Tragedija Sid ima pet inova, pisana je u stihovima, a u njoj je ostvareno aristotelsko pravilo o

jedinstvu mesta, vremena i radnje. Gradei zaplet svoje tragedije na sukobu izmeu ljubavi i
mrnje, francuski knjievnik Pjer Kornej je stvorio svet koji se zasniva iskljuivo na naelu asti
i dunosti. Smatra da su upravo oni vaniji od ljubavi, a likove prikazuje kao svojevrsne nadljude
kod kojih volja i um potpuno nadmauju oseanja.

Kratak sadraj

Prvi in

Grof Gormaz je Himenin otac i nema nita protiv da se Himena uda za mladog don Rodriga.
Uprkos dobrim vestima Himenu zadesi loa vest koja donosi nesreu, a to je da je u njenog
odabranika zaljubljena i Infantkinja, kraljeva ki. Leonora, Infantkinjina dadilja pokuava da je
odgovori od te ljubavi zbog ogromnih klasnih razlika izmeu nje i Rodriga, ali ona ne eli ni da
uje.

U to vreme na trgu pred kraljevskom palatom odvija se razgovor Rodrigovog oca Don Diega i
grofa Gormaza, Himeninog oca. Grof Gormaz je besan to je kralj ponudio mesto vaspitaa
svoga sina ostarelom don Diegu, a ne njemu. Vrea iz sve snage don Diega te ga oamari.

Povreen do neba, don Diego eli uvrede i amar sprati sa svog imena dvobojem. Odluno odlazi
Rodrigu svome sinu da ga osveti u dvoboju poto je on sam prestar za dvoboj, a pogotovo sa
grofom Gormazom vodeim panskim ratnikom. Rodrigez je pred tekom odlukom, mora u
dvoboj sa ocem svoje voljene, ali se ipak odlui za ast i dunost za odabranom asti svoga oca.

Drugi in

ak i don Arija, jedan od kastiljskih plemia pokuava da nagovori grofa da se izvine Diegu, ali
on ne eli da ga poslua, iako zna da je ta naredba dola od samoga kralja. Na putu iz palate sree
Rodriga i sa njim dogovara dvoboj. Rodrigo je u dvoboju ubio grofa, kralj saznaje da se
pribliava maorska vojska, a i Himena dolazi pred samog kralja da trai da se kazni oev ubica,
tj. njen verenik Rodrigo koji je ubio njenog oca grofa Gormaza.

Trei in

Rodrigo dolazi u grofovu kuu, a Himenina vaspitaica Elvira ga nagovara da ode jer Himena
trai njegovu smrt. Na to dolazi Don Sano, mladi plemi zaljubljen u Himenu koji eli da osveti
grofovu smrt i Himena pristaje na njegovu ponudu da osveti njenog oca. Don Sano odlazi, a
Himena se poverava Elviri da jo uvek voli Rodriga, ali da joj je vanija ast od ljubavi i da eli
da osveti oca. Na to dolazi Rodrigo iz svog skrovita i nudi joj svoj ma da ga ona ubije, za ta
ona nema snage. Rodrigo nakon toga odlazi u rat protiv Maora ija najezda je ve poela.

etvrti in

Kraljeva kerka Infantkinja poseuje Himenu i nagovara je da odustane od osvete Rodrigu, te se

nada kako e ba ona postati Rodrigova ena nakon pobede nad Maorima. U meuvremenu
Rodrigo prozvan od neprijatelja Sid, slavi pobedu sa plemiima kod kralja, uspeo je da
nadmudri Maore i zarobi dva njihova kralja. Kralj ree Himeni da je Rodrigo mrtav na ta
Himena pada u nesvest, ali i dalje eli da se osveti Don Sano se javlja da e odbraniti
Himeninu ast i da pobedniku u dvoboju pripadne Himena kao ena.

Peti in

Rodrigo je izabrao smrt u dvoboju te se oprata od Himene, govori joj da samo tako moe
prestati njegova ljubav prema njoj. Na to se Himena predomisli i kae mu da se poteno bori jer
ona ne moe zamisliti da bude Don Sanova ena. U dvoboju je pobedio Rodrigo, a nakon
vojnog pohoda protiv Maora, kralj organizuje Himeninu i Rodrigovu svadbu.

Struktura dela

Delo je graeno na sukobu izmeu dunosti i ljubavi, Kornej je svojim savremenicima govorio o
vrednosti rtve, o asti i o kultu volje, a ast mu je na prvom mestu.

Beleka o autoru

Pjer Kornej (1606.-1648.) je roen je u Ruenu u Normandiji u skromnoj graanskoj porodici.

kolovali su ga jezuiti, zatim studira pravo, ali nije ba predodreen za to zvanje zbog svoje
izuzetne srameljivosti.

1629. g. u Parizu se izvodi njegova prva komedija Melita koja je bila vrlo uspena. Od 1630.
1634. godine pie nove komedije: Klitandr ili osloboena nevinost, Udovica ili Iznevereni
nevernik, Galerie du Palais ili Prijateljica suparnica, Pratilica, Place Royale ili udan
zaljubljenik.

Njegova prva tragedija Medeja (1635.) doivela je osrednji uspeh. Nakon zanimljive komedije
Komina iluzija (1635.-1636.) tridesetogodinji Kornej dostie vrhunac svojim remek-delom Sid
tragikomedijom. Korneja su pogodile kritike ljubomornih protivnika, pa se povukao iz
pozorinog ivota.

Vratio se sa dve tragedije iz rimske istorije: Horacije (1640.) i Sina (1641.) a zatim slede Polijekt
(1642.), Pompejeva smrt (1643.) te komedija Laov (1643.). Doiveo je neuspeh sa tragedijom
Pertarita (1652.) te naputa pozorite na nekoliko godina.

Za to vreme pie nove komade koji mu ne donose uspeh. J. Rasin u to vreme preuzima glavnu i
vodeu ulogu u francuskom teatru, a Kornej se povlai u svoj zaviaj proivevi svoje poslednje
godine u bedi i siromatvu.