SAOPTENJA/COMMUNICATIONS
Aleksandra Bradi-Martinovi * DOI: 10.2298/EKA0670125B
Predvianje cena akcija
pomou tehnike analize
stock market prediction using technical analysis
APSTRAKT: Tehnika analiza (T.A.) je oblik
analize trita hartija od vrednosti zasnovan
na prouavanju cena i obima trgovanja.
Upotrebom odgovarajuih metoda, cilj T.A. je
identifikovanje cenovnih trendova na tritu
akcija, fjuersa ili valuta. T.A. analiza je, u
jednoj reenici, proces kojim se na osnovu
kretanja cena akcija u prolosti, formulie se
stav o buduim tokovima.
Koreni T.A. nalaze se u radu arsla Daua
i njegovim zakljucima o globalnom
ponaanju trita, i u teoriji Eliotovih
talasa. Dau nije smatrao svoju teoriju
oruem za predvianje kretanja trita ili
vodiem za investitore, ve nekom vrstom
barometra optih trinih trendova.
Pod pojmom metode T.A. objedinjene su
sve one metode koje se koriste pri praenju
cena, a u cilju to jasnijeg sagledavanja
toka dogaaja. U tu grupu spadaju vrlo
raznorodni, uglavnom statistiki metodi,
meu kojima su najpopularniji: utvrivanje
i praenje trenda, upotreba pokretnih
proseka, prepoznavanje cenovnih kontura,
izraunavanje indikatora i oscilatora, kao i
analiza ciklusa (indikatora strukture).
Potrebno istai i to da T.A. nije nauka, u
pravom smislu rei i da metodi koji se koriste
esto odstupaju od konvencionalnog naina
njihove upotrebe. Prednost ovih metoda
jeste u relativno jednostavnoj upotrebi,
sa ciljem da za to krae vreme daju to
jasniju sliku o kretanju cena, uz izbegavanje
* Beogradska bankarska akademija, IT menader
upotrebe komplikovanih i kompleksnih
metoda zasnovanih na matematici. Razlog
za navedeno je jednostavan i ogleda se
u dinamici finansijskih trita, gde se
promene deavaju u kratkim vremenskim
rokovima, tako da je brzina donoenja
odluka od sutinskog znaaja.
KLJUNE REI: finansijska trita, cena
akcija, predvianje, tehnika analiza
ABSTRACT: Technical analysis (TA) is 125
a form of analysing market encompassing
Economic Annals no 170, July 2006 - September 2006
supply and demand of secu-rities accord-
ing to the study of their prices and trading
volume. Using the appropriate methods,
TA aims to identify price movements in
the stock market, futures or currencies. In
short, TA analysis is the process by which
future price movements are formulated
according to the price history.
TA originates from the work of Charles
Dow and his conclusions about the global
behaviour of the market, as well as from
Elliot Wave Theory. Dow did not regard
its theory as a tool for stock mar-ket move-
ment prediction, nor as a guide for inves-
tors, but as a kind of barometer of general
market movements.
The term TA methods encompasses all the
methods used in tracking prices aiming to
clearly pre-dict future events. Many different
methods, mainly statistical, are used in tech-
nical analysis, the most popular ones being:
 Aleksandra Bradi-Martinovi

establishing and following trends, using mov-
ing average, recognising price mo-mentum,
calculating indicators and oscillators, as well
as cycle analysis (structure indicators).
It is also necessary to point out that TA is not
a science in the true meaning of the term,
and that methods it uses frequently deviate
from the conventional manner of their use.
The main advantage of these methods is their
relative ease of use, aiming to give as clear
JEL: G1, G11
picture as possible of price move-ments, while
at the same time avoiding the use of compli-
cated and complex mathematical methods.
The reason for this is simple and is reflected
in the dynamics of financial markets, where
changes occur during short periods of time
and where prompt decision-making is of vital
importance.
KEY WORDS: Financial markets, share
prices, prediction, technical analysis

1. Uvod

Tehnika analiza (T.A.) je oblik analize trita koja obuhvata ponudu i tranju
hartija od vrednosti na osnovu prouavanja cena (price) i obima trgovanja (vol-
ume). Upotrebom odgovarajuih metoda, cilj T.A. je identifikovanje cenovnih
trendova na tritu akcija, fjuersa ili valuta.
U ovom radu prikazivanje T.A. analize bie sprovedeno sa stanovita kre-
126 tanja i predvianja cena akcija.
T.A. analiza je, u jednoj reenici, proces kojim se na osnovu kretanja cena
Ekonomski anali br 170, jul 2006. - septembar 2006.

akcija u prolosti, formulie se stav o buduim tokovima.(Dugali, 2002, s. 3).

Ona poiva na pretpostavci da se sve poznate informacije relevantne za ponaanje
uesnika mogu iskoristiti u svakom momentu tekuih aktivnosti na tritu, odnos-
no da se zakljuci o buduem ponaanju uesnika na tritu mogu izvui iz nji-
hovog prethodnog ponaanja (Nikoli, 1995, s. 47).
Termin tehnika analiza, u njenoj primeni na finansijskim tritima, dobija
potpuno specifino znaenje u odnosu na uobiajeno znaenje pojma. U konkret-
nom sluaju odnosi se na prouavanje ponaanja samog trita, a ne prouavanje
robe kojom se trguje na tom tritu. T.A. je metod beleenja (najee u obliku
grafikona) istorije trgovanja konkretnog finansijskog instrumenta (akcija,
fjuersa, valuta) i na osnovu toga, procenjivanja mogueg trenda u budunosti
(Edwards D.R., Magee J, 1992, s, 4).
Metod T.A. je karakteristian i po tome to se u njegovoj primeni ne insistira
na naunoj fundiranosti, ve se potencira primenljivost u praksi. Upravo primen-
ljivost i rezultati trgovanja na osnovu odluka donetih pomou T.A. dovoljni su da
opravdaju upotrebu metoda.

 Poznat je stav da je za uspenu upotrebu tehnike analize neophodno veoma likvidno trite,
pa mnogi analitiari smatraju da trite akcija nije dobar teren za uspenu analizu i okreu se
visoko likvidnim tritima derivata.
 Predvianje cena akcija pomou tehnike analize

2. Teorijski koreni

Za razumevanje Dau teorije neophodno je kratko podseanje na dogaaje iz

prolosti. Naime, 03. jula 1984. Godine u Vol Strit urnalu (Wall Street Journal)
pojavio se lanak pod naslovom Stogodinjica izvanrednih dela arlsa Daua
(The Centennial of Charles Dows Coptivating Index). Istovremeno u listu Baron
(Barron), koji ima istog izdavaa kao i Journal pojavila se pria Investitori tokom
itavog veka dobro koriste Dauovu teoriju (For a Century Theory Has Served
Investors Well). Oba lanka su objavljena povodom stogodinjice prvog izdanja
statistikih podataka o berzanskom tritu arlsa Daua (Charles H. Dow), koje je
publikovano 3. jula 1884. godine. (Dugali, 2001, s. 71).
Nakon njegove smrti, 1902. godine, S.A. Nelson objavio je knjigu Osnove
berzanskih pekulacija (The ABC of Stock Speculation). U reprintu izdanja koji se
pojavio 1978. (Fraser Publishing Company, Burlington), prvi put je upotrebljen iz-
raz Dauova teorija (Dow Theory) i od tada je taj termin uao u upotrebu. U pred-
govoru ovog izdanja, Riard Rasel (Richard Russell) uporedio je Dauov doprinos
berzanskoj teoriji Frojdovim doprinosom psihijatriji. (Dugali, 2002, s, 3).
Dau nije smatrao svoju teoriju oruem za predvianje kretanja trita ili
vodiem za investitore, ve nekom vrstom barometra optih trinih trendo-
127
va. Druga primedba se odnosi na polje njegovog istraivanja. Dau nije posmatrao
pojedinane cene akcija ve njihove proseke. ak i davno pre no to je Dau izneo

Economic Annals no 170, July 2006 - September 2006

svoje pretpostavke, bankari i ostali uesnici na finansijskom tritu doli su do
zakljuka su da se cene akcija velikih i stabilnih kompanija na tritu kreu u
istom pravcu, tj. da rastu i padaju istovremeno. Na osnovu tih pretpostavki Dau
je formirao berzanski indeks koji je u osnovi bio prosek. Prvi Dauov indeks bio je
u najveem broju sastavljen od akcija eleznikih kompanija, jer je ta oblast bila
dominantna u tom periodu. Dobio ime Dau-Dons Industrijski indeks (Dow-
Jones Industrial Average - DJIA) i obuhvatao je 11 akcija (9 iz oblasti eleznice).
2.1. Osnovni Dauovi principi

Praenjem kretanja proseka, Dau je izveo odreene zakljuke, a upravo oni

predstavljaju osnovne principe njegove teorije. Izdvojeni su osnovni:
1. Proseci odraavaju globalno miljenje i procene. Svaki individualni (ili
institucionalni) investitor se prilikom donoenja odluke o trgovini akci-
jama oslanja na procenu. Od dobre ili loe procene zavisi ishod trgovine
u duem ili kraem roku. Razvijeno trite, u odnosima ponude i tranje
sueljava hiljade takvih investitora, a time obuhvata i njihove procene.
Dau je smatrao da proseci sadre u sebi zbir svih tih procena i miljenja in-
vestitora i da se praenjem proseka moe stei uvid u globalni stav uesnika.
Unapred se mogu izuzeti samo situacije koje se klasifikuju pod via sila
 Aleksandra Bradi-Martinovi

(Act of God), kao to su zemljotresi, poari, ratovi, ali samo do trenutka

dok se oni ne dogode. Ubrzo, i oni bivaju ukljueni i ukalkulisani kao
elementi procene.
2. Cene akcija se kreu u skladu sa tri osnovna trenda. Prvi i najdui je, ta-
kozvani, Primarni trend (Primary trend). On prikazuje glavno kretanje
koje, u proseku, traje godinu dana ili due, a uzrokuje promenu cena za
vie od 20%. U toku trajanja primarnog trenda javljaju se izvesne kore-
kcije cena koje se suprotstavljaju glavnom trendu. To kretanje se naziva
Sekundarni trend (Secondary trend ili reaction) i ono traje od nekoliko
nedelja do nekoliko meseci. Najkrae oscilacije, koje predstavljaju dnevne
promene cena nazivaju se Minorni trendovi ili dnevne promene (Daily
fluctuations), a mogu se kretati u istom ili suprotnom smeru od primar-
nog trenda.

Kretanje primarnog trenda definie stanje trita kao rastue (bull market)
ili opadajue (bear market). Mnogi trgovci i investitori pokuali su da pronau
pouzdan metod za predvianje promene primarnog trenda, ali stvarnost ih dem-
antuje dokazujui da niko ne moe znati pravi trenutak promene.
Primarni trend se ne kree pravolinijski, dok su sekundarni trendovi korek-
128
tivna kretanja. Primer primarnog i sekundarnog trenda prikazan je na slici 1 (na
apscisi je prikazano vreme, a na ordinati cene na zatvaranju).
Ekonomski anali br 170, jul 2006. - septembar 2006.

Slika 1. Trendovi kretanja cena akcija kompanije Coca-Cola

 Rastua trita su ona gde u jednom duem periodu vremena (na primer par meseci ili
ponekad ak i par godina) dolazi do rasta cena veine finansijskih instrumenata. Takva
trita se u argonu oznaavaju pojmom bull market trita bikova. Ukoliko imamo su-
protan trend u kretanju cena, tj. ako jedan dui vremenski period cene padaju takva trita se
oznaavaju pojmom bear market ili uslovno trita medveda. prema (Eri D, 2003, s. 69).
 Predvianje cena akcija pomou tehnike analize

3. Primarni trendovi imaju tri faze. U sluaju rastueg trita razlikuju se

faza akumulacije -period u kome dalekovidi investitori predviaju pre-
okret i poinju da kupuju, zatim sledi faza koja karakterie rast cena,
a trea faza je ekspanzija trita (sve finansijske vesti su povoljne, a rast
cena je munjevit). Opadajue trite ima prvu fazu koja se naziva distrib-
utivni period (prvi investitori shvataju da je trite na vrhuncu i poinju
da prodaju), zatim nastupa faza panike, a na kraju je dugotrajni period
sekundarnog oporavka.

Nabrojane faze i karakteristike ovih faza su okvirne, jer ne postoje dva rastua
ili opadajua trita koja se ponaaju identino.
Osim tri osnovna zakljuka, Dau je naveo jo nekoliko dodatnih, meu koji-
ma su najvaniji: dva indeksa se moraju potvrivati (na tritu se ne moe poja-
viti nijedan znaajan signal koji bi uticao samo na jedan indeks, a da istovremeno
ne izvri uticaj na drugi); obim prometa kree se paralelno sa trendom cena.
2.2. Eliotovi talasi

Ralf Nelson Eliot (Ralph Nelson Elliott), profesionalni knjigovoa, razvio

je model finansijskog trita koji je nazvao Princip talasa (The Wave Principle).
Posmatrajui deavanja na tritu, praenjem Dau Dons indeksa, doao je do 129
zakljuka da se trite kree po tipiziranom ciklusu koje je nazvao talasom. Svoja

Economic Annals no 170, July 2006 - September 2006

zapaanja vezana za ponaanje trita izneo je u knjizi pod istim nazivom Princip
talasa, izdatoj 1938. godine i u seriji lanaka u asopisu Financial World maga-
zine 1939. godine.
Takoe je uvideo da se abloni talasa baziraju na Fibonaijevom nizu, i
da oni odraavaju postupke ili oseanja uesnika na tritu i mogu se smatrati
matematikim odrazima psihologije mase.
Osnova Eliotovih talasa lei u pravilu da svaka akcija izaziva reakciju.
Svaki skok ili pad cena (impuls) na tritu izaziva reakciju. Impulsi su delovi
primarnog trenda, dok su reakcije samo sporedne korekcije.

 Misli se na investitore na konkurentnom tritu, gde je upravljanje tritem nemogue.

 Fibonaijev niz se formira tako to zbir dva prethodna broja formira naredni
(1,2,3,5,8,13,21,34...). Niz, po sebi, nije toliko bitan, ve odnosi koje se mogu postaviti izmeu
tih brojeva. Ukoliko odaberemo u nizu bilo koji broj i stavimo ga u odnos sa narednim bro-
jem dobiemo uvek isti kolinik 0,618; a ukoliko odaberemo bilo koji broj u nizu i stavimo
ga u odnos sa prethodnim dobiemo kolinik 1,618 (koji se jo naziva i zatni presek). Najbol-
ja primena zatnog preseka na finansijskim tritima poznata je pod nazivom Fibonaijeva
putanja (Fibonacci Retracement). Ona poiva na tvrenju da se korektivni talasi javljaju u
odnosu na impulsni u razmerama 38,2%, 50% ili 61,8% sa dovoljno velikom uestalou da
ovu karakteristiku uine znaajnom.
 Aleksandra Bradi-Martinovi

Grafiki prikaz tipinog Eliotovog talasa dat je na slici 2. Ako se paljivo po-
gleda, moe se uoiti da kompletan ciklus ini osam talasa pet uzlaznih i tri
silazna. Talasi 1, 3 i 5, koji se nazivaju impulsni talasi, su rastui, a 2 i 4 su kore-
ktivni talasi i oni se kreu u suprotno trendu. Poto se petotalasno numerisano
napredovanje zavri, poinje talasna korekcija. Tri korektivna talasa obeleena su
slovima A, B i C (Dugali, 2002, s. 8). U ovom delu A i C su impulsna kretanja, a
B je korektivno.
Osim postavljanja osnovnog talasa, Eliot je utvrdio da je svaki vei talas sas-
tavljen od niza manjih talasa, a manji sastavljen od jo manjih, sve do formiranja
potpunog trinog ciklusa.

Slika 2. Osnovni Eliotov talas

130
Ekonomski anali br 170, jul 2006. - septembar 2006.

Prouavanje Eliotovih talasa nalazi svoju specifinu primenu u trgovanju.

Ukoliko je trgovac u stanju da odredi stepen talasa i trend na tritu, to e mu
dati odreene prednosti u odnosu na ostale trgovce. Prouavajui ablone talasa
trgovac moe pokuati da proceni gde se nalazi u odnosu na celokupno trite.
Meutim, pozicioniranje u ablonu nije uvek jednostavno.
***
Vrlo jasno se moe uoiti veza izmeu Dauove tri faze napretka trita i El-
iotove ideje o pet talasa koji napreduju. Jasno je da se Eliotova ideja o tri uzlaza
talasa, uz dve intervalne korekcije, slae sa Dau teorijom.
Brojne kritike Dau teorije uglavnom su se svodile na to da on nije formulis-
ao teoriju, da je ona teko primenljiva u praksi i da je predvianje veoma kom-
plikovano, ako ne i nemogue, a pre svega zbog toga to su signali zakasneli. Ipak,
i pored kritikog stava Dau teorija predstavlja nezaobilaznu osnovu i sa teorijom
Eliotovih talasa ini bazu T.A.
 Predvianje cena akcija pomou tehnike analize

2. Grafika interpretacija T.A.

Analiza i tumaenje grafikona cena u T.A. samo je jedan od segmenata njene

upotrebe. Ovaj pristup T.A. poznat je kao jedan od najstarijih i najpopularni-
jih. On se oslanja na pretpostavku, da e abloni (obrasci) koji se ponavljaju,
omoguiti analitiaru da uspeno prognozira znaajna kretanja cena. (Dugali,
2001, s. 71).

T.A. se, praktino oslanja na analizu cene i

obima trgovanja. Na osnovu ova dva parame-
tra mogue je nacrtati grafikone cena na neko-
liko razliitih naina. Najvie se koriste sledei
grafikoni (dijagrami): linijski, bar dijagrami,
grafikoni japanskih svea (Japanese Candle-
stick) i grafikoni poena i cifara
(Point&Figure),

Slike u narednom tekstu e se uglavnom oslanjati na prikazivanje cena

pomou bar dijagrama. Ova vrsta dijagrama se esto naziva OHLC, to pred-
131
stavlja skraenicu dnevnih cena koje odreuju njegovu strukturu: O (open, cena
na otvaranju), H (high, najvia trgovana cena), L (low, najnia trgovana cena) i C

Economic Annals no 170, July 2006 - September 2006

(close, cena na zatvaranju).

Slika 3. ar dijagram Slika 4. Bar dijagram sa obimom

Izvor: Achelis B. S, Technical Analysis from A to Z, preuzeto sa adrese

http://www.marketscreen.com/help/atoz/default.asp?hideHF=&num=203-INTRODUCTION- Charts

 U T.A. akcija koriste se dnevne cene na zatvaranju (close price).

 Pojam bar dijagrama je u domaoj literaturi preveden kao tapiasti dijagram, ali se zadrava
i originalni naziv bar dijagram.
 Ovaj specifini metod predstavljanja informacija o cenovnom kretanju razvijen je u Japanu u
XVII veku.
 Aleksandra Bradi-Martinovi

Prethodnom grafikonu se moe dodati i obim trgovanja koji se grafiki pri-

kazuje du apcise, ali veoma esto je ta informacija relativnog karaktera, tj. ne
prikazuje se merna skala. Uglavnom je podatak o obimu dostupan u numerikom
obliku.
Odabir tipa grafikona zavisi iskljuivo od sklonosti analitiara ili kodeksa
koji je postavljen u firmi u kojoj se analiza vri.

3. Metode tehnike analize

Pod pojmom metode T.A. objedinjene su sve one metode koje se koriste
pri praenju cena, a u cilju to jasnijeg sagledavanja toka dogaaja. U tu grupu
spadaju vrlo raznorodni, uglavnom statistiki metodi, meu kojima su najpop-
ularniji: utvrivanje i praenje trenda, upotreba pokretnih proseka, prepozna-
vanje cenovnih kontura, izraunavanje indikatora i oscilatora i analiza ciklusa
(indikatora strukture). Ipak, moda je i na ovom mestu potrebno istai da T.A.
nije nauka, u pravom smislu rei i da metodi koji se koriste esto odstupaju od
konvencionalnog naina njihove upotrebe. Primer tog odstupanja bie uoen ve
kod prvog metoda trenda.
Prednost ovih metoda jeste u relativno jednostavnoj upotrebi, sa ciljem da za
132
to krae vreme daju to jasniju sliku o kretanju cena, uz izbegavanje upotrebe
komplikovanih i kompleksnih metoda zasnovanih na matematici. Razlog je jed-
Ekonomski anali br 170, jul 2006. - septembar 2006.

nostavan i ogleda se u dinamici finansijskih trita, gde se promene deavaju

u kratkim vremenskim rokovima i brzina donoenja odluka je od sutinskog
znaaja.
3.1. Izolovanje trenda

Jedna od osnovnih premisa Dauove teorije, opisana i u ovom radu, jeste da se

cene kreu u trendovima. Trendovi se mere i grafiki predstavljaju trend linija-
ma. Statistiki definisano, linija trenda pokazuje proseno kretanje serije na dugi
rok, a pri tom se mora voditi rauna da linija trenda treba da izravna varijacije
serije i izrazi proseno kretanje pojave optu razvojnu tendenciju. To znai da
ona linija koja bi prolazila kroz sve take na dijagramu, ne bi predstavljala najbolji
izbor. Ona bi, umesto da izravna, izraavala sve varijacije koje pokazuje i empiri-
jska serija (ii, Lovri, Pavlii, 2003, s. 400).
U knjizi Nova nauka tehnike analize (The New Science of Technical Analy-
sis), Tomas de Mark (Thomas DeMark) istie da je ucrtavanje trend linija, za
 S obzirom na to da se radi o skupu veoma praktinih metoda, u T.A. ove metode se nazivaju
i alatke (tools).
 U ovom sluaju koristi se izraz ucrtava, to nije sluajno, zato to se trend ne rauna, ve se
crta povezivanjem taaka na cenovnom dijagramu
 Predvianje cena akcija pomou tehnike analize

potrebe T.A, proizvoljno. On tvrdi da e na osnovu istih podataka razliiti

analitiari crtati razliite trendove, pa da e, ak, i isti analitiari crtati razliite
linije na istim crteima u razliitim periodima, a jo jedna specifinost odvaja
ovaj nain od konvencionalnog linije se crtaju s desna na levo (Schwager, D.J,
1996, s. 34).
Da zakljuimo, utvrivanje linija trenda, kada je u pitanju T.A, razlikuje se od
statistikog utvrivanja. U statistici, kao to je ve navedeno, potrebno je odrediti
liniju koja ima najmanji zbir kvadrata odstupanja od posmatranih vrednosti po-
jave, a kada se linija trenda odreuje za potrebe T.A. ona se crta na grafikonu spa-
janjem najviih ili najniih cenovnih vrednosti, kao to je prikazano na slikama
5 i 6.
U sluaju rastueg trenda povezuju se dve ili vie najniih taaka, pri tome
svaka naredna najnia taka mora biti iznad prethodne, to ini da trend linija
ima pozitivan nagib. Ova situacija ukazuje na pojavu rasta tranje uprkos rastu
cena i oznaava globalni rast trita (bullish situaciju). Za razliku od rastueg
trenda, opadajui trend karakterie negativni nagib, a formira se povezivanjem
dve ili vie najviih taaka na grafikonu. Pri tom, svaka naredna taka mora biti
nia od prethodne. Karakterie situaciju u kojoj ponuda raste bez obzira na pad
cena, tzv. pad trita (bearish situacija).
133
Trend linije se prouavaju da bi se bar priblino odredilo kada se moe
oekivati promena primarnog trenda. Osnovna ideja je iskljuiti emocionalno

Economic Annals no 170, July 2006 - September 2006

u korist racionalnog, zameniti Mislim da je vreme da prodam.... sa Zadrau
akcije sve do trenutka dok se linija trenda ne prekine....

Slika 5. Linija rastueg trenda Slika 6. Linija opadajueg trenda

Izvor: www.stockcharts.com

Sastavni deo grafikona praenja trenda ine i linije potpore i otpora (support
& resistence lines). Linija potpore je nivo cene ispod koga se ne oekuje dalji pad,
a linija otpora, nasuprot prethodnoj, oznaava trenutak kada bi ponuda trebalo
da prevazie tranju, a cena pone da pada.
 Aleksandra Bradi-Martinovi

Pristalice ovog modela veruju da e se neki trend, kada se jednom uspostavi,

verovatnije nastaviti nego obrnuti. Zbog toga je neophodno samo identifikovati
postojanje tog trenda i odrediti kako se identifikuje njegov kraj. U stvari, dotini
pratilac trenda kupuje snagu, a prodaje slabost trita. On prilino voli da sa-
vetuje trgovce da idu u korak sa tritem ili da se ne bore sa trendom. (Dugali,
2001, s. 85).
3.2. Pokretni proseci

Metod pokretnih proseka spada u jednu od najpopularnijih metoda kojima

se slue korisnici T.A. Moe se svrstati i u metode koje prate trend.
Osnovni cilj ovog metoda je da se, odstranjujui tekua kolebanja, istakne
osnovni tok pojave. Pokretni proseci mogu se smatrati vetakom konstrukci-
jom vremenske serije u kojoj je svaki empirijski podatak zamenjen aritmetikom
sredinom toga podatka, odreenog broja prethodnih i isto toliko narednih po-
dataka (poznato i kao smutovanje ili peglanje serije) (ii, Lovri, Pavlii,
2003, s. 402).
Pokretni proseci mogu biti aritmetiki ili prosti (Simple Moving Averages
SMA) i geometrijski ili eksponencijalni (Exponential Moving Averages EMA).
134 Slika 7. Grafikon cena predstavljen linijskim grafikonom
i linijom prostog pokretnog proseka10
Ekonomski anali br 170, jul 2006. - septembar 2006.

Treba imati u vidu da su pokretni proseci odloeni pokazatelji, tj. da se uvek

nalaze iza cene. To se moe uoiti i na slici 7. Nakon desetog perioda cena ak-
cija je u porastu, a pokretni prosek i dalje pokazuje tendenciju pada. Ovaj prob-
lem donekle reava upotreba eksponencijalnog pokretnog proseka, jer on daje
veu vanost cenama zabeleenim u skorijem periodu u odnosu na one starije.
Odreivanje perioda na koji se rauna pokretni prosek zavisi od potreba samog
investitora, ali se okvirno dele na:

10 Grafikon je pravljen na osnovu hipotetikog primera.

 Predvianje cena akcija pomou tehnike analize

Trend Duina u danima

Veoma kratak rok 5-13 dana
Kratak rok 14-25 dana
Srednji krai rok 26-49 dana
Srednji rok 50-100 dana
Dugi rok 100-200 dana

Izvor: Achelis B. Steven, Technical Analysis from A to Z, preuzeto sa adrese

http://www.marketscreen.com/help/atoz/default.asp?hideHF=&num=203

Pored dva detaljno objanjena pokretna proseka koriste se jo dva, ali ne tako
esto. To su trouglasti pokretni prosek (Triangular Moving Average) u kome se
poseban znaaj daje sredini posmatranog perioda i pokretni prosek koji daje sva-
kom pojedinanom periodu razliiti znaaj (Weighted Moving Average).
U nameri da korisno upotrebe pokretnu srednju vrednost koja ukazuje na
trend i tako trguju na tritu, sve ono to izraiva grafikona mora da uradi jeste
donoenje odluke koliko dugo moe koristiti jednu prosenu vrednost i kako da
definie probijanje. Kratki vremenski periodi koji su korieni za izraunavanje
pokretne srednje vrednosti e kao rezultat dati veliku osetljivost na promenu cene
135
i omoguiti izraivaima grafikona da brzo prepoznaju promene cene. (Dugali,

Economic Annals no 170, July 2006 - September 2006

2001, s 87.).
3.3. Obrasci ponaanja cena, cenovne konture (Price Patterns)

Trendovi u T.A. formiraju razne konture na vremenskoj osi. Pojedini su slabo

definisani, dok su drugi zapanjujue uoljivi. Posmatrajui grafikone, poznavao-
ci ovog metoda T.A. u stanju su da prepoznaju odreene karakteristine oblike
i njih nazivaju cenovne konture. Ukoliko tehniar uspe da prepozna poetak
tipine konture, on e moi da predvidi kako e se cena te akcije kretati u
budunosti. U skladu sa tim saznanjem, trgovanje akcijama, ije cenovne ablone
prati, bie manje ili vie uspeno. (Mayes R.T, Internet izvor).
Pionir u oblasti prepoznavanja i razumevanja cenovnih kontura je Riard
abaker (Richard Schabacker) i njegov rad iz 1932. pod nazivom Tehnika anal-
iza i profiti trita akcija (Technical Analysis and Stock Market Profits: A Course
in Forecasting). On navodi:
Nauka itanja grafikona nije jednostavna poput prostog pamenja razliitih
kontura i slika i njihovim primenjivanjem u konkretnim sluajevima. Svaki,
pojedinani grafikon je kombinacija bezbroj razliitih kontura i njihovo ispravno
tumaenje mora biti rezultat neprekidnog praenja, velikog iskustva i paljive pro-
cene kako tehnikih tako i fundamentalnih inilaca, a iznad svega, mogunosti
razdvajanja suprotnih indikatora od svih ostalih.
 Aleksandra Bradi-Martinovi

Konture moemo podeliti na dve grupe. U prvu grupu spadaju one konture
koje oznaavaju preokret na tritu (Reversal Patterns), a u drugu, konture nakon
kojih se ne oekuje promena trenda (Continuation Patterns). Pojedine konture se
ne mogu jasno svrstati u jednu ili drugu kategoriju, ve se to moe izvriti samo
nakon detaljne analize svih ostalih inilaca (prethodni tok cena, obim trgovine
i ostali indikatori).

Slika 8. Kontura Glava i ramena Slika 9. Kontura na primeru akcija

kompanije Advanced Micro Dvcs (AMD)

136
Ekonomski anali br 170, jul 2006. - septembar 2006.

Izvor: www.stockcharts.com

Jedna od najpoznatijih kontura je, svakako, Glava i ramena (Head and Shoul-
der). Ona se prepoznaje na osnovu sledeih preokreta na tritu:11 Primarni
trend veoma je vano definisati rastui primarni trend (u ovom objanjenu
prikazana je podverzija ove konture koja se naziva Vrh). Ukoliko je ovaj trend
neprepoznatljiv, nema potrebe za oekivanjem formiranje konture Glava i ra-
mena vrh.; Levo rame za vreme trajanja rastueg trenda, cena dostie vrh u
jednom trenutku, a zatim poinje da pada, formirajui levo rame konture. Ipak,
pad cene u ovom periodu ne ugroava primarni trend; Glava sa najnie take
levog ramena poinje nagli uspon koji premauje vrh ramena, sve do najvie
take primarnog trenda gde nastupa prelom, tj. vrh glave. Nakon dostizanja

11 http://stockcharts.com/education/ChartAnalysis/headShouldersTop.html
 Predvianje cena akcija pomou tehnike analize

vrha, cena naglo pada sve do najnie take, koja je u nivou donje granice ra-
men. Ta taka ujedno predstavlja i poetnu taku desnog ramena i ona esto
drastino ugroava primarni trend; Desno rame predstavlja jo jedan opora-
vak cena, ali njegov vrh je nii od vrha glave, a najee u nivou vrha levog ra-
mena. Simetrinost je poeljna u ovoj konturi, ali mogu se tolerisati i delimina
odstupanja. Opadajua linija desnog ramena trebalo bi da probija liniju vrata;
Linija vrata - je linija koja se ucrtava na grafik povezivanjem dve najnie take
preloma izmeu ramena i glave, na slici 8. predstavljen crvenom bojom. Ova
linija moe imati pozitivan ili negativan nagib, a moe biti i horizontalna; Obim
je obavezni deo ove konture, jer se bez uvida u obim ne bi moglo sa sigurnou
utvrditi njeno postojanje. Meutim, treba imati na umu da je obim relativan po-
datak. Kada se kae visok obim misli se da je obim trgovanja u tom periodu vii
od obima u prethodnom trenutku, dok je taan broj akcija kojima se trgovalo,
irelevantan (Edwards, D.R, Magee J, 1992, s. 66). Obim se moe meriti pomou
indikatora (On Balance Volume OBV i Chaikin Money Flow) ili se moe samo
analizirati visina obima; Prelom (proboj) linije vrata - kontura glava i ra-
mena ne moe se smatrati kompletnom, zavrenom do trenutka dok opadajui
trend desnog ramena ne probije liniju vrata; Linija potpore prelazi u liniju ot-
pora a to se deava nakon proboja linije vrata; Oekivana cena (price target)
137
nakon proboja linije potpore (linije vrata) planirani pad cene otkriemo me-
renjem razdaljine izmeu linije vrata i vrha glave. Ova razdaljina se zatim

Economic Annals no 170, July 2006 - September 2006

oduzme od linije vrata da bi se dobila najnia oekivana cena.
U uslovima na tritu kada se javlja kontura glava i ramena trgovci oprezno
vre svoje transakcije, jer je trite suvie nestabilno, a rizik veliki (Dugali, 2001,
s. 81).
Osim navedene, veoma je poznata i kontura Skok i beg (Bump and Run
reversal - BARR). Prvi put je pomenuta od strane Tomasa Bulkovskog (Thomas
Bulkowski) 1997. godine. Nastaje kao rezultat neumerenih berzanskih pekulacija
koje dovode do visokog i naglog skoka cena. Nakon skoka nastupa nagli pad.
Kontura se odvija u tri faze: uvod, skok i pad (beg). Izgled ove konture prikazan
je na slici 10.
 Aleksandra Bradi-Martinovi

Slika 10. Kontura skok i beg

138
U konture koje oznaavaju preokret na tritu ubrajaju se: a) Dupli vrh
(Duble Top), b) Duplo dno (Duble Bottom), c) Opadajui klin (Falling wedge),
Ekonomski anali br 170, jul 2006. - septembar 2006.

d) Rastui klin (Rising wedge), e) Trostruki vrh (Triple Top), f) Trostruko

dno (Triple Bottom) i drugi; a u konture koje ukazuju na nastavak kretan-
ja trita u pravcu trenda: a) Simetrini trougao (Symmetrical Triangle), b)
Simetrini trougao u rastuem trendu (Ascending Triangle), c) Simetrini
trougao u opadajuem trendu (Descending Triangle), d) inijica i tanjiri (Cup
with Handle) i drugi.
Analiza kontura, generalno posmatrano, pomae u odreivanju trenutne
pozicije u kojima se nalaze trgovci i investitori na tritu. Ova analiza je upotre-
bljiva kako za pravljenje kratkoronih, tako i dugoronih prognoza, a kao baza
procene mogu se koristiti informacije o cenama nastale u toku tekueg dana,
dnevne, nedeljne ili mesene informacije. Iscrtani grafikoni mogu pokrivati peri-
ode od par dana, ali i do nekoliko godina.
3.4. Indikatori buduih kretanja cena

Jasno uoavanje i definisanje trenda, kao i procena situacije na tritu, esto

moe da bude komplikovano i teko uoljivo, tako da je praenje grafikona nedo-
voljno pouzdan metod, a razlog tome su suvie nagle trine promene. Problem
se, u izvesnoj meri prevazilazi upotrebom indikatora, kao dodatnog metoda.
 Predvianje cena akcija pomou tehnike analize

U kontekstu T.A. indikator je matematiki proraun koji ukljuuje cene i/ili

obim trgovanja akcije. Rezultat se koristi da bi se predvidelo budue kretanje
cena.12 Pojedini indikatori koriste samo cenu na zatvaranju, a pojedini ukljuuju
pored cene i obim, i ostale elemente.
Opte posmatrano indikatori imaju tri osnovne funkcije:13
omoguuju vii stepen opreza u situacijama kada slika na grafikonu cena
ne ukazuje dovoljno jasno na kretanje cena;
koriste se kao potvrda ostalih alatki tehnike analize i
koriste se kao alatka za predvianje kretanja cena u budunosti.

U praksi se koristi veliki broj cenovnih indikatora, a korisnici svakodnevno

kreiraju nove. Konkretno, raunarski programi za tehniku analizu sadre u sebi
desetine ugraenih indikatora, ali omoguuju korisniku da pomou tzv. makro-
jezika (macro language) kreira sopstvene, po potrebi.
Indikatori se mogu podeliti na dve grupe:
I. Prethodee (Leading indicators) kreirani sa namenom da predvide
cenovna kretanja i
II. Pratee (Lagging indicators), kreirani da prate trend i da ukau na
mogunost njegove promene. Najbolje se pokazuju u situacijama kada je
139
trend jako izraen.
Mnogi indikatori predstavljeni su u formi oscilatora. Oscilatori su po svo-

Economic Annals no 170, July 2006 - September 2006

joj nameni identini indikatorima, s tom razlikom to su izraunate vrednosti
modifikovane, odnosno aritmetikim procesom prilagoene na interval od +1
do -1.14
Broj raspoloivih cenovnih indikatora u tehnikoj analizi, kao to je ve na-
vedeno, je veliki. Koje indikatore e koristi analitiar zavisi, pre svega, od line
preferencije, zatim od iskustva, ali i od situacije na tritu.
Upotrebu indikatora esto prati izraz: Its more art, than a science (To je vie
umetnost nego nauka), jer se zahteva veliki udeo subjektivne procene, bez jasnih
i nedvosmislenih metodolokih odrednica. Jedan indikator moe davati razliite
rezultate ako se primeni na razliite finansijske instrumente.
Preporuka je da se ne koristi vie od dva ili tri indikatora, jer bi upotreba
veeg broja unela zabunu u percepciju realnog stanja na tritu. Takoe, prilikom
izbora treba voditi rauna da se koriste komplementarni indikatori, umesto onih
koji bi davali identine signale. U narednom delu lanka bie opisan jedan od naj-

12 http://www.investopedia.com/terms/i/indicator.asp
13 http://stockcharts.com/education/IndicatorAnalysis/indicators1.html
14 www.incademy.com/courses/technical-analysis-II/average-share-prices/181032/10002
 Aleksandra Bradi-Martinovi

popularnijih indikatora tehnike analize, sa ciljem da se priblii sutina upotrebe

indikatora u cilju predvianja kretanja cena, kao i praktian aspekt korienja.
U narednom delu teksta bie detaljnije opisana tri veoma popularna indika-
tora: Momentum, Indeks relativne snage i Bulinderove granice.
Momentum oscilator. Opte posmatrano momentum meri brzinu, intenz-
itet promene cene tj. meri ubrzanje ili usporavanje trita (Schwager, D.J, 1996, s.
523). On se moe raunati za, na primer, desetodnevni fiksni period jednostavnim
oduzimanje cene na zatvaranju pre deset dana od cene na zatvaranju poslednjeg
dana posmatranja. Dobijena pozitivna ili negativna razlika se zatim nanosi oko
tzv. nulte linije (zero line).15

M = V Vn

V poslednja cena
Vn cena na zatvaranju pre n dana

Vrednosti M mogu biti manje ili vee od 0, a moemo razlikovati sledee

situacije:
a) M > 0 oznaava da su cene u tekuem periodu vie nego sto su bile u
140
prethodnom periodu i
b) M < 0 oznaava da su cene u tekuem periodu nie u odnosu na pre-
Ekonomski anali br 170, jul 2006. - septembar 2006.

thodni period.

Praktino posmatrano, kada ovaj indikator ukae da rastui trend gubi mo-
mentum, to je opominjui signal da e trend verovatno biti zaustavljen u rastu ili
e se ak prelomiti u opadajui trend. Slino, kada oscilator ukae da opadajui
trend gubi momentum, moe se oekivati njegov kraj (Schwager, D.J, 1996, s.
523). Primer momentuma, grafiki predstavljen moe se videti na slici 11.
Indeks relativne snage (Relative Strength Index RSI). Ovaj indeks nika-
ko ne bi trebalo meati sa indikatorom relativne snage (RS). Indikator relativne
snage poredi snagu (cena) dve razliite akcije, a u najveem broju sluajeva se
koristi za poreenje pojedine akcije sa trinim indeksom. Indeks relativne snage
meri snagu (cena) samo jedne akcije i mogao bi se nazivati i unutranji indeks
snage (Internal Strength Index) (Schwager, D.J, 1996, s. 523).

15 Shaun Taylor, Momentum and Relative Strenght, anak na adresi: www.investopedia.com/

article/tehnical/03/070203.asp
 Predvianje cena akcija pomou tehnike analize

Slika 11.- Momentum oscilator

RSI poredi relativnu snagu dobitaka u danima kada je cena na zatvaraju via
od cene na zatvaranju prethodnog dana (prosek rasta cena) i gubitka u danima
kada je cena na zatvaranju nia od cene na zatvaranju prethodnog dana (prosek
141
pada cena) (Schwager, DJ, 1996, s. 542).
Matematika formula koja se koristi za izraunavanje ovog indeksa je:16

Economic Annals no 170, July 2006 - September 2006

gde je RS indikator relativne snage.
Prvo je potrebno izraunati razliku izmeu tekue cene na zatvaranju i pre-
thodne cene na zatvaranju, da bi se zakljuilo da li je dolo do rasta ili do pada.

Ukoliko raunamo indeks za period od n dana, dobiemo n-1 promena;

prebrojavamo n1 pozitivnih promena (rasta) i n2 negativnih promena (padova),
n1+n2=n-1 i izraunavamo njihove proseke. Dobijaju se na sledei nain:
prosek rasta

16 www.oir.com
 Aleksandra Bradi-Martinovi

prosek pada

Izraunati proseci su neophodni da bi se dobio indeks relativne snage (RS)

po obrascu:

Autor ovog indeksa sugerisao je da je period od 14 dana najbolji, ali su se

kasnije pokazali korisni i periodi od 9 i 25 dana.
Interpretacija indeksa relativne snage moe se svesti na nekoliko osnovnih
primedbi:
a. Ukazivanje na preteranu prodaju (oversold) ili pretranu kupovinu
(overbought). Izraunate vrednosti nalaze se u opsegu od 0 do 100, ali
za okvir uzimaju se vrednosti 30 i 70 (mada se u sluaju 9-dnevnog RSI
koristi opseg od 20 do 80). Ukoliko vrednost indeksa padne ispod 30 to
oznaava da je na tritu situacija preterane prodaje, tj. situaciju u ko-
142
joj je cena veoma niska jer su svi ili prodali svoje akcije ili uli u kratku
poziciju, i da je jo veoma malo onih koji su spremni da prodaju po ovoj
Ekonomski anali br 170, jul 2006. - septembar 2006.

ceni. Obrnuto, vrednost indeksa preko 70 ukazuje da je na tritu situ-

acija preterane kupovine, tj. da je trite u fazi izrazitog rasta cena i da
je moda bolje da se saeka malo bolja situacija za kupovinu. Ipak, treba
imati na umu da je upotreba samo ovog oscilatora nedovoljno pouzdana
i da ga treba koristiti u kombinaciji sa drugim indikatorima.
b. Situacije odstupanja RSI od cenovnih kretanja deava se u sluaju kada
je cena dostigla svoj novi vrh, ali indeks ne potvruje u svom kretanju taj
vrh. To ukazuje da postignuti vrh nema snagu kao prethodni, potvreni
skokom RSIa i da se moe oekivati slabljenje rastueg trenda. Na slici 1.
to odstupanje moe se uoiti u periodu poetak januara poetak aprila.
Jasno se vidi da je u tom periodu trend cena bio opadajui, a trend koji je
formirao RSI rastui, a to bi trebalo da ukae kako cene nee nastaviti u
opadajuem trendu, ve moemo oekivati rast, to se kasnije i dogodilo.
 Predvianje cena akcija pomou tehnike analize

Slika 12. Indeks relativne snage

Izvor: www.oir.com
143

Economic Annals no 170, July 2006 - September 2006

Indikator Bulinderove granice (Boolinger Bands), kreirao je Don Bulinder
(John Boolinger) ranih osamdesetih i on omoguuje korisniku da poredi volatil-
nost17 i nivo relativne cenu tokom odreenog vremenskog perioda. Konstrukcija
se vri na osnovu tri elementa:
1. Linija prostog pokretnog proseka u sredini,
2. Linija gornje granice (Upper Band) prost pokretni prosek plus dve stan-
dardne devijacije i
3. Linija donje granice (Lower Band) prost pokretni prosek minus dve
standardne devijacije.
Bulinder je, u optem sluaju, preporuio upotrebu dvadesetodnevnih
proseka za formiranje centralne linije i dve standardne devijacije za formiranje
granica, mada se duina moe prilagoavati i konkretnoj situaciji, po proceni
analitiara.18

17 Volatilnost pokazuje koliko je hartija od vrednosti podlona oscilaciji cene. Izraava se u

procentualnom obliku i to je procenat vii to je vea verovatnoa oscilacije cene.
18 Period izraunavanja indikatora na osnovu dvadestodnevnog proseka Bulinder je sug-
erisao za srednjoronu analizu, dok je za kratak rok preporuio desetodnevne proseke, a za
dugorono posmatranje pedesetodnevne proseke.
 Aleksandra Bradi-Martinovi

Slika 13. Bulinderove granice

Izvor: http://stockcharts.com/education/IndicatorAnalysis/indic_Bbands.html
Za razliku od prethodno navedenih indikatora, Bulinderove granice ne
ukazuju na pravac buduih promena cena. Ovaj indikator daje vizuelni prikaz
perioda niske i visoke volatinosti i perioda u kojima cene dostiu ekstremne
vrednosti, odnosno probijaju granice. Situacije u kojima cene probijaju granice
144
ukazuju na njihovu neodrivost na datom nivou u duem periodu, ali se odluke
o kupovini i prodaji ne mogu donositi samostalnim korienjem indikatora, ve
Ekonomski anali br 170, jul 2006. - septembar 2006.

samo kombinovanjem sa ostalim indikatorom.

Osim detaljno objanjenih indikatora, poznati su i: a) Stohastika, b) Pokret-
ni prosek odstupanja i podudaranja (Moving Average Covergence Divergence
MACD), c) Fibonacci arcs and retrecement, d) On Balance Volume, e) Williams
%19, a ima ih praktino neogranien broj, jer svaki trgovac moe kreirati sopst-
veni. U ovom spisku nalaze se samo najpopularniji.

4. Kritiki osvrt na T.A.

Na brojnim mestima u literaturi moe se sresti poruka: Nikada se nemojte u

potpunosti pouzdati u tehniku analizu prilikom donoenje vae investicione od-
luke. (Never rely completly on technical analysis in making your investment decision).
Kritiari T.A, a takvih je dosta, tvrde da je kompletno nastojanje praktino gu-
bitak vremena i napora. Takoe, tvrde da je nemogue predvideti budue kretanje
cena, ukoliko koristimo cene iz prolosti. Oni dokazuju da analiza samog trgovanja
ne prua dovoljno podataka na osnovu kojih se moe zakljuiti sposobnost kompani-
je da svojim akcionarima obezbedi novac. Meutim, ako bismo postavili analogiju,

19 Veliki broj ovih indikatora nema odgovarajui prevod na na jezik.

 Predvianje cena akcija pomou tehnike analize

kardiolog prati rad srca u prolosti preko EKG crtea i na taj nain odreuje njegove
performanse i predvia stanje pacijenta u budunosti, a meteorolozi vre predvianje
vremena koristei brojne metode koji ukljuuju i modele ponaanja vremena u
prolosti. Svakodnevno se oslanjamo na procene ovih strunjaka.
Kao to jedan statistiki tekst to iznosi: Prvi korak u prognoziranju poslovne
ekonomije ili ekonomije budunosti se, tako, sastoji od prikupljanja zapaanja iz
prolosti. Analiza pomou grafikona nije nita drugo do, analiza vremenskih
serija. Jedina vrsta podataka, sa kojima svako mora da nastavi dalje da radi, su
samo podaci iz prolosti. (Dugali, 2001, s. 103)
Pokuaji da se predvide tokovi kretanja cena akcija su, najee, bezuspeni. Bez
obzira na mnogobrojna nastojanja da se otkrije tajna alhemije na berzi, i da se bez
rizika utvrdi stepen i smer promene cena akcija, cene ipak ostaju van kontrole.

5. Perspektiva upotrebe T.A. na domaem tritu

Primena T.A. zahteva ispunjenje odreenih uslova. Najvaniji je konstantni

input u sistem, odnosno stalna informacija o ceni i obimu trgovanja akcijama.
Miljenja strunjaka su se svodila na sledee: Od poznavanja principa tehnike
analize u Srbiji imate jo manje koristi. Upotrebu trend linija, analiza nivoa pokret-
145
nog prosjeka (engl. Moving Average), Relative Strenght Index-a (RSI), MACD-a ili ot-
vorenih dugih pozicija, koje su osnovni alat svakog artiste20, ovdje moete zaboraviti,

Economic Annals no 170, July 2006 - September 2006

prije svega kao posljedicu nepostojanja kontinuelnog trgovanja akcijama. Grafikon sa
aukcija naih firmi daje samo informacije o ostvarenoj cijeni i prometu, to je nedo-
voljno za iole ozbiljniju analizu ovog tipa. (www.ekonomist.co.yu).
Na Beogradskoj berzi, poev od 18. oktobra 2004. godine, poelo je sva-
kodnevno kontinuirano trgovanje akcijama etiri drutva iz razliitih oblasti de-
latnosti: (1) Energoprojekt holding a.d., Beograd (osnovna delatnost: holding
poslovi), (2) Hemofarm koncern a.d., Vrac (proizvodnja farmaceutskih proiz-
voda), (3) Metalac a.d., Gornji Milanovac (proizvodnja ostalih metalnih proiz-
voda) i (4) Toza Markovi a.d., Kikinda (proizvodnja opeke i crepa od cigle).
Teorijski posmatrano, tada su stvoreni minimalni uslovi za primenu T.A, ali to
je samo potreban, a ne i dovoljan uslov. Dva razloga se mogu navesti. Prvi je taj
to na naem tritu jo uvek nema dovoljno istorijskih podataka da bi se mogla
dobiti potrebna perspektiva deavanja u prolosti, a drugi je to je nae trite
jo uvek plitko, tako da bi pokazatelji dobijeni na osnovu T.A. bili nepouzdani,
a time i neprimenljivi.

20 Korisnici T.A. dobili su naziv artisti po engleskoj rei chart (grafikon), zbog tumaenja cena
pomou grafikona. esto se ovaj naziv koristi i u pogrdne svrhe, od strane otrih kritiara
primene T.A.
 Aleksandra Bradi-Martinovi

6. Zakljuak

Pored brojnih nastojanja da se otkrije metoda kojom bi se stepen i smer promene

cena akcija utvrdio bez rizika, cene se i dalje ne mogu pouzdano predviati. Shodno
tome, ni tehniku analizu ne treba shvatiti kao pokuaj otkrivanja tajne alhemije na
berzi, ve kao pomono sredstvo u situacijama u kojima je neophodno hitno doneti
odluku. Pre svega, tehnika analiza omoguuje da se na brz i jednostavan nain doe
do informacionog minimuma neophodnog za odluivanje, a njenim dugotrajnim
korienjem se stie veoma znaajno iskustvo za brzo reagovanje na novonastale
trine promene. Zato je i pored svih osporavanja zbog nedostatka naune fundi-
ranosti tehnika analiza zadrala svoju popularnost meu investitorima.
Literatura

Dugali, V, Teorijska fundiranost tehnike Internet izvori:

analize cena akcija, Finansije, god. 57, 1-
2, 2002.
Dugali, V, Cene akcija: fundamentalna
146 i tehnika analiza, Stubovi kulture,
Beograd, 2001.
Ekonomski anali br 170, jul 2006. - septembar 2006.
Achelis B. S, Technical Analysis from
A to Z, preuzeto sa adrese http://
w w w.ma rke t s c re en .com / help/atoz /
default.asp?hideHF=&num=203 -

Edwards, DR, Magee J., Technical analysis of INTRODUCTION - Charts

stock trends, seventh edition, John Magee
Inc, Chicago, Illinois, 1992.
Eri, D, Finansijska trita i instrumenti,
igoja tampa, Beograd, 2003.
Nikoli, G, Svea grafikoni i njihova upotre-
ba prilikom predvianja kursa hartija od
vrednosti i deviznog kursa, Berza, broj
11, Beograd, 1995.
Schabacker, R, Tehnika analiza i profiti
trita akcija (Technical Analysis and Stock
Market Profits: A Course in Forecasting),
Prentice Hall, 2001.
Schwager, DJ, Shwager on Futures, Tehnical
Analysis, John Wiley & Sons, Inc., 1996.
DeMark, T, Nova nauka tehnike analize, A
Wiley Finance Edition & Sons, Canada,
1994.
ii M, Lovri M, Pavlii D, Metodi
statistike analize, Ekonomski fakultet u
Beogradu, 2003.
http://www.investopedia.com/terms/i/indica-
tor.asp
Interpreting Technical Indicators, Optima
Investment Research Inc., 1998, pdf ma-
terijal skinut sa adrese www.oir.com
Shaun Taylor, Momentum and Relative
Strenght, anak na adresi: www.investo-
pedia.com/article/tehnical/03/070203.asp
"Technical Analysis", Mayes R. Timothy,
Ph.D. FIN 3600: Chapter 8, prezentacija
u Power Point-u (http://clem.mscd.edu/
~mayest/FIN3600/3600home.htm)
www.ekonomist.co.yu/magazin/em152/bif/
bif5.htm
www.stockcharts.com
w w w.i nc ademy.com /cou rses/tech n ic a l-
ana lysis-II/average-share-
prices/181032/10002