STALNA KONFERENCIJA Nemaka organizacija za tehniku saradnju (GTZ)

GRADOVA I OPTINA Projekat Modernizacija komunalnih usluga

PRAKTINI INSTRUMENTI ZA
UPRAVLJANJE NASELJIMA I POBOLJANJE KOMUNALNIH
USLUGA

INSTRUMENT 05

KONTROLA KVALITETA VODE ZA PIE I

DEZINFEKCIJA VODE I OBJEKATA

BFFB
LLLLLLLLLLLLLLLLLL
SSSSSSSSSSSDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDD
DDDDDDDDDDDDDDDDDD

d JUNI 2006. GODINAN

 KONTROLA KVALITETA VODE ZA PIE I
DEZINFEKCIJA VODE I OBJEKATA

Prim.mr sc.dr Slobodan Toovi

Sadraj

1. UVODNE NAPOMENE

2. ZAKONSKA OSNOVA

3. INSTITUCIONALNA OSNOVA

4. KONTROLA KVALITETA VODE

5. DEZINFEKCIJA VODE ZA PIE I VODOVODNIH OBJEKATA

x Zato se vri dezinfekcija

x Kada je obavezna dezinfekcija
x ime se moe vriti dezinfekcija vode
x Koja se metoda dezinfekcije najee koristi
x Faktori koji utiu na efikasnost dezinfekcije
x Kako deluje hlor u vodi
x ta se podrazumeva pod super-hlorisanjem vode
x ta se podrazumeva pod dehlorisanjem vode
x Primer dezinfekcije vode u bunaru

2
KONTROLA KVALITETA VODE ZA PIE I DEZINFEKCIJA
VODE I OBJEKATA
1. UVODNE NAPOMENE
Mali vodovodni sistemi su zastupljeniji od
velikih vodovoda i po pravilu su
ekonominiji i u vanrednim uslovima
pruaju vii stepen sigurnosti. I pored
razlike u veliini mali vodovodi se ne
smeju zapostaviti jer se suoavaju sa istim
tehnikim i sanitarnim problemima kao i
veliki sistemi. Najei uzrok
neadekvatnog funkcionisanja malih
vodovoda je loa tehnika izvedenost
objekata, neadekvatno odravanje,
nedovoljna finansijska sredstva za
odravanje kao i nepostojanje obuenog i
strunog kadra za njihovo voenje i
odravanje. Zbog injenice da veliki deo
populacije zavisi od kvaliteta vode
proizvedene na malim vodovodnim
sistemima vrlo je vano njihovo bezbedno
funkcionisanje.
2. ZAKONSKA OSNOVA
Zakonske propise vezane za kvalitet vode
za pie i nadzor nad njihovim
sprovoenjem je nadlenost Ministarstva
zdravlja Republike Srbije. Osnovni
zakonski propisi vezani za kvalitet
odnosno higijensku ispravnost vode za
pie za javno vodosnabdevanje su:
x Zakon o vodama (Sl.glasnik RS,
br. 46/91);
x Zakon o zdravstvenoj zatiti
stanovnitva (Sl.glasnik RS, br.
17/92, 50/92, 52/93, 25/96);
x Zakon o zdravstvenoj ispravnosti
ivotnih namirnica i predmeta
opte upotrebe (Sl.list SFRJ, br.
53/91 i Sl.list SRJ, br. 24/94 i
3
28/96) na osnovu koga su donete
blie odredbe u ovoj oblasti;
x Pravilnik o higijenskoj ispravnosti
vode za pie (Sl.list SRJ, br.
42/98), kojim se definie uestalost
ispitivanja, merna mesta, vrste i
obimi ispitivanja kao i maksimalno
dozvoljene koncentracije i
vrednosti parametara ispitivanja;
x Pravilnik o nainu uzimanja
uzoraka i metodama za
laboratorijsku analizu vode za pie
(Sl.list SFRJ, br. 33/87).
3. INSTITUCIONALNA OSNOVA
Kontrolu higijenske ispravnosti vode za
pie vre ovlaene zdravstvene ustanove
tj. Instituti i Zavodi za zatitu zdravlja.
Vei vodovodi takodje vre kontrolu u
svojim laboratorijama iji je nivo
opremljenosti veoma razliit. Rukovodioc
vodovoda je odgovoran za kvalitet vode
koju isporuuje potroaima, kao i za
odravanje i siguran rad svih sistema.
4. KONTROLA KVALITETA VODE
Kontrola ili monitoring kvaliteta vode za
pie je deo sloenog, viestepenog sistema
i ne sme biti zasnovan samo na
laboratorijskim ispitivanjima ve i na
redovnim sanitarno-higijenskim pregle-
dima objekata i odravanja zona sanitarne
zatite vodovoda.
Na sledeoj emi su prikazani kljune
etape razvijanja nadzora sistema
vodosnabdevanja i strategije njegovog
unapreenja.
 PLANIRANJE

ANALIZA OPTI PREGLED

KVALITETA VODE SISTEMA

SANITARNA
INSPEKCIJA

ANALIZA I INTERPRETACIJA PODATAKA

TEHNIKE HIGIJENSKA LEGISLATIVA I

INTERVENCIJE EDUKACIJA REGULATORNI ASPEKTI

Proces kontrole ili monitoringa kvaliteta
vode u praksi se sastoji iz tri dela:
x izbor mesta uzorkovanja,
x uestalost kontrole,
x izbor parametara i vrsta ispitivanja
i nain uzorkovanja.
Prema Pravilniku o higijenskoj ispravnosti
vode za pie, kontrola kvaliteta obuhvata
kontrolu etiri celine u okviru kojih se
odreuju mesta uzorkovanja:
- izvorite,
- prerada (ako je ima) i dezinfekcija
(obavezna),
- rezervoare i
- distributivna (razvodna) mrea
Na svakoj od ovih celina je mogua pojava
kontaminacije vode. Pravovremenim
otkrivanjem kontaminacije u poetnim
delovima sistema moe se spreiti
zagaenje celog sistema i ugroavanje
zdravlja stanovnitva.
Na izvoritu se uzorkuje sirova voda, tj.
voda iz prirode namenjena vodo-
snabdevanju pre nego to proe proces
prerade ili dezinfekcije. Nakon toga se
voda oznaava kao finalna ili voda za pie.
Ako je vie izvorita vezano direktno na
vodovodnu mreu, uzorkovanje se vri iz
svakog izvorita posebno, a ako su
izvorita povezana u celinu sabirnim
vodom ili rezervoarom sirove vode onda e
se uzorci uzeti sa tih mesta.
Uzorci vode iz distributivne mree se
uzimaju tako da se pokriju krajnje take u
mrei ali i javni objekti (kole, vrtii,
hoteli, restorani, eleznike i autobuske
stanice), kao i objekti za proizvodnju i/ili
promet ivotnih namirnica.
Uestalost uzimanja uzoraka se odreuje
prema tabelama iz Pravilnika, pri emu je
u prvoj donjoj tabeli data dinamika tj.
koliko puta meseno, odnosno godinje se
vri uzorkovanje vode na gore navedenim
mestima, a u drugoj tabeli je dat broj
taaka uzorkovanja vode u distributivnoj
mrei.

4
Veliina vodovoda u donjim tabelama je to predstavlja potronju vode od 150 litara
data preko ekvivalentog stanovnika (ES), na dan.

Ukupno Ukupno
Meseno Godinje
ES godinje godinje Ukupno
osnovni periodini
osnovni periodini
do 5000 1 1 11 1 12
5001-10000 2 1 23 1 24
10001-50000 3 1 35 1 36
50001-100000 6 2 70 2 72
100001-200000 10 4 116 4 120
200001-400000 15 6 174 6 180
vie od 400000 30 12 348 12 360

100001 50001 100001 200001 400001

ES do 10000
50000 100000 200000 400000 600000
Take na
2 5 7 10 12 15
mrei

to se tie izbora parametara i vrste x zahvaeni uzorak bude

ispitivanja, Pravilnik propisuje najveu reprezentativan i
dinamiku za osnovni program ispitivanja x ne dodje do kontaminacije ili
(fiziko-hemijski i bakterioloki promene uzorka prilikom
pokazatelji). uzorkovanja i transporta.

Primera radi, za najmanje vodovode (do
5000 stanovnika) u tabeli je navedeno da
se jedan put meseno obavlja uzorkovanje
vode u dve take na vodovodnoj mrei, uz
uzorak sa izvorita i rezervoara (ako
postoji) za osnovni fiziko-hemijski i
bakterioloki, a jednom godinje za
periodini fiziko-hemijski i bakterioloki
pregled.
Pored ovih programa propisano je jo dva
programa: V program za nove zahvate
vode i program ispitivanja higijensko-
epidemiolokih indikatora. U okviru ovih
programa ispitivanja vre se fiziko-
hemijska, bakterioloka, parazitoloka,
bioloka i ispitivanja nivoa radioaktivnosti.
Kao prvo, uzorak mora biti jasno obeleen,
sa navoenjem mesta, datuma i vremena
uzorkovanja.
Za uzimanje uzorka vode za osnovni
fiziko-hemijski i bakterioloki program
ispitivanja, koje je najee primenjivan,
potrebna je:
1. staklena sterilisana flaa od 250
ml (sa dodatkom natrijum
tiosulfata ako se uzorkuje hlorisana
voda) za bakterioloki pregled.
esma na kojoj se vri uzorkovanje
se opaljuje plamenom i nakon
isticanja vode u trajanju od 5
minuta, puni se sterilna posuda;

Za sve navedene programe i vrste 2. staklena ili plastina flaa od 1

ispitivanja nain uzimanja uzoraka mora litra (u kojoj prethodno nije bila
biti takav da: neka hemikalija, alkohol, sok i sl.)
za fiziko-hemijski pregled. Pre

5
 uzorkovanja, vodom koja je isticala
najmanje 5 minuta, pripremljena
flaa se ispere 2-3 puta i puni do
vrha.
Ovako pripremljeni uzorci se dostavljaju
laboratoriji u roku od 6 sati u runom
friideru.
Vano je istai da su esti sanitarno-
higijenski pregledi okoline i objekata
vodovoda uz laboratorijsko ispitivanje
vode, od velike vanosti u svakom
programu nadzora. Pored toga, ee
ispitivanje vode sa manjim brojem
parametara je sigurnije nego ree
ispitivanje sa veim brojem parametara.
Pored propisanog redovnog monitoringa,
postoji niz situacija (kvarovi na mrei,
planski radovi na objektima vodovoda itd.)
kada je neophodno sprovesti, pored niza
drugih mera, ciljana ispitivanja kako bi se
izvrila provera higijenske ispravnosti
vode za pie.
5. DEZINFEKCIJE VODE ZA
PIE I VODOVODNIH
OBJEKATA
ZATO SE VRI DEZINFEKCIJA ?
Jasno je da voda za pie, pored ostalih
zahteva higijene, mora biti osloboena od
uzronika zaraznih bolesti, prouzrokovaa
hidrinih epidemija. Mere kondicioniranja
vode, naroito taloenje i filtracija, pored
poboljanja njenog fiziko-hemijskog
kvaliteta, znaajno umanjuju koliinu
mikroorganizama u vodi, ali ne garantuju
njihovo potpuno uklanjanje. ak i kod
besprekornog rada postrojenja za
preiavanje vode, kroz filtere e proi
jedan deo bakterija koje se nalaze u vodi.
Za konano udaljenje mikroorganizama
primenjuje se postupak dezinfekcije vode.
6
U savremenim ureajima za preiavanje
vode, dezinfekcija se uvek vri kada izvor
snabdevanja vodom nije pouzdan sa
sanitarne take gledita.
Dezinfekcija vode ima za cilj da ukloni ili
uniti patogene i fakultativno patogene
sporogene mikroorganizme. Za uklanjanje
sporogenih klica i cista amebne dizenterije
koriste se posebne metode i postupci.
U pojedinim sluajevima dezinfekcija vode
se vri kao jedina i samostalna mera
njenog kondicioniranja (na primer, kod
iskoriavanja podzemnih voda
nepouzdanih u pogledu bakterioloke
ispravnosti).
KADA JE OBAVEZNA DEZINFEKCIJA
VODE?
Dezinfekcija vode sprovodi se kao
preventivna mera, a voda se obavezno
dezinfikuje u sledeim sluajevima:
x ako stanje vodovodnog objekta i
njegova lokacija predstavljaju
potencijalnu opasnost za
zagaivanje, bez obzira na trenutno
zadovoljavajui kvalitet vode;
x ako su u pitanju krake vode (vode
iz karsta) koje se smatraju
primarno zagaenim vodama, jer
povrinske vode na krakom terenu
brzo dospevaju do izvora odn.
vodnog objekta, bez dovoljnog
prirodnog filtriranja;
x ako je voda predviena za transport
i uskladitenje, kako bi se sauvala
od sekundarnog zagaenja;
x pre putanja u rad novih objekata,
kao i posle obavljanja opravki;
x posle elementarnih nepogoda;
Posebno se naglaava da voda po svome
poreklu moe biti bakterioloki ispravna,
ali uvek treba raunati na mogua
naknadna zagaenja, do kojih moe doi iz
vie razloga, pa dezinfekciju vode treba
usvojiti kao princip od koga ne treba
odstupati. Ovo utoliko pre, to koliine
dezinfektanata, sposobne da unite
patogene mikroorganizme, ne kode
ljudskom organizmu, a izdaci za
dezinfekciju vode, u odnosu na mogue
opasnosti, su minimalni. Treba imati u
vidu da se uspena dezinfekcija moe
izvriti samo u bistroj vodi. Vano je
napomenuti da i neznatno zamuena voda
ometa proces dezinfekcije i ne garantuje
dobijanje bakterioloki ispravne vode.
IME SE MOE VRITI DEZINFEKCIJA
VODE?
Dezinfekcija se moe obaviti raznim
fizikim i hemijskim metodama i
upotrebom raznih sredstava: toplotom,
baktericidnim zracima, ultra-zvukom,
zatim nekim jakim oksidacionim
sredstvima: hlorom, jodom, kalijum-
permanganatom, ozonom, jonima
oligodinaminih metala (srebro) i nekim
alkalijama.
Poverenje u hlorinatore postoji kada je u
pitanju rad sa hlorom. Poznato je da i u
nekim postrojenjima sa ozoniranjem
postoje hlorinatori kao eventualna rezerva.
Izraavanje poverenja u hlorisanje ima
svoje argumente i u dugogodinjoj praksi.
U svetu se jo uvek radi na usavravanju
metode ozoniranja, kako od strane
proizvoaa ureaja, tako i od strane
naunih institucija, te se ne treba uditi ako
se u doglednom vremenu razvije
modifikovana metoda ozoniranja koja
omoguuje iroku primenu ozona u praksi.
7
KOJA SE METODA DEZINFEKCIJE
NAJEE KORISTI?
Od sredstva za dezinfekciju trai se da
zadovolji niz zahteva, kao to su:
x da je sposobno da razori patogene
bakterije u vodi koja se dezinfikuje;
x da je sposobno da svoj baktericidni
uticaj izvri u okviru raspoloivog
vremena za dezinfekciju, u
uslovima izraenih varijacija
temperature vode,
x da u odgovarajuim koncentra-
cijama ne izazove toksinost vode
ili da joj da neprijatan ukus i miris,
x da je jeftino, sigurno i podesno za
rukovanje i da se moe lako
nabaviti;
x da je mogue brzo i lako odrediti
njegovu koncentraciju u vodi,
x da je sposobno da obezbeuje
bakterioloku ispravnost vode kroz
dui vremenski period i da je
eventualno sauva od naknadnog
zagaenja.
Metoda dezinfekcije treba da je prikladna,
da ne zahteva skupe i glomazne instalacije
i visoku strunost za rukovanje njome, kao
i da obezbeuje permanentnu, kontinualnu
dezinfekciju vode.
Svim ovim zahtevima jo uvek, kao jak
dezinfektant, najvie odgovara elementarni
hlor i njegovi preparati. Na iroku primenu
hlorisanja kao metode dezinfekcije, uticali
su i sledei faktori:
x laka nabavka elementarnog hlora i
njegovih preparata i njegov
transport,
x mogunost skladitenja potrebnih
rezervi za dui period,
x lako rukovanje, doziranje i merenje
koncentracije,
 x rad postrojenja za hlorisanje ne
zavisi od elektrine energije i
x nije potrebna posebno visoka
strunost za rukovanje hlorina-
torom.
FAKTORI KOJI UTIU NA EFIKASNOST
DEZINFEKCIJE
Elementarni hlor i njegovi preparati se,
zahvaljujui nizu pogodnih osobina, ve
godinama primenjuju za dezinfekciju vode
kod nas i u svetu kao najefikasnija i
najekonominija sredstva.
Industrija proizvodi hlor (gas) i vie
hlornih preparata organskog i neorganskog
karaktera, razliitih naziva i razliite
aktivnosti. Efikasnost i dezinfekciona mo
ovih preparata zavise od sadraja aktivnog
hlora u njima.
Baktericidnost hlora i njegovih preparata
moe se shematski predstaviti na sledei
nain, uz napomenu da stepen
baktericidnosti opada idui s leva na
desno.
hlordioksid (ClO2) hlor (gas) Cl2
kalcijumhipohlorit (kaporit HTH)
kalcijumhloridhipohlorit (hlorni kre)
natrijumhipohlorit (avelova voda) hloramini
Pored sadraja aktivnog hlora na
efikasnost dezinfekcije utiu i faktori kao
to su:
x razliita otpornost mikroorgani-
zama na hlor. Primera radi, dok je
za uginue izazivaa trbunog
tifusa dovoljna doza od 0,1 mg/lit
hlora, za virus poliomielitisa
potrebna je 10 puta vea koliina
1 mg/lit hlora;
x na niim temperaturama bakteri-
cidnost hlora je manja. Na
temperaturi od 10oC za isti efekat
8
potrebna je dva puta vea koliina
hlora nego za dezinfekciju na 20oC;
x mutnoa vode znaajno smanjuje
efikasnost hlorisanja, pa je
potrebno vodu pre hlorisanja
izbistriti. Ovo se objanjava time
to su bakterije do izvesne mere
zatiene prisutnim esticama
suspendovanog materijala, ime se
ometa brzo i efikasno delovanje
hlora na opnu mikroorganizma,
kroz koju hipohlorasta kiselina
inae lako prolazi;
x pH vrednost vode je od znatnog
uticaja na dezinfekciju. Optimalna
vrednost pH vode za hlorisanje
treba da se kree u granicama od
slabo kisele do neutralne sredine,
jer u sluaju poveanja pH
vrednosti dolazi do disocijacije
hipohloraste kiseline.
Ako se prihvati miljenje da je
hipohlorasta kiselina glavni faktor efikasne
dezinfekcije, onda treba teiti takvom
postupku hlorisanja koji omoguava
odravanje hipohloraste kiseline u to
veoj koncentraciji, to se postie
odravanjem pH vrednosti vode u
granicama slabo kisele sredine, kada je i
dezinfekcioni efekat najvei.
KAKO DELUJE HLOR U VODI?
Dejstvo hlora na bakterije ispoljava se ve
posle kontakta sa vodom od jednog
minuta. Utvreno je da hlor, prolazei kroz
opne mikroorganizma, napada i razara
enzimski sistem elija. Smatra se da hlor
blokira aktivnost fermenta disanja koji je
naen u svim ivim elijama. Osim toga,
razorno deluje i na protoplazmu elija,
vezujui se za amino grupe i amino
kiseline.
Dinamika mehanizma i biohemizma
baktericidnog delovanja hlora jo nije
dovoljno razjanjena. Po nekima se
dezinfekciona mo pripisuje kiseoniku in
statu nascendi koji se stvara kao rezultat
velikog afiniteta hlora prema vodoniku, pri
emu se delimino razlae voda:
Cl2 + H2O = 2HCl +O
Na osnovu najnovijih ispitivanja
preovlauje miljenje da je hipohlorasta
kiselina (HOCl), koja nastaje pri
hlorisanju, najaktivnije jedinjenje. Shodno
tome bilo bi ispravnije govoriti o
dezinfekciji vode hipohlorastom
kiselinom. Nastajanje hipohloraste kiseline
prikazuje se kako sledi:
Cl + H2O = HCl + HClO = 2HCl + O
Iz reakacije se vidi da je hipohlorasta
kiselina vrlo nepostojano jedinjenje, pa se
raspada, naroito pod uticajem suneve
svetlosti, na hlorovodninu kiselinu i
kiseonik. Ona se raspada i onda kada su
prisutne materije koje se lako oksidiu,
ime se objanjava oksidaciono delovanje
hlora u vodi.
Prilikom dodavanja hlora i hlornih
preparata u vodi, usled reakcije do koje pri
tom dolazi, izvesna koliina hlora utroie
se na oksidaciju organskih materija,
ukljuujui tu i mikroorganizme, kao i na
oksidaciju gvoa i mangana. Kolika e
ova potronja biti, zavisi od prirode i
sadraja ovih materija u vodi i osobina
vode, jer ista voda u raznim prilikama i
razliitim godinjim dobima nee troiti
istu koliinu hlora.
Posle zavretka reakcije i uspostavljanja
ravnotee u vodi e ostati izvesna koliina
rezidualnog hlora. Koliina hlora izraena
u mg/lit koju voda utroi do pojave
rezidualnog hlora naziva se hlorni broj.
Vrednost hlornog broja je razliita za
pojedine vrste voda, a za istu vodu varira u
zavisnosti od godinjeg doba i drugih
uslova.
Rezidualni hlor je vrednost hlora izraena
u mg/lit koja je ostala neutroena, kao
viak, nakon reakcije hlora sa organskim i
neorganskim jedinjenjima i mikro-
organizmima.
Ako u vodi ima amonijaka ili nekih drugih
azotnih jedinjenja, slobodni hlor reaguje sa
njima stvarajui adiciona i supsticiona
jedinjenja i hloramine. Hloramini takodje
imaju dezinfekcionu mo, ali je ona u
pogledu brzine, kapaciteta i efikasnosti
sporija i manja. Tako se rezidualni hlor
javlja u dva oblika: kao slobodni aktivni
rezidualni hlor i vezani aktivni hlor
(hloramini).
Ukupni rezidualni hlor je zbir obe
vrednosti rezidualnog hlora (slobodnog i
vezanog). Njegov sadraj u ispravno
hlorisanoj vodi za pie trebalo bi da iznosi
0,2 0,5 mg/lit nakon delovanja od
asa.
Ustanovljeno je da uobiajena koncentra-
cija slobodnog aktivnog rezidualnog hlora
nije potpuna zatita od sekundarnog
zagaenja. Pouzdanost dezinfekcije moe
se proveriti tek nakon izvrenih
bakteriolokih analiza vode.
Doza hlora predstavlja vrednost aktivnog
hlora izraenog u mg/lit koju voda utroi
za sopstvenu potrebu i za potrebe
reziduala. To znai da je doza hlora zbir
vrednosti hlornog broja i rezidualnog hlora
(slobodnog i vezanog), izraena u mg/lit.
Na primer, ako imamo vodu iji je hlorni
broj utvren na 0,5 mg/lit, a usvojeni
rezidual iznosi 0,3 mg/lit, doza hlora
iznosie 0,8 mg Cl2/lit vode.
9
TA SE PODRAZUMEVA POD SUPER-
HLORISANJEM VODE?
Pod superhlorisanjem vode podrazumeva
se dezinfikovanje vode veim koliinama
hlora, obino desetostrukom dozom, od
onih koje se upotrebljavaju u normalnim
uslovima. Superhlorisanje se izvodi uvek
kada se predpostavlja da uobiajene
koncentracije hlora nisu u stanju da zatite
vodu od eventualnih naknadnih zagaenja.
Ovaj postupak se primenjuje u sledeim
sluajevima:
x u sluajevima vanrednih prilika
(rat, poplava, zemljotres) koje
diktiraju potrebu za brzim i
sigurnim dezinfikovanjem vode,
x kada u zoni sanitarnog osmatranja
vlada epidemija crevnih zaraznih
bolesti,
x kada se predvia da e voda pre
upotrebe due mirovati, kao i pri
njenom transportu,
x ukoliko se posumnja da je voda
namerno ili sluajno bakterioloki
zagaena,
x ako postoje podaci ili se sumnja da
je voda zagaena mikroorga-
nizmima otpornim na uobiajene
doze hlora (sporogene bakterije,
amebne ciste i dr.),
x u ratnim uslovima kada postoji
opasnost upotrebe NBH napadnih
sredstava
x za razaranje neprijatnih ukusa i
mirisa koji su izazvani masovnim
razviem mikroorganizama ili
zagaivanjem vode otpadnim
vodama sa sadrajem fenolnih i
krezolnih jedinjenja.
Kod superhlorisanja postupak je isti kao
kod normalnog hlorisanja, s tim to se
kontrolom rezidualnog hlora nakon 10
minuta kontaktnog vremena njegova
vrednost mora ustanoviti u koliini od
10
iznad 1 mg/lit. Ukoliko se u tom trenutku
dokae odsustvo ili znatno nii nivo
rezidualnog hlora, dodaje se dopunska
koliina hlornog preparata u visini
prethodne doze i ovakav postupak se
ponavlja sve dok se ne ostvari sadraj
rezidualnog hlora vei od 1 mg/lit.
Pri superhlorisanju kontakt hlora sa vodom
treba da iznosi oko asa, posle ega se
voda moe upotrebiti. Ako se neposredno
pre upotrebe konstatuje znatna koliina
rezidualnog hlora vodu treba dehlorisati,
jer kod veih doza hlora miris vode za pie
postaje neprijatan.
TA SE PODRAZUMEVA POD
DEHLORISANJEM VODE?
Pod dehlorisanjem vode podrazumeva se
postupak uklanjanja vika aktivnog hlora
iz vode. Vano je zapamtiti da se voda sme
dehlorisati tek neposredno pred upotrebu
od strane korisnika.
Suvini hlor se moe otkloniti na vie
naina: provetravanjem, filtriranjem kroz
drveni ili aktivni ugalj ili doziranjem tano
odreenih koliina sumpordioksida (SO2).
Meutim, najefikasniji postupak dehlori-
sanja je primena natrijumsulfata. Koliina
potrebnog dehloransa moe se podesiti
tako da posle dehlorisanja u vodi ostane
tano odreena koliina aktivnog hlora,
koja titi vodu od naknadne kontaminacije.
Natrijumsulfat je postojan beo kristalan
prah, lako rastvorljiv u vodi. Pri
dehlorisanju vode natrijumsulfat se najpre
rastvori u vodi i dobro izmea, a zatim
dodaje superhlorisanoj vodi.
Primena natrijumtiosulfata za dehlorisanje
vode poiva na njegovim redukcionim
osobinama, jer se on pod dejstvom hlora
lako oksidie do sumporne kiseline:
Na2S2O3 + 5H2O + 4Cl2 = 2H2SO4 + 2NaCl + 6HCl
Preporuuje se postepeno dehlorisanje
dodavanjem manjih doza, tako da posle
dehlorisanja rezidualni hlor u vodi ostane u
granicama od 0,2 0,5 mg/lit.
Nakon priliva nove koliine vode u bunar
do nivoa koji odgovara stanju pre
dezinfekcije, voda se moe koristiti za
pie. Voda koja se dobije nakon
obavljenog postupka ne sme imati miris
hlora.

U sluaju prethodno laboratorijski

PRIMER DEZINFEKCIJA VODE U
BUNARU
Izraunati zapreminu vode u bunaru. Na
osnovu izraunate zapremine vode u
bunaru proraunati potrebnu koliinu
dezinfekcionog sredstva koja u sluaju
primene Galisept (Dikonit) iznosi 2 g/m3 ,
kada je u pitanju redovna dezinfekcija, i
10-20 g/m3 za pojaanu dezinfekciju-
hiperhlorisanje. Preparat avelova voda se
dozira u koncentraciji od 10 g/m3 za
redovnu dezinfekciju, odn. 60 g/m3 za
hiperhlorisanje.
registrovanog ili oigledno prisutnog
obilnog zagaenja, ponavlja se
laboratorijsko ispitivanje mikrobioloke
ispravnosti pre poetka upotrebe vode za
pie.
Postupkom dezinfekcije popravlja se
mikrobioloki (ali ne i hemijski) kvalitet
vode. Koliko dugo e nakon toga voda biti
mikrobioloki ispravna za pie zavisie od
datih okolnosti (dubine sa koje se voda
zahvata, udaljenosti izvora zagaenja,
graevinsko-tehnikog stanja objekta i
ureenja okoline).

U jednu ili dve kofe sa vodom (moe iz Radi provere uspenosti dezinfekcije
istog bunara) sipa se proraunata koliina odnosno eventualnog ponovnog zagaenja
sredstva za dezinfekciju i eka se nekoliko vode, preporuuje se ponovno ispitivanje
minuta da se ono rastvori u vodi. Tada se bakterioloke ispravnosti vode nakon 10-
otvara poklopac bunara, prosipa sadraj 15 dana.
kofe, a zatim zatvara poklopac. Ukoliko je
u pitanju bueni bunar sa malim prenikom
cevi (manje od 10 cm) postupak se izvodi
direktnim sipanjem granula u cevi ili
sipanjem rastvora preko cevi.

U zavisnosti od prenika bunara i koliine

vode u njemu potrebno je saekati 15-20
minuta da se sredstvo pomea sa vodom.
Zatim se ukljuuje pumpa u rad i otvaraju
sve slavine na sistemu, kako bi se
dezinfikovale cevi i vodovodna armatura.
Kada se na izlazu oseti miris hlora, slavine
se zatvaraju, a voda se ne koristiti
najmanje 10 asova, odn. najbolje do
sledeeg dana. Tada je potrebno ponovo
ukljuiti pumpu u rad i isprazniti deo vode
iz sistema.

11