Jod je hemijski elemenat koji je od izvanrednog znaaja za ivot na zemlji.

Njegov
znaaj za oveka ogleda se, najvie kroz razvoj mozga, odnosno na intelektualni rast i razvoj.
Ta funkcija joda potie od njegovog uea u stvaranju hormona titaste lezde - tiroksina
(T4) i trijodotironina (T3). Najee se navodi da su dnevne potrebe organizma za jodom 150
do300 mikrograma. Nedostatak joda dovodi do uveanja titaste lezde (guavosti), smanjene
funkcije titaste lezde (hipotiroidizam), fibrocistine bolesti dojki; u regiijama sa
naedostatakom joda vea je uestalost malignih bolesti dojke i titaste lezde kod oba pola.
Ipak, najvea opasnost i najtee posledice nedostatka joda u ranom uzrastu je psihofizika
zaostalost.

Jod je NEOPHODAN za sazrevanje i razvoj mozga i nerava. Kad organizam ne dobije

dovoljno joda, ne razvijaju se modane strukture. Najtea komplikacija nedostatka joda u
organizmu je endemski kretenizam. Nedostatak joda smanjuje ukupan IQ populacije za 15 IQ
bodova. Nedostatak joda je najei svestki pojedinani uzrok psihike zaostalosti u svetu.
Postoje dosta kontraverzni radovi iz oblasti psihosociologije koji su poredili ukupnu
ekonomsku mo nacije sa konzumiranjem joda: ovi radovi su bazirani na injenici da Japan i
Skandinavske zemlje koje su ekonomski bogate istovremeno su i zemlje sa najveim
prosenim unosom joda po glavi stanovnika. Ovi autori su ili tako daleko da su poredili
ukupan intelektualni potencijal nacija sa njihovim eknomskim napretkom i uticajem na
globalna, svetska kretanja njihov zakljuak je da je JOD kamen temeljac ekonomske i
politike snage nacije.

Zaista je neobino tzato, da iako znamo kolika je vanost joda za normalan razvoj
mozga, da ne postoji nijedna nauna studija koja bi odgovorila na vano pitanje: koja je to
optimalna dnevna koliina joda za psihiko, mentalno i telesno zdravlje oveka?

Klasino se navodi da su dnevne potrebe za jodom od 15o-300 mikrograma dnevno.

Meutim, prema istraivanjima koja su speovedena u vajcarskoj jo pre 80 godina, dnevne
potrebe u jodu kod dece kolskog i predkolskog uzrasta su mnogostruko vee nadoknada
joda sprovodi se u svim kantonima vajcarske tabletama joda od 3 i 5 mg.

Japan je zemlja u kojoj je dnevni unos joda po glavi stanovnika najvei u svetu, zbog
velike zaszupljenosti morskih plodova u ishrani; istovremeno, Japan je i zemlja sa najmanjim
brojem malignih bolesti, posebno titaste lezde i mokrano-polnih organa. Ministarstvo
zdravlja Japana svetuje da dnevni unos joda bude ak nekoliko miligrama (preko 5 mg). U
japanskom priobalju prosean dnevni unos joda je ak preko 14 mg. Ove preporuke su ak 30
puta vee od preporuka za dnevni unos joda u SAD i Evropi.

Sad ve davne 1966. godine dva ruska naunika su objavila rezultate svojih istraivanja na
200 pacijentkinja koje su imale fibrocistine promene dojki. 72% ovih ena je imalo povoljan
terapijski ogovor na unos tableta kalijum jodida 10-20 mg tokom 6 meseci do 3 godine.

Ghent i saradnici su proirili ovu rusku studiju i koristili su razliite preparate joda u leenju
ena sa fibrocistinom boleu dojki. Poevi od 1975. kanadski istraivai su koristili 5%
Lugolov rastvor kod 233 pacijenata tokom 2 godine u dnevnoj dozi od 31 do 62 mg joda.
Poboljanje je nastupilo kod 70% pacijenata; 3% pacijenata je imalo simptome jodizma. 588
pacijentkinja je leeno sa iodin kazeinatom 10 mg na dan u toku 5 godina u ovoj grupi je
samo 40% njih imalo poboljanje. 1365 pacijentkinja je leeno vodenim rastvorom joda u
dnevnoj dozi od 3-6 mg joda dnevno kod 74% je smanjen bol i otok grudi.
 Jod nije vaan samo za preivljavanje, ve i za kvalitetno ivljenje. Dnevne potrebe
ljudskog organizma za jodom su oigledno daleko vee nego to se do skoro savetovalo.

Vojvodina nije primarno jod deficitno podruje. Iscrpljivanje prirodnih resursa planete,
iscrpljuju se i zalihe ovog minerala u zemlji i tlu. Zato je i kod nas uvedena jo pre pola veka
zakonom obavezno jodiranje soli, kako bi se spreilo nastajanje mentalne zaostalosti. Drugi
vaan izvor joda su mineralne vode koje sadre prirodno rastvoren jod.