STANIMIROVIC DRAGAN, asistent Dr Radomir: D, Luki¢: SOCIOLOGIJA MORALA; Srpska akademija : nauka i umetnosti, Beograd, 1974, str'607 + 76. »Savremena civilizacija je u. krizi, sukobi u njoj su brojni i du- boki. Hoée li prefiveti ili ¢e,. poput svojih prethodnica, i8teznuti u pesku.vremena?’ Odgovor traze mnogi lekari nagnuti nad njenom po- steljom. »Jedna od.njenih-vrlo ozbiljnih bolesti. je moralna bolest. Mo- ral. je nesumjnivo bitan. deo. svake civilizacije. Ako je on bolestan, ka- kve su posledice za. civilizaciju, za Goveka, za druSivo? I Sta se moze uéiniti da. se pomogne?«‘) Ovim, retima profesor R. d. Lukié pogije svoje nojnovije.veliko delo i njime utemeljuje: jednu. od posebnih socioloskih disciplina- u nas.) Medutim, moglo bi se-re¢i da. utemeljuje sociologiju morala uopgte kao posebnu sociologiju, buduci da on prvi, daje jedno celo- vito sociologko delo o moralu, nastavljajuci delo:nekoliko svojih sjaj- nih prethodnika’),, koji su. utrli put sociolo’koj nauci o moralu svojim sistematskim razmatranjima. pojedinih. pitanja iz ove oblasti. Celovitost. i sistematitnost ovog dela, njegova sadrzinska puno- éa i:obim,, mogu navesti ¢itaoca da delu postave nesrazmerno visoke zahteve. Time bi, mislimo, kritika ovog dela promasila svoj cilj, tj. ostala bi: na nivou: tzv. negativne kritike, ogranitene i- nestvaralatke kritike.. Zato- ovo. delo ne treba ocenjivati, kao potpunu sociolosku studiju, nego prvenstveno, kao jednu sintetitku teoriju:o moralu. Pot- puna sociologka studija, uostalom, ne bi sad jo8 bila moguéa ne samo zato Sto mnoga va%na pitanja: iz sociologije- morala nisu' uop8te ili nisu-dovoljno razradena, nego ni zato Sto je éak i. ovako oskudnw’ gra- du koju je sociologija morala sakupila nemoguée sintetizovati jednim pojedinaénim naporom.. To: je bio razlog vise da- pisac éak ni: svoje ') Pi&éev predgovor »Sociologiji:moralas,.str. XIII. 4) Unekoliko se sociolo’kim-problemima morala bavio:A. Popovié u svojim delima: »Religija i morale, Beograd, 1933. i »Moralni: zakon, I: Prirodni. moralni zakone, Beograd, 1938. Vike se eti¢kim problemima bavio, ali preteZno sa .fi- lozofskog stanovi’ta, M. Kangrga: »Etitki problem u-djelu’Karsla Marksac, Za- greb, 1963. i »Etika’ i’ sloboda«, Zagreb, 1966. V. takode'i: V. Paviéevié: »OSnovi otikex, Beograd, 1967. }) E, Dupréel: »Traite de moralec, III, Bruxelles, 1932; G. Gurvitch: »Mo- ral theorique et science de mouerse, Baris, 1937; A. Si8kin: »Osnovi marksistié- Koj etiki« Maskva, 1961; M. Ossowska: »Socjologia moralno8¢i«, Warszawa, 1963. 393teorijske postavke ne izvlati uvek iz sociolo’ke grade, nego da se radije njome sluzi primera radi u zasnivanju istorijsko-materijalistitke teo- rije 0 moralu. Svoju Sociologiju morala prof. Luki¢é je podelio na: Uvod, u ko- me razmatra pojam i razvoj sociologije morala, Deo I, u kome raz- matra moral kao dru&tvenu pojavu, Deo II, u kome razmatra odnos morala i druStva i Zakljuéak, u kome razmatra savremene druitvene procese i buduénost morala. Zatim slede: spisak radova navedenih u Imjizi, skraéeno izlagnje dela na engleskom jeziku — Summary — na blizu 60 stranica knjige i, na kraju, spisak imena. Bilo bi izvrsno da je dat i. registar.pojmova, narogito zbog polemitkog karaktera dela. 1. U uvodnim izlaganjima prof. Lukié najpre podvrgava kritid- kom razmatranju moguénost sociologije morala. Poéev od tada on kroz éitavo delo vodi polemiku sa raznim shvatanjima o pojedinim pitanjima sociologije morala, strogo vodedi raéuna da izbegne termi- nologku i tim viSe da uspostavi sadrzinsku polemiku. Razmatrajui razloge za i protiv, on zakljuéuje da je moguc¢a sociologija morala, jer je moguée sociolosko saznanje o moralu kao dru8tvenoj pojavi, o uticaju morala na drutvo i posebne druStvene pojave, o uticaju drus- ‘tva i dru&tvenih pojava na moralne dru&tvene procese kao druStvene procese (ne na njih kao duhovne procese, duhovne pojave) a time i na moral kao drustvenu (ne duhovnu) pojavu'). PoSto je moral nesto nesumnjivo dato, dru&tvena Cinjenica, koja stvarno postoji u_svesti ljudi i utiée na njihovo ponaSanje, pisac zakljutuje da je o moralu moguéa nauka, dakle i sociologija, a otuda i marksistitka sociologija“) Predmet sociologije morala — prouéavanje druStvene strane mo- rala — prof, Lukié deli na tri glavna dela: prougavanje druStvene pri- rode morala, uticaj dru8tva na moral i uticaj morala na druétvo. U istravivanju dru&tvene prirode morala, sociologija morala tre- ba da utvrdi Sta je moral sa socioloSkog stanoviSta tj. iz Cega se sas- toji, da utvrdi sdciolo8ki pojam morala. Posto se moral moze socio loSki odrediti kao dru&tvena norma, kao dru&tveni proces, kao tvena tvorevina, kao dru&tvena delatnost itd., potrebno je utvrditi iz koje se vrste druStvenih pojava on sastoji, tim pre Sto se moral socio- loki moze shvatiti i shvata se razli¢ito ne samo terminoloSki nego i stvarno. Po8to odredi oblast i vrstu dru&tvenih pojava u koje moral spa- da (genus proximum), sociologija morala mora da utvrdi i razliku iz- medu njega i drugih’sliénih pojava iste vrste (differentia specifica). “Na tom polju je ona jo8 daleko od reSenja. Posto su procesi obrazovanja, funkcionisanja i menjaja: morala i dru&tveni i individualni procesi (kao i svaka duhovna tvorevina), so- ciologija morala mora da istrazuje njihove unutra’nje zakonitosti i zakonitosti njihove veze s drugim druStvenim pojavama. Najzalost, i ovde je sociologija morala tek na svom poéetku. Druga strana lika sociologije morala — metodoloska — takode nije jo8 dovoljno osvetljena. Metodologija istrazivanja morala je tros- truka. Najpre se moraju koristiti ogovarajuci metodi psihologije, da ‘) Str. 8, ) Str. 11. 394bi se saznali odgovarajuci psihitki procesi. Zatim se koriste odgova- rajuéi metodi duhovmih nauka, da bi se iza psihitkih procesa otkrio -moral kao duhovna pojava, odnosno da bi se tatno saznao. Tek po- tom dolazi do primene pravih socioloskih metoda. Razume se da su u -stvarnosti ovi metodi tesno isprepleteni u jedo jedinstvo, kao Sto je i moral jedinstvo ovih triju vrsta procesa. Pored veé poznatih te’koéa socioloskog metoda odn. socioolos- kih metoda, pisac smatra da su problemi metoda sociologije morala -jo8 slozeniji zato Sto je moral tvorevina difuznog, neorganizovanog -druStva. Zbog toga Sto moral niko ne propisuje, Sto se niko ne brine © njegovom sprovodenju, Sto se ne zna da li se primenjuje i koliko, Sto nigde nije jasno i precizno formulisan, a jo$ manje napisan, ne zna se ¢akni kakav je tj. kako glase njegove norme. Uz sve to, mo- ral je najdublja unutrainja pojava u éoveku, te njegovo saznanje i nije mogu¢e nekim objektivnim socioloskim metodima.‘) S obzirom na predmet izuéavanja sociologija morala je u tesnoj ‘vezi sa kulturoloskim naukama o marolu (moralnom analitikom i mo- ralnom dogmatikom) i filozofskim disciplinama koje prouéavaju mo- ‘ral. Narotito se u filozofskim disciplinama nalaze mnoge pretpostavke prouéavanja morala. Tako problem uzroénog (nauénog) objasnjenja -morala neizostavno polazi od pretpostavke izvesnog determinizma mo- ‘rala, Sto je jedan od osnovnih problema ontologije morala. Ne manji znataj imaju gnoseologija i aksiologija morala. Najvecu paznju prof. Luki¢é posvecuje odnosu sociologije morala i maralne aksiologije, odn. posebno normativne etike, s kojom je u najte$njoj vezi. ; Susiina odnosa ovih dveju disciplina, koja je izazvala najvi8e ras- prava i razmimoilazenja, svodi se na pitanje da li sociologija morala moze da zameni normativnu etiku, odnosno da li sociologija morala moze da formulise idealan moral. Ako se ostave po strani stvarno terminoloske i formalne rasprave (nauka koja bi zamenila normati- vnu etiku bila bi zaista normativna etika, ako je ova moguéa kao na- uka), stvarno pitanje je: da li je moguée da se na osnovu sociologije ‘morala (dakle, nauke, a otuda’ nauke uopSte) utvrdi nauéan, objekti- vni moral’), da li nauka moze da stvori nauéni moral? Kao posebno se javlja_pitanje da li mogu¢a Marksova i marksistitka normativna -etika. Iz celokupne rasprave autor izvodi zakljuéak‘) da nijedna nauka, pa ni sociologija (Sto vaii i za sociologiju morala), ne moze da stvori ‘nauéan, objektivan moral, niti da da nauénu ocenu postojeceg ili bilo kog drugog morala.'Isto tako, moguéa je Marksova i marksistitka nor- mativna etika, ali ona ne moie biti i nauéna. . Nauka ne stvara moral. Moral stvaraju ljudi sami, sopstvenim subjektivnim sudovima vrednosti, Ali taj stav ne treba shvatiti tako da nauka ne moze znatno da utite na stvaranje i primenu morala. Naprotiv. Pisac istise »bar devet taéaka« uticaja sociologije morala ‘odn. nauke na moral.) 9 Str. 2728. *) E. Westermark: Ethical relativity, London, 1932. ») Str, 81. %) Str. 84-85, 395Nauka znatno utite na stvaranje op&te slike sveta i goveka, a time i na stvaranje sudova vrednosti i tim posredstvom i na moral. Drugo, nauka moze utvrditi op8ti zakon o odredenosti sadrzine mo- rala izvesnim iocima i time pomoéi u svrsishodnom stvaranju mo- rala. Treée, nauka moze odrediti sadr%inu morala u pojedinim »nivoi- ma« sistema vrednosti i time pomo¢i uskladivanju vrednosti u okviru moralnog sistema. Nauka, prouéavajuci moralne druStvene procese moze doprineti efikasnosti morala (¢etvrto), njegovoj ostvarljivosti (peto), posledicama odn. menjanju (Sesto), usl adivanju (sedmo), pot- punijoj primeni (osmo), medusobnoj toleranciji Ijudi i naporima za Sto vece izjednatavanje morala, s teZnjom ka stvaranju jedinstvenog opsteéovetanskog morala (deveto). 2. U_(terminoloski) prvom delu knjige (Moral kao druStvena po- java) prof. Lukié najpre odreduje pojam morala. Postupaju hovnim pravilima dobre terminologije da se moralom nazove ono Sto vecina niziva moralom, pisae odreduje sadrZinski i formalni pojam morala, SadrZinski (materijalni) pojam morala oznatava vrstu druStve- nih normi koje imaju odredenju sadréinu. Problemi nastaju kod odre- divanja sadrdine. Obiéno se sadrZina odreduje pojmovima dobro (resp. zlo) ili moralno dobro, a po misljenju autora najbolje je odrediti je. po- movima Goveétvo (ili Eojstvo) odn. Ijudskost.") Razmatrajuci razna shvatanja o dobru odn, moralnom dobru, autor zakljutuje da se ovi pojmovi ne mogu sadrzinski tatno odrediti ,te da se ni moral ne moze sadrzinski odrediti. Ostaje nepoznato da li on misli da se moral iz razmatranih shvatanja ne moze sadrzinski odrediti (odn. jo& se to ne moie), ili se uopste (po svojoj prirodi, uvek tj. nikad) ne mote sadr- zinski odrediti. Ova dilema pojedinih éitalaca biva razvijana kasaiji razmatranjima autora, ali i ¢itaotevim natinom mi8ljenja na relaciji materijalno-formalno. U pols doba se sve vise koristi formalno odredivanje pojma mo- rala — dakle ne Sta moral odreduje kao moralno ljudsko ponaganje, nego kako-on to odreduje — i autor se priklanja tom nadinu. Na osno- vu reSenja terminoloskih pitanja, autor se odluéuje da moralom nazove skup obaveznih, imperativnih normi. Genus proximum morala je norma, a jedna njegova differentia specifica je obaveznost. Obaveznost je dru- Stvena (spoljna, heteronomna) i individualna (unutranja, autonomna). Ova druga vrsta obaveznosti je specifitnija crta morala. Glavna njena obeleZja su: 1. bezuslovnost-samociljnost (kategoritnost, apsolutnost), 2. vrednost, 3. dobro kao vrhovna moralna vrednost (ne utvrdujuci sta je to moralno dobro po svojoj sadrzini; u protivnom bi se odredio sadrzinski pojam morala), 4. posebno moralno oseéanje, 5. trenutaé- nost, 6. pritisak na ljudsku prirodu, 7. ljudskoéa (Ijudskost) — ne od- reduju¢i sadrzinu ovog pojma, 8. griza savesti kao sankcija, Drustvena obaveznost: morala obezbeduje se specifitnim (moralni prezir i moralno gadenje) i drugim moralnim sankcijama (javni prezir, osuda,-ukor, pri- nudne mere). *) Str. 102-103, 396Posto je odredio op&ti-pojam morala, prof. Lukié odreduje socio- Jo8ki pojammorala. Pretpostavka socioloskog odredenja pojma morala je odredivanje -morala Keo dru8tvene pojave. Prvenstveno je moral, medutim, duhovna pojava odn. norma, is- kaz‘koji postoji samo idealno, ne realno, ne aktuelno. Tek kao psihitka pojava ‘moral postoji realno kao sadraj svesti. Iz svesti-pojedinca’ mo- ral ‘moze putem saopStavnja »preci« u svest drugog. Taj put je proces druStvenog opstenja (komunikacija) i tako moral postaje drustvena po- java.'Sam proces odvija ‘se pomoéu odrédenih materijalnih pojava, pre- nosnika, znakova. Ali ovaj proces nije prost zbir dvaju individualnih ponaSanja, nego se njihovim povezanim delovanjem stvara nova pojava _- moralna drustvena pojava, nastala putem moralnog druStvenog pro- cesa. Iz ovakve konstrukcije prof. Luki¢ izvodi sociolo’ki pojam mora- la: »moral je druStvena duhovna tvorevina, tj. skup, splet dru&tvenih procesa opgtenja medu élanovima pomoéu ‘odredenih materjalnih zna- kova, koji (znaci), svojom relativnom trajno8¢u i usled odredenog dru- Stvenog pritiska, omoguéuju da ovi procesi imaju uvek relativno istu sadrZinu, tj. da se njima saopStavaju ista znaéenja. Od drugih drustve- nih tvorevina moral se razlikuje time Sto mu je sadrzina koja se saop- Stava moralna norma, odn, moral kao duhovna pojava«.") Po8to je odredio socioloski pojam morala, prof. Lukié izlaze dru- Stveno-moralne procese: 1. obrazovanje morala (stvaranje, Sirenje, nas- ledivanje i usvajanje morala), 2. funkcionisanje marala (odréavanje i primeana morala) i 3. menjanje morala (po oblicima, sadrZini, obimu i natiu). Time uspostavlja osnovu za razmatranje odnosa morala i dru- 8tva, Sto je samo konsekvenca odredivanja pojma morala ili, bolje re- éeno, ‘to je stvarno odredivanje, suStinsko odredenje morala. 3. U drugom delu knjige nalazi se obrazlozenje pretpostavki na- vedenih u uvodui u prvom delu knjige. Razmatranje odnosa morala i drutva autor je podelio na dva odeljka.-U prvom odeljku razmatra uticaj dru&tva na moral, a u drugom razmatra uticaj morala na druStvo. Prethodna razmatranja po logici stvari, ali na maestralan natin, posveéena su istrazivanju osnova morala. Ovde se prvo precizno iznose glavna mi&ljenja o osnovu morala i daje se njihova analiza. Radi pot- punosti razmatra se ¢ak i metaetiéko poimanje morala, ali u meri koja ne opterecuje. Posle rasprave o nadiskustvenom osnovu morala, autor prelazi na raspravu o éoveku kao osnovu morala. Tu kritikuje shvata- nja o instinktu, emocijama i ose¢anjima kao osnovima morala, zatim © intuiciji i razumu i najzad o moralnosti i drustvenosti kao osnovu morala..Posle.rasprave o Goveku kao osnovu morala, autor iscrpno ana- lizira i kritikuje razna nefunkcionalistiéka i funkcionalistitka shvatanja o dru&tvenom osnovu morala. Osnov morala prof. Luki¢ odreduje kako se to, inate, podrazume- va u-sociolo&koj i filozofskoj literaturi: kao krajnji (odnosno poéetni) ili najva%niji uzrok odredene pojave, pri éemu'se misli da osnov odre- duje: samu sustinu, bit pojave, a ne njene sporedne elemente ili svoj- stva.”) *) Str. 127. *) Str. 289. 397Iz prethodnog stava, pak, ne moze se izvuci zakljuéak da je os- nov morala iskljuéivo i nufno jedan. Isto tako iz ginjenice da je moral dru8tvena pojava, ali i liéna, ne proizilazi nuino da on ima dvostruki osnov, jedan: li¢an, individualan; drugi: dru8tven — jer je moguée da osnov litnog morala bude drutven, kao 8to i osnov dru&tvenog morala moze biti liéan, pojedinatan. Metodolo8ki se ovo shvatnje izvodi iz je- dnog opstijeg socoiloskog stava 0 odnosu éoveka i dru&tva. Sve speci- fiéno drugtvene pojave ne mogu se objasniti samo druStvom, nego i éovekom pojedincem, a i obratno. Nema druStva bez éoveka, niti &o- veka bez druStva. DruStvo i ¢ovek se medusobno stvaraju. Otuda je stvaralaStvo ona bitna veza izmedu Goveka i dru&tva koja odreduje najtaénije suStinu éoveka i dru8tva. To shvatanje Marks izrazava u pos- tavci da je éovek biée prakse, a Lukié u postavci da je éovek stvara- latko bi¢e.") Posto je stvarala’tvo svrhovito delovanje, delovanje po sebi, slobodno delovanje, delovanje subjekta, ono je suprotstavijeno nesvrhovitom delovanju kao delovanju po drugom, po objektu, po nu- Znosti. Na ovaj nagin autor smatra: »osnov morala se moze otkriti ako se shvati da je stvaralaStvo ostvarenje svrha. A svrhe su vrednosti... Za vrednost je vezana i pojava norme... sredstvo za ostvarenje vredno- sti«.") Moralne vrednosti ine suStinu i osobenost goveka, tako da bez njih, smatra autor, nema éoveka. »Tu lezi Ijudski neposredan osnov morala i njegova obaveznost. Tu leZi i kategoritnost, bezuslovnost ove obaveznosti. Moral ne slu%i niéem drugom do samom sebi, tj. ofuva- nju ljudskog identiteta, Ijudske su8tine goveka... Moral govek oba- vezno hoée, jer ne moze da ne Zeli da bude éovek i da ostane éovek uprkos svemu.<") Po&to je odredio osnov morala, prof. Lukié nastavlja krititkim razmatranjem glavnih drustvenih Ginilaca morala. Po njegovom shva- tanju ima vige dru8tvenih Ginilaca morala, ali su glavni inioci oni Koji odredujuj tip drugtva, odnosno ekonomske druStvene formacije kako ih shvata Marks. Slede druStvene zajednice (medudru8tvene: o- vetanstvo, crkva; potpune: narod, nacija, dréava; delimiéne: porodi- ca, detja skupina, Skola, naselje, zanimanije, stalezi, kaste, Klase itd.), zatim dru8tveni procesi (demografski, privredni, politi¢ki, vaspitni itd.) i kultura. U drugom odeljku drugog dela knjige autor razmatra obrnut uticaj, tj. uticaj morala na drustvo. 4. U zakljutku knjige prof. Luki¢ razmatra glavne savremene dru&tvene procese u vezi sa buduénosti morala: razvoj nauke i teh- nike, povecanje stanovni8tva, povecanje blagostanja, smanjenje rada, menjanje sastava druStva, urbanizaciju, etatizam i superorganizova- nost, ujednaéavanje éovetanstva, promene u kulturi, postvarenje éo- veka i dru&tva. Razmotriv8i i kritiéki oceniv8i savremene dru&tvene procese, a prethodno i istoriju i menjanje morala, autor razla%e optimistitka i pesimistiéka shvatanja o buducnosti morala i opredeljuje se za jedno *) Str. 367. ») Str. 368. 5) ‘Str. 371, 372-373, 376, 378. 398