15.

Socijalni kapital i obrazovanje

Socijalni kapital se odnosi na socijalne mreze (prijatelji, kolege sa posla, porodica). U tom smislu,
socijalni capital predstavlja skup preovladjujucih neformalnih normi neke zemlje I ima snazan uticaj na
tok obrazovanja. Imajuci u vidu da se pod socijalnim kapitalom podrazumevaju mera socijalne kohezije,
kooperativnost u drustvenim odnosima, kao I norme etike I postenja, merenje ukupnih kohezivnih I
kooperaivnih odnosa nije nimalo lak zadatak.

Prvi pristup proucavanja soc kapitala vidi soc kapital kao svojstvo mreza I zajednice koja stavlja naglasak
na institucije, norme I odnose,posebno poverenje I participaciju, koji oblikuje kvalitet socjalnih interakcija
u drustvu I doprinosi socijalnoj koheziji. Drugi pristup posmatra soc kapital kao svojstvo pojedinaca I
njihovih odnosa. Naglasak je na dr nejednakosti I njenoj reprodukciji.

Soc kapital ukljucuje resurse koji su dostupni preko nasih licnih socijalnih I poslovnih mreza (informacije,
naucne I obrazovne ideje, poslovne prilike, materijalna dobra,moc, emotivna podrska, poverenja,
saradnja..Pojedinci koji koriste ovaj kapital su mocniji od onih koji ne koriste.

Izgradjivanje mreza vazan je nacin ucestvovanja u svetskim dogadjajima. To omogucava doprinos nas
drugima, pretvaramo svet u bolje zivotno okruzenje, jer ga cinimo povezanijim.

Za izgradjivanje I koriscenje soc kapitala neophodne su promene u obrascima ponasanja I u stavovima.

Soc kapital je svedocanstvo da se ulaganje moze ostavriti jedino kroz odnose sa drugima. Ulaganje se
moze ostvariti kroz odnose sa drugima.

Nije dovoljno tvrditi da je soc kapital produktivan i da mozemo sa njim stvarati vrednosti, obavljati stvari,
postizati svoje ciljeve, ispuniti svoje zivotne misije i dati doprinos svetu. Bez njega ne moze niko uspeti,
cak ni opstati. Pogresno je misljenje da se moze ziveti bez soc kapitala i da je dovoljno samostalno
naprezanje. Vecina naucnika smatra da je ovakva verovanja imaju korene u individualizmu, tj verovanju
da svako moze da uspe ili da propadne na osnovu svojih vlastitih sposobnosti i napora.

Dzejms Koleman je u svojim istrazivanjima uocio nizak procenat napustanja skole u katolickim i drugim
srednjim skolama na verskoj osnovi. Ucenici drzavnih skola su triputa vise napustali skolu od ucenika iz
katolicke skole, ucenici iz ne-katolickih privatnih skola su vise nego dvostruko cesce napustali skolu.
Koleman je postavio hipotezu da uspeh katolicke skole nije u posebnim karakteristikama njenih ucenika,
vec u dr strukturi koja obuhvata skolu: roditelji dece imaju visestruko medjusobne veze, kao pripadnici
iste lokalne crkve i kao roditelji dece koja su skolski drugovi.

Obrazovno usavrsavanje ima svrhu da istovremeno izgradi ljudski i socijalni kapital koji su povezani sa
ljudskim potrebama. Socijalni kapital u velikoj meri oblikuje razvoj obrazovanja.

Znacaj socijalnog kapitala i njegovi korisni efekti ostaju cak i ako se izuzme mnostvo drugih faktora koji
mogu uticati na obrazovni uspeh u drzavi (bogatstvo, nejednakost u drustvu, obrazovni nivo odraslih,
kultura siromastva, ulaganje u obrazovanje, plate nastavnika, velicine odelenja, struktura porodice, verska
pripadnost i obim privatnog sektora obrazovanja).
16. Kulturni kapital i obrazovanje

Priroda kulturnog kapitala zavisi od mogucnosti pristupa drustvenim resursima koji nisu pravicno
raspodeljeni. On predstavlja korisno sredstvo za otkrivanje nacina na koje pojedinci grupe i drustva
proizvode, posreduju i upotrebljavaju neekonomske resurse. Kulturni kapital obuhvata razlicite resurse:
jezicku kompetenciju, opstu kulturnu svest, estetske preferencije, informacije o skolskom sistemu i
obrazovna svedocanstva.

Burdije tvrdi da deca iz srednje klase od svojih roditelja dobijaju kulturni kapital, nasledje kao sto su
kulturna i jezicka kompetencija, koje im kasnije osigurava uspeh u skolovanju.

Kulturni aparat je plodonosan za istrazivacku praksu jer pruza mogucnost da se utvrdi serija pokazatelja
na razlicite stepene ucesca u kulturnom zivotu. Kulturni aparat spada u one resurse koje clanovi drustva
koriste za odrzavanje svog celokupnog habitusa.

U novom znacenju, kulturni aparat predstavlja nesto sto je akumulirano tokom nekoliko generacija u vidu
predstava, znanja, sposobnosti, tumacenja i prepoznavanja znacenjskih slojeva realnosti, a sto se
drustvenim nasledjem prenosi na nove generacije. Kulturni aparat znaci ukupnost predstava i znanja
pomocu kojih ljudi mogu lakse da ucestvuju u drustvenom, kulturnom i obrazovnom zivotu.

17. Trziste znanja - seljenje obrazovnog kapitala

Globalizacija i migraciona kretanja doprineli su da svet postane jedno veliko trziste znanja, sto je dovelo
do lova na mlade talente.

Odliv mozgova je izraz za odliv vestina do kojeg dolazi zbog odlaska talenata iz neke sredine. Definise se
kao odlazak profesionalnih kadrova iz jedne zemlje, ekonomskog sektora ili oblasti u druge, obicno zbog
boljeg zivota. Mladi ljudi odlaze u druge drzave jer tamo ne ocekuju samo veca primanja, vec i bolje
uslove za rad i svoju karijeru. Migracije se mogu odvijati unutar iste drzave, odnosno iz ekonomski manje
razvijenih zemalja u visoko razvijene zemlje.

Uoceni su raznovrsni oblici i dimenzije ovih procesa:

Brain gain: koristi koje zemlje u koje visokostrucni kadrovi I naucnici dolaze I koji se ostvaruju
bez troskova za skolovanje I obuku. U pitanju su najcesce kadrovi u najboljem zivotnom I random
dobu.
Brain waste: steta koja nastaje kada se emigrant I visoko strucni kadrovi I naucnici ne
zaposljavaju u delatnostu gde mogu da iskazu svoje potencijale, zbog cega se javlja gubitak za
zemlje iz kojih odlaze kao I zemljeu koje dolaze.
Brain re-gain: situacija kada se potencijal visokostrucnih kadrova koji su emigrirali u nekom
obliku koriste I u zemljama iz koje su dosli, ukljucujuci mogucnost povratka I reaktiviranje
potencijala u svojoj zemlji.
Brain flight: oznacava masovni odlazak visokostrucnih I naucnih kadrova iz zemlje
Cinioci koji objasnjavaju odliv mozgova su socio-ekonomska sredina iz koje poticu emigrant, sredinu u
koje dolaze, prepreke bilo kog porekla. Sve cinioce mozemo podeliti na unutrasnje u spoljasnje. Spoljasnji
privlace ljude da se usele, unutrasnji da se isele.

Model cirkulacije mozgova oznacava process u okviru koga se daroviti kadrovi obrazuju I spremaju u
visoko razvijenim zemljama, a kasnije se vracaju u zemlju zbog boljih mogucnosti za dalji razvoj.

Postoje najraynovrsniji cinioci koji uticu na odliv intelektualnog kapitala. Potraznja za nekvalifikovanom
random snagom opada, a migracija visokokvalifikovane I strucne radne snage ima tendenciju rasta. Na to
uticu najmanje dva razloga:

U svim zemljama ekonomski razvoj ce zahtevati specijalisticka zanimanja I znanja I iskusne

kadrove. Posto je njihovo skolovanje skupo, oni ce I dalje uvoziti radnike znanja.
Privredna aktivnost se kroz kretanje visokostrucne elite obogacuje, jer ova vrsta migracije ima
funkciju transfera znanja iz jednog dela sveta u drugi.

Srbiju je poslednjih godina napustilo vise od 20.000 strucnjaka sa tendencijom da se taj odlazak poveca.

Odliv mozgova ima znacajne posledice u oblasti ekonomije I razvoja, socijalne posledice, posledice u
oblasti culture, demografske posledice I svakako odredjene politicke implikacije.

Migracija visokostrucnih kadrova iz manje razvijenih zemalja, rezultat je slabog povezivanja obrazovnih
institucija sa ekonomskom aktivnoscu, ali I njihovom udaljenoscu od vladajucih grupa I grupa na vlasti.
Kada bi se obrazovanju omogucilo da igra glavnu ulogu u javnim istrazivanjima, prirodnom praoticu
visokoskolskog I profesionalnog obrazovanja, onda bi njegova efikasnost u okviru ekonomskog razvoja
bila veca.

18. Kulturna reprodukcija I obrazovanje

Kulturna reprodukcija predstavlja socijalni process kroz koji se kultura reprodukuje preko garancija putem
socijalizacije I kroz uticaj glavnih institucija, prenos kulturnih vrednosti I normi sa jedne generacije na
drugu.

Za razumevanje procesa kulturne reprodukcije, neophodna je analiza drustvene structure, structure

institucija koje sire kulturu, kao I analiza nasledja I razlicitih puteva nastanka ovog nasledja.

Glavna uloga obrazovanja I skolovanja u drustvu doprinosi drustvenoj reprodukciji reprodukciji odnosa
moci, povlastica I drustvenih uticaja, odrzavanju moci dominantnih klasa. Jednakost obrazovnih sansi
moguca je samo u drustvu bez stratifikacije.

Kulturni kapital I kulturni nivoi doprinose odredjivanju skolskog ponasanja I stavova prema skoli koji cini
osnov eliminisanja dece razlicitih klasa. Skola formalno izjednacava decu koja su razlicito pripremljena da
to pravo iskoriste.

Kulturna reprodukcija odnosi se na nacine na koje skola, zajedno sa drugim institucijama, pomaze u
neprekidnom odrzavanju drustveno-ekonomskih nejednakosti iz generacije u generaciju. Skole to cine
kroz skriveni nastavni plan I na taj nacin uticu na usvajanje stavova, navika I sistema vrednosti.
Pjer Burdije tvrdi da je uloga obrazovanja drutvena funkcija eliminacije niih klasa koji ne pripadaju
dominantnoj kulturi. Kulturna reprodukcija odnosi se na naine na koja kola, zajedno sa drugim
institucijama pomae u neprekidnom odravanju drutveno-ekonomskih nejednakosti iz generacije u
generaciju.

Francuski sociology Rejmon Budon je razmatrao odnos izmeu drutvene klase I obrazovanja na temelju
dvokomponentnog postignua. Prva komponenta je primarni uinak stratifikacije I on ukljuuje
potkulturne razlike izmeu klasa. Drugi sekundarni uinak stratifikacije obuhvata stvarni poloaj nekog
pojedinca u klasnoj strukturi. Sama injenica da ljudi kreu sa razliitih poloaja mora uroditi
nejednakou u kulturnim I obrazovnim mogunostima. Tako na primer, ako dete iz gornje srednje klase
izabere graevinarstvo ili ugostiteljstvo, njegov izbor e se smatrati drutvenim padom I dovee do
drutvene degradacije.

Uloga obrazovanja bila je vidljiva u poveanju duhovnog kapitala, etilizma I povlastica. Kulturni capital I
kulturni nivoi doprinose odreivanju kolskog ponaanja, kolskih obrazaca I stavova koji ine osnov
eliminisanje dece niih klasa.

Dominantna kultura je kulturni capital jer se ona, putem obrazovnog sistema, moe prevesti u bogatstvo I
mo.

Najpovlaeniji studenti ne duguju sredini iz koje potiu samo odreene navike, pripremljenost I stavove
koji im neposredno slue u njihovim kolskim zadacima; oni od nje takoe nasleuju znanje I umee,
ukuse...Mereno u bilo kojoj oblasti culture- pozoritu, muzici, slikarstvu, dezu ili filmu- znanja studenata
su bogatija I ira, to je njihovo poreklo vie.

Ukusi u slikarstvu, filmu, muzici I jelu povezani su sa vaspitanjem I obrazovanjem. Na znaaju sve vie
dobija stil I forma u odnosu na sadraj. Nain na koji uenici prikazuju svoj rad vaniji je od sadraja.
Drutvene nejednakosti se reprodukuju u obrazovanju I tako postaju legitimne.

19. Omladinske potkulture i obrazovanje

Granica izmeu mlade i odrasle osobe donekle se zamaglila. Mladi nastoje da budu odrasliji od odraslih
znajui vie od njih o tehnologiji I novom duhu vremena. Ta znanja stiu obrazovanjem tehnoloke
pismenosti.

Omladina se moe odrediti kao socijalno-demografska grupa koju karakterie niz svojstava (socijalni
poloaj, socijalno-psiholoka svojstva, odreeni mentalni sklop), pri emu se socioloki problemi
omladine mogu podeliti na dve grupe. Prva obuhvata sutinu omladine kao potkulturne grupe, njenu ulogu
I mesto u reprodukciji drutva, odreivanje kriterijuma za uzrasne granice omadinske populacije,
izuavanje interesovanja, potreba, vrednosnih orijentacija I naina delovanja omladine.

Grupe nisu ograniene samo na borbu za presti. Statusne grupe zajedniku kulturu koriste kao znak
raspoznavanja grupne pripadnosti.

Postoje mnogobrojna istraivanja o kolskim omladinskim supkulturama:

-velika grupa uenika koja pripada depresivnim supkulturama, trebalo bi da se uvede antidepresivna
preventiva
-obratiti panju na opasne pojedince i uvati od njih ostalu decu

-decu treba podsticati na aktivno bavljenje sportom

-deo uenika pripada supkulturi koja pridaje znaaj fizikom razvoju

-uvoenje preventive protiv alkohola i nikotina, ali I pristup informacijama o venerinim bolestima, sidi I
ranom materinstvu

-treba podsticati muzike naklonosti uenika

-deca sa udnijim ponaanjem koja skretaju panju profesora I drugih na sebe

-posle ukidanja zabrane noenja frizura, odee I nakita, mali broj se odluuje na promenu svog izgleda

-postoje simpatije prema rasistikim supkulturama

Drugu vanu oblast socioloke analize ine problem koji su vanaivotna pitanja omladine (problem
obrazovanja, porodice, braka). Danas su u istraivanjima omladine formulisani osnovni pristupi u razradi
kriterijuma za ocenjivanje socijalnog razvoja omladine:

-harmonizacija interesa omoguava drutvenu saglasnost razliitih grupa stanovnitva

-uslovi koje drutvo treba da obezbedi za ostvarivanje linih sloboda I individualnosti

-socijalne garancije kao kompenzaciju za omladinu koja je pogoena dr nejednakostima

-drutvena briga o budunosti mladih

-nivo svesti omladine o dr stanardima I potrebama budunosti

-stepen oformljenosti istorijskog saznanja kao znaajne mere izmeu prolosti I budunosti

-etike norma I ljudska prava kao specifinost savremenog drutva mlade generacije

20. Kulturna deprivacija i nadoknaujue obrazovanje

Nadoknaujue obrazovanje vri process obogaivanja za decu u prvim godinama obaveznog

obrazovanja. U kulturnom smislu ono obuhvata jeziju deprivaciju, saznajne nedostatke I nedostatke u
linosti. Analiziraju se porodini odnosi I poloaj deteta u porodici, lokalni odnosi izmeu nastavnika I
deteta u uionici.

Po teoriji nadoklaujueg obrazovanja, potkulturna grupa se sa niskim primanjima je deprivirana,

uskraena, liena I deficitarna u nekim vanim uslovima ime se I objanjava nizak nivo njegovog
obrazovnog postignua. Ne radi se samo o ekonomskom siromatvu nego I o kulturnom: procesu
prisvajanja, manipulacije I eksploatacije nije podloansamo capital u strogo ekonomskom smislu, ve I
kulturni capital u obliku simbolikih sistema kroz koje ovek moe da proiruje I menja granice svog
iskustva.
Termin nadoklaujue obrazovanje smatra se neobinim iz vie razloga. Prvo, kako se moe govoriti o
pruanju nadoknaujueg obrazovanja deci kojoj pre toga nije pruena adekvatna obrazovna sredina. U
osnovnoj I srednjoj koli imamo veliki broj dece, materijalnu neadekvatnu opremljenost I nestalno
nastavno osoblje, a pri tom oekujemo da mali broj nastavnika izae na kraj sa tim. Drugo, jasno je da
obrazovni sistemi I vladajue structure ne pruaju svakome jednaku ansu. Pre se dokazivalo kako
jednakost ansi postoji kad je svima slobodan I besplatan pristup svim podrujima obrazovanja. Naglasak
se premestio od ravnopravnosti pristupa na ravnopravnost rezultata. Sledi da kola mora da nadoknadi ono
to im nedostaje u porodici I zbog ega deca postaju hendikepirana. Obino se nadoknaujue
obrazovanje usredsreuje na predkolsko doba jer se smatra da je najvea teta nainjena u toku primarne
socijalizacije.

Bernstajl je uveo pojmove ogranienog I razraenog koda. Ogranieni kod daje prednost znaenjima koja
zavise od konteksta, a pretpostavlja zajedniku identifikaciju uverenja I praksi. Razraeni kodovi daju
prednost sistemima posebnih znaenja koji su relativno nezavisni od konteksta, a naela su obino
eksplicitna.

On smatra da od dece koja su kulturno hendikepirana I iji roditelji nisu dorasli svojoj ulozi, nastavnici ce
manje oekivati. Sve ono o emu se dete informie I emu izvan kole pridaje znaaj I svrhu, u koli
prestaje da bude prihvatljivo. Dete mora da se orijentie u odnosu na drugaiju struktura znaenja. Prema
tome, struktura kolskih znaenja namee roditelja. Sve vie se produbljuje jaz izmeu deteta kao lana
porodice, odnosno zajednice, i deteta kao polaznika kole.

Roditelji moraju biti ukljueni u obrazovno iskustvo svoje dece. Bez obzira koliko se neto ini unutar
kole, ne moe se postii praktiki nikakav uinak bez upuenosti na dom i porodicu.

Teorija kulturne deprivacije oto je napadan kao dimna zavesa koja prikriva stvarne inioce koji
spreavaju jednakost ansi za kolovanje. Svaljujui kritiku za neuspeh na dete i njegovu sredinu, ona
odvraa panju od nedostataka sistema i obrazovanja. Ne treba teiti da se samo popravi dete, nego kola i
svi njeni nedostaci.

Nadoknaujue obrazovanje ne moe eliminisati nejednakost obrazovnih mogunosti. Taj concept

pokuava zakrpiti jedan mali deo postojeeg sistema; ono to je potrebno je korenita promena sistema kao
celine. Temeljujui svoje vrednosti na vrednosnom sistemu koji dominira u drutvu I izjednaavajui
kolski uspeh sa vrlinama srednje klase, kola podupire povlaenost srednje klase I pouava radniku
decu u vrlo ranom dobu das u otpadnici od kojih u ivotu nee proizai nita lepo.

21. Obrazovanje i kultura siromatva

Biti siromaan znai dobiti neadekvatno ili relativno neadekvatno obrazovanje. Ono to se ui u kolama
koju pohaaju siromani jesu stavovi i pravila za ponaanje graana drugog reda. kola je efikasan
mehanizam za selekciju. Sistem obrazovanja bi trebalo da stvori jednake mogunosti za sve, ali je postao
jedna od dr institucija koja garantuje onima sa dna da e tamo i ostati.

Upotreba termina kultura siromatva pretpostavlja da je ponaanje siromanih usvojeno putem procesa
socijalizacije i da je u velikoj meri otporno na promene.
Kad deca iz sirotinjskih etvrti navre est ili sedam godina, obino su ve zadojena temeljnim
vrednostima i stajalitimasvoje supkulture i nisu psiholoki opremljena u punoj meri iskoristiti izmenjene
uslove ili sve mogunosti koje bi im se mogle pruiti tokom ivota.

Glavne karakteristike kulture siromatva su: oseaj marginalnosti, bespomonost, zavisnost i snana
orijentacija na sadanjost sa malom sposobnou da se odloi zadovoljenje.

Korienje pojma kulture siromatva pretpostavlja se da obrasci ponaanja siromanih usvajaju

vaspitanjem; nauni obrasci vaspitanja opiru se promenama.

Siromasi su prisiljeni da se ponaaju onako kako se ponaaju injenicama svoje situacije, a ne to ih na

to usperava kultura siromatva.

Ideja o situacijkoj prisili negira miljenje po kojem su siromani uglavnom izdvojeni od matinih normi
i vrednosti, i pokuava dokazati kako su vrednosti siromanih jednake vrednostima drutva u celini, s
jedinom razlikom to siromani nisu u stanju mnoge od tih vrednosti prevesti u stvarnost.

Bar deo reenja se sastoji u tome da se siromani promene, budui da su oni, delimino sami krivi za svoje
stanje. Reenja su mogua tek kada se ukinu nejednakosti i egzistencijalne prinude. Teko se moe
prihvatiti da je nain ivota siromanih trajan obrazac kulture. Pre je to reakcija na nesigurnost,
nestabilnost i nedostatak mogunosti.

Poloaj siromanih u velikoj meri odreuje I mogunost obrazovanja njihove dece. Istraivanja su
pokazala da su deca radnika ve od ranog detinjstva hendikepirana u pogledu kasnijih mogunosti
obrazovanja jer su podsticaji roditelja manji, a uslovi nepovoljniji. Ta deca su hendikepirana u jezikom
izraavanju, a u nainu ponaanja znatno zaostaju za drugim uenicima. U tradicionalnom sistemu
kolovanja samo mali broj radnike dece postie uspehe I zavrava vie kole, tek uz nesrazmerno veliki
utroak energije I uz znatna finansijka optereenja.

Manji udeo dece iz radnikih porodica u obrazovnom procesu ni u kom sluaju nije uslovljen niim
stepenom njihove inteligencije. Za to su odgovorne orijentacije obrazovnih ustanova na srednje slojeve I
zapostavljanje radnike dece od najranije mladosti.

Postoji velika opasnost da se hendikepiranost roditelja u sistemu zapoljavanja nastavi I produi kroz vie
generacija u obliku hendikepiranosti njihove dece u sistemu obrazovanja. Postoji vie studija koje ukazuju
da kvalitet I obim obrazovanja mladih u najveem stepenu zavisi od prihoda I obrazovnog zalea roditelja.
Siromana osoba, ak I kad postigne znaajne obrazovne rezultate, imae mnogo manje dobiti od
postignutog nivoa obrazovanja, bez obzira na njegov stepen I kvalitet. Bogati pohaaju kolu sa
najmodernijom opremom, najboljim profesorima..

to su vee mogunosti porodice u vreme kad se pohaa kola, kolski sistem e vie nadograditi neije
sposobnosti da bi se stekli odgovarajui prihodi posle diplomiranja.

22. Obrazovanje i profesije

Profesija je delatnost koju neko lice vri relativno trajno, na ustaljen nain, pri emu delatnost ini izvor
egzistencije I za njeno vrenje se ovek priprema sticanjem profesionalnog strunog obrazovanja.
Prema istraivaima, ovaj pojam se ee koristi za odreivanje intelektualnih I uslunih zanimanja nego
na primer, industrijskih ili trgovakih.

Profesija oznaava samo ono zanimanje koje ima posebno mesto u drutvenoj podeli rada. Razlika izmeu
profesija I zanimanja je u tome da pojam zanimanja najee oznaava vrstu posla koju stalno obavlja
neka osoba, dok bi profesija ukazivala na monopol koji pojedinac ima nad nekim sloenim delom znanja I
potrebnih vetina koje zahteva dugo kolovanje I visoko obrazovanje, zbog ega postaje jasno
prepoznatljivo u drutvu.

Vilijam Gud istie dve karakteristike za objanjenje profesionalizma: produeno obrazovanje usmereno na
sticanje specijalizovanog I apstraktnog znanja; orijentacija prema pruanju neke usluge, praena
oseanjem kolektivnog zajednitva.

Grinvud izdvaja pet atributa koji ine profesionalni metod: sistematska teorijska osnova, autoritet priznat
od strane klijentele,drutveno sankcionisanje I odobrenje tog autoriteta, etiki kodeks izmeu
profesionalca sa klijentima I kolegama, profesija stvara posebnu profesionalnu kulturu.

Na profesionalni poloaj pojedinca presudno utie karakter rada I znaaj koji se pridaje profesiji.
Profesionalizam ukljuuje sledee faktore: ograniava pristup u zanimanje, ukljuuje udruenja koja
nadziru ponaanje svojih lanova, poziva se na pravo po kome su samo lanovi koji pripadaju toj profesiji
kvalifikovani za obavljanje I pruanje odreenih usluga.

Drutvene razlike meu pojedinih profesija potiu iz sledeih razloga: zbog razlike u oceni dr znaaja
potreba koje se zadovoljavaju vrenjem odreenih profesionalnih delatnosti; razlike u dr znaaju
zanimanja nastaju I zbog nejednakog stepena sloenosti radnih delatnosti; profesionalna struktura drutva
ukljuuje na odreen nain I podelu na upravljake I izvrilake delatnosti.

Za dananje vreme I nain ivota, profesije predstavljaju visokospecijalizovana, uena, visokostatusna,

mona, cenjena, posebna I po tome od drugih razliita zanimanja.

Ljudski ivot uslovljen je profesionalnim sadrajem rada, znanjem I obrazovanjem. S razvojem

profesionalizacije, menjao se I odnos prema radu, radnoj organizaciji I doivotnoj strunoj karijeri.

Tehnologija trai veliki broj specijalizovanih strunjaka, a formalno obrazovanje nudi strunjake za
tehnike vetine. Tehnike promene trae iroko opte obrazovanje, iroku kulturu, razvijene I raznovrsne
ljudske potrebe da bi ovek bio sposoban ne samo da se prilagoava novim radnim uslovima I zahtevima
ve da njima stvaralaki ovlada, da bude sposoban da se brzo prekvalifikuje, da bude mnogo mobilniji u
svojoj radnoj karijeri.

23. Univerzitet, drutvene potrebe i profesije

Univerzitet je institucija na kojoj se u redovnim turnusima predaje itavo stanje savremenog znanja.
Podeljen na fakultete sa ekonomijom kao nunom osnovom, sa filozofijom kao nunom orijentacijom
povezanosti svesti culture I prirode.

Istorija razvoja univerziteta nedvosmisleno pokazuje da je re o evropskoj instituciji. Nastao u

srednjovekovnoj Evropi kao zajednica nastavnika istraivaa kojoj je poverena odreena administrativna
autonomija, pravo da samostalno kreira studijske programe, izvodi nastavu, kao I da dodeljuje javno
priznate diploma, univerzitet je manje vie jedina evropska kreacija koja se proirila po celom svetu.

U srednjem veku su postojali: artistiki, teoloki, pravni i medicinski fakultet. Na univerzitetu su uili
predstavnici crkve I deca plemia I graana. Osnovni metod je bio itanje lekcija. Organizovane su debate
pod rukovodstvom dekana. Univerziteti su imali autonomiju pa su sami kreirali organizaciju,pravila, a
esto su osnivali i svoje vlastite sudove.

Razlikuje se par ideja univerziteta:

1. Humboltovska koncepcija univerziteta koja je najstarija i koja stavlja teite na akademske

slobode (evropska tradicija)
2. Funkcionalistika koncepcija univerziteta karakteristina je za severnoamerike unoverzitete gde
se univerzitet shvata kao podsistem drutva koji zadovoljava njegove stalno rastue potrebe
3. Racionalistika koncepcija univerziteta smatra da nauka postaje proizvodna snaga i da ima ulogu
bitnog inioca u proizvodnji
4. Merkantilistika kocepcija univerziteta shvata kao preduzee koje proizvodi znanje i na
slobodnom tritu prodaje nastavne i naune usluge.

Univerzitet je stvoren zbog odreenih, naraslih potreba i ispunjavao je raznovrsne funkcije. Sa

uspostavljanjem nacionalnih drava, evropski univerziteti prerastaju u dravne institucije, u kojima se
postavljaju temelji nacionalnih nauka, promovie nacionalna ideologija i formiraju strunjaci koji su
potrebni toj i takvoj dravi.

Od srednjovekovnog pa do danas, univerzitet se moe razmatrati u sledeim kontekstima, univerziteti kao:

korporacija, centri profesionalnog obrazovanja, ekonomske grupe potroaa, sociodemografske grupe,
prestina tela, drutvena sredina.

Danas univerziteti postoje da bi podsticali znanje, istraivanje i obrazovanje.

Tokom razvoja, drutvo je postajalo sve naunije i tehniziranije. Zbog toga se nametala tesna veza izmeu
univerziteta i privrede. Jasno je da bogati sponzori menjaju oblik institucije pomou donacija.

Kada je u pitanju reputacija, univerzitet je uao u velike rizike, jer komercijalne aktivnosti mogu da mu
nanesu veliku tetu u oima javnosti.

24. Obrazovanje i feminizacija uloga

Obrazovanje ena doivelo je ekspanziju kad se pojavila potreba kapitala za obrazovnom enskom
radnom snagom. Obrazovanje je nesumnjivo nezaobilazna, prva stepenica za ulazak ena u javnu sferu
drutva.

Prethodnih gdina veliki broj ena je uao u nau privredu sa veoma oskudnim optim obrazovanjem.
Razvoj obrazovnog sistema u nas, u odnosu na ensku populaciju, imao je sledee karakteristike: stalan i
veliki porast ukupnog uea ena u obrazovanju; porast njihovog uea na svim stepenima obrazovanja;
poveano uee ena u mogunostima korienja materijalnih sredstava.
Nastoji se da: mukarci i ene imaju jednaka prava, da se unaprede strukturalne promene kojima razlike u
polovima nee vie sluiti kao osnovna naela drutvene organizacije, promene tradicionalnog stereotipa o
ulozi polova u smislu mukosti i enskosti.

Vano je istai princip jednakosti koji je u funkciji dostupnosti svih oblika formalnog obrazovanja i
strunog osposobljavanja.

Nije dobro da se za neko naizgled muko i teko zanimanje prijavljuje mali broj ena. Uz muka
zanimanja uglavnom se vee pridev teko, to znai da bi tzv.enska zanimanja bila laka, to nije
tano jer je dokazano da su neka od najteih zanimanja ona koja su naizgled laka.

Statistika pokazuje da se enska omladina zapoljava vie u onim privrednim i industrijskim granama koje
ostvaruju niu akumulaciju i imaju nie line dohotke. Uoeno je da se izjednaavanje obrazovnih, pa
time i profesionalnih mogunosti ena u naem drutvu nuno odvija putem njihovog koncentrisanja u
odreenim obrazovnim profilima od nivoa srednjih kola, pa do doktorata.

Da bi obrazovanje uistinu promenilo poloaj ena, ono mora da bude primereno izmenjenim dr potrebama
koje proizilaze iz razvoja novih tehnologija.

Kad su u pitanju akademske titule, treba istai da napredovanje za ene visokog obrazovanja esto znai
proputanje prilike za udaju. Srednja dob sklapanja braka zbog napredovanja takoe ne ide u prilog
enama. Kao najznaajniji kanal drutvene promocije ena u savremenom svetu, obrazovanje ujedno
predstavlja i najsnaniji mehanizam sistemske inhibicije ena.

Iz empirijskih podataka zakljueno je to to ene imaju plaen posao ne menja fundamentalno odnos meu
polovima. Neki od uzroka takve situacije su: relativno nizak nivo obrazovanja ena u odnosu na mukare;
tipina vrsta obrazovanja to ga stiu ene; injenica da zaposlena ena nije sloboena kunih poslova kao
veina njenih mukih kolega; skup takvih uzroka deluje kao bitno ogranienje za ene koje ele pristup
vodeim i odluujuim ulogama u podruju politike, ekonomije i nauke.

Oenjeni mukarci i razvedene ene daju prednost karijeri. Godine u kojima se karijera gradi su godine
braka; za mnoge ene su izgubljene i stoga nisu mogle konkurisati mukarcima. to se tie mukaraca,
uoljivo je da brak za njih ima stabilizacioni efekat.

Feminizam vidi poloaj ena kao ishod vaspitanja, a ne prirode. Predrasude koje su prisutne kad su u
pitanju enska zanimanja I obrazovanje su tvrdokorne. ak I u udbenicima polne uloge su tradicionalno
ocrtane I podeljene, a dominantni pol je svakako muki. U udbenicima nema onih enskih zanimanja
koja u stvarnosti postoje. Prosto je neshvatljivo zato se ta zanimanja pripisuju iskljuivo mukarcima. U
njima se nalazi potvrda da je nepremostiva razlika meu polovima u pogledu karakternih osobina I
razliitih sposobnosti, koje za dete poprimaju karakter neeg prirodnog na emu e kasnije graditi svoj
stav prema sebi I sebi suprotnom polu. Ta se nejednakost protee I na obrazovanje.

Najznaajniji moment koji formiraju marginalni poloaj enske radne snage: opadanje dr ugleda I prestia
zanimanja u oima javnog mnenja u odnosu na poslove koje obavljaju ene; opadanje ili trajna stagnacija
prosenih zarada zaposlenih u tim delatnostima, strukama ili profesijama; opadanje ili trajnija stagnacija u
pogledu tehnolokih I organizacionih inovacija u tim delatnostima I zanimanjima, te opadanje I stagnacija
materijalno; opadanje drutvene uticajnosti I moi pripadnika u tim delatnostima, strukama ili
zanimanjima, to se izraava kako u uticajnosti na izmenu vlastitog poloaja, tako I u pogledu opte dr
uticajnosti; sve ree anse za nosioce ovih zanimanja I pripadnike datih delatnosti da se domognu radnih
mesta I pozicija koje donosi vei stepen moi I uticaa na drutveno vane odluke u svojoj delatnosti kao I
izvan nje; sve vee prisustvo inilaca koji nagovetavaju deprofesionalizaciju date struke ili delatnosti.

ene, najee, u oblasti obrazovanja popunjavaju one prostore koje su oslobodili mukarci.

U poreenju sa drugim zemljama (SAD I Rusija), kod nas je opta zastupljenost ena u aktivnom
stanovnitvu manja (36%), to u stvari poveava znaenje ovih procenata za profesionalnu strukturu.

Emacipacija ena poklapa se sa njihovim prodorom u podelu rada, obrazovanja, profesija, tj.sa
ekonomskom emansipacijom.

25. Informatika i raznolikost obrazovanja

Obrazovanje dobija znaajno mesto u formiranju novog tipa oveka koji je u stanju da gradi informaciono
drutvo. Funkcija obrazovanja shvaena ne samo kao prenoenje, odnosno sticanje znanja, ve I kao
duhovni, kulturni, civilizacijski razvoj modernog oveka, neizostavno mora takav ugao I nivo kritikog
preispitivanja da postavlja pred omladinu.

Vidljivi su sledei pravci promena:

-prelaz s kolektivnog obrazovanja na individualno. To znai prelaz iz klasinih uionica na

mikrokompjuter

-prelaz sa pasivnog obrazovanja na aktivno obrazovanje

-umesto dosadanjeg bloka kolskih godina nastupa fleksibilan nain uenja tokom ivota.

-klasine ispite zamenie stalno, individualno proveravanje, gde se nee vrednovati samo postignuti
rezultati, ve ceniti nove sposobnosti

Sve je vie zalaganja da se podstie istinsko obrazovanje, a ne obuka. Korienje informacione tehnologije
se ne smatra obrazovanou ve pre sredstvom za sticanje novih znanja. Pod inteligencijom se ne
podrazumeva sakupljanje injenica, ve sposobnost interpretiranja podataka za alternativne primene.

Da e trea tehnoloka revolucija, koja se danas ogleda u proizvodnji i primeni kompjutera, izmeniti
dosadanje stanje svesti vidi se iz izjava poput one da kad kompjuteri budu svima lako dostupni,
pamenje nee imati onu vrednost koju je imalo vekovima. Informatika stvarnost razvijae se
svakodnevno i na prirodan nain ljudske sposobnosti i sklonosti, pa e potpuno preobraziti ivot.

26. Obrazovanje i emancipacija

Skoro svaki sistem je od poetka pokuavao da pridobije ljude za svoja uverenja, kojima se orpavdava
njegovo postojanje, postavljanje i planiranje.

Sociolozi su se pitali kako pojedinca spasiti od podreenosti i konformizma. Predlagali su da treba

preispitati uverenja koja je nametao industrijski sistem na taj nain to bi omoguavao i stvarao prostor za
pluralizam,ulno miljenje i onih koji su u intelektualnom smislu, odluili i uspeli da izmaknu
industrijskom sistemu. Industrijski sistem je zahtevao i visokoobrazovni sistem.

Moderno, visoko obrazovanje skoro u potpunosti je prilagoeno potreba industrijskog sistema. Sistem
najee podupire samo one vidove obrazovanja koji najvie slue njegovim potrebama i koji najmanje
stavljaju pod znak pitanja njegovu orijentaciju i ciljeve.

Vaspita ima mo i koristi je na razliite naine. Moe je upotrebljavati ne u interesu industrijskog

sistema, nego u interesu celokupne ljudske linosti, gde sve vei znaaj dobija ne samo poslovno, tehniko
i intelektualno, ve estetsko i kulturno obrazovanje. Obrazovanje moe biti u funkciji sticanja
oslobaajuih znanja i vetina ili onih koji slue porobljavanju; ono moe sluiti emancipaciji i progresu
ili predstavljati prepreku za svaki napredak. Obrazovanost moe da se javi kao rezultat delovanja
obrazovnih ustanova. Obrazovanje je nesumnjivo uvek progresivno, no takvim ima postati nakon to
prestane biti obrazovanje kao manipulacija, obrazovanje kao reavanje sojalnih problema, obrazovanje
kao indoktrinacija, ukratko, obrazovanje kao zatupljivanje.

Galbrajt smatra da:

-kola ne moe sluiti emancipaciji ako se shvati samo kao institucija koja je organizovana da svojim
vlasnicima donosi profit kao svaka druga proizvodna organizacija ili proizvodni pogon

-kola nee biti u funkciji emancipacije ako se smatra kao mesto proizvodne dorade, specifine robe,
radne snage

-kad se kola shvati kao ustanova prinudnog karaktera I prinudne socijalizacije, onda se ne moe govoriti
o istinskoj emancipaciji

-kola ne moe biti u funkciji emancipacije ako se shvati kao mesto prakticiranja paralelno sa fabrikom,
jer je kola vaspitno-obrazovni process, pa tek onda praktino odnoenje.

Osnovna prepreka svake emancipacije kada je u pitanju kola, ogleda su u:

-kolski sistem poiva na neupitnim, naunim, kulturnim I moralnim vrednostima

-ona pasivizira polaznike I na taj nain stvara lenje i nekritike duhove

-kao masovni sistem, kola dospeva u sukob sa individualnou polaznika

Bez navikavanja na pravila nema culture; ona se postie obrazovnim delovanjem. Obrazovanje predstavlja
unutranju pretpostavku culture.

Gubljenje svesti o emancipatorskoj ulozi obrazovanja predstavlja sastavni deo njegove krize. Obrazovanje
svoje osloboenje moe postizati podizanjem svesti unutar sebe samog, svesti o sopstvenim istorijskim
zadacima I ciljevima.

Ako se obrazovanje ne promilja kao injenica culture I teorijski odgovorno ne utemelji, preobraaji
njegove institucionalne organizacije zbunjeno e I sve vie nervozno smenjivati jedan drugog u pokuaju
da kolu koju smo nasledili pretvori u kolu za kojom teimo.
27. Kriza i reforma obrazovanja

Mnoge reforme pokuale su da usaglase drutvo I kolstvo. Prvi tip reforme posmatra proces obrazovanja
kao podsistem u okviru celokupnog dr sistema. Polazi se da nijedna institucija ne moe razumeti, nijedna
reforma ne moe zamisliti ni promeniti ukoliko institucija ili reforma nisu stavljeni u kontekst, ali i
ukoliko polazne osnove i zavrnice nisu jasno izdvojene iz tog konteksta. Drugi tip reforme koji pokuava
savladati krizu obazovanja nastojao je da sprovede reforme koje se odnose na organizaciju i administraciju
obrazovnog sistema. Obrazovni sistem je deo ideoloke superstrukture politikog reima i stoga se ne
moe oekivati da ovaj vid reforme donese znaajne promene u organizaciji drutva.

Obrazovne reforme se obino planiraju u cilju odranja drutveno-postojeeg sistema, da bi se izbegli ili
smanjili sukobi. Iz krize neki pokuavaju izai tako to nastoje menjati drutveni milje izvan obrazovnog
sistema, teei da smanje drutvene, regionalne i druge nejednakosti.

Izlazak iz krize se trai kroz: reforme koje ele da izmene strukture obrazovnog sistema; reforme koje
imaju za predmet da utiu na proizvode obrazovnog sistema; reforme koje izlazak iz krize vide u promeni
procesa donoenja odluka u oblasti obrazovanja i kontroli obrazovnog sistema.

Obrazovna revolucija je tako, razvojem akademskog kompleksa i kanala za primenu akademske

strunosti, otpoela preobraaj itave strukture modernog drutva. Ona smanjuje relativnu vanost dvaju
glavnih objekata ideologije- trita i birokratske organizacije.

Veina prosvetnih vlasti u oaju uvodi obrazovne reforme kojima je neposredna namera da poboljaju
rezultate na testovima.

Obrazovanje je broj izdvojenih podataka koje uenici mogu pamtiti dovoljno dugo da bi se to moglo
izmeriti standardizovanim zavrnim testovima. Veina sposobnih nastavnika shvata da takav pristup ima
malo ili nimalo veze sa onim to oni smatraju kvalitetnim obrazovanjem.

Obrazovanje je funkcija koja raspolae ogranienim vremenom i odmerenim sredstvima za ispunjavanje

zadataka koje zajednica i pojedinci oekuju od njega, poklanjajui im poverenje kako bi ono delovalo to
je bolje mogue u njihovom interesu.

28. Obrazovanje- izmeu mita i stvarnosti

Obrazovanje nije uvek uspevalo da izbegne zamkama mitologizacije. Razlog je to to nije manifestna ve
latentna komponenta obrazovanja. Najpoznatiji mitovi koji su stvoreni u vezi sa obrazovanjem su: mit o
nauci, mit o prosvetiteljstvu, mit o meritokratiji, mit o obrazovanju kao socijalnom liftu, o novim
tehnologijama u obrazovanju, mit o rakolovanju, o oceni i diplomi, mit o starim dobrim vremenima u
kojima je cvetalo opte obrazovanje, mit o buduoj karijeri dece, mit da se obrazovnim reformama moe
promeniti drutvo.

Jedan od najeih mitova jeste predrasuda racionalizma, odnosno tvrdnja da e sa irenjem znanja i
nauke automatski doi do nestanka mitova.

Nesporazumi nastaju zbog uverenja i zabluda da nazna saznanja pokrivaju celo podruje ljudskih interesa
i moguih pitanja
Obrazovni mit svoju popularnost duguje prosvetiteljskom konceptu po kome je manjina u drutvu uvek
davala obrazovanje veini, kako bi ona postala plemenita, kultivisana i obrazovana. Obrazovno-
prosvetiteljski mit je podrazumevao humanistiki-nauno, progresivno i politiki neutralno svako
obrazovanje. Danas se esto govori o stvaralakom i individualnom karakteru obrazovanja, ali se jo uvek
robuje mitu o obrazovanju koje proizilazi iz ogoljenog i jednodimenzionalnog prosvetiteljskog koncepta.
Takvo obrazovanje nazivamo masovno obrazovanje.

Prosvetiteljstvo je mit jer je insistiralo na promenama u oveku, zanemarujui dr kontekst i promene u

nainu proizvodnje. Bez drutvene, ekonomske, politike i kulturne strukture ne moe se govoriti o
istinskim promena u sferi obrazovanja.

Mit o jedankim obrazovnim ansama.Obrazovanje poprima mitoloke karakteristike tvrdnjom da svi imaju
jednake anse. Svi mogu uspeti ako su vredni i marljivi, a obrazovanje je neka vrsta socijalnog lifta koji ih
dovodi do vrha. Funkcionalni poloaj i obrazovanje se razilaze. Na najvanijim i najodgovornijim
mestima ne nalaze se najobrazovaniji.

Mit o novim tehnologijama. Tehnologija ne deluje kao sredstvo zamene ve kao sredstvo dopune. Bez
obzira na njihovu ekspanziju, kompjuteri u dogledno vreme nee moi zameniti uitelje. Metod
obrazovanja sastoji se u mitu o maini i novim tehnologijama. Smatra se da se mitom o novim
tehnologijama moe objasniti skoro sve, obraanjem strunjacima za detaljna objanjenja. Tehnologija je
pravi mit koji se obnavlja, a obnavlja se jer je mit o novom, koji ce nastati, poto smo sve prolo
zaboravili.

Reforme obrazovanja mogu promeniti drutvo. Krajnje je nerealno misliti da obrazovanje moe
reformisati i promeniti drutvo spolja. Mit po kome reforma obrazovanjamoe biti zamena za temeljne i
radikalne drutvene potrebe je razoren.

Mit o meritokratiji zainje se na ideji da kola onemoguava pravedno i otvoreno takmienje, koje se
nagrauje svedoanstvima i na taj nain daje legitimnost postojeim dr i ekon nejednakostima.

Mit o rakolavanju prisutan je u vezi sa alternativnim obrazovanjem. Kad se govori o rakolavanju misli
se na njihovu reviziju i prilagoavanje modernom duhu vremena. Diplome su uvek vrednovane veoma
visoko. Inflacija diploma uinila je da se krene u drugom smeru. Poinje se stvarati mit o neformalnim
institucijama.

Mit o uitelju kao isceliteljskoj i spasilakoj linosti. Uitelju pripada vana dunost da omladinu uzdigne
do njenog stvarnog opredeljenja; delanju vaspitaa pripisuje se neka vrsta magijske snage. Za mitsku
sliku vaspitaa, karakteristino je da postaje spasitelj koji jednim potezom moe da savlada sve tekoe jer
raspolae autoritetom koji se potvruje u apsolutnom.

Obrazovanje nema potrebu za mitom. Zadatak i smisa obrazovanja bio bi da oveka oslobaa od mita.
Oslobaanje oveka samo putem obrazovanja, bez obzira na njegove emancipatorske potencijale nije
mogue, jer mu obrazovanje, bar formalno, ne moe sve pruiti.