SEIZMIKA OTPORNOST KONSTRUKCIJA SA TAVANICAMA

FORMIRANIM OD MONTANIH OUPLJENIH PLOA

1 Uvod

Horizontalne dijafragme su horizontalni elementi osnovnog konstruktivnog sistema za prijem

horizontalnih dejstava, dok vertikalne elemente ine ramovi, zidna platna ili konstrukcija sainjena
od ramova u kombinaciji sa zidovima. U okviru osnovnog sistema horizontalna dijafragma ima
ulogu da povee i obezbedi zajedniko dejstvo vertikalnih elemenata konstrukcije i ujedno da
prenese do njih horizontalne sile usled vetra ili zemljotresa. Na ovaj nain montane oupljene
ploe, ija je osnovna uloga pri prenoenju gravitacionog optereenja, imaju kljunu ulogu i pri
formiranju horizontalne krute ravni, odnosno dijafragme.

Uobiajena pretpostavka pri proraunu konstrukcija na horizontalna dejstva je da je meuspratna

konstrukcija, odnosno ploa, kruta u svojoj ravni. Drugim reima, pri proraunu se pretpostavlja
jednakost horizontalnih pomeranja elemenata konstrukcije na nivou ploe. Dejstvom horizontalnog
optereenja na konstrukciju, ono se prihvata tavanicama, koje ga dalje prenose do vertikalnih
konstruktivnih elemenata, proporcionalno njihovim krutostima.

Da bi i meuspratna konstrukcija sainjena od montanih elemenata imala ulogu horizontalne

dijafragme, neophodno je obezbediti njihov zajedniki odgovor. Projektovanje horizontalne
dijafragme sainjene od montanih oupljenih ploa se sastoji iz konstruisanja veza dijafragme sa
elementima koji na nju prenose uticaje, usklaivanja nosivosti i duktilnosti kako bi se uticaji preneli
do noseih konstruktivnih elemenata, kao i konstruisanja veza sa njima. Uopteno, vezu izmeu
montanih elemenata je mogue obezbediti na nekoliko naina:
- izlivanjem armiranobetonske ploe topinga, debljine 5 7.5 cm, preko montanih ploa.
- mehanikom vezom elemenata nakon montae
- monolitizacijom armaturnih veza nakon montae i
- monolitizacijom nearmiranih spojnica

U sluaju oupljenih ploa, njihova jedina meusobna veza se sastoji od nearmiranih, podunih
spojnica, dobijenih specifinim oblikovanjem bonih obraza. U podunom pravcu, tj. pravcu
pruanja oupljenih ploa, vezu sa oslonjakim elementima je mogue oformiti i postavljanjem
armature. Drugim reima, horizontalnu dijafragmu je mogue formirati izlivanjem topinga, ili u
sluaju manjih naprezanja samo monolitizacijom spojnica izmeu ploa. S obzirom na nain
prorauna, razlikuju se tri tipa:
1. dijafragma bez topinga Dijafragma bez topinga je sainjena samo od montanih
elemenata. U ovom sluaju, uticaje uled horizontalnih dejstava je potrebno prihvatiti
oupljenim ploama i njihovim meusobnim vezama. Ovaj tip konstrukcije prema veini

Analiza i proraun betonskih prethodno napregnutih oupljenih montanih ploa 1

 propisa nije dozvoljen u podrujima sa visokim intenzitetom zemljotresa, oko ega se jo
uvek vodi velika polemika u naunim krugovima.
2. dijafragma sa nekonstruktivnim topingom Ovakva meuspratna konstrukcja je sainjena
od montanih elemenata i topinga, pri emu je toping sraunat da prihvata sva horizontalna
dejstva, dok su montani elementi sraunati samo za gravitaciono optereenje. Ovaj tip
konstrukcije dijafragme se uobiajeno upotrebljava u podrujima sa visokom seizminou i
pored injenice da je doprinos montanih elemenata u potpunosti zanemaren. Osmatranjem
oteenja konstrukcija pri zemljotresima visokog intenziteta, jasno je da ovakvo
pojednostavljenje pri proraunu nije na strani sigurnosti, o emu e biti rei dalje u tekstu.
3. dijafragma sa konstruktivnim topingom Meuspratna konstrukcija sainjena od montanih
elemenata i topinga, sraunata je kao spregnuta konstrukcija pri dejstvu i horizontalnog i
vertikalnog optereenja.

Slika 1. Dijafragma formirana od montanih, prethodno napregnutih, oupljenih ploa

Ponaanje horizontalne dijafragme je jedno od najkompleksnijih i ujedno najmanje rasvetljenih

pitanja ponaanja konstrukcije u toku zemljotresa. Upravo iz tog razloga se pri proraunu odgovora
konstrukcije na dejstvo zemljotresa pretpostavlja da je horizontalna dijafragma kruta u svojoj ravni,
kao i da ima dovoljnu nosivost, kako bi naprezanja usled delovanja horizontalnih sila ostala
elastina. Meutim, dijafragma sainjena od montanih ploa meusobno povezanih spojnicama,
esto nije u mogunosti da odgovori ovakvim zahtevima. Pri projektovanju krute dijafragme
sainjene od montanih elemenata, posebnu panju je potrebno obratiti na sledee:
1. Vrednost ekvivalentnog optereenja, koja moe biti znaajno iznad vrednosti koju zahtevaju
trenutno vaei savremeni seizmiki propisi
2. Veliku deformaciju dijafragme, to za posledicu moe imati dodatne zahteve za
obezbeenje duktilnosti (usled uticaja drugog reda) vertikalnih konstruktivnih elemenata koji
nisu deo osnovnog sistema za prijem horizontalnih uticaja
3. Preraspodelu unutranjih sila dijafragme, kao i
4. Mogue neelastino naprezanje (koje je posledica prethodno navedenih uticaja), koje
zahteva duktilno ponaanje veza izmeu montanih elemenata tavanice, to je u
suprotnosti sa prethodno pretpostavljenim elastinim odgovorom.

Analiza i proraun betonskih prethodno napregnutih oupljenih montanih ploa 2

Neophodno je napomenuti da su trenutno vaea pravila za proraun i konstruisanje horizontalnih
dijafragmi, posebno onih sainjenih od montanih ploa, tema estih naunih polemika, to je
posledica neadekvatog ponaanja konstrukcija tokom skoro dogoenih zemljotresa. Iako je
poslednjih godina primetna stalna izmena i poboljanje postojeih propisa, opte je miljenje i
meu naunicima i meu izvoaima, da je neophodno dalje poboljanje.

2 Optereenja

Uobiajen proraun konstrukcije pri dejstvu horizontalnih optereenja se zasniva na pretpostavci

krute horizontalne ravni, odnosno pretpostavlja se da svi vertikalni konstruktivni elementi imaju
jednaka pomeranja na nivou sprata. Kruta dijafragma prihvata i preraspodeljuje horizontalno
optereenje na vertikalne elemente, u skladu sa njihovim krutostima. Optereenja usled
horizontalnih uticaja, poput vetra ili seizmikog optereenja se nanose na dijafragmu, odnosno na
proraunski model, kao jednakopodeljena, nakon ega se statiki uticaji sraunavaju na modelu
grede ili reetke. Veliina horizontalnog optereenja se odreuje prema odgovarajuim propisima.

wi hi
Fi = n

wh
i =1
i i

Slika 2. Ekvivalentno seizmiko optereenje za proraun osnovnog konstruktivnog seizmikog sistema (a) i
dijafragme (b)

Proraun seizmikog optereenja i statikih uticaja u konstrukciji prema savremenim propisima se

zasniva na pretpostavci postojanja krute horizontalne ravni, odnosno, vertikalna distribucija
ekvivalentnog horizontalnog optereenja odgovara obliku prvog tona oscilovanja elastine
konstrukcije sa krutim dijafragmama. Pri tome, propisi podrazumevaju jedinstvenu vrednost
optereenja za osnovni seizmiki sistem [prEN 1998-1: 2004.], slika 2, ili zahtevaju izmenjenu
preraspodelu za odreivanje ekvivalentnog optereenja dijafragmi [ATC: 2000.]. Pri dejstvu
zemljotresa, elastoplastino ponaanje konstrukcije se obezbeuje otvaranjem plastinih zglobova
na tano definisanim konstruktivnim elementima, pri emu se zahteva elastian odgovor
dijafragme.

Prema savremenim propisima, seizmiko optereenje kojem e konstrukcija biti izloena ukoliko se
ponaa elastino, redukuje se faktorom ponaanja, R, koji zavisi od neelastinog odgovora
osnovnog sistema za prijem horizontalnih dejstava. Ovakav stav je opravdan pri proraunu
duktilnih konstruktivnih elemenata. Meutim, da bi se osigurao elastian odgovor dijafragme, a
samim tim i koncept programiranog ponaanja konstrukcije u celini, neophodno je uvesti i dodatne
koeficiente sigurnosti, ili bolje reeno koeficiente uveanja ekvivalentnog statikog optereenja
dijafragme. U propisima nasuprot tome figurie samo koeficient koji odgovara uobiajenom
uveanju nosivosti krtih elemenata, poput vrednosti 1.3 [prEN 1998-1:2004.]. Ukoliko se prekorai
granica elastinosti dijafragme, pored preraspodele sila u preseku, dolazi i do promene odgovora

Analiza i proraun betonskih prethodno napregnutih oupljenih montanih ploa 3

celokupne konstrukcije, tj. nastanka potpuno izmenjene slike plastinih zglobova. Kao posledica
podcenjenog proraunskog optereenja, mogue je ne samo da doe do velikih oteenja, nego i
do ruenja konstrukcije. U literaturi postoje velika razmimoilaenja kolika vrednost ovog faktora bi
trebala biti, tako da neki predlozi idu i do vrednosti jednakoj faktoru ponaanja. Razne studije,
pokrenute nakon velikih i neoekivanih oteenja montanih konstrukcija tokom zemljotresa u
Northridge-u [Iverson, J., Hawkins, M.: 1994.], su pokazale da je dovoljno i uveanje projektnog
optereenja dijafragme reda veliine 2.0.

Racionalniji, ali istovremeno i raunski obimniji predlozi se zasnivaju na odreivanju optereenja

dijafragme relativno, u odnosu na nosivost vertikalnog konstruktivnog sistema za prijem
horizontalnog optereenja. Ovim se osigurava da e se dijafragma ponaati elastino pri otvaranju
predvienih plastinih zglobova u stubovima i zidovima. Trenutno su ovakve odredbe usvojene
samo u novozelandskim propisima, dok u preporukama za proraun montanih konstrukcija [PCI:
1999.] figurie predlog koeficienta uveanja vrednosti 2R/5, koji nije u skladu sa propisima, ali
omoguava izbegavanje obimnog prorauna.

Dodatni problem pri odreivanju seizmikog zahteva, odnosno veliine ekvivalentnog optereenja,
predstavlja nedovoljna krutost dijafragme, tj. veliki pad krutosti nakon otvaranja prslina pri
delovanju zemljotresa visokog intenziteta. Razne analitike studije [Fleischman at all: 1998., 2001.,
2002.] pokazuju da je maksimalnu vrednost inercijalnih sila dijafragme mogue dobiti na niim
spratovima, slino seizmikom zahtevu objekata sa velikim uticajima viih tonova oscilovanja, to
je u potpunosti suprotno sa proraunskim modelom u propisima. Takoe, u odreenim sluajevima
su zabeleene vrednosti daleko iznad oekivanih. U cilju prevazilaenja ovog problema, veina
autora se slae i da bi procedura prorauna u propisima trebalo da zahteva da se sve dijafragme
sraunaju za jednaku vrednost ekvivalentnog statikog optereenja, koja odgovara najoptereenijoj
dijafragmi u objektu to je uobiajeno reenje u praksi za objekte nie spratnosti.

3 Progresivno ruenje

Za konstrukcije koje nisu proraunate na incidentna dejstva neophodno je predvideti odgovarajui

sistem povezivanja delova konstrukcije zategama, kako bi se spreilo progresivno ruenje.
Minimalni zahtev propisa koji se odnosi na meuspratnu konstrukciju je konstruisanje unutranjih
zatega i zatega po obimu konstrukcije [prEN 1992-1-1: 2004., ACI Committee 318: 2002.]. Pri tome
se zatege predviaju kao minimalna armatura, a ne kao dodatna onoj koja je potrebna na osnovu
statikih uticaja, na primer horizontalnih dejstava. Pri proraunu montane meuspratne
konstrukcije objekta koji se ne nalazi u seizmiki aktivnom podruju, ovo je najee i merodavni
zahtev pri konstruisanju podune i poprene armature. Dodatno, preporuke za proraun oupljenih
ploa [FIP Recommendations: 1988.] predlau i upotrebu konzervativnih pravila kako bi se
osiguralo dobro sidrenje armature.

Slika 3. Minimalna nosivost konstruktivnih zatega meuspratne konstrukcije

Analiza i proraun betonskih prethodno napregnutih oupljenih montanih ploa 4

Na slici 3 je prikazana minimalni zahtev nosivosti zatega [prEN 1992-1-1: 2004.]. Unutranje
zatege bi trebalo predvideti na nivou svake meuspratne konstrukcije, u dva ortogonalna pravca.
Pri tome, unutranje zatege mogu da budu ravnomerno rasporeene u ploama, ili mogu da se
grupiu uz oslonjake elemente poput grede ili zida. Ukoliko je predvieno postojanje
konstruktivnog topinga, zatege se konstruiu armiranjem istog. Ukoliko to nije sluaj, poprene
zatege je neophodno grupisati du oslonjake linije, tj. u poprenim spojnicama.

Prema FIB-ovim preporukama [FIP Recommendations: 1988.], elik za armiranje zatege bi trebalo
da ima veliku duktilnost, tako da se naelno preporuuje upotreba glatke armature. Sidrenjem
poprene armature u spojnicama, bez obzira na vrstu, trebalo bi izvriti kukama na krajevima.
Takoe, preporuuje se i sidrenje u podunim kanalima usled neizbene pojave prslina u
podunim spojnicama. Zanimljivo je da se zahteva poveanje duine sidrenja rebraste armature
kako bi se omoguilo dostizanje napona kidanja u istoj, tj. propisima zahtevanu duinu je potrebno
uveati za vrednosti date tabelarno (tabela 1).

fst/fsty 1.2 1.4

fy [MPa] klasa betona

C20 C30 C20 C30

300 7 5 13 11
spojnicam u kanalima
sidrenje

400 9 7 17 14
500 11 9 22 17
600 13 11 26 21
300 7 5 13 11
sidrenje

400 9 7 17 14
u

500 11 9 22 17
600 13 11 26 21

Tabela 1. Dodatna duina sidrenja rebraste armature [FIP Recommendations: 1988.]

4 Odreivanje statikih uticaja

Nakon odreivanja horizontalnog dejstva na konstrukciju u nivou dijafragmi, neophodno je

obezbediti prenoenje uticaja do elemenata za njihov prijem. Odreivanje uticaja u dijafragmi je
uobiajeno statiki neodreen problem, koji zahteva i razmatranje krutosti u odnosu na vertikalne
elemente za prihvatanje horizontalnog optereenja. Najvie zastupljen postupak se zasniva na
grednoj analogiji. U sluaju dispozicionog reenja objekta vee sloenosti, kao i nepovoljnog
poloaja seizmikih ramova i zidova u osnovi, sve se vie primenjuje i analogija reetke, odnosno
metoda pritisnutih tapova i zatega (eng. strut-and-tie).

Betonske dijafragme se najee ne razmatraju pri seizmikom proraunu, odnosno pretpostavlja

se da su krute u svojoj ravni u poreenju sa vertikalnim elementima za prihvatanje seizmikog
optereenja (u daljem tekstu: vertikalni seizmiki elementi). Za razliku od njih, dijafragmu sainjenu
od oupljenih tavanica nije uvek mogue posmatrati kao krutu. U sluaju da dijafragma nije kruta u
svojoj ravni, prilikom prorauna je neophodno razmatrati njenu fleksibilnost, odnosno uzeti
karakteristike isprskalog preseka ili je modelirati kao virendel. Meutim, proraun seizmikih
dejstava sa fleksibilnim dijafragmama je zametan i potrebno ga je primenjivati samo kada nije
mogue obezbediti zadovoljavajuu krutost. Dodatno, u podrujima visokog seizmikog intenziteta
propisima je i zabranjeno konstruisanje fleksibilne dijafragme. Za veinu objekata srednje visine u

Analiza i proraun betonskih prethodno napregnutih oupljenih montanih ploa 5

seizmikim zonama malog intenziteta, pretpostavka krute dijafragme je ispunjena korienjem
uobiajenog prorauna i oblikovanja detalja armiranja.

Razliiti seizmiki propisi e fleksibilnost, odnosno neophodnost razmatranja fleksibilnosti

dijafragme, definisati na razliite naine. Ameriki propisi [ICBO: 1997.], krutom definiu dijafragmu
ije horizontalne deformacije su do dva puta vee od prosenog meuspratnog pomeranja (eng.
interstorey drift) pri projektnom optereenju. Evropski propisi [prEN 1998-1: 2004.] krutu dijafragmu
definiu kao krutu, ukoliko je razlika meuspratnog pomeranja u sluaju modeliranja dijafragme
kao apsolutno krute ravni i modeliranja sa realno procenjenom krutou manja od 10%.

Slika 4. Dijagrami momenta savijanja za krutu (a) i fleskibilnu (b) dijafragmu

Osnovna razlika ponaanja krute i fleksibilne dijafragme je prikazana na slici 4. Fleksibilna

dijafragma sa krutim osloncima se ponaa slino kao kontinualna greda, tj. momenti savijanja i
transverzalne sile su funkcija geometrijskog poloaja oslonaca. U sluaju krute dijafragme,
pomeranje svih taaka dijafragme mora biti jednako, tako da e i pomeranja svih vertikalnih
oslonaca biti jednaka, tj. uticaji u preseku se nalaze u funkciji krutosti oslonaca. U stvarnoj
konstrukciji, uticaji e se nalaziti negde izmeu ova dva granina sluaja.

Za kompleksniju geometriju meuspratne konstrukcije, u literaturi esto oznaene neregularnom,

koristi se metoda tapova i zatega (eng. strut and tie). Ovakav proraun podrazumeva idealizaciju
kompleksnog toka unutranjih sila reetkastim modelom, odnosno nalaenja presenih sila u
tapovima. Pritisnuti elementi predstavljaju betonska polja pritiska iji su glavni naponi pritiska u
pravcu tapa u modelu, dok zategnuti elementi reetke odgovaraju zategnutoj armaturi. vorovi su
mesta susticanja tapova i kao takvi su zone sa dvodimenzionalnim naponskim stanjem. Metoda
se moe shvatiti i kao metod donje granice plastinosti jer se zasniva na pretpostavci o distribuciji
napona koja zadovoljava uslove ravnotee. Kapacitet nosivosti izraunat na ovaj nain e uvek biti
manji ili jednak od granine nosivosti.

5 Konstruktivni elementi dijafragme

Poraun konstrukcije pri delovanju horizontalnog optereenja pretpostavlja postojanje horizontalne

dijafragme, koja povezuje vertikalne elemente u jedinstvenu konstruktivnu celinu. Pri tome
dijafragma prihvata horzontalna dejstva i penosi ih do vertikalnih elemenata u skladu sa njihovim
krutostima. Drugim reima, vertikalne konstruktivne elemente je mogue posmatrati u svojstvu
oslonaca dijafragme pri delovanju horizontalnog optereenja. S obzirom na odnos dimenzija
dijafragme u osnovi, statiki uticaji se sraunavaju na modelu grede, odnosno zidnog nosaa, na
osnovu kojih se dalje konstruiu veze montanih elemenata za njihov prijem. Analogno odreivanju

Analiza i proraun betonskih prethodno napregnutih oupljenih montanih ploa 6

uticaja, pravila koja vae za konstruisanje armature zidnog nosaa vae i pri konstruisanju veza
montanih elemenata. Ujedno treba imati u vidu da je horizontalna dijafragma sainjena od
samostalnih, prefabrikovanih ploa, sa jedinom meusobnom vezom u obliku podunih spojnica,
formiranih zalivanjem zazora sveim betonom nakon montae. Dodatno, mehanike karakteristike
spojnica su loije u odnosu na susedne montane elemente, esto sa formiranom podunom
prslinom usled skupljanja betona i temperaturnih promena.

Slika 5. Prikaz konstruktivnih elemenata horizontalne dijafragme sainjene od montanih ploa

Na slici 5 su prikazani osnovni konstruktivni elementi dijafragme, pri emu je armaturne veze
mogue podeliti na tri grupe:
1. Zategnuti pojas (eng. boundary element, chord) armatura postavljena na konturi
dijafragme koja prihvata napone zatezanja usled usled savijanja. Ova armatura uestvuje i
u prenoenju napona smicanja paralelno sa pravcem pruanja ploa.
2. Smiua armatura armatura za prenos smiuih sila izmeu montanih elemenata. U
sluaju dijafragme bez topinga, armatura je smetena u spojnicama izmeu montanih
elemenata, ili u kanalima dobijenim prosecanjem montanih ploa, odnosno u pravcu
upravnom na pravac delovanja sile smicanja. Za dijafragmu sa topingom, naponi smicanja
se prihvataju armaturnim mreama smetenim u okviru topinga.
3. Sabirna armatura armatura koja omoguava prenoenje uticaja sa dijafragme, na
vertikalne elemente za njihov prijem i sastoji se od privlanog elementa (eng. drug strut) i
kolektora (eng. collector). Uloga privlanog elementa je da se pri prenoenju horizontalnog
optereenja, na vetikalne konstruktivne elemente, angauje vea duina rebra dijafragme
kako ne bi dolo do koncentracije lokalnih napona smicanja. Privlani element je paralelan
sa pravcem delovanja optereenja i u zavisnosti od poloaja u odnosu na oslonac
dijafragme moe biti pritisnut ili zategnut. U sluaju da se nalazi na konturi konstrukcije,
zajedno sa zategnutim pojasom formira armaturu za utezanje montane dijafragme. Veza
montanih ploa i privlanog elementa se obezbeuje armaturnom vezom, odnosno
kolektorom.

Nakon odreivanja globalnih presenih sila na modelu zamenjujue grede, u sluaju konstruisanja
dijafragme bez topinga je neophodno sraunati i lokalne uticaje u spojnicama montanih
elemenata. Drugim reima, napone smicanja je potrebno proveriti u oba pravca, pri emu
komplementarni naponi smicanja u pravcu upravnom na pravac delovanja optereenja mogu biti

Analiza i proraun betonskih prethodno napregnutih oupljenih montanih ploa 7

merodavni u odnosu na napone u pravcu delovanja optereenja. Sa druge strane, u sluaju
postojanja topinga je uobiajeno kontruisanje svih gore navedenih elemenata armiranjem topinga.
Pri proraunu dijafragme sainjene samo od oupljenih ploa, bez konstruktivnog topinga,
evropska praksa [FIB, Bruggeling A. S. G., Huyghe G. F.: 1991., Elliot K.: 2002., FIB State-of-Art
Report: 2003.] naprezanje dijafragme usled horizontalnog optereenja najee sraunava na
modelu luka sa zategom. Formiranjem luka, nearmirane spojnice su izloene naponima pritiska,
tako da su i u mogunosti prenoenja napona smicanja. Prihvatanje napona smicanja armaturom
je predvieno samo ukoliko su prekoraene doputene vrednosti napona, to je, moe se rei
retka situacija. U FIB-ovim preporukama [FIP Recommendations: 1988.], to je u skladu sa
propisima [prEN 1992-1-1: 2004.], vrednost ovog doputenog napona iznosi 0.1 MPa, i vai za sve
vrste montanih ploa. Za razliku od ovoliko konzervativne vrednosti, ameriki propisi [PCI: 1999.]
doputaju napone smicanja od 0.55 MPa. Pri tome je neophodno napomenuti da je ovakav
proraun taan samo u sluaju da su projektna optereenja dijafragme niskog intenziteta,
odnosno, ukoliko se konstrukcija ne nalazi u seizmiki aktivnom podruju. U suprotnom, nosivost
betona je potrebno u potpunosti zanemariti, odnosno sva naprezanja dijafragme pri zatezanju ili
smicanju prihvatiti iskljuivo armaturnim vezama. Evropske preporuke [FIP Recommendations:
1988.] za proraun i konstruisanje dijafragme sainjene od oupljenih ploa se ograuju od
seizmikih naprezanja.

6 Smiua veza trenjem (eng. shear-friction)

Kao to je prethodno navedeno, ponaanje dijafragme sainjene od montanih oupljenih ploa se

razlikuje od ponaanja pune betonske ploe, ponajvie zbog velike razlike mehanikih
karakteristika montanih ploa i okolnih spojnica formiranih betoniranjem nakon montae. Dodatni
problem predstavlja i injenica da spojnice tako rei nisu monolitno spojene sa ploama, tj. da je
uobiajena pojava prslina u njima usled skupljanja betona i temperaturnih promena. U zavisnosti
od starosti betona montanih ploa i karakteristika svee betonske smese za zalivanje spojnica,
prsline e se formirati na svakoj drugoj do treoj spojnici, pri emu e njihova irina iznositi 0.1
0.2 mm [Elliot K.: 2000.]. Da bi se sila smicanja prenela kroz prslinu, tj. isprskalu spojnicu,
neophodno je postojanje sile trenja, odnosno normalne sile pritiska izmeu obraza na suprotnim
stranama prsline.

Slika 6. Mehanizam prihvatanja napona smicanja trenjem

Neisprskali beton ima relativno veliku nosivost pri direktnom smicanju, sve dok glavni naponi
zatezanja ne dostignu zateznu vrstou betona. Formiranjem prsline, dolazi do razaranja veze
prijanjanja i relativnog pomeranja na prslini. Pri malim vrednostima pomeranja, manjim od veliine
zrna agregata, nosivost se postie hrapavou povrine formirane na mestu prsline, tj.
uklinjavanjem zrna agregata. Poveanjem veliine sile smicanja, dolazi do postepenog razaranja
veze, odnosno smanjenja nosivosti betona, pri emu upravno postavljena armatura nije u
mogunosti da prihvati glavne napone zatezanja. Meutim, poveanjem relativnog pomeranja,
odnosno klizanja izmeu susednih ploa, naravnine na naspramnim stranama dovode do
razdvajanja obraza, emu se suprotstavlja upravno postavljena armatura (slika 6).

Analiza i proraun betonskih prethodno napregnutih oupljenih montanih ploa 8

Nastankom zatezanja u armaturi, nastaju i ravnoteni naponi pritiska u betonu, odnosno sile trenja
u pravcu suprotnom u odnosu na pravac delovanja napona smicanja. Veliina nosivosti veze
trenjem zavisi od hrapavosti prsline. Ovakav mehanizam postoji sve dok pomeranja ne preu
odreenu vrednost, koja je u sluaju oupljenih ploa eksperimentalnim ispitivanjima izmerena u
granicama 2 4 mm, to odgovara hrapavosti prsline. Pojedine preporuke za proraun [FIB guide
to good practice: 2000.] zahtevaju da se raunska vrednost pomeranja ogranii na 0.5 mm.

7 Konstruisanje veza montanih elemenata dijafragme bez topinga

Da bi se ostvarilo projektovano ponaanje montanih elemenata, neophodno je pravilno

konstruisati veze, tj. omoguiti prihvatanje i prenoenje uticaja. Osnovni cilj projektovanja veza je
ispunjenje zahteva u skladu sa eljenom funkcijom i ponaanjem montanih elemenata kao dela
konstrukcije u toku upotrebe, sa zahtevanom sigurnou na lom. Pri tome je neophodno razmotriti
esto suprotstavljene zahteve u pogledu proizvodnje, montae i nosivosti.

U skladu sa specifinim procesom proizvodnje prednapregnutih oupljenih ploa, direktno

ankerovanje armature u elementu nije mogue, tako da se veza sa susednim ploama i drugim
konstruktivnim elementima, poput greda i zidova, uspostavlja specifinim vezama koje su
karakteristine samo za ovaj tip meuspratne konstrukcije. Prenoenje uticaja je omogueno kroz
nearmirane, isprskale spojnice, formirane specifino oblikovanim bonim obrazima ploe, odnosno
indirektno ankerovanom armaturom u njima ili podunim upljinama. Projektovanje i konstruisanje
veza bi trebalo da obuhvati kompleksno ponaanje u stanju upotrebljivosti i loma. Pri tome bi zona
spojnice trebalo da se razmatra kao deo veze.

7.1 Poprena armatura

Armatura u pravcu upravnom na pravac pruanja oupljenih ploa se naziva poprena armatura i
smetena je u poprenim spojnicama, odnosno na mestu oslanjanja ploa. U literaturi se esto
naziva i vezna greda (eng. tie beam). Kako je u prethodnom delu teksta navedeno, poprena
armatura obavlja vie uloga. Osnovna uloga je prihvatanje napona smicanja u pravcu pruanja
ploa. Zatim, ukoliko se nalazi na konturi dijafragme, neophodno je da prihvati i napone zatezanja
usled savijanja, odnosno ima i ulogu zategnutog pojasa. Konano, ukoliko se nalazi na pravcu
pruanja vertikalnih elemenata za prijem horizontalnog dejstva, poduna armatura ima i ulogu
privlanog elementa. Dodatno, zajedno sa podunom armaturom, uestvuje u odranju
konstruktivnog integriteta i bonoj preraspodeli optereenja, spreavajui prekomerno relativno
pomeranje montanih ploa, odnosno otvaranja prsline.

Slika 7. Veza podune i poprene armature na konturi dijafragme

Analiza i proraun betonskih prethodno napregnutih oupljenih montanih ploa 9

Poduna armatura se postavlja u poprenim spojnicama, odnosno du konture dijafragme, tj.
elementima koji se formiraju izlivanjem betona na licu mesta nakon montae. Takoe, u sluaju
montane konstrukcije, funkciju podune armature je mogue poveriti i oslonakim elementima,
poput montanih greda ili zidova. Pri tome je u sluaju zglobnog oslanjanja greda neophodno
obezbediti njen kontinuitet, proputanjem armature kroz stubove.

Podunu zategnutu armaturu je potrebno voditi pravo po itavom rasponu, bez smanjenja koliine
na mestu smanjenih uticaja. U sluaju neregularne osnove, ili postojanja otvora velikih dimenzija,
preporuka je da se zategnuta armatura na unutranjim uglovima produi sve do spoljanje konture.
Pored obezbeenja dovoljne nosivosti na zatezanje i smicanje, posebnu panju je potrebno
posvetiti sidrenju ove armature, naroito na konturi dijafragme. Na krajevima je potrebno armaturu
dobro usidriti u vertikalnim elementima za prijem horizontalnog optereenja, ili je preklopiti sa
armaturom privlanog elementa, tj. ukoliko on ne postoji ka konturi, obavezno formirati podunu
konturnu zategu livenu na licu mesta.

Takoe, formiranje funkcionalnog zategnutog pojasa zahteva i armaturnu vezu istog sa montanim
ploama, to se postie postavljanjem poprene armature u podunim spojnicama ili kanalima
ploe. Na konturi dijafragme, gde su ujedno naprezanja i najvea, uobiajeno je da se poprena
armatura konstruie u vidu petlji koje obuhvataju poprenu (slika 7).

7.2 Poduna armatura

Analogno poprenoj, armatura koja se postavlja u pravcu pruanja oupljenih ploa se naziva
poduna armatura, tj poduna veza. Slino, osnovna uloga ove armature je prihvatanje napona
smicanja u pravcu upravnom na pravac pruanja montanih ploa, odnosno formiranje smiueg
mehanizma zatezanjem. Kako se ovakva veza sastoji od pojedinanih ipki armature, u literaturi se
esto naziva i veza ipkama (eng. tie bars).

Pri konstruisanju ove armature, polazna pretpostavka je postojanje prsline upravno na nju, tako da
je neophodno ipku usidriti sa obe strane prsline. Pri tome, ipka se najee sidri u podunoj
spojnici izmeu oupljenih ploa, a ree u podunim kanalima koji moraju biti otvoreni sa gornje
strane kako bi se omoguilo ugraivanje sveeg betona. Sidrenje u kanalima svakako poveava
koliinu radova pri proizvodnji ploa, kao i koliinu sveeg betona koji je potrebno ugraditi nakon
montae, tako da je i razumljiva odluka prizvoaa da ipke ugrauju u spojnicama. Dodatno, u
postojeoj literaturi nije u potpunosti razjanjeno kada je sidrenje u spojnicama dovoljno, a kada je
ipke potrebno sidriti u kanalima ploe. Osnovni nedostatak sidrenja u spojnicama je to
nastankom prline u istim dolazi do naruavanja veze prianjanja ipke armature i okolnog betona.
Zbog toga, sidrenje u kanalima bi trebalo da bude minimalni zahtev propisa u seizmiki aktivnim
podrujima.

Slika 8. Otvoreni kanali u gornjoj ivici ploe za smetej podune armature

Analiza i proraun betonskih prethodno napregnutih oupljenih montanih ploa 10

Prema preporukama za proraun oupljenih ploa [FIP Recommendations: 1988.], maksimalna
nosivost armature ankerovane u spojnici iznosi 80 kN, to odgovara ipki 16 za rebrastu,
odnosno 25 za glatku armaturu. Pri tome, sidrenje ipke u pravcu je dozvoljeno samo ukoliko je
njena nosivost manja od 30 kN. Minimalna duina sidrenja za pravu ipku iznosi 100 (slika 8.22,
a), odnosno 75 za sidrenje sa kukom (slika 8.22 b i c). Pri tome, za dodatni uslov duine sidrenja
se postavlja da ipka na sme da se zavri u kritinoj zoni, lcr, koja odgovara duini unoenja sile
prethodnog naprezanja. Na meuosloncima, tj. na mestu zida ili grede na koje se oupljene ploe
oslanjaju sa obe strane, poduna armatura bi trebalo da je kontinualna, to zahteva paljivo
koncipiranje plana montae.

7.3 Kolektori

Na mestu spoja bone stranice oupljene ploe i vertikalnog konstruktivnog elementa za prijem
horizontalnih optereenja, privlanog ili konturnog elementa, tj. na osloncima horizontalne
dijafragme, potrebno je konstruisati vezu ploe sa ovim elementima, kako bi se prenele sile
smicanja. Usled velike koncentracije napona, veza ne moe biti ostvarena samo u obliku
nearmiranih spojnica, odnosno smicanje je potrebno prihvatiti trenjem. Na slici 9 je prikazan detalj
veze, u osnovi i preseku. Uobiajeno je da se na svakoj ploi konstruiu po dve veze, u treinama
raspona. Prilikom konstruisanja ove smiue veze neophodno je imati u vidu veliku vertikalnu
krutost kolektora, tako da je u sluaju oupljenih ploa velikog raspona kolektore potrebno postaviti
blie osloncu ploe, kako bi se omoguila slobodna poduna rotacija, tj. kako ne bi dolo do
poprenog savijanje ploe.

Slika 9. Detalj kolektora na konturi dijafragme (a) i na unutranjem privlanom elementu (b)

8 Konstruisanje veza montanih elemenata dijafragme sa topingom

Izgradnja montanih objekata u seizmiki aktivnim podrujima prema veini propisa podrazumeva
postojanje topinga, kako bi se formirala kruta horizontalna ravan u nivoima spratnih konstrukcija.
Pri tome se zahteva da se obezbedi dobra veze prianjanja topinga sa montanim ploama, uz
minimalnu debljinu od 6.5 cm. I pored injenice da je na ovaj nain formiran konstruktivni toping,
propisi ne zahtevaju da se i uticaji sraunaju za kompozitni presek, nego doputaju nezavisan
proraun: oupljenih ploa na dejstvo gravitacionog i topinga na dejstvo horizontalnog optereenja.
Zanemarivanje zajednikog odgovora pojednostavljuje proraun i trebalo bi da je na strani
sigurnosti.

Analiza i proraun betonskih prethodno napregnutih oupljenih montanih ploa 11

Naprezanja topinga u ravni se sraunavaju na osnovu horizontalnih dejstava, na modelu grede ili
metodom zamenjujue reetke. Pri tome je uobiajeno da se i sva potrebna armatura ugradi u
okviru topinga. Na konturi dijafragme se postavlja armatura za prihvatanje zatezanja usled
savijanja, dok se smicanje prihvata ravnomerno rasporeenom armaturom. Uobiajeno je da
zavarene armaturne mree, kojima se toping armira u cilju kontrole irine prslina usled skupljanja
betona i temperaturnih promena, ujedno slue i kao smiua armatura. Postoje zabeleeni i
sluajevi upotrebe topinga amiranog elinim vlaknima, ije zadovoljavajue ponaanje je i
potvreno eksperimentalnim ispitivanjima [Oliver S. J.: 1998.].

Kako je prethodno navedeno, smiua armatura topinga se uobiajeno proraunava analogno

proraunu grede, odnosno zidnog nosaa, tj. podrazumeva se nastanak kosih smiuih prslina.
Meutim, ovakvo ponaanje nije primeeno nakon dogoenih zemljotresa. Nasuprot tome, prsline
su se formirale na mestu spojnica montanih elemenata (deo 8.4). Samim tim je potrebno
korigovati nain prorauna, odnosno sile smicanja prihvatiti trenjem na mestu formirane prsline.
Dodatno, potrebno je ograniiti i upotrebu zavarenih mrea pri armiranju topinga [ACI Committee
318: 2002.].

9 Deformacija horizontalne dijafragme

Osnovni cilj aseizmikog projektovanja je dobijanje konstrukcije koja poseduje dovoljnu krutost,
nosivost i duktilnost, kako bi se osigurao njen eljeni odgovor tokom zemljotresa. Pri tome se
podrazumeva svojstvo krute ravni meuspratne konstrukcije koja povezuje vertikalne seizmike
elemente u zajedniku celinu i ujedno prenosi do njih seizmika dejstva. Drugim reima,
odreivanje ekvivalentnog seizmikog optereenja, kao i celokupan koncept programiranog
ponaanja prema savremenim propisima, se zasnivaju na postojanju krute dijafragme. Pored uloge
u prihvatanju i prenoenju inercijalnih sila, kao dela konstrukcije za prijem horizontalnog
optereenja, osnovna uloga dijafragme pri dejstvu zemljotresa je odranje konstruktivnog
integriteta, tj. ouvanje uloge konstrukcije pri prenoenju gravitacionog optereenja. U tom smislu,
neophodno je ograniiti njenu deformaciju, odnosno konstruisati je tako da poseduje dovoljnu
krutost i nosivost.

deformacija dijafragme

spratno pomeranje

ukupno pomeranje

Inercijalne sile

Slika 10. ematski prikaz deformacije dijafragme

Meutim, u najveem broju savremenih konstrukcija vertikalni elementi za prijem horizontalnih

dejstava se nalaze po obimu objekta, tako da poetna pretpostavka o krutim horizontalnim ravnima
nije tana. Fleksibilna dijafragma dovodi do promene dinamikog odgovora konstrukcije
[Fleischman at all: 2008.], to za posledicu ima velika bona pomeranja i veu deformaciju
dijafragme. Ovakve okolnosti dovode do nelinearnog ponaanja, odnosno dodatnog uveanja
deformacija, usleg ega moe doi ne samo do velikih oteenja, nego i do bone nestabilnosti
objekta u celini. Opte je slaganje da je u sluaju konstrukcija velikih raspona, sa obodno
postavljenim seizmikim elementima, neophodno definisati specifian postupak prorauna.

Analiza i proraun betonskih prethodno napregnutih oupljenih montanih ploa 12

Najei koncept projektovanja montane konstrukcije je podela na elemente koji prihvataju
gravitaciono optereenje, poput ramova sa jednostavnim zglobnim vezama sa prikljunim gredama
i one koji prihvataju seizmike uticaje, poput spregova ili zidova. Pri tome, funkcionalnost objekta
najee zahteva da poloaj vertikalnih seizmikih elemenata bude na krajevima dijafragme.
Deformacijom dijafragme (slika 9), dodatno se poveava i deformacija elemenata konstrukcije koji
ne ine sistem za prihvatanje horizontalnog optereenja, to dovodi do poveanja uticaja drugog
reda, a samim tim i smanjenja njihove nosivosti vertikalnog optereenja.

Svi savremeni propisi definiu postupak prorauna uticaja drugog reda gravitacionog optereenja
pri bonom pomeranju usled seizmikog dejstva, odnosno ograniavaju maksimalnu vrednost
bone deformacije. Meutim, niti u jednom od njih ne postoje nikakve smernice prorauna
deformacija dijafragme, odnosno njene krutosti, tako da se u praksi proraun sprovodi na modelu
grede, ili se deformacija zanemaruje u skladu sa pretpostavkom krute horizontalne ravni. Svesni
ove injenice, a istovremeno u nemogunosti da daju jednostavno i dovoljno tano reenje, veina
propisa zabranjuje upotrebu dijafragme bez topinga u podrujima sa velikim oekivanim
intenzitetom zemljotresa.

10 Konstruisanje duktilne veze nad krajnjim osloncima

Osnovni zahtev pri odgovoru dijafragme na seizmiko dejstvo je da nosivost gravitacionog

optereenja ne bude ugroena. Da bi se obezbedilo takvo ponaanje, neophodno je obezbediti
njen elastian odgovor, uz ogranienje deformacija. Dodatno, u sluaju montane meuspratne
konstrukcije, kljuni zahtev se odnosi na pravilno konstruisanje veza, sa posebnim akcentom na
ouvanje nosivosti oslonjake zone montanih elemenata. Pri bonom pomeranju konstrukcije i
formiranju plastinih zglobova, oslonjaka zona ploa je dodatno izloena izduenju i rotaciji,
posebno na konturi dijafragme.

U toku zemljotresa u Northridge-u nekoliko objekata se u potpunosti sruilo, kao posledica

odlamanja oslonaca oupljenih ploa. Nakon pregleda sruenih objekata, uoena su tri mehanizma
loma: kod prvog tipa, i oupljena ploa i toping su se sruili zajedno, kod drugog je dolo do
odvajanja ploe od topinga, dok je kod treeg tipa dolo do cepanja rebra ploe nakon gubitka
oslonca. Ono to je najbitnije svi su bili posledica oteenja oslonjake zone montanih ploa.
Ocenjeno je da je ovakvo ponaanje posledica uobiajenog prorauna, gde su ploe i toping
nezavisno sraunati i konstruisani na dejstvo gravitacionog, odnosno seizmikog optereenja.
Takoe, posle naknadnih ispitivanja je zakljueno i da je neophodno lokalno konstruisati duktilne
veze ploe i grede i pored pretpostavke o elastinom globalnom odgovoru dijafragme. Detalji veza
koji ispunjavaju ove zahteve su trenutno usvojeni samo u novozelandskim propisima [NZS 3101:
2006.]

Slika 11. Detalji veza prema NZS 3101: 2006.

Analiza i proraun betonskih prethodno napregnutih oupljenih montanih ploa 13

11 LITERATURA

ACI Committee 318: 2002., Building code requirements for structural concrete and comentary,
American Concrete Institute
ATC: 2000., NEHRP Recommended Provisions for Seismic Regulations for New Buildings and
Other Structures, FEMA 369 (Commentary), Prepared for the Building Seismic Safety Council
(BSSC), Published by the Federal Emergency Management Agency, Washington, DC
Bruggeling A. S. G., Huyghe G. F.: 1991., Prefabrication with Concrete, A. A. Balkema, Rotterdam,
Netherlands
BS 8110-1: 1997., Structural use of concrete, Part 1: Code of practice for design and construction,
Standard Boards
Elliot K.: 2002., Precast Concrete Structures, Butterworth-Heinemann, Oxford
FIP guide to good practice: 2000., Commission 6, Special design considerations for precast
prestressed hollow core floors, FIP, Lausanne, Switzerland
FIP Recommendations: 1988., Precast prestressed hollow core slabs, Thomas Telford, London
Fleischman R., Naito C., Restrepo J.: 2008., Development of a Seismic Design Mothodology for
Precast Concrete Floor Diaphragms, Tailor Made Concrete Strucures, pp. 133-139
Fleischman, R. B., Sause, R., Pessiki, S., and Rhodes, A. B.: 1998., Seismic Behavior of Precast
Parking Structure Diaphragms, PCI , Vol. 43, No. 1, pp. 38- 53
Fleischman, R., Farrow, K., and Eastman, K.: 2002., Seismic Response of Perimeter Lateral-
System Structures with Highly Flexible Diaphragms, Earthquake Spectra, Vol. 18, No.2, pp. 251-
286
Fleischman, R., Farrow, K.: 2001., Dynamic Behaviour of Perimeter Lateral-System Structures with
Flexible Diaphragms, Earthquake Engineering and Structural Dynamics, Vol. 30: 745-763
Hawkins, N., Ghosh S.: 2000., Proposed Revisions to 1997 NEHRP Recommended Provisions for
Seismic Regulations for Precast Concrete Structures, Part 3 - Diaphragms, PCI , Vol. 43, No. 1,
pp. 50-59
ICBO: 1997., Uniform Building Code, International Conference of Building Officials, Whittier,
California
Iverson, J., Hawkins, M.: 1994., Performance of Precasr/Prestressed Concrete Building Structures
During the Northridge Earthquake, PCI , Vol. 43, No. 1, pp. 36-53
Matthews J. G., Bull D. K.: 2003., Proof of Concept Tests for Hollow-core Floor Unit Connections,
Research Report 2003-1, University of Canterbury, Christchurch
Menegotto, M., Monti, G.: 2005., Waved Joint for Seismic-Resistant Precast Floor Diaphragms,
ASCE Journal of Structural Engineering, Vol. 131, No. 10, pp. 1515-1525
NZS 3101: 2006, Concrete Structures Standard, NZS3101, Parts 1 & 2, Standards New Zealand,
Wellington, New Zealand.
Precast/Prestressed Concrete Institute: 1999., PCI design handbook: precast and prestressed
concrete, 5th ed., Precast/Prestressed Concrete Institute, Chicago, Illinois
prEN 1992-1-1: 2004., Eurocode 2, Design of Concrete Structures, Part 1.1: General Rules and
Rules for Buildings, CEN, Brussels, Belgium
prEN 1998-1: 2004., Eurocode 8, Design of structures for earthquake resistance, Part 1: General
rules, seismic actions and rules for buildings, CEN, Brussels, Belgium

Analiza i proraun betonskih prethodno napregnutih oupljenih montanih ploa 14