Nanomedicina, najvei izazov 21.

veka 1

1. Nanotehnologije i uvod u nanomedicinu

1.1. Istorijat nanotehnologija

Gordon Murrey iz Intel kompanije prognozirao je 1965. godine, da e

minijaturizacija tranzistora usloviti da oni budu duplo manjih dimenzija nakon svakih
narednih 18 meseci. Njegova najoptimistikija predvianja, ipak u meuvremenu su znatno
prevaziena, jer je veliina tranzistora smanjena sa 10 m na 45-65 nm u 2007-oj; pri emu se
najmanji, do sada realizovan tranzistor sastojao iz (grubo) samo oko 180 atoma silicijuma. Taj
fenomen minijaturizacije elektronskih ureaja, posebno tranzistora, danas je poznat pod
imenom Murrey-ev zakon [1].
Pored minijaturizacije elektronskih sklopova, istovremeno su se desile velike
promene u oblasti hemije, biohemije i molekulske genetike, iji je razvoj iao u drugom
smeru. Poslednjih etvrt prolog veka dolo je i do izuzetnog napretka u mogunosti kontrole
i manipulacije svetlou. Naime, danas je mogue generisati svetlosne impulse ije je vreme
trajanja manje od femtosekunde (1fs = 10-15s). Navedene promene u tehnici, hemiji, biohemiji,
molekulskoj genetici, sa sve sofisticiranijim tehnikama dijagnostike u medicini vezanim za
primenu optoelektronskih i paramagnetnih materijala, dovele su do velikog napretka tehnike i
tehnologije, menjajui potpuno strategije i koncepte razvoja razliitih ljudskih delatnosti [2].
Sa navedenim otkriima, praktino je zapoeo novi vek u u primeni nanotehnologija
u medicini. Time je i nanomedicina etablirana kao nova grana medicine, medicine koja se
zasniva na potpuno novim osnovama primene nanotehnologija. Oblasti primene
nanotehnologija u medicini dominatno su vezane za oblasti isporuke lekova, inenjerstva
tkiva i unapreenja medicinske dijagnostike do nivoa registrovanja potencijalne bolesti
detekcijom promena u metabolizmu elija, pre nego to se bolest i manifestovala na oigledan
nain. Sve te tri mone tehnologije koje su se susrele meusobno na nanoskalnom nivou
praktino su revolucionisale elektroniku, biologiju i medicinu. One su omoguile razvoj novih
grana u molekulskoj biologiji i medicini kao to je biomolekulska tehnologija, a u nekom
bliem ili daljem vremenu i molekulsko inenjerstvo i razvoj molekulskih maina, njihovih
sklopova, inenjerstvo novih tkiva i organa, itd. [3, 4].
Pored navedenih promena u nanomedicini ovakva istraivanja na fundamentalnom
nivou vodie velikim promenama u molekulskoj biologiji, biofizici, bioinformatici, genomu,
primeni novih nanomaterijala u biosenzorima, kompjuterskim tehnologijama, gustini
pohranjivanja informacija, brzini rada kompjutera (neslueno je poveavajui), promena
vezanih za konverziju energije, itd. [5].
Prvi konceptualni koreni nanotehnologija kao posebne vrste tehnologija, tehnologija
budunosti, vezani su za delo There's Plenty of Room at the Bottom Richarda Feynman-a,
objavljeno 1959. godine od strane Amerikog fizikog drutva u Kalteku. Feynman predvia
da e u budunosti biti mogue manipulisati individualnim atomima i molekulima koristei
precizan alat, koji e tokom vremena biti sve unapreeniji i unapreeniji, stvarajui
mogunosti rada sa sve manjim i manjim setom preciznih alata, koji e moi da ispunjavaju
sve sloenije zadatke na sve nioj dimenzionoj skali [6]. Prelazak na sve niu i niu
dimenzionu skalu, uslovie na fundamentalnom nivou potpunu promenu u nainu ispoljavanja
razliitih fizikih fenomena, time to e u takvim sluajevima za dovoljno male dimenzije
nanoestinih sistema, gravitacija gubiti na znaaju, dok e povrinski napon i Van der
Waalsove sile imati sve vei znaaj [6, 7, 8].
2 Nanotehnologije i uvod u nanomedicinu

Kao potencijalne prekretnice u razvoju nanotehnologija i molekulskog inenjerstva

Feynman je formulisao izazove vezane za konstrukciju nanomotora (prvi izazov) i skaliranje
pisma do nivoa da ga je mogue uneti u Enciklopediju Britanika vrhom pera (drugi izazov).
Prvi problem razreio je, na veliko iznenaenje Feynmana, Villiam McLean 1960. godine, a
drugi Tom Newman 1985 [1, 6, 7].
Termin nanotehnologija prvi je uveo Norio Taniguchi. Prema njegovoj definiciji
nanotehnologija je definisana kao vrsta tehnologije koja obuhvata procesiranje, separaciju,
konsolidaciju i deformaciju materijala koji se sastoji od malog broja atoma ili molekula.
Danas je ta definicija proirena na tehnologije koje obuhvataju procesiranje estica dimenzija
do 100 nm. Jo bolja definicija nanotehnologija bila bi da su to tehnologije koje obuhvataju
procesiranje struktura koje pokazuju izraene kvantnomehanike efekte, kao kod materijala
koji se sreu pod nazivom kvantne take, za koje je kasnije data potpunija definicija [5].
Poseban znaaj za razvoj nanotehnologija imali su procesi dobijanja uniformnih
tankih filmova debljine jednog atomskog sloja, patentirani od strane Tuomo Suntole u Finskoj
1974. godine. K.Eric Drexler je 1980. godine, kroz svoju knjigu Kreativne maine,
promovisao tehnoloki znaaj nanoskalnih fenomena i ureaja. Drexsler-ova vizija
nanotehnologija poznata je pod nazivom molekulske nanotehnologije ili molekulsko
procesiranje. On nagovetava dolazak ere nanotehnologija, nanosistema i molekulskog
mainstva [9].
Richard Jones je 2004. napisao knjigu Sofisticirane maine, nanotehnologija i ivot
publikovanu od strane Oksford Univerziteta. U toj knjizi on opisuje radikalnu
nanotehnologiju kao deterministiku/mehanistiku ideju o nano-inenjerstvu maina, koje se
zasnivaju na nanoskalnim izazovima kao to su kvaenje, krutost, Braunovsko kretanje,
visoka viskoznost. On je objasnio da meke nanotehnologije ili jo priblinije biomimetske
nanotehnologije nisu najpogodnije za dizajniranje funkcionalnih nanoureaja, jer mogu
usloviti brojne probleme pri samoorganizovanju na nanoskali [2, 8, 9, 10].
Za eksperimentalni razvoj nanotehnologija i nanonauka najzaslunijim se smatraju
dva glavna otkria. Prvo je otkrie klasternih nauka i tunelske mikroskopije [11, 12] iz 1980-te,
te otkrie fulerena iz 1985-te i strukturno opisivanje ugljeninih nanocevi, koje je usledilo
nekoliko godine kasnije. Drugo otkrie vezano je za razvoj sinteze poluprovodnikih
nanokristala, koje je dovelo do brzog porasta broja poluprovodnikih nanoestinih sistema,
koji su poznati pod nazivom kvantne take [13, 14]. Potom sledi niz zanimljivih otkria, meu
kojima su posebno znaajna otkria vezana za sintezu i preiavanja fulerena iz 1990-te, od
strane Hufmana i Kretchemera sa Arizona Univeziteta, te brojna otkria vezana za
funkcionalizaciju fulerena i ugljeninih nanocevi [15].

1.2. Implikacije nanotehnologija

Implikacije nanotehnologija prisutne su u svim oblastima delatnosti modernog

oveka: medicini, etici, ivotnoj okolini, inenjerstvu, biologiji, hemiji, raunarstvu, nauci o
materijalima, vojnoj industriji i komunikacijama. Osnovne prednosti nanotehnologija vezane
su za unapreenje proizvodnje sistema za preiavanje voda, energetskih sistema, te
unapreenje nanomedicine, proizvodnje hrane, autoindustrije, itd. Nano optimisti, ukljuujui
i mnoge vlade u naprednim delovima sveta procenjuju da e nanotehnologije omoguiti
proizvodnju obilja benignih materijala za ivotnu sredinu, isporuku iste vode, atomski
inenjerizovanu hranu uz veu produktivnost i sa manje radne snage, jeftiniju i veu
proizvodnju energije, istu i visoko profitabilnu industriju, radikalno bolje formulacije lekova,
Nanomedicina, najvei izazov 21. veka 3

dijagnostiku i zamenu organa, mnogo vee skladitenje informacija i vee komunikacione

kapacitete, interaktivnu inteligentnu primenu informacija, porast ljudskih performansi kroz
konvergenciju tehnologija, itd. Uz sve to, proizvodi nanotehnologija zahtevaju manji rad i
prostor, lake odravanje, visoko su produktivni, imaju nie cene i umerenije zahteve za
energijom [16, 17].
Pored prednosti, primena nanotehnologija ukljuuje u sebe i razliite, do danas
nepoznate, rizike vezane za ovekovu okolinu, zdravstvenu sigurnost i razliite druge
negativne efekte primene nanoestica. Vreme u kome ivimo aktuelizuje tranziciju
tradicionalne industrije na proizvode nanotehnologija, kod vojnih primena iznalaenje
sredstva za voenje biolokih ratova, primene u implantima i sredstvima za nanosenzorsko
osmatranje, koja daju mogunost kao nikad pre u istoriji oveanstva zloupotrebe i
ugroavanja privatnosti. Potencijalni rizici za zdravlje, negativne efekte primene
nanomaterijala na ljudsku biologiju, ivotnu okolinu, te otvorena socijalna pitanja, i mogui
efekti nanotehnolokih ureaja na politiku i ljudsku interakciju, kao i specifini rizici vezani
za spekulativne vizije molekulske nanotehnologije, otvaraju se kao veoma ozbiljne teme, koje
zahtevaju mnogo egzaktnije odgovore [2, 5, 9, 18-20].
Sa stanovita uticaja na zdravlje razlikujemo tri tipa nanostruktura: nanokompozite,
nanostrukturno dizajnirane povrine i nanokomponente (elektronika, optika, senzori) gde su
nanoskalne estice ugraene u supstance, materijal ili ureaj i tako fiksirane i slobodne
nanoestice. Slobodne nanoestice mogu biti elementi nanoskalnih vrsta ili prosta jedinjenja,
ali i kompleksnih jedinjenja gde su nanoestice pojedinanih elemenata prekrivene sa drugom
supstancom (prekrivene nanoestice ili core-shell nanoestice). Slobodne nanoestice su
opasnije. Njihova toksinost je jo uvek nepoznata i nema veze sa toksinou
makromaterijala. Prah ili tenost koji sadre nanoestice gotovo nikad nisu monodisperzni i
sadre neku raspodelu. To jo vie komplikuje analizu rizika primene takvih sistema, jer vee
nanoestice mogu imati razliite osobine u odnosu na manje. Takoe, nanoestice pokazuju
tendenciju agregiranja, a kao to je i logino, agregati imaju razliite osobine u odnosu na
individualne nanoestice [21-25].
U razvijenim zemljama sveta, brigu o takvim problemima, vezanim za zdravlje i
okolinu, vode nacionalne institucije za zdravlje i sigurnost okoline i komisije za sigurnost
potroaa [16].

1.3. Oblasti primene nanomaterijala

Kao to je ve u prethodnom poglavlju naglaeno, najee nanomaterijali i na njima

zasnovani poboljani proizvodi, imaju sasvim drugaije karakteristike od tzv. bulk
materijala. To se deava zbog toga to nanoestini materijali imaju mnogo veu specifinu
povrinu, tako da njihove brojne osobine, meu kojima su i optike osobine, kao to je
fluorescencija, postaju funkcije prenika estica. Pored toga, kao to je ve odavno poznato, u
kompaktnim materijalima, nonoestice jako utiu na unapreenje njihovih mehanikih
svojstava, kao to su elastinost i krtost. Npr. tradicionalni polimeri, ako se ojaaju sa
nanoesticama, postaju novi materijali koji zbog svoje male mase i izuzetnih mehanikih
karakteristika mogu zameniti ak i metale. Generalno, nanotehnologije poboljavaju osobine
materijala, smanjuju njihovu masu, poveavajui njihovu stabilnost i unapreujui njihovu
funkcionalnost. Zbog toga, aplikacije nanotehnologija u najrazliitijim oblastima delatnosti
oveka, kao to je medicina, koja ukljuuje dijagnostiku, isporuku lekova i inenjerstvo tkiva
i organa, su sve rairenije. [21-33].
4 Nanotehnologije i uvod u nanomedicinu

1.4. Primena nanomaterijala u medicini

Bioloka i medicinska istraivanja danas su usmerena ka iznalaenju materijala

pogodnih za primene u svojstvu kontrastnih agenasa za tzv. imaging elija i za terapeutske
primene kod tretiranja razliitih bolesti, meu kojima poseban znaaj ima tretman kancera. Da
bi se opisalo ovo hibridno polje primene nanomaterijala i nanotehnologija uvode se nove
naune discipline pod nizom termina, kao to su biomedicinske nanotehnologije,
bionanotehnologije i nanomedicina. Konceptualno, funkcionalnost materijala za date primene
treba da bude obezbeena vezivanjem biolokih molekula i struktura na njihovoj povrini.
Sama veliina estica nanomaterijala, koja je slina veliini biolokih molekula i struktura,
upuuje na moguu primenu nanomaterijala u in vivo i in vitro biomedicinskim
istraivanjima. Na taj nain, integracija nanomaterijala sa biologijom vodi ka razvoju i
primeni nanomaterijala u konstrukciji savremenih dijagnostikih ureaja, kontrastnih agenasa,
analitikih alata, primena u fizikalnoj terapiji i nosaima lekova [30, 34-36].

1.5. Nanomedicina

Nanomedicina je grana medicine koja se zasniva na medicinskoj primeni

nanotehnologija, kroz primenu nanomaterijala, nanoelektronskih biosenzora i molekulske
nanotehnologije. Neki od aktuelnih problema primene nanomaterijala u nanomedicini
povezani su sa razumevanjem toksinosti nanomaterijala i njihovog uticaja na ivotnu
okolinu. Znaaj nanomedicinskih istraivanja i nanomedicine u savremenom svetu je izuzetan
i njemu se pridaje sve vei i vei znaaj. Zbog toga su definisane strategije takvih istraivanja
i primena takvih tehnologija na nacionalnim nivoima. Ova istraivanja pripadaju grupi
istraivanja od posebnog interesa za razvoj nacionalnih ekonomija, jer se oekuje da e jedna
od najznaajnih grana ljudske delatnosti biti oblast nanomedicine, vezana za uspenu sanaciju
najrazliitijih neizleevih oboljenja i za proizvodnju lekova na potpuno novim osnovama
spajanja fitofarmacije i humane medicine, kroz genetska ukrtanja pogodih biljnih vrsta sa
humanom DNK radi proizvodnje vrlo specifinih biopolimera deficijentnih u organizmima
bolesnika, kao i proizvodnju nanoestinih sistema koji e biti voeni pametnim molekulima
na mesto bolesti tkiva radi terapije, kao kod terapije kancera [37-40].
Poseban deo nanomedicine predstavlja nanomedicina usmerena na inenjerstvo tkiva,
koja e omoguiti reparaciju i potpunu zamenu oteenih tkiva novim tkivima. Time e biti
otvoren put sanacije obolelih organa, koji nee zahtevati donatore i koji e imunoloki biti u
bliskoj vezi sa tkivom pacijenata kod kojih se vri zamena oteenih tkiva i organa.
Futuristiki, jedna od delatnosti, za koju se oekuje da e biti posebno atraktivna u
decenijama koje dolaze, bie repariranje obolelih tkiva i organa i uzgajanje tkiva pogodnih za
njihovu reparaciju. Govori se o tzv. fabrikama tkiva i organa, kao o jednoj potpuno novoj
grani delatnosti. U fitofarmaciji to e biti proizvodnja i ekstrakcija humanih biopolimera iz
biljaka nastalih ukrtanjem DNK biljaka i oveka. Takav korak e imati izuzetan znaaj u
pribliavanju medicine jednom potpuno novom konceptu koji je umesto na hemiji, zasnovan
ne celovitom prilagoavanju prirodnih resursa oveku.
U nekoj sasvim naprednoj fazi razvoja nanomedicine oekuje se da e ovek ovladati
postupcima samoorganizacije vrlo sloenih funkcionalnih ureaja, koji e sledei logiku
biolokih maina u ljudskom telu biti u stanju (slino enzimima, koji umeju da prepoznaju
razliite elijske receptore), umeti da dijagnostifikuju promene na elijama, da se
samoorganizuju i samorepliciraju do nivoa koji e obezbediti funkcionalno izvrenje razliitih
Nanomedicina, najvei izazov 21. veka 5

sloenih zadataka, vezanih za reparaciju zidova elija, a potom i celih organa, kojima te elije
pripadaju. Zbog svega navedenog, nanomedicinska istraivanja u svetu, posebno u SAD
imaju apsolutni prioritet u strategijama razvoja i strategijama istraivanja na nacionalnom
nivou. U SAD ona su kontrolisana od strane Nacionalnog instituta za zdravlje. Sve vei
znaaj ove grane medicine pokazuje nagli porast broja centara za nanomedinska istraivanja
(u 2005-oj u celom svetu bilo ih je samo 5, da bi do polovine 2006. godine, osnovalo se jo
dodatnih 130 centara). Danas, broj takvih centara lociranih u raznim tehnoloki razvijenim
delovima sveta broji se ve na hiljade [9, 34, 36-40].

Literatura:

1. Gordon M.E., Electronics Magazine, (1965), 1.

2. Lakhtakia A. (2004). The Handbook of Nanotechnology. Nanometer Structures: Theory,
Modeling, and Simulation. SPIE Press, Bellingham, WA, USA, (2004).
3. Allen T.M., Cullis PR, Science. 303 (2004), 1818.
4. Freitas R., Journal of Compu. Theoretic. Nanosci., 2, (2005), 1.
5. Taniguchi N., Proc. Int. Conf. Prod. Eng. Tokyo, Part II, Jap. Soc. Prec. Eng., 1974.
6. Parrondo M., Juan M. R., American Journal of Physics (USA: AIP) 64, 9, (1996), 1125.
7. Hirokawa N., Tekamura R., Trends in Biochem. Sci., 28, (2003), 558.
8. Phoenix, C. J. Evolution Techn., (2003), 1.
9. Drexler E., Nanosystems: Molecular Machinery, Manufacturing, and Computation. MIT PhD
thesis, (1991).
10. Rod M.,. Nat. nanotechnology. 3, 1, (2008), 12.
11. Koh SJ., Nanoscale Res Lett, 2, (2007), 519.
12. Garcia, R., Martinez R.V, Martinez J., Chem. Soc. Rev. 35, 1, (2005), 29.
13. Cees D., Phys. Tod. 52, (1999), 22.
14. Belluci S, Phys. Stat. Sol. (c) 2, (2005), 1.
15. Zhang L., Rodriguez J., Raez J., Myles A.J., Fenniri H., Webster T.J., Nanotechnology 20
(2009), 1.
16. Allhoff F., Lin P:, Moor J., Weckert J.(eds.), Nanoethics: The Ethical and Societal
Implications of Nanotechnology, John Wiley & Sons, (2007).
17. Scrinis G., Chain Reaction, 97, (2007), 23.
18. Shuming N., Xing Y., Kim G.J., Simmons J.W., Ann. Rev. Biomed. Eng. 9, (2007), 257.
19. Marc M., Fundamentals of Microfabrication: The Science of Miniaturization. CRC, (2002),
62.
20. Das S., Gates A.J., Abdu H.A., Rose G.S., Picconatto C.A., Ellenbogen JC, IEEE Trans. Circ.
Syst., 54, 11 (2007), 2528.
21. Petty M.C., Bryce, M.R., Bloor D. Introduction to Molecular Electronics. New York: Oxford
University Press, (1995), 1.
22. James M.T., Annals of the New York Academy of Sciences, 852, (1998), 197.
23. Davis R. C., Appl. Phys. Lett. 82, 5, (2003), 808.
24. Sundrani D, Darling S.B., Sibener S.J., Langmuir 20, 12, (2004), 5091.
25. Thembela H., Mbhuti H., Nature Nanotechnology, 2, (2007), 663.
26. Neethirajan S., Jayas D., Nanotechnology for food and bioprocessing industries. 5th CIGR
International Technical Symposium on Food Processing, Monitoring Technology in
Bioprocesses and Food Quality Management, Postdam, Germany. (2009), 1.
27. Waldner, J.P., Nanocomputers and Swarm Intelligence. London: ISTE. (2007), 1-26.
28. Whitesides G., Mathias J., Seto C., Science 254, (1991), 1312
6 Nanotehnologije i uvod u nanomedicinu

29. Leary S.P., Liu C.Y., Apuzzo M.L., Neurosurgery 58, 6, (2006), 1009.
30. Cavalcanti A, Shirinzadeh B, Freitas R.A., Kretly L.C., Recent Patents on Nanotechnology, 1,
1, (2007),1.
31. Boukalle M., Gauthier M., Dauge M., Piat E., Abadie J., IEEE Trans. Biomed. Eng. 54, 8,
(2007), 1536.
32. Kroto H. W., Heath J. R., O'Brien S. C., Curl R. F., Smalley R. E., Nature, 318, (1985),162-
165.
33. Nadrian C. S., DNA Engineering and its Application to Nanotechnology,. Trends in Biotechn.
17, 11, (1999), 437.
34. Chen J., Saeki F., Wiley B.J., Cang H., Cobb M.J., Li Z.Y., Au L., Zhang H., Kimmey M.B.,
Li X., Xia Y., Nano Lett. 5, 3, (2005), 473.
35. Magri D.C., Brown G.J., McClean G.D., Prasanna de Silva A., J. Am. Chem. Soc.; 128, 15,
2006, 4950.
36. Margulies D., Melman G., Shanzer A., J. Am. Chem. Soc., 128, 14, (2006), 4865 4871.
37. Loo C, Lin A, Hirsch L, Lee M.H., Barton J., Halas N., West J., Drezek R., Technol Cancer
Res Treat. 3, 1, (2004), 33.
38. Shi X., Wang S., Meshinchi S., Van Antwerp M.E., Bi X., Lee I., Baker J.R., Small 3, 7
(2007), 1245.
39. Suh W.H., Suslick K.S., Stucky G.D., Suh Y.H., Progress in Neurobiology 87, 3, (2009), 133.
40. Cohen J.D., Sadowski J.P., Dervan P.B., Angewandte Chemie 46, 42, (2007), 7956.