34.

HEKSAMETAR

_UU|_UU|_UU|_UU|_UU|_ _
pski je narativni oblik i jedan je od najstarijih i najpoznatiji od starih grkih i latinskih. Verovalo se da ga je ljudima otkrio bog
Apolon te da su iz njega izvedeni ostali oblici. Najee se javljao u epovima, a retko u drami i lirici. Nije strofian, nije rimovan. Ima
32 kombinacije i 12-17 slogova. Cezura se moe, a i ne mora javiti, a ako se javlja onda je to na 1. slogu tree stope, na 2. slogu
tree stope ili na 1. slogu etvrte stope. Kraj stope ne mora se poklapati sa sa krajem rei. Oponaanja heksametra javljaju se u 18.
veku u nemakoj knjievnosti (prevodi Homera i Vergilija), a u novijoj knjievnosti javljaju se dva oblika:
1. Maretiev (leoninska rima, opkoraenje, silabiko-tonska vers. antiki oblik, standardni oblik prevoda klasinih epova)
prevodi Odiseje i Ilijade, Vergilija, Ovidijeve Metamorfoze
2. pseudoheksametar (nema leoninske rime i nema cezure, ve odmor po uzoru na narodne pesme) najpre se javlja kod
Ilia (poslednja strofa Julije; on stvara najritminiji pandan antikom heksametru), Kranjevi, Nazor, rani Dui
Kod nas su ga koristili jo i Muicki i Sterija. Veina najznaajnijih proizvoda starine ispevana su u ovom metru Ilijada, Odiseja,
Eneida, Bukolike, Ovidijeve Metamorfoze, Horacijeve Satire i Pisma, Lukrecijev ep O prirodi stvari itd. Pored prevoda
starih pesnika, meu najpoznatija dela ispevana heksametrom u silabiko-tonskoj versifikaciji jesu Geteov Herman i Doroteja,
Kloptokov Mesija i Evangelina Longfeloua.

35. ELEGIJSKI DISTIH

_UU|_UU|_UU|_UU|_UU|_ _
_UU|_UU|_ ||_UU|_UU|_
Javlja se u 7. veku PNE u elegijama (pesme setnog raspoloenja u slavu poginulih mladia u boju za grad; preiveli se tee elegijom),
u lirskom antikom pesnitvu. Sastoji se od heksametra i pentametra (krnjeg heksametra u 3. i u 6. stopi). Cezura se javlja iza 3.
stope, a pentametar retko dolazi sam. U prevodu sa klasinih jezika, umesto njega se koristi heksametar. Nalazimo ga kod Ovidija, a
kod nas u Sterije, Preradovia, Nazora, Ilia, Maurania. Kod nas je redak zbog tekoe stvaranja pentametra (zbog jednoslonih
rei). Nalazimo ga u Nazorovim (Topuske elegije) prevodima Getea (Rimske elegije)

37. SIMETRINI OSMERAC

_U|_U ||_U|_U
Jedan je od stalnih oblika i ei je od asimetrinog. Sastoji se od 2 polustiha od 4 sloga (cezura se javlja posle 4. sloga i na kraju) i
ima trohejsku intonaciju. Iskljuivo ga nalazimo u lirici, usmenog je porekla. Prvi zapisi se javljaju u 14. veku u Dubrovniku, a
popularizuje se u 17. (barok Osman) i time potiskuje 12erac. Od tad je rimovan i strofian. Druga faza popularnosti je u 19. veku
(romantizam Maurani, Radievi), a krajem 19. veka postepeno nestaje. Slog pred cezurom i na kraju je naglaen, rimovan je.
Gunduli ga popularizuje u Hrvatskoj. Jedan je od najranijih stihova srpske poezije i rima mu je najee ukrtena (A-B-A-B). Pod
uticajem narodne poezije bio je jedan od najrairenijih stihova srpske poezije od Radievia do Jakia. Takoe ga moemo nai i u
Vukovoj knjizi lirskih, enskih pesama.

38. SIMETRINI DESETERAC

_U|_UU ||_U|_UU
Jo jedan je stalan oblik. Zove se jo i lirski ili enski. Sastoji se od 10 slogova sa cezurom iza 5. sloga. est je u naoj lirskoj poeziji
(Kosti, Jaki). Lake je ostvariti jampski raspored naglasaka i zato se i ee koristi. Svaki polustih mu se razdvaja na dve
akcenatske celine: jednu dvoslonu i jednu troslonu. Nema rime i astrofian je. Njegov stih je izrazito lirski. Neko vreme smatran je
pravim stihom srpske drame u romantizmu. Potisnuli su ga 11erac i 12erac. Primer je Santa Maria della Salute Laze Kostia. Pisao
ga je i Jaki.

39. ASIMETRINI DESETERAC

_U|_U ||_U|_U|_U
Naziva se jo i epskim, junakim. Jakobson mu pridodaje indoevropsko poreklo. U umetnikoj poeziji prisutan je tek od poetka 19.
veka, kada poinju da se zapisuju i objavljuju vee zbirke narodnih pesama. Karakteristian je stih epske narodne pesme. Sastoji se
od 10 slogova sa cezurom iza 4. sloga i esto je itav stih zatvorena celina, nema opkoraenja. 4. i 10. slog su uvek nenaglaeni. U
redukovanom desetercu izuzima se kvantitativna klauzula i nije naglaen predzadnji slog). Koristili su ga: Njego, Maurani. esto
se javlja leoninska rima. Jedini je oblik koji prodire u neslovenske knjievnosti.
41. STIH BUGARTICE

_U|_U|_UU ||_U|_UU|_UU (15 slogova, cezura posle sedmog)

_U|_UU|_UU ||_U|_UU|_UU (16 slogova, cezura posle osmog)
Broj slogova u ovom obliku nije stalan. Kree se od 15 slogova (cezura posle 7.), 16 slogova (cezura posle 8.). Javlja se u epskim,
narativnim pesmama i pesmama dugog stiha. Bugariti znai zapevati tuno, naricati i po tome su dobile naziv takve pesme. Nije
silabian, ni tonski. Kod ovog stiha javlja se pripev iliti priloak koji je svojevrsni refren u narodnoj pesmi, a najee posle 1. stiha, a
onda posle svaka 2 (najee je od 5 slogova, ali ni to nije stabilno) i nikad se ne javlja na kraju pesme. Na krajevima se javljaju
vieslone ili troslone rei koje samo podseaju na rimu, nije strofian. Javlja se samo u usmenoj knjievnosti, a nalazimo ga u
tekstovima od 15. do 18. veka (Vuk ga nije naao), zapisivali su ih primorski pesnici. Primeri: Marko Kraljevi i brat mu Andrija,
O vojvodi Radosavu Siverinskom i Vlatku Udinskom, Majka Margarita (Petar Hektorovi je zapisao tri bugartice na svom
putovanju, Ribanje i ribarsko prigovaranje i smatra se da je bugartica iz 1555. najstarija). Nestanak stiha bugartice vezuje se za
18. vek.

42. DVOSTRUKO RIMOVANI DVANAESTERAC

_UU|_UU ||_UU|_UU
Javlja se u dubrovakoj knjievnosti, a gubi se od kraja 18. veka. Ima utvrenu formu od 12 slogova, a cezura se javlja posle 6. sloga.
Redovno su naglaeni esti i poslednji slog. Dvostruko je rimovan, jer je stih od 12 slogova sa jakom cezurom iza 6. sloga i sa parnim
rimama. Postoje dve vrste:
1. juni ili dubrovaki (dvostruka rima na kraju stihova i polustihovima) javlja se u lirici
2. severni ili Maruliev (rima s kraja prva dva stiha prenosi se na krajeve sledea dva polustiha) javlja se u epici i drami
Najstariji zapis u kom se javlja ovaj oblik je Dubrovaki carinski statut iz 15. veka. Poreklo ovog stiha je nejasno, ali se smatra da je
to hrvatska varijanta mletako-starofrancuskog dvanaesterca. Naglo se javio i naglo je i nestao.

43. TERCINA (Italija)

Stih je romanskog porekla i javlja se u italijanskoj knjievnosti. Stvara je Dante za svoju Boanstvenu komediju. Do 18. veka (do
renesanse), onda opstaje kao glavni oblik, a zamenjuje je stanca. Tercina je trostih ili tercet sastavljen od jampski intontiranih
11eraca (endekasilaba). Svaka rima se javlja 3 puta 1. i 3. stih, 2. se vee za sledei itd. Na kraju pesme javlja se jo jedan 11erac
koji se rimom vezuje za srednji stih poslednje strofe (A-B-A, B-C-B... M-N-M N). Javlja se u Zborniku Nike Ranjine. Standardni je
oblik prevoda Boanstvene komedije, a kod nas ga koriste: Ujevi, Mato, Preradovi, Nazor (prevod B.K.) i pesnici iz doba
moderne.

44. SONET (Italija)

Takoe je, kao i tercina, romanskog porekla, a zove se jo i Petrarkin oblik. Naziv sonet potie od italijanskog sonetto za koji se
pretpostavlja da je nastao od rei suono (glas, zvuk) kao njena umanjenica ili da je posuenica iz provansalskog gde je oznaavala
neku vrstu pesme. Autor tog prvog teorijskog spisa (Summa artis rithimici vulgaris dictaminis), koji predstavlja svojevrsni zahtjev za
klasifikacijom tipova soneta, jeste Antonio da Tempo. U njemu on nabraja ak esnaest vrsta soneta. Javlja se u 13. veku u Toskani.
Najpopularniji je od svih meunarodnih oblika. Tvorcem prvoga soneta dri se prvak sicilijanske pesnike kole Jacopo (Giacomo)
da Lentini; atribuirana su mu 22 soneta. Pravilnim sonetom obino se smatra samo izvorni italijanski oblik, sa strogim rasporedom
rima. Svi drugi su oblici tako podvedeni pod pojam nepravilnog soneta. Sastoji se od 2 katrena, 2 terceta (14 stihova, uglavnom
11eraca), a tipina rima mu je A-B-B-A, A-B-B-A, dok za tercete nije utvrena. Najstariji sauvani oblici soneta su u 11ercima
(endekasilabima), a shema je A-B-A-B, A-B-A-B, C-D-E, C-D-E. U ovom obliku pisan je Kanconijer, a od 15. veka prodire u
Francusku, paniju, Portugaliju, Nemaku, a u Englesku. Koristio ga je Bodler (Cvee zla) suprotstavljen Petrarkinoj lirici, Rilke i
mnogi dubrovaki pisci. U poetku, i dugo posle, sonet je imao strogo odreenu sadrinu: isto ljubavna pesma. Kasnije su se i
druga oseanja opevala u sonetu, mada mu je sadrina najee ljubavna. Najpoznatija su tri tipa soneta:
1. italijanski ili Petrarkin
2. francuski ili Ronsardov
3. engleski, ekspirov ili elizabetinski (3 katrena i dvostih)
45. SONETNI VENAC (Italija)

Ovako se naziva spoj (venac) od 15 soneta i vrlo je redak oblik jer je i najtei. Na italijanskom se naziva jo corona di sonet.
Poslednji stih svakog soneta javlja se kao prvi stih sledeeg. 15. sonet, koji se jo naziva i magistrale (majstorski sonet), kreiran je
od poetnih stihova ostalih 14 soneta. Prva slova u majstorskom sonetu esto ine akrostih i obino kazuju kome je upuen.
Najstariji soneti su u Zborniku Nike Ranjine. Javljaju se kod: Preerna (Sonentni venac Primicovi Juliji), Matoa (najplodniji
pisac soneta, a i najlepih) i Zmaja (parodija na sonetni oblik). Pisali su ga i Vraz, Andrija Palmovi, Jovan Hranilovi, Ivan Lali i
Vladimir Kovai.

46. STANCA (Italija)

Oblik je romanskog porekla koji je zamenio tercinu. ini je 8 jampskih 11eraca, sa rimom A-B-A-B-A-B-C-C. Prvobitno se javlja u
crkvenoj poeziji u 13. veku, a ugled u knjievnosti mu daje Bokao. Spenserova (Engleska) stanca je strofa Bajronovog ajlda
Harolda. U junoslovenskim krajevima sasvim je ograniena na 19. vek (Preradovi, Preern, Radievi, Kosti).

47. SESTA RIMA, SESTINA LIRIKA (Francuska, Italija)

Naroit je oblik kancone i potie iz Provanse (tvorac je Arnaut Danijel). U poetku je bila popularna u Italiji, Portugalu i paniji.
Majstori sestine su Dante, Petrarka i Servantes. Sastoji se od 6 strofa od po 6 stihova i jedan dodatak od 3 stiha. Umesto rime u
svim strofama se ponavljaju na kraju poslednje rei stihova prve strofe, ali s promenom reda.
Sesta rima je jo jedan italijanski oblik, epska strofa od 6 endekasilaba sa rimama A-B-A-B-C-C, a u italijanskoj knjievnosti javlja se
od 14. veka.

48. (SONETNA) GLOSA (panija)

Na starogrkom znai jezik. To je lirska pesma sastavljena od jednog uvodnog katrena i 4 strofe, obino desetostiha. Obino je
raena prema nekom motu koji sainjavaju stihovi iz tue pesme. Uvodni katrena naziva se motto (najee je iz tueg dela), a
itava pesma se svodi na razvijanje poetnog katrena i po jedan stih iz njega se ponavlja na kraju ostalih strofa. esta je u nemakoj
knjievnosti. Primer: Glosa, Preern ili kod Vraza. panskog je porekla i vrsta je neke virtuozne pesnike igre u stihovima. Glosa
moe imati neki svoj poseban naslov, ali i ne mora. Moda pisanja glosa poinje u 15. veku. Upotreba ove metrike forme dosta
opada u doba baroka, ali su je oiveli francuski i nemaki pesnici u 17. veku.

49. POLJSKI TRINAESTERAC, KRAKOVJAK (Poljska)

Dopire kod nas preko ruske knjievnosti u nau u 17. veku, a datira se u 15. vek iz poljske poezije. Sastoji se od 13 slogova, sa
cezurom iza 7. sloga, a obino dolazi strofama od po 2 stiha povezanih rimom, a nekad se vezuje i sa stihovima drugih vrsta u
sloenije kompozicije. U prvom polustihu javlja se pomona cezura koja deli isti na formu 4+3. Koriste ga kod nas: Orfelin, Raji,
Sterija. Rima mu je najee A-B-A-B i vezan je za himnu. Najee ga je koristio Zmaj. To je silabiki stih, a u romantizmu se
preobraa u silabiko-tonski (Sterija). Golijardski stih je estoiktusni stih sa sledeim stalnim elementima: 13 slogova, jaka cezura
iza sedmog sloga, akcenat na petom i na dvanaestom slogu. Nastao je u 12. veku u srednjovekovnoj latinskoj poeziji, a pod
njegovim uticajem u 15. veku javio se poljski trinaesterac, posredstvom ovoga u 17. veku ruski trinaesterac, koji je zatim uticao na
pojavu trinaesterca sa cezurom iza sedmog sloga u srpskoj i hrvatskoj poeziji.
Krakovjak potie iz narodnog pesnitva, uao je u slovensku poeziju u 19. veku. To je katren sa estercima sa rimom A-B-C-B. Jedan
je od najpopularnijih oblika rimske poezije. Poreklom je iz usmenog poljskog pesnitva, a popularnost postie Vrazovim
ulabijama.

50. ALEKSANDRINAC, ENDEKASILABO (Francuska, Italija)

Oblik je romanskog porekla i dobija ime po spevu o Aleksandru Velikom iz 13. veka, a to su ujedno i najstariji zapisi. U panskoj
poeziji imao je 14 slogova, ali ga ne treba meati sa istim u francuskoj ili srpskoj poeziji, jer se razlikuju po broju slogova. U 17. veku
postaje stih klasine francuske komedije i tragedije. Ve u 16. veku prodire u ostale evropske knjievnosti, To je 12erac sa cezurom
posle 6. sloga sa jampskom intonacijom. Konstantno je naglaen 6. i 12. slog. Astrofian je (redovno se javlja u epovima) i esti su u
epu i lirici. Uvek je rimovan u drami A-A-B-B, a u lirici A-B-A-B. Od simbolizma malo menja konstrukciju, manje je pravilan, stihovi
su nesimetrini.
Poreklo vodi iz Italije i on je izvorni stih italijanskih lirskih oblika. Nekad je u strofi, a nekad je astrofian. Shema mu je 4+6(7) ili
6+4(5). Cezure nema u pravom smislu. Konstantan je naglasak na 10. slogu (zavretak je najee enski). Nastao je u 16. veku, a
kasnije ga prihvataju ital. prevodioci Eneide i klasinih spevova. Prilagoen je engleskog poeziji i bio je njihov omiljeni stih. U 19.
veku je glavni dramski stih u srednjoj Evropi (ekspir, Milton, Petrovi).

51. GAZELA, RUBAIJA (Persija)

Vrsta je kratke lirske pesme orijentalnog porekla (arapskog i persijskog), nastala je u 7. veku, ali se proulo za nju tek oko 13-14.
veka (pesnici Sadi i Hafiz). Pvorvitni oblik ima 6-26 stihova sa jednom rimom. U 1. distihu (matli) rimuju se oba polustiha, a
poslednji stih (makta) sadri pesnikovo pesniko ime. To je lirski oblik, erotska je i mistina, smirena i idilina. Njen prethodnik je
kasida (predislamski ljubavni prolog). U Evropi se javlja u 19. veku (legel. Nemaka). Nemaka sadri od 6 do 20. Rima prva 2 para
stihova ponavlja se u svim daljim parnim stihovima, a neparni ostaju nerimovani. Prenosioci ovog oblika su panci. Kod nas kod
Vraza, Preerna, Andria, Lorke... Izraava oseanje tuge, sete ili alosti. Po tome je ona elegina pesma, ali se izdvaja u posebnu
vrstu zbog specifino utvrenog oblika. Ove pesme obino imaju ljubavnu tematiku, bila ta ljubav prema eni, prijatelju ili
uzvienom biu, Bogu. Pisali su ih Rumi, Hafiz, Fuzuli, Mirza Ghalib, Muhammad Iqbal. Kroz uticaj Johann Wolfgang von Goethe-a
gazela je postala veoma popularna u Nemakoj u 19. vijeku pa su ovu formu obimno koristili Friedrich Rckert i August von Platen.
Rubaija se naziva jo i arapski katren, ima utvren oblik, jedna strofa koja sadri 4 stiha sa rimom A-A-B-A ili A-A-A-A, a u
poslednjem stihu je obino klimaks tog persijskog epigrama. Ima je i u nemakim prevodima iz 19. veka. Ficderald joj donosi
najvii ugled slobodnim prepevima Omera Hajjama (12. vek). Zmaj Na grobu Hafisovom napisana je u ovom obliku. Sauvao ju je
i Safvetu prevodima Hajjamove poezije sredinom 19. veka.

Kad jednom na Zemlji ne bude nas - svet e biti svet,

kad nam se izgubi trag i glas - svet e biti svet;
i pre nego smo bili mi - svet je bio svet,
i nama kad kucne zadnji as - svet e biti svet

52. HAIKU, TANKA (Japan)

To je japanski oblik itave pesme i smatra se najkraim oblikom poezije na svetu. Haiku je tanka koja je sauvala prva 3 stiha. To je
tercet iji stihovi sadre 5, 7 i 5 slogova. Blizak je izvorima kao to su henga i hoku. Postoje stihovi sa suvinim slogovima i manjim
brojem slogova, sa pauzom ili bez pauze. Koristio ga je Kobajai Isa (19. vek), Crnjanski (Antologija japanske poezije). Pravu
popularnost stie 70ih godina 20. veka. Vrlo esto sadri rei koje se odnose na odreeno godinje doba. Rei se mogu odnositi na
biljke, ivotinje, ljude, aktivnosti ili sveanosti. Procvetala japanska trenja ukazuje na prolee, ljiljani na leto, hrizantema na jesen i
repa na zimu. Btiniji pesnici su Masuo Bao, Josa Buson, Kobajai Isa, Masaoka iki (smatra se osnivaem moderne haiku poezije).
Majina senka / preko cele sobe / loi pe u mraku
Tanka je takoe japanski oblik i vea je lirska pesma od haikua. Termin je upotrebljavan da oznai kratku pesmu. Sadri 5 stihova
od po 5, 7, 5, 7 i 5(7?) slogova. Tri stiha zovu se gornja strofa (kami-no-ku), a poslednja dva donja strofa (imo-no-ku). Gornja
strofa esto postaje haiku ili hoku pesma. Nema rimu.

53. SLOBODNI STIH

Pojam se prvi put koristi 1915. u anonimnom predgovoru antologije rane knjievnosti modernizma. U tom uvodu pie "Mi ne
insistiramo na "slobodnom stihu" kao jedinom nainu pisanja poezije. Mi se borimo za njega kao jednog od principa slobode."
Javlja se kao posledica elje pesnika da se oslobode starih naina pisanja i kao pobuna protiv tradicionalnih metrikih oblika.
Malarme navodi kako ne moemo zamisliti slobodni stih bez priseanja na stih evropske poezije poslednjih vekova. Vitman i Andri
se zalau za slobodni stih. Vers libre trai se u Francuskoj (Gustave Kahn i Jules Laforgue) krajem 19. veka, a prvi slobodni stih javlja
se u 20. Teoretiar Kan navodi kao osobinu lini ritam. Dve karakteristine crte slobodnog stiha su:
1. sklonost obinom govoru
2. upotreba hipografskih sredstava
Pojam ritma je sporan. Neki trae ritmiku organizaciju, a drugi ritam emocija, lini ritam pesnika. Francuski slobodni stih reava se
rime, ali uvodi aliteraciju. Prelazni oblik je sluaj pesme u prozi (rea je nego stihovana) i javlja se u Francuskoj u prvoj polovini 19.
veka (Bodler, Turgenjev, Vajld, Tagore, Kafka, Nie; Zmaj, Dui, Ujevi, Andri, Kosti, Ili). Pravu popularnost stie posle I sv. rata.