Raa Popov

Raa Popov se rodio u Mokrinu 26. juna 1933, u sada naputenoj

upravnoj zradi "mlina preko pruge". kolu je uio u Mokrinu,
Zrenjaninu (Bekereku, Petrovgradu), Novom Sadu i
Beogradu.Umro je 20.aprila 2017. godine. Hvala mu na svemu.

Novinar je bio u dnevnim i nedeljnim listovima, u radio i TV

dnevniku, u treem programu radija i u naunom i u kolskom
(pretkolskom) programu televizije. U ulozi "Rae" je u
"Fazonima i Forama" i u "eiru bez dna" (112 emisija).

Objavio je do sada: Dva oka (1963), Gvozdeni magarac

(1976), abac koji ne zna da uti (1987), Trule zglave
(1991), eir bez dna (2001), Laljiva usta istine (2002).

Odelo od kudelje
Moja baba Mela, Melanija bila je tvorac estog uda moga detinjstva. Ona je uzela
stabljike jedne biljke visoke i tanke, kao trska, i od te biljke je napravila sebi suknju,
a svome sinu, mom stricu Vesi, sako i pantalone.
Biljka je kudelja ili konoplja. Od njene tanke, vrste kore upreda se kanap. Kanap je
ime dobio od konoplje. Uostalom, konopac je jo blii imenu konoplje. I debela uad,
konopci upredaju se od konoplje.
***
Tree godine rata (Drugog svetskog) mi smo ve dva puta kod krojaa prevrnuli
svoje zimske kapute. Sva tekstilna roba bila je zabranjena za Srbe. Tad se moj deda
Sava odluio da skine s tavana mlatilo za konoplju. Mokrinani su ga zvali cecalo. Iz
nekog pajza je baba Mela izvukla svoj stari razboj, etvrtaste nogare za tkanje
tkanina.
Zasejali su konoplju, i ona je krajem leta dovezena kolima s njive. Bila je u
snopovima i odneli su je do jednog bazena. Mi smo cesto gledali, ranijih godina u taj
bazen, i pitali se emu on slui. Dugim godinama nesluenja niemu, on se napunio
do vrha blatom. Duko nas je opominjao da se ne nadnosimo nad bazen, da ne
upadnemo u itko, rovito blato. To bi vas povuklo kao ivi pesak, uvuklo bi vas unutra
i potonuli biste u njemu.
Da, ja sam znao za strahovitu scenu sa ivim peskom u stripu o Timu Tejloru. Jedan
nevaljalac je bio uvuen ve do gue, kad ga je nesavladivi Tim izvukao.
Otkrilo se da je to bazen za moenje kudelje! Iz njega su lopatama izbacivali blato.
To je bilo teko izvesti, jer ni radnici koji blato izbacuju nisu smeli da stanu na itku
povrinu.
Popodne bazen je bio oien i opran, u njemu je sad bila bistra voda. Duge stabljike
kudelje poloene su u njega. On je bio tano one duine kolika je duina najduih
stabala kudelje.
Ve sutra kad smo doli u dedinu avliju, iz nje se irio nepodnoljiv smrad. To je
dopiralo iz onog bazena za natapanje kudelje. Stabljike su morale da odlee u toj
vodi nekoliko dana, kako bi se tanka kora sa svake stabljike sama odvojila i
odljutila. Niko ne bi rukom uspeo sa hiljada stabljika da odljuti vlaknastu koru.
Voda je sama odvajala koru od stabaoceta. I vlakna kore i sama tvrda unutranjost
stabla ila su na suenje. Od vlakana e biti tkanina, a stabla su se lomila u sitne
cepke nazvane pozder. Bilo je to najbolje gorivo za zimske pei bubnjare, pozderae.
Odvajanje vlakana od stabljika radjeno je na mlatilu ili trlici, ili mokrinski reeno: na
cecalu. To su jedni nogari sa dve naporedo postavljene daske. Preko njih se popreko
stavi nekoliko stabljika, jo odenutih u kouljicu vlakana. Treom, srednjom daskom,
mlatilom, proteruje se kudelja kroz procep. Time se vrsta stabljika lomi i odvaja od
vlakna, a vlakno je spremno za prelju.
***
Naa udotvorka, baba Meli, odnekud je izvukla svoju staru preslicu. Danima je iz
guve sasuenih konopljanih vlakana ispredala beskonano dugi kanap. Smotavala
ga je u klupad.
Pratili smo je u stopu. Zadivljeno smo je gledali kako ispreda najduu nit koju smo
do tada videli.
Kad je zavrila sa predjom, ona se od prelje pretvorila u tkalju. Sela je za razboj i
poela razapinjati niti onog kanapa. Jedne niti su stajale naporedo, a drugu nit je
ona jednim drvenim guraem naterivala popreko. Pojavili su se prvi metri tkanine.
ika Vasino predratno odelo ve se od mnogog rada pohabalo i visilo je na njemu
kao na strailu. Baba je prvo njemu saila pantalone, pa onda i sako. Sako je lepo
visio na njemu, dok su se pantalone, koje smo mi uvek zvali akire, na gornjem
pregibu nogu uvek naboravale otrim naborima. Te nabore nijedna pegla nije mogla
da ispravi. Zato upamtite da, ako hoete odelo od plemenite biljke konoplje,
nabavite sako, on e vas lepo sluiti, a akire izbegavajte.
***
Poslednje godine okupacije (1944.) zbog nestaice tekstila ja zamalo da padnem na
ispitu za prijem u gimnaziju. Taj se ispit u ta vremena polagao posle etvrtog razreda
osnovne. Ve od jedanaeste godine si bio gimnazijalac. Gimnazija je trajala osam
godina.
Seljakom kolskom zapregom krenuli smo mi mokrinski kandidati za ispit preko
polja za Kikindu. Pred sadanjom Osnovnom kolom Vuk Karadi bilo je bar
pedeset kolskih zaprega iz celog Severnog Banata. U zgradi gimnazije bila je
kasarna okupatorske vojske.
Jedva sam dospeo do uionice u kojoj u polagati. Iz rauna su radili uglavnom
prosto pravilo trojno. Nisam se brinuo. Kod svog uitelja Fedje Kovaljova, (iz
Sevastopolja), ja sam bio omiljeni raundija.
Ali, kad su me prozvali, ponu mi diktirati: Jedan trgovac prodao je tri tube, i
dvadeset santimetara...
Ja stao, pa buljim u njih. Pitam: Tri trube i kakvih to dvadeset santimetara...
Neki lanovi komisije ve odmahuju rukom. Gest je jasan: Ovo je propali sluaj,
gluperda. Oterajmo ga.
No, na moju sreu, tad se javi uiteljica, i kae: Zaboga kolege, pa ovo su ratna
deca. Rastu u oskudici tekstila. Ne znaju ta je tuba!
Smeje se ona, objanjava im da ja nisam nikad bio u tekstilnoj radnji i da ne mogu
znati da je smotuljak tkanine tuba. Objasni mi ona da je to zamotan tof. I ja im
odmah reim njihovo tekstilno pravilo trojno.
I danas se seam te lepe, mlade, materinski brine uiteljice. Ona mi je pomogla
svojim razumevanjem. Uitelji, na vama je da decu najpre razumete. Tek onda
ostalo.