KOSTA NIKOLI, nauni savetnik

Institut za savremenu istoriju

Beograd, Trg Nikole Paia 11

ITALIJANI I SRPSKI ROJALISTIKI POKRET

U JUGOSLAVIJI 19411943

APSTRAKT: U tekstu se analizira politika italijanskih vlasti, vojnih i ci-

vilnih, prema srpskom nacionalnom, rojalistikom pokretu na teritoriji
okupirane Kraljevine Jugoslavije. U centru panje je promena italijanske
politike od leta i jeseni 1941, ali i njen razvoj sve do kapitulacije 1943.
godine. Ta politika se izraavala kroz sloene odnose u trouglu: Italija
srpski nacionalni pokret slubeni Zagreb.

Italijanska politika u Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu zasnivala se na

dve osnovne namere: 1) da Nezavisnu Dravu Hrvatsku u potpunosti stavi u svo-
ju interesnu sferu i pod svoj uticaj; 2) da se prui zatita srpskom narodu od us-
takog genocida i pomogne srpski nacionalni, rojalistiki pokret, to je bilo u
funkciji ostvarenja dugoronih politikih ciljeva predvienih za period posle oe-
kivanog sloma osovinske koalicije u ratu.
Da e se italijanski interesi sukobljavati sa hrvatskim, bilo je vidljivo jo
od samih poetaka ivota Nezavisne Drave Hrvatske. Ante Paveli se ve u junu
1941. alio nemakom opunomoenom generalu u Zagrebu, generalu Glezu fon
Horstenau, kako Italija eli da uspostavi svoju upravu na teritoriji od Drine preko
Gorada do Viegrada i da Crnoj Gori prikljui Trebinje, Bileu, Gacko i Fou.
Poslanik Kraljevine Italije u NDH Antonio Kazertano (Antonio Casertano) naja-
vio je, prilikom predaje akreditiva 3. jula, teritorijalno smanjenje hrvatske drave
u junoj Bosni i Hercegovini. General Horstenau je to ocenio kao logian na-
stavak jedne bezumne politike koja Italiju tera na istonu obalu Jadrana i koja
e, ako ne pretrpi nikakve revizije, predstavljati stalnu opasnost jednog novog
evropskog poretka. Osim toga, Ministarstvo spoljnih poslova Italije trailo je
znatno pomeranje demarkacione linije izmeu nemakih i italijanskih snaga u
Sandaku ka severu, to bi predstavljalo novi teki udarac za hrvatsku dravu

Rad je deo projekta (Ne)uspena integracija (ne)dovrena modernizacija: Meuna-
rodni poloaj i unutranji razvoj Srbije i Jugoslavije 19211991 (br. 147039), koji finansira Mini-
starstvo nauke Republike Srbije.
58 Kosta Nikoli Istorija 20. veka, 1/2007

koja se ionako nalazi u tekim poroajnim mukama. General Horstenau izvestio

je komandu Jugoistoka da Musolini zahteva i teritoriju u gornjem toku Drine i
pripajanje celog Sandaka Crnoj Gori.1
Do znaajnog zaokreta u italijanskoj strategiji na njenoj okupacionoj teri-
toriji prvo je dolo posle sloma ustanka u Crnoj Gori. Ustanak je uguen ve 12.
avgusta kada je italijanska vojska uspela da ovlada svim naseljima i saobraajni-
cama, odbacujui razbijene i pokolebane ustanike jedinice u planinske krajeve.
Ipak, to je istovremeno bio i poetak kraja jedne politike i politikog sistema koji
je trebalo da ostvare visoki civilni komesar S. Macolini (Serafino Mazzolini) i cr-
nogorski separatisti. Od tada poinje italijanska politika pribliavanja Srbima koju
e voditi generalni guverner Crne Gore Aleksandar Pircio Biroli (Alesandro Pircio
Birolli). Relativno podnoljiv reim okupacije koji su Italijani uspostavili u Crnoj
Gori da bi sebe predstavili kao prijatelje koji Crnogorcima donose osloboenje od
velikosrpske hegemonije, bio je u raskoraku sa teritorijalnim gubicima sa kojima
je Crna Gora veoma brzo suoena. Jednostranim odlukama teritorija Crne Gore
umanjena je za Boku Kotorsku, koju je anektirala Italija, dok su Ulcinj, kao i delo-
vi podgorikog, andrijevikog i beranskog sreza pripojeni Velikoj Albaniji.2
Iz tih razloga Pircio Biroli je predlagao promenu italijanske politike pre-
ma Crnoj Gori. On je ve 12. avgusta pisao da su od svih balkanskih naroda Sr-
bi, bez obzira na njihov surov karakter, jo najbolji. Hrvati su podli i dvolini,
pravi licemeri i kukavice, nasuprot ratnikom i vitekom duhu Srba i Crnogora-
ca. Celishodnije je u nacionalnim stremljenjima podravati Srbe i Crnogorce, ne-
go Hrvate ili Albance. Svi su, vie ili manje nepouzdani, ali najmanje nepouzdani
jo uvek su Srbi.3
Pircio Biroli je, kao nosilac najvie vojne i civilne vlasti u Crnoj Gori,
napustio politiku oslonca na crnogorske separatiste i traio je saradnju sa politi-
kim snagama koje su tradicionalno bile povezane sa Srbijom, smatrajui da bi ti-
me porasla privlana mo Italije meu Srbima uopte.4 U tom kontekstu treba tu-
maiti i njegov predlog da se Crna Gora teritorijalno proiri Metohijom, Sanda-
kom i zapadnim pojasom do Drine.5
Na drugoj strani okupirane Jugoslavije ve je besneo ustaki pogrom pre-
ma srpskom narodu. Ustaki zloini i srpska pobuna otvorili su i pitanje redefini-
sanja italijanske politike na ovoj teritoriji. Italijanske vojne vlasti ne samo da su
spreavale ustae u injenju novih zloina, ve su sprovodile i istragu zbog ve
uinjenih. O tome je general Horstenau izvestio Vrhovnu komandu Vermahta:
Pronalaenjem i otkopavanjem leeva, Italijani su stekli simpatije ne samo srp-
skog, ve i hrvatskog stanovnitva.6 Stoga je stanje u italijanskoj okupacionoj
zoni bilo daleko podnoljivije za Srbe.
1
Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilakom ratu naroda i narodnosti Ju-
goslavije (dalje: Zbornik NOR-a), XII-1, Beograd 1973, 188189.
2
Dragan S. Nenezi, Jugoslovenske oblasti pod Italijom 19411943, Beograd 1999, 8182.
3
Zbornik NOR-a, XIII-1, Beograd 1969, 258.
4
D. Nenezi, Jugoslovenske oblasti pod Italijom, 97.
5
Zbornik NOR-a, XIII-1, 259.
6
Vasa Kazimirovi, NDH u svetlosti dokumenata i dnevnika Gleza fon Horstenau, Beo-
grad 1987, 120.
 Italijani i srpski rojalistiki pokret u Jugoslaviji 19411943 59

Srpski narod na graninom podruju izmeu Bosne i Hrvatske (Lika, Ba-

nija, Kordun i Bosanska krajina) masovno je beao u krajeve pod italijanskom
kontrolom, u Dalmaciju i junu Hercegovinu. Mnogi italijanski oficiri i vojnici
otvoreno su pomagali prelazak srpskih izbeglica. Brzo se saznalo da Italijan u-
va Srbe. Italijanska komanda je ne samo primala izbeglice, ve je doputala da
se na njenoj okupacionoj oblasti obrazuju srpske vojne jedinice.7 Dogaalo se da
su Italijani naprosto otimali Srbe od sigurne smrti koju su im spremale ustae.
Hrvatske vlasti su se alile na postupke italijanske vojske jo za vreme
junskog ustanka u Hercegovini: Odnosi sa njemakim trupama najsrdaniji, do-
im se prema Talijanima osjea nepovjerenje zbog spreavanja rada naih vlasti
i orunitva i favoriziranja pravoslavnog ivlja.8 Ve sredinom jula 1941, izbili
su prvi incidenti u italijansko-hrvatskim odnosima, ak i oruani: 13. jula u Vr-
bovskom je ubijen jedan ustaa, a 17. jula ustae su pucale na jednu italijansku
peadijsku jedinicu. Hrvatske vlasti su tvrdile da je do opte napetosti u NDH
dolo zbog blagonaklonog stava Italijana prema Srbima i Jevrejima. O politici
NDH prema srpskom narodu, Kazertano je 19. jula izvestio: Desilo se da su e-
ne i deca ubijani za odmazdu prema muevima i oevima, da su majke primora-
vane da prisustvuju streljanjima svoje dece i sve to naoigled naih trupa koje ne
mogu da shvate niti da opravdaju ovakav postupak. Mora se priznati da mi nijed-
nom nismo intervenisali neopravdano.9
Razbuktavanje srpskog ustanka dodatno je iskomplikovalo odnos Italija-
na i Zagreba. Ustanak koji je u junu i julu zahvatio vei deo Like, Korduna, Bo-
sanske krajine, severne Dalmacije i istone Hercegovine razbio je, gotovo u pot-
punosti, ustaku vlast na podrujima koja su im Italijani prepustili u svojoj oku-
pacionoj zoni posle potpisivanja Rimskog sporazuma 18. maja 1941.10 Komanda
2. italijanske armije traila je nain za smirenje naroda. Kao najbolje reenje
predloeno je proirenje anektirane zone na sever, ime bi se obuhvatio vei deo
teritorija koje su naseljavali Srbi. Generaltab 2. armije doneo je 15. avgusta od-
luku o zauzimanju demilitarizovane zone u NDH.11
Italijani su vrlo brzo uvideli da bi srpski ustanici, ukoliko ih pridobiju za
sebe, mogli da budu vaan faktor i u pacifikaciji ovih oblasti, ali i znaajan save-
znik u slabljenju ustake drave i suzbijanju njenih pretenzija u jadranskom obal-
skom pojasu. Italijanske vlasti su smatrale ustae glavnim krivcem za ustanak, pa
su predviale uklanjanje njihove vlasti, prvo iz demilitarizovane, kasnije i iz Tre-
e zone. Poto su ustanici razbili ustaku vlast u gotovo svim srpskim krajevima,
politiki vrh NDH bio je prinuen da prihvati reokupaciju demilitarizovane zone
i italijanske uslove koje je 26. avgusta u Zagrebu izdiktirao general Ambrozio,
komandant 2. armije: komanda ove armije, poevi od 7. septembra, preuzima
svu vojnu i civilnu vlast. Organi NDH pozvani su da sarauju, ali nee imati ni-

7
ivko Topalovi, Kako su komunisti dograbili vlast u Jugoslaviji, London 1964, 48.
8
Zbornik NOR-a, IV-1, Beograd 1951, 514. Izvod iz izvetaja zapovjednitva 4. oruni-
ke pukovnije od 28. juna 1941.
9
Zbornik NOR-a, XII-1, 171172.
10
D. Nenezi, Jugoslovenske oblasti pod Italijom, 98.
11
Slobodan Miloevi, Nemako-italijanski odnosi na teritoriji okupirane Jugoslavije,
Beograd 1992, 175.
60 Kosta Nikoli Istorija 20. veka, 1/2007

kakvih upravnih funkcija; sva pitanja javnog poretka regulisae iskljuivo itali-
janske vojne komande; do 1. septembra sve vojne trupe NDH potinie se ko-
mandi 2. armije, s tim da ne mogu vriti nikakve pokrete u unutranjost zone, niti
smeju preduzimati akcije ienja ili bilo kakve druge akcije protiv ustanika; sve
ustake jedinice moraju do 1. septembra da napuste zonu.12
Svoju kasniju politiku na tom prostoru, Italijani e graditi na tri osnovna
principa: predavanje upravne vlasti Srbima u mestima koja oni veinski naseljava-
ju, povratak prognanog srpskog stanovnitva i odlazak ustaa. U svakom sluaju
dolazi do smirenja ustakog terora, a nova italijanska politika otvorie samu sutinu
pitanja odnosa srpskog naroda prema njoj, to e dovesti i do, izmeu ostalog, ras-
kola sa prokomunistikim ustanicima. Poetkom septembra, general Horstenau
obavetava komandu Jugoistoka da su hrvatsko-italijanski odnosi i dalje zategnuti i
da se neprijateljstvo Hrvata prema Italijanima ponovo vraa kroz razliite po-
stupke i zahteve Srba u okupiranoj oblasti. Neki postupci Italijana u korist (srp-
skog) naroda, dovode do deliminog rasformiranja ustaa.13 Cela oblast od aj-
nia do Gorada pripojena je italijanskoj zoni, a u NDH je postojala zabrinutost da e
Italija okupirati celu zemlju. Shodno takvom razvoju dogaaja, ustanika dejstva po-
jaana su u nemakoj okupacionoj zoni. Borbe veeg obima (od strane etnika) vo-
ene su na prostoru: Derventa Doboj Tuzla, kao i kod Mrkonji Grada.14
Obustavljanje italijanske podrke ustaama u Lici, severnoj Dalmaciji,
Tromei i Hercegovini, objektivno je stvorilo novu poziciju za srpski nacionalni
pokret na ovim prostorima koju je on nastojao da iskoristi za bioloko spasavanje
srpskog naroda. Kako istie Ivan Avakumovi, komanda 2. italijanske armije nije
verovala da je faizam u stvarnom interesu Italije i italijanskog naroda i od tada
poinje raskol koji e imati odluujue posledice na rat u tom delu Jugoslavije.
Prvi znaajniji znak stvarne promene italijanske politike prema srpskom narodu
ispoljio se ve poetkom septembra 1941: komanda 2. armije preuzela je upravnu
vlast, a ustake snage ili razoruala ili proterala na sever. Samim tim, na prostoru
juno od italijansko-nemake demarkacione linije prestali su, ili se bar znaajno
smanjili, pokolji Srba.15
Komandant italijanske 2. armije izdao je 7. septembra proglas srpskom
stanovnitvu u kome ga je obavestio da je preuzeo vojnu i civilnu vlast u zoni i
pozvao sve one koji su iz ma kojih razloga napustili svoje domove da se vrate
kuama, jer im italijanske jedinice garantuju sigurnost, slobodu i imovinu.16 Pre-
iveli Srbi i njihove voe smatrali su da je prva faza borbe tada uspeno okona-
na: poto su ustae bili najvei neprijatelj, prevladalo je miljenje da je italijanska
vojska daleko manja opasnost, pa je trebalo obustaviti borbu protiv nje.
Srpski prvaci smatrali su da je reokupacija delova hrvatske ustake dra-
ve na kojima su iveli Srbi najbolje ratno reenje za bioloki opstanak naroda. U
narednoj fazi bie traeno da se ugroena podruja pripoje Italiji ili da se Italija

12
D. Nenezi, Jugoslovenske oblasti pod Italijom, 100.
13
Zbornik NOR-a, XII-1, 348349.
14
Isto.
15
, , 2004, 4849.
16
Navedeno prema: D. Nenezi, Jugoslovenske oblasti pod Italijom, 101.
 Italijani i srpski rojalistiki pokret u Jugoslaviji 19411943 61

izbori za autonomiju Srba u NDH pod svojim pokroviteljstvom. Zbog toga se ve-
lika veina etnika povlai u svoja sela i prelazi na teritorijalni nain ratovanja.
Relativno miran ivot i minimum ivotnih potreba to su posle krvavog usta-
kog pira i velikog stradanja naroda nudili Italijani, pasivizirali su veliki deo
ustanika.
Dolaskom generala Marija Roate za komandanta 2. armije armije, janua-
ra 1942, poinju da se naziru obrisi politike strategije za vreme koje e doi po-
sle sloma nacizma Srbi su bili potrebni kao most prema zapadnim saveznicima.
Tako su Nemci i ustae morali da, kako istie Dragan Nenezi, trpe, kako se nji-
ma inilo, apsurdno ponaanje jednog saveznikog generala koji je javno oblaio,
naoruavao, plaao i svrstavao u svoje jedinice ljude njima neprijateljski raspolo-
ene koji e, im im se bude pruila zgodna prilika, povesti borbu protiv njih.17
Tako je poela komplikovana i sloena politika igra koja, ipak, nee biti realizo-
vana.
Kao najbolje reenje za srpski narod, srpske voe apostrofirale su proi-
renje italijanske okupacione zone na celo podruje NDH, uz dogovor sa italijan-
skim komandantima, na antiustakoj osnovi. Prvi slubeni sporazum potpisan je
januara 1942, iako je nova italijanska politika poela da se osea etiri meseca ra-
nije. On je, slino kao i u Crnoj Gori, bio uslovljen poetkom rata izmeu rojali-
sta i komunista i na ovim prostorima i ofanzivnom komunistikom strategijom
koja je iza sebe ostavljala egzistencijalne motive. Poetak pregovora bio je i u di-
rektnoj vezi sa velikom nemakom ofanzivom na slobodnu teritoriju istone Bo-
sne. Pred nadiruom silom, major Boko Todorovi izdao je 9. januara 1942. di-
rektivu o preduzimanju blagovremenog strategijskog odstupanja jednog dela tru-
pa, dok bi drugi deo etnikih odreda ostao sa narodom radi njegove zatite ma-
kar i u saradnji sa okupatorom, slino kako postupaju prilikom evakuacije terito-
rije sanitetski organi, optinske vlasti i policija. Partizanske stareine bie upo-
zorene da ne stvaraju izline rtve srpskog ivlja.18
Todorovi je pisao da je borbu trebalo produiti u delovima Jugoslavije
gde nema jakih okupatorskih garnizona. U isto vreme, major je poveo pregovore
sa komandom italijanskog 6. armijskog korpusa u Dubrovniku. Todorovi je
predlagao da se meusobne borbe obustave i da italijanske snage ne razoruavaju
etnike u istonoj Bosni, jer je etnikim trupama oruje potrebno za sluaj hr-
vatskog napada kada se italijanske trupe povuku.19 U svim krajevima gde je srp-
sko stanovnitvo bilo u veini, treba uspostaviti srpsku civilnu upravu pored itali-
janske vojne vlasti; sve ustake trupe moraju da se razoruaju, a trebalo je uspo-
staviti i ekonomske odnose. Todorovi je posebno naglasio i mogunost negativ-
nog odjeka sporazuma: Poto se ovakvom saradnjom sa italijanskim vojnim vla-
stima, naroito putanjem italijanskih trupa bez borbe, u mesta osloboena od
strane etnika, daje mogunost komunistima za propagandu protiv etnika, to,
kao moralnu protivteu ovoj propagandi, traimo da se rei najbolnije pitanje
srpskog naroda u ovim krajevima, a to je pitanje interniranih Srba koji umiru u

17
D. Nenezi, Jugoslovenske oblasti pod Italijom, 118.
18
Zbornik NOR-a, XIV-1, Beograd 1981, 111112.
19
Isto, 114. Predlog preliminarnog sporazuma od 11. januara 1942.
62 Kosta Nikoli Istorija 20. veka, 1/2007

hrvatskim logorima i njihovo vraanje kuama e nam dati najbolje oruje protiv
propagande u vezi sa ovom saradnjom.20
Ovlaeni pregovarai bili su Milan anti, predratni novinar Politike i
Mutimir Petkovi. U instrukcijama za pregovore od 16. januara 1942, Boko To-
dorovi je kao glavni cilj oznaio zatitu srpskog naroda: Sporazum koji ete u
tom cilju potpisati sa italijanskim vojnim predstavnicima, ne angauje nau Vla-
du i nau vojsku koje su u ime nae Kraljevine, i pored toga to je teritorija oku-
pirana, i dalje u ratu sa Kraljevinom Italijom.21 Todorovi je 17. januara obave-
stio sve vojne i civilne srpske vlasti u istonoj Bosni i istonoj Hercegovini o od-
nosu prema Italijanima u kontekstu tekuih pregovora: Jedan deo nae dravne
teritorije, okupiran od nadmone italijanske vojske i stanovnitvo okupirane teri-
torije, privremeno je poveren na uvanje vojsci Kraljevine Italije. Stanovnitvo
treba da se ophodi prema okupatoru mirno i dostojanstveno, ekajui as svog
osloboenja, koji e doi moda kroz tri nedelje, moda kroz tri godine.22
Sporazum je potpisan izmeu 17. i 25. januara. Sadravao je sedam spe-
cifinih odredbi: 1) Ako bi Italijani okupirali istonu Bosnu, prestali bi meusob-
ni sukobi Italijana i etnika; 2) etniki odredi zadrali bi svoje oruje; 3) U
svim podrujima koja su oslobodili etnici, sve vojne i policijske formacije NDH
bie razoruane i uklonjene; 4) Lokalnu vlast NDH zamenie srpska; 5) Srpskom
narodu garantuje se lina, verska i nacionalna sloboda, kao i pravo privatne svoji-
ne; 6) Svi Srbi iz ustakih koncentracionih logora bie osloboeni; 7) Sklopie se
ugovori o trgovini izmeu Italijana i Srba.23
Ovaj sporazum bie osnova za kasnije komunistike optube o izdaji i
kolaboraciji, a direktno e posluiti za ubistvo Todorovia, iako aranman sa
italijanskim snagama nije bio uperen protiv partizanskih odreda.
Boko Todorovi je 26. januara podneo detaljan izvetaj generalu Mihai-
loviu o zbivanjima u istonoj Bosni i istonoj Hercegovini, istiui kao najva-
nije probleme defetistiku, antidravnu, anti-monarhistiku, anti-britansku i an-
tietniku propagandu komunista koji, milom ili silom, trae pristupanje u parti-
zanske jedinice, pretei ubistvom narodnih prvaka i gurajui narod u graanski
rat. Todorovi je izvestio i o pregovorima sa Italijanima. Oni su voeni kako bi
se Italijani odvojili od ustaa, a nai etniki odredi mogli to slobodnije kretati
na celoj teritoriji okupiranoj od Italijana, ime bi upola bilo reeno ne samo srp-
sko pitanje u ovim krajevima (preuzimanje civilne vlasti od strane Srba, evakua-
cija, istrebljenje, prinudno iseljenje znatnog broja muslimana i katolika) ve i
neobino olakano kretanje naih odreda za dalje operacije, u duhu direktiva Vr-
hovne komande.24
Italijanska pozicija u pregovorima bila je uslovljena nemakim i hrvat-
skim pritiskom etniko pitanje trebalo je to pre reiti kako bi se u italijanskoj
okupacionoj zoni uspostavili red i mir. Kako je M. Petkovi izvestio Todorovi-

20
Isto, 116.
21
Zbornik NOR-a, XIV-1, 123.
22
Isto, 126.
23
Jozo Tomaevi, etnici u Drugom svjetskom ratu, Zagreb 1979, 195196.
24
Zbornik NOR-a, XIV-1, 134.
 Italijani i srpski rojalistiki pokret u Jugoslaviji 19411943 63

a 28. januara, Italijani su voljni da ne razoruavaju etnike, ali od njih trae

zajedniku saradnju kako bi pred svojim saveznicima mogli da se pokriju za nao-
ruane etnike. Oni su ultimativno traili od mene da na to pristanem.25 Dakle,
da bi etnici zadrali svoje oruje morali su da vode zajednike borbe sa Italijani-
ma protiv partizana. Petkovi je traio od Todorovia da se i taj dodatni zahtev
prihvati zbog velike koncentracije nemakih snaga u Bosni.
Poetkom februara Todorovi je obavestio sve etnike komande, kao i
narod, da ne postoji opasnost da e Italijani pozvati nae mladie u svoju vojsku
ili da e se etnici pod njihovom komandom boriti protiv svoje brae Srba iz par-
tizanskih jedinica.26 To bi znailo da je italijanski zahtev odbijen. Samo nekoli-
ko dana kasnije, meutim, krenula je partizanska ofanziva na gradove pod etni-
kom kontrolom: Fou, Gorade, ajnie i Rogaticu, sa velikim brojem muslima-
na u njihovim redovima, pa Todorovi 6. februara izdaje naredbu o suprotstavlja-
nju partizanskoj vojsci: Obzirom na karakter novog protivnika koji se slui svim
sredstvima, pa ne preza ak ni od saradnje sa Turcima, komandanti etnikih od-
reda bie ubudue manje skrupulozni u biranju sredstava za borbu i sluie se
lukavstvom, imajui u vidu da im je dozvoljena saradnja sa najmanje opasnim
protivnikom, da bi se savladao onaj koji je trenutno opasniji, a naroito da bi se
sauvao srpski ivalj, to je glavni zadatak srpskih dobrovoljakih etnikih jedi-
nica.27
Konaan sporazum sa Italijanima o odravanju reda na podruju istone
Bosne i uz granicu Crne Gore, u srezovima Foa, Gorade, ajnie, Gacko, Tre-
binje, Ljubinje, Stolac, Mostar, Konjic, Rogatica i Viegrad, Todorovi je odo-
brio 7. februara 1942.28
Neto slino desilo se gotovo istovremeno i u Crnoj Gori. U jeku graan-
skog rata sa partizanima, pukovnik Bajo Stanii odluio je da zatrai italijansku
pomo. Prvi sastanak sa delegatima Crnogorskog nacionalnog odbora, koji su
zastupali Komandu italijanskih trupa u Crnoj Gori, odran je 26. februara u Sta-
niievom tabu, u selu Kunjavi (srez danilovgradski). Stanii je izjavio da se na
traenje naroda iz Crne Gore i Hercegovine stavio na elo ustanka protiv komu-
nistikog terora koji e voditi do njihovog konanog istrebljenja ili naeg unite-
nja. Svestan da preuzima najteu odgovornost, Stanii je zatraio italijansku
pomo sa uvjerenjem da je i vama u dui da se crnogorski narod oslobodi ovog
zla i bijede. Osim operativne saradnje, traena je pomo u oruju, hrani i obui,
kao i oslobaanje nacionalno i politiki ispravnih ljudi.29
Svaka strana imala je svoju raunicu. Italijani su nastojali da pomou et-
nika svedu gubitke svojih trupa na minimum i uvrste sistem vlasti. etnici su,
poto su Italijani sprovodili novu politiku besprekornog dranja prema civilnom
stanovnitvu, suzbijajui nasilje, zloupotrebu i samovolju, pomou Italijana eleli
da uvrste i naoruaju svoj pokret kako bi, posle obrauna sa partizanima, bili je-

25
Isto, 141.
26
Isto, 145.
27
Isto, 148.
28
Isto, 150.
29
Zbornik NOR-a, III-4, 478- 481.
64 Kosta Nikoli Istorija 20. veka, 1/2007

dina realna snaga u jugoslovenskom antifaistikom pokretu i spremni doekali

eventualno savezniko iskrcavanje.30
Sporazum nacionalnih odreda i italijanske vojske bio je u poetku neka
vrsta ugovora o primirju, na bazi podele vlasti i teritorije. Osnovu sporazuma i-
nilo je uzajamno pomaganje u borbi protiv partizana. Nacionalni odredi su bili
samostalni, a italijanska komanda ih je snabdevala orujem, municijom i drugim
ratnim materijalom. Sa stanovita crnogorskih etnika, sporazum je bio logina
posledica crvenog terora koji je opustoio znatne delove Crne Gore. Kako je, me-
utim, rat odmicao, od zamiljene strategije ostalo je malo. Saradnja je postajala
svakodnevna, javna i kompromitujua, sa dalekosenim negativnim posledicama.

*
Relativno rano u toku rata, pojedini srpski komandanti i narodne voe
pravili su, pod utiskom stradanja naroda, nagodbe sa Italijanima, koji su u svojoj
okupacionoj zoni davali utoite prognanim Srbima, hranili ih i snabdevali oru-
jem. Lokalne srpske voe su na Italijane poeli da gledaju kao na najmanje zlo
od svih zala sa kojima su imali da se nose, utoliko pre to su bili sigurni u krajnji
ishod rata. Saveznika pobeda meutim nee moi da izbrie genocid niti e
spreiti uspostavljanje komunistike diktature, od koje se strahovalo. Zato se tra-
io sporazum sa onima koji su predstavljali najmanju opasnost, a komunisti i us-
tae bili su smrtni neprijatelji. Od taktike do kolaboracije, meutim, u viestru-
kom ideolokom i verskom graanskom ratu granica je izuzetno mala. ak i sam
broj nagodbi moe da promeni njihov smisao. Mnogi nezavisni etniki odredi
odbijali su Mihailovieve oficire kao stareine, ali su svoje sporazume sa Italija-
nima branili njegovim imenom.
Srpske voe su smatrale da od pitanja odnosa prema Italijanima zavisi
sudbina celokupne nacionalne akcije, kao i sudbina celog srpskog naroda na teri-
toriji NDH. Radmilo Gri je u prolee 1942. pisao Drai Mihailoviu da bi rat
sa Italijanima predstavljao poetak katastrofe srpskog naroda i potpunog sloma
nacionalne organizacije. Gri je otvoreno rekao da je svesno zagovarao kolabo-
raciju sa Italijanima iz sledeih razloga: Prvi odluan razlog jeste taj to je srp-
ski narod u NDH masakriran, ekonomski ruiniran, lien vostva i obezglavljen,
steran u ogromnim masama u zbegove po planinama i gudurama, iskrvario toliko
da je ve dospeo do onog biolokog minimuma bez koga nema mogunosti su-
tranje uspene regeneracije. Stajao je sam, neorganizovan, nenaoruan prema
nizu protivnika ustaama, muslimanima, Nemcima i Italijanima. U tom asu
pojavljuje se iza lea nov, najopasniji protivnik partizani. Nikakvih izgleda na
uspeh u borbi protiv toliko brojnijih i monijih neprijatelja nije bilo, a sva su
razmiljanja pokazivala da bi takva borba dovela do nesumnjivog i potpunog
unitenja srpskog naroda u ovim krajevima. U redovima seljaka koje je krajnja
nevolja oterala u planinu, poela je da izbija borba za glavarstvo. Kad je popu-
stila opasnost ustaka, ti seljaci-etnici izgubili su volju za borbu, a instinkti
pljake sve su vie zamenjivali nacionalnu borbenu volju. Zbegovi su poeli da

30
D. Nenezi, Jugoslovenske oblasti pod Italijom, 98.
 Italijani i srpski rojalistiki pokret u Jugoslaviji 19411943 65

ostaju bez hrane a narod je bio izloen bolestima koje su poele da haraju. Ostao
je samo jedan put za spaavanje naroda: put kolaboracije sa Italijanima. Bio je
jo jedan razlog koji nam je diktovao saradnju sa Italijanima. (...) Nikad ustae i
muslimani nisu bili kivni na Srbe kao u ovom asu kad su ti Srbi doli da im budu
stalan podsetnik na zloine koje su izvrili i na kaznu koju nee izbei. Italijani
su uzeli Srbe u zatitu, to je mrnju ustaa jo vie pojaalo. Nekoliko desetina
hiljada Srba bili su naprosto taoci koji su iveli samo zato to su imali zatitu Ita-
lijana. Predlozi Italijana koji su nam stavljali u izgled ostavljanje itavih teritori-
ja u istonoj Hercegovini pod naom kontrolom, otvorili su nam mogunost inte-
gracije i povezivanja srpskih snaga iz tih krajeva. I to je bio razlog da se izabere
taj put koji, uostalom, nije bilo teko izabrati jer je, s obzirom na sve izloeno,
ostao kao jedan i jedini.31
Bosanski etnici su isticali da e aktivna borba protiv okupatora, kao i
osveta prema intelektualnim i fizikim ubicama Srba, doi kasnije: Ostavlja-
jui pokretu Drae Mihailovia da visoko dri zastavu dravne ideje i nezavisno-
sti, mi smo bili prinueni da reduciramo broj svojih neprijatelja i da doemo do
nekog modus-vivendija sa okupatorskom vojskom. U dilemi: ili uiniti sve da se
na narod sauva od potpunog i definitivnog istrebljenja ili ostati skrtenih ru-
ku samo da bi se izbegao prigovor da smo c tui plaenicic mi smo izabrali pr-
vo reenje.32
Nacionalne voe su naglaavale da se radilo samo o trenutnom poklapa-
nju interesa, ali istorijski ciljevi su bili sasvim razliiti, jer je Italija nastojala da
za sva vremena zavadi Srbe i Hrvate: Srpski narod pod utiscima neuvenih zlo-
ina ustakog Zagreba moe da se izjasni protiv ma kakve dravne zajednice sa
Hrvatima, u ta mi ne verujemo, ali on ne moe dozvoliti da mu njegovi neprija-
telji nameu ovakvu odluku.33
I Dobrosav Jevevi je u izvetaju Iliji Trifunoviu s kraja jula 1942. sa-
radnju sa Italijanima opravdavao egzistencijalnim razlozima: Pitanje je prehra-
ne najoajnije. Ljudi direktno umiru od gladi i jedu neslanu travu sa malo mleka.
Uspeo sam da im doturim par stotina kvintala soli i osigurao sam 30 vagona hra-
ne za sirotinju iz Italije. Isto tako sam uspeo da Italija pristane da Srbija moe
poslati na adresu italijanske armije hranu koja bi se dala nama na raspolaganje,
da je razdelimo sirotinji. U operacijama od lane, popaljeno je preko 10. 000 do-
mova. Kako e svet prezimiti, niko ne moe predvideti. Napravio sam sa Italijani-
31
Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Beograd, etnika arhiva (dalje: AVII, A) 1592
51. Autentino svedoanstvo o Radmilu Griu ostavio je Mladen ujovi koga je Mihailovi
maja 1943. postavio za komandanta zapadne Bosne, Like i Dalmacije umesto pokojnog Ilije Trifu-
novia, sa zadatkom da uvede red u tamonje etnike odrede i prekine kolaboraciju nekih koman-
danata sa Italijanima: Gri je bio zasnovao svu svoju politiku na naslonu na Italijane. Ne samo
svu politiku, nego i svu svoju delatnost ograniio je bio na razgovore sa Italijanima iz Superslode.
Njih je pohaao i pre i popodne, obavetavajui se i obavetavajui ih. Ljutio se ako je ko drugai-
je mislio. Govorio je da bi se odvojio od Drae (od koga je inae oekivao poasti i priznanja) ako
bi mu on zamerio to tako radi, ili ako bi insistirao na nareenju da se Italijani napadnu (...) Tvr-
doglavo se vezivao za ono to bi uinio, makar se to kosilo i sa nareenjima koja je ia davao.
Uasno je lian i moe strahovito da mrzi. ( . , , 2.
, 2004, 97).
32
AVII, A, 157127.
33
Isto.
66 Kosta Nikoli Istorija 20. veka, 1/2007

ma sporazum da se zamenjuje seno za kukuruz. Ako dopuste vojne operacije,

upotrebiemo vojsku za koenje sena, da bi tako doli do hrane. Problem je is-
hrane jedini koji je nemogue reiti vlastitim sredstvima, niti smo u stanju hraniti
vojsku bez okupatora, sve do nove etve u avgustu.34
Da Italijani nisu imali iluzija o etnikim namerama, ukazuje i Memo-
randum o operativnoj, politikoj i propagandnoj etnikoj aktivnosti koji je, kra-
jem 1942, izradio odsek IA Superslode (Vrhovna komanda Slovenije i Dalmaci-
je). U dokumentu se konstatuje da etniki odredi u okviru Dobrovoljake anti-
komunistike milicije (MVAC) samo naizgled deluju u skladu sa nareenjima i
interesima italijanske vojne komande: U samoj stvari, ti odredi iskljuivo su za-
visni od Vrhovne etnike komande generala D. Mihailovia, kojoj se iskljuivo
pokoravaju.35
etnike voe sa tog prostora pristajale su na saradnju sa italijanskim ko-
mandama samo onda kada im to odobri Vrhovna komanda, a ako se njihovi pred-
lozi ne odobre, svi odredi prelaze u ilegalu. U prvom planu uvek je etniki inte-
res, pa ma koliko da su etniki odredi nadahnuti najboljom namerom da se bore
u punoj meri protiv komunista, njihove operacije ne odgovaraju uvek potrebama
opte situacije, te je njihov doprinos nii od onoga koji bi u stvari mogao biti.
Osnovni Mihailoviev cilj je da po svaku cenu (dakle i protiv nas) ostvari svoj
nacionalistiki program, pa zato eka povoljne uslove da okrene sopstveno
oruje protiv okupatora, meu kojima se podrazumevaju i Italijani. Prvi cilj: raz-
oruati iznenadno nae odrede, a nakon toga ogledati se sa Nemcima. Za sada je
etnika komanda bila prisiljena da odloi realizovanje takvog zadatka.36
Memorandum je registrovao ak i mnoge sabotae koje su etnici izvrili
u Bosni pod komunistikom firmom kako bi se zadrali dobri odnosi sa itali-
janskim komandama: govorilo se o sabotaama na prugama Sarajevo Viegrad
i Sarajevo Bosanski Brod; na putevima Gorade Foa Nevesinje, Mostar
Nevesinje Gacko Bilea i Nevesinje Bilea: Akti sabotae bili su predvi-
eni takoe i za Sandak, Crnu Goru i istonu Bosnu.37 Organi Superslode uka-
zali su i da etnici raspolau sa dosta britanskog naoruanja koje se dobija va-
zdunim putem, kao i na postojanje Mihailovievih nacionalistikih centara u
Sloveniji, Karlovcu, Sarajevu, u mnogim delovima Dalmacije i na ostrvima: Za
vreme nedavnih operacija u Dalmaciji i Hercegovini, Baevieva kolona nastoja-
la je da zadobije za etniku stvar Hrvate i muslimane, sa propagandnim progla-
sima i sa besprekornim dranjem njenih ljudi prema njima. Pretpostavlja se da
e ista politika i propagandna aktivnost biti razvijena i u drugim krajevima biv-
e Jugoslavije.38
Da je nova italijanska politika znaila veliki preokret, svedoe i izvori
NDH. Slubeni Zagreb je tu promenu doiveo kao napad na vitalne hrvatske inte-
rese i trudio se da eliminie njegove posledice. Takva italijanska politika otvore-

34
AVII, A, 231610.
35
AVII, Emigrantska vlada Kraljevine Jugoslavije, 2402/110.
36
Isto.
37
Isto.
38
Isto.
 Italijani i srpski rojalistiki pokret u Jugoslaviji 19411943 67

no je ocenjivana kao antihrvatska. O tim problemima prvi put se raspravljalo na

konferenciji velikih upana sa M. Lorkoviem, odranoj 14. novembra 1941. u
Zagrebu. Kako su saoptavali upani, u demilitarizovanoj zoni Hrvati su govorili:
Ili nam dajte oruje ili emo morati prii etnicima koji e nas onda tititi. Oni
imaju novca, hrane i nitko ih ne ometa.39
Italijanske vlasti su traile da se prihvate povjerenici grko-istonjaci
koje su oni postavili po selima; etnici se slobodno kreu u odorama srbske voj-
ske, vrieaju Poglavnika, a Talijani ne dozvoljavaju njihovo hapenje. Reeno
je i da se ima dojam kako italijanske vlasti sarauju sa etnicima u Hercegovini
jer se redovito ovima ne zamjeraju, dapae moe se rei da ih toleriraju, a nae
puanstvo nijesu uobe nigdje vidno zatiivali.40
Iz Zagreba su tokom 1942. izreeni brojni protesti na raun italijanske
politike: Na itavom podruju Bosne i Hercegovine koje je bilo pod Talijan-
skom okupacijom, vrili su etnici sustavno teka zlodjela protiv hrvatskog pu-
anstva. Teko je nabrojati i priblino koliko su ubili Hrvata i zapalili hrvatskih
domova. Svoje zloine etnici su svugdje vrili kao protukomunistika milicija u
sastavu talijanske vojske ili kao posebna etnika skupina pod zatitom talijanske
okupacione vlasti. Na iztonoj obali Neretve, talijanske vlasti bile su organizirale
brojne etnike skupine pod vidom protukomunistike borbe. Ti su odredi, meu-
tim, poklali na tisue Hrvata, poimence muslimanske vjeroispovjesti, te popalili
itava hrvatska naselja. etnika zlodjela na podruju iztone obale Neretve za-
dala su tamonjem hrvatskom puanstvu veoma teak udarac. Sve se to radilo sa
znanjem i pod zatitom talijanskih okupacionih vlasti. Pomaganje etnika ilo je
toliko daleko da su talijanske vlasti razoruavale hrvatske oruane snage da se
ne uzmognu braniti od etnikih napadaja.41
Vlasti u Zagrebu su najvie okrivljavale generala Marija Roatu za sarad-
nju sa etnicima u voenju antihrvatske politike. U jednom izvetaju iz leta 1942.
reeno je: I general Roata je, kao prije njega general Anbrosio, prikazivao tali-
jansko-etniku suradnju kao potrebu radi odbrane od partizana. No to je bila
zapravo samo izlika, a pravi je cilj te suradnje bio: sustavno proganjanje hrvat-
skog puanstva i slabljenje prestia hrvatske dravne vlasti. General Roata do-
veo je veliki broj asnika bive jugoslavenske vojske, listom rodom iz Srbije i Cr-
ne Gore, na elo etnikih skupina. Talijanske vojnike vlasti obilno su snabdije-
vale modernim orujem te skupine. Dozvoljavale su im da se zovu imenom emi-
griranog kralja Petra i drugih predstavnika velikosrbske misli. Talijanske vojni-
ke vlasti znale su veoma dobro da su te etnike skupine u stvari dio vojnike or-
ganizacije Drae Mihajlovia.42
39
Arhiv Srbije i Crne Gore, Dravna komisija za utvrivanje zloina okupatora i njihovih
pomagaa, inv. br. 1185.
40
Isto.
41
ASCG, DK, 110579629.
42
ASCG, DK, 110579/8138629. I Edmund Vezenmajer, nemaki otpravnik poslova
u Zagrebu, govorio je o namerama Italije da podri Srbe u formiranju Velike Srbije i to na tetu
Hrvatske: U tome pravcu njihov pritisak je veoma jak i otvoreno se zasniva na tome da novi pore-
dak, kome Italija tei u ovom prostoru, mora biti sproveden pre sloma Rusije. Mora se raunati da
e se pojedini lanovi srpske vlade i pojedine grupe pribliiti Italiji i na komplikacije u vezi sa
tim. (Zbornik NOR-a, XII-2, 323324).
68 Kosta Nikoli Istorija 20. veka, 1/2007

Ogorenje vrha NDH na generala Roatu bilo je veliko: etnicima je

vjerovao i sa njima suraivao, a hrvatskim oruanim snagama smetao i zabranji-
vao da ulaze u podruje hrvatske drave. ovjek ne bi vjerovao da se neto ta-
kvoga moglo dogaati, ali eto, tako je doista bilo. A to se dogaalo zato jer je ta-
lijansko-etnika suradnja bila jedno od glavnih sredstava talijanskih okupator-
skih vlasti za oteivanje hrvatskih narodnih i dravnih probitaka.43
Celokupnu talijansko-etniku suradnju vlasti NDH posmatrale su u
svetlu dugorone italijanske politike protiv hrvatskog naroda i hrvatske drave,
pa je hrvatski poslanik u Rimu 17. jula 1942. uputio verbalnu notu u kojoj se is-
tie da talijanske vlasti pomau etnike i da im omoguuju djelatnost protiv pro-
bitaka Nezavisne Drave Hrvatske. Odgovoreno mu je da to nije tano i da se
nikakva pomo nije davala i nee davati neprijateljima Hrvatske: Dakako da su
talijanske vlasti znale da je taj odgovor neistinit. itava je javnost u anektiranom
i zaposjednutom podruju znala i vidjela da postoji najtjesnija suradnja izmeu
talijanskih okupatorskih vlasti i etnika. Idejne voe etnika, druili su se otvore-
no s predstavnicima talijanskih okupatorskih vlasti u Splitu, Zadru, ibeniku i
drugim mjestima. Talijanske vlasti naoruavale su etnike i plaale ih. Ti su et-
niki odredi vrili najtee napadaje protiv hrvatskog puanstva, esto po nalogu
talijanskih vlasti, koje su ih slale kao kaznenu ekspediciju protiv pojedinih hrvat-
skih sela i mjesta. etnici koje su Talijani naoruali navodno za borbu protiv
partizana, a koji su stvarno proganjali i ubijali hrvatsko puanstvo, bili su odje-
veni u posebna tamno-smea odijela. Na kapi su nosili mrtvaku glavu s noem u
zubima i s talijanskom trobojkom. lanovi te organizacije zvali su se dobrovolj-
ci. etnici su osobito rado pjevali pjesmu koja poinje stihovima: Oj Hrvati, jad-
na vaa mati, Kad vas Srbi budu klali. Talijansko-etnika suradnja temeljila se
na zajednikoj mrnji protiv Hrvata, kao i na zajednikim osnovama protiv cjelo-
vitosti hrvatskog narodnog podruja, a koje su u raznim oblicima dolazila do iz-
raaja ve prije Prvog svjetskog rata.44
Posle mnogih protesta vrha NDH, komanda 2. italijanske armije uputila
je 31. oktobra 1942. direktivu svim italijanskim jedinicama o potrebi nastavljanja
vrste saradnje sa Zagrebom, to e biti jedina politika. Kad je re o etnikim
antikomunistikim formacijama, ocenjeno je da sa njima treba i dalje saraivati,
ako ni zbog ega drugog da bi se izbeglo njihovo povezivanje sa partizanima.
Ali, s obzirom na njihove poznate tenje, na njihovu veu ili manju potinjenost
Mihailoviu i na opasnost koju zato ubudue mogu da predstavljaju ak i za nas,
treba ih koristiti u strogo ogranienim situacijama i spreavati sve ispade prema
katolikom stanovnitvu.45

*
Italijanska politika prema srpskim rojalistima dola je krajem 1942. i u
prvoj polovini 1943. u otar sukob sa nemakim planovima o unitenju svih anti-

43
ASCG, DK, 110579/8141629.
44
ASCG, DK, 110579/8134629.
45
Zbornik NOR-a, XIII-2, 794795.
 Italijani i srpski rojalistiki pokret u Jugoslaviji 19411943 69

osovinskih gerila u Jugoslaviji. Vostvo Treeg rajha oekivalo je savezniki na-

pad na Balkansko poluostrvo i irenje pobune protiv nemakih, italijanskih i bu-
garskih okupacionih snaga, to bi mogla biti znaajna pomo invazionim ekspe-
dicionim trupama. Podsticanje pobune i otpora protiv osovinske okupacije bilo je
u oima nemakih komandanata deo smiljenog plana za napad na istone obale
Jadranskog mora. Taj plan je tumaen kao nastojanje da lokalne gerilske formaci-
je podre budue iskrcavanje i preseku osovinske komunikacije prema Solunu
(liniju snabdevanja Romela u Africi) kao i put prema rumunskim naftonosnim
poljima, uz istovremene sabotae na znaajne izvore bakra, boksita i hroma u ju-
goslovenskim rudnicima. Zato je taj prostor trebalo oistiti od svih ustanikih
formacija.46
U kasnu jesen 1942, Adolf Hitler je planirao velika ofanzivna dejstva u
Jugoslaviji. Naglaavao je ogroman znaaj tog ratita, pa je ovladavanje tim pro-
storom, kao sastavnim delom evropske tvrave, iz operativnih, vojno-politikih i
privrednih razloga bilo od odluujueg znaaja za ceo rat.47 Na drugoj strani, u
italijanskoj Vrhovnoj komandi, pa i kod samog Musolinija, sve je prisutnije bilo
miljenje da savezniki desant na istonoj obali Jadrana nije mogu, s obzirom na
veliki broj brodova koji bi morali proi kroz Otrantska vrata, kao i da se na Bal-
kanu zadrava nepotrebno veliki broj osovinskih jedinica.48
Poto su dve politike bile u oprenom odnosu, u decembru 1942. i janua-
ru 1943. odrana je serija sastanaka vodeih nemakih i italijanskih linosti kako
bi se prevazili suprotstavljeni stavovi. Prvi u nizu sastanaka, na kome se planira-
la velika operacija Vajs (Weiss,) odran je u Hitlerovom glavnom tabu u Rasten-
burgu od 18. do 20. decembra 1942. Sastanku su prisustvovali italijanski ministar
spoljnih poslova grof ano i naelnik generaltaba italijanske vojske, maral Ugo
Kavaleri (U. Cavallero). Cilj operacije je bio odbrana Jadranske obale od eventu-
alnog iskrcavanja saveznika. Stoga je trebalo unititi i partizane i etnike, a za to
je bila neophodna italijanska podrka.
Joakim fon Ribentrop je isticao da se Draa Mihailovi mora zaustaviti,
njegovi etnici razoruati i proterati. Podseao je svoje italijanske sagovornike:
Ko su, u stvari, neprijatelji Italije na Balkanu? Srbi, tj. nacionalisti sa kojima se
Roata upustio a koji su opasniji od komunista.49 Kajtel je naglaavao da srpski
zaverenici moraju biti spreni i da se pri tome uopte ne sme biti milosrdan. Na
samom kraju godine, Hitler je sproveo novu reorganizaciju Jugoistoka: general
Ler, dotadanji komandant grupe armija E, postao je vrhovni zapovednik Jugoi-

46
Prvi nagovetaj o nemakim oekivanjima da e srpski rojalistiki pokret imati znaaj-
nu ulogu u oekivanoj invaziji Balkana moemo nai u izvetaju generala Badera od 31. avgusta
1942: Vojniki organizovan, pokret D. Mihailovia stoji na raspolaganju u svako doba za uspo-
stavljanje c drugog frontac na Balkanu. Mihailovi dobija svoje direktive iz Londona, komunisti-
kom pokretu se diriguje iz Moskve. Oba su naoruana orujem jugoslovenske vojske koje je zaosta-
lo u zemlji. Pokret D. Mihailovia, propagandno naglaavajui vernost Kralju, obuhvatio je najve-
i deo srpskog naroda. Pokret jo nije spreman za otpoinjanje napada, no u svako doba moe se
raunati sa akcijama niih stareina, kao prilikom zauzea Foe. Mihailovi jo otklanja zajedni-
ku akciju sa komunistima, koja je ipak verovatna u ozbiljnom sluaju. (Isto, XII-2, 695696).
47
V. Kazimirovi, NDH u svetlosti dokumenata, 149.
48
D. Nenezi, Jugoslovenske oblasti pod Italijom, 121122.
49
Navedeno prema: V. Kazimirovi, NDH u svetlosti dokumenata, 154155.
70 Kosta Nikoli Istorija 20. veka, 1/2007

stoka. Cilj reorganizacije bilo je konano umirenje pozadine i unitenje ustani-

kih bandi svih vrsta koji stoje u vezi sa italijanskom 2. armijom.50
U razgovoru sa grofom anom od 20. decembra, Hitler je ukazivao na
opasnost invazije i ulogu balkanskih nacionalista u njoj: Ako bi na Jugoistoku
dolo do iskrcavanja Anglosaksonaca uz pomo balkanskih nacionalista, onda se
situacija ne bi vie mogla srediti. Bilo bi dovoljno da u jugoistonom prostoru
doe do nemira i sabotaa, pa da poloaji na Kritu, Peloponezu i Dodekanezu
budu opasno ugroeni. Pod ovim okolnostima bilo bi najbolje sada unititi ban-
de, nego kasnije biti primoran organizovati velike akcije protiv angloamerikog
materijala i aerodroma koje bi nacionalisti obezbedili. To bi predstavljalo kata-
strofu ije se posledice ne mogu ni zamisliti.51
Direktivu za otpoinjanje operacija Hitler je izdao 28. decembra: Prema
postojeoj situaciji na Sredozemlju, u doglednom vremenu mogu je napad na
Krit i na nemaka i italijanska uporita na Egeju i Balkanskom poluostrvu. Mora
se raunati sa tim da e ovaj napad biti pomognut od strane ustanikih pokreta
na teritoriji zapadnobalkanskih zemalja. Sve zavisi od uguivanja nacionalisti-
kog i komunistikog revolta. Komanda Jugoistoka ima sledee zadatke: zavoe-
nje definitivnog mira i rada u pozadini i unitenje ustanika u sadejstvu sa itali-
janskom 2. armijom.52 Procenjivano je da eventualna invazija Balkana ima dve
varijante: neposredno iskrcavanje ili izvoenje operacija preko Turske. Iako bi
invazija Balkana bila rizina, Vrhovna komanda Vermahta smatrala je da ona ni-
je nemogua i zato je trebalo preduzeti neophodne protivmere.
Ako u odnosu prema partizanima nije bilo nesaglasnosti izmeu osovin-
skih saveznika, problem etnika pokazao se kao veliki kamen spoticanja izmeu
nemakih planova i italijanske politike na terenu, to e znatno umanjiti efekat
operacije Vajs, a na poseban nain olakati meusobni obraun dve ustanike
gerile. Jedan od glavnih ciljeva koje su nemake komande postavile bio je neu-
tralisanje etnika u NDH, iji su politiki ciljevi oznaavani kao borba za puno-
vano osnivanje velike samostalne Kraljevine Srbije. Putevi kojima bi se dolo
do tog cilja bili su: 1) privremeno prijateljstvo sa Italijom; 2) lojalno dranje pre-
ma nemakim oruanim snagama dok ih ne budu ometale u organizovanju; 3)
prividni pregovori sa hrvatskom vladom da bi dobili municiju i bili ostavljeni na
miru. Na drugoj strani, italijanske vlasti tretirale su etnike kao apsolutne prija-
telje, pa je bilo potrebno hitno pronai principijelno reenje. Kompromis nije
dolazio u obzir zbog opasnosti za hrvatsku dravu. Stoga je komanda 718. divizi-
je predloila kao najbolje reenje: razoruanje i razbijanje etnikih odreda.53
Da bi se problem razoruanja etnika otklonio pre poetka operacije
Vajs, u Rimu je 3. januara 1943. odran novi sastanak saveznika. Na jednoj strani
bili su: Ugo Kavalero, generali Ambrozio, Roata i Pircio Biroli, a na drugoj je
bio Ler, novi komandant Jugoistoka. Italijanska strana je naelno pristala na raz-
oruanje etnika, ali je ve sutradan dogovor poniten, uz odobrenje Benita Mu-
50
Isto.
51
Navedeno prema: V. Kazimirovi, NDH u svetlosti dokumenata, 150.
52
AVII, Nemaka arhiva, 1-15-5.
53
Zbornik NOR-a, XIII-2, 788792. Elaborat komande 718. divizije od 13. oktobra 1942.
 Italijani i srpski rojalistiki pokret u Jugoslaviji 19411943 71

solinija. Radilo se o tome da su Italijani eleli da borbu protiv partizana prepuste

etnicima, iz dobro poznatih razloga. Vrhovna komanda italijanskih oruanih
snaga izdala je 15. januara nareenje o ueu etnika u predstojeim borbama:
etnici iz Crne Gore i Hercegovine mogli su da uestvuju u borbama na teritoriji
izmeu 6. i 18. italijanskog armijskog korpusa.54 S obzirom na datum donoenja
ove odluke, jasno je da general Mihailovi u svojim planovima, nastalim krajem
novembra i poetkom decembra, nije raunao na italijansku pomo. Konano, i
sami Italijani su za operaciju Vajs saznali tek u drugoj polovini decembra 1942.
godine.
Prva faza operacije Vajs podrazumevala je obrazovanje obrua od ne-
makih i hrvatskih snaga. Prva grupa je trebalo da nadire od Bihaa, preko Drva-
ra, prema Livnu, a druga od Jajca preko Gornjeg Vakufa u pravcu Rame; trea
od Sarajeva preko Konjica. Italijanske snage je trebalo da nastupaju sa dve divi-
zije iz Dalmacije prema Livanjskom polju i zatvore dolinu Neretve u prostoru
Mostara i dalje na sever. U daljem toku operacije razoruale bi se sve etnike
snage juno od Neretve. Italijanske komande predlagale su, meutim, da umesto
njihovih boraca u akcijama uestvuju etnici pod vostvom italijanskih oficira,
to je general Ler odbio: Odgovorio sam da se, prema Firerovom nareenju,
mora pucati na svakog ko ne nosi italijansku uniformu.55
Ler je isticao i da su italijanski generali u Jugoslaviji vodili drukiju poli-
tiku od one koju je Musolini ozvaniio i zastupao pred svojim partnerima: Izgle-
da da je politika italijanskih generala isto rojalistika i ide za tim da stvori sa-
radnju sa jugoslovenskim monarhistikim krugovima koja bi, kad nestane fai-
zam u Italiji a Nemaka se povue sa Balkana, trebalo da stvori temelj za sarad-
nju Kraljevine Italije sa Jugoslavijom. Italijanima je bilo poznato da je kod D.
Mihailovia bila jedna engleska vojna misija. Isto tako sam miljenja da engle-
skoj misiji nisu bili nepoznati odnosi izmeu Italijana i etnika, jer se radilo o ve-
likim masama etnika. Pokuavali su italijanski generali na Balkanu, bez Musoli-
nijevog znanja, da uhvate vezu sa Englezima. Pri tom su se sluili Mihailovie-
vim vezama.56
Prve akcije nemakih snaga protiv partizana poele su jo u novembru
1942. godine. Hitler je nareivao da se prilike u NDH hitno poprave unitava-
njem svih naoruanih snaga, ukljuujui i teritoriju okupiranu od Italijana. Prvu
naredbu o razoruanju pobunjenika izdao je general Ler 11. novembra. Posle to-
ga usledile su konsultacije oko angaovanja dodatnih nemakih trupa i aktivnog
ukljuivanja italijanske vojske. Nemaki opunomoeni general u Zagrebu, Glez
fon Horstenau, izvestio je 16. novembra Lera da partizani i etnici imaju najma-
nje 35.000 do 40.000 naoruanih ljudi na prostoru izmeu reke Drave i nemako-
italijanske demarkacione linije; zatim da juno od demarkacione linije ima jo
oko 30.000 partizana i jo junije preko 20.000 etnika.57 Stoga je najvaniji ne-
maki zadatak bio aktiviranje italijanske vojske u Jugoslaviji.

54
S. Miloevi, Nemako-italijanski odnosi, 190.
55
AVII, Nemaka arhiva, 70-VI-19/2.
56
Isto.
57
J. Tomaevi, etnici, 213.
72 Kosta Nikoli Istorija 20. veka, 1/2007

Prema izvornoj zamisli, operacija Vajs trebalo je da se sastoji od tri faze

Vajs 1 i 2 unitenje Titove drave i Vajs 3 unitenje etnika. Prva faza po-
ela je 20. januara 1943. Unitenje Titove drave i etnika zamiljeno je na sle-
dei nain: partizanske snage na prostoru Karlovac Livno Rama Jajce Pe-
trinja, sa teitem u Bihau, trebalo je da opkole i razoruaju nemake, hrvatske i
italijanske trupe, a etnike na prostoru zapadno od ove linije i u Hercegovini raz-
oruali bi Italijani. U produetku akcije, italijansko-nemake snage zarobile bi i
razoruale etnike u Crnoj Gori koji se ne budu predali, a na kraju, bile bi unite-
ne male partizanske i lokalne etnike grupe izmeu Save i Drave. Vrh Treeg
rajha oekivao je konsolidovanje NDH kako bi se nemake snage mogle povui,
a trebalo je osloboditi ljudstvo kao radnu snagu za rad u nemakoj ratnoj privredi
i stvoriti viak u hrvatskim trupama za Istoni front.58
Prva faza zavrena je deliminim uspehom 15. februara 1943. Partizani
nisu uniteni do kraja, a general Roata je odbio da izvri razoruanje etnika, pa
je smenjen sa dunosti komandanta Vie komande SlovenijaDalmacija i na nje-
govo mesto je doveden general Mario Roboti (M. Robotti). Opoziv generala Roa-
te trebalo je da predstavlja i kraj italijanske etnike politike.59 O tome je gene-
ral Ler 1945. zabeleio: Celokupan uspeh svih akcija od 15. januara bio je u
etnikom pitanju ravan nuli, a to je kod Firera izazvalo jako neraspoloenje
protiv italijanskih generala, to se odrazilo u veoma otroj i opirnoj depei upu-
enoj Musoliniju. Porastao je autoritet i uticaj partizana na stanovnitvo usled
uspeha u borbi sa Nemcima.60
Telegram koji spominje Ler, voa Rajha uputio je Benitu Musoliniju 16.
februara 1943. U njemu je, pored ostalog, stajalo: Ja vidim naroitu opasnost u
pravcu u kome se razvija Mihailoviev pokret. Veliki broj verodostojnih podata-
ka jasno dokazuje da taj pokret, koji je dobro organizovan i sa jasnim politikim
pravcem, samo eka trenutak da se okrene protiv nas. Pretvarajui se da pomae
Vae trupe, Mihailovi hoe samo da se doepa oruja kako bi mogao ostvariti
svoje namere. U interesu naih zajednikih ciljeva, smatram da je poeljno da se
Vaa 2. armija ophodi prema Mihailoviu i njegovom pokretu kao prema nepo-
mirljivim neprijateljima osovinskih sila i traim od Vas da izdate nareenja u
tom smislu. Neophodno je da se smesta obustavi svako davanje oruja i ostalog
ratnog materijala njegovim snagama. Bie potrebno razoruati njegove jedinice i
unititi svaki otpor odlunim koncentrinim napadima. Ako se to ne uini, ako se
komunisti i etnici ne razoruaju, u sluaju invazije pobune e sigurno buknuti.
Moje je uverenje da postoje obaveze kojih se ovek ne moe osloboditi pribega-
vajui iskljuivo politikom lukavstvu, ve jedino ako upregne sve svoje snage.61
Vrhovna komanda Vermahta planirala je nastavak operacije Vajs (po
ubrzanom tempu, kako bi se nadoknadili propusti iz prve faze) za 25. februar
1943. Pre toga trebalo je ubediti Italijane da uestvuju u razoruanju etnika, pa

58
AVII, Nemaka arhiva, 70V-11.
59
D. Nenezi, Jugoslovenske oblasti pod Italijom, 126.
60
Isto.
61
Navedeno prema: : ,
, 1990, 59.
 Italijani i srpski rojalistiki pokret u Jugoslaviji 19411943 73

e ministarstvo spoljnih poslova Rajha preduzeti diplomatsku ofanzivu. Prvo je

21. februara fon Ribentrop rekao italijanskom ministru u Berlinu kako je politika
naoruavanja etnika pogrena to bi se u sluaju engleskog desanta pokazalo
kao ubistveno. etnici i Mihailovieve pristalice sloni su u mrnji prema svemu
to je italijansko i nemako. Bilo bi opasno da ove bande i dalje postoje. Moraju
biti uniteni i to mukarci, ene i deca.62
Posle toga, u Rimu je 24. i 25. februara odran sastanak na kome su fon
Ribentrop i general Valter Varlimont (W. Warllimont), zamenik generala Jodla,
naelnika Operativnog odeljenja Vrhovne komande Vermahta, ubeivali Italijane
u neophodnost napada na etnike. Hitler je poslao Musoliniju jo jedno pismo u
kojem je naglaavao apsolutnu potrebu razoruanja etnika zbog dugoronih pla-
nova generala Mihailovia o unitenju ili razoruanju italijanske vojske u Herce-
govini i Crnoj Gori. Nemaki stav na ovom sastanku bio je dosledan: etniki
odredi koji dejstvuju organizovani i naoruani od Italijana, a koji pod vidom an-
tikomunistike milicije u stvari predstavljaju trupe srpskog ustanikog voe D.
Mihailovia, sigurno e u jednom takvom sluaju (invazije) saraivati sa komu-
nistima i omoguiti neprijatelju da obrazuju mostobran. Nemaka vrhovna ko-
manda nije u mogunosti da ih, makar i privremeno, tretira kao deo saveznikih
italijanskih snaga i zato je reeno da ih napadne i razorua gde god ih nae.63
Da su nemako-italijanski odnosi doli u kritinu fazu, ukazao je general
Varlimont. On je optuio italijanske jedinice da su u prvoj fazi operacije Vajs ka-
sno izale na poloaje, pa su partizani uspeli da se izvuku iz operacionog prosto-
ra. Posebno je govorio o etnicima, traei njihovo razoruanje, naroito onih u
okolini Mostara. ak je 24. februara iz Berlina stigla primedba da su Italijani od-
bili da prue pomo nemakim snagama kod Mostara zbog prisustva etnika.64
Teko je bilo, meutim, uskladiti oprene interese. General Roboti je smatrao da
Nemaka eli da celu zonu Mostar dovede pod svoj uticaj pa je, istoga dana kada
je odravan sastanak, traio od stareina 6. korpusa da jo bolje prikupe i upra-
vljaju etnikim formacijama pomou naih oficira.65
Musolini i dalje nije verovao u akutnu opasnost invazije i govorio je o
apsurdnoj nameri hrvatske vlade da uniti srpsku manjinu, jer je re o narodu
koji vekovima ivi na ovim granicama. Smatrao je i da je opasno boriti se isto-
vremeno i protiv komunista i protiv etnika: Bolje je jedne suprotstaviti drugi-
ma i im budu savladani partizani, razoruati etnike na lep ili ruan nain.66
Ribentrop je tvrdio da su svi etnici britanski saveznici i sigurno e u sluaju is-
krcavanja slediti zastavu Kralja Petra. Zato ih je trebalo odmah napasti, jer u
protivnom neemo imati mira u ovoj zemlji.67
Italijani su obeali naelnu podrku. Partizanske snage trebalo je unititi
u etvorouglu: Glamo Livno Jajce Bugojno, a zatim razbiti Mihailoviev

62
AVII, Nemaka arhiva, 1414.
63
Kriegstagebuch des Oberkommandos der Wehrmacht, Zusammengastellt und erlautert
von Walther Hubatsch, Frankfurt 1963, III-1, 169.
64
S. Miloevi, Nemako-italijanski odnosi, 196.
65
Zbornik NOR-a, XIII-3, 117.
66
Isto, 119.
67
Isto, 120.
74 Kosta Nikoli Istorija 20. veka, 1/2007

pokret. Nemake snage dobile su izriita Hitlerova nareenja: 1) Da se nastave

napadi prema podruju boksita dok se ne razbiju sve bande, bez obzira da li su
komunisti ili etnici i ne izvri spajanje sa italijanskim trupama oko Mostara;
nemake jedinice trebalo je da ostanu u tom podruju sve dok etnici ne budu
razoruani, a rudnici boksita ne budu opet radili punim kapacitetom i neometa-
no; 2) Posle toga trebalo je napasti i razbiti jezgro Mihailovievog pokreta i da
ovu akciju, ako za to ne budu stajale na raspoloenju italijanske trupe, izvre sa-
mo nemake jedinice, eventualno sa bugarskim i hrvatskim pojaanjima.68
Italijanska podrka bila je kratkog daha. U svojoj politici prema etnici-
ma, Italijani su sledili liniju njihovog pomaganja u borbi protiv komunista, ali ne
toliko da bi im se dopustila prevelika irina akcije. Ve 3. i 4. marta 1943. u Ri-
mu su se sastali najvii italijanski funkcioneri sa generalom Robotijem i guverne-
rom Crne Gore Pircijem Birolijem. Odlueno je da se sa razoruanjem etnika
odugovlai to je due mogue, a razoruanje etnika u Crnoj Gori bilo je u su-
protnosti sa italijanskim interesima, pa je to pitanje skinuto sa dnevnog reda. Ge-
neral Roboti je naglasio: Ni u kom sluaju ne bi smelo doi do razoruavanja
etnika, a ukoliko se ve ide na to, onda je potrebna krajnja obazrivost, jer etni-
ci su se hrabro borili i jo uvek se bore sa nama protiv partizana i stoga zasluu-
ju priznanje za odvano dranje.69 Slino je govorio i Pircio Biroli.
Kasno uvee 4. marta, generale je primio Musolini: Due nas je upo-
znao sa jednim duim Hitlerovim pismom. U pismu se iznose poznati razlozi u
prilog razoruanju etnika. Hitler je opsednut strahom od eventualnog engleskog
upada na Balkan i izraava uverenje da bi se nai etnici u sluaju takvog upa-
da, takoe nali na strani neprijatelja, a oni i onako ne kriju svoju privrenost
Drai Mihailoviu. Pircio Biroli i ja nismo iskljuivali takvu mogunost. Jedino
smo traili da se razmotri: sve dok iskrcavanje ne bude stvarnost, etnici se bore
sa nama protiv partizana, a najvea opasnost preti zasad od komunista. Bolje je da
etnike do kraja iskoristimo nego da ih odjednom razoruamo i time ih poaljemo
u zagrljaj neprijatelja. Ovi razlozi su ve poznati Dueu i on ih prihvata.70
Iako je bilo potpuno jasno da e Nemci, sa ili bez italijanske podrke,
pristupiti razoruavanju etnika posle zavretka operacije Vajs i u Crnoj Gori, za-
kljueno je da jedino treba pokazati da postoji namera da se sprovede razorua-
nje, da se nee vie isporuivati novo oruje, da e se suzbijati sumnjivi elementi,
da e oni biti isterani itd. U 21 as povukli smo se i od ekselencije Ambrozije i
pozdravili sa njim. On je jo jednom pozdravio Pircija Birolija i mene i pri tom,
na moje zadovoljstvo, primetio da je kod Musolinija izdejstvovao da se plan o
razoruanju promeni u skladu sa mojom eljom. Pa lepo! Ali, sada moram da vi-
dim kako da izaem na kraj sa Nemcima.71
Posleratna strategija za ostvarivanje italijanskih ambicija na Balkanu i u
novoj Evropi, u kojima je srpska karta imala znaajnu ulogu, uslovila je
zatitu srpskih rojalista u NDH. Dragan Nenezi takvu politiku objanjava sle-
68
Kriegstagebuch, III-1, 173175.
69
AVII, Mikrofilm, NAW, T-821, R-252, snimci 319320.
70
Isto, snimci 321322.
71
Isto, snimak 323.
 Italijani i srpski rojalistiki pokret u Jugoslaviji 19411943 75

deim reima: I pored vrstog saveznitva sa Nemakom, Italija nikada nije

ruila sve mostove i prekidala sve kontakte sa Velikom Britanijom i SAD. Mada
su sve diplomatske aktivnosti u vezi sa ovim bile obavijene velom tajne i odvija-
le se iza kulisa Madrida i Lisabona ili unutar vatikanskih zidova utanja, poje-
dini delovi dnevnika grofa ana, kao i posleratna svedoenja pojedinih linosti,
nedvosmisleno na to ukazuju.72
Da italijanske komande nisu imale iluzija prema politici srpskih rojalista,
pokazuju i stavovi izneseni u memorandumu Ponaanje etnika koji je 20. marta
1943. izradio Generaltab kopnene vojske. Glavni problem u budunosti mogla je
da bude preorijentacija etnikih snaga na neprijateljstvo prema Italiji, s obzirom
na promenu vojne situacije na Balkanu. Zbog toga je bilo potrebno primeniti jake
kontrolne mere: drati etniki snage u malim odredima, strogo se pridravajui
teritorijalnog principa, a posebno izbegavati ujedinjenje crnogorskih i hercego-
vakih jedinica sa jedinicama Dinarskog podruja, kako bi se spreilo da te snage
dobiju unifikovan i organski karakter koji bi tokom vremena mogao postati cen-
tar podrke za rekonstrukciju ujedinjene velike Jugoslavije. Trebalo je, takoe,
izbegavati i stvaranje novih odreda, a oruje i municiju davati samo u apsolutno
nunoj koliini.73

*
Nemaka komanda Jugoistoka planirala je novu operaciju, pod ifrova-
nim imenom varc (Schwarz). Njen cilj je bio: pokuaj unitenja partizana u Her-
cegovini, njihovo potiskivanje u puste predele Crne Gore i zatvaranje srpsko-cr-
nogorske granice. Zatim bi otpoeo koncentrian napad na glavni stan D. Mihai-
lovia.74 Svrha ove operacije bila je ista kao i prethodne: opasnost od angloame-
rikog iskrcavanja, pa je trebalo ukloniti sve snage otpora ili ih bar, koncentri-
nim napadima, odbaciti na planine izmeu Tare i Pive, na teren na kome je sama
priroda najvei neprijatelj.
Aleksandar fon Ler je 14. marta predloio Vrhovnoj komandi Vermahta
da naredi izvoenje operacije varc kako bi se u poetku razoruali etnici gene-
rala Mihailovia na prostoru istone Hercegovine, Sandaka i Crne Gore. Svoj
zahtev je obrazloio sledeim reima: Potpuno unitenje partizanskih snaga i
potpuno razoruanje i likvidacija etnikih snaga D. Mihailovia. Nemaka ko-
manda htela je da zarobi Mihailovia, jer je bio dua pokreta otpora u Srbiji.75
Adolf Hitler je odobrio plan 31. marta, posebno insistirajui na tome da se posle

72
D. Nenezi, Jugoslovenske oblasti pod Italijom, 128. Italijanski general akomo Za-
nusi (Giacomo Zanussi) jo 1945. zapisao je o motivima politike generala Roate: Ako rat bude iz-
gubljen, u slomu i haosu koji su neizbeni i koji bi obeleili poslednji in tragedije, kad bi nam svi
izlazi bili zatvoreni i kad bi nam svaka drava okrenula lea, bilo bi isto tako potrebno nai jednu
ruku koja ne bi odbila nau ruku. Mihailovievi Srbi najverniji onom kralju Petru koji bi se, po-
dran od strane Londona, sigurno ponovo popeo na presto koje smo mi otrgli od ustakih i ne-
makih progona i nai drugovi po oruju u zajednikoj borbi protiv Titovih ustanika, mogli bi da
predstavljaju tu ruku, odnosno, jednu od onih malo mogunosti spasenja kojoj bi se moglo obratiti
sa izvesnom nadom. (Navedeno prema: D. Nenezi, Jugoslovenske oblasti pod Italijom, 128).
73
Navedeno prema: J. Tomaevi, etnici, 198199.
74
Kriegstagebuch, III-1, 215.
75
AVII, Nemaka arhiva, 70-VI-19/2.
76 Kosta Nikoli Istorija 20. veka, 1/2007

razbijanja Titove drave unite i etnici da bi u sluaju neprijateljskog iskrca-

vanja pozadina bila slobodna.76
Istoga dana Alfred Jodl je u ime Vrhovne komande Vermahta izdao nared-
bu za izvoenje operacije: Nakon unitenja Titove komunistike drave, treba pri-
stupiti unitenju i oruanih snaga nacionalnog srpstva pod komandom D. Mihailo-
via, da bi se obezbedila pozadina u sluaju neprijateljskog iskrcavanja na Balka-
nu. Borbena dejstva izvoditi brzo i bezobzirno. S obzirom na uske veze komandana-
ta D. Mihailovia sa italijanskim vlastima, Fireru je naroito stalo da se akcija dr-
i u strogoj tajnosti, kako u vezi njenog cilja, tako i sva priprema za akciju.77
Prvobitno zamiljena samo protiv etnika, operacija varc morala je da
ukljui i borbu protiv partizana jer su se oni u meuvremenu probili ka Crnoj Go-
ri. Ovoga puta Nemci su bili mnogo oprezniji. O predstojeim operacijama, osim
Italijana, nita nisu znale ni nemake komande u Jugoslaviji sve je bilo u ruka-
ma komande Jugoistoka.78 Razoruanje crnogorskih etnika dugo se pripremalo
zbog italijanskog protivljenja. tab 118. lovake divizije izdao je 12. maja direk-
tivu da se svi etnici razoruaju ako treba i silom. Pod udar su doli i etnici
koji su to tada bili pod italijanskom komandom: U sluaju protesta italijanskih
komandi protiv razoruanja etnika koje se bezobzirno sprovodi, svi nemaki ko-
mandanti treba da se pozovu na Dueovo nareenje za razoruanje etnika. Tre-
ba oznaiti kao izdaju neizvravanje tog Dueovog nareenja. Sa etnicima koji
su upotrebili oruje protiv nemakih jedinica, treba postupati kao sa komunisti-
kim bandama, a u protivnom ih treba kao ratne zarobljenike uputiti u zaroblje-
nike logore.79
General Liters, komandant operacije, izdao je 12. maja sledee nareenje
4. puku divizije Brandenburg: Glavni cilj puka ostaje hvatanje osobe i taba
Drae Mihailovia, te zaplena njegove arhive. U isto vreme, poeljno je unitenje
Tita i njegovog taba.80 Zapovest za izvoenje operacije varc general Ler je iz-
dao 14. maja 1943, generalu Valteru tetneru (W. von Stetner). Zadatak je bio da
se razoruaju i zarobe sve naoruane jedinice koje ne pripadaju regularnoj ne-
makoj, italijanskoj ili hrvatskoj vojsci, a koje se zateknu na prostoru Berane
Andrijevica Mateevo Kolain: Izvrenje zadatka po ovom nareenju odnosi
se i na sve etnike koji su do sada bili u saveznitvu sa Italijanima, odnosno koji
su bili pod njihovom komandom. Njih se ima razoruati, ako se ukae potreba i
silom. Naroito je vano da se tab D. Mihailovia uhvati, zajedno sa pomonici-
ma i oficirima za vezu i uniti.81

76
Kriegstagebuch, III-1, 255.
77
Zbornik NOR-a, XII-3, 191. O izostavljanju Italijana iz ove operacije, pie i general
Horstenau u svom dnevniku: Zbog etnika, Firer je odluio da se Italijanima nita ne kae, ve da
se pohod i upad u Crnu Goru, koju su oni drali pod svojom okupacijom, izvri bez njihovog zna-
nja. Posebna uloga dodeljena je Brandenburkom puku: On je imao da se jo pre poetka akcije,
presvuen u srpske uniforme, uvue u obru i uhvati Drau Mihailovia. (Navedeno prema: V.
Kazimirovi, NDH u svetlosti dokumenata, 162163).
78
S. Miloevi, Nemako-italijanski odnosi, 199.
79
AVII, Nemaka arhiva, 41-114.
80
Navedeno prema: J. Tomaevi, etnici, 229.
81
Zbornik NOR-a, XII-3, 281282.
 Italijani i srpski rojalistiki pokret u Jugoslaviji 19411943 77

Nemake operacije naile su na otro protivljenje italijanskih vojnih ko-

mandi. Na sve naine pokuavalo se da se sprei ulazak nemakih trupa u Herce-
govinu i Crnu Goru. Posebno je razoruavanje etnika na svim pravcima nastupa-
nja nemakih jedinica izazvalo brojne i uporne intervencije i protivljenje najod-
govornijih italijanskih vojnih i politikih faktora. Ipak, brojni telegrami i telefon-
ski razgovori, neposredni kontakti, pa ak i pretnje upotrebom oruja zbog zatite
italijanskih interesa, nisu bitnije izmenili situaciju. Nemaki komandanti su bili
neumoljivi i nepopustljivi, zahtevajui hitno odvajanje etnika od italijanskih
trupa.82
General fon tetner je 14. maja u Beranama italijanskom generalu Erkoli
Ronkalji (Ercole Rancaglio) objanjavao da je akciju odobrio sam Musolini na-
kon to je dokazana etnika saradnja sa Englezima i skupno nastupanje sa ko-
munistima.83 To nije bilo tano. Guverner Crne Gore Pircio Biroli je smatrao da
je to napad na njegovu teritoriju. Italijanska Vrhovna komanda predloila je Vr-
hovnoj komandi Vermahta zajedniku akciju protiv partizana, a akcija protiv
nacionalista koji su mogue pristalice D. Mihailovia, ne moe se tretirati dru-
gaije (nego) kao zadatak jednog kasnijeg trenutka i mora biti, u svakom sluaju,
dogovorena izmeu guvernera Crne Gore i nemakog generala Lera.84
General uzepe Amiko (G. Amicco), komandant divizije Marke, izriito
je 15. maja zabranio generalu Arturu Flepsu, komandantu SS divizije Princ
Eugen, prolaz preko Mostara i podruja pod okupacijom italijanskih snaga. Kada
su nemake trupe ule u italijansku zonu, general Amiko je otro protestovao.
Ako nisu mogli da zaustave nemaku vojsku, italijanski komandanti su obustavili
saradnju i bilo kakvu pomo, pa je general Fleps vie puta bezuspeno interveni-
sao: Uveren sam da e drugovi Italijani, s obzirom na Dueovu zapovest i za
veliki evropski zadatak koji nas vezuje, pruiti svu bratsku pomo, koja bude po-
trebna nemakim snagama u smirivanju ovog podruja.85
Italijanski oficiri redovno su odgovarali, kao general . Spikai, da nisu
u stanju da prue niti saradnju, niti pomo.86 Posebno su odbijali da dostave
podatke o komandnom sastavu, prebivalitu i naoruanju etnika. ak su, kad su
god to mogli, dozvoljavali etnicima da se pomeaju sa italijanskim vojnicima,
kako bi izbegli zarobljavanje, ili su ih proputali kroz svoje redove ka jugu. Itali-
jansko protivljenje nije pomoglo: u zoru 14. maja, 1. planinska nemaka divizija
prodrla je u Kolain, zarobila Pavla uriia i oko 2.000 etnika, a jedinice 118.
lovake divizije kretale su se iz pravca Roaja, Novog Pazara i Sjenice ka Mihai-
lovievom tabu koji je bio prinuen da se povue prema planini Jadovik (zapad-
no od Sjenice) a potom u pravcu Zlatara.

82
D. Nenezi, Jugoslovenske oblasti pod Italijom, 131132.
83
Zbornik NOR-a, XII-2, 1031.
84
Zbornik NOR-a, XI-3, 297.
85
Zbornik NOR-a, XII-3, 238239.
86
Isto, 241.
78 Kosta Nikoli Istorija 20. veka, 1/2007

Kosta Nikoli

ITALIANS AND THE SERBIAN ROYALIST MOVEMENT

IN YUGOSLAVIA 19411943

Summary

Italian policy towards the Serbian Royalist movement in the Second

World War was defined in the context of the postwar strategy of achieving the
Italian ambitions on the Balkans and within the New Europe. The Serbian an-
gle had an important role in those plans, causing the Italian protection of Ser-
bian royalists in the Independent State of Croatia. Although a German ally, Italy
has never cut all the ties with Great Britain and the USA. Despite the secrecy sur-
rounding its diplomatic activity, many historical sources (the segments of the di-
ary of Count Ciano and the postwar testimonies of other personalities) are poin-
ting in this direction.
Italian command had no illusions about the policy of Serbian royalists.
The main problem in their political projections was the expected reorientation of
the chetnik forces towards hostility to Italy following the change of the military
situation in the Balkans. Hence the strong measures of control were undertaken:
chetniks were kept in small detachments, with the thorough monitoring of the ter-
ritorial principle, particularly in regards to the unification of units from Montene-
gro and Herzegovina and chetniks of the area of Dinara. Further, weaponry and
ammunition was allocated only in limited quantities. The motivation was not to
allow those unit to achieve unified, organic character and over time become the
centre of support to reconstruct unified Greater Yugoslavia.