Matematika gimnazija

Beograd

RADNA SVESKA
za predmet
Raunarstvo i informatika
u III razredu kolske 2011/2012. godine

Uenik ________________________

1
1. Struktura i funkcije raunarskog sistema

KRATAK ODGOVOR ukratko odgovorite na sledea pitanja

1. ta podrazumevamo pod arhitekturom kompjutera?

__________________________________________________________________________________

2. ta podrazumevamo pod organizacijom kompjutera?

__________________________________________________________________________________

3. Ko/ta moe biti korisnik kompjutera?

__________________________________________________________________________________

4. Kako kompjuteri komuniciraju sa korisnicima?

__________________________________________________________________________________

5. Koje su etiri glavne komponente svakog raunara opte namene?

komponenta funkcija

Za probleme od 6 do 9 utvrdite koji od sledeih funkcionalnih dijagrama raunarskog sistema,

a, b, c, ili d, najbolje opisuje operacije koje izvrava navedeni sistem ili aplikacija

6. Mreni ruter: __________

7. MP3 plejer koji mora da izvri dekompresiju podataka pre no to reprodukuje zvuk: __________

8. Sistem za upravljanje bazom podataka kome se pristupa preko web servera: __________

9. Sloena raunanja sa brojevima iz ogromnih matrica neophodna za davanje vremenske prognoze:

__________

2
 POVEZIVANJE - Svakom pojmu iz leve
pridruite odgovarajuu oznaku objanjenja m3
iz desne kolone 1) centralni procesor a) uva instrukcije i
podatke
m1 2) operativna memorija b) analizira naredbe i
Funkcija Komponenta koja je obavlja koordinira rad svih
1) obrada a) upravljaka jedinica CPU ureaja
2) skladitenje b) ALU. 3) upravljaka jedinica c) vri funkciju
3) premetanje c) sistemska magistrala procesiranja
4) upravljanje d) memorija 4) ALU d) vri ulazno/izlazne
funkcije
1 __ 2__ 3__ 4__ 5) periferni ureaj e) izvrava aritmetike
i logike operacije
m2
1) hardver a) programska nadgradnja 1 __ 2__ 3__ 4__ 5__
kompjutera
2) softver b) ukazuje KAKO radi DA/NE PITALICE - Odgovorite sa + ili
kompjuter
3) arhitektura c) ukazuje TA moe da radi Arhitekturu kompjuterskog sistema
kompjuter obrazuju svi sistemski programi koji mu
4) organizacija d) ukazuje na sastav hardvera pripadaju.
Organizacija raunara govori o tome kako
5) konfiguracija e) tehniki deo kompjutera su ostvarene mogunosti predviene
arhitekturom.
1 __ 2__ 3__ 4__ 5__

MAPA KONCEPATA - Popunite prazna polja da i tako pokaite da ste razumeli relacije
izmeu komponenti raunarskog sistema

RAUNARSKI
SISTEM

ULAZNO IZLAZNI SISTEMSKA

UREAJI ________________ ________________ MAGISTRALA

REGISTRI ALU ________________ ________________

REGISTRI I
________________ ________________ DEKODERI

3
2. Apstrakcije u projektovanju raunarskih sistema
KRATAK ODGOVOR ukratko odgovorite na sledea pitanja

1. Kako se princip apstrakcije koristi u prouavanju kompjutera?

__________________________________________________________________________________

2. Navedite nivoe apstrakcije u projektovanju kompjutera.

__________________________________________________________________________________

3. Kako se raslanjuje hardver kao prvi nivo apstrakcije u projektovanju kompjutera?

__________________________________________________________________________________

4. ta karakterie nivo logike, a ta nivo organizacije?

__________________________________________________________________________________

5. ta je firmver?

__________________________________________________________________________________

6. ta podrazmevamo pod arhitekturom skupa instrukcija (ISA)?

__________________________________________________________________________________

7. Popunite prazne elije u tabeli Hijerarhija apstrakcija u projektovanju raunarskog sistema.

REZULTAT ULAZNE DESKRIPTIVNI

NIVO NAZIV PROJEKTOVANJA KOMPONENTE MEDIJUM
MODULI PRIMITIVI JEZIK
APLIKACIJE,
APLIKATIVNI
7 DRAJVERI,
SISTEMI
BIBLIOTEKE
PROCEDURALNO / APLIKACIJE,
VII PROGRAMSKI
6 OBJEKTNO ORIJENT. DRAJVERI,
JEZIK
PROGRAMIRANJE BIBLIOTEKE
SISTEMSKO
5 PROGRAMIRANJE ASM INSTRUKCIJE
(ASEMBLER)

MIKROPROGRAMSKI
4 ASEMBLERSKI JEZIK
JEZIK

REGISTRI,
JEZIK REGISTARSKOG
3 ORGANIZACIJA .. ARITMETIKA I
PRENOSA
LOGIKA KOLA
REGISTRI,
GEJTOVI,
2 ARITMETIKA KOLA,
FLIP-FLOPOVI
UPRAVLJAKA KOLA
GEJTOVI, JEZIK ZA DIGITALNO
1 ELEKTRONIKA
FLIP-FLOPOVI PROJEKTOVANJE

4
 DA/NE PITALICE - Odgovorite sa + ili 8. Za _________ se kod nas koriste i nazivi
logika kola, logiki elementi ili prekidai.
Na nivou elektronike imamo logika kola Definiemo ih kao fizike objekte koji
koja formiraju mikro-komponente kao to su implementiraju neku od funkcija algebre
registri, sabirai, aritmetiko-logike jedinice. logike.
Na nivou organizacije se od mikro- 9. _____________ mrea, za razliku od
komponenti koje su nastale na prethodnom kombinatorne, mora da poseduje i memorijske
nivou grade procesori, memorije i drugi ureaji elemente. Flip flop je najjednostavniji oblik
raunarskog sistema. ove vrste mree.
Kombinatorna mrea mora da poseduje i
memorijske elemente. Flip flop je najjedno- POVEZIVANJE - Svakom pojmu iz leve
stavniji oblik ove vrste mree. pridruite odgovarajuu oznaku
objanjenja iz desne kolone
Tranzistori su osnovni gradivni elementi
kompjutera zahvaljujui tome to mogu da se m1
koriste kao prekidai i pojaavai. Nivo apstrakcije Primitivi
Skup razliitih mainskih instrukcija 1) Elektronika a) Gejtovi, Flipflopovi
koje mogu da se izvravaju na nekom 2) Logika b) Mikroinstrukcije
procesoru naziva se skup instrukcija procesora. 3) Organizacija c) Proceduralne
konstrukcije
DOPUNA - Upiite izostavljene rei 4) Firmware d) Registri, ALU-ovi
5) Aplikacije e) Tranzistori,
1. _____________, kao srednji nivo Otpornici ...
apstrakcije u projektovanju raunarskih
sistema, predstavlja most izmeu hardvera i 1 __ 2__ 3__ 4__ 5__
softvera.
m2
2.____________________________ je skup Nivo apstrakcije Jezik za opis
instrukcija vidljiv programeru, koji slui kao 1) Elektronika a) Logiki dijagrami
granica izmeu softvera i hardvera.
2) Logika b) Jezik registarskog
3. Na nivou _____________ imamo prenosa
tranzistore, otpornike, kondenzatore od kojih 3) Organizacija c) Jezik za digitalno
se formiraju gejtovi i flip-flopovi. projektovanje
4) Firmware d) Problem-
4. Na nivou _____________ imamo logika orijentisani
kola koja formiraju mikro-komponente kao to jezik
su registri, sabirai, aritmetiko-logike 5) Aplikacije e) Mikroprogramski
jedinice. jezik

5. Organizacija i hardver se ponekad nazivaju 1 __ 2__ 3__ 4__ 5__

________________, dok se arhitektura skupa
instrukcija naziva arhitektura u uem smislu. m3
Nivo apstrakcije Moduli
6. Povezivanjem logikih elemenata dobijamo 1) Elektronika a) Gejtovi,
_______________________ implementaciju Flip-flopovi
sloenijih logikih funkija. 2) Logika b) Sistemi
3) Organizacija c) Asemblerski jezik
7. Pomou _______________________ mogu 4) Firmware d) Registri, ALU-ovi
se implementirati samo one funkcije raunara 5) Aplikacije e) Procesori,
koje ne zahtevaju memorisanje podataka ili Memorije...
informacije o prethodnom stanju.
1 __ 2__ 3__ 4__ 5__

5
3. Apstrakcije programske reprezentacije
KRATAK ODGOVOR ukratko odgovorite na sledea pitanja

1. Koji su nivoi programske reprezentacije?

__________________________________________________________________________________

2. Navedite prednosti programiranja u HL i VHL programskim jezicima.?

__________________________________________________________________________________

3. Zato se programira u asembleru?

__________________________________________________________________________________

4. ta karakterie razvoj programskih jezika po generacijama?

Generacija Vrsta jezika Karakteristike

Prva generacija

Druga generacija

Trea generacija

etvrta generacija

Peta generacija

5. Objasnite sopstvenim reima svaki od sledeih izraza

Termin Znaenje

Prevodilac

Interpreter

Linker

Debugger

Virtuelna maina

6
6. Popunite prazne elije u tabeli Klasifikacija programskih jezika prema pristupu u formiranju
strukture programa.

Paradigma Karakteristike Prednosti Nedostaci Primeri jezika

Proceduralno
programiranje

Objektno
orijentisano
programiranje

Programiranje
upravljano
dogaajima

Deklarativno
programiranje

Funkcionalno
programiranje

VIESTRUKI IZBOR Zaokruite taan 5. ALUOP[0:3]<=InstReg[9:11]&MASK

odgovor je deo programa pisanog u:
1. Program prevodilac koji prevodi sa vieg a) viem programskom jeziku
programskog jeziku zove se: b) asemblerskom jeziku
a) interpreter c) mainskom jeziku
b) compiler d) jeziku registarskog prenosa
c) assembler
d) linker 6. Zapis A[i,j]:=A[i]*B[j] deo je programa
pisanog u:
2. Program prevodilac koji prevodi sa jezika a) viem programskom jeziku
najblieg mainskom jeziku zove se: b) asemblerskom jeziku
a) interpreter c) mainskom jeziku
b) compiler d) jeziku registarskog prenosa
c) assembler
7. Zapis 11000001 11000110 deo je programa
3. Program koji povezuje objektne module u pisanog u:
izvrni mainski program zove se: a) viem programskom jeziku
a) interpreter b) asemblerskom jeziku
b) compiler c) mainskom jeziku
c) assembler d) jeziku registarskog prenosa
d) linker
8. ta od sledeeg NIJE bitno za Arhitekturu
4. Zapis MOV AX,[BX] deo je programa skupa instrukcija:
pisanog u: a) Odakle se donosi instrukcija (ke,
a) viem programskom jeziku DRAM)
b) asemblerskom jeziku b) Format instrukcija
c) mainskom jeziku c) Tipovi podataka
d) jeziku registarskog prenosa d) Nain adresiranja

7
 POVEZIVANJE - Svakom pojmu iz leve m5
pridruite odgovarajuu oznaku Jezik Godina pojavljivanja
objanjenja iz desne kolone 1) Java a) 1995.
2) LISP b) 1958.
m1 3) PL/I c) 1964.
Jezik Opis 4) Prolog d) 1972.
1) ADA a) jezik za opis hardvera 5) Pascal e) 1970.
2) COBOL b) jezik registarskog prenosa
3) FORTRAN c) VPJ koji omoguava 1 __ 2__ 3__ 4__ 5__
paralelno programiranje
4) PL/1 d) jezik za poslovnu primenu
5) RTN e) jezik za nauno-tehniku DA/NE pitalice - Odgovorite sa + ili -

6) VHDL
primenu
f) jezik razvijen za familiju
Verilog je jezik za opis hardvera.
IBM-360 RTN je prvi programski jezik za
paralelno programiranje.
1 __ 2__ 3__ 4__ 5__ 6__
VHDL je jezik za opis hardvera.
m2 ADA je programski jezik koji
Jezik Autor omoguava paralelno programiranje
1) ADA a) Jean Ichbiah
2) APL b) Grace Hopper i drugi Linker je program koji povezuje
3) BASIC c) John Backus objektne module u izvrni mainski program.
4) C
5) COBOL
d) Dennis Ritchie
e) J.Kemeny I T. Kurtz
Interpreter je program koji povezuje
objektne module u izvrni mainski program
6) FORTRAN f) Kenneth E. Iverson

1 __ 2__ 3__ 4__ 5__ 6__ Dopuna - Upiite izostavljene rei

m3 1. _____________, kao srednji nivo

Jezik Autor apstrakcije u projektovanju raunarskih
1) Java a) Sun Microsystems sistema, predstavlja most izmeu hardvera i
2) LISP b) John McCarthy softvera.
3) PL/I c) IBM & SHARE
4) Prolog d) Alain Colmerauer 2.____________________________ je skup
5) Pascal e) Niklaus Wirth instrukcija vidljiv programeru, koji slui kao
granica izmeu softvera i hardvera.
1 __ 2__ 3__ 4__ 5__
3. ____________________________ je
m4 nastalo sedamdesetih godina, kao odgovor na
Jezik Godina pojavljivanja probleme u dizajnu koje proceduralno
1) ADA a) 1980. programiranje nije moglo da prui.
2) APL b) 1964.
3) BASIC c) 1964. 4. ____________________________ koristi
4) C d) 1973. pristup u kojem raunar moe da donosi
5) COBOL e) 1959. odluke i na taj nain reava problem. Ovde se
6) FORTRAN f) 1957. fokus stavlja na opis problema (prikupljanje i
pamenje injenica) i nain donoenja odluke
1 __ 2__ 3__ 4__ 5__ 6__ (skup pravila koja uestvuju u procesu odluke).

8
4. Klasifikacija raunarskih sistema
KRATAK ODGOVOR ukratko odgovorite na sledea pitanja

1. Klasifikujte raunarske sisteme.

________________________________________________________________________________________________

2. Kakva je budunost superaunara?

________________________________________________________________________________________________

3. ta je klaster?
________________________________________________________________________________________________

4. Kako se upotrebljavaju RFID ipovi?

________________________________________________________________________________________________

5. Navedite tri kuna ureaja kao kandidate za ugraivanje mikroprocesora

________________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________________

VIESTRUKI IZBOR Zaokruite taan 5. Kombinacija tastaure i ekrana koji imaju

odgovor malo ili nimalo procesorske moi naziva se:
1. Kako se unosi program u memoriju raunara a) supercomputer.
sa unutranjim programiranjem b) mainframe computer.
a) preko ulaznih ureaja c) timesharing device.
b) preko prekidaa na kontrolnoj tabli d) terminal.
c) kod ovih kompjutera program se
uopte ne unosi, on je ugraen u mem. 6. Kada korisnik radi na desktop kompjuteru
d) preko EPROM programatora gornje klase velike procesorske snage, kaemo
da radi na:
2. ta ne spada u klasifikaciju kompjutera? a) serveru.
a) notebook computer b) radnoj stanici.
b) microcomputer c) superkompjuteru.
c) mainframe d) terminalu.
d) maxicomputer
7. Da bi vie korisnika delilo podatke i
3. Segment PC trita sa najveim rastom je hardverske resurse potrebne jednoj aplikaciji,
trite: nephodno je da koriste:
a) superkompjutera. a) mainframe kompjuter
b) radnih stanica. b) server
c) prenosivih kompjutera. c) supercomputer
d) Apple-ovih Macintosh-a. d) radnu stanicu

4. Proces komunikacije izmeu mainfram 8. Osnovna razlika izmeu LAN i WAN mree
kompjutera i vie korisnika koji istovremeno je:
rade naziva se: a) rastojanje izmeu raunara u mrei.
a) timesharing. b) broj mrenih servisa.
b) networking. c) broj i razovrsnost izlaznih ureaja.
c) serving. d) mo terminala.
d) processing.

-9-
 DA/NE pitalice - Odgovorite sa + ili - POVEZIVANJE - Svakom pojmu iz leve
pridruite odgovarajuu oznaku
Radna stanica predstavlja kombinaciju objanjenja iz desne kolone
tastature i ekrana sa veoma malom m1
procesorskom snagom koji transformiu Klasa raunara Koriste se za
informacije od i do raunara. 1) Centralni a) simulacije i modelovanje
Server je raunar dizajniran da obezbedi raunari sloenih sistema i obimna
izraunavanja
softver i druge resurse raunarima koji su 2) Super- b) zahtevne interaktivne
povezani sa njim u okviru raunarske mree. raunari aplikacije, npr. 3D-grafika, dizajn
Klasu servera ine kompjuteri 3) Serveri c) upravljanje sa vie od 1000
transakcija ili moni Internet
dizajnirani za velika optereenja. Obino im se servere
pristupa preko mree. 4) Radne d) opsluivanje jednog korisnika
Najbrojniju klasu kompjutera, za stanice
5) Personalni
u datom trenutku
e) unapred definisane zadatke
ogroman broj razliitih namena od raunari kao kontrola temp. i vlanosti,
mikroprocesora u mikrotalasnoj rerni, do monitorisanje rada srca i slino
mree procesora koji kontroliu rad aviona 6) Ugraeni f) obezbeivanje softverske
ine integrisani (embedded) kompjuteri. raunari podrke i drugih resursa
Personalni raunari ine najbrojniju raunarima klijentima u okviru
mree raunara
klasu kompjutera, za ogroman broj razliitih
namena od mikroprocesora u mikrotalasnoj 1 __ 2__ 3__ 4__ 5__ 6__
rerni, do mree procesora koji kontroliu rad
aviona. m2
Zajedniko za sve vrste raunarskih
Klasa raunara Koriste se za
1) Prenosivi a) koriste se za unapred
sistema (npr. Mainframe, Minicomputer, raunari definisane zadatke npr. kontrolu
Laptop) je da su zasnovani na istim principima temperature i vlanosti,
projektovanja, teoretskom modelu kompjutera monitorisanje rada srca i slino
koji se naziva Fon Nojmanova arhitektura. 2) PDA-ovi b) sadre minijaturni primo-
predajnik i jedinstven 128-bitni
Terminal predstavlja kombinaciju broj, mogu da rade bez baterija.
tastature i ekrana sa veoma malom 3) RFID-ovi c) Sasvim mali prenosivi raunari
procesorskom snagom koji transformiu Koji mogu da stanu na dlan
informacije od i do raunara. 4) Ugraeni d) Imaju iste komponente kao i
raunari stoni raunari, ali manjih dimenz.
Supercomputer je raunar dizajniran da i sa manjom potronjom energije.
obezbedi softver i druge resurse raunarima
koji su povezani sa njim u okviru raunarske 1 __ 2__ 3__ 4__
mree.

PROBLEMI

Pretpostavite da svaki od 300 miliona graana Amerike dnevno potroi dva pakovanja robe s RFID
oznakama. Koliko se RFID oznaka mora proizvesti godinje da bi se zadovoljila ova potranja? Ako je
cena jedne oznake 1 cent, koliki su ukupni trokovi za proizvodnju oznaka? Uzimajui u obzir bruto
nacionalni proizvod (GDP koji za SAD), da li e ova suma novca postati prepreka za njihovo
korienje na svakom pakovanju trgovakog proizvoda? Napomena GDP za SAD prelazi 10 biliona -
1012 dolara
________________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________________

- 10 -
5. Kljune take razvoja arhitekture raunara
KRATAK ODGOVOR ukratko odgovorite na sledea pitanja

1. Navedite tri osobe za koje mislite da su najvie uticale na stvaranje savremenog raunarskog hardvera,
ukratko opiite njihov doprinos i obrazloite zato ste ih odabrali.

a)________________________________________________________________________________

b)________________________________________________________________________________

c)________________________________________________________________________________

2. Ponovite prethodno vebanje, ali za raunarski softver.

a)________________________________________________________________________________

b)________________________________________________________________________________

c)________________________________________________________________________________

3. Koje tri web aplikacije su po vaem miljenju najuspenije? Navedite imena njihovih autora.
a)________________________________________________________________________________

b)________________________________________________________________________________

c)________________________________________________________________________________

4. Kako su se razvijale primene raunara po generacijama?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

6. Kako su se razvijali programski jezici po generacijama?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

7. Navedite efekate Murovog zakona na savremene raunare o kojima se diskutovalo na asu.

1)_______________________________________________________________________________

2)________________________________________________________________________________

3)________________________________________________________________________________

4)________________________________________________________________________________

5)________________________________________________________________________________

- 11 -
 VIESTRUKI IZBOR Zaokruite taan POVEZIVANJE - Svakom pojmu iz leve
odgovor pridruite odgovarajuu oznaku
1. Koji pronalazak je kasnih 1940-tih i 1950- objanjenja iz desne kolone
tih, omoguio da se kompjuteri ponu da
koriste i u poslovnim primenama kao dotad u m1
nauci i tehnici? 1) 1951. a) prvi mikroprocesor
a) tranzistori 2) 1958. b) prvi tranzistor
b) elektronske cevi 3) 1971. c) prvi personalni kompjuter
c) CPU 4) 1975. d) IBM PC
d) RAM 5) 1981. e) prvo IC

2. Koji pronalazak iz 1948. godine je zamenio 1 __ 2__ 3__ 4__ 5__

elektronske cevi?
a) silicijumski vejferi m2
b) tranzistori 1) SSI a) do 100 aktivnih komponenti
c) CPU 2) LSI b) 100 - 1000 komponenti
d) RAM 3) MSI c) 1000 - 10.000 komponenti
4) VLSI d) preko 10.000 komponenti
3. Inicijalno, pronalazak tranzistora pomogao
je da se proizvode kompjuteri koji su: 1 __ 2__ 3__ 4__
a) manji, pouzdaniji i jeftiniji.
b) raspoloivi za kune korisnike. m3
c) raspoloivi za poslovne primene. 1) Altair a) prvi projekat digitalnog
d) vei i znatno moniji. raunara
2) Alpha b) prvi miniraunar
4. Kada je Ameriki svemirski program 3) Analytical c) prvi mikroprocesor
zahtevao manje i monije kompjutere, Engine
istraivai su razvili tehnologiju za pakovanje 4) Cray-1 d) prvi vektorski superaunar
stotina tranzistora u jednom: 5) PDP-1 e) prvi personalni raunar
a) kontroleru. 6) Intel 4004 f) prvi 64-bitni personalni
b) RAM ipu. raunar
c) procesoru
d) integralnom kolu. 1 __ 2__ 3__ 4__ 5__ 6__

5. Najdalekoseniji efekat na razvoj m4

kompjutera imao je sledei pronalazak iz 1971. 1) Altair a) prva familija raunara
godine: 2) IBM 7094 b) prvi masovno korien
a) CPU. miniraunar
b) RAM ip. 3) IBM-360 c) prvi mikroprocesor
c) mikroprocesor. 4) Cray-1 d) prvi vektorski superaunar
d) monitor. 5) PDP-8 e) prvi personalni raunar
6') Intel 4004 f) najkorieniji mainframe
6. Koja kompanija je proizvela prvi raunar ranih 60-tih godina
mikroprocesor.
a) Intel 1 __ 2__ 3__ 4__ 5__ 6__
b) IBM
c) AMD m5
d) Apple 1) I generacija Thimesharing sistemi
2) II generacija Programiranje u
7. Analitiku mainu (Analytical Engine) mainskom jeziku
projektovao je: 3) III generacija Obj. orijentisani jezici
a) Intel. ekspertni sistemi
b) IBM. 4) IV generacija Paketna obrada
c) Charles Babbage.
d) Marie Charles Jacquard. 1 __ 2__ 3__ 4__

- 12 -
 DA/NE pitalice - Odgovorite sa +ili -
Ve u prvoj generaciji javljaju se
raunari sa unutranjim programiranjem.
Raunarska industrija, koju su zapoele
dve kompanije, Sperry i IBM poinje sa
drugom generacijom raunara.
Moris Vilks predloio 1951. godine da
se projektuje raunar sa tri nivoa: nivo ISA,
nivo mikroprograma i nivo digitalne logike.
Prvi elektronski raunari 40-tih godina
imali su 4 nivoa: nivo proceduralnog
programiranja, nivo asemblerskog
programiranja, nivo mikroprogramiranja i nivo
digitalne logike koji je izvravao programe.
Sredinom osamdesetih godina pojavili su
se RISC procesori.
Prvi elektronski raunari imali su samo
dva nivoa: nivo ISA rezervisan za
programiranje i novo digitalne logike koji je
izvravao programe.
Elektronske vakuumske cevi su osnovna
karakteristika prve generacije elektronskih
raunara.
U drugoj generaciji poinju
komercijalno da se koriste primarne memorije
sa magnetnim jezgrima i magnetni diskovi.
U treoj generaciji javljaju se prvi
raunari sa unutranjim programiranjem.
Ideja da se nivo ISA interpretira
mikroprogramski, umesto direktno
elektronikom, dominirala je sedamdestih
godina prolog veka.
Kompanija IBM je prva u svetu ugradila
megabitni ip u ovaj komercijalni raunar IBM
3090 1986. godine.
Kanal podataka je ulazno/izlazni
koprocesor koji nezavisno od centralnog
procesora obrauje sopstveni skup instrukcija
Raunar IAS napravljen je u u Prinstonu
pod rukovodstvom Alana Turinga.
IBM je poeo da koristi hard diskove jo
1956. godine.
Don Bardin dobio je Nobelovu nagradu
iz fizike dva puta: 1956. za otkrie tranzistora i
1972. za razvoj teorije superprovodljivosti.
- 13 -
Dopuna - Upiite izostavljene rei
1. Prvu raunsku mainu koja stvarno radi
napravio je francuski matematiar i filosof
__________________ 1642. godine kada je
imao samo 19 godina
2. Mehaniku mainu koja mogla i da mnoi,
deli i izraunava kvadratni koren zavrio je
1673. godine nemaki matematiar i diplomata
__________________.
3. Smatra se da je __________________ prvi
programer.
4. Smatra se da je __________________
otac savremenog digitalnog raunara.
5. Diferencnu mainu, koja se koristila za
izraunavanje tabele brojeva potrebnih za
pomorsku navigaciju, napravio je profesor
matematike sa Kembrida
__________________ u 19. veku.
6. Elektronske cevi je poetkom XX veka
izumeo __________________
eksperimentiui sa Edisonovom diodnom
vakuumskom cevi
7. Don Bardin, Valter Bratejn i Vilijam okli
iz Belovih laboratorija prijavili su patent za
prvi ________ jo 1948. godine, za ta su
1956. godine dobili Nobelovu nagradu za
fiziku.
8. Raunar __________________ zavren
1946. godine mogao je da obavi 5.000
sabiranja u sekundi i kasnije se koristio za
artiljerijska izraunavanja. Raunar je bio
teak 30 tona, dugaak 30 i visok 3 metra, a
sadrao je 17.468 vakuumskih cevi.
9. Godine 1939. __________________ je sa
Berry-em razvio mainu ABC koja je koristila
osnovne koncepte koji e se pojaviti mnogo
kasnije - aritmetiku jedinicu koja je koristila
elektronske cevi i kondenzatorsku memoriju.
Danas se smatra da je ovo, a ne ENIAC, prvi
elektronski raunar
10. Raunar IBM "Type 701 EDPM" je bio
rezultat ubeenja Watsona Jr. da firma
_____________ treba da zakorai u biznis
proizvodnje kompjutera..
11. Pre pedesetak godina, inenjer
____________, jedan od osnivaa firme Intel,
najveeg svetskog proizvoaa kompjuterskih
ipova, napisao je novinski lanak u kome je
izneo da e se broj pojedinanih elektronskih
elemenata na jednom ipu svake godine
udvostruavati.
12. Od maina koje su se pojavile u
_____________ generaciji izdvajamo ENIAC,
UNIVAC I i IBM 700.
13. Naunici koji su vodili ENIAC projekt,
________________ i __________________,
osnivaju prvu komercijalnu raunarsku
kompaniju Electronic Control Company. Oni
projektuju i proizvode raunar UNIVAC, koji
predvia veliku pobedu za Ajzenhauera na
izborima i smatra se prvim raunarom za
poslovnu primenu.
16. Dok su mnoge kompanije razvijale vee i
bre maine, Digital Equipment Corporation je
1965. godine uvela PDP- 8, prvi pravi
__________________.
17. VLSI i ULSI skala integracije, korienje
raunarskih mrea, masivno paralelno
procesiranje i upotreba raunara u oblastima
tzv. vetake inteligencije karakteriu raunare
__________________ generacije.
18. Pojava programskih jezika visokog nivoa i
korienje aritmetike pokretnog zareza su
osnovne karakteristike softvera korienog u
________________ generaciji raunara.
19. Dek Kilbi pravi prvo _______________
koje sadri 5 komponenti povezanih icama na
paretu germanijuma duine 1 cm i tanjeg od
akalice.

14. U _______ generaciji poinju komercijalno
da se koriste primarne memorije sa magnetnim
jezgrima i magnetni diskovi.
15. Korienje SSI i MSI integralnih kola
karakteristika je ________ generacije raunara.
20. Rad na integrisanim kolima Kilbija i Nojsa
urodio je plodom ________ godine kada su se
pojavila prva komercijalna integrisana kola
koja je proizvela Fairchild Corporation

MAPA KONCEPATA - Popunite prazna polja da i tako pokaite da ste razumeli hijerarhiju i
karakteristike kompjuterskih generacija

GENERACIJE
KOMPJUTERA

PRVA DRUGA TREA ETVRTA PETA

GENERACIJA GENERACIJA GENERACIJA GENERACIJA GENERACIJA

TEHNOLOGIJA TEHNOLOGIJA TEHNOLOGIJA TEHNOLOGIJA TEHNOLOGIJA

Elektronske cevi _______________ _______________ _______________ ULSI, GaAs

HARDVER HARDVER HARDVER HARDVER HARDVER

_______________ _______________ _______________ _______________ _______________
_______________ _______________ _______________ _______________ _______________

SOFTVER SOFTVER SOFTVER SOFTVER SOFTVER

_______________ _______________ _______________ _______________ _______________
_______________ _______________ _______________ _______________ _______________

2 KB OM ____ OM ____ OM ____ OM ____ OM

10 KIPS ____ KIPS ____ MIPS ____ MIPS ____ GFLOPS

- 14 -
6. Trendovi u razvoju mikroraunarskih sistema
Analizirajte podatke u sledeoj tabeli, pa odgovorite na pitanja1 10.

1. ta znai termin microcoded kod procesora 80286 i 80386, a ta pipeline kod procesora 80486?

__________________________________________________________________________________

2. Na ta se odnose termini Out-of-order, multicore i Die size?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

3. Na procesoru Pentium 4 izvravanje instrukcija je superskalarno, prekoredno i superprotono.

Objasnite ukratko ta to znai.

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

4. Kako se u periodu od 1982. do 2010. poveavala gustina ugraenih tranzistora u Intelove

procesore, kako su se menjale dimenzije ipa mikroprocesora i ukupan broj tranzistora u
procesorskim ipovima? Da li Murov zakon jo uvek vai?
__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

Analizirajte podatke u sledeoj tabeli, pa odgovorite na pitanja 5 7.

- 15 -
5. ta znae akronimi DRAM i SDRAM?

__________________________________________________________________________________

6. ta podrazumevamo pod Bandwidth?

__________________________________________________________________________________

7. Kako se menjao kapacitet DRAM memorijskih modula u poslednjih 30 godina?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

Analizirajte podatke u sledeoj tabeli, pa odgovorite na pitanja 8 10.

8. Kako se meri brzina hard diskova?

__________________________________________________________________________________

9. Od ega zavisi vreme pristupa hard disku?

__________________________________________________________________________________

10. Kako se poveavao kapacitet hard diskova u periodu od 1983. do 2010. godine?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

11. Kakav je odnos cene po bitu kod hard diskova, fle memorija i DRAM memorija?

__________________________________________________________________________________

12. Zato je intenziviran razvoj hard diskova?

__________________________________________________________________________________

13. Kojom brzinom se poveava kapacitet fle ipova? ta je uslovilo ovako brz razvoj?

__________________________________________________________________________________

- 16 -
7. Brzine i kapaciteti
U sledeoj tabeli dati su osnovni prefiksi metrikih jedinica

STANDARDNO U RAUNARSTVU
red veliine prefiks red veliine prefiks red veliine dekadno prefiks
10-3 mili - m 103 kilo K 210 1.024 kilo K
10-6 mikro - 106 mega M 220 1.048.576 mega M
10-9 nano - n 109 giga G 230 1.073.741.824 giga G
10-12 piko - p 1012 tera T 240 1.088.511.627.776 tera T
10-15 femto - f 1015 peta - P 250 1.125.899.906.842.624 peta - P

VIESTRUKI IZBOR Zaokruite taan 7. Koliko stanica obinog teksta (30 redova sa
odgovor po 60 znakova svaki znak se pamti u 1 bajtu)
moemo smestiti na disketu kapaciteta 1,4
1. Za grupu od 8 bitova koristi se naziv: MB
a) kilobyte. a) oko 10
b) binary digit. b) oko 100
c) byte. c) oko 1000
d) megabit. d) oko 10000

2. Najmanja koliina informacija koju 8. Koliko stanica obinog teksta moemo

kompjuter moe da razume i obrauje zove se: smestiti naCD kapaciteta 700MB
a) digit. a) oko 10
b) byte. b) oko 100
c) bit. c) oko 1000
d) kilobyte. d) oko 10000

3. Naziv za priblino 1000 bajtova informacija: POVEZIVANJE - Svakom pojmu iz leve

a) megabajt. pridruite odgovarajuu oznaku
b) kilobajt. objanjenja iz desne kolone
c) gigabajt.
d) terabajt. m1
1) gigabajt (GB) a) oko 103B
4. Priblino 1000 megabajta naziva se: 2) megabajt (MB) b) oko 106B
a) terabajt. 3) kilobajt (KB) c) oko109B
b) kilobajt. 4) terabajt (TB) d) oko1012B
c) petabajt.
d) gigabajt. 1 __ 2__ 3__ 4__

5. Kapacitet najveih danas raspoloivih m2

ureaja za skladitenje podataka izraava se: 1) pikosekunda (ps) a) 10-3 s
a) kilobajtima. 2) mikrosekunda (s) b) 10-6 s
b) terabajtima. 3) milisekunda (ms) c) 10-9 s
c) gigabajtima. 4) nanosekunda (ns) d) 10-12 s
d) petabajtima.
6. ta je ekvivalentno petabajtu? 1 __ 2__ 3__ 4__
a) 1,024 megabajta
b) 1,024 kilobajta
c) 1,024 gigabajta
d) 1,024 terabajta

- 17 -
 PROBLEMI

1. Odgovorite na sledea pitanja:

a) Izrazite duinu mikrogodine u sekundama. ___________________

b) Mikrometar se obino naziva mikron. Koliko je dugaak gigamikron? ___________________

c) Koliko tano bajtova ima u 1-TB memorije? ___________________

d) Masa Zemlje iznosi 60 yotagrama (Jota - 1024). Koliko ona iznosi u kilogramima? ___________________

2. Izraunajte brzinu prijema podataka ljudskim okom na osnovu sledeih informacija. Vidno polje
sadri oko 106 elemenata (piksela). Svaki piksel reaguje na superpoziciju tri osnovne boje, od kojih
svaka ima 64 stepena intenziteta. Vremenska rezolucija je 100 ms.
________________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________________

3. Na osnovu sledeih informacija izraunajte brzinu kojom ljudsko uho prima podatke. ovek moe
da uje zvune frekvencije do 22 kHz. Da bi se uhvatile sve informacije iz zvunog signala frekvencije
22 kHz, neophodno je uzorkovati ga dvaput viom uestalou, tj, uestalou od 44 kHz.
esnaestobitni uzorak je verovatno dovoljan za hvatanje veine zvunih informacija (tj, uho ne moe
da razlikuje vie od 65.535 nivoa intenziteta).
________________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________________

4. Genetske informacije u svim ivim biima kodirane su u molekulima DNK. Molekul DNK
predstavlja linearan niz etiri osnovna nukleotida: A, C, G i T. Ljudski genom sadri priblino 3 x 109
nukleotida rasporeenih u oko 30.000 gena. Koliki je ukupni informatiki kapacitet ljudskog genoma (u
bitovima)? Koliki je maksimalan informatiki kapacitet prosenog gena (u bitovima)?
________________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________________

5. Da biste 133 minuta video zapisa smestili na jednostrani jednoslojni DVD disk, morate prilino
komprimovati sadraj. Izraunajte potreban stepen kompresije. Pretpostavite da je za video stazu
predvieno 3,5 GB prostora, da je slika rezolucije 720 x 480 piksela sa 24-bitnim bojama i da se slike
smenjuju brzinom od 30 kadrova u sekundi.
________________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________________

6. Blu-Ray ima brzinu prenosa od 4,5 MB/s i kapacitet od 25 GB. Koliko traje oitavanje celog diska?
________________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________________

- 18 -
8. Pogled na raunar iznutra
1. Na slici desno dat je shematski prikaz raunara
IAS sa Fon Nojmanovom arhitekturom. Imenujte
njegove komponente.

2. Zaokruite sve osobine koje predstavljaju

kljune koncepte Fon Nojmanove arhitekture
a) Upravljaka jedinica interpretira i
izvrava instrukcije
b) Memorija se deli u blokove, kako
bi se grupisali meusobno povezani
podaci ili instrukcije
c) Sekvencijalno izvravanje koda
osim u sluaju "skokova"
d) Upotreba tranzistora umesto
vakuumskih cevi za realizaciju kola
e) Adresni pristup memorijskim lokacijama bez obzira na vrstu sadraja (podaci ili
instrukcije)
f) Hijerarhijski memorijski sistem koji poboljava performanse
g) Podaci i instrukcije uvaju se u jednoj read-write memoriji

KRATAK ODGOVOR ukratko odgovorite na sledea pitanja

1. Kako etiri osnovne funkcije obavljaju komponente centralnog procesora?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

2. Kako etiri osnovne funkcije obavljaju komponente sistemske (glavne) memorije?

__________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________

VIESTRUKI IZBOR Zaokruite taan

odgovor
1. Koje od narednih komponenti NE
predstavljaju tri najvanija dela centralnog
procesora
a) Ulazno-izlazni ureaj
b) Aritmetiko-logika jedinica
c) Upravljaka jedinica
d) Registri
2. U instrukciji mainskog jezika moe se
navesti:
a) kod operacije - Opcod
b) gde se nalaze argumenti i rezultat
c) gde se nalazi sledea instrukcija
d) sve navedeno pod a) do c)
3. ta od sledeeg NE definie mainska
instrukcija
a) Gde se nalaze argumenti
b) Gde treba smestiti rezultat
c) Gde se nalazi mikrokod koji je
interpretira
d) Gde se nalazi sledea instrukcija
4. Arhitektura skupa instrukcija uzima u obzir:
a) Skup instrukcija
b) Format i dekodiranje instrukcija
c) Tipove podataka i strukture podataka
d) Nain adresiranja i pristupanja
podacima
e) sve pobrojano pod a) do d)

- 19 -
 DA/NE PITALICE - Odgovorite sa + ili POVEZIVANJE - Svakom pojmu iz leve
pridruite odgovarajuu oznaku
Skup razliitih mainskih instrukcija objanjenja iz desne kolone
koje mogu da se izvravaju na nekom
procesoru naziva se skup instrukcija procesora. m1 centralni procesor
Skladitenje informacija u centralnom Funkcija
1) obrada
Komponenta koja je obavlja
a) interna magistrala CPU
procesoru vri se u upravljakoj jedinici.
2) skladitenje b) ALU.
Sistemska magistrala prevshodno se bavi 3) premetanje c) upravljaka jedinica
skladitenjem podataka. 4) upravljanje d) registri
Ugraen instrukcijski ciklus omoguava
1 __ 2__ 3__ 4__
automatsko izvravanje instrukcija programa,
pa osim CPU, kada je to potrebno upravlja i
m2 operativna memorija
memorijom, U/I komponentama i sistemskom
Funkcija Komponenta koja je obavlja
magistralom.
1) obrada a) interna magistrala memorije
Po ulasku na internu magistralu 2) skladitenje b) memorijske lokacije
procesora naredbe se usmeravaju u 3) premetanje c) upravljaka jedinica
aritmetiko-logiku jedinicu, u registar memorije
instrukcija iji je zadatak da uva tekuu 4) upravljanje d) procesor memorije
instrukciju
1 __ 2__ 3__ 4__
Fon Nojmanova arhitektura
podrazumeva da se kompjuter se sastoji od m3 U/I ureaji
memorije, ulaza-izlaza, aritmetiko-logikog Funkcija Komponenta koja je obavlja
organa i upravljakog organa, koristi koncept 1) obrada a) interna magistrala ureaja
unutranjeg programa i sekvencijalno izvrava 2) skladitenje b) upravljaka jedinica ureaja
instrukcije. 3) premetanje c) procesor ureaja
Postoje personalni kompjuteri koji 4) upravljanje d) portovi
nemaju Fon Nojmanovu arhitekturu..
1 __ 2__ 3__ 4__

______________

Ulazno/Izlazni CENTRALNI GLAVNA SISTEMSKA

UREAJI PROCESOR MEMORIJA MAGISTRALA

PREMETANJE PREMETANJE PREMETANJE PREMETANJE

interne veze interni CPU bus
_________________
sistemski bus sistemski bus DA

UPRAVLJANJE UPRAVLJANJE UPRAVLJANJE UPRAVLJANJE

Upravljaka
_________________ _________________ _________________
jedinica memorije

SKLADITENJE SKLADITENJE SKLADITENJE SKLADITENJE

Memorijski
_________________ Registri _________________
registri - lokacije

OBRADA OBRADA OBRADA OBRADA

Specijalizovan
_________________ _________________
hardver obino NE

- 20 -