UNIVERZITET U NOVOM SADU

TEHNIKI FAKULTET
MIHAJLO PUPIN
ZRENJANIN

TEHNIKO-TEHNOLOKI I EKONOMSKI
POKAZATELJI OPRAVDANOSTI NAVARIVANJA
VENCA MONOBLOK TOKOVA KVALITETA ER7
ELEZNIKIH VOZILA ZA BRZINE KRETANJA DO
120 km/h

DOKTORSKA DISERTACIJA

TECHNICAL AND TECHNOLOGICAL FEASIBILITY

AND ECCONOMIC INDICATORS OF WREATH
SURFACING OF MONOBLOCK WHEELS, QUALITY
ER7 FOR THE SPEED OF RAILWAY UP TO 120 km/h

DOCTORAL DISSERTATION

Mentor: Kandidat:
Prof. dr ivoslav Adamovi Mr Veljko Vukovi

Novi Sad, 2013 godine

UNIVERZITET U NOVOM SADU
NAZIV FAKULTETA: Tehniki fkultet Mihjlo Pupin, Zrenjnin

KLJUNI DOKUMENTACIJSKI PODACI

Redni broj:
RBR
Identifikcioni broj:
IBR
Tip dokumentcije: Monogrfsk dokumentacija
TD
Tip zpis: Tekstulni tmpni materijal
TZ
Vrst rd(titul., mg., dokt.): Doktorsk disertcija
VR
Ime i prezome utor: Veljko Vukovi, mgistr tehnikih nuk
AU
Mentor (titul, ime, prezime, zvnje) Prof. dr ivoslv Admovi
MN
Nslov rd: Tehniko-tehnoloki i ekonomski pokztelji
NR oprvdnosti nvrivnj venc monoblok tokov
kvlitet ER7, z brzine kretnj eleznikih vozil
do 120 km/h
Jezik publikcije: srpski
JP
Jezik izvod: srp/eng
JI
Zemlj publikovnj: Srbij
ZP
Ue geogrfsko podruje: Vojvodina
UGP
Godina: 2013
GO
Izdava: utorski reprint
IZ
Mesto i dres: ure kovi bb,
MA 23000 Zrenjnin, Srbij
Fiziki opis rd: broj poglvlj: 14
FO broj strnic: 260
tbel: 73
slik: 151
Nun oblst: Uprvljnje rzvojem
NO Tehnologij odrvnj
Nun disciplin: Minstvo
ND
Predmetn odrednic, kljune rei: Nvrivnje, tok, svojstv, izvodljivost,
PO tehnik dijgnostik, ispitivnj, pouzdnost,
ekonomsk oprvdnost.
UDK
uv se: Bibliotek Tehnikog fkultet
U Mihjlo Pupin Zrenjnin, Bibliotek
Univerzitet Novi Sd, Mtic srpsk.

2
Vana napomena Nema
Vn npomen. Nem Doktorsk disertcij obuhvt viegodinj
Izvod: istrivnj koj se odnose n rzvoj u tehnolokom
unpreenju odrvnj jednodelnih tokov
IZ eleznikih vuenih vozil, uz primenu svremenih
metod i postupk dijgnostikovnj u cilju postiznj
zdovoljvjueg nivo pouzdnosti pri eksplotciji.
Sveobuhvtnim istrivnjem pokzno je d
uvoenjem ovog novog tehniko-tehnolokog
postupk odrvnj venc monoblok tok kvlitet
ER7, ini veliki znj u tehnolokom unpreenju
odrvnj vitlnog del inskih vozil-tok, u
sopstvenim rdionikim kpcitetim nih
eleznikih uprv. Istrivnjem je, tkoe,
potvreno d implementcij ovog, ssvim novog
tehniko-tehnolokog postupk odrvnj venc
monoblok tok, je primenljiv i izvodljiv tehniko-
tehniki postupk, u postojeim rdionikim
kpcitetim koje se bve problemtikom odrvnj
eleznikih vozil bez zntnih investicionih ulgnj.
Istrivnj su se odvijl po fzm. Prvo su detljno
implementirn teoretsk istrivk dostignu,
zsnovn n izuvnju i primjeni svremenih
tehnik i tehnologij n odrvnju vitlnih element
eleznikih tehnikih sistem. Implementcij ovog
teorijskog istrivnj, relno je produkovlo u zdrv i
sveobuhvtn nuno-istrivki temelj, koji je
omoguio oprvdn pristup eksperimentlnom,
potom i eksplotcionom istrivnju. Tkvim
sveobuhvtnim nuno-istrivkim procesom,
rezultirlo je u zdovoljvju nuno-istrivk
sznnj, koj e, sigurni smo, stvoriti zdrvu podlogu
z nuno rzmtrnje, potom, i pristup, k
prktinoj primeni od strne eleznikih uprv nih
zemlj.
Ceo proces istrivnj predmet disertcije, bzirn
je n njnovijim dostignuim nunog sznnj iz
oblsti minstv koje izuvju: tehnologiju obrde
metl, tehnologiju proizvodnje elik, mehnike
metl, otpornosti mterijl, potom metlurgije
zvrivnj, fizike, hemije itd.
Eksperimentln i eksplotcion istrivnj, prtile
su svremene dijgnostike metode i postupci,
meritorne z donoenje nunih odluk i dokz o
nivou kvlitet i pouzdnosti. Pokzno je d pored
metod mehnike lom metl i stndrdnih
metlrukih metod ispitivnj, uvoenjem
svremenih ultrzvunih dijgnostikih tehnik i
tehnologij, u proces dijgnostikovanja vitlniog del
leznikih vozil, to jest monoblok tok, uveliko
obezbeuju visok stepen pouzdnosti, djui znjn
doprinos ovom istrivkom rdu, z potvrdu
izvodljivosti tehniko-tehnolokog proces.
3
 Tehniko-tehnolokog proces obnvljnj venc
monoblok tok kvlitet ER7, nvrivnjem,
izloeni mehnikim procesom troenj i
kombinovnim sttikim i dinmikim optereenjim,
pri eksplotciji, ne moe se zmisliti bez primene
pouzdnih tehnik dijgnostikovnj. N tj nin,
kroz vie tehnikih fz obimnih istrivnj,
potvren je i dokzn neophodnost primene
dijgnostikih metod bez rzrnj zsnovnih n
polju ultrzvune defektoskopije, kko bi se potvrdio i
uveo uticj n pouzdnost tehnikog sistem-
elezniko vozilo.
Dtum prihvtnj teme od strne 17.07.2009.
NN ve:
Dtum odbrne:

lnovi komisije: Predsednik: prof. dr Slobodn Stojdinovi,

Tehniki Fkultet Mihjlo Pupin Zrenjnin,
redovni profesor,
ln: prof. dr Branko kori, Fkultet Tehnikih
Nuk, Novi Sd, redovni profesor,
ln: prof. dr Slobodn Nvalui, Fkultet
Tehnikih Nuk Novi Sd, redovni profesor,
ln: prof. Dr Miroslav Lambi, Tehniki Fkultet
Mihjlo Pupin Zrenjnin, redovni profesor,
Mentor: prof. dr ivoslv Admovi, Tehniki
Fkultet Mihjlo Pupin Zrenjnin, redovni
profesor.

4
 University of Novi Sad
ACIMSI
Key word documentation

Accession number:
ANO
Identification number:
INO
Document type: Monograph documentation
DT
Type of record: Textual, printed material
CC
Author: M.Sc. Veljko Vukovi
AU
Mentor: Prof. ivoslav Adamovi, Ph.D
MN
Title: Technical and technological feasibility and economic
TI indicators of wreath surfacing of monoblock wheels,
quality ER7, for the speed of railway vehicles up to
120 km/h.
Language of text: Serbian
LT
Language of abstract: eng. /srp.
LA
Country of publication: Serbia
CP
Locality of publication: Vojvodina
LP
Publication year: 2013
PY
Publisher: Autor's reprint
PU
Publication place: ure akovia bb,
PP 23101 Zrenjanin, Srbija
Physical description: Numbber of chapters: 14
PD pages: 260
tables: 73
pictures: 151
Scientific field Technical and technological sciences
SF
Scientific discipline Mechanical engineering
SD
Subject, Key words Surfacing, wheel, properties, feasibility, technical
SKW diagnostics, testing, reliability, economic feasibility.
UC
Holding data: Library of Technical faculty Mihajlo
HD Pupin Zrenjanin, Library of University
Novi Sad, Matica srpska,
Note: Non
N
Abstract: Doctoral dissertation includes several years of
AB research concerning the development of technological
5
improvement in the maintenance of oneparted railway
wheels towed vehicle, with modern methods of
diagnosis and procedure in order to achieve
satisfactory levels of reliability in operation.
Comprehensive research has shown that the
introduction of this new technological process of
maintaining of the wreath of monoblock wheels,
quality ER7, makes a great technological importance
in improving the maintenance of vital rail vehicle-
point in our own workshop facilities of railway
direction. The study also confirmed that, the
implementation of this, an entirely new technological
maintenance procedures wreath monoblock wheel, is
applicable and feasible technical and technical process
for the existing workshop facilities to deal with the
problem of maintenance of railway vehicles without
significant investment.
Surveys were conducted in stages. First in detail are
implemented the theoretical research achievements,
based on the study and application of modern
techniques and technologies, made to maintain the
vital elements of railway technical
systems. Implementation of this theoretical study is
produced by the realistic sound and comprehensive
scientific foundation, which allowed reasonable access
to experimental, and also exploitation research. This
comprehensive scientific research process, resulted a
satisfactory scientific research findings, which for sure
will create a sound basis for scientific discussion and
also access to practical use by the railway companies
of our country.
The whole process of dissertation research subjects is
based on the latest achievements of scientific
knowledge in mechanical engineering studies such as:
the technology of metal processing, steel production
technology, metal mechanics, strength of materials,
welding metallurgy, physics, chemistry, etc..
Experimental research and exploitation, were
accompanied by modern diagnostic methods and
procedures, merit-making for the adoption of scientific
decisions and evidence at the level of quality and
reliability. It is shown that besides the methods of
fracture of metals and mechanics metallurgy standard
test methods, the introduction of modern ultrasonic
diagnostic techniques and technologies in the process
of diagnosing vital railway vehicle, as a monoblock
points, largely provides a high degree of reliability by
providing a significant contribution to this research for
confirming technological feasibility of the process.
Technological process of wreath restoring of
monoblock wheels, quality ER7, which are subjected
to the mechanical process of wear and combinated
static and dynamic loads, in the process od
6
 exploitation, it can not be imagined without the use of
reliable diagnostic techniques. Thus, through the more
technical phases of extensive research, has been
confirmed and proved the necessity of applying
nondestructive diagnostic method based on the field of
ultrasound defectoscopy, with the purpose of
confirmation and increasing of impact on the
reliability of technical systems and rail car.
Accepted on Scientific Board on: 17.07. 2009.
AS
Defended:
DE
Thesis Defend Board: Predsednik: prof. dr Slobodn Stojdinovi, Ph.D,
DB Tehnical faculty Mihajlo Pupin, Zrenjanin.
ln: prof. dr Branko kori, Ph. D,
Faculty of Tehnical Sciences, Novi Sad.
ln: prof. dr Slobodn Nvalui, Ph. D,
Faculty of Tehnical Sciences, Novi Sad.
ln: prof. dr Miroslav Lambi, Ph.D,
Tehnical faculty Mihajlo Pupin, Zrenjanin.
Mentor: prof. dr ivoslv Admovi, , Ph.D,
Tehnical faculty Mihajlo Pupin, Zrenjanin.

7
 Izvod

Doktorsk disertcij obuhvt viegodinj istrivnj koj se odnose n rzvoj u

tehnolokom unpreenju odrvnj jednodelnih tokov eleznikih vuenih vozil, uz
primenu svremenih metod i postupk dijgnostikovnj u cilju postiznj
zdovoljvjueg nivo pouzdnosti pri eksplotciji.

Sveobuhvtnim istrivnjem pokzno je d uvoenjem ovog novog tehniko-tehnolokog

postupk odrvnj venc monoblok tok kvlitet ER7, ini veliki znj u tehnolokom
unpreenju odrvnj vitlnog del inskih vozil - tok, u sopstvenim rdionikim
kpcitetim nih eleznikih uprv. Istrivnjem je, tkoe, potvreno d
implementcij ovog, ssvim novog tehniko-tehnolokog postupk odrvnj venc
monoblok tok, je primenljiv i izvodljiv tehniko-tehniki postupk, u postojeim
rdionikim kpcitetim koje se bve problemtikom odrvnj eleznikih vozil bez
zntnih investicionih ulgnj.

Istrivnj su se odvijl po fzm. Prvo su detljno implementirn teoretsk

istrivk dostignu, zsnovn n izuvnju i primeni svremenih tehnik i
tehnologij n odrvnju vitlnog element-toka eleznikih vozila. Implemencij ovog
teorijskog istrivnj, relno je produkovlo u zdrv i sveobuhvtn nuno-istrivki
temelj, koji je omoguio oprvdn pristup eksperimentlnom, potom i eksplotacionom
istrivnju. Tkvim sveobuhvtnim nuno-istrivkim procesom, rezultirlo je u
zdovoljvju nuno-istrivk sznnj, koj e, sigurni smo, stvoriti zdrvu podlogu
z nuno rzmtrnje, potom, i pristup, k prktinoj primeni od strne eleznikih
uprv nih zemlj.

Ceo proces istrivnj predmet disertcije, bzirn je n njnovijim dostignuim

nunog sznnj iz oblsti minstv koje izuvju: tehnologiju obrde metl,
tehnologiju proizvodnje elik, mehnike metl, otpornosti mterijl, potom metlurgije
zvrivnj, fizike, hemije itd.

Eksperimentln i eksplotcion istrivnj, prtile su svremene dijgnostike metode i

postupci, meritorne z donoenje nunih odluk i dokz o nivou kvlitet i pouzdnosti.
Pokzno je d, pored metod mehnike lom metl i stndrdnih metlrukih metod
ispitivnj, uvoenjem svremenih ultrzvunih dijgnostikih tehnik i tehnologij, u
proces dijgnostikovanja vitlnog del leznikih vozil, to jest monoblok tok, uveliko
obezbeuju visok stepen pouzdnosti, djui znjn doprinos ovom istrivkom rdu, z
potvrdu izvodljivosti tehniko-tehnolokog proces.

Tehniko-tehnolokog proces obnvljnj venc monoblok tok kvlitet ER7,

nvrivnjem, izloeni mehnikim procesom troenj i kombinovnim sttikim i
dinmikim optereenjim, pri eksplotciji, ne moe se zmisliti bez primene pouzdnih
tehnik dijgnostikovnj. N tj nin, kroz vie tehnikih fz obimnih istrivnj,
potvren je i dokzn neophodnost primene dijgnostikih metod bez rzrnj
zsnovnih n polju ultrzvune defektoskopije, kko bi se potvrdio i uveo uticj n
pouzdnost tehnikog sistem-elezniko vozilo.

Mr Veljko Vukovi

8
 Abstract

Doctoral dissertation includes several years of research concerning the development of

technological improvement in the maintenance of oneparted railway wheels towed vehicle,
with modern methods of diagnosis and procedure in order to achieve satisfactory levels of
reliability in operation.

Comprehensive research has shown that the introduction of this new technological process
of maintaining of the wreath of monoblock wheels, quality ER7, makes a great
technological importance in improving the maintenance of vital rail vehicle-point in our
own workshop facilities of railway direction. The study also confirmed that, the
implementation of this, an entirely new technological maintenance procedures wreath
monoblock wheel, is applicable and feasible technical and technical process for the existing
workshop facilities to deal with the problem of maintenance of railway vehicles without
significant investment.

Surveys were conducted in stages. First in detail are implemented the theoretical research
achievements, based on the study and application of modern techniques and technologies,
made to maintain the vital elements of railway technical systems. Implementation of this
theoretical study is produced by the realistic sound and comprehensive scientific
foundation, which allowed reasonable access to experimental, and also exploitation
research. This comprehensive scientific research process, resulted a satisfactory scientific
research findings, which for sure will create a sound basis for scientific discussion and also
access to practical use by the railway companies of our country.

The whole process of dissertation research subjects is based on the latest achievements of
scientific knowledge in mechanical engineering studies such as: the technology of metal
processing, steel production technology, metal mechanics, strength of materials, welding
metallurgy, physics, chemistry, etc..

Experimental research and exploitation, were accompanied by modern diagnostic methods

and procedures, merit-making for the adoption of scientific decisions and evidence at the
level of quality and reliability. It is shown that besides the methods of fracture of metals
and mechanics metallurgy standard test methods, the introduction of modern ultrasonic
diagnostic techniques and technologies in the process of diagnosing vital railway vehicle,
as a monoblock points, largely provides a high degree of reliability by providing a
significant contribution to this research for confirming technological feasibility of the
process.

Technological process of wreath restoring of monoblock wheels, quality ER7, which are
subjected to the mechanical process of wear and combinated static and dynamic loads, in
the process od exploitation, it can not be imagined without the use of reliable diagnostic
techniques. Thus, through the more technical phases of extensive research, has been
confirmed and proved the necessity of applying nondestructive diagnostic method based on
the field of ultrasound defectoscopy, with the purpose of confirmation and increasing of
impact on the reliability of technical systems and rail car.

Mr Veljko Vukovi

9
 PREDGOVOR
Optim razvojem nauke i primene funkcije odravanja tehnikih sistema, danas se u svetu,
sve vie pronalaze metode i postupci osposobljavanja, kako funkcionalnih mainskih
elemenata tako i vitalnih delova nekog tehnikog sistema, nekom od metoda odravanja,
obnavaljanjem, za ponovnu, aktivnu upotrebu. Pouzdana je tvrdnja da nema mainskog dela
koji se troi na tehnikom sistemu, a da ga ne moemo jednom od tehniko-tehnolokih
metoda ovog tehnolokog dostignua vratiti u prvobitno stanje. Razlozi za ovakav pristup
odravanju su ogromni trokovi, koji nastaju u svim proizvodnim granama zbog
mehanikog i hemijskog troenja, a to prema procenama iznosi 3 do 5% ukupnog svetskog
nacionalnog dohotka.

Troenje vitalnih i funkcionalnih mainskih delova eleznikih tehnikih sistema kao to su

vuena i vuna vozila, tokom eksploatacije je ubrzano, uglavnom, zbog neadekvatnog
odravanja, skrivenih greaka kod izrade, preoptereenja pri eksploataciji ili uzronicima
drugih elemenata koji su u sprezi pri eksploataciji, a u dotrajalom su stanju ili loe
odravani. Zbog toga, poslednjih godina opravadana su zapaanja da se prua progresivna
prednost "leenja" vitalnih delova nekog tehnikog sistema u odnosu na zamenu sa novim,
tamo gde je to tehniki izvodljivo i sa stanovita eksploatacije pouzdano.

U eleznikoj eksploataciji vunih i vuenih vozila osnovni vitalni mainski element je

monoblok toak. Njegovo odravanje u toku eksploatacije do sada se uglavnom svodi na
mainsko profilisanje prenika kotrljanja, nakon habanja venaca pri procesu eksploatacije,
koje se moe izvesti svega dva do tri puta u periodu eksploatacinog veka. Takvo odravanje
monoblok toka kval. ER7, neekonomian je postupak, imajui za injenicu vrlo visoku
cenu nabavke, kao i sve ostale tehnike, tehnoloke i ekonomske elmente koji neizbeno
karakteriu u nerentabilan nain odravnja tokova eleznikih vozila. Desetogodinja
istraivanja u ovom problemu rezultiralo je u nastanak ove doktorske disertacije koja je u
ovom vremenu veoma aktuelna, multidisciplinarana i kompleksna. Zadire u sve sfere
mainstva i tehnologije odravanja vitalnih delova eleznikih vozila i nalazi se u
zapaenom centru interesovanja velikog broja istraivaa ove problematike. Sve eleznike
uprave zemalja u okruenju uvaavaju svaki nauno-istraivaki rad, bez obzira na njegovu
efektivnu veliinu i doprinos, kako u tehniko-tehnolokom razvoju tako i u zapaenim
pozitivnim ekonomskim pokazateljima sopstvenog preduzea i celokupnoj industrijskoj
privredi svoje drave.

Nadamo se da e ova disertacija, osim svoje osnovne namene, biti korisna i za sve one koji
ele znati neto vie o savremenim tehnolokim metodama i postupcima odravanja
vitalnih delova eleznikih vozila, kao primenljive tehnike i tehnologije za dijagnostiku na
terenu, koje su se pokazale kao brze, efikasne, jednostavne merne tehnike, u cilju poveanja
nivoa pouzdanosti pri eksploataciji. Na taj nain, kroz vie faza i istraivakih aktivnosti
dokazivana je osnovna hipoteza da je odravanje jednodelnih eleznikih tokova kvaliteta
materijala ER7, postupkom obnavaljnja venca-navarivanjem izvodljiv, primenljiv, pouzdan
i ekonomski isplativ tehniko-tehnoloki postupak.

10
Izraavam veliku zahvalnost mentoru prof. dr ivoslavu Adamoviu, koji je svojim
znanjem i iskustvom, konstruktivnim i korisnim savetima doprineo kvalitetu ove doktorske
disertacije.

Na korisnim savetima i predlozima iz ove naune oblasti, zahvaljujem se i profesorima dr

Slobodanu Stojadinoviu, dr Branku koriu, dr Slobodanu Navaluiu i dr Miroslavu
Lambiu.

Veliku zahvalnost, za uloeni trud i strune sugestije, dugujem Ujedinjenom Metalrukom

Kombinatu Viksa Rusija, posebno ekipi Laboratorijskog ispitivanja i istraivanja, koji su
neposredno i posredno uestvovali u realizaciji pojedinih laboratorijskih ispitivanja u
okviru ove doktorske disertacije.

Veliku zahvalnost dugujem elezari Niki, posebno ekipi Laboratorijsko-

eksperimentalnog ispitivanja elinih materijala, koji su uestvovali u realizaciji ovog
ispitivanja i koji su u laboratorijska ispitivanja, sprovedna u okviru ove doktrorske
disertacije, uloili mnogo truda i strunog znanja.

Zahvaljujem se, takoe, Ministarstvu saobraaja i veza, Republike Srpske, na pomoi u

realizaciji eksperimentalno-eksploatacionog istraivanja.

Dugujem veliku zahvalnost i eleznici Republike Srpske, iji strunjaci su, uz puno
razumevanje i pomo, omoguili sprovoenje eksperimentalnog istraivanja u radionicama
RS, a potom, eksploatacionog istraivanja na prugama BiH, pa, ak i ire.

Zahvaljujem se svojoj porodici koja mi je iskazala nesebinu moralnu podrku i veliko

razumevanje, pri izradi ove doktorske disertacije.

Mr Veljko Vukovi

11
SADRAJ
1. UVOD.................................................................................................................17
1.1.Dosadanja istraivanja.......................................................................................18
2. METODOLOKI KONCEPT........................................................................22
2.1.Problem istraivanja...........................................................................................22
2.2.Predmet istraivanja...........................................................................................23
2.3.Cilj istraivanja..................................................................................................24
2.4.Hipoteze istraivanja.........................................................................................25
2.5.Nauna i drutvana opravdanost istraivanja.....................................................26
2.6.Metode istraivanja...........................................................................................29
2.7. rganizacija istraivanja....................................................................................29

3. TEORIJSKA ISTRAIVANJA............................................................................31
3.1.Opte tehnike karakteristike osovinskog sklopa sa navuenim
monoblok tokovima kvaliteta materijala ER7.................................................. 31
3.1.1 Klasifikacija najeih otkaza osovinskih sklopova sa navuenim monoblok
tokovima ....................................................................................................... 32
3.1.1.1. Oteenja......................................................................................................32
3.1.1.2. Naprsline .....................................................................................................32
3.1.1.3. Razaranje.....................................................................................................33
3.1.2. Postupak odravanja i identifikacija otkaza osovinskih sklopova..............33

3.2.Monoblok toak.................................................................................................35
3.2.1. Konstruktivne izvedbe monoblok toka prenika 920 mm...................35
3.2.2. Tolerancija mera monoblok toka...............................................................37
3.2.3. Tehnike karakteristike elemenata monoblok toka....................................39
3.2.3.1. Glavina.......................................................................................................39
3.2.3.2. Disk monoblok toka...................................................................................40
3.2.3.3. Obod monoblok toka..................................................................................40
3.2.4. Uticaj prenika monoblok toka na eksploatacione karakteristike..............41
3.2.4.1. Poveanje prenika toka.............................................................................41
3.2.4.2. Smanjenje prenika toka............................................................................41
3.2.5. Profil monoblok toka.................................................................................42
3.2.6. Matematiki profil UIC-ERRI standardnog oblika....................................44
3.2.7. Habanje profila venca monoblok toka.......................................................45
3.2.7.1. Opte o dodiru toka i ine........................................................................47
3.2.7.2. Sile u taki dodira toak ina i posledice habanja venca.............................50
3.2.7.2.1. Habanje venca toka pri prolazu kroz krivinu bez klizanja......................52
3.2.7.2.2. Habanje venca toka pri prolasku kroz krivinu sa klizanjem...................53
3.2.7.2.3. Habanje venca toka pri promeni irine koloseka....................................54
3.2.7.2.4. Uticaj geometrije dodira na habanje venca ..............................................59
3.2.7.2.5. Uticaj geometrije dodira na habanje venca od dejstva sopstvene sile......60
3.2.7.2.6. Uticaj osovinskog optereenja na proces habanja profila
toka..........................................................................................................61

3.3.Karakteristike materijala monoblok toka ER7 .........................................62

3.4.Tehnologija izrade polufabrikata monoblok toka kvaliteta materijala

ER7....................................................................................................................64
3.4.1. Tehnoloki proces proizvodnje monoblok toka u svetu..........................66
3.4.2. Mehanika obrada polufabrikata monoblok toka..................................67

12
 3.5.Ekonomska opravdanost obnavljnja venca monoblok toka
navarivanjem.....................................................................................................68

3.6.Dijagnostika monoblok toka kvaliteta materijala ER7...................72

3.6.1. Hemijska analiza.......................................................................................73

3.6.2. Ispitivanje na kidanje................................................................................73
3.6.3. Ispitivanje udarne ilavosti.......................................................................74
3.6.4. Ispitivanje tvrdoe po poprenom preseku oboda i venca toka..............77
3.6.5. Ispitivanje povrinske tvrdoe venca i povrine kotrljanja.......................78
3.6.6. Pravci sopstvenih zaostalih napona..........................................................79
3.6.7. Mikrografska i makrografsko ispitivanje materijala.................................82
3.6.8. Ispitivanje ultrazvukom............................................................................83
3.6.8.1. Opte o ultrazvunoj defektoskopiji.........................................................83
3.6.8.2. Granice greke..........................................................................................85
3.6.9. Dinamiko uravnoteenje masa...............................................................85
3.6.10. Ispitivanje izgleda i merne veliine.........................................................86

3.7.Opte o obnavaljanju postupkom navarivanja.............................................87

3.7.1. Teoretske mogunosti primene navarivanja.............................................87
3.7.2. Teoretske osnove zavarljivosti materijala monoblok toka kvaliteta
ER7T.........................................................................................................88
3.7.3. Operativna zavarljivost monoblok toka kvaliteta materijala ER7.......88
3.7.4. Metalurke karakteristike materijala monoblok toka ER7...................90
3.7.5. Konstruktivna zavarljivost materijala monoblok toka ER7..................91

3.8. Zamor materijala i dinamika vrstoa toka ER7.....................................94

3.8.1. Faktori koji utiu na dinamiku vrstou toka eleznikih vozila.......95

3.9. Uticajni faktori na strukturne transformacije ugljeninih elik

(elik monoblok toka kvaliteta ER7) pri EPP postupku
navarivanja................................................................................................................96
3.9.1. Uticaj ugljenika na strukturne transformacije osnovnog materijala........96
3.9.2. Uticaj ugljenika na tvrdou materijala zavisno od brzine navarivanja.....97
3.9.3. Uticaj ostalih legirajuih elmenata na zavarljivost materijala
monoblok toka kvaliteta ER7................................................................97

3.10. Teoretske osnove izvodljivosti obnavaljanja venca navarivanjem

EPP postupkom ..........................................................................................102
3.10.1. Dodatni materijal....................................................................................103
3.10.2. Zatitni materijal.....................................................................................104
3.10.3. Tehnologija zavarivanja..........................................................................105
3.10.4. Struje pri izvoenju EPP postupkom navarivanja venca
monoblok toka ......................................................................................106
3.10.5. Ostali uticajni elementi na zavarljivost materijala toka ER7................106
3.10.6. Odnos spajanja dodatnog i osnovnog materijala na vencu
monoblok toka......................................................................................107
3.11. ZAKLJUAK..............................................................................................108

4. EKSPERIMENTALNO ISTRAIVANJE...................................................110

4.1. Osovinski sklopovi.........................................................................................111

4.2. Gubitak radne sposobnosti...........................................................................114
13
 4.3. Dijagnostika stanja monoblok toka............................................................115
4.3.1. Dijagnostika stanja pre primene tehniko-tehnolokog postupka
odravanja venca navarivanjem..............................................................116
4.3.1.1. Vizuelna kontrola i identifikacija osovinskih sklopova i monoblok
tokova....................................................................................................116
4.3.1.2. Dijagnostika geometrijskih parametra osovinskih sklopova...............120
4.3.1.3. Ispitivanje tvrdoe povrine kotrljanja i venca.......................................124
4.3.1.4. Analiza hemijskog sastava materijala eksperimentalnih monoblok
tokova....................................................................................................127
4.3.1.5. Ultrazvuna defektoskopija oboda i venca monoblok toka..................131
4.3.1.6. Merenje zaostalih napona u obodu i vencu monoblok toka..................139
4.3.1.7. Mernje omskog otpora osovinskog sklopa.............................................141

4.4. Navarivanje venca monoblok toka kvakiteta materijala ER7................142

4.4.1. Zavarljivost materijala monoblok toka kvaliteta ER7 i tenparatura
predgrevanja oboda i venca toka..........................................................142
4.4.2. Definisanje postupka navrivanja.............................................................147
4.4.3. Definisanje dodatnog i zatitnog materijala za navarivanje venca
toka........................................................................................................147
4.4.4. Skladitenje i suenje dodatnog i zatitnog materijala za navarivanje
venca monoblok toka........................................................................149
4.4.5. Postrojenje za navarivanje venca monoblok toka.................................151
4.4.6. Tehniko-tehnoloki parametri rada maine za navarivanje...................152
4.4.7. Tehnoloki proces navarivanja venca monoblok toka..........................154
4.4.7.1. Uticaj predgrevanja i brzine hlaenja na pojavu mikroprslina nakon
navrivanja venca monoblok toka..........................................................158
4.4.8. Fazna vizuelna dijagnostika nakon navarivanja venca...........................160

4.5. Mainska obrada profila venca i povrine kotrljanja toka....................161

5. PRIMENJENA EKSPERIMENTALNA ISPITIVANJA MONOBLOK

TOKA KVALITETA MATERIJALA ER7 OBNOVLJENIH VENACA
NAVARIVANJEM.....................................................................................................163
5.1. Metode i postupci ispitivanja sa razaranjem..............................................163
5.2. Metode i postupci ispitivanja bez razaranja...............................................164

6. REZULTATI SOPSTVENIH EKSPERIMENTALNIH ISPITIVANJA U

LABORATORIJSKIM USLOVIMA SA RAZARANJEM..............................165

6.1. Rezultati ispitivanja sopstvenih naprezanja u monoblok toku............. 165

6.2. Ispitivanje tvrdoe....................................................................................... 166
6.2.1.Ispitivanje tvrdoe po porenom preseku venca toka: dodatnog, osnovnog
materijala i u ZUT.......................................................................................167
6.2.2.Rezultati ispitivanja tvrdoe po poprenom preseku venca toka: dodatnog,
osnovnog materijala i u ZUT......................................................................168

6.3. Ispitivanje i rezultati ispitivanja zatezanjem.............................................170

6.4. Ispitivanje i rezultati ispitivanja ilavosti..................................................172
6.5. Ispitivanje hemijskog sastava dodatnog i osnovnog materijala venca
toka...............................................................................................................174
6.6. Metalografska ispitivanja............................................................................176
6.6.1. Mikrografska istoa...............................................................................176
6.6.2. Mikrostruktura uzoraka...........................................................................177
14
7. REZULTATI SOPSTVENIH EKSPERIMENTALNIH MERENJA I
ISPITIVANJA BEZ RAZARANJA....................................................................180

7.1. Vizuelna kontrola...........................................................................................180

7.2. Dimenzionalna kontrola................................................................................180
7.3. Mernje i rezultati merenja povrinske tvrdoe venca i profila
kotrljanja.........................................................................................................183
7.4. Rezultati ultrazvune defektoskopije...........................................................185
7.5. Rezultati ispitivanje zaostalih napona nakon navarivanja venca,
ultrazvunom metodom................................................................................188

8. TEHNOLOKA ISTRAIVANJA...............................................................190

8.1. Tehnoloko-dijagnostiki postupak nakon navarivanja venca

toka................................................................................................................190
8.2. Tehnoloki tok odravanja venca monoblok toka procesom
eksploatacije...................................................................................................192
8.3. Trokovi odravanja venca monoblok toka, postupkom obnavaljanja-
navrivanjem u toku eksploatacionog veka..................................................194

9. EKSPLOATACIONA ISTRAIVANJA.......................................................196

9.1. Izbor voznog eleznikog sredstva na kojem e se primeniti

eksperiment.................................................................................................198
9.2. Izbor prune deonice i transportnog tereta procesom eksploatacionog
istraivanja ................................................................................................199
9.3. Planiranje vremenskog termina i njegov uticaja na rezultate
istraivako-eksploatacionog procesa .....................................................199
9.4. Program istraivanja i sprovoenje dijagnostikih tehnika i tehnologija
pri eksploatciji.............................................................................................200

10. REZULTATI EKSPLOATACIONOG ISTRAIVANJA...................,......... 206

10.1. Rezultati ispitivanja vizuelnim pregledom i mernje geometrije profila
venca...............................................................................................................206
10.2. Rezultati ispitivanja povrinske tvrdoe sproveden procesom
eksploatacje....................................................................................................209
10.3. Ispitivanje i prezentovanje rezultata ultrazvune defektoskopije...........213
10.4. Rezultati zaostalih napona u vencu tok....................................................217

11. KOMPARATIVNA ANALIZA REZULTATA ISTRAIVANJA........218

11.1. Analiza rezultata sopstvenih istraivanja.................................................218

11.1.1. Analiza rezultata smera sopstvenih naprezanja u materijalu monoblok
toka........................................................................................................218
11.1.2. Analiza rezultata tvrdoe po porenom preseku venca i oboda toka....219
11.1.3. Analiza rezultata epruveta za proveru zatezne vrstoe.....................220
11.1.4. Analiza rezultata ispitivanja metodama mehanike loma........................220
11.1.5. Analiza rezultata hemijskog udela u osnovnom materijalu i navaru na
vencu monoblok toka............................................................................221
11.1.6. Analiza rezultata metalografskih ispitivanja...........................................222

15
 11.2. Analiza rezultata sopstvenih istraivanja bez razaranja.........................223
11.2.1. Analiza rezultata vizuelnog pregleda......................................................223
11.2.1.1. Analiza rezultata nakon eksperimentalnog istraivanja.........................223
11.2.1.2. Analiza rezultata dobijenih procesom eksploatacionog istraivanja.....224
11.2.2. Analiza rezultata povrinske tvrdoe nakon eksperimentalnog
istraivanja................................................................................................225
11.2.2.1. Analiza rezultata povrinske tvrdoe nakon eksperimentalnog
istraivanja................................................................................................225
11.2.2.2. Analiza rezultata povrinske tvrdoe ispitivana procesom eksploatacionog
istraivanja................................................................................................226
11.2.3 Rezultati ultrazvune defektoskopije......................................................227
11.3. Rezultati ispitivanja zaostalih napona u toku nakon navarivanja venca
ultrazvunom metodom.......................................................................228
11.4. Diskusija rezultata sopstvenih istraivanja i poreenja sa drugim uz
utvrivanje njihovih meusobnih slinosti i razlika....................................229
11.4.1. Diskusija rezultata sopstvenih eksperimentalnih istraivanja i poreenja sa
drugim uz utvrivanje njihovih meusobnih slinosti i razlika..................230
11.4.2. Diskusija rezultata sopstvenih eksploatacionih istraivanja i poreenja sa
drugim uz utvrivanje njihovih meusobnih slinosti i razlika..................236
11.4.3. Ultravuna defektoskopija profila venca tokau delu dodatnog materijala,
ZUT-u i osnovnog materijala venca............................................................237
11.4.4. Ispitivanje tvrdoe profila venca toka u zoni qR i dodiru profila toka sa
inom...........................................................................................................238
11.4.5 Ultrazvuno ispitivanje nivoa zaostalih napona u vencu i obodu monoblok
toka............................................................................................................239
11.4.6. Grafiki prikaz rezultata sopstvenih eksperimentlano-eksploatacionog
istraivanja i poreenja sa eleznikim meunarodnim objavama i
standardima.................................................................................................240
12. ZAKLJUAK .................................................................................................246
12.1. Nauni doprinos disertacije.........................................................................246
12.2. Pitanja koja disertacija otvara....................................................................248
12.3. Dokazivanje glavne hipoteze.......................................................................248

13. PREDLOZI ZA NASTAVAK ISTRAIVANJA......................................250

14. LITERATURA.....................................................................................................252
BIOGRAFIJA KANDIDATA..............................................................................259

16
 1. UVOD
Ova doktorska disertacija predstavlja deo viegodinjih istraivanja koja se odnose na
tehnoloki razvoj, ispitivanje, modernizaciju i optimizaciju odravanja eleznikih
jednodelnih tokova. Predmet istraivanja doktorske disertacije je veoma znaajan i
aktuelan, multidisciplinaran i konpleksan. Zadire u sve sfere tehnikih sistema i nalazi se u
fokusu interesovanja velikog broja istraivaa elezniko-transportnih tehnikih sistema
ovog vremena.

Skoro, od samog postojanja monoblok toka, kvaliteta materijala ER7 kao osnovnog
vitalnog dela eleznikog vueenog vozila pa do danas, nita znaajno nije se promenilo u
tehnolokom procesu odravanja pri eksploataciji. Do sada odravanje monoblok toka
kvaliteta ER7 u eksploatciji se uglavnom vri profilisanje povrine kotrljanja i formiranje
novog profila. Ovaj tehnoloki postupak je skup, neracionalan i neekonomian nain
odravanja jednodelnih tokova, gde se proseno baca 50 kg kvalitetnog elinog
materijala, ovakav tehnoloki proces odravanja izvodljiv je samo dva do tri puta.
Procjenjuje se da od ukupnog neeljenog troenja (habanja) materijala monoblok toka
kvaliteta ER7 pri eksploataciji na abraziju kontakta toak-ina otpada 60%, troenje
kontaktom toak-koiona papua 30%, visokotemperaturno troenje 6%, koroziju 1%, i
ostali vidovi troenja oko 3%. Ovi pokazatelji ukazuju da nuno iznalaenje racionalnijeg
tehnolokog reenja odravanja jednodelnih tokova kvaliteta materijala ER7, uz uslovno
produenje eksploatacionog veka, koji e pored ostalog postii zapaeno poboljanje
mehnikih karakteristika otpornih na dinamika, statika i kombinovana optereenja pri
eksploataciji.

Svaki, pa i najmanji doprinos racionalizaciji i unapreenju tehnika i tehnologija odravanja

vitalnog dela eleznikog vozila tj. monoblok toka, kvaliteta materijala ER7, uz podizanje
nivoa pouzdanosti pri eksploataciji, daje veliki znaaj i doprinosi celoj privredi, kao i
ouvanju ivotne okoline. Imajui ove elemente u vidu, jasno je da je neophodna primena
opsenih istraivanja i dokazivanja izvodljivosti, novih tehniko-tehnolokih reenja
odravanja i dijagnostikovanja u cilju provere stanja i pouzdanosti eleznikih tokova koji
su kvaliteta materijala ER7.

Bavei se skoro desetogodinjim istraivanjem na polju primene savremenih tehnologija

odravanja vitalnih delova eleznikih sistema, rezultiralo je u opredeljenje na istraivanju
predmeta doktorske disertacije, koja galasi: Tehniko-tehnoloki i ekonomski pokazatelji
opravdanosti navarivanja venca monoblok tokova kvaliteta ER7, za brzine kretanja
eleznikih vozila do 120 km/h.Kao fundementalni osnov za postupak obnavaljnja venca
toka primenjen je EPP postupak navrivanja. U osnovi to je tehnoloki proces nanoenja
kontrolisanih slojeva namenskog metala na pohabanu radnu povrinu venca toka radi
dovoenja geometrijskih parametara u punu radnu sposobnost, poveanja otpornosti na
habanje, udarni pritisak i druga optereenja koja nastaju procesom eksploatacije
eleznikog vozila. Navarivanje se izvodi neprekidnim procesom uz obrtno kretanje
osvinskog sklopa-toka, koji se navaruje kao glavnog kretanja i translatornog kretanja
navarivake glave uz profil venca toka kao pomonog kretanja. Tehniko-tehnoloko
istraivaki proces je sproveden sa sveobuhvatnim teoretskim, eksperimentalnim i
eksploatacionim istraivanjem u tehnikim i eksploatacionim uslovima nivoa eleznikih
sistema naih zemalja. Svi rezultati i radnje tehniko-tehnolokog procesa obanvljnja venca
su studiozno prouene i dijagnostikovane savremenim tehnikama i tehnologijama koje su
meritorne za donoenje odluka izvodljivosti predmeta doktorske disertacije. Sa te osnove,
predmetni rad, ove doktorske disertacije, obuhvata celokupnu analizu primene i provere

17
savremenih metoda i tehnika odravanja i dijagnostikovanja izvodljivosti i stanja monoblok
toka kvaliteta ER7. Zbog svega navedenog, ovo istraivanje ima poseban znaaj.

1.1. Dosadanja istraivanja

Kada je re o problemima odravanja monoblok tokova pri eksploataciji u ovoj dobi
tehnolokog razvoja, skoro da se nita znaajno nije uinilo. Poznato je da se tehnoloki
procesi u Evropi, koji se primenjuju u proizvodnji monoblok tokova neprekidno razvijaju,
fokusirajui nauno-istraivaka izuavanja u pravcima poboljanja kvaliteta polufabrikata
monoblok toka, produktivnou proizvodnih teholokih procesa polufabrikata,
poveanjem koeficijenta iskorienja materijala tj. najpriblinijeg oblika otkovka obliku
gotovog komada u cilju manjeg odstranivanja materijala mainskom obradom. Veliki broj
istraivaa u svetu bavio se odravanjem bandanih tokova kvaliteta R2N, obnavljanjem
venaca navarivanjem, koja su do devedesetih godina dominirala na tritu Evrope, pa i
ostalog dela sveta kao najosnovnijeg vitalnog elementa vuenih eleznikih vozila. To je
trajalo do vremena kada proizvoai ovih vitalnih delova nisu bili u stepenu tehnoloke
moi da udovolje potranju na evropskom i svetskom tritu.

Razvojem nauke i tehnologije 80-tih godina, dolo je do novih produktivnih i masovnih

proizvodnih tehnolokih mogunosti. Tog vremena proizvoai tokova izbacuju na
evropskom i svetskom tritu monoblok toak kvaliteta materijala ER7, kao novu
generaciju monoblok tokova koji su se, evo do danas pokazali kao izuzetno kvalitetni i
pouzdani pri svim eksploatacionim uslovima kao i stanja pruga. Zbog svoje specifinosti
materijala kao i monopolskog odnosa prema tritu, moni svetski proizvoai ovakvih
tokova uvode zakonodavne eksploatacione obaveze kao to je UIC, ERRA sad i TSI
norme, kojima obavezuju sve evropske eleznike uprave, da procesom eksploatacije
monoblok tokova, iskljuivo odravanje, nakon troenja profila venca toka, je samo-
profilisanje, opravadavajui ovo kao jedino pouzdano tehniko-tehnoloko reenje ove
generacije monoblok tokova. Ovakvim zakonodavnim eleznikim propisima, zemlje u
razvoju dovode u izuzetno nepovoljan poloaj, uzimajui im novana sredstva avansnim
plaanjem za tokove ovog kvaliteta i do godinu dana. Ove meunarodne zakonske
eleznike odluke u saradnji sa proizvoaima ovih tokova, ukazuju na specifinost i
stanje materijala monoblok toka kvaliteta ER7, kao sklonom na pojavu toplih, hladnih i
zamorenih prslina, u sluaju odravanja nekom od metoda obnavljnja venca kao i loom
metalrukom i konstruktivnom zavarljivou, poremeajem naponskog stanja, a time i
nemogunosti postizanja uslovnih mehanikih karakteristika. Na osnovu ovih konstatcija i
preporuka mnogi svetski nauno-teoretski istraivai bavili su se ovim problemima
nastojei potvrditi ili oprvgnuti ove naune postavke, tako da istraivai UIC
(Meunarodna unija eleznica) u svom Zborniku propisa UIC 812-3, izdato u Parizu
1983 godine, definie tehnike uslove za izradu i isporuku jednodelnih (monoblok) tokova
kvaliteta ER7 za vuna i vuena eleznika vozila. U tom zborniku bez tehnolokog
objanjenja naredbodavno definie nain odravanja toka nakon habanja profila kotrljanja
i venca, sa napomenom da nije izvodljivo obnavljnje venca nekom od metoda navarivanja,
nalepljivanja, lemljena ili slino zbog nemogunosti postizanja uslovnog nivoa kvaliteta, a
time i pouzdanosti pri eksploataciji. Ova meunarodna objava UIC, proklamativno dovodi
potencionalne istraivae u ograniavajua nauna razmiljanja time i razvijanje idejnih
postavki o teoretsko-naunim mogunostima za tehnoloki razvoj i unapreenje sistema
odravanja venca toka kvaliteta ER7, nekom od drugih tehniko-tehnolokih meteoda i
postupaka. Od tada su mnogi naunici i istraivai, teorijskim razmatranjem i
istraivanjem, a bazirajui se na progresivnom rzvoju i unapreenju tehnolokih
mogunosti u oblasti mainstva, metalurgije, fizike i hemije nastojali opovri ovu objavu
kao to su:

18
Bibik, G. A, Proizvodstvo eleznodoronih koles, Metalurgija, Moskva, 1982 godine,
ukazuje da hemijski sastav materijala monoblok toka ER7 kao i njegove mehanike
osobine nisu toliko iskljuive da se postupkom obanavljanja venca ne moe postii
priblino isti nivo kavaliteta nekom od tehnolokih metoda navarivanja, primenjujui nove
generacije dodatnog materijala[14]1.
Jovanovi, R, Kvantitativni i tehniko-tehnoloki pokazatelji opravdanosti proizvodnje
Monoblok tokova za inska vozila s aspekta dugoronih reenja i potreba, Saobraajni
fakultet, Sarajevo, 1986. opisuje opravdanost proizvodnje i primene u eleznikoj
eksploataciji jednodelnih monoblok tokova. Autor monografije potvruje obaveznost
zakonskih odredbi proizvodnje i naina odravanja jednodelnih tokova kvaliteta materijala
ER7, ne uputajui se u iznalaenje novih tehnolokih reenja odravanja, a koja nisu
usklaena Meunarodnim eleznikim propisima kao i internih upustava koje reguliu ovu
obalast sopstvene eleznike uprave[74]2.
Evropski institut eleznica za istraivanje i ispitivanje (ORE-sada ERR) dobio je nalog
meunarodne unije eleznice UIC-a, da izvri istraivanje u cilju standardizacije
osovinskih sklopova sa monoblok tokovima, koenih dejstvom konih umetaka na
povrinu kotrljanja, termikih granica monoblok tokova kvaliteta ER7 i konih papua.
ERR-a je sastavila odbor strunjaka koji su poeli sa radom 1987 godine i do sada je
podneo 8 izvetaja UIC-u od kojih je UIC odobrio 5. Jedan izvetaj je bio predlog UIC-u za
potrebom formiranja posebnog tima strunjaka zemalja lanica UIC-a, koji bi se bavili
istraivnjem novim tehnolokim reenjima odravanja toka kvaliteta materijala ER7 u
procesu eksploatacije, dajui smernice tehnikog delovanja kao to su postizanje
zadovoljavajueg nivoa svih dijagnostikih parametara propisanim objavom UIC812-3 od
1980 godine Meunarodna unija eleznica-UIC, odbacila je ponueni predlog odbora, sa
obrazloenjem da predlog strunog odbora treba da reavaju zainteresovane eleznike
uprave koje se bave eksploatacijom tokova, te svako tehniko-tehnoloko reenje e
morati da eksplicitno iskae zadovoljenje uslovnih tehnikih karakteristika, shodno vaeoj
objavi UIC.[69]3
Tanahacki, H., u svom istraivakom radu Ocenka bezopasnosti dvienija vagonov v
otnoenia shoda s koljes s reljsov, kao i drugim naunim radovima, istraivanjem
zasnovano na modelovanju kvaliteta jednodelnih tokova eleznikih vozila, predlae takav
kvalitet monoblok toka, koji e biti pogodan tehniko-tehnolokom metodom odravanja
venca monoblok toka, navarivanjem, ukazujui Ruskim eleznikim propisima da
analiziraju predlog i pristupe istraivanju. Naalost, ovo autorovo izuavanje nije dobilo
nikakvo interesovanje naunika i istraivaa zbog ograniavajuih vrlo strogih zakonskih
eleznikih propisa u sopstvenoj zemlji.[146]4
Beldini, A., Furlaneto, L., Odravanje po stanju (prevod sa italijanskog) Milano, 1980
godine u svojoj naunoj monografiji ukazuje da je revolucija tehnolokog razvoja
metalopreraivake industrije dostigla skoro nivo pouzdanosti obnavljanja delova tako da
nema mainskog dela vitalnog ili funkcionalnog koji se troi, a da ga ne moemo jednom
od tehnologija vratiti u prvobitno stanje. Takoe autor navodi da se esto dogaa da je
kvalitet dela nakon reparature bolji nego to je bio, jer materijali koji se nanose imaju
mnogo kvalitetnija svojstva (tvrdoa, otpornost na habanje, trajnost, na visokoj temperaturi,
otpornost na koroziju i agresivne medije, kao i bolja klizna svojstva).[9]5

[14]1 Bibik, G. A., Proizvodstvo eleznodoronih koles, Metalurgija, Moskva, 1982

[74]2 Jovanovi, R., Kvantitativni i tehniko-tehnoloki pokazatelji opravdanosti proizvodnje MBT
za inska vozila s aspekta dugoronih reenja i potreba, Saobraajni fakultet, Sarajevo, 1986.
[69]3 ERRI izvetaji (Evropski elezniki istraivaki institut)
[146]4 Tanahacki, H., Ocenka bezopasnosti dvienija vagonov v otnoenia shoda s koljes s reljsov,
Lokomotivostvoenie i vagonostvoenie, Moskva, 1973.
[9]5 Beldini, A., Furlaneto, L., Odravanje po stanju (prevod), Milano, 1980.
19
Filipovi, N., Navarivanje venaca bandaa tokova inskih vozila, Zavod za
zavarivanje, Beograd, 1989 godine u svom istraivakom radu izuava navarivanje
bandanih tokova eleznikih vozila kvaliteta R2N, koje je i sada u praktinoj primeni na
malom broju preostalih osovinskih sklopova. Objavom UIC 812-3, bandani tokovi
kavliteta R2N se zabranjuje eksploatcija na eleznikim voznim sredstvima ija brzina
prelazi preko 80 km/h, te u ovom vremnu skoro da ovih tokova i nema u eksploataciji,
kako na putnikom tako i na teretnom eleznikom programu. [152] 6
Kova, K, u svojoj monografiji Metodologija utvrivanja kvaliteta, pouzdanosti i
sigurnosti eleznikih vunih vozila, Zavod za novinsko - izdavaku i propagandnu
delatnost J. Beograd, 1987 godine opisuje uticajne elemente koji mogu da dovedu do
potpunog otkaza vitalnih elemenata eleznikih vozila, pa i monoblok tokova, osvrui se
na, eventualno, obnovljene monoblok tokove, kvaliteta ER7, a ije tehnike tehnoloke
karakteristike mogu da ugroze pouzdanost pri eksploataciji. Takoe, autor smatra da pristup
obnavljanja venca monoblok tokova kvaliteta materijala ER7 treba opseno istraivati sa
sveobuhvatnim naunim postavkama uz obavezno dokazivanje primenom eksperimntalno-
eksploatacionog istraivanja, koja jedina mogu dokazti pouzdanu izvodljivost ovog novog
tehnolokog reenja, kako bi izbegli teoretsku mogunost stvaranja katastrofalnih
posledica, procesom praktine primene.[80]7

U optoj analizi dosadanjih izuavanja i istraivanja datog problema, sasvim jasno

uoavamo da svi istraivai ovog problema odravanja venca toka eleznikih vozila
kvaliteta materijala ER7, a do ovog vremena, su se iskljuivo bavili na teoretskom
izuavanju i istraivanju o moguoj izvodljivosti i primenljivosti tih reenja. Takoe,
opravdano moemo konstatovati da je mali broj istraivaa i institucija se bavilo ovim
problemom, a naroito onih iz dela sveta razvijenih zemalja, koji su, uglavnom, i
proizvoai ovih monoblok tokova. To ukazuje na loginu hipotezu da su svi ti nauno-
istraivaki radovi, a koji se odnose na odravanje vitalnog dela eleznikog vozila tj.
venca toka kvaliteta metrijala ER7, u sutini u tom delu sveta, ne bi dalo opravdane
ekonomske efkte. Naprotiv, to bi dovelo do pada proizvodnih mogunosti i koliina, a time
umanjenje ekonomskog efekta odnosno profita kovako-valjaonikim konbinatima i
kompanijama. Takav pristup monih istraivakih centara Evrope i sveta, je sastavni deo
trine politike globalizacije monih drava nad dravama u razvoju ovog vremena. Otuda
se opravdano namee zemljama u razvoju nuna potreba za istraivakim delovanjem koji
e omoguiti povoljniji i jeftiniji tehniko-tehnoloki postupk odravanja vitalnog dela
eleznikih vozila-monoblok toka, u odnosu na samo profilisanje, a time i ubrzano
dovoenje do zamene za novim tokovima. Iz tih razloga elementi objave UIC ovog
vitalnog dela eleznikih vozila, od 1984. godine koji definiu nain odravanja venaca
monoblok tokova kvaliteta materijala ER7, u procesu eksploatacije i te kako ima svoju
opravdanost za te razvijene zemlje Sveta.
Vina J., Kaak L.[26]8 u istraivako-naunom radu Revitalizacija inskog toka
tehnologijom navarivanja objavljenom u naunom asopisu Zavarivanje i zavarene
konstrukcije, Koice, Slovakia, 2008. god. istraivai se bave analizom kvaliteta
reparaturno navarenih inskih tokova od materijala Gr. 90-60 po ASTM A148. Pri
reparaturnom navarivanju koriene su tri tehnologije navarivanja sa razliitim dodatnim
materijalima. Na toak, nakon habanja navareni su jedan meusloj (izraen kombinacijom

[152]6 Filipovi, N., Navarivanje bandaa tokova inskih vozila, Zavod za zavarivanje, Beograd,
1989.
[80]7 Kova, K., Metodologija utvrivanja kvaliteta, pouzdanosti i sigurnosti eleznikih vunih
vozila, Zavod za novinsko - izdavaku i propagandnu delatnost J.., Beograd, 1987.
[26]8 Vina, J., Kaak, L., Revitalizacija inskog toka tehnologijom navarivanja, Zavarivanje i
zavarene konstrukcije, Koice, Slovakia,2008.

20
dodatnog materijala, ice A 106 i potronog materijala, praka F 11) i dva pokrivna sloja
(izraena kombinacijom dodatnih materijala, ice A 508 i potronog materijala F 13). Posle
navarivanja povrina toka je otvrdnuta (zakaljena) na dubinu od 3 mm. Druga tehnologija
navarivanja podrazumevala je kombinaciju dodatnog materijala, ica A 106 i potronog
materijala, praka F11 za prvi sloj, a dva pokrivna sloja su izraena kombinacijom
dodatnog materijala, ice RD 520 i potronog materijala, praka F 56. Trea tehnologija je
realizovana nanoenjem prvog sloja navarivanjem sa dodatnim materijalom, icom C 113 u
zatitnoj atmosferi sastava 80% Ar + 20% CO2. Dva pokrivna sloja su izvedena sa
samozatitnom icom Lincore 40-O. Osobine revitalizovanih-navarenih tokova su
uporeene sa osobinama novih tokova sa otvrdnutim povrinskim slojem. Ispitana je
otpornost na adhezivno habanje navarenih povrina tokova merenjem gubitka mase. Uticaj
pojedinih elemenata na hemijski sastav navara ispitan je EDX analizom. Rezultatai
eksperimenta su posluili za opis uticaja i meuzavisnosti parametra navarivanja kako na
oblik tako i na karakteristike navara koji pokazuju moguu izvodljivost postupka
obnavljanja eleznikih tokova na irim zahvatima uz sveobuhvatnu tehnoloko-
eksperimentalnu analizu koju e pratiti savremne dijagnostike tehnike i tehnologije.

21
 2. METODOLOKI KONCEPT
Metodoloki koncept doktorske disertacije je usaglaen sa iniocima metodolokog
koncepta projekta istraivanja, koji je opisan u Metodologiji nauno-istraivakog
radaautora prof.dr ivoslava Adamovia i prof. dr Velimira Sotirovia. Disertacija
obuhvata osnovne inioce koncepta: problem istraivanja, predmet istraivanja, cilj
istraivanja, hipoteze u istraivanju, i nauno-drutvenu opravdanost istraivanja.

2.1. Problem istraivanja

Razvojem nauke i tehnike, otvorene su nove mogunosti odravanja eleznikih tehnikih
sistema uz primenu novih, savremenih metoda i tehnologija dijagnostikovanja,
obezbeujui punu pouzdanost, i postizanje zadovoljavajueg nivoa ekonomske
opravdanosti. Ovakvim tehniko-tehnolokim i ekonomskim pristupom stvaraju se uslovi
neprestanog unapreenja, obimnog istraivanja, kako bi na relevantan i kontrolisan nain
nali svoju primenu u praksi.

Kao tehniki sistem u eksploataciji-elezniko vueno vozilo, se zahteva zadovoljenje

postavljenih kriterijuma, tj. metodolokom nainu dijagnostikovanja koje determiniu
zakonski propisi i procedure internog i eksternog nivoa (Pravilnici, Upustva, UIC objave,
RIV propisi itd.).

Tema ove doktorske disertacije obuhvata teorijska i eksperimantalna istraivanja,

mogunosti primene sasvim novog i savremenog koncepta odravanja vitalnih elemenata
eleznikih vuenih vozila koja se kreu brzinama do 120 km/h. Eksploataciono-
eksperimentalni tehniko-tehnoloki koncept istraivanja je vren na eleznikim teretnim
kolima serije Uaddf-z br. 86 44 934 6002-1, koja saobraaju na prugama Republike
Srpske i federacije BiH.

Problem istraivanja doktorske disertacije je osposobljavanje vitalnog mainskog dela

treeg stroja-monoblok toka, eleznikih vuenih vozila, savremenim, tehniko-
tehnolokim metodama obnavljanja venca, obezbeujui punu pouzdanst pri eksploataciji,
uz postizanje znatnog ekonomskog efekta. Poslednjih godina, zapaa se progresivna
prednost "leenja" vitalnih delova nekog tehnikog sistema u odnosu na zamenu sa novim,
tamo gde je to tehniki izvodljivo i sa stanovita eksploatacije pouzdano. Uzroci troenja
vitalnih delova eleznikih vuenih vozila, tj. treeg stroja, koji perferira vitalnost
monoblok toka, je neminovan tehnoloki proces, uzrokovan neposrednim i posrednim
tehnikim pojavama:

U neposredne se ubrajaju: prirodna istroenost, nepravilno konstruisanje, greke u

tehnologiji proizvodnje, greke u proizvodnji delova, nepravilna tehnologija opravke drugih
delova koji su u sprezi, i drugi.

U posredne uzroke za pojavu kvarova treeg stroja eleznikog vozila moemo ubrojati:
nepravilna montaa i podeavanje, nepravilna eksploatacija, kvar na drugim delovima i
ureajima, nepravilno skladitenje, transport, i drugi.

U vremenu oivljavanja privrede, uvoenja novih tehnologija i metoda odravanja, kao i

dijagnostikovanja sloenih eleznikih tehnikih sistema u cilju stabilnosti organizacije
preduzea i revitalizacije, racionalizacije poslovanja i poboljanja efikasnosti, tema koja se
istrauje u ovoj disertaciji, predstavlja veliki izazov za teorijsko i eksperimentalno
izuavanje predloene problematike.
22
2.2. Predmet istraivanja
Dominantnu vitalnost eleznikog vunog vozila ini sklop obrtno postolje, u kojem je
najvitalniji osnovni maniski element jednodelni toak, kvaliteta materijala ER7, koji je
predmet istraivanja ove doktorske disertacije.

Poznato je da se tehnoloki procesi u Evropi, koji se primenjuju u proizvodnji monoblok

tokova, neprekidno razvijaju i izuavaju u pravcima poboljanja kvaliteta polufabrikata
(otkovka monoblok toka), smanjenja vremenskog procesa proizvodnje deformacijom,
poveanja koeficijenta iskoritenja materijala, odnosno, najpriblinijeg otkovka obliku
gotovog komada u cilju redukcije obrade sa skidanjem strugotine. Nasuprot tome, sa
problemima odravanja monoblok tokova pri eksploataciji, u istom periodu tehnolokog
razvoja, skoro da se, moe rei, nita znaajno nije uinjeno. Smatra se da je najefikasniji
nain brzog osposobljavanja mainskih delova eleznikih vozila, a posebno monoblok
tokova kvaliteta ER7, zamena oteenog ili istroenog novim rezervnim delom. Zbog toga
su preduzea i organizacioni elezniki sistemi prinueni da raspolau velikim zalihama
rezervnih delova, to ekonomski u ovo vreme, ima tendenciju potpune ekonomske
neopravdanosti iz mnogih razloga, kao to su:
- angaovanje znatnih finansijskih sredstava,
- angaovanje prostora skladitenja,
- angaovanje administrativnog osoblja koje vodi brigu od nabavljaa do skladitara,
- dugi rokovi isporuke, posebno za delove koji se uvoze,
- visoka nabavna cena,
- visoki trokovi skaladitenja i drugi.

Pri eksploataciji eleznikih vozila, monoblok tokovi su u stalnom dodiru sa inom i

koionim papuama, a kao rezultat toga jeste troenje venca i u neznatnoj koliini, povrine
kruga kotrljanja toka. Ovim habanjem gube se geometrijske veliine venaca toka koje
mogu prouzrokovati katastrofalne posledice neblagovremenom tehniko-tehnolokom in-
tervencijom.

Tema doktorske disertacije jeste kompleksan, nov, tehniko-tehnoloki koncept odravanja,

koji karakterie izvodljivost, pouzdanost i ekonomsku opravdanost, obnavljanja pohabanih
venaca monoblok tokova kvaliteta ER7 za brzine kretnja eleznikih vozila do 120 km/h.

Izvodljivost tehniko-tehnolokog postupka obuhvata tehniki primenljive metode

odravanja, u zemljama iz naeg okruenja, uz primenu najnovijih dostignua nauke u
tehnologijama, i materijalima, to zahteva nove tehnologije obrade, odabir nauno
dokazanih produkcionih materijala, iji su proizvoai vodei u Evropi. U teoretskom delu
istraivanja bie izvrena analiza spajanja osnovnog i dodatnog materijala, primenjujui
najnovija dostignua iz oblasti mainstva i metalurgije.

U takav pristup tehniko-tehnolokog odravanja monoblok tokova, bie ukljuene,

savremene metode dijagnostikovanja obnovljenih monoblok tokova navarivanjem, kako
pri tehnolokom postupku sprovoenja navarivanja, tako i pri celom eksploatacionom
istraivanju. Osnove dijagnostikovanja i tehnike kontrole inie: ultrazvuna
defektoskopija, optika mikroskopija, vizuelne analize, mehanika ispitivanja, termografija,
hemijska analiza i druge spektraskopske tehnike. U predloenoj temi doktorske disertacije
sve tehnike dijagnostikovanja kvaliteta e udovoljiti zakonskim odredbama nacionalnih
propisa eleznica u okruenju kao i internacionalnih, EN, a prema meunarodnoj objavi
UIC 812-3. U sastavu dijagnostikovanja, a u cilju vee pouzdanosti obnovljenih eleznikih
monoblok tokova kvaliteta ER7, navarivanjem venaca, bie ukljuene manje poznate
tehnike i metode dijagnostikovanja, kao to je kontrola naponskog stanja, koje se odlikuju
23
visokim stepenom otkrivanja zaostalih napona, pre i posle navarivanja, potom ultrazvune
defektoskopske kontrole, prvenstveno spektraskopskom metodom, radi otkrivanja
potencionalnih defekata, ovim e se uveati stepen pouzdanosti obnovljenih monoblok
tokova eleznikih vozila. Tehniko-tehnoloki proces obnavljanja osnovnog vitalnog
elementa, monoblok toka, bie sproveden, na namjenskom poluautomatskom postrojenju i
pomonim ureajima, primenjujui savremeniji tehnoloki EPP postupk navarivanja.
Koristei naj novija metalrukka saznanja, dodatnog i zatitnog materijala, definisaemo
tehnike i hemijske karakteristike, a proizvodnju tog dodatnog i zatitnog materijala,
obezbedili smo u renomiranom preduzeu UTP iz Nemake. Dodatni materijal je, ustvari,
niskolegirana elektrodna ica prenika 3 mm, koja pripada klasi takozvanih
niskovodoninih elektroda i ima vrlo vaan znaaj pri navarivanju, odnosno, apsorpciji
gasova u navaru, kako kao proizvod vodonika, tako kiseonika i azota iz vazduha.
Kao drugi bitan tehnoloko-metlruki faktor za postizanje kvalitetnog navara jeste zatitni
praak, namenske smese koji e, ne da sadri stabilizatore i hemijske sastojke, koje
obrazuju metalurke troske, ve i dezoksidatore i legirajue komponente, namenjene za
postizanje vrlo bitnih mehanikih karakteristika materijala navara na venac monoblok
toka. On je magnezij silikatni sa visokim strujnim provodnikom i za AC i za DC.
Granulacija praka je 1-1,5 mm u smesi. Troska dobijena topljenjem namenske elektrodne
ice pri navarivanju je jako izraena bazinom reakcijom, pripada sistemu smesa silikata
koji su vrlo stabilna hemijska jedinjenja. Uslovni efekti kvaliteta navara su iskljuivo pri
primeni radne temperature prostorije (min. 18oC).

Smatramo da izuavanje predmeta doktorske disertacije, ne moe da se produkuje ka

praktinoj primeni, bez eksperimentalno-eksploatacionog istraivanja. Imajui u vidu
stroge zakonske okvire, nacionalnih i internacionalnih eleznikih uprava koji perferiraju
ka maksimalnoj pouzdanosti za sve vitalne elemente eleznikog vozila, opravdano se
namee primena savremenih dijagnostikih tehnika i tehnologija. Eksperimentalno-
eksploataciona istraivanja i tehniko dijagnostkovanje stanja bitnih parametera
obnovljenih monoblok tokova kvaliteta ER7, navarivanjem venca, obaviemo na
eleznikom teretnom vozilu serije Uaddf-z br. 86 44 934 6002-1, koja e kao eksperiment
saobraati na prugama BiH. Ovakv pristup predmeta istraivanja svakako predloene
disertacije moe, umnogome, da doprinese nauno-istraivakoj raspravi i naunoj analizi
mogue primene novog tehniko-tehnolokog koncepta odravanja vitalnog mainskog
elementa eleznikih vozila tj. monoblok toka kvaliteta ER7.

2.3. Cilj istraivanja

U vrlo neekonominoj i sloenoj problematici sadanjeg pristupa odravanja monoblok
tokova, samo profilisanjem i zamenom za nov, predloena tema disertacije e stvoriti
baznu osnovu novom tehniko-tehnolokom konceptu reavanja problema i omoguiti
naunu analizu od strane internacionalnih i nacionalnih eleznikih uprava u cilju primene
ovog racionalnog tehnolokog postupka odravanja osovinskih sklopova.

Poslednjih godina opaa se sve vei interes eksploatatora monoblok tokova eleznikih
vozila kvaliteta ER7, a naroito u zemljama razvoja, za iznalaenje ekonominijeg
tehniko-tehnoloki koncepta odravanja monoblok toka, uslovljavajui tehnoloko
reenje kao to je: izvodljivost tehnolokog postupka u klasinim radionicama okruenja,
pouzdanost, i funkcionalne podobnosti. Za tehniki sistem kao to su eleznika vozila,
moemo rei da je pouzdanost osnovni pokazatelj njegovog kvaliteta. To je u stvari
pokazatelj koji govori kolika je verovatnoa da e konkretan tehniki sistem funkcionisati
ispravno u odreenom vremenu i zadatim uslovima rada. Upravo, tema doktorske
disertacije je savremena metodologija odravanja vitalnog mainskog elementa eleznikih
voznih sredstava - monblok tokova kvaliteta ER7, koja e prevashodno postii punu
24
pouzdanost pri eksploataciji na brzinama kretanja do 120 km/h i udovoljiti potrebnim
zahtevima klasinih eleznikih radionikih kapaciteta za izvodljivosti ovakvog
tehnolokog postupka.
Predloena tema doktorske disertacije ima za osnovni cilj, da u domenu tehniko-
tehnolokog dostignua prezentuje jasan i sveobuhvatan sistematski pristup odravanja
monoblok toka kvaliteta ER7, kao novi koncept tehnolokog postupka u elezniko-
transportnim sistemima, kako u Republici Srpskoj tako i BiH, pa ak i ire. Ovakav, nov,
tehniko-tehnoloki koncept odravanja vitalnog dela eleznikih vozila, mora da rezultira
ka uveanom nivou pouzdanosti, odnosno smanjenja rizika, koji e biti studiozno obraen i
dokumentovan meritornim tehnolokim metodama koje prihvataju eleznike uprave, a u
duhu nacionalnih i internacionalnih propisa. Zbog te kompleksnosti problema o kojem je
re, u predloenoj temi doktorske disertacije, pored izvodljivosti, produktivnosti i
ekonominosti, vidna panja u oblasti teorijskog i eksperimentalno-ekspolatacionog
istraivanja bie posveena primenjljivost metoda kontrole i ispitivanja monoblok toka,
kao i novim tehnikama i metodama dijagnostikovanja pri procesu eksploatacije.

Vii, nauni cilj ovog istraivanja je da se stvori osnovni fundament radi sprovoenja
naunih diskusija i zakljuaka, zemalja u okruenju, u cilju prouavanja ovog istraivanja
predmeta doktorske disertacije i prihvatanja ovog sasvim novog tehniko-tehnolokog
koncepta odravanja, vitalnog elementa eleznikog vozila, tj. toka, verifikujui ga
nacionalnim i internacionalnim eleznikim propisima.

Navedeni ciljevi doktorske disertacije predstavljaju znaajan doprinos istraivanju,

nedovoljno istraivane problematike i donoenje nove tehniko-tehnoloke metodologije
odravanja osnovnog mainskog dela eleznikih voznih sredstava-toka i time prui
znaajan doprinos razvoju elezniko-transportnih organizacija u naim dravama.

2.4. Hipoteze u istraivanju

Hipoteza predloene teme doktorske disertacije odnosi se na oekivane rezultate rada, a
formulisana je na osnovu prethodnih istraivanja. Primenom savremene tehnike
dijagnostike i metoda preispitivanja kvaliteta, u cilju ocene pouzdanosti u procesu
eksploatacije, utvrdie se model donoenja odluke statistikim putem u procesima
prepoznavanja oblika pouzdanosti i ekonominosti, a i zajednitvu ovih svojstava sa
svojstvom sigurnosti. Na osnovu toga hipoteze su:
1. Glavna hipoteza: Savremena tehniko-tehnoloka metodologija odravanja
monoblok toka eleznikih vozila, kvaliteta materijala ER7, je izvodljiv tehnoloki
proces, zasnovan na konceptu novog tehnolokog reenja, obnavaljnja venca
navarivanjem i savremnih tehnika i tehnologija dijagnostikovanja koje udovoljavaju
nivo pouzdanosti pri funkcionisanju tehnikog sistema-elezniko vozilo, shodno
internaconalnim i nacionalnim zakonitostima, su obavezne za validnost izvedenog
stanja.
2. Pomona hipoteza: Definisane savremene metode i postupci dijagnostikovanja,
nakon tehnolokog procesa navarivanja venca monoblok tokova i procesom
eksploatacije, su pouzdane dijagnostike metode koje karakteriu uslovnu
pouzadanost za stavljanje u eksploatacionu funkciju vitalni deo vuenog
eleznikog vozila-monoblok toaka.
3. Pomona hipoteza: Eksploatacioni vek obnovljenog venca monoblok toka je
ekonomski opravadan tehnoloki postupak, postiui ekonomski efekat
produenjem veka eksploatacije toka, minimalno 1 put.
Oekivani rezultati istraivanja koji ukazuju na razvoj i primenu nove tehniko-tehnoloke
metodologije odravanja monoblok tokova, mogu da predstavljaju realan nauni doprinos.

25
2.5. Nauna i drutvena opravdanost istraivanja
Istraivanja, u okviru doktorske disertacije imaju svoju naunu i drutvenu opravadanost.
Disertacija predstavlja doprinos razvoju savremenih tehniko-tehnolokih reanja i tehnika
dijagnostikovanja primenjenih tehnolokim procesom obnavaljanja venca i procesom
eksploatacije monoblok tokova kavaliteta ER7.

Nauni doprinos ove disertacije se ogleda u istraivkom prouavanju i eksperimentalnom

dokazivanju mogunosti primene ovog savremenog tehniko-tehnolokog postupka
odravanja jednodelnih tokova kavliteta materijala ER7, kao i svih dijagnostikih tehnika i
tehnologija u cilju prevremenog otkrivanja slabih i nepouzdanih mesta obnovljenog
monoblok toka eleznikog vozila.

Nauna istraivanja su koncipirana na nivou tehnike opremljenosti eleznikih radionikih

kapaciteta ovog vremena, kako naih zemalja tako i zemalja u okruenju koje su bile pod
nekadanjom upravom zajednice J.

Tehnoloki proces obnavljanja, navarivanjem venca monoblok toka kvaliteta ER7,

eleznikih vuenih vozila, dolazi tek nakon prekomernog pohabanog venca toka koji je
proizvod neminovnog mehnikog procesa troenja. Ova pojava je neminovan rezultat
dinamikog kontakta toka sa inom i koionom papuom. Poveano habanje venca
monoblok toka dolazi kod dotrajalih ina na prugama sa veim padovima gde je
neophodno uestalo koenje, kao i na prugama sa mnogo krivina. S obzirom na to da se
venac monoblok toka haba intenzivnije nego povrina kotrljanja toka, kod vuenih
eleznikih vozila, neminovno je korekcijom (mainskom obradom) skinuti toliko
materijala do punog geometrijskog oblikovanja profila venca, tako da se u nekim
sluajevima izvri umanjenje nazivnog prenika i do 40 mm. Na slici 2.5.1. je prikazan,
gubitak usled profilisanja mainskom obradom (a), odnosno, dobit u sluaju
obnavljanja venca toka navarivanjem (b).

Slika 2.5.1. Uteda ili gubitak materijala povrine kruga kotrljanja monoblok toka kvl.
ER7 u sluaju regeneracije ili samo profilisanja.

Na slici 2.5.2. je prikazana je veliina oboda monoblok toka namenjena za eksploataciono

troenje, a to je razlika nazivnog i minimalnog prenika posle zadnje ponovne obrade toka.

26
 Slika 2.5.2. Nazivni prenik toka i minimalni prenik posle zadnje
ponovne obrade

Ponovno profilisanje venca monoblok toka je neekonomian postupak, jer se takvim

odravanjem proseno gubi oko 50 kg materijala kao i zbog injenice da se taj nain moe
primeniti samo dva do tri puta, zbog ograniavajueg minimuma prenika monoblok toka.

Primenom tehniko-tehnolokog procesa obanavaljanja venca navarivanjem, a sa

teoretskog stanovita opravdano se namee mogunost stvaranja prslina ispod navarenog
sloja kao najopasnije mogue greke, te se iste mogu eliminisati ogranienim brojem
reparatura (navarivanje) maksimalno 4 puta, a to u osnovi znai da se vek monoblok toka
u tom sluaju produi 1 do 2 puta. Posmatrano sa ekonomskog aspekta, efekat ovog
produenja veka toka ini znaajnu utedu novanih sredstva pokazano u tabelama 2.5.1;
2.5.2 i 2.5.3.

27
 EKONOMSKI POKAZATELJI TROKOVA ODRAVANJA MONOBLOK TOKOVA
SADANJIM NAINOM
Tokova Troak Optimalni Trokovi tokova u
Vrednost
/ tokova / interval vagonu za ceo
toka
Red. Nosioc troka vagon vagon zamjene eksploatacioni
br. vek od 40 god.
[euro]
[kom] [euro] [god.] [euro]
1. Monoblok toak 920
8 600 4.800 Nakon 4 48.000,00
mm kvaliteta mat. ER7
2. Raspresavnje i
8 75 600 Nakon 4 6.000,00
napresavnje tokova
3. Transportni trokovi do
radionice rasprsavnja i 8 35 280 Nakon 4 2.800,00
napresavanja
4. Ostali trokovi 0 0 0 0
UKUPNO: 56.800,00
Tabela 2.5.1. Trokovi odravanja monoblok tokova po sadanjem
tehnolokom postupku

EKONOMSKI POKAZATELJI TROKOVA ODRAVANJA MONOBLOK TOKOVA PO

PREDMETU DOKTORSKE DISERTACIJE
Tokova Vrednost Troak Optimalni Trokovi tokova
/ toka tokova / interval u vagonu za ceo
Red.
Nosioc troka vagon vagon zamjene eksploatacioni
br.
vek od 40 god.
[kom] [euro] [euro] [god.] [euro]
Monoblok toak 920
1. 8 600 4.800 Nakon 10 19.200,00
mm kvaliteta mat. ER7
Raspresavnje i
2. 8 75 600 Nakon 10 2.400,00
napresavnje tokova
Transportni trokovi do
3. radionice rasprsavnja i 8 35 280 Nakon 10 1.120,00
napresavanja
Troak odravanja
4. toka navarivanjem 8 45 360 Nakon 10 1.440,00
venca toka
UKUPNO: 24.160,00
Tabela 2.5.2. Trokovi odravanja monoblok tokova po predmetu
doktorske disertacije

UTEDA PO VAGONU STVORENA NAINOM ODRAVANJA PO PREDMETU

DOKTORSKE DISERTACIJE
1. Po sadanjem nainu odravanja 56.800,00 [euro]
2. Odravanje po predmetu doktorske disertacije 24.160,00 [euro]
UTEDA (za ceo eksploatacioni vek vagona 40 godina) 32.640,00 [euro]

Tabela 2.5.3. Uteda pri odravanju monoblok tokova po predmetu doktorske

disertacije

28
Vreme eksploatacije navarenog monoblok toka je utoliko due ukoliko navareni sloj ima
veu i ujednaenu otpornost na habanje, kao i sve ostale mehnike karakteristike shodno
meunarodnoj objavi UIC 812-3 i EN13262.

U ovome se i ogleda sutinski elementi drutvene opravdanosti istraivanja predmeta

doktorske disertacije, naroito naih zemlja koje spadaju u red nerazvijenih ili zemlje u
razvoju.

Metodologija istraivanja, pregled opreme i detaljan opis postrojenja i ureaja, primenjeni u

eksperimentalnom radu u laboratoriji i pri eksploatacionim uslovima, koji su prezentovani u
ovoj doktorskoj disertaciji su korisna literatura za budua istraivanja u ovoj oblasti.

2.6. Metode istraivanja

S obzirom na sloenost i kompleksnost tehnikog sistema, za donoenje najkompetentnijih
odluka u predmetnoj doktorskoj disertaciji u procesima prepoznavanja oblika pouzdanosti
tehnikog sistemaeleznikog vozila u radu e se koristiti sistematske nauno-istraivake
metode.
a) Od posebnih naunih metoda i postupaka koristie se analitiko-sintetika i metoda
klasifikacije.
- Analitiko-sintetika metoda- Analiza je primenjena pristupom upoznavanja sa
izvrenim istrivanjima na obnovljenom monoblok toku navarivanjem venca,
b) Od opte naune metode u istraivakom radu doktorske disertacije, koristie se
metoda modelovanja,

c) Metode istraivanja, tehnike i postupci u izradi doktorske disertacije su nauno

posmatranje koje e prethoditi eksperimentalnoj, a potom eksploatacionoj metodi.

Da bi se dobili podaci koji su relevantni za utvrivanje pouzdane izvodljivosti novog

tehnolokog koncepta odravanja vitalnog mainskog elementa eleznikog vozila,
koristie se metode analize rezultata kao verifikacioni osnov uspenosti metodolokog
koncepta istraivanja predmetne doktorske disertacije.
Smatramo da su predloene metode merodavne i pouzdane u verifikaciji predloenih
rezultata i hipoteze istraivanja.

2.7. Organizacija istraivanja

U radu doktorske disertacijeje su jasno definisane organizacije, kao nain obavljanja
aktivnosti u okviru predmeta istraivanja, ko i gde e da obavi pojedine aktivnosti, koja
ovlaenja i odgovornosti imaju svi koji uestvuju u istraivanju. Na osnovu kompleksnosti
i veliine tehniko-tehnolokog istraivanja, jasno je propisana organizaciona struktura koja
sprovodi definisani proces istraivanja.
Autor disertacije koji je uoio problem, formulisao ga, rukovodilac je ovog istraivanja.
Kandidat je sagledao veliinu formulisanog problema i angauje se na viegodinjem
prikupljanju i prouavanju odgovarajue literature iz obalsti mainstva, metalurgije, fizike,
matematike, ekonomske racionalizacije i ostalih naunih disciplina vezanih za savremenu
dijagnostiku tehnologiju metala ovog vremena. Takoe, ogroman doprinos kandidatu za
reavanje formulisanog problema je i plod desetogodinjeg istraivanja na polju odravanja
vitalnih elemnata eleznikih tehnikih sistema kao i viegodinjim radom i steenim
znanjem u preduzeu sistema Bratstvo iz Travnika, u kome je kandidat obavljao

29
kreativne poslove u oblasti savremnih tehnologija odravanja i dijagnostikovanja sistema
mainskih elmenata, sklopova, postrojenja i tehnikih sistema vojne industrije.
Rukovodilac istraivanja (kandidat) je koncipirao projekt istraivanja na tehniko-
tehnolokoj izvodljivosti, obnavljanja i dijagnostikovanja vitalnog mainskog elemanta
eleznikog vunog vozila, postiui zadovoljavajui nivo pouzdanosti shodno
odgovarajuim internim i eksternim zakonskim propisma eleznikih uprava. Rukovodilac
(kandidat) istraivanja je istraivanje koncipirao teoretskim izuavanjima izvodljivosti,
eksperimantalnim istraivanjem tehnoloke primenljivosti u kalsinim radionicama ovog
vremena, podvrgavajui navarivanju venca osam monoblok tokova kvaliteta ER7.

Dijagnostikovanjem stanja obnovljenih monoblok tokova savremenim dijagnostikim

tehnologijama bez razaranja, a potom dijagnostikovanje neophodnih preostalih parametara
metodama i dijagnostikim tehnologijama sa razaranjem na etiri monoblok toka u
nadlenim Institutima i institucijama kao i laboratorijama. Laboratorijska eksperimantalna
dokazivanja mehanikih karakteristika, hemijske analize, ultrazvune defektoskopije,
mikrografskog i makrografskog ispitivanja i dokazivanja, zaostalih napona nakon
obnavaljanja - navarivanjem venca, sprovedeno u saradnji sa verifikovanim naunim
institucijama kao to su: Instutut Objedinjeni-Metaluruki Konbinat Viksa, Rusija,
Institut elezare Niki, Institut livnice elika Jelingrad Banja Luka, Institut Hasan
Brki Zenica, Institut Mainskog fakulteta Banja Luka, Laboratorijska kontrola
Bratsvo Subotica, Laboratorijska kontrola Tvornica eleznike opreme Kneevo i
Sektora kontrole kvakliteta eljeznice Republike Srpske Doboj.

Na osnovu sprovedenih teoretskih, eksperimentalnih dokazivanja izvodljivosti i

pouzdanosti obnovljenih venaca monoblok toka kvaliteta ER7, rukovodilac (kandidat)
obezbeuje saglasnost od Tehnike komisije RS, Uprave preduzea RS i Ministrastva
veza i saobraaja RS, za eksploataciono istraivanje, i stavlja u funkciju eksploatacije dva
osovinska sklopa (etiri monoblok toka) na jedno obrtno postolje tertnih kola serije
Uaddf br. 86 44 934 6002-1, koja su u saobraaju na prugama BiH, poev od 08.02.2010
godine do daljnjeg.

Pri svim procesima eksperimentalnog i eksploatacionog istraivanja kandidat je, osim

rukovoenja ispitivanjima, vrio obradu i analizu dobijenih rezultata, odabir naina
njihovog prezentovanja, pisanje zavrnog elaborata i celokupnim rezultatima sprovedenog
istraivanja, izdvajanje kljunih rezuiltata istraivanja koji su prezentovani u okviru ove
doktorske disertacije i izvoenje zakljuaka koji pobijaju ili dokazuju postavljenu hipotezu.

U ceo proces ispitivanja institucionalnih laboratorija ukljueni su nauni saradnici i

strunjaci koji su neophodni da bi se pouzdano izvrilo planirano ispitivanje. Zbog
sloenosti i obima istraivanja u okviru disertacije, formirano je vie ekipa, angaovana je
brojna oprema dislocirana na irem prostoru nekadanje Jugoslavije, od kandidata je
zahtevalo izuzetne napore u smislu koordinacije i sinhronizacije rada.

Rukovodilac istraivanja je sainio Program ispitivanja i dokazivanja stanja monoblok

toka nakon obnavaljanja i praenja pri procesu eksploatacije. Program je sadravao
detaljan plan i program istraivanja, prema propisanim upustvima i specifinostima, a
usklaeno internim i eksternim zakonitostima eleznice. Kompleksnost laboratorijskog
ispitivanja i prezentovanja rezultata, iziskovalo je razliite laboratorije sa razliitim
tehnolokim i kadrovskim kapacitetima, te je kandidat uloio dodatne napore u cilju
racionalnog koritenja.

30
 3. TEORETSKA ISTRAIVANJA

Trokovi teta koji nastaju u svim proizvodnim granama kao i na eleznikim tehnikim
sistemima pri eksploataciji, usled mehanikog i hemijskog troenja ogromni su za celu
svetsku ekonomiju. Veliki broj ekonomskih strunjaka i statistiara nas opominju i
istovremeno i podaci upozoravaju, koji govore koliko se koliinski i vrednosno u svetu
godinje odbacuje jednodelnih eleznikih tokova iz sve bre aktivne upotrebe, nakon
habanja profila kotrljanja, u obliku sirovine, koja slui za proizvodnju metala odnosno kao
otpadno gvoe.

Nastojanjima da taj ekonomski faktor svedemo u realne okvire, shodno stepenu razvoja
nauke i tehnologije vitalnog dela eleznikog vozila, tj monoblok toka, koji je izloen
pojavama trenja i troenja i mogunosti za njegovo smanjenje. U tom cilju akcentirati emo
predmet intezivnih fundamentalnih istraivanja i traenja odgovarajuih primenjenih i
neprimenjenih tehnikih reenja za njihovo leenje i ponovno vraanje u proces
eksploatacije. Predmet ove doktorske disertacije neminovno zahteva opsena teoretska
istraivanja, izuavjui mnogobrojne naune i tehnike discipline, kao to su fizike, zatim
iz oblasti hemije, fizike, metalurgije, mehanike vrstih tela, otpornosti materijala, mehnike
fluida, termodinamike, nauke o prenosu toplote, tehnologije i poznavanje metala,
mehanike tehnologije i drugo.

Sa tih relevantnih zahteva, teoretsko istraivanje predmeta doktorske disertacije ima

prevashodan cilj za izvrenje tehniko-tehnoloke radnje, a da se pouzdanost monoblok
toka nae na istom ili veem tehnikom nivou. Takoe, kroz nauni proces teoretskog
izuavnja, elaborisati emo dostignuta Evropska i svetska nauna saznanja iz obalsti
jednodelnih eleznikih tokova ovog vremena, koja emo implementirati kroz proces
eksperimtalnog i eksploatcionog naunog istrivanja, verifikujui postignuti nivo kvaliteta i
pouzdanosti u nauno-istraivakim institucijama i laboratorijama u zemljama iz naeg
okruenja.

3.1. Opte tehnike karakteristike osovinskog sklopa s navuenim

monoblok tokovima kvaliteta ER7
Osovinski sklopovi su delovi kola od kojih najvie zavisi bezbednost saobraaja. Spadaju u
grupu vitalnih mainskih elmenta eleznikog vunog i vuenog voznog sredstva. U samom
tehnikom sistemu obezbeuju neposredni kontakt vozila sa inom i upravljaju kolima. Od
stanja celokupnog osovinskog sklopa, u prvom redu zavisi bezbednost i sigurnost, a zatim i
mirnoa hoda vozila. Zbog toga se mora posvetiti posebna panja prilikom odravanja
istog.

Osovinski sklopovi eleznikih vozila izloeni su optereenjima:

- mase sanduka kola,
- mase tereta,
- mase obrtnog postolja,
- mase delova koji su neposredno ugraeni na osovinske sklopove,
- vertikalnim i horizontalnim udarnim silama, koje nastaju usled neravnina na
povrini kotrljanja,
- termikim silama usled koenja.

Na slici 3.1.1. prikazan je izgled osovinskog sklopa, za putnike i teretne vagone sa

navuenim monoblok tokovima kvaliteta ER7 prenika kruga kotrljanja 920 mm.

31
 Slika 3.1.1. Osovinski sklop putnikih i teretnih vagona koji se koe papuastom
konicom, nazivnog prenika toka 920 mm. 1-osovina i 2- monoblok
toak. [110]9

Osovinski sklopovi, zbog svog znaaja determinisani su nizom standarda koji obrauju:
materijal za izradu, izgled, postupak izrade, nain kontrole i eksploatacije, probleme
odravanja, bezbednosna pitanja upotrebe itd. Takoe, standardi definiu i metode
prorauna.

Znai da su sva pitanja, od projektovanja do kasacije osovinskog sklopa definisana kako

internim tako i eksternim standardima JUS P.F2.010, EN13260:2003 i UIC 813-1 objavom.

3.1.1. Klasifikacija najeih kvarova osovinskih sklopova sa navuenim monoblok

tokovima kvaliteta ER7

3.1.1.1. Oteenja
Pod ovim se podrazumeva promenjeno stanje osovinskog sklopa izazvano deformacijom
promene strukture metala ili naruavanjem presovanih sklopova na osovini, uticajem
mehanikih oteenja. Takoe, pod oteenjem se ogleda i pomeranje upresovanog
monoblok toka, kao i oteenja na monoblok tokovima ili leajevima.

3.1.1.2. Naprsline
Naprsline (pukotine) javljaju se na kritinim prelazima i naponskim takama presovanja,
glavine toka (posebno sa unutranje strane toka kao i u glavini toka) i obodu toka.
Uzroci pojave su razni, ali bilo gde da se nau uoeni okom, ultrazvukom ili ferofluksom,
vode kasaciji osovinskog sklopa (ili toka), a za ponovljene sluajeve preporuljivo je od
relevantnih institucija traiti sistematski uzrok.

[110]9 UIC objava 812-2 Monoblok tokovi za vuna i vuena vozila-Dozvoljena odstupanja, 2
izdanje, decembar 2002, Pariz.
32
3.1.1.3. Razaranje
Razaranje (pucanje, odlom) uglavnom je posledica neblagovremenog kasiranja naprslog
toka ili osovine. Havarije koje se deavaju zbog ovog uzroka, najtee su (lom osovine ili
odlom komada monoblok toka), a manifestacija tete je katastrofalna.

3.1.2. Postupak odravanja i indetifikacija otkaza osovinskih sklopova

Mnoge Evropske organizacije i institucije su istraivale pouzdan i prihvatljiv nain

odravanja osovinskih sklopova kao i indetifikaciju otkaza nastalih toplotnim oteenjem
pri kontaktu koione papaue i toka. Izuavanjem istraivanja Evropskih istraivakih
institucija, koje su se bavile ovom problemtikom, smatramo da je najpouzdaniji postupak
odravanja osovinskih sklopova sa navuenim monoblok tokovima koji se koe papuom
od SL, za brzine kretanja do 120 km/h, je predoio i posebnu panju koju je posvetio
Evropski elezniki istraivaki institut (ERRI) .

Na osnovu tih izuavanja, a sainili smo tok tehniko-tehnolokog pristupa odravanja,

osovinskih sklopova i identifikacije kvara, nakon toplotnog dejstva na povrine kotrljanja
ili mehnikih oteenja pri statikim i dinamikim dejstvima, a koji se, uglavnom
primenjuje u svim Evropskim eleznikim upravama. Prikazani dijagram toka tehnolokom
procesu odravanja i identifikacije otkaza osovinskih sklopova, slika 3.1.2.1.sadanjim
nainom odravanja i dijagnostikovanja.

33
 Dijagram toka za tretman osovinskih sklopova na monoblok tokovima,
koji se koe konicama sa papuom, posle njihovog toplotnog oteenja

Oteenje uoeno u eksploataciji Osovine u ciklusu odravanja

Identifikacija oblika
odravanja

Sistem za
Pucanje toka ili Smicanje Ukljuena
detekciju Vizuelno
kontinualna prslina koionih pneumatska
konice uoene greke
na obodu toka papua runa konica
ukljuene

- zameniti oteene Kone papue

osovine i zabeleiti pomerene Vizuelni
Prijava alarma
poloaj iznad pregled
- pregledati kola spoljanjosti
toka

- jasno izgorela boja ispod oboda toka

- tragovi oksidacije, obod toka obojen
plavo
- materijal tri na treoj povrini
toka
- istopljene kone papue
- prsline

Oteena osovina Kola na eleznikoj mrei kojoj kola pripadaju

treba da se poalje - kola treba da se obrade u skladu sa sopstvenim pravilima eleznice:
domicilnoj eleznici pregledati osovine i po mogunosti demontirati
treba ispitati konice na kolima (ukljuujui ispitivanje konica na
ispitnom stolu u sluajeva kada papue tre)

Ako je osovina skinuta

Osovine odlaze u radionicu ili domicilnoj eleznici

Obrada prema pravilima svake od eleznica

Ocenjivanje kategorije toka

Toak kategorije 2 Toak kategorije 1

Obrada kako to
Obrada kako to
predvia ERRI
predviaju propisi
izvetaj

Slika 3.1.2.1. Postupk odravanja i indetifikacije otkaza, osovinskih sklopova sa

navuenim monoblok tokovima, koji se koe sa livenom papuom

34
3.2.Monoblok toak

Monoblok toak je najvniji i najodgovorniji deo obrtnog postolja, odnosno osovinskog

sklopa. Pomou njega se ostvaruje uzajamna veza izmeu rama obrtnog postolja i ine. U
sklopu svog tehnikog sistema (elezniko vozilo), monoblok tokovi primaju i prenose sva
vertikalna i horizontalana optereenja, od sanduka na ine i obrnuto. Kod putnikih i
teretnih vagona, a za brzine kretanja do 160 km/h, smanjenje brzine i zaustavljnje
eleznikog vozila vri se trenjem koionih papua na povrinu kotrljanja monoblok toka,
pri emu se kinetika energija pretvara u toplotnu. Tu proizvedenu toplotu, uglavanom
apsorbuje toak i vei deo predaje okolini, a manju toplotu zadrava zagrevajui se.
Hlaenje monoblok toka je u progresivnom odnosu sa brzinom kretanja i neposrednim
dodirom sa vazduhom, tako da se bre hlade delovi oboda monoblok toka, nego njegovi
unutranji delovi.

Do 1985. godine, uglavnom na putnikim i teretnim eleznikim vozilima, dominirali su

dvodelni tokovi ili takozvani bandani. Elementi koji su odluujui za eliminisanje iz
funkcije eksploatacije bandanih tokova su: labavljenje obrua, navlaenje obrua na disk
toka, manji vek trajanja uobruenog toka do zamene obrua u odnosu na monoblok
toak, umanjenje pouzdanosti, oteano uravnoteenje, mogunost smanjenja neoveajne
mase i ograniene brzine kretanja.

Razvojem nauke i tehnologije u svetu, dolo je do korienja modernih proizvodnih

tehnologija sa masovnom proizvodnjom i primenom u praksi, jednodelnih tokova odnosno
monoblok tokova razliitih nazivnih prenika i oblika. Iza ovakvog konstruktivnog reenja
(monoblok toka) stoje velike eleznike uprave i veliki elezniko-metalurki kombinati
Evrope i ostalih razvijenih zemalja sveta, te je ova vrsta tokova u potpunosti eliminisala
primenu uobruenih tokova na putnikim i teretnim kolima, kao i ostalim prunim
vozilima.

Naunim izuavanjem mnogih evropskih i svetskih istraivaa koji su svoja teorteska

istraivanja bazirali na definisanju konstruktivnog oblika i veliina elemenata monoblok
toka, u cilju postizanja potpune pouzdanosti pri eksploatciji tehnikog sistema, naroito
pri velikim brzinama kretanja vozova ovog vremena (preko 200 km/h), relevantna je
injenica poznavati funkcionalnost delova monoblok tokova koji su presudni za pouzdano
izvrenje funkcije u tehnikom sistemu pri eksploataciji.

3.2.1. Konstruktivne izvedbe monoblok tokova prenika 920

Razni periodi tehnolokog razvoja monoblok tokova, tehnoloka tradicija proizvoaa ili
eleznike uprave, te razliiti rezultati eksperimentalnih i teoretskih istraivanja, doveli su
do raznih reenja ovih tokova sl. 3.2.1.1. Sva reenja tee da toak bude to laki i jeftiniji,
da se to sporije troi, a da pouzdanost pri eksploataciji bude to vea.

35
Slika 3.2.1.1. Konstruktivna reenja monoblok tokova, zastupljenih u eleznikim transportnim
sistemima: a) ravni vertikalni disk, b) ravni kosi disk. c) talasasti disk i d) radijus
udubljeni-ispupeni disk. [72]10

Razliita konstruktivna reenja diska imaju za cilj da se ublae sile u taki dodira toak-
ina. Talasasti diskovi su predmet istraivanja naroito u Rusiji, gde poetni rezultati
ukazuju da se znatno priguuju udari.

Ova izuavanja i te kako imaju veliki uticaj na predmet ove doktorske disertacije,
posmatrjui sa tehnikog aspekta tj. ponaanje mehanikih karakteristika profila monoblok
toka pri procesu eksploatacije

Koristei dostupnost svih novoistraenih i dokaznih injenica koji karakteriu veu

pouzdanost i ekonominost pri ekploatacji tehnikog sistema, sve evropske zemlje pa ak i
preostali deo razvijenog sveta, eleznike uprave, implementiraju novostvorenu
istraivako-tehniku vrednost i ozakonjuju za primenom kako internim tako i eksternim
propisima i normama.

Na osnovu predmeta doktorske disertacije o novom tehniko-tehnolokom postupku

izvodljivosti odravanja monoblok toka, za putnika i teretna eleznika vozila, a koja
saobraaju brzinama do 120 km/h, primena istraivanja bie vrena na monoblok toku koji
je usvojen i usklaen kako internim tako i eksternim propisima.

Na slici 3.2.1.2. prikazano je najnovije konstruktivno reenje monoblok toka koju je

usvojila EN 13262 i UIC 812-3, za osovinsku masu 220 [kN] za putnika i teretna kola, a
primenjuju se u eksploataciji eleznikih uprava pod nekadanjim sistemom J, (RS),
prenika 920 mm prema JUS P. F2. 036. U tabeli su date njegove osnovne i bitne
konstruktivne veliine, koje imaju uticaj i na predmet doktorske disertacije. Sa slike je
vidljivo da se monoblok toak sastoji iz tri glavna elementa: 1) glavine; 2) diska i 3)
oboda.

[73]10 Jovanovi, R., Osovinski sklopovi eljeznikih vozila, Saobraajni istitut, Beograd, 1996.

36
 Slika 3.2.1.2. Monoblok tokovi 920 mm za putnike i teretne vagone, osovinske mase
220 [kN], a usklaeni EN, UIC i JUS-om. [109]11

Tip Veliine u mm
MBT Do D1 D2 D3 D4 D5 D6 L a
1 920 846 830 790/780 185 285 250 190 60
2 920 846 830 790/780 185 285 250 190 60
3 920 870 854 790 185 285 250 190 60
4 920 870 854 820 200 250 270 185 23
5 920 870 854 820 185 250 250 170 15
6 920 846 830 790 200 250 270 185 23

Tabela 3.2.1.1. Konstrukcione veliine bitnih parametara monoblok tokova 920 mm

usklaeni EN, UIC i JUS-om [60]12

3.2.2.Tolerancije mera monoblok toka

Definisanje tehnikog izgleda nekog mainskog dela, kao i monoblok toka eleznikog
vozila, koji preferira kao vitaln elezniki mainski elemenat, definisan je odgovarajuim
konstrukcionim crteom i usklaen internim i eksternim eleznikim standardima. U
konkretnom sluju geometrijski izgled i tolerancije mera monoblok toka kvaliteta ER7,
usklaen je prema Meunarodnoj objavi UIC 812-3, kao i EN 13262. Predmet doktorske
disertacije je baziran na ovom obliku i kvalitetu monoblok toka koji ima dominantnu
eksploatacionu primenu u svim Evropskim zemljama na putnikim i teretnim vagonima.
Znaaj geometrijskih simbola opisani su na slici 3.2.2.1, a tolerancije mera i oblika dati su
u tabeli 3.2.2.1. za monoblok toka 920 mm kvaliteta ER7.

[110]11 UIC Objava 812-2: Monoblok tokovi za vuna i vuena vozila Dozvoljena odstupanja,
2. izdanje, Pariz, decembar 2002,
[61]4 EN 13262

37
 Mere u mm
Vrednosti Vrednosti Vrednosti
Oznaka Simboli Simboli
kategorija 1 kategorija 2 kategorija 3
Spoljni prenik a 0/+4b 0/+4b
Unutranji prenik
(strana treeg kruga) b1 0 / -2 0 / -4
Unutranji prenik
(strana mernog kola) b2 0 / -2 0/-6 0 / -4
Profil tree povrine v 0,1 0,2
Toka
Zaobljenost tree povrine s 0,1 0,2
Boni graninik t 0,2 0,2
Visinski graninik j 0,2 0,2
Spoljanji prenik odvodnog
ljeba W 0 / +2 0 / +2
Spoljanji prenik (strana
treeg kola) f1 0 / +2 0 / +10 0 / +5
Spoljanji prenik (strana
mernog kola) f2 0 / +2 0 / +10 0 / +5
Prenik otvora prethodno
bueno g1 0 / -2 0 / -2
u vezi sa u vezi sa u vezi sa
crteom ili crteom ili crteom ili
standardima, standardima, standardima,
g2 da bi se da bi se da bi se
Spremno za sklapanje
obezbedila obezbedila obezbedila
dobra dobra dobra
funkcija funkcija funkcija
toka toka toka
Unutranji
prenik glavine
- prethodno bueno x1 0,1 0,2
- spremno za sklapanje x2 0,02 d 0,02 d
Duina h 0 / +2 b 0 / +2 b
Prelaz glavine u poreenju
r 0 / +2 b 0 / +2 b
sa vencem toka
Nezaobljenost otvora

- prethodno buenjec q1 q1 0,2 0,2

- spreman za sklapanjec q2 q2 0,1 0,1

Poloaj spojke na prelazu ka
vencu toka i glavini k 4 8 8
Spojka
Debljina spojke na prelazu
m + 2/ 0 +8 / 0 +5/0
ka vencu toka
Debljina spojke u prelazu ka
n +2/0 +10 / 0 +5/0
glavini
Tabela 3.2.2.1. Tolerancije mera monoblok toka [109]13

[110]13 UIC Objava 812-2: Monoblok tokovi za vuna i vuena vozila Dozvoljena odstupanja,
2. izdanje, Pariz, decembar 2002.
38
Slika 3.2.2.1. Znaaj simbola oblika bitnih parametara monoblok toka 920 mm. [60]14

3.2.3. Tehnike karakteristike elemenata monoblok toka

3.2.3.1. Glavina

Glavina monoblok toka je konstruktivno proraunata (eksperimentalno) i utvren je njen

oblik i dimenzije, kako bi sva statika, dinamika i druga optereenja pouzdano obavila
svoju funkciju za eksploatacioni vek. Svi prorauni i eksperimentalna istraivanja su
bazirani na pouzdanoj sigurnosti da pri navlaenju i eksploataciji unutranje naponsko
stanje bude u granicama dozvoljenih, tj. do 300 [Mpa]. Pri tehnolokom procesu navlaenja
monoblok toka na osovinu vrlo je bitno ispotovati propisanu toleranciju i kvalitet obrade
glavine monoblok toka zbog toga to se 70% lomova osovine deava uglavnom sa obe
strane glavine toka, a uzrok ovome je preteran (nedozvoljen) preklop rupe glavine i
osovine. Ovakvim zadorom uveavaju se naponska stanja u glavini to poveava
mogunosti rasprskavanja monoblok toka.

[61]14 EN 13262

39
3.2.3.2.Disk monoblok toka

Posmatrano sa slike 3.2.1.2. disk je najtanji ispod oboda, a najdeblji do glavine. Tome je
uzrok tenja da naponsko stanje toka, u predelu diska bude povoljno i bezbedno (sa
teoretskog i eksperimentalnog istraivanja utvrenog stanja). Ovaj problem je utoliko
sloeniji to poveanje debljine diska znaajno umanjuje naponsko stanje u svakom delu
toka, ali zato poveava masu toka odnosno, ukupnu masu voznog srestva. Ovakv odnos,
pri istoj brzini i osovinskoj masi poveava sile u taki dodira toak-ina, a to trai jo
masivniji toak. Zbog toga vee eleznike uprave kao i nauno istraivake institucije rade
na uobliavanju vie oblika diska monoblok toka, a eksperimentalno se ispituje i trai
oblik koji karakterie najpovoljnije naponsko stanje.

Na osnovu izuavanja istraivakih radova u svetu moemo dati pouzdan zakljuak da

tokovi talasastog diska imaju poveanu radijalnu elastinost i izazivaju manje sile u
vertikalnoj ravni. Time se poveava vek trajanja osovinskog sklopa i koloseka. Paralelno,
menja se i kvalitet izrade tokova (materijalom i termikom obradom) i dolo se do tokova
kvaliteta od R2 do R9 primenom poveanog kvaliteta za vee osovinske mase i vee brzine
vozova.

Odreivanje optimalnog oblika monoblok toka, odnosno diska, jako je sloen zadatak,
posebno to je to jedan elemenat sloenog oblika, a moe se izraditi iz raznih elika,
raznom tehnologijom, tj. vrstom obrade. Zato odluujui uticaj imaju precizni radijusi u
predelu diska do oboda i ka glavini. Oni se kreu od 40 do 150 mm.

Sa aspekta umanjenja faktora koncentracije napona, na prelaz obod-disk i disk-glavina,

bolje je reenje sa veim radijusom prelaznog zaobljenja. Meutim, reenje sa veim
radijusom do oboda ili glavine obavezno vodi poveanju mase toka sa svim
negativnostima koje su ve navedene.[14]15.

3.2.3.3. Obod monoblok toka

2
Povrina kotrljanja tokova se oslanja na inu sa povrinom oko 2,5cm koju optereuju
sile tokovnog statinog pritiska od 60 do 115 [kN] i dinamiko optereenje. Zato u
dodirnoj zoni toka i ine dolazi do sloenog kontaktnog naponskog stanja i deformacija. A
na skretnicama na loijoj pruzi, uticajem ljuski i ravnih mesta na tokovima, oni su
dinamiki dodatno optereeni (ponekad 5 do 7 puta veim udarom od statinog
optereenja). Nadalje, kretanjem kola kroz krivine kao i pri vijugavom kretanju osovina u
pravcu pruge (to je obavezno zbog razlike u prenicima tokova u eksploataciji) dolazi do
produnog bonog proklizavanja tokova, te pojave sila trenja klizanja. Ove pojave i te
kako utiu na vek trajnja geometrijskih parametara venca monoblok toka koji je predmet
novog tehniko-tehnolokog naina odravanja ove doktorske disertacije. Kretanjem
osovinskih sklopova kroz krivine, kontaktom vanjskog venca na bonu stranu ine,
rezultuju se uzdune obimne sile koje imaju znatan uticaj na habanje profila kruga
kotrljanja toka. Zbog ovakve pojave na brdskim prugama, a koje uglavnom dominiraju na
Bosanskohercegovakim predelima, obod toka ima znatno manji eksploatacioni vek nego
tokovi koje se eksploatiu u zemljama ravniarskih pruga bez manjih krivina.

Takoe, pri koenju sa klasinim konim papuama tokovi su izloeni i drugim silama tre-
nja (po obodu i u podnoju kontakta toak - ina), to dovodi do jakog zagrevanja tokova.

[14]15 Bibik, G. A., Proizvodstvo eleznodoronih koles, Metalurgija, Moskva, 1982.

40
U prethodno navedenim uslovima vanu ulogu ima pravilan izbor prenika i debljina oboda
toka.

3.2.4. Uticaj prenika monoblok toka na eksploatacione karakteristike

Istraivanje predmeta ove doktorske disertacije je baziran na odravnje monoblok tokova

za teretna i putnika kola, prenika 920 mm i brzine kretanja do 120 km/h. Neminovnim
troenjem profila toka, pri eksploataciji, neophodno je vriti odravanje profila toka, to
ima za posledicu smanjenja prenika toka, a to se odrava na sledee tehnike parametre:

3.2.4.1. Poveanje prenika toka pozitivno deluje u smislu:

1. poveanja kontaktne povrine toka i ine, a time umanjenja kontaktnog napona,
2. za isti transportni put, vei toak pravi manji broj obrtaja, to preko manjeg broja
naponskih ciklusa produava vek osovine tokova i leajeva,
3. vea povrina toka se bre hladi pri istom intenzitetu toplote od koenja papuama,
te produava vek trajanja toka i poveava mu sigurnost u radu,
4. umanjuje se otpor kretanja kola i voza,
5. ublaavaju se dinamika optereenja pri kretanju uzdu pruge,
6. utie se na smanjenje frekvencije oscilacija osovinskog sklopa, a time i obrtnog
postolja kao i sanduka kola.

3.2.4.2.Smanjenje prenika toka je povoljno zbog:

1. umanjenja mase tokova, to vodi ublaavanju dinamikih udara u taki dodira
toak-ina,
2. sniava teinu vozila, to vodi veoj dinamikoj stabilnosti i poboljava mirnou
hoda vozila, a smanjuje dejstvo bonih i uzdunih horizontalnih sila koje deluju u
teite vagona, umanjenje dejstva bonih sila na venac toka,
3. omoguava smanjenje krute baze obrtnih postolja i donjih postolja i tako vodi utedi
materijala za izradu vagona,
4. bolje se prilagoavaju u krivini malog radijusa, to vodi manjem troenju venca
tokova i ina,
5. omoguava nadgradnju veeg sanduka prema slobodnom profilu pruge to iri
mogunost prevoza tereta velikih gabarita.

U tabeli 3.2.4.1.dati su podaci pojedinih svetskih istraivaa koji definiu postojanost

korelacione veze izmeu veliine prenika tokova i tokovnog optereenja, odnosno,
dozvoljava se sve vee specifino opterteenje [kN/m] tokova sa porastom prenika (jer se
smanjuje kontaktni napon, usled porasta kontaktne povrine).

U Rusiji, zbog veih nosivosti, kola (po srednjem optereenju), vertikalno optereenje
toka ima tendenciju smanjenja tokovnog optereenja, a nisu vea od 120 do 130 [kN/m].

41
 Nazivni prenik Vertikalno, statiko Odnos veliina vertikalnog
monoblok toka optereenje ine od toka statikog optereenja ine i
prenika toka
[mm] [kN] [kN/m]

710 96 135
760 104 137
835 117 140
915 129 141
965 138 143
1015 146 144
1065 155 145
Tabela 3.2.4.1. Veza porasta prenika monoblok toka u zavisnosti od tokovnog,
statikog optereenja u SAD.[73]16

3.2.5. Profil monoblok toka

Profil toka eleznikih vozila moemo definisati kao krivu liniju koja ostvaruje neposredni
kontakt sa profilom ine.

Prvi poeci izuavanja ovog problema su bili zasnovani na uoenoj injenici da je habanje
profila toka, a pogotovo venca, najbre kada je profil nov, a kasnije se usporava. Odatle je
nastala ideja da je mogue doi do jedinstvenog najoptimalnijeg profila toka, bazirajui se
na na geometrijski polaz istraivanja na taj delimino pohabani profil.

Profil monoblok toka teretnih vagona i putnikih vagona, u skoro svim Evropskim
eleznikim upravama predstavlja aproksimaciju UIC-ORE (ERRI). Smatra se da je ovakav
profil povrine kotrljanja toka najpovoljniji za kombinovane vrste pruga (brdsko-
ravniarske), kao i za pruge sa mnogo krivina. Na slici 3.2.5.2. prikazani su profili UIC-
ORE, tj. profil koji je ujedno i predmet istraivanja doktorske disertacije za odravanje
novim tehniko-tehnolokim metodama. Na istoj slici je prikazan profil toka po GOST-u,
koji u neznatnim geometrijskim karakteristikama odstupa od UIC-ORE.

Danas u svetu vei broj eleznikih uprava usvoili su svoj profil toka, a meu njima RS,
S, kao i ostale zemlje u okruenju koje su bile pod nekadanjom eleznikom upravom
J. Neke Evroske eleznike uprave imaju i vie usvojenih profila tokova zavisno od vrste
vozila i prenika eksploatacionih tokova.

Profil toka treba tano obraditi s obzirom na to da ima viestruki znaaj u eksploataciji, jer
pre svega profil obezbeuje sigurnu vonju, mirnou hoda i intenzitet potronje toka
(venca toka) i ine. Zbog toga je profil definisan dvostruko, kao novoobraeni profil i
profil sa graninim merama istroenja u eksploataciji, posle ega se profil ponovo obrauje.

Ono to ovaj rad ini korakom ka tehniko-tehnolokom unapreenju odravanja venca

jednodelnih eleznikih tokova kvaliteta ER7, jeste regeneracija profila venca
(navarivanjem) izmeu ove dve obrade, uz udovoljenje elmentata sigurnosti i pouzdanosti
kao i ekonomske opravdanosti.

Formiranje profila toka mehnikom obradom uglavnom izvode radionice eleznikih

uprava, a koje poseduju odgovarajuu mainsku opremu kao i opremu za dijagnostikovanje.

[73]16 Jovanovi, R., Osovinski sklopovi eljeznikih vozila,Saobraajni institut, Beograd, 1996.

42
Mehanika obrada monoblok toka je danas dostigla veliki stepen unapreenja, s obzirom
na to da je u poslednje vreme dolo do ekspanzije razvoja mainske industrije, a pogotovo u
razvijenim zemljama sveta.

Profil toka eleznikih vunih i vuenih vozila, zbog svog geometrijskog oblika moemo
podeliti po zonama, a svka zona ima svoju vitalnu funkciju pri procesu eksploatacije po
koloseku. Na slici 3.5.2.1. su prikazane zone profila toka, a u tabeli 3.5.2.1. su definisani
struni nazivi zona profila toka, definisane od strne Meunarodnih Objava i Pravilnika.

Slika 3.5.2.1. Zone profila toka eleznikih vozila [140]17

Broj oznake Opis zone profila toka

1. Unutranja povrina oboda monoblok toka
2. Unutranja povrina venca monoblok toka
3. Vrh venca toka
4. Spoljanja povrina venca monoblok toka
5. Zaobljenje profila tranja
6. Povrina kotrljanja venca toka
7. Poduni nagib spoljanjeg dela tree povrine
8. Spoljanja kosina profila tranja
9. Spoljanja povrina oboda monoblok toka

Opis zone profila toka

Slovna oznaka
a Visina venca monoblok toka
b Debljina venca monoblok toka
c irina oboda monoblok toka
d Prenik tree povrine monoblok toka
r1, r2,i r3, Poluprenici zaobljenog kraja venca
r4 Poluprenik zaobljenog profila tranja
Ugao spoljanje povrine venca toka

Tabela 3.5.2.1. Opis zona profila monoblok toka [140]

[140]17 Standardi i objave ORE UIC, iz oblasti tokova i osovina inskih vozila.

43
 a)

b)
Sika 3.2.5.2. Profil toka kotrljanja
a) Profil toka GOST 9036-76.
b) Profil toka UIC-ORE (koriste RS,S, FBiH i ostalih eleznikih
uprava u okruenju). [140]18

3.2.6. Matematiki prikaz "UIC -ERRI" standardnog profila

Kao kod diska monoblok toka, slian uticaj ima i funkcija promene profila monoblok
toka[139],

Z f ( y) [3.1]

[140]18 Standardi i objave ORE UIC, iz oblasti tokova i osovina inskih vozila.

44
Tako su pored date funkcije profila UIC-a, istraivanja MAV eleznice (Maarska) ukazala
da je hiperbola [3.2], odgovarajua onom profilu koji na toj eleznici ima optimalan vek
trajanja tokova.
b
y a [3.2]
x
Ispitivanjima u Rusiji dolo se do saznanja da je kod njih optimalan profil toka parabola
tipa
y axbecx [3.3]
gde su faktori: a = 4,8 do 5,4; b = 0,23 do 0,25; c = 0,041 do 0,053.

Teoretskim istraivanjem Evropskog eleznikog instituta, dolo se do saznanja da je profil

toka UIC-ORRE koji se eksploatiu inama tipa UIC-49 i UIC 60, a koje dominiraju
Evropskim prugama, vek trajanja izmeu profilisanja toka dva puta dui od oblika profila
toka po standardu GOST 9036-76.

Na slici 3.2.6.1. prikazan je profil toka po UIC 812-3, u koordinatnom sistemu, a u tabeli
3.2.6.1 date su veliine koordinata.

Slika 3.2.6.1. Profil toka po UIC 812-3 u koordinatnom sistemu Z= f (x) .[140]19

Kota 1 2 3 4 5 6 7 8
Z 5,06 3,92 3,12 2,00 1,25 0,72 -0,20 -0,42
Y -32,5 -30 -27,5 -22,5 -17,5 -12,5 10 25
Tabela 3.2.6.1. Koordinate UIC profila MBT.[139]

3.2.7. Habanje profila venca toka

Prvi poeci izuavanja ovog problema su bili zasnovani na uoenoj injenici da je habanje
profila toka, a pogotovo venca, najbre kada je profil nov, a kasnije se usporava. Odatle je
nastala ideja da je mogue doi do jedinstvenog najoptimalnijeg profila toka bazirajui se
na na geometrijski polaz istraivanja na taj delimino pohabani profil .

[140]19 Standardi i objave ORE UIC, iz oblasti tokova i osovina inskih vozila.

45
Pri eksploataciji svih eleznikih vozila, neminovan je i prirodan proces habanja venca
monoblok toka i povrine kotrljanja, koji je grubo reeno rezultat trenja nastalim izmeu
monoblok toka u dodiru sa inom i papuom za koenje. Tom neizbenom mehnikom
pojavom, konstruktori su tehniko-tehnoloki uredili funkciju odnosa, tako da je u sistemu
trenja toak-ina elemenat predvien za vee habanje, toak. Pri brzom koenju toak se ne
okree nego klizi i tako dolazi do mestiminog troenja i zagrevanja to dovodi do tetnih
lokalnih promena u strukturi, pa ak i do pojava povrinskih prslina, popularno nazvanih
ljusaka na gazeoj povrini. Nakon ovakve pojave, neminovno je profilisanje monoblok
toka, gde se, tom prilikom, prenik umanjuje i za 15-35 mm. Poveano habanje venca i
povrine kotrljanja monoblok toka javlja se na prugama sa dotrajalim inama i trasama sa
mnogo krivina, to je na prostoru naih zemalja uglavnom zastupljeno.

Enormno troenje venca i povrine kruga kotrljanja monoblok tokova jeste na prugama sa
veim padovima gde se u tom sluaju intenzivnije upotrebljavaju konice koje produkuju
troenje venaca. Ovo ak moe rezultirati u predgrevanje tokova i dodatnog naponskog
stanja u monoblok tokova, to esto dovodi do promene vrstoe materijala toka i time
bude ugroena bezbednost saobraaja.

Isto tako, na enormnim uzbrdicama (usponima) esto se primenjuje upotreba peska na

vunom vozilu (lokomotiva, pruno vozilo) radi spreavanja proklizavanja, naroito u
uslovima kada je kino vreme ili sneg, te pesak koji sadri elemente kvarcnih karbida,
tvrih mehnikih karakteristika od materijala, monoblok toka kvaliteta ER7, znatno utie
na habanje profila dodira toaka sa inom, svih vuenih eleznikih vozila i tako ubrzano
dovodi do enormnog troenja venaca toka.

Pored toga bitno je napomenuti da na podruju eleznikih uprava u okruenju se ne izvodi

propisno odravanje ina kako na lokalnim istroenim mestima ina, tako i na mestima
spajanja ina varenjem, te je i time osjetno uveano habanje profila kotrljanja tokova.

U svim letnjim mesecima trenje monoblok tokova je za 30% vee nego u kinim
periodima, a tada su habanja drastino vea te se potreba za profilisanjem, odnosno za
regeneracijom i profilisanjem uveava za 30% i vie. Ispravnom eksploatacijom, tj.
primenom konice i kvalitetnim odravanjem koloseka, izmeu dva profilisanja, tokovi
treba da preu priblino od 150.000 do 200 000 km.

Sve navedani mehniki, konstrukcioni i procesno-eksploatcioni uzroci koji produkuju

habanje venca i ostale povrine dodira sa inom i koionom papuom, uslovljavaju za
obaveznom tehniko-tehnolokom intervencijom, tj za novim profilisanjem ili, eventualno,
obnavljnjem venca navarivanjem, o emu ova doktorska disertacija i tei da svojim
istraivanjem omogui eleznikim upravama u okruenju usvajanje i pristupanje ka
praktinoj primeni, za ta bi se znatno poboljao ekonomski efekt eleznikim upravama.

Za umanjenje procesa habanja venca monoblok toka, mnogi elezniki instituti Evrope
ulau ogromna sredstva za iznalaenje najoptimalnije geometrije profila toka. Pomenuli
smo, da su UIC i ORE trenutno definisali najpovoljniji geometrijski oblik profila toka, to
ne znai da je to idelno reenje, naprotiv, istrivai razvijenih zemalja su u stalnom
praenju i iznalaenju jo optimalnijeg renja geometrije kruga kotrljanja, a pogotovo venca
toka, poto je on parametr kontrole pri eksploataciji i ocene za mogunost nasatavka
eksploatacije ili obaveznom tehnikom intervencijom-profilisanjem. Razlog ovom
angaovanju strunjaka i instituta jeste da potronja venca toka znaajno ini troak
eleznikim korporacijama, a time i sopstvenoj dravi.

46
Tokom eksploatacije inskih vozila habanje venca tokova se kontrolie karakteristinim
merama: visinom venca Vv, debljinom venca Dv i merom qR koja karakterie nagib
(strminu) i radijus korena venca. Koliina materijala koja se skida prilikom reprofilisanja,
zavisi od karaktera pohabanosti profila, a kree u eksternim sluajevima i do 50 kg po
toku.
Na slici 3.2.7.1. prikazan je profil granine vrednosti venca monoblok toka, gde su aktivne
povrine venca u meri (a) i venac toka gde su aktivne povrine istroene (b).

a) b)
Slika 3.2.7.1. Granine veliine profila venca monoblok toka[143]20

U cilju definisanja sasvim novog pouzdanog postupka odravanja venca obnavljanjem

monoblok toka kvaliteta ER7, neophodno je pored navednih, istraiti sve relevantne
geometrijske uzronike koji produkuju ubrzano tronje venaca. Sa te osnove nastojaemo
da ovo teoretsko istraivanje u doktorskoj disertaciji potkrepimo tezama Evropskih
istraivaa ovog problema i time reprezentujemo najuticajnije elementie koji produkuju ovu
pojavu, a sigurni smo, da ona polazi od osnove spoja osovinskog sklopa i to u kontaktu
toakina pri procesu kretanja po koloseku.

3.2.7.1. Opte o dodiru toka i ine

Kad se toak sa optereenjem od 90 do 150 kN osloni na inu, oba tela u taki kontrakta
dobiju ugib, to rezultira kontaktnom povrinom od 1,5 do 2,0 cm2. Ta mala povr gde se
sustiu oba elementa obezebeuju etiri osnovne funkcije: nosi vozilo, odrava ga da se
kotrlja po projektovanoj trasi, vodi ga kroz krivine, prenosi sile pokretanja i koenja.

Vremenom se sve vie zahtevalo od geometrijskog oblika kontakta povrine dodira toak-
ina u cilju poveanja brzine, uveanja osovinskog optereenja, dok je dinamika vozila
unapreivana. Nekada su zahtevi suprostavaljajui: za velike brzine od vozila se trai krue
horizintalno reenje, to u krivinama poveava sile. Naponi pritiska po kontaktnoj povrini
(vrne vrednosti oko 1000 Mpa) vie nego to inski elik moe da podnese elastino. Kako
je okolina neoptereena, elik biva istisnut - mikrostruktura biva poremeena du zrnastih
granica u eliku, pa e se ina plastino deformisati i habati.
Osnovni parametri koji definiu kontakt toak-ina su: athezija, klizanje i habanje. Usvaja
se da habanje ukljuuje odnoenje materijala usled plastinog teenja sa dodirne povrine
toka i ine. Adhezija i klizanje utiu jedno na drugo i menjaju oba aspekta habanja.

[143]20 Standardi JS 1.025: Profil oblika toka i monoblok toka (Oblik i mere), Beograd,
1990.

47
Habanja i plastino teenje je u bliskoj vezi sa geometrijom profila toka i ine i znatano
utie na dinamiku vozila.

Povrina kontakta izmeu toka i ine, kao geometrijska karakteristika zavisi od radijusa
krivina dodirnih povrina. Priroda sila na kontaktu e zavisiti i od uslova povrine i okoline,
koji ukljuuju hrapavost, prisustvo vode, snega, ulja, prljavtina. Osobine materijala i
profila toka i ine definiu njihovo sadejstvo, a najvaniji su: tvrdoa, ilavost i termika
provodljivost materijala.
Hercova teorija objanjava da elastina deformacija elika toka i ine oformljuje elastinu
kontaktnu povrinu, ija veliina je odreena normalnom silom, a odnos osa elipsa zavisi
od zakretljivosti profila toka i ine. Oslanjanje toka na inu moe da se dogodi u jednoj ili
dve take slika 3.2.7.1.1. Koji sluaj e se desiti zavisi od stepena pohabanosti toka i ine
koji su u dodiru a prema tabeli 3.2.7.1.1.

Slika 3.2.7.1.1. Otisak dodira toka na inu

Kontakt u dve take nastaje obavezno i u krivinama gde usmeravajui osovinski slog gubi
slobodu radijalnog samopozicioniranja, izazivajui usmeravajuu silu venca na spoljanoj
ini i primoravajui oba toka da prokliznu u pravcu centra krivine, prouzrokujui sile
trenja na obe ine. Take dodira i raspored napona unutar glave ine za obe mogunosti
kontakta dobijen fotoelastinim merenjem, dat je na slici 3.2.7.1.2.

Toak ina Oblik dodira

Stanje istroenosti
Nov Nova Sigurno u dve take
Pohaban Nova U jednoj taki
Nov Pohabana U jednoj taki
Pohaban Pohabana Veinom u dve take
Tabela 3.2.7.1.1. Dodir toka i ine u zavisnosti od istroenosti [57]21

[57]21 Dodir ina-toak, General Ralwaz Review, Pariz, Br. 10, 1974.

48
 a) b)
Slika 3.2.7.1.2. Take dodira i raspored napona unutar glave: a-kontakt u jednoj taki, b-
kontakt u dve take dodira dobijen fotoelastinim merenjem [69]22

Maksimalni kontaktni napon u sredini elipsoida prema teoriji Herca i Beljajeva moe se
odrediti prema izrazu [3.4.]:

gde je koeficijent: , dat u tabeli 3.2.7.1. 2, [3.4.]23

r radijus krivine inske glave,

R radijus krivine toka.

r/R 1.0 0.9 0.8 0.7 0.6 0.5 0.4 0.3 0.2 0.15 0.10 0.05 0.01
0.388 0.400 0.420 0.440 0.468 0.490 0.536 0.600 0.716 0.800 0.970 1.280 2.271
Tabela 3.2.7.1. 2. Koeficijent sa odgovarajue odnose r/R [68]

Vremenom, usled habanja, radijus iskrivljenja glave ine postaje beskonaan, te kontaktna
povr postaje pravougaona, a kontaktni napon konstantan i za proraun se moe usvojiti:

= [3.5]

Raspored kontaktnog napona po dubini inske glave z dat je na slici 3.2.7.1.3.

Slika 3.2.7.1.3. Kontaktni naponi [69]24

[69]22 ERRI pitanje D 72 - Analitika studija dodira toak/ukrtaj, Revue Generale des Chemins de
fer, Februar 1962
[57]23 Dodir ina-toak, General Ralwaz Review, Pariz, Br. 10, 1974.
49
Maksimalni smiui napon u inskoj glavi se iskazuje po obrazcu [3.6]25:
max = 0,3ra [3.6]

i deava se upravno na inu i na 4-6 mm dubine ispod kotrljajue povri glave ine. Za vee
vrdnosti sile trenja, povrine u dodiru ne mogu da podnesu deformaciju i prokliznue. Kako
sila trenja postaje sve vea, klizanje se deava na stalno poveavajuem delu kontaktne
povri, sve do cele povri.

Kalker je razvio linearnu teoriju kontaktnog kotrljanja, koja preporuuje da sa vrlo malo
klizanja i proklizavanja, podruje klizanja bude tako malo da se moe zanemariti. Zona
athezije, s toga moe da se usvoji da pokriva itavo podruje dodira sa konstantnim
koeficijentom trenja. Ova teorija je pogodna za mala optereenja tokom, elike toka i ine
velike tvrdoe i uslove novih i istih tokova i ina. Meutim kako je u stvarnim uslovima
u koloseku prisutno habanje sa velikim plastinim teenjem usled kontaktnih napona,
postoji znatno odstupanje i od Hercovog i od Kalkerove teorije. Radijusi krivina i veliine
kontaktnih povri radi toga se stalno menjaju, bre u poetku, sa kasnijom sporom
promenom (stabilizacijom). Kod teih eleznikih vozila te promene su bre i vee. Faktori
koji utiu na taj proces su:
- povrina kontakta, odnosno veliina kontaktnog napona,
- plastinost elika,
- otpornost na habanje,
- povrinska hrapavost i zaprljanost,
- naneena optereenja u taki dodira kontakta toak-ina.

Veliina kontaktnih napona izmeu toka i ine je od 45 do 80 kN/cm2. Moment savijanja u

ini na sredini meupragovskog razmaka izazivaju napone savijanja ine od 5,5 d 11,5
kN/ cm2, kod UIC pruga i vozova, a na naim prugama napon je znatno vei. Ovaj moment
zavisi od meupragovskog rastojanja, vrste ine i vertikalnog optereenja toka na inu, kao
i od bonih sila Y (t).

3.2.7.2. Sile u taki dodira toak ina i posledice habanja venca

Kretanje inskih vozila po koloseku je direktno zavisno od veze toak-ina. Ta veza se

karakterie silama koje se pojavljuju u dodiru. Za odreivanje sila u dodiru potrebno je
poznavati niz geometrijskih veliina, koje se tokom kretanja osovinskog sklopa po
koloseku menjaju u zavisnosti od trenutnog poloaja osovinskog sklopa u odnosu na
kolosek. Poloaj napadnih taaka, pravci sila, a indirektno i intezitet sila u dodiru, zavise i
od niza geometrijskih veliina, u koje spadaju:
1. Poloaj take dodira na levom i desnom toku,
2. Poloaj take dodira na levoj i desnoj ini
3. Poluprenici trenutnih krugova kotrljanja u takama dodira (r1, r2) i nihova razlika
(r),
4. Ekvivalentna konanost
5. Ugao nagiba profila u takama dodira (1,2),
6. Poluprenici krivine profila toka i ine u takama dodira,
7. Koeficijent ahaercovih kontaktnih napona u dodirnim takama kao merilo tih
napona,

[69]25 ERRI pitanje D 72 - Analitika studija dodira toak/ukrtaj, , Revue Generale des Chemins
de fer, Februar 1962

50
 8. Ugao nagiba osovinskog sklopa prema horizontu () i vertikalno pomeranje
njegovog teita()

Na slici 3.2.7.2.1. su prikazane pojedine od navednih veliina, koje se menjaju sa

poloajem osovinskog sklopa u odnosu na kolosek, te ih nazivamo funkcijama geometrije
dodira. Poloaj osovinskog sklopa u odnosu na kolosek definiemo sa koordinatom bonog
otklona od srednjeg poloaja Y ose, dok je ugao zakretanja oko vertikalne ose
zanemarljiv- . Moemo zakljuiti da u ovakvom sluaju dolazi do neravnomernog
habanja.

Slika 3.2.7.2.1. Veliine koje su u funkciji geometrije dodira [69]26

Oblik funkcija geometrije dodira zavisi od sledeih parametara:

- Oblik profila toka,
- Oblik profila ine,
- Ugao nagiba ugraene ine (najea je 1:20 i 1:40)
- Stvarna irina koloseka i spoljanje rastojanje venca tokova u okviru doputenih
graninih tolerancija.

Tokom eksploatacije navedeni parametri se menjaju zbog habanja kruga kotrljanja toka
kao i ine i znatno utiu na postojanost geometrijskih veliina venca toka.
Osnovni aspekti koji ilustruju uticaj i znaaj geometrije dodira na sile izmeu toka i ine i
to [69]:

1. Kretanje maksimalnom brzinom na pravcu, kada se, pod odreenim nepovoljnim

uslovima moe pojaviti intezivno vijuganje osovina, koje podrazumeva ekstremno
velike bone dinamike sile.
2. Sluaj prolaska kroz krivinu, kada je sve vreme prisutna obina komponenta sile
koja vri skretanje vozila.
U oba navedena sluaja geometrija dodira ima vrlo bitnu ulogu pri procesu eksploatacije i
troenja profila kotrljanja.

Iz navedenog, moemo zakljuiti da mnogo tehnikih i geometrijskih parametra utiu na

vek postojanosti venca i profila toka. U ovom delu doktoroske disertacije, pored

[69]26 ERRI pitanje D 72 - Analitika studija dodira toak/ukrtaj, , Revue Generale des Chemins
de fer, Februar 1962

51
pomenutog pririodnog procesa potronje profila toka, koje nastaje usled trenja nastalim
izmeu monoblok toka u dodiru sa inom i papuom za koenje, obradiemo i one aspekte
koji ilustruju znatan uticaj i znaaj geometrije dodira na sile izmeu toka i ine, a tim
sluajem se produkuju uveana terenja, a time habanja venca ili profila kotrljanja monoblok
toka kvaliteta ER7.

1. Habanje venca toka pri prolasku kroz krivinu bez klizanja,

2. Habanje venca toka pri prolasku kroz krivinu sa klizanjem,
3. Habanje venca toka pri promeni irine koloseka,
4. Uticaj geometrije dodira na habanje venca,
5. Uticaj geometrije dodira na habanje venca od dejstva sopstvene sile.

3.2.7.2.1. Habanje venca toka pri prolasku kroz krivinu bez klizanja

Slika 3.2.7.2.2. Sile pri prolazu kroz krivine bez klizanja [69]27

Kod (kvanzi) koninog oblika toka omogueno je da osovinski sklop bez klizanja savlada
dozvoljene krivine, tako to se venac toka koji je na vanjskom radijusu krivine pribliava
ini i time prelazi dui put (poveava se prenik kruga kotrljanja) u odnosu na unutranji
toak, slika 3.2.7.2.2. Ovo ima za posledicu i uveano habanje venca toka u ekstremnim
sluajevima kada je venac u neposrednom kontaktu sa inom, u odnosu na unutranji venac
toka koji nije u neposrednom kontaktu sa inom. U ovom sluaju osovinski sklop je
pomeren u desnu stranu za veliinu y. Sa slike je vidljivo da funkcija r(y) predstavlja
jednu od funkcija geometrije dodira, a na osnovu izraza [3.7] ta funkcija je linearna.

r1 = r+ ny
r2 = r- ny
r= (r1 - r2)= 2ny [3.7]
r1 r2
=
2

[69]27 ERRI pitanje D 72 - Analitika studija dodira toak/ukrtaj, , Revue Generale des Chemins
de fer, Februar 1962

52
3.2.7.2.2. Habanje venca toka pri prolazku kroz krivinu sa klizanjem

U sluajevima kada osovinski sklop koji je u sastavu nekog eleznikog vozila koje prolazi
kroz krivinu konstantnom brzinom V, tj rotira oko centa krivine O ugaonom brzinom ,
centri krugova kotrljanja e, preko veze sa kolskim sandukom, biti prinuen da vreme
prolaza odravaju brzine date relacijom[3.8]:

V1 = V1 - r1' = r1 - r1' = (r1 - r1')<0 [3.8]

Pretpostavimo da je osovinski sklop iz bilo kojeg razloga suvie pomeren ka spoljanoj

ini tako da je njegov poloaj odren y'>y , r1'>r1, r2'<r2. slika 3.2.7.2.3. Taka dodira
spoljanjeg toka sa inom imae u odnosu na inu relativnu brzinu:

Slika 3.2.7.2.3. Uzdune sile pri prolazku kroz krivinu sa klizanjem [69]28

To znai da postoji relativno klizanje unazad, a kao posledica se javlja sila trenja 1
usmerena unapred, to produkuje znatno bre troenje profila venca. Na unutranjem toku
je obrnuto.

V2 = V2 - r2' = r2 - r2' = (r2 - r2')>0, [3.9]

Iz prethodnih razmatranja, vidan je znaaj geometrije dodira, kako za prolazak kroz krivinu
tako i za uveano ili normalno troenje profila venca i povrine kotrljanja monoblok toka.
Za pouzdani prolazak osovinskog sklopa kroz krivine i normalno troenje profila kotrljanja
neophodno je da geometrijski oblik profila kotrljanja toka profiliemo kao na slici.
3.2.7.2.4.

[69]28 ERRI pitanje D 72 - Analitika studija dodira toak/ukrtaj, , Revue Generale des Chemins
de fer, Februar 1962

53
 Slika 3.2.7.2.4. Profil toka UIC-ORE

.
eljeznice Republike Srpske i elznice Srbije, dominiraju prugama sa dosta otrih krivina,
pa je oigledno da se pruge RS i S sa nagibom ugradnje ina 1:20 profila toka UIC-
ORE nije pogodno, ali je u meunarodnom saobraaju obavezno. Profil toka RS i S
koji je skoro isti kao profil UIC-OER, takoe nije pogodan u pogledu uticaja na habanje
venca na prugama sa mnogo krivina.

3.2.7.2.3. Habanje venca toka pri promeni irine koloseka

Izvodom iz zapisa slubi koje odravaju kolosek na nivou eleznikih uprava BiH, moemo
konstatovati da na pojedinim mestima pruga BiH postoje suenja koloseka i do 1420 mm,
istina na kratkim rastojanjima. Na osnovu te stvarne konsatacije, ovde emo se posluiti
simulacionim proraunom, analizirati nailazak jednog inskog vozila na takvo suenje na
duini od 2 m, koji je inio saobraajni institut CIP [49], Republike Srbije.

U tom istraivakom radu, korien je program GED, pomou koga su izraunate funkcije
geometrije dodira venac-ina, za razliite irine koloseka izmeu 1435 i 1420 mm.
Istrivanje je primenjeno korenjem novih profila tokova UIC 812-3-ORE u paru sa
inom tipa koje dominiraju na naim prugama, tj 49 i nagibom ugradnje ine 1:20.

Na slici 3.2.7.2.5. je prikazana funkcija r navednog para profila za razliite irine

koloseka. Za normalnu irinu koloseka od 1435 m, postoji boni zazor osovinskog sklopa u
kolseku od y = 6,3 mm. Iz toga dolazi do naglog skoka ove funkcije koji predstavlja
poetak penjanja toka na inu. U ovom sluaju trenje koje nastaje izmeu venca i boka
ine (boni zazor) je relativno malo naroito kada se radi o kolseku bez krivina. Sa
smanjenjem irine koloseka, ovaj se zazor smanjuje. Tako, pri irini koloseka 1430 mm,
boni zazor pada na y = 3,9, a pri irini koloseka 1425 mm iznosi samo y = 1,4 mm.
Poslednja smanjena irina koloseka pri kojoj novi profil toka moe da pree bez penjanja
na nagib ka vencu je 1423 mm.

54
 Slika 3.2.7.2.5.r funkcija pri razliitim irinama koloseka [68]29

Pri irini koloseka manjoj od 1423 mm ne postoji vie boni zazor osovinskog sklopa u
koloseku, a pri 1421 mm se tokovi kotrljaju po delu venca sa nagibom od 70. U ovom
sluaju nastaje enormno troenje profila venca koje produkuje vanplanskom profilisanju.

Na slici 3.2.7.1.6. je prikazan izraunati poloaj take dodira na profil toka, pri razliitim
irinama koloseka, u funkciji bonog pomeranja osovinskog sklopa u odnosu na kolosek-y.
Koordinate y3 take dodira toak-ina na profilu toka se meri od minimalnog kruga
kotrljanja na spoljanju stranu slika 3.2.7.2.7.

Slika 3.2.7.2.6. Poloaj take dodira na profilu toka [69]30

[69]29 ERRI pitanje D 72 - Analitika studija dodira toak/ukrtaj, , Revue Generale des Chemins
de fer, Februar 1962

55
Za ovo razmatranje je znaajno samo simetrini poloaj osovinskog sklopa kada je y = 0.
Sa slika 3.2.7.2.7. se moe videti da se pri promeni irine koloseka od 1435 mm do 1420
mm taka dodira na profil toka pomera od z3= + 8,0 mm do z3= -38,8 mm. Za nekoliko
karakteristinih irina koloseka je ovo grafiki ilustrovano na slici 3.2.7.2.8.

Slika 3.2.7.1.7. Profil kotrljanja toka u kordinatnom sistemu[69]

Suenje koloseka dovodi do porasta bonih sila, zbog injenice da se dodir toak-ina sa
suenjem koloseka pomera ka vencu toka koji uveava otpor kotrljanja, odnosno poveava
se trenje, a time i habanje profila venca toka. Uveani proces habanja venca, u ovakvim
sluajevima nastaje kada su vagoni natovareni teretom, a time rezultira vertikalnom silom
na toak i jo vie uveava otpor kretanja, odnosno habanje.

[69]30 ERRI pitanje D 72 - Analitika studija dodira toak/ukrtaj, , Revue Generale des Chemins
de fer, Februar 1962

56
 Slika 3.2.7.2.8. Poloaj take dodira pri razliitim irinama koloseka

Suenje koloseka dovodi do porasta bonih sila, zbog injenice da se dodir toak-ina sa
suenjem koloseka pomera ka vencu toka koji uveava otpor kotrljanja, odnosno poveava
se trenje, a time i habanje profila venca toka. Uveani proces habanja venca, u ovakvim
sluajevima nastaje kada su vagoni natovareni teretom, a time rezultira vertikalnom silom
na toak i jo vie uveava otpor kretanja, odnosno habanje.

U cilju smanjena troenja profila toka i ine, kao moguih mehanikih oteanja toka i
ine sa porastom bone sile, u Saobraajnom institutu CIP, izraunali su porast bonih sila
na oba toka u funkciji irine koloseka. Konstatovali su da bone sile pri smanjenju irine
koloseka ispod 1423 mm narasta najpre sa oko 11 kN na oko 53 kN. Pri smanjenju irine
koloseka ispod 1422 mm bona sila drastino skae na 169 kN slika 3.2.7.2.9.

57
 Sile u dodiru toka-ina
Toak UIC-ORE, ina tipa 49, nagib ugradnje 1:20

irina koloseka u mm

Slika 3.2.7.2.9. Bone sile na tokovima pri kretanju po suenom koloseku s

vertikalnim optereenjem 62 kN [134]31

Izraunate bone sile na koloseku irine ispod 1422 mm pod navedenim uslovima su
izuzetno velike, te pored uveanog troenja profila venca toka, mogu izazvati oteenja
ina, upanje privrsnog pribora i oteenje tokova. Bitno je poznavati da je prema UIC
510-5, za proraun vrstoe tokova na zamor merodavna bona sila koja iznosi 0,7Q(Q
je statiko optereenje po toku). Iz navednog moemo zakljuiti, da je izraunata sila vie
od tri puta vea od sile merodavne za proraun vrstoe toka na zamor, to je svakako
nedopustivo ak i kao izuzetno optereenje koje se moe pojaviti samo par puta u veku
toka.

Kad bi se uzela u obzir velika vitopernost koloseka, to je praktino i postojano,

neregularnosti u ogibljenju, udarni impulsi pri nailasku osovine na prevelika suenja,
debalans tokovnih pritisaka, te mase od 200 Kn/osovini i R= 0,625 elektrolokomotiva svih
serija, mogue je oekivati udarne sile i od 250 do 300 kN, ap i vie.

Ovakvo velike sile, na brojnim suenjima kakva su evidentna na prugama naih zemalja,
enormno dovodi do troenja parametra venca toka, a evidentno je i uzrok zavojnih lomova
osovina reduktora vunih eleznikih vozila, na koncetracionom prelazu razlike prenika.
U ovom sluaju su bitne zavojne deformacije, vie nego zavojni naponi u navedenoj zoni.

Ako ovome dodamo bone neravnine na kolosenim inama izmeu kontakta venac
bona povrina ine, to u realnim okolnostima i jesu, tada postoji manja ili vea
proklizavanja, ije su posledice sile trenja i habanja geometrijskih povrina kruga
kotrljanja.

[134]31 Simi, G., Istraivanje realne geometrije dodira toak-ina, Doktorska disertacija,
Mainski fakultet, Beograd 1997.

58
3.2.7.2.4. Uticaj geometrije dodira na habanje venca

U savremenoj literaturi se intezitet habanja ocenjuje preko indeksa habanja, koji predstavlja
rad tangencionalnih sila u dodiru toak-ina po jedinici preenog puta. U sluaju dodira u
dve take taj se indeks sastoji od dela vezanog za taku D1 i dela vezanog za taku D2, slika
3.2.7.2.10. S obzirom da je redukovano klizanje daleko vee na vencu nego na povrini
kotrljanja, glavno habanje na prugama sa mnogo krivina je, ko to to i praksa potvruje, na
vencu toka.

Slika 3.2.7.2.10. Uticaj geometrije dodira na habanje venca (r12)

U taki dodira D2 na vencu, za na sluaj je merodavna veliina rada sila trenja x2 po

jedinici preenog puta. Dok taka pree put 1, taka D2 prokliza za l, pa se za posmatrani
sluaj indeks habanja moe prikazati izrazom [3.10]32:

Tx 2 l Tx 2 V t Tx 2 V
Ih Tx 2 [3.10]
l Vt V

V D1D 2 r12
V
r12 = rD2 rD1 , -ugaona brzina obrtanja toka
rD1
V brzina kretanja osovinskog sklopa, odnosno inskog vozila

V
Redukovano klizanje se moe odredit korenjem relacije kao:
V
V (rD2 rD1 ) r12
[3.11]
V rD1 rD1
Pa emo za posmtrani sluaj imati
r12
Ih Tx 2 [3.12]
rD1
Sila x2 = ND2 [3.13]
ND2 - normalna reakcija u taki D2,
- koeficijent trenja na vencu

[52]32 V.Lunin, G.Simi i drugi, Metodologija utvrivanja karaktera habanja tokova vunih i
vuenih vozila i razvoj optimalne geometrije dodira toak-ina za uslove J, Izvjetaj br. 5, Uticaj
realne geometrije dodira na dinamiko ponaanje inskih vozila i troenje toka i ine, Izvjetaj br.
5, Mainski fakultet, Beograd 1999.

59
Na osnovu prethodnih izraza, moemo konstatovati da se na vencu javlja veliko habanje,
zbog velike vrednosti redukovanog klizanja , a ovo klizanje zavisi od vrednosti r12. Sa
druge strane habanje zavisi od sile x2, koja je funkcija normalne sile na vencu ND2. Iz ovog
zakljuujemo da se habanje venca moe smanjiti smanjenjem r12 i smanjenjem normalne
sile u taki dodira na vencu ND2. Na obe ove veliine se moe znaajno uticati putem
geometrije dodira. Izborom odgovarajueg profila toka u odnosu na inu, mogue je doi
do kombinacije profila toka i ine tako da se ko,pletno eleminie dodir toak-ina u dve
take, tj. da u funkciji r nema skokova ili su oni veoma mali.

3.2.7.2.5. Uticaj geometrije dodira na habanje venca od dejstva sopstvene sile

Na slici 3.2.7.2.11. prikazan je sluaj normalnih reakcija u dodiru toak- ina kod koninog
profila neposredno pre dodira venca i boka ine. Ako normalne reakcije na levom i desnom
toku NL i Nd razloimo na vertikalne i bone komponente, sledi da e vertikalne
komponente uravnoteiti teinu koja se oslanja na svki toak.
Bone komponente u izostavljanju drugih uticaja tada odreujemo po izrazu [3.14]:

Yl Ql tg( l ) [3.14]
Yd Qd tg( d )

a)

b)
Slika 3.2.7.2.11. Uticaj geometrije dodira na bone komponente sila dodira trenja[52]33
a - konini profil
b - nekonini profil

[52]33 V.Lunin, G.Simi i drugi, Metodologija utvrivanja karaktera habanja tokova vunih i
vuenih vozila i razvoj optimalne geometrije dodira toak-ina za uslove J, Izvjetaj br. 5, Uticaj
realne geometrije dodira na dinamiko ponaanje inskih vozila i troenje toka i ine, Izvjetaj br.
5, Mainski fakultet, Beograd 1999

60
Rezultujua bona reakcija ove dve sile je [3.15]:

Y Yl Yd Ql tg( l ) Qd tg( d ) [3.16]

Smatramo da optereenja po toku priblino jednak, odnosno (3.17):

Q l Q d Qo [3.17]

Sa slika je vidljivo, ako se obezbedi postepeno prelaz sa povrine kotrljanja na venac,

postie se kontinualno rastua povratna sila i smanjuje verovatnoa otrih bonih udara o
inu, a time se znaajno smanjuje proces habanja odnosno troenja profila venca.

3.2.7.2.6. Uticaj osovinskog optereanja na proces habnaja profila toka

Poznato nam je, da na osnovu osnovne dinamike funkcije kotrljanja toka po horizontalnoj
ravni bez klizanja, sa dejstvom statikog opterenja na toak i te kako zavisi od trenja koje
nastaje u dodiru tok-ina. Sa tog stanovita habanje profila toka nje zanemarljivo ovom
dinamikom funkcijom imajui za injenice uticajne faktore koji produkuju habanje kao to
je kvalitet povrine (profil ine) po kojoj se kotrlja toak uz stalno sadejstvo kombinovanog
statiko-dinamikog opterenja toka.

Izuavanjem ove problematike, u cilju pouzdanog ostvarenja hipoteza ove doktorske

disertacije, tj. postizanje kvaliteta navara, analiziraemo Evropska istraivanja koja su
sprovedna po ovom problemu. Polovinom 2005 godine, Evropski istraivaki elezniki
institut su vrili istrivanja po predmetu produkcije habanja tokova kvaliteta ER7, pri
kontinuiranom statikom optereenju po osovinskom sklopu, a pri brzinama od 120 km/h i
140 km/h, i razliitim eksploatacionim prenicima tokova i inama standardnog kvaliteta.

Ova istraivanja su pokazala da za na predmet doktorske disertacije nee znaajno uticati

statiko optereenje po osovinskom sklopu, imajui za injenice da predmet doktorske
disertacije se odnosi na teretna i putnika kola koja koriste osovinske sklopove sa
navuenim monoblok tokovima prenika, minimalnog (donja eksploataciona granica,
istroenosti) 860mm do novog nazivnog prenika 1000 mm, a za brzine kretanja do 120
km/h. Rezultati tog istraivanja su pokazali da se dozvoljava statiko osovinsko optereenje
i do 22,5 t, koje je i verifikovala Meunarodna objava UIC432, a granine normalne
vrednosti optereenja prezentovani su u tabeli 3.2.7.2.1. Iz tabele je vidljivo da satatika
optereenja po osovinskom sklopu od 20 t, pri brzini od 120 km/h, su u dozvoljenim
granicama i ne moemo smatrati znatno uticajnim na potronju profila toka. U naem
sluaju predmet doktorske disertacije se odnosi na statiko optereenje po osovinskom
sklopu koje se kree od 10 do 18 t i pomenute eksploatacione prenike koji su u graninim
veliinama izmeu 840 i 1000 mm, to ilustruje na povoljan odnos ovog uticajnog faktora na
potronju profila toka.

61
 Dozvoljeno optereenje(t) po osovini pri maksimalnoj brzini
Opseg za prenik kola (km/h) od:
toka
120
(mm)
Normalne vrednosti Izuzetne vredosti 140
1 000 do 920 20

920 do 840 20

840 do 760 18

760 do 680 16

680 do 630 14

630 do 550 12 14

550 do 470 10 12

470 do 390 7,5 9,5

390 do 330 5 7,5

Tabela 3.2.7.1.1. Dozvoljena optereenja po osovinskom sklopu [142]34

3.3. Karakteristike materijala monoblok toka ER7

Izbor materijala za monoblok toak veoma je vaan tehniki zadatak, jer materijal ima
uticaj na vek trajanja toka, kao i bezbednost saobraaja. Industrijskim razvojem elezniko
transportnih sistema, razvijala se i proizvodnja jednodelnih tokova kako u koliini tako i
razliitog oblika i kvaliteta. eliane i kovanice monih industrijskih zemlja, su teile da
se tritu ponude jednodelni elezniki tokovi koji e omoguiti vee statiko optereenje
osovinskih sklopova, a time reavaju vrlo bitne zahteve trino-eksploatacione revolucije
eleznikih uprava razvijenih zemalja. Zbog tih zahteva, proizvoai monoblok tokova,
krajem 19 veka na trite izbacuju nove generacije jednodelnih tokova kako po svom
obliku tako i po kvalitetu. Od te dobi do danas veliki broj istraivaa i naunih eleznikih
institucija bave se ovim problemom, teei da se sa to manje materijala proizvede pouzdan
oblik toka, kao i da se proizvodni procesi maksimalno automatizuju zbog sve vee trine
potranje. Ovom tehnolokom revolucijom, proizvoai monoblok tokova, osvajaju nove
generacije jednodelnih eleznikih tokova, kavaliteta ER6, ER7, ER8 i ER9 termiki
poboljanom i kaljenom stanju. Do danas, dominantnu funkciju u eksploatacionim
procesima, a na teretnim i putnikim vagonima, za brzine kretanja do 200 km/h, imaju
monoblok tokovi kvaliteta ER7, kao najpouzdaniji tokovi ovog vremena.

Meunarodnom obajavom UIC-a 812-3/1984, pored definisanja tehnikih uslova za

kontrolu i isporuku monoblok toka, ova obajava definie i kavlitet materijala svih vrsta
monoblok tokova, koji se dobivaju od nelegiranog valjanog elika.Ova zakonodavana
eleznika meunarodna objava, obavezuje sve Evropske eleznike uprave, za
usklaivanje svojih internih standarda i istovremeno obavezuje za primenom tokova

[142]34 Standardi J., UIC-a., EN.; JUS P. F2.213, JUS P.F2. 036, UIC-812-3 i EN 13262 812-3,

62
 kvaliteta ER7 u meunarodnim saobraajnim eksploatacijama na putnikim i teretnim
vozovima za brzine kretanja do 200 km/h.

UIC 812-3 definie tehnike uslove kvaliteta materijala za sve vrste monoblok tokova:
- termiki neobraen: R1, R2, R3
- termiki neobraen normalizovan: R1N, R2N, R3N
- termiki obraen poboljan-kaljen: ER6, ER7, ER8 i ER9

Zavisno od kvaliteta materijala monoblok tokova, objava UIC 812-3 propisuje

maksimalne vrednosti sadraja hemijskih elemenata, kao i termiko stanje toka prikazano
u tabeli 3.3.1., a u tabeli 3.3.2. date su mehnike karakteristike oboda monoblok tokova
svih kvaliteta.
Hemijski sastav maksimalan sadraj (%)
Kvalitet (Cr+M
elika 2) 2) Napomena
C Mn Si P S Cr Ni Mo Cu V o
+Ni)
(N)stanje,
R1 0,48 0,90 0,50 0,035 0,035 0,30 0,30 0,08 0,30 0,05 0,50
termiki ne-
R2 0,58 0,90 0,50 0,035 0,035 0,30 0,30 0,05 0,30 0,05 0,50
obraeni i
R3 0,70 0,90 0,50 0,035 0,035 0,30 0,30 0,08 0,30 0,05 0,50
normalizovan
ER6 0,48 0,75 Tokovi u (T)
ER7 0,52
ili (E) stanju
ER8 0,56
0,80 0,40 0,035 0,035 0,30 0,30 0,08 0,30 0,05 0,50 Termiki
ER9 0,60
obraen
Tabele 3.3.1. Sadraj maksimalnih vrednosti hemijskih elmenta u materijalu monoblok
toka i termiko stanje, svih kvaliteta [142]35

Jaina na Udarna ilavost

Izduenje
Vrsta Metalurko kidanje (U-zarez kod 20oC)
Materijala Stanje Rm Ak
2 %
N/mm Nm/cm2
R1 - 600-720 12 -
N 600-720 18 15
R2 - 700-840 9 -
N 700-840 14 10
R3 - 800-940 7 -
N 800-940 10 10
ER6 T 780-900 15 15
ER7 T 820-940 14 15
ER8 TiE 860-980 13 15
ER9 E 900-1050 12 10
Tabela 3.3.2. Mehanike osobine materijala monoblok toka [142]

Kako smo pomenuli da na osnovu mehnikih pogodnosti kao i sklonosti formiranja

unutranjih incijalnih greaka koje mogu da dovedu do rasprsnua toka pri eksploataciji, a
za Evropske pruge, najpouzdaniji su monoblok tokovi kvaliteta ER7. Ove dokaze su
potvrdili mnogobrojni Evropski istraivai, a koje je uvaila meunarodna obajva UIC.

[142]35 Standardi J., UIC-a., EN.; JUS P. F2.213, JUS P.F2. 036, UIC-812-3 i EN 13262 812-3,

63
3.4. Tehnologija izrade polufabrikata monoblok toka kvaliteta ER7
Monoblok tokovi, kao i monoblok toak kvaliteta ER7 se rade iz elika dobijenog u
Simens-Martinovim ili elektro-peima. Obajvom UIC 812-3 su definisani svi tehniki
uslovi preispitivanja kvaliteta i isporuke monoblok tokova od nelegiranih valjanih elika.
Na osnovu karakteristika navedenih pod takom 3.3. monoblok toak kvaliteta ER7 sadri
maksimalne hemijske elemente prikazane u tabeli 3.4.1.

C Mn Si P S Cr Ni Mo Cu V

0,52 0,80 0,40 0,04 0,04 0,30 0,30 0,05 0,30 0,05
Tabela 3.4.1. Hemijski sastav materijala toka kval. ER7, po UIC 812-3 [111]36

Tehnolokim procesom proizvodnje monoblok tokova postiu se razliite mehnike

karakteristike venca toka u odnosu na spojku toka. Ovo ima uticaj na odraavanje
mehnikih karakteristika celokupnog profila kotrljanja i venca, pri eksploataciji, a za ovaj
istraivki deo rada je od znaaja poznavati te mehnike karakteristike kako bi u
eksperimentalnom i eksperimentalno-eksploatacionom delu ove doktorske disertacije
postigli odgovarajue rezultate i time se ostvarile postavljene hipoteze. U tabeli 3.4.2. date
su vrednosti mehnikih karakteristika venca i spojke monoblok tokova ER6, ER7, ER8 i
ER9.

Kvalitet
Venac toka Spojka
elika
Umanjenje
ReH(N/mm2)a Rm (N/mm2) A5% Rm A5%
(N/mm2)
15
R6T 500 780/900 100 16
14
R7T 520 820/940 110 16
13
R8T 540 860/980 120 16
12
R9E 580 900/1050 130 14
Tabela 3.4.2. Mehnike osobine venca toka i spojke tokova [111]

Umanjenje vrstoe na zatezanje spojke u odnosu na vrstou na zatezanje venca istog

toka, pri ispitivanju treba da postigne predoene vrednosti, granicu elastinosti spojke
definiemo kao konvencionalnu raunsku vrednost po obrazcu [3.18].

Rp0,2f [3.18]

Proizvodnja monoblok toka kovanjem do danas nije ire rasprostranjena u serijskoj

proizvodnji, verovatno zbog toga to je za kovanje tokova potrebno imati izuzetno
masivnu, skupu i sloenu tehnoloku liniju koja podrazumeva kombinaciju kovanja i
valjanja. Od Evropskih zemalja tehnoloku mo dre Rusi Kedr, FrancuziValdin, i esi
Bohumin, plasirajui svoje tokove po celom svetu. Takoe je poznato da proizvodnja
monoblok tokova kapitalno van Evropskih zemalja vri firma ,,Chembersburg SAD,

[111]36 UIC Objava 812-3: Tehniki uslovi za isporuku monoblok tokova od valjanog
nelegiranog elika za vuna i vuena vozila, 5. izdanje od 1.1.84

64
tehnolokim postupkom kovanjem bez valjanja, i to sa linijom protivudarnih ekia sa
masom padajueg bata 11,34; 15,87 i 40 t. Redosled tog kovanja prikazan je na slici 3.4.1..

Slika 3.4.1. Izrada monoblok toka kovanjem, po tehnolokom postupku firme

"Chembersburg", SAD. [73]37
1-odrezani ingo,
2-prva faza kovanja,
3-druga faza kovanja,
4-konana obrada kovanjem (profilisanje).

Utvreno je da mehanike osobine elika, geometrijska tanost i ekonomski efekat procesa

kovanjem u poreenju s tokovima proizvedenim kovanjem i valjanjem imaju niz
prednosti:
- manji utroak materijala, kao rezultat manjih dodataka materijala na dimenzije
toka, sa mogunou uticaja na kontrolu tih dimenzija u procesu kovanja,
- smanjenje ,,disbalansa tokova i greaka (ukljuci, zasukanost) na njegovoj
povrini,
- bolji raspored vlakana u povrinskom sloju oboda (venca) toka, to ima velikog
uticaja na troenje tokova (50%),
- pojednostavljenje tehnolokog procesa usled manjeg broja agregarta (opreme) i
operacija.

U Rusiji je 1970. godine isproban tehnoloki proces izrade monoblok tokova kovanjem.
Rezultati su potvrdili pretpostavljene prednosti kovanih tokova nad kovano-valjanim.
Izrada jedne serije izvedena je na presi sile 300 [MN]. Mehanika i termika obrada, te
serije tokova bila je izvedena prema razraenoj tehnologiji, posle ega su uporeene
geometrijske veliine oblika, mehanika svojstva i makrostruktura sa kovano-valjanim
tokovima. U rezultatima je utvreno da je uloena teina za kovane tokove manja za 20
kg po jednom toku. Makrostruktura kovanih monoblok tokova nakon uporeenja sa

[73]37 Jovanovi, R., Osovinski sklopovi eljeznikih vozila, Saobraajni institut, Beograd, 1996.

65
strukturom serijski proizvedenih tokova po postupku kovano-valjani, u zoni oboda toka i
uz obod prileui dio diska toka, odlikuje se poveanom strukturnom homogenou,
sitnozrnatou i sabijenou.

Mehanika svojstva tih tokova su iznad svakog oekivanja po svim parametrima u odnosu
na kovano-valjane tokove. Posebno su ta svojstva bolja kod udarne ilavosti i plastinosti.
Kao zakljuak izvedena je pretpostavka da kovani monoblok tokovi treba da imaju veu
sigurnost i dui vek trajanja u eksploataciji.

Iz svega iznesenog moemo konstatovati da velike metalurke kompanije puno ulau u

iznalaenje najoptimalnijeg tehnolokog reenja proizvodnje monoblok tokova, a nasuprot
tome, u istoj dobi tehnoloke revolucije, proizvodnje jdnodelnih tokova eleznikih vozila,
kvaliteta ER7, skoro nita se znaajno nije uradilo po pitanju tehniko-tehnolokog procesa
odravanja tih tokova.

3.4.1. Tehnoloki proces proizvodnje monoblok tokova (polufabrikat) u svetu

U zemljama Evrope, monoblok tokovi se proizvode kombinovanim tehnolokim

postupcima, kovanjem i valjanjem, koji su uglavnom eksploatiu na celom prostoru Evrope
pa i ire. Taj tehnoloki postupak proizvodnje monoblok tokova je prikazan na slici
3.4.1.1.

1- Sirov ingot;
2 - Prethodno oblikovani otpresak na presi 20 [MN];
3 i 4 - Kovanje prstena u alatu na presi 50 [MN];
5 - Oblikovanje toka na valjakom stanu;
66
 6 - Valjanje venaca toka na valjakom stanu;
7 - Savijanje diska i kalibriranje toka na presi dvojnog dejstva silom 35 [MN];
8 - Probijanje otvora u glavini toka na presi 35 [MN].

Slika 3.4.1.1. ematski prikaz tehnolokog postupaka proizvodnje monoblok tokova

presovanjem i valjanjem prema firmi "Dejvi Junajted i Tejlor"[73]38

Za ovakav tehnoloki postupak proizvodnje monoblok tokova, uglavnom se primenjuju

hidrauline prese za kovanje i valjaki stanovi za valjanje (razvlaenje) oboda venaca
toka. Proizvod, odnosno polufabrikat monoblok toka, je prikazan na slici 3.4.1.2. a ine
ga njegovi sastavni delovi:

1- glavina,
2- obod,
3- povrina kotrljanja,
4- venac toka,
5- disk,
6- ela glavine,
7- bone povrine oboda.

Sika 2.2.3.1.2. Izgled polufabrikata monoblok toka sa oznakama sastavnih delova koji
se terminoloki koriste u eleznikoj korespodenciji

Evropske poznate firme koje danas proizvode monoblok tokove i opremu za izradu
monoblok tokova kovanjem i valjanjem:
- Zapadnoj Nemakoj - ,,Sohldemann i ,,Wagner (80 tokova/h)
- Rusiji - ,,Uralmazavod (120 tokova/h)
- Rusiji - ,,Viksa (140 tokova/h)
- Poljskoj- "Bohumin" (80 tokova/h)
- Francusaka- Valdini(90 tokova/h)

3.4.2. Mehanika obrada polufabrikata monoblok toka

Mehanika obrada sa skidanjem strugotine, monoblok toka, ima visoke zahteve u pogledu
tanosti izrade i istoe povrinske obrade. Obrauju se povrine kruga kotrljanja - venca
toka, strane i centralni otvori. Sve geometrijske veliine kao i kvalitet obraenih povrina
usaglaen je sa konstrukcionim crteom koji je u interoperabilan Meunarodnim normama i
objavama. Izmena bilo kojeg detalja ili duinske veliine, pri mehanikoj obradi, mora biti
odobrena od strane sopstvene eleznike uprave kao naruioca monoblok tokova, kada je
u pitanju interna eksploataciona upotreba ili saglasnost meunarodnih zakonodavnih
propisa i objava, kada se radi u namjeni tokova za Meunarodne eksploatacione potrebe.

[73]38 Jovanovi, R., Osovinski sklopovi eljeznikih vozila, Saobraajni institut, Beograd, 1996.

67
Na slici 3.4.2.1. prikazan je izgled monoblok toka kvaliteta ER7 za putnika i teretna
eleznika vozila koji se koe livenom koionom papuom, za brzine kretanja do 160 km/h,
a usklaen Meunarodnom objavom UIC 812-3.

Slika 3.4.2.1. Monoblok toak putnikih i tertnih eleznikih vozila prema

UIC 812-3[110]39

Obrada polufabrikata monoblok toka se izvodi na automatizovanim mainama, u ovo

vreme uglavnom CNC linijama, uz primenu poluautomatskih transportno-manipulativnih
sredstava ili robotizovane transportne linije. Ove tehnoloke radnje izvode proizvoai
monoblok tokova.

Ovakvi obraeni monoblok tokovi se podvrgavaju navlaenju na osovine koja je zasebna

tehniko-tehnoloka aktivnost, te posebnu panju neemo posvetiti ovoj tehnologiji
navlaenja, imajui za injenicu sam uticaja na predmetnu temu doktorske disertacije.

3.5. Ekonomska opravdanost obnavljnja venaca monoblok toka

navarivanjem
Nasuprot pomenutoj tehnolokoj revolicionarnoj moi, automatizavanih linija i postrojenja
za proizvodnju i mehaniku obradu monoblok tokova, u istoj dobi tehnoloke revolucije,
skoro nita se znaajno nije uradilo po pitanju tehniko-tehnolokog postupka odravanja
tih tokova navuenih na osovine, pri procesu eksploatacije. Moramo poznavati da svaka
naredna mehnika obrada se izvodi u sklopu sa osovinom, eleznikim argonom nazvnim
osovinskm sklopom, a obrada se svodi na samo profilisanje povrine kotrljanja, nakon
habanja venca. Eksploatacija pohabanih venaca monblok tokova je mogua nakon

[110]39 UIC Objava 812-2: Monoblok tokovi za vuna i vuena vozila Dozvoljena odstupanja,
2. izdanje, Decembar 2002.

68
profilisanja celokupne povrine kruga kotrljanja, a do geometrijskog formiranja graninih
vrednosti venca monoblok toka. Ovakvom tehniko-tehnolokom intervencijom, postupak
je vrlo skup i neekonomian odravanja venaca ososvinkih sklopova, s obzirom na to da se
ovo moe izvesti samo dva do tri puta, za svog eksploatacionog veka, imajui u vidu
ogranienje nazivnog prenika toka. Ove tehniko-tehnoloke procese uglavnom izvode
sopstvene eleznike uprave u vlastitim radionikim prostorima.
Istrivanjem ovog problema ustanovili smo da je smanjenje prenika toka profilisanjem,
etiri do pet puta vee od veliine habanja povrine kotrljanja nastalo procesom
eksploatacije, vidljivo sa slike 3.5.1.

ro = 4 5 rh [3.19]
Teoretskim istraivanjem konstatujemo da profilisanje ekonomski neopravdanog tehniko-
tehnolokog postupka odravanja venca osovinskih tokova, tema doktorske disertacije je
zasnovana na istrivako-naunom dokazivanju izvodljivosti i primenjivosti novih, a
savremenih tehnologija za odavanje venaca monoblok tokova kvaliteta ER7, detaljno
sprovedeno u eksperimentalnom i eksploatacionom istraivanju ove doktorske disertacije.

Slika 3.5.1. Smanjenje prenika toka usled habanja i mainske obrade

Na prugama eleznikih uprava naih zemalja, kod kojih, uglavnom, dominiraju pruge sa
dosta krivina, razlog za reprofilisanjem je, ili dostignuta minimalna qRmera, ili dostignuta
minimalna debljina venca. U uslovima loe geometrije dodira, loeg stanja koloseka i pri
odsustvu ili nedovoljne primene podmazivanja venca tokova ili bokova ina u krivinama,
broj pretranih kilometara izmeu dve obrade je esto veoma mali. Ako se ovome dodaju
prekomerna odstupanja kao to su neparalelnost ili romboidnost osovinskih sklopova,
nedozvoljeno velike razlike u prenicima levog i desnog toka na istom osovinskom sklopu
tad nastupaju i ekstremni sluajevi veoma malog broja pretranih kilometara izmeu dve
obrade.

Na iskljuivo ravniarskim prugama razlog reprofilisanja moe biti suvie velika visina
venca koja nastaje dominantnim habanjem profila toka na povrini kotrljanja. Kod nekih
evropskih eleznica sa veoma dobrim prugama, razlog reprofilisanja moe biti i nastanak
oluastog udubljenja na gazeoj povrini koji stvara lani venac ija je posledica dodira
toka i ine u jednoj vrlo uskoj zoni. Sa poveenjem preenog broja kilometara izmeu dva
reprofilisanja na takvim prugama znaajno raste uee ravnih mesta, ljuskanja povrine
kotrljanja, nastanak mikroprskotina, odvajanja materijala i drugih oteenje usled zamora
na gazeoj povrini toka. Zbog toga se, deava da se pre redovne opravke vri preventivno
odravanje profila tokova, skidanjem jednog sloja materijala i time omogui da toak

69
izdra eksploatacionu funkciju do sledee planske opravke, bez veeg rizika za oteenje,
zbog veoma velikog broja preenih kilometara.

U sluaju kada se obrada vri usled velike visine venca ili drugih oteenje na gazeoj
povrini, koliina skinutog materijala pri obradi je relativno mala. U sluaju kada se obrada
vri usled male debljine venca ili male mereqR koliina skinutog materijala je utoliko vea
ukoliko su pomenute dve mere manje, poto se dobijanje poetnog (punog) profila moe
postii samo znaajnim smanjenjem prenika toka.

Smanjenje prenika toka odreuje koliki e biti njegov vek, poto je raspoloiva debljina
materijala za obradu ograniena. Takva situacija je ilustrovana na slici 3.5.1. na kojoj je
oznaeno smanjenje na polupreniku toka usled habanja sa rh, a skidanje pri obradi da bi
se dobio poetni profil sa ro .

Mnoge Evropske eleznike uprave, jo pre pola veka su ukazivale na stvaranju znatanog
troka opisanim nainima odravanja, a nita konkretno se nije uradilo, izuzev uvoenja
takozvanog meuprofila ili ekonomskog profila. Meuprofil ili takozvani ekonomski profil
podrzumeva obradu profila koji ima neto manju debljinu venca od debljine novog profila,
a reprofilisanje se ne vri kada je to opravdano na pun profil toka. Ovakvim tehnolokim
zahtevom se manje materijala skida obradom i time ne toliko znaajno produava vek
toka. Ocena ekonomske opravdanosti se, sasvim uproeno, svodi na sledee: ako se na
toku do njegovog rashodovanja izvri vei broj obrada na meuprofil, poveevaju se
ukupni trokovi vezani za obradu i uveano iskljuenje voznog sredstava iz funkcije
saobraajne eksploatacije. Ako je ovim uteda vea od poveanja trokova, obrada na
meuprofil se isplati.

U svakom konkretnom sluaju ta isplativost zavisi od niza specifinih inilaca i odluka bi

se mogla doneti tek sveobuhvatnim tehniko-ekonomskim analizama, to kao upitni
ekonomski razlog, eleznike uprave nisu ovo prihvatile kao vidno ekonomino reenje
odravanje venaca osovinskih sklopova.

Izuavajui mnoge istraivae i naune institucije koji su se bavile ovim problemom, a

posebno nas je podstakao Evropski elezniki istraivaki institut ORE, iz 1979 godine
koji je analizirao problematiku troenja i odravanja venca monoblok tokova kvaliteta
ER7, kao i funkciju meuprofila i postupka obanvljanja pohabane zone venca. Naalost,
ova izuavanja su doivela samo teorijske mogunosti ne uputajui se u detaljna
istraivanja i dokazivanja izvodljivosti [119]40.

Iz svega navednog, dovedeni smo u neophodnost razmiljanja i naunog istraivanja, kako

smanjiti nekorisno skidanje materijala obradom, te nas je dovelo do predmetne teme
doktorske disertacije.

U eleznikoj eksploataciji, na prvo mesto stavlja se pouzdanost tehnikog sistema pri

procesu eksploatacije. U doktorskoj disertaciji, je posebno obraeno i dokazan nivo
pouzdanosti primenom novog tehniko-tehnolokog postupka odravanja venaca metodom
obnavljanja. Kroz ceo istraivaki rad doktorske disertacije e biti posveen poseban
akcenat ovoj tehnikoj karakteristici primenujujui najnovija dostignua teoretskog

[119]40 ORE B79 Rp 3: Forschungen und Untersuchungen fr ein rationelles Verfahren zur
Umrissberichtung durch Auftragsschweissen oder Verringerung des Spurkranzes oder durch ein
kombiniertes Verfahren, Utrecht Oktober 1966.

70
saznanja o tehnikama i tehnologijama dijagnostikovanja i ista primenjena kroz
eksperimentalna i eksploataciona istraivanja u delu doktorske disertacije

Drugi uticajan tehniki parametar za uspenost ove doktorske disertacije je postizanje

zadovoljavajueg nivoa ekonomske opravdanosti. U metodolokom konceptu ove
doktorske disertacije implementirali smo nivo ekonomske opravdanosti predmeta doktorske
disertacije. Zvaisno od stanja istroenosti venca, kao i nanoenja broja navara na profil
venca ekonomska opravdanost proporcionalno postie svoj nivo. Na slici 3.5.2. je
prikazana uteda skidanja materijala sa profila povrine kotrljanja monoblok toka kval.
ER7, primenom tehnolokog postupka obnavljnja venca navarivanjem, u zavisnosti od
pohabanosti i broja navara.

Slika 3.5.2. Uteda materijala monoblok toka kvaliteta ER7 primenom tehnolokog
postupka navarivanja venaca, u zavisnosti od pohabanosti i broja navara

Slike pokazuju, da je, u praktinom sluaju kad venac monoblok toka doivi minimalnu
debljinu venca tj. Vd 25 mm, i max. visinu Vv 33 mm i qr 6,5, tada je najekonominiji
broj navara 8, kako bi se postigla uteda mainskom obradom skidanja materijala od
priblino 11 mm. U ovom sluaju, a zbog postizanja povoljnih metalografskih rezultata i
ostalih zahtevnih parametara kvaliteta, kao i eliminacije nepoeljnih prslina, koji e biti
studiozno obraeni u nastavku teorijskog i eksperimantalnog istraivanja ove doktorske
disertacije, najpovoljniji je izbor redosleda nanoenja navara kao na slici 3.5.2.

71
Moemo konstatovati da ponovnim profilisanjem (bez obnavaljanja) venca i povrine kruga
kotrljanja monoblok toka je neekonomian postupak, jer bi se proseno mainskom
obradom struganjem skinulo oko 50 kg materijala, ili, drugim reima, ovaj postupak se
moe primeniti samo tri puta za svog eksploatacionog veka.

Postupak regeneracije (obnavaljanjem-navarivanjem) pohabanih venaca monoblok tokova,

kvaliteta ER7 ini korak vidnoj ekonomskoj opravdanosti, produavajui mu eksploatacioni
vek minimalno 12 puta, uz zadovoljenja svih neophodnih tehnikih parametara koji su
regulisani meunarodnom objavom UIC 812-3.

3.6. Dijagnostika monoblok toka kvaliteta materijala ER7

S obzirom na sloenost i kompleksnost eleznikog vozila, za donoenje najkompetentnijih
odluka u predmetnoj doktorskoj disertaciji u procesima prepoznavanja oblika pouzdanosti
tehnikog sistemaeleznikog vozila, sasvim opravdano se namee pristupu teoretskom,
eksperimentalnom i eksploatacionom istraivanju. Ovim teoretskim postavkama,
zasnovanim na naunim izuavanjima izvodljivosti obnavaljnja venca monoblok toka
kvaliteta ER7 navarivanjem, uslovno zavarljivog elika, odgovorno se namee tenja za
sveobuhvatnim pristupima naunog dokazivanja sprovednim kroz opsean istraivaki rad.
Taj istraivaki rad, a za dijagnostiku stanja istraivakog predmeta namee za potrebu
primene savremenih tehnika i analiza, dijagnostikovanja u cilju dostizanja propisanog nivoa
kvaliteta venca, a time i celokupnog monoblok toka.

Monoblok toak kvaliteta ER7, je predmet opsenog tehnikog dijagnostikovanja, imajui

u vidu da je re o vitalnom elementu eleznikih vuenih i vunih vozila. Kao takav
odgovoran mainski element, postupak dijagnostikovanja je determinisan meunarodnom
objavavom UIC kao EN i ISO standardima.
Za relevantne dijagnostike metode i postupke ispitivanja, ove doktorske disertacije,
bazirali smo se na one koje su sprovedene nakon mehnike, zavrne obrade monoblok
toka, a usklaene prema eleznikoj meunarodnoj objavi UIC 812-3. Kroz teoretski deo
istraivanja, analizirane su sve dijagnostike metode i postupci, a potom identifikovano
stanje monoblok toka nakon proizvodnje, a u delu eksperimentalnog i eksplatacionog
istraivanja, ti dijagnostiki rezultati sluie kao polazni i uporedni pokazatelji nakon
obnavljanja venca i eksploatacionog istraivanja. Relevntne tehnike dijagnostikovanja i
prezentovani njihovi rezultati za ocenu sposobnosti monoblok toka kvaliteta ER7 su:

1. hemijske analize,
2. ispitivanje na kidanje,
3. ispitivanje udarne ilavosti,
4. ispitivanje tvrdoe po poprenom preseku oboda toka,
5. ispitivanje tvrdoe venca i povrine kotrljanja,
6. pravac sopstvenih zaostalih napona,
7. ispitivanje kvaliteta , mikrografsko i makrografsko ispitivanje,
8. ispitivanje ultrazvukom,
9. dinamiko uravnoteenje masa,
10. ispitivanje izgleda i mera.

72
3.6.1. Hemijska analiza

Uzorkovanje materijala za hemijsku analizu uzima se 15 mm ispod tree povrine,

glodanjem strugotine priblino 50 gr. koja e hemijskom analizom dati maksimalne
sadraje hemijskih elementa prikazanih u tabeli 3.6.1.1. Ovaj tehniki zahtev se mora
sprovesti prema postupku koji je opisan u ISO/TR zahtevima.

Maksimalni udeo %a
Kvalitet
C Si Mn Pb S b,c Cr Cu Mo Ni V Cr+Mo+Ni
elika

ER7 0,52 0,40 0,80 0,020 0,015 0,30 0,30 0,08 0,30 0,06 0,50

Tabela 3.6.1.1. Procentualni sadraj hemijskih elemenata u monoblok toka kvaliteta

materijala ER7 [142]41

a- Za posebne namene mogu se u okviru maksimalnih sadraja prihvatiti izmene

zahteva.
b- Mogue je dogovoriti maksimalni sadraj od 0,025 % kod tendera ili u sluaju
narudbe.
c- Kod tendera i dobijanja narudbe moe se dogovoriti minimalni sadraj sumpora
prema metodi proizvodnje elika, da bi se postigla zatita od stvaranja riseva usled
vodonika.

3.6.2. Ispitivanje na kidanje

Za monoblok tokove kvaliteta ER7, tj poboljanog oboda, epruveta se uzima iz oboda i

venca toka kao na slici 3.6.2.1. Poloaj uzimanja epruveta je usklaen prema objavi UIC
812-3. Epruvetu treba pripremiti, shodno uslovima ISO/82 i to da prenik bude min. 10
mm, a duina pet puta vea od prenika.

Slika 3.6.2.1. Poloaj i mesto uzorkovanja epruvete za ispitivanje zateznjem [142]

[142]41 Standardi J., UIC-a., EN.; JUS P. F2.213, JUS P.F2. 036, UIC-812-3 i EN 13262 812-3,
73
Postupak ispitivanja e biti sproveden prema EN 100002-1. Rezultati probe koje treba
postii na zatezanje spojke-obod i venca monoblok toka kvaliteta ER7 dati su u tabeli
3.6.2.1.

Kvalitet Venac toka Spojka

elika
ReH(N/mm2)a Rm (N/mm2) A5% Umanjenje A5%
Rm
(N/mm2)b

ER7 520 820/940 14 110 16

a-Ako nema izraene granice elastinosti treba izraunati konvencionalnu graninu vrednost
Rp0,2 f
b- Umanjenje vrstoe na zatezanje spojke u odnosu na vrstou na zatezanje venca istog
toka
Tabela 3.6.2.1. Mehnike osobine spojke (obod) i venca toka kvaliteta ER7

3.6.3. Ispitivanje udarne ilavosti

Ispitivanje udarne radnje loma zarezane epruvete po Charpiju je jedno od najstarijih

mehanikih metoda ispitivanja materijala u eksploatacionim uslovima, a slui za
utvrivanje njegove otpornosti prema krtom lomu. Na Charpijevu klatnu ispituje se jednim
udarcem s brzinom obino 5 do 5,5 m/s zarezane epruvete (s U-zarezom ili V-zarezom) .
Radnja (energija) utroena za lom epruvete (izraena u dulima J) je mjera ilavosti
materijala, a zahtjava se kako kod razvoja novih materijala tako i kod provere gotovih
materijala, te kod analize loma regenerisnih materijala.

elezniki propisi su regulisali ovu mehniku karakteristiku sprovoenja ispitivanja, koja

se iskljuivo vri u akreditovanim laboratorijama proizvoaa monoblok tokova.
Uzorkovanje epruvete sa U-zarezom i V-zarezom se iskljuivo primenjuje za ispitivanja
ilavosti novih monoblok tokova kvaliteta ER7, kako oboda tako i diska toka. Udarna
radnja loma treba da se ispituje standardizovanim epruvetama kvadratnog poprenog
preseka sa zarezom u obliku slova U (oznaka KU) i V (oznake KV) prikazno na slici
3.6.3.2.

Uzorkovanje epruveta je takoe regulisano eleznikim normativima, a u ovom

istraivakom radu, mi emo to izvriti tako da udovoljimo normative i uveamo stepen
pouzdanosti obnovljenog venca uzorkovanjem epruveta i iz samog venca toka. Na slici
3.6.3.1. prikazana su mesta i ploaj uzorkovanja epruveta iz monoblok toka. Za
utvrivanje vane vrednosti ilavosti materijala monoblok toka, ispitvanju emo
podvrgnuti iz svake skupine po tri iste epruvete, tako da uzduni poloaj epruvete bude u
pravcu valjana toka, pri emu nesme biti vee rasipanje vrednosti od 30% u odnosu na
minimalnu propisanu vrednost datu u tabeli 3.6.3.1. (samo jedna od njih moe imati niu
vrednost). Ove zahtevne karakteristike su regulisali elezniki normativi kao to je UIC
812-3, za kvalitet materijala monoblok toka ER7, date u tabeli 3.6.3.1.

74
Slika 3.6.3.1. Poloaj i mesto uzorkovanja epruvete za ispitivanje udarne ilavosti[142]42

Sa teorijske osnove posmatrano, uticajni faktori na ilavost materijala monoblok toka

kvaliteta ER7 su:
- temperatura ispitivanja
- mikrostruktura materijala monoblok toka, posebno veliina zrna
- oblik i dimenzija zareza
- brzina udara

Temperatura ispitivanja ima najvei uticaj na ilavost, odnosno na udarnu radnju loma.
ilavost materijala opada sa sniavanjem temperature ispitivanja. To je, uopte, zbog toga
to se sniavanjem temperature sniava i plastinost, odnosno deformabilnost materijala.
Mikrostruktura ima takoe veliki uticaj na ilavosti materijala. Naruito povoljno utie na
ilavost smanjivanjem veliine zrna.

Dimenzije epruvete razliito utiu na ilavost materijala. Najmanje utie duina epruvete,
dok irina i debljina utiu slino na smanjivanje ilavosti.

Brzina udara Charpyjevog klatna nema znatnijeg uticaja na ilavost materijala ako je u
rasponu 3 do 7 [m/s], dok znatno vee brzine 20-50 [m/s] smanjuju ilavost zbog
smanjenog udjela plastine deformacije. Na slci 6.1.3.3. prikatzan je ematski postupak
rada Sharpy klatna.

[142]42 Standardi J., UIC-a., EN.; JUS P. F2.213, JUS P.F2. 036, UIC-812-3 i EN 13262 812-3,

75
 Slika 3.6.3.2. Standardna epruveta kvadrtnog oblika sa U i V zarezom

Udarna ilavost se izraava kao utroena energija (energija loma) za deformaciju i lom
zarezane epruvete po obrazcu [3.20] :

E = mgh [3.20]

m [kg] - masa udarnog malja

g = 9,81 [m/s2] - gravitaciono ubrzanje, tj. G= mg - teina udarnog malja
h = h1-h2 [m] - visinska razlika izmeu dva poloaja udarnog malja
E [J] - energija loma (udarna ilavost)

Slika 6.1.3.3. ematski postupak rada Sharpy klatna

76
Vrednosti ilavosti koje zadovoljavaju eleznike normative navedene su u tabeli 3.6.3.1. U
tabeli se navode pojedinane prosene i najmanje vrednosti ispitanih epruveta iz jednog
monoblok toka. Pod 20 C koristiemo probe sa U-zarezom, a pod -20 C koristie se
probe sa V-zarezom. Postupak ispitivanja e biti sproveden prema EN 10045-1

K (Joule) pod + 20 K (Joule) pod - 20 C

Kvalitet elika
U-zarez V-zarez
Prosene Prosene
Min.vrednosti Min. vrednosti
vrednosti vrednosti

ER7 17 12 10 7

Tabela 3.6.3.1. Vrednosti koje treba postii za probu udarom [142]43

3.6.4. Ispitivanje tvrdoe po poprenom preseku oboda i venca toka

Opte o ispitivanju tvrdoe

Pod tvrdoom podrazumevamo mehniko svojstvo materijala, tj. otpor kojim se

suprotstavlja jedno telo ka prodiranju drugog tvreg tela u njegovu povrinu. Ova mehnika
karakteristika spada u jednu od vanijih statikih metoda ispitivanja tvrdoe materijala
nekog mainskog elementa. Tvrdoa se moe odrediti svakog materijala pa i monoblok
toka sledeim metodama:
- statikim,
- dinamikim i
- specijalnim.
Kod statikih metoda sila ispitivanja koja deluje na utiskiva postepeno raste do
maksimalne vrednosti. Kod dinamikih ispitivanja sila na utiskivau se ostvaruje udarom,
ili se pak tvrdoa odreuje na osnovu elastinog odskoka utiskivaa od povrine koja se
ispituje. Najee, u praksi, koriene su metode statike i dinamike. Kao teorijska
podloga ekperimentalnom i eksploatacionom istraivanju je osnova kojom teimo
udovoljiti eleznike normative i dodatnim ispitivanjem venca toka koji je predmet novog
tehniko-tehnolokog naina odravanja u cilju postizanja potpune pouzdanosti toka pri
eksploataciji. U tom procesu ispitivanja tvrdoe vriemo standardnim statikim metodama
po Brinel (HB) i Rokvelu (HRc) dinamikom metodom odskoka.

Uzorkovanje i mesta ispitivanja tvrdoe po poprenom preseku, prikazano je na slici

3.6.4.1.Za ovu mehniku karakteristiku neophodno je isei etalon plou debljine minimalno
20 mm, od komponentnog radijalnog poprenog preseka naplatka (oboda) i njegovog
prelaza u disk toka. Ova epruveta se uzima iz spojnog segmenta slika 3.6.4.1. a jedna
povrina treba da se pripremi shodno uslovima EN ISO 6506-1

[142]
43
Standardi J., UIC-a., EN.; JUS P. F2.213, JUS P.F2. 036, UIC-812-3 i EN 13262 812-3,
77
 Slika 3.6.4.1. Poloaj i mesto ispitivanja tvrdoe po poprenom preseku oboda

Otisci tvrdoe su prikazani na slici 3.6.4.1. i to na rastojanjima od 5 mm od nominalne

kotrljajue povrine i u takama A i B.Take B se poklapaju sa graninim
prenikom. Ispitivanje tvrdoe venca treba izvesti najmanje na pet takaka na radijalnom
preseku venca toka, kako je prikazano na slici 3.6.4.1.Ako debljina podruja istroenosti
iznosi vie od 35 mm, potrebno je postii vrednosti iz tabele 3.6.4.1. do dubine od 35 mm
ispod tree povrine.
Rezultat tvrdoe po poprenom preseku oboda i venca treba da se nau u granicama 235-
285 HB. Pri mernju koristiti prenik merne kuglice od 5mm.

3.6.5. Ispitivnje povrinske tvrdoe venca i povrine kotrljanja

Nakon mehnike obrade sa skidanjem strugotine, svaki monoblok toak treba da se

podvrgne ispitivanju tvrdoe po Brinelu, na ravnim povrinama oboda toka koji se nalazi
naspram venca toka. Mesto ovog ispitivanja tvrdoe treba da se izvede za 25 mm ispod
nominalnog kruga kotrljanja, slika 3.6.5.1. Tvrdoa oboda monoblok toka i profila venca,
treba da se kree od 235 do 285 HB.

Slika 3.6.5.1. Mesto ispitivanja tvrdoe po profilu toka

78
Pored ovog ispitivanja, a za predmet ove doktorske disertacije neophodno je izvriti
ispitivanja povrinske tvrdoe kotrljanja i venca toka. Merenja povrinske tvrdoe profila
venca toka treba izvesti minimalno na etiri merne take i to: na podnoju korena venca,
spoljanja povrina venca monoblok toka sa dva merna mesta i vrhu venca. Ovo merenje
e biti izvedeno savremenim ureajem metodom odskoka.

Za itavu zonu habanja venca toka vae minimalne vrednosti koje su navedene u tabeli
3.6.5.1. (za svako merenje) tvrdoe po Brinelu.

Na prelazu izmeu venca toka i oboda spojke, tvrdoa moe da bude manja, vie od 10
poena nego vrednost na granici habanja.

Minimalne vrednosti tvrdoe po Brinelu

Kvalitet elika
Kategorija 1-za brzine Kategorija 2-za brzine
monoblok toka
preko 200 km/h do 200 km/h

ER7 245 235

Tabela 3.6.5.1. Osobine tvrdoe u vencu toka [111]44

3.6.6. Pravac sopstvenih zaostalih napona

Zaostala naprezanja su naprezanja koja ostaju unutar komponente ili strukture nakon to se
uklone sve vanjske sile koje na nju deluju. Zaostala naprezanja nastaju nakon plastine
deformacije usled mehnikih ili termikih optereenja ili usled faznih pomeranja. Kako je
monoblok toka pri eksplotacionoj funkciji izloen kombinovanim sloenim optereanjima,
to jest, mehniki i termiki procesi doprinose stvaranju napreznja koji mogu da produkuju u
vee incijalne pukotine i time do rasprskavanja monoblok toka. Zaostala naprezanja se
sastoje od kombinacije tri tipa naprezanja:
Tip - I Makro naprezanja
Tip - II Mikro naprezanja veliine zrna (usled anizotropije zrna ili usled prisutnosti
vie faza)
Tip -III Naprezanja unutar zrna usled nesavrenosti kristalne reetke

Zaostala naprezanja u nekom mainskom elementu pa i monoblok toku eleznikih vozila

mogu biti: naprezanja na pritisak (negativna) ili na zatezanje (pozitivna), slika 3.6.6.1.

a) + b)
Slika 3.6.6.1. Unutranja naprezanja a) na zatezanje (pozitivna) i b) na pritisak
(negativna)

[111]44 UIC Objava 812-3: Tehniki uslovi za isporuku monoblok tokova od valjanog
nelegiranog elika za vuna i vuena vozila, 5. izdanje od 1.1.84

79
Zaostala pozitivna naprezanja (zatezna), otvaraju inicijalne pukotine i poveavaju
propagaciju pukotine. Zaostala negativna naprezanja na pritisak, nastoje da zatvaraju
pukotine i usporavaju njenu propagaciju. Ova negativna naprezanja su za predmetno-
naunoistraivaki rad pozitivnija zbog postojanosti zaostalih naprezanja u obodu i vencu
toka pozitivnih naprezanja, a tehniko-tehnolokim procesom navarivanja dovodi do
propagacije negativnih naprezanja to umanjuje intenzitet propagacije pozitivnih zaostalih
naprezanja i time tehnikih elementa toka pribliava stanju zadovoljavajueg nivoa
zaostalih napona. Ova proizvedena propagacija negativnih naprezanja, tehniko-
tehnolokim postupkom odravanja venca toka kvaliteta ER7, i te kako daje znaaj ovom
nauno-istraivakom radu, daje pouzdane elemente za primenljivost ove mehnike
krarkteristike.

Poznato je da pri izradi monoblok tokova, kombinovanim tehnolokim postupkom, tj.

kovanjem i valjanjem, a potom termikom obradom poboljanja, sa teoretskog gledita nije
mogue u potpunosti svesti zaostale napone na apsolutni minimum. Meutim, sa aspekta
pouzdanosti pri eksploataciji, zadovoljavajui nivo zaostalih napona u spojci i obodu
monoblok toka kvaliteta ER7, je do 300 Mpa. Dijagnostiku stanja zaostalih naprezanja pre
navarivanja, posle navarivanja i u procesu eksploatacije e biti merena na eksperimentalnim
monoblok tokovima. Ti dijagnostiki pokazatelji su jedni od bitnijih za donoenje odluka
tehnike izvodljivosti predmeta doktorske disertacije.

Spojka toka ili disk toka, je sloeni deo monoblok toka, poto je izloen raznim
optereenjima pri eksploataciji kao to su: dinamika, statika i kombinovana. Naunim
posmatranjem sa tog aspekta, neminovno nam je posvetiti veu panju dijagnostikovanja
zaostalih napona odnosno trajne vrstoe. Nezavisno od kvaliteta elika monoblok toka,
spojka mora biti sposobna da podnese napone na istezanje od preko 107 promena
optereenja bez nastanka riseva sa verovatnoom od 99,7%. U tabeli 3.6.6.1. date su
vredosti koje treba postii za osobine trajne vrstoe spojke odnosno monoblok toka,
dobijene proraunom. [23]

Stanje kod isporuke

monoblok toka N/mm2
Obraeno 450
Neobraeno 315
Tabela 3.6.6.1. Vrednosti koje treba postii za osobine trajne vrstoe [142]45

Svrha ovih vrednosti je, da se obezbedi pouzdana mogunost trajne vrstoe proizvoda u
cilju postizanja povoljnijih rezultata u odnosu na dozvoljene napone koji su definisani pri
konstukciji spojke za njenu trajnu formu.
Poto ima mnogo priblinih faza kod proraunavanja vrstoe toka, nije upitno da se pravi
razlika medju etiri kvaliteta elika, ER6, ER7, ER8 i ER9.

Kao probe za ispitivanje trajne vrstoe uzimaju se tokovi u stanju isporuke, ija hrapavost
povrine stoji u skladu sa propisima, tj UIC objavi 812-3, odnosno prikazana u tabeli
3.6.9.1

Postupak ispitivanja mora da omogui stvaranje napona na savijanje u spojki. Ispitivanja

treba sprovesti tako, da ona daju statistike postupke analiza za ocenu rezultata ispitivanja

[142]
45
Standardi J., UIC-a., EN.; JUS P. F2.213, JUS P.F2. 036, UIC-812-3 i EN 13262 812-3,

80
trajne vrstoe. Postupak ispitivanja se kontrolie merenjem radijalnih napona, koji vladaju
u podruju spojke koje je ugroeno od riseva.

Izvodljivost ovakvog postupka moemo primeniti metodom za iznalaenje promene

preostalih naprezanja po obimu u dubini ispod tree povrine uz pomo dilatacionih
mernih traka (postupak sa razaranjem). Ovaj postupak dijagnosticiranja preostalih napona
je primenljiv kada se dijagnostikuje vea skupina ili serija na jednom uzorku iste are,
imajui u vidu da se radi o dijagnostici sa razarnjem, a on se sprovodi u proizvoakoj
fabarici nakon zavrne dijagnostike kao obavezni deo tehnolokog procesa proizvoaa.
Postupak se sastoji od operacija rastavljanja, koje vode ka sve veem oslobadjanju od
preostalih sopstvenih naprezanja u vencu toka. Promena stanja sa sopstvenim
naprezanjima, koja se dobijaju posle svakog postupka rezanja, odredjuje se pomou
merenja deformacija sklopa na povrini pomou dilatacionih mernih traka (DMT). Promena
stanja unutar venca toka dobija se linearnom interpolacijom stanja koje se izraunava na
povrini. Proraun se izvodi samo za radijalni popreni presek, poto se usled termike
obrade, to je poznato iz iskustva, stvara ravnomerno stanje preostalog napona po obimu.
Proizvoai monoblok tokova moraju da dijagnostikuju visinu sopstvenih naprezanja na
pritisak u smeru po obimu, koji se mere u blizini tree povrine. Oni moraju biti izmedju
80 i 150 N/mm2, to znai da moraju biti jednaki nuli na dubini od 35 do 50 mm ispod
tree povrine.

Opisane tehnike dijagnostikovanja vre prizvoai monoblok tokova kao obavezni deo
proizvodno-tehniko-tehnolokog procesa i dokumentovanom dijagnostikom
dokumentacijom. Ove primenjene metode dijagnostikovanja nee biti predmet naeg
istraivanja u eksperimentalnom i eksploatacionom delu, ve emo uvaiti polazne
vrednosti naponskog stanja i trajne vrstoe u tom vremenu pri isporuci, a polazne
vrednosti za istraivanje i promene nastale procesima eksperimntalnog i eksploatacionog
istraivanja vremo savremenim dijagnostikim tehnikama bez razaranja, odobrene od
strane internih eleznikih propisa kao i UIC i EN, to e biti detaljno obraeno u tom delu
nauno istraivakog rada.
Potreba i tenja svetskih naunih institucija i istraivaa je da se u ovim sloenim
dinamikim procesima odravanja ivotnog veka oveka, posebna panja posveti
pouzdanosti tehnikih sistema pri procesima eksploatacije. Takva pristupna opredeljnja
vodeih svetskih naunih institucija i istraivaa, doveli su do proizvodnje novih generacija
dijagnostikih tehnika i tehnologija. Tako je na polju dijagnostikovanja zaostalih napona, u
sloenim i odgovornim delovima tehnikog sistema, primenjene i dokazane, nove
generacije kontrole i merenja zaostalih napona, kao to su:
1. Mernje difrakciom X zraka. U sutini ovom tehnikom metodom merenja
zaostalih napona se izvodi preko udaljenosti izmeu kristalografskih ravnina,
2. Merenje mernim trakama. Ova metoda daje informaciju o iznosu napona ispod
povrine objekta ispitivanja. Da bi se oni odredili, potrebno je poznavati
relaksacione funkcije k1i k2koje zavise od dubine izbuenog prstena.
3. Merenje krtim lakovima. Za ovu metodu potrebno je posedovati specijalne
pripremljene lakove koji se nanose sprejom. Nakon suenja laka, lokacija i smer
glavnih naprezanja se dobiju posmatranjem malih pukotina na laku. Ova tehnika
merenja zaostalih napona, ne daje kvantitativne rezultate, nego informacije o smeru
i karakteru naprezanja. esto se koristi u kombinaciji sa drugim tehnikama, npr. za
pozicioniranje mernih traka.
4. Merenje fotoelastinim oblogama. Fotoelasticimetrija je eksperimentalna metoda
za odreivanje naprezanja i deformacija. Zasniva se na promeni osobina prelamanja
svetlosti posebnih materijala (Araldit- B) kad su napregnuti. Za merenje zaostalih
naprezanja koriste se fotoelastine obloge.

81
 5. Merenje ultrazvukom. Ova metoda spada u noviju generaciju tehnika
dijagnostikovanja. Ako u mterijalu postoji zaostala naprezanja, brzina zvuka zavisi
od polarizacije. Kako polarizovani ultrazvuni talasi imaju razliite brzine, dolazi
do interferencije, a time dolazi do promene amplitude i faze emitovanih talasa, na
osnovu ijeg merenja se moe utvrditi stanje naprezanja.
6. Druge metode koje su manje primenjene u industriji kao to su: Magnetna metoda
(magnetnoelastini efekat), Raman spektroskopija, Sinhrotron i Difrakcija neutrona.

Uvaavjui interne i eksterne eleznike propise, od predloenih tehnika dijagnostikovanja

zaostalih napona, kao i pogodnosti primene i pouzdanosti, kroz sveobuhvatni proces
eksperimentalnog i eksploatacionog istraivanja primenie se tehnike kontrole i merenja
zaostalih napona ultrazvukom. Smatramo da odabrana tehnika dijagnostikovanja ove
mehnike karakteristike je meritorna i pouzdana za dokazivanje hipoteza predmeta
doktorske disertacije.

U volumenu venca monoblok tokova koji su predmet istraivanja, dijagnostikovaemo

ultrazvunom tehnikom stanje sopstvenih zaostalih naprezanja. U tu svrhu se koristi efekat
dvostrukog tranja. Relativna razlika perioda tranja dvaju transverzalnih talasa, koji se ire
du istog smera glavnih napona i vibriraju uvek paralelno prema jednom od dva druga
smera glavnih naprezanja, direktno je proporcionalna razlici dva naprezanja, koji deluju u
smeru vibriranja talasa. Iz perioda tranja dveju osovina dobija se razlika dva glavna
naprezanja.

[3.21]46
cir rad = k (trad + tcir)
tcir
cir , rad: glavna naprezanja u radijalnom smeru i po obimu,
trad , tcir :vreme tranja transverzalnih talasa u radijalnom i smeru oscilacija
k: akustoelastina konstanta

Rezultati koji su postignuti na jednoj mernoj taki, predstavljaju prosenu vrednost

diferencija glavnih naprezanja, koja deluju u volumenu zvunog polja. Ovi rezultati
uzimaju u obzir naprezanja u radijalnom podruju i merenja e pokazati, da su ona dovoljno
mala i osim toga merenja koja se sprovode po ovom postupku se mogu smatrati
reprezentativnim za naprezanja po obimu i kao posledica toga mogu se koristiti da bi se
verifikovala istrivanja po ovoj tehnikoj dijagnostici.
Pravci zaostalih napona treba da tee u smeru po obimu venca i oboda monoblok toka, a
postupak dijagnostikovanja treba izvesti u najmanje etiri merna polja spojke, oboda i
venca toka (4x90).

3.6.7. Mikrografsko i makrografsko ispitivanje materijala

Za ova ispitivanja uzorkuje se epruvete odreenog broja u odnosu na aru, u konkretnom

sluaju epruvete e biti uzorkovane iz oboda i venca toka iz dva monoblok toka razliitih
osovinskih sklopova. are i godina proizvodnje tih uzorkovanih monoblok tokova su
istog porekla kao i monoblok tokovi koji su podvrgnuti eksploatacionom delu
istraivanjua. Priprema etalona za ispitivanje je potrebno izvesti shodno tehnikim
propisma i stndardima EN tj. propisno bruenjem i poliranjem kako bi pouzdano odredili
strukturu elika toka.

[142]46 Standardi J., UIC-a., EN.; JUS P. F2.213, JUS P.F2. 036, UIC-812-3 i EN 13262 812-3,
82
Stepen istoe dobie se mikrografskim ispitivanjem prema ISO 4967:1998, postupak A.
Vrednosti koje treba odrati navedene su u tabeli 3.6.7.1.

Vrsta Kategorija 1. Kategorija 2.

ukljuka za brzine vee 200km/h za brzine do 200km/h
Debela serija Tanka serija Debela serija Tanka serija
max. max. max. max.
A(sumpor) 1,5 1,5 1,5 2
B (aluminijum) 1 1,5 1,5 2
C (silikati) 1 1,5 1,5 2
D (globularni
1 1,5 1,5 2
oksidi)
B+C+D 2 3 3 4
Tabela 3.6.7.1. Stepen istoe koji treba odrati za mikrografsko ispitivanje [142]47.

3.6.8. Ispitivanje ultrazvukom

3.6.8.1.Opte o ultrazvunoj defektoskopiji

Defektoskopija je nauna disciplina koja se bavi iznalaenjem greaka materijalne

homogenosti. Osnovna namjena je otkrivanje i odreivanje podpovrinskih greaka u
materijalu i zavarenom spoju regulisanim euronormama EN 26520. To je samo jedan mali
dio od velikog broja koritenih metoda koje se koriste u nerazarajuem ispitivanju
materijala. Nedostatak ove metode je da se njome otkriva i odreuje greka koja je nastala
prije njenog provoenja. Ne moe posluiti u linom spreavanju nastajanja greki u
materijalu.

Ispitivanja ultrazvukom zasniva se na pronalaenju i odredjivanju lokacije defekta u

materijalu, koji se nalaze na dubini od 1 do 2000 mm kod metalnih i nemetalnih materijala,
pomou proputanja ultrazvunih Ui talasa kroz materijal.

Ultrazvuk je tako materijalno treperenje sredine ija je uestalost vea od 50000 Hz, pa
omoguuje njegovo prodiranje u materijal. Prostiranje ultrazvuka kroz materijal praeno je
izvesnim rasipanjem, zbog ega nastaje razlika izmedju koliine ulaznih i izlaznih
ultrazvunih talasa, to se prati na odgovarajuem osciloskopu uredjaja. Kod ultrazvunih
defektoskopa najvie se koristi za dobijanje ultrazvunih talasa piezoelektrini efekat. Pri
tome se korienjem piezokristala vri pretvaranje elektrine energije u mehaniku
uestalost od 500-1000 MHz. Za ispitivanje materijala koriste se uglavnom frekvence 1-6
MHz. Prema obliku ispitivanog materijala "glave" su oblikovane, tako da stvaraju podune,
poprene i povrinske talase.
Nain otkrivanja greaka u materijalu zasniva se na tonskim, impulsnim-eho i rezonantnim
metodama, koje u sutini registruju na odgovarajui nain ulazne i izlazne talase -"signale"
Prolaskom kroz homogeni materijal, npr. kod tonskih metoda visina tona zvuka je
ujednaena, a pri nailasku na greku dolazi do njegove promene.

Kod impulsnih-eho metoda prolaz ultrazvunih talasa kroz materijal (odnosno, pri
njihovom nailasku na greku), zasnovan je na istom principu kao i kod impulsnih uredjaja,
sa tom razlikom to se signali - ulazni i izlazni - uoavaju na ekranu u vidu svetlosnih
signala. Signal greke nalazi se izmedju ulaznog i izlaznog signala na odstojanju koje je
proporcionalno dubini lokacije greke.

[142]
47
Standardi J., UIC-a., EN.; JUS P. F2.213, JUS P.F2. 036, UIC-812-3 i EN 13262 812-3,

83
Ultrazvune metode su vrlo efikasne za merenje debljine elinih mateijala koji nisu
pristupani sa obe strane, sa tanou 0,01 mm. Materijal koji se podvrgava ispitivanju ne
doivljava nikakvo razaranje i defektoskopija se moe ukomponovati u tehnoloki proces
proizvodnje ili kao zavrna faza kontrole gotovih proizvoda ili polufabrikata. Na slici
3.6.8.1. prikazana je osnovna ema rada ultrazvunih defektoskopa.

Slika 3.6.8.1. ema rada ultrazvunog defektoskopa [38]48

Dijagnostikovanje ultrazvunom defektoskopijom, monoblok tokova kvaliteta ER7, sa

teoretskog stanovita, izuiemo, samo ona ispitivanja, koja su relevantana i uticajna za
sprovoenje eksperimentalnog i eksploatacionog istraivakog dela ove doktorske
disertacije.

Ispitivanje greaka u obodu i vencu monoblok toka, ispituje se ultrazvunom

defektoskopijom, uvoenjem ultrazvuka u dva pravca i to:
- vertikalno u odnosu na unutarnju stranu oboda toka, uvoenjem ultrazvuka u
poprenom pravcu.
- vertikalno u odnosu na kotrljajuu stranu oboda i venca toka, radijalno uvoenje
ultrazvuka.

Ispitni delovi monoblok toka izvoditi tako da se reprodukuje, to je mogue, vea

zapremina, koja se ispituje i da mrtva zona ipod ispitne povrine nesme da prekorai 30 mm
pri poprenom uvoenju ultrazvuka i 10 mm pri radijalnom uvoenju ultrazvuka. Postupak
ultrazvunog dijagnostikovanja izvriti sa nominalnom frekvencijom 2-4 MH. Zavisno od
tehnikog nivoa ultrazvunog aparata, podeavanjem ispitnog sistema i procenu pokazatelja
eha, mogu da se primene uporedni etlon naplatak sa vencem toka ili DGS (AVG) metoda.

[38]48 Vukovi, V.,: Ispitivanje materijala metodama bez razaranja, Meunarodni struni skup,
Efikasnost i upravljanje, Banja Luka, 2008 god.

84
3.6.8.2. Granice greaka

Venac monoblok toka

Venac toka ne sme imati nikakve vee ili jednako velike unutranje greke nego to su
otvori na ravnom dnu na istoj dubini. Prenici ovih standardnih greaka vide se u tabeli 3.6.
8.1.

Kategorija 1, Kategorija 2,
(za brzine preko 200 km/h) (za brzine do 200 km/h)
Prenik
standardne 1 2 3
greke (mm)
Tabela 3.6.8.1. Prenici standardne greke [142]49

Na vencu monoblok toka kvaliteta ER7, ne sme se dobiti nikakvo slabljenje eha sa
zadnjeg zida koji je jednak ili vei od 4 dB kod aksijalnog ispitivanja.

Spojka monoblok toka

Spojka ne sme imati:

- vie od 10 eha visine vee ili jednake indikaciji 3 mm standardne greke.
- eha visine vee ili jednake indikaciji 5 mm standardne greke.
Razmak izmedju dve dozvoljene greke mora da iznosi najmanje 50 mm.

3.6.9. Dinamiko uravnoteenje masa

Kao obavezna tehnoloka radnja pri procesu izrade monoblok tokova obaveza proizvoaa
je da dovede tokove u dozvoljne vrednosti uravnoteenja mase. Zavisno od eksploatacione
namene monoblok tokova razliite su vrednosti neuravnotenih masa. U tabeli 3.6.9.1. su
prikazane dozvoljene vrednosti neurvnotenja toka, zavisno od za koje brzine kretanja su
namenjeni.

Maksimalno dozvoljeni ostatak

Svrha eksploatcionog prometa tokova
neuravnoteanih masa [gr]
Tokovi za vozila koja saobraaju veom od 250km/h 25
Tokovi za vozila koja saobraaju veom od 200km/h 50
Tokovi za vozila koja saobraaju veom od 120km/h 75
Tokovi za vozila koja saobraaju veom od 80km/h 125
Tabela 3.6.9.1. Maksimalne granine vrednosti neuravnoteenih masa [110]

Dinamiko uravnoteenje masa se izvodi na namjenskim mainama, a odstranjivanje

materijala u cilju postizanja zadovoljavajueg uravnoteenja izvodi se neposredno nakon
mehnike kod proizvoaa tokova. Obradom struganjem skida se odreena koliina
materijala na mestima prelaza oboda u disk. Ova dinamika neuravnoteenost ne moe se
znatno promeniti pri procesu eksploatacije, kao i primenom novog tehnolokog postupka
odravanja osovinskih sklopova tj. regeneracijom venca toka-navarivanjem. To znai da
za istraivnje predmeta doktorske disertacije ovoj tehnikoj karakteristici nema potrebe

[142]
49
Standardi J., UIC-a., EN.; JUS P. F2.213, JUS P.F2. 036, UIC-812-3 i EN 13262 812-3,

85
posveivati nikakve nauno-istraivake elemente koji bi uticali na promenljivost
uravnoteenja.

3.6.10. Ispitivanje izgleda i merne veliine

U pogledu njihovog radnog angaovanja monoblok tokovi se mogu obraditi kompletno ili
delimino. Njihova povrina ne sme imati nikakva ulegnua na mestima koja nisu oznaena
u standardom UIC 812-3.

Delovi, koji ostaju kao kovani i/ili valjani moraju se peskirati i potpuno zatititi i
moraju se ulivati kroz meke dobro spojene prelaze u obradjena podruja. Prosena
hrapavost povrine (Ra) obradjenih ili delova koji su spremni za sklapanje data je u
tabeli 3.6.10.1.

Rapavost Ra [m] Rapavost Ra [m]

Stanje kod
Podruje toka Kategorija 1, za brzine Kategorija 2, do
isporuke
vee od 200 km/h 200 km/h
Obraeno
12,5 12,5
Otvor spremno za
0,8 do 3,2 0,8 do 3,2
montau
12,5
Spojka i glavina Obraeno 3,2
Povrina tree 12,5d
Obraeno 6,3
povrine
Povrine venca 12,5d
Obraeno 6,3
toka

Tabela 3.6.10.1. Hrapavost povrine tokova [Ra] u stanju isporuke [111]50

Rapavost povrine toka [Ra] u stanju isporuke po tabeli 3.6.10.1. mora da se proveri
uporedjenjem sa uzorcima rapavosti ili da se izmeri meraem rapavosti na ravnim
povrinama. Propisane povrina bez greaka treba da se dokae ispitivanjem sa magnetnim
prakom, u skadu sa ISO 6933.

Geometrija i dimenzije tokova definisna je pomou crtea, a isti su usklaeni sa UIC i

EN, a ini sastavni deo narudbe pri snabdevanju monoblok tokova, a slobodne veliine,
ako nije regulisano ugovorm, potrebno je sledee maksimalne duine smatrati indikacijama
greaka:
- 2 mm na obradjenim povrinama
- 6 mm na neobradjenim, kovanim ili valjanim povrinama

Ova ispitivanja se iskljuivo sprovode pri proizvodnji tokova, posle termike obrade u
gotovom obradjenom stanju pre nanoenja sloja antikorozivne zatite.
Znatni uticaj na istraivaki proces doktorske disertacije ove geometrijske karakteristike
nemaju, ali je obavezno postii sve navedene geometrijske parametre venca i tree
povrine toka, koji nisu definisani crteom, nakon sprovednog tehniko-tehnolokog
zahvata.

[111]50 UIC Objava 812-3: Tehniki uslovi za isporuku monoblok tokova od valjanog
nelegiranog elika za vuna i vuena vozila, 5. izdanje od 1.1.84

86
 3.7. Opte o obnavljanju postupkom navarivanjem

Opta definicija navarivanja je postupak nanoenja dodatnog materijala topljenjem na

osnovni deo koji se navaruje. Uglavnom se za navarivanje koriste isti postupci kao kod
zavarivanja.

Ukoliko se postupak navarivanja primenjuje za reparaturu dela, to je u konkretnom sluju,

i kao zatita od habanja, tada je izbor odgovarajuih legura dodatnog materijala veliki
problem, zbog velikog broja legura (nekoliko hiljada se primenjuje za navarivanje) i
razliitih tehnologija i uslova u kojima rade sastavni delovi maina.
Za izbor postupaka za navarivanje postoje brojni kriterijumi i uzimaju se zavisno od
konkretnog sluaja. To su najei:
- stepen produktivnosti (efikasna koliina istopljenog metala),
- mogunost automatizacije ili mehnizacije,
- to manji stepen meanja osnovnog i dodatnog materijala, ime se spreava preveliko
razblaenje legirajuih elemenata u navaru,
- minimalni utroak dodatnog materijala po jedinici navara,
- minimalni utroak vremena za operaciju navara,
- minimalna priprema za navarivanje,
- postizanje odgovarajue geometrije navara i mogunost oblikovanja navara za
funkcionalnu eksploataciju,
- postizanje ujednaenog sadraja legirajuih elemenata,
- postizanje ujednaene tvrdoe,
- postizanje povoljnih strukturnih karakteristika navara, ostvaraenje navara bez greaka
oblika i homogenosti,
- svoenje termike obrade posle navrivanja na najmanju meru,
- eliminacija svih vrsta prskotina u navaru i osnovnom materijalu,
- zadovoljenje promene zaostalih napona u navaru i osnovnom materijalu,
- opremljenost pogona za navrivanje, odnosno potrebna odgovarajua mainska
postrojenja i ureaji.

Sa opteg stanovita gledano, obanavljanje postupkom navarivanjem, se uspeno izvodi na

ravnim i zakrivljenim povrinama. Ravne povrine se izvode postupkom odvojenih
gusenica i njihanjem, dok se zakrivljenim povrinama moe izvesti na tri naina: po
izvodnicama, po kocentrinim krugovima, po spirali.

3.7.1. Teoretske mogunost primene navarivanja

Navarivanje tvrdih spojeva, kao mera za smanjaenje habanja, ima u svetu pa i naim
zemljama, u odgovarajuoj meri iroku primenu. Primenjuje se u raznim granama privrede:

b) Metalurgija elika i obojenih metala:

- na opremi eljeznikih transportnih sistema,
- na opremi za sinterovanje,
- na opremi za valjanje (npr. valjaoniki stanovi),
- na visokim peima (na transporterima),
- opremi za kalupovanje
- opremi mainske industrije itd.
c) Graevinarstvo:
- Oprema za izvoenje zemljanih radova (bageri, dozeri, strugai, ravanlice, utovarivai,
valjci, nabijai itd.),
- oprema za otkop i preradu kamena (ekii za buenje, drobilice, mlinovi, sita, itd.),

87
 d) Industrija motornih vozila:
- navarivanje noeva,
- navarivanje prenosnih zglobnih mehanizama,
- navarivanje plugova,
- navarivanje raznih alata za obradu zemlje.

e) Industrija prerade:
- navarivanje mlinova za mlevenje minerala, usitnjavanje, sita, punih transportera,
dozatora i slinih delova izloenih intezivnom habanju u hemijskoj industriji,
- navarivanje delova mlinova ekiara, drobilica, transportera i slinih ureaja u industriji
cementa,
- navarivanje delova za pripremu, transport materijala, oblokovanje materijala u
ciglarskoj industriji,
- navarivanje ivica alata za oblokovanje, istiskivanje i rezanje u staklarskoj industriji,
- navarivanje delova obrtne pumpe, dodavaa transportera, noeva, presa za paletiranje i
ostalih delova u industriji za preradu eerne repe.

3.7.2. Teoretske osnove o zavarljivosti materijala monoblok toka

kvaliteta ER7

Svaka kompleksna osobina metala i legura nazvana zavarljivost, tako i materijal monoblok
toka kvaliteta ER7, ima sledee tri kljune karakteristike zavarljivosti:
- operativna zavarljivost, koja odreuje uslove kvalitetnog izvrenja navarenog spoja
topljenjem,
- metalurka, koja karakterie fiziko-hemijske promene metala nastale u procesu
zavarivanja (navarivanja),
- konstruktivna ili opta zavarljivost, pomou koje odreujemo osobine repariranog
monoblok toka kvaliteta ER7, sa ciljem da se ustanovi njihova sklonost ka
obrazovanju prslina.

3.7.3. Operativna zavarljivost monoblok toka kvaliteta materijala ER7

Operativna zavarljivost treba da pokae ponaanje metala pri topljenju i ciljanoj

mogunosti dobijanja kvalitetnog navarenog spoja sa osnovnim materijalom, uz primenu
operativne zatite i predgrevanja. Da bi teoretske osnove zavarljivosti monoblok toka
kvaliteta ER7 bio izvodljiv, posmatrano sa tehnikog aspekta, neophodno je uzeti u
istraivanje i analizu svih uticajnih elementa pa i hemijski sastav osnovnog materijala kao i
stanje mehanikih karakteristika monoblok toka, koji su glvni pokazatelji izvodljivosti ove
vrlo produktivne tehniko-tehnoloke radnje.

Udeo hemijskih elementa u monoblok toku kvaliteta ER7, dat je u tabeli 3.7.3.1., a
mehnikih karakteristika 3.7.3.2.. Ove vrednosti su propisane meunarodnom obajavom
UIC 812-3, te ih u ovom teoretskom delu istraivanja, smatramo za relvantnim
pokazateljima za ovaj deo ovog istraivakog rada.

88
 Maksimalni udeo %a
Kvalitet
C Si Mn Pb S b,c Cr Cu Mo Ni V Cr+Mo+Ni
elika

ER7 0,52 0,40 0,80 0,020 0,015 0,30 0,30 0,08 0,30 0,06 0,50

Tabela 3.7.3.1. Hemijski sastav materijala i mehanikih osobinama monoblok toka

kvaliteta ER7,definisane meunarodnom objavom UIC 812-3 [111]51

a- Za posebne namene mogu se u okviru maksimalnih sadraja prihvatiti izmene

zahteva.
b- Mogue je dogovoriti maksimalni sadraj od 0,025 % kod tendera ili u sluaju
narudbe.
c- Kod tendera i dobijanja narudbe moe se dogovoriti minimalni sadraj sumpora
prema metodi proizvodnje elika, da bi se postigla zatita od stvaranja riseva usled
vodonika.

Zate. vrstoa Min. izduenje Min. ilavost Tvrdoa Ekvivalentnost

N/mm2 % Nm/cm2 HB C
820-940 14 15 235-285 0,68
Tabela 3.7.3.2. Prosene mehnikih karekteristika oboda i venca monoblok
toka kvaliteta ER7 [142]52

Izuavanjem Evropskih teoretiara 19, 20 i 21 veka, o metalurgiji zavarivanja i navarivnja,

moemo slobodno rei da predmet doktorske disertacije e initi sloena tehniko-
metlruka istraivanja, imajui za injenice hemijske nepogodnosti elika toka, kao i
metalruko stanje, odnosno mehnike karakteristike oboda i venca toka. To znai da
predoene vrednosti tabelama 3.7.3.1. i 3.7.3.2. karakteriu, da pouzdana izvodljivost
navarivanja materijala monoblok toka ER7, spada u grupu uslovno zavarljivih elika.

Ovakvoj naoj konstataciji je fundamentalna podloga mnogobrojnih istraivaa i teoretiara

koji su svoje, uglavnom, teoretske istraivake radove definisali kao uslovno kritinim
materijalom za zavarivanje elemenata koji pripadaju sloenim tehnikim sistemima.
Njihova bazna ocena ove konstatacije je nepovoljan sadraj ugljenika, odnosno
ekvivalentnosti kojom su dozirane znatno nepovoljne mehnike karakteristike.

Imajui za injenice navedene teoretske stavove, ubeeni smo, da doktorska disertacija ima
teoretsku opravdanost istraivanja, samo, ako se tehniko-tehnolokim postupkom
ekvivalentnost svede van granice kritinosti pri izvoenju tehnoloke radnje navarivanja
venca, a time smo pouzdani da je stvorena verovatnoa za eliminaciju svih oblika prslina,
kao osnovne i najopasnije greke koja, u stvari, i karakterie samu zavarljivost.
Sprovoenje ovakavog tehniko-tehnolokog postupka navarivanja venca, namee se
potreba za obaveznom primenom dijagnostikovanja stanja toka nad kojim je primenjen
ovaj tehnoloki zahvat, u cilju postizanja potpune pouzdanosti izvedenog zahvata. Svakako
pouzdanost ovog tehnolokog postupka, obnavljnja venca monoblok toka navarivanjem,

[111]51 UIC Objava 812-3: Tehniki uslovi za isporuku monoblok tokova od valjanog
nelegiranog elika za vuna i vuena vozila, 5. izdanje od 1.1.84
[142]52 Standardi J., UIC-a., EN.; JUS P. F2.213, JUS P.F2. 036, UIC-812-3 i EN 13262 812-3,

89
potvrdie eksperimentalno-eksploataciona istraivanja koja i jesu najrelevantniji pokazatelj
uspenosti predmeta ove doktorske disertacije.

Primenom tehnolokog procesa navarivanja venca toka, predgrevanjem, je plod

dugogodinjeg izuavanja i istraivanja u oblasti zavarljivosti elinih materijala na
eleznikim tehnikim sistemima. Nepovoljnosti hemijskih i mehnikih karakteristika
materijala monoblok toka ER7 kao i sadraja ugljenika, za ostvarljivost hipoteza je
zasnovano na kvalitetnom odabiru namjenskog dodatnog i zatitnog materijala, dobijenim
odgovarajuim matematiko-fizikim i metalrukim metodama, kao i adekvatnim
proraunom predgrevanja oboda i venca toka, moemo ostvariti hipoteze ove doktorske
disertacije.

Analizirajui mnoge istraivake radove, priznatih svetskih istraivaa i teoretiara u

obalasti zavarljivosti elika i predgrevanja, opredelili smo se za primenom metode
predgrevanja toka, po Seferijanu, koja e biti detaljno obraena u poglavlju
eksperimentalnog istraivanja ove doktorske disertacije.

Navedene naune postavke opravadano navode da je mogue oekivati razliito ponaanje

materijala monoblok toka kvaliteta ER7, pri tehniko-tehnolokom procesu navarivanja.
Navedne teoretske naune injenice ukazuju na sasvim realno produkovanje u ZUT-e vea
ili manja pojava krtih struktura i nedozvoljenih vrednosti toplote.

Iz dijagrama raspada austenita ovog elika,tj. ER7, odreeno je kritino vreme hlaenja u
intervalu 800-550 oC, slika 5.4.6.1.1. poglavlju 5.4. pri kojem se u strukturi, uglavnom, ne
zapaa potpuni martenzit i ono iznosi 25 s. Ovo kritino vreme hlaenja reguliemo
izborom najoptimalnijeg prenika elektrodne ice za navarivanje tj. 3mm, kao i koliinu
unete toplote. Cilj ovoga jeste da se u ZUT-e ostvari sa to niim sadrajem martenzita.

Stvarana ZUT-e imae heterogenu strukturu, a u zavisnosti od rastojanja zone stapanja.

Zone u oblasti A1 temperature e pokazati lokalno omekavanje, a u eksperimentalnom
delu istraivakog rada utvrdiemo merenjem mikro tvrdoe na uzetim isecima i predoiti
rezultate, koji e se po ovoj teoretskoj osnovi nai u granicama dozvoljenog.

Navedeno lokalno prisustvo omekanih zona je nepoeljno. Razlog je to se pri

eksploataciji osovinskih slogova sa navuenim monoblok tokovima kvaliteta R7T,
ciklino optereuju venci, a kao rezultat dolazi do plastine deformacije koja se tako
koncentrie da raste rizik od nisko ciklinog zamora. Meutim, svakom navedenom
regeneracijom venac monoblok toka, se prethodno obradi, tj skidanjem strugotine
(priprema za navarivanje do 3 mm), i time emo umanjiti ovu nepoeljnu pojavu, tj. svesti
u granice dozvoljenog odstupanja, tako da se mogu oekivati povoljni rezultati to e
dokomentovati eksperimentalni deo istraivakog rada ove doktorske disertacije.

3.7.4. Metaluruke karakteristike materijala ER7

Metaluruka i lokalna zavarljivost materijala monoblok toka kvaliteta ER7 karakterie

fiziko-hemijske promene metala monoblok toka nastale u procesu navarivanja. Ova
metaluruka karakteristika namee potrebu poznavanja uticaja najbitnijih hemijskih
elementa u osnovnom materijalu pri procesu transformacije, koja je detaljno objanjena u
poglavalju 3.10.

90
 3.7.5. Kostruktivna zavarljivost materijala monoblok toka kvaliteta ER7

Konstruktivna ili opta zavarljivost venca monoblok toka kvaliteta ER7 oituje se sklono-
sti navarenog sloja na vencu toka, ka pojavi prslina, ili njenu osetljivost prema dejstvu
zone spajanja.

Prsline koje mogu da se jave usled navarivanja venca monoblok toka, moemo svrstati u
tri grupe:
a. Hladne prsline u ZUT ispod prvog i drugog navara, koje najee nastaju usled krtih
struktura kaljenja, kao posledica nedovoljne temperature predgrevanja, nepravilnog
redosleda polaganja navara ili prisustva difundovnog vodonika.
b. Vrue prsline kristalizacionog ili cirkulacionog tipa, koje najee nastaju zbog
pregrevanja venca monoblok toka. Ponekad, vrue prsline mogu da se jave i u
drugim oblastima navarenog sloja, ukoliko je navar bio izloen ekstremno velikim
koliinama unete toplote.
c. Zamorne prsline koje se javljaju u eksploataciji, usled niskociklikog zamora, kao
rezultat smanenja plastine deformacije u omekanoj zoni. Oni se zapaaju u
osnovnom materijalu paralelno sa ZUT, u oblasti prelaza oboda u gazeu povrinu.

Na osnovu teoretskih izuavanja predmeta ovog problema, poznatih teoretiara ovog

vremana, a u vezi navedenih nepoeljnih prslina, ovom problemu emo posvetiti posebnu
panju pri sprovoenju sasvih novih tehniko-tehnolokog postupka odravanja venca
monoblok toka kvaliteta ER7, a koji e uticati na eliminaciju navedenih nepoeljnih
prslina, kao to su:

a) Hladne prsline

Pomenuli smo da je materijal venca monoblok toka kvaliteta ER7, osetljiv na pojavu
hladnih prslina, s obzirom na to da se u ZUT ne moe u potpunosti iskljuiti prisustvo
martenzita, kao i svoenje difudovnog vodonika u navaru na minimalnu meru, te je sa te
osnove neophodno preduzimanje dodatne tehnoloke radnje, tj. primene temperature
predgrevanja oboda toka. Sa aspekta teoretskog istraivanja, a koje emo primenti pri
eksperimentalnom istraivanju, to je mogue postii perfektnim suenjem elektrodne ice
za navarivanje kao i zatitnog praka, lagerovanje u elektrinoj komornoj pei na
konstantnoj temperaturi od 40o C . Uticajni faktor na eliminaciji navednih nepoeljnih
prslina takoe znaajno utie radna temparatura izvoenja tehnolokog prcesa navarivanja
venca. Temperatura ne sme biti manja od 160C.
Hladne prsline nastaju nakon izvrenog zavarivanja na temperaturi nioj od 250 - 200 C.
[1]. Nazivaju se i zakanjele hladne pukotine. Mogu se pojaviti i par dana nakon
zavarivanja. Mogu biti uzduno ili popreno poloene na zavar ili na prelaz u osnovnom
materijalu. S obzirom na smer rasprostiranja, govorimo o longitudinalnim (L) i
transferzalnim (T) pukotinama. Mogu biti vidljive i nevidljive za ljudsko oko, odnosno
mikro ili makro pukotine.

Glavni uzronici nastajanja hladnih pukotina su:

- nepovoljnog poloaja ukljuaka u zavaru,

- zbog skupljanja zavara delovanje naprezanja, postojanje zaostalih napetosti,
- kod struktura metala zavara,
- zbog prisutnosti vodonika u zavaru,
- kod metala sklonog otvrdnjavanju, naroito u ZUT-u,
- zbog sklonosti materijala prema zakaljivanju.

91
Za stvaranje hladnih pukotina neophodni su svi navedeni uzronici, nastajanje je vee
ukoliko je vei njihov uticaj prikazanih na slici 3.7.5.1.

Slika 3.7.5.1. ema uzronika nastajanja pukotina

Prepoznavanje hladnih prslina moemo videti sa povrine preloma gde je pukotina svetla,
za razliku od toplih pukotina kod kojih je prelomna povrina tamnija. Kod toplih pukotina
obavezno se zapaa povrinska oksidacija jer nastaju na povienim temperaturama. Na slici
3.7.5.2. su prikazana mogua mesta pojave hladnih prslina, nakon navrivanja venca
monoblok toka eleznikih vozila.

Slika 3.7.5.2. Lokacije i orijentacije hladnih prslina

92
Proces nastajanja hladnih prslina uzrokom vodonika

Nastajanje hladnih pukotina je vrlo sloen postupak. Vodonik u talini zavara kod visokih
temperatura se nalazi u atomskom stanju. Pri hlaenju vodonik prelazi u molekularno stanje
i smeta se u materijal na mestima gde su nastale sitne greke i u tim mestima nastaju vrlo
visoki pritisci. Zbog uticaja visokih lokalnih pritsaka oni se meusobno povezuju u manju
ili veu pukotinu, posebno kada jo dodatno deluju, visoko naprezanje nastalo zbog
skupljanja metala zavara. Hladne pukotine su vrlo este kod reparaturnih zavara, uglavnom
kod slabo zavarenog elika ili na mjestima gdje su nakon zavarivanja vrlo visoka zaostala
naprezanja to moemo da kaemo da je sluaj i monoblok toka. Najvei uzronik
nastajanju hladnih pukotina je vodonik. On dolazi u zavar razlaganjem vlage na visokim
temperaturama, u oblozi elektrode odnosno zatitnog praka ili u zatitnom plinu ali i iz
drugih neistoa koje se nalaze na povrini mjesta zavara kao to su: vlaga, hra, masnoa.
Ponekad vodonik koji je ostao zarobljen u zavarenom spoju ne izaziva pukotine. Meutim,
na povrini loma mogu se uoiti tzv. riblje oi i pahuljice. Ta su mesta karakteristina
jer se na njima nakupio vodonik koji nije defundirao iz zavarenog spoja. On predstavlja
diskontinuitet u zavarenom spoju, a to dovodi do smanjivanja pouzdanosti obnovljenog
venca monoblok toka pri eksploataciji.

b) Tople prsline

Ove pukotine nastaju na visokim temperaturama, postupkom hlaenja taline do vrstog

stanja. Prostiru se po granicama zrna materijala i to najee po duini u sredini zavara, a
mogue su i u ZUT-u. Posljednja faza skruivanja metala zavara kod visokih temperatura
dovodi do naprezanja koju zavar ne moe izdrati, to se smatra glavnim uzrokom
nastajanja toplih pukotina. Nastajanje toplih pukotina moe se objasniti na slijedei nain:

- talinu popunjava dio izmeu stranica lijeba ili kanala navarivanja, a skrutnjavanje
zavara zapoinje od stranica koje su hladnije i ide prema sredini,
- ako nadvlada skupljanje u procesu izmeu skupljanja i skruivanja, zrna materijala e
ostati razdvojena u toplom stanju- topla pukotina,
- izmeu zrna skruenog materijala preostaje tanki film taline u zavrnoj fazi
skrutnjavanja. Podruje skrutnjavanja materijala skuplja se u smjeru suprotnom od
pravca skrutnjavanja.

Postoje kristalizacione i likvacione tople pukotine. Kristalizacijske tople pukotine nastaju

pri kristalizaciji u zoni taljenja. Kristalizacija metala zavara je pojava koja se deava pri
hlaenju rastaljenog materijala u lebu-kanala zavara. Eventualne neistoe koje se zadese
ostaju zarobljene izmeu kristala. Usled skupljanja zavara djelovanjem naprezanja dolazi
do nastajanja tople pukotine.

Likvidacijske pukotine najee nastaju u zoni uticaja toplote. Njihovo nastajanje je

popreno ili okomito na uzdunu od zavara. Nastaju zbog neistoa koje su rasporeene
pogranicama zrna osnovnog materijala u zoni uticaja toplote. Prilikom hlaenja zavarenog
spoja, a zbog delovanja naprezanja, dolazi do nastajanja toplih pukotina likvidacijskog tipa,
na mestima gdje se nalaze neistoe. Neistoe su zbog uticaja toplote pri zavarivanju
navarivanja venca, delimino ili potpuno rastaljene. Dakle, u zoni uticaja toplote nije dolo
da taljenja osnovnog materijala, ali je zbog omekavanja ili taljenja tankih slojeva filma
od neistoa dolo do pada vrstoe po granicama kristalnih zrna.

93
Veliki uticaj eliminacije toplih prslina nastojaemo eliminisati proraunom odgovarajuih
reima rada, tj. optimalnom vrednou jaine struje kao i brzine nanoenja navara, posebno
u kritinoj zoni navarivanja, tj. vrh venca monoblok toka.

c) Zamorene prsline

Prsline koje se nau ispod navarenog sloja tj. u osnovnom materijalu monoblok toka, a
koje su posledica zamora materijala ili zaostalih napona u materijalu monoblok toka, sa
ultrazvunom defektoskopijom eliminisaemo takve tokove ako je to u granicama
neupotrebljivosti ili nemogunosti dorade.

Na osnovu prezentovanih, nepoeljnih pojava, odnosno svih vrsta prslina, sa pouzdanou

moemo konstatovati da prsline ispod navarenog sloja na vencu toka kao i obodu,
karakteriemo kao najopasniju vrstu greke. Tenja celokupnog istraivakog rada ove
doktroske disertacije je da posebnu panju posvetimo pouzdanim tehnologijama i
metodama dijagnostikovanja u cilju otkrivanja ove opasne greke.

U cilju stvaranja zdrave osnove za korektnim nivoom pouzdanosti eliminacije

produkovanih toplotnih prslina, nastalih pri navarivanju venca, uticajan je i faktor
nanoenja broja navara na venac toka, to emo svakao svesti na broj koji ne prouzrokuje
produkciju izvan nedozvoljenih zaostalih napona, a to je maksimalno osam navara. Broj
primenjenih tehniko-tehnolokih postupaka sa ovakvim tehnolokim metodama
odravanja venca monoblok toka ograniili smo na etiri sa naizmeninim obnavaljnjem
venca navrivanjem i samoprofilisanjem, to je siguran pokazatelj odravanja zamora i
prslina, u dozvoljenim granicama. Ovakvim pristupom odravanja venca monoblok toka
kvaliteta ER7, zadrava odnos koliine osnovnog materijala venca minimalno 68%, a
ostatk je dodatni materijal. Posmatrano sa stanovita eksplotacionog - ivog toka, ovaj
tehniko-tehnoloki postupak odravanja venca monoblok toka, je u sutini i njegov
eksploatacioni vek.

3.8. Zamor materijala i dinamika vrstoa toka ER7

Zamor materijala predstavlja proces postepenog razaranja putem nastanka i produkcije

prskotine do loma dela u eksploataciji pod dejstvom promenljivog optereenja. Zamor
materijala je osnovni faktor koji utie na dinamiku vrstou.
Osnovne odlike ovog procesa su:
- Da se odigrava pri promenljivim optereenjima koja su znatno nia od statikih
optereenja,
- Da u najveem broju sluajeva u nastalom lomu nema vidljivih znakova plastine
deformacije
- Otriji i obino nepredvidivi uticaj na vrstou usled neravnomernosti strukture, zareza,
korozionog dejstva, zaostalih napona i dr.

Povrina loma usled zamora ima karakteristian izgled, na kojoj se mogu uoiti dve
meusobne razliite povrine, zona zamora i zona nasilnog loma. Zona zamora ima glatku i
tamnu povrinu u kojoj se uoavaju linije porasta zamorne prskotine, a nalaze se na
mestima poveane koncentracije napona usled:
- konstruktivnih (prelazna zaobljenja, zarezi, rupe i sl.),
- povrinskih (zarezi od alata za obradu),
- tehnolokih (razugljenienja i oksidisana mesta, pore, prsline i gasni mehuri),
- eksploatacinih (korodirana i udarena mesta) i
- drugih defekata.

94
U predmetu istraivakog rada dinamika vrstoa materijala venca i oboda monoblok
toka se ogleda kroz sprovedana statika i dinamika ispitivanja. elezniki propisi UIC i
EN definiu proces dijagnostikovanja i ispitivanja dinamike vrstoe monoblok toka pri
procesu proizvodnje. Ova ispitivanja su sastvni deo redovnog tehnolokog postupka
proizvodnje tokova, a svedena su na uzorkovanje u odnosu na ru i broj komada. Pored
standardih metoda i postupaka ispitivanja zamora, uzorkovanog toka, podlee razbijanju
slobodnim batom ekia koji karakterie potrebne parametre: nastajnje loma, vrstu loma,
produkciju incijalne pukotine broj napuknua, broj rasprskanih delova itd. Ova ispitivanja
nee biti predmet istraivanja ove doktorske disertacije, iz opravdanih razloga to proces
obnavaljanja venca navrivanjem ne moe produkovati takav nivo unutranjih naprezanja
koji mogu ugroziti dinamiku vrstou celokupnog monoblok toka. Ovu konstatciju e
potvrditi statikai dinamika ispitivanja uzorkovanih monoblkova, kao i dijgnostike
tehnike bez razaranja pre, posle navarivanja i eksploatacionim procesom dijagnostikovanja.

Za ispitivanje zamaranjem u eksperimentalnom delu ovog istraivakog rada, sprovedena

su sva statika i dinamika ispitivanja kao i dijagnostikovanja koja trae posedovanje
odgovarajue tehnike opreme kao to je:
- Mainu Puztor za statiko ispitivanje zatezanjem,
- Mainu arpijevo klatno za dinamiko ispitivanjem udarom,
- Mjerne aparte povrinske tvrdoe,
- Dijagnostike ultrazvune ureaje: defektoskope, ureaj za merenje zaostalih napona,
- Merne pribore itd.

3.8.1. Faktori koji utiu na dinamiku vrstou monoblok toka eleznikih

vozila

Na vrednost dinamike vrstoe monoblok toka, utiu mnogi faktori i njihov je uticaj
odreen navedenim, brojnim ispitivanjima:

1. Legirajui elementi koji se dodaju elicima, u cilju poboljavanja svojstava

vrstoe, naelno poboljavaju i dinamiku vrstou,
2. Prisutne neistoe i nemetalni ukljuci negativno utiu na dinamiku vrstou i to u
znatno veoj meri od hemijskog sastava. Posebno na smanjenje dinamike vrstoe
utiu nemetalni ukljuci preko svog oblika i dimenzija, a prema nekim teorijama oni
su glavni uzronici zamora materijala. Treba istai da njihov uticaj zavisi od prirode
samih ukljuaka, odnosno njihovog ponaanja u toku tople prerade, kao i njihovog
poloaja i orijentisanosti u odnosu na pravac valjanja.
3. Vrlo opasni su ukljuci koji se plastino deformiu i svojim otrim ivicama
izazivaju koncentraciju napona, posebno kod elika poveane vrstoe kao to je
materijal monoblok toka kavliteta ER7,.
4. Termika obrada monoblok toka utie u znatnoj meri na poboljanje dinamike
vrstoe preko strukture. Najpodesnija struktura je ferit, koja ima najvei odnos
Rm/RD = 0,5, a veoma povoljno utiu i sitne estice cementita dobijene pri
bejnitnom kaljenju. Zaostali austenit utie na smanjenje dinamike vrstoe, ali tek
pri sadraju preko 10%.
5. Na pojavu zamora znatnog uticaja ima stanje povrinskog sloja. Tako, npr.
uklanjanjem povrinskog razugljenienog sloja u znatnoj meri se poveava
dinamika vrstoa, a takode dinamika vrstoa raste ako se u toku ispitivanja
epruveta polira.
6. Kod veih navarivanja veih razmera i veliina ava, treba raunati i na trosno
naponsko stanje zateznih zaostalih napona. To moe dodatno uticati na otpornost
konstrukcije na lom, jer se materijal, u tom sluaju, ponaa krtije, a time je laka
95
 inicijacija prsline, koja se zbog karaktera loma bre iri. Za irenje takve prsline ne
treba mnogo energije. Dovoljna je energija koja postoji u obliku deformacione
energije optereene konstrukcije i to dok je deformacija iskljuivo elastina. Iz tih
razloga, reparature treba obavljati veoma paljivo i ako je mogue na kritinim
delovima posle zavarivanja smanjiti nivo zaostalih napona.
7. Energije optereene konstrukcije i to dok je deformacija iskljuivo elastina. Iz tih
razloga, reparature treba obavljati veoma paljivo i ako je mogue na kritinim
delovima posle zavarivanja, smanjiti nivo zaostalih napona.
8. Na dinamiku vrstou utie i nain prerade elika, pa tako kovani elik u odnosu
na liveni elik ima znatno veu osetljivost na zarez. Pored navedenih faktora na
vrednost dinamike vrstoe, utiu i drugi faktori:
- Koncentratori napona (radijusi zaobljenja, zarezi itd),
- Zaostali unutranji naponi,
- Naponsko stanje,
- Agresivnost sredine (elektrolitika i gasna korozija),
- Primenjena uestalost promene spoljnjeg optereenja, a posebno konbinovanih,
- Ojaanje povrinskog sloja nakon navrivanja i eksploatacije,
- Povrinsko samozakaljenje i dr.

Kao zakljunu konstataciju, moemo, uopteno, rei da zamor materijala je kjuni

parametar dinamike vrstoe i stabilnosti svakog mainskog dela pa i monoblok toka , a
posebno posle sprovedenog tehniko-tehnolokog procesa obnavaljnja venca. To znai da
je uticaj zaostalih napona nakon navrivanja sigurno postojan, ali sveobuhvatni tehnikp-
tehnoloki postupak obnavaljanja venca navarivanjem, uz posebnu primenu predgrevanja,
hlaenja, kontrolisanog unosa toplote, dodatnog i zatitnog materijala, mogu i te kako,
obezbediti zadovoljavajue parametre koji garantuju trajnu dinamiku vrstou.

3.9. Uticajni faktori na strukturne transformacije ugljeninih

elika (elik monoblok toka kvaliteta ER7) pri EPP postupku
navarivanja

3.9.1. Uticaj ugljenika na strukturne transformacije osnovnog materijala

Uticaj ugljenika na strukture transformacije u zoni ispod zavara pokazuje razliite vrednosti
tvrdoe izmeu poboljanog i naputenog elika i zavarenog elika, gde tvrdoa raste sa
koncentracijom ugljenika. Ta razlika, koja iznosi 30 do 40 HB za niskougljenini elik sa
0,10 do 0,15% ugljenika, prelazi 250HB za elik 0,50% ugljenika to i jeste materijal
monoblok toka kavaliteta ER7.

Ugljenik u elicima ove vrste (niskolegirajui) je osnovni elemenat koji odreuje njihovu
pogodnost za zavarivanje. U sluaju feritnih elika, on doprinosi kako povienju
zavarljivosti u zoni pod uticajem toplote, tako i formiranju prslina u zoni ispod navara,
obrazujui karbide pri termikoj obradi hrom-molibdenih elika.

Sadraj ugljenika u nisko legiranim zavarljivim elicima treba da bude ogranien. U

konkretnom sluaju sadraj ugljenika je 0,46 do 0,52% to ukazuje na obavezu
preduzimanja posebnih tehniko-metalrukih mera pri tehnolokom procesu navarivanja
venaca monoblok toka. Ovo ukazuje za obavezu preduzimanja predgrevanja oboda
monoblok toka u cilju postizanja zadovaljavajuih tehnikih, metalurukih i hemijskih
parametra navara i venca monoblok toka.

96
Na slici 3.9.1.1. kriva I prikazuje promenu tvrdoe ugljeninog elika u poboljanom i
naputenom stanju pri navarivanju, a kriva II pokazuje promenu tvrdoe navara. Druge
dve krive pokazuju uticaj predgrevanja do 1200 C i 3150 C na strukturne promene pri
navarivanju.

Slika 3.9.1.1. Uticaj sadraja ugljenika u eliku monoblok toka na strukturne

transformacije pri navarivanju [131]53

Na bazi predoenog, a u cilju izbegavanja stvaranja inicijalnih pukotina kao najosnovnijih

mana, tako i pribegavanje izjednaavanju tvrdoe osnovnog i navarenog materijala,
neminovno je da izvrimo predgrevanje oboda i venca monoblok toka na temperaturi koju
emo primeniti dobijenu proraunom na bazi uticajnih elemenata, po Seferijanu. Ovaj
istraivaki deo tehnolokih veliina, definisan je u eksperimantalnom delu ovog
istraivakog rada, poglavalje 5.4.

3.9.2 Uticaj ugljenika na tvrdou materijala u zavisnoti od brzine navarivanja

Uticaj brzine zavarivanja na tvrdou, je, utoliko znaajniji, koliko je sadraj ugljenika u
eliku vei. Pri navarivanju elika sa sadrajem ugljenika oko 0,50%, strukture su trustitno-
martenzitne, pri brzinama navarivanja 10 [cm/min], a tei ka strukturama kaljenja kada
brzine navarivanja dostignu vrednost do 40 [cm/min]. [131]

To znai da je vrlo bitno i uticajno na kvalitet navar, brzina navarivanja venca monoblok
toka kvaliteta ER7 kako bi tvrdoa imala zahtevnu veliinu tj. 235285 HB. Ovi
tehnoloki parametri reima navarivanja definisani su na bazi teoretskog istraivanja i
primenjeni su u eksperimentalnom delu disertacije.

3.9.3. Uticaj ostalih legirajuih elemenata na zavarljivost materijala monoblok

toka kvalitet R7T

Mangan je gamogeni elemenat, poviava zakaljivost elika, te njegov sadraj treba

ograniiti izuzev u posebnim sluajevima kada presudno znaenje imaju poviena tvrdoa

[131]53 Seferijan, D., Metalurgija zavarivanja, Graevinska knjiga,Beograd, 1969.

97
elika i otpornost prema habanju [131]54 U materijalu monoblok toka kvaliteta ER7,
sadraj mangana je 0,65-0,95%. U zavarljivim elicima sadraj mangana nesme prei 2%.

Osim navedenog, mangan je snaan dezoksidirajui elemenat i kao sastojak obloenih

elektroda ili elektrodnih ica za navarivanje, svojim reakcijama sa tenim metalom
doprinosi dezoksidaciji i legiranju materijala ava (navara). Bitno je i to da je uticaj
mangana sa gledita metalurke zavarljivosti elika etiri puta slabiji od uticaja ugljenika. U
sluaju elika sa povienim sadrajem mangana, u prisustvu ugljenika (to je u konkretnom
sluaju), treba pribei predgrevanju kada vrednost ekvivalentnog ugljenika prelazi 0,45%
odnosno Mn/C moe da bude kriterijum za kvalitet elika, a takoe i kriterijum za njegovo
ponaanje pri zavarivanju.

Uticaj sadraja mangana u osnovnom materijalu, prikazan na slici 3.9.3.1. na tvrdou zone
predgrevanja jednog ava i shodno tome, na metalurku zavarljivost. Ovaj dijagram
pokazuje da zakaljivost elika veoma brzo raste ak i pri malim koncentracijama mangana,
kada se sadraj ugljenika u eliku poveava.

Slika 3.9.3.1. Uticaj sadraja mangana u osnovnom materijalu na karakter

transformacije elektrolunim zavarivanjem u zavisnosti od sadraja ugljenika [131]

Silicijum kao alfageni elemenat, snano je redukujue sredstvo, slino manganu. Njegov
sadraj u materijalu monoblok toka kvaliteta ER7 je 0,4-0,55, a sa postavki teoretskih
izuavanja, njegov sadraj u eliku treba da bude ogranien, jer poveava sklonost
materijalu vara (navara) ka pojavi prslina. Sadraj silicijuma, koji se menja u zavisnosti od
vrste elika, naina proizvodnje, sadraja ugljenika i mangana u konstrukcionim elicima
treba da bude ogranien na 0,15 do 0,30%. U istopljenom materijalu elektroda sadraj
silicijuma moe da dostigne vrednost i 0,40 do 0,50%, [129] kao to je u predmetnom
sluaju.

[131]54 Seferijan, D., Metalurgija zavarivanja, Graevinska knjiga, Beograd, 1969.

98
Nikl, gamogeni elemenat, poviava zavarljivost kao ugljenik i mangan. U niskougljeninim
elicima (C 0,15%) , pri odsustvu drugih legirajuih elemenata, dozvoljava se sadraj od
3 do 5% nikla bez velikog dejstva na krtost materijala ava. [131]

U materijalu monoblok toka kvaliteta ER7, sadraj nikla se kree u granicama 0,28 do
0,35%. Bitno je, takoe, poznavati da, a radi efikasnosti izbora elektrodne ice pri malim
koncentracijama, nikl poboljava deformacionu sposobnost materijala ava, usitnjava zrno i
povoljno deluje na temperaturu prelaza u krto stanje. Na slici 3..3.9.2. dat je dijagram
uticaja nikla na tvrdou zone pod uticajem toplote. Uticaj nikla na tvrdou zone pod
uticajem toplote prikazan je na slici 3.9.3.2.[131]55

Slika 3.9.3.2. Uticaj sadraja nikla u osnovnom materijalu na transformaciju pri

zavarivanju-navarivanju u zavisnosti od sadraja ugljenika [131]

Sa slike je vidljivo da je uticaj nikla na mehanike osobine metala manji nego uticaj
mangana; tako npr. pri koncentraciji ugljenika 0,25%, elik sa 1,25% mangana deluje kao
elik sa 2,5% nikla i tada obezbeuje oko 300 HB.

Hrom kao alfageni elemenat u niskolegiranim konstrukcionim elicima udruen je

uglavnom sa drugim elementima, niklom, molibdenom. On poveava zakaljivost elika.
[8]56
Bitno je, radi zavarljivosti, poznavati sledee: loa osobina hroma sa take gledita
operativne zavarljivosti sastoji se u obrazovanju teko topivog oksida, koji pri

[131]55 Seferijan, D., Metalurgija zavarivanja, Graevinska knjiga, Beograd, 1969.

[8]56 Blagojevi, A., Materijali u mainstvu, Univerzitetska knjiga, Banja Luka, 1987.
99
oksiacetilenskom zavarivanju obavezno treba odstraniti pomou specijalnog topitelja. S
obzirom na to da je odstranjivanje oksida hroma olakano prisustvom bazine troske, te
obloene elektrode sa jezgrom iz hromnog elika treba proizvoditi sa oblogom (ili zatitnim
prahom) bazinog tipa. Ovaj legirajui elemenat ima sutinski uticaj na stepen zakaljvosti u
zoni pod uticajem toplote za vreme procesa navarivnja venca monoblok toka slika
3.9.3.3.[43]

Sa slike je vidljivo progresivno poveanje tvrdoe u zoni pod uticajem toplote ispod navara,
sa poveanjem sadraja kako ugljenika tako i hroma.

Slika 3.9.3.3. Uticaj sadraja hroma u osnovnom materijalu na karakter

transformacije pri navarivanju u zavisnosti od sadraja ugljenika [131]57

Molibden poviava zakaljivost elika, te je stoga u ugljeninim elicima, bogatih

ugljenikom, njegov sadraj ogranien na 0,25 do 0,35%. ak i u malim koncentracijama
kao u konkretnom sluaju 0,05% molibden poviava vatrostalnost i otpornost elika prema
pucanju. Sa ove take gledita molibden je vaan legirajui elemenat u niskolegiranim
elicima za ER7. Uticaj molibdena na tvrdou zone pod uticajem toplote navarenog spoja
prikazan je na sl.3.9.3.4.[41]58

Sa slike moemo konstatovati da pri veim sadrajima molibdena zakaljivost elika znatno
raste a metalurka zavarljivost elika se pogorava. Zbog toga je pri zavarivanju elika sa
sadrajem molibdena neophodno predvideti specijalne mere predostronosti.

[131]57 Seferijan, D., Metalurgija zavarivanja, Graevinska knjiga, Beograd, 1969.

[41]58 Vukovi, V.,: Primena prakom punjenih elektrodnih ica kod navarivanja bandanih
tokova eleznikih vozila, Meunarodni struni skup, Efikasnost i upravljanje Banja Luka, 2008
god..
100
 Slika 3.9.3.4. Uticaj sadraja molibdena u osnovnom materjalu na karakter
transformacije pri navarivanju u zavisnosti od sadraja ugljenika [131]59

Vanadijum veoma brzo poviava zakaljivost elika, te njegov sadraj treba da bude strogo
ogranien. Njegov sadraj retko prelazi vrednost 0,1%. U naem sluaj, sadraj vanadijuma
u materijalu je 0,05%. Vanadijum se sve vie upotrebljava, paralelno sa molibdenom, za
legiranje nekih postojanih i vatrostalnih zavarljivih elika.

Aluminijum je alfageni elemenat i predstavlja snano redukujue sredstvo pri veoma malim
koncentracijama. Dezoksidacija elika aluminijumom umanjuje tetan uticaj na starenje,
blagodarei obrazovanju nitrida aluminijuma. Elektrodna ica tj. dodatni materijal sadri
0,095% Al, to omoguava veu otpornost prema oksidaciji pri visokim temperaturama.

Na bazi prethodnog izlaganja o uticajnim elementima na zavarljivost zakaljivih elika vidi

se da svi navedeni legirajui elementi, koji elicima daju visoke mehanike karakteristike,
kao u konkretnom sluaju monoblok toka kvaliteta ER7, u isto vreme poviavaju njihovu
zakaljivost, a kao posledica toga je njihova sklonost ka pojavi prslina. S druge strane,
moemo konstatovati da prisustvo vodonika moe pod dejstvom nastalih lokalnih napona u
monoblok toku prilikom eksploatacije, da bude uzrok krtih lomova navarenog venca, te je
zbog toga za predmetnu regeneraciju navarivanja venca monoblok toka, kvaliteta ER7
neophodan izbor bazine niskovodonine elektrodne ice. Pored metalurkih karakteristika,
vrlo bitan i sutinski stabilizatorsko-provodni zatitni praak je neophodan, u cilju
pouzdano-kvalitetnog izvrenja ovog tehnolokog zahvata. Zbog uticaja zakaljivosti skoro
veeg dela legirajuih elementa, neophodno je preduzimanje dodatnih tehnolokih mera, to
jest, predgrevanja oboda i venca toka.

[131]59 Seferijan, D., Metalurgija zavarivanja, Graevinska knjiga, Beograd, 1969.

101
3.10. Teoretske osnove izvodljivosti obnavaljanja venca navarivanjem,
EPP postupak
Opte o EPP postupku varenja-navarivanja

Zavarivanje pod prakom (EPP) je postupak zavarivanja poznat jo od 1929. godine i jedan
je od prvih automatizovanih postupka zavarivanja. Potronja dodatnih materijala za EPP
postupak, u Evropi, 1974. godine je iznosila 8 % potronje svih dodatnih materijala, a 2002.
godine taj procenat je pao na 6 % zbog poveane upotrebe ica za zavarivanje u zatiti gasa,
koja se poela sve vie upotrebljavati u automatizovanim i robotizovanim postupcima
zavarivanja. U godinama do 2010 godine, udeo zavarivanja pod prakom je porastao na
19,5 %. Uzrok tome je bilo poveanje upotrebe EPP postupka kod navarivanja (u
kombinacijama sa icama, trakama i punjenima icama) i poveana upotreba kod
zavarivanja cevi.

Elektroluno zavarivanje pod prakom (EPP) je postupak spajanja topljenjem i

ovravanjem osnovnog (5) i dodatnog metala (1) pomou elektrinog luka (7) koji se pod
slojem praka (2) stvara i odrava izmeu osnovnog materijala i elektrodne ice, sl. 3.10.1.
Metalna kupka (3) je potpuno zatiena od okoline slojem praka koji se delimino topi i
ovrava kao troska (4), a delimino ostaje u nepromenjenom stanju, sl. 3.10.1. Uloga
praka kod EPP postupka je analogna ulozi obloge kod elektrode pri runom elektrolunom
zavarivanju. Usled niske toplotne provodljivosti praka toplotni gubici su manji, a topljenje
metala efikasnije.

Slika 3.10.1. ematski prikaz EPP postupka navarivanja venca toka sa

jednom elektrodnom icom

Za razliku od klasinog elektrolunog postupka, gde jaina struje, napon elektrinog luka i
brzina zavarivanja mogu da se menjaju u relativno uskim granicama, kod EPP postupka
raspon promena je znatno vei, to omoguava efikasniju primenu ovog postupka, naroito
ako je neophodna velika produktivnost kao kod debljih materijala i duih avova. Danas u
svetu sve vie se primenjuju postrojenja i aparati sa dve i vie elektrodne ice: u varijanti sa
zajednikom metalnom kupkom, koja se odlikuje jedinstvenom kristalizacijom metala ava
i brim hlaenjem, ili u varijanti sa zasebnom metalnom kupkom, koja se odlikuje sporijim
hlaenjem.

102
Prenos dodatnog materijala kod EPP postupka zavarivanja moe da bude krupnim ili sitnim
kapima, zavisno od jaine struje. Pri tome rastopljeni vrh elektrodne ice postaje konusan i
kree se kruno oko svoje ose, uz istovremeno njihanje, kao klatno. Kapi koje se odvoje od
vrha ice mogu da se prenesu kroz luk ili kroz rastopljeni sloj praka, sl. 5.5.8. U svakom
sluaju opasnost od rasprskavanja praktino ne postoji, a pitanje prenosa dodatnog metala
je od znatno manje vanosti nego kod MAG/ MIG postupka.

Prednosti EPP postupka u odnosu na druge elektrolune postupke za navarivanje

venca monoblok toka su:
- veliko iskorienje,
- velike brzine zavarivanja,
- sporije hlaenje rastopa,
- velika dubina uvarivanja,
- minimalno razbrizgavanje,
- automatizacija postupka,
- mogunost zavarivanja sa vie ica,
- mogua je primena punjene iane elektrode,
- mali gubici,
- mogunost primene razliitih praaka,
- luk se pod slojem praka ne vidi i koliina tetnih gasova nije velika, to
znatno poboljava uslove rada zavarivaa,
- sigurnom zatitom zone topljenja od dejstva spoljnih faktora,
- smanjenjem opasnosti od neprovarenog korena,
- smanjenjem nivoa uzdunih, poprenih i ugaonih deformacija,
- veim koeficijentom iskorienja toplote,
- uspeno izvoenje postupka navarivanja (reparaturno),
- omoguava zavarivanje i navarivanje materijala velikih debljina (30-50mm),
- veliku primenu u poluautomatskim radionikim uslovima,
- velika brzina zavarivanja (efikasnost).

Nedostaci ovog postupka su:

- relativno velike investicije u zavarivake automate,
- zavarivanje se izvodi samo u horizontalnom poloaju, izuzev u posebnim
sluajevima kada se koriste dodatni ureaji (pozicioneri),
- nije mogue zavarivanje u prisilnim poloajima,
- mogunost sistemske greke,
- potrebni posebni uslovi skladitenja praka i ice,
- sloeniji ureaji (dovoenje ice, automatska regulacija daljine luka, CC/CV
karakteristika)
- primenjiv za deblje materijale.

Izuzetno je pogodan za primenu zavarivanja-navarivanja, niskougljeninih i niskolegiranih

konstruktivnih elika, kao i srednje i visokolegiranih elika. EPP postupak je izuzetno
pogodan za navarivanje rotacionih mainskih delova u cilju reparaturnog procesa
odravanja, kao to je sluaj predmeta ovog istraivakog rada.

3.10.1. Dodatni materijali

Dodatni materijali za zavarivanje EPP postupkom su elektrodna ica i praak, ukoliko

sadri legirajue elemente. Elektrodne ice su razliitog hemijskog sastava, zavisno od
namene, a po pravilu imaju vei sadraj mangana, radi smanjenja sklonosti ava ka vruim
prslinama i nii sadraj ugljenika, radi smanjenja krtosti metala ava. Zbog poveane
103
opasnosti od pojave poroznosti, elektrodne ice se proizvode sa kontrolisanim sadrajem
fosfora, sumpora i ugljenika.

Najekonominije legure za navare otporne na habanje su sa hromom kao osnovnim

legirajuim elementom, pri emu treba da bude ispunjen uslov: 9 < Cr/C < 22 . Jo vea
otpornost na habanje postie se uvoenjem volframa, vanadijuma i bora a na raun
smanjenja Hroma. Legure za navarivanje su razvrstane u sedam glavnih grupa koje osim
hemijskog ukljuuju i neke mehanike osobine navara (tvrdoa navara), kao i metode za
nanoenje navara. Glavni kriterijumi pri razmatranju legura za navarivanje venca monoblok
toka kvaliteta ER7, po ovoj metodi su:
- otpornost na abrazivno habanje,
- otpornost na udar - kod udarnih optereenja biraju se legure sa manjom tvrdoom
poveanom ilavou (otpornost na abrazivno habanje i udar se meusobno
iskljuuju, jer se visoka tvrdoa postie samo na raun pada ilavosti),
- otpornost na toplotu i koroziju.

Teko je utvrditi kako e se neka legura ponaati u sloenim uslovima rada koji obuhvataju
vie vrsta naprezanja, kao to je toak eleznikih vagona. Za pravilan izbor legure i
postupka, treba imati puno znanja i iskustva, kao i rezultate odgovarajuih laboratorijskih
istraivanja. Ovoj teoretskoj istraivakoj postavci, definisanja dodatnog materijala, u
mnogome je pomogla za eksperimentalni deo istraivakog rada u kome je definisana
potrebnim hemijsko-mehnikim parametrima elektrodna ica, i primenjena procesu
obnavaljnja venca navarivanjem.

Prema EN i drugim standardima, elektrodne ice su standardizovane kako na osnovu

dimenzionalnih parametra tako i zavisno od namene odnosno legirajuih elementa. Predmet
istraivanja navarivanja venca monoblok toka kavaliteta elika ER7, zahteva dodatni
materijal koji treba da da odgovarajue mehnike, hemijske metarluke, karakteristike
navara, te je namenskog karaktera sa sadrajem odgovarajueg hemijskog udela, a ova
problematika je prezentovana u eksperimentalnom delu ovog istraivakog rada.

3.10.2. Zatitni materijali

Sastav i baznost praka za zavarivanje utiu na tok oksidacije i redukcije, a time i na uslove
primarne i sekundarne kristalizacije materijala ava. Radi postizanja odgovarajueg
hemijskog sastava ava, osim baznosti, vaan je i sadraj MnO u praku. Prema sadraju
MnO prakovi se dele na visokomanganske (>35% MnO), srednjemanganske (1530%
MnO) i niskomanganske (<15% MnO) [41]60. Baznost praka moe da se izrauna po
obrazcu [3.22], to je i uinjeno.

[3.22]61

U zavisnosti od namene prakovi se proizvode za zavarivanje niskougljeninih,

niskolegiranih, srednjelegiranih i visokolegiranih elika, za zavarivanje obojenih metala,
kao i za razne vrste navarivanja. Praak je u hemijskom smislu bazni za B > 1,3; kiseo za B
< 0,9; neutralan za 0,9 < B < 1,3. Kiseli praak se primenjuje za niskougljenine elike, a

[41]61 Vukovi, V.,: Primena prakom punjenih elektrodnih ica kod navarivanja bandanih
tokova eleznikih vozila, Meunarodni struni skup, Efikasnost i upravljanje Banja Luka, 2008
god..

104
bazni za legirane elike. Po standardu JUS H.B1.060 i EN, prakovi se dele i oznaavaju
prema nainu proizvodnje, granulaciji (krupnoi zrna), mehanikim svojstvima, nameni za
odreene jaine i vrste struje zavarivanja, brzini zavarivanja i naponu praznog hoda pri
zavarivanju naizmeninom strujom.

Prema nainu proizvodnje prakovi se dele na: topljene (T), aglomerisane (A), sinterovane
(S), meane (M). Prema karakteru troske, prakovi se dele na kisele i bazne, a prema
stepenu legiranja metala ava na pasivne (koji ne legiraju rastop) i aktivne (koji legiraju
rastop).

Praak se bira i koristi iskljuivo u kombinaciji sa odreenom elektrodnom icom, prema

preporuci proizvoaa. Upotreba prakova je dozvoljena samo u suvom stanju, pa vlaan
praak treba obavezno osuiti. Ako se izrauje isti praak u vie granulacija, za manje
jaine struje zavarivanja upotrebljava se grublja granulacija [40].

Kvalitet materijala monoblok toka ER7, je od nelegiranog ugljeninog elika sa sadrajem

ugljenika do 0,5 %, to karakterie uslovno zavrljivim elikom. Zbog toga, zatitni praak
niskolegirane elektrodne ice, je namenskog karaktera, koji ne samo da sadri stabilizatore i
hemijske sastojke koje obrazuju metalurke troske, ve i dezoksidatore i legirajue
komponente namenjene za obezbeenje potrebnih mehanikih karakteristika materijala
navara na venac monoblok toka. I ovaj deo istraivanja i definisanja zatitnog materijala
za navarivanje venca monoblok toka, je detaljno obraen u eksperimentalnom
istraivakom poglavalju.

3.10.2. Tehnologija zavarivanja

Tehnoloki proces zavarivanje pod prakom: usled dejstva toplotnog fluksa dolazi do
topljenja elektrode i osnovnog matrijala. Na povrini rastopa formira se sloj ljake koja
odnosi neistoe na povrinu, titi var od agresivne sredine i koncentrie toplotu unutar
vara. Stvrdnuta ljaka prekriva cieli var. Primenjuje se za zavarivanje materijala svih
debljina poev od 2 mm pa navie. Zavarivanje pod prakom ima najiru primjenu: sve
vrste elika, od nelegiranih do visokolegiranih i legiranih niklom uz primenu mnogobrojnih
naina zavarivanja. U skladu sa zahtevima, danas u svetu je usavreno vie tehnika
zavarivanja pod prakom poev od jedne elektrode sa jednom izvorom do kombinacije sa 4
izvora sa dvije elektrode (ice) na svaki izvor. Mnogobrojni evropski proizvoai dodatnog
i zatitnog materijala i ureaja, ovog vremena, nude tehnologiju za bilo koji zahtev vezano
za zavarivanje pod prakom, a u cilju postizanja maksimalne produktivnostu i kvaliteta
zavarivanja i navrivanja.

Osnovni parametri EPP zavarivanja su vrsta i jaina struje, napon elektrinog luka, brzina
zavarivanja i prenik elektrodne ice. Uticaj osnovnih parametara je objanjen u
eksperimentalnom delu doktorske disertacije, pa su ovde date samo specifinosti vezane za
EPP postupak. Osim osnovnih parametara, na oblik metala ava bitnije utiu jo i vrsta i
granulacija praka, poloaj elektrodne ice i radnog komada.

Treba imati u vidu da jaina struje direktno odreuje brzinu topljenja elektrodne ice,
odnosno efikasnost procesa, pa se po pravilu tei to veoj vrednosti jaine struje.
Maksimalna jaina struje je ograniena dozvoljenom gustinom struje, odnosno prenikom
ice. Povienjem napona luka poveava se potronja praka i pospeuje prelaz legirajuih
elemenata iz praka u metal ava. Meutim, suvie visok napon luka daje oblik ava koji je
sklon prslinama i nalepljivanju.

105
Kao to je ve pomenuto, elektroluno zavarivanje pod prakom je mogue samo u hori-
zontalnom poloaju, ili sa malim nagibom radnog komada. Za navrivanje venca monoblok
toka potrebno je venac i povrinu kotrljanja toka dovesi u horizontalnu ravan tako da se
elektrodna ica i zatitni praak dovode okomito pod uglom priblino od 900. Dovoenje u
ovakav poloaj omoguie nam namenski izraen rotaciono nagibni ureaj, iskljuivo
namenjen za ovu tehnoloku radnju, navarivanje venca monoblok tokova eleznikih
vozila.

Proces navarivanja venca izvodiemo postupkom sa unapred lukom i toplotom koji su

usmereni prema osnovnom metalu, usled ega se dobija umeren rastop navara na venac
toka.

3.10.4. Struje za sprovoenje EPP postupka navarivanja venca monoblok toka

Kod EPP zavarivanja koristi se jednosmerna struja strmopadajue ili blagopadajue

karakteristike, kao i naizmenina struja blagopadajue karakteristike. Izvor struje treba da
obezbedi relativno veliku jainu struje (najee 3001500 A) to moe da se po potrebi
postigne i paralelnim vezivanjem vie izvora [41]62.

Primena strmopadajue karakteristike zahteva paljivo praenje duine elektrinog luka i

njegovo odravanje u to uim granicama, jer nema efekta samoregulacije kao kod
blagopadajue karakteristike. Regulacija duine luka se postie automatskim podeavanjem
brzine dovoenja ice koja se poveava ako se povea duina i napon luka, i obrnuto. Kod
primene blagopadajue karakteristike koristi se efekat samoregulacije. Ovaj nain
regulacije je po pravilu povoljniji od prethodnog jer je reakcija na promenu napona gotovo
trenutna zbog velike promene jaine struje i brzine topljenja elektrodne ice, odnosno
duine luka. Treba imati u vidu da je ova prednost blagopadajue karakteristike izraenija
kod predmeta manje debljine.

U sluaju primene naizmenine struje obavezno se koristi blagopadajua karakteristika jer

je elektrini luk nestabilniji po prirodi stvari, pa bi dodatna nestabilnost usled inercije pri
regulaciji kod strmopadajue karakteristike bila neprihvatljiva. Prednost naizmenine struje
je u manjem skretanju elektrinog luka, tako da je pogodna za vee intenzitete struje i
zavarivanje sa dve ice. Jednosmernom strujom se bolje kontrolie oblik i veliina metala
ava, a uspostavljanje luka je mnogo lake, to posebno vai za indirektnu polarnost. S
druge strane direktna polarnost daje najvee brzine topljenja dodatnog metala, ali i manju
dubinu uvarivanja, pa dolazi u obzir za tanje limove. Prema tome izbor vrste struje kod EPP
zavarivanja zavisi od konkretnog problema.

Veliki unos energije ograniava upotrebu postupka za zavarivanje materijala kod kojih se
trai to nii unos energije. Zato postupak nije pogodan, npr. za zavarivanje nerajuih i
sitnozrnatih elika. Upotreba postupka je ograniena i kod zavarivanja u prinudnim
poloajima.

3.10.5. Ostali uticajni faktori na zavarljivost materijala monoblok toka ER7

Navarivanje pod prahom se u praksi dosta koristi zbog visoke produktivnosti i visokog
kvaliteta izvedenih navara. EPP navarivanje najee se pimenjuje za navarivanje velikih

[41]62 Vukovi, V.,: Primena prakom punjenih elektrodnih ica kod navarivanja bandanih
tokova eleznikih vozila, Meunarodni struni skup, Efikasnost i upravljanje Banja Luka, 2008
god..

106
cilindrinih delova. Navarivanje se izvodi neprekidnim procesom uz obrtno kretanje dela
koji se navaruje kao glavnog kretanja i translatornog kretanja navarivake glave, du ose
toka, kao pomonog kretanja.

Za dobru zavarljivost materijala monoblok toka, pri upotrebi EPP postupka, vaan je
pravilan izbor praka i ice. Na hemijski sastav i mehanike osobine zavarenog spoja utiu:
- sastav osnovnog materijala,
- hemijski sastav dodatnog materijala,
- fiziko-hemijske i metalruke karakteristike zatitnog praka,
- tehniki parametri postupka navarivanja venca monoblok toka,
- istoa osnovnog materijala je vaan faktor, naroito kod veih brzina navarivanja,
zbog mogue pojave poroznosti navara.

Pri izboru kombinacije praka/ice uzeti su u obzir:

- uklanjanje troske,
- sposobnost zavarivanja na neistim povrinama,
- brzinu zavarivanja,
- mogunost vieslojnog zavarivanja,
- cenu i potronju praka,
- mehanike osobine navara, osnovnog, materijala i u ZUT-u.

3.10.6. Odnos spajanja dodatnog i osnovnog materijala na vencu monoblok toka

Odnos meanja se karakterie kao procentni udeo osnovnog materijala u navaru. Njegovim
porastom opadaju korisne osobine navara (tvrdoa, otpornost na habanje i sl.). Na slici
3.10.6.1. prikazan je popreni presek navara i osnovnog materijala venca toka. Odnos
meanja moe se odrediti iz poprenog preseka navara nakon navarivanja venca monoblok
toka po obrazcu [3.23]:

Slika 3.10.6.1. Odnos meenja dodatnog i osnovnog materijala [35]

D = A2/ (A1+A2) [3.23]63

- D odnos meanja 0 < D < 1 ;

- A2 povrina uvara

- A1 povrina navara

[35]63 Vukovi, V., Adamovi, ., Vukovi, M.,: Zavarivanje i navarivanje u mainstvu, Drutvo
za energetsku efikasnost Bosne i Hercegovine (RS), Banja Luka, 2009.

107
Tako na primer odnos meanja od 10 % (D = 0,1) znai da navar sadri 10 % osnovnog
materijala i 90 % legure za navarivanje. Ponekad se primenom odgovarajueg meusloja
odnos meanja znatno smanjuje i istovremeno smanjuju nepoeljne posledice koje nastaju
zbog razliitih koeficijenata irenja osnovnog materijala i legure za navarivanje. Udeo
uesnika materijala pri procesu EPP varenja grube vrednosti su prikazane na slici 3.10.6.2.
koje mogu da znatno i odstupe uz primenu savremenih tehnolokih reenja i opreme ovog
vremena.

Slika 3.10.6.2. Procentualni udeo uesnika u procesu EPP postupkom navrivanja venca

Odnos meanja sa naunog aspekta moe varirati od 1 do 60 % zavisno od izabranog

procesa navarivanja, kao i vrste osnovnog materijala i legure za navarivanje. U ovom
istraivakom radu, a u ekstremnom sluaju pohabanosti venca toka i navarivanjem u meri
do zadovoljavajuih geometrijskih parametara venca, odnos meanja je 25% dodatni
materijal, a 45% osnovni materijal. Ovaj pokazatelj je zadovoljavajui gledano sa
stanovita mehnikih karakteristika koje treba da udovolji venac toka, (statika, dinamika
i kombinovana optereenja). Nauni podaci govore da odnos meanja progresivno raste kod
EPP postupka varenja i navarivanja i kree se od 10 do 50 %. Na odnos meanja se moe
uticati promenom parametara navarivanja: jaina struje, brzina polaganja navara, veliina
preklapanja susednih navara.

3.11. ZAKLJUAK

Teorijska izuavnja predmeta doktorske disertacije su koncipirana na istraivanjima

primenljivosti najnovijih tehniko-tehnolokih metoda i postupaka odravanja vitalnih
delova eleznikih transportnih sistema, odnosno monoblok toka kvaliteta ER7.

Kako nam je poznato da se radi o izuzetno odgovornom eleznikom elementu, kome

pripada dominantna odgovornost za bezbednost saobraaja, neophodno je nauno
istraivaka izuavanja, predmeta doktorske disertacije, koncipirati od same proizvodnje
polufabrikata pa do eksploatacije ovog vitalnog mainskog dela. U cilju tome, teoretskim
istraivanjem smo posebnu naunu panju posvetili izvodljivosti i primenljivosti tehnika
dijagnostikovanja, kako pri sprovoenju tehniko-tehnolokog postupka odravanja venca
toka, tako i pri procesu eksploatacije, u cilju postizanja nivoa pouzdnanosti, shodno
meunarodnim normama UIC 812-3, EN 13262 kao i internim propisma. Pored tehnikih
108
metoda sa razaranjem metala, posveena je vidna teoretska izuavanja i istraivanje
primenljivosti tehnikih dijagnostikih metoda i postupka bez razaranja, na polju
ultrazvune defektoskopije.

Znatan deo teoretskog istraivanja posveen je istraivanju ubrzane mehanike pojave

habanja venca toka, kao i uzronicima koji produkuju ovu nepoeljnu mehniku pojavu pri
procesu eksploatacije. Pokazano je da smo u ovom delu istraivanja, a koje je zasnovano na
izuavanju velikog broja evropskih teoretiskih istraivaa, ove problematike, doli do
pouzdanih tehnikih injenica da vodeu ulogu ubrzanog habanja venca toka pri
eksploatciji, ini stanje koloseka, usponi, padovi i krivine pruga. Ove dominantne tehnike
karakteristike, detaljno smo implementirali u ovom delu istraivakog rada, a koji mogu da
budu od znatne koristi eleznikim upravama naih zemalja.

Posebnu panju u teoretsko-istraivakom delu predmeta doktorske disertacije posvetili

smo izuavanju osnovnih uticajnih elmenta na kvalitetno izvoenje tehniko-tehnolokog
procesa odravanja venca monoblok toka kvaliteta ER7. Koncept tog tehnolokog
postupka ine sledei bitni elementi:

- provera stanja monoblok toka dijagnostikim ultrazvunim metodama,

- provera mehnikih karakteristika toka, uzorkovanjem epruveta iz pokusnog
osovinskog sklopa iste are i godine proizvodnje, kao i iz atestne dokumentacije,
- provera hemijskog sastava materijala monoblok toka kvaliteta ER7 uzorkovanjem
strugotine,
- vizuelna kontrola tokova,
- dijagnostika zaostalih napona u vencu i obodu monoblok toka,
- predgrevanje oboda monoblok toka na temperaturu od 153 oC,
- regulisanja kritinog vremena hlaenja izmeu 800 500oC,
- priprema dodatnog i zatitnog materijala u odgovarajuim elektro-komornim peima na
temperaturi 30 40oC,
- definisanje tehnolokih reima rada pri procesu navarivanja,
- definisanje redosleda nanoenja navara i samog broja navara na korenu i venaca toka,
- tehnoloki uslovi radne prostorije izvoenja tehniko-tehnolokog procesa navarivanja,
- tehniki nivo maina za navarivanje venca toka, minimalnog tehnolokog stepena
automatizacije tj. poluatomatski.

Svi navedeni elementi imaju bitan uticaj na eliminaciju prslina pri procesu navarivanja
kako bi zadovoljili zahteve mehanikih karakteristika venca i oboda monoblok toka
shodno internim i eksternim eleznikim propisima. Takoe teoretski deo istraivakog
rada ukazuje na neophodnost tehnolokog postupka kontrole ispitivanja kako kvaliteta
navara na vencu monoblok toka, tako i oboda monoblok toka gde su eventualno
strukturne promene mogle da nastanu.

Teoretskim istraivanjem doli smo do zakljuka da je, od presudne izvodljivosti i

pouzdanosti primene novih tehnologija odravanja venca monoblok toka kvaliteta ER7,
svojstvo i osobina metala i legura toka, ka metalrukom procesu zavarljivosti. Tu
karakteristiku spajanja metala elektrodne ice i monoblok toka kvaliteta ER7, istraivali
smo na kljunim karakteristikama, a to su:
- operativna zavarljivost, koja odreuje uslove kvalitetnog izvrenja navarenog spoja
topljenjem,
- metalurka, koja karakterie fiziko-hemijske promene metala nastale u procesu
zavarivanja (navarivanja),

109
- konstruktivna ili opta zavarljivost, pomou koje odreujemo osobine repariranog
monoblok toka kvaliteta ER7, sa ciljem da se ustanovi njihova sklonost ka
obrazovanju prslina.

Ovim mainsko-metalrukim karakteristikama, posebno smo dali akcenat na panju

teoretskog izuavanja i istraivanja, na postizanju pouzdane izvodljivosti spajanja elika
monoblok toka kvaliteta ER7 varenjem, sa dodatnim materijalom, zasnovanom na realnim
osnovama formiranja kvaliteta navara na vencu i sklonosti ka obrazovanju prslina.
Teoretskim istraivanjem smo zakljuili da te nepoeljne i najopasnije mogue greke
mogu da budu:
1. Hladne prsline u ZUT ispod prvog i drugog navara, koje najee nastaju usled krtih
struktura kaljenja, kao posledica nedovoljne temperature predgrevanja, nepravilnog
redosleda polaganja navara ili prisustva difundovnog vodonika.
2. Vrue prsline kristalizacionog ili cirkulacionog tipa, koje najee nastaju zbog
pregrevanja venca monoblok toka. Ponekad vrue prsline mogu da se jave i u drugim
oblastima navarenog sloja, ukoliko je navar bio izloen ekstremno velikim koliinama
unete toplote.
3. Zamorne prsline koje se javljaju u eksploataciji, usled niskociklikog zamora, kao
rezultat smanjenja plastine deformacije u omekanoj zoni. Oni se zapaaju u osnovnom
materijalu paralelno sa ZUT, u oblasti prelaza oboda u gazeu povrinu.

Zbog mogueg stvaranja ovih prslina ispod navarenog sloja, kao najopasnije mogue
greke, istraivanjem smo prezentovali mogunosti eliminacije istih, ogranienim brojem
primene novog tehnolokog postupka odravanja venca toka (navarivanja), maksimalno 4
puta, a to u osnovi znai da se vek monoblok toka, u tom sluaju produava 1 do 1,5 puta,
a ovo predstavlja u sutini i ekonomsku opravdanost u ovoj nauno-istraivakoj oblasti.

4. EKSPERIMENTALNO ISTRAIVANJE
Na osnovu visokog stepena funkcije odgovornosti eleznikih vozila koja eksploatiu
monoblok tokove kvaliteta ER7, sa jedne strane i odgovarajuih zakonskih eleznikih
odredbi koje determiniu nain odravanja i ivotni vek monoblok tokova sa druge strane,
nuno nam je nametnut problem legalizacije sprovoenja eksperimentalnog istraivanja.
Taj problem je zahtevao zvanino odobrenje same eleznike uprave i resornog
Ministrastva za eleznicu Republike Srpske.

Na osnovu dugogodinjih naunih istraivanja sprovedenih na polju odravanja vitalnih

delova eleznikih vozila, pa i samog monoblok toka kvaliteta ER7, i realizovanih
istraivakih rezultata, predoeni plan i program istraivanja predmeta disertacije je
odobren od strane pomenutih institucija polovinom 2009 godine.

Vrlo sloen metodoloki koncept eksperimentalnog istraivanja je uslovio mnogobrojne

akreditovane laboratorije i nauno-itraivake institucije u Rusiji, Republici Srpskoj,
Republici Srbiji i Republici Crnoj Gori, pa ak i ire u dokazivanju i prezentovanju
eksperimentalnih dijagnostikih rezultata na uzorcima monoblok toka koji su podvrgnuti
eksperimentalnom istraivanju.

Tehniko-tehnoloki proces obnavljanja venaca monoblok tokova kvaliteta ER7 je

realizovan u radionikim prostorima eleznice Republike Srpske, u Banjoj Luci, a sloene
dijagnostike tehnologije i postupci u instiutima i laboratorijama: Objedinjeni Metaluruki

110
Konbinat Viksa Rusija, Livnica elika Jelingrad Banja Luka; Mainski fakultet
Banja Luka; Metalotehna Kneevo; elezara Niki i Bratstvo Subotica.

Tehniko-tehnoloki proces obnavljanja venca monoblok toka kvaliteta ER7, obuhvatao je

sledee tehnoloke procese:

1. opis i funkcija osovinskog sklopa sa navuenim monoblok tokovima kao pedmeta

istraivanja,
2. gubitak radne sposobnosti osovinskog sklopa,
3. dijagnostika stanja monoblok tokova, predmeta eksperimentalnog istraivanja,
4. sprovoenje tehnolokog procesa navarivanja venca monoblok toka kvaliteta ER7,
5. Mainska obrada profila venca i povrine kotrljanja monoblok toka.

U laboratorijama za metalruko mehanika ispitivanja Metalotehna Kneevo i elezara

Niki, pripremljene su epruvete i sprovedna celokupna mehnika ispitivanja na uzorcima i
epruvetama osnovnog i dodatnog materijala. Hemijske karakteristike osnovnog i dodatnog
materijala monoblok toka izvrena su u livnici elika Jelingrad Banja Luka, a ostale
dijagnostike tehnike zasnovane na bazi ultrazvune defektoskopije izvrene su od strane
dijagnostiara-specjalista, eljeznice Republike Srpske, Bratstva Subotica i Mainskog
fakulteta Banja Luka.

Eksperimentalno istraivaki proces predmeta disertacije, usklaen je prema planu i

programu celokupnog istraivakog procesa, sainjenog od strane istraivaa, u
vremenskom periodu od septembara 2008 do marta 2010 godine.
Dobijeni rezultati eksperimerntalnog istraivanja, verifikovali su polaznu osnovu za
pouzdan nastavak procesa eksploatacionog istraivnja, koje je sprovedeno prema planu i
programu ove doktorske disertacije.

4.1. Osovinski sklopovi

U svim evropskim eleznikim upravama, pa i naim zemljama operie veliki broj serija
voznih sredstava postiui maksimalne brzine kretanja do 120 km/h. Ta brzina je u
razvijenim evropskim zemljama, uglavnom, zastupljena kod teretnih vagona, a u naim
zemljama ceo elezniki saobraaj se, uglavnom, odvija brzinama kretanja do 120 km/h.
Ovakva brzina kretanja vozova na naim prugama zavisi od vie tehnikih faktora, a
dominantni su:
- vozna sredstva koja operiu naim prugama su projektovana za brzine do 120 km/h,
- stanje obrtnih postolja voznog sredstva,
- stanje koloseka ne dozvoljava bezbednu primenu veih brzina izuzev pojedinanih
deonica,
- reljefni poloaj pruge, tj. sa velikim brojem krivina, uspona i padova,
- konstrukciona izvedba sistema za koenja vagona,
- vuna vozna sredstva su projektovana za brzine do 120 km/h (dizel i elektro
lokomotive)
- elektrifikacije pruge itd.

Pri eksploataciji tehnikih sistema eleznika vozila, dominantnu funkciju za pouzdano

vrenje eksploatacije, imaju osovinski sklopovi. To su elementi obrtnog postolja koji
determiniu osnovnim sklopom za izdrljivost projektovane brzine kretanja. Na slici 4.1.1.
prikazano je jedno od mnogobrojnih vrsta obrtnog postolja eleznikih vagona, koje se u
veoj meri eksploatie na vagonima naih eleznikih uprava.

111
 Slika 4.1.1. Obrtno postolje eleznikog vagona na kome su ugraeni eksperimentalni
osovinski sklopovi

Obrtna postolja spadaju u takozvani trei deo eleznikih vagona. ine ga dva osovinska
sklopa sa leitima, sistem ogibljenja, delovima konih ureaja, sve povezano zajednikom
konstrukcijom zvanom ramom.
Osovinski sklopovi su tanije dvoosovinska ili vieosovinska kolica, na koja se oslanja
sanduk kola preko obrtne olje, klizaem opruga i drugih oslonaca. Ova veza je takva da se
obrtno postolje slobodno okree u horizontalnoj ravni, u odnosu na sanduk kola, za vreme
prolaza kola kroz krivine.

Zahvaljujui malom razmaku osovina u obrtnom postolju, robusnoj konstrukciji i dobrom

ogibljenju, omogueno je dobrom kretanju vozila u krivine, miran i siguran hod. Veza
izmeu vozila i osovinskih sklopova postaje elastinija, smanjeno je habanje osovinskih
tokova uz poveenje bezbednosti saobraaja.

Primenom adekvatnog ogibljenja u obrtnom postolju, sniavaju se otpori kretanja kola,

smanjuju vertikalna pomeranja sanduka kola pri prelazu preko neravnina koloseka, daje se
mogunost ugradnje vie povezanih sistema, ogibljenje sa priguivaima, oscilacija
(amortizera), to poboljava kvalitet hoda kola. Obrtana postolja su izloena opterenjima
mase sanduka kola i tereta, vune i kone sile kao i svih vertikalnih i horizontalnih sila
nastalih prilikom kretanja kola po pravom delu pruge i u krivinama. Obrtna postolja su tako
konstruisana, i spojena sa postoljem da je olakana njihova ugradnja i demontaa ispod
postolja kola, kao i to da je demontaa osovinskih sklopova izvodljiva bez veih remontnih
zahvata u cilju efikasnijeg procesa odravanja. Osnovni element obrtnog postolja je
osovinski sklop.

Osovinski sklop ini: osovina i dva monoblok toka, vrsto navuenih na osovinu. Na slici
4.1.2 je prikazan jedan od etiri osovinska sklopa koji su predmet istraivanja ove
112
doktorske disertacije. Proces eksperimentalnog istraivanja, obnavaljanje venaca monoblok
toka, izvodimo u sklopu sa osovinom tj. osovinskim sklopom.

Slika 4.1.2. Eksperimentalni osovinski sklopovi sa navuenim tokovima kvaliteta ER7,

prenika 920 mm

Eksperimentalno i eksploataciono istraivanje koje emo sprovesti nad osovinskim

sklopovima, je od najbitnijih zadataka u cilju postizanja uspenosti predmeta doktorske
disertacije. Sveobuhvatni nauno-istraivki proces predmeta doktorske disertacije
primenjen je na sledeim osovinskim sklopovima, koji eksploatiu monoblok tokove
kvakiteta elika ER7, tabela 4.1.1.

Na etvoroosovinskom teretnom vagonu serije Uaddf z-86 44 934 6002-1 ugraeni su dva
osovinska sklopa na kojima je primenjen tehniko-tehnoloki postupak odravanja, a na
druga dva osovinska sklopa su bez primenjenog tehniko-tehnolokog postupka. Razlog
ovome je analiza i komparacija svih dijagnostikih rezultata validnih za nauno
posmatranje i donoenje naunih odluka i postupaka ostvarenja ovog nauno-istraivakog
rada. Ovom eksploatacionom istraivanju je prethodilo eksperimentalno istraivanje
primenjeno na dva osovinska sklopa, tj etiri monoblok toka koja su istog kvaliteta
materijala elika tj. ER7. Ova eksperimentalna istraivanja imala su prevashodan cilj da se
sveobuhvatnim tehniko-tehnolokim postupkom obnavaljanja venca toka uz primenu
savremnih tehnologija dijagnostikovanja, sa i bez razaranja analiziraju relevantni
dijagnostiki pokazatelji koji potvruju izvodljivost predmeta doktorske disertacije i time
stvaraju preduslove za ostvarenje hipoteza doktorske disertacije.

113
 Osovinski sklop Monoblok toak

Napomena
kvalitet materijala
ER7

45
Vagon Uaddf z-86 44 934 6002-1
06584/85
OBRTNO

obnovljenih
44

Tokovi,
POSTOLJE

venaca
II.
18/1
06744/85
18/9

obnovljenih venaca
(samo profilisani)
1L

Tokovi ne
00514/78
OBRTNO 1D
POSTOLJE
I. 2L
00006/87
2D
Tabela 4.1.1. Osovinski sklopovi ugraeni na teretni vagon serije Uaddf z-86 44 934
6002-1 u cilju eksploatacionog istraivanja

I. Osovinski sklopovi, namenjeni eksperimentalnom istraivanju

U tabeli 4.1.2. prikazani su eksperimentalni osovinski sklopovi sa navuenim monoblok

tokovima kvaliteta materijala elika ER7, nad kojima je primenjen novi tehniko-
tehnoloki koncept odravanja venca navarivanjem, a potom podvrgnuti savremenim
tehnikama dijagnostikovanja i uzorkovanju epruveta za labortorijska ispitivanja. Dobijeni
dijagnostiki rezultati sluili su za analizu naunim posmatranjem na osnovu kojih je
stvorena baza nauno-istraivakog dokazivanja izvodljivosti, pouzdanosti, ekonominosti
i primenljivosti ovog koncepta odravanja venca monoblok toka.

Monoblok toak kvaliteta

Osovinski sklop
materijala ER7
01
261229/69 02
03
11694/83 04
Tabela 4.1.2. Monoblok tokovi kvaliteta ER7, za eksperimentalno istraivanje

4.2. Gubitak radne spososbnosti

Fiziki otkaz osovinskih sklopova karakterie postupni gubitak radne sposobnosti
celokupnog tehnikog sistema-eleznikog vozila. Taj momenat se, zapravo nalazi na
granici izmeu radno sposobnog i radno nesposobnog stanja sistema. Ako se tehniki
sistem elezniko vozilo nalazi u neispravnom stanju, za spreavanja fizikog otkaza u
njegovom radu neophodno je izvriti odgovarajue aktivnosti odravanja, to obezbeuje
dalju eksploatacija sistema.

114
Postupak dijagnostikovanja stanja sistema sadri se u loginoj obradi neke objektivne
sutinske informacije, koja dolazi do tehnikog sistema u radu u odreenom trenutku
vremena. Ta informacija dolazi u obliku sistema simptoma (gubljenje geometrijskih
veliina, spoljnih zvukova) koji direktno karakteriu stanje sistema.

U procesu otkrivanja neispravnosti pojedinih delova sitema (elezniko vozilo) mogu se

nalaziti u tri stanja: u radu (radno sposoban), u otkazu (neradno sposoban) i u
neispravnom stanju. Traene neispravnosti sadrane su u odreivanju delova sistema koji
ne odgovaraju tehnikim uslovima i ne reaguju na zadato dejstvo.

U predmetnom istraivanju, odreivanja ili utvrivanje radnog stanja vri se

dijagnostikovanje i mjerenja vanih radnih parametara monoblok toka koji su regulisani
zakonskim propisima UIC i EN normama, koji se radi eksploatacione sposobnosti i
pouzdanosti funkcionisanja tehnikog sistema (elezniko vozilo) moraju odravati u
tolerancijama. Ove mere dijagnostike kako smo ve definisali, su veoma raznovrsne i
zauzimaju znatan obim pri praktinoj primeni tehnike dijagnostike.

U teoretskom delu istraivanja predmeta doktorske disertacije, detaljno smo prezentovali

otkaz osovinskog sklopa koji onemoguava tehnikom sistemu da obavi funkciju cilja.
Teoretskim istraivanjem fokusirali smo se na osnovne uzronike koji su proizveli gubitak
radne sposobnosti osovinskog sklopa, a to su: mehnike, toplotne, hemijske, metalruke itd.
Na osnovu izuavanja mnogih istraivaa na problemu prirodnog troenja habanjem
materijala profila toka, kao i njihovo spreavanje ili umanjenje, kroz ta istraivanja
detaljno smo prezentovali pored identifikacije otkaza i nain otklanjanja otkaza vitalnog
mainskog dela osovinskog sklopa tj. monoblok toka. Ubedljive tehniko-tehnoloki
pokazatelje teoretskog istraivanja, primeniemo eksperimentalnom metodolokom
konceptu ovog nauno-istraivakog rada, i ugraenim na jednom obrtnom postolju,
odnosno dva osovinska sklopa ili etiri momoblok toka, koji su u funkciji eksploatacije na
teretnom vagonu serije Uaddf z broj vagona 86 44 934 6002-1. Za komparaciju
dijagnostikih rezultata, koristiemo upareno obrtno postolje na istom eleznikom vozilu,
odnosno dva osovinska sklopa koja nisu podvrgnuta ovom eksperimentalno-metodolokom
konceptu odravanja venaca monoblok tokova.

4.3. Dijagnostika stanja monoblok tokova

Pod optim pojmom tehnike dijagnostike podrazumevamo sve aktivnosti koje se sprovode
sa ciljem ocene trenutnog tehnikog stanja sistema, sa rastavljanjem ili bez rastavljnja, radi
preduzimanja planiranih aktivnosti odravanja ili davanja prognoze tehnikog stanja
sistema u budunosti. Obezbeenje visokog nivoa pouzdanosti tehnikih sistema
elezniko vozilo, u eksploatciji jedan je od osnovnih faktora koji trebamo obezbediti
dijagnostikim tehnikama i tehnologijama primenjenim na vitalni deo tj. monoblok toak.
U ovom delu istraivanja doktorske disertacije, bie primenjene meritorne koncepcije
pojedinanih ispitivanja i dijagnostikovanja, bazirane na pojedinanom registrovanju
greaka, a time i otkaza, ime se postie povienje efikasnosti ispitivanja ocene
pouzdanosti. Uvoenjem ovakvog postupka registrovanja otkaza, sa selektivnom
registracijom i oitavanjem dijagnostike stanja i generisanje parametara pouzdanosti za
eksperimentalna ispitivanja, postiu se zadovoljavajue vrednosti faktora efikasnog
dijagnostikovanja. Ovakvim pristupom dijagnostikovanja eliminiu se svi potencionalni
elementi otkaza, koji bi dovodili do obezvreivanja ukupnog sprovedenog istraivanja, a
time ovaj istraivaki rad bi izgubio svoju naunu vrednost.

115
Tehnika dijagnostika osovinskih sklopova, odnosno monoblok tokova, je sastavni deo
procesa odravanja prema stanju, kojim utvrujemo tehniko stanje osovinskog sklopa pri
procesu eksploatacije.
Postavljanje dijagnoze monoblok toka koji je u funkciji sloenog tehnikog sistema, trai
vei broj sloenih dijagnostikih parametara. Svaki dijagnostiki parametar moe biti
povezan sa vie strukturnih, a veliina svakog od njih moe ukazati na neku neispravnost.
To znai da ako je broj dijagnostikih parametara n, broj moguih stanja dijagnostikovanog
sistema je 2 . Prema tome postavljanje dijagnoze se svodi na to da se iz niza moguih
stanja dijagnostikovanog sistema izdvoji ono relevantno i stvarano.
U eksperimentalnom istraivanju predmeta doktorske disertacije primenjene su
dijagnostike metode i postupci iz sledeih naunih oblasti:

0. hemijska,
1. tehnoloka,
2. mehanika,
3. fizika,
4. defektoskopska,
5. strukturna.

Tehniko-tehnoloki postupak obnavaljanja venca monoblok toka kvaliteta ER7, prate

dijgnostike metode i postupci, fazno primenjene shodno zahtevima i potrebama praenja
stanja kao i tehnolokog postupka odravanja osovinskih sklopova. Utvrivanje radnog
stanja osovinskog sklopa, koriene su, odgovarajue dijagnostike metode i postupci uz
primenu odgovarajue instrumentacije. Za teoriju raspoznavanja stanja osovinskih
sklopova, analizirani su dijagnostiki rezultati, naunim posmatranjem, shodno zahtevima
visokog stepena pouzdanosti eleznikih vozila definisanih internim i eskternim propisima.
Kroz sveobuhvatni proces istraivanja predmeta doktorske disertacije, primenjene su etiri
karakteristine faze dijagnostikovanja stanja i analize dijagnostikih rezultata i to:

1. pre poetka primene tehniko-tehnolokog postupka obanavljanja venca,

2. nakon izvoenja tehniko-tehnolokog postupka obanavljanja venca,
3. tokom eksplotacionog istraivanja,
4. nakon sprovednog eksplotacionog istraivanja.

4.3.1. Dijagnostika stanja pre primene tehniko-tehnolokog postupka odravanja

venca toka navarivanjem

Polazni dijagnostiki rezultati, korieni su za praenje promena kroz ceo eksperimentalni i

eksperimentalno-eksploataciono istraivaki proces. Za ovaj deo eksperimentalnog
istraivanja, izvrena su sledee tehnike dijagnostikovanja:

1. vizuelna kontrola i identifikacija osovinskih sklopova i monoblok tokova,

2. dijagnostika geometrijskih veliina osovinskih sklopova i monoblok tokova,
3. ispitivanje povrinske tvrdoe, povrine kotrljanja i venca,
4. analiza hemijskog sastava materijala monoblok tokova,
5. ultrazvuna defektoskopija oboda i venca monoblok toka,
6. merenje zaostalih napona u obodu i vencu monoblok toka,
7. merenje omskog otpora osovinskog sklopova.

4.3.1.1. Vizuelna kontrola i identifikacija osovinskih sklopova i monoblok tokova

Vizuelna kontrola osovinskih sklopova, sprovedena je u cilju otkrivanja i analize rezultata

grubih povrinskih greaka i oteenja, kao na primer mehnika oteenja nastala
116
 dinamikim ili statikim optereenjem, zarezi, vee povrinske prsline, poroznost i dr. Ova
gruba dijagnostika stanja osovinskih sklopova sprovedena je golim okom i uvealom od 20
X. Ovom dijagnostikom osovinskih sklopova i monoblok tokova, potvrdili smo
kompletnost i vizuelnu funkcionalnost, kojom smo konstatovali da su svi osovinski
sklopovi bez vidljivih elementa koji ukazuju na oteenja i nedozvoljene mane.
Identifikacijom osovinskih sklopova, definisali smo sve potrebne tehniko-eksploatacione
podatke, obuhvaene od vremena proizvodnje dela (osovine i monoblok toka) pa do
stavljanja u eksperimentalnuo i eksploatcionu funkciju istraivanja na eleznikom voznom
sredstvu, prikazno u tabelama 4.3.1.1.1.; 4.3.1.1.2. i 4.3.1.1.3.
postolje
Obrtno

Broj Mon.
Znaenje Podaci Znaenje Podaci
os. skl. toak br.

- montaa 85
- nazivna mera toka
UGRAENE NA II. OBRTNO POSTOLJE VAGONA serije Uaddf z broj 86 44 934 6002-1

920
- tolerancija sile presovanja
- br. are 153 44 - tolerancija zadora
- serijski broj - tip sredstva za Loj
podmazivanje
- kvalitet elika ER7 - crte i oznaka tokova
- godina i mesec 11/85 - proizvoa tokova Viksa
06584 / 85

proizvodnje 85
- proizvoa Rusija - montaa
920
- ugraen na - nazivna mera toka
obrtno postolje II. - tolerancija sile presovanja
- ugraena na Uadbfz - tolerancija zadora
45 - tip sredstva za Loj
kola
podmazivanje
- crte i oznaka tokova
- proizvoa tokova Viksa

85
- montaa
920
- nazivna mera toka
- tolerancija sile presovanja
- br. are 153 - tolerancija zadora
- serijski broj 18/1 - tip sredstva za Loj
- kvalitet elika ER7 podmazivanje
- godina i mesec 11/85 - crte i oznaka tokova
proizvodnje - proizvoa tokova Viksa
06744/85

- proizvoa Rusija
- ugraen na 85
- montaa
obrtno postolje II. 920
- nazivna mera toka
- ugraena na Uadbfz
- tolerancija sile presovanja
kola - tolerancija zadora
18/9 - tip sredstva za Loj
podmazivanje
- crte i oznaka tokova
- proizvoa tokova Viksa

Tabela 4.3.1.1.1. Tehniko-eksploatacioni podaci osovinskih sklopova nad kojima je

sproveden proces eksperimentalnog i eksploatacionog istraivanja
117
postolje
Obrtno

Broj Mon.
Znaenje Podaci Znaenje Podaci
os. skl. toak br.

- montaa 80
- nazivna mera toka 920
- tolerancija sile
- br. are 87 presovanja
UGRAENE NA I. OBRTNO POSTOLJE VAGONA serije Uaddf z broj 86 44 934 6002-1

- serijski broj 1L - tolerancija zadora

- kvalitet elika ER7 - tip sredstva za
- godina i 12/78 podmazivanje Loj
mesec - crte i oznaka tokova
- proizvoa tokova
005142/78

proizvodnje Bohumin
- proizvoa Bohumi
- ugraen na n - montaa 80
obrtno postolje - nazivna mera toka 920
- ugraena na I. - tolerancija sile
kola 1D presovanja
Uadbfz - tolerancija zadora
- tip sredstva za
podmazivanje Loj
- crte i oznaka tokova
- proizvoa tokova Viksa

- montaa 88
- nazivna mera toka 920
- br. are 78 - tolerancija sile
- serijski broj presovanja
- kvalitet elika ER7 2L - tolerancija zadora
- godina i 12/87 - tip sredstva za Loj
mesec podmazivanje
proizvodnje - crte i oznaka tokova
- proizvoa Bohumi - proizvoa tokova Bohumin
00006/87

- ugraen na n
obrtno
postolje - montaa 88
- ugraena na I. - nazivna mera toka 920
kola - tolerancija sile
Uadbfz presovanja
2D - tolerancija zadora
- tip sredstva za Loj
podmazivanje
- crte i oznaka tokova
- proizvoa tokova Bohumin

Tabela 4.3.1.1.2. Bitni eksploatacioni podaci osovinskih sklopova nad kojima je

sproveden proces eksperimentalnog i eksploatacionog istraivanja

118
 U priloenom tabelarnom pregledu, prikazani su svi neophodni podaci osovinskih sklopova
i monoblok toka potrebni za metodoloku eveidenciju ivota istih potrebnu za eleznike
uprave tj. RS, kao i za nae nauno-istraivake potrebe, predmeta doktorske disertacije.
Osovinski sklopovi su ugraeni na tertni vagon serije Uaddf z broj 86 44 934 6002-1 koji
je eksploatcionu funkciju obavljao i obavlja na prugama BiH, Republike Srbije i Republike
Hrvatske. U obrtnom postolju vagona II. ugraeni su osovinski sklopovi sa monoblok
tokovima nad kojima je sproveden celokupni metodoloki koncept predmeta doktorske
disertacije, a na postolju I. ugraene su osovine sa monoblok tokovima koji nisu predmet
ovog naunog istraivanja, a koritene su za komparativne dijagnostike i merne
karakteristike. Ovde smo imali za cilj praenja i dijagnostikovanja stanja radi uporednih
naunih analiza u odnosu na predmetne monoblok tokove doktorske disertacije. Ovi
monoblok tokovi su porekla, kvaliteta i godina proizvodnje priblini eksperimentalno-
eksploatcionim, tako da treba oekivati vrlo relevantne dijagnostike rezultate.

U tabeli 4.3.1.1.3. prikazani su identifikacioni podaci osovinskih skopova i monoblok

tokova koji su predmet eksperimantalnog istraivakog koncepta doktorske disertacije.
Ovakav sprovedeni pristup istraivanja imao je za neophodnost sprovoenja dijagnostikih
tehnika sa razaranjem, kako bi ti relevntntni rezultati obezbedili nivo pouzdanosti pristupu
eksploatcionom istraivanju. Poznato je, da vodei evropski elezniki instituti koji se bave
razvojem, tehnikim unapreenjem vitalnih delova eleznikih voznih sredstava, pod
obavezno ukljuuju sveobuhvatne dijagnostike postupke i metodologije dokazivanja zbog
izuzetno zahtevnog stepena sigurnosti pri eksploatciji.

Monoblo
Broj os.
Znaenje Podaci k Znaenje Podaci
skl.
toak br.

- montaa 88
- nazivna mera toka
EKSPERMENTALNOG ISTRAIVANJA BEZ

920
- tolerancija sile
MONOBLOK TOKOVI, PREDMET

- br. are 53 01 presovanja

PRIMENE U EKSPLOATACIJI

- serijski broj - tolerancija zadora

- kvalitet ER7 - tip sredstva za Loj
elika 8/69 podmazivanje
- godina i - crte i oznaka tokova
mesec Bohumin - proizvoa tokova Bohumin
proizvodnje
- proizvoa - montaa 70
- ugraen na - nazivna mera toka 920
obrtno - tolerancija sile
postolje 02 presovanja
- ugraena na - tolerancija zadora
kola
261229/69

- tip sredstva za Loj

podmazivanje
- crte i oznaka tokova
- proizvoa tokova Bohumin

119
 - br. are 87 - montaa 83
- serijski broj - nazivna mera toka 920
- kvalitet ER7 - tolerancija sile
elika 10/83 03 presovanja
- godina i - tolerancija zadora
mesec Bohumin - tip sredstva za Loj
proizvodnje podmazivanje
- proizvoa - crte i oznaka tokova
- ugraen na - proizvoa tokova Bohumin
11694/83

obrtno
postolje
- ugraena na - montaa 83
kola Uadbfz - nazivna mera toka 920
04 - tolerancija sile
presovanja
- tolerancija zadora
- tip sredstva za Loj
podmazivanje
- crte i oznaka tokova
- proizvoa tokova Bohumin

Tabela 4.3.1.1.3. Bitni eksploatacioni podaci osovinskih sklopova, koriteni za

eksperimentalno istraivanje

4.3.1.2. Dijagnostika geometrijskih parametara osovinskih sklopova

Za ocenu stanja i eventualne radne sposobnosti osovinskog sklopa, a shodno zahtevima

tehnike dokumentacije i eleznikih propisa, sproveden je skup geometrijskih procedura
kontrole i merenja, duinskih veliina i oblika osovinskog sklopa i monoblok toka. Ova
prva instrumentalizovana dijagnostika daje samo deo tehnikih dijagnostikih parametra za
primenom koncepta odravnja predmeta doktorske disertacije. Na slici 4.3.1.2.1. i 4.3.1.2.2.
prikazani su sprovedni dijagnostike kontrole i merenja, a rezultati su prikazani u tabelama
4.3.1.2.1.; 4.3.1.2.2.;4.3.1.2.3. i 4.3.1.2.4.

120
 Slika 4.3.1.2.1. Geometrijski parametri oblika osovinskog sklopa [114]64

Opis simbol kategorija b kategorija a

(za brzine do 120 (za brzine vee
km/h) od 120 km/h)
mm mm
a b
Razmak izmeu unutranjih povrinaa a1
+2b + 2b
0 0
Razlika rastojanja izmeu unutranje c c1
povrine svakog toka i odnosne ravni ili 1 1
(povrina naleganja zaptivnog prstena c1 - c
leaja)
Razlika u preniku krune putanje d d1
ili 0,5 0,3 0,3
d1 d
Kruni tok prenika krune putanje h 0,5 0,3 0,3
Kretanje u ravni na unutranjoj povrini g 0,8 0,5 0,3
a
tokova
a
mereno 60 mm ispod gornje ivice ivice bandaa.
b
tolerancije se mogu menjati, zavisno od specijalne izvedbe kolskog sloga.
Tabela 4.3.1.2.1.Tolerancije veliina osovinskog sklopa

[114]64 UIC Objava 813: Tehniki uslovi za isporuku osovinskih sklopova za vuna i vuena vozila
Dozvoljena odstupanja i montaa, 2. izdanje, Beograd, Decembar 2003.

121
 Slika 4.3.1.2.2. Oznaavanje geometrijskih parametara profila
kotrljanja i venca monoblok toka eleznikih vozila [142]65

Oznaka Stvarne veliine

Nazivna
Naziv veliine duinske Osovinski sklop Osovinski sklop
mera
mere 261229/69 11694/83

Unutranje odstojanje y1 1360 +2 1360 1361

tokova
01 02 03 04
+4
Prenik kruga
d1
kotrljanja 920 -74 846 846 848 848

+0,5
Debljina venca y14 (Vd) 22,5 22,1 24,5 24,4
32,5 -7,5
+3
Visina venca Z1 (Vv) 32 32,3 32 32,1
28 -0,5

irina oboda y13 136 136 135,9 135,6

135 1
max.10,8
Oblik venca qR min. 6,5
7,3 7,1 7,4 7,3

Tabela 4.3.1.2.2. Bitni eksploatacioni parametri eksperimentalnih osovinskih

sklopova i tokova mereni pre procesa obnavaljanja venca

[142]65 Standardi J., UIC-a., EN.; JUS P. F2.213, JUS P.F2. 036, UIC-812-3 i EN 13262 812-3,

122
 Oznaka Stvarne veliine
Nazivna
Naziv veliine duinske Osovinski sklop Osovinski sklop
mera
mere 06584 / 85 06744/85
Unutranje odstojanje
y1 1360 +2 1361 1360,5
tokova

+4 44 45 18/1 18/9
Prenik kruga
d1 920 -74
kotrljanja 902,7 903 910,8 911,2
+0,5
Debljina venca y14 (Vd) 22,2 21,8 21,0 21,4
32,5 -7,5
+3
Visina venca Z1 (Vv) 32,0 32,6 32,5 32,1
28 -0,5
irina oboda y13 135 1 135 135,4 136,1 136,8
max.10,8
Oblik venca qR min. 6,5
6,5 6,4 6,6 6,3
Tabela 4.3.1.2.3. Bitni eksploatacioni parametri eksperimentalnih osovinskih ugraenih
na vagona Uaddf z broj 86 44 934 6002-1 pre primene tehnolokog procesa
obnavaljanja venca

Oznaka Stvarne veliine

Nazivna
Naziv veliine duinske Osovinski sklop Osovinski sklop
mera
mere 00514 / 78 00006/87
Unutranje odstojanje 1360,7 1361
tokova y1 1360 +2

+4 1L 1D 2L 2D
Prenik kruga
d1
kotrljanja 920 -74 914,7 915 915,8 916,2
+0,5
Debljina venca y14 (Vd) 22 22,2 22,1 21,8
32,5 -7,5
+3
Visina venca Z1 (Vv) 31,2 32 31,8 31,3
28 -0,5
irina oboda y13 135 1 135 135,4 136,1 136,8
Oblik venca qR 6,5 6,3 6,5 6,4 6,2
Tabela 4.3.1.2.4. Bitni eksploatcioni parametri komparativnih osvinskih sklopova
ugraenih na obrtnom postolju I. Tertnog vagona Uaddf z broj 86 44 934 6002-1 pre
revizije

Ocenu sposobnosti osovinskih sklopova za eksploatcionu funkciju, uglavnom detrminiu

geometrijski parametri venca toka. Sprovedna kontrola i merenja geometrijskih veliina i
oblika, celokupnih parametara svih tokova, konstatovano je da su svi osovinski sklopovi,
odnosno monoblok tokovi, van radnog stanja, tj. u stanju otkaza. Geometrijski parametri
venca, kod svih monoblok tokova koji su predmet istraivanja, nalazili su se ispod
minimalnih dozvoljenih veliina i oblika, te za takvo stanje je stvoren preduslov za

123
nastavak metodolokog koncepta istraivanja, tj. primenom novog tehnolokog reenja
odravanja venca monoblok toka, kvaliteta ER7 obnavaljnjem.

4.3.1.3. Ispitivanje tvrdoe povrine kotrljanja i venca

U teoretskom delu istraivanja opisali smo sutinske ciljeve ispitivanja tvrdoe nekog
mainskog dela, pa tako i bitnih delova monoblok toka kvaliteta materijala ER7. Ova
mehnika karakteristika i te kako spada u jednu od vrlo vanijih dijagnostikih pokazatelja
dobijenu od eksperimentalnih monoblok tokova i to pre procesa obanvljna venca, nakon
samog tehniko-tehnolokog procesa obanvaljanja i tokom eksplotacionog procesa tokova.
U ovakvim uslovima, a procesom eksperimentalnog istraivanja nuno je bilo primeniti
ispitivanje tvrdoe na pojedinim elementima monoblok toka po sledeim metodama:
- statikim,
- dinamikim i
- specijalnim.

U ovom delu istraivanja, sprovoenje merenja tvrdoe je vreno po profilu kotrljanja i

vencu toka, a rezultati su sluili za komparativne vrednosti u odnosu na vrednosti dobijene
nakon obnavaljnja venca toka i tokom eksploatacionog istraivanja. Tvrdoa po
poprenom preseku nije izvodljiva u ovom delu istraivanja, jer time bi doveli do razaranja
monoblok toka uzorkujui etalone, to bi onemoguilo daljni proces istraivanja.

Ispitivanje povrinske tvrdoe profila kotrljanja stacionarnim ureajima nije izvodljivo

imajui za injenice gabaritne veliine osovinskih sklopova, te je bilo potrebno iznalaziti
nova savremena reenja ispitivanja povrinske tvrdoe profila monoblok toka kvaliteta
ER7. Ova mehanika karakteristika je potrebna za praanje eventualnog poremeaja
uzrokovan primenom tehniko-tehnolokog postupka odravanja venca toka. Kao pouzdan
i najpogodniji ureaj za ispitivanja povrinske tvrdoe primenjen je savremeni mobilni
ureaja za merenje tvrdoe sa malim optereenjima odskoka po metodi UCI, prikazan na
slici 4.3.1.3.1.

Opte o mobilnim ureajima za merenje tvrdoe

Kod konvencionalnih ureaja tvrdoe prema Rockwellu, Brinellu ili Vickersu uvek je
potrebno dostaviti ispitni deo na merni sto aparata. Kako to iz praktinih razloga, u naem
sluaju nije bilo izvodljivo, kao i iz razloga same ispitne geometrije, primenili smo
savremeni mobilni ureaj za merenja tvrdoe materijala monoblok toka. Ovakvi savremeni
ureaji danas na svetskom tritu, doivljavaju ekspanziju zbog svoje pogodnosti i
pouzdanost, pri merenju, a mi smo se opredelili za primenu mobilnog aparata prema UCI
odskoka (eng. Ultrasonic Contact Impedance).

Za primenu ovog mobilnog aparata, uticali su vei broj opravdavajuih injenica kao to su:
pouzdanost kvaliteta rezultata ispitivanja, direktno oitavanje na displeju, primenjljiv na
sloene geometrijski ispitne povrine, ekonominost itd. Posebno se koristi u sluajevima
kad se svojstva materijala moraju odrediti u malim tolerancijama, npr. za odreivanje
ovrivanja deformacijom na kovanom eliku, to i jeste na sluaj.
S druge strane, relativno mali otisci UCI sondi omoguuju ispitivanje tvrdoe zavarenih
spojeva, a posebno u kritino vanim zonama uticaja toplote.
UCI metoda odskoka, zasnovana je na funkciji rada ispitivanja tvrdoe na principu metoda
ultrazvunom kontaktnom impedancijom. UCI sonda u osnovi se sastoji od Vickersovog
dijamanta privrenog na vrhu metalne ipke (slika 4.3.1.3.1). Piezo-elektrini pretvarai
pobuuju ipku u longitudinalnu oscilaciju. Umesto metalne ipke (koju nazivamo
oscilirajua ipka) nalazi se spiralna opruga koja je jednim krajem privrena, a slobodnim
124
krajem oscilira pri rezonantnoj frekvenciji od 70 kHz. Na samom vrhu opruge nalazi se
kontaktna ploica, ili Vickersov dijamant. Ispitni materijal s kojim Vickersov dijamant
dolazi u kontakt takoe se moe zamisliti kao spoj manjih spiralnih opruga postavljenih
okomito na povrinu kao atomsku vezu dva atoma meusobno povezanih oprugom. Ako
Vickersov dijamant takne i jednu od tih atomskih opruga, i to od vrlo tvrdog materijala u
koji dijamant moe samo malo prodreti, i posledica tome dolazi do ostvarenja malog otiska,
nakon ega se dodatna opruga, tj. masa, vee za veliku spiralnu oprugu. To dovodi do
pomaka rezonantne frekvencije.

UCI metoda odskoka (eng. Ultrasonic Contact Impedance), je metoda posebno priznata na
polju savremene dijagnostike stndardizovana u skladu s ASTM A 1038.

Slika 4.3.1.3.1. Ispitivanje povrinske tvrdoe mobilnim ureajem sa malim

optereenjima merne igle

Tvrdoa materijala monoblok toka kvaliteta elika ER7, je usaglaana kako

meunarodnim propisima tako i internim standardima. Ova objava UIC 812-3 definie da
tvrdoa povrine kotrljanja i venca toka treba biti u granicama 235 do 285 HB, nakon
mehnike obrade. Na slici 4.3.1.3.2. prikazana su mesta merenja povrinske tvrdoe po
profilu kotrljanja u dve podeone suprotne merne linije tj. u podeli od 180 , a svaka podeona
linija je merena u pet karakteristinih ispitnih mesta. Rezultati ovog ispitivanja povrinske
tvrdoe prikazani su u tabeli 4.3.1.3.1.

125
 Slika 4.3.1.3.2. Poloaj mernih taaka za ispitivanja tvrdoe na profilu kotrljanja

Osovinski
06584 /85 06744/85 06584 / 85 06744/85
sklop
Br. toka Br.toka
Mj. 44 45 18/1 18/9 Mj. 44 45 18/1 18/9
take take
1 252 260 250 265 1/ 253 251 252 246
2 251 250 250 250 2/ 254 251 253 248
3 264 258 262 258 3/ 266 262 256 257
4 256 254 261 257 4/ 260 258 259 257
5 251 248 250 248 5/ 249 252 256 252
a)
Osovinski
261229/69 11694/83 261229/69 11694/83
sklop
Br. toka Br.toka
Mj. 01 02 03 04 Mj. 01 02 03 04
take take
1 252 246 250 245 1/ 253 261 252 260
2 266 273 258 256 2/ 248 254 248 248
3 268 255 252 260 3/ 266 262 256 265
4 252 260 251 258 4/ 250 255 248 255
5 248 254 249 249 5/ 248 254 248 251
b)
Tabela 4.3.1.3.1. Rezultat ispitivanja povrinske tvrdoe pre obnavaljnja venca
a) tvrdoa profila toka namenjenih za istraivanje procesom eksploatacije,
b) tvrdoa profila toka eksprimentalnih osovinskih sklopova namenjenih za
istraivanje u labortorijskim uslovima.

Rezultati ispitivanja tvrdoe profila kotrljanja i venca eksperimantalnih monoblok tokova,

ukazuju na neujednaenu povrinsku tvrdou po profilu toka. Vidljivo je da ua gazea
povrina toka (taka 1 i 2) koja je u stalnom kontaktu sa inom, a u odnosu na ostali deo
povrine kotrljanja toka, tvrdoa je znatno uveana. Ovo je posledica deformacionog
gnjeenja materijala pri statikom i dinamikom optereenju vozila na toak, koji nastaje
procesom kretanja. Ova pojava za oekivati je i tolerantna, a kao rezultat te uveane

126
 tvrdoe dovodi do sporijeg habanja tog dela povrine kotrljanja, dok profil venca (taka 3, 4
i 5) zbog geometrije dodira sa inom i dejstva konbinovanih optereenja (prezentovano u
teoretskom delu istraivakog rada) je izloen brem troenju (habanju) u odnosu na
povrinu kotrljanja toka. Zbog toga je habanost profila venca osnovni i glavni geometrijski
parametar koji detrminie otkaz toka, a time i iskljuenje iz procesa eksploatcije
eleznikog vozila, radi podvrgavanja tehnolokog procesa odravanja profila venca i
vraanja u radno stanje osvonskog sklopa, a time i eleznikog vozila.

4.3.1.4. Analiza hemijskog sastava materijala eksperimentalnih monoblok

tokova

Veoma je vano poznavati sastav i strukturu elika monoblok toka, radi njegove ocene
zavarljivosti, odabiru dodatnog i zatitnog materijala za navarivanje venca kao i sklonosti
ka obrazovanju incijalnih prislina, nastalih pri tehniko-tehnolokom procesu navarivanja.
Prisutnost pojedinih elemenata u eliku ima tetan uticaj na njegove mehanike i druge
osobine, dok postoje takoe i elementi koji, iste te osobine poboljavaju.
Opti sastav elika monoblok toka kvaliteta ER7, uslovljen je jo pri samom postupku
njegove izrade. Pored ugljenika kao osnovnog elementa koji ulazi u sastav elika u
makasimalnom procentu od 0.52 % tu su jo i drugi mnogobrojni elementi. U prvom redu
to su managan, silicij, fosfor, sumpor, bakar, hrom, nikl, molibden i vanadijumi neki
nemetalni ukljuci koji mogu biti sulfidne, oksidne i silikatne prirode. Ovi elementi
direktno utiu na kvalitet monoblok toka kao i njihova koliina i raspodela. Pratee
primese u eliku vode poreklo iz rude eljeza (mangan, silicij, fosfor); iz goriva (sumpor) i
od sredstava za dezoksidaciju (mangan i silicij). Koliina prateih elemenata zavisi kako od
polazne sirovine (rude, goriva, topitelja), tako i od samog postupka dobijanja elika.
Metodom uzorkovanja strugotine iz oboda eksperimentalnih monoblok tokova, izvreno je
ispitivanje hemijskog sastava ugljeninog niskolegiranog elika, a rezultati su prikazani u
tabeli 4.3.1.4.1.

Hemijski elementi,
maksimalni udeo % C Mn Si P S Cu Ni Cr Mo V
Po UIC 812-3 0,020 0,015
0.52 0,8 0,40 0,30 0,30 0,30 0,08 0,05
i EN13262, toka ER7 0,04 0,04
Broj os. Broj
Eksperimentalni monoblok tokovi
sklopa toka
44 0,50 0,70 0,31 0,016 0,013 0,19 0,22 0,25 0,06 0,022
06584 / 85
45 0,48 0,75 0,32 0,013 0,011 0,17 0,28 0,27 0.05 0,023
18/1 0,49 0,74 0,31 0,012 0,012 0,18 0,19 0,23 0,05 0,020
06744/85
18/9 0,51 0,76 0,30 0,016 0,013 0,14 0,23 0,26 0,03 0,026
01 0,47 0,72 0,30 0,015 0,014 0,14 0,19 0,24 0,03 0,023
261229/69 02 0,48 0,74 0,29 0,011 0,013 0,16 0,25 0,27 0.05 0,022
03 0,49 0,74 0,30 0,013 0,011 0,15 0,19 0,25 0,04 0,022
11694/83 04 0,47 0,73 0,30 0,015 0,014 0,14 0,18 0,24 0,04 0,022
Tabela 4.3.1.4.1. Uese hemijskih elemenata u materijalu eksperimentalnih monoblok
tokova, preuzeti iz atestne dokumentacije

127
Pored sadraja ugljenika, elemente koji ulaze u sastav elika monoblok toka, moemo
klasifikovati na:
a) korisni elementi legirajui elementi u eliku toka,
b) tetni elementi u eliku toka,
c) skriveni tetni elementi u eliku toka.

Korisni elementi u materijalu monoblok toka kvaliteta ER7

Mangan - Mn
Mangan je jedan od veoma znaajnih legirajuih elemenata u eliku monoblok toka.
Mangan znatno utie na poveanje stabilnosti austenita i poveava njegov stepen
podhlaivanja. Prednost sadraja Mn od 0,8 u eliku monoblok toka znatno utie na
poveanje prokaljivosti, poveanoj vrstoi i snienoj taki hlaenja. Brojne prednosti
sadraja mangana u eliku toka, kao i na polju habanja gde mangan eliku toka daje vee
poveanje vrstoe pri deformaciji. Povrinski sloj koji se obrazuje veoma je tvrd i otporan
prema habanju.

Nikl - Ni
Nikl proiruje oblast postojanja -vrstog rastvora na dijagramu stanja Fe-Fe3C. Nikl kao
elemenat koji stvara grafit, nalazi se u vrstom rastvoru u feritu, znatno poveavajui
njegovu vrstou bez primetnog sniavanja ilavosti. Nikl ima naroito velik uticaj na
hemijska i fizika svojstva elika monoblok toka.

Hrom - Cr
Poboljavanje strukture elika monoblok toka dobija se legiranjem hroma i nikla.
Zajedniko prisustvo hroma i nikla predodreuje visoka eksploataciona svojstva monoblok
toka, uveanjem tvrdoe i otpornosti prema habanju. Monoblok toka sa sadrajem Hroma
od 0,3% je proizveden u konbinovanim tehnolokim postupkom, valjanjem i kovanjem, uz
primenu termike obrade poboljanja. Racionalinim dodavanjem Hroma, dobijaju se znatna
poboljanja ekploatacionih i tehnolokih karakteristika monoblok toka, a to su:
a) poveavaju se mehanika svojstva (vrstoa, plastinost),
b) poveava se prokaljivost,
c) smanjuju se unutranji naponi i krivljenje usled primene meke sredine kaljenja,
d) poveava se elastinost,
e) poboljavaju se ekpolatacioni kvaliteti u uslovima sloenog naponskog stanja itd.

Molibden - Mo
Molibden deluje na osobine elika ve kod 0,2%. Znatno poveava zateznu vrstou elika
na povienim temperaturama, spreava puzanje elika. Takoe spreava i krtost poputanja,
tj. smanjenje ilavost pri poputanju u temperaturnom podruju 475-6000C kod elika
legiranih hromom i manganom ili hromom i niklom. Molibden proiruje podruje
stabilnosti ferita i doprinosi hemijskoj stabilnosti elika u korozivnim sredinama koje su
jako zasiene jonima hlora. Sniava sklonost elika prema pojavi pukotina.

Vanadij - V
Deluje slino kao molibden. Poveava otpornost elika prema starenju. Poboljava
stabilnost elika pri poputanju. Kao i volfram, vanadij se upotrebljava kao mikrolegirajui
element kod elika poviene visoke vrstoe. Vanadij je aktivni dezoksidator i degazator,
ime utie na preiavanje elika i poboljava zavarljivost na raun vezivanja ugljenika u
karbide i gasova u okside i nitride.

128
tetni elementi u materijalu monoblok toka

Sumpor - S
Sumpor je prvi od prateih elemenata u svakom eliku pa i monoblok toku koji se
preteno ubraja u tetne elemente i njegov sadraj se nastoji to vie sniziti prilikom
proizvodnje. Izuzetak ine samo elici za automate kod kojih se namerno dodaje u koliini
od 0,2 do 0,3% u kojima izaziva stvaranje krae strugotine, zbog krtosti. U zavisnosti od
naina proizvodnje u elicima uvek ostaje 0,005 do 0,006% (najvie do 0,007%) a kod
livova i do 0,15% sumpora. Sumpor se vrlo malo rastvara u - eljezu (do 0,07%), a u -
eljezu verovatno ni malo.
Preobraajni procesi kod ternernih Fe-S-C legura jo uvek nisu dovoljno ispitani. Postojalo
je miljenje, da se ti procesi odvijaju potpuno isto kao i kod Fe-C legura, a s obzirom na
nerastvorljivost sumpora u eljezu. Novija ispitivanja su pokazala da se ipak sumpor
rastvara u reeci eljeza. Naime, smatra se da je kod kvalitetnih elika sumpor delimino
rastvoren u reeci eljeza, dok se kod trgovakih kvaliteta on, uglavnom, nalazi u
meukristalnom sloju.

Bilo ja dosta rasprava o tome da li koliina ugljenika utie na rastvorljivost sumpora u

eljezu. Prema nekim autorima taj uticaj je beznaajan. Treba jo napomenuti da se smatra
da sumpor moe zamenti i izvestan broj atoma ugljika u reetci cementita, to ga na neki
nain stabilizuje. [131]66
Sumpor za razliku od drugih pratilaca eljeza, silicijuma, mangana i fosfora stvara ve pri
minimalnim koncentracijama jednu posebnu, karakteristinu fazu u mikrostrukturi eljeza
sulfid eljeza FeS. Ovaj je prljavo ute boje i kao nemetalni ukljuak uoava se ve na
poliranom uzorku koji nije nagrizan. Prema dijagramu stanja trebao bi se ve pri malom
sadraju sumpora oekivati pojavu (Fe + FeS) eutektikuma sa niskom takom topljenja na
granicama zrna (kristala eljeza).

Da bi se sumpor uinio nekodljivim i da bi se iskljuila opasnost od krtosti u crvenom

aru, poveava se sadraj mangana u legurama elika. Mangan stvara sa sumporom sulfid
MnS koji se topi tek na 1610C i koji se izdvaja iz rastopa kao primarni kristal i to u vidu
sivo-plavih kristala.

Fosfor - P
Fosfor pripada grupi elemenata koji suavaju podruje podruje eljeza. Ve poev od
0,6% fosfora legure Fe-P bez ugljika su isto feritne. Kristali austenita koji sadre fosfor
pokazuju izvanredno jaku sklonost prema pojavi segregacije u kristalu, to je uslovljeno
velikom temperaturnom razlikom izmeu likvidus i solidus linije, kao i malom brzinom
difuzije fosfora u eljezu. Da bi dolo do izjednaavanja razlika u koncentraciji fosfora
unutar kristala -vrstog rastvora, potrebno je dugo arenje neposredno ispod solidus-
temperature (difuziono arenje).
Segregacija fosfora je nepoeljna u eliku monoblok toka, jer ona predstavlja tetnu
nehomogenost strukture. Zone sa razliitim sadrajem fosfora imaju razliitu tvrdou,
vrstou i ilavost. Fosfor kod elika monoblok toka moe da izazove i pojavu krtosti u
hladnom koja se karakterie porastom vrstoe i padom ilavosti.

[131]66 Seferijan, D., Metalurgija zavarivanja, Graevinska knjiga, Beograd, 1969.

129
Skriveni tetni elementi u materijalu monoblok toka

Azot - N
Rastvorljivost azota u -eljezu je neznatna i iznosi najvie 0,10% na 5900C. Snienjem
temperature rastvorljivost se osetno smanjuje i na sobnoj temperaturi pada na oko 10-5%.
Slino legurama eljeza sa ugljenikom i legure eljeza sa azotom pokazuju sposobnost
kaljenja i starenja. Starenje izazvano azotom dovodi do znatnog poveanja krtosti elika,
to se uglavnom ispoljava u veoj osetljivosti na udar, odnosno u padu udarne ilavosti.
Ako se ispituju mehanike osobine elika na povienim temperaturama, ne nailazi se na
neprekidan pad tvrdoe i vrstoe i porast izduenja i kontrakcije, kao kod bakra nikla,
bronze, aluminija i drugih metala i legura. elici skloni starenju naginju pojavi tzv.
Ldersovih linija. Ove linije nastaju pri maloj deformaciji i predstavljaju podruja u kojima
pod dejstvom naprezanja dolazi do lokalnog klizanja.

Vodonik - H
Vodonik pripada primesama elika iako se ne javlja neposredno u mikrostrukturi, ve moe
samo da se dokae po svom tetnom dejstvu. Vodonik u elik najee dospeva iz dodataka
ili iz nedovoljno osuenog zida pei ili lonca. eljezo i elik u vrstom stanju rastvaraju
vodonik iz penih gasova pri arenju. Obino se vodonik nalazi u eljezu u atomarnom
obliku i stvara sa eljezom intersticijski vrst rastvor, slino ugljeniku i azotu.
Pukotine usled naprezanja prouzrokovane vodonikom nazivaju se bele pege. One se javljaju
pri hlaenju posle kovanja ili valjanja uz temperaturu oblasti oko 200C. Opasnost od
pojave ovih pukotina naroito je velika u sluaju kada se veliki otkivci suvie brzo hlade,
tako da se vodonik iz vremenskih i prostornih razloga ne moe osloboditi. Na izbruscima
upravnim na pravac plastine deformacije bele pege se poslije luenja u HCl javljaju u vidu
pravih ili savijenih pukotina, dugih nekoliko mm ili cm.

Kiseonik - O
Kiseonik je apsolutno tetan pratei elemenat u eliku monoblok toka i pri proizvodnji
elika se uvek nastoji njegov sadraj svesti na to manji vrednost. Skoro sav sadraj
kiseonika nalazi se u eliku u obliku oksida Fe, Mn, Si i Al zavisno od koritenih sredstava
za dezoksidaciju elika, a kree se od 0,005 do 0,060% . Oksidi navedenih elemenata su
nemetalni ukljuci koji deluju u eliku kao zarezi smanjujui karakteristike vrstoe,
ilavost i deformabilnosti, naroito u poprenom smeru. eljezo stvara sa kiseonikom tri
oksida romboedarski Fe2O3, kubni Fe3O4 i kubni FeO, koji sadri najvie eljeza i
prisutan je samo ponekad u eliku kao mikrokonstituent pod nazivom vistit.[131]67.

Sprovednom hemijskom analizom materijala monoblok toka kvaliteta ER7, konstatovan je

kvalitativni i kvantitativni sastav elika svih eksperimatalnih monoblok tokova. Ovo
ispitivanje sprovedeno je u hemijskoj labortoriji livnice elika Jelingrad Banja Luka.
Analiza je imala za cilj provere hemijskog sastava eksperimentalnih monoblok tokova
shodno projektovanoj dokumentaciji kao vaeim internim i eksternim eleznikim
propisima, u cilju uticaja na daljnji tok eksperimentalnog istraivanja predmeta doktorske
disertacije. Stvarni pokazatelji hemijskog sastava materijala monoblok tokova, su dali
osnovu za definisanje ekvivalentnog ugljenika koji je kljuan za proces prorauna i analize
predgrevanja oboda i venca toka.
Iz priloenih rezultata vidljivo je da postoje neznatana odstupanja pojedinih hemijskih
elementa, meutim udeli odstupanja su toliki da nisu produkovali mogunost poremeaja
koncepiranog toka eksperimentalnog istraivanja.

[131]67 Seferijan, D., Metalurgija zavarivanja, Graevinska knjiga, Beograd, 1969.

130
4.3.1.5. Ultrazvuna defektoskopija oboda i venca monoblok toka

1. Opte o nainu primene ultrazvunog defektoskopa

Kroz materijal ispitnog dela, alju se ultra-zvuni talasi odreenog spektra frekvencije. Tu
se podrazumeva traenje greaka u materijalu pomou ultrazvuka ili kako se to naziva
ultrazvuna defektoskopija. Od izvora ultrazvuka ire se ultrazvuni talasi kroz materijal
koji se kontrolie. Ako u materijalu u ispitnom postoji greka, iza nje e, zavisno o vrsti
greke, ultrazvuni talasi oslabiti ili se nee pojaviti (odbiju se od greke). Ultrazvuk je
naziv za frekvencije iznad podruja ujnosti, za ovu metodu se koriste frekvencije od 0,5
10 MHz. To je kontrola koja svojim delovanjem ne utie na svojstva zavarenog spoja.

U praksi, a i u ovom istraivakom radu, se najee koristi metoda prozvuavanja pri

emu se koriste ravne i ugaone ultrazvune glave. Na slici 4.3.1.5.1. prikazana je ema rada
ultrazvunog defektoskopa.

Slika 4.3.1.5.1. Odreivanje greake impulsno-ehom metodom, ematski prikaz

Kod impulsnih-eho metoda, prolaz ultrazvunih talasa kroz materijal (odnosno, pri
njihovom nailasku na greku), zasnovan je na istom principu kao i kod impulsnih ureaja,
sa tom razlikom to se signali - ulazni i izlazni - uoavaju na ekranu u vidu svetlosnih
signala. Signal greke nalazi se izmeu ulaznog i izlaznog signala na odstojanju koje je
proporcionalno dubini lokacije greke.

131
Sprovoenjem ultrazvune defektoskopije, identifikuju se veliine greki, poloaj i
orijentacija istih. Zato je za kvalitetno provoenje potrebno mnogo iskustva i strunog
znanja to je i prednost i nedostatak kod primene ove metode.
Prednosti i nedostatke primene ultrazvune metode kontrole kvaliteta zavarenih spojeva:

a) prednosti:
- nije bitna debljina predmeta;
- potreban je pristup samo s jedne strane;
- okolina nema uticaj na metodu;
- ureaj i pribor su mali i lako prenosivi;
- provoenje ne zahteva zatitna sredstva i dr.
b) nedostaci:
- sloeni oblici mogu biti nepogodni za provoenje;
- uvebavanje operatora je dugotrajno i
- pouzdano odreivanje greke zahteva pristup s vie strana, a time i znaajan utroak
vremena.

2. Ultrazvuna dijagnostika oboda i venca monoblok toka

Bez obzira na navedne nedostatke ova metoda je u irokoj primeni na dijagnostikovanju

stanja vitalnih delova eleznikim transportnim sistemima, kako pri tehnolokim procesima
proizvodnje pojedinih vitalnih delova, tako i pri eksplatacionim funkcijama samog sistema.
Za celeokupno eksperimetalno i eksploataciono istraivanje predmeta doktorske disertacije,
neizbena je bila primenena ultrazvune defektoskopije kao meritorna tehnika
dijagnostikovanja venca i oboda monoblok toka.

Za ovu dijagnostku tehniku, koriten je ultrazvuni ureaj tipa USM 35X S proizvodnje
Kraus-Kramer iz Nemake. Ovaj ultrazvuni aparat je mobilnog tipa, sa mogunou
procene veliine DAC/TCG ili DGS krivulje su memorisane za sve sonde tehnika odjeka,
amplituda procena veliina provodi se ili u dB iznad DAC krivulje ili u ekvivalentnoj
veliini reflektor (ERS).
Posebne prednosti ovog aparata:
- mala teina i malih dimenzionalnih veliina,
- kuite ureaja je vodootporno i sigurnosnoj izvedbi IP 66,
- okretni regulator za direktni pristup podeavanju pojaanja, a takoe i za primenu
trenutno odabrane funkcije,
- dvostruki monitor za merenje debljine od kontaktne plohe do prvog odjeka, ili meu
dva odjeka od zadnje stene, ukljuujui i merenje debljine na ispitnim objektima sa
zatitnom prevlakom uz tanost 0,01 mm u odnosu na elik,
- monitor sa poveenjem, poveenje monitora preko cele irine ekrana,
- 5,7, VGA-TFT prikaz u boji digitalizovanih signala (320x240 pixela, 115x86 mm),
- AGA izlaz za vanjski dodatni monitor,
- jedostavno uoavanje refleksije kada se koristi ugaona sonda pomou promene boje i
prikazanog podataka, ukljuujui i opis, mogunost dokumentovanja pisaem,
- poveano merno podruje: do 9999 mm (elik), zavisno od frekvencijskog podruja,
- poluatomatsko badarenje sa dva odjeka,
- podeavanje uestalosti okidanja sonde u deset koraka sa ciljem izbegavanja neeljenih
(fantomskih) signala kod dugakih odjeka,
- odabir frekvencijskog podruja za radnu sondu,
- nain prikaza signala: puno ispravljeni signal, pozitivna ili negativna poluperioda i
neispravljeni (RF) signal,
- prikaz etiri oitanja i jedno uveano na A-prikazu, definisano od rukovaoca.

132
Na slici 4.3.1.5.2. prikazan je ultrazvuni aparat koji je primenjen za defektoskopiju oboda i
venca monoblok toka, pri procesu eksperimentalnog i eksplotacionog istraivanja
doktorske disertacije.

Slika 4.3.1.5.2. Ultrazvuni defektoskopski aparat koriten pri pocesu sprovoenja

eksperimentalnog i eksploatacionog istraivanja

Primenjena ultrazvuna defektoskopija ima za cilj odkrivanja greki u obodu i vencu

monoblok toka koji su predmet eksperimentalnog i eksploatacionog istraivanja ove
doktorske disertacije, a mogu da prouzrokuju mehnika oteenja ili produkuju u vee
greke koje ugroavaju pouzdanost tehnikog sistema u naem sluaju elezniko vozilo.
Ova vrlo bitna tehnika dijagnostikovanja stanja eksperimentalnih monoblok tokova
sprovedena je u tri faze:
- greke uslovljene topljenjem upuuju na metalurke procese kod ulivanja tenog metala
u kalup (poetno oblikovanje),
- greke uslovljene preradom nastaju u razliitim fazama proizvodnje, kao to su
deformisanje (valjnje i kovanje), seenje i spajanje-navlaenjem monoblok toka na
osovinu,
- greke uslovljene procesom navarivanja venca u navaru, venca i obodu monoblok
toka,
- greke uslovljene eksploatacijom, nastale usled mehanikih ili korozionih optereenja
za vreme eksploatcionog istraivanja.

Otkrivanje pomenutih greaka svakako je najpovoljnije, kada se otkrije u samom procesu

nastajanja, a time se postie zadovoljavajua pouzdanost monoblok toka pri eksploatciji.
Odstranjivanje greaka u samom obodu monoblok toka, nije izvodljivo, a tehnike
identifikovanja vrste, veliine i kategorije greka je od presudnog znaaja za donoenje
odluka za pouzdanu eksplotacionu funkciju.
Ultrazvunom defektoskopijom, imali smo za cilj identifikovanje kategorije greke u
materijalu oboda i venca eksperimentalnih monoblok tokova kao to su:
- plinski ukljuci,
- nemetalni ukljuci,
- lunkeri,
- dvoslojnost,
- pukotine i druge greke karakteristine za pojedine postupke obrade.
133
Geometrijski oblik profila monoblok toka spada u sloeniju kategoriju oblika za praktino
sprovoenje ultrazvunog ispitivanja greaka. Zbog toga upotreba jedne ultrazvune glave
za emitovanje i prijem bi otkrila veinu sluajno orijentisanih greaka, meutim tada bi se
mogle propustiti tanke i duge greke ija je osa paralelna sa putem ultrazvunog talasa. Da
bi se ovo izbeglo i sa pouzdanou dijagnostikovala svaka greka u materijalu venca toka,
neophodno je bilo primeniti sloene tehnike sa odvojenim ultrazvunim glavama za
emitovanje i prijem. Ta sloenost uslovljavala je dobru obuenost rukovaoca aparata uz
obaveznu primenu ravnih, dvostrukih i ugaonih sondi. Na slici 4.3.1.5.3. prikazane su skice
koritenih sondi za otkrivanje eventualnih greaka u obodu i vencu monoblok toka.

a) Ravna sonda b) Dvostruka sonda c) Ugaona sonda

Slika 4.3.1.5.3. Koriene sonde procesom defektoskopije toka

Proces ultrazvunog ispitivanja materijala oboda i venca toka, pre tehniko-tehnolokog

procesa navarivanja, je zahtevao ispravnu primenu celokupnog ureaja tako da ispitne
glave moraju biti u bliskom kontaktu sa povrinom uzorka, u protivnom bi se pojavili lani
eho. Kontakt se ostvaruje stavljanjem uljnog filma izmeu ultrazvune glave i povrine
uzorka, tako da izmeu nje postoji vazduni meuprostor. Na slici 4.3.1.5.4. prikazano je
ultrazvuno dijagnostikovanje venca i oboda eksperimntalnih monoblok tokova, pre
navarivanja venca.

134
 Slika 4.3.1.5.4. Ispitivanje greaka u materijalu oboda i venca monoblok toka pre
primene novog tehniko-tehnolokog postupka-navarivanjem

Eksperimentalni deo istraivanja, tj. ultrazvuno ispitivanje stanja oboda i venca materijala
eksperimentalnih monoblok tokova, sprovedno je po celom obimu oboda i venca toka.Na
slikama 4.3.1.5.5; 4.3.1.5.6; 4.3.1.5.7. i 4.3.1.5.8. raunarskom tehnikom prikazani su
dijagram koji ukazuju na postojanost bezopasnih mikroskopskih greaka u obodu materijala
eksperimentalnih monoblok tokova, a nastali su kao posledica nepotpunog
kristalizacionog utapanja strukture materijala pri mehanikoj toploj obradi valjanjem i
kovanjem. Razvoj i tedencija produkovanja identifikovanih stabilnih strukturnih greaka
bie praene i sa stanovita tehnika zanaja njihovog karaktera opisan procesom ovog
istraivakog rada. Opisani rezultati sa grafikona prezentovani su u tabeli 4.3.1.5.1. za ove
tokove namenjenih eksperimentalnom i eksperimentalno-eksploatacionom istraivakom
procesu.

Slika 4.3.1.5.5. Ehogram ultrazvune defektoskopije venca toka br. 44

135
Slika 4.3.1.5.6. Ehogram ultrazvune defektoskopije venca toka br. 45

Slika 4.3.1.5.7. Ehogram ultrazvune defektoskopije venca toka br. 18/1

Slika 4.3.1.5.8. Ehogram ultrazvune defektoskopije venca toka br. 18/9

136
Slika 4.3.1.5.9. Ehogram ultrazvune defektoskopije venca toka br. 01

Slika 4.3.1.5.8. Ehogram ultrazvune defektoskopije venca toka br. 02

Slika 4.3.1.5.10. Ehogram ultrazvune defektoskopije venca toka br. 03

137
 Slika 4.3.1.5.11. Ehogram ultrazvune defektoskopije venca toka br. 04

Ovo istraivanje sprovedno je od strane nadlenih laboratorijskih ispitivaa RS tokom

2010 godine, uz nadzor istraivaa, sa atestiranom dijagnostikom opremom koja je
meritorna za verifikaciju stanja monoblok tokova i stavljena u eksperimentalno-
eksploatacionu funkciju.

BR.OSOVINSKOG Br. ISTRAIVAKA

R.B OPISNI REZULTATI
SLOGA MBT NAMENA
Direktnim ultrazvunim
Za
prozvuavanjem venca i oboda
eksperimentalno-
44 mbt. nisu zapaene
eksploataciono
nedozvoljene greke u
1. istra.
06584 / 11.85 materijalu venca i oboda toka.
Za
Nisu zapaene nedozvoljene
eksperimentalno-
45 greke u materijalu venca i
eksploataciono
oboda toka.
istra.
Za
Nisu zapaene nedozvoljene
eksperimentalno-
18/1 greke u materijalu venca i
eksploatciono
oboda toka.
2. istra.
06744/11.85
Za
Nisu zapaene nedozvoljene
eksperimentalno-
18/9 greke u materijalu venca i
eksploataciono
oboda toka.
istra.
Nisu zapaene nedozvoljene Za
01 greke u materijalu venca i eksperimentalno
3. oboda toka. istra.
261229/69
Nisu zapaene nedozvoljene Za
02 greke u materijalu venca i eksperimentalno
oboda toka. istra.
Nisu zapaene nedozvoljene Za
03
greke u materijalu venca i eksperimentalno
oboda toka. istra.
11694/83 Nisu zapaene nedozvoljene Za
4.
04 greke u materijalu venca i eksperimentalno
oboda toka. istra.
Tabela 4.3.1.5.1. Opisni rezultati ultrazvunog ispitivanja oboda i venca
eksperimentalnih monoblok tokova kvaliteta materijala ER7
138
4.3.1.6. Merenje zaostalih napona u obodu i vencu monoblok toka

Pomenuli smo da su zaostala naprezanja, naprezanja koja ostaju unutar komponente ili
strukture nakon to se uklone sve vanjske sile koje na nju deluju. Zaostala naprezanja
nastaju nakon plastine deformacije usled mehnikih ili termikih optereenja ili usled
faznih pomeranja. Kako je monoblok toak pri eksplotacionoj funkciji izloen
konbinovanim sloenim optereanjima, odnosno da mehniki i termiki procesi doprinose
stvaranju napreznja koji mogu da produkuju u vee incijalne pukotine i time do
rasprskavanja odnosno otkaza monoblok toka. Opsenim teoretskim izuavanjem i
analizom, prezentovali smo uzroke i pojavu nastanka zaostalih napona u monoblok toku
pri procesu eksploatacije, kao i tehnike njihovog identifikovanja, karakter i intenzitet.
Takoe smo obradili u teoretskom istraivanju da karakter naparezanja u monoblok toka
mogu biti na pritisak - negativana, zatvaraju pukotinu i usporavaju njenu propagaciju i
zatezna koja produkuju ka otvaranju pukotine i poveavaju propagaciju, tj. pozitivna.

Na osnovu teoretske analize radnih i kritinih napona sprovedena je dijagnostika stanja u

obodu i vencu eksperimentalnih monoblok tokova, pre obnavaljanja venca navarivanjem.
Ova vrlo vana tehnika dijagnostikovanja je izvodljiva, iskljuivo, nekom od metoda, bez
razaranja, a kao meritorna metoda primenjena je ultrazvuna metoda merenja.

Pored napona koji su nastali posle termike obrade uzrokovani tehnologiom izrade
monoblok tokova, njihovu produkciju ine konbinovana statiko-dinamika optereenja,
tj. prouzrokuju naponi sila u tri pravca (Fy, Fx, Fz) Dekartovog koordinatnog sistema, u
taki dodira toka i ine sl. 4.3.1.6.1. od adhezije, zbog proklizavanja tokova u krivinama,
te zbog razliitih prenika tokova, vertikalne reakcije ine, te i od sile bonog udara ili
bonog trenja.
.

Slika 4.3.1.6.1. Osovinski sklop i sile koje uzrokuju promenu naponskog stanja u
monoblok toku pri eksploataciji [73]68

[73]68 Jovanovi, R., Osovinski sklopovi eljeznikih vozila,Saobraajni institut, Beograd, 1996.

139
 Za dijagnostiku stanja zaostalih napona u obodu i vencu monoblok toka primenjen je
ultrazvuni aparat "DEBBIE", koji omoguava direktno oitavanje naponskog stanja na
displeju dijagnostikog ureaja. Intezitet i karakter napona dijagnostiki ureaj identifikuje
sa tanou-odstupanjem do 2 Mpa, to je zanemarljivo u odnosu na stvarne vrednosti ove
bitne dijagnostike veliine.
Princip rada ove metode je koncipiran na prodoru brzine zvuka koji zavisi od polarizacije.
Kako polarizovani ultrazvuni talasi imaju razliite brzine, dolazi do interferencije, a time
do promene amplitude i faze emitovanih talasa, na osnovu ijeg merenja se moe utvrditi
stanje naprezanja.

Na slici 4.3.1.6.2. prikazan je primenjeni dijagnostiki ultrazvuni aparat za idetifikaciju

inteziteta zaostalih napona u vencu i obodu monoblok toka, a dijagnostiki je sprovedena
od strane strunih defektatora na polju napona i prslina laboratorije Bratstvo iz Subotice.

Slika 4.3.1.6.2. Ultrazvuni dijagnostiki ureaj za merenje zaostalih napona u obodu

i vencu monoblok toka pre navarivanja

Merenjem vredosti radnih napona na eksperimentalnim monoblok tokovima (44, 45, 18/1,
18/9, 01, 02, 03 i 04), potvreni su oekivani rezultati teoretskog istraivanja gde su
vrednosti napona vei u obodu monoblok toka nego u vencu, odnosno na mestima sa
prelaza diska na obod toka. Kod novog monoblok toka koji nije eksploatisan, situacija je
suprotna, a rezultat je proizvodnog tehnolokog procesa monoblok tokova, prouzrokovan
dodatnom operacijom kalibriranja venca toka, u odnosu na obod. Rezultati zaostalih
napona u vencu i obodu monoblok toka prikazani su u tabeli 4.3.1.6.1. za sve
eksperimentalne tokove i tokove osovinskog sklopa koji nije bio u eksploataciji, a
koriten je radi uporednih parametra naponskog inteziteta i veliine.

Maksimalne vrednosti Po UIC 510-5

Broj
Br. zaostalih napona i EN Istraivaka
osovinskog
toka namena
sloga U vencu i obodu toka MPa
44 152 300
06584 / 11.85 Eksperimnetalno i
45 042 300
eksploataciono
18/1 54 300
06744/11.85 istraivanje
18/9 48 300
03 133 300
11694/83
04 142 300 Eksperimentalno
01 131 300 istraivanje
261229/69
02 88 300
Tabela 4.3.1.6.1. Rezultati ispitivanja zaostalih napona pre navarivanja venaca toka
140
Izmerene vrednosti zaostalih napona u obodu i vencu eksperimantalnih tokova, ukazuju
neto poveani nivo u odnosu na etalonski-uporedni (nov) monoblok tokove tj.
neeksploatisani osovinski sklop. Maksimalni radni napon ne prelazi 150 MPa i ne ugroava
funkciju eksploatacije. Ovim se potvruju teoretska istraivanja da zaostali naponi nastaju u
dve faze i to:
1. napona koji su nastali posle termike obrade uzrokovani tehnologijom izrade
monoblok tokova,
2. zaostala naprezanja nastaju nakon plastine deformacije usled mehnikih ili
termikih optereenja pri procesu eksploatacije.
Pokazatelji naponskog stanja etalon osovinskih sklopova (novi monoblok tokovi), sadre
odreen nivo zaostalih napona koji su nastali posle termike obrade uzrokovani
tehnologijom izrade monoblok tokova. Sa velikim stepenom verovatnoe priblinu ili istu
sudbinu su imali i eksperimentalni monoblok tokovi, kojima su eksploatacioni uslovi
pouzrokovali poveanja koja ne prelaze dozvoljene okvire. Za ovo poveanje zaostalih
npona, treba uzeti u obzira da su eksperimentalni monoblok tokovi neto vie od
nadpolovinog eksploatacionog veka, te su ova uveanja nastala produkcijom mehnikih i
termikih optereanja koja su i bila za oekivati. Izmereni zaostali naponi u obodu i vencu
monoblok toka su zatezni koji produkuju ka otvaranju pukotine i poveavaju propagaciju.

Opti zakljuak, na osnovu ove analize zaostalih napona, je da radni naponi ne ugroavaju
eksploatacionu funkciju, ali ukazuju da u prisustvu incijalnih prslina pri veim sluajnim
otporima u eksploatciji, kao i nesavrenim tehniko-tehnolokim postupkom obanvaljnja
venca navrivanjem, mogu da dostignu kritinu vrednost i da u duem eksploatacionom
periodu uslove nepredvidive otkaze.

4.3.1.7. Merenje omskog otpora osovinskoh sklopova

Svrha merenja omskog otpora imala je za cilj, da elektrini otpor osovinskog sklopa ne
prelazi granine vrednosti propisane objavom Meunarodne eleznike unije. Granine
vrednosti su:
a) 0,01 kod novoizgraenog osovinskog sklopa,
b) 0,1 kod osovinskog sklopa koji je u procesu investicionog odravanja (primer
doktorske disertacije)
Navedene vrednosti su odreene sa maksimalnim naponom od 1,8-2 V i sa jainom struje
kroz osovinski sklop od 45 A. Vrednosti se odnose na otpor izmeu jednog do drugog
monoblok toka.
Za merenje omskog otpora osovinskih sklopova koriten je instrument na bazi
Tompsonovog mosta tipa NL 021 koji je namenjen za merenje omskog otpora vrlo malih
otpornosti. Odlikuje se jedostavnou, malim dimenzijama, jedostavog rukovanja i irokim
mernim opsegom od 0,0001 do 1,6 . Proces merenja omskog otpora izveden je na sledei
nain:
- osovinski sklop stacionirati na izolovani deo koloseka,
- pritegnuti mehnike stege sa naponskim strujnim kablovima na obod monoblok toka,
- druge krajeve kablova spojiti sa mernim ureajem,
- aktivirati merni ureaj, nakon ega e kazaljke pokazati levu ili desnu vrednost od
nultog poloaja. Smer poloaja zavisi da li je otpor manji ili vei od proizvoda koji
pokazuje regultor B i dugme A - fino podeavanje.

Merna vrednost omskog otpora je proizvod vrednosti koje pokazuju preklopnik B i taster
A:
R= AxB [m/omha]
141
4.4. Navarivanje venca monoblok toka kvaliteta ER7

Opte o navarivanju
Navarivanje je proces nanoenja slojeva metala na radne povrine nekih delova radi
poveanja potrebnih mehnikih karakteristika i drugih traenih opterenja. Navarivanje se,
uglavnom, koristi za reparaturu habajuih cilindrinih mainskih elemenata, mada se moe
koristiti i pri izradi novih delova. U praksi se dosta koristi zbog visoke produktivnosti i
visokog kvaliteta izvedenih navara. Skoro svi bitni postupci zavarivanja mogu se primeniti
i za navarivanje.

Opte o navrivanju venca

Navarivanje venca monoblok toka koristimo za nanoenje materijala na habajuu povrinu
venca, u cilju vraanja monoblok toka u prvobitno stanje sa istim ili boljim
karakteristikama. Za dobijanja kvalitetnog i pouzdanog navara potrebno je iskustvo i znanje
iz tehnika navarivanja, odravanja tehnikih sistema i tribologije iz podruja:
- znanja o mainama i postrojenjima,
- tehnologijama obrade metala sa i bez skidanja strugotne,
- otpornosti materijala,
- tehnikama dijagnostikovanja,
- znanje o materijalima i metalurgije (metalurgija zavarivanja),
- termodinamike (temperaturna polja pri navrivanju),
- elektrotehnike (izvori struje, elektrini luk, spajanje razliitih senzora U, I, zvuk,
svetlost,),
- hemije (metalurki i drugi procesi koji se odvijaju pri navarivanju),
- ekonomije i ekonomske racionalizacije,
- informatike (ekspertni sistemi, razliiti prorauni, baze podataka, ) i dr.

Tema doktorske disertacije je interdisciplinarani tehniko-tehnoloki, nauno-istraivaki

rad. Za sprovedeni deo eksperimentalnog istraivanja, tehniko-tehnoloki proces
navrivanja venca monoblok toka, nuno je bilo koncipirati tehnoloki postupak
navarivanja koji je obuhvatao istraivako-pripremne postupake navarivanja, potom izvrne
tehniko-tehnoloke procese navarivanja, fazno dijagnostike postupke provere stanja i
analize, i ocene postignutih rezultata u sledeih sedam tehnolokih faza:

0. ocena zavarljivosti materijala monoblok toka kvaliteta ER7, i odreivanje

temperature predgrevanja oboda i venca monoblok toka,
1. definisanje postupka navrivanja,
2. definisanje dodatnog i zatitnog materijala za navarivanje venca,
3. skladitenje i suenje dodatnog i zatitnog materijala za navrivanje,
4. postrojenje za navrivanje venca monoblok toka i tehniko-tehnoloki parametri
reima rada maine za navrivanje,
5. tehnoki proces navrivanja venca monoblok toka,
6. fazna dijagnostika nakon navrivanja venca.

4.4.1. Zavarljivosti materijala monoblok toka kvaliteta ER7, i temperatura

predgrevanja oboda i venca monoblok toka

Opte
Postupak navrivanja sloenih mainskih elementa, ija je konstrukcija debeljih materijala
iznad 30 mm, ili konstrukcija dela iz elika povienih vrstoa, ili nisko legiranih elika
zahteva toplotnu obradu pre zavarivanja ili nakon zavarivanja a najee pre i posle. Reim

142
toplotne obrade uglavnom su precizirani tehnikim propisima i u ovom nauno
istraivakom radu je obuhvaena ta problematika. Zavrljivost je sposobnost materijala da
se moe spajati varenjem. Osnovni parametara koji karakterie ocenu zavariljivosti je
ekvivalentni ugljenik (CE). Struna teoretska istraivanja, priznatih evropskih istraivaa iz
oblasti teorije spajanja metala zavarivanjem, definiu da je uslovna zavarljivost izvodljiva
kada je CE izmeu 0,40-0,55% uz obaveznu primenu dodatnih mera pri procesu varenja, tj
pregrevanje materijala. Ova nauno-teretska dokazanost nam je omoguila da se primenom
ove postavke stvori nov tehniko-tehnoloki koncept odravanja venca monoblok toka
kvaliteta ER7 navarivanjem, koji moemo okarakteristi uslovno zavrljivim elikom. Ova
ocena zavarljivosti materijala monoblok toka je uslovila obavezno predgrijavanje oboda i
venca monoblok toka, u cilju izbjegavanja i nastajanja pukotina, kao i drugih mera vezanih
za dodatni i zatitni materijal.

Predgrevanje oboda i venca monoblok toka

U teorijskom delu istraivanja o predgrevanju elinih delova izraenih od nisko legiranih

elika i povienih vrstoa, detaljno smo obradili svrsishodnost predgravanja u procesu
novog naina odravanja venca-navrivanjem. Predgrevanje je toplotna obrada materijala
oboda i venca monoblok toka, pre navarivanja venca, a primenjena je u cilju smanjenja
brzine hlaenja zavarenog spoja. Time smo praktino omoguili smanjenje opasnosti
nastajanja tvrdih martezitnih struktura u zoni uticaja toplote (ZUT), odnosno zoni izmeu
navara i osnovnog materijala monoblok toka. Smanjenjem tvrdih struktura, smanjili smo
opasnost nastajanja pukotina. Temperatura predgrijavanja u sutini ovisi o debljini venca na
koji se nanosi navar i hemijskog sastava osnovnog materijala.

Donedavno, odreivanje temperature predgrevanja je vreno prema tehnikim preporukama

pojedinih fabrika proizvoaa elektrodnih materijala, ili je ak vreno empirijski, to u
svakom sluaju smatramo, za ovaj istraivaki rad potpuno nepouzdanim metodama. Zbog
toga veoma je vano prouiti mnoga teoretska istraivanja teoretiara koji su svoje
istraivake radove bazirali na zavarljivosti kritinih materijala i prorauna temperature
predgrevanja, a time su primenjivali razliite formule i postupke, odreivanja temperature
predgrevanja. Sa stanovita nauno dokazne vrlo efiksne metode odreivanja temperature
predgrevanja oboda i venca monoblok toka kvaliteta materijala ER7, opredelili smo se za
primenu pouzdane i dokazane metode Seferian[131]. Izraunavanje temperature
predgrevanja Seferian je primenio, jednostavan obrazac, koji je dobijen kao rezultat
ispitivanja raspodele tvrdoe u zoni ispod navara razliitih niskolegiranih elika.
Temperaturu predgrevanja Tp smo odredili pomou obrazca [4.1]69:

[4.1.]

(CE) predstavlja ukupni ekvivalentni ugljenik, a jednak je zbiru hemijskog ekvivalentnog

ugljenika (C)h, dobijenog na bazi hemijskog sastava elika (srednja vrednost ugljenika u
eksperimentalnih monoblok tokova) i ekvivalentnog ugljenika debljine venca (C)d
monoblok toka gde je izvedeno navarivanje, po obrascu [5.2]:

[4.2]

Broj 0,48 u potkorenom izrazu odgovara prosenoj vrednosti sadraja ugljenika u

eksperimentalnim monoblok tokovima.

[131]69 Seferijan, D., Metalurgija zavarivanja, Graevinska knjiga, Beograd, 1969.

143
Hemijski ekvivalentni ugljenik odreujemo izrazom [5.3]:

360(C)h 360C 40( Mn Cr ) 20 Ni 28Mo [4.3]

Hemijskom analizom eksperimentalnih monoblok tokova kvaliteta ER7 utvren je sadraj

hemijskih elemenata prikazan u tabeli 4.4.1.1, a koji su uticajni za proraun temperture
predgrevanja.

Hemijski elementi
C Mn Ni Cr Mo
maksimalni udeo %
Po UIC 0.52 0,8 0,30 0,30 0,08
Broj os. Broj
Tokovi za eksploatciono istraivanje
sklopa toka
44 0,50 0,70 0,22 0,25 0,06
06584 / 11.85
45 0,48 0,75 0,28 0,27 0.05
18/1 0,49 0,74 0,19 0,23 0,05
06744/11.85
18/9 0,51 0,76 0,23 0,26 0,03
Tokovi za eksperimentalno istraivanje
01 0,47 0,72 0,19 0,24 0,03
261229/69
02 0,48 0,74 0,25 0,27 0.05
03 0,49 0,74 0,19 0,25 0,04
11694/83
04 0,47 0,73 0,18 0,24 0,04
Tabela 4.4.1.1. Uese hemijskih elementa u materijalu eksperimentalno-eksploatcionih
tokova potrebnih za proraun temperature predgrevanja

Srednja vrednost uticajnih hemijskih elementa za proraun temparature predgrevanja

eksperimentalnih monoblok tokova:

- C = 0,48
- Mn = 0,73
- Ni = 0,22
- Cr = 0,25
- Mo = 0,043

Uvrtavanjem u obrazac [5.3] dolazimo do vrednosti (C)h.

Ekvivalentni ugljenik (C)d, s jedne strane zavisi od debljine venca na kome je izvreno
navarivanje, a s druge, od stepena zakaljivosti elika i shodno tome, od hemijski
ekvivalentnog ugljenika, po obrzacu [4.4]:

(C)d 0,005 d (C )h [4.4]

Gde je d - debljina venca toka u mm; 0,005 - koeficijent debljine odreen

jeeksperimentalno.
144
 %

22 debljina venca na kome se vri navarivanje

Ukupni ekvivalentni ugljenik (CE) je:

Temperaturu predgrevanja oboda i venca mononoblok toka kvaliteta materijala ER7

odreujemo po obrazcu [5.1]:

Imjaui za injenicu potrebno vreme od 12-15 min, koje se utroi na tehnoloki proces
pripreme osovinskog sklopa, pre poetka navrivanja venca, a koje se odnose na
pozicioniranje predgrijanog osovinskog sklopa i uspostavljanja tehnolokog reima rada,
to, svakako, to vreme uzrokuje pad temperature predgrejanog toka, od ove injenice smo
raunsko vreme poveali sa 153C na 166C. Ova uveana temperatura od 13C je
eksperimentalno potvrena veliina smanjenja temperature za vreme pripremnih radnji, a
koja je pred sam proces navarivanja dostigla vrednost matematikog prorauna od 153C.

Predgrevanje je izvedeno u zoni navarivanja venca, tj. oboda i venca toka. irina zone
predgrevanja iznosi po celoj povrini oboda i venca toka, a to je 135 mm. Predgrevanje je
izvedeno uz pomo specijalne naprave sa plinskim grejanjem. Temperatura je merena
elektronskim termometarom, sa direktnim oitavanjem na displeju bez mogunosti
arhiviranja zapisa slika 4.4.1.2. Odstupanje od zadane temperature u predgrevanju ne bi
smelo biti vee od +20C. Na slici 4.4.1.1. prikazan je tehnoloki proces zagrevanja oboda i
venca eksperimentalnog monoblok toka.

Slika 4.4.1.1. Plameno predgrevanje oboda i venca eksperimentalnog monoblok toka

145
Predgrevanjem oboda i venca, monoblok toka znatno utie da smanjuje brzinu hlaenja i,
nesumnjivo, predstavlja najefikasnije sredstvo za spreavanje pojave prslina u zoni pod
uticajem toplote (ZUT). Temperatura predgrevanja ne samo da efikasno eliminie ili smanji
spreavanja prslina, ona treba da bude takva kako bi obezbedila povoljnu brzinu hlaenja
ispod ,,kritine brzine, u intervalu 120-150C. Primenjeno predgrevanje na
eksperimentalnim monoblok tokovima, pored znatnog uticaja na smanjenje nastajanja
prslina pri procesu navarivanja venca, ima i za cilj:
a) ublaava znaaj strukturnih transformacija pomerajui ih ka ravnotenim strukturama,
b) u izvesnoj meri smanjuje lokalna naprezanja izazvana strukturnim transformacijama,
c) olakava difuziju vodonika iz materijala navara, poetnog uzroka pojave prslina, a
takoe olakava oslobaanje drugih gasova, smanjujui ili spreavajui obrazovanje
gasnih mehuria.

Svakako treba pomenuti da eventualne greke koje mogu nastati nedovoljnim

predgrevanjem ne mogu se popraviti naknadnom toplotnom obradom.

Primena termometra-MI 7021, za merenje temparature predgrevanja

MI 7021 je digitalni elektronski instrument za merenje temperature, sa 7-segmentnim

prikazom na principu tekuih kristala. Prilagoen je za prikljuak sondi sa Pt 100
senzorom. Elektronska linaerizacija omoguava opseg merenja temperature. Praktina
prenosna izrada omoguava upotrebu na najrazliitijim mestima. Na slici 4.4.1.2. vidljiv je
jednostavan nain primene i rukovanja na merenju temperature zagrejanog oboda i venca
monoblok toka.

Tehniki podaci instrumenta:

- merno podruje 1 [K],
- koeficijent uticaja temperature sredine 0,1 [Pn/K],
- prikaz rezultata, numeriki 31/2 mesni
- napajanje, baterija 9 [V], prema IEC 6F 22

Slika 4.4.1.2. Primenjeni termometar za merenje temperature predgrevanja

146
4.4.2. Definisanje postupka navarivanja

Skoro svi bitni postupci zavrivanja, ovog vremena, mogu se primeniti i za navarivanje. Kao
najpouzaniji postupak navarivanja venca monoblok toka, visoke produktivnosti i visokog
kvaliteta izvedenih navara, u ovom nauno-istraivakom radu, primenjen je postupak
navarivanja pod prahom, poznat kao EPP postupak varenja. Ovaj postupak posebno je
povoljan za navarivanje predmeta velikih gabarita kao to je osovinski sklop, gde se vri
automatsko dodavanje ice, a ceo postupak se odvija doziranjem granulisaniog praha.

Uopte, navrivanje pod prahom je proces topljenja ice uz nanoenje na osnovni materijal
pod slojem praka. Elektrini se luk uspostavlja pomou visokofrekventnog generatora koji
se ukljuuje neposredno pred zavrivanje. Nakon uspostavljanja elektrinog luka, VF
generator se iskljuuje, ica za zavarivanje kontinuirano dolazi u elektrini luk, tali se i
sudjeluje u formiranju zavarenog spoja. Proces se odvija pod zatitnim prakom. Ovo je
automatski EPP postupak zavarivanja. EPP postupak se koristi za zavarivanje i navarivanje
gdje se trai velika koliina deponiranog materijala (navra) i pripada klasi visokoserijske
proizvodnje. Navar je visokog kvaliteta. Velika brzina i dubina navara ovaj postupak ini
pogodnim za iroku primenu u industriji. Druge prednosti koje su nas opredelile za izbor
ovog postupka obnavljanje venca navrivanjem, jeste postizanje izvanredanog izgleda i
kvaliteta navara, postupak se izvodi autimatski ili poluatomatski te se time eliminie ljudski
faktor na stvaranje greaka, izuzetno ujednaen kvalitet navara, luk procesa navarivanja i
spajanja metala pokriven, eliminisanje prskanja pri navarivanju, lako otklanjanje troske,
vrlo pristupaan i pogodan za primenu dijagnostikih postupaka pri procesu navarivanja itd.
EPP postupkom navarivanje se izvodi neprekidnim procesom uz obrtno kretanje
osovinskog sklopa, a time i venca monoblok toka, koji se navaruje kao glavnog kretanja i
radijalnog kretanja navarivake glave normalno na osu monoblok toka kao pomonog
kretanja. Pri procesu navarivanju pod prahom na venac monoblok toka i pri normalnim
tehnolokim reimima navrivanja, udeo osnovnog materijala u prvom sloju je 2/3, a
dodatnog 1/3. Ovaj proces meanja mogue je vrlo pogodno menjati pri samom procesu
navrivanja smanjenjem koraka navarivanja i ogranienjem jaine struje. Na ovaj nain
postie se visoka produktivnost. Hemijski sastav prvog sloja navara nikad nije isti kao
sastav ice, ali uvek zavisi od sastava osnovnog materijala, odnosno od odnosa meanja,
kojeg kako smo konstatovali moemo da utiemo pri samom procesu navarivanja. Zbog
toga je navarivanje venca vreno u vie prolaza zavisno od stepena pohabanosti venca
monoblok toka, a time i dovoenje odnosa meanja u zadovoljavajue karakteristike.

4.4.3. Definisanje dodatnog i zatitnog materijala za navarivanje venca

Za dobru zavarljivost materijala monoblok toka kvaliteta ER7, pri upotrebi EPP postupka,
vrlo vaan je pravilan izbor dodatnog i zatitnog materijala. Dodatni materijali za
navrivanje venca EPP postupkom je elektrodna ica i praak, sa odgovrajuim sadrajem
legirajuih elementa.

Elektrodna ica

Dodatni materijal za navrivanje venca monoblok toka, igra veoma vanu ulogu, gde je
neophodno primeniti dokazane teoretske istraivake analize i zakljuke u oblasti
metalurgije zavarivanja, u cilju smanjenja pristupa vodonika u zavaru. Elektrodna ica za
navarivanje venca monoblok toka kvaliteta ER7 je niskolegirana elektroda namenskog
hemijskog sastava, usklaena za dobijanje zadovoljavajuih mehniko metalurkih
karakteristika, nastalih tehnolokim procesom spajanja osnovnog i dodatnog materijala kao
to su:
147
- metalurke karakteristike,
- mehnike karakteristike definisane u teorijskom delu istraivanja, a shodno
meunarodnoj objavi UIC812-3 i EN13262,
- hemijske karakteristike kvaliteta dodatnog materijala.

Objasnili smo u teretskom istraivanju da metalurka i lokalna zavarljivost materijala

monoblok toka kvaliteta ER7 karakterie fiziko-hemijske promene metala monoblok
toka nastale procesom navarivanja.

Na hemijski sastav i mehanike osobine navra, spoja dodatnog i osnovnog materijala utiu:
- sastav osnovnog materijala,
- sastav ice,
- vrsta praka,
- parametri zavarivanja.
Sve ove karakteristike su studiozno prouene, analizirane i primenjene, tokom ovog
eksperimentalnog istraivanja i dokumentovane u poglavlju kome pripadaju.

Elektrodna ica je proizvedena kod renomiranog proizvoaa, tvornice elektroda i zatitnog

materijala UTP iz Nemake. To je legirana elektrodna ica za navrivanje venca toka, a
legura koju ini osnovni legirajui element je Hrom i Mangan. Ovim osnovnim hemijskim
legirajuim elementima imali smo za cilj postizanje odgovarajueg zahteva navara
otpornog na habanje. iana legura za navarivanje venca monoblok toka, imala je zadatak,
da osim hemijske karakteristike mora da udovolji i neke mehanike osobine navara
(tvrdoa navara), kao i tehniko-tehnoloku izvodljivost za nanoenje navara
poluautomatskim tehnolokim procesom. Glavni kriterijumi pri izboru legura za
navarivanje venca monoblok toka po ovim zahtevima su bili:
1. otpornost na abrazivno habanje,
2. otpornost na udar, kod udarnih optereenja toka, izabrane su legure sa nepreternaom
tvrdoom i poveanom ilavou (otpornost na abrazivno habanje i udar se meusobno
iskljuuju, jer se visoka tvrdoa postie samo na raun pada ilavosti),
3. otpornost na toplotu koja nastaje pri koenju.

Za pravilan izbor legure dodatnog materijala (iana elektroda), kao i postupka obnavljanja
venca navarivanjem, rezultat je opsenog teoretskog istraivanja i steenog znanja od
mnogih teoretskih istraivaa i laboratorijskih analiza. Rezultat tog istraivanja i analize u
procesu obnavaljnja venca eksperimentalnih monoblok tokova, primenjana je elektrodna
ica prenika 3 mm, hemijskog sastava prikazanog u tabeli 4.4.3.1.

C Si Mn P S Cr Al Cu Ti
0,32 0,51 1,06 0,012 0,006 1,03 0,093 0,94 0,25
Tabela 4.4.3.1. Hemijski sastav dodatnog materijala

Ova elektroda pripada klasi takozvanih niskovodoninih elektroda koja ima vrlo vaan
znaaj pri navarivanju, tj. apsorpciji gasova u navaru, kako kao proizvod vodonika tako i
kiseonika i azota iz vazduha. Ona sadri vei sadraj mangana, radi smanjenja sklonosti
ava ka vruim prslinama i nii sadraj ugljenika, radi smanjenja krtosti metala ava. Zbog
zahteva za poveanu opasnosti od pojave poroznosti, elektrodna ica je karaktera sa
kontrolisanim sadrajem fosfora, sumpora i ugljenika.

148
Zatitni materijal-praak

Zatitni prak za navrivanje venca monoblok toka kvaliteta materijala ER7, je delom
namenske recepture, tj. proizveden kao univerzalni aglomerirani praak, u cilju postizanja
zadovoljavanju metalurukih i mehanikih karakteristika navara, uz strogu primenu
tehnolokog procesa i reima rada navrivanja venca toka. Zatitni praak niskolegirane
elektrodne ice ne samo da sadri stabilizatore i hemijske sastojke koje obrazuju metalurke
troske, ve i dezoksidatore i legirajue komponente namenjene za obezbeenje potrebnih
mehanikih karakteristika materijala navara na venac monoblok toka. Praak je namenski
pripremljen za odreeni kvalitet elektrodne ice kao i kvalitet osnovnog materijala tj.
monoblok toka kvaliteta elika ER7. Prema karakteru troske, primenjeni zatitni praak je
bazni, a prema stepenu legiranja metala ava je aktivni, tj rastop legira u zadovaljavjue
hemijsko-metlruke karakteristike. Praak je magnezij silikatni, sa visokim strujnim
provodnikom i za AC i za DC. Granulacija praka je 1-1,5 mm u smesi. Primena praka
moe da slui kako kod pojedinanog navarivanja (varenja) tako i u serijskoj proizvodnji
navarivanja. Troska dobijena topljenjem namenske elektrodne ice pri navarivanju je jako
izraena bazinom reakcijom, pripada sistemu smea metasilikata koji su vrlo stabilna
hemijska jedinjenja.
Pri izboru kombinacije praka/ice uzeti su u obzir:
- mehanike osobine,
- uklanjanje troske,
- sposobnost navrivanja na, eventualno, neistim povrinama,
- brzinu navarivanja,
- mogunost vieslojnog nanoenja navara i
- cenu i potronju praka.

Tehnolokim EPP postupkom obnavljanje venca monoblok toka, je izveden na polu-

automatskoj maini, koja omoguuje automatsko dodavanje ice i doziranje zatitnog
praka, a koji u ovom sluaju ima za cilj izvrenja etiri tehnoloka zahteva:
1. prah sprovodi struju i pomae operaciju navarivanja,
2. spreava oksidaciju, poto se otopljeni materijal nalazi ispod njega zatien od
kiseonika iz okolnog vazduha,
3. zadrava otopljen metal i pomae formiranje kupatila i
4. metal je dovoljno dugo otopljen, tako da neistoe izlaze na povrsinu osnovnog
materijala.
Sastav i baznost praka za navrivanje venca utiu na tok oksidacije i redukcije, a time i na
uslove primarne i sekundarne kristalizacije materijala ava. Radi postizanja odgovarajueg
hemijskog sastava ava, osim baznosti, vaan je i sadraj MnO u praku. Sadraju MnO u
praku je srednjemanganski (1530% MnO). Izraunata baznost zatitnog praka je
studiozno prouena i analizirna u teorijskom istraivakom delu ove doktorske disertacije.
Poreklo, odnosno proizvoa zatitnog praka za navrivanje venca monoblok toka EPP
postupkom je od istog proizvoaa kao i elektrodna ica.
Uslovni efekti kvaliteta navara su postignuti iskljuivo pri primeni radne temperature
radionike prostorije min. 18C.

4.4.4. Skladitenje i suenje dodatnog i zatitnog materijala za navarivanje

venca monoblok toka

Veoma je bitno, ispravno rukovanje i pravilno suenje dodatnog i zatitnog praka pri
tehnolokom procesu obnavaljanja venca monoblok toka kvaliteta ER7.
Sprovoenjem tehnolokog procesa navarivanja venca monoblok toka koji je od
ugljeninog niskolegiranog elika, uzrokuje pojavu hladnih prslina, esto nazvane kao
vodonine prsline, pri hlaenju navarenog sloja. Ove prsline se uglavnom javljaju u
149
grubozrnom delu zone pod uticajem toplote osnovnog materijala. Najznajniji faktori koji
utiu na rizik od pojave vodoninih prslina.
- hemijski sastav elika,
- brzina hlaenja i
- sadraj vodonika u metalu ava.
Studiozno smo analizirali i obratili panju na uticaj hemijskih elemnata elika u materijalu
monoblok toka kvaliteta ER7, stvaranju hladnih prslina u teorijskom delu istraivanja
doktorske disertacije. Takoe smo obradili da na brzinu hlaenja utiu parametri
zavarivanja i predgrevanje oboda i venca monoblok toka.

Eksperimntalna istraivanja su potvrdila teoretske postavke da je vodonik u malim

koliinama uvek prisutan tokom zavarivanja, a on je uzronik hladnih prslina. Najvei
izvori vodonika pri EPP postupkom varenja su:
- vlaga u zatitnom praku za EPP i elektrodnoj ici,
- vlaga u vazduhu radnog prostora,
- kondezacija, ra, nafta, boja ili prajmer u blizini zone spoja.
Zbog ovoga, svakako je bilo neophodno analizirati i sprovesti propisno skladitenje,
rukovanje, ponovno suenje dodatnog i zatitnog materijala u cilju smanjenja ili
minimiziranja nivoa vlage, radi smanjenja rizika od hladnih prslina. Najpovoljniji nivo
vlage u zatitnom praku je <3 ml H2/100g i primenuju se kod odgovornih i debelih
konstrukcija varenja.

Dodatni i zatitni materijal za navarivanje venca monoblok toka pre sprovoenja

tehnolokog postupka navrivanja bile su uskladitene u elektrokomornoj pei na
temperaturi iznad sobne, minimalno 40C. Tehnoloki proces navrivanja venca u
radionikom prostoru je vren sa kontrolisanim nivoom radne temparature minimalno
18C. i maksimalnoj relativnoj valanosti vazduha 80%. Skladitenja odnosno suenja
elektrodne ice i zatitnog praka je izvedeno u elektrokomornoj pei slika 4.4.4.1. u
neposrednoj udaljenosti od same maine gde je izvren tehnoloki proces obanvaljanja
venca navrivanjem. Zatitni praak i elektrodna ica su suene odnosno lagerovane u
elektrokomornoj pei u minimalnom vremenskom trajanju od 24, pre samog tehnolokog
procesa navarivanja venca.

Slika 4.4.4.1. Pe za skladitenje i suenje dodatnog i zatitnog materijala za navarivanje

venca monoblok toka
150
 4.4.5. Postrojenje za navarivanje venca monoblok toka

Eksperimentalni deo tehnolokog procesa obnavljanje venca monoblok toka kvaliteta

ER7, navrivanjem je izvedeno na namenskoj maini koja je instalirana u radionici za
odravanje inskih vozila u Banjoj Luci.
Maina za obnavljne venaca, EPP postupkom navarivanjem je poluautomatska maina
namenski konstruisana i prilagoena za odravanje osovinskih sklopova navrivanjem
venca, sa mogunou prihvatanja prenika tokova od 400 do 1250 mm i teine radnog
komada max. 2,5 t. Opremljena je sa tri atomatske glave za navrivanje, gde se istovremeno
mogu prostirati tri navara. Karakterie je poveavana produktivnost, kvalitet i mogunosti
za AC i DC, podie tehnologiju navrivanja pod zatitnim prahom na vei nivo. Jedinstvena
tehnologija omoguava joj jo bolje prodiranje i bolju kontrolu stabilnosti luka. Sa strujom
AC/DC omoguava: veliku brzinu nanoenja navara, dobro prodiranje, to daje zavarivanje
jednosmernom strujom, kao i stabilnost luka, koje prua zavarivanje naizmeninom
strujom. Maina je projektovana za primenu gde se trai visoka struja (amperaa). Svaki
ureaj ima struju na izlazu AC ili DC do 1000 A. Kao postupak zavarivanja dolazi u obzir
zavarivanje pokrivenim svetlosnim lukom, zavarivanje pod slojem topila. Uz mainu je
istaliran namenski konstruisan nagibno-okretni prihvatni ureaj koji poseduje finu
regulaciju broja okretaja kao i ugaonu nagibnu mogunost po Z osi do 90. Ovom
tehnikom mogunou osovinski sklopovi odnosno venac monoblok toka moemo
dovesti u eljni poloaj koji je najoptimalniji za proces obnavljnja venca navrivanjem.U
donjem delu maine privrena je naprava za sakupljanje zatitnog praha koji dolazi iz
spremita, sa zalihom i napravom za dopremanje na mesto navarivanja slika 4.4.5.1, a na
slici 4.4.6.1. prikazan je obrtno-nagibni ureaj maine, koji prihvata osovinski sklop i
pozicionira venac monoblok toka u optimalni poloaj za tehnoloki proces navrivanja.
Kao to je ve pomenuto, ovim postupkom navrivanja venca pod zatitom praka je
primenljiv samo kada je izvodljivo dovoenjem poloaja venca u horizontalni poloaj ili sa
malim nagibom. Ovu uslovnost udovoljilo je postojee postrojenje na kome je vren proces
obnavljnja venca monoblok toka navrivanjem.

Slika 4.4.5.1. Postrojenje za navarivanje venca monoblok toka tipa RS 3/1

151
Sveobuhvatno postrojenje je vlasnitvo eleznice Republike Srpske instalirano u radionici
za odravanje eleznikih vozila u Banjoj Luci, a namenski je konstruisano i proizvedeno
za potrebe obnavljnja venaca bandanih tokova kvaliteta R2 koji vie nisu predmet
eksploatacije u svim evropskim eleznikim upravama.

4.4.6. Tehniko-tehnoloki parametri navrivanja venca monoblok toka

Osnovni parametri EPP zavarivanja su vrsta i jaina struje, napon elektrinog luka, brzina
zavarivanja i prenik elektrodne ice. Uticaj osnovnih parametara je objanjen u teoretskom
delu istraivakog rada doktorske disertacije, pa smo ovde dali samo specifinosti vezane
za EPP postupak navrivanja venca. Osim osnovnih parametara, na oblik metala ava bitnije
utiu jo i vrsta i granulacija praka, nagib elektrodne ice i radnog komada tj. monoblok
toka.

Treba imati u vidu da jaina struje direktno odreuje brzinu topljenja elektrodne ice,
odnosno efikasnost procesa, te se teilo to veoj vrednosti jaine struje. Maksimalnu
jainu struje takoe smo ograniili dozvoljenom gustinom struje, odnosno vezanu za
prenik elektrodne ice.
Povienjem napona luka poveava se potronja praka i pospeuje prelaz legirajuih
elemenata iz praka u metal ava. Meutim, suvie visok napon luka daje oblik ava koji je
sklon prslinama i nalepljivanju. Takoe jaina struje odreuje zadovoljavjua dubina
navara i ima vei uticaj na brzinu navarivanja nego napon. Brzina stapanja ice poveava se
veoma brzo sa poveanjem jaine struje bez suvinog odavanja toplote osnovnom
materijalu. O polaritetu ice takoe je voeno rauna, jer je uticajan parametar pri procesu
navrivanja vanca. Ako je ica pozitivna (obrnut polaritet) penetracija je vea i obratno ako
je ica negativna penetracija je manja. Ako se smanji penetracija, smanjuje se i rastapanje,
pa samim tim i reakcija ienja. U cilju dobijanja kvalitetne veze navara sa podlogom
povrine navarivanja toka, izvrili smo povrinsko struganje profila kotrljanja i venca
toka.

Osnovni tehniki podaci maine za navarivanje venca monoblok toka:

- prihvatni prenik radnog predmeta 400-1250 [mm]

- prihvatna duina do 2470 [mm]
- brzina obrtaja radnog predmeta 0,0220 [o/min]
- nagibni ugao 0 90 []
- prenik ice za navarivanje 2-3 [mm]
- napon varenja 3x30 [V]
- instalirana snaga maine 65 [KW]
- prikljuni napon 380 [V]
- frekvencija 50 [Hz]

152
 Slika 4.4.6.1. Namenski prihvatno-obrtni i nagibni ureaj osovinskog sklopa

Regulacija postrojenja za obnavljnje venca monoblok toka

Tehnoloki proces obnavaljna venca monoblok toka poinje nakon podeavanja svih
parametra koji utiu na kvalitetno i pouzdano izvrenje navara. Podeavanje i fina
regulacija postrojenja izvedena je od strane strunog radnika, a po naim instrukcijama, i
sugestijama, dok sam proces izvrenja tehnoloke radnje je automatizovan. Rukovanje
procesom obnavaljnja venca navrivanjem obavaljao je struni radnik sa platforme pokrova
jame, koja se nalazi neposredno ispred prihvatnog ureaja za navarivanje. Na slici 4.4.6.2.
je prikazn tehnoloko pripremljeno postrojenje za navarivanje, neposredno pred sam
poetak procesa obnavaljnja venca monoblok toka navrivanjem.

Za regulaciju celokupnog postrojenja za navarivanje venca monoblok toka, neophodno je

bilo izvriti sledea podeavanja:

I. Regulacija ureaja

1. Podeavanje visine suporta i poprenog suporta,

2. Postavljanje ice na mainu i uvlaenje do radnog predmeta,
3. Prihvatanje osovinskog sloga s monoblok tokovima i zauzimanje ugla od 63 ,
4. Priprema spremita peska i transportnih kanala,
5. Dovod ice do mesta poetka varenja, na udaljenost od mesta navarivanja 10 mm,
6. Broj radnih glava za navarivanje-jedna.

153
 II. Izbor reima rada

1. Vreme obrtaja radnog komada 7 [min/obrt.],

2. Radni napon 2830[ V],
3. Jaina struje 450 [A],
4. Smer obrtanja osovine desni.
5. Doziranje zatitnog praha kontinuirano 15 [gr/sek].
6. Granulacija zatitnog praha u smesi 11,8 [mm]

Slika 4.4.6.2. Regulacija maine i osovinskog sklopa za proces navrivanja venca

monoblok toka kvaliteta materijala ER7

4.4.7. Tehnoloki proces navarivanja venca monoblok toka

Tehnoloki proces navrivanja venca monoblok toka, EPP postupkom, se izvodi

neprekidnim procesom uz obrtno kretanje osovinskog sklopa, sa jednodelnim tokovima na
kojima se navaruje venac, kao glavnog kretanja i translatornog kretanja navarivake glave
du izvodnice povrine kotrljanja toka, kao pomonog kretanja. Ovaj postupak u optoj
praksi se dosta koristi zbog visoke produktivnosti i visokog kvaliteta izvedenog navara.

Primenom ovog postupka obnavljnja venca monoblok toka, je udovoljen osnovni uslovi
postiui visok kvalitet izvedenog navara na korenu venca i habajue povrine. Primenom
tehnolokog EPP postupka obnavljnja venca monoblok toka, pored navedenog, spada kao
postupak koji se odlikuje visokom produktivnou i efikasnou.

Nakon sprovedene celokupne tehniko-tehnoloke pripreme za tehnoloki proces

obnavljnja venca monoblok toka, pristupljeno je tehnolokom procesu navarivanja venca.
Redosled nanoenja navara ima poseban znaaj s aspekta spreavanja pojave hladnih
prslina, imajui u vidu ogranienu temperaturu predgrevanja od 153oC. Pravac nanoenja
navara je od korena ka vrhu venca, s tim da se mora obezbediti preklapanje slojeva navara,
kao krljuti ribe, slika 4.4.7.1.

154
 Slika 4.4.7.1. Redosled nanoenja navara na venac monoblok toka [28]70

Navari na vencu se pokrivaju tano polovinom jednog sa drugim. Poetak prvog ava i
svakog sledeeg poetnog navara, obeleavali smo kredom kako bi precizno izvrili
korekciju poetka narednog ava uz navedeno preklapanje. Poetak svakog narednog ava
smaknut je od prethodnog 40-60 mm. Udeo osnovnog materijala u svakom prvom sloju je
2/3 a dodatnog 1/3. Svaki naredni navar tj. 6, 7 i 8, udeo osnovnog materijala u navarenom
sloju je znatno smanjen na svega 10% i nastao je procesom meanja sa prvim navarima, tj
1, 2, 3, 4 i 5. Na ovaj odnos meanja, uticali smo adekvatnim izborom parametara
navarivanja: jaina struje, brzina polaganja navara i veliina preklapanja susednih navara.
Ceo tehnoloki postupak navrivanja venca se odvijao pod neprekidnim doziranjem
granulisanog namenskog zatitnog praha koji u ovom sluaju ima etiri namene:
- sprovodi struju i pomae operaciju navarivanja,
- spreava oksidaciju, poto se otopljeni materijal nalazi ispod njega zatien od
kiseonika iz okolnog vazduha,
- zadrava otopljen metal i pomae formiranje kupatila
- regulie termiki proces navara i zone pod uticajem toplote, a time i udovoljava
metlruke i mehnike karakteristike navara.

Procesom navarivanja venca, metal je dovoljno dugo otopljen, tako da omoguava

neistoama da izlaze na povrinu osnovnog materijala, koje se mahanikom obradom
reznjem uklanjaju nakon otvrdnjavanja. Celim procesom navrivanja venca, nuno je
doziranje ujednaene debljine sloja zatitnog praha sa potpunom zatom rastopljene taline
sve do otvrdnjavanja i samoodvajanja troske pri procesu obrtanja osovinskog sklopa.
Takoe je bitno poznavati da prekomerna debljina zatitnog praka moe uzrokovati
neravne avove navara ili takozvane gusenice. Na oblik gusenice i penetraciju navara utie,
takoe, i reim navaraivanja. Napon luka odreuje irinu i oblik gusenice, a ima uticaj i na
penetraciju navara. Svi ovi reimski parametri primenjeni su po propisanim prethodnim
reimima.

Broj navara na venac toka definisali smo na osnovu stepena istroenosti samog venca.
Stepen pohabnosti venca je definisan geometrijskim merama koje odreuje potreban broj
navra kako bi nakon mehnike obrade dobili pun geometrijski profil venca i povrine
kotrljanja. Na slici 4.4.7.2. prikazana je kontrolna merka kojom smo definisali minimalni i
zadovoljavjui broj navara na venac monoblok toka. U teoretskom delu istraivnja

[28]70 Vukovi ,V., Radi, R., udi, S., Resurfacing monoblock of steel R7T wheel rims (MBW)
for the train wagons. Metallurgy, 2011. ISSN 0543-5846, Metabk 50 (2) 73-144 (2011)

155
definisali smo izvodljivost nanoenja max. broja navara uz postizanje zadovoljavajue
pouzdnosti kvaliteta navara, tj. 8 navara na vencu toka. Na svim eksperimentalnim
sluajevima, primenjen je ovaj broj navara na vencu monoblok toka.

Slika 4.4.7.2. Merka za kontrolu koliine navara na venacu toka

Na slikama 4.4.7.3; 4.4.7.4. i 4.4.7.5. prikazan je neprekidni proces navarivanja: prvog,

etvrtog i osmog navara na venac monoblok toka, a proces je izveden na poluatomaskoj
maini sa dograenim namenskim ureajima za prihvatanje i obrtanje osovinskog sklopa.
Izgled osovinskog sklopa sa obnovljenim vencima navrivanjem prikazan je na slici 4.4.7.6.
nakon ega sledi fazna kontrola, a potom i mehnika obrada profila kotrljanja toka.

Slika 4.4.7.3. Tehnoloki proces nanoenja prvog navara na venac monoblok toka

156
 Slika 4.4.7.4. Nanoenje zavrnog navara

Slika 4.4.7.5. Kontrola efektivne koliine navara na vencu monoblok toka

Slika 4.4.7.6. Osovinski sklop sa obnovljenim vencima-navarivanjem i priprema za

obradu

157
Sprovoenje tehnolokog procesa navarivanja venca eksperimentalnih monoblok tokova,
zahtevalo je strunu panju i strogu tehnoloku disciplinu kako bi svi uticajni faktori koji su
analizirani i definisani sveobuhvatnim istraivakim procesom ove doktorske disertacije,
doveli do uspenosti ovog istraivanja.

4.4.7.1. Uticaj predgrevanja i brzine hlaenja na pojavu mikro prslina nakon

navarivanja venca monoblok toka

Pukotine se smatraju najopasnijim grekama u zavarenom spoju. Bitno smanjuju vrstou

navrenog spoja, a smim tim i koeficijent sigurnosti. Zbog toga pukotine na vitalnim
delovima kao to je monoblok toak ne smiju prei granicu dozvoljenog.

U skoro svim delovima istraivakog rada ove doktorske disertacije, posebnu panju smo
posvetili ovoj vrlo opasnoj i nepoeljnoj pojavi. Veliki je broj eleznikih konstrukcija iji
otkaz je nastao naknadnom pojavom pukotine, a sve zbog promaaja u fazama pre ili nakon
nastanka zavarenog spoja. Nestajanje pukotina se ne moe izbjei, ali se mogu odreenim
merama smanjiti i delomino otkloniti.

Jedan o vrlo uticajnih faktora za eliminaciju ili smanjane mikro toplotnih pukotina koje
smo nastojali dovesti u zadovoljavajue okvire jeste realan unos topotne energije (E) i
ostalih strujnih parametara pri samom procesu navarivanja.

Sa teorijskog stanovita istraivanja, bitno je poznavati, iz radova Flanigana, da je brzina

hlaenja (nakon navarivanja) u temperaturnom intervalu izmeu 150 200C, u vezi s
izvesnom ,,kritinom brzinom, presudni inilac u pojavi toplotnih prslina. Ove vrlo opasne
prsline zavise od toplotne energije, koja se oslobaa pri zavarivanju u jedinici vremena.
Ova energija, izraena u funkciji energetskih parametara elektrinog luka odreuje se po
izarazu [4.5]71:
- E = (I x U x 60 x q) / (v x 100) [KJ/cm] [4.5]
- I- jakost struje zavarivanja [A]
- U- napon elektrinog luka [V]
- v - brzina zavarivanja [cm]
- q - koeficijent iskoristivosti elektrinog luka
Ovo nauno otkrie, pomoglo nam je da pred sam proces navarivanja venca monoblok
toka, je i te kako presudan inilac definisanja teparature predgrevanja, u cilju izbegavanja
ove kritine bzine halenja, a time i eliminisanje ili znatno umanjenja nepoeljnih toplotnih
prslina.

Sa dijagrama prikaznog 4.4.7.1.1, vrlo efikasno su izkazane razlike u nastajanju toplotnih

prslina procesom varenja sa elektrodnim icama istog prenika (3mm) i kvaliteta, sa i bez
predgrevanja. Vidno su uoene razlike, tako da navar sa elektronom icom 3mm i
temperaturom predgrevanja pokazuje da broj obrazovanih mikroprslina po cm2 skoro da ih
nema, dok pri brem hlaenju, tj. bez predgrevnja posle navarivanja istom elektrodnom
icom nastaje i do 65 mikroprslina/cm2.

Primenom predgrevanja oboda i venca monoblok toka uz regulaciju brzine hlaenja iznad
,,kritine brzine pri temperaturi od 153C je pokazalo oekivane rezultate, tj. da smo ovim
efikasno izbegli pojavu mikroprslina prikazno na slici 4.4.7.1.1. kriva 3.

[131]71 Seferijan, D., Metalurgija zavarivanja, Graevinska knjiga, Beograd, 1969.

158
 Kriva 1 - Elektroda prenika 3 mm; 65 prslina po 1 cm2
Kriva 2 - Elektroda prenika 5 mm, 11 prslina po 1 cm2
Kriva 3 - Elektroda prenika 3 mm; predgrevanje do 150C, nema prslina
Kriva 4 - Elektroda prenika 6 mm, 75 prslina po 1 cm2
Slika 4.4.7.1.1. Uticaj brzine hlaenja na pojavu mikroprslina [131]72

Ovi istraivaki rezultati potvruju injenicu da temperatura predgrevanja oboda i venca

monoblok toka bez usklaenosti hlaenja iznad krtine brzine, ne obezbeuje potpunu
efikasnost spreavanja prslina. Ona treba da bude takva kako bi obezbedili usporeni pad
brzine hlaenja ispod ,,kritine brzine, u intervalu 150200C. Pored pomenutog,
efikasnost predgrevanja zavisi, takoe, od koliine apsorbovanog vodonika u materijalu
navara, pa prema tome i od metalrukih karakteristika zatitnog praha.

Na bazi ovog istraivanja, sa pouzdanou konstatujemo da je odluujui faktor na

stvaranje toloptnih prslina bio pristup odreivanja relevntne temparature predgrevanja
oboda i venca monoblok toka, kao i brzina hlaenja ispod kritine brzine, gde i te kako
utiu klimatski uslovi radionice. Sprovoenje tehnolokog procesa navarivanja venca
eksperimentalnih monoblok tokova, je realizovan u radionikom prostoru koji je imao
zadovoljavajuu radnu temparaturu od 18C, to je, sigurni smo, doprinelo elimisanju ili
znatnom umanjenju toplotnih prslina.

[131]72 Seferijan, D., Metalurgija zavarivanja, Graevinska knjiga, Beograd, 1969.

159
4.4.8. Fazna vizuelna dijagnostika nakon navarivanja venca

To je nedeljiva istraivako-dijagnostika aktivnost tehnolokog procesa obnavljanja venca

navrivanjem, a sprovedena je kroz sve tehnoloke faze postupka pripreme i navarivanja.
Osnovni zadatak ove fazne dijagnostike je bio da blagovremeno otkrijemo, otklonimo ili
odbacimo osovinski sklop koji ukazuje negativne dijagnostike rezultatate, i time bi
ugrozile daljni tok eksperimentalnog i eksploatacionog istraivanja, kao i poremeaja
pouzdanosti pri eksploatciji.
Vizuelna kontrola profila venca koji je obnovljen navrivanjem, izvrena je sa uvealom
20X, u cilju idetifikovanja sledeih nepravilnosti:
- otkrivanje povrinskih pukotina,
- identifikovanje povrinske poroznosti,
- identifikovanje postojanosti nepoeljnih ukljuaka,
- dijagnostikovanje manjih ili veih lokalnih naslaga taline, koje mogu ugroziti profil
venca,
- pravilnost oblilovanja navara koji pouzdano obezbeuje formiranje profila venca,
mainskom obradom.

Tokom obnavaljnja venca monoblok toka navrivanjem panja je posebno posveena na

profesionalno izvravanje svih tehnolokih zahvata pri navrivanju, to je i rezultiralo u
zadovoljavajui nivo kvaliteta izvrenog navrivanja venca.

Ako se izuzme sam in navrivanja venca, vizualna kontrola je najvaniji i najbitniji faktor u
procesu doneenja odluka za daljni tok navrivanja venca. Ovo je jedina od metoda bez
razaranja koja moe uoiti, vrlo grube povrinske greke sa predvienim uzrocima i mesto
nastajanja greke. Ova metoda kontrole relativno je jeftina, ne oduzima puno vremena, a
moe dati vrlo korisne informacije kako o kvalitetu navarenog venca, tako i o potrebi,
eventualne, dodatne kontrole nekom drugom metodom.
Kao validan vizuelni pokazatelj kvaliteta povrinskog sloja navara, pokazuje ovrsnula
zatitna troska koja je procesom navrivanja titila metalnu kupku i nakon halaenja sama se
odvajala u veoma dugim avovima koji su oblika ava navra. Sa slike 4.4.8.1. je vidljivo da
povrinski sloj unutranje troske je izuzetno pravilno formiran i glatak, bez vidljivih
elementa ukljuaka ili poroznosti to daje opravdanje da i unutranji materijal navara treba
biti potpuno homogen, ist, bez ukljuaka ili poroznosti. Spoljna povrina troske je
ispravno formirana, zatiena ujednaenom gustinom zatitnim prakom po celoj povrini i
iste je debljine povrinskog preseka, te je i ovaj pokazatelj ukazao da je navrivanje venca
izvedeno profesionalno i kvalitetno. Svi ovi vizuelni dijagnostiki pokazatelji, ukazuju na
siguran kvalitet celokupnog navara kada je u pitanju: oblik navara, povrinska poroznost,
ukljuci, nedozvoljena udubljenja ili ispupenja sloja navara. Ocenu ove vizuelne tehnike
dijagnostike sproveli smo u saradnji sa strunim licima za zavrivanje koji poseduju veliko
iskustvo i znanje u obalsti spajanja metala varenjem.

160
 Slika 4.4.8.1. Zatitna troska: izgled, istoa, geometrijski oblik i ujednaenost debljine

4.5. Mainska obrada profila venca i povrine kotrljanja monoblok

toka
Neposredno pred proces obrade profila kotrljanja monoblok toka, neophodno je bilo
utvrditi i definisati potrebne eksploatcione veliine nazivnog prenika, tj. kruga kotrljanja
eksperimentalnih monoblok tokova, a time i definisati dodatak materijala koji je
neophodan odstraniti mainskom obradom-struganjem. Takoe je potrebno utvrditi
aksijalno i radijalno bacanje svakog toka i eventualno potrebne korektivne obrade zbog
toga. Veliine nominalnog prenika kruga kotrljanja monoblok tokova, nakon mainske
obrade profila, na jednom osovinskom sklopu ne smiju biti vee razlike od 1 mm, a u istom
obrtnom postolju razlike prenika tokova mogu biti do 5 mm. Ove razlike na jednom
vagonu odnosno izmeu dva obrtana postolja dozvoljene su do 10 mm. Ovi parametri
osovinskog sklopa regulisani su nacionalnim i internacionalnim eleznikim propisima.

U ovo vreme, razvijene industrijske zemlje, obradu profila vre na savremenim linijskim
CNC obradnim centrima, koji imaju ugraen merni sistem i vre direktno uparivanje
osovinskih sklopova u jedno obrtno postolje odnosno elezniko vozno sredstvo.

Skoro sve zemlje u okruenju koje su bile pod nekadanjom upravom J, tako i eleznica
Republike Srpske, poseduju uglavnom CNC maine za obradu profila toka. Za ovakvu
opremu i nain obrade profila toka neophodno je posedovanje odgovarajuih specijalnih
161
mernih ureaja pomou kojih vrimo kontrolu i merenja bitnih parametara profila
monoblok tokova.

Mainska obrada eksperimentalnih i eksploatacionih monoblok tokova izvedena je u

radionici eleznice Republike Srpske u Banjoj Luci. Ova eleznika radionica poseduje NC
strug za obradu profila toaka, a tehnoloki proces obrade profila toka je izveden identian
kao kod redovnog odravanja osovinskih sklopova. Sa stanovita tehnolokih reima
obrade, bitno je napomenuti da je za osovinske sklopove koji su predmet istraivanja
doktorske disertacije, odnosno, gde je odravanje venca nakon habanja primenjen
tehnoloki proces obnavljanje navrivanjem, je skidanje materijala struganjem sa prenika
profila kotrljanja izvedeno svega 36 mm po preniku. Ovakvim drastino malim
smanjenjem prenika toka, venac je postigao pune geometrijske parametre veliine i
oblika regulisani EN 13262 prikazani u tabeli 7.2.1. u poglavlju 7.0. Na slici 4.5.1. prikazan
je tehnoloki proces obrade profila i venca monoblok toka na NC postrojenju u radionici
za mainsku obradu odravanja eleznikih vozila u Banjoj Luci.

Slika 4.5.1. Obrada profila toka na CNC strugu

162
5. PRIMENJENA EKSPERIMIMENTALNA ISPITIVANJA
MONOBLOK TOKOVA KVALITETA ER7,
OBNOVOLJENIH VENACA-NAVRIVANJEM
Opte napomene

U ovom poglavlju sprovedene su razliite metode i postupci ispitivanja monoblok tokova

kvaliteta ER7, sa obnovljenim vencima novim tehniko-tehnolokim postupkom
navrivanja, u cilju vrednovanja (ocenjivanje), sposobnosti konstrukcije toka da izvri
oekivanu eksploatacionu funkciji sa potpunom pouzdanou za celog eksploatcionog veka.
Normativni elezniki dokumenti, UIC-objave, EN, kao i nacionalni standardi, koji su, do
sada, obavezujui u Evropi, definiu postupke i metode ispitivanja uzoraka
novoproizvedenih monoblok tokova. Smatrajui da se radi o konpleksnim i meritornim
metodama i postupcima ispitivanja kvaliteta monoblok toka, iste su sprovedene na
eksperimentalnim tokovima, u cilju dokazivanja izvodljivosti, pouzdanosti primene
sasvim novog tehniko-tehnolokog postupka odravanja venca toka. Primenjene metode i
postupci ispitivanja kvaliteta ovakvog monoblok toka moemo podeliti u dve osnovne
grupe:

1. metode i postupci ispitivanja sa razaranjem i

2. metode i postupci ispitivanja bez razaranja.

5.1. Metode i postupci ispitivanja sa razaranjem

Da bi se pouzdano donele odluke o uspenosti istraivanja predmeta disertacije, neophodno
je i poznavanje mehanikih svojstava-osobina, obnovljenih monoblok tokova, kako pri
dejstvu spoljnih sila ne bi dolo do neeljenih deformacija, a u nekim sluajevima i do
lomova koje u elezniko-eksploatacionim sistemima, uglavnom, su i katastrofalne. Prema
tome, mehanika svojstva-osobine materijala monoblok toka, objanjava povezanost
izmeu spoljnih sila i njima izazvanih deformacija. Faktori koji se moraju uzeti u obzir pri
mehanikim ispitivanjima materijala monoblok toka, a koji direktno i odreuju mehanike
osobine materijala pri razliitim uslovima eksploatacije su:

- vrsta naprezanja (zatezanje, pritisak, savijanje, uvijanje, ili kombinacija datih

optereenja),
- nain dejstva sile (statiko ili dinamiko),
- temperatura ispitivanja (niske, sobne, poviene, termiki ok).

Ispitivanja materijala monoblok tokova koji su podvrgnuti eksperimentalnom istraivanju

izvodljivosti odavanja venaca navarivanjem, metodama razaranja u cilju utvrivanja
njegovih mehanikih, tehnolokih i ostalih osobina je svakako neophodan uslov za njegovu
ugradnju za proces eksploatcionog istraivanja, ali ne i dovoljan za udovoljenje velikog
stepena sigurnosti pri procesima eksploatacije. Sprovedene metode ispitivanja venca i
oboda monoblok toka sa razaranjem su:

1. ispitivanje smera sopstvenih napona u monoblok toku,

2. ispitivanje tvrdoe po poprenom preseku venca i oboda toka,
3. ispitivanje zatezanjem,
4. ispitivanje ilavosti,
5. ispitivanje hemijskog sastava dodatnog i osnovnog materijala venca toka,
6. metalografska ispitivanja.

163
Sve ove metode ispitivanja obavljene su prema planu u specijalizovanim laboratorijama,
koje su akreditovane prema meunarodnim standardima ISO 9001. Kao rezultat naunog
eksperimenta dobijeni su orginalni rezultati koji su prezentovani u disertaciji u vidu zapisa,
dijagrama i fotografija.

5.2. Metode i postupci ispitivanja bez razaranja

To su ispitivanja kvaliteta monoblok toka, nakon obnavljnja venca, koja svojim
delovanjem ne utie na svojstva zavarenog spoja. U ovom istraivanju doktorske disertacije
primenjena su sledea merenja i ispitivanja bez razaranja:

1. vizualna kontrola,
2. dimenzionalna kontrola,
3. mernje povrinske tvrdoe venca i profila kotrljanja,
4. ultrazvuna kontrola-defektoskopija i
5. ispitivanje zaostalih napona nakon navrivanja venca, ultrazvunom metodom.

Sve navedene tehnike ispitivanja, kontrole i merenja su detaljno pojanjene u

eksperimntalnom delu disertacije u poglavlju 4.3.

164
 6. REZULTATI SOPSTVENIH EKSPERIMENTALNIH
ISPITIVANJA U LABORATORIJSKIM USLOVIMA SA
RAZARANJEM
6.1. Rezultati ispitivanja smera sopstvenih napona u
monoblok toku
Za proveru postojanosti i smera sopstvenih naprezanja nakon navrivanja venca toka
primenjeno je na jednom eksperimentalnom monoblok toku, koji je podvrgnut svlaenju
sa osovine kako bi se ova jednostavna tehnika ispitivanja sprovela. Postojanje i
orjentacijom smera sopstvenih naprezanja pod pritiskom u monoblok toku nakon
navrivanja venca, dokazan je jednostavnom metodom, merenjem smanjenja ili poveanja
odstojanja obeleenih dveju taaka, koje su mehaniki utisnute na srednjem spoljnom
preniku venca toka, na meusobnoj udaljenosti od 100 mm, prikazano na slici 6.1.1.
Nakon obeleenog odstojanja izvren je proces gasnog rasecanja toka kroz sredinu izmeu
ovih oznaka, do otvora glavine toaka prikazano na slici 6.1.2. Nakon hlaenja i
razgradnje unutranjih naprezanja mora se rastojanje izmeu oznaka smanjiti najmanje za
1 mm. Ovo smanjenje odstojanja od 100 mm se karakterie kao smer negativan napon
u obodu toka, tj. koncentracija napona tee ka zatvaranju toka usmerena ka glavini toka
to ini zadovoljavajuim smerom, definisan prema eleznikim propisima i meunarodnim
obajvama. U tabeli 6.1.1. dat je intezitet smera sopstvenog naprezanja eksperimentalnog
monoblok toka.

Slika 6.1.1. Linija rasecanja toka i poloaj mernih taaka za kontrolu smera napona
u monoblok toku

165
 Slika 6.1.2. Gasno rasecanje monoblok toka za ispitivanja smera sopstvenih
napona[31]73

Obeleeno Minimalno Odstupanje

Broj Dozvoljeni Izmerno
odstojanje pre smanjenje od obeleene
monoblok smer odstojanje
seenja posle seenja veliine
toka napona mm
mm mm mm
01 100 1 97,8 2,2
Tabela 6.1.1. Smer sopstvenih napona i vrednosti smanjenja u mm

U sluaju poveanja odstojanja obeleenih taka, odnosno 100 mm, naponi bi se tretirali
smera pozitivniog inteziteta i takvi tokovi ne bi smeli biti upotrebljivi, a uzrok nastanka
ovog smera napona okarakterisan bi bio procesom navrivanja venca.

Smer i intezitet sopstvenog napona nakon navrivanja venca na preostalim eksperimantalnim

i eksploatacionim tokovima, kao i procesom eksploatcionog istraivanja, dijagnostikovani
su savremenim tehnikama bez razaranja koji funkcioniu na polju ultrazvuka, a rezultati tog
ispitivanja su predoeni u poglavlju 7.0.

6.2. Ispitivanje tvrdoe

Tvrdoa predstavlja mehaniko svojstvo materijala, a definie se kao otpor kojim se neko
telo suprotstavlja prodiranju drugog, tvreg tela u njegovu povrinu. Tvrdoa nije osnovno
svojstvo materijala, ali je u vezi sa elastinim i plastinim svojstvima. Kao meritorna
metoda ispitivanja tvrdoe po preseku profila venca i tvrdoe po poprenom presku venca i
oboda monoblok toka, primenjena je statika metoda ispitivanja tvrdoe.

[31]73 Vukovi, V., i inenjeri instituta Objedinjenog Metalurukog Konbinata Rusije, Viksa,
2010.

166
 6.2.1. Ispitivanje tvrdoe po poprenom preseku venca toka: dodatnog,
osnovnog i materijala u ZUT

Statikom metodom merena tvrdoa je izvedena po poprenom preseku venca i oboda

monoblok toka, a primenjena je metoda po Brinelu (HB) i Rokvelu (HRc). Obe
primenjene metode su koritene zbog prilgoenosti odgovarajuoj mernoj povrini iseaka
oboda i venca toka. Ova ispitivanja sprovedena su u laboratorijama eljezare Niki, i
Metalotehne Kneevo, koje su akreditovane za ova ispitivanja usklaene prema EN ISO
6506-1:1999. Na slici 6.2.1.1. prikazan je iseak venca monoblok toka i take merenja
tvrdoe dodatnog materjala, osnovnog materijala i tvrdoe u ZUT-u po Rokvel metodi.
Tvrdoa po metodi Rokvel definie se nepovratnom dubinom otiska koju naini utiskiva
napadnim uglom od 1200, na povrini uzorka ispitivanog materijala. Iseci venca su
izbrueni tako da ispitivanjem tvrdoe je postignut precizan rezultat na mernom stabilnom
HRc ureaju prikazanog na slici 6.2.1.2.

Slika 6.2.1.1. Fotografija iseka venca monoblok toka sa takama mernja tvrdoe:
- take: 1; 2; 3; 4; i 5 dodatni materijal
- take: 6; 7; 8; 9; i 10 ZUT
- take: 11 i 12 osnovni materijal

Rezultati ispitivanja tvrdoe eksperimentalnih venaca monoblok tokova po poprenom

preseku venca kvaliteta materijala ER7 dati su u tabeli 6.2.1.1. i uporedni po Brinel metodi
u tabeli 6.2.1.2.

Slika 6.2.1.2. Ispitivanje tvrdoe eksperimentalnih uzoraka po poprenom preseku venca

toka: u zoni navara, osnovnog i materijala u ZUT
167
 Merno
Uzorak
mesto 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
broj
broj
01 HRc 27 28,5 27,5 27,5 26 23,5 24,5 24 22,5 24,5 24 24,5
02 HRc 26,5 25,5 27,5 28,5 27 24 25 24,5 23 22,5 23,5 24,5
03 HRc 26 26,5 26,5 27,5 25 25 24,5 24 24,5 22,8 24 23
04 HRc 25 25,5 25 25,5 24 24 25 24,5 24,5 25 25 24
Tabela 6.2.1.1.Rezultati tvrdoe navara, osnovnog materijala i u zoni pod
uticajem toplote u HRC,

Merno
Uzorak
mesto 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
broj
broj
1 HB 265 271 285 289 262 260 253 248 259 253 248 253
2 HB 264 260 271 272 265 248 259 253 259 248 245 253
3 HB 265 267 267 271 265 259 260 248 253 259 248 241
4 HB 259 260 262 260 248 248 259 253 253 259 259 248
Tabela. 6.2.1.2.Rezultati merenja tvrdoe navara, osnovnog materijala i u zoni
pod uticajem toplote po HB (uporedna tabela)

6.2.2. Rezultati ispitivanja tvrdoe po poprenom preseku venca toka:

dodatnog, osnovnog materijala i u ZUT

Mernje tvrdoe po poprenom preseku oboda i venca toka imalo je za cilji provere
eventualne promene tvrdoe u odnosu na meunarodne odredbe UIC i EN, a koja je
prouzrokovana primenom tehniko-tehnolokog procesa obnavljanja venca navrivanjem.
Na slici 6.2.2.3, prikazane su poloaj mernih taka i spitivanja tvrdoe, koje su obeleene
prema meunarodnim objavama UIC 812-3 i EN 13262, po poprenom preseku oboda, a
ispitivanje je izvreno na stacionarnom ureaju metodom Brinel slika 6.2.2.2. Postupak
ispitivanja sproveden je prema EN 100002-1. Prenik probe iznosio je najmanje 10 mm u
kalibrisanom delu, a ispitna duina je petostruka duina prenika. Tvrdoa je merena na
etiri take na radijalnom preseku venca toka, kako je prikazano na slici 6.2.2.1. Postupak
ispitivanja sproveden je prema EN 100002-1 i ISO 6506-1, a prenik kuglice je 5 mm.

Slika 6.2.2.1. Skica iseaka za mernje tvrdoe venca i oboda monoblok toka sa
poloajem mernih taaka

168
 Slika 6.2.2.2. Mernje tvrdoe po poprenom preseku venca, oboda i spojke toka na
stacionarnom mernom ureaju Brinel metodom [30]74

Slika 6.2.2.3. Iseak za mernje tvrdoe venca i oboda monoblok toka sa utisnutim
mernim takama po Brinel metodi [31]

Za itavu zonu habanja venca toka vae vrednosti za kategoriju toka koji se eksploatiu
brzinama do 200 km/h, tj minimalne vrednosti od 235 HB, a izmerene vrednosti su date u
tabeli 6.2.2.1. Na nekim eksperimentalnim tokovima gde je debljina podruja istroenosti

[31]74 Vukovi, V., i inenjeri instituta Objedinjenog Metalurukog Konbinata Rusije, Viksa,
2010.

169
iznosila vie od 35 mm, te je tada bilo potrebno postii minimalne vrednosti do dubine od
35 mm ispod tree povrine.
Na prelazu izmeu venca toka i spojke (taka A na slici 6.2.2.1.) tvrdoa mora da bude
manja za najmanje 10 poena nego vrednost na granici habanja.

Oznaka eksperimentalnih monoblok tokova-iseaka i tvrdoa u HB

Merne take
01 02 03 04
1. 272 274 272 278
2. 266 264 263 264
3. 242 240 250 253
4=A 230 229 236 235
Tabela 6.2.2.1. Rezultati tvrdoe toka mereni po porenom preseku oboda i venca
toka[31]75

6.3. Ispitivanje i rezultati ispitivanja zatezanjem

Kao i sva prethodna mehanika ispitivanja, ispitivanje zateznjem epruveta iz venca i oboda
toka izvreno je sa ciljem dokazivanja eventualnog uticaja tehniko-tehnolokog procesa
obnavljnja venca navarivanjem. Ova laboratorijska ispitivanja su sprovedena u
akreditovanim laboratorijskim ustanovama i to u Metalotehna Kneevo. Za svaki
eksperimentalni monoblok toak ispitane su po dve epruvete krunog oblika, vaene sa
mesta dodatnog i osnovnog materijala i oboda toka u neposrednoj udaljenosti od ZUT-a
prikazane na slici 6.3.1. Geometrija i dimenzionalne veliine epruveta su prikazane na slici
i 6.3.2, a na slici 6.3.3. je prikazan je fotografski izgled epruvete.
Eksperimenti su izvedeni na sobnoj temperaturi, uskalaen EN 10002-1, na hidraulinoj
kidalici P50, prikazano na fotografiji 6.3.4. a rezultati eksperimentalnog ispitivanja dati su
u tabeli 6.3.1.

Slika 6.3.1. Poloaj uzorkovanja epruveta za eksperiment

[31]75 Vukovi, V., i inenjeri instituta Objedinjenog Metalurukog Konbinata Rusije, Viksa,
2010.

170
 Slika 6.3.2. Geometrijski oblik i dimenzionalne veliine

Slika 6.3.3. Fotografija uzorkovanih epruveta iz venca i oboda toka

Slika 6.3.4. Ispitivanje mehanike karakteristike zatezanjem [33]76

[33]76 Vukovi, V., Laboratorijska ispitivanja, Metalotehna Kneevo, 2010.

171
 Sila na Granica Max. Zatezana
Izduenje
granici razvlaenja sila vrstoa
Broj Broj
razvlaenja
Uzorka epruvete 5 (10)
F Rv F Rm
[ %]
[N] [N/mm2] [N] [N/mm2]

1 49.847 635 68.923 878 20,5

01
2 46.237 589 65.783 838 19

1 48.671 620 70.023 892 21

02
2 45.373 578 65.515 830 18

1 49.456 630 70.493 898 21

03
2 45.530 580 66.412 846 18,5

1 50.241 640 70.336 896 20,5

04
2 46.316 590 70.494 848 18
Tabela 6.3.1. Rezultati ispitivanja zatezanjem eksperimentalnih monoblok tokova[33]77

6.4. Ispitivanje i rezultati ispitivanja ilavosti

Ispitivanje ilavosti materijala, vreno je udarnim optereenjem epruveta odreenog oblika

i dimenzija lomom se jednim udarcem. Pri udaru epruveta je izloena savijanju. Cilj
ispitivanja je da se odredi sklonost osnovnog i dodatnog materijala ka poveanju krtosti u
toku eksploatacije. Ovo ispitivanje ilavosti materijala oboda i venca eksperimentalnih
monoblok tokova vreno je na ispitnom ureaju arpijevo klatno.

Proces ispitivanja udarne ilavosti je sproveden u uslovima ispitivanja podvrgavajui

epruvete u dve grupe uzoraka: jedna grupa je ispitana pri +20oC, a druga grupa pri -20oC. U
okviru svake grupe ispitane su po 1 epruveta. Uzorkovanje ispitnih epruveta iz osnovnog i
dodatnog materijala prikazano je na slici 6.4.1. Na slici 6.4.2. prikazan je proces ispitivanja
udarne ilavosti na arpijevom klatnu koje je sprovedeno u akreditovanoj laboratoriji
preduzea Metalurukog Konbinata Viksa Rusija. Oznaavanje epruveta za ispitivanje
udarne ilavosti izvedeno je kao na slici 6.4.1. i uzorkovanim poloajem povrine koje lee
u pravcu valjanja toka. Epruvete su izraene u skladu sa EN 10045-1, prikazane na slici
6.4.3, a postupak ispitivanja prema ISO 6506-1:1999. Osa zareza je paralelna sa presekom
A-A. Kod ispitivanja pri +20oC primenjene su epruvete sa U-zarezom, a kod ispitivanja pri
-20oC primenjene su epruvete sa V-zarezom. U tabeli 6.4.1. prikazane su vrednosti
postignute ovim ispitivanjem.

[33]77 Vukovi, V., Laboratorijska ispitivanja, Metalotehna Kneevo, 2010.

172
 Slika. 6.4.1. Poloaj i mesto uzorkovanja epruvete ilavosti i zatezne vrstoe

Slika 6.4.2. Ispitivanje udarne ilavosti na rpijevom klatnu[31]78

[31]78 Vukovi, V., i inenjeri instituta Objedinjenog Metalurukog Konbinata Rusije, Viksa,
2010.

173
 Slika 6.4.3. Ispitna epruveta sa U zarezom nakon ispitivanja udarne ilavosti

Osovinski sklop 261229/69 11694/83

Monoblok toak 01 02 03 04

a 22 23 23 22
Epruveta iz venca i oboda toa b 23 22 21 20
KU [J] pri +20oC c 22 21 21 23
d 16 15 18 14
a 12 12 11 10
Epruveta iz oboda toka b 10 13 12 11
o
KV[J] pri -20 C c 10 10 10 9
d 8 9 9 8
Tabela 6.4.1. Rezultati udarne ilavosti eksperimentalnih monoblok tokova
uzorkovanih iz venaca i oboda toka[31]79

6.5. Ispitivanje hemijskog sastava dodatnog i osnovnog materijala

venca toka
Veoma je vano poznavati sastav i strukturu osnovnog i dodatnog materijala na vencu
toka kako bi daljnim istraivakim procesom definsali zadovoljenje celokupnog predmeta
doktorske disertacije. to se tie opteg sastava osnovnog materijala toka kvaliteta ER7,
on je uslovljen pri samom procesu proizvodnje toka i regulisan je Meunarodnom
objavom UIC 812-3 i EN13262. Hemijski sastav prvog sloja navara nikad nije isti kao
sastav ice, ali uvek zavisi od sastava osnovnog materijala, odnosno od odnosa meanja.
Navar venca, to jest, dodatni materijal na toku je regulisan izborom elektrodne ice i tim
udelom meanja sa osnovnim materijalom pri tehnolokom postupku spajanja rastopljene
taline elinog materijala. Ovim tehnolokim procesom je kljuno udovoljiti takav odnos
meanja hemijskih elemenata tako da materijal navara bude sa udelom pojedinih hemijskih
elemenata koji mogu zadovoljiti sve mehnike, metalografske i eksplotacione karakteristike
regulisane eleznikim nacionalnim i internacionalnim propisima. Istraivanjem je
pokazano da hemijski sastav prvog sloja navara nikad nije isti kao sastav ice, ali uvek
zavisi od sastava osnovnog materijala, odnosno od odnosa meanja.

[31]79 Vukovi, V., i inenjeri instituta Objedinjenog Metalurukog Konbinata Rusije, Viksa,
2010.

174
Svakako ogroman udeo u stvaranju zadovoljavajueg stanja dodatnog materijala ima
zatitni prah, a njegov uticaj je detaljno objanjen u poglavalju koji definiu tehnoloko-
pripremne istraivake radnje i zahvate pri samom procesu navarivanja venca toka.
Hemijska ispitivanja su izvedena na eksperimentalnim monoblok tokovima zbog potrebe
uzorkovanja odgovarajuih etalona koji sadre osnovni i dodatni materijal, a sprovedena u
nadlenim akreditovanim laboratorijama Ujedinjenom Metalurkom Konbinatu Viksa
Rusija, eljezara Niki i Livnici elika Jelingrad Banja Luka. Tokovi namenjeni
eksplatacionom istraivanjau (br. 44; 45, 18/1 i 18/9) hemijski su ispitani na osnovu
strugotine u akrediovanoj hemijskoj labortoriji livnici elika Jelingrad Banja Luka.
Tehnika hemijske analize sastava osnovnog materijala eksperimentalnih tokova je vrena
na Kvantometru, a dodatnog materijala na LECO analizatoru, tipa LECO-SC 444, sa
etalonskih uzoraka venca toka slika 6.5.1. U tabeli 6.5.1. dati su rezultati ispitivanja
osnovnog materijala monoblok toka, a u tabeli 6.5.2. i 6.5.3. su iskazane granine
vrednosti pojedinih hemijskih elemenata navra na vencu toka za sve eksperimentalne i
eksploatacione tokove.

Slika 6.5.1. Fotografija iseka venca toka za hemijsku analizu navara[32]80

Broj ANALIZA u %
Kvalitet
toka C Si Mn P S Cu Cr Ni Mo V Al
01 0.49 0.30 0.72 0.015 0.014 0.14 0.24 0.14 0.03 - 0.023 R7T
02 0.49 0.30 0.70 0.014 0.013 0.13 0.22 0.14 0.03 - 0.022 R7T
03 0.48 0.29 0.71 0.013 0.011 0.11 0.24 0.15 0.04 - 0.022 R7T
04 0,50 0,31 0,70 0,014 0,013 0,14 0,22 0,14 0,04 0,023 R7T
Tabela 6.5.1.Rezultati hemijske analize osnovnog materijala eksperimentalnih tokova
[32]

Broj ANALIZA u %
toka C Si Mn P S Cu Cr Ni Mo V Al
01 0,38 0,42 1,35 - 0,008 0,15 0,39 0,09 0,015
02 0,38 0,50 1,25 - 0,010 0,14 0,32 0,10 0,022
03 0,32 0,44 1,35 - 0,011 0,15 0,34 0,11 0,018
04 0,39 0,46 1,36 - 0,008 0,16 0,33 0,09 0,024
Tabela 6.5.2. Rezultati hemijske analize navara (dodatnog materijala) eksperimentalnih
tokova [32]

[32]80 Vukovi, V., i inenjeri laboratorije, elezra Niki, 2010.

175
 Broj ANALIZA u %
toka C Si Mn P S Cu Cr Ni Mo V Al
44 0,39 0,42 1,32 - 0,009 0,15 0,40 0,09 0,018
45 0,38 0,49 1,27 - 0,010 0,14 0,33 0,10 0,022
18/1 0,42 0,45 1,35 - 0,011 0,15 0,34 0,11 0,018
18/9 0,40 0,46 1,36 - 0,008 0,17 0,33 0,09 0,024
Tabela 6.5.3. Rezultati hemijske analize navara tokova namenjenih eksplatacionom
istraivanju [32]

6.6. Metalografska ispitivanja

Veoma je vano poznavati strukturu i istou elika obnovljenih venaca monoblok tokova,
jer prisutnost pojedinih elemenata u eliku ima tetan uticaj na njegove mehanike i druge
osobine, a time dovode do mogunosti prouzrokovanja neeljenih otkaza. Sa tog stanovita
pouzdanost obnovljenih venaca eleznikih tokova navrivanjem, neizbeno je bilo izbei
metalografska ispitivanja. Metalografska ispitivanja su izvrena u akreditovanoj laboratoriji
eljezarae Niki, koji je postupak ispitivanja usaglaen i prihvaen od strane
meunarodnih istraivakih i naunih instituta kojima se utvruju metode ispitivanja
materijala, za granu metalurgije i tehnologije prerade metala kao i sa ISO/IEC 17025:2000
metoda ispitivanja i etaloniranja, kao i metoda validacije kod DAP Deutsches
Akkrediterungsszstem Prfwesen GmbH Njemaka.

6.6.1. Mikrografska istoa

istoa materijala iseaka venca eksperimentalnih tokova ispitana je pomou

mikroskopskog ispitivanja ISO 4967, metoda A, sadraja sumpora u osnovnom i dodatnom
eliku venca toka, pomou kontaktnog otiska dobijenog korienjem soli, srebra i
sumporne kiseline Baumanova metoda. Etaloni za ispitivanje ine radijalni iseci venaca
monoblok tokova, sa ciljem sagledavnja istoe kako u osnovnom materijalu venca tako i
u dodatnom materijalu, tj. navaru. Ispitivanjem makroskopskih karakteristika etalona venca
toka izvedeno je pomou sumpornog otiska Baumanova metoda usklaena standardom
JUS C.A3.020:1987, ISO 4967-1988. Ovim ispitivanjem odreivana je raspodela sumpora
po preseku uzoraka venaca tokova, tako to se preko obruene povrine preseka postavi i
tesno priljubi foto-papir natopljen razblaenom sumpornom kiselinom, pri emu dolazi do
sledee hemijske reakcije81:

H 2 SO4 u dodiru sa Fe i MnS iz komada daje H 2 S po hemijskom procesu [6.1]

H 2 SO4 Fes FeSO4 H 2 S
a H 2 S reaguje na AgBr s povrine fotopapira po sledeoj jednaini:
H 2 S 2 Ag2 S Ag2 S (tamno sme) 2HBr .

Nakon ovoga, mesta bogatija sumporom pokazuju se na dobijenom otisku kao tamno-
smea, dok je ostala povrina svetlo-smea. Na slici 6.6.1.1. prikazane su slike
Baumanovog otiska venaca, uzorkovanih od eksperimentalnih monoblok tokova kvaliteta
ER7.

[32]81 Vukovi, V., i inenjeri labaratorije, elezra Niki, 2010.

176
Iz priloenih slika Baumanovog otiska, vidljivo je da je stepen istoe u osnovnom i
dodatnom materijalu povoljan kao i stepen prerade osnovnog i dodatnog materijala.

Otisak venca toka - 01 Otisak venca toka - 02

Otisak venca toka - 03 Otisak venca toka - 04

Slika 6.6.1.1. Baumanov otisak venaca eksperimentalnih tokova

Tehniko-tehnoloki proces obnavljanja venaca monoblok toka kvaliteta ER7, ne sme da

produkuje stvaranje ukljuka u dodatnom materijalu i u zoni pod uticajem toplote, vee
nego to je regulisano internim standardom ili EN 13262 koji definiu ove neistoe u
monoblok toku pri procesu proizvodnje. Veliine neistoa mikroskopskim ispitivanjem
elika osnovnog materijala venca i dodatnog materijala-navara date su u tabeli 6.6.1.1.

Vrsta ukljuaka Dozvoljeno(maksimum) Oitano

A (sumpor) 2 1
B (aluminati) 1 0
C (silikati) 2 1
D (globularni oksidi) 2 0,5
B+C+D 4 1,5
Tabela 6.6.1.1. Stepen istoe postignut mikrografskim ispitivanjem

6.6.2. Mikrostruktura uzoraka

Analiza mikrostrukture vrena je na uzorcima iseaka venca eksperimentalnih tokova,

pripremljnih bruenjem i poliranjem, prema EN 13262.2004+A1:2008. Ova ispitvanja su
sprovedena na skenirajuem elektronskom mikroskopu na vie uzoraka, sa uveanjem od
200X. Na slici 6.6.2.2. prikazan je snimak mikrostrukture osnovnog materijala, na slici

177
6.6.2.3. snimak strukture zone spajanja osnovnog i dodatnog materijala (ZUT), a na slici
6.6.2.4. snimak strukture dodatnog materijala na vencu toka-navara.

Sika. 6.6.2.1. Analiza mikroizbrusaka na elektronskom metalografskom

mikroskopu[31]82

Sa slike osnovnog materijala (sl. 6.6.2.2.) vidimo ujednaenost strukture materijala venca
toka. Struktura je feritno-perlitna, perlit lamelarni. Ovakav sastav strukture smatramo
izuzetno povoljnim, a sa satanovita tumaenja eleznikih standarda je zadovoljavajui.

Slika 6.6.2.2. Struktura mikroizbrusaka osnovnog materijala venca toka kvaliteta ER783

Sa slike struktura zone spajanja osnovnog i dodatnog materijala (slika 6.6.2.3.) vidljivo je
da je mikrostruktura povoljna, tj. sastoji se iz meavine perlita sa neto manje martenzita.
Veliina zrna je sa strane navara neto manja, a sa strane osnovnog materijala neznatno
krupnija i postepeno prelazi u osnovni materijal. Zona uticaja toplote (ZUT) je bez
prisustva znakova kaljenja.

[31]82 Vukovi, V., i inenjeri instituta Objedinjenog Metalurukog Konbinata Rusije, Viksa,
2010.
83
[28] Vukovi ,V., Radi, R., udi, S., Resurfacing monoblock of steel R7T wheel rims (MBW)
for the train wagons. Metallurgy, 2011. ISSN 0543-5846, Metabk 50 (2) 73-144 (2011)

178
 Slika 6.6.2.3. Struktura mikroizbrusaka zone spajanja (ZUT)

Sa slike dodatnog materijala-navara (sl. 6.6.2.4.), jasno je vidljivo da je dodatni materijal,

ist i bez ukljuaka. Mikrostruktura uzdu visine navara je neznatno razliita jer svaki
sledei navar utie na promenu strukture prethodnog navara. Na sva tri eksperimentalna
uzorka kao i preostalim koji su predmet ovog istraivanja, navareni deo je martenzitna
struktura, sa veim delom slobodnog ferita. Ovakav sadraj strukture smatramo vrlo
povoljnim, budui da je re o delu profila toka koji je intezivno izloen troenju (habanju),
a ovakva struktura karakterie elemente poboljanosti, odnosno poveanu tvrdou i
otpornosti na habanje to je i cilj.

Slika 6.6.2.2. Struktura mikroizbrusaka dodatnog materijala-navara na vencu monoblok

toka [31]84

[31]84 Vukovi, V., i inenjeri instituta Objedinjenog Metlalurukog Konbinata Rusije, Viksa,
2010.

179
 7. REZULTATI SOPSTVENIH EKSPERIMENTALNIH
MERENJA I ISPITIVANJA BEZ RAZARANJA
7.1. Vizuelna kontrola
Obzirom na dosledno sprovednom, sasvim novom tehniko-tehnolokim postupkom
odravanja venca monoblok toka eleznikih vozila, kroz sve te studiozno koncipirane
faze obnavljnja venca, postupci vizuelne kontrole svedeni su samo na mali deo naunim
posmatranjem odreenih parametara toka. Za ovaj vid dijagnostikovanja potrebno je
bogato struno iskustvo u obalasti zavarivanja i obrade metala za ta uglavnom radionice
koje se bave odravanjem eleznikih vozila i te kako su bogate inenjerskim i struno
proizvodnim profilom ovog kadra, ko to je i sama radionica u Banjoj Luci gde je
sproveden vei deo istraivakog postupka predmeta doktorske disertacije. Ovom
dijagnostikom kontrolom izvren je pregled i ocena nivoa kvaliteta sledeih parametara:
1. Prisustvo greke na obraenoj povrini profila kotrljanja i vencu u vidu neravnina,
zareza, pukotina, ukljuaka u navaru venca, grubih odstupanja oblika, razliitosti u
povrinskoj boji metala obraivane povrine kotrljanja i profila venca itd. Ovi
parametri su kontrolisani uvealom minimalno 20X, a rezultati ove vizuelne
dijagnostike u potpunosti su zadovoljavjui.
2. Kvalitet povrine u zoni profila povrine kotrljanja i venca toka je uporednim
etalon-testom dijagnostikovano, a rezultati su dati u tabeli 7.1.1.

Dozvoljena hrapavost Izmerena hrapavost

Mesto na toku
Ra (m) Ra (m)
Gazea povrina toka 12,5 6,3
Profil venca toka 12,5 6,3
25
0
Povrina oborene ivice oboda 5/45 12,5
eone povrine venca toka 12,5 6,3
Tabela 7.1.1. Dozvoljena i izmerena hrapavost povrina eksperimentalnih tokova[32]85

7.2. Dimenzionalna kontrola

Nakon sprovedenog tehnolokog procesa mainskom obradom, skidanjem strugotine,

profila kotrljanja i venca monoblok toka, sprovedena je dimenzionalna kontrola i tehnike
merenja parametra venca i profila kotrljanja, kao i geometrije oblika, njihovo odstupanje od
propisanih veliina. Na slikama 7.2.1. i 7.2.2. prikazani su specijalni merni i kontrolni
ureaji pomou kojih su sprovedene ove tehnike merenja i kontrole, a u tabeli 7.2.1.
prikazani su dijagnostiki rezultati profila kotrljanja i venca eksperimentalnih monoblok
tokova kvaliteta ER7.

[32]85 Vukovi, V., i inenjeri laboratorije, elezra Niki, 2010.

180
 Slika 7.2.1. Merenje parametara profila venca eksperimentalno-eksploatacionih
monoblok tokova nakon mainske obrade

Slika 7.2.2. Kontrola oblika profila venca monoblok tokova nakon

mainske obrade

Rezultati sprovedeni geometrijskom dijagnostikom profila venca i ostalih bitnih

geometrijskih veliina prikazani su u tabeli 7.2.1. za sve eksperimentalne osovinske
sklopove. Geometrijski oblik i dimenzije tokova su definisani standarom EN 13262 i UIC
i odgovaraju vrednostima, dato u tabeli 3.2.2.1. teorijskom delu istraivanja ove doktorske
disertacije.

181
 Oznaka Veliine nakon mainske obrade
Dozvoljene
Naziv veliine duinske
veliine Osovinski sklop Osovinski sklop
mere 261229/69 11694/83
Unutranje odstojanje
y1 1360 +2 1360 1361
tokova
Broj toka Broj toka
+4
Prenik kruga 01 02 03 04
kotrljanja d1 920 -74
846,2 846,1 848 848
+0,5

Debljina venca y14 (Vd) 32,5 -7,5 32 32,8 33 32,8

+3
Visina venca Z1 (Vv) 28 28,2 28 28,2
28 -0,5

irina oboda y13 135 1 136 136 135,9 135,6

max.10,8
Oblik venca qR min. 6,5
10,4 10,5 10,6 10,6
a)

Oznaka Veliine nakon mainske obrade

Dozvoljene
Naziv veliine duinske
veliine Osovinski sklop Osovinski sklop
mere 06584 / 11.85 06744/11.85
Unutranje odstojanje
y1 1360 +2 1361 1360,5
tokova
Broj toka Broj toka
+4
Prenik kruga 44 45 18/1 18/9
d1
kotrljanja 920 -74
895,2 895,2 905 905
+0,5
Debljina venca y14 (Vd) 32 31,1 31 31,8
32,5 -7,5
+3
Visina venca Z1 (Vv) 28 28 27,7 27,3
28 -0,5

irina oboda y13 135 1 135 135,4 136,1 136,8

max.10,8
Oblik venca qR min. 6,5
10,7 10,7 10,6 10,6
b)
Tabela 7.2.1. Rezultati merenja geometrijskih veliina profila tokova, nakon mainske
obrade:
a) osovinski sklopovi za eksperimentalno istraivanje
b) osovinski sklopovi za eksploatciono istraivanje

182
 Za eksploatcioni proces istraivanja, sprovedno je dimenzionalno prilagoavanje dva
osovinska sklopa potujui odredbe UIC 812-3 i EN 13262 radi ugradnje u jedno obrtno
postolje vagona serije Uaddf z-86 44 934 6002-1. U tabeli 7.2.2. prikazani su rezultati
merenja prenika kotrljanja obraenih eksperimentalno-eksplatacionih monoblok tokova.

Broj i serija Broj Prenik

Obrtno Broj os.
eksploatacionog monoblok kruga Napomena
postolje sklopa
vagona toka kotrljanja
44 895,2
06584 / 11.85 Eksperimentalno-
45 895,2
I. eksploatacioni os.
18/1 905
sklopovi
Uaddf z broj 86 06744/11.85 18/9 905
44 934 6002-1 01 896,2
Komparativni,
261229/69 02 895,8
II. eksploatcioni os.
03 895,2
sklopovi
11694/83 04 895,5
Tabela 7.2.2. Rezultati merenja nazivnog prenika tokova i uparivanje osovinskih
sklopova u obrtna postolja vagona serije Uaddf z-86 44 934 6002-1

7.3. Merenje i rezultati merenja povrinske tvrdoe venca i profila

kotrljanja
Geometrijska sloenost profila kotrljanja i venca toka, kao i konstrukciona sloenost
osovinskog sklopa, eliminisalo je primenu konvencionalnih ureaja za merenje tvrdoe i
uslovilo primenu savremenih mobilnih ureaja koji svojom konstrukciom omoguavaju
pouzdan pristup ureaja sloenoj mernoj povrini venca i profila kotrljanja. Zbog svoje
pogodnosti i pouzdanosti dobijenih rezultata merenja, opredelili smo se za primenu
mobilnog aparata koji funkcionie prema UCI odskoka (eng. Ultrasonic Contact
Impedance). slika 7.3.1. UCI metoda dinamikog odskoka, zasnovana je na funkciji rada
ispitivanja tvrdoe na principu metoda ultrazvunom kontaktnom impedancijom, a ova
tehnika ispitivanja tvrdoe opisana je u poglavlju 4.3.1.3. Na slici 7.3.2. prikazane su mesta
merenja povrinske tvrdoe po profilu kotrljanja u etiri podeone merne linije po obimu
podeljene od 90, a svaka podeona linija je merena u pet karakteristinih ispitnih taki.
Rezultati ovog merenja povrinske tvrdoe prikazani su u tabeli 7.3.1.

Slika 7.3.1. Merenje povrinske tvrdoe profila kotrljanja i venca toka metodom UCI
odskoka
183
 Slika 7.3.2. Take merenja povrinske tvrdoe po profilu kotrljanja i venca toka

Take Broj monoblok toka

merenja 01 02 03 04
1 242 246 240 245
2 246 240 242 244
3 270 272 268 278
4 272 270 268 266
5 278 281 272 275
/
1 242 245 241 248
/
2 248 240 245 243
/
3 274 272 264 264
/
4 270 271 268 272
5/ 276 274 270 276
a)
Take Broj monoblok toka
merenja 44 45 18/1 18/9
1 238 242 244 245
2 240 240 252 244
3 272 271 269 275
4 268 270 264 268
5 266 264 270 275
/
1 239 245 244 248
/
2 238 240 244 243
3/ 271 273 265 268
/
4 272 274 269 273
/
5 273 270 272 276
b)
Tabela 7.3.1. Rezultati merenja povrinske tvrdoe parametara profila tokova:
a-eksperimentalnih, b-eksperimentalno-eksploatacionih

Dobijeni rezultati ukazuju da sveukupna zona habanja povrine kotrljanja i venca toka je
pokazala zadovoljavajue vrednosti, tj. da je minimalna tvrdoa po Brinelu, pri svakom
merenju od vrednosti 235 HB. Isto tako vrednosti tvrdoe koje su merene na vencu toka
nalaze se u opsegu rasipanja manjem od 20 HB, to ukazuje na ujednaenost tehnolokih
parametara koji su bili uticajni primenom sveobuhvatnog tehniko-tehnolokog procesa
184
navarivanja venca toka. Takoe ovi rezultati tvrdoe dodatnog materijala pokazuju
uveanu tvrdou u odnosu na osnovni materijal, to svakao ini pozitvan elemenat, bitan za
eksploatciju, odnosno za proces smanjene potrone materijala u kontaktu sa inom.

7.4. Rezultati ultrazvune defektoskopije

U teoretskom i eksperimentalnom delu ovog istraivakog rada, veliku panju smo

posvetili izuavanju o domenu primene ultrazvunih dijagnostikih tehnika i tehnologija,
na vitalne elemente eleznikih sistema kao to je monoblok toak. Praktino je poznato da
prisustvo greki u svakom materijalu pa i u materijalu venca toka i te kako moe da
prouzrokuje katastrofalne posledice pri procesu eksploatcije. Zato je nae opredeljenje da
ultrazvunoj defektoskopiji i te kako pripada vana tehnika dijagnostika pri procesu
odravanja venca monoblok toka i ako ova dijagnostika tehnika nije obavezujua
procesom odravanja monoblok tokova sadanjim nainom, tj samo-profilisanjem
prenika kotrljanja toka, tako i pri eksploatcionoj funkciji. U procesu eksperimentalnih i
eksploatcionih ispitivanja monoblok tokova iji su venci obnovljeni navrivanjem, ona nam
je i te kako dala dragocene tehnike podatke za otkrivanje i odreivanje podpovrinskih
pogreaka u zavarenom spoju i osnovnom materijalu venca. Sav tehnoloki proces
ultrazvune defektoskopije je usklaen sa EN 26520.

Pre samih odluka o uvrtavanju osovinskih sklopova u eksploatciju, a koja su podvrgnuta

eksperimentalnim i eksploatacioniom istraivanju primenili smo dijagnostikovanje oboda i
venca toka kvaliteta ER7. Na slici 7.4.1. prikazan nain dijagnostikovanja ultrazvunim
aparatom, koji je novije generacije, a o kome je bilo rei u poglavlju 4.3. a poloaj pruanja
ultrazvunih talasa navarenog venca toka prikazan je na slici 7.4.2. Ultrazvunoj
dijagnostici su podvrgnuti osnovni i dodatni materijal venca monoblok toka koji je
obnovljen navrivanjem kod svih eksperimentalnim i eksploatacionim osovinskim
sklopovima. Dobijeni rezultati su prikazani zapisom ureaja u obliku dijagrama za svaki
monoblok toak slika 7.4.3; 7.4.4; 7.4.5; 7.4.6; 7.4.7; 7.4.8; 7.4.9 i 7.4.10, a pojanjenja tih
dijagrama su opisana u prilogu.

Slika 7.4.1. Ultrazvuna defektoskopija obnovljenog venca monoblok

toka kvaliteta ER7

185
 Slika 7.4.2. Pravci usmernja ultrazvunih talasa na vencu toka

Slika 7.4.3. Ehogram ultrazvune defektoskopije venca toka br. 44

Slika 7.4.4. Ehogram ultrazvune defektoskopije venca toka br. 4

186
Slika 7.4.5. Ehogram ultrazvune defektoskopije venca toka br. 18/1.

Slika 7.4.6. Ehogram ultrazvune defektoskopije venca toka br. 18/9

Slika 7.4.7. Ehogram ultrazvune defektoskopije venca toka br. 01

187
 Slika 7.4.8. Ehogram ultrazvune defektoskopije venca toka br. 02

Slika 7.4.9. Ehogram ultrazvune defektoskopije venca toka br. 03

Slika 7.4.10. Ehogram ultrazvune defektoskopije venca toka br. 04

Sa grafikona je vidljivo da direktnim ultrazvunim prozvuavanjem venca monoblok toka

nisu zapaene nikakve znaajne i nedozvoljene greke u dodatnom i osnovnom materijala.

7.5. Rezultati ispitivanja zaostalih napona nakon navarivanja

venca, ultrazvunom metodom
Sa stanovita teorijskog izuavanja, tehnolokim procesom navrivanja venca monoblok
toka prisutni su zaostali naponi, kao posledica neuravnotenog hlaenja metala ava i
osnovnog metala. Posledica te neravnomernosti je, da se venac i obod toka, a
neadekvatnom tehnologijom, bre zagreju i nakon toga bre ohlade. Metal ava i ZUT,
zbog hladnog osnovnog materijala u okolini, ne mogu da se slobodno termiki ire i
skupljaju, to uzrokuje pojavu napona, koji su posle zavarivanja prisutni u avu i najblioj
okolini. To znai da su u zavarenom spoju uvek prisutni zaostali naponi, kao posledica
neuravnotenog hlaenja metala ava i osnovnog metala. Kontrolisano stvaranje napona

188
 nakon navrivanja venca i te kako zavisi od tehnologije zavarivanja, to znai da se ti naponi
ispravnim tehnolokim postupkom mogu svesti na minimalne vrednosti emu je svakako u
ovoj disertaciji procesom istraivnja i te kako posveena posebna nauna panja.

Merenje napona u vencu i obodu monoblok toka koji su produkovani navrivanjem venca
sprovedno je ultrazvunim postupkom merenja. Pri tome se koristio akusto-elastini efekat,
koji opisuje uticaj elastinog dilatacionog stanja na brzinu irenja ultrazvunih talasa.
Primena ove mobilne dijagnostike tehnike merenja i ispitivanja zaostalih napona, nastalih
procesom varenja, i napona produkovanim mehnikim i termkim dejstvima, metodama
bez razaranja je savremena i pouzdana tehnoloka dijagnostika koja je primenljiva na
eleznikim voznim sredstvima [63]86.
Postojei naponi u materijalu venca toka e uzrokovati razliite brzine polarizovanih
ultrazvunih talasa, te e uzrokovati interfrencije, tako to e proizvesti na ekranu aparata
razliite anplitude i faze emitovanih talasa na osnovu ijeg merenja se utvruje intezitet
naprezanja [28]87. Na slici 7.5.1. prikazan je ureaj za merenje napona u vencu i obodu
monoblok toka koji su nastali procesom obnavaljnja venca-navrivanjem. Ovim merenjem
dobijeni su rezultati prikazani u tabeli 7.5.1.

Slika 7.5.1. Ispitivanje zaostalih napona u vencu i obodu toka nakon navrivanja

Maksimalne vrednosti Po UIC 510-5

Broj
Br. zaostalih napona i EN Istraivaka
osovinskog
toka namena
sloga U vencu i obodu toka MPa
44 132 300
06584 / 11.85 Za eksperimnetalno
45 032 300
i eksploataciono
18/1 44 300
06744/11.85 istraivanje
18/9 38 300
03 143 300
11694/83
04 150 300 Za eksperimentalno
261229/69 01 120 300 istraivanje
02 98 300
Tabela 7.5.1. Vrednosti zaostalih napona nakon navrivanja venca toka

[63]86 B 169/RP 6: Kontrola monoblok tokova u eksploataciji. Ultrazvuno odreivanje

zaostalolih naprezanja u obodu monoblok tokova, bez razaranja, Februar 1996
[28]87 Vukovi ,V., Radi, R., udi, S., Resurfacing monoblock of steel R7T wheel rims (MBW)
for the train wagons. Metallurgy, 2011. ISSN 0543-5846, Metabk 50 (2) 73-144 (2011)

189
 8. TEHNOLOKA ISTRAIVANJA
Opte o tehnolokom istraivanju
Cilj tehnolokog istraivanja je da se na osnovu sprovedenog tehnolokog postupka
odravanja venca monoblok toka, i dobijenih rezultata eksperimentalnog istraivanja
definie sveobuhvatan tehnoloki postupak odravanja venca toka za ceo eksploatcioni
ivotni vek, kao i prezentuju tehnoloki elmenti opravdanosti primene takvog tehniko-
tehnolokog postupka odravanja venca monoblok toka kvaliteta ER7, navrivanjem.
Ovakva nova tehniko-teghnoloka dokazivanja izvodljivosti odravanja venca monoblok
toka kvaliteta materijala ER7, potvruje osnovnu hipotezu istraivanja doktorske
disertacije, zalazei i u sveru ekonomije, pa se, opravdano, namee i potreba istraivanja
racionalizacije i ekonomske opravdanosti.

8.1. Tehnoloko-dijagnostiki postupak toka nakon

navarivanja venca
Toak eleznikog vozila je jedan od osnovnih vitalnih mainskih elementa eleznikog
vozila i od njega se trai maksimalna pouzdanost pri procesu eksploatcije. Zbog toga je
neophodno pre tehnolokog procesa primene obanvljnja venca toka, dijagnostikovati obod
i venac toka na najopsnije mogue greke koje su, uglavnom, i uzronici otkaza, a time i
katastofalnih nesrea[39]88. Te greke u toku, ugalavnom su produkt sloenih statiko-
dinamikih i termikih opterenja koji nastaju pri procesu eksploatcije i prethodnog stanja
uzrokovan navarivanjem venca. Ovi uzronici dovode do poveanja naponskog i mugue
produkcije mikro i makro prslina u materijalu venca i obodu toka. Dijagnostikovanje ovih
mana, treba sprovesti savremenim i pouzdanim dijagnostikim ureajima i instrumentima, i
to metodama bez razaranja, koji egzistiraju na polju ultrazvune ipetencije. Na slici
8.1.1.dat je grafiki prikaz postupka dijagnostike toka pre procesa obnavljnja venca.

[39]88 Vukovi, V., Juri, S.,: Nastanak i irenje oteenja usled zamora u elementima konstrukcije
i metode za spreavanje, Drutvo za energetsku efikasnost Bosne i Hercegovine (RS), asopis
Razvoj i Upravljanje, broj 1, Banja Luka, april 2008.

190
 Tehnoloko-dijagnostiki postupak
zaostalih napona i prslina monoblok
tokova kvaliteta R7T, pre obnavljnja
venca

Merenje zaostalih naprezanja

Zaostala naprezanja < Zaostala naprezanja >

granine vrednosti granine vrednosti

Pogledati da li ima prslina

kako to predviaju
eksterni i interni propisi
Po eventualnoj
izvodljivosti
termiki svesti u
Nema prslina na Ima prslina na dozvoljene granice
obodu obodu ili odbaciti

Odstraniti prsline kako to

predvia eksteni i interni
propisi

Primena procesa obnavaljanja venaca

navarivanjem

Slika 8.1.1. Alogoritam dijagnostike venca i oboda monoblok toka nakon prvog
eksploatacionog troenja i tehnolokog toka odravanja [43]89

Sprovoenjem dijagnostiko-tehnolokog zahvata stanja monoblok toka i dobijenih

zadovoljavajuih rezultata ispitivanja, stvoreni su polazni tehniki elementi za pristup
primene tehniko-tehnolokog postupka odravanja venca po metodologiji
eksperimentalnog istraivanja, a tok odravanja je u direktnoj vezi sa primenjenim nainom
odravanja venca toka.

[43]89 Vukovi, V., Brki, R.,: Primena nove tehnologije u eleznikom integralnom sistemu,
Drutvo za energetsku efikasnost Bosne i Hercegovine (RS),asopis Energetska Efikasnost, broj
3, Banja Luka, april 2008.

191
 8.2. Tehnoloki tok odravanja venca monoblok toka procesom
eksploatacije
Zavisno od prethodnog primenjenog tehniki-tehnolokog postupka odravanja venca
monoblok toka kvaliteta ER7, svaki naredni tehnoloki zahvat je metodoloki suprotan
prethodnom tj. samoprofilisanje i po metodologiji eksperimentalnog istraivanja takav
tehnoloki postupak odravanja venca toka je primenjen za ceo eksploatacioni vek. Na
slici 8.2.1. prikazan je takav tehnoloki tok odravanja venca toka kvaliteta materijala
ER7.

Max. prenik toka 920 mm

Preeni put ~15 x104 km

Navarivanje Obrada
venaca profila toka

Preeni put ~15 x104 km

Profilisanje
venaca

Preeni put ~15 x104 km

Navarivanje
Obrada
venaca
profila toka

Preeni put ~15 x104 km

Obrada
profila toka

Preeni put ~15 x104 km

Navarivanje Obrada profila

venca toka

Preeni put ~15 x104 km

Min. eksploatacioni prenik toka 830 mm

Slika 8.2.1. Novi tehnoloki postupak odravanja profila toka procesom eksploatcije
192
Sa tehnolokog dijagrama toka odravanja venca monoblok toka kvaliteta ER7, vidljivo je
da se naizmenino smenjuje tehnoloke razliite metode odravanja venca toka, tj.
primenom tehniko-tehnolokog postupka navrivanja venca i primena tehnolokog
postupka samoprofilisanje povrine kotrljanja tj. po sadanjoj metodologiji odravanja
[27]90. Ovakvim tehnolokim postupom odravanja venca toka za svoj eksploatcioni vek,
sa pouzdanou dovodimo do eliminacije zaostalih napona u vencu toka, koji su nastali
eksploatacionim procesom i prethodnim procesom obnavaljnja venca navarivanjem. Pored
zaostalih napona u vencu toka, blagovremeno idetifikujemo ili spreavmo produkciju
postojeih toplih i hladnih prslina, kao i produkciju novih incijalnih pukotina koje se,
uglavnom, pojavljuju uzastopnim procesom regeneracije navarivanjem, uz dozirana teka
mehnika i kinetika opterenja pri procesu eksploatacije, o emu smo u prethodnim
istraivanjima dali znaajan nauno-istraivaki doprinos celokupnom procesu istraivanja
ove disertacije.

Primenom ovakvog tehnolokog postupka odravanje venca monoblok toka je dalo

oekivani doprinos, produavajui eksploatcioni vek monoblok toku, minimalno jedan put
ili 100%. Ovim tehnolokim unapreenjem, ispunjen je uslov pomone hipoteze, a to jest
da novi koncept tehniko-tehnolokog postupka odravanja venca toka navrivanjem je
isplativ i ekonomski opravdan postupak, postiui znaajne utede. Ovim novim tehniko-
tehnolokim procesom odravanja venca navarivanjem, je dokazana izvodljivost primene
postupka odravanja u postojeim radionikim kapacitetima za odravanje eleznikih
vozila naih zemalja, pa ak i ire. Kao osnovni element istraivanja ekonominosti
primene odravanja venca monoblok toka kvaliteta ER7 navarivanjem jeste sam
eksplotacioni vek produkovan jedinicom preenog puta. Analizom dobijenih
eksploatacionih rezultata, tj. naizmeninim procesom odravanja venca monoblok toka,
pokazano je na dijagramu slika 8.2.2. iskazano u duini preenog puta u sluaju sadanjeg
naina odravanja venca monoblok toka i tehniko-tehnolokim postupkom odravanja
predmeta doktorske disertacije.

Slika. 8.2.2. Preeni put toka po sistemu odravanja navarivanjem venca

(crvena boja - 2) i po nainu sadanjeg odravanja (zelena boj - 1) [28]

Dobijene vrednosti potvruju pretpostavku da se sistemom primene tehniko-tehnolokog

postupka odravanja venca navrivanjem, mogu ostvariti znaajne utede u potronji vrlo

[28]90 Vukovi ,V., Radi, R., udi, S., Resurfacing monoblock of steel R7T wheel rims (MBW)
for the train wagons. Metallurgy, 2011. ISSN 0543-5846, Metabk 50 (2) 73-144 (2011)

193
skupog i vitalnog dela monoblok toka kvaliteta ER7, a time i poveanje uinka u odnosu
sadanji tehnoloki sistem odravanja profila i venca, a to jest samo profilisanjem nakon
potronje parametra profila kotrljanja.

8.3. Trokovi odravanja venca monoblok toka, postupkom

obnavljnja-navrivanjem u toku eksploatacionog veka
Ekonomski pokazatelji trokova svih parametara pri primeni postupka obnavljnja venca
monoblok toka eleznikih vozila, mogu se izraziti zbirnom kalkulacijom trokova koji
uestvuju kroz proces navrivanja. Ukupni trokovi obnavljnja venca toka navrivanjem je
zbir parcijalnih trokova koji ine: trokovi dodatnog materijala-elektrodne ice za
navarivanje, trokovi elektrine energije, trokovi zatitnog praha, trokovi radne snage i
trokovi stroja (ureaja za zavarivanje). [152]91

1. Trokovi ice za navrivanje

T= C x k [8.1]

C cena elektrodne ice za navrivanje []

k = koliina ice za navrivanje venca toka sa maksimalnim brojem navara (osam), [kg]

C= 2,46 [/kg] ice, (jedinina cena ice)

k= 8 kg ice/toak sa osam navara

T= C x k=2,46 x 8 =19,68 [ / toka]

2. Trokovi elektrine energije

Te=Ce , [/ kg ] [8.2]

U=30 [V]
I=450 [ A] - (vrednosti iz reima rada maine)
t= 0,8 - (vrednost za ispravlja)
=0,7 - (vrednost za ispravlja)
Po=0,7 kW - (vrednost za ispravlja)
K1=4,615 [kg /h] - (potronja elektrodne ice na as)
Ce=0,15 [/1kWh] - (jedinina cena elektrine energije)

Te=0,15 x

[152]91 Filipovi, N., Navarivanje bandaa tokova inskih vozila, Zavod za zavarivanje, Beograd,
1989.

194
 3. Troak zatitnog praha

Tp=Kp x Cpr[/toak]

Kp - [kg/toka] - (koliina utroka zatitnog praka na jedan toak)

Cpr- [ /kg ] - (cena zatitnog praka/kg)

4. Troak norma sata radnika i stroja za navarivanje

TRS= /toak]

ODI=18,00 [/h]

TRS= = 9,59 [/toak]

5. Ukupan troak navrivanja venca monoblok toka kvaliteta R7T

Tuk= =19,68+6,58+9,45+9,59

Tuk=45,30 [/toak] - za jedno navarivanje

Odravanje venca monoblok toka, postupkom obnavljnja venca-navrivanjem, za ceo

eksploatacioni vek je izvodljiv 3 puta, a ukupni trokovi odravanja su:

Tuk.eks.=45,30 x 3 =135,90 []

195
 9. EKSPLOATACIONA ISTRAIVANJA

Vrlo vaan segmet ovog istraivakog rada, predmeta disertacije je svakako eksploataciono
istraivanje. Eksploataciono istraivnje je u sutini istraivako-nauni proces koji je
sprovoden u realnim eksploatacionim uslovima i kriterijumima u cilju dobijanja svih
relevantnih parametara potrebnih za naunu analizu i donoenje odluka za pouzdanu ocenu
uspenosti celokupnog nauno-istraivakog rada doktorske disertacije.

Imajui za injenicu da je monoblok toak vitalni deo eleznikog vozila i da

eksploataciono istraivaki proces nad takvim elementima nije izvodljiv bez kompetentnih
odluka i odobrenja organa resornog ministarstva sopstvene eleznike uprave, otuda nam se
namentnula zahtevna potreba naune analiza i dokazivanja pouzdanosti sprovedenog
eksperimentalnog istraivanja od strane ekspertnog tehnikog tela eleznike uprave RS.
Takvom procedurom steeni su polazni elementi istraiocu za sprovoenje sveobuhvatnih
aktivnosti potrebnih za eksploataciono istraivanje, a koje je obuhvatalo vie faza naunih
aktivnosti. Model prikazan u ovom poglavalju na slici 9.1. obuhvata faze aktivnosti
sopstvenog eksploatacionog istraivanja u vidu blok-dijagrama.

196
 MODEL OPTIMIZACIJE
EKSPLOATACIONOG ISTRAIVANJA

1. Izbor voznog eleznikog sredstva na koje e

se primeniti eksperiment (tokovi sa
obnovljenim vencima).

2. Adekvatan izbor vozne prune deonice i

transportnog tereta koji e procesom
eksploatacionog istraivanja biti primenjeno

3. Planiranje vremenskog termina i njegov

uticaja na rezultate istraivako-
eksploatacionog procesa.

4. Izrada programa eksploatacionog istraivanja

i sprovoenja dijagnostikih tehnika i
tehnologija pri eksploataciji.

5. Obrada podataka (Rezultati eksploatacionog

istraivanja).

6. Analiza i diskusija rezultata istraivanja

7. Zakljuak

Slika 9.1.Blok dijagram sopstvenog modela eksploatacionog istraivanja[47]92

[47]92 Vukovi, V., Adamovi, ., Nestorovi, G., Radojevi, M.,: Savremena metodologija
odravanja, Drutvo za energetsku efikasnost Bosne i Hercegovine Zbornik radova, Razvoj i
odravanje eleznikih transportnih sredstava, broj 2-3, Banja Luka, april 2008.

197
 9.1. Izbor voznog eleznikog sredstva na koje e se primeniti
eksperiment (tokovi sa obnovljenim vencima)

Izbor tipa i serije vagona za ugradnju osovinskih sklopova sa tokovima koji su predmet
istraivanja ove disertacije, i sprovoenje eksploatacionog istraivnja, imalo je viestruk
zanaaj. Kao uticajni faktor na izbor tipa i serije vagona je bezbednosni element na ljudski
faktor koji se odvijao procesom eksploatacionog istraivanja. Pored tog faktora, a na
relevantnost rezultata istraivanja, uticajan je bio element sastava voza, to jest sam broj
voznih jedinica istog programa u vozu, a koji nee biti manji od 3 vagona, a vei od 8
vagona. Takav sastav voza je omoguio efikasno delovanje snimaima-dijagnostiarima za
uzimanje definisanih parametara eksperimentalnih tokova predvienih dijagnostikim,
opisanim u poglavlju 9.5. i time bez duih zadravanja izbegli vee zastoje i poremeaje
plana odvijanja predmetne vozne kompozicije. Te i ostale zahtevne karakteristike opredelile
su nas za izbor teretnog vagona serije Uaddf z broj 86 44 934 6002-1 prikazanog na slici
9.1.1.

Slika 9.1.1. Terteni vagon serije Uaddf z broj 86 44 934 6002-1, u procesu
eksploatacionog istraivanja

Tehnike karakteristike vagona bitne za eksploataciono istraivanje:

a. najvea doputena brzina .......................................120 [ km/h]

b. odstojanje preko odbojnika.......................................12240 [mm]
c. ukupna visina .........................................................3752 [mm]
d. odstojanje izmeu centralnih svornjaka....................7200 [mm]
e. broj osovina ............................................................4
f. sopstvena masa.......................................................21 [t]
g. najmanji radijus krivine..........................................60 [m]
h. nosivost vagona......................................................59 [ t]
i. runa konica............................................................
j. zaustavna konica.....................................................+
k. zapremina tertnog prostora.....................................34 [m3]

198
10.2. Izbor prune deonice i transportnog tereta procesom
eksploatacionog istraivanja
Vagon Uaddf z broj 86 44 934 6002-1 je etveroosovinski otvorenog tipa, namenjen za
prevoz rasutih tereta kao to su tuenac (drobljenac), lomljeni kamen, ugalj, i drugi
materijali granulacije vee od 1mm, a koje nije potrebno zatititi od atmosferskih uticaja.
Teret se utovara odozgo, a istovar se izvodi uz pomo gravitacije po ispusnim levcima
deliminim ili pak potpunim otvaranjem jednog otvora ili vie njih na jednoj strani ili na
obe strane vagona. Protok tereta kroz istovarni otvor mogue je podesiti ili potpuno
prekinuti. Uz pomo dopunskih ureaja ugraenih na kraju levaka teret je mogue usmeriti
ili na stranu ili pod vagon izmeu tranica.

Koristei okolnosti generalnog remonta pruga eljeznice Republike Srpske, na relacijama

elinac-Doboj tokom 2009, 2010, 2011 i 2012 godine, vagon na kome su ugraeni
eksperimentalni osovinski sklopovi, ukljuen je u transportnu kompoziciju za odvoz i
dovoz novog kamenog tucanika. Dovoz kamnog tucanika za ove potrebe obavaljao se iz
Republike Hrvatske tako da vagon eksploatcionom funkcijom se kretao prugama Hrvatske,
Republike Srbije i prugama Bosne i Hercegovine. Vagon je tovaren tertom kamenog
tucanika u proseku 52 t za svo vreme eksploatacionog istraivanja. Uestalost transportnog
obaraanja se obavaljala skoro svakodnevno u graevinskoj sezoni, tj. februar-novembar
mesec tekue godine.

10.3. Planiranje vremenskog termina i njegov uticaja na rezultate

istraivako-eksploatacionog procesa

Vremenski period eksploatcionog istraivanja i te kako imao je vanu ulogu u procesu

naunog dokazivanja i donoenja odluka o daljim akcijama koje treba preduzeti za
realizaciju celokupnog istraivakog procesa predmeta disertacije. Za donoenje pouzdanih
naunih saznanja i odluka, baziranih na analizi rezultata eksploatacionog istraivanja,
svakako se namentnulo nauno saznanje o vremenskim elementima uticaja na istraivaki
proces disertacije. Sa tog stanovita, istraivako-eksploatacioni proces je sproveden u
razliitim vremenskim i klimanskim uslovima, to jest u ekstremno visokim temperaturama i
ekstremno niskim temperaturama, koje vladaju na prostoru naih drava. Taj faktor je
uslovio proces eksploatacionog istraivanja u minimalnom trajanju od godinu dana to je i
uinjeno. Pristup eksploatacionom istraivanju poeli smo juna 2009 godine, a poslednji
dijgnostiki rezultati su snimani avgusta 2012 godine.

Pored vremenskog uticaja na eksploataciono-istraivake rezultate, znaajan uticaj imalo je

stanje pruga. Odabir pruge odnosno izbor prune deonice je pokazivalo razliite
eksploataciono-istraivake rezultate, a koje se odlikuju kao, iskljuivo, ravniarske pruge
sa mnogo krivina i razliitih radijusa i pruge sa mnogo padova i uspona. Ove karakteristike
pruga i te kako su uticale na mehnike karakteristike bitnih parmetra venca i oboda
monoblok toka. Rezultati dobijeni u ovakvim eksploatacionim uslovima su dalo nauno
saznanje i pokazatelje koji mogu biti od vrlo velikog zanaaja za daljnja istraivanja na
polju uticaja koloseka na tokove.

199
10.4. Izrada programa istraivanja i sprovoenja dijagnostikih tehnika i
tehnologija pri eksploataciji

Izrada programa eksploatacionog istraivanja u okviru disertacije obuhvata aktivnosti

realizovane u periodu koji moe uslovno da se podeli u dva osnovna dela:
1. viegodinja istraivanja u oblasti primene novih tehnologija odravanja vitalnog
dela eleznikog vozila monoblok toka kvaliteta ER7 obnavaljanjem venaca-
navarivanjem i
2. istraivanja mogunosti primene savremenih dijagnostikih tehnika, procesom
eksploatacije obnovljenih venaca monoblok toka kvaliteta materijala ER7, u cilju
postizanja zadovoljavajueg nivoa pouzdanosti.

Istraivanja u oblasti primene novih tehnologija odravanja venca monoblok toka kvaliteta
ER7, obuhvata izradu termina plana svih faza i aktivnosti u okviru celokupnog istraivanja.
Planom je predvieno da sve istraivake aktivnosti budu zavrene za 48 meseci i prikazan
je u tabeli 10.4.1.

Projekat istraivanja, u okviru disertacije je finansijski podran od strane eljeznice

Republike Srpske, proizvoaa dodatnog i zatitnog materijala UTP iz Nemake i
Fabrike elektroda Jesenice Republika Slovenija, akreditovanih instituta i laboratorija kao
to su Objedinjeni Metaluruki Konbinat Rusije, Viksa; eljezare Niki; Livnice
elika Jelingrad Banja Luka; Metalotehna Kneevo i Bratsvo Subotica. Svi realni
trokovi koji su nastali procesom sprovoenja eksperimenta u sopstvenim radionikim
uslovima i trokovi nastali procesom eksploatacionog istraivanja su pokriveni sredstvima
eleznice Republike Srpske.

U tabeli 9.4.1. dat je termin plana svih aktivnosti u okviru ovog programa istraivanja sa
faznim vremenskim pokazateljima do kada trebaju da budu zavreni u toku 4 godine.

200
Red. Termin
Faze istraivanja
broj I godina II godina III godina IV godina

1. Identifikacija problema

2. Projektovanje istraivanja

Verifikacija i usaglavanjae
projekta istraivanja sa
3.
zakonodavnim eleznikim
organima
Izrada termina plana svih
4. istraivako-faznih
aktivnosti

Sprovoenje teoretsko-
5.
naunih faza istraivanja

Realizacija eksperimantalno-
6. istraivakog procesa i
laboratorijskih istraivanja

7. Obrada podataka istraivanja

Sprovoene eksploatacionog
8.
istraivakog procesa

Analiza istraivakih
9. rezultata i parametara
ekonomske analize

Izrada zavrnih elaborata o

10.
sprovedenim istraivanjima

11. Izrada doktorske disertacije

Tabela 9.4.1 Termin plana aktivnosti u okviru svih programa istraivanja

201
 U sloenim eksploatacionim eleznikim uslovima, veoma je znaajno pravovremena
identifikacija potencionalnih nepouzdanih dijagnostikih parametara venca toka. S
obzirom da su sistemi za dijagnostiku projektovani i sprovedeni standardnim
dijagnostikim metodama i postupcima (regulisani eleznikim odredbama), pri procesu
zavrne dijagnostike kontrole i primopredaje tokova eksploatatoru, u ovom delu
istraivanja obraene su i primenjene dijagnostike tehnike, sprovedene u procesu
eksploatacije na tokovima obnovljenih venaca, a u cilju poveanja zadovoljavajueg nivoa
pouzdanosti. Ove dijagnostike tehnike i postupci spadaju u grupu nerazornih ispitivanja
stanja materijala venca toka, ije su tehnoloki postupci dijagnostikovanja primenljivi
mobilnim dijagnostikim aparatima i ureajima ovog vremena.

U poglavlju 3. (teoretska) i 4. (eksperimentalna) istraivanja, a zasnovanim na naunim

postavkama, dokazali smo mogunost i pojave nastanaka slabih mesta na obnovljenom
vencu toka,zbog toga smo ovom istraivakom analizom definisali primenjljive
dijagnostike tehnike i tehnologije procesom eksploatacionog istraivanja sa
karakteristinim terminima i uslovima sprovoenja u klasinim radionikim prostorima i na
terenu.

Ova faza istraivakog procesa je deo verifikacije pomone hipoteze u okviru

eksploatacionog istraivanja disertacije. Eksploatacioni proces istraivanja uz fazno
dijagnostiki proces, sproveden je u vremenskom intervalu od juna 2009 godine do juna
2012 godine. Aktivnosti sprovedene u okviru ove faze, date su u tabelarnom pregledu 9.4.2.
sa opisanim dijagnostikim tehnikama i tehnologijama i iskazanim meritornim parametrima
monoblok toka nad kojima je sproveden nov tehniko-tehnoloki proces odravanja venca.

TERMINI DIJAGNOSTIKOVANJA
DIJAGNOSTIKI Procesom Procesom Procesom
DIJAGNOSTIKA
PARAMETRI TO KP VD
TEHNIKA
TOKA po svakom svakih po sluajnim
otkazu mesec dana dogaajima
Ispitivanja naponskog Mobilnim
stanja u vencu i obodu ultrazvunim + + +
toka aparatom
Ispitivanja incijalnih Mobilnim
pukotina u vencu i obodu ultrazvunim + + +
toka aparatom
Mobilnim
Ispitivanje povrinske
apaartom na principu
tvrdoe venca i oboda + + +
dinamikog odskoka
toka
UCI metodom
Merenje geometrijskih Specijalnim mernim i
+ + +
parametra venca toka kontrolnim ureajima
Vizuelni kontrola venca,
Ono uz primenu
povrine kotrljanja, oboda + + +
uveala min. 50 x
i diska toka
a) Procesom odravanja prema Pravilniku 241

202
 DIJAGNOSTIKI TERMINI DIJAGNOSTIKOVANJA
DIJAGNOSTIKA
PARAMETRI
TEHNIKA
TOKA I II III IV
Ispitivanja naponskog Mobilnim
stanja u vencu i obodu ultrazvunim + + + +
toka aparatom
Ispitivanja incijalnih Mobilnim
pukotina u vencu i obodu ultrazvunim +
+ + +
toka aparatom
Mobilnim
Ispitivanje povrinske
aparatom na principu
tvrdoe venca i oboda + + + +
dinamikog odskoka
toka
UCI metodom
Merenje geometrijskih Specijalnim mernim i
+ + + +
parametra venca toka kontrolnim ureajima
Vizuelni kontrola venca,
Ono uz primenu
povrine kotrljanja, oboda + + + +
uveala min. 50 x
i diska toka
b) Procesom tromesenog u radionici prva godina

DIJAGNOSTIKI TERMINI DIJAGNOSTIKOVANJA

DIJAGNOSTIKA
PARAMETRI
TEHNIKA
TOKA I II III IV
Ispitivanja naponskog Mobilnim
stanja u vencu i obodu ultrazvunim
+ + + +
toka aparatom
Ispitivanja incijalnih Mobilnim
pukotina u vencu i obodu ultrazvunim + + + +
toka aparatom
Mobilnim
Ispitivanje povrinske aparatom na
tvrdoe venca i oboda principu dinamikog + + + +
toka odskoka UCI
metodom
Specijalnim mernim
Merenje geometrijskih i kontrolnim + + + +
parametra venca toka ureajima
Vizuelni kontrola venca,
Ono uz primenu
povrine kotrljanja, oboda + + + +
uveala min. 50 x
i diska toka
c) Planskom kontrolom na terenu prva godina

203
 DIJAGNOSTIKI TERMINI DIJAGNOSTIKOVANJA
DIJAGNOSTIKA
PARAMETRI
TEHNIKA
TOKA I. II III IV
Ispitivanja naponskog Mobilnim
stanja u vencu i obodu ultrazvunim + + + +
toka aparatom
Ispitivanja incijalnih Mobilnim
pukotina u vencu i obodu ultrazvunim +
+ + +
toka aparatom
Mobilnim
Ispitivanje povrinske aparatom na
tvrdoe venca i oboda principu dinamikog + + + +
toka odskoka UCI
metodom
Specijalnim mernim
Merenje geometrijskih
i kontrolnim + + + +
parametra venca toka
ureajima
Vizuelni kontrola venca,
Ono uz primenu
povrine kotrljanja, oboda + + + +
uveala min. 50 x
i diska toka
d) Procesom tromesenog u radionici druga godina

DIJAGNOSTIKI TERMINI DIJAGNOSTIKOVANJA

DIJAGNOSTIKA
PARAMETRI
TEHNIKA
TOKA I II III IV
Ispitivanja naponskog Mobilnim
stanja u vencu i obodu ultrazvunim + + + +
toka aparatom
Ispitivanja incijalnih Mobilnim
pukotina u vencu i obodu ultrazvunim + + + +
toka aparatom
Mobilnim
Ispitivanje povrinske aparatom na
tvrdoe venca i oboda principu dinamikog + + + +
toka odskoka UCI
metodom
Specijalnim mernim
Merenje geometrijskih
i kontrolnim + + + +
parametra venca toka
ureajima
Vizuelni kontrola venca,
Ono uz primenu
povrine kotrljanja, oboda + + +
uveala min. 50 x +
i diska toka
e) Planskom kontrolom na terenu druga godina

Tabela 9.4.2. Primena dijagnostikih tehnika za proveru stanja toka pri

procesu eksploatacije:

204
 a) po ulasku vagona u radionicu prema Pravilniku 241,
b) procesom tromesenog u radionici,
c) planskom kontrolom na terenu,
d) procesom tromesenog u radionici druga godina,
e) planskom kontrolom na terenu druga godina.

U okviru ove faze eksploatacionog istraivanja, formiran je istraivaki tim koji obuhvata
nekoliko razliitih naunih oblasti i specijalistikih struka.
Struktura istraivakog tima koja je uestvovala u realizaciji aktivnosti ove faze
eksploatacionog istraivanja u okviru disertacije od:
l. rukovodioca istraivanja,
m. inenjera specijaliste za zavarivanje,
n. inenjera specijaliste za ultrazvunu defektoskopiju,
o. inenjera specijaliste za naponska stanja,
p. specijalistu za ispitivanje povrinske tvrdoe mobilnim dijagnostikim aparatom
q. tehnologa za oblasti obrade materijala deformacijom,
r. tehnologa za obradu materijala sa skidanjem strugotine
s. defektora osposobljenih za proveru i ocenu stanja treeg stroja vagona pri
procesu eksploatacije,
t. republikog inspektora za oblasti vitalnih delova eleznikih vagona,
u. operatera za raunarsku tehniku.

205
 10. REZULTATI EKSPLOATACIONOG
ISTRAIVANJA

Kao najrelevantniji istraivaki proces o uspenosti celokupnog istraivanja predmeta

disertacije su rezultati eksploatacionog istraivanja. Znaaj utvrivanja stanja i ponaanja
procesom eksploatacije obnovljeni monoblok tokovi su rezultati dobijeni meritornim
dijagnostikim tehnologijama za celo vreme eksploatacionog istraivanja. Rezultati
merenja i donoenje zakljuaka i odluke o stanju bitnih parametara profila kotrljanja
istraivakih monoblok tokova za daljnim procesima istraivanja je izvedeno metodama
bez razaranja. Ovim metodama odabrane tehnike dijagnostikovanja i merenja i
prezentovanje rezultata obavljeno je u uslovima na terenu pri eksploatacionom procesu i u
radionikim uslovima. Nakon svake dijagnostike i prezentovanje rezultata stanja usledile su
nauna tumaenja i analize na osnovu kojih su donoene odluke da obnovljeni venci
monoblok tokova su sposobni za daljnju eksploatacionu funkciju istraivanja do vremena
regulisanim planom i programom istraivanja. Zbog toga rezultati eksploatacionog
istraivanja su prezentovani sledeim tehnikama i tehnologijama dijagnostikovanja:
10.1. Rezultati ispitivanja vizuelnog pregleda i merenje geometrijskih parametara
profila venca i povrine kotrljanja,
10.2. Rezultati ispitivanja povrinske tvrdoe profila toka u fazi eksploatacionog
istraivanja
10.3. Ispitivanje i prezentovanje rezultata ultrazvune defektoskopije
10.4. Merenja i prezentovanje rezultata zaostalih napona nastalih procesom
eksploatacije

10.1. Rezultati vizuelnog pregleda i merenja profila venca i povrine

kotrljanja

Eksperimentalni osovinski sklopovi br. 06584 / 11.85 i 06744/11.85 u procesu praktinog

dokazivanja pouzdanosti primene novog tehnolokog postupka odravanja venca
navarivanjem, stavljeni su u funkciju eksploatacije na teretnom vagonu serije Uaddf z
broj 86 44 934 6002-1 koji je saobraao na prugama BiH, Srbije i Hrvatske. Vagon sa
uraenim eksperimentalnim tokovima, podvrgnut je radnim i kombinovanim uslovima i
optereenjima kao i preostali vagoni koji su u sastavu vozne kompozicije na odgovarajuim
marutama.

Vizuelni pregled stanja eksperimntalnih tokova obavaljao se po planu i programu,

sainjen, od strane istraivaa, u trajanju od 16 (esnaest) meseci. Proces dijagnostikovanja
procesom eksploatacije je obuhvatalo vizuelni pregled toka, kontrola i merenje
funkcionalnih parametara profila venca i povrine kotrljanja. Vizuelni pregled, kontrolu i
merenje parametra profila venca i povrine kotrljanja toka u uslovima eksploatacije
sprovoen je svakodnevno procesom eksploatacije od strane pregledaa kola osposobljenih
za obalast obrtnog postolja, u staninim mestima Banja Luka i Prijedor, a u radionikim
uslovima vren je po sainjenom programu eksploatacionog istraivanja poglavlje 9.4. od
strane istraivakog tima navedeno u istom poglavlju. Vizuelni pregledi i rezultati merenja
profila venca i povrine kotrljanja evidentirani su i dokumentovani u istraivaki materijal.
U tabelama 10.1.1 prikazani su rezultati kontrole i merenja parametra venca toka, a u
tabeli 10.1.2 dati su rezultati dimenzionalnih parametara povrine kotrljanja. Radioniki
pregledi vreni su u pripadajuoj eleznikoj radionici Prijedor koja je akreditovana za
odravanje teretnih vagona na evropskom nivou.
206
 OSOVINSKI SKLOP
06584 / 11.85
MBT 44 45
Oznaka Polaz Pola
Dozvoljena

Dozvoljena
param.
veliina

veliina
na Termin zna Termin
venca vel. vel.
I II III IV I II III IV
3 3
Z1 27,6 27,6 27,7 27,8 27,9 27,5 27,5 27,6 27,6 27,7
280,5 280,5
0,5 0,5
Y14 7,5 25 25,6 26 26,6 27,1 25,1 25,5 26,4 27 27,6
32 327,5
6,5 6,5
qR 10,7
10,7 10,6 10,4 10,3 10,2
10,7
10,5 10,3 10 9,8 9,6
a) Osovinski sklop 06584 / 11.85 (prva godina)

OSOVINSKI SKLOP
06744 / 11.85
MBT 18/1 18/9
Oznaka Pola Pola
Dozvoljena

Dozvoljena
param.
veliina

zna Termin veliina zna Termin

venca vel. vel.
I II III IV I II III IV
3 3
Z1 27,5 27,6 27,6 27,8 27,9 27,6 27,6 27,8 27,9 28
280,5 280,5
0,5 0,5
Y14 25,2 25,6 26,1 26,8 27,4 25,1 25,5 26,1 26,7 27,6
327,5 327,5
6,5 6,5
qR 10,7
10,5 10,3 10 9,8 9,7
10,7
10,6 10,4 10,2 10 9,9
b) Osovinski sklop 06744 / 11.85 (prva godina)

OSOVINSKI SKLOP
06584 / 11.85
MBT 44 45
Oznaka Polaz Pola
Dozvoljena

Dozvoljena

param.
veliina

veliina

na Termin zna Termin

venca vel. vel.
I II III IV I II III IV
4 4
Z1 27,9 28 28,1 28,3 28,4 27,7 27,8 27,9 28,1 28,3
280,5 280,5
0,5 0,5
Y14 27,1 28,2 29 29,8 30,5 27,6 28,7 29 29,6 30,1
327,5 327,5
6,5 6,5
qR 10,7
10,2 10 9,9 9,8 9,8
10,7
9,6 9,4 9,4 9,2 9,1
c) Osovinski sklop 06584 / 11.85 (druga godina)

207
 OSOVINSKI SKLOP
06744 / 11.85
MBT 18/1 18/9
Oznaka Polaz Pola
Dozvoljena

Dozvoljena
param.
veliina

veliina
na Termin zna Termin
venca vel. vel.
I II III IV I II III IV
3 3
28,
Z1 27,9 28 28,2 28,4 28 28 28,1 28,3 28,4
280,5 1 280,5
0,5 0,5
Y14 7,5 27,4 28,5 29 29,4 30 27,6 28 28,5 29,1 29,9
32 327,5
6,5 6,5
qR 10,7
9,7 9,4 9,2 9 8,9
10,7
9,9 9,5 9,4 9,2 9,1
d) osovinski sklop 06744 / 11.85 (druga godina)

Tabela 10.1.1. Veliine geometrijskih parametara venca toka, tromeseno merenje

eksploatacionog

Kvartalni termini
Broj i serija

Poetni dijagnostikovanja
postolje
Obrtno
vagona

Broj
Broj prenik
os. Napomena
toka kotrljanja
sklopa
I II III IV

06584 44 895,2 895 894,4 894 893,4

Uaddf z broj 86 44

/ 11.85 45 895,2 895,1 894,7 894,1 893,6 Ekperimentalno

-eksploatacioni
934 6002-5

I 06744/ 18/1 898 897,6 897,1 896,2 895,1

os. sklopovi
11.85 18/9 898,2 897,7 897,2 896,3 895,2
00514/ 1L 896,2 895,7 895 894,4 893,7
78 Komparativni
1D 896,1 895,6 894,8 894,1 893,2
II osovinski
00006/ 2L 898,7 898,1 897,3 896,5 895,8
sklopovi
87 2D 898,5 898 897,1 896,2 895,3
a) Tromeseno merenje prva godina
eksploatacion

Kvartalni termini
Broj i serija

og vagona

Poetni dijagnostikovanja
postolje
Obrtno

Broj
Broj
os. prenik Napomena
toka
sklopa kotrljanja
I II III IV

06584 44 893,4 892,5 892 891,3 890,2

Uaddf z broj 86 44

/ 11.85 45 893,6 892,2 891,4 890,7 889,8 Ekperimentalno

I -eksploatacioni
934 6002-5

06744/ 18/1 895,1 894,2 893,4 892,1 891,2

os. sklopovi
11.85 18/9 895,2 894,3 893,6 892,2 891,3
00514/ 1L 893,7 892,8 892 891,4 890,3
78 Komparativni
1D 893,2 892,5 891,8 891 889,4
II osovinski
00006/ 2L 895,8 894,9 894 893,1 892,2 sklopovi
87 2D 895,3 894,4 893,8 892,5 891,6
b) Tromesno merenje druga godina

Tabela 10.1.2. Dimenzionalne veliine prenika kotrljanja toka

208
10.2. Rezultati ispitivanja povrinske tvrdoe profila toka
sprovedeno procesom eksploatacionog istraivanja

Rezultati sopstvenih ispitivanja povrinske tvrdoe tokom dvogodinjeg eksploatacionog

istraivanja obavljana su po planu i programu istraivaa. Plan i program je obuhvatao
redovne intervale provere stanja povrine kotrljanja i profila venca na terenu, tromeseno u
radionici za investiciono odravanje teretnih vagona u Prijedoru. Kontrolu i merenja na
terenu vreno je od strane verifikovanog ispitivaa obuenog za rukovanje mobilnim
ureajem kao pri procesu eksperimentalnog istraivanja navedenog i opisanog u poglavlju
7.3. Za sva ispitivanja povrinske tvrdoe celokupnog profila toka svih eksperimentalnih
tokova izvedeno je prema slici 10.2.1. tj. u dva poloaja (/180), na svakom toku, a svka
ispitni poloaj merena je tvroa u pet mernih taaka. Tri merne take se odnose na profil
venca, a dve na povrinu dodira sa inom. Rezultati ispitivanja tvrdoe prikazani su u tabeli
10.2.1. za tromeseno ispitivanje u radionikim uslovima, u trajanju od dve godine. Na slici
10.2.2. prikazano je ispitivanje tvrdoe u radionikim uslovima mobilnim mernim
ureajem koji je verifikovan i atestiran za ovakvu primenu od akreditovane institucije.

Slika 10.2.1. Merne take povrinske tvrdoe profila toka, procesom eksploatacije

Slika 10.2.2. Ispitivanje povrinske tvrdoe profila toka u radionikim uslovima

209
Osovinski
06584/85 06744/85 06584/85 06744/85
sklop
Br. toka Br.toka
Merne 44 45 18/1 18/9 Merne 44 45 18/1 18/9
take take
1 252 260 250 265 1/ 253 251 252 246
/
2 254 252 253 252 2 256 254 255 252
3 266 262 264 261 3/ 268 265 260 261
/
4 258 259 263 259 4 262 261 262 260
/
5 251 248 250 248 5 249 252 256 252
a) Povrinska tvrdoa posle tri meseca

Osovinski
06584/85 06744/85 06584/85 06744/85
sklop
Br. toka Br.toka
Merne 44 45 18/1 18/9 Merne 44 45 18/1 18/9
take take
1 253 262 252 267 1/ 255 254 254 248
/
2 257 256 255 256 2 259 257 259 256
3 268 266 267 266 3/ 270 268 266 267
/
4 260 261 265 262 4 264 265 264 264
/
5 252 250 251 249 5 250 251 257 253
b) Povrinska tvrdoa posle est meseci

Osovinski
06584/85 06744/85 06584/85 06744/85
sklop
Br. toka Br.toka
Merne 44 45 18/1 18/9 Merne 44 45 18/1 18/9
take take
1 255 264 254 269 1/ 257 256 257 251
/
2 262 266 265 268 2 269 267 269 270
/
3 278 276 277 275 3 280 278 276 278
4 264 265 267 264 4/ 267 268 266 267
/
5 253 251 253 250 5 252 253 258 255
c) Povrinska tvrdoa posle devet meseci

210
Osovinski
06584/85 06744/85 06584/85 06744/85
sklop
Br. toka Br.toka
Merne 44 45 18/1 18/9 Merne 44 45 18/1 18/9
take take
1 255 264 254 269 1/ 257 256 257 251
/
2 268 272 271 275 2 278 276 278 279
/
3 285 288 286 289 3 289 288 286 287
4 270 273 276 275 4/ 277 278 276 279
/
5 253 253 254 252 5 253 254 258 256
d) Povrinska tvrdoa posle godinu dana

Osovinski
06584/85 06744/85 06584/85 06744/85
sklop
Br. toka Br.toka
Merne 44 45 18/1 18/9 Merne 44 45 18/1 18/9
take take
1 263 269 264 271 1/ 259 258 270 267
2 278 282 281 285 2/ 288 286 288 289
/
3 292 298 293 296 3 298 297 294 297
/
4 278 279 280 282 4 283 283 279 280
5 258 255 257 254 5/ 255 256 258 257
e) Povrinska tvrdoa posle 15 meseci

Osovinski
06584/85 06744/85 06584/85 06744/85
sklop
Br. toka Br.toka
Merne 44 45 18/1 18/9 Merne 44 45 18/1 18/9
take take
1 265 271 268 274 1/ 265 263 271 268
/
2 290 287 287 291 2 292 289 293 294
3 295 298 296 297 3/ 299 298 296 298
/
4 279 280 282 282 4 285 284 282 283
/
5 259 257 257 255 5 256 258 258 258
f) Povrinska tvrdoa posle 18 meseci

211
Osovinski
06584/85 06744/85 06584/85 06744/85
sklop
Br. toka Br.toka
Merne 44 45 18/1 18/9 Merne 44 45 18/1 18/9
take take
1 266 271 269 275 1/ 266 265 272 270
/
2 298 293 289 295 2 297 293 295 294
/
3 295 299 298 297 3 300 301 299 299
4 282 284 286 286 4/ 286 284 287 285
/
5 259 257 257 255 5 256 258 258 258
g) Povrinska tvrdoa posle 21 mesec

Osovinski
06584/85 06744/85 06584/85 06744/85
sklop
Br. toka Br.toka
Merne 44 45 18/1 18/9 Merne 44 45 18/1 18/9
take take
1 266 271 269 275 1/ 266 265 272 270
2 298 293 289 295 2/ 297 293 295 294
/
3 298 302 301 299 3 303 302 301 304
/
4 284 285 286 287 4 288 285 288 289
5 260 258 257 256 5/ 256 259 258 260
h) Povrinska tvrdoa posle dve godine

Tabela 10.2.1. Rezultati povrinske tvrdoe profila toka u tromesenom intervalu za dve
godine eksploatacionog istraivanja

Ispitivanje povrinske tvrdoe profila monoblok toka na terenu je izvedeno na eleznikim

stanicama Republike Srpske, Snjegotina, elinac, Joavka, Ukrina, Dragalovci i Doboj.
Interval obilazaka i merenje tvrdoe je obavljeno prema planu i programu istraivaa, sa
osnovanom pretpostavakom da je teretni vagon sa ugraenim eksperimentalnim osovinskim
sklopovima, u intervalu izmeu dva obilaska preao minimalno 15.000 km prunog puta.
Takvih obilazaka i merenja povrinske tvrdoe profila tokova je izvedeno osam u intervalu
svakih tri meseca. Merenjem povrinske tvrdoe profila toka vreno je kao to identino
kao u radionikim uslovima, a rezultati su pokazali poveanja povrinske tvrdoe na profilu
toka, gde je povrina profila u stalnom kontaktu sa inom to je i za oekivati.
Kombinovana mehanika optereenja su produkovala ovo poveanje tvrdoe u zonama gde
je kontak toak-ina stalan to potvruju i rezultati merenja u radionikim uslovima.

U cilju dobijanja relevantnih pokazatelja o zadovoljenju eksploatacionih karakteristika

eksperimentalnih osovinskih sklopova sa svim uticajnim elementima, pa i povrinske
tvrdoe, pri funkciji eksploatacije, merena je povrinska tvrdoa profila venca i povrine
kotrljanja na tokovima obrtnog postolja II koji nisu podvrgnuti procesu obnavljanja
venaca navarivanjem, a isti udovoljavaju sve zahtevne karakteristike kvaliteta, usklaeni
odredbama, UIC 812-3 i EN13262. Ovi monoblok tokovi na eksperimntalnom vagonu
Uaddf z broj 86 44 934 6002-1, su podvrgnuti i izloeni istim uslovima eksploatacije kao i
predmetno- istraivaki, a cilj nam je bio da komparativnom metodom dijagnostikih
tehnika i analize, da relevantne pokazatelje za donoenje naunih diskusija i odluka o
izvodljivosti i pouzdanosti celokupnog metodolokog koncepta odravnja venca toka
kvaliteta materijala ER7 navrivanjem. U tabelarnom pregledu 10.2.3. dati su rezultati
212
 merenja povrinske tvrdoe profila venca i povrine kotrljanja monoblok toka koji su
eksploatisani u u obrtnom postoji II komparativni tokovi nakon 12 meseci i nakon 24
meseca. Postupak merenja povrinske tvrdoe je sproveden istim mernim ureajem i
postupkom kao i eksperimentalno-eksploatacioni tokovi u obrtnom postolju I.

Osovinski
00514/78 00006/87 00514/78 00006/87
sklop
Br. toka Br.toka
Merne 1L 1D 2L 2D Merne 1L 1D 2L 2D
take take
1 245 253 254 259 1/ 250 256 253 254
2 263 270 272 271 2/ 275 278 270 279
/
3 280 289 284 287 3 288 289 288 287
/
4 271 270 272 274 4 275 276 276 277
5 254 252 250 253 5/ 255 254 257 256
Rezultati tvrdoe nakon prve godine

Osovinski
00514/78 00006/87 00514/78 00006/87
sklop
Br. toka Br.toka
Merne 1L 1D 2L 2D Merne 1L 1D 2L 2D
take take
1 263 270 268 278 1/ 265 269 274 272
/
2 299 290 290 294 2 293 296 295 298
/
3 302 304 301 299 3 300 301 303 304
/
4 283 286 285 287 4 289 288 287 289
/
5 261 259 255 258 5 257 260 259 263
Rezultati tvrdoe nakon dve godine

Tabela 10.2.3. Rezultati povrinske tvrdoe profila toka na uporednim tokovima

eksploatisanim na istom vagonu u obrtnom postolju II na godinjem nivou.

10.3. Ispitivanje i prezentovanje rezultata ultrazvune defektoskopije

Ultrazvuna defektoskopija venca toka u ovoj fazi je sprovedena kao i ostale dijagnostike
tehnike predviene planom i programom istraivanja. Dijagnostika ultrazvuna
defektkospoija sprovedena je od strane rukovodioca istraivanja i verifikovanih inenjera
za ultrazvunu defektoskopiju. Definisana tehnologija ultrazvunog dijagnostikovanja
izvrena je po celom obimu venca toka primenjenim dijagnostikim ureajem i postupkom
kao kod eksperimntalnog istraivanja slika 10.3.1. Rezultati godinjeg i dvogodinjeg
defektoskopskog dijagnostikovanja prikazani su za svaki toak na dijagramskim zapisom
slika 10.3.2. do 10.2.9.

213
Slika 10.3.1. Pravci dijagnostikovanja venca toka ugaonom defektoskopskom sondom

Slika 10.4.2. Ehogram ultrazvune defektoskopije venca toka 44 nakon, 12 meseci

Slika 10.4.3. Ehogram ultrazvune defektoskopije venca toka 45 nakon, 12 meseci

214
Slika 10.4.4. Ehogram ultrazvune defektoskopije venca toka 18/1 nakon, 12 meseci

Slika 10.4.5. Ehogram ultrazvune defektoskopije venca toka 18/9 nakon, 12 meseci

Slika 10.4.6. Ehogram ultrazvune defektoskopije venca toka 44 nakon, 24 meseca

215
Slika 10.4.7. Ehogram ultrazvune defektoskopije venca toka 45 nakon, 24 meseca

Slika 10.4.8. Ehogram ultrazvune defektoskopije venca toka 18/1 nakon, 24 meseca

Slika 10.4.9. Ehogram ultrazvune defektoskopije venca toka 18/9 nakon, 24 meseca

216
 10.4. Rezultati naponskog stanja u vencu eksperimentalnih tokova

Kao i ostale dijagnostke tehnike, ispitivanja veliine i inteziteta zaostalih napona u vencu i
obodu monoblok toka, procesom eksploatacije, izvreno je u vremenskom intervalu kao i
ostali bitni dijagnostiki parametri toka, usklaene planom i programom istraivanja.
Rezultati zaostlih napona u vencu i obodu toka, prikazni su u tabelama koje su vezane za
termine provere i merenja. Merenje zaostlog napona je vreno sa ultrazvunim aparatom
kojim je sprovedeno ispitivanje zaostalih napona, nakon navarivanja venca. Ispitivai su
struni obueni inejneri u ovoj oblasti, akreditovani od strane proizvoaa dijagnostikog
ureaja DEBBIE iz Poljske slika 10.4.1. Kvartalnim dijagnostikovanjem dobijeni
rezultati su prikazani u tabeli 10.4.1.

Slika 10.4.1. Merenje zaostalih napona u eksperimentalno-eksploatacionim tokovima

procesom eksploatacije u tromesenom periodu za dve godine

INTERVAL ISPITIVANJA
Broj I - godina II - godina
Br.
osovinskog U vencu i obodu toka U vencu i obodu toka Namena
toka
sloga Mpa Mpa
I II III IV I II III IV
44 125 120 115 109 102 97 91 89
06584/11.85 Po UIC
45 30 22 13 +26 +35 +38 +48 +65
510-5 i EN
18/1 37 20 +11 +27 +39 +51 +63 +75
06744/11.85 300
18/9 35 30 18 +24 +30 +46 +52 +60
Tabela 10.4.1. Vrednosti zaostalih napona u tokovima ispitani procesom eksploatacije
za dve godine

217
11. KOMPARATIVNA ANALIZA REZULTATA
ISTRAIVANJA

Sprovedene merne i dijagnostike tehnike i tehnologije u cilju sagledavanja stanja

monoblok toka, nakon obnavljanja venca navarivanjem, kao i dvogodinjim procesom
eksploatacionog istraivanja i dobijenim rezultatima, analizirali smo u dva dela:

1. Analiza rezultata sopstvenih istraivanja sa razaranjem, u laboratorijskim uslovima

2. Analiza rezultata sopstvenih istraivanja bez razaranja

11.1. Analiza rezultata sopstvenih istraivanja sa razaranjem u

laboratorijskim uslovima

Rezultati koji su prikazani u poglavlju 6 i 7 odnose se na eksperimentalna ispitivanja, sa

razaranjem sprovedena u laboratorijskim uslovima i deo rezultata koji su sprovedeni na
realnom delu eleznikog vozila u procesu sprovoenja dijagnostikih tehnika na licu mesta
u radionikim uslovima, imaju za cilj da na osnovu strune naune analize utvrde stanje
sopstvenog toka odnosno proceni uspenosti sprovednog tehniko-tehnolokog postupka
odravanja venca monoblok toka kvaliteta ER7. Ovakvom naunom analizom ovog dela
dijagnostikih rezultata, stvorena je nauna osnova da je tehniko-tehnoloki postupak
odravanje venca monoblok toka navrivanjem, izvodljiv i pouzdan, metodoloki koncept
odravanja[38]93.

Sprovedni koncept eksperimenta je tako sproveden da obuhvata sve relevantne, standardne

metode, usvojene u svetu i kod nas, a prihvaene od strane meunarodnih eleznikih
uprava, a time je dokazan jedan od tehnikih uslova za dokazivanje glavne hipoteze.

Kao osnov za komparativna ispitivanja su koriene standardizovane metode koje se

primenjuju pouzdanim tehnikama i tehnologijama pri osvajanju novih vitalnih proizvoda na
eleznikim voznim sredstvima. Etaloni, ablon i uzorci su isto tako pripremani prema
standarnim akreditovanim matodama. Na pokazanim rezultatima, stvorena je osnovna
pretpostavka da sprovedene tehnike i tehnologije dijagnostikovanja obnovljenog venca
monoblok toka ne naruava koncept dokazivanja i osvajanja novog tehniko-tehnolokog
postupka odravanja venca monoblok tokova kvaliteta ER7.

11.1.1. Analiza rezultata smera sopstvenih naprezanja u materijalu monoblok toka

U poglavlju 7 je prikazan jednostavan postupak ispitivanja smera sopstvenih naprezanja u

monoblok toku nakon sprovedenog tehniko-tehnolokog postupka odravanja venca
navarivanjem, kao i rezultati dobijeni merenjem i uporednim ispitivanjaem shodno EN
13262. Rezultati ispitivanja su prikazani u tabeli 6.1.1. a konpilacija eksperimentalnih
rezultata ukazuje da smer sopstvenih napona koji je produkovan tehnologijom obanavljnja
venca je (negativan) to ukazuje na koncentraciju napona prema glavini toka.
Ovakva naprezanja svojim intenzitetom deluju na zatvaranje inicijalnih pukotina u
sopstvenom toku i usporavaju njenu propagaciju. Ovakv smer sopstvenog naprezanja u
toku je povoljan jer tei suprotno od napona nastalih procesom navlaenja toka na
osovinu kao i napona koji nastaju obnavljanjem venca i napona koji nastaju konbinovanim

[38]93 Vukovi, V.,: Ispitivanje materijala metodama bez razaranja, Meunarodni struni skup,
Efikasnost i upravljanje, Banja Luka, 2008 god.

218
eksploatacionim optereenjima (statikim, dinamikim i termikim optereanjima). U
sluaju da je smer + (poziitivan) ovakvi naponi bi bili nepovoljni, produkuju ka otvaranju
inicijalnih pukotina i poveavaju propagaciju istih. Oni deluju od glavine ka obodu i kao
takvi tee ka rasprskavanju toka.

Nakon radijalnog preseka do otvora glavine, a posle razgradnje unutranjih naprezanja pod
dejstvom negativnog smera napona u obodu toka, obeleeno odstojanje od 100 mm se
smanjilo pribliavanjem leve i desne strane toka na obeleeno odstojanje od 97,8 mm.
Svako smanjenje odstojanja manje od 1 mm tretiralo bi se nedovoljno povoljnim
intezitetom negativnog smera napona, te takvi tokovi bi dali polazne dijagnostike
rezultate za neuspenost novog koncepta tehniko-tehnolokog postupka odravanja venca
monoblok toka kvaliteta materijala ER7, a time i polazne elemente za neuspenost glavne
hipoteze disertacije.

11.1.2. Analiza rezultata tvrdoe po poprenom preseku venca i oboda toka

Ova ispitivanja su sprovedena na radijalnim isecima venca toka eksperimantalnih

tokova nakon obnavljanja venca. Tvrdoa po poprenom preseku venca toka je ispitivana
na dodatnom materijalu, u ZUT i u osnovnom materijalu. U poglavlju 6.2. prikazan je
iseak venca toka i merne take po poprenom preseku. Merne take sa slike 6.2.1.2 od 1-
5 su take tvrdoe navra, take od 6-10 tvrdoa u ZUT-u, a take 11 i 12 je merena tvrdoa
osnovnog materijala. Vrednosti tvrdoe postignute na svim eksperimantalnim uzorcima
monoblok tokova su prikazane u tabeli 6.2.1.1. Rezultati u tabeli pokazuju da tvrdoa
dodatnog materijala je ujednaena i nalazi se blie gornjoj granici tvrdoe koja je propisana
EN 13262 i objavom UIC812-3, a nalazi se u dozvoljnim granicama od 235 do 285 HB.
Tvrdoa u ZUT-u je neto nia ali je ujednaena i zadovoljavajue vrednosti kao i tvrdoa
osnovnog materijala.

Ovi rezultati ukazuju da je tvrdoa dodatnog materijala blia gornjoj granici to poveava
otpornost na habanje pri procesu eksploatacije u kontaktu toak-ina te time i omoguava
dui eksploatacioni vek toku to je svakako povoljno. Lokalnih termikih otvrdnjavanja
ispitivanjem nije izmereno kako u dodatnom tako i u ZUT-u to ukazuje da koncipirani
tehniko-tehnoloki proces navarivanja venca je uspeno sproveden i kao takav potvruje
pouzdane rezultate ove analize. Ova ispitivanja sprovedena su u laboratorijama koje su
akreditovane za ova ispitivanja shodno EN ISO 6506-1:1999.

Tvrdoa po poprenom preseku oboda i diska monoblok toka je takoe usklaena prema
meunarodnoj objavi UIC812-3 i EN 13262, a koja definie tvrdou u granice 235 do 285
HB. Etaloniranje uzoraka prikazano je u poglavalju 6.2. slika 6.2.2.2. Postignuta vrednost
tvrdoe u obodu je ujednaena i kree se od se 240 do 278. Analize ovih rezultata ukazuju
da predgrevanje oboda toka na temperaturu od 1530C je nauno utemeljen koji obezbeuje
perfektne mehanike karakteristike kao i zadovoljavajue metalruke procese spajanja
dodatnog i zatitnog materijala pri procesu navarivanja venca ne uzrokujui termike
tranformacione promene u celokupnom obodu toka. Merna mesta na etalonima oboda i
spojke toka je pokazalo da izmerene vrednosti tvrdoe se nalaze u uskim okvirima
vrednosti shodno internim i eksternim eleznikim propisima.
Tvrdoa na prelazu izmedju venca toka i spojke (taka A na slici 6.2.2.1.) je manja vie od
10 apoena nego vrednost na granici habanja, ime je ispunjen i ovaj zahtev prema
meunarodnim eleznikim propisima tj. UIC i EN, a nalazi se u dijapazonu od 229 do 235
HB. Proces ispitivanja tvrdoe na obodu i spojki toka je sproveden prema EN 100002-1 i
ISO 6506-1, sa prenikom kuglice 5 mm.

11.1.3. Analiza rezultata epruveta za proveru zatezne vrstoe

219
U poglavlju 6.3. prikazani su rezultati dobijeni zatezanjem epruveta krunog poprenog
preseka, u laboratorijskim uslovima, na hidraulinoj kidalici P-50. Kao i ostale mehnike
karakteristike pa i karakteristike zatezanjem, rezultati su regulisani meunarodnom
objavom UIC 812-3 kao i EN13262. Poloaj uzrokovanja epruveta prikazan je na slici
6.3.1. uzimanjem epruvete iz venca toka, epruveta br. 2. nije regulisano po pomenutim
eleznikim objavama, a epruveta br. 1 iz oboda toka, uzorkovanje je usklaeno UIC 812-
3 i EN13262.
Eksperimenti su izvedeni na sobnoj temparaturi, uskalaen EN 10002-1, na hidraulinoj
kidalici P50, prikazano na fotografiji 6.3.4. a rezultati eksperimentalnog ispitivanja
prikazani su u tabeli 6.3.1. Analizom dobijenih rezultata za sva etiri ekspirementalna toka
vidljivo je da su sile na granici razvalaenja proporcionalno ujednaene granicama
razvlaenja, i nalaze se izmeu 578 do 640 N/mm2, a eleznikim propisima ne sme biti
manja od 520 N/mm2. Vrednosti granice kidanja svih epruveta su u opsegu od 838 do 898
N/mm2, a propisane vrednosti za obod i venac toka definisane su objavom UIC i EN tj.
koja se kree od 820 do 940 N/mm2. Iz tabele dobijenih rezultata zatezne vrstoe
uoavamao da su sve epruvete iz venca tj. br, 2 sa slike 6.3.1. poglavalja 6.3. na nioj
granici kidanja to ima za rezultat uticaj materijala navara u telu epruvete, a isti se oituje
poveanom tvrdoom u odnosu na osnovni materijal venca toka, to karakterie smanjenje
zatezne vrstoe. Vrednosti granice kidanja zatezanjem epruveta u vencu toka je od 838
do 848 N/mm2, to je zadovoljavajue, a epruveta u obodu toka 878 do 898N/mm2.

Svi dobijeni rezultati pokazuju da su termike i metalurke karakteristike usklaene

tehniko-tehnolokim procesom obnavljanja venca navarivanjem, a nisu poremetile
zahtevne zatezne karakteristike venca i oboda monoblok toka kvaliteta materijala ER7.
Rezultati izduenja iz tabele pokazuju da su sve epruvete iznad minimalne granine
vrednosti po UIC 812-3 i EN13262 to jest 14.

11.1.4. Analiza rezultata ispitivanja metodama mehanike loma

Parametri mehanike loma su odreene po etiri epruvete iz svakog eksperimentalnog toka

uzorkovane iz materijala toka, prikazanog na slici 6.4.1. poglavlje 6.4, a delimino
usklaeno sa odredbama UIC 812-3 i EN 13262. Epruveta iz venca pod oznakom d nije
uzorkovanje propisano zakonskim regulativama, a tehniko-tehnolokim postupkom je
predvieno za uzorkovanje i ispitivanje u cilju dobijanja relevantnih pokazatelja udarne
ilavosti iz razloga sastava kombinovanog materijala, tj. osnovnog i delom dodatnog tj.
navara. Poloaj uzorkovanja ove epruvete iz venca toka, ima bitan svoj znaaj za analizu i
ocenu uspenosti sprovedenog sasvim novog tehniko-tehnolokog postupka odravanja
eleznikih tokova.

Ispitivanje je sprovedno u akreditovanim laboratorijama, arpijevom metodom,

podvrgavajui ispitivanju epruveta u dve grupe uzoraka: jedna grupa je ispitana pri +20oC
sa U zarezom , a druga grupa pri -20oC sa V zarezom. Epruvete su izraene u skladu sa
EN 10045-1, a postupak ispitivanja prema ISO 6506-1:1999. prikazane na slici 6.4.3,
pravougaonog oblika. Zarezi U i V su izvedeni popreno skidajui manji deo dodatnog
materijala-navara, a veu koliinu osnovnog materijala. Dobijeni rezultati ispitivanja
udarom oitani su na arpijevu klatnu i prikazani u tabeli 6.4.1. Rezultati ispitivanja
ilavosti materijala toka kvaliteta ER7 nakon obnavljanja venca navarivanjem, pokazali
su vrednosti koje su prihvatljive od meunarodnih normi. Minimalna vrednost ilavosti
materijala u obodu toka pri radnoj temperaturi sa U zarezom je 21 J, a maksimalna 23 J.
Vrednosti ilavosti materijala nastala udarom po UIC 812-3 kao i EN 13262 je 12 Joula.
Ovi dobijeni rezultati i analizom preloma epruveta moemo dati optu ocenu da se radi o
ilavom lomu koji karakterie izraena svojstva plastinosti, a uoava se jako izraena
220
deformacija na mestu prekida epruvete. Povrina preloma ima sitnozrnastu-vlaknastu
strukturu i bez sjaja je.

Epruvete iz venca toka sa delom dodatnog materijala koji je nastao procesom navrivanja
venca sa U zarezom pokazuju neto manju vrednost i kreu se od 14 do 18 J. Ova udarna
ilavost je u zadovoljavajuim vrednostima regulisana meunarodnim eleznikim
propisima. Pokazana nia vrednost od epruvete oboda je posledica navara koji je tvreg
karaktera, to jest linearne zavisnosti vrstoe i tvrdoe. Struktura navara je livena bez
uzdunih valakana koja nastaju mehanikom preradom, to je za posledicu dovelo do
neznatnog smanjenja ilavosti. Optom analizom preloma epruveta moemo slobodno rei
da se radi o prelazu izmeu krtog i ilavog loma.

Rezultati epruveta sa V zarezom oznaene sa a, b i c i temperaturom ispitivanja -20oC, su

pokazale vrednosti od 14 do 16 J, a epruvete sa oznakom d od 8 do 11 Joula. Po
meunaraodnim eleznikim obajavama vrednost ilavosti epruveta nastala udrom sa V
zarezom i temperaturi epruvete od -20oC, ne smije biti manja od 7 J.
Optom analizom svih preloma ovih epruveta, moemo dati zakljuak da se radi o krtom
lomu kod koga se ne uoavaju znaci plastine deformacije na mestu prekida, a prelomna
povrina loma ima krupnozrnastu strukturu i svetliju boju.

11.1.5. Analiza rezultata hemijskog udela u osnovnom materijalu i navara na vencu

monoblok toka

U poglavlju 6. eksperimentalnog istraivanja, sprovedn je postupak hemijske analize

tokova koji su podvrgnuti razaranju u labortorijskim uslovima. Sutina hemijske analize
jeste da se utvrdi sastav i struktura elika osnovnog i dodatnog materijala radi njegove
klasifikacije, a time i provere pripadnosti potrebnosti kvaliteta. to se tie osnovnog
materijala rezultati su potvrdili hemijski sastav shodno atestnoj dokumentaciji za
odgovarajui toak, a tehnika analize ovog osnovnog materijala sprovedena je na
Kvantometru u akreditovanim labortorijama. Udeo hemijskih elmenata C, Mn i Si u
osnovnom materijalu toka su na gornjoj granici shodno eleznikim propisima UIC 812-3
i EN 13262. Iz teorije zavarljivosti elika, poznato je da sadraj Ugljenika preko 0,25
pogorava zavrljivost, poveava vlanu vrstou i granicu razvlaenja, a smanjuje udarnu
ilavost i sposobnost deformacijama. U naim eksperimentalnim tokovima sadraj
Ugljenika se kree od 0,48% do 0,49% u osnovnom materijalu, to je uslovilo za
preduzimanje dodatnih mera za proces navarivanja venca.

Mangan u tokovima koji su predmet istraivanja se nalazi od 0,71% do 0,72%, a znamo da

sa ovim udelom u materijalu Mn znaajno poveava vlanu vrstou i tvrdou, a u manjoj
meri i granicu razvlaenja. Takoe sa ovim udelom Mn znatno utie na smanjenje udarne
ilavosti.

Silicijum u osnovnom materijalu eksperimentalnih tokova pokazuje udeo od 0,29 do

0,31%, a takva vrednost utie na poveanje granice razvlaenja i vlane vrstoe. Pored
ovih hemijskih elementa znaajan uticaj na strukturne transformacije i meanja osnovnog i
dodatnog materijala ima i Cr.
Hmijskom analizom dodatnog materijala navara na vencu toka sproveli smo u
laboratorijskim uslovima, tehnikama LECO analizatoru, tipa LECO-SC 444. U poglavlju 6.
tabela 6.5.1. dati su rezultati ispitivanja osnovnog materijala monoblok toka, a u tabeli
6.5.2. su iskazane granine vrednosti pojedinih hemijskih elemenata navara na vencu toka
za sve eksperimentalne tokove.

221
Dobijeni rezultati dodatnog materijala na vencu toka navar, pored ugljenika, legirajui
elementi Mn, Si i Cr ukazuju na zadovoljavajui sadraj koji moe da obezbedi sve
zahtevne mehanike karakteristike venca toka kao to su: tvrdoa, zatezna vrstoa,
ilavost i izduenje. Udeo ovih elementa je C od 0,38 0,44% ; Mn od 1,25 1,36%; Si od
0,42 0,50% i Cr od 0,32 0,39%. Osatali legirajui elementi u osnovnom i dodatnom
materijalu ukazuju na zhtevne sadraje. to se tie tetnih elementa u osnovnom i
dodatnom materijalu venca toka, dobijeni rezultati ukazuju da u osnovnom materijalu
sadraj S se kree od 0,011 0,014%, a P od 0,013 0,015%. Ove vrednosti ne prelaze
granicu 0,04% kada mogu da znaajnije utiu na granicu razvlaenja, zateznu vrstou,
ilavost, zavarljivost, sklonost prema nastajanju toplih prslina itd.

Rezultati hemijske analize pokazuju da u dodatnom materijalu navaru, tetnih hemijskih

elemenata ima u dosta manjim udelima i to samo Sumpora koji se kree u svim
eksperimentalnim tokovima od 0,008 0,01% a da Fosfora i nema. Skrivenih tetnih
elementa kao to su Azot, Vodonik i Kiseonik, u osnovnom i dodatnom materijalu nema.

11.1.6. Analiza rezultata metalografskih ispitivanja

Metalografska ispitivanja su sprovedena u akreditovanim laboratorijama koje poseduju

odgovarajuu opremu usklaenu prema ISO/IEC 17025:2000 metoda ispitivanja i
etaloniranja, kao i metoda validacije kod DAP Deutsches Akkrediterungsszstem Prfwesen
GmbH Nemaka, opisano u poglavalju 6.

Na slici 6.6.2.2. prikazana je mikrostruktura osnovnog materijala eksperimentalnog uzorka

venca toka br. 01, a mikroskopskim ispitivanjem ostalih uzoraka pokazali su isti sastav i
ujednaenost strukture materijala elika venca toka. Identinost strukture osnovnog
materijala preostalih eksperimentalnih tokova je posledica njihovog porekla odlivka od
iste arae, istog proizvoaa godine proizvodnje. Struktura je feritno-perlitna, perlit
lamelarni. Ovakav sastav strukture smatramo povoljnim, a uslovnost eleznikih objava je
zadovoljavajua.

Struktura zone spajanja osnovnog i dodatnog materijala prikazana je na mikroizbrusku sl.

6.6.2.3. Vidljivo je da je mikrostruktura povoljna, tj. sastoji se iz meavine perlita sa neto
manje martenzita. Veliina zrna je sa strane navara neto manja, a sa strane osnovnog
materijala neznatno krupnija i postepeno prelazi u osnovni materijal. Zona uticaja toplote
(ZUT) je bez prisustva znakova kaljenja.

Na slici 6.6.2.4. jasno je vidljivo da je materijal navara, tj. dodatni materijal, ist i bez
ukljuaka. Mikrostruktura uzdu visine navara je neznatno razliita jer svaki sledei navar
utie na promenu strukture prethodnog navara. Na sva etiri eksperimentalna uzorka kao i
preostalim koji su predmet ovog istraivanja, navareni deo je martenzitna struktura, sa
veim delom slobodnog ferita. Ovakav sadraj strukture smatramo vrlo povoljnim, budui
da je re o delu profila toka koji je intenzivno izloen troenju (habanju), a ovakva
struktura karakterie elemente poboljanosti, odnosno poveanu tvrdou i otpornosti na
habanje to je i cilj.

to se tie istoe materijala, kako osnovnog tako i dodatnog navara, ispitivanja su

izvedena pomou sumpornog otiska (Baumanova metoda) usklaena standardom JUS
C.A3.020:1987, ISO 4967-1988. Analizom priloenih slika Baumanovog otiska 6.6.1.1.
jasno se vidi da je stepen istoe u osnovnom i dodatnom materijalu povoljan kao i stepen
prerade osnovnog i dodatnog materijala. Iz tabele 6.6.1.1. vidimo da su veliine neistoa
osnovnog materijala venca i dodatnog materijala navara, nalaze se u dozvoljenim
granicama koje regulie elezniki propisi i EN 13262. Ovi elezniki propisi dozvoljavaju
222
sledeu neistou u eliku toka kvaliteta ER7: Sumpor, dozvoljeno-2 oitano-1;
Aluminati, dozvoljeno-1, oitano-0; Silikati, dozvoljeno-2, oitano-1; Globularni oksidi,
dozvoljeno-2, oitano-0,5 ili Aluminati+Silikatai+Globularni oksidi = 4, a ove oitane
neistoe su 1,5.

11.2. Analiza rezultata sopstvenih istraivanja bez razaranja

U poglavlju 9, 11 i 8 prikazani su rezultati bitnih dijagnostikih parametra monoblok toka

posmatrano na relnom tehnikom sitemuelezniko vozilo u uslovima eksperimentalnog
naunog dijagnostikovanja nakon sprovedenog tehniko-tehnolokog postupka obnavljanja
venca navarivanjem i procesom funkcionalne eksploatacije. Dobijeni rezultati prezentovani
su u istim poglavljima kroz dijagrame, tabelrno, artimetiki, histogramima i fotografski, a
obraeni i analizirani uz primenu naunih metoda koje su meritorne za meunarodne
zakonitosti eleznikih transportnih sistema.
Rezultati istraivanja bez razaranja, su za svaku dijagnostiku tehniku, analizirani zasebno i
to:
a) analiza rezultata nakon eksperimentalnog istraivanja
b) analiza rezultata dobijenim procesom eksploatacionog istraivanja

11.2.1. Analiza rezultata vizuelne kontrole

11.2.1.1. Analiza rezultata nakon eksperimentalnog istraivanja

Efikasnost funkcionisanja toka eleznikih vozila, zavisi od mnogo faktora kvaliteta koji
karakteriu uslovnost, shodno zahtevima tehnolkog procesa pri procesu proizvodnje
definisani UIC i EN, a dijagnostikovani metodama sa i bez razaranja. Osnovna i prva
provera stanja toka nakon obnavaljnja venca toka, jeste vizuelna kontrola svih parametara
koji se dijagnostikuju ono, standardnim kontrolnim i mernim instrumantima i specijalnim
mernim instrumentima. Analizom rezultata vizuelne kontrole koje je izvedeno u poglavlju
7.1. komparativno su poreeni sa odredbama EN 13262 koji propisuju tehnike parametre
stanja oboda i venca toka za sve novoproizvedene tokove. U tom poglavalju
dijagnostikovane su sledee tehnike karakteristike:
a. prisustvo greki na povrini profila venca toka
b. kvalitet povrine u celoj zoni profila venca toka i oboda
c. dimenzionalni i geometrijski parametri venca i povrine kotrljanja
toka

Analizom rezultata povrinskih greaka opisanih u poglavlju 7.1, nisu uoene nikave mane
ili nedostaci koji bi bili potencionalni uzronici otkaza toka pri eksploataciji.
Rezultati hrapavosti celokupnog profila kotrljanja i venca, ukazuju na dosta nii nivo od
dozvoljene hrapavosti tj 6,3m, a dozvoljena hrapavost je 12,5m. Ova dijagnostika je
merena mehnikim ureajem za hrapavost i uporednom metodom odreena na osnovu
ablon etalona.
Rezultati ispitivanja i merenja geometrijskih parametara venca i povrine kotrljanja kao i
dimenzionalnih veliina dati su u tabeli 7.1.1. Analizom ovih rezultata konstatovano je da
su svi parametri profila venca skoro identini kao kod novoproizvedenog monoblok toka.
To zanai da je visina venca Z1, - 27,328,2 mm; debljina venca y14 -3232,8 mm i oblik
venca qR 10,410,7. Eksploatcioni nazivni prenik je u nadpolovinoj veliini to znai da
je u mogunosti izvriti nadpolovinu radnu funkciju svog eksploatacionog veka. Analizom
dobijenih rezultata geometrijskog oblika profila kotrljanja, konstaovali smo da svi parmetri
ispunjavaju visok nivo zahtevnih tehnikih veliina shodno meunarodnim propisma UIC
812-3 i EN 13262.
223
 11.2.1.2. Analiza rezultata dobijenih procesom eksploatacionog istraivanja

Analizom prezentovanih rezultata vizuelne kontrole, koji su sadrani u poglavlju 10, a

iskazani opisom, sa stanovita naunog posmatranja, vidljivih oteenja prouzrokovanih
normalnom eksploatacionom funkcijom po celom profilu toka nije zapaeno.
Merenjem parametra profila venca i kontrolom povrine kotrljanja, uoeno je prirodno
habanje svih geometrijskih parametra profila venca bez elementa mehanikog ljutenja,
vidljivih prslina ili drugih mehnikih pojava. Tabelarne vrednosti parametara profila venca
iskazane kvartalnom kontrolom na terenu koje je sprovedno po planu istraivaa, a koje
ukazuju na skoro ujednaeno troenje u odnosu na duinu preenog puta. Visina venca
eksperimentalno-eksploatacionih tokova pre stavljnja u istraivaku eksploatacionu
funkciju je bila Z1,- 27,527,6 mm, a na tromesenom merenju ovaj parmetar se kretao u
istom intervalu intervalu tj. Z1,-27,527,6 mm. Na polugodinjem eksploatacionom
istraivanju ova bitna geometrijska veliina venca toka se kretala u intervalu Z1,-
27,627,8 mm. Na godinjem nivou merenja su pokazala izuzetno malu potronju
materijala venca toka koja uveava njegovu visinu te ovaj parametar je tada iznosio Z1,-
27,728 mm. Prvi kvartal druge godine merenja pokazuje ujednaenu potronju profila
venca, te visina venaca u ovom vremenu je dostigla malu korekciju visine i iznosila je
27,828,1 mm. Na kraju druge godine eksploatacionog istraivanja visina venca je bila u
intervalu Z1,-28,328,4 mm. Granina veliina venca toka je 27,5 do 31 mm i kao ostali
parametri profila venca toka su uslovni za eksploatacionu upotrebljivost toka u voznom
sredstvu.

Debljina venca merena u tromesenim intervalima je pokazivala proporcionalnu potronju

materijala shodno potronji visine venca u oba eksperimentalno eksploataciona osovinska
sklopa i imala sledee vrednosti: I. kvartal y14 -2525,6 mm, II.kvartal y14 -25,626,4
mm, III. kvartal -26,427 mm i IV kvartal y14-2727,6 mm.

Druga godina eksploatacionog istraivanja je takoe pokazala da habanje materijala profila

venca toka nastavlja ujednaene vrednosti potronje materijala na profilu venca te
kvartalne veliine su bile sledee: I kvartal y14-27,628,7 mm, II kvartal y14 28,729 mm,
III kvartal y14-2929,8 mm i IV kvartal y14-2930,5 mm. Ovaj bitan parametr venca toka
karakterie upotrebljivost istog ako se nalazi u graninim veliinama 24,5 do 32,5 mm.

Analizom ovih parametra profila venca zapaa se zadovoljavajui ujednaen proces

habanja materijala profila parametara venca, eksperimentalnih tokova to pokazuje
dvogodinje istraivanje koje je izvedeno procesom eksploatacije vagona u realnim
dvogodinjim vremenskim uslovima. Nasuprot tome troenje parmetra profila venca u
obrtnom postolju II, koji nisu podvrgnuti novom tehnolokom konceptu odravanja,
pokazali su neto vee troenje habanjem to je posledica umanjene tvrdoe profila venca u
odnosu na tokove obrtnog postolja I koji su predmet istraivanja. Ovi pokazatelji i te kako
daju pozitivne elmente za izvodljivost primene novog tehnolokog koncepta odravanja
venca monoblok tokova kvaliteta materijala ER7.

Oblik venca qR je parametar koji takoe odreuje stanje toka u eksploataciji ili otkazu i
vrlo je esto da on operie uestalim iskljuenjima osovinskih sklopova u odnosu na ostale
geometrijske parametre venca toka. Procesom eksploatacije ova karakteristika je pokazala
neto manju potronju u odnosu na debljinu i visinu venca, a merenje je vreno kvartalnim
vremenskim periodom u dvogodinjem procesu eksploatacionog istraivanja. Pokazane
vrednosti ove geometrijske veliine eksperimentalno-eksploatacionih tokova sledio je:

224
Prva godina, I kvartal qR=10,510,3; II kvartal qR =10,310; III kvartal qR =109,8 i IV
kvartal prve godine istraivanja qR =9,89,6.

Druga godina istraivanja takoe je pokazala jako male vrednosti promene oblika profila
korena venca i one su se kvartalno menjale po sledeim veliinama: I kvartal qR=9,69,4;
II kvartal qR =9,49,2; III kvartal qR =9,29 i IV kvartal druge godine istraivanja qR
=98,9 . Ovakvo realno umanjeno troenje korena profila venca je rezultat visoke
maksimalno dozvoljene tvrdoe venca profila toka u taki 3 to je pokazano u
tabelarnom pregledu istraivanja povrinske tvrdoe i tvrdoe po poprenom preseku u
poglavlju 7 i 8.

Treba napomenuti, da dozvoljeni oblik profila venca se meri namenskim mernim ureajem
i on karakterie eksploatacionu upotrebljivost toka samo ako se nalazi u mernom polju
6,5 10,7.
Analizom pokaznih rezultata povrine kotrljanja toka zapaeno je sasvim simetrino
troenje oblika dodira toka sa inom i koionom papuom to je sasvim i povoljno i
oekivano zadovoljavajue. Merenjem i analizom rezultata nazivnog prenika prikazanom
u poglavlju 11. zapaa se skoro neznatno odstupanje nazivnog prenika u odnosu na
polazno stanje pre eksploatacionog istraivanja, a prikazano u tabelarnom pregledu 10.1.2.
gde se oito zapaa da promena nazivnog prenika toka u dvogodinjem eksploatacionom
istraivanju je svega umanjena do 4, 5 mm to je svakako vie nego zadovoljavajue. Ovo
ukazuje da tehniko-tehnoloki proces obnavaljnja venca navrivanjem nije prouzrokovalo
nikakve termike i strukturne promene u materijalu realne okoline venca i povrine
kotrljanja tj oboda, te je troenje materijala rezultat prirodnog habanja prouzrokovanog
procesom kotrljanja toka po ini dozirano kombinovanim statiko-dinamikim
optereenjem.

Sveobuhvatanom analizom vizuelnih i kontrolno-mernih geometrijskih parametara profila

eksperimentalno-eksploatacionih tokova, ukazuju na potpuno zadovoljavajue veliine u
dvogodinjem eksploatacionom istraivanju, a ocenjujemo da je to rezultat dosledne
primene naunih metoda i postupaka koji su sadrani u tehniko-tehnolokom procesu
obnavaljnja venca navarivanjem, sa precizno postavljenim uticajnim elementima kao to su
predgrevanje oboda toka, dodatnog i zatitnog materijala, tehnoloki reimi rada, procesa
navarivanja i uslovni tehnoloki nivo mainske opreme.

11.2.2. Analiza rezultata povrinske tvrdoe profila toka

11.2.2.1. Analiza rezultata povrinske tvrdoe nakon eksperimentalnog

istraivanja

Uslovnost eleznikih propisa o graninim vrednostima tvrdoe profila i venca toka

obraeno u poglavalju 7.3, a tehnika merenja je sprovedena savremenim mobilnim
ureajem ijii su dijagnostiki rezultati meritorani za akreditovane laboratorijske
institucije. Ova metoda ispitivanja spada u savremeni dijagnostiki postupak provere stanja
venca monoblok toka i odlikuje se u progresivnoj prednosti u odnosu na statiko
stacionarano ispitivanje. Prednost dijagnostikovanja ovom metodom ine: brzina merenja,
veoma velike mogunosti praktine primene kako na male tako i na velike komponente, a
pogotovo one na teko pristupanim poloajima kao to je i ovaj sluaj i ekonominost
primene koju karakterie tenja potrebe za stalnim smanjivanjem trokova i boljom
kvalitetom. U pomenutom poglavlju (7.3.) primenjeno je ispitivanje tvrdoe profila
kotrljanja i venca toka, statika UCI metoda (eng. Ultrasonic Contact Impedance). Na
225
slici 7.3.1. prikazana je ema ispitivanja tvrdoe profila toka po osi profila venca i
povrine kotrljanja u etiri poloaja sa po pet mernih taaka. U tabeli 7.3.1. dati su rezultati
ispitivanja povrinske tvrdoe nakon navrivanja venca za sve eksperimentalne monoblok
tokove koji su kvaliteta ER7.

Analize rezultata merenja ukazuju da sveukupna zona habanja povrine kotrljanja i venca
toka pokazuje zadovoljavjue vrednosti tj. da je minimalna tvrdoa po Brinelu, pri
svakom merenju od vrednosti 235 HB. Vrednost tvrdoe na mernim takama 3, 4 i 5, to
jest u zoni navara se odlikuje ujednaenom tvrdoom, a iste se nalaze blie maksimalnoj
vrednosti u odnosu na zakonodavne odredbe UIC812-3 i EN 1326 koje uslovljavaju
tvrdou oboda i venca na 235285 HB.Ova tvrdoa je u opsegu od 252 do 272 HB.
Ovakvu tvrdou karakterie dui eksploatacioni vek, odnosno veu otpornost na habnje u
kontaktu venca sa bokom ine u odnosu na povrinu kotrljanja. Ovu mehniku
karakteristiku, smatramo povoljnom, a rezultat je zadovoljavujui koncipirani tehnoloki
postupak obanvljnja venca toka, metodom navarivanja, zasnovan na savremenim nauno
tehnolokim dostignuima u ovoj oblasti. Tvrdoa u zoni povrine kotrljanja i dodira sa
inom je u opsegu 240246 HB. Takva tvrdoa udovoljava zakonske eleznike okvire i
ona e procesom eksploatacije zanajno produkovati uveanoj tvrdoi, takozvanom
smozakaljenju, a kao posledica je stalan kontakt povrine kotrljanja sa inom uz sudejstvo
statikog i dinamikog optereenja.

Pored navednog, vrlo bitno je uoiti i analizirati opseg rasipanja tvrdoe po mernim
takama. Tabelarne vrednosti ukazuju da je rasipanje tvrdoe u izuzetno malim apoenima,
u odnosu na susedne merne take to karakterie visok nivo uspenosti koncipiranog
tehniko-tehnolokog procesa obnavaljnja vnaca monoblok toka kvaliteta ER7.

11.2.2.2. Analiza rezultata povrinske tvrdoe, ispitivana procesom

eksploatacionog istraivanja

Rezultati sopstvenih eksploatacionih ispitivanja povrinske tvrdoe profila venca i

povrine kotrljanja, jedan je od vanih dijagnostikih faktora na osnovu ega se baziraju
nauna saznanja o uspenosti istraivakog projekta disertacije. Naunim posmatranjem i
komparativnom metodom prikazanih rezultata povrinske tvrdoe u poglavlju 10.2
navedenih u tabelama 10.2.1.; 10.2.2.; 10.2.3 i 10.2.4. ukazuju na sledee:
a. Povrina na profilu venca toka (navrivana povrina) u zoni mernih taaka 3, 4,
i 5 nakon kvartalnog dvogodinjeg istraivanja, vizuelnim pregledom i
merenjem ukazuje na potpuno ravnomerno troenje celokupne dodirne povrine
sa inom, a time ravnomerno i istovremno ugroava parametre profila venca
toka tj. visina venca, debljina venca i oblik radijusa u odnosu na komparativne
monoblok tokove, na kojima je povrina koja regulue debljinu venca u
znatnoj prednosti troenja u odnosu na ostale povrine parametara venca.
Analizom svih rezultata povrinske tvrdoe eksperimntalnih tokova, nakon
dvogodinjeg eksplatacionog istraivanja, prosena vrednost pohabnosti
povrine profila venca eksperimentalnih tokova je 1,8 mm, a kompartivni
tokova je 2,3 mm
b. Analizom tvrdoe u takama 3,4 i 5 svih tokova koji su u funkciji istraivanja
na teretnom vagonu serije Uaddf z broj 86 44 934 6002-1, pokazuju da
povrinska tvrdoa na eksperimntalno-eksploatacionim tokovima je
ujednaena sa manjim konstatnim porastom koji se manifestuje procesom
eksploatacije, a posledica je kombinovanog statiko-dinamikog optereanja
pri kotrljanju toka po ini. Ovo se slobodno moe tumaiti povoljnom
pojavom to rezultira smanjenje potroenje profila venca. Kompartivni tokovi
ugraeni na istom istraivakom vagonu na obrtnom postolju br. II povrinska
226
 tvrdoa je neujednaena, odstupa od polaznih vrednosti sa prosenim
smanjenjem tvrdoe u odnosu na eksperimentalne tokove do 8 HB.
c. Analizom dijagnostikih rezultata merenja i kontrole venca toka, koji je
izvren procesom eksploatacije, nakon dvogodinjeg istraivanja, na
eksperimentalno-eksploatacionim tokovima ne postoje elementi istiskivanja
kalote ili vidljivih deformacionih pomeranja materijala sa povrine navara ka
vrhu profila venca niti na povrini prelaza sa korena venca na povrinu dodira
sa inom, a kod kompartivnih tokova uoeni su manje deformaciona
pomeranja materijala ka vrhu venca toka, to je i uobiajno u praksi.
d. Kontrolom povrine navara na venac toka kod eksperimentalnih tokova, sa
uvealom od 20x nisu zapaeni inicijalni znakovi povrinskih ljutenja ili
povrinskih pukotina, kao i na na kompartivnim tokovima bez vidljivih
ikakvih mikroljutenja.
e. Tvrdoa navara pre eksploatacionog istraivanja kao i uveana tvrdoa navara
na profilu venca toka koja procesom eksploatacije, prouzrokovana statiko-
dinamikim i termikim optereenjima nastalim procesom koenja tj.
priteznom silom kone papue na povrinu kotrljanja, udovoljava eleznike
propise i normative naih zemalja.

11.2.3. Rezultati ultrazvune defektoskopije

U teoretskom i eksperimentalnom delu ovog istraivanja predmeta disertacije, veliku

panju smo posvetili izuavanju o domenu primene ultrazvunih dijagnostikih tehnika i
tehnologija, na vitalne elemente eleznikih sistema kao to je monoblok toak. Sa
teoretskog aspekta istraivanja sasvim je izvesno i poznato da prisustvo greaka u svakom
materijalu pa i u materijalu venca toka moe da prouzrokuje katastrofalne posledice pri
procesu eksploatacije. Iz tih razloga sasvim logino i opravdano se nametnuo stav da
ultrazvunoj defektoskopiji i te kako pripada vaan segment tehnikog procesa
dijagnostikovanja, kako pri procesu odravanja venca monoblok toka tako i pri
eksploatacionom procesu. U procesu eksperimentalnih i eksploatacionih ispitivanja
monoblok tokova obnovljenih venaca metodom navarivanja, ova tehnika
dijagnostikovanja nam je dala dragocene dijagnostike podatke potpovrinskog stanja i
greaka u ZUT-u, navaru i osnovnom materijalu venca. Sav tehnoloki proces ultrazvune
defektoskopije sproveden je i usklaen sa EN 26520.

Za donoenje odluka o uvrtavanju osovinskih sklopova u eksploataciju, a koja su

podvrgnuta eksperimentalnom i eksploatacioniom istraivanju primenili smo ultrazvunu
defektoskopiju oboda i venca toka kvaliteta ER7. Na slici 7.4.1. prikazan je proces
ispitivanja ultrazvune defektoskopije savremenim defektoskopskim aparatom, koji je
novije generacije, a o kome je bilo rei u poglavlju 4.3. Tehnoloki proces ispitivanja
defekata u materijalu toka, prikazan je u poglavlju 7, slika 7.4.2. koristei ultrazvuni
ureaj sa pravcem pruanja ultrazvunog snopa talasa prema korenu, venca u podruju, gde
je vren proces nanoenja materijala. Ultrazvunoj dijagnostici su podvrgnuti osnovni i
dodatni materijali venca monoblok toka koji je tehnolokim procesom obnovljen
navarivanjem kod svih eksperimentalnih i eksploatacionih osovinskih sklopova. Dobijeni
rezultati su prikazani zapisom ureaja u obliku dijagrama za svki monoblok tok slika
7.4.3; 7.4.4; 7.4.5. 7.4.6, 7.4.7, 7.4.8, 7.4.9, 7.4.10, a opisno dati u prilogu.
Sa grafikih prikaza ultrazvune defektoskopije se moe konstatovati da promena u
materijalu venca i oboda toka u u obliku inicijalnih pukotina ili lunkera u dodatnom
materijalu nije uoeno, niti je dolo do ikakvih promena u odnosu na stanje pre procesa
obnavljanja venca. Ovo potvruje da novi sveobuhvatni tehniko-tehnoloki postupak
odravanja venca monoblok toka kvaliteta materijala ER7, je zasnovan na novim nunim

227
dostignuima teoretskog izuavanja izvodljivosti varenja i spajanja elika koji spadaju u
kritinu grupu izvodljivosti spajanja postupkom varenja zbog uveanog procenta ugljenika.

Novi koncept odravanja eleznikih tokova svakako je baziran na novim savremenim

tehnikama dijagnostikovanja kao to je ultrazvuna defektoskopija sa mogunou primene
razliitih sondi koje pouzdano otkrivaju svaku greku u materijalu toka, bez obzira na
veliinu, oblik i poloaj greke. Dijagnostikim ureajem USM 35X je sprovedeno
dijagnostiko ispitivanje tokova kako pre procesa obnavaljnja venca tako posle samog
eksperimenta obnavljanja, a potom i procesom eksploatacionog istraivanja u trajanju od
dve godine. Dobijeni rezultati su u potpunosti zadovoljavajui i usklaeni prema
meunarodnim odredbama vezanih za ovu oblast.

11.3. Rezultati ispitivanje zaostalih napona nakon navarivanja

venca, ultrazvunom metodom
Sa stanovita teorijskog izuavanja obnavaljnja venca tehniko-tehnolokim procesom
navarivanja, jasno je predoeno da je prisustvo zaostalih napona neizbeno, a produkovan
je posledicom neuravnoteenog hlaenja metala ava i osnovnog metala. Posledica te
neravnomernosti je realna nesavrenost tehnolokog procesa zagrevanja i hlaenja venca i
oboda toka. Metal ava i ZUT, zbog hladnog osnovnog materijala u okolini, ne mogu da se
slobodno termiki ire i skupljaju, to uzrokuje pojavu napona, koji su posle zavarivanja
prisutni u avu i najblioj okolini. To znai da u zavarenom spoju uvek su prisutni zaostali
naponi, kao posledica neuravnoteenog hlaenja metala ava i osnovnog metala.
Kontrolisano stvaranje napona nakon navarivanja venca i te kako zavisi od tehnologije
zavarivanja, to znai da se ti naponi ispravnim tehnolokim postupkom navarivanja mogu
svesti na minimalne vrednosti to su svakako u ovoj disertaciji i te kako posveene posebne
naune istraivake tehnike i tehnologije primenjene na vencu monoblok toka kvaliteta
ER7.

Merenje napona u vencu i obodu monoblok toka koji su produkovani navarivanjem venca
sprovedno je ultrazvunim postupkom. Ovom metodom se koristio akusto-elastini efekat,
koji opisuje uticaj elastinog dilatacionog stanja na brzinu irenja ultrazvunih talasa.
Primena ove mobilne dijagnostike tehnike merenja zaostalih napona, nastalih procesom
varenja, i napona produkovanim mehnikim i termkim dejstvima, metodama bez razaranja
je savremena i pouzdana tehnoloka dijagnostika koja je primenljiva na eleznikim
voznim sredstvima.
Postojei naponi u materijalu venca toka e uzrokovati razliite brzine polarizovanih
ultrazvunih talasa te e uzrokovati interferencije, tako to e proizvesti na displeju aparata
razliite amplitude i faze emitovanih talasa na osnovu ijeg merenja se utvruje intenzitet
naprezanja. U poglavlju 7 na slici 7.5.1. prikazan je ureaj za merenje napona u vencu i
obodu monoblok toka koji su produkt procesa obnavaljnja venca navarivanjem. Ovim
mernjem dobijeni rezultati prikazani su u tabeli 11.3.1.

Maksimalne vrednosti Po UIC 510-5

Broj
Br. zaostalih napona i EN Istraivaka
osovinskog
toka namena
sloga U vencu i obodu toka [MPa]
44 132 300
06584/11.85 Za eksperimnetalno
45 032 300
i eksploataciono
18/1 44 300
06744/11.85 istraivanje
18/9 38 300
228
 03 143 300
11694/83
04 150 300 Za eksperimentalno
01 120 300 istraivanje
261229/69
02 98 300
Tabela 11.4.1. Vrednosti zaostalih napona nakon navrivanja venca toka

11.4. Diskusija rezultata sopstvenih istraivanja i poreenja sa drugim

uz utvrivanje njihovih meusobnih slinosti i razlika

Diskusija rezultata sopstvenih istraivanja i poreenja sa drugim, uz utvrivanje njihove

meusobne slinosti i razlika, vrena je tokom dugogodinjeg rada u ovoj oblasti.
Dugogodinjim istraivanjem na polju odravanja vitalnih delova eleznikih transportnih
sredstava, analizirana je dostupna litertura razvijenog dela evropskih zemalja [4; 36; 37; 78;
88; 89; 90; 91; 92; 95, 100; 109, 112; 118; 120 i 140] kao i mnogobrojni elezniki
meunarodni normativi i pisani akti, kao i priznati evropski istraivaki elezniki institut
(ERRI) koji se bavio ovom problematikom. Mnogi istraivai pomenute literature su
nedovoljno ili samo teoretski izuavali problematiku predmeta doktorske disertacije, iz
razloga to je meunarodna eleznika unija (UIC) strogo definisala tehnike karakteristike
i rezultatate koje treba da udovolje proizvoai monoblok tokova, a time je i usmerila
eleznike uprave na obavezujui nain odravanja osovinskoh sklopova, tj.
samoprofilisanje nakon habanja parametra venca toka.

Zbog toga za rzliku od prouene dostupne literature istraivaki proces predmeta doktorske
disertacije ima svoje razliitosti, a karakterie je: zadovoljavajua pouzdanost, izvodljivost
primene u klasinim radionikim kapacitetima i uveanom ekonomskom opravdanosti, to
u sutini i ini glavni segment u doprinosu sasvim novom tehniko-tehnolokom konceptu
odravanja venca monoblok toka kvaliteta materijala ER7.

U citiranoj literaturi autora istraivaa [28; 30; 35; 36; 43 i 47]94 i ostale dostupne literture
vezane za temu doktorske disertacije [48; 51; 59; 61; 62; 63; 70 i 117]95 razmatraju se
primeri laboratorijskih ispitivanja i testiranja nivoa kvaliteta novoproizvedenih monoblok
tokova. U odnosu na eksperiment koji je predmet disertacije, postoje razlike u
metodolokom konceptu dijagnostikovanja i provere stanja monoblok toka. Te razlike se
oituju u tehnolokom pristupu dijagnostikovanja stanja toka procesom eksploatcije koji
se sprovodi pri planskom i vanplanskom odravanju i otklanjanju otkaza na tehnikom
sistemu tj. eleznikom vagonu. Ovakvim pristupom istraivakog eksperimenta se
potkrepljuje prvi znaajan doprinos sopstvenog istraivanja koji omoguava uveanu
eksploatacionu pouzdanost tokova na kojma je sprovedn eksperiment. Imajui za injenicu
da se radi o sasvim novom tehniko-tehnolokom procesu odravanja monoblok tokova u
procesu eksploatacije, u koritenoj dostupnoj literaturi nisu sadrane pojedine tehnike i
tehnologije dijagnostikovanja koje bi bile meritorne za ocenu i prepoznavanje nivoa stanja
vitalnog mainskog dela tj. monoblok toka.

[28; 30; 35; 36; 43 i 47] Nauno-istraivaki radovi vezni za temu doktorske disertacije, autor
94

Veljko V., i drugi, objavleni u vodeim nacionalnim asopisma Republike Srbije i Republike
Srpske od 2008 do 2011 godine
[48; 51; 59; 61; 62; 63; 70 i 117] Nauno-istraivaki radovi vezni za temu doktorske disertacije,
95

poznatih autor Republike Srbije i ostalog dela sveta, objavljeni 1998 do 2007 godine.
229
U izuzetno sloenim eksploatacionim eleznikim uslovima, veoma je znaajno
pravovremeno otkrivanje potencijalnih mana i nepouzdanih dijagnostikih parametara
venca toka. U tome se ogleda i drugi znaajn doprinos sopstvenog istraivanja predmeta
doktorske disertacije, a to je primena dijagnostikih tehnika i tehnologija bez razaranja,
procesom eksploatacije, a koje su meritorne za procenu stanja i uveanja nivoa
pouzdanosti. Sa aspekta sprovedenog celokupnog sopstvenog istrivakog procesa
predmeta doktorske diseracije, diskusiju rezultata i poreenja sa drugim uz utvrivanje
njihovih meusobnih slinosti i razlika, moemo posmatrati kroz dva istraivaka procesa:
3. Diskusija rezultata sopstvenih eksperimentalnih istraivanja i poreenja sa drugim
uz utvrivanje njihovih meusobnih slinosti i razlika
4. Diskusija rezultata sopstvenih eksploatacionih istraivanja i poreenja sa drugim uz
utvrivanje njihovih meusobnih slinosti i razlika

11.4.1. Diskusija rezultata sopstvenih eksperimentalnih istraivanja i

poreenja sa drugim uz utvrivanje njihovih meusobnih
slinosti i razlika
Sa naunog gledita, analize i diskusije eksperimentalnog istraivanja primenjuju se
obavezno kod sloenih stanja optereenja i naprezanja na modelima i elementima
konstrukcija koje nose veliku odgovornost pri eksploataciji u tehnikom sistemu. Takav
pristup naunog saznanja ovoj doktorskoj disertaciji je primenjen i sproveden istraivaki
eksperiment na odabranim modelima tj. monoblok tokovima. Na tim eksperimentalnim
tokovima pokazani su relevantni dijagnostiki rezultati, a na osnovu kojih je naunim
posmatranjem analizirani i komentarisani u poglavlju 11.1.. Na taj nain analizom i
diskusijom dobijenih eksperimentalnih rezultata u laboratorujskim uslovima, u poreenju sa
istraivaima [5; 21; 26; 35; 37; 47; 69; 79; 83; 116, 120 i 134] rezultata koji su ujedno i
kreatori meinarodne UIC objave 812-3 i EN13262, je postignut odreeni nivo uspenosti
ovog dela istraivakog procesa predmeta doktorske disertacije. Svi rezultati koji su
predmet eksperimntalnog istraivanja tj. vizuelna kontrola, hemijska analiza, tvrdoa
profila toka, mehanike karakteristike prouzrokovane zatezanjem i lomom epruveta,
mikrografske karakteristike, smer i intezitet napona u celokupnom toku, ultrazvuna
defektoskopija, zaostali naponi u vencu toka i vrednosti ilavosti do pucanja venca toka,
su pokazali zadovoljavjui nivo usklaenosti prema pomenutoj UIC objavi i EN. Sve
tehnike i postupci ispitivanja i dijagnostikovanja su sprovedeni u akreditovanim
laboratorijama, standardnog tipa, koristei usklaenost vaeih normativnih akata shodno
postupku merenja, kontroli i ispitivanja prema EN, a dobijeni rezultati sopstvenih
eksperimentalnih istraivanja su uporedivi sa rezultatima navedne literature. U cilju
komparativnosti rezultata eksperimentalnog istraivanja u nastavku su tabelarno,
dijagramski i opisno prezentovani po redosledu sprovednog istraivanja.

1. Hemijska anliza dodatnog materijala i osnovnog materijala

Maksimalni udeo %
Kvalitet
C Si Mn Pb S b,c Cr Cu Mo Ni V Cr+Mo+Ni
elika
0,46
ER7 0,40 0,80 0,020 0,015 0,30 0,30 0,08 0,30 0,06 0,50
0,52
Tabela 11.4.1.1. Maksimalni udeo hemijskih elementa u materijalu monoblok tokova
kvaliteta ER7 po UIC 812-3 i EN 13262

230
 Broj ANALIZA u%
toka C Si Mn P S Cu Cr Ni Mo V Al
01 0,38 0,42 1,35 - 0,008 0,15 0,39 0,09 0,015
02 0,38 0,50 1,25 - 0,010 0,14 0,32 0,10 0,022
03 0,42 0,44 1,35 - 0,011 0,15 0,34 0,11 0,018
04 0,44 0,46 1,36 - 0,008 0,16 0,33 0,09 0,024
Tabela 11.4.1.2. Rezultati hemijske analize navara eksperimentalnih tokova

Dobijeni rezultati dodatnog materijala na vencu toka-navar, prikaznog u tabeli 11.4.1.2,

pored ugljenika, legirajuih elemnta Mn, Si i Cr ukazuju na zadovoljavjui sadraj koji
moe da obezbedi sve zahtevne mehnike karakteristike venca toka propisane UIC 812-3 i
EN 13262, to i ukazuju istraivai dostupne literature ovog problema [2; 4; 5; 21; 26; 37;
47; 69; 79; 83; 116, 120 i 134]. Dobijene vrednosti bitnih elemenata koji definie
regulativna eleznika literatura se kree u granicama: C od 0,38 0,44% ; Mn od 1,25
1,36%; Si od 0,42 0,50% i Cr od 0,32 0,39%.

to se tie tetnih elemenata u osnovnom i dodatnom materijalu venca toka, dobijeni

rezultati ukazuju da u osnovnom materijali sadraj S se kree od 0,0110,014%, a P od
0,013 0,015%. Ove vrednosti ne prelaze granicu 0,04% kada mogu da znaajnije utiu na
granicu razvlaenja, zateznu vrstou, ilavost, zavarljivost, sklonost prema nastajnju toplih
prslina itd.

Skrivenih tetnih elmenta kao to su Azot, Vodonik i Kiseonik, u osnovnom i dodatnom

materijalu nema. Ovakav hemijski sastav dodatnog materijala i te kako je rezultat dobro
definisanog sastava elektrodne ice, zatitnog materijala (praka) kao i sveobuhvatnog
koncepta tehnolokog procesa navarivanja.

2. Tvrdoa po porenom preseku profila venca

Slika 11.4.1.1. Merna mesta ispitivanja tvrdoe na dodatnom materijalu venca

toka[30]96

[31]96 Vukovi, V., i inenjeri instituta Objedinjenog Metalurukog Konbinata Rusije, Viksa,
2010.

231
 Merno
Uzorak
mesto 1 2 3 4 5 Prema UIC 812-3 i EN 12363
broj
br.
1 HB 265 271 285 289 262
2 HB 264 260 271 272 265
3 HB 265 267 267 271 265 235285 HB
4 HB 259 260 262 260 248
Tabela 11.4.1.3. Rezultati tvrdoe dodatnog materijala venca toka ispitivane po
poprenom preseku[31]

Vrednost tvrdoe dodatnog materijala prikazanih u tabeli 11.4.1.3, su na oekivanom nivou.

Rasipanje rezultata, je jako malo to potvruje dosledno koncepiran tehnoloki postupak
navarivanja venca toka. Ispitivanje tvrdoe na eksperimentalnim uzorcima, u zoni
dodatnog materijala izvedno je po Rokvel metodi (HRc), a rezultati pokazuju da je u
dodatnom materijalu tvrdoa znatno vea od tvrdoe osnovnog materijala. Dobijeni
rezultati ispitivanja su na gornjoj granici propisanih veliina shodno eleznikim
internacionalnim propisima tj. eleznikoj UIC objavi 812-3, kao i EN 12363. Ovakva
tvrdoa dodatnog materijala upuuje na manju plastinost u podruju visoke vrstoe i
sklonosti krtom lomu, a nasuprot tome ta visoka tvrdoa ukazuje na poveanu otpornost na
habanje to produava eksploatacioni vek toka, a to uveava ekonomski efekt.

3. Udarna ilavost venca toka na dodatnom materijalu

Slika 11.4.1.2. Mesto uzorkovanja epruvete za ilavost

Prema UIC 812-3 i

Osovinski sklop 261229/69 11694/83
EN 12363
01 02 03 04
Monoblok toak Izmerne vrednosti
[Nm/cm2] Min.
Epruveta iz venca dodatni 12 [Nm/cm2]
materijal d 16 15 18 14
KU [J] pri +20oC
Epruveta iz venca dodatni
Min.
materijal d 9 11 8 9 2
7 [Nm/cm ]
VU[J] pri -20oC
Tabela 11.4.2.4.Rezultati udarne ilavosti eksperimentalnih monoblok tokova
uzorkovanih iz venaca [31]97

[31]97 Vukovi, V., i inenjeri instituta Objedinjenog Metalurukog Konbinata Rusije, Viksa,
2010.

232
Uzimajui u obzir dobijene rezultate, koji su prikazani u tabeli 11.4.1.4. moe se zakljuiti
da su primenjeni postupci ispitivanja duktilnosti i ilavosti dodatnog materijala na vencu
toka, visoke vrstoe selektivni. Rezultati dobijeni pomou arpi ispitivanja su saglasni sa
rezultatima propisanim meunardnom objavom UIC 812-3 i EN 12363 za ovu oblast, te se
za ova ispitivanja potvruje uspenost primene novog tehniko-tehnolokog postupka
odravanja osovinskih sklopova nakon habanja parametara venca toka eleznikih vozila.

4. Zatezna vrstoa venca toka sa sastavom dodatnog materijala i prema UIC i EN

Slika 11.4.1.3. Poloaj uzorkovanja epruveta za eksperiment istezanjem

Prema UIC 812-3 i EN 12363

Granica razvlaenja Zatezana vrstoa Izduenje
Rv Rm 5 (10)
[N/mm2] [N/mm2] [ %]
520 820940 14
Tabela 11.4.1.5. Uslovne mehnike osobine zatezanjem epruveta iz venca toka po UIC
812-3 i EN 13262

Sila na Granica Max. Zatezana Izduenje

Broj Broj Granici istezanja razvlaenja sila vrstoa
toka epruv. F Rv F Rm 5 (10)
[N] [N/mm2] [N] [N/mm2] [ %]
01 2 46.237 589 65.783 832 19
02 2 45.373 578 65.515 830 18
03 2 45.530 580 66.412 846 18,5
04 2 46.316 590 70.494 848 18
Tabela 11.4.1.6. Rezultati ispitivanja zateznjem eksperimentalnih monoblok
tokova[33]98

[33]98 Vukovi, V., i inenjeri laboratorije, Metalotehna Kneevo, 2010.

233
 Ispitivanja koja se odnose na odreivanje pojedinih osobina vrstoe (mehanike osobine)
imaju vrlo vanan uticaj na ocenu pouzdanosti toka. Cilj kod ovakvih ispitivanja je da se
kod dodtnog materijala venca toka eleznikih vozila, a pod dejstvom optereenja slinog
kakvo e podneti u svom u radu pronau granine karakteristike, kao npr.:

- kada e doi do loma,

- kolika je najvea deformacija,
- kakav je odnos izmeu deformacije i optereenja.

Ove mehnike karakteristike monoblok tokova od materijala elika ER7 se ne trai samo
odreena vrstoa nego ceo niz drugih osobina. Prije svega materijal koji ima
zadovoljavajue osobine vrstoe mora imati i odreene tehnoloke osobine pa da bude
upotrebljiv (npr. da se moe obradom sa skidanjem strugotine kvalitetno obraivati, da ima
ujednaenu trakastu strugotinu, da je ujednaene tvrdoe itd.). Upotrebljivost toka je
realan, ako dobijeni rezultati svih mehnikih karakteristika kao i ispitivanjem zatezanjem
zadovolji kriterije rezultata dostupne literature koja je bazirana na istraivake procese za
ovu obalast [35; 37; 60; 82; 92, 116; 120; 133; 136 i 144], a time je udovoljen interni i
eksterni elezniki zahtev kvaliteta toka, kao to je meunardna objava UIC 812-3 i EN
12363. Pokazani rezultati istraivanja su dali oekivane vrednosti, te sa aspekta ispitivanja
zatezanjem moemo slobodno konstatoveti uspenost istraivakog procesa predmeta
disertacije.

5. Ultrazvna defektoskopija navrenog venca toka i poreenje sa defektoskopiom

pre primene tehnolokog postupka navarivanja

Odsustvo unutranjih greaka u dodatnom materijalu ispitano je kod svih eksperimentalnih

tokova uz primenu automatskog ultrazvunog ispitivanja. Poznato nam je da kod spajanja
metala tehnolokim postupkom navarivanja venca, uglavnom se pojavljuju standardne
greke, a to su otvori sa ravnim dnom, sa razliitim prenicima. Venac toka na kome se
nalazi dodatni materijal, ne sme imati nikakve unutranje greke, koje proizvode eho koji je
istog reda veliine ili vei, nego eho standardnih greaka sa istom dubinom. Prenik ove
standardne greke iznosi do 3 mm. Kod aksijalnog ispitivanja, ne sme se javljati slabljenje
eha odbijenog od zadnjeg zida za vie od 4 dB. Ovakva greka utvrena pouzdanom
dijagnostikom je maksimalna dozvoljena, a ista je predoena opsenim teoretskim
istraivanjem istraivaa u dostupnoj literturi [6; 14;21; 26; 38; 59; 60; 62; 63; 79 i 83] koja
je bazirana na obavezujuu istraivaku i naunu literturu ERRI i zakonskih regulativnih
eleznikih propisa UIC 812-3 i EN 12363. Pokazani rezultati, prikazani na dijgramima u
poglavlju 8 ovog istraivanja, nisu pokazali postojanost ni sklonost dodatnog materijala ka
pojavi toplih i hladnih prslina, to je rezultat dobro koncepiranog tehnolokog procesa
navarivanja uz primenu kontrolisanog predgrevanja oboda toka i intenzivno suenje
dodatnog i zatitnog materijala. Proces dijagnostikovanja i otkrivanja eventualnih,
nedozvoljenih defekata u dodatnom materijalu je izveden ultrazvunim aparatoma tipa
USM 35 XS.

6. Zaostali naponi u vencu toka sa dodatnim materijalom i prethodna defektoskopija

pre primene tehnolokog postupka navarivanja.

Maksimalne vrednosti Po UIC 510-5

Broj
Br. zaostalih napona i EN Istraivaka
osovinskog
toka namena
sloga U vencu i obodu toka MPa
06584 / 11.85 44 132 300 Za eksperimnetalno

234
 45 032 300 i eksploataciono
18/1 44 300 istraivanje
06744/11.85
18/9 38 300
03 143 300
11694/83
04 150 300 Za eksperimentalno
01 120 300 istraivanje
261229/69
02 98 300
Tabela 11.4.1.7. Ekstremne vrednosti zaostalih napona nakon navrivanja venca toka

Eksperimentalno dobijene vrednosti napona u vencu toka nakon navarivanja, potvrdile su

rezultate teoretske analize da se uveanje napona javlja na mestima prelaza venca u obod
toka. Maksimalni radni napon dobijen ispitivanjem ne prelazi ekstremne vrednosti u +
od 150 i 132 MPa i kao takvi ne ugroavaju konstrukciju monoblok toka, imajui u
vidu da dozvoljni radni napon odreen na bazi meunarodnih eleznikih propisa tj. prema
UIC normi 812-3 i EN 13262, ne smiju da preu vrednost od 300 MPa u vencu i obodu
toka.

Ovim istraivanjem je pokazano da uveanja napona nakon navarivanja venca ima, to je

posledica realna nesavrenost tehniko-tehnolokog postupka, tako da se pojedine sfere
materijala bre zagreju i nakon toga bre ohlade procesom navarivanja venca toka. Metal
navara i ZUT, zbog nedovoljno toplog osnovnog materijala u okolini, ne mogu da se
slobodno termiki ire i skupljaju, to uzrokuje pojavu poveanja napona, koji su posle
zavarivanja prisutni u dodatnom materijalu kao i najblioj okolini. Za oekivati je da
zatezne uzdune komponente zaostalih napona u materijalu venca toka su znatno manje i
postojee, a nakon primene ovog savim novog tehnolokog koncepta odravanja venca
monoblok toka, su i poveane. Poprene komponente zaostalih napona su pre reparaturnog
zavarivanja u vencu toka su manje od uzdunih komponenata.

Opti zakljuak, na osnovu ove analize i zakonskih regulativnih propisa, je da dobijene

vrednosti napona prikazani u tabeli 11.4.1.7. nee ugroziti konstrukciju toka, ali ukazuju
na uveanje koja je posledica potpuno nesavrenog istraivakog procesa, a koji je u sutini
u ovom vremenu nov i vrlo kompleksan.

7. Mikrostruktura dodtnog materijala na vencu toka

Diskusija strukture navarenog sloja na vencu je detaljno analizirana u eksperimentalnom

delu istraivkog rada. Poreenja sa drugim uz utvrivanje njihovih meusobnih slinosti i
razlika nije izvodljivo zbog nedovoljno istraivane problemtike ovog problema te se
poreenja mogu analizirati na osnovu propisanih eleznikih normativa UIC 812-3 i EN
12363, kao i rezultata evropskog istraivakog eleznikog instituta (ERRI). Na slici
11.4.1.4. izvreno je snimanja mikrostrukture navara na vencu toka elektronskim
mikroskopom, na kojoj je jasno vidljivo poloaj i oblik spoja navara uz zapaanje sledeih
metalrukih karakteristika.

235
 Slika 11.4.1.4. Mikrostruktura dodatnog materijala na vencu toka [31]99

Dodatni materijal - navar je jasno vidljiv da je ist i bez ukljuaka. Mikrostruktura uzdu
visine navara je neznatno razliita jer svaki sledei navar utie na promenu strukture
prethodnog navara. Struktura navara je martenzitna struktura, sa veim delom slobodnog
ferita. Ovakav sadraj strukture smatramo vrlo povoljnim, i ista je prihvatljiva od strane
UIC 812-3 i EN 12363, kao uporednih rezultata evropskog istraivakog eleznikog
instituta (ERRI) [37]. Povoljnost se ogleda to takva struktura karakterie elemente
poboljanosti, odnosno poveanu tvrdou i otpornosti na habanje to je i cilj.

11.4.2. Diskusija rezultata sopstvenih eksploatacionih istraivanja i

poreenja sa drugim uz utvrivanje njihovih meusobnih
slinosti i razlika
Trei vaan segment celokupnog istraivakog procesa predmeta doktorske disertacije je
nauno izuavanje i diskusija kljunih rezultata nastalih procesom eksploatacije osovinskih
sklopova koji su podvrgnuti sasvim novom tehniko-tehnolokom istraivakom konceptu
odravanja venca monoblok toka kvaliteta materijala ER7. Celokupna dostupna literatura
nije se bavila ovakvim istraivako-naunim saznanjima te ovaj istraivaki rad ima vrlo
veliki znaaj u naunoj i istraivakoj delatnosti ove obalasti. Ovim novim tehniko-
tehnolokim konceptom odravanja osovinskih sklopova stvorena je bazana nauno-
istraivaka osnova koja daje vidan ekonomski efekat. Koritena dostupna literatura
mnogobrojnih nacionalnih i evropskih istraivaa iz oblasti odravanja novim tehniko-
tehnolokim mogunostima odravanja monoblok toka, nije izuavala i istraivala
izvodljivost primene ovakvog sasvim novog tehnolokog postupka odravanja venca
monoblok toka kvaliteta materijala ER7, te diskusija, poreenja i utvrivanja njihove
meusobne slinosti i razlika nije izvodljiva. Sa te injenice diskusiju rezultata sopstvenog
eksploatacionog istraivanja, vrena je poreenjem sa istraivakim teoretskim osnovama
dostupne naune literature, kao i regulativnim nacionalnim i internacionalnim propisima
kao to je UIC objave i EN za ovu oblast, uz nauno tumaenje njihovih meusobnih
slinosti i razlika.
Izuavanjem dostupne literature i istraivakih radova oito je da se sva dosadanja
istraivanja i izuavanja bavila tehnolokim unapreenjima proizvodnje konstrukcionog

[31]99 Vukovi, V., i inenjeri instituta Objedinjenog Metlalurukog Konbinata Rusije, Viksa,
2010.

236
dizajna toka, teei ka to veoj utedi materijala toka kao i unapreenju tehnolokih
peocesa proizvodnje monoblok tokova, sa perfekcijom postizanja to preciznijih tehnikih
karakteristika kvaliteta toka koji je usklaen meunarodnim propisima i EN. Sa tog
aspekta slobodno moemo rei da je ovo tehniko-tehnoloki postupak odravanja venaca
monoblok tokova kvaliteta materijala ER7, novo idejno reenje zasnovano na
sveobuhvatnom istraivakom procesu koji obuhvata meritorne nove tehnike i tehnologije
dijagnostikovanja, a koje su primenjene kroz ceo tehnoloki proces odravanja osovinskih
sklopova obezbeujui punu pouzdanost pri eksploataciji. Ovakav tehnoloki postupk je
komentarisan i analiziran u tehnolokom delu istraivakog rada ove doktorske disertacije.

Jedan od definisanih ciljeva disertacije, bio je da, koristei sve primenjene naune metode,
na sprovedeni istraivaki eksperiment i dobijenie rezultate, definie optimalni
dijagnostiki tehnoloki sistem odravanja vitalnog dela, venca monoblok toka, koji je
izloen kombinovanim mehnikim optereenjima u eksploatacionim uslovima. Takv
tehnoloko-dijagnostiki proces e moi da unapredi, modernizuje i povea efikasnost sa
aspekta odravanja, pouzdanosti, bezbednosti, produenja veka eksploatacije, smanjenja
ukupnih trokova, podizanja nivoa sigurnosti na odravanju i zatitite ivotne sredine.
Rezultati sopstvenih istraivanja izvodljivosti primene tehniko-tehnolokog koncepta
odravanja venca monoblok toka eleznikih vozila, kvaliteta materijala ER7, je izvodljiv
i primenljiv tehnoloki proces u klasinim radionikim kapacitetima naih drava.

S obzirom na navedno kao i na samu vanost vitalnog dela eleznikog vozila koje je
predmet istraivanja doktorske disertacije, namee se izriita obaveznost uvoenja dodatnih
dijagnostikih tehnika i tehnologija bez razaranja, procesom eksploatacije. Interval
dijagnostikovanja se vri pri svakoj planskoj ili neplanskoj radionikoj intervenciji procesa
odravanja bilo kog mainskog elementa ili sklopa eleznikog vozila.
Pored dijagnostikih i mernih tehnika i tehnologija u eksperimentalnom istraivakom
procesu, primenjene su dodatne dijagnostike i merne tehnike sprovedne istraivakim
eksploatacionim procesom, kao to su:

d. Ultrazvuna defektoskopija profila venca toka u polju dodatnog materijala,

ZUT-u i osnovnog materijala venca,
e. Ispitivanje tvrdoe profila venca toka u tri merne take tj, u zoni qR, i
dodirnog profila venca sa inom i dve take profila kotrljanja i dodira toka
sa inom
f. Ultrazvuno ispitivanje zaostalih napona u vencu i obodu monoblok toka

Dobijeni rezultati sopstvenih istraivanja, tokom izrade disertacije, i eksploatacionog

istraivanja poreeni su sa rezultatima koji su definisani pomenutom UIC objavom i EN.
Ovi rezultati ukazuju potpunu usklaenost prema pomenutim eleznikim propisima sa
pojedinim elementima i poboljanosti kao to je tvrdoa koja se nalazi na samoj gornjoj
dozvoljenoj granici od 265-285 HB, dodtnog materijala koji omoguava i produenje veka
eksploatacije to je svakako dodatni doprinos ovog istraivakog rada predmeta disertacije.

11.4.3. Ultrazvuna defektoskopija profila venca toka u delu dodatnog

materijala, ZUT-u i osnovnog materijala venca

Ovom dijagnostikom potvrena su oekivanja da prsline koje se nau ispod navarenog sloja
tj. u ZUT-u i dodatnom materijalu-navaru, a koje su posledica zamora materijala nastale
eksploatacijom ili produkovane naponskim stanjem materijala u celokupnom monoblok
toku u odnosu na stanje pre eksploatacionog istraivanja, nije dolo ni do kakve promene.
Dobijeni rezultati su anlizirani i poreeni sa rezultatima koritene literture koja je
237
usaglaena sa zakonskim eleznikim propisima za ovu obalast [35; 59; 60, 61; 66; 79; 99;
109; 110, 134 i 141] kao i EN 12363.

Sa priloene slike 12.4.3.1. jasno je dokazano da novih prslina, kao i produkcije postojeih
prslina nije bilo, to svakako potvruje uspenost sprovednog istraivakog rada predmeta
doktorske disertacije.

a) toak 44 b) toak 45

c) toak 18/1 d) toak 18/9

Slika 11.4.3.1. Ehogrami ultrazvune defektoskopije venca toka nakon 24 meseca

11.4.4. Ispitivanje tvrdoe profila venca toka u zoni qR i dodiru profila toka sa inom

Poznato je da elik sa srednjim sadrajem ugljenika, tj. od 0,30 do 0.59% poseduje dobru
duktilnost i vrstou, te da je jako otporan na habanje, i zato se koristi za delove koji su
izloeni velikim statikim i dinamikim optereenjima. To je potvreno i u ovom sluaju da
je dodtni materijal sa sadrajem ugljenika 0,46% i te kako povoljno delovao na otpornost
habanja to je u sutini i veliki doprinos ovog istraivakog rada doktorske disertacije. Kao
to je u poglavlju 11.2. analizirani rezultati povrinske tvrdoe nakon primenjenog
eksperimentalnog tehniko-tehnolokog postupka navarivanja venca, potvreno je i nakon
eksploatacionog istraivanja da su vrednosti tvrdoe navara na oekivanom nivou, a
rasipanje rezultata tvrdoe je u zadovaoljavajuim veliinama.

Poreenjem dobijenih rezultata tvrdoe profila venca u delu dodatnog materijala koji je
izloen enormnom troenju i rezultata korienje literture [39; 44; 59; 82; 109; 110, 116;
136; 139 i 141] i literture koja regulie uslovne karakteristike, pokazano je da je ova
tvrdoa na gornjoj granici to je usporilo proces habanja, a time smanjilo procenat
238
 imobilizacije voznog sredstva po ovoj tehnikoj karakteristici. U tabeli 11.4.4.1.
prezentovani su rezultati povrinske tvrdoe za celo vreme eksploatacionog istraivanja od
24 meseca, gde je jasno upueno da u takama 2 i 3 tj stalnog kontakta toak ina uz
kombinovana mehanika optereenja prouzrokovalo uveanje povrinske tvrdoe na
dodatnom materijalu to svakako uveava vek geometrijskim parametrima a time i
sopstveni vek eksploatacionog toka. Ove vrednosti poveene tvrdoe takoe ukazuje
koritena nauna i istraivaka litertura [88; 89 i 90] na neminovnost ove pojave to je i
oito. eleznike obajave i propisi kao i istraivaki elezniki instituti kao to je ERRI-a,
sa opravdanou ukazuju za uveanjem povrinske tvrdoe profila toka procesom
eksploatacije te toleriu uveanje povrinske tvrdoe profila i do 15% u odnosu na
maksimalnu vrednost propisane proizvoake tvrdoe.

Osovinski
06584 /85 06744/85 06584 / 85 06744/85
sklop
Br. toka Br.toka
Merne 44 45 18/1 18/9 Merne 44 45 18/1 18/9
take take
1 266 271 269 275 1/ 266 265 272 270
/
2 298 293 289 295 2 297 293 295 294
3 298 302 301 299 3/ 303 302 301 304
/
4 284 285 286 287 4 288 285 288 289
5 260 258 257 256 5/ 256 259 258 260
Tabela 11.4.4.1. Povrinska tvrdoa profila, eksploataciono-istraivakih
tokova nakon dve godine

11.4.5. Ultrazvuno ispitivanje nivoa zaostalih napona u vencu i obodu monoblok

toka

Dobijeni rezultati dozvoljavaju zakljuak da su zaostali naponi procesom eksploatacionog

istraivanja doiveli neznatno uveanje to je i oekivano kao i nauno dokazno dostupnom
koritenom literaturom [1; 6; 35; 43, 60; 63; 79; 110; 13; 136; 138 i 141]. Ovo se posebno
odnosi na zaostale napone u samom vencu toka gdje je dolo do termikih promena
procesom spajnja dodatnog i osnovnog materijala monoblok toka. U tabeli 11.4.5.1.
prikazana je raspodela zaostalih napona merni uzduno i popreno po osi ava venca, kao i
u onom delu ZUT gde je lociran navareni spoj.

Izmerne Prema UIC 812-3 i

Broj os. Polazne EN 13262
Broj toka vrednosti
sklopa vrednosti
nakon 24 mesca Max. napon [Mpa]
44 125 89
06584/11.85
45 30 +65
18/1 37 +75 300
06744/11.85
18/9 35 +60
Tabela 11.4.5.1. Vrednosti zaostalih napona u tokovima nakon eksploatacionog
istraivanja

Zatezne uzdune komponente zaostalih napona u metalu navara i u ZUT su i pre

reparaturnog zavarivanja su postojee, a posle obavljenog procesa navarivanja i procesa
eksploatacije u cilju istraivanja uveanja, izazvano kombinovanim mehnikim
optereenjima, su neznatno poveane. Poprene komponente zaostalih napona su pre
239
reparaturnog navarivanja venca toka u ZUT manje od uzdunih komponenata. One deluju
na sabijanje u metalu ava i u ZUT. Posle dvogodinje eksploatacije toka u normalnim
uslovima optereenja, dobijeni su neto uveana raspodela zaostalih napona koji se
koncentriu ka dejstvu sila rasprskavanja toka tj. + smera, a smanjuju vrednost
delovanja napona koji zatvranju homogenosti toka i sile usmeravaju ka centru
glavine toka. Ovakva koncentracija napona prouzrokovana procesom eksploatacije je
logina i oekivana, ista je detaljno prouena i saglasna prema dostupnoj istraivakoj
litertauri, nauno-istraivakim radovim autor u ovoj oblasti [27]100 i [28]101, kao i
regultivnim eleznikim propisima. Poredei prema meunarodnim propisima UIC 812-3 i
EN13262, izmerne vrednosti zaostalih napona u eksperimentalno-eksploatacionim
tokovima nakon dve godine eksploatacionog istraivanja nalaze se u dosta nioj vrednosti
od dozvoljene veliine napona tj. 300 Mpa. Pokazanim vrednostima uveanja napona u
toku procesom eksploatacije svakako obavezuje za doslednu dijagnostiku primenu
ispitivanja napona procesom eksploatacije, kako to definie ovaj nov tehniko-tehnoloki
postupak obnavaljnja venca monoblok toka kvaliteta materijala ER7.

11.4.6. Grafiki prikaz rezultata sopstvenih eksperimentalno-eksploatacionih

istraivanja i poreenja sa eleznikim meunarodnim objavama i
standardima

Na osnovu analize i diskusije celokupnih dijagnostikih rezultata sopstvenog

eksperimentalnog i eksploatacionog istraivanja i poreenja sa drugim uz utvrivanje
njihovih meusobnih slinosti i razlika, bitni dijagnostiki rezultati su prikazani na
dijagramima 11.4.6.1. do 11.4.6.10. Prezentovani rezultatai na dijagramu ukazuju na
postizanje zadovoljavjueg nivoa uspenosti ovog istraivakog tehniko-tehnolokog
postupka odravanja osovinskih sklopova (tokova) u procesu eksploatacije. Vrednosti
pojedinih dijagnostikih rezultata koji su regulisani meunarodnom objavom UIC 812-3 i
EN 13262 i dostupne literaure [1; 10, 20; 30; 32; 47; 50, 59; 60; 62; 130 i 141] pokazani su
na dijagramu u zelenoj boji, a dobijeni rezultati ovim istraivanjem predmeta disertacije
pokazani su na istom dijagramu u crvenoj boji.

Slika 11.4.6.1. Povrinska tvrdoa profila toka nakon navarivanja venca

[27] Vukovi ,V., Adamovi, ., Chalculation and the restore of the porter of waggon series
100

Rgs (Proraun i sanacija napuknua podunog i poprenog nosaa eljeznikog vagona serije
Rgs) Metallurgy, Zagreb 2012.
[28]101 Vukovi ,V., Radi, R., udi, S., Resurfacing monoblock of steel R7T wheel rims (MBW)
for the train wagons. Metallurgy, Zagreb 2011. ISSN 0543-5846

240
Slika 11.4.6.2. Zatezna vrstoa uzorkovanih epruveta iz venca toka

Slika 11.4.6.3. Izduenje epruveta uzorkovanih sa venca toka

241
Slika 11.4.6.4. Udarna ilavost uzorkovanih epruveta iz venca toka na +20C

Slika 11.4.6.5.Udarna ilavost uzorkovanih epruveta iz venca toka na 20C

242
Slika 11.4.6.6. Ultrazvuna defektoskopija venca i oboda istraivakih tokova

Slika 11.4.6.7. Zaostali napon nakon eksploatacionog istraivanja

243
Slika 11.4.6.8. Povrinska tvrdoa profila toka nakon eksploatacionog istraivanja

Slika 11.4.6.9. Hemijski sastav materijala navara na vencu toka

244
 Slika 11.4.6.10. Karakteristike mikrostrukture dodatnog materijala

S obzirom da su sistemi za dijagnostiku projektovani i sprovedeni standardnim

dijagnostikim metodama i postupcima, ovog vremena, a koje uvaavaju elezniki propisi
i normativi, u ovom delu istraivanja obaraene su i primenjene dijagnostike tehnike, koje
su meritorne za naunu analizu i diskusiju postignutih rezultata i ciljeva, sprovedni
procesom eksperimentalnog i eksploatacionog istraivanja. U cilju sagledavanja nivoa
uspenosti pojedinih dobijenih rezultata, metodom komparacije je sprovedena analiza istih
u poglavlju 11.1. primenjenih dijagnostikih i mernih tehnika i tehnologija.

Na osnovu dobijenih rezultata sopstvenih istraivanja ove metalruke karakteristike, iste

pokazuju da je ovaj, novi tehniko-tehnoloki postupak odravanja venaca monoblok
tokova kvaliteta mateijala ER7 izvodljiv tehnoloki postupak, uz realnu mogunost
izvoenja u svim eleznikim radionikim kapacitetima koji se bave odravnjem
osovinskih sklopova. Ovim je pokazno da tema doktorske disertacije moe da bude
predmet naunog razmatranja i analize, kako nacionalnih tako i internacionalnih
eleznikih instituta i time je za oekivati da e verifikovati ovu doktorsku disertaciju kao
kompleksan nauno-istraivaki rad uz odobrenje i praktine primene.

245
12. ZAKLJUAK

12.1. Nauni doprinos disertacije

Istraivanje, nedovoljno istraivane problematike, iji su rezultati prikazani u disertaciji,

predstavlja konkretan doprinos u naunom pristupu primene novog tehniko-tehnolokog
postupka odravanja jednodelnih tokova eleznikih vozila kvaliteta materijala elika
ER7, koji se eksploatiu na vuenim eleznikim voznim sredstvima za brzine kretanja do
120 km/h.

Kako je istaknuto u uvodu, problematika koja je tema disetacije, veoma je aktuelna i

multidisciplinarna i u direktnoj kompleksnosti odravanja eleznikih transportnih voznih
sredstava, sa poveavanjem produktivnosti odravanja, podizanjem nivoa efikasnosti i
pouzdanosti, produenjem veka eksploatacije, smanjenjem ukupnih trokova, podizanjem
nivoa sigurnosti u radu. Istraivanja u ovoj oblasti odravanja vitalnog dela leznikog
vuenog vozila-toak, su veoma kompleksna jer obuhvataju niz opservacija i
eksperimenata, sa jedne strane i razvoj novih pristupa odravanja i menadmentu stanja, sa
druge strane. Kao osnovni elemnat odravanja svakog tehnikog sistema pa i eleznikog
vozila, osnovni pokazatelj uspenosti istraivakog procesa karakterie postizanje
zadovoljavajueg nivoa pouzdanosti pri eksploataciji. U tom cilju disertacija je detaljno
analizirala i pokazala primenljivost meritornih tehnika i tehnologija iji su rezultati
analizirani i diskutovani poreenjem sa obavezujuim UIC normama i EN. Uzimajuci u
obzir ove injenice i viegodinja istraivanja predmeta disertacije i pokazanih rezultata
koji se odnose na razvoj, ispitivanje, modernizaciju i optimizaciju novih savremenih
tehnolokih reenja odravanja vitalnog dela eleznikog vozila, sasvim opravdano je
nametnuta i potreba optimalnih dijgnostikih tehnika i tehnologija u cilju postizanja
efikasnosti tog tehnolokog reenja. Zbog toga izmeu velikog broja mernih i
dijagnostikih tehnika sa razaranjem, koje se u svetu koriste, a priznate od meunarodnih
eleznikih propisa i normi, veoma vanu ulogu u procesu dijagnostike stanja toka pri
eksploataciji eleznikog vozila su primenjene dijagnostike tehnike i tehnologije bez
razaranja zasnovane na polju ultrazvune interferencije.

Predmet istraivanja je bila izvodljivost i primenljivost novog tehniko-tehnolokog

koncepta odravanja venca monoblok toka kvaliteta materijala ER7, uz dominantnu
primenu savremenih i pouzdanih dijagnostikih tehnika i tehnologija.

Definisana metodologija istraivanja pokazala se kao veoma uspena. Eksperimantalna

istraivanja u laboratorijskim uslovima koncipirana su tako da su opsenija i prihvatljiva od
meunarodnih UIC standarda i EN koje vae za ovaj deo eleznikog vozila. Modelno
ispitivanje u laboratoeijskim uslovima je sprovedeno u akreditovanim laboratorijama i
institutima nekoliko zemalja u okruenju, a koji se bave ovom problematikom.

Ispitane su serije epruveta od osnovnog, dodatnog i materijala spajanja tj ZUT, sa krunim i

kvadratnim poprenim presekom. Mesto uzorkovanja je udovoljilo eleznike
meunarodne normative, sa uveanim brojem epruveta. Rezultati su prikazni u disertaciji i
metodom komparacije sa meunarodnim propisima i normama potvruju zadovoljavjue
vrednosti.

Pored ovih laboratorijskih ispitivanja sprovedene su dijagnostike tehnike i tehnologije bez

razranja, pre eksperimntalnog tehniko-tehnolokog procesa obnavljnja venca, posle
eksperimenta, a sa ciljem dobijanja relevntnih naunih pokazatelja promene stanja zaostalih

246
unutranjih napona u vencu i obodu toka kao i defektoskopske slike venca i oboda toka.
Rezultati su prikazni i analizirani u disertaciji.

Imajui u vidu znaaj i uticaj navarenog materijala i samog spoja, na bezbednost i

pouzdanost eleznikog vozila, nametnula se obavezna potreba za eksploataciono
istraivanje. Kao to je i definisano metodologiom istraivanja, veoma vanu ulogu je
imalo eksploataciono istraivanje. Trogodinje eksploataciono istraivanje je sprovedeno na
realnom voznom eleznikom sredstvu - vagonu koji je namenjen za prevoz kamena i
drugih vrstih granulata. Planom istraivakog procesa provedeno je sveobuhvatno
praenje i dijagnostikovanje svih parmetara koji perferiraju za uslovnu pouzdanost sistema.
Ovim planom izvrena je dijagnostika zaostalih napona u vecu i obodu toka sa cilj
identifikacije promene napona koje je posledica radnih kombinovanih opterenja pri
eksploataciji. Vrlo sloenim eksploatacionim optereenjima mogua je i propagacija
unutranjih defekta koje esto u sadejstvu zaostalih napona izazivaju rasprskavanje toka
koje uzrokuje iskliznua sa ina, to u praksi uglavnom mogu biti sa katastrofalnim
posedicama. Rezultati pokazni ovom dijagnostikom su prezentovani i analizirni u
doktorskoj disertaciji sa zadovoljavjuim vrednostima nakon dvogodinjeg eksploatacionog
istraivanja.

Ovim istraivakim procesom vrena su merenja tvrdoe navara i nivo habanja u odnosu na
kompartivne tokove koji su u objektu eksploatacionog istraivanja, tj, na drugom obrtnom
postolju, a koji nisu podvrgnuti predmetu istraivanja doktorske disertacije. Pokazno je vie
nego zadovoljavajue da se znaajno manje habaju venci tokova koji su podvrgnuti novom
konceptu tehniko-tehnolokom procesu odravanja to kao drugi tehniki elementa
uveava eksploatacioni vek.

Posebnu panju ukazuju tehnoloka istraivanja i analiza primene novog tehniko-

tehnolokog postupka odravanja venca monoblok toka kvaliteta materijala ER7,
eleznikih vozila, koja ukazuje na ekonomske trokove primene ovakve metodologije
odravanja kao i vrlo znaajnog i oekivanog produenja veka eksploatacije u odnosu na
sadanji nain odravanja ovih eleznikih tokova. Ovo su izuztno znaajni nauni
pokazatelji koji imaju zdravu naunu podlogu pokazanu istraivakim procesom predmeta
disertacije.

Kao zakljuak moe se istai sledee: Izuavnje i istraivanje predmeta predloene

disertacije moe, u mnogome, da doprinese naunom sagledavanju i preispitivanju procesa
odravanja vitalnog mainskog elementa eleznikih vozila monoblok toka kvaliteta ER7,
svih eleznikih uprava na prostoru Balkana, ali i u irim razmerama. U vrlo
neekonominoj i sloenoj problematici sadanjeg pristupa odravanja osovinskih sklopova
sa tokovima kvaliteta materijala ER7, a to jest samoprofilisanjem i zamenom za nov,
predloena tema disertacije je stvorila zdrvu naunu osnovu novom tehniko-tehnolokom
konceptu reavanja problema i omoguila prilaz svim eleznikim upravama u traenju
optimalnih i ekonomsko opravdanih reenja. Zdrav nauno-istraivaki osnov, svih
pokazanih eksperimentalnih i eksploatacionih rezultata sopstvenih istraivanja, a koji su
relevantni za eleznike nacionalne propise, isti pokazuju da je ovaj, novi tehniko-
tehnoloki postupak odravanja venaca monoblok tokova kvaliteta mateijala ER7
izvodljiv, primenljiv i isplativ tehnoloki postupak, uz realnu mogunost izvoenja u
klasinim radionikim eleznikim kapacitetima naih zemalja.

Ovakv koncept tehniko-tehnolokog odravanja veca monoblok tokova e moi da

unapredi, modernizuje i povea efikasnost sa aspekta odravanja, pouzdanosti, bezbednosti,
produenje veka eksploatacije, smanjenje ukupnih trokova, podizanje nivoa sigurnosti na
radu i zatitu ivotne sredine.
247
12.2. Pitanja koja disertacija otvara
Pitanja koja disertacija otvara na polju odravanja i primene novog tehnolokog reenja
postupkom obnavljanja venca monoblok toka vuenih eleznikih vozila, iji su monoblok
tokovi kvaliteta materijala ER7, kao i optimizacije dijagnostikih tehnika i njihov uticaj na
pouzdanost sprovednog tehniko-tehnolokog postupka, osnova su za planiranje i nastavka
istraivanja koja su izneta u poglavalji 12.
To su:
I. Zbog stalnog razvoja i istraivanja novih konstrukcionih modela monoblok tokova
kvaliteta materijala ER7, neophodno je intenzivno i kontinuirano praenje reenja
razvoja tokova koji su iskljuivo namenjeni vuenim eleznikim sredstvima. Ovo
pitanje zahteva punu panju, a naroito kod monih evropskih proizvoaa tokova
eleznikih vozila, kao to je ruski metalruki kombinat Viksa, eki Bohumin i
francuski Valdini, u cilju sagledavanja primenjivosti novog koncepta odravanja
venca toka.
II. Konstantno praenje razvoja novih dijagnostikih tehnika i tehnologija koje e
omoguiti pouzdaniju dijagnostiku stanja toka procesom odravanja i
eksploatacije. Ovom pitanju treba posvetiti posebnu panju sa stanovita poznavanja
da se nova tehnoloka dostignua transformiu dijagnostikim tehnologijama bez
razaranja u nove softverske pakete praenja i optimizacije dijagnostikovanja
tehnikih sistema.
III. Realno je za oekivati ukljuenje meunarodnih nauno-istraivakih eleznikih
institucija, koji e dati maksimaln doprinos u sagledavnju i daljem istraivanju, a
potom sveobuhvatnoj analizi postignutih rezultata ne osposravjui dostignuti nivo
naunog istraivanja po predmetu doktorske disertacije.
IV. Intezivno praenje razvoja novih savremenih numerikih postrojenja i strojeva za
navarivanje, koji su konstruktivno koncipirani za mogunosti pouzdanije i
jednostavnije primene izvoenja novog tehnolokog postupka odravanja
osovinskih sklopova sa perfekcijom postizanja kvalitetnijeg i pouzdanijeg
tehnolokog procesa obnavljnja venaca monoblok tokova eleznikih vozila
navarivanjem, sa baznim elementima klasinog EPP postupka varenja.
V. Efikasnija i preciznija identifikacija uticajnih parametara pouzdanosti dobijenim
dijagnostikim tehnikama i tehnologijama, primenjenim na ovom metodolokom
konceptu odravanja venaca monoblok tokova kvaliteta materijala ER7 i
odreivanje uticajnih parametara pouzdanosti tokova procesom eksploatacije za
ceo eksploatacioni vek.
VI. Istraivakim procesom predmeta doktorske disertacije, realno su otvorene sve
naune i struno-istraivake diskusije koje e nastojati da opovrgnu ili dograde
ovaj nauni doprinos predmeta doktorske disertacije. Ovakvim naunim pristupom
svakako e se stvoriti zdrav i fundamentalan nani osnov za dalji istraivaki
proces koji e svojim naunim saznanjima uveeti postojee nauno-istraivako
dostignue i time sva ta nauna saznanja produkovati u sasvim realne osnove
ukljuenja veih elezniki kompanija i naunih institucija u sveobuhvatnu analizu i
diskusiju.

12.3. Dokazivanje glavne hipoteze

U savremenoj privredi kvalitet se prepoznaje kao svetski fenomen. Uspenost nekog
tehniko-tehnolokog postupka znaajno je povezan sa ugraenim konceptom kvaliteta,
koji omoguava ostvarivanje, prevashodno pouzdanosti, konkurentske prednosti na osnovu
potivanja tehnikih zahteva i elja trita.
248
Uvaavajui pomenute fundamentalne zahteve trita, u poslednje vreme, sve vee
interesovanje za primenu metoda i postupaka obnavljanja nekog mainskog elementa, je
pokazano naunim i strunim radovima, koji se publikuju, nepobitno ukazuju na injenicu
da su to produktivni tehniko-tehnoloki zahvati dovoenja nekog mainskog dela u
ponovno aktivno stanje nekog tehnikog sistema sa dobrom perspektivom. Kao tehnoloki
postupak primene obnavljanja postupkom navarivanja, funkcionalnih mainskih delova u
eleznikom sistemu odravanja vozila i te kako ima veliku primenu. Imajui za injenicu
svoju odgovornost u voznom sredstvu, toak po tom karakteru spada u osnovni vitalan
mainski element eleznikog vozila. Ta vitalnost i konstruktivno sloeno tehniko reenje
toka je opravdan pokazatelj koji ukazuje na uslovnu izvodljivost odravanja venca nakon
habanja navarivanjem. Sveobuhvatni istraivaki proces predmeta doktorske diseracije i
pokazani rezultatati ukazuju na razvoj i primenu novog tehniko-tehnolokog koncepta
odravanja monoblok toka, koji u sutini moe da predstavlja realan nauni doprinos.

Sprovedna istraivanja u laboratorijskim i eksploatacionim uslovima pokazuju izvodljivost

novog koncepta odravanja venaca monoblok tokova kvaliteta materijala ER7
navarivanjem, u realnim radionikim uslovima koje poseduju odgovarjuu tehnoloku
opremu i dijagnostike ureaje. Primenom ovog sasvim novog tehniko-tehnolokog
postupka odravanja monoblok tokova eleznikih vuenih vozila pokazuje znatne
prednosti u odnosu na postojei metodoloki koncept:

g. Novo tehnoloko reenje odravanja monoblok tokova kvaliteta materijala

ER7, je koncipirano u duhu savremnih tehnoloki postupaka koji su
primenljivi u klasinim radionicama eleznikih uprava naih zemalja,
h. Primenom dijagnostike procesom eksploatacije omoguava izradu
jednostavnog i efikasnog plana preventivnog odravanja, a time i
spreavanja otkaza,
i. Omoguava sagledavanje tehnikog stanja toka u eksploatacionim
uslovima,
j. Znatno smanjuje trokove odravanja,
k. Minimalno jednom produava eksploatacioni vek toka,
l. Omoguava znatno smanjenje avansnih novanih sredstava eleznikim
upravama prema proizvoaima tokova,
m. Znatno omoguava smanjenje zaliha.

Time je dokazana glavna hipoteza doktorske disertacije: Savremena tehniko-

tehnoloka metodologija odravanja monoblok toka eleznikih vozila, kvaliteta
materijala ER7, je izvodljiv tehnoloki proces, zasnovan na konceptu novog
tehnolokog reenja, obnavaljnja venca navarivanjem i savremnih tehnika i
tehnologija dijagnostikovanja koje udovoljavaju nivo pouzdanosti pri funkcionisanju
tehnikog sistema - elezniko vozilo, shodno internaconalnim i nacionalnim
zakonitostima, su obavezne za validnost izvedenog stanja.

Opte je poznato da su sloeni tehniki sistemi u eksploatacionim uslovima posebno

zahtevni kada se od njih trai visok stepen pouzdanosti kao to je konkretan sluaj.
Opravdanost i ulaganje u nove tehnike i tehnologije odravnja ogleda se u doprinosu
optimizaciji, dodatnoj utedi uz poboljanje njihove efikasnosti u sprovoenju planskog i
proaktivnog odravnja. Istraivanja, realizovana u okviru disertacije, pokazala su da
savremeni tehniko-tehnoloki proces odravanja vitalnog dela eleznikog vozila, je
neminovno uvoenje pouzdanih tehnika i tehnologija dijagnostikovanja procesom
eksploatacije u uslovima, gde je tokom eksploatacije toak izloen kontinuiranim, statikim
i dinamikim optereenjima.

249
Ovakvim pristupom i dobijenim rezultatima istraivanja se ukazuje na razvoj i primenu
novog metodolokog tehniko-tehnolokog koncepta odravanja vitalnog dela eleznikog
vozila tj. toka koji moe da predstavljaja realan nauni doprinos.

13. PREDLOZI ZA NASTAVAK ISTRAIVANJA

Ekspirementalna i eksploataciona istraivanja u okviru disertacije dala su odgovor na
mnoga postavljena pitanja, ali su otvorila i nove mogunosti za nastavak istraivanja.

Primena novog tehniko-tehnolokog postupka odravanja vitalnog dela-toka, eleznikog

vozila, ostaje u fokusu interesovanja teoretskih i eksperimentalno-eksploatacionih
istraivanja zbog toga to su tehnologije odravanja nekog dela, savremenim postupcima
obnavaljnja i vraanja u funkciju u ovo vreme dostie progresivan napredak. Te injenice
pokazuju da istraivanja i dobijeni rezultati istraivanja predmeta disertacije otvaraju
veoma iroku oblast naunog intersovanja za nastavak istraivanja i primene novih tehnika
i tehnologija koje se relativno brzo menjau i usavravaju.

2. Budua istraivanja izvodljivosti primene ovog novog tehnolokog postupka

odravanja venca monoblok toka kvaliteta materijala ER7, navarivanjem, bie
bazirana na primeni novih tehnikih metoda i postupaka koji e pouzdano i merljivo
smanjivati postojee i proizvedne unutranje napone, a koji su posledica uveanja
nastalih procesom navarivanja venca. Ove nove tehnike i tehnologije kontrolisanja i
smanjenja napona u nekom mainskom elementu su u istraivakoj fazi primene i
testiranja bazairani na ultrazvuno - vibracionoj metodi. Poznato je da moni svetski
istraivaki instituti ovih godina ubrzano razvijaju i testiraju postrojenja i ureaje od
kojih se oekuje znatano smanjnjenje svih unutranjih napona nastalih zamorom,
eksploatacijom, varenjem, statiko-dinamikim optereenjem itd,
3. Navedna tehnika smanjenja napona e se koristiti za irok asortiman proizvoda, a
naroito za kritine elmente nekog tehnikog sistema, a naroito zavarenih mainskih
elmenata, pri emu veliina elementa varira od malih zavarenih delova, odlivenih,
kovanih i valjnih, pa sve do velikih zavarenih konstrukcija tekih i do 18.000 kg.
Oprema za poputanje napetosti vibracijom od ogromne je vanosti jer ima
sposobnost da popusti unutranje napetosti u bilo kom delu proizvodnog procesa pri
emu e omoguiti:

Poboljanje zavarivanja, jai zavareni zglobovi, bolja struktura zavarenih

zglobova, manje deformacije, manje otpada, manje pukotine, usavravanje
zahtevne strukture, veu rastezljivost i sl.
Poputanje napona je: lako, brzo, proverljivo poputanje stresa, nema
toplotne deformacije, nema ogranienja u veliini dela, smanjeno vreme
mainske obrade za 41% i sl.
Takozvani "Weld ureaj" Meta-Lax CNC imae mogunost primene tokom
tehnolokog postupka varenja-navrivanja venca toka sa vrlo blagim "sub-
harmonijskim vibracijama" koji e ve u tenom stanju navara i okoline
materijala navara smanjivati potencijalne napone i vrlo opasne inicijalne
pukotine i do 70%.

5. Kontinuirano praenje tehnolokog razvoja u metalurukim procesima spajanja

metala zavarivanjem i realnom praktinom primenom savremnih tehnolokih
dostignua.

250
 Kako smo pomenuli u disertaciji, nova tehniko-tehnoloka dostignua na razvoju
odravanja kritinih elementa eleznikog vozila, imaju stalnu tendenciju za
uveanjem stepena pouzdanosti kvalitetnog spajanja metala tehnolokim procesom
varenja odnosno navrivanja elika koji spadaju u grupu rizino varljivih materijala
zbog uveanog sadraja ugljenika. Poznato je da dosadanja tehnoloka reenja i
nauna saznanja upuuju na izvodljivost spajanja elika varenjem sa sadrajem
ugljenika do 0,35%. Vei procenat ugljenika u elinim materijaliama od
navedenog udela, elici se tretiraju kao kritini materijali koji se uslovno mogu
podvrgnuti tehnolokim procesima spajanja zavarivanjem.
6. Realno je za oekivati da budua istraivanja u predmetu disertacije e biti
koncipirana na fundametu numerike automatizacije maina koje e svojom
savremnou postii potpunu, pouzdanu i efikasnu eliminaciju ljudskog faktora na
sprovoenje tehnolokog procesa navarivanja venca monoblok toka. Ovakva
automatizacija e dovesti do perfektnosti tehnikih parametara reima rada koji su i
te kako vani za postizanje kvaliteta navara.
7. Pored tehnoloko-metalrukog razvojnog unapreenja procesa navarivanja venca
monoblok toka, u daljem istraivakom radu se planira da se tehnolokim
procesom navarivanja venca uvedu savremene dijagnostike tehnike i tehnologije
praenja procesa spajanja metala zasnovane na primeni termografskih kamera.
Primenom ove savremene dijagnostike tehnike uveao bi nivo kvaliteta navara, kao
i uticaj pojedinih tehnolokih parametra tehnolokim procesom navarivanja, a time
bi se proaktivno uticalo na kvalitet navara i spoja. Planira se praenje procesa
navarivanja tehnikama koje identifikuju brzu dijagnostiku stanja spajanja razliitih
materijala.
8. U nastavku istraivanja panja e biti posveena odreivanju parametara
pouzdanosti dijagnostikih sistema koji ukljuuju termografiju kao integrisanu
metodu sa ostalim klasinim metodama koje se primenuju procesom eksploatacije.
S obzirom da je pouzdanost verovatnoa da e vitalan deo eleznikog vuenog
vozila- monoblok toka uspeno obavljati funkciju u datom vremenskom periodu uz
zadovoljenje postavljenih kriterijuma cilja u definisanim radnim uslovima, period
koji je bio na raspolaganju nije dovoljan da se odrede osnovni pokazatelji
pouzdanosti: zakon raspodele, intenzitete otkaza i srednje vreme izmeu otkaza.
9. Dosadanja istraivanja su pokazala da nije dovoljno samo posvetiti panju
tehnolokom procesu spajanja metala na vencu toka navarivanjem, ve je i te kako
potrebno pouzdano definisati udeo hemijskih elementa dodatnog i zatitnog
materijala koji se primenjuje procesom navarivanja venca. Ovi, izuzetno vani
elementi direktno utiu na kvalitet navara i spoja navara i osnovnog materijala, to u
narednim istraivanjima se oekuje posebna nauna panja.
10. Realno su stvoreni osnovni fundamenatlni elmenti nauno-istraivakog saznanja za
pokretanje naune inicijative u cilju potpune ili delimine verifikacije ovog novog
tehniko-tehnolokog koncepta odravanja kritinog dela eleznikog vozila-toka,
kvaliteta materijala ER7, kod ovlaenih organa eleznikih uprava naih zemalja.
Ovim bi se uinio znaajano tehnoloko unapreenje na polju razvoja odravanja
eleznikog toka kvaliteta materijala ER7.
11. Rezultati istraivanja realizovani u okviru disertacije, kao i rezultati nastavka
istraivanja, za oekivati je da e bie objavljeni u domaim i meunarodnim
konferencijama, u domaim i stranim strunim i naunim asopisima.

251
14. LITERATURA

1. Adamovi, ., Metode i postupci obnavljanja istroenih dijelova tehnikih sistema,

Nauna knjiga, Beograd, 1995.
2. Adamovi, ., Tehnologija odravanja, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 1998.
3. Adamovi, ., Stefanovi, S., Teorija vue i koenje vozova, Drutvo za tehniku
dijagnostiku Srbije, Beograd, 2007.
4. Adamovi, ., Jovanovi, D., Terotehnologija u industriji elika, Nauna knjiga,
Beograd, 2003.
5. Adamovi, ., Preventivno odravanje u mainstvu, Graevinska knjiga, Beograd,
1988.
6. Adamovi ., Miloevi, ., Kalabi, D., Vukovi, V., Adamovi, M., Dijagnostika
maina i postrojenja, Drutvo za energetsku efikasnost BiH, RS, Banja Luka 2008.
7. Afanastev P. A., Primenenie plastieskih mass v mainostroenii, Magiz, Moskva,
1961.
8. Blagojevi, A., Materijali u mainstvu, Univerzitetska knjiga, Banja Luka, 1987.
9. Beldini, A., Furlaneto, L., Odravanje po stanju (prevod), Milano, 1980.
10. Bogdanovi, R., Projekat vunih eleznikih vozila, Mainski fakultet, Ni, 1992.
11. Bozjanac, D., Tehnika mehanika-Dinamika, Zagreb, 1974.
12. Bogdanov, A.F., i dr., Eksploatacija i remont kolesnih par vagonov, Transport,
Moskva, 1985.
13. Bednjak, M. N., Modelirovanie procesov tehnieskoga obsluivanja i remonta
avtomobilej, Viaja kola, Kiev, 1989.
14. Bibik, G. A., Proizvodstvo eleznodoronih koles, Metalurgija, Moskva, 1982.
15. Birger, J.A., Rasaetna pronost detalei main, Magiz, Moskva, 1966.
16. Blan, M., The structure of organiyation, New York, 1971.
17. Blanchard, B., Logistic engineering and analysis, Prentice Hall Inc, New Jersey,
1981.
18. Blanchard, B., Fabtycky, W., System engineering anda analysis, Prentice Hall
Inc,New Jersey, 1981.
19. Blanchard, B., Engineering organiyation and menagement, Prentice Hall Inc,New
Jersey, 1976.
20. Brezovi, V., Analiza jedne nezgode usled spljotenosti bandaa, eljeznica
br.5,Beograd, 1972
21. Brehmer, L., Technise diagnostik in der Flugyeuginstandhaltung, Information der
Yivileen Luftfahrt 11, 1975.
22. Bhadury, B., Basu, S., Modelling total life cycle cost, Proc. Imeche vol. 200 N.
Al,1986.
23. Valter, Z., Dizel - elektrine lokomotive, kolska knjiga, Zagreb, 1985.
24. Vainhal, V., Konice i koenje vozova, Zavod za novinskoizdavaku i propagandnu
delatnost J.., Beograd, 1982.
25. Verinskij, S.V., Dinamika vagona, Nauna knjiga, Moskva, 1972.
26. Vina, J., Kaak, L., Revitalizacija inskog toka tehnologijom navarivanja,
Zavarivanje i zavarene konstrukcije, Koice, Slovakia, 2008.
27. Vukovi ,V., Adamovi, ., Chalculation and the restore of the porter of waggon
series Rgs (Proraun i sanacija napuknua podunog i poprenog nosaa
252
 eljeznikog vagona serije Rgs) Metallurgy, Zagreb, ISSN 0543-5846, ISSN 1334-
2576 UDK: 669+621.7+51/54(05)=111=112.2, u pripremi za tanpanje, 2013 god.
28. Vukovi ,V., Radi, R., udi, S., Resurfacing monoblock of steel R7T wheel rims
(MBW) for the train wagons. Metallurgy, 2011. ISSN 0543-5846, Metabk 50 (2) 73-
144 (2011)
29. Vukovi ,V., Adamovi, ., Odravanje tehnikih sistema zavarivanjem i
navarivanjem, asopis Tehnika dijagnostika broj 1-2 Vrnjaka Banja, 2012 god.
30. Vukovi, V., Vukovi, M., Zgonjanin, M.,: Dinamika sila izmeu toka i ine i
eksplatacioni pokaztatelji za vodee serije lokomotiva RS,Nove informacione
tehnologije i dizajn maina Vrnjaka Banja, 2011 god.
31. Vukovi, V., i inenjeri instituta Objedinjenog Metlalurukog Konbinata Rusije,
Viksa, 2010.
32. Vukovi, V., i inenjeri laboratorije, elezra Niki, 2010.
33. Vukovi, V., i inenjeri laboratorije, Metalotehna Kneevo, 2010.
34. Vukovi, V., i inenjeri laboratorije, Livnica elika Jelingrad Banja Luka, 2010.
35. Vukovi, V., Adamovi, ., Vukovi, M.,: Zavarivanje i navarivanje u mainstvu,
Meunarodni struni skup, Efikasnost i upravljanje Zbornik radova, Banja Luka,
2009.
36. Vukovi, V., Adamovi, ., Vukovi, M.,:Ispitivanje varenih mainskih konstrukcija
metodama bez razaranja , Meunarodni struni skup, Efikasnost i upravljanje,
Banja Luka, 2010.
37. Vukovi,V., Pouzdanost mainskih elemenata dobijenih zavarivanjem eksplozijom,
asopis Menadment znanja, broj 4-5, Smederevo, 2008.
38. Vukovi, V.,: Ispitivanje materijala metodama bez razaranja, Meunarodni struni
skup, Efikasnost i upravljanje, Banja Luka, 2008 god.
39. Vukovi, V., Juri, S.,: Nastanak i irenje oteenja usled zamora u elementima
konstrukcije i metode za spreavanje, asopis Razvoj i Upravljanje, broj 1, Banja
Luka, 2008.
40. Vukovi, V., Kutin, M., Adamovi, .,: Kvantifikacija odnosa udela ilavog i krtog
loma na uzorcima visoko legiranog elika punjenom icom, asopis Energetska
Efikasnost, broj 3, Banja Luka, April 2008.
41. Vukovi, V.,: Primena prakom punjenih elektrodnih ica kod navarivanja bandanih
tokova eleznikih vozila, Meunarodni struni skup, Efikasnost i upravljanje
Zbornik radova, Banja Luka, 2008 god..
42. Vukovi, V.,: Svlaenje i navlaenje monoblok tokova na osovine eleznikih vozila,
Meunarodni struni skup, Efikasnost i upravljanje Zbornik radova, Banja Luka,
2008 god..
43. Vukovi, V., Brki, R.,: Primena nove tehnologije u eleznikom integralnom
sistemu, asopis Energetska efikasnost, broj 3, Banja Luka, april 2008.
44. Vukovi, V., Radi, R.,: Ugraivanje pouzdanosti i pogodnosti odravanja pri
konstruisanju mainskih elemenata i sistema, Meunarodni nauno-struni skup
Efikasnost i Upravljanje, Zbornik radova, Banja Luka, novembar 2008.
45. Vukovi, V., ubara, N.,Stefanovi, S., Milii, R., Maleevi,D., Vidovi, S.,:
Saobraajna ekologija, (Monografija), Drutvo za energetsku efikasnost Bosne i
Hercegovine (RS), Banja Luka, 2008.
46. Vukovi, V., Adamovi, ., Miloevi, ., Kalabi, D., Adamovi M.,: Dijagnostika
maina i postrojenja, (Monografija), Drutvo za energetsku efikasnost Bosne i
Hercegovine (RS), Banja Luka, 2008.
47. Vukovi, V., Adamovi, ., Nestorovi, G., Radojevi, M.,: Savremena metodologija
odravanja, Zbornik radova, Razvoj i odravanje eleznikih transportnih
sredstava, broj 2-3, Banja Luka, 2008.
48. Vukovi, V.,: Suzbijanje buke na treem stroju eleznikih vozila, Meunarodni
struni skup Efikasnost i Upravljanje, Zbornik radova, Banja Luka, 2008.
253
49. Vukovi, V., Adamovi, ., Radojevi, M.,: Specjalista za odravanje tehnikih
sistema, Zbornik radova, Razvoj i odravanje eleznikih transportnih sredstava,
broj III, Banja Luka, 2008..
50. Vukovi, V., Jovanov, G., Adamovi, .,: Modelovanje metodologije dijagnostike
osnovnih delova za koenje, asopis, Odravanje maina, broj 7-8, Smederevo,
2007.
51. Vujanovi, N., Teorija pouzdanosti tehnikih sistema, Vojnoizdavaki i novinski
centar, Beograd, 1990.
52. V.Lunin, G.Simi i drugi, Metodologija utvrivanja karaktera habanja tokova
vunih i vuenih vozila i razvoj optimalne geometrije dodira toak-ina za uslove J,
Izvjetaj br. 5, Uticaj realne geometrije dodira na dinamiko ponaanje inskih vozila
i troenje toka i ine, Izvjetaj br. 5, Mainski fakultet, Beograd 1999.
53. Gertsbah, I. B., Models of preventive maintenance, North Holland, New York, 1989.
54. Gracin, M., Priprema elektrodnih traka za navarivanje pod prakom, Mainski
fakultet, Beograd, 1990.
55. Greenely, G., Strategic mengament, Pretenice Hall, New York, 1989.
56. Dini, D., Vua vozova, Zavod za novinsko - izdavaku i propagandnu delatnost
J..,Beograd, 1985.
57. Dodir ina-toak, General Ralwaz Review, Br. 10, Berlin, 1974.
58. Durkovi, D., Vozila J, stanje, potrebe i razvoj, eljeznice br.8, Beograd, 1994.
59. Duvaljan, S.V., i dr. Analitikeskie naprijaenij v diske celjnokatanogo kolesa,
Vestnik VNIIT, Nr.3, Moskva, 1980.
60. ERRI izvetaji (Evropski eljezniki istraivaki institut)
61. EN 13262
62. B 169/RP 5: Metode kontrole monoblok tokova (neposredno merenje da bi se izbegli
prelomi tokova), asopis eleznice, Avgust 1993.
63. B 169/RP 6: Kontrola monoblok tokova u eksploataciji. Ultrazvuno odreivanje
zaostalolih naprezanja u obodu monoblok tokova, bez razaranja, asopis eleznice,
Februar 1996.
64. B 169/RP 7: Termike granine vrednosti za tokove i kone papue. Kontrola
monoblok tokova u eksploataciji. Metoda za otkrivanje prslina u obodu tokova, bez
razaranja, asopis eleznice, Jun 1995.
65. B169/RP 8: Odreivanje hrapavosti preloma kod monoblok tokova sainjenih od
elika klase R7T.
66. Definicija ispitnie metode i kriterijuma za prihvatanje, asopis eleznice Januar
1995.
67. C9/RP 7: Performansa malih tokova sposobnih za vonju preko dvostrukog srca i
kosih ukrtaja sa jezicima, asopis eleznice, Oktobar 1965.
68. C9/RP 8: Performansa tokova malog prenika kada prelaze 1 u 9 ukrtaj u krivini sa
R = 450 m, asopis eleznice, Juni 1967.
69. ERRI pitanje D 72 - Analitika studija dodira toak/ukrtaj, , Revue Generale des
Chemins de fer, Belin, Februar 1962.
70. Encyclopedia Britanica, Inc, Willian Benton-Publisher, Chicago-London-Toronto-
Geneve-Sidney., USA, 1964.
71. Lozinskij, S. N., i dr., Avtomatizacija tehnieskoj dijagnostiki koles pri dvienil
poezda, Transport, Moskva, 1978.
72. Zoljnikov, S. V., Nesuaja sposobnost i raeti detalej main na pronost,
Mainostroenie, Moskva, 1975.
73. Jovanovi, R., Osovinski sklopovi eljeznikih vozila, Saobraajni istitut, Beograd,
1996.
74. Jovanovi, R., Kvantitativni i tehniko-tehnoloki pokazatelji opravdanosti
proizvodnje MBT za inska vozila s aspekta dugoronih reenja i potreba,
Saobraajni fakultet, Sarajevo, 1986.
254
 75. Jovanovi, R., Upotreba MBT pri koenju vozova sa aspekta bezbednosti eljeznikog
saobraaja i osvrt na primjenu komponovanih koionih umetaka, eleznice br.2,
Beograd, 1982.
76. Jovanovi, R., Mogunost prevremenog raspada MBT u saobraaju, Sobraajni
fakultet, Sarajevo, 1990/91.
77. Lisjuk, V.S., Metodika raseta ekvivalentnih poezdnih nagruzok na put, Vestnik CNII
MPS, nr.5, Moskva, 1973.
78. Lipnicki, A. M., Kadnikov V. G., Litene modeli iz plastmass. LDHTP, 1959.
79. Kramarenko, G. V., Brakov, I. V., Tehnieskoe opsluivanie avtomobiljej, Transport,
Moskva, 1982.
80. Kova, K., Metodologija utvrdjivanja kvaliteta, pouzdanosti i sigurnosti eleznikih
vunih vozila, Zavod za novinsko - izdavaku i propagandnu delatnost J.., Beograd,
1987.
81. Koci, L. F., Basic curve negatiatron meshanics, Reilway Locomot. And Cors, 1971.
82. Konovalov, P. G. Plastieskie mass, ih svostva i primenenie v promlennosti, Izd-
vo ''Vsa kola'', Moskva, 1961.
83. Kudrjavacev, N.N., Isledovanije dinamiki neobressorennih mass vagonov,
Transport, Moskva, 1965.
84. Kudrjavacev, N.N., Klasifikacija neispravnostej vagonnih kolesnih par i ih elementov,
ITM-V, Transport, Moskva, 1978.
85. Knorr - Bremse GMBH, Bremstechnische Begriffe und Werte fur Schienen fahrzeueg,
Minhen, 1976.
86. Kramarenko, G. V., Brakov, I. V., Tehnieskoe opsluivanie avtomobiljej, Transport,
Moskva, 1982
87. Krsti, M., Stefanovi, S., Ivi, D., Milenkovi, D., Ispitivanje ina u eksploataciji,
Nauno struni skup sistema, Vrac, 2007.
88. Lepetov, V. A., Rezinove tehnieskie izdeli, Magiz, Moskva, 1959.
89. Magee, G.M., Survey of Railroad Rail and Wheel Contour Studies, 2nd. International
Heavy Haul Conf., Colorado Springs, 1992.
90. Main, A., Poruchovnost ocelovych ast u eleznikim provozu, NAPAS, Praha, 1982.
91. Mandi, D., Odravanje faktora koji naruavaju regularno kretanje teretnih vozova,
Saobraajni fakultet, Beograd, 1992.
92. Meljnik, D. M., Predupredenie snenih zanosov, Transport, Moskva, 1966.
93. Milutinovi D., Simi G., ptereenja i proraun tokova eleznikih vozila, Nauna
knjiga, Mainski fakultet, Beograd 2006.
94. Milokovi T., Gornji stroj eleznica, Zavod za novinsko-izdavaku i propagandu
delatnosti na J, Beograd, 1986.
95. Meunarodna eleznika unija (UIC)
96. UIC Objava 432: Teretna kola. Brzine vonje. Tehniki uslovi kojih se treba
pridravati, 9. izdanje, Januar 2002
97. UIC Objava 505-1: eleznika transportna sredstva Konstrukcioni profil voznih
sredstava, 9.izdanje, Novembar 2003
98. UIC Objava 505-5: Osnovni uslovi koji su zajedniki za objave 505-1 do 505-4 -
Beleke o pripremi i odredbama ovih objava, 2. izdanje od 1.1.77 i 4 Izmene i dopune
99. UIC Objava 510-1: Teretna kola Trei stroj Normalizacija, 9. izdanje od 1.1.78 i
14 Izmena i dopuna.
100. UIC Objava 510-5: Tehniko odobravanje monoblok tokova, 1. izdanje, Februar
2003.
101. UIC Objava 512: Vozna transportna sredstva Uslovi koje treba ispuniti da bi se
izbegle tekoe u funkcionisanju inskih strujnih kola i pedala, 8. izdanje od 1.1.79 i 2
Izmene i dopune.
102. UIC 518, "Fahrtechnische Prfung und Zulassung von Eisenbahnfahrzeugen-
Fahrsichrheit, Fahrwegbeanspruchung und fahrverhalten", 2.Ausgabe, Januar 2003.
255
103. UIC 518-1, "Supplement to UIC Leaflet 518", 1st edition, May 2004.
104. UIC Objava 810-1: Tehniki uslovi za isporuku neobraenih obrua tokova od
valjanog nelegiranog gvoa za vuna i vuena vozila, 5. izdanje, Januar 2003.
105. UIC Objava 810-2: Tehniki uslovi za isporuku neobraenih obrua tokova za vuna
i vuena vozila Dozvoljena odstupanja, 4. izdanje od 1.1.85.
106. UIC Objava 810-3: Tehniki uslovi za isporuku nelegiranog ravnog i profilnog elika
za sigurnosne prstenove obrua toka, 1. izdanje od 1.7.90.
107. UIC Objava 811-1: Tehniki uslovi za isporuku osovina za vuna i vuena vozila, 4.
izdanje od 1.1.87 sa sumpornim otiskom.
108. UIC Objava 811-2: Tehniki uslovi za isporuku osovina za vuna i vuena vozila
Dozvoljena odstupanja, 2. izdanje, Februar 2004.
109. UIC Objava 812-1: Tehniki uslovi za isporuku valjanih ili kovanih ploa tokova za
tokove sa navuenim obruem za vuena vozila. Kvalitativni zahtevi, 4. Izdanje od
1.1.89.
110. UIC Objava 812-2: Monoblok tokovi za vuna i vuena vozila Dozvoljena
odstupanja, 2. izdanje, Decembar 2002.
111. UIC Objava 812-3: Tehniki uslovi za isporuku monoblok tokova od valjanog
nelegiranog elika za vuna i vuena vozila, 5. izdanje od 1.1.84
112. UIC Objava 812-4: Tehniki uslovi za isporuku tokova sa navuenim obruem za
vuna i vuena vozila. Podeavanje tipa i dozvoljena odstupanja, 1. izdanje od 1.7.90
113. UIC Objava 812-5: Tehniki uslovi za isporuku valjanih ili kovanih elinih ploa za
tokove za vuena ili vuna vozila Dozvoljena odstupanja i povrinska hrapavost, 1.
izdanje od 1.7.88.
114. UIC Objava 813: Tehniki uslovi za isporuku osovinskih sklopova za vuna i vuena
vozila Dozvoljena odstupanja i montaa, 2. izdanje, Beograd, Decembar 2003.
115. UIC Objava 814: Tehniki uslovi za zvanino ispitivanje i isporuku maziva
predvidjenih za podmazivanje valjkastih osovinskih leita eleznikih vozila, 2.
izdanje od 1.7.88.
116. Nove material v tehnike, Gosstroizdat, Moskva, 1962.
117. Optereenja koja mogu podneti mali tokovi postavljeni na vozna sredstva koja se
koe konim papuama i koja imaju obru nanet presovanjem, Leichtbau der
Verkehrsfahrzeuge, Br. 6, 1959.
118. ORE B 176, Bogies a essieux orientables, RP1, Vol. 1, 2, 3, Etudes prealables et
chaier des charges, Utrecht 1989.
119. ORE B79 Rp 3: Forschungen und Untersuchungen fr ein rationelles Verfahren zur
Umrissberichtung durch Auftragsschweissen oder Verringerung des Spurkranzes oder
durch ein kombiniertes Verfahren, Utrecht Oktober 1966.
120. ORE B55, "Sicherheit gegen Entgleisen in Gleisverwindungen", Rp. 8,
Schlussbericht, Utrecht 1983.
121. Pavlovi, D.,Antonijevi. D., Konstrukcije inskih vozila, elvoz, Smederevo, 1998.
122. Paji, D., Ekonomina obrada profila tokova eleznikih vozila i analiza podpodnih
maina u TP Beograd, u periodu od 1990 do 1997 god. X jugoslovenska
konferencija elezniko mainstvo, Ni, 2002.
123. Palasson, D., Akselsson, H., Life cycle cesting in the Swedish railways, Proc. Imeche,
vol.199, No. D2, 1985.
124. Pravilnik, 241, o odravanju eleznikih vozila, u Republici Srpskoj, Slubeni glasnik
RS, Banja Luka, 2005.
125. "Pravilnik 314 odravanju gornjeg stroja pruga Jugoslovenskih eleznica II
dotanpano izdanje, ZJ 1996.
126. Prenik toka i visina venca, Eisenbahntechnische Rundschau, Br. 12, 1955; Br. 7,
1956.
127. Rozman, V., Hudoklin, A., Hanel, S., Metodologija zagotovljanija zanesljivosti in
varnosti v eleznikem prometu, I. Faza, Zakljuno proilo RSS, VOD Kranj, 1986.
256
128. Rozman, V., Hudoklin, A., Hanel, S., Metodologija zagotovljanija zanesljivosti in
varnosti v eleznikem prometu, II. Faza, Zakljuno proilo RSS, VOD Kranj, 1987.
129. Savi, V., Troenje elemenata maina uzorci, posledice i uticaj na brzinu troenja,
Savjetovanje odravalaca Podunavskog sistema u mainstvu, Nauna knjiga, Beograd,
1981.
130. Serensen, S.V., i dr. Nesuaja sposobnost i raeti detalej main na pronost,
Mainostroenie, Moskva, 1975.
131. Seferijan, D., Metalurgija zavarivanja, Graevinska knjiga, Beograd, 1969.
132. Serdar, J., Lokomotive - Opti deo, Sveuilina naklada Liber, Zagreb, 1977.
133. Sir Charles Inglis, Appliend Mechanics For Engineers, New York, 1963.
134. Simi, G., Istraivanje realne geometrije dodira toak-ina, Doktorska disertacija,
Mainski fakultet, Beograd 1997.
135. Simi, G., Geometrija dodira toak-ina na J i problem habanja u krivini, asopis
eleznice, br.2 1989 str 132-136.
136. Simi, G., Izvetaj o ispitivanju dinamikog ponaanja inobusa serije 812/814, br.
13.04-40-2004, IKS-Mainski fakultet, Beograd, 2004.
137. Simi, G., Karakteristike pruge za ispitivanje dinamikog ponaanja eleznikih
vozila, elkom 2004, Zbornik radova strana 195-200.
138. Skiba, I. F., Vagoni, Moskva, 1966.
139. Strainski, V. M.,Teorijska Mehanika, Moskva, 1980.
140. Standardi i objave ORE UIC, iz oblasti tokova i osovina inskih vozila.
141. Stojanovi, N., eljeznika kola, eljezniki obrazovni centar, Beograd, 1974.
142. Standardi J., UIC-a., EN.; JUS P. F2.213, JUS P.F2. 036, UIC-812-3 i EN 13262
812-3,
143. Standardi JS 1.025: Profil obloka toka i monoblok toka (Oblik i mere), 1990.
144. Standardi S 1.026: Meuprofil obrua toka i monoblok toka (Oblik i mere),
1990.
145. Spravonik po mainostroitelnm materialam, pod red. G. I. Pogodina Alekseeva, t.
4. Magiz, 1960.
146. Tanahacki, H., Ocenka bezopasnosti dvienija vagonov v otnoenia shoda s koljes s
reljsov, Lokomotivostvoenie i vagonostvoenie, Moskva, 1973.
147. Taratakovskij, I.J., Prognorizovannije iznosa eleznodoronih koles- Vestnik
mainostroenija, Moskva, 1969, br.4.
148. Tubakin, ., Prikaz istroenja i defekta strojnih dijelova usled umornosti materijala,
eljeznice br.9, Beograd, 1972.
149. Tocelli, R., Manutenzione predutiva gestita da celculatore, Produre 12, Milano,1976.
150. Uputstvo 262, J., Za odravanje osovinskih sklopova i leajeva na J, GDJ,
Beograd, 1958.
151. Uslovi tranja osovinskih sklopova na tokovima malog prenika, kada oni prelaze
preko skretnica i skretnih jeziaka, Revue Generale des Chemins de fer, Februar
1962.
152. Filipovi, N., Navarivanje bandaa tokova inskih vozila, Zavod za zavarivanje,
Beograd, 1989.
153. Haratov, A. M., Krivenko, E. I., Diagnostirovanie legkovih avtomobilej na stanicijah
tehniceskog obsluivanja, Viaja kola, Hrakov, 1987.
154. Hedrih, K., Predavanja iz predmeta otpornost materijala, Mainski fakultet, Ni,
1987.
155. adur, L. A., I dr. Vagoni, Transport, Moskva, 1980.
156. ari, J., Vuna vozila, Nauna knjiga, Beograd, 1996.
157. koljnik, L.M., Povienie pronosti osej eleznodoronogo podvinogo sostava,
Transport, Moskva, 1964.
158. ubara, N., Stefanovi, S., Adamovi, ., Vukovi, V., i drugi, Saobraajna
Ekologija, Drutvo za energetsku efikasnost BiH, RS, Banja Luka, 2008.
257
159. Zavrni izvetaj o ocjenjeivanju mjerenja kolosjene geometrije na prugama FBiH
od 15 prosinca do 19 prosinca 2005. MV Kzponti Felptmnyvizsgl KFT
160. Weber, H., Dvienie elektropodvinogo sastava s visokoj skorostju po krivim malogo
radijusa s uestom sil medu koljesom i reljesom, Lokomotivostvoenie i
vagonostvoenie, Moskva, 1980.
161. Wohllebe, N., Technische dijagnostic im Maaschinenbau, Veb Verlag tehnick,
Dresden, 1978.
162. Yugo Danone., Tehniki uslovi za izradu i isporuku MBT livena izvedba, 700mm, za
tramvaje, Beograd, 1994.
163. Zoljnikov, S.S., Vertikalnaja dinamika lokomotivov, Vestnik NII ZT Rusija, Nr.2,
Moskva, 1975.
164. Zakon o osnovama bezbednosti u eleznikom saobraaju RS., Broj 58/01; 110/03 i
59/08, Slubeni glasnik RS.

165. Web stranice:

1. http://uic.asso.fr/
2. http://erri/
3. http://www.zeleznicesrbije.com/
4. http://www.slo-zeleznice.si/en/
5. http://www.sncf.co.uk/
6. http://www.bahn.de/international/view/en/index.shtml
7. www.las-cad.com
8. www.scribd.com/doc/
9. www.grf.bg.ac.rs/mm/files/learnmat/
10. veljkovukovic.webestarts.com

258
 Biografija kandidata

Mr Veljko Vukovi

Roen 06. aprila 1958. godine u Raiima, optina Kneevo, Republika Srpska.
Viu tehniku kolu, mainski smer zavrio 1980. godine, Univerzitet u Novom
Sadu, a diplomirao na Tehnikom fakultetu Mihajlo Pupin u Zrenjenainu,
Univerzitet u Novom Sadu, 2004. godine.
Magistrirao 2007. godine na Tehnikom fakultetu Mihajlo Pupin,
Zrenjanin, Univerziteta u Novom Sadu; nauna oblast: Upravljnje razvojem-
tehnologija odravanja.
Zaposlen u eleznicama Republike Srpske: direktor sektora za odravanje
inskih voznih sredstava RS. Radno angovan od 1980. godine, obavljao
poslove u strunim slubama i sektorima kao to je: konstruktor alata i pribora
Rudom ajavecu, tehniki kordinator razvoja tvornice otkovaka Bratstvo
Novi Travnik, upravnik proizvodnje Tvornice eleznike opreme Kneevo,
direktor Sekcije za odravanje putnikih eleznikih vozila itd.
lan je organizacionog odbora nauno-strunog sipozijuma Majski skup
odravavalaca Srbije, ureivakog odbora asopisa Hidraululika i
pneumatika, Menadment znanja, Reininjering Zrenjanin, Energetske
efikasnosti Banja Luka i glavni urednik asopisa Tehnika dijagnostika
Banja Luka.
Predsednik Tehnike komisije za putnika i tertna eleznika vozila eljeznica
Republike Srpske.
Sardnik je Akademije odravalaca Republike Srbije od 2007. god.
Autor ili koautor 6 monografija, 2 nauno-struna rada objavljena u
meunarodnim asopisima i 58 naunih i strunih radova publikovanih u
nacionalnim asopisima i zbornicima.
Web sajt: veljkovukovic.webstarts.com

259