a) Mehaniko (runo daljinsko ili runo na ventilu),

DRENER INSTALACIJE b) Pneumatsko,

c) Hidraulino,
d) Elektrino, i
Drener instalacije tu stabilne automatske instalacije
za gaenje poara vodom sa otvorenim mlaznicama pa e) Kombinovano
se gaenje vri jednovremeno, sa svim postavljenim
Ako su cevovodi ispunjeni vodom pod pritiskom,
mlaznicama iznad povrine koja se titi, tzv. grupno
imamo hidraulini nain aktiviranja, a ako su ispunjeni
gaenje potapanjem".
vazduhom pod pritiskom onda je to pneumatski nain
Osnovni zahtev u gaenju koji odreuje ovu vrstu
aktiviranja. Elementi za aktiviranje mogu da budu tem-
instalacija jeste veoma brzo prostiranje poara. Ovu
peratumi lanci ili mlaznice sa topljivim lemom ili ampu-
veliku brzinu irenja poara ne mogu da prate ni sprin- 2
lom. Ovi elementi pokrivaju navie 16 m povrine koja
kler instalacije, iako se automatski aktiviraju, zbog veli-
se titi. Njihovo meusobno rasturanje ne sme biti vee
ke duine reakcijskog vremena aktiviranja. Meutim,
od 4 metra, a od zida ne vie od 3 metra. Naelno se
iako ni ove instaladje nemaju krae vreme aktiviranja
treba ureaj za aktiviranje podesiti na 70C, ti. za 40C
one, ipak, nakon aktiviranja, gase celu povrinu prosto-
vie od maksimalne normalne" temperature u tienom
ra koji se titi.
prostoru.
Drener instalacije slue za zatitu objekta sa izrazi-
Aktiviranje ovih instalacija vri pad pritiska u cevo-
tom poamom ugroenou, gde postoji mogunost
vodima.
irenja poara velikom brzinom i gde se u sluaju poa-
Kod instalacije sa hidraulinim nainom aktiviranja
ra trenutno mora potopiti vodom ceo objekat (suare,
(slika br. 13) u objektu koji se titi, nalazi se cevovod za
cikloni, garae, pilane, rafinerije, transformatori na otvo-
aktiviranje pod pritiskom vode na kome se nalaze toplji-
renom prostoru i dr.).
vi elementi (poz. 2). Dovodni cevovod (poz. 5) je pod
Otvorene mlaznice su postavljene na cevovode koji
pritiskom vode do ventilske stanice (poz. 3). Pri pojavi
su spojeni sa izvorom vode preko ventilske stanice. Na
poara rastavlja se veza topljivog elementa, dolazi do
impuls dojave poara, iji su javljai postavljeni u istom
pada pritiska.u cevovodu za aktiviranje, otvara se ven-
prostoru gde su i otvorene mlaznice, otvara se drener
tilska stanica i proputa voda do mlaznica (poz. 4). Ak-
ventil na ventilskoj stanici, voda ulazi u cevovode i isto-
tiviranjem ventilska stanica dolazi do pojave alarmnog
vremeno izlazi iz svih mlaznica, rasprena u fine vode-
signala. Hidraulini nain aktiviranja odgovara mokroj
ne estice, koje pokrivaju celu povrinu tienog prosto-
sprinkler instalaciji i moe se koristiti na onim mestima
ra i gase nastali poar (slika broj 12).
gde je mokra sprinkler instalacija pogodna za upotrebu.
Drener instalacija ima vie tehnikih reenja. Ona
Kod ureaja sa pneumatskim nainom aktiviranja
se meusobno razlikuju po nainu aktiviranja instalaci-
(slika broj 14) u objektu koji se titi, montiran je cevovod
je, nainu snabdevanja vodom i sistemom za aktivira-
za aktiviranje pod pritiskom od 3 bara na kome se nala-
nje.
ze topljivi elementi (poz. 2). Voda je u cevovodu pod
1 Ventilska stanica, 2. Kompresor, 3. Temperatumi element, pritiskom do ventilske stanice (poz. 3). Kad doe do
poara, aktivira se topljivi termoelement na cevovodu
za vazduh u kome dolazi do pada pritiska. Na taj nain
se aktivira ventilska stanica i proputa vodu do mlazni-
ca (poz. 4). Aktiviranjem ventilske stanice dolazi do
pojave alarmnog signala. Pneumatski nain aktiviranja
odgovara suvoj sprinkler instalaciji i koristi se na onim
mestima gde je suva sprinkler instalacija pogodna za
upotrebu.

1. Cevovod sa mlaznicama
2. Cevovod pod pritiskom vode sa
topljivim elementima
3. VentHska stanica
4. Mlaznica
5. Dovodni cevovod

4. Runo aktiviranje, 5. Mlaznica

Slika broj 12. Drener instalacija

Drener instalacija ima poseban sistem za aktivira-

nje, jer su mlaznice otvorene. Ovaj sistem ine cevovo-
di i elementi za aktiviranje. Aktiviranje moe biti:
 1. Cevovod sa mlaznicama
2. Cevovod pod vazdunim pritiskom sa
topljivim elementima
3. Ventilska stanica
4. Mlaznica
5. Dovodni cevovod

Slika broj 16. Elektrini nain aktiviranja

Dojavna centrala, pored aktiviranja ventilske stani-

Slika broj 14. Pneumatski nain aktiviranja
Snabdevanje vazduhom moe biti iz posebnog
kompresora, iz postojeeg postrojenja za komprimovani
vazduh u okviru radne organizacije ili iz rezervoara (sli-
ka broj 15).
Slika broj 15. Nain snabdevanja vazduhom
ce, vri aktiviranje svetlosnog i zvunog signala, koji se
po mogunosti treba dovesti do vatrogasne jedinice.
Pored automatskog aktiviranja koje vre automatski
javjjai poara, svaka drener instalacija mora imati
mogunosti poluautomatskog (pritisak na taster za ga-
enja) i runog aktiviranja (otvaranjem runog ventila na
"bajpas" cevovodu).
Svi delovi instalacije u kojima se nalazi voda, mora-
ju se zatititi na odgovarajui nain, tako da ne budu
izloeni dejstvu mraza i vatre.
Ventilska stanica mora biti smetena u prostoriji ko-
ja predstavlja poseban poarni sektor, minimalne otpor-
nosti na poar od 30 minuta i kod koje je omogueno
opsluivanje za vreme poara.

SNABDEVANJE VODOM DRENER

INSTALACIJE

Snabdevanje vodom, moe biti, kao i kod sprinkler

instalacije, na nekoliko naina. Ako je koliina vode,
potrebna za gaenje, tolika da se moe smestiti u re-
zervoar pod pritiskom, onda se pritisak ostvaruje kom-
presorom. Kod veih koliina vode smetenih u rezer-
voar (vei od 20 m3) pogonska energija se dobija od
boca sa CO2 gasom ili azotom. Drugi naini snab-
devanja vodom mogu biti: pumpno postrojenje poveza-
no na neiscrpan izvor vode, vodovodna mrea ili visin-
ski rezervoar.
Svi ovi naini snabdevanja vodom detaljnno su ob-
raeni u odeljku, u kome se govori o sprinkler instalaci-
jama.
Kod ureaja sa elektrinim nainom aktiviranja (sli-
ka broj 16), aktiviranje se vri preko automatskih javlja-
a poara (poz. 2). Elektrini impuls sa javljaa poara, POTREBNA KOLIINA VODE ZA GAENJE
pojaan u centrali za dojavu poara (poz. 5), vri aktivi-
ranje, tj. otvaranje ventilske stanice (poz. 3), ime dolazi Potrebna koliina vode za gaenje zavisi od visine
do proputanja vode u cevovod sa mlaznicama (poz. 1). prostorije koja se titi. Za prostorije visine do 10 metara
potrebna koliina vode iznosi 5 lit/min, po kvadratnom
metru, a ako je prostorija visine preko 10 metara 7
lit/min, po kvadratnom metru. Za posebno ugroene
1. Cevovod sa mlaznicama objekte ova koliina treba da bude vea, a za neke slu-
2. Automatski javlja poara ajeve i nekoliko puta. Voda se mora obezbediti za nep-
3. Ventilska stanica
4. Ventil
rekidan rad instalacije u vremenskom trajanju od naj-
5. Centrala za dojavu poara manje 30 minuta, sa minimalnim pritiskom od 1 bara na
najnepovoljnijoj miaznici, i to kada su uraunati svi gu-
bici u mrei.
Koliine vode koja se oslobodi u jedinici vremena
kod ove instalacije su mnogo vee nego kod sprinkler
 predvideti posebna kanalizacio- Ako je vertrkalni rezervoar sa ko
i da prihvati i odvede tu koliinu rebna koliina vocte za hlaerp kro
Wmint ;po m2 povr^ne krova.
Za iitetfer^e leeftt clftfiifrinih
EA CEVOVODA
ara |K^Bbro je mjriimalno tJ5 Vnw
neplata reervoara.
od mesta snabdevanja vodom pa
Voda za Wafenje se mora obe
ca odreuju se proraeunom, uzi-
najmanje 2 asa.
pritisku.
Pt&ma Fravitniku ^ izgradnji
zavisi od koliine vode, koja je
naftni gas i-o u^laditeniu l pc^k
edinice povrine, u jedinici vre-
gasa f Slubeni Itst SFRJW, br. 24/7
ca i veliine tih mlaznica. Zavls-
zemni fezervoar f svaf^cl^ema m
u odnosu na kapacitet mlaznice
ni naftni gas moraju daMmm sistem
u tabeli broj 11. Kapacitet mlaz-
ritisak od 1 bara.
t prenika cevovoda u odnosu na
t mtaznice i broia mlaznica

NER MLAZNICE

mlaznice treba da iznosi, na

nje 8 mm, a meusobno ristoia-
 Na slici broj 19. prikazana je miaznica za hlaenje
omotaa. One se koncentrino rasporeuju oko omota-
a, a broj im se izraunava prema dovodnim cevovodi-
ma za vodu, preniku izlaznog otvora mlaznice i pritisku
vode kod izlaza iz mlaznice.
Na slici broj 20. prikazana je mlaznica za hlaenje
krova rezervoara.
AUTOMATSKI STABILNI SISTEM ZA GAENJE
POARA TEKOM PENOM
Automatski stabilni sistemi za gaenje poara te-
kom penom su prvenstveno namenjeni za gaenje po-
ara svih vrsta zapaljivih tenosti (benzin, benzoi, eter,
utja, masti, farbe, ter. lakovi i dr). Naroito su pogodni
za gaenje poara na rastojanju. na otvorenom prostoai
i u velikim rezervoarima za skladitenje zapaljivih te-
nosti. Mogu se koristiti i za gaenje poara vrstih ma-
terija.

Sastavni delovi sistema

Automatski stabilni sistem za gaenje poara te-

kom penom ine: odgovarajui izvor za snabdevanje
vodom, koji ureajima za stvaranje smee daje odree-
nu koliinu vode pod odreenim prtiskom.

Slika broj 20. Mlaznica za hlaenje krova rezervoara

Automatski stabilni sistemi za gaenje penom

U zavisnosti od toga koja se vrsta pene koristi za

gaenje, izvrena je podela ovih sistema na:
- automatske stabilne sisteme za gaenje poara
tekom penom;
- automatske stabilne sisteme za gaenje poara
srednje tekom penom i
- automatske stabiine sisteme za gaenje poara
lakom penom.
Pena se sastoji od mehuria iju opnu ini smea -
emulzija, a unutranjost mehuria je ispunjena ug-Ijen-
dioksidom (hemijska pena) ili vazduhom (vazduna
pena). Kod automatskih stabilnih sistema za gaenje
poara koristi se vazduna pena.
Vazduna pena ima znaajnu ulogu u savremenoj
zatiti od poara. U gaenju poara zapaljivih tenosti,
naroito nafte i naftnih derivata, vazduna pena pred-
stavlja pouzdano sredstvo za gaenje, lako se za gae-
nje poara zapaljivih tenosti mogu upotrebiti i druga
sredstava, treba napomenuti da je u praksi ustanovljeno 1. Rezervoar za ekstrakt pene
da je jedino vazdunu penu opravdano upotrebitf pri 2. Pumpa za ekstrakt pene
gaenju poara zapaljivih tenosti u rezervoarima. 3. Ventil
Vazduna pena se stvara u dve faze. Prva faza je 4. Skuplja neistoe
stvaranje smee vode i ekstrakta pene (proteinske ili 5. Nepovratni ventil
sintetike osnove), a druga dobijanje pene meanjem 6. Sigumosni ventil
7. Elektromotorni ventil
stvorene smee sa vazduhom. Prvu fazu obavljaju ure-
8. Mera pritiska
aji poznati pod nazivom meai - dozatori, a drugu 9. Mera protoka
mlaznice, rasipai ili generatori pene. 10. Mea
Podela vazdune pene vri se prema broju penua- 11. Ventil
nja (odnos izmeu konane zapremine pene i zapremi- 12. Etektromotorni ventil
ne smee pre dovoenja vazduha) u tri raspona: 13. Etektromotorni ventil
14. Ventil
a) tena pena, broj penuanja do 20; 15. Nepovratni ventil
b) srednje teka pena, broj penuanja od 20 do 200 16. Ventil
17. Ventil
c) laka pena, broj penuanja preko 200 do 1000. 18. Nepovratni ventil
19. Pokaziva nivoa
Ovi rasponi odgovaraju izvesnim nainima upotre- 20. Lokalna kontrolna tabla
be. Svaki raspon ima svoje prednosti u odnosu na po-
ar i zahteve gaenja. Slika broj 22. ematski prikaz uredaja koji se nalaze
u pmtivpoamoj stanid