MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II

C EMENT

Istorijski razvoj

Polovinom osamnaestog veka pronaen je vrui hidraulini kre, poznatiji kao

"roman" cement, hidraulino mineralno vezivo, dobijeno peenjem krenjaka u kome
je postojala izvesna koliina gline. Prve teorijske osnove za proizvodnju "vrueg
hidraulinog krea" (proizvod dobijen peenjem laporovitih krenjaka na
0
temperaturama iznad 1100 C) postavio je Louis Vicat u Francuskoj dvadesetih
godina devetnaestoga veka. On je objavio rezultate svojih istraivanja, ali nije
patentirao svoju ideju. U isto vreme, u Engleskoj, Joseph Aspdin je 1824 patentom
zatitio proizvodnju veziva na osnovu meavine krenjaka i gline, koju je nazvao
"portland cement". Vezivo je dobilo ime po poluostrvu "Portland" na jugu Engleske
zbog slinosti boje ovrslog cementa sa bojom stena na poluostrvu.

Slina ispitivanja su raena i u Americi, gde je prva fabrika za proizvodnju cementa

od prirodnog laporca proradila polovinom devetnaestog veka.

Meutim, zbog relativno niih temperatura peenja (ispod take sinterovanja), ni

jedna od navedenih tehnologija proizvodnje cementa jo uvek nije predstavljala
pravu proizvodnju portland cementa, ve samo unapreenu proizvodnju "roman
cementa". Tek 1844 godine englez arls Donson je primetio da grudve prepeenog
materijala daju vezivo jo boljeg kvaliteta, ime je otkrio da reenje proizvodnje
pravog cementa lei u peenju smee krenjaka i gline (u odgovarajuem odnosu)
na viim temperaturama - temperaturama sinterovanja. Ta godina se smatra
godinom poetka proizvodnje portland cementa.

Kao poetak industrijske proizvodnje portland cementa uzima se 1880 godina, kada
je u svetu proizvedeno ukupno 1700 tona cementa. Tih godina trebalo je 40 sati za
proizvodnju 1 tone klinkera, a danas je to vreme skraeno na samo 3 minuta. Jedan
od osnovnih razloga unapreenja proizvodnje cementa je pronalazak rotacione pei
(1877 g.) i prelazak na kontinuirani proces proizvodnje. To je dovelo do znaajnih
uteda u potronji goriva i u radnoj snazi.

Dalji razvoj cementa vezuje se za poetak dvadesetog veka, kada su proizvedeni

"beli cement" i "kalcijum aluminatni cement". Beli cement je dobijen mlevenjem
klinkera na bazi meavine istih krenjaka i kaolina umesto gline (kaolin nema oksid
gvoa). Aluminatni cement dobijen je od meavine krenjaka i boksita.

Danas industrija cementa predstavlja jednu od najjaih industrija u svetu. Poetkom

ovog veka proizvodnja cementa u svetu dostigla je nivo od 1.7 biliona tona godinje.
Od svih vrsta cementa koje se danas proizvode, portland cement i cementi na bazi
portland cementa imaju najiru primenu u graevinarstvu. Koriste se za izradu
betona, maltera, azbestcementnih proizvoda itd. Prema zvaninim podacima
francuskog koncerna za proizvodnju cementa "Lafarge", cca 40% od ukupne
proizvodnje cementa utroi se za proizvodnju betona, cca 40% se pakuje u vree ija
potronja ima opti karakter, a cca 20% od ukupne proizvodnje cementa se potroi u

PREDAVANJE br. 12 1
V. Radonjanin & M. Maleev
 MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II

fabrikama za proizvodnju betonskih prefabrikata, ukljuujui i azbestcementne

proizvode.
PORTLAND-CEMENT

Definicije i simboli u hemiji cementa

Radi lakeg praenja proizvodnje cementa i vezivanja i ovravanja cementa,

uvedene su sledee definicije i simboli:
Cement je hidraulino vezivo, tj. fino mleveni neorganski materijal, koji
pomean sa vodom obrazuje pastu, koja vezuje i ovrava kroz proces
hidratacije i koji posle ovravanja zadrava svoja mehanika svojstva i
stabilnost, ak i pod vodom.

Portland-cement je proizvod dobijen finim mlevenjem portland-cementnog

klinkera i ogranienih koliina (do 5%) gipsa ( CaSO4x2H2O).

Za dobijanje portland cementnog klinkera koristi se meavina krenjaka i gline,

iji je odnos po masama 3 : 1.

Portland-cementni klinker je proizvod koji se sastoji od vetakih minerala,

uglavnom kalcijum - silikatnog porekla, a dobija se peenjem do temperature
sinterovanja homogenih sirovinskih smea koje sadre CaO, SiO2, Al2O3 i
Fe2O3.

Temperaturom sinterovanja naziva se temperatura na kojoj spoljni omota

estica materijala poinje da se topi i pri tome dolazi do meusobnog spajanja
estica u monolitne agregate - cementni klinker.

U cilju skraenog prikaza hemijskih formula jedinjenja koja ulaze u sastav osnovnih
sirovina za proizvodnju cementa ili jedinjenja koja ulaze u sastav cementnog
klinkera, u hemiji cementa su uvedeni sledei simboli:

Skraena oznaka Znaenje Hemijski obrazac

C oksid kalcijuma CaO
S oksid silicijuma SiO2
A oksid aluminijuma Al2O3
F oksid gvoa Fe2O3
C3S trikalcijum-silikat 3CaOxSiO2
C2S dikalcijum-silikat 2CaOxSiO2
C3A trikalcijum-aluminat 3CaOxAl2O3
C4AF tetrakalcijum-alumoferit 4CaOxAl2O3xFe2O3
H voda H2O
CH kalcijum-hidroksid CaOxH2O = Ca(OH)2

Sirovine za proizvodnju portland-cementa

PREDAVANJE br. 12 2
V. Radonjanin & M. Maleev
 MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II

U optem sluaju, proizvodnja portland-cementa sa sastoji iz dve osnovne

tehnoloke operacije:

peenja sirovinske smee i dobijanja portlandcementnog klinkera i

mlevenja portland-cementnog klinkera i gipsa u portland cement.

Sirovinska smea za proizvodnju portland-cementnog klinkera se sastoji iz:

osnovnih i

korektivnih sirovina.

Osnovne sirovine za izradu sirovinske smee su:

bazine sirovine - karbonatnog porekla (krenjak i neke vrste laporca sa
visokim sadrajem krenjaka) i

kisele sirovine, kao to su gline, glinci, laporaste gline, tufovi, pucolani itd.

Korektivne sirovine imaju zadatak da poprave hemijski sastav sirovinske smee. Kao
korektivne sirovine koriste se:

silikatne korektivne sirovine, kao to su kvarcni pesak, tufovi itd. i

korektivne sirovine sa visokim sadrajem oksida gvoa, kao to je piritna
izgoretina.

Osnovne sirovine za proizvodnu portland-cementa su:

portland-cementni klinker i

gips.

Krenjak predstavlja sirovinsku komponentu sa dominantnim ueem. Naime, tri

etvrtine (75%) sirovinske smee po pravilu ini krenjak, a uee glina i
korektivnih sirovina iznosi preostalih 25%. Koliina krenjaka u karbonatnim
stenama moe varirati u vrlo irokim granicama. Retko se nalaze karbonatne stene
sa cca 76 -77% krenjaka i odnosom krenjak : glina 3 : 1, to se smatra
optimalnim odnosom sirovina.

Primena krenjakih laporaca za proizvodnju sirovinske smee se sve vie smanjuje

i prelazi se na varijantu krenjak - glina zbog lake korekcije hemijskog sastava
smee.

Krenjake stene sa primesama dolomita se ne smeju koristiti kao sirovina za

proizvodnju portland-cementnog klinkera, zbog pojave raspadanja betona i maltera
usled prisustva slobodnog MgO.

Glina predstavlja sledeu po vanosti sirovinsku komponentu. Glina po svom

hemijskom sastavu predstavlja hidratisane alumo-silikate, koji se preteno sastoje od
oksida silicijuma i aluminijuma, i neto manje oksida gvoa. Ovi oksidi su
neophodni za obrazovanje novih jedinjenja - minerala cementnog klinkera. Za
proizvodnju cementnog klinkera preteno se upotrebljavaju gline mlaih geolokih
formacija, ilitskog ili kaolinskog tipa, ree monmorionitskog tipa.

PREDAVANJE br. 12 3
V. Radonjanin & M. Maleev
 MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II

Proizvodnja portland-cementnog klinkera

Prema vrsti tehnolokog postupka proizvodnje razlikuju se etiri osnovna postupka

proizvodnje portland-cementnog klinkera:

mokri postupak,

polumokri postupak,

polusuvi postupak i

suvi postupak.

Opta tehnoloka ema proizvodnje portland-cementa sastoji se iz sledeih

osnovnih operacija:

eksploatacija sirovina (krenjaka, gline, laporca) (slika 1),

priprema sirovina (prema jednom od 4 navedena tehnoloka postupka),

uskladitenje sirovinske smee u silose, odnosno bazene (sirovinski mulj,
odnosno sirovinsko brano),

peenje sirovinske smee (dobijanje cementnog klinkera),

odleavanje klinkera,

mlevenje klinkera u cement,

uskladitenje cementa u silose i

pakovanje i otprema cementa.

Glina

Krenjak

Slika 1 - Eksploatacija sirovina (krenjaka i gline)

PREDAVANJE br. 12 4
V. Radonjanin & M. Maleev
 MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II

Slika 2 - Miniranje krenjakih stena

Mokri postupak proizvodnje cementa

U okviru mokrog postupka obe sirovinske komponente se prethodno usitnjavaju, pri
emu se glina nakon usitnjavanja mea sa oko 40% vode. Nakon toga, "glinena
kaa" se zajedno sa usitnjenim krenjakom ubacuje u mlin radi finog usitnjavanja.
Dobijena masa se cedi i odlae u bazene za "sirovinski mulj", gde se nastavlja
homogenizacija i po potrebi se vri korekcija sastava (slika 3).

Transport
materijala
32% vode do pei

Sirovinski mulj
Bazeni

Slika 3 - ematski prikaz pripreme sirovinskog mulja

Sirovinski mulj se zatim pee u rotacionoj pei (slika 4). Rotacione pei predstavljaju
eline cilindre, koji su iznutra obloeni vatrostalnim opekama. Duina rotacionih
pei ide i do 200m, a postavljene su pod nagibom 1:30. U toku rada pei se rotiraju
oko svoje podune ose. Sirovina se ubacuje u gornji deo pei i lagano se kree ka
izlazu iz pei. U donji deo pei uduvava se gorivo (prirodni gas, dispergovani mazut
ili usitnjen ugalj), ijim sagorevanjem se dobijaju vreli gasovi, koji se kreu u
suprotnom smeru od kretanja sirovine.

Slika 4 - Izgled rotacionih pei za proizvodnju cementnog klinkera

po mokrom postupku

ematski prikaz rotacione pei za dobijanje portland-cementnog klinkera, dat je na

slici 5.

PREDAVANJE br. 12 5
V. Radonjanin & M. Maleev
 MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II

sirovinski
100 - 1500C
milj

C
1150 -13500
500 - 8000C

C
1000 - 1200
C
1350 - 1500
900 -11500C

0
0

gasovi
vreli
I
II
III
26 - 28 %L IV V
24 - 32%L VI ceme
25%L ntni
5%L 17-17%L3% klinker
L

Slika 5 - ematski prikaz rotacione pei

U prvoj zoni dolazi do suenja sirovinskog mulja, iz kog se izdvaja voda u obliku
pare.

U drugoj zoni pei dolazi do dehidratacije gline (izdvajanja kristalne vode iz

minerala gline).

U treoj zoni dolazi do peenja krenjaka, odnosno disocijacije CaCO3 i formiranja

CaO, a zatim poinju da se odvijaju reakcije izmeu CaO i produkata raspadanja
gline (SiO2, Al2O3 i Fe2O3).

U etvrtoj zoni se pomenute reakcije intenziviraju. U ovoj fazi formiraju se minerali

C2S, C3A i C4AF, meutim jedan deo CaO ostaje i dalje slobodan.

Ako bi se proces proizvodnje cementnog klinkera zaustavio u ovoj fazi, dobilo bi se

hidraulino vezivo tipa hidraulinog krea (vei deo CaO je ostao slobodan).

Najtoplija je peta zona u kojoj dolazi do deliminog topljenja polaznih komponenti -

sinterovanja (oko 1/3 ukupne mase prelazi u teno stanje). U ovoj zoni se formira
mineral C3S, odnosno zavravaju se reakcije nastanka silikata, aluminata i
alumoferita kalcijuma. Na ovaj nain se obrazuje portland-cementni klinker, materijal
tamno sive do crne boje u obliku lopti veliine 5-30mm.

U estoj zoni temperatura se sniava, a portland cementni klinker se delimino

hladi.

Glavno hlaenje PC klinkera obavlja se u posebnim ureajima - hladnjacima.

Hlaenje PC klinkera je vrlo vana faza proizvodnje i mora biti posebno
programirano. Posebno je znaajno hlaenje do temperature od 3000C i ono se mora
obaviti dovoljno brzo, zato to sporo hlaenje ne daje cement visokog kvaliteta.

Razlozi za brzo hlaenje PC klinkera su kristalne modifikacije nekih minerala koji se

formiraju u toku procesa proizvodnje:

Prvi razlog zbog koga se naglo hladi PC klinker je mineral dikalcijumsilikat (C2S), koji
se javlja u tri kristalne modifikacije:, i u zavisnosti od temperature. Modifikacije i
odgovaraju visokim temperaturama i imaju hidraulina svojstva, a pri sporom
hlaenju formira se modifikacija C2S koja nema hidraulina svojstva i koja je jedina
stabilna. Meutim naglim hlaenjem klinkera od temperature 1200 - 10000C na nie,
modifikacija (C2S) se moe fiksirati, odnosno moe se spreiti pojava (C2S).

PREDAVANJE br. 12 6
V. Radonjanin & M. Maleev
 MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II

Drugi razlog za naglo hlaenje PC klinkera, je formiranje amorfnog minerala C3A, ija
je karakteristika sporija rastvorljivost u vodi u odnosu na kristalni C3A, koji se formira
sporim hlaenjem klinkera. Ova sporija rastvorljivost omoguava regulisanje vremena
vezivanja cementne paste (meavine cementa i vode)

0
Posle hlaenja do temperature od oko 300 C, klinker se transportuje do skladita -
silosa za odleavanje, gde treba da "odlei" 2 - 4 nedelje pre mlevenja. Ova faza u
proizvodnji cementa je neophodna da bi slobodan CaO, ukoliko ga ima u klinkeru,
(koji se nije sjedinio sa mineralima gline) izreagovao sa vlagom iz vazduha i
transformisao se u Ca(OH)2. Ukoliko bi se ovo gaenje slobodnog CaO obavilo u
toku upotrebe cementa, ispoljila bi se nestalnost zapremine, odnosno dolo bi do
pucanja ovrslog maltera ili betona, to moe dovesti do izuzetno tetnih posledica.

Nakon odleavanja cementni klinker se melje do finoe od 0.001 do 0.01mm

(specifina povrina kree se izmeu 2000 i 5000 cm2/g) u mlinovima sa kuglama
(slika 6). Tokom ovog postupka, cementu se dodaju sadra ili anhidrit (do 5 % u
odnosu na masu cementnog klinkera) i razne organske ili neorganske supstance kao
pomona sredstva za mlevenje.

Slika 6 - Izgled unutranjosti horizontalnog mlina sa elinim kuglama za mlevenje

cementnog klinkera

Nakon mlevenja portland cement se ne sme odmah upotrebiti, ve je potrebno da

odlei najmanje 15 dana u silosima (slika 7). Pomenuto odleavanje cementa je
neophodno kako bi u toku procesa mlevenja obrazovani CaSO40.5H2O (usled
poveanja temperature zbog suvog trenja) izreagovao sa vlagom iz vazduha i
preao u sadru.

PREDAVANJE br. 12 7
V. Radonjanin & M. Maleev
 MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II

Slika 7 - Silosi za odleavanje cementa

Cement se zatim pakuje u vree od 50kg (slika 8) ili se transportuje u specijalnim

cisternama (slika 9) do mesta upotrebe.

Slika 8 - Izgled opreme za pakovanje cementa u vree

PREDAVANJE br. 12 8
V. Radonjanin & M. Maleev
 MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II

Slika 9 - Specijalne cisterne za transport cementa

Suvi postupak proizvodnje cementa

Prva faza u suvom procesu proizvodnje cementa je usitnjavanje sirovina drobljenjem
i mlevenjem do praha. Zatim se u zavisnosti od tehnolokog postupka obavljaju
sledee operacije:

suenje sirovina, njihovo uskladitenje, doziranje i formiranje sirovinske smee,
koja se zatim dodatno melje, do dobijanja sirovinskog brana ili

sirovine se doziraju radi formiranja sirovinske smee, a zatim se melju uz
istovremeno suenje, do dobijanja sirovinskog brana.

Drugu fazu predstavljaju suenje, prethodno zagrevanje (dehidratacija) i delimina

dekarbonizacija (kalcinacija) sirovinskog brana. Nabrojane operacije se obavljaju u
ureaju, koji se naziva "predgreja" (viestepeni ciklonski predgreja) (slike 10 i 11).

Predgreja se sastoji od 4 ciklona, koji omoguavaju vrtlono kretanje sirovinskog

brana i prolaz vrelih otpadnih gasova iz rotacione pei (kreu se u suprotnim
smerovima). Vreme zadravanja sirovinske smee u predgrejau je kratko, npr. u
predgrejau visine 50m - sirovinsko brano se za 25 sekundi zagreje od ulazne
temperature od oko 500C do temperature od oko 8000C.

U delu ureaja sa dodatim gorivom obavlja se operacija kalcinacije na temperaturi

od oko 9000C. Zatim sirovina ulazi u brzu rotacionu pe duine cca 60m (slika 12),
0
gde se odvija sinterovanje na temperaturi od 1450 C.

Ostale faze proizvodnje portland cementa su identine kao i kod mokrog postupka
(hlaenje, odleavanje, mlevenje, uskladitenje, pakovanje i otprema).

Suenje

Prethodno zagrevanje

arenje (kalcinacija)

Sinterovanje

Hlaenje

Slika 10 - ematski proces proizvodnje klinkera po "suvom" postupku

PREDAVANJE br. 12 9
V. Radonjanin & M. Maleev
 MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II

Slika 11 - Izgled vertikalnog postrojenja

za prethodno zagrevanje sirovinskog brana

Slika 12 - Izgled "kratke" rotacione pei za suvi postupak proizvodnje klinkera

Polumokri postupak proizvodnje cementa

U ovom tehnolokom postupku se sirovinskom mulju, koji se dobija na isti nain kao
kod mokrog postupka, redukuje vlanost sa 40 na 19% pomou filter presa. Tom
prilikom se dobija sirovinski ispresak, koji se zatim drobi u granule - tzv. "pelete", ili
se ekstrudira i iseca u pelete. Zatim se sirovinske granule transportuju do
predgrejaa "Lepol pe" ili "Lepol traka", gde se obavlja proces suenje,
dehidratacije i kalcinacije. Dalji proces proizvodnje cementa obuhvata peenje u
kratkim rotacionim peima.

Polusuvi postupak proizvodnje cementa

U ovom tehnolokom postupku se sirovinskom branu, koji se dobija na isti nain
kao kod suvog postupka, dodaje 10-12% vode radi poveanja vlanosti, a u cilju

PREDAVANJE br. 12 10
V. Radonjanin & M. Maleev
 MATERIJALI U GRAEVINARSTVU II

formiranja "peleta". Dalji postupak proizvodnje cementa je isti kao kod polumokrog
postupka.

Ako je sadraj vlage u osnovnim sirovinama nizak, a same sirovine se lako melju,
prednost se daje suvom postupku pri proizvodnji cementa.

Ako sirovine sadre veliku koliinu vlage, ije se odstranjivanje ekonomski ne isplati,
i ako se uz to i teko melju (lepe se u mlinu), onda se prednost daje mokrom
postupku. Mokri postupak ima prednost kada se radi o sirovinama neujednaenog
hemijskog sastava, zbog mogunosti korekcije sirovinskog sastava.

Zbog utede energije i brzine proizvodnje, danas se u svetu 75% ukupne

proizvodnje cementa bazira na suvom postupku.

Sastav portland cementnog klinkera

Portland cementni klinker je vetaki materijal (ne moe se nai u prirodi) i sastoji se
od jedinjenja razliitog hemijskog sastava i osobina, koja zajedno daju osobine ovom
materijalu. Portland cement karakterie uglavnom konstantan hemijski sastav, koji je
dat u narednoj tabeli.

Jedinjenje Uee u %
CaO (vezan) 62 - 67
SiO2 19 - 25
Al2O3 2-8
Fe2O3 1-5
SO3 max 3.5 - 4.5
CaO (slobodan) max 2
MgO max 5
alkalije (Na2O i K2O) 0.5 - 1.3

Prosean mineraloki sastav portland cementnog klinkera, dat je u sledeoj tabeli.

Mineral Formula Oznaka Uee u %

Trikalcijum silikat
3CaOSiO2 C3S 40 - 65
(ALIT)
Dikalcijum silikat
2CaOSiO2 C2S 15 - 45
(BELIT)
Trikacijum aluminat 3CaOAl2O3 C3A 4 - 12
Tetrakalijumalumo-
4CaOAl2O3Fe2O3 C4AF 12 - 25
ferit

PREDAVANJE br. 12 11
V. Radonjanin & M. Maleev