3.2.

PRORAUN DEJSTVUJUIH SILA

Proraun torzionog momenta na vratilu bubnja, prema kojem se usvajaju tip bubnja i
reduktora, rauna se po obrascu:

T 0,5 K ro Fb Db , Nm ....................................... 3.5.

Gde je:

Kro = 1,1 1,5 koeficijent rezerve i neobuhvaenih otpora.

Pogonski bubanj je jedan od najoptereenijih delova transportera. Kod vrlo dugih i

snanih transportera to optereenje dostie desetine hiljada kN. Uz to, omota bubnja je
izloen promenljivom i neravnomernom dejstvu sloenih radijalnih i tangencijalnih
optereenja po obuhvatnom luku trake oko bubnja. Zbog toga jo uvek ne postoji egzaktan i
jednostavan nain njegovog cilindrinog plata, paoka ili monolitnih bonih strana. U
postojeim sloenim proraunima uvrtavaju se velike vrednosti koeficijenta sigurnosti, pa se
dobijaju vee dimenzije i znatno vee teine bubnjeva i ostalih sklopova u pogonu
posebno nosee konstrukcije pogonske stanice.

Posledice dejstva velikih naprezanja su: habanje i prskanje omotaa bubnja, habanje
plata, ako nema omotaa, pucanje avova vara, spojeva plata i paoka, pucanje prstenova
ispod plata.

Prenik vratila bubnja proraunava se prema kriterijumima savijanja, koje nastaje u

njegovom rukavcu usled dejstva rezultante nailazne F1 i silazne zatezne sile F2, slika 3.2., i
to torzije prouzrokovane dejstvom efektivne snage elektromotora.

Slika 3.2. ema dejstva sile na bubnju sa i bez pogona

 Veliina torzionog momenta na rukavcu vratila definie karakteristiku obrtnog
momenta, odnosno snagu motora po jednom obrtaju:

T Pef : n, Nm ................................................. 3.6.

 Polazni kriterijum za izbor bubnja je masimalna sila koja deluje na vratilo bubnja, a
ona treba da je vea od rezultante sila. Da bi se izraunala rezultanta, treba odrediti obodnu
vunu silu u zavisnosti od instalisane snage elektromotora Pi po izrazu:

1000 Pef 1000 Pi

Fb , daN ....................................... 3.7.
v v

Gde je:

Pef efektivna snaga elektromotora na vratilu pogonskog bubnja.

Rezultantna sila rauna se po obrascu:

Fr F12 F22 2 F1 F2 cos , daN

............................... 3.8.

Zatezne sile na pogonskom bubnju iznose:

) i F2 F1 Fb , daN
1
F1 Fb (1
e ............................. 3.9.

Provera rezultante sila kod bubnjeva bez pogona, koje se daju u tablicama za te
tipove bubnjeva, obavlja se po obrascima:

Fr F 2(1 cos ) , daN ................................................ 3.10.

s tim da je F = F1 kod pretovarnih i F = F2 kod povratnih i usmeravajuih bubnjeva.

Na osnovu proraunatih rezultata za prenik i mehaniku karakteristiku obrtnog

momenta, iz tabele 3.1. biraju se ostale dimenzije bubnja bitne za specifikaciju i prikazane
na slici 3.3.
 Slika 3.3. Osnovne dimenzije bubnjeva

(isprekidanim linijama prikazane su dimenzije za motore locirane na oba kraja)

Tablica 3.1.Dimenzije bubnjeva za tekstilne uloke

Tablica 3.2. Prenici bubnjeva za trake sa uadima

Za transporter sa dvobubanjskim pogonom proraunavaju se navedeni parametri

samo za prvi bubanj, jer je on vie optereen, a za drugi bubanj se usvajaju isti parametri
kao za prvi.
Karakteristika torzionog momenta drugog bubnja bie:

T ' Pef 1 : n, kW / o / min ................................................ 3.11.

A rezultanta sila:

1 cos 1
Fr" F1 1 2
e 2 11 e 11 ............................................. 3.12.

Obodna vuna sila na prvom bubnju rauna se po formuli:

1
F1 Fb 1 11 2 2
e 1 ............................................. 3.13.

Gde je:

100Pef 1 Pef 2
Fb .................................................. 3.14.
v
 Tablica 3.3. Osnovni podaci o bubnjevima

Svi proraunski parametri treba da su manji od parametara usvojenih iz tabele, ili

jednaki istim.

Prenik punog vratila pogonskog bubnja izloenog savijanju i torziji, prema

amerikim proizvoaima, odreuje se po formuli:

d 3
16
k Mf k M , mm
2 2

s
f t t
..................................... 3.15.

A nepogonskih bubnjeva, izloenih samo savijanju, po obrascu:

32M f k f
d 3 , mm ........................................................ 3.16.
f

Simboli oznaavaju: Mf i Mt momente savijanja i torzije, kf = 1,5 i kt = 1 radne

koeficijente; f i is dozvoljena naprezanja na uvijanje i savijanje (f = 2 is).
 Slika 3.4.Grafika metoda odreivanja rezultante radijalnog optereenja na bubnjevima

Za proraun momenta treba znati veliinu rezultante radijalnog optereanja koja je

vektorska suma zateznih sila u takama silaska i nailaska, teine bubnja i vratila. Grafiki
nain odreivanja rezultante prikazan je na slici 3.4.

Dvosmerno savijanje trake oko bubnjeva i njeno veliko naprezanje pri savijanju
zahtevaju vee prenike bubnjeva za 15 cm u odnosu na jednosmerno. Bubnjevi zaobljenog
(burastog) plata nesmeju se primenjivati za trake sa jezgrom od elinih uadi i za trake sa
vie uloaka, odnosno velike zatezne vrstine.

Pravilan izbor prenika bubnja ima veliki znaaj pri projektovanju i primeni
transportera sa trakom. Vei prenik omoguava povoljne radne uslove, ali zahteva vee
konturne dimenzije pogonske stanice, veu teinu, vei prenosni odnos, dimenzije i masu
reduktora. Sve ovo poskupljuje bubanj i celo postrojenje. Zato ne treba primenjivati bubnjeve
veeg prenika od onog koji zahtevaju normalni radni uslovi.
 Ako je zatezni ureaj lociran pored pogona i transporter se pokree uz dejstvo
prethodnog zatezanja, zateznom silom pri normalnom radu transportera povrina
dijagrama dinamikih naprezanja rauna se po formuli:

mrb rt
m L

Amax Fb L l n 2 e mrb ,
mrt

....................................... 3.21.

Gde su:

Fb obodna vuna sila koju razvija elektromotor pogona, daN;

mrb redukovana obrtna masa bubnja na njegov prenik, kgs2/m;

mrt redukovana masa kraka trake (optereene ili povratne strane) koje iznose:

mrto qk qt q0 : g i
mrtp qt q p : g , daNs 2 / m 2 . ....................................... 3.22.

Redukovana obrtna masa bubnja rauna se po izrazu:

mrb

k1 GD 2 m i 2

, daNs 2 / m
2 .......................................... 3.22.
gDb

Gde je:

k1 = 1,2 1,3 koeficijent koji nadomeuje inerciju reduktora,

i prenosni odnos reduktora,

(GD2)m zamajni moment rotora elektromotora i

Db prenik bubnja.
 Srednja brzina kretanja zateznih kolica iznosi:

v sr Dl din : t , m / s ..................................................... 3.23.

Gde je:

t vreme rasprostiranja elastinih talasa u traci:

mrb rt
m L
L
t l n 2 e mrb .
c0 c p mrt

................................................ 3.24.

Brzina rasprostiranja elastinog talasa u traci rauna se po obrascu:

c0 E : mrto E0 Bz : mrto , m / s i
c p E0 Ez : mrtp . ..................................... 3.25.

Zatezni ureaj treba da obezbedi dovoljnu duinu hoda za prihvatanje naglih udara
pri startovanju i koenju bez udaranja u zaustavne oslonce. On treba da omogui rezervnu
duinu trake da se u sluaju prekida ne bi ubacivala mala duina nastavka trake to bi
zahtevalo dva nastavljanja.

Udruenje amerikih proizvoaa transportera preporuuje duine hoda zateznog

ureaja navedene u tablici 3.6.

Tablica 3.6. Preporuene duine hoda zateznog ureaja u m

 Neki proizvoai preporuuju sledee srednje vrednosti hoda zateznog ureaja za
transportere sa tekstilnim trakama: do 300 m (0,02 0,025) L, do 1500 m (0,01 0,015)L, do
3000 m 0,011 L i za uetne trake (0,002 0,003) L, m.

Najdui hod usvaja se pri nastavljanju vulkaniziranjem a najkrai pri nastavljanju sa

metalnim kopama.

Taniji nain prorauna duine hoda zateznih ureaja dobija se preko elastinog
izduenja trake usled dejstva statikih i dinamikih naprezanja upravo sumiranjem duina
hodova koje ona prouzrokuje.

Naroito vano da se u prelaznim periodima obuhvati dinamiko naprezanje jer ako

ne obezbedi taj dopunski hod zateznom ureaju, moe traka proklizavati po pogonskom
bubnju.

Duine hoda pri maksimalnom statikom i dinamikom naprezanju mogu se raunati

po obrascima:

, m
Amax st
l s ............................................................. 3.20.
2 BE 0 z

Gde je:

Amax maksimalna povrina dijagrama odgovarajueg naprezanja trake pri

maksimalnom optereenju,

E0 modul elastinosti materijala uloaka, koji se moe usvojiti da iznosi 800

2000 daN/cm irine uloka i 60105 daN/cm kod elinih traka.

Povrina dijagrama zateznih sila zavisi od mesta postavljanja pogona, vrste

zateznog ureaja i naina pokretanja transportera.
 Zatezna kolica kreu se po inama savlaujui sopstvenu inertnost i otpore kretanju,
ukljuivi i otpore kretanja uadi preko koturaa. Zbog svega ovoga ovaj ureaj ima odreen
stepen neosetljivosti na promene zatezne sile u taki njenog silaska sa pogonskog bubnja.

Pri putanju transportera u rad, ili njegovom optereenju, raste nailazna zatezna sila,
primenjeni odnos Sn : Ss naruava se i zatezna kolica odmah se pokreu odravajui
traeni odnos u svim reimima rada. Duina hoda zateznih kolica proporcionalna je
prenosnom odnosu mehanizma za regulaciju silaznih zateznih sila izmeu bubnjeva B1 i B2
bez proklizavanja trake, kako pri pokretanju kad su Sn(t) i Ss(t) promenljive veliine, tako i pri
normalnom radu. Radna sposobnost ovakve automatske zatezne stanice zavisi od pravilno
odabranog prenosnog odnosa mehanizma za regulaciju i poetne silazne zatezne sile, koja
se moe odeivati po sledeim jednakostima:

za jednobubanjski pogon:

Gk im 1 f
s

S min
e 11 K r .................................................. 3.24.

za dvobubanjski pogon:

Gk im 1 f

e
s
S min 2 2

1 K1 1 im 1 K1
,
.......................... 3.25.

Gde su:

Gk teina kolica,

koeficijent otpora kretanju kolica po inama,

f zamajni moment rotora elektromotora i

stepen korisnog dejstva prenosnog mehanizma,

Kr koeficijent raspodele optereenja izmeu pogonskih bubnjeva,

K1 = 1,06 koeficijent otpora rotiranju bubnjeva

Prenosni odnos mehanizma za zatezanje rauna se po obrascima:

za jednobubanjski pogon: i m e ,

za dvobubanjski pogon:
im e 2 2 1 K1 1 .
 Osetljivost zateznog ureaja prema promenama zatezne sile u traci, umanjuje se
poveanjem otpora kretanju zateznog ureaja.

Savremeni zatezni ureaji poveavaju silaznu zateznu silu samo u fazi pokretanja za
veliinu S dovoljnu za pokretanje transportera bez proklizavanja trake po bubnju.

Radi kompenzacije elastinog izduenja trake, hod svih pokretnih zateznih ureaja,
sa prethodnim zatezanjem trake, moe se proraunati po formuli:

S sr L S min p DS srp
l h L const.
BE BE ............................... 3.26.

Gde je:

Ssrp srednja veliina zatezne sile u traci pri pokretanju koja iznosi:

1 W Wod W p W pd
S srp
2L
S zk 0 Ln ,
2 ....................... 3.27.

Gde je:

Szk proraunska zatezna sila u traci, pri normalnom kretanju, koja je vea od
minimalne u taki silaska sa bubnja ili u poetnoj taki optereene strane
transportera;

Ln duina optereenog segmenta transportera.

Da bi zatezni ureaj sigurno funkcionisao, zatezna sila treba da se koriguje za

veliinu:

DS srp S srp S min p , ........................................................ 3.28.

Gde je:

Sminp minimalna zatezna sila na povratnoj strani transportera pri pokretanju

odreena prema kriterijumu ugiba trake izmeu valjaka na povratnoj strani.
 Ako je zatezni uraaj postavljen na mestu gde deluje Smin (na poetku povratne
strane) zatezna sila ureaja, pri normalnom radu, jednaka je dvostrukoj vrednosti minimalne
sile (Pz = 2Smin). U sluaju druge lokacije treba da se obuhvati razlika zatezne sile od mesta
dejstva minimalne sile do te lokacije.

Pri prethodnom zatezanju trake pokretnim bubnjem, prethodno zatezanje postaje

konstantno u mestu lokacije zateznog ureaja (Szk = const.) pri svim reimima rada
transportera. Zato zatezanje trake treba da je prilagoeno za najteu fazu rada pri njegovom
pokretanju ili koenju. Zahteva se da je Szk = Szkmax to ima za posledicu da je traka, pri
normalnom radu, previe zategnuta. Ovo se otklanja korekcijom Szkmax za veliinu:

S zk S z max S zk . ........................................................ 3.29.

Ova korekcija nije potrebna pri automatskom zatezanju jer automatski zatezni ureaji
razvijaju odgovarajuu zateznu silu prema reimu rada transportera (pokretanju, normalnom
radu koenju). Znatno manjim prethodnim zatezanjem, u odnosu na ostale naine zatezanja,
produava se radni vek traci i sigurno spreava njeno proklizavanje na pogonskom bubnju.

Kod drugih transportera, pri pokretanju, potrebna je znatno vea snaga motora u
odnosu na normalan rad, pa se esto kod vitla za automatsko zatezanje ugrauju dva
elektromotora razliite snage. Snaniji motor ukljuuje se samo pri pokretanju, ili
zaustavljanju. Prethodno zatezanje trake obavlja manji motor.
 Svi tipovi transportera, prema nainu pokretanja, svrstavaju se u dve grupe:
transportere s postepenim putanjem u pogon, odnosno transportere s prelaznim procesom i
na transpotrere bez preleznog procesa. Kod poslednje grupe proraun duine hoda zateznih
ureaja je vrlo komplikovan.

Prelazni proces rada postrojenja (pokretanje i zaustavljanje) u velikom stepenu utie

na nestacionarni reim rada postrojenja. Radi odravanja konturnog naprezanja trake, u
silaznom kraju sa pogonskog bubnja, konstantnim, zahteva se idealni zatezni ureaj koji
savlauje oscilacije s velikom brzinom. Kretanje zateznog ureaja u mnogome zavisi od
odnosa mase trake i mase pogona. Sa smanjenjem tog odnosa smanjuje se i brzina kretanja
zateznog ureaja. Brzina se smanjuje sa porastom trajanja duine pokretanja. Kod krutih
zateznih ureaja, postavljenih kod pogonskog bubnja, potrebno je pri pokretanju postrojenja
veliko pripremno zatezanje trake da bi spreilo proklizavanje pri pokretanju.

Kod snanih postrojenja, radi smanjenja dinamikih naprezanja i poboljanja rada

zateznih ureaja (smanjenja duine hoda, smanjenja snage njegovog motora), treba
primeniti njihovo postepeno putanje u pogon.

Kao to je ranije naglaeno, zatezni ureaji postavljaju se kod pogonskog bubnja,

odnosno u taki sa najmanjim naprezanjem.

Veliina zatezne sile, neophodne za kretanje zateznog ureaja sa bubnjem, odreuje

se po formuli:

F S1 S2 T , N ..................................................... 3.30.

Gde su:

S1 i S2 nailazno i silazno naprezanje na zateznom bubnju (odreena u funkciji

konturnih naprezanja trake);

T otpor kretanju kolica zateznog ureaja.

Teina utega, ili zatezna sila u uetu zateznog vitla, iznosi:

 , N
F
Gu
in ................................................................ 3.31.

Gde je:

opti s.k.d. koturaa i usmeravajuih koturova;

in broj koturaa.

Teina utega kod vertikalnog zateznog ureaja odreuje se po obrascu:

Gu Pz G p ,
.................................................................. 3.32.

Gde je:

Gp sopstvena masa vertikalnog pokretnog dela zateznog ureaja zajedno sa

bubnjem.

Snaga motora za automatski zatezni ureaj iznosi:

, kW
2v sr S nu
N zu
1020 ..................................................... 3.33.

Gde je:

k.k.d. zateznog ureaja;

Snu naprezanje trake u taki nailaska na zatezni bubanj.

Slika 3.5. Pozicija bubnjeva na trakastim transporterima (nain zatezanja)