US - Projektovanje Menadžment Sistema Životne I Radne Sredine PDF

Milenko Heleta
PROJEKTOVANJE
MENADMENT SISTEMA
IVOTNE I RADNE SREDINE
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Prof. dr Milenko Heleta
PROJEKTOVANJE MENADMENT
SISTEMA IVOTNE I RADNE SREDINE
Prvo izdanje
Beograd, 2010.
PROJEKTOVANJE MENADMENT SISTEMA IVOTNE I RADNE SREDINE
Autor:
Prof. dr Milenko Heleta
Recenzenti:
Prof. dr Branislav Mai
Prof. dr Dragan Cvetkovi
Izdava:
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Beograd, Danijelova 32
www.singidunum.ac.rs
Za izdavaa:
Prof. dr Milovan Stanii
Tehnika obrada:
Novak Njegu
Dizajn korica:
Aleksandar Mihajlovi
Godina izdanja:
2010.
Tira:
250 primeraka
tampa:
Mladost Grup
Loznica
ISBN: 978-86-7912-288-9
Copyright:
2010 Univerzitet Singidunum
Izdava zadrava sva prava.
Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije dozvoljena.
SADRAJ
Predgovor VII
1. UVODNI DEO 1
1.1 Globalna kriza 1
1.2 Pojam ivotne i radne sredine 3
1.2.1 Prirodno i radno okruenje 3
1.2.2 ivotna sredina 4
1.2.3 Radna sredina 14
1.3 TQM i integrisani menadment sistemi 18
2. MENADMENT SISTEMI IVOTNE I RADNE SREDINE 27

2.1 Potreba za uspostavljanje 27
2.2 Zahtevi standardi 30
2.2.1 Menadment sistem ivotne sredine 30
2.2.2 Menadment sistem zdravlja i bezbednosti na radu 31
2.3 Veza izmeu zahteva razliitih standarda/sistema 31
2.4 Termini i denicije 35
2.4.1 Menadment sistem ivotne sredine 35
2.4.2 Menadment sistem zdravlja i bezbednosti na radu 37
2.4.3 Koncept menadmenta rizika 39
S III
2.5 Procesni modeli EMS i OHSMS 41
2.6 Procesni model IMS 44
3. PLAN UVOENJA EMS I OHSMS 47

3.1 Plan uvoenja 47
3.2 Tehnologija uvoenja 49
4. ZAHTEVI ZA EMS I OHSMS 51

4.1 Opti zahtevi 51
4.1.1 Zahtevi standarda 51
4.1.2 Predmet i podruje primene EMS i OHSMS 51
4.1.3 Poetno preispitivanje EMS 52
4.1.4 Poetno preispitivanje OHSMS 53
4.2 Dokumentacija 54
4.2.2 Opte o dokumentaciji 54
4.3 Upravljanje dokumentima i podacima 59
4.3.2 Opte 59
4.3.3 Procedura za upravljanje dokumentima 60
4.4 Upravljanje zapisima 67
4.4.2 Opte 67
4.4.3 Procedura upravljanja zapisima 67
5. ODGOVORNOST RUKOVODSTVA 71
5.1 Politika ivotne sredine i OH&S 71
5.1.2 Opte 72
5.1.3 Politika ivotne sredine 73
5.1.4 Politika zdravlja i bezbednosti na radu 75
5.2 Planiranje 76
5.2.1 Aspekti ivotne sredine 79
5.2.2 Identikovanje opasnosti, ocene rizika i upravljanje rizikom 92
5.2.3 Zakonski i drugi zahtevi 109
5.3 Ciljevi i programi 119
5.3.2 Opte 120
IV P

5.3.3 Ciljevi ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu 122
5.3.4 Programi upravljanja ivotnom sredinom, zdravljem
bezbednou na radu 128
6. PRIMENA I SPROVOENJE 149

6.1 Opte 149
6.2 Odgovornosti, ovlaenja i obezbeenje resursa 150
6.2.2 Privrenost najvieg rukovodstva i zaposlenih za EMS i OHSMS 151
6.2.3 Organizaciona struktura, odgovornosti i ovlaenja 152
6.2.4 Resursi 158
6.2.5 Procedura upravljanja otpadom 162
6.3 Obuka, svest i kompetentnost 168
6.3.1 Zahtevi standard 168
6.3.2 Opte 168
6.3.3 Procedura razvoja kadrova 170
6.4 Komunikacije, ukljuivanje i konsultacije 175
6.4.2 Opte 175
6.4.3 Procedura komunikacija, ukljuivanja i konsultacija 178
6.5 Upravljanje operacijama 185
6.5.2 Opte 185
6.5.3 Uspostavljanje upravljanja operacijama 188
6.6 Pripravnost za reagovanje u vanrednim situacijama i
odgovor na njih 191
6.6.2 Opte 191
6.6.3 Procedura pripravnosti i reagovanja u vanrednim situacijama 192
7. PROVERAVANJE 197
7.1 Praenje i merenje performansi 197
7.1.2 Opte 198
7.1.3 Procedura praenja, merenja i vrednovanja usaglaenosti 199
7.1.4 Procedura etaloniranja merene i pratee opreme 207
7.2 Ocena usaglaenosti 209
7.2.1 Zhatevi standarda 209
7.2.2 Opte 209
S V
7.3 Istraivanje incidenta, neusaglaenosti,
korektivne i preventivne mere 211
7.3.1 Istraivanje incidenta 211
7.3.2 Neusaglaenosti, korektivne i preventivne mere 219
7.4 Interna provera 238
7.4.2 Opte 238
7.4.3 Procedura interne provere 245
7.5 Preispitivanje od strane rukovodstva 258
7.5.2 Opte 258
7.6 Priprema za sertikaciju i sertikacija 270
7.6.1 Potreba za sertikacijom 270
7.6.2 Plan priprema za sertikaciju 272
7.6.3 Prijava za sertikaciju 275
7.6.4 Plan izvoenja sertikacije 282
7.6.5 Izvetaj o nalazima provere sa merama 286
8. LITERATURA 301
VI P

PREDGOVOR
Industrijskom i informatikom revolucijom ovek je ovladao prirodom, postigao nevien

tehnoloki i ekonomski napredak, ali je pritom do te mere ugrozio svoju okolinu da je do-
veo u pitanje i opstanak same civilizacije. Borba za protom je dovela do nedopustivog
drutveno neodgovornog razvoja biznisa ije su posledice unitavanje prirodnih resursa,
ugroavanje ivotne sredine i naruavanje balansa izmeu stvaranja obaveza kod za-
poslenih za radom i njihovih potreba za normalnim ivotom. Svest o potrebi upravljanja
ivotnom i radnom sredinom razvijala se daleko sporije od ambicija za tehnolokim i
ekonomskim razvojem. Pojavom meunarodnih standarda za menadment sisteme ivotne
sredine prema ISO 14001, i zdravlja i bezbednosti na radu prema OHSAS 18001
stvoreni se uslovi da svaka organizacija reava ovaj problem na samom izvoru.
U knjizi je opisan proces paralelnog projektovanja menadment sistema ivotne i radne
sredine, od denisanja koncepta, kreiranja dokumenata, primene u praksi, sertikacije,
odravanja i kontinualnog poboljavanja. Sistemi su denisani tako da se mogu jednos-
tavno integrisati u organizaciju sa menadment sistemom kvaliteta prema standardu ISO
9001 i drugim standardizovanim menadment sistemima.
Knjiga je predviena da bude udbenik na istoimenom predmetu koji se izuava na
Fakultetu za menadment Univerziteta Singidunum u Beogradu. Ova knjiga se moe
koristiti i na ostalim visokokolskim ustanovama za ovu oblast i kao pomo menaderima
i ekspertima koji se bave uspostavljanjem, primenom, odravanjem i proverama ovih
sistema u organizacijama, delimino ili u celini.
U VII
U pisanju knjige autor je koristio originalne, profesionalne modele dokumenata kon-
sultantske kue EDUCTA iz Beograd, iji je osniva, kao i konkretne primere iz prakse
organizacija, klijenata ove kue, koje su ove sisteme primenile u svojoj praksi i uspeno ih
sertikovale. Pored ovoga dati su saveti, iz bogatog konsultantskog iskustva autora, kako
generisati kritinu masu znaja i stvoriti motivaciju kod rukovodsva za uspostavljanje ovih
sistema i kako formirati svest kod svih zaposlenih za njihovu efektivnu primenu u praksu
organizacije. Knjiga sadri sve potrebne elemente za samostalno kreiranje menadment
sistema ivotne i radne sredine u organizacije svih vrsta, veliina i tipova vlasnitva.
Zahvalnost na korisnim sugestijama tokom pisanja ove knjige autor upuuje Branislavu
Maiu, redovnom profesoru Poslovnog fakulteta Univerziteta Singidunum u Beogradu i
Draganu Cvetkoviu, vanrednom profesoru Fakulteta za menadment Univerziteta Singi-
dunum u Beogradu.
Autor
Beograd, septembar, 2010.
VIII P

1.
UVODNI DEO
1.1. GLOBALNA KRIZA
ovek uzima od prirode sve, a bez svesti da to vodi unitenju,

vraa joj sve vie ono to ona ne moe da preradi.
Na poetku treeg milenijuma oveanstvo je dolo do nevienog tehnolokog raz-

voja i ekonomskog prosperiteta zahvaljujui industrijskoj i informatikoj ekonomiji,
preduzetnitvu i trinoj privredi. Sa druge strane mo, egoizam, arogancija i neodgovor-
nost vodeih svetskih sila u pogledu odrivosti ekonomskog razvoja, gradnje pravinijeg
drutva i ugroavanja ivotne sredine doveli su do svetske krize koja preti opstanku ivota
na Zemlji [1, strana 10].
Finansijska kriza koja je poela u SAD krajem 2008, proirila se na svetsku ekonom-
sku krizu tokom 2009, i preti da se pretvori u socijalnu krizu tokom 2010. i narednih
godina. Paraleno sa ekonomskom u toku je i nadolazea ekoloka kriza koja preti kat-
aklizmom. oveanstvo se prvi put u svojoj dugoj istoriji suoilo sa injenicom da resursi
Zemlje nisu neiscrpni, a da njen ekoloki kapacitet nije beskonan. Vodei svetski lideri u
borbi za zatitu nacionalnih interesa u vreme krize, zanemaruju svet kao celinu, probleme
siromanih, ne elei da se odreknu svojih pozicija, bez ega nema kvalitetnog reenja
krize.
U 1
Prot, privatna svojina, preduzetnitvo i globalizacija dugo su bili motor ekonomskog
napretka, ali su se pokazali kao drutveno neodgovorni faktori za ravnomerni razvoj
civilizacije. U istoriji oveanstva smenjivale su se civilizacije i drutvena ureenja donosei
uvek nove naprednije vrednosti. Danas smo suoeni sa ozbiljnom opasnou, ne od propasti
postojee civilizacije i njenih vrednosti, ve sa propau oveanstva u celini.
Globalna eksplozija novog koncepta kvaliteta nastala je onog momenta kada je
opte prihvaeno shvatanje da kvalitet, trokovi i prot mogu da budu komplementarni,
a ne koniktni ciljevi. Filip Krozbi (Philip Crosby) je 1979. Godine, u svojoj knjizi Kvalitet
je besplatan (Quality is Free), na slikovit i impresivan nain otkrio amerikim i evropskim
menaderima novi koncept kvaliteta kao poslednju ansu za postizanje konkurentnosti i
ostvarenje prota, na izuzetno poten nain. Koncept je osmiljen pedesetak godina ranije
u Americi od strane E. Deminga i J. Jurana, a primenjivan je na izvanredan nain u Japanu
skoro tri decenije. To je bio okida za revolucionarne promene u menadmentu i kvalitetu
devedestih godina prolog veka koje su dovele do nove ekspanzije i uvrivanja Zapada
kao svetskog tehnolokog i ekonomskog lidera.
Dodatno poveanje prota bio je glavni motivator ogromnom entuzijazmu u primeni
novog koncepta totalnog kvaliteta. Motivacija za primenu svih aspekata koncepta totalnog
kvalitet naglo opada onog momenta kada zahtevi vezani za usklaivanje tehnolokog i
ekonomskog razvoja sa ouvanjem ivotne sredine i gradnjom pravinijeg drutva nemi-
novno vode ka smanjenju prota.
Danas je teko dopreti do uiju vladara ovoga sveta, da je novi koncept totalnog
kvaliteta i dalje jedini sveobuhvatan metod za uspostavljanje novih standarda u radu i
ivotu koji e doprinositi odrivosti sveta kroz razvoj, obezbeujui:
integritet ivotne i radne sredine,
pravinije drutvo i
ravnomerniji ekonomski rast.
Kvalitet i odrivi razvoj. Od postanka civilizacije i prvobitne razmene na seoskoj pi-
jaci, pa sve do industrijske revolucije, kvalitet je bio najvaniji pokazatelj svih vidova
poslovanja meu ljudima. Karakteristika dva poslednja veka je nagli industrijski razvoj, u
kome je kvalitet zapostavljen i gurnut u stranu, dok su obim i produktivnost postali vodei
pokazatelji uspenog poslovanja.
Industrijskom revolucijom ovek je ovladao prirodom, ali je u borbi za protom ugrozio
neobnovljive prirodne resurse, dramatino naruio prirodnu ravnoteu i ugrozio ivotnu
sredinu.
Informatikom revolucijom ovek je ovladao informacijama i komunikacijama ali pos-
toji opasnosti da preterana urbanizacija dovede do njegove potpune degeneracije. Lju-
di su okrueni betonom, asfaltom, raznim inteligentnim ekranima, stanuju u pametnim
kuama, koriste savremena transportna i komunikaciona sredstva u ivotu i radu tako
da prestaje poreba za normalnim kretanjem i neposrednim kontaktima sa prirodom i
drugim ljudima. U elji za to veim protom radni ambijent i radno vreme su kreirani
2 P

tako da je ceo radni dan ovek vezan za prostor u kom radi. Sve to vodi otuenosti i vir-
tualizaciji ivota to u krajnjem znai katastrofalan kvalitet ivljenja. Gubei kontakt sa
zdravom prirodom i drugim ljudima postoji opasnost da ovek postane duhovno isprazan
i siromaan do te mere da gubi sve vie ljudske osobine.
Polovina stanovnitva na planeti nee imati dovoljno vode do 2025. godine. U narednih
20 godina prosena koliina vode kojom e ljudi raspolagati bie manja za treinu.
Svetski savet za vodu, 2003.
Ogranienost prirodnih resursa tera proizvoae da tragaju za vetakim sirovina-

ma ili za genetski modikovanim prehrambenim proizvodima, koji imaju vee prinose, ne
vodei rauna o dugoronom uticaju na zdravlje ljudi ili na ivotnu sredinu.
Globalno zagrevanje kao posledica prekomernog zagaenja zemljine atmosfere
uskoro ulazi u fazu kada vie nee biti mogue nikakve popravke. Dramatina upozorenja
vodeih svetskih eksperata da nam prete klimatske promene koje e vrlo brzo unititi
civilizaciju, ne dobijaju odgovarajui odgovor od strane vodeih svetskih sila i najveih
zagaivaa. Meunarodna konferencija UN o klimatskim promenama, odrana krajem
2009. godine u Kopenhagenu na najviem nivou, i pored uea lidera vodeih drava u
svetu, nije dala oekivane rezultate.
oveanstvo se sada sudarilo sa injenicom da su svetski ekosistemi i resursi ipak
ogranieni. U predstojeim decenijama ili treba da pronaemo naine da potrebe ispunimo
korienjem novih tehnologija, i drugih modela politike i kulturnih vrednosti, ili e globalna
ekonomija poeti da propada [2, strana 4].
Kvalitet predstavlja koncept za odrivi razvoj koji uspostavlja balans izmeu poslovne
izvrsnosti organizacije neophodne za ekonomski prosperitet i opstanka ivotne sredine i
drutva u celini.
1.2 POJAM IVOTNE I RADNE SREDINE
1.2.1 Prirodno i radno okruenje
Priroda funkcionie bez otpada prema zakonima kruenja materije. Nekad je i ovek
iveo u skladu sa prirodom i njenim zakonima u malim naseljima oko plodnih predela
bavei se lovom, ribolovom i zemljoradnjom. Vrlo skromno je iskoriavao prirodne resurse
i gotovo da nije remetio prirodnu ravnoteu. Vremenom je dolo do procvata zanata i
ovek je izumeo nova, bolja orua, odeu i sklonita, poeo je kriti i paliti ume. Broj
U 3
stanovnitva se uveavao, naselja su postala vea, nastaju nova zanimanja, raa se civi-
lizacija. Zahvati na prirodnoj okolini bivaju sve vei: grade se vodovodi, rudnici, putevi,
luke. Tehnologija doivljava procvat, industrija i nauka se sve vie razvijaju. Ovaj razvoj
civilizacije sve vie poinje negativno da se odraava na ivotnu sredinu. Proizvodnja i
potronja razliitih energetskih sirovina, industrija, saobraaj, upotreba hemijskih sredsta-
va itd., izuzetno mnogo utiu na kvalitet sredine u kojoj ivi ovek dananjice.
Danas ovek svojim radom i nainom ivota u velikoj meri remeti prirodne procese
stvarajui velike probleme kao to su oteenje biosfere, globalne promene klime, iscr-
pljenost prirodnih resursa, otpad u ogromnim koliinama, itd. [3]. To je dovelo do toga da
se teme kao to je ekologija, zatita ivotne sredine, odrivi razvoj mogu uti gotovo u
svim sferama ivota i tiu se svih oblika poslovanja, od industrijskih, zanatskih, tehnolokih,
do uslunih, turistikih itd.
Smatra se da je ovek industrijskom revolucijom:
ovladao prirodom, ali je
ugrozio ovotnu sredinu i
opasno iscrpeo neobnovljive prirodne resurse.
Generalno okolina se odnosi na okruenje nekog objekta, a obuhvata:
Prirodnu okolinu, okruenje ili ivotnu sredinu koja obuhvata sve ive i neive
stvari koje se prirodno deavaju na Zemlji.
Drutveno okruenje ili sredinu koja obuhvata kulturu pojedinaca i ljude i insti-
tucije sa kojima su u interakciji.
Radno okruenje ili radnu sredinu koje obuhvata kulturu organizacije (kompanije,
preduzea, rme, institucije i slino) sa fokusom na etiku, balans izmeu rada i
ivota, integritet, zdravlje i bezbednost zaposlenih.
Menadment okoline ili ivotne sredine obuhvata interakciju savremenog drutva
sa ivotnom sredinom i uticaj na nju.
1.2.2 ivotna sredina
Pojam ivotne sredine se denie na vie naina. Prema standard ISO 14001 ivotna sre-
dina se denie kao okruenje u kojem odreena organizacija radi, ukljuujui vazduh, vodu,
zemljite, prirodne resurse, oru, faunu, ljude i njihove uzajamne odnose [4, strana 8].
Zakonom o zatiti ivotne sredine ivotna sredina Republike Srbije ivotna sredina se
denie kao skup prirodnih i stvorenih vrednosti iji kompleksni meusobni odnosi ine
okruenje, odnosno prostor i uslove za rad [5].
Ozbiljnija znanja i potreba zatite ivotne sredine zastupljena u multilaterarnim doku-
mentima pojavila su se u Evropi sredinom pedesetih godina prolog veka. Kod nas su se
4 P

prve normativne, zakonske odredbe o zatiti ivotne sredine pojavile sredinom sedam-
desetih godina prolog veka, a od 1991. godine postoji Zakon o zatiti ivotne sredine
kao republiki propis, a kasnije je donet i Zakon o osnovama zatite ivotne sredine kao
savezni propis. Ovaj je ukinut Zakonom o zatiti ivotne sredine od 21.12.2004. godine
koji je dopunjen i izmenjen 12.05.2009. godine. Za potpuno razumevanje znaaja ivotne
sredine i uticajnih faktora na nju, koje je ovek proizveo svojim radom, potrebno se upo-
znati sa jo nekoliko osnovnih pojmova iz ove oblasti.
Ekologija je relativno mlada nauka koja je dobila na znaaju pedesetih godina prolog
veka, kada je prihvaeno saznanje da ovek ne moe prisvajati prirodu ne vodei rauna
o zakonitostima koji vladaju u njoj, a da time ne ugrozi i uslove za svoj opstanak.
Ime ekologija potie od grkih rei oikos () kua, dom, domainstvo i logos
() nauka. Termin ekologija prvi put je upotrebio nemaki biolog Ernest Hekel
1866. godine, kojom je on oznaavao granu zoologije koja istrauje sveobuhvatnost
odnosa izmeu ivotinjskih vrsta i njihove neorganske i organske okoline. U svakodnevnom
govoru termin ekologija se koristi kao sinonim za pojam zatite ivotne sredine, iako to nije
ispravno. Ekologija nije sinonim za okolinu, okruenje, ivotnu sredinu ili nauku o okruenju.
ivotna sredina je ui pojam i samo je jedna oblast kojima se bavi ekologija [6].
Najjednostavnija, ali i nedovoljno precizna Hekelova denicija ekologije kae:
Ekologija je nauka o odnosima ivih bia i njihove okoline. Odum je 1963. predloio
da je ekologija nauka koja prouava strukture i funkcije u prirodi, ali je 1971. ispravio
tu deniciju i rekao da ekologija prouava bioloke sisteme na organizacionom nivou
iznad vrste. Krebs je 1978. predloio da se ekologija denie kao nauno prouavanje
meusobnih odnosa koji uslovljavaju distribuciju i uestalost vrsta, populacija i ivotnih
zajednica, a meu poslednjima, Fenel (1978.) pokuava da redenie ekologiju kao
nauku koja prouava naela koja upravljaju vremenskim i prostornim modelima koji
ujedinjavaju pojedine organizme [7]. Begon i autori deniu ekologiju kao nauku o
razmnoavanju, rasprostranjenosti, irenju uticaja i odnosima izmeu organizama i njihovu
interakciju sa svim drugim u zajednikom okruenju [8].
Prirodni resursi su supstance, koje se nalaze u prirodi, a koje se smatraju vrednim za
ljudsku upotrebu. Prirodnim resursom obino nazivamo sve ono to potie od Zemlje -
zemljite, biljke, ivotinje, vodu, drvee, naftu, metale i ostalo. Mnogi prirodni resursi se
iscrpljuju bre nego to mogu biti zamenjeni novim. Prema trajanju, prirodni resursi mogu
biti:
obnovljivi resursi,
stalni resursi i
neobnovljivi resursi.
Obnovljivi resursi , kao to su zemljite, vode, ora i fauna na kopnu i moru, neki ne-
metali npr. ljunak i pesak, morske soli, itd., mogu se samostalno obnavljati, osim ako nisu
zloupotrebljeni, tj. prekomerno eksploatisani. Oni se mogu koristiti neogranieno samo
ako se pravilno i planski eksploatiu. Kada se obnovljivi resursi konzumiraju na takav
U 5
nain da to prelazi stopu brzine obnavljanja, vremenom e rezerve tog resursa potpuno
nestati. Stopa mogue iskoristivosti se odreuje po stopi obnove i po koliini rezervi tog
odreenog resursa. Neki od neivih obnovljivih resursa su zemljite i voda.
Stalni resursi su poput obnovljivih resursa, samo to ne trebaju regeneraciju, kao obnov-
ljivi resursi. Najbolji primeri ove vrste resura su vetar, plima i solarno zraenje.
Neobnovljivi reursi su uglavnom mineralne sirovine kao to su elezo, aluminijum, bakar,
nikl itd., i vrsta i tena goriva, kao to su ugalj, nafta i gas, ijom se eksploatacijom oni
nepovratno iscrpljuju.
Reciklaa je postupak izdvajanja materijala iz otpada i njegovo ponovno korienje.
Ukljuuje sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih proizvoda iz iskorienih stvari ili
materijala.
Preradog starog papira koristimo 15% manje vode. Neki podaci govore da reciklaom
jedne tone kancelarijskog papira spaavamo 17 stabala drveta, tedimo 4.200 kW (ki-
lovata) elektrine energije i 32.000 litara vode.
Slika 1.2.2-1: Znak za reciklau
Reciklaom jedne ae, utedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W (vati)
moe da svetli etiri puna sata. Ako se u svetu baci prema nekim podacima 28 mili-
jardi aa i tegli godinje u proseku, zamislite koliko bismo elektrine enrgije uspeli da
utedimo. Prednost stakla je u tome to ga je mogue beskrajno reciklirati [9].
Energija. Re energija nastala je od grke rei energos to znai aktivnost. Energija je
karakteristika sistema kojom se opisuje njegova sposobnost da vri neki rad. Vana kara-
kteristika energije je da ne moe niti nastati ni iz ega, niti zauvek nestati pa je prema
tome koliina energije u zatvorenom sistemu uvek konstantna. Ovo svojstvo energije zove
se zakon o ouvanju energije koji je prvi puta postavljen u devetnaestom veku.
ivot na Zemlji nastao je i opstao milionima godina zahvaljujui povoljnim klimatskim
prilikama. Klima se moe posmatrati kao obnovljivi resurs kojem je energetska komponen-
ta energija sunca, a materijalna komponenta su okeani kao rezervoari za vodu. Energija
sunca podstie kruenje vode na Zemlji i time omoguava ivot. Tamo gde nema vode
nema ni kvalitetnog ivota, naprimer u pustinjama. Klimatske promene na zemlji dostigle
su takav nivo da moemo govoriti o klimatskoj krizi. Vizija izlaska iz te krize je vrlo
jasna i to je povratak na manje tetne izvore energije. Da bi se izbegla takva budunost
6 P

Zemlje, neke drave poele su poticati programe tednje energije i prelazak na iste
izvore energije. Globalno gledano za sada nema velikog napretka u tome jer je koliina
energije dobivena na taj nain zanemariva prema energiji dobivenoj od fosilnih goriva i
nuklearnih elektrana.
Sunce je daleko najvei izvor energije u solarnom sistemu [10]. Na slici 1.2.2-1 prika-
zana je svetska potronja energije iz razliitih izvora od 1980. do 2009. godine.
Slika 1.2.2-2: Pregled svetske potronje energije iz razliitih izvora [11]
Neobnovljivi izvori energije (Non-renewable energy sources) su izvori koje dobijamo iz

prirodnih resursa koji se ne mogu obnavljati, a obuhvataju:
nuklearnu energijiu
ugalj
naftu
prirodni gas
Ugalj, naftu i prirodni gas nazivamo jo i fosilna goriva koja su nastala pre mnogo
miliona godina tako to su se ostaci biljaka i ivotinja poeli taloiti na dno okeana ili na
tlo. S vremenom je te ostatke prekrio sloj blata, mulja i peska. U tim uslovima razvijale
su se ogromne temperature i veliki pritisci, a to su idealni uslovi za pretvaranje ostataka
biljaka i ivotinja u fosilna goriva.
Dva osnovna problema kod neobnovljivih izvora energije su da ih ima u ogranienim
koliinama i da negativno utiu na ivotnu sredinu. Sagorevanjem fosilnih goriva, stvaraju
se velike koliine ugljen dioksida (CO2) to je opasno za atmosferu. Racionalno korienje
konvencionalnih izvora energije, kao i ulaganje u sisteme za njihovu ekasniju i istiju ek-
sploataciju, smanjilo bi tetne uticaje na ivotu sredinu, pa samim tim i na ljude. Pravilno
odlaganje ostataka konvencionalnih izvora energije nain omoguuje da se sadnjim i
buduim generacijama ostavi zdrava i nezagaena ivotna sredina, a uvoenjem mo-
dernih metoda eksploatacije fosilnih goriva smanjila bi se degradacija stanita mnogih
vrsta, ukljuujui i oveka.
U 7
Nuklearne elektrane ne isputaju ugljen dioksid, ali nakon upotrebe nuklearno gorivo
je izuzetno radioaktivno i potrebno ga je skladititi vie desetina godina (najradioak-
tivnije i vie stotina godina) u sigurnim betonskim bazenima ili podzemnim bunkerima. U
normalnim uslovima nuklearna energija je vrlo isti izvor energije, ali potencijalna opas-
nost neke havarije sve vie smanjuje broj novoinstaliranih nuklearnih elektrana. Strah od
havarije dodatno su poveale dve do sada najvee nuklearne nezgode: Ostrvo Tri Milje
1979. godine i ernobil 1986. godine.
Obnovljivi izvori energije (Renewable Energy Sources) su izvori koji se dobijaju iz prirode,
te se mogu obnavljati i nisu tetni za ivotnu sredinu. Najee se koriste energija sunaca,
vetra i vode. Sunce isporuuje Zemlji 15 hiljada puta vie energije nego to oveanstvo
u sadanjoj fazi uspeva potroiti, ali usprkos tome neki se ljudi na Zemlji smrzavaju. Ob-
novljive izvore energije moemo podeliti u dve glavne kategorije:
na tradicionalne obnovljive izvore energije poput biomase i velikih hidroelek-
trana i
na takozvane nove obnovljive izvore energije poput energije sunca, energije
vetra, geotermalne energije, itd.
Iz obnovljivih izvora energije dobija se 18% ukupne svetske energije (2006), ali je
veina od toga energija dobijena tradicionalnim iskoritavanjem biomase za kuvanje i
grejanje oko 13%. Od velikih hidroelektrana dobija dodatnih oko 3% energije [12].
Na slikama Slika 1.2.2-3 i 4 prikazana su postrojenja za dobijanje energije iz biogo-
riva, vetra i sunca [13].
Slika 1.2.2-3: Postorojenje biogoriva i korienja energije vetra
8 P

Slika 1.2.2 4: Solarni paneli za proizvodnju elektrine energije
http://www.izvorienergije.com/energija_sunca.html
Kad izuzmemo tradicionalne obnovljive izvore energije jednostavno je izraunati da

takozvani novi izvori energije proizvode samo neto preko 2% ukupne svetske energije.
Slika 1.2.2-5 : Iskoritavanje energije vetra je najbre rastui segment

proizvodnje energije iz obnovljivih izvora [14]
Obnovljivi izvori se mogu i moraju poeti bolje iskoritavati kako ne bismo brinuli za
energiju nakon fosilnih goriva.
U 9
Razvoj obnovljivih izvora energije (posebno od vetra, vode, sunca i biomase) vaan je
zbog nekoliko razloga:
Obnovljivi izvori energije imaju vrlo vanu ulogu u smanjenju emisije ugljen di-
oksida (CO2) u atmosferu. Smanjenje emisije CO2 u atmosferu je politika Evrop-
ske unije, pa se moe oekivati da e i svaka drava koja eli lanstvo morati
prihvatiti tu politiku.
Poveanje udela obnovljivih izvora energije poveava energetsku odrivost.
Takoer pomae u poboljavanju bezbednosti dostave energije na nain da
smanjuje ovisnost o uvozu energetskih sirovina i elektrine energije.
Oekuje se da e obnovljivi izvori energije postati ekonomski konkurentni kon-
vencionalnim izvorima energije gledano srednjerono, a posebno dugorono.
Proces prihvatanja novih vidova iskorienja energije vrlo je spor i izgleda kao da nam
izmie. Glavni problem za instalaciju novih postrojenja je poetna cena. To die cenu do-
bijene energije u prvih nekoliko godina na nivo potpune neisplativosti u odnosu na ostale
komercijalno dostupne izvore energije. Veliki udeo u proizvodnji energije iz obnovljivih
izvora rezultat je ekoloke osveenosti stanovnitva, koje usprkos poetnoj ekonomskoj
neisplativosti instalira postrojenja za proizvodnju iste energije. Drave Evropske unije
(EU) zadale su sebi ambiciozan cilj da poveaju udeo obnovljivih izvora energije na 20%
od celokupne potronje energije u EU do 2020 godine. Taj plan sadri niz mera kojima
bi se potstakle privatne investicije u objekte za pretvaranje obnovljivih izvora energije u
iskoristivu energiju (najveim delom u elektrinu energiju). Zbog trenutne nansijske krize u
kojoj su se nale najvee drave u Evropskoj uniji, verovatno je da plan nee biti proveden
u potpunosti [15].
Globalno zagrevanje je naziv za poveanje prosene temperature zemljine atmosfere
i okeana. Iako ne postoji nauni konsezus o uzrocima i krajnjim posledicama globalnog
zagrevanja, preovladava teorija prema kojoj je globalno zagrevanje posledica ugljen-
dioksida poreklom od industrijskih postrojenja najvie iz razvijenih zemalja. Prema toj
teoriji poveana koncentracija pomenutih gasova dovodi do takozvanog efekta staklene
bate u atmosferi. Pod pritiskom pokreta za zatitu ivotne sredine mnoge vlade su prih-
vatile tu teoriju i potpisale Protokol iz Kjota, iji je cilj smanjivanje emisije tih gasova.
S druge strane, u poslednje vreme javio se odreen broj naunika koji osporavaju
teoriju globalnog zagrevanja kao posledicu emisije industrijskih postrojenja i nude alter-
nativna objanjenja, bilo u obliku promena suneve aktivnosti - za ta se kao dokaz koriste
nedavno otkrivene klimatske promene na Marsu (otapanje ledene polarne kape) - bilo u
obliku cikline izmene hladnih i toplih perioda u Zemljinoj istoriji, za ta postoje geoloki,
paleontoloki i istorijski dokazi.
Kisele kie nastaju kada se slobodni nemetalni oksidi sumpora i azota veu sa vodenom
parom u atmosferi i padaju na zemlju [16]. Kisele kie predstavljaju jedan od glavnih
uzroka odumiranja uma jer se sumpor dioksid u jedinjenju sa vodom pretvara u sumpornu
kiselinu koja ima pogubno delovanje na itavu oru. Sumporna kiselina ima negativno de-
10 P

lovanje naroito na biljke jer remeti proces
fotosinteze to ima za posledicu oteenje
lia i odumiranje uma. Kiselina otapa hran-
jive sastojke koji su biljkama potrebni za
izgradnju njihovih elija i dospeva u korenje i
lie oteujui njihova tkiva.
Osim za biljke kisele kie ozbiljno
zagauju i vode kojima se drastino smanju-
je Ph vrednost. Veliko smanjenje Ph vrednosti Slika 1.2.26: Izgled emisije gasova iz
dovodi do izumiranja mikroorganizama, a industrijskog postrojenja
javlja se i problem pitke vode.
Upravo zagaenje voda predstavlja
najvei problem na Zemlji. Zagaenje iz
vazduha kiselim kiama prenosi se do zemlje
i sliva se u povrinske i podzemne vodene
tokove. Kisele kie su jedan od glavnih razlo-
ga smanjenja zaliha pitke vode na svetskom
nivou i kao takve predstavljaju ozbiljan
problem.
Iako postoji napredak u spreavanju
kiselih kia (u Americi se koristi metod
preiavanja ugljena kojim se vade opasna
jedinjenja sumpora) opasnost od kiselih kia
jo nije prola. Kisele kie predstavljaju jo Slika 1.2.27: Izgled prirode koju ovek
uvek veliki problem u nekim Azijskim zemlja- jo nije ugrozio
ma, kao na primer u Kini koja zbog ogromne
stope industrijalizacije plaa danak u vidu
kiselih kia.
Odrivi razvoj nastaje kao pojam na
svetskom nivou krajem 20. veka. On je, kao
jedan od osnovnih globalnih principa zatite
ivotne sredine, utvren Rio deklaracijom UN
o ivotnoj sredini i odrivom razvoju, usvojenoj
na konferenciji Ujedinjenih nacija u Rio de
aneiru 1992. Pod njim se podrazumeva da
se struktura i dinamika ljudskih delatnosti
mora prilagoditi strukturi i dinamici ivotne
sredine, tako da se zadovoljavanjem potre- Slika 1.2.2-8: Izged ume kao
ba sadanjih generacija ne ugroava pravo i posledica kiselih kia
mogunosti buduih generacija na povoljnije
uslove ivota.
U 11
Na konferenciji u Rio de aneiru usvojena je i Agenda 21, globalni akcioni plan odrivog
razvoja za 21. vek. Potpisnice Agende 21 su 173 zemje ukljuujui i nau. Na oko 500
stranica nalazi se 40 poglavlja od teme siromastva, zastite atmosfere, uma, vodenih
resursa, preko zdravstva, poljoprivrede, ekoloki zdravog upravljanja biotehnologijom
do pitanja odlaganja otpada. Jedno od poglavlja Agende 21 o bitnim grupacijama je i
poglavlje o ulozi lokalnih vlasti. Sa svih strana sveta, razna tela naglaavala su njihovu
kljunu ulogu u konkretnoj primeni odrzivosti na lokalnom nivou [17].
Rio Deklaracija UN o ivotnoj sredini i razvoju, juni 1992
Prinicip 1
Ljudska bia su u centru brige za odrivi razvoj. Ljudi imaju pravo na zdrav i produktivan
ivot, u harmoniji sa prirodom.
Princip 2
... drave imaju suvereno pravo da eksploatiu svoje sopstvene resurse, potujui svoju
politiku ivotne sredine i razvojnu politiku, a takoe imaju odgovornost da obezbede da
aktivnosti koje se obavljaju unutar njihove jurisdikcije i kontrole ne prouzrokuju tetu za
ivotnu sredinu drugih zemalja ili podruja izvan granica nacionalne jurisdikcije.
Princip 3
Pravo na razvoj mora biti ostvareno tako da se u istoj meri zadovolje potrebe razvoja i
zatite ivotne sredine sadanjih i buduih generacija.
Princip 4
Radi postizanja odrivog razvoja, zatita ivotne sredine mora initi sastavni deo
procesa razvoja i ne moe se razmatrati odvojeno od njega.
Kjoto Protokol je pripremljen u Kjotu u Japanu 11. decebra 1997. godine, a stupio je
na snagu 16. februara 2005. godine. To je meunarodni ugovor povezan sa Konvencijom
UN o klimatskim promenama. Njime su ustanovljeni obavezujui limiti za emisije gasova sa
efektom staklene bate. Glavna osobina Kjoto Protokola je set ciljeva za 37 industrijali-
zovanih zemalja i EU za smanjenje emisije gasova proseno pet procenata u odnosu na
nivo iz 1990. godine u petogodinejm periodu od 2008 2012. godine. Do sada ga je
ratikovalo 184 drava. Meutim, Kjoto protokol je poeo da vai tek osam godina na-
kon usvajanja 2005. godine kada ga je prihvatio dovoljan broj drava i kada poinje
zamah u primeni [18].
Najvei problem u primeni Kjoto Protokola je injenica da ga nisu ratikovale najrazvi-
jenije drave sveta SAD, Kina i Rusija, koje su i navei potroai prirodnih resursa i najvei
zagaivai ivotne sredine.
12 P

Svetski dan zatite ivotne sredine 5. juni ustanovljen Programom UN za ivotnu sre-
dinu (United Nations Environment Programme UNEP) irom sveta se obeleava od 1972.
godine. Ciljevi obeleavanja Svetskog dana zatite ivotne sredine su:
da predstavi i istakne pitanja ivotne sredine,
da podstakne i osposobi ljude za aktivnosti u odrivom razvoju,
da u drutvenoj zajednici formira razumevanje za promene stavova prema pi-
tanjima ivotne sredine i
da preporui pratnerstvo koje e obezbediti svim ljudima prosperitetnu i sigu-
rniju budunost.
Evropska povelja o vodi

Savet ministara Evropske unije 17. oktobra 2001. godine doneo je Evropsku povelju
o vodi koja glasi [19] :
1. Bez vode nema ivota. Ona je dragocena, i preko potrebno u svakoj ljudskoj
delatnosti.
2. Slatkovodni resursi vode nisu neiscrpni.
3. Menjati kvalitet vode znai ugroavati ivot oveka i ostalih ivih bia koja od
vode zavise.
4. Kvalitet vode se mora uvati do nivoa prilagoenog njenom korienju koji
predvia i zadovoljava posebne zahteve zdravlja stanovnitva.
5. Ako se voda posle upotrebe vraa u prirodnu sredinu, to ne sme biti na tetu
drugih korisnika, javnih ili individualnih.
6. Odravanje odgovarajueg biljnog pokrivaa, prvenstveno umskog, od ve-
like je vanosti za ouvanje vodenih resursa.
7. Vodeni resursi se stalno moraju proveravati.
8. Dobro upravljanje vodama mora se planirati i registrovati zakonom preko
nadlenih institucija.
9. Zatita voda trai znaajan napor u naunom istraivanju i u stvaranju speci-
jalista za javno informisanje.
10. Voda je zajedniko nasledstvo i njenu vrednost moraju svi poznavati. Zadatak
svakoga od nas je da vodom ekonomie i da je racionalno koristi.
11. Upravljanje vodenim resursima mora se pre svega vriti u sklopu sliva, a ne
unutar upravnih i politikih granica.
12. Voda ne zna za granice. To je jedan, zajedniki izvor, koji trai meunarodnu
saradnju.
U 13
1.2.3 Radna sredina
Radna sredina se sastoji od zike lokacije, opreme, materijala koji se procesuiraju ili
koriste i aktivnosti zaposlenih dok se angauju u obavljanju svog posla bez obzira da li
je ili nije ukljuena imovina organizacije, ne iskljuujui bilo koje mesto ili okolnosti. Postoji
vie denicija radne sredine. Da bi se shvatila sutina termina navedene su dve denicije,
prema standardu ISO 9001 i prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu.
Termin radna sredina , prema standardu ISO 9001, odnosi se na uslove pod kojima
se obavlja rad, ukljuujui zike faktore, faktore okruenja i druge faktore (kao to su
buka, temperatura, vlanost, osvetljenost ili vremenski uslovi) [20].
Radna sredina, prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu Republike Srbije,
podrazumeva prostor u kojem se obavlja rad i koji ukljuuje radna mesta, radne uslove,
radne postupke i odnose u procesu rada [21].
Za razliku od standarda koji radnu sredinu vee iskljuivo za uslove pod kojima se
obavlja rad, zakon ovaj termin proiruje i na prostor, radna mesta, procedure i procese
rada.
Jedna od osnovnih tekovina savremenog biznisa je briga poslodavaca i rukovodstva
organizacija za dobre radne uslove odnosno radnu sredinu koja omoguuje, sa jedne
strane ostvarivanje visoke produktivnosti, a sa druge pun komfor i bezbednost na radu.
Da bi se to ostvarilo potrebno je uspostaviti visoku profesionalnu kulturu u organizaciji.
Kao znak visoke profesionalne kulture rukovodstvo organizacije mora ispoljavati stalnu
privrenost sledeim aspektima na kojima poiva radna sredina:
na radnoj etici,
na balansu izmeu rada i ivota,
na integritet zaposlenih i
na zdravlje i bezbednost na radu.
Radna etika predstavlja skup stavova i ponaanja zasnovanih na vrednostima rada. Ove
vrednosti obuhvataju odgovoran odnos prema radu, dobre radne navike, kao i uverenje
da je rad sam po sebi dobar i koristan za razvoj pojedinca i zajednice.
Sve civilizacije su imale veoma pozitivno miljenje o radu izuzimajui robovlasniko
drutvo u kome je rad bio prezren i smatrao se nedostojnim slobodnog oveka. I pored
toga mnogi antiki mislioci Grke i Rima iznose veoma poune stavove o radu:
Hesiod: Ako eli bogatstvo, posluaj me i radi, nalaui posao na posao.
Sokrat: Nijedan rad nije sramota.
Perikle: Nije sramota priznati da si siromaan, sramota je ne boriti se protiv
siromatva radom.
Sofokle: Uspeh zavisi od truda.
Radna etika se javlja u svakoj kulturi i civilizaciji. Sledei primeri pokazuju u kojoj meri
su sve religije i kulture sveta imale konstruktivan odnos prema radnoj etici.
14 P

Sv. apostol Pavle: Ako neko nee da radi, neka i ne jede.
Sv. vladika Nikolaj Velimirovi: Lenjive ruke brzo zaposli avo, a vredne
aneo.
Prorok Muhamed: Radi za ovaj svet kao da e veno iveti, i radi za onaj kao
da e sutra umreti.
Konfuije: Kada radi za druge, radi tako posveeno kao da radi za sebe.
Srpska poslovica: to moe danas, ne ostavljaj za sutra!
Dugo se smatralo da su kulture koje su izvan judeo-hrianske civilizacije, a posebno
kulture sa dalekog istoka, zbog svoje kontemplativnosti i zajednitva (nasuprot kompeti-
tivnosti i individualizmu), veoma nepodesne za razvoj dobre radne etike. Meutim veliki
ekonomski uspesi, najpre Japana, pa malih azijskih tigrova, a potom Kine i Indije u pot-
punosti su opovrgli ovo miljenje i otkrili svoje korene upravo u, nama nedovoljno pozna-
toj, radnoj etici svojstvenoj ovim kultutrama.
Balans (ravnotea) izmeu rada i ivota se ostvaruje kada ljudi imaju meru kontrole
kada, gde i kako rade voeni mogunou da uivaju u optimalnom kvalitetu ivljenja.
Balans izmeu rada i ivota je postignut kada su ispunjavanje individualnih prava u ivotu
i plaanje rada prihvatljivi i potovani kao norma, na obostranu korist pojedinca, biznisa
i drutva [22].
Izraz balans izmeu rada i ivota govori da ljudi misle da je rad suprotan ivotu.
Trebalo bi govoriti o balansu izmeu ivota i ivota.
Patrik Dikson
Da li ovek ivi da bi radio ili radi da bi iveo? Pitanje na koje je teko nai pot-
pun odgovor sa kojim e se svi sloiti. Koliko god posao svhatali kao nuno zlo da
bismo zaradili imetak za ivot, od posla nema nita ako ovek ne oseti njegovu lepotu,
privlanost i strast za njim. To se ne stie odjednom, ve se razvija vremenom. oveku je
svaki posao na poetku stran, sa mnogo nepoznanica. Nekoga te nepoznanice paraliu
i izazivaju strah jer ne vidi nain kako da dou do reenja, a za nekoga je to izazov za
traganjem i kreacijom.
Retki su ljudi koji od malena znaju ta bi voleli da rade i da im se elja zaista i ostvari
sticanjem kvalikacije i dobijanjem takvog posla. ak i tada posao trai odricanja, rtve
i teranje samoga sebe da ba sad, a ne posle ili (malo) sutra krene da ga radi. To se
ponavlja svaki mesec, svake sedmice, svaki dan, sat, minut, u nedogled.
Da bi se stekla ljubav prema poslu, potrebno je voditi rauna o nekoliko vanih ele-
menata:
svaki posao treba raditi do kraja najbolje to se moe, ili ga ne treba ni
poinjati,
mora se odnosti prema bilo kom poslu koji se radi kao da je to najvanija stvar
ne svetu,
U 15
rad na poslu treba dovesti do nivoa umetnosti,
za uivanje u radu ne treba govoriti o njegovoj teini ili vanosti, treba pustiti
rezultatima da sami govore o tome.
Ako se tako odnosimo prema poslu tada e on za korisnike izgedati kao umetnost, a
ostali e poeti shvatati njegovu vanost.
Rad od kue - dobar balans izmeu posla i privatnosti [23]
Zahvaljujui razvoju informacione tehnologije rad na daljinu, van tradicionalnog kancelarij-

skog prostora, je postao mogu. Koristi od ovakvog oblika rada su viestruke kako za zapos-
lene tako i za poslodavce.
Rad na daljinu poveava mogunost zapoljavanja naroito za one koji imaju porodine
obaveze i koji ive u mestima udaljenim od velikih gradova. Zatim, ovaj oblik rada ima po-
tencijal da smanji saobraajne guve, omogui regionalni razvoj i pomogne zaposlenima da
uspostave balans izmeu profesionalnog i privatnog ivota.
Rad na daljinu je ve uspostavlje-
na radna praksa u nekim zemljama
koja e verovatno postati sve prisut-
nija i znaajnija u narednih nekoliko
godina. U dananjoj eri kompjutera
i Interneta rad na daljinu je postao
neto to veina rmi moe da priuti
sebi. Ovaj oblik rada je naroito in-
teresantan i moe biti ak i vitalan
za mala i srednja preduzea koja su
u razvoju.
Prednosti za poslodavce se
ogledaju u mogunosti da dopru
Slika 1.2.3-1: Mogunosti rada od kue
do veeg broja kandidata jer nisu
su neograniene
geografski limitirani, u smanjenim
kancelarijskim trokovima jer ne
moraju da obezbede mesto rada, u poveanom zadovoljstvu zaposlenih, smanjenoj uktuaciji
radne snage, a sve to ima za rezultat poveanu produktivnost.
Zaposleni ostvaruju utedu u vremenu jer ne moraju da putuju na posao i na taj nain us-
postavljaju balans izmeu profesionalnog i privatnog ivota.
Pri uspostavljanju rada na daljinu meusobni odnos poslodavca i zaposlenog treba da bude
denisan ugovorom o radu.
Ugovor o radu sa zaposlenim na daljinu ima svoje specinosti.
Pre svega to je denisanje udarnog radnog vremena kada je zaposleni duan da radi i da
bude dostupan i na raspolaganju poslodavcu.
16 P

Takoe, zaposleni mora da bude upoznat po kom osnovu moe da kontaktira svog pret-
postaljenog kao i rmino osoblje.
Treba denisati i u kojim sluajevima poslodavac ima pravo pristupa u kuu zaposlenog.
Ako zaposleni koristi sopstvena sredstva rada treba utvrditi koliko e mu rma plaati na ime
amortizacije. I ostala prava zaposlenog na nadoknadu trokova treba da budu regulisana,
pre svega tu se radi o trokovima koji nastaju po osnovu rada, a pre svih to su trokovi ko-
munikacije.
Posebno je vano da procedure sigurnosnog obezbeenja opreme i podataka budu pre-
cizno denisane u ugovoru o radu (pristup rminoj bazi podataka i aplikacijama i bezbed-
nosna sigurnost informacija, redovna izrada beck up varijanti, redovno auriranje anti-vi-
rusnih programa, izbor Internet servisnog provajdera koji moe da obezbedi da je materijal
koji se alje i prima putem Interneta slobodan od virusa i dako dalje).
Poslodavac je duan da obezbedi zaposlenom potrebnu opremu, ako drugaije nije
dogovoreno, i u tom sluaju je duan da je instalira i odrava. Novana vrednost opreme
treba da bude precizirana u ugovoru.
Takoe, poslodavac je odgovoran i za primenu mera zatite na radu i u tom smislu mora
da izvri uviaj u kui zaposlenog i proceni mogue rizike.
Pored svega navedenog poslodavac se suoava i sa izazovom kako da one koji rade na
daljinu integrie u ivot organizacije, to je od izuzetnog znaaja jer je potencijalna izolo-
vanost tamna strana medalje zbog koje mnogi posle izvesnog vremena odustaju.
Zaposleni na daljinu mogu da:
rade puno radno vreme ili pola radnog vremena
podele radno vreme izmeu rada kod kue i rada u rmi
budu mobilni i da svoju kuu koriste kao administrativnu bazu.
Inae, zaposleni na daljinu imaju ista prava na osnovu rada kao i oni koji rade u tradi-
cionalnom kancelarijskom okruenju, jer rad na daljinu nije nita drugo do promena lokacije
rada.
Integritet zaposlenih predstavlja nivo stila i kulture organizacije koji podrazumeva visok
nivo profesionalizma, morala, objektivnosti, reputaciju, imunost na uticaje i na korupciju,
itd., po emu se moe prepoznati osoblje organizacije.
Organizacija vrednuje razliite doprinose koje daju zaposleni bez obzira na njihovu
poziciju u organizaciji, familijarni status, pol, starost, rasu, religiju , politiku orijentaciju,
stepen invalidnosti ili nacionalnu pripradnost.
Rukovodstvo organizacije gradi kodeks ponaanja zaposlenih koji podrazumeva
odgovornost i privrenost potovanju pravila u radu, gradnji dobre prakse i uvanju ug-
leda organizacije kod korisnika i svih zainteresovanih strana.
Zdravlje i bezbednost na radu, prema standardu OHSAS 18001, [21], predstavlja
uslove i faktore koji utiu ili mogu da utiu na zdravlja i bezbednost zaposlenih i drugih
U 17
radnika (ukljuujui privremeno zaposlene i osoblje koje radi po ugovoru), posetioce i
svaku drugu osobu u radnom prostoru.
Radni prostor obuhvata svaku ziku lokaciju na kojoj se obavljaju aktivnosti pod kon-
trolom organizacije kao to su na primer: prevoz i transport automobilom ili vozom, plo-
vidba brodom, rad u prostorima kupca ili korisnika, rad kod kue, itd.
Bezbednost i zdravlje na radu , prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju RS, [24]., jeste
obezbeivanje takvih uslova na radu kojima se, u najveoj moguoj meri, smanjuju pov-
rede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji preteno stvaraju
pretpostavku za puno ziko, psihiko i socijalno blagostanje zaposlenih.
Predmet ove knjige, kada se radi o radnoj sredini, je menadment sistem koji
obezbeuje ostvarenje zdravlja i bezbednosti na radu.
1.3 TQM I INTEGRISANI MENADMENT SISTEMI
Borba za ouvanje ivotne i radne sredina, posmatrana izolovano od menadment

sistema organizacije, mesta gde su uzroci njihovog ugroavanja, nema nikakvih ansi na
uspeh. Danas ne predstavlja problem ta treba initi da bi se ivotna i radna sredi-
na ouvale, ve kako to raditi. Najbolji sveobuhvatan pristup reavanju ovih problema
predstavlja primena koncepta TQM totalnog menadmenta kvaliteta ili kvaliteta
menadmenta. U okviru ovog koncepta ivotna i radna sredina se posmatraju kao aspekti
totalnog kvaliteta, a sistemske odgovornosti u organizaciji za njihovo ouvanje deniu kao
se integrisani delovi osnovnog menadment sistema organizacije. Da bi se shvatila sutina
koncepta TQM potrebno je objasniti njegovu sutinu kroz sagledavanje njegovih dimen-
zija, aspekata, vrednosti i metodologiju za primenu.
Dimenzije koncepta TQM. Metodoloki TQM je viedimenzionalni koncept za dugoroni
odrivi uspeh u poslovanju (sustainable success) i za ostvarivanje izvrsnosti (excellence) or-
ganizacije, a sastoji se od sledeih dimenzija:
a. Koncept oduevljenja kupca.
b. Koncept ostvarivanja rezultata koji omoguuju postizanje balansa u ispunjenju
potreba i oekivanja svih zainteresovanih strana (ija se oekivanja stalno
poveavaju):
kupaca,
akcionara, vlasnika ili investitora,
zaposlenih,
partnera i
drutva.
c. Koncept koji kombinuje visoke performanse organizacije, ekonomsku odrivost
i odrivi razvoj.
18 P

d. Koncept procesno i sistemski voene organizacije.
e. Dinamiku koncept kontinualne inovativnosti kroz:
generisanje internih promena,
bre od eksternih promena, kao odgovor na njih.
f. Koncept zasnovan na ukljuivanju svih lanova organizacije.
Aspekti TQM-a. Po svom sadraju koncept menadmenta totalnog kvaliteta obuhvata
sledee aspekte:
tehniko-tehnoloki aspekt kvaliteta proizvoda i procesa,
organizacioni aspekt menadment sistema,
kulturni i bezbednosni aspekt lanova organizacije,
moralni i etiki aspekt poslovanja,
ekonomski aspekt odrivosti uspenih rezultata organizacije i
drutveni aspekt odgovornog poslovanja i kvaliteta ivljenja i
ekoloki aspekt odrivog razvoja.
Primena koncepta TQM u praksu organizacija je bila dosta teka usled koncepcijskih,
terminolokih, strukturnih i mentalnih razloga.
Dugo je postojala konfuzija u vezi mogunosti koje prua koncept TQM. Dok su mnogi
smatrali da TQM radikalno poveava konkurentnost i poslovni uspeh, drugi su tvrdili da je
TQM nova moda menadmenta. Neki TQM zamenjuju sa modelom izvrsnosti ili est sigma,
dok su ga drugi svodili na primenu mnogobrojnih alata i tehnika. ak dolazi do zamene
samog pojma kvalitet sa pojmom izvrsnost (EFQM).
Struktura TQM-a. Zbog svih navedenih razloga bilo je neophodno da se razviju pri-
hvatljivi strukturni modeli za primenu koncepta TQM. Struktura TQM razvijala se kao
struktura menadment sistema koji je u stalnim promenama. Ova struktura menadmenta
zasnovana na novom konceptu kvaliteta ima svoje: vrednosti, metodologije i alate.
Osnovne vrednosti na kojima se zasniva TQM koncept i svi strukturni modeli menadment
sistema koji su razvijeni kao metodologije unutar TQM strukture su:
Stroga posveenost kupcima i ostalim zainteresovanim stranama.
Liderstvo i participacija - nosioci vrednosti organizacione kulture: svi menaderi,
svi nivoi, svi zaposleni, svo vreme.
Odgovor na brze promene - kontinualno i konzistentno, proaktivno i inovativno
angaovanje za poboljavanje: vizije, misije, strategije i prakse.
Procesni i sistemski pristup organizacije.
Razvoj partnerstva i kooperativnosti.
Metodologije TQM strukture se zasnivaju na sledeim zajednikim elementima prime-
njenim kod svih modela:
Demingovom P-D-C-A ciklusu,
proaktivnom delovanju i
U 19
obuhvatanju potencijalnih mogunosti i rezultata organizacije.
Na slici 1.3-1 prikazan je poznati Demingov P-D-C-A ciklus koji predstavlja funda-
mentalni proces unapreenja kvaliteta menadmenta i svih aktivnosti u organizaciji. On
predstavlja konceptulani dinamiki osnov za sve modele zasnovane na TQM konceptu.
Slika 1.3-1: Demingov P-D-C-A ciklus
Ovaj ciklus treba da bude primenjen od strane svakog zaposlenog, kod realizacije
svake aktivnosti u poslovnom procesu i na nivou menadmenta organizacije u celini. To
znai da svaku aktivnost, proces ili projekat treba planirati, realizovati, pa potom pro-
veriti i na osnovu tog iskustva preduzeti mere za poboljanje. Planom se u irem smislu,
pored klasinog plana resursa, smatra standard, pravilo propis, ili procedura po kome
se izvode odreena aktivnost, proces ili proizvod. Nakon realizovanog P-D-C-A ciklusa,
ovaj se ponavlja, tako da to ponavljanje uz ukljuivanje svih zaposlenih, stvara proces
kontinualnih poboljanja.
Metodologije TQM strukture se razvijaju u dva meusobno odvojena, ali uticajna
pravca i to (slika 1.3-2) [1]:
Metodologije unutar TQM strukture predstavljene u obliku modela izvrsnosti kao
kreativnog okvira za celokupnu strukturu menadment sistema i za rezultate
organizacije. Ovaj metod se u praksi primenjuje u manjem broju naprednih
organizacija iji je cilj ostvarenje izvanrednih performansi po svim aspektima,
kako sposobnosti interne organizacije, tako i rezultata poslovanja.
Metodologije kao delovi TQM strukture predstavljene u obliku standarda za
pojedinane menadment sisteme (standardi/sistemi) koji se mogu integrisati kako
meusobno tako i sa postojeim sistemima u organizaciji. Ovaj metod se u prak-
20 P

si masovno primenjuje u organizacije sa ciljem da se standardizuju i unaprede
pojedini aspekti njihovih performansi (kvalitet procesa i proizvoda, smanjenje
rizika uticaja na ivotnu sredinu, zdravlje i bezbednost na radu, itd.).
Slika 1.3-2: Koncept i metodologija TQM [1]
Standardi za pojedine menadment sisteme sadre daleko detaljnije zahteve od kri-

terijuma za modele izvrsnosti celokupnog menadment sistema. Razlozi za razvoj meto-
dologije primene TQM-a u dva paralelna pravca pre svega lei u nemogunosti da se
detaljno, a jednostavno, standardizuju zahtevi za celokupan menadment sistem, kao i
nespremnosti organizacija da toliko detaljno usklade svoj sistem.
Veza izmeu ove dve metodologije se ostvaruje tako to se kroz primenu modela
izvrsnosti u napredne organizacije gradi najbolja svetska praksa koja slui kao iskustvo
za standardizaciju pojedinih sistema za masovnu primenu. Sa druge strane standard ISO
U 21
9004:2009 denie koncept odrivog uspeha koji kombinuje standarde/sisteme i modele
izvrsnosti u odravanju i poboljavanju ukupnih performansi organizacije.
TQM alati i tehnike se koriste u velikom broju u primeni TQM-a. Praktina primena kon-
cepta kvaliteta bez njih bi bila nemogua. Alati i tenike koji se koriste u primeni TQM-a
mogu se svrstati u sledee grupe:
alati i tenike za opti menadment,
alati i thnike za strateki menadment,
alati i tehnike za menadment procesa,
alati i tehnike za timski rad.
Tenja ka izvrsnosti. Organizacije koje primenjuju modele izvrsnosti imaju za cilj da u
nekim podrujima svojih performansi (interne organizacije ili rezultata) ostvare izvrsne
rezultate u poreenju sa konkurencijom i najboljom svetskom praksom i da pri tome ispune
oekivanja svih zainteresovanih strana.
Odriva uspenost. Organizacije koje primenjuju ISO 9001 i druge standardizovane
menadment sisteme imaju za cilj da dugorono odravaju i dalje razvijaju svoje per-
formanse. To znai da su sposobne da uspostave balans izmeu nansijsko/ekonomskih
interesa organizacije i interesa njenog drutvenog i ekolokog okruenja iskazane kroz
oekivanja svih zainteresovanih strana.
Kvalitet proizvoda i drugih rezultata organizacije predstavlja krajnji cilj primene kon-
cepta TQM i njegovih elemenata, poto je misija svake organizacije da svojim rezultatima
ispuni oekivanja svih zainteresovanih strana, koja su esto protivrena.
Standardizacija menadment sistema postaje prvorazredno pitanje poslovanja orga-
nizacija na globalnom tritu u dvadeset prvom veku. Pored vlasnika organizacija iji su
prioritet prot i to bra oplodnja uloenog kapitala, razliite zainteresovane strane: kup-
ci, drutvena zajednica, zaposleni, isporuioci i vlada, na organizovan nain vre sve vei
pritisak i postavljaju zahteve da organizacije adaptiraju svoj menadment sistem prema
razliitim standardima kako bi unapred bili sigurni da e ispuniti njihova oekivanja.
Sertikacija razliitih standardizovanih menadment sistema (standarda/sistema):
kvaliteta (QMS) prema standardu ISO 9001, ivotne sredine (EMS) prema ISO 14001,
zdravlja i bezbednosti (OHSMS) prema OHSAS 18001, socijalne odgovornosti korporacije
(CSRMS) prema standardu SA 8000/ISO 26000, bezbednosti hrane (HACCP/ISO 22000)
i drugih, postaje prioritet organizacija.
Integracija svih navedenih sistema sa postojeim sistemima u organizaciji u jedan ope-
rativan menadment sistem predstavlja prvorazredno pitanje za njihove menadere.
Proirenje fokusa panje sa kvaliteta proizvoda i usluga na kvalitet menadment sistema
(sistema menadmenta) u kome se realizuju ovi proizvodi i usluge mnoge menadere
zatie potpuno nespremne. Primena i sertikacija razliitih sistema/standarda zahteva
jedan potpuno nov menadment stil. Ovaj stil podrazumeva dugorono, a ne kratkorono,
proaktivno, a ne reaktivno delovanje, te sistemski, a ne problemski orijentisan nain rada.
To znai gradnju interne organizacije koja treba unapred da obezbedi poverenje da
22 P

e se ostvarivati izbalansirani rezultati prema svim zaintersovanim stranama, korisnicima
rezultata organizacije.
Ovo moe na prvi pogled da bude u suprotnosti sa potrebom za brzim i ekasnim
odgovorima na trine i tehnoloke izazove koji stoje pred organizacijom. Poseban prob-
lem su male i srednje organizacije koje ne raspolau sa dovoljno resursa da same izgrade
zahtevane sisteme. Angaovanje razliitih konsultanata esto dovodi do konfuzije usled
njihovih razliitih pristupa u kreiranju sitema. Sa druge strane ni sami standardi koje treba
zadovoljiti nisu u potpunosti meusobno usklaeni.
U ovakvoj situaciji organizacije se nalaze pred dilemom ta i kako da rade.
Gledano sa strane pojedinih zainteresovanih strana na rezultate organizacije (kupci,
akcionari, zaposleni, isporuioci i drutvo), svaka od njih zahteva samo odreeni sistem,
prema odreenom standardu. Gradnja i primena svakog sistema parcijalno dovela bi do
multiplikovanja resursa, nadlenosti, planova, dokumenata, obuka, provera, poboljanja,
sertikacija, itd. Organizacija bi mogla doi u situaciju da zadovolji u pogledu strukture
sistema svako sertikaciono telo, ali ta glomazna struktura paralie njeno funkcionisanje u
osnovnoj delatnosti za koju je formirana.
Gledano sa strane organzacije, ona ima osnovni menadment sistem i nju interesuje
kako da ga to jednostavnije adaptira i uskladi prema zahtevima razliitih standarda,
ali sa integrisanim resursima, nadlenostima, planovima, dokumentima, obukama, prov-
erama, poboljanjima i sertikacijama.
U tabeli 1.3 -1 je dat pregled osnovnih standarda/sistema sa glavnim zaintereso-
vanim stranama za njihovu primenu u organizacije.
Tabela 1.3-1: Standardizovani menadment sistemi (standardi/sistemi)

Menadment sistem Standard Korisnik
Oznaka Naziv Oznaka Zinteresovana strana
Quality Management System Menadment sistem
QMS kvaliteta ISO 9001:2008 Kupac
Environmental Management System Zajednica -

EMS Menadment sistem ivotne sredine ISO 14001:2004
Community
Occupational Health and Safety Management System OHSAS
OHSMS Menadment sistem zdravlja i bezbednosti zaposlenih Zaposleni
18001:2007
SA 8000 /
Corporate Responsibility Social Management System Zaposleni
CSRMS Korporacijski menadment sistem socijalne odgovornosti ISO 26000: 2010
Drutvo - Society
(plan)
Financial Management System Sarbanes Oxley
FMS Finansijski menadment sistem Akcionari
Act
Food Safety Management System HACCP /
FSMS Menadment sistem bezbednosti hrane Kupac
ISO 22000:2005
U 23
Menadment sistem Standard Korisnik
Oznaka Naziv Oznaka Zinteresovana strana

Information Security Management Systems Menadment ISO/IEC
ISMS sistem bezbednosti informacija Akcionari
27001:2005
Competence of the Testing and Calibration ISO / IEC
CTCL Laboratories Kupac
Kompetentnost ispitnih i metrolokih laboratorija 17025:1999
Dependability Management System
DMS Menadment sistem pouzdanosti IEC 60300 Kupac
Razliiti sistemi, zavisno od pritiska koji vre pojedine zainteresovane strane kao i od
strategije same organizacije, mogu se kreirati i primenjivati pojedinano ili simultano. Za
menadere nije bitno da li se vie sistema kreira simultano ili pojedinano, bitno je da se
u oba sluaju mogu jednostavno integrisati.
Na slici 1.3-3 prikazan je graki raspored standarda/sistema prema zaintereso-
vanim stranama sa aspektima rezultata totalnog kvaliteta koje treba da ostvare.
Slika 1.3-3: Graki prikaz standarda/sistema
Da paradoks bude vei ni kreatori razliitih standarda za menadment sisteme, a ni

sertikaciona tela ne pokazuju veliki entuzijazam da integriu zahteve u jedan standard.
Trud standardizera se svodi na terminoloko i formalno horizontalno usklaivanje zahteva
24 P

pojedinih standarda meusobno. Na kraju ostaje organizacijama, da uz pomo konsulta-
nata samostalno integriu razliite sisteme u svoj jedinsteveni menadment sistem.
Teoretski, integraciju razliitih menadmet sistema je mogue konformno ostvariti ako
se deniu zajedniki principi, vrednosti, metodologija i osnove strukture na kojima svi oni
poivaju. Praktino, to znai primenu koncepta TQM koji sadri sve navedene elemente i
predstavlja okvir u koji se mogu smestiti svi menadment sistemi.
U tabeli 1.3-2 prikazan je broj sertikata u svetu krajem 2008. godine sa procentom
porasta u odnosu na 2007. godinu, za etiri ISO standarda/sistema, a na slici 1.3-4
prikazan je procentualni udeo pojednih sertikata u ukupnom broju sertikovanih orga-
nizacija u svetu [25].
Tabela 1.3-2 Pregled broja sertikata u svetu krajem 2008. godine
Porast u
Broj sertikata u svetu Broj
RB Standard odnosu na
krajem 2008 godine zemalja
2007
ISO
1. 982.832 176 +3%
9001:2000/2008
2. ISO 14001:2004 188.815 155 +22%
3. ISO 27000:2005 9.246 82 +20%
4. ISO 22000:2005 8.102 112 +96%
Slika 1.3-4 - Udeo pojednih sertikata u svetu krajem 2008. godine
U tabeli 1.3-3 prikazan je broj sertikata u dravama, bivim jugoslovenskim repub-

likama, krajem 2008. godine za etiri ISO standarda/sistema.
Predstavljeni rezultat pokazuju da je, posle QMS-a po ISO 9001, najrasprostranjeniji
sertikovani standard/sistem u svetu i kod nas EMS po ISO 14001 sa godinjim trendom
rasta od 22%.
U 25
Tabela 1.3-3: Broj sertikata u dravama bive Jugoslavije krajem 2008. godine
RB Standard Srbija BiH Hrvatska Slovenija Makedonija Crna Gora
1 ISO 9001:2000/2008 2091 811 2302 1945 271 160
2 ISO 14001:2004 176 60 343 444 26 17
3 ISO 27000:2005 0 0 10 16 4 0
4 ISO 22000:2005 17 3 88 12 19 9
26 P

2.
MENADMENT SISTEMI
IVOTNE I RADNE SREDINE
2.1 POTREBA ZA USPOSTAVLJANJE
Dovoljno je videti kakvo vam je dvorite, pa da se zakljui kakvi ste ljudi.
A) VANOST IVOTNE SREDNE
Porast brige drutva i drugih zainteresovanih strana za pitanja zatite ivotne sredine
kroz donoenje sve stroijih zakona, razvoja ekonomskih i drugih mera za unapreenje
ivotne sredine, ukljuujui i odrivi razvoj, doveo je u mnogim organizacijama do potrebe
za delotvornim menadment sistemom ivotne sredine. To postaje sastavni deo njihove
poslovne politike, kao i dugoronih i kratkoronih ciljeva. Sve zainteresovane strane daju
vanost ivotnoj sredini:
Vlade
Graani
Pravna lica
Akcionari
Kupci
Investitori
Podugovarai
Osiguravai
M

27
Javnost
Budue generacije
Svet u celini.
Pre denisanja strukture menadment sistema ivotne sredine (EMS) prema standardu
ISO 14001 korisno je odgovoriti na neka osnovna pitanja vezana za svrhu samog stan-
darda/sistema.
Zato ISO 14001:2004 ?
- ISO 14001:2004 omoguava organizacijama da stave pod kontrolu uticaje
na ivotnu sredinu svojih:
Aktivnosti (procea i resursa).
Proizvoda ili usluga.
- Razlozi za primenu ISO 14001 su:
Sve stroiji zakoni o ivotnoj sredini
Razvoj ekonomskih i drugih mera za unapreenje ivotne sredine.
Opti porast brige zainteresovanih strana za pitanja ivotne sredine.
Odrivi razvoj usklaen razvoj i zatita ivotne sredine sadanjih i
buduih generacija.
Unapreenje kvaliteta ivljenja.
ta nije ISO 14001?
Ne stvara necarinske (tehnike) barijere u trgovini.
Ne namee nove ili menja postojee zakonske obaveze organizacije.
Ne utvruju se apsolutni zahtevi u pogledu uinka ivotne sredine.
Koristi od EMS:
1. Sticanje poverenja zainteresovanih strana da organizacija:
ispunjava zahteve iz politike ivotne sredine
ostvaruje opte i posebne ciljeve ivotne sredine
nagalaava preventivu vie nego korektivne mere
prua dokaze o predostronosti i usaglaenosti sa propisima
2. EMS ukuljuuje i proces stalnog poboljavanja
3. EMS omoguava balans izmeu ekonomskih i ekolokih interesa
4. Sticanje poverenja kod kupaca da postoji obaveza zatite ivotne sredine
5. Odravanje dobrih odnosa sa javnou i drutvenom zajednicom
6. Zadovoljavanje kriterijuma investitora i laki pristup kapitalu
7. Zakljuivanje osiguranja uz podnoljive trokove
8. Poveanje trinog ugleda i udela
9. Zadovoljavanje kriterijuma za sertikaciju od tree strane
10. Poboljanje kontrole trokova
11. Smanjenje broja nezgoda za koje se snosi odgovornost
28 P

12. Pokazivanje osnovne predostronosti
13. Utede osnovnog materijala i energije
14. Olakano dobijanje dozvola i ovlaenja
15. Poboljanje odnosa izmeu privrede i vlade.
B) VANOST ZDRAVLJA I BEZBEDNOSTI NA RADU
Panja koja se sve vie poklanja zdravlju i bezbednosti na radu rezultat je strogih
zakonskih zahteva i interesa zainteresovanih strana za smanjenje broja povreda na radu
i bolovanja, gubiljenja radnih dana, trokova osiguranja itd. Mnoge organizacije su iska-
zale potrebu da se standardizuje menadment sistem po pitanju upravljanja zdravljem i
bezbednosu na (OHSMS) radu kako bi se olakalo njegovo integrisanje sa QMS i EMS.
Sve zainteresovane strane daju vanost zdravlju i bezbednosti na radu:
Poslodavci
Zaposleni
Kupci
Isporuioci
Osiguravai
Akcionari
Drutvo
Podugovarai i
Kontrolne agencije.
ta je OHSAS 18001?
Standard za menadment sistem koji denie odgovornosti za upravljanje rizi-
kom zdravlja i bezbednosti na radu.
Originalno razvijen ranih 1990-tih kao BS 8800.
Revidovan od strane BSI 2007.
Nije meunarodni standard kao to su ISO 9001 i ISO 14001.
Ne propisuje i nema apsolutne zahteve u pogledu zdravlja i bezbednosti na
radu.
Veoma je slian sa ISO 14001.
17 elemenata kreiranih u paraleli sa ISO 14001.
OHSAS 18001:2007 je odgovor na rastue izazove mnogih organizacija prema:
poveanju povreda i bolovanja,
gubitku radnih dana,
porastu broja propisa za zdravlje i bezbednost na radu,
veliini sudskih kazni,
porastu trokova kompenzacija radnicima i
skupim medicinskim zahtevima.
M

29
Rezultati primene OHSAS 18001?
Porast organizacione discipline.
Smanjenje broja izgubljenih radnih dana.
Smanjenje incidenata, kompenzacija radnicima i medicinskih trokova.
Priznanja od strane osiguravaa i inspektora.
Porast svesti i zadovoljstva zaposlenih.
Smanjenje uktuacije radne snage.
Poras individualne odgovornosti zaposlenih prema OH&S.
2.2 ZAHTEVI STANDARDI
2.2.1 Menadment sistem ivotne sredine
Serija meunarodnih standarda za menadment ivotne sredine obezbeuje ele-

mente za EMS koji se mogu integrisati sa drugim zahtevima menadmenta. Ovu seriju
ine sledei standardi:
ISO 14001:2004 EMS Specikacija sa uputstvom za primenu,
ISO 14004:2004 EMS Opte smernice za principe, sisteme i postupke,
ISO 14010:1996 EMS Opti principi,
ISO 14011:1996 EMS Postupci proveravanja.
Standard ISO 14001 je:
- specikacija zahteva za efektivan menadment sistem ivotne sredine,
- standard se moe primeniti u organizacije svih,
vrsta i
veliina
- standard se moe prilagoditi za razliite,
geografske,
kulturne i
drutvene uslove
- elementi EMS se mogu integrisati sa zahtevima drugih menadment sistema
(ISO 9001, OHSAS 18001...),
- postavljen za sertikaciju/registraciju od tree strane.
Ovaj standard sadri principe menadment sistema koji vae za QMS prema ISO
9001. U standardu se denie da organizacija moe da koristi postojei menadment
sistem prema ISO 9001 kao osnovu za svoj EMS. Pri tome se mora voditi rauna o
30 P

razliitim ciljevima i razliitim zainteresovanim stranama (kupac odnosno drutvo) za ova
dva menadment sistema.
2.2.2 Menadment sistem zdravlja i bezbednosti na radu
Vanost upravljanja zdravljem i bezbednou na radu se prepoznaje, ne samo od

zaposlenih, ve od svih zainteresovanih strana poslodavaca, kupaca, isporuioca,
osiguravajuih drutava, akcionara i drutva.
Standard OHSAS 18001 za OHSMS - menadment sistem zdravlja i bezbednosti na
radu, je izdala OHSA Health and Safety Management Group 1999. godine.
OHSAS 18001:1999 (Occupational Health and Safety Assessment Series) je standard
za menadment sistem koji omoguuje organizaicji da upravlja rizikom zdravlja i bez-
bednosti i da pobolja svoje performanse u tom pogledu. OHSAS ini serija sledeih
standarda:
OHSAS 18001:1999 OH&S MS Zahtevi.
OHSAS 18002:1999 - OH&S MS Smernice za primenu OHSAS 18001.
Britanski institut za standardizaciju je 2007. godine izdao novo izdanje standarda
BS OHSAS 18001:2007 horizontalno usaglaenog sa standardom ISO 14001:2004 i u
velikoj meri sa standardnom ISO 9001:2000.
OHSAS 18001 je odlino reenje i odgovor na porast izazova pred kojima stoje
organizacije u pogledu porasta povreda na radu, bolovanja, izgubljenih radnih dana,
pootravanja propisa iz ove oblasti, porasta medicinskih trokova, itd.
2.3 VEZA IZMEU ZAHTEVA RAZLIITIH

STANDARDA/SISTEMA
Pojavom verzije standarda ISO 9001:2008 stvaraju se uslovi za usklaenu integraciju

pojedinanih menadment sistema u integrisani menadment sistem organizacije koji je
zasnovan na konceptu TQM.
Standardi ISO 9001:2008 su denisali zahteve za QMS kompatibilne sa zahtevima
ostalih standardizovanih menadment sistema (EMS i OH&S MS), iako ne postoji horizon-
talna integrisanost zahteva standarda. Kompatibilnost se ne moe postii automatski, ve
zahvaljujui istoj TQM koncepciji na kojoj se svi ovi menadment sistemi grade.
U Tabeli 2.3-1 prikazane su veze izmeu zahteva standarda ISO 9001:2008, ISO
14001:2004 i OHSAS 1801:2007. Zahvaljujui ovim vezama u praksi se moe vriti inte-
grisanje ovih menadment sistema (standarda/sistema) kod njihovog kreiranja, primene,
odravanja i poboljavanja.
M

31
Sistem kvaliteta se moe kreirati i uspostaviti tako da bude osnova za integrisanje
ostalih parcijalnih menadment sistema bilo standardizovanih (ivotne sredine, zdravlja
i bezbednosti zaposlenih, bezbednost hrane, laboratorija...) ili nestandardizovanih (proiz-
vodni, kadrovski, nansijski, strateki...).
Tabela 2.3 -1 - Veza izmeu zahteva standarda ISO 9001:2008 i ISO 14001:2004 i
OHSAS 1801:2007 [1]
ISO 9001:2008 [20], ISO 14001:2004 [4] OHSAS 18001:2007 [24]
0 Uvod - Uvod - Uvod

Opte odredbe
Procesni pristup
0.1 Veza sa drugim
0.2 standardima
0.3 Kompatibilnost sa ostalim
0.4 sistemima menadmenta
Predmet i podruje
1 primene Predmet i podruje
1.1 1 1 Predmet i podruje primene
Opte odredbe primene
1.2 Primena
2 Normativne reference 2 Normativne reference 2 Normativne reference
3 Termini i denicije 3 Termini i denicije 3 Termini i denicije

Elementi menadment
4 Menadment sistem 4 Zahtevi za menadment 4 sistema zdravlja i
kvaliteta sistem ivotne sredine bezbednosti na radu
4.1 Opti zahtevi 4.1 Opti zahtevi 4.1 Opti zahtevi
4.2 Zahtevi koji se odnose na
dokumentaciju 4.4.4 Dokumentacija 4.4.4 Dokumentacija
4.2.1 Opte odredbe
4.2.2 Poslovnik o kvalitetu 4.4.5 Upravljanje dokumentima 4.4.5 Upravljanje dokumentima i
4.2.3 Upravljanje dokumentima 4.4.4 Upravljanje zapisima 4.4.4 podacima
4.2.4 Upravljanje zapisima Upravljanje zapisima
5 Odgovornost rukovodstva
Politika zdravlja i
Politika ivotne sredine
Obaveze i delovanje 4.2 4.2 bezbednosti na radu (OH&S
5.1 rukovodstva Politika)
4.4.1 Resursi, zadaci,
odgovornosti i ovlaenja 4.4.1 Resursi, zadaci,
odgovornosti i ovlaenja
Identikacija opasnosti,
4.3.1 Aspekti ivotne sredine ocene rizika i upravljanja
4.3.1
Usredsreenost na korisnika 4.3.2 Zakonski i drugi zahtevi rizikom
5.2 4.3.2
Preispitivanje od strane Zakonski i drugi zahtevi
4.6 4.6
rukovodstva Preispitivanje od strane
rukovodstva
Politika zdravlja i
5.3 Politika kvaliteta 4.2 Politika ivotne sredine 4.2 bezbednosti na radu (OH&S
Politika)
32 P

Planiranje
4.3 Planiranje 4.3 Identikacija opasnosti,
5.4 Planiranje 4.3.1 Aspekti ivotne sredine 4.3.1 ocene rizika i upravljanja
rizikom
Opti i posebni (strateki
5.4.1 Ciljevi kvaliteta 4.3.3 i neposredni) ciljevi i 4.3.3 Ciljevi i programi (i)
program(i)
Opti i posebni (strateki
5.4.2 Planiranje menadment 4.3.3 i neposredni) ciljevi i 4.3.3 Ciljevi i programi (i)
sistema kvaliteta program(i)
Odgovornosti, ovlaenja i
5.5 komunikacije
4.4.1 Resursi, zadaci, Resursi, zadaci,
5.5.1 Odgovornosti i ovlaenja odgovornosti, ovlaenja 4.4.1 odgovornosti i ovlaenja
5.5.2 Predstavnik rukovodstva 4.4.1 Resursi, zadaci, Resursi, zadaci,
odgovornosti, ovlaenja 4.4.1 odgovornosti i ovlaenja
Komunikacije, ukljuivanje i
5.5.3 Interne komunikacije 4.4.3 Komunikacija 4.4.3 konsultacije
Preispitivanje od strane
5.6 rukovodstva Preispitivanje od strane Preispitivanje od strane
Opte odredbe 4.6 rukovodstva 4.6 rukovodstva
5.6.1 Ulazni elementi
5.6.2 preispitivanja
5.6.3 Izlazni elementi
preispitivanja
6 Menadment resursa
4.4.1 Resursi, zadaci, Resursi, zadaci,
6.1 Obezbeivanje reusrsa 4.4.1
odgovornosti, ovlaenja odgovornosti i ovlaenja
6.2 Ljudski resursi
6.2.1 Opte odredbe 4.4.2 Osposbljenost, svest, 4.4.2 Obuka, svest i
obuka kompetentnost
6.2.2 Osposbljenost, svest, obuka 4.4.2 Osposbljenost, svest, Obuka, svest i
4.4.2
obuka kompetentnost
Resursi, zadaci,
6.3 Infrastruktura Resursi, zadaci,
4.4.1 odgovornosti, ovlaenja 4.4.1
6.4 Radna sredina odgovornosti i ovlaenja
7 Realizacija proizvoda 4.4 Primena i sprovoenje 4.4 Priprema i sprovoenje
Planiranje realizacije 4.4.6 Kontrola nad operacijama Kontrola nad operacijama
7.1 proizvoda (Operativno upravljanje) 4.4.6 (Operativno upravljanje)
Procesi koji se odnose na
7.2 korisnika (kupca)
Identikacija opasnosti,
Aspekti ivotne sredine 4.3.1 ocene rizika i upravljanja
zahteva koji se 4.3.1
7.2.1 Utvrivanje Zakonski i drugi zahtevi 4.3.2 rizikom
4.3.2
odnose na proizvod Kontrola nad operacijama 4.4.6 Zakonski i drugi zahtevi
4.4.6 (Operativno upravljanje) Operativno upravljanje
(Operativno upravljanje)
Identikacijaopasnosti,
4.3.1 Aspekti ivotne sredine 4.3.1
7.2.2 Preispitivanje zahteva koji ocena rizika, odredjivanje
4.4.6 Kontrola nad operacijama
se odnose na proizvod (Operativno upravljanje) 4.4.6 upravljanja
Operativno upravljanje
7.2.3 Komunikacije sa korisnicima 4.4.3 Komunkacije 4.4.3 Komunikacije
(kupcima)
M

33
Projektovanje i razvoj
7.3
7.3.1 Planiranje projektovanja i
razvoja
7.3.2 Ulazni zahtevi projektovanja
i razvoja
7.3.3 Izlazni podaci projektovanja
i razvoja
7.3.4 Preispitivanje projektovanja 4.4.6 Kontrola nad operacijama 4.4.6 Kontrola nad operacijama
i razvoja (Operativno upravljanje) (Operativno upravljanje)
Verikacija projektovanja i
7.3.5 razvoja
7.3.6 Validacija projektovanja i

razvoja
7.3.7 Upravljanje izmenama
projektovanja i razvoja
Nabavka
7.4 Proces nabavke
7.4.1 4.4.6 Kontrola nad operacijama Kontrola nad operacijama
Informacije o nabavci
7.4.2 (Operativno upravljanje) 4.4.6 (Operativno upravljanje)
Verikacija proizvoda koji
7.4.3 se nabavlja
Proizvodanja i realizacije
7.5 usluge
Upravljanje prizvodnjom i
7.5.1 realizacijom usluge
Validacija procea 4.4.6 Kontrola nad operacijama Kontrola nad operacijama
7.5.2 proizvodnje i realizacije (Operativno upravljanje) 4.4.6 (Operativno upravljanje)
usluge
7.5.3 Identikacija i sledljivost
7.5.4 Imovina korisnika
7.5.5 Ouvanje proizvoda
Upravljanje ureajima za Merenje i praenje
7.6 4.5.1 Praenje i merenje 4.5.1
praenje i merenje performansi
Merenje, analize i
8 4.5 Proveravanje 4.5 Proveravanje
poboljanja
Opte odredbe
8.1 Praenje i merenje Merenje i praenje
8.2 4.5.1 Praenje i merenje 4.5.1
Zadovoljstvo korisnika performansi
8.2.1 (kupca)
8.2.2 Interna provera 4.5.5 Interna provera 4.5.5 Interna provera
8.2.3 Praenje i merenje Merenje i praenje

4.4.1 Praenje i merenje 4.4.1
performansi procesa performansi
Merenje i praenje
8.2.4 Praenje i merenje 4.5.1 Praenje i merenje 4.5.1 performansi
performansi proizvoda 4.5.2 Ocena usaglaenosti 4.5.2 Ocena usaglaenosti
- - - - 4.5.3.1 Istraivanje incidenta
Neusaglaenost,
korektivne mere i Neusaglaenost, korektivne i
4.5.3 preventivne mere 4.5.3.2 preventivne mere
Upravljanje neusaglaenim
8.3 Pripravnost za Pripravnost za reagovanje
proizvodom 4.4.7 reagovanje u vanrednim 4.4.7 u vanrednim situacijama i
situacijama i odgovori odgovori na njih
na njih
4.5.1 Merenje i praenje
8.4 Analiza podataka 4.5.1 Praenje i merenje performansi
34 P

8.5 Poboljanja
Politika ivotne sredine Politika zdravlja i
4.2 Opti i posebni (strateki 4.2 bezbednosti na radu
4.3.3 i neposredni) ciljevi i
8.4.1 Kontinualna poboljanja Ciljevi i programi (i)
program(i) 4.3.3 Preispitivanje od strane
4.6 Preispitivanje od strane 4.6 rukovodstva
rukovodstva
Neusaglaenost,
8.4.2 Korektivne mere 4.5.3.2 Neusaglaenost i korektivne
4.5.3 korektivne mere i
8.4.3 Preventivne mere i preventivne mere
preventivne mere
2.4 TERMINI I DEFINICIJE
2.4.1 Menadment sistem ivotne sredine
Menadment sistem ivotne sredine - Deo ukupnog menadment sistema organizacije

koji se koristi za razvijanje i primenu politike ivotne sredine i upravljanje aspektima
ivotne sredine [4].
Napomena 1: Menadment sistem je skup meusobno povezanih elemenata kojima se
uspostavlja politika i ciljevi radi njihovog ostvarenja.
Napomena 2: Menadment sistem obuhvata organizacionu strukturu, aktivnosti planira-
nja, odgovornosti, praksu, procedure, procese i resurse.
ivotna sredina - Okruenje u kojem odreena organizacija radi, ukljuujui vazduh,
vodu, zemljite, prirodne resurse, oru, faunu, ljude i njihove uzajamne odnose.
Aspekt ivotne sredine - Element aktivnosti, proizvoda ili usluga date organizacije koji
moe da bude u uzajamnom odnosu sa ivotnom sredinom.
Napomena - Znaajan aspekt ivotne sredine je onaj koji ima, ili moe da ima, znaajan
uticaj na ivotnu sredinu.
Rizik - Odreeni nivo verovatnoe da neka aktivnost, direktno ili indirektno, izazove
opasnost po ivotnu sredinu, ivot i zdravlje ljudi [5].
Osnovna naela zatite ivotne sredine prema Zakonu o zatiti ivotne sredine RS jesu
[5, lan 9]:
1) Naelo integralnosti - dravni organi, organi autonomne pokrajine i organi
jedinice lokalne samouprave obezbeuju integraciju zatite i unapreivanja
ivotne sredine u sve sektorske politike sprovoenjem meusobno usaglaenih
planova i programa i primenom propisa kroz sistem dozvola, tehnikih i drugih
standarda i normativa, nansiranjem, podsticajnim i drugim merama zatite
ivotne sredine.
M

35
2) Naelo prevencije i predostronosti - svaka aktivnost mora biti planirana
i sprovedena na nain da: prouzrokuje najmanju moguu promenu u ivotnoj
sredini; predstavlja najmanji rizik po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi; smanji
optereenje prostora i potronju sirovina i energije u izgradnji, proizvodnji,
distribuciji i upotrebi; ukljui mogunost reciklae; sprei ili ogranii uticaj na
ivotnu sredinu na samom izvoru zagaivanja.
Naelo predostronosti ostvaruje se procenom uticaja na ivotnu sredinu i
korienjem najboljih raspoloivih i dostupnih tehnologija, tehnika i opreme.
Nepostojanje pune naune pouzdanosti ne moe biti razlog za nepreduzimanje
mera spreavanja degradacije ivotne sredine u sluaju moguih ili postojeih
znaajnih uticaja na ivotnu sredinu.
3) Naelo ouvanja prirodnih vrednosti - prirodne vrednosti koriste se pod us-
lovima i na nain kojima se obezbeuje ouvanje vrednosti geodiverziteta,
biodiverziteta, zatienih prirodnih dobara i predela.
Obnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeuju njihovu
trajnu i ekasnu obnovu i stalno unapreivanje kvaliteta.
Neobnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeuju nji-
hovo dugorono ekonomino i razumno korienje, ukljuujui ograniavanje
korienja stratekih ili retkih prirodnih resursa i supstituciju drugim raspoloivim
resursima, kompozitnim ili vetakim materijalima.
4) Naelo odrivog razvoja - odrivi razvoj je usklaeni sistem tehniko-
tehnolokih, ekonomskih i drutvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kojem se na
principima ekonominosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti Re-
publike sa ciljem da se sauva i unapredi kvalitet ivotne sredine za sadanje
i budue generacije.
Odrivi razvoj ostvaruje se donoenjem i sprovoenjem odluka kojima se
obezbeuje usklaenost interesa zatite ivotne sredine i interesa ekonomskog
razvoja.
5) Naelo odgovornosti zagaivaa i njegovog pravnog sledbenika - pravno
ili ziko lice koje svojim nezakonitim ili neispravnim aktivnostima dovodi do
zagaenja ivotne sredine odgovorno je u skladu sa zakonom.
Zagaiva je odgovoran za zagaivanje ivotne sredine i u sluaju likvidacije
ili steaja preduzea ili drugih pravnih lica, u skladu sa zakonom.
Zagaiva ili njegov pravni sledbenik obavezan je da otkloni uzrok zagaenja
i posledice direktnog ili indirektnog zagaenja ivotne sredine.
Promene vlasnitva preduzea i drugih pravnih lica ili drugi oblici promene
svojine obavezno ukljuuju procenu stanja ivotne sredine i odreivanje odgo-
vornosti za zagaenje ivotne sredine, kao i namirenje dugova (tereta) pre-
thodnog vlasnika za izvreno zagaivanje i/ili tetu nanetu ivotnoj sredini.
36 P

6) Naelo zagaiva plaa - zagaiva plaa naknadu za zagaivanje
ivotne sredine kada svojim aktivnostima prouzrokuje ili moe prouzrokovati
optereenje ivotne sredine, odnosno ako proizvodi, koristi ili stavlja u promet
sirovinu, poluproizvod ili proizvod koji sadri tetne materije po ivotnu sred-
inu.
Zagaiva, u skladu sa propisima, snosi ukupne trokove mera za spreavanje
i smanjivanje zagaivanja koji ukljuuju trokove rizika po ivotnu sredinu i
trokove uklanjanja tete nanete ivotnoj sredini.
7) Naelo korisnik plaa - svako ko koristi prirodne vrednosti duan je da
plati realnu cenu za njihovo korienje i rekultivaciju prostora.
8) Naelo supsidijarne odgovornosti - dravni organi, u okviru svojih nansijskih
mogunosti, otklanjaju posledice zagaivanja ivotne sredine i smanjenja tete
u sluajevima kada je zagaiva nepoznat, kao i kada teta potie usled
zagaivanja ivotne sredine iz izvora van teritorije Republike.
9) Naelo primene podsticajnih mera - dravni organi, odnosno organi au-
tonomne pokrajine, odnosno organi jedinice lokalne samouprave preduzimaju
mere ouvanja i odrivog upravljanja kapacitetom ivotne sredine, poseb-
no smanjenjem korienja sirovina i energije i spreavanjem ili smanjenjem
zagaivanja ivotne sredine, primenom ekonomskih instrumenata i drugih
mera, izborom najboljih dostupnih tehnika, postrojenja i opreme koja ne
zahteva prekomerne trokove i izborom proizvoda i usluga.
10) Naelo informisanja i uea javnosti - u ostvarivanju prava na zdravu
ivotnu sredinu svako ima pravo da bude obaveten o stanju ivotne sredine i
da uestvuje u postupku donoenja odluka ije bi sprovoenje moglo da utie
na ivotnu sredinu.
Podaci o stanju ivotne sredine su javni.
11) Naelo zatite prava na zdravu ivotnu sredinu i pristupa pravosuu -
graanin ili grupe graana, njihova udruenja, profesionalne ili druge orga-
nizacije, pravo na zdravu ivotnu sredinu ostvaruju pred nadlenim organom,
odnosno sudom, u skladu sa zakonom.
2.4.2 Menadment sistem zdravlja i bezbednosti na radu
Menadment sistem zdravlja i bezbednosti na radu - Deo menadmenta sistema orga-

nizacije koji se koristi za razvijanje i primenu politike zdravlja i bezbednosti na radu i
upravljanje rizicima zdravlja i bezbednosti na radu [24].
Napomena 1: Menadment sistem je skup meusobno povezanih elemenata koji-
ma se uspostavlja politika i ciljevi radi njihovog ostvarenja.
M

37
Napomena 2: Menadment sistem obuhvata organizacionu strukturu, aktivnosti
planiranja (ukljuujui na primer, ocenu rizika i kolekciju ciljeva), odgovornosti,
praksu, procedure, procese i resurse.
Radna sredina - Skup uslova u kojima se obavlja rad.
NAPOMENA - U uslove spadaju ziki, socijalni i psiholoki uslovi, kao i faktori
ivotne sredine (kao to su temperatura, eme priznavanja, ergonomski faktori i
sastav atmosfere).
Opasnost Hazard Izvor, situacija ili in koji mogu dovesti do tete u vidu povrede ili
naruenog zdravlja ili kombinacije istih.
Rizik Kombinacija verovatnoe pojave sluaja opasnog dogaaja ili izloenosti
i ozbiljnost povrede ili oteenja zdravlja koje mogu biti uzrokovane dogaajem ili
izloenou.
Menademnt rizika obuhvata pripremu i reagovanje na mogue budue opasne,
neeljene i tetne dogaaje s ciljem umenjenja verovatnoe nihovog deavanja.
Faktori rizika:
1. Rizini dogaaj pojava, aktivnost ili dogaaj koji mogu doneti opasan,
neeljen ili tetan uticaj.
2. Verovatnoa rizika verovatnoa pojave nekog rizinog dogaaja.
3. Obim posledica veliina gubitka ili tete koji mogu da nastanu ako se ostvari
rizian dogaaj.
Menadment rizika je proces sistematske identikacije, predvianja i procenjivanja
faktora rizika, planiranje odbrambenih akcija i reakcija koje mogu doprineti smanjenju ili
eliminisanju rizika.
Preventivne mere denisane Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu RS [21, lanovi
7 i 12].
Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeuju se pri-
menom savremenih tehnikih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organiza-
cionih i drugih mera i sredstava za otklanjanje rizika od povreivanja i oteenja zdravlja
zaposlenih, i/ili njihovog svoenja na najmanju moguu meru, u postupku:
1) projektovanja, izgradnje, korienja i odravanja objekata namenjenih za
radne i pomone prostorije, kao i objekata namenjenih za rad na otvorenom
prostoru u cilju bezbednog odvijanja procesa rada;
2) projektovanja, izgradnje, korienja i odravanja tehnolokih procesa rada
sa svom pripadajuom opremom za rad, u cilju bezbednog rada zaposlenih i
usklaivanja hemijskih, zikih i biolokih tetnosti, mikroklime i osvetljenja na
radnim mestima i u radnim i pomonim prostorijama sa propisanim merama i
normativima za delatnost koja se obavlja na tim radnim mestima i u tim radnim
prostorijama;
3) projektovanja, izrade, korienja i odravanja opreme za rad, konstrukcija i
objekata za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu, pomonih konstrukcija
38 P

i objekata i drugih sredstava koja se koriste u procesu rada ili koja su na bilo
koji nain povezana sa procesom rada, tako da se u toku njihove upotrebe
spreava povreivanje ili oteenje zdravlja zaposlenih;
4) proizvodnje, pakovanja, prevoza, skladitenja, upotrebe i unitavanja opasnih
materija, na nain i po propisima i pravilima kojima se otklanjaju mogunosti
povreivanja ili oteenja zdravlja zaposlenih;
5) projektovanja, proizvodnje i korienja sredstava i opreme za linu zatitu na
radu, ijom se upotrebom otklanjaju rizici ili opasnosti koji nisu mogli da budu
otklonjeni primenom odgovarajuih preventivnih mera;
6) obrazovanja, vaspitanja i osposobljavanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu.
Preventivne mere obezbeuje organizacija polazei od sledeih naela:
1) izbegavanje rizika;
2) procena rizika koji se ne mogu izbei na radnom mestu;
3) otklanjanje rizika na njihovom izvoru primenom savremenih tehnikih reenja;
4) prilagoavanje rada i radnog mesta zaposlenom, naroito u pogledu izbora
opreme za rad i metoda rada, kao i izbora tehnolokog postupka da bi se
izbegla monotonija u radu, u cilju smanjenja njihovog uticaja na zdravlje za-
poslenog;
5) zamena opasnih tehnolokih procesa ili metoda rada bezopasnim ili manje
opasnim;
6) davanje prednosti kolektivnim nad pojedinanim merama bezbednosti i zdrav-
lja na radu;
7) odgovarajue osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i izda-
vanje uputstava za rad na siguran nain.
2.4.3 Koncept menadmenta rizika
Rizik je sastavni deo rada i ivota svakog oveka koji neprestano pokuava da ga
eliminie, smanji ili da ivi sa njim. On je proizvod verovatnoe pojave opasnog ili tetnog
dogaaja i obima njegovih posledica, a rauna se po formuli:
R=V*P
R Rizik
V Verovatnoa pojave opasnog ili tetnog dogaaja
P Posledice (obom ili jaina) opasnog ili tetnog dogaaja
Potreba za ovladavanjem rizicima je razvila posebnu oblast menadmenta,
menadment rizika. Koncept menadmenta rizika je denisan sa sledeij pet faza:
M

39
1.
identikacija opasnosti, neeljenih ili tetnih dogaaja,
2.
analiza i procena rizika utvrivanje verovatnoe pojave opasnosti i obima
posledica, ako se pojavi,
3. redukcija rizika preduzimanje preventivnih mera za smanjenje ili eliminisanje
pojave opasnosti,
4. planiranje upravljanja rizicima preduzimanje mera za dranje opasnosti
pod kontrolom i
5. planiranje reakcije (odgovora) ukoliko doe do opasnosti, ukljuiujui i plan
vanrednih situacija.
U Tabeli 2.4.3-1 dat je ilustrativni pregled kriterijuma za procenu prihvatljivosti rizika
kao proizvoda verovatnoe i obima posledica opasnih dogaaja.
Tabela 2.4.3-1: Procene prihvatljivosti rizika

Obim posledica opasnosti
Jako veliki
efekat
Veliki
efekat
Znaajan
efekat
Blagi
efekat
Zanemarljiv
efekat
Nema
efekta
Nije vero- Mala Retko se Povremeno Uglavnom
vatno verovatnoa deava se deava redovno se
deava
Verovatnoa pojave opasnosti
Legenda:
- rizik koji se moe tolerisati
- visok rizik, potrebne mere za upravljanje rizikom
- izuzetno visok rizik, potrebno je preduzeti mere za smanjivanje rizika
Ako postoji verovatnoa da se neto desi i da e efekat biti ozbiljan, onda je rizik
opasan i potrebno je neizostavno preduzeti mere u vezi sa njim. Ukoliko je rizik blai, i dalje
treba preduzeti mere ali ne istim stepenom urgentnosti. Ukoliko nije velika verovatnoa
da se neto dogodi, a uticaj je beznaajan, onda je rizik takav da organizacija moe da
funkcionie i sa njim.
Procena rizika kao izlaz daje neku vrstu iskaza o prihvatljivosti rizika, nainjen na
osnovu klasikacije rizika na podruja, odnosno grupe rizika:
40 P

neprihvatljivi rizici, tj. rizici koji se ne mogu tolerisati, te se stoga nikada ne smeju
desiti i uzrokovati incidente te se moraju eliminisati,
rizici koji su uslovno prihvatljivi (niski toliko da je to praktino prihvatljivo), tj.
tolerisani ako se proceni da je smanjenje rizika neizvodljivo (tehniki, nansijski,
nedostatak drugih drugih resursa), tako da se preduzimaju mere da se upravlja
opasnostima, ako se pojave i
prihvatljivi rizici, tj. posledice ovakvih rizika su prihvatljive i nije neophodno pre-
duzimati mere da se eliminiu.
Ovaj pristup moe da se koristi kako bi se identikovao stadijum u procesu koji bi
mogao imati najvei uticaj na kvalitet proizvoda, ispunenje zahteva propisa i zadovoljstvo
korisnika, pri emu bi najznaajniji uticaj trebalo odmah identikovati i reavati. Oni rizici
koji se mogu tolerisati usled malog uticaja na organizaciju nee biti reavani, osim ukoliko
organizacija nema neku dobrobit od njih.
Sam rizik moe se smanjiti preduzimanjem preventivnih mera i poveanjem mera opr-
eza, izdvajanjem fondova za plaanje gubitka ili da se rizik prebaci na nekog drugog
kao to su osiguravajua drutva
2.5 PROCESNI MODELI EMS I OHSMS
Procesni modeli EMS i OHSMS zasnovani su na Demingovom P-D-C-A ciklusu koji se

moe ukratko opisati na sledei nain:
Planiraj: utvrdi ciljeve i procese potrebne za dobijanje rezultata, u skladu
sa politikom ivotne sredine (EMS), odnosno zdravlja i bezbednosti na radu
(OHSMS) organizacije.
Izvri: primeni procese.
Proveri: prati i meri procese u odnosu na politiku, opte i posebne ciljeve, zakon-
ske i druge zahteve, i izvetavaj o rezultatima.
Deluj: preduzmi mere za stalno unapreivanje (kontinualno poboljavanje)
uinka menadment sistema ivotne sredine (EMS), odnosno performansi zdrav-
lja i bezbednosti na radu (OHSMS.
ISO 14001:2004 sadri sledee zahteve za menadment sistem:
Politika ivotne sredine
Planiranje
Uvoenje i sprovoenje
Proveravanje i korektivne mere
Preispitivanje od stane rukovodstva
M

41
Kontinualna poboljanja.
Model EMS je prikazan na slici 2.5-1.
Slika 2.5-1: Model EMS po ISO 14001 [4]
OHSAS 18001:2007 sadri sledee elemente:

Politika zdravlja i bezbednosti na radu (OH&S)
Planiranje
Uvoenje i sprovoenje
Proveravanje i korektivne mere
Preispitivanje od stane rukovodstva
Kontinualna poboljanja.
Model OHSMS je prikazan na slici 2.5-2.
Kao to se vidi elementi i modeli EMS o OHSMS su identini, to znai da su metodoloki
usaglaeni i mogu se meusobno integrisati i uvoditi simultano.
Standard ISO 9001 za QMS, promovie korienje procesnog pristupa koji se takoe
zasniva na PDCA ciklusu. Na slici 2.5-3 prikazan je procesni model QMS koji je izgledom
neto drugaiji od modela EMS i OHSMS, ali je sadrajno veoma slian sa njima.
42 P

Slika 2.5-2: Model OH&SMS po OHSAS 18001 [24]
Slika 2.5-3: Procesni model QMS-a1
1 Brojevi znae take zahteva u standardu ISO 9001 za pojedine grupe procesa
M

43
2.6 PROCESNI MODEL IMS
U Tabeli 2.6-1 uporedno su dati odgovarajui elementi PDCA ciklusa za razliite

menadment sisteme: QMS-ISO 9001, EMS-ISO 1401 i OHSMS- OHSAS 18001. Na
bazi predstavljene ekvivalentnosti mogue je denisati procesni model IMS u ijoj je os-
novi procesni model QMS , [1].
Sutinska razlika izmeu predstavljenih modela je u tome to jedino standard ISO
9001 ima denisane zahteve za poslovne procese u kojima se realizuju proizvodi u us-
luge. Ostali standardi/sistemi ne sadre ove zahteve tako da se na nepisan, ali u praksi
primenjen nain oslanjaju na procese denisane u okviru QMS. To je glavni, iako ne i jedini
razlog, da QMS predstavlja osnovu za uvoenje ostalih standarda/sistema. Na osnovu
toga mogue je denisati procesni model za IMS, na bati modela QMS, kako je prikazano
na slici 2.6-1.
Tabela 2.6 1: Uporedni PDCA elementi modela QMS, EMS i OHSMS
Delovi PDCA Menadment sistem

ciklusa QMS EMS OHSMS
Politika zdravlja i
Odgovornost rukovodstva Politika ivotne sredine
P bezbednosti na radu
Menadment resursa Planiranje
Planiranje
D Realizacija proizvoda Primena i sprovoenje Primena i sprovoenje
Merenje, analize i Proveravanje i

C poboljavanja
Proveravanje
korektivne mere
Merenje, analize i
poboljavanja Preispitivanje od strane Preispitivanje od strane
A rukovodstva rukovodstva
Odgovornost rukovodstva
Svaki menadment sistem se moe projektovati samostalno i uvesti u organizaciju

pojedinano. Meutim postoji trend, zasnovan za zahtevima zainteresovanih strana, da
svaka organizacija treba da ima uveden QMS, a potom EMS i OHSMS. Pored ovoga
organizacije koje se bave proizvodnjom i trgovinom prehrambenih proizvoda treba da
imaju uveden FSMS prema HACCP/ISO 22000. Organizacije u ije poslovne procese su
dominantno integrisane IT treba da imaju ISMS prema ISO/IEC 27000, itd. Sve navedeno
govori da kod projektovanja bilo kog menadment sistema treba voditi rauna da to nee
biti jedini standard/sistem u organizaciji. To zahteva denisanje pristupa za integrisanje
vie standarda/sistema.
44 P

Slika 2.6-1: Procesni model IMS [1]
Nabolji put kod projektovanja standarda/sistema je sledei:

1. Projektovati i uvesti QMS-ISO 9001, postavljajui ga kao osnovu za budue
integrisanje drugih standarda/sistema.
2. Simultato projektovati i uvesti EMS-ISO 14001 i OHSMS-OHSAS 18001, koje
treba integrisati sa QMS.
3. Ostale standarde/sisteme takoe treba projektovati i uvesti tako da se
integriu sa QMS.
Redosled aktivnosti treba da prati take standarda ISO 9001 i odgovarajue take
drugih standarda prema tabeli 2.3-1.
Poto je standard OHSAS 18001 izdat tri godine posle standarda ISO 14001 formu-
lacije njegovih zahteva su znaajno pojednostavljene i kvalitetno proirene.
U tekstu ove knjige dati su uporedni zahtevi standarda ISO 14001 i OHSAS 18001
koji uvek ne sadre precizne zahteve odgovarajuih taaka standarda, ve formulacije
koje odraavaju smisao tih zahteva
M

45
3.
PLAN UVOENJA EMS I OHSMS
3.1 PLAN UVOENJA
Jedan plan nije nita. U planiranju je sve.

Dvajt Ajzenhauer, bivi predsednik USA
U tabeli 3.1-1 prikazani su koraci kod simulatanog uvoenja tri standarda/sistema:

QMS ISO 9001, EMS ISO 14001 i OHSMS - OHSAS 18001. Redosled i dinamika
uvoenja predstavljaju svojevrstan Demingov P-D-C-A ciklus.
Tabela 3.1-1: PDCA ciklus simultanog kreiranja, primene i poboljavanja QMS, EMS i
OHSMS [26]
RB QMS EMS OHSMS
PLANIRAJ
1 Seminar za rukovodstvo o QMS, EMS, OHSMS
2 Imenovanje timova za projektovanje i primenu standarda/sistema
3
Utvrivanje zahteva koji se Zahtevi zakona i propisa Zahtevi zakona i propisa
odnose na proizvod
Inicijalna provera kvaliteta Poetno
4
preispitivanje Poetno preispitivanje zdra-
uticaja na ivotnu sredinu vlja i bezbednosti zaposlenih
5 Denisanje plana projekta i Q,E, OHS
P EMS OHSMS 47

RB QMS EMS OHSMS
Denisanje mape procesa Izbor aktivnosti, proizvo- Izbor procesa, aktivnosti,
Specikacije karakteristika
6 da ili usluga, sirovina i postrojenja (obuhvata zapo-
i ziko-hemijske strukture materijala slene, kupce i posetioce)
proizvoda
Denisanje tokova procesa i Identikovanje aspekata Identikacija OH&S opasno-
ivotne sredine i vrednosti, ocena rizika i upravljanje
7 podprocesa vanje njihovog znaaja za rizikom za sve izabrane
sve procese i proizvode procese i aktivnost
8
Denisanje vizije, misije, vrednosti i politike kvaliteta, ivotne sredine, zdravlja i bez-
bednosti na radu
Denisanje ciljeva kvaliteta Denisanje optih i poseb- Denisanje optih i posebnih
9 i integrisanje u godinje ciljeva zdravlja i bezbednosti
nih ciljeva ivotne sredine zaposlenih
poslovne ciljeve
Plan unapreenja QMS
Integrisanje plana u godinji Program
10
menadmenta Program menadmenta
ivotne sredine OH&S
biznis plan
URADI
Poslovnika o kvalitetu, ivotne sredine, bezbednosti i zdravlja na radu
11 - struktura odgovornosti i ovlaenja, predstavnik rukovodstva za Q, E, OHS
- menadment resursima, mapa kljunih procesa, lista i hijerarhija dokumenata
12 Obuka timova za izradu dokumenata
Interne komunikacije
13 Komunikacije Komunikacije
Komunikacije sa korisnikom
14 Denisanje i izrada dokumenata
15 Upravljanje dokumentima
16 Masovna obuka za primenu dokumenata i podizanje svesti zaposlenih
Realizacija proizvoda kroz
17 procese primena doku- Operativno upravljanje EMS i OHSMS
menata
Valorizacija spremnosti
18 Pripravnost za reagovanje u vanrednim situacijama
procesa
PROVERI - Koriguj
Merenje, analize i
19 Praenje i merenje Praenje i merenje
poboljanja
Upravljanje neusaglaenim Istraivanje incidenata,
proizvodom Neusaglaenosti korek-
20 neusaglaenosti korektivne
Korektivne mere, Preven- tivne i preventivne mere i preventivne mere
tivne mere
21 Upravljanje zapisima
22 Interna provera QMS, EMS, OHSMS prema standardu ISO 19011:2002
PREDUZMI MERE - Poboljaj
23 Provoenje mera poboljanja KM, PM, PP i I
24 Preispitivanje od strane rukovodstva
25 Priprema za sertikaciju i sertikacija
48 P

3.2 TEHNOLOGIJA UVOENJA
Kod kreiranja i primene bilo kog standarda/sistema mogu se primeniti dva osnovna
pristupa [1]:
pristup odozdo na gore i
pristup odozgo na dole.
Pristup odozdo na gore, po kome se denisanje procesa, identikacija aspekata ili
opasnosti, procena rizika i izrada dokumenata dodeljuje zaposlenima i niem rukovod-
stvu, da opiu poslove i uslove u kojima rade, uz neophodnu adaptaciju prema zahtevima
standarda. Politika, ciljevi i mapa procesa se deniu na kraju od strane najvieg ruko-
vodstva. Ovaj pristup se u velikoj meri koristi u organizacijama koje realizuju veoma veliki
broj jednostavnih proizvoda ili usluga. Rezultat ovog pristupa je jako veliki broj procesa
koji su vezani za izvrioce jedne organizacione celine. Potrebno je primeniti veliko iskustvo
i vetine da se ovi procesi poveu u sistem.
Pristup odozgo na dole, po kome se prvo deniu politika i ciljevi, izvri reinenjering,
a potom mapa procesa - konguracija (veza izmeu) kljunih procesa od strane najvieg
rukovodstva. Nakon toga se deniu kljuni procesi od strane vlasnika procesa, a potom
ostali procesi, podprocesi, aktivnosti i zadaci sa aspektima ili opasnostima i rizicima u
ijem kreiranju uestvuju nii rukovodioci i zaposleni. Ovaj pristup se u velikoj meri koristi
u organizacijama koje realizuju sloene proizvode ili usluge uz uee vie organiza-
cionih celima. Rezultat ovog pristupa je mali broj procesa koji su vezane za vlasnike pro-
cesa uz vertikalnu hijerarhiju izmeu kljunih procesa, podprocesa, aktivnosti i zadataka
denisanih u dokumentima nieg nivoa.
Praksa ovog autora pokazuje da je najbolje ako se kod kreiranja standarda/sistema
kombinuju ova dva pristupa. Na slici 3.2-1 pikazani su koraci u kombinaciji pristupa
odozgo i pristupa odozdo kod kreiranja, primene i poboljavanja bilo kog standarda/
sistema.
Slika 3.2-1: Kombinacija pristupa kod uvoenja standarda/sistema
P EMS OHSMS 49

Da bi kreator sistema mogao biti efektivan u izboru i primeni sadraja iz navedenih
pristupa on mora pre svega imati znanja i iskustva o:
radu menadmenta po nivoima,
organizaciji i njenom funkcionisanju,
novom konceptu totalnog kvaliteta,
konguraciji procesa,
zahtevima odgovarajuih standarda/sistema,
vezi standard/sistema koji se uvodi(e) sa drugim parcijalnim menadment
sistemima,
konceptu i metodama integrisanja vie standarda/sistema,
performansama standarda/sistema i nainu ostvarivanja njihove efektivnosti.
daljem razvoju standarda/sistema prema konceptu TQM.
Navedeni pritup se u celini moe primeniti kod krerianja i uvoenja EMS i OHSMS.
50 P

4.
ZAHTEVI ZA EMS I OHSMS
4.1 OPTI ZAHTEVI
4.1.1 Zahtevi standarda
Pametni standardizuju, ostali improvizuju.

Zahtevi ISO 14001 i OHSAS 18001, taka 4.1
Organizacija mora da uspostavi i odrava menadment sistem ivotne sredine, odnosno

zdravlja i bezednosti na radu prema zahtevima ovih standarda i da utvrdi kako e ispu-
njavati ove zahteve.
Dodatni zahtevi samo ISO 14001: Organizacija mora da utvrdi i dokumentuje predmet i
podruje primene EMS
4.1.2 Predmet i podruje primene EMS i OHSMS
Organizacija ima slobodu da za oba standarda/sistema utvrdi granice organizacije

(organizacione celine, lokacije) u kojima e se oni primenjivati, iako to samo ISO 14001
zahteva. Sistemi se mogu uvoditi na nivou cele organizacije, na nivou operativnih delova
ili pojedinih aktivnosti organizacije. To treba jasno da bude deklarisano u osnovnom do-
kumentu koji opisuje menadment sisteme u celini.
Z
EMS OHSMS 51
Kod denisanja granica nebi se smele iskljuiti operacije i aktivnosti bitne za celokup-
ne aktivnosti organizacije ili ono to moe da utie na ivotnu sredinu odnoso na zdravlje
i bezbednost na radu u celini.
Kada se predmet i podruje primene standarda/sistema jednom utvrde, svi poizvodi,
aktivnosti i resursi unutar denisanog podruja treba da budu u sistemu.
4.1.3 Poetno preispitivanje EMS
Standard ISO 14004 preporuuje da pre uspostavljanja EMS organizacija treba da

izvri poetno preispitivanja kako bi ocenila svoju trenutnu poziciju i zrelost u odnosu na
ivotnu sredinu. Cilj preispitivanja je da se na osnovu provedenih analiza deniu osnove
za uspostavljanje menadment sistema ivotne sredine.
Preispitivanje treba da obuhvati sledee oblasti [27]:
- Ocenjivanje rizika uticaja lokacije organizacije na ivotnu sredinu
- Ocena upravljanja zemljitem i gradnjom
- Ocena upravljanja materijalima, energentima i snabdevanje energijom
- Postojeu politiku, praksu i procedure menadmenta ivotne sredine ukljuujui
i aktivnosti nabavke i podugovaranja
- Identikaciju aspekata ivotne sredine povezane sa aktivnostima koje se
odnose na:
normalne radne uslove
vanredne situacije
putanja u rad i iskljuivanja postrojenja, opreme i maina
opasnosti i udesne situacije
- Posebno obratiti panju na sledee aspekte ivotne sredine:
emisije u vazduh
selekcija i odlaganje vrstog otpada
upravljanje vodama i otpadnim vodama
upravljanje smetnjama
potronju vode
potronju energenata po vrstana
prirodne sirovine koje koristi u procesima
opasne materije koje koristi u radu
- Karakteristike mehanizacije koja se koristi
- Dosadanje praenje zakonskih i drugih zahteva sa kojima se organizacija
saglasila
52 P

- Radne uslove, mogue nezgode i sluajeve opasnosti
- Informacije o dosadanjim udesnima i reagovanja u vanrednim situacijama
- Miljenje zainteresovanih strana
- Druge menadment sisteme koji mogu poboljati ili pogorati uinak EMS.
Ulazni podaci za poetno preispitivanje mogu da budu u formi ek-lista, intrvjua, kon-
trolisanja, praenja i merenja, izvetaja ranijih provera (audita) ili preispitivanja drugih
menadment sistema (QMS, HACCP ili nekog drugog), itd.
4.1.4 Poetno preispitivanje OHSMS
Standard OHSAS 18002, taka 4.3.1 preporuuje da organizacija koja nema OHSMS
moe da utvrdi svoju trenutnu poziciju u vezi sa stanjem zatite zdravlja i bezbednosti na
radu preko poetnog preispitivanja. Cilj presipitivanja treba da bude utvrivanje svih ri-
zika u vezi sa zatitom zdravlja i bezbednosti na radu sa kojima se organizacija do sada
suoila u svom radu. Rezultati ovog presipitivanja mogu da budu osnova za uspostavljanje
OHSMS. U okviru poetnog presipitivanja mogu se razmotriti sledea pitanja u vezi sa
zdravljem i bezbednou na radu, bez ogranienja samo na njih [28]:
zahtevi propisa i zakona,
identikovani rizici u vezi sa zdravljem i bezbednou na radu koji su se pojavili
u praksi organizacije,
ispitivanje postojee prakse upravljanja zdravljem i bezbednou na radu kroz
procedure i procese koji su u primeni,
analize podataka istraivanja ranijih incidenata, nesrea ili vanrednih situaci-
ja,
Ulazni podaci za poetno preispitivanje mogu da budu u formi ek-lista, intrvjua, kon-
trolisanja, praenja i merenja, izvetaja ranijih provera (audita) ili preispitivanja drugih
menadment sistema (QMS, HACCP ili nekog drugog), itd.
Z
EMS OHSMS 53
4.2 DOKUMENTACIJA
Sve to nije dokumentovano, to ne postoji.
Zahtevi ISO 14001 i OHSAS 18001, taka 4.4.5
Dokumentacija EMS-a mora da sadri:

a) Politiku, opte i posebne ciljeve.
b) Opis predmeta i podruja primene EMS i OHSMS.
c) Opis osnovnih elemenata EMS i OHSMS, njihovo meusobno delovanje i upuivanje na
odgovarajuu dokumentaciju.
d) Dokumenta, ukljuujui zapise, koje zahteva ovi ISO i OHSAS standardi.
e) Dokumenta, ukljuujui i zapise, potrebne za obezbeenje efektivnog planiranja, izvoenja
i kontrole procesa, povezanim sa znaajnim aspektima ivotne sredine i OH&S rizicima.
NAPOMENA (Samo za OHSAS): Vano je da dokumentacija proporcionalna nivou sloenosti,

opasnostima i rizicima na koje se odnosi i da obezbeuje minimum zahteva za efektivnost i
ekasnost.
4.2.2 Opte o dokumentaciji
Standardi ISO 14001 i OHSAS 18001 ne zahtevaju precizno vrste dokumenta kojima
e se denisati EMS i OHSMS (izuzev politike i ciljeva). Ostavlja se organizaciji sloboda
da izabere, obzirom na njenu veliinu, vrstu delatnosti, poslovnu kuluru, nivo primene IT,
itd., vrste dokumenata kojima e opisati sisteme.
Praksa upuuje da je najbolje ako se izaberu vrste dokumenata koje su usklaene sa
vrstama dokumentima koje zahteva standard ISO 9001, bez obzira da li organizacija
ve ima ili ne uveden QMS. Standardi ISO 14004 i OHSAS 18002 daju sline sugestije
[28][29]. Na taj nain se stvaraju normativni uslovi za integrisanje dokumenata QMS, EMS
i OHSMS.
Dokuemntaicja se radi slojevito sa orijentacijom od optih dokumenata ka dokumen-
tima sa progresivno veim stepenom detaljizacije, kako je prikazano na slici 4.2.2-1.
Osnovna karakteristika dokumentacione hijerarhije je princip pozivanja na dokumente
nieg nivoa i prenoenje svih osnovnih principa i pravila iz dokumenta vieg nivoa u refe-
rencirane dokumente nieg nivoa.
54 P

Slika 4.2.2-1 Hijerahija dokumentacije standarda/sistema
Dokumentaciju QMS, EMS i OHSMS ine:

a) Dokumenti prvog nivoa
Izjava o politici i ciljevima kvaliteta, ivotne sredine i zdravlja i bezbed-
nosti na radu.
Poslovnik o QMS, EMS i OHSMS dokument koji obuhvata opis sistema
u celini, meusobno delovanje pojedinih elemenata i upuivanje na do-
kumente nieg nivoa.
b) Dokumenti drugog nivoa
Procedure dokumenti koji deniu tokove pojedinih procesa, nosioce ak-
tivnosti, potrebne resurse i zapise koji se generiu kao i kljune aktivnosti
i kriterijume rada za koje su vezani znaajni aspekti ivotne sredine i
opasnosi po zdravlje i bezbednost na radu ili spremnost za reagovanje
u sluaju opasnosti.
Procedura moe da obuhvara vie taaka standard ili moe da sadri
vie srodnih procesa koji imaju istog vlasnika, koriste iste resurse ili pri-
padaju istoj vrsti delatnosti.
c) Dokumenti treeg nivoa (zavisno od vrste, delatnosti i veliine organizacije):
- Radna usputstva dokumenti koji detaljno opisuju:
nain odvijanja operacija ili zadataka u okviru pojedinih kljunih ak-
tivnosti u odreenom procesu,
nain odvijanja zadataka vezanih za znaajne aspekte ivotne sredine i
opasnosti po zdravlje i bezbednost na radu,
Z
EMS OHSMS 55
nain odvijanja zadataka vezanih za identikaciju potencijalnih udesa
i sluajeva opsanosti, za reagovanje u tim sluajevima i spreavanje i
ublaavanje uticaja na ivotnu sredinu i zdravlje i bezbednost na radu.
- Uputstva kontrolisanja i ispitivanja dokumenti koji detaljno opisuju nain veri-
kacije - kontrolisanja i ispitivanja proizvoda i/ili procesnih aktivnosti (opis
primenjenih metoda).
Planovi kvaliteta dokumenti koji deniu nain primene sistema kvaliteta
tokom realizacije specinog ugovora, projekta ili razvoja novog proiz-
voda.
Program upravljanja ivotnom sredinom i zdravljem i bezbednou na
radu.
Planove u sluaju vanrednih situacija na lokaciji.
Specikacije / recepture / tehnologije dokumenti koji sadre speci-
cirane zahteve / komponente / operacije za proizvod ili tehnoloki pro-
ces.
Crtee dokumente koji sadre podatke koji deniu proizvod ili pro-
ces.
d) Dokumenti etvrtog nivoa
zapisi dokumenti koji sadre objektivnu evidenciju o izvrenim aktivnos-
tima ili ostvarene rezultate aktivnosti, o zatiti ivotne sredine, zdravlja
i bezbednosti na radu, na formatizovanim ili neformatizovanim obras-
cima.
Dokumenti mogu da budu na bilo kom medijumu (papirnom, elektronskom, fotograje,
posteri, itd) koji je primenjiv, itak, lako razumljiv i dostupan onima koji koriste infromacije
sadrane u njima.
Kada su EMS i OHSMS povezani sa drugim standaridma/sistemima (QMS, HACCP,
itd.) organizacija moe da integrie njihovu dokumentaciju. U Tabeli 4.2-1 predstavljena
je specikacija procesa, zahteva standarda ISO 9001:2008, ISO 14001:2004 i OHSAS
1801:2007 i odgovarajuih dokumenata koji su meusobno integisani. U Tabeli je dat
minimum dokumenata koji opisuje sva tri, meusobno integrisana sistema. U koloni bazni
sistem oznaeno je iz kog sistema potie odreeni dokument (tamnija polja). U takav do-
kument se dodaju odreeni elementi koji ispunjavaju zahteve ostalih standarda (svetlija
polja). Kao to s vidi veina dokumenata potie iz QMS-a, a postoji samo jedan dokument
koji pripada samo EMS-u, i jedan koji pripada samo OHSMS-u.
56 P

Tabela 4.2-2 Specikacija procesa, zahteva ISO 9001:2008, ISO 14001:2004 i OHSAS 1801:2007 i odgovarajuih dokumenata [1]
Zahtevi ISO Zahtevi ISO Zahtevi OHSAS Bazni sistem Hijerarhija i oznake dokumenata
Specikacija procesa 9001:2008 14001:2004 18001:2007 QMS EMS OHSMS Poslovnik Procedure Planovi Uputstva
4. Menadment sistem opis 4.1, 4.2.1,
4.1, 4.4.4 4.1, 4.4.4 QM.422.01 - -
sistema u celini 4.2.2
Proces upravljanja dokumentima 4.2.3 4.4.5, 4.4.6 4.4.5, 4.4.6 B PR.423.01 -
Korienje i zatita podataka na 4.2.3 4.4.5 4.4.5 C - IN.423.01
raunarima
Proces upravljanja zapisima 4.2.4 4.5.4 4.5.4 B PR.424.01 -
5.1, 5.2, 5.3,
5. Odgovornost rukovodstva 4.2, 4.4.1, 4.2, 4.4.1, A - -
5.5
Vrednovanje
Proces identikacija aspekata 5.2, 7.2.1, aspekata E
ivotne sredine i opasnosti i rizika 4.3.1 4.3.1 B PR.520.01 -
po zdravlje i bezbednost na radu 7.2.2 Procena rizika
HS
Proces identikacije zakonskih i 5.2, 7.2.1 4.3.2 4.3.2 B PR.520.02 -
drugih zahteva za E i HS
Proces izrade biznis plana Biznis plan
5.4, 5.6, 6.1, 4.3.3, 4.4.1, 4.3.3, 4.4.1,
(Ciljevi i program ivotne sredine i 7.1, 8.4, 8.5 B PR.540.01 Program EMS, -
bezbednosti na radu) 4.6 4.6
OHSMS
Proces komunikacija 5.5.3 4.4.3 4.4.3 B PR.553.01
6. Menadment resursima 6.1, 6.3, 6.4 4.4.1 4.4.1 B PR.540.01 (*) -
Proces razvoja kadrova 6.2 4.4.2 4.4.2 B PR.620.01 -
Proces odravanja infrastrukture 6.3 4.4.1 4.4.1 B PR.630.01
Proces upravljanja otpadom 6.4 4.4.6 4.4.6 B PR.640.01
7. Realizacija proizvoda - usluga 7.1 4.4.6 4.4.6 A
Proces relacija sa kupcem - koris- 4.3.1, 4.3.2, 4.3.1, 4.4.2,
7.2, 8.2.1 B PR.720.01 -
nikom 4.4.6 4.4.6
Proces projektovanja i razvoja 7.3 4.4.6 4.4.6 B PR.730.01 -
Proces nabavke 7.4 4.4.6 4.4.6 B PR.740.01 -
Proces proizvodnje realizacije 7.5, 8.2.3 4.4.6 4.4.6 B PR.750.01 IN.750.xx
usluga
Proces upravljanja mernom opr- 7.6 4.5.1 4.5.1 B PR.760.01 -
emom
Z
EMS OHSMS
57
58
Tabela 4.2-2 Specikacija procesa, zahteva ISO 9001:2008, ISO 14001:2004 i OHSAS 1801:2007 i odgovarajuih dokumenata [1]
(nastavak)
Zahtevi ISO Zahtevi ISO Zahtevi OHSAS Bazni sistem Hijerarhija i oznake dokumenata
Specikacija procesa 9001:2008 14001:2004 18001:2007 QMS EMS OHSMS Poslovnik Procedure Planovi Uputstva
8. Merenje, analize i poboljanja 8.1 4.5.1 4.5.1 A - -
Proces interne provere 8.2.2 4.5.5 4.5.5 B PR.822.01 -
Praenje i merenje procesa
PR.750.01 (*)
Proces praenje, merenja i vrednovanja 8.2.3 4.5.1 4.5.1 B -
PR.823.01
usaglaenosti
Proces za monitoring i merenje proiz-
B PR.740.01/
voda 8.2.4 4.5.1 4.5.1 -
B PR.750.01 (*)
Proces upravljanja neusaglaenostima 8.3 4.4.7 4.5.3.2 B PR.830.01
Proces reagovanja u vanrednim situ-
8.3 4.4.7 4.4.7 B PR.830.02
acijama
Proces istraivanja incidenata - - 4.5.3.1 B PR.830.03 -
Proces analize podataka 8.4 4.5.1 4.5.1 B PR.540.01(*) -
P

Proces poboljanja - korektivne i pre- 8.5, 8.5.1, 4.2, 4.3.3 4.2, 4.3.3 PR.540.01 (*)/ -
B
ventivne mere 8.5.2, 8.5.3 4.5.3 4.5.3 PR.852.01 -
Oznake: A- Potpuna denisanost bez poziva na DIMS nieg nivoa, B-delimina denisanost sa pozivom na DIMS nieg nivoa, (*)
DIMS koji obuhvata vie zahteva
Napomena: U daljoj detaljizaciji procesa mogu se uraditi i drugi DIMS. Master lista svih DIMS sa vaeim izdanjima i revizijama se
vodi u sektoru kvaliteta.
4.3 UPRAVLJANJE DOKUMENTIMA I PODACIMA
Podaci su kao padavine, ako ih nema dovoljno izgoreete, ako ih ima previe poplavie
vas.
Dokumentacija koja se zahteva od strane EMS i OHSMS moda da bude pod kontrolom. Zapisi,
kao poseban tip dokumenata, moraju biti pod kontrolom u skladu sa zahtevima datim u taki
4.5.4.
Organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava procedure neophodne radi:

a) Odobravanja adekvatnosti dokumenata pre izdavanja.
b) Preispitivanja i auriranja, ako je potrebno, i ponovnog potvrivanja dokumenata.
c) Osuguravanja da su identikovane izmene, kao i vaei status revizija dokumenata.
d) Osuguravanja da su na raspolaganju odgovarajue verzije dokumenata na mestima gde
se primenjuju.
e) Osuguravanja da su dokumenta uvek itka i laka za identikovanje.
f) Osuguravanja da su identikovana dokumenta koja dolaze spolja, utvrena od strane
organizacije kao neophodna za planiranje i sprovoenje EMS i OHSMS, i da se kontrolie
njihova distibucija.
g) Spreavanje neeljene upotrebe zastarelih dokumenata i primene njihove podesne identi-
kacije, ako su zadrani iz bilo kog razloga
4.3.2 Opte
Upravljanje dokumentima koji su bitni za funkcionisanje EMS i OHSMS primenjuje se na

interne i na eksterne dokumente.
- Interni dokumenti ukljuuju:
Dokumenta standarda/sistema denisane u poglavlju 4.2 ove knjige.
Dokumenta razvoja i projektovanja ukoliko oganizacija ima ovaj proces.
- Eksterni dokumenti dobiveni od zaniteresovanih strana ukljuuju:
Specikacije proizvoda.
Crtee proizvoda.
Tendere, itd.
- Eksterni nadreeni dokumenti ukljuuju (PR.520.02):
Nacionalne i meunarodne zakone i propise.
Druge dokumente koje je organizacija prihvatila da primenjuje.
Nacionalne i meunarodne standard koji se primenjuju u organizaciji.
Z
EMS OHSMS 59
Referentni dokumenti:
PR.423.01 - Procedura za upravljanje dokumentima standarda/sistema
IN.423.01 Uputstvo za zatitu podataka na raunaru
Svi referentni dokumenti su detaljno denisani u okviru QMS-a i mogu se u celosti prime-
niti za EMS i OHSMS. U poglavlju 4.3.3 daje se skraeni opis upravljanja dokumentima.
4.3.3 Procedura za upravljanje dokumentima
Predmet procedure obuhvata sledee aktivnosti:

proces izrade, oznaavanja, odobrenja, uvanja, distribucije, revizije i odra-
vanja dokumenata poslovnik, procedure i uputstva.
Denisanje sadraja i forme dokumenata.
Dijagram toka procesa.
Na slici 4.3.3-1 prikazana je naslovna stana procedure Upravljanje dokumentima kao
model za sve ostale dokumente - procedure ili uputstva, koja sadri:
- naziv organizacije i tip dokumenta:
procedura ili
uputstvo
- naziv dokumenta
- broj izdanja, oznaku i nain distribucije dokumenta
- imena, prezimena, pozicije i potipse odgovornih za izdavanje dokumenta:
izradio autor
pregledao vlasnik procesa koji denie dokument
overio PRIMS - predstavnik rukovodstva za intergirane menadment
sisteme (kvalitet, ivotnu i radnu sredinu)
odobrio direktor organizacije
- broj i datum izdanja
- zabranu kopiranja dokumenta.
Na slici 4.3.3-2 prikazana je druga strana procedure Upravljanje dokumentima kao
model za sve ostale dokumente - procedure ili uputstva, koja sadri:
A. u header-u - naziv organizacije, naziv i oznaku dokumenta, broj izdanja i re-
vizije
B. tipian sadraj svake procedure i uputstva od deset taaka;
1. predmet procedure ili uputstva
2. podruje primene
3. termini i denicije
4. dokumentovanost
4.1 bazni dokumenti
4.2 veza sa drugim dokumentima
60 P

Slika 4.3.3-1: Primer naslovne strane
Procedure upravljanja dokumentima
5. tok procesa (koji je predmet procedure)

6. ovlaenja i odgovornosti
7. distribucija
8. odlaganje dokumentacije
9. revizija
10 prilozi
10.1 dijagram toka procesa
10.2 obrasci
C. tabelu za odobrenje revizija dokumenta
D. podatke o adresi na kojoj se nalazi original dokumenta
NAPOMENA 1: Taka 5 sadri opis procesa koji je predmet konkretne procedure.
NAPOMENA 2: Sadraj ove procedure je tok izrade i odobrenja svakog dokumenta
Z
EMS OHSMS 61
Slika 4.3.3-2: Primer sadraja Procedure upravljanja dokumentima
Svaka procedura obavezno ima graki prikaz (algoritam, dijagram) toka aktivnosti
procesa, a ne mora imati teksualni opis naina ovijanja procesa, dok uputstvo ima samo
tekstualni opis naina ili metoda odvijanja odreenih aktivnosti.
Svaka procedura i uputstvo su opremljeni obrascima u koje se unose podaci tokom
realizacije i koji postaju zapisi, bilo da se radi o operativnim obrascima tipa zahteva,
naloga, izvetaja, i slino, ili o tabelama za planiranje i evidencije.
Graki prikaz toka procesa koji je predmet odreene procedure prikazuje nain
odvijanja toka tog procesa. Za korisnika procedure, on na vizuelan nain pokazuje tok
(redosled) aktivnosti (koraka) i njihovu uslovljenost-kretanje materijala, delova, ureaja,
informacija i instrukcija, kontrolisanje usluge/proizvoda ili procesa i sl. Za prikazivanje di-
jagrama toka procesa mogu da se upotrebljavaju simboli kako je dato na slici 4.3.3-3.
62 P

Slika 4.3.3-3: Primer simbola za oznaavanje toka procea
Oblik toka procesa zavisno od sloenosti procesa, obuenosti korisnika, denisanosti

obrazaca i stepena primene IT. N slici 4.3.3-4 prikazan je jednostavni graki oblik toka
procesa koji sadri:
nosioca aktivnosti,
dijagram toka procesa (aktivnosti koje mogu biti obine radne aktivnosti ili ak-
tivnosti preispitivanja ili kontrolisanja, aktivnosti verikacija ili overe i aktivnosti
odobrenja ili odluka),
dokumentovane izlaze i napomene.
Dokumentovani izlazi /
Rb Noslac aktivnosti Dijagram toka procesa
Napomene
1 2. 3. 4.
Slika 4.3.3-4: Jednostalni graki tok procesa
Z
EMS OHSMS 63
Kada se u proceduri koristi jednostavni tok procesa sa slike 4.3.3-4 obavezno mora
da postoji i tekstuani opis svakog koraka ili aktivnosti procesa. Tekstualni opis aktivnosti
sadranih u pojedinim koracima odraava nain na koji se ta aktivnost odvija.
Na slici 4.3.3-5 prikazan je sloeni graki tok procesa koji se koristi bez dodatnog
tekstualnog opisa aktinosti sadranih u pojedinim koracima.
Ulaz /
izlaza
celina
Medij
Nosiloc(i) Dijagrma toka procesa Sadraj aktivnosti
Org.
Dokumenti /
Rb aktivnosti (aktivnosti) /Opis zadataka ili oparacija/ zapisi
1 2 3. 4. 5. 6 7 8.
P
E U
U I
I
Slika 4.3.3-5: Sloeni graki tok procesa
Kada procedura sadri samo dijagram toka tada on sadri kolone u kojima su na
vizuelna nain uporedo prikazani:
organizaciona celina u kojoj se aktivnost realizuje,
nosioci aktivnosti,
dijagram toka procesa (aktivnosti koje mogu biti obine radne aktivnosti ili ak-
tivnosti preispitivanja ili kontrolisanja, aktivnosti verikacija ili overe i aktivnosti
odobrenja ili odluka),
sadraj aktivnosti koji se sastoji od opis zadataka ili operacija kao podak-
tivnosti koje se obavljaju u okviru date aktivnosti korienjem istovrsnih resursa,
medji vrsta medija na kojima su ulazno-izlazni dokumenti: U - usmeno, P -papir-
nato, E - elektronski, I - Internet,
oznaka da li je dokument ulazni ili izlazni,
dokumenti i zapisi navode se svi ulazni i izlazni dokumenti, zapisi i drugi ele-
menti kao to su nalozi, evidencije, prorauni, studije, crtei, specikacije, model,
prototip i sl. U ovoj koloni su date veze sa drugim procedurama i uputstvima.
Navodi se mediji na kojima su ulazi i izlazi dati.
64 P

Kod utvrivanja broja i redosleda koraka mora se poi od samog procesa, imajui u
vidu, sa jedne strane da njegov svaki korak mora dati odgovore na odreena pitanja
vezana za samu delatnost, a sa druge strane mora ispuniti zahteve elemenata standarda
koje obuhvata dotini proces.
Formiranje oznaka dokumenata. Standardi ne utvruju zahteve na koji nain se mogu
formirati oznake dokumenta. Svaka organizacija bira svoj sistem oznaavanja. Najee
su oznake zasnovane na:
oznakama organizacionih celina koje su vlasnici procesa ili
takama standarda/sistema u kojima su denisani zahtevi za dokument.
Kod oznaka dokumenata vezanih za oznake organizacionih celina glavni problema
nastaje kod promena organizacione eme usled ega bi trebalo menjati oznake dokume-
nata, to je nepraktino.
Kod oznaka dokumenata vezanih za oznake taaka standarda/sistema problem nas-
taje kada se ele integrisati dokumenti nekog drugog standarda/sistema ije oznake
nisu horizontalno usklaene. U tom sluaju je najbolje oznake formirati prema takama
standarda ISO 9001 koristei veze izmeu zahteva standarda (Tabela 2.3 -1).
Primer oznaka dokumenta prema taakmaa standarda/sistema. Oznaka se sastoji od tri

grupe od po dve oznake sa sledeim znaenjem :
(1) (2) (3)
X X . XX X . X X
(1) - Tip dokumenta - slovna oznaka.
(2) - Pripadnost elementu QMS koja obuhvata i elemente ostahim standard/sistema
prema uporednoj vezi izmeu pojednih menadment sistema.
(3) - Redni broj dokumenta - brojna oznaka od 01 99.
Tip dokumenta
Koriste se sledee slovne oznake koje odreuju tip svakog dokumenta u sistemu:
QM - Poslovnik o kvalitetu i ostalih standard/sistema.
PR - Procedure
IN - Radna uputstva
FM - Obrazci - formulari koji nakon popune postaju zapisi .
Pripadnost elementu QMS

Napomena: Kod rednog broja elemenata po ISO 9001:2008 ukidaju se take izmeu
brojeva, kod dvocifrenih rednih brojeva dodaje se iza cifra 0.
Z
EMS OHSMS 65
uvanje dokumenata. Dokumenti se mogu uvati u papirnom, elektronskom i nekom
drugom obliku. Organizacija je obavezna da odrava sledee registre dokumenata:
1. POSLOVNIK O QMS, EMS I OHSMS
2. PROCEDURE
3. UPUTSTVA
4. NEVAEI ORIGINALI DOKUMENATA
5. NADREENI DOKUMENTI STANDARDI
6. NEVAEI NADREENI DOKUMENTI STANDARDI
7. NADREENO DOKUMENTI - ZAKONI I PROPISI
8. NEVAEI NADREENI DOKUMENTI - ZAKONI I PROPISI
U Tabeli 4.3.3-1 prikazan je ilustrativni primer master (glavne) liste vaeih dokume-
nata jednog integrisanog menadment sistema (QMS, EMS i OHSMS).
Tabeli 4.3.3-1 Primer master liste dokumenata integrisanih QMS, EMS i OHSMS
ABC LISTA VAEIH DOKUMENATA Broj: 03-07
RB Oznaka Naziv dokumenta Izdanje / Datum Revizija/ Datum
1 QM.422.01 Poslovnik o kvalitetu I2 2007-03-01 -
1 PR.423.01 Upravljanje dokumentima I1 20.07.09 -
2 PR.424.01 Upravljanje zapisima I1 20.07.09 -
Upravljanje identikacijom aspekata
3 PR.520.01 ivotne sredine i opasnosti i rizika po I1 20.07.09 -
zdravlje i bezbednost na radu
Identikacija zakonskih i drugih zahteva
4 PR.520.02 I1 20.07.09 -
za E i HS
5 PR.540.01 Izrada godinjeg biznis plana I1 20.07.09 -
6 PR.553.10 Komunikacije I1 20.07.09
7 PR.620.01 Razvoj kadrova I1R1 20.07.09 2009-11-06
8 PR.630.01 Odravanje infrastrukture I1 20.07.09 -
9 PR.640.01 Upravljanje otpadom I1 20.07.09 -
10 PR.720.01 Odnosi sa korisnicima I1R1 22.09.09 2007-11-06
11 PR.730.01 Upravljanje projektovanjem i razvojem I1 25.12..09 -
12 PR.740.01 Nabavka I1 23.10.09 -
13 PR.750.01 Upravljanje proizvodnjom/realizaciojom I1 29.11.09 -
14 PR.760.01 Etaloniranje merne i pratee opreme I1 29.11.09 -
15 PR.822.01 Interne provere I1 15.11.09 -
Praenje, merenja i vrednovanja
16 PR.823.01 I1 29.11.09 -
usaglaenosti
17 PR.830.01 Upravljanje neusaglaenim proizvodom I1 29.12.09 -
18 PR.830.02 Istraivanje incidenata I1 29.12.09 -
19 PR.830.03 Reagovanje u vanrednim situacijama I1 29.12.09 -
20 PR.852.01 Preduzimanje mera poboljanja I1 15.11.09 -
1 IN.423.01 Uputstvo o zatiti podataka na raunaru I1 20.07.09 -
Uputstvo o uslovima skladitenja
2 IN.755.01 I1 15.11.09
proizvoda
66 P

4.4 UPRAVLJANJE ZAPISIMA
Sve to nije zapisano, nije se ni desilo.

Organizacija mora da uspostavi i odrava (uva) nephodne zapise kako bi mogla demonstri-
rati usaglaenost ostvarenih rezultata sa zahtevima svog EMS i OHSMS i ovih ISO i OHSAS
standarda.
Organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava proceduru(e) za identikaciju, uvanje,
zatitu, pretraivanje, vreme uvanja i odbacivanje zapisa.
Zapisi moraju biti i ostati itki i laki za identikaciju i sledljivost.
4.4.2 Opte
Zapis predstavlja popunjen obrazac koji obezbeuju evidenciju o stepenu ostvarenja

zahtevane usaglaenosti sa dokumentima EMS i OHSMS.
Vlasnik procesa upravljanjima zapisima je PRIMS.
Zapisi obuhvataju:
formatizovane zapise koji su denisani kao obrasci u okviru poslovnika i/ili
odgovarajuih procedura i/ili uputstava u kojima se generiu,
neformatizovane zapise koji se koriste u praksi organizacije i
eksterne zapise koji se kao obrasci ili zapisi dobijaju van organizacije (ad-
ministrativni obrasci, sertikati, zapisi eksternih provera kvaliteta, otpremnice,
fakture).
Zapisi se rade na papirnatom, elektronskom ili nekom drugom mediju.
Referentni dokument: PR.424.01 - Procedura upravljanja zapisima.
4.4.3 Procedura upravljanja zapisima
Predmet procedure. Proces identikacije, prikupljanja, indeksiranja, popunjavanja,

distribucije, uvanja, arhiviranja, odravanja i odlaganja formatizovanih zapisa, ne-
formatizovanih zapisa, kao i zapisa eksternog porekla u menadment sistemima EMS i
OH&SMS.
Na slici 4.4.3-1 prikazan je tipian dijagram toka aktivnosti procesa upravljanja
zapisima koji sadri idenkaciju i indeksaciju obrazca, popunjavanje obrasca i stvara-
nje zapisa nakon izvrene aktivnosti, distribuciju zapisa korisnicima, odlaganje, uvanje i
odravanje zapisa.
Z
EMS OHSMS 67
NOSILAC TOK AKTIVNOSTI
DOKUMENTOVANI IZLAZ / POTREBNI OPISI / NAPOMENE
AKTIVNOSTI PROCESA
1 2. 3. 4
Slika 4.4.3-1 Dijagram toka aktivnosti procesa upravljanja zapisima
Svaki obrazac mora da bude standardizovan u pogledu forme kako bi se, kada pos-
tane zapis, moglo ostvariti zahtevano upravljanje sa njim.
Struktura tipinog formatizovanog obrasca, koji popunom postaje zapis, data je na
slici 4.3.3-2. Pored oznaka obracca, svaki zapis mora da sadri u svom gornjem delu,
popunjena i polja za identikaciju u odnosu na pripadnost proizvodu, odnosno procesu, a
kada se to zahteva i sledljivost u odnosu na pripadnost ugovoru, radnom nalogu, isporuci
i slino.
68 P

Slika 4.3.3-2: Primer standardne forme jednog obrasca-zapisa
Standardi/sistemi ne sadre zahteve u pogledu izgleda obaveznih zapisa za bilo koji

proces. Organizacija ima slobodu da sama kreira svoje obrasce - zapise koristei zahteve
standarda, svoju poslovnu kulturu i iskustva svojih partnera sa kojima posluje.
Zapisi se hronoloki odlau prema sadraju odgovarajueg registra (mogu biti elek-
tronski ili papitni) koji su u posedu lica koje je realizator aktivnosti u procesu u kome se
zapis generisao. Zapisi se po pravilu grupiu i odlau na nain da demonstriraju tok,
redosled i dinamiku odvijanja procesa u kome su generisani.
Zapisi se najee uvaju tri godine, ako zakonom drugaije nije odreeno, u posebno
oznaenim registrima kod koordinatora aktivnosti u procesu (ef, poslovoa, referent,
rukovodioc, itd.) u kome je zapis generisan, i kod drugih izvrilaca, kada je to denisano
odgovarajuim dokumentom. uvanju podleu i zapisi isporuilaca. Nakon isteka propi-
sanog perioda uvanja zapisa kod lica-koordinatora aktivnosti, oni se spremaju i uvaju
u arhivi koja se nalazi u odgovarajuem prostoru, najmanje deset godina, ako zakonom
drugaije nije odreeno.
Zapisi moraju biti raspoloivi radi ocenjivanja/provere koje vri kupac, isporuilac ili
trea strana, uz odobrenje vlasnika procesa u kome su zapisi generisani.
Na slici 4.3.3-3 tad je ilustrativni primer jedne Master liste formatizovanih zapisa po
tipinim procesima EMS i OHSMS koje vodi PRIMS odnosno struno(a) lice(a) za EMS i
OHSMS. Vode se posebne Master liste formatizovanih, neformatizovanih i zapisa ekster-
nog porekla.
Z
EMS OHSMS 69
Broj:
ABC MASTER LISTA ZAPISA - DEO SAMO ZA EMS I OHSMS
Datum:
x - FORMATIZOVANI ZAPISI - NEFORMATIZOVANI ZAPISI - EKSTERNI ZAPISI
Period
Oznaka Idanje Oznaka Period arhivira-
Rb Vai od Naziv zapisa
obrasca Revizija zapisa uvanja nja
PR.520.01 Proces identikacije aspekata ivotne sredine i opasnosti po zdravlje i bezbednost na radu
1 FM.520.01 I1, R0 10-02-25 Izbor aktivnosti, proizboda i usluga NN/G 3 10
2 FM.520.02 I1, R0 10-02-25 Vrednovanje znaaja aspekata

ivotne sredine NN/G 3 10
3 FM.520.03 I1, R0 10-02-25 Mere za sanaciju uticaja na ivotnu

sredinu NN/G 3 10
PR.520.02 Proces identikacije zakonskih I drugij zahteva
1 FM.520.03 I1, R0 10-02-25 Lista zakona i drugih dokumenata
u primeni NN/G 3 10
PR.553.01 Proces komunikacija
1 FM.553.01 I1, R0 10-02-25 Evidencija eksternih komunikacija NN/G 3 10
2 FM.553.02 I1, R0 10-02-25 Plan i evidnecija internih vertikalnih NN/G 3 10

komunikacija
3 FM.553.03 I1, R0 10-02-25 Plan i evidnecija internih NN/G 3 10
horizontalnih komunikacija
PR.640.01 Proces upravljanja otpadom
1 FM.640.01 I1, R0 10-02-25 Katalog otpada NN/G 3 10
2 FM.640.02 I1, R0 10-02-25 Evidencija otpada na mestu NN/G 3 10

generisanja
3 FM.640.03 I1, R0 10-02-25 Uputstvo o postupanju i uvanju NN/G 3 10
otpada
4 FM.640.04 I1, R0 10-02-25 Evidencija uvanja otpada NN/G 3 10
5 FM.640.05 I1, R0 10-02-25 Izvetaj o predatom otpadu NN/G 3 10

PR.823.01 Proces praenja i merenja usaglaenosti
Praenje uinka EMS i performansi
1 FM.823.01 I1, R0 10-02-25 OHSMS NN/G 3 10
2 FM.823.01 I1, R0 10-02-25 Vrednovanje usaglaenosti sa NN/G 3 10

zakonskim i drugim zahtevima
PR.830.01 Proces upravljanja neusaglaenostima
1 FM.830.01 I1, R0 10-02-25 Izvetaj o reavanju neusaglaenosti NN/G 3 10
2 FM.830.02 I1, R0 10-02-25 Evidencija

EMS I OHSMS
neusaglaenosti procesa, NN/G 3 10
PR.830.02 Proces reagovanja u vanrednim situacijama
1 FM.830.10 I1, R0 10-02-25 Osluka
stanja
o proglaenju vanrdnog NN/G 3 10
2 FM.830.11 I1, R0 10-02-25 Evidencija

situacija
nastalih vanrednih NN/G 3 10
PR.830.03 Proces istraivanja incidenata
1 FM.830.21 I1, R0 10-02-25 Izvetaj o istraivanja incidenta NN/G 3 10
2 FM.830.22 I1, R0 10-02-25 Evidencija reavanja incidenta NN/G 3 10
Slika 4.3.3-3: Primer master liste formatizovanih zapisa za procese EMS i OHSMS
70 P

5.
ODGOVORNOST RUKOVODSTVA
5.1 POLITIKA IVOTNE SREDINE I OH&S
Ljudi ele lidere...

Najviee rukovodstvo mora da utvrdi politiku:

- ivotne sredine u okviru utvrenog predmeta i podruja primene EMS-a ta politika
- zdravlja i bezbednosti na radu kojem se jasno izraavaju ciljevi u vezi sa zdravljem i bez-
bednou na radu, kao i obaveza poboljavanja zdravstvenih i bezbednosnih performansi
Politika mora:
a. da odgovara:
o vrsti, obimu i uticajima na ivotnu sredinu njenih aktivnosti, proizvoda i usluga;
o prirodi i nivou rizika u zatiti zadravlja i bezbednosti organizacije;
b. da obuhvata:
o posveenost stalnom poboljavanju i prevenciji zagaenja;
o obavezu stalnog poboljavanja;
O

71
c. da obuhvata (namanje OHSMS) obavezu usaglaenosti sa odgovarajuim, vaeim zakon-
skim i drugim zahtevima koje organizacija mora da potuje iz oblasti:
o ivotne sredine, a koji su u vezi sa aspektima ivotne sredine;
o zdravlja i bezbednosti na radu;
d. da obezbedi okvir za postavljanje i preispitivanje optih (stratekih) i posebnih (taktikih)
ciljeva ivotne sredine
e. da bude dokumentovana, primenjena i da se odrava;
f. da sa njom budu upoznati svi zaposleni da budu svesni svojih obaveza koje se odnose na
zdravlje i bezbednost na radu;
g. da bude:
o saoptena svim osobama koje rade za organizaciju ili u njenu korist (EMS)
o dostupna zainteresovanim stranama (OHSMS)
h. da bude dostupna javnosti (EMS)
i. da se periodino preispituje (OHSMS) kako bi bila relevantna za organizaciju.
5.1.2 Opte
Najvie rukovodstvo razvija EMS i OHSMS kao deo osnovnog menadment sistema sa
ciljem kontinualnih poboljanja i inovacija njihovih performansi i uinka. U cilju ostvarenja
odrive uspenosti u ostvarenju performansi prema svim zainteresovanim stranama, ruko-
vodstvo:
kreira i odrava svest u organizaciji o vanosti ispunjavanja, a po mogunosti
i prevazilaenja zahteva, potreba i oekivanja zainteresovanih strana, kao i
zahteva utvrenih zakonom i propisima po pitanju ivotne i radne sredine,
uspostavlja viziju, misiju, politiku, strateko i operativno planiranja u koje su
ukljueni politika ivotne sredine i politika zdravlja i bezbednosti na radu,
uspostavlja EMS kao sredstvo za prevenciju i upravljanje rizicima u zadovoljenju
zakonskih zahteva i zahteva drugih zainteresovanih strana po pitanju ivotne
sredine,
uspostavlja OHSMS kao sredstvo za prevenciju i upravljanje rizicima u zado-
voljenju najmanje zakonskih zahteva i zahteva drugih zainteresovanih strana po
pitanju zdravlja i bezbednosti na radu,
provodi redovna preispitivanja EMS i OHSMS u cilju utvrivanja njihove efek-
tivnosti i ekasnosti,
ulae napore i sredstva za unapreenje odgovarajuih resursa za uvoenje i
kontinualno unapreivanje EMS i OHSMS.
72 P

Najvie rukovodstvo postavlja kao kljune elemente svog proaktivnog delovanja pri
denisanju ciljeva, resursa i procesa:
identikovanje aspekata ivotne sredine, njihovo vrednovanje i upravljanje onim
koji mogu imati znaajne uticaje na ivotnu sredinu,
identikovanje svih znaajnih opasnosti po zdravlje i bezbednost na radu, ocenu
i redukciju rizika, kao i upravljanje rizikom do prihvatljivog nivoa.
Njavie rukovodstvo obezbeuje pristup informacijama za identikaciju i praenje:
zakonskih zahteva i zahteva drugih zainteresovanih strana koji se odnose na as-
pekte ivotne sredine i na oblast zdravlja i bezbednosti na radu koji su prime-
njljivi za organizaciju.
Na slici 5.1.2-1 prikazani su elementi koji utiu na denisanje sadraja politike ivotne
sredine i zdravlja i bezbednosti na rad [30].
Slika 5.1.2-1: Elementi koji utiu na denisanje politike
Denisane politike ivotne sredine, i zdravlja i bezbednosti na radu predstavljaju

okvir za denisanje ciljeva i planiranje mera za prevenciju i upravljanje rizicima iz ovih
oblasti.
5.1.3 Politika ivotne sredine
Politika ivotne sredine mora da ima sledee osobine:

Objavljena je od najvieg rukovodstva
Odgovara prirodi, vrsti i uticaju aktivnosti i proizvoda na ivotnu sredinu
Orijentisana na preventivu i predostronost i stalna poboljavanja
Ukljuuje obavezu spreavanja zagaivanja
Usaglaena sa zakonskim i drugim propisima i drugim prihvaenim zahtevima
o ivotnoj sredini
O

73
Okvir za opte i posebne ciljeve ivotne sredine
Usklaena sa politikom kvaliteta, zdravlja i bezbednosti zaposlenih i drugim
politikama
Ukljuuje specine lokalne i regionalne uslove
Dokumentovana, primenjena i odravana
Komunicirana prema svim zaposlenim
Dostupna javnosti
Periodino preispitivana.
Primer principa dobre politike ivotne sredine [31]:

Proizvodi, usluge i procesi u kojima se oni realizuju kontinurano se usaglaavaju sa
zahtevima propisa i zainteresovanih strana u pogledu njihovog uticaja na ivotnu
sredinu.
Uticaj aspekata ivotne sredine proizvoda, usluga i procesa na promenu ivotne
sredine svodi se na najmanju moguu meru u svim fazama realizacije proizvoda i
usluga.
Svoenje na najmanju moguu meru svih znaajnih tetnih uticaja na ivotnu sredi-
nu proizvoda i procesa ostvaruje se kroz program upravljana ivotnom sredi-
nom i integrisanje mera u proizvodne specikacije, redovne procesne aktivnosti i
izabranu tehnologiju.
Obaveza je svih vlasnika procesa da, koliko je mogue, spreavaju zagaenje,
smanjuju otpad i potronju resursa (sirovine i energija) na raun njihovog recik-
liranja i/ili obnavljanja.
Usklaen odrivi razvoj organizacije u pogledu ouvanja ivotne sredine, zdravlja i
bezbednosti na radu, kao i tednje prirodnih resursa predstavlja viziju rukovodstva
i svih zaposlenih.
Sprovoenje ove politike je praeno podizanjem ekoloke svesti zaposlenih kroz
provoenje odgovarajuih programa obrazovanja, obuke i motivacije svih zapos-
lenih.
Kroz partnerske odnose vri se stalno podsticanje isporuilaca za uvoenje EMS
kako bi komponente proizvoda i procesi u kojima se realizuju ispunjavali zahteve
ove politike.
Specini lokalni i regionalni uslovi u pogledu ouvanja ivotne sredine se prate
i ugrauju u EMS, a komunikacije sa svim zainteresovanim stranama obezbeuju
javnost informacija o stanju ivotne sredine.
Politika ivotne sredine se ostvaruje u koordinaciji sa politikom kvaliteta, politikom
zdravlja i bezbednosti na radu, kao i ostalim politikama u organizaciji.
Kontinualna poboljanja ove politike i uinka EMS ostvaruju se putem redovnih
preispitivanja od strane rukovodstva sa ciljem ostvarenja odrivog razvoja i iz-
vrsnosti.
74 P

5.1.4 Politika zdravlja i bezbednosti na radu
Osobine politike zdravlja i bezbednosti na radu:

Sadri sve ciljeve zdravlja i bezbednosti na radu
Objavljena od najvieg rukovodstva
Odgovara prirodi i nivou OH&S rizika
Dokumentovana, primenjena i odravana
Komunicirana prema svim zaposlenim
Prihvatljiva za sve zainteresovane strane
Periodino preispitivana.
Primer principa dobre politike zdravlja i bezbednosti na radu [31]:
Procesi i resursi kojima se realizuju proizvodi u potpunosti zadovoljavaju zahteve
propisa kao minimalne i druge relevantne zahteve u pogledu zdravlja i bezbed-
nosti na radu.
Proizvodi i procesi se razvijaju tako to se opasnosti po zdravlje i bezbednost na
radu svode na najmanju moguu meru do nivoa prihvatljivog rizika kojim se moe
upravljati.
Svoenje na najmanju moguu meru rizika od bolesti, nesrea i incidenata na
radnom mestu se ostvaruje kroz program upravljanja zdravljem i bezbednou na
radu i kroz integrisanje odgovarajuih mera u redovne procesne aktivnosti.
Obaveza je rukovodstva i svih vlasnika procesa da obezbede resurse i uloe
potrebne napore za ostvarivanje ciljeva zdravlja i bezbednosti na radu.
Usklaen odrivi razvoj organizacije u pogledu ouvanja ivotne sredine, zdravlja i
bezbednosti na radu, kao i tednje prirodnih resursa predstavlja viziju rukovodstva
i svih zaposlenih.
Ostvarenje efekata OHSMS i podizanje kvaliteta radnog okruenja zasniva se na
aktivnom ukljuivanju zaposlenih u kreiranje i provoenje mera zatite zdravlja i
bezbednosti na radnom mestu.
Sprovoenje ove politike je praeno podizanjem kompetentnosti i svesti zaposlenih
za izvrenje postavljenih zadataka na ouvanju zdravlja i bezbednosti na radnom
mestu, kroz provoenje odgovarajuih programa obrazovanja, obuke i motivacije
zaposlenih.
Svi partneri, podizvoai, saradnici, posetioci i druge zainteresovane strane, koji su
povezani ili su pod uticajem performansi zdravlja i bezbednosti na radu, blago-
vremeno se upoznaju sa sadrajem ove politike.
Politika zdravlja i bezbednosti na radu se ostvaruje u koordinaciji sa politikom
kvaliteta, politikom ivotne sredine, kao i ostalim politikama u organizaciji.
O

75
Kontinualna poboljanja ove politike i perfromansi OHSMS ostvaruju se putem re-
dovnih preispitivanja od strane rukovodstva sa ciljem ostvarenja odrivog razvoja
i izvrsnosti.
5.2 PLANIRANJE
Na slici 5.2-1 prikazani su elementi koji utiu na planiranje ciljeva i mera za upravlja-
nje i/ili poboljanje zatite ivotne sredine i zdravlja i bezbednosti na rad [30].
Slika 5.2-1: Elementi koji utiu na planiranje
U procesu planiranja utvruju se ciljevi i mere koji se primenjuju i sprovode kao deo
ukupnog upravljanja u okviru poslovnih i drugih procesa u organizaciji.
Proces planiranja EMS i OHSMS obuhvata:
a. Identikovanje aspekata ivotne sredine i opasnosti po zdravlje i bezbednost
na radu
b. Ocenu i vrednovanje znaaja aspekata ivotne sredine i ocenu rizika i uprav-
ljanje rizikom opasnosti po zdravlje i bezbednost na radu
c. Utvrivanje zakonskih i drugih zahteva
d. Denisanje optih (stratekih) i posebnih (taktikih) ciljeva i programa za nji-
hovo ostvarivanje
e. Referentni dokument: PR.520.01 Procedura identikacije aspekata ivotne
sredine, opasnosti po zdravlje i bezbednost na radu
76 P

PREDMET PROCEDURE
Ovom procedurom se opisuje:
nain denisanja aspekata ivotne sredine,
nain denisanja opasnosti zdravlja i bezbednosti na radnom mestu,
nain vrednovanja aspekata i rizika i opasnosti,
procena rizika na radnom mestu,
nain denisanja mera za eliminisanje ili smanjenje uticaja aspekata na ivotnu
sredinu i rizika opasnosti na radu.
vodei rauna o svim zakonskim i drugim propisima sa kojima se organizacija
saglasila kao i informacijama o znaajnim uticajima na ivotnu sredinu i zdravlju
i bezbenodsti na radnom mestu.
PODRUJE PRIMENE
Ova procedura se primenjuje u svim organizacionim jedinicama gde moe doi do
ugroavanja ivotne sredine i naruavanja zdravlja i bezbednosti na radu.
TERMINI I DEFINICIJE
ivotna sredina - Okruenje u kojem odreena organizacija radi, ukljuujui vazduh,
vodu, zemljite, prirodne resurse, oru, faunu, ljude i njihove uzajamne odnose.
Aspekti ivotne sredine je element procesa, aktivnosti, proizvoda ili usluge koji moe
imati pozitivan ili negativan uticaj na ivotnu sredinu.
Uticaj na ivotnu sredinu se odnosi na promenu ivotne sredine koja je rezultat aspekta
ivotne sredine.
Opasnost Izvor ili situacija koji mogu dovesti do tete u vidu povrede ili naruenog
zdravlja, oteenja imovine, naruavanja radne sredine ili kombinacije istih.
Identikacija opasnosti Proces prepoznavanja da opasnost postoji i denisanje njenih
karakteristika.
Rizik- Kombinacija verovatnoe i posledice specinog opasnog dogaaja koji se
deava.
Ocena rizika Sveobuhvatan proces procene veliine rizika i odluivanja o tome da li
se rizik moe prihvatiti ili ne.
O

77
TOK PROCEDURE Tok procesa identikacije aspekata i opasnosti
Nosilac Aktivnosti toka procesa Sadraj aktivnosti Dokumenti / zapisi
aktivnosti
1 2. 3 4 5 6 7
Usmeno U U Ulaz
Pismeno papir P I Izlaz
Elektronski E V Veza
- Identikacija kategorija aktivnosti,
proizvoda i usluga iji aspekti utiu Akt o proceni rizika
Struno lice U
na ivotnu sredinu Upitnik o proceni ivotne
za EMS i P U
1 - Identikaicja tipinih radnih sredine
OHSMS / P
mesta,tehnologija, opreme, us- FM.520.01 Kategorije ak-
Vlasnici I
lova rada, organizacije, opasnosti i tivnosti, proizvoda i usluga
procesa tetnosti
- Identikacija aspekata i njihov uticaj Novo sredstvo
Struno lice na ivotnu sredinu U
Nova aktivnost
za EMS i - Identikacija opasnosti, tetnosti i riz- U
2 OHSMS / ika po zdravlje i bezbednost na radu FM.520.02 Kolone 2 i 3
Vlasnici - Polazni predlog aspekata i uticaja I
FM.520.04 Kolone 2 i 3
procesa - Polazni predlog opasnosti i tetnosti I
po radnim mestima
- Polazni predlog - Ocena / vredno-
vanje znaaja aspekaza i uticaja na U FM.520.02 Kolone 2 i 3
ivotnu sredinu U FM.520.04 Kolone 2 i 3
Struno lice
3 - Polazni predlog - Ocena rizika U PR.520.02 Zakon. zahtevi
za EMS i opasnosti po zdravlje i bezbednost I FM.520.02 Kolone 4 i 5
OHSMS na radu I FM.520.04 Kolone 4 i 5
- Zakonski zahtevi uneti u rubriku 4
- Preispitivanje - Ocena / vredno-
Tim za EMS vanje znaaja aspekaza i uticaja na FM.520.02 Kolone 4 i 5
i OHSMS U/I
4 ivotnu sredinu FM.520.04 Kolone 4 i 5
vlasnici U/I
- Preispitivanje - Ocena rizika opasnosti Preispitani
procesa po zdravlje i bezbednost na radu
- Odbrenje dokumenta vrednovanje
znaaja aspekaza i uticaja na FM.520.02 Kolone 4 i 5
ivotnu sredinu U/I
5 FM.520.04 Kolone 4 i 5
PRIMS - Odbrenje dokumenta ocena rizika U/I
Odobreni
opasnosti po zdravlje i bezbednost
na radu
- Utvrivanje predloga mera za sman-
Struno lice jenje ili elminisanje uticaja na ivotnu U FM.520.02
za EMS i sredine U FM.520.04
6 OHSMS / - Utvrivanje mera za smanjenje ili I FM.520.03 Mere aspekti
Vlasnici elminisanje opasnosti i tetnosti na I FM.520.05 Mere opasn.
procesa zdravlje i bezbednost na radu
- Preispitivanje mera za smanjenje ili
elminisanje uticaja na ivotnu sredine
Tim za EMS Predlog
- Preispitivanje mera za smanjenje ili
i OHSMS U/I FM.520.03 Mere aspekti
7 elminisanje opasnosti i tetnosti na
vlasnici U/I FM.520.05 Mere opasn.
procesa Preispitani
Napomena: Utvruju se sve mogue
mere kao ulaz u Program
- Odobrenje mera za smanjenje ili elm- Preispitani
inisanje uticaja na ivotnu sredine
PRIMS U/I FM.520.03 Mere aspekti
8 - Odobrenje mera za smanjenje ili
Direktor U/I FM.520.05 Mere opasn.
elminisanje opasnosti i tetnosti na Odobreni
- Izvetak o ostvarenju ciljeva vezanih
za znajane aspekte i uticaje FM.540.06 Izvetaj o
9 I
PRIMS - Izvetak o ostvarenju ciljeva vezanih ostvarenju cilja
za opasnosti i rizike
78 P

5.2.1 Aspekti ivotne sredine
5.2.1.1 Zahtevi standarda
Zahtevi ISO 14001, taka 4.3.1
Organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava procedure:

a. za identikaciju aspekata ivotne sredine svojih aktivnosti, proizvoda i usluga u okviru
utvrenog predmeta i podruja primene EMS-a kojima moe upravljati i onih aspekata na
koje moe uticati uzimajui u obzir planirani i novi razvoj, nove i izmenjene aktivnosti, proiz-
vode i usluge, i
b. za utvrivanje onih aspekata koji imaju ili mogu imati znaajan(e) uticaj(e) na ivotnu sre-
dinu.
Organizacija mora da dokumentuje ove informacije i da ih stalno aurira.
Organizacija mora obezbediti da znaajni aspekti ivotne sredine budu uzeti u obzir prilikom
uspostavljanja, primene i odravanja EMS.
5.2.1.2 Opte
Poetak projektovanja EMS poinje razumevanjem uzajmnog uticaja organizacije,

njenih proizvoda i procesa sa ivotnom srednom. Elementi aktivnosti, proizvoda i usluga
organizacije koji imaju uzajamni uticaj sa ivotnom sredinom zovu se aspekti ivotne sre-
dine. Organizacija koja primenjuje EMS treba da identikuje aspekte ivotne sredine
kojima moe upravljati i one na koje ima uticaj.
Generalno gledano uticaji na ivotnu sredinu mogu se podeliti na sledee komponenete,
zavisno od okolnosti:
potronja i ponovno korienje resursa,
isputanja u zemlju, emisije u vazduh u izlivanja u vodu iz procesa i proizvoda,
stvaranje buke i radijacije,
naruavanje reljefa, kulturnog naslea i slino.
Za utvrivanje uzajamnog uticaja proizvoda i procesa organizacije sa ivotnom
potrebno je uraditi sledee:
izvriti izbor kategrija proizvoda i usluga organizacije,
identikovati aspekte ivotne sredine za svaku kategoriju proizvoda, usluga i
aktivnosti u procesima u kojima se realizuju,
oceniti (vrednovati) znaaj uticaja na ivotnu sredinu za svaki identikovani as-
pekt,
denisati mere za eliminisanje, smanjenje i/ili upravljanje rizikom uticaja.
O

79
5.2.1.3 Izbor kategorija aktivnosti, proizvoda i usluga organizacije
Skoro svi proizvodi, usluge i aktivnosti imaju odreeni uticaj na ivotnu sredinu u nekoj
od faza ivotnog ciklusa. Uticaji na ivotnu sredinu mogu biti:
lokalnog,
regionalnog ili
globalnog znaaja.
Uticaji mogu biti kratkotrajni ili dugotrajni sa razliitim nivoima obima i inteziteta.
U cilju lakeg identikovanja zajednikih aspekata veoma je vano da se najpre izvri
grupisanje ili kategorizacija aktivnosti, proizvoda i usluga. Kategorije mogu biti zasno-
vane na zajednikim karakteristikama, kao to su:
organizacione jedinice u kojima se realizuju,
geografske lokacije na kojima se vre,
tok operacija u procesu u kojima se primenjuje ista tehnologija, operacije itd.,
korienje istovrsnih resursa (materijali, energija, itd.).
Kod izbora kategorija treba voditi rauna o medijumima ivotne sredine na koji se vri
uticaj, kao to su voda, vazduha, zemlja.
Veliina kategorije treba da bude dovoljno velika da bi se mogla dati ocena koja ima
znaaj, a opet dovoljno mala da bi se jasno razumeo smisao grupisanja.
Uzimaju se u obzir ulazi u proizvod (energija, komponenete) i izlazi (proizvod, ot-
pad, emisije) povezani sa postojeim i planiranim novim proizvodima, aktivnostima i us-
lugama.
Uzimaju se u obzir redovni i vanredni radni uslovi, uslovi ukljuivanja i putanja u rad,
kao i predvidive vanredne situacije.
Biraju se kategorije proizvoda, aktivnosti ili usluga, a ne svaki pojedinano.
U praksi je najbolje da rukovodioci sektora ili slubi, utvruju i grupiu aktivnosti u
svim procesima, zatim grupitu proizvode, usluge i resurse kojima se ralizuje aktivnost koji
mogu imati koristan ili tetan uticaj na ivotnu sredinu. Kada organizacija primenjuje QMS
tada treba da se koriste dijagrami tokova svih procesa koji prikazuju sve ulaze i izlaze,
materijalne bilanse sirovima, komponente, energiju, otpad itd.
Specikacija kategorija treba da sadri sledee elemente, gde je primenjivo, ne
ograniavajui se samo na njih:
- Aktivnosti koje mogu imati koristan ili tetan uticaj na ivotnu sredinu:
kancelarijski poslovi
operacije u procesu proizvodnje ili realizacije usluge
karakteristine tehnologije
poslovi odravanja
transportni poslovi, itd.
80 P

- Elementi proizvoda koji mogu imati koristan ili tetan uticaj na ivotnu sredinu:
sirovine kao ulazne komponenete u proizvod
energenti
potroni materijal
opasne materije
infrastruktura
oprema sa kojom se radi
rezervni delovi
ambalaa
roba kojom se manipulie
vrsti otpad
emisije
izlivanja, itd.
Na slici 5.2.1.3-1 prikazan je primer obrasca za izbor kategorija aktivnosti, proiz-
voda i usluga u odreenom sektoru ili slubi.
KATEGORIJE PROIZVODA, AKTIVNOSTI ILI USLUGA KOJE MOGU IMATI

KORISTAN ILI TETAN UTICAJ NA IVOTNU SREDINU
Izabrana kategorija treba da budu dovoljno obimna da ispitivanje ima smisla i dovoljno mala da
se moe razumeti.
Strateki ciljevi o kojima se vodi rauna kod izbora su tednja resursa i spreavanje zagaenja
Sektor / Sluba:
Procedura / uputstvo:
1. Aktivnosti koje mogu imati koristan ili tetan uticaj na ivotnu sredinu
kancelarijski poslovi
operacije u procesu proizvodnje ili realizacije usluge
karakteristine tehnologije
poslovi odravanja
transportni poslovi, itd.
Red. br. Naziv
1.
2.
Slika 5.2.1.3-1: Primer obrasca za izbor kategorija (nastavak na sl. str.)
O

81
2. Proizvodi koji mogu imati koristan ili tetan uticaj na ivotnu sredinu
Red. br. Naziv

Ulazne sirovine, komponente, rezervni delovi, ambalaa, potroni materijal
1
2.
Energenti
3
4
Opasne materije
5
6
Roba kojom se manipulie
7
8
Infrastruktura i oprema sa kojom se radi
9
10
Izlaz vrsti otpad, emisije, izlivanja
11
12
3. Usluge koje mogu imati koristan ili tetan uticaj na ivotnu sredinu
Usluge koje prua organizacija
13
14
Usluge koje se nabavljaju ili su komplementarne
15
16
4. Vanredne situacije koje mogu imati koristan ili tetan uticaj na ivotnu sredinu
- poari, poplave, eksplozije, prevrtanja, itd.
Red. br. Naziv

1
2.
Slika 5.2.1.3-1: Primer obrasca za izbor kategorija
82 P

- Usluge koje mogu imati koristan ili tetan uticaj na ivotnu sredinu:
usluge koje prua organizacija
usluge koje se nabavljaju ili su komplementarne, itd.
- Vanredne situacije koje mogu imati koristan ili tetan uticaj na ivotnu sredinu:
poari,
poplave
eksplozije
prevrtanja, itd.
5.2.1.4 Identiikovanje aspekata ivotne sredine
Za svaku izabranu kategoriju aktivnosti, proizvoda i usluga odreuju se elementi ili

aspekti ivotne sredine koji mogu imati koristan ili tetan uticaj na ivotnu sredinu. Identi-
kovanje aspekata ivotne sredine neophodno je da bi se utvrdilo gde je potrebno up-
ravljati sa njima, a gde se moraju preduzeti poboljanja za njihovo elimisanje ili svoenje
na doputen nivo.
Politika ivotne sredine, ciljevi, programi, obuka, komunikacije, upravljanje operaci-
jama u EMS zasnivaju se na:
znanju o znaajnim aspektima ivotne sredine i
zakonskim i drugim zahtevima i gleditima zainteresovanih strana.
Iako ne postoji jedinstven pristup za identikovanje aspekata ivotne sredine, oni mogu
obuhvatiti, na primer:
emisije u vazduh
isputanja u vodu
isputanja u zamljite
korienje sirovina i prirodnih resursa (npr. zemlje, vode, itd.)
korienje i potronja energije
emitovanje energije kao to su zagrijavanje, radijacija, vibracije, buka
otpad i odbaeni proizvodi
zike karakteristike kao to su veliina, oblik, boja, izgled
aktuelna pitanja ivotne sredine u lokalnoj zajednici.
Kod identikovanja aspekata ivotne sredine potrebno je analizirati aktivnosti, proiz-
vode i usluge u svim procesima organizacije, kao to su:
projektovanje i razvoj
proizvodnja
nabavka
O

83
pakovanje i transport
uinak ivotne sredine i nain rada isporuilaca
upravljanje otpadom
eksploatacija i distribucija sirovina i prirodnih resursa
distribucija, upotreba i kraj ivotnog ciklusa proizvoda
ivi divlji svet i njegova raznovrsnost (biodiverzitet).
U cilju to boljeg identikovanja i razumevanja aspekata ivotne sredine, organizacija
mora da sakuplja i analizira podatke o:
uzrono-posledinim odnosima izmeu svojih aktivnosti, proizvoda i usluga i stvarnih
promena do kojih dolazi u ivotnoj sredini u kojoj radi,
oekivanjima i zahtevima zainteresovanih strana za ivotnu sredinu,
zahtevima u zakonima, propisima i uredbama vlade i lokalne uprave, kao i zhtevima
industrijskih udruenja, akademskih institucija, itd.
5.2.1.5 Uticaji na ivotnu sredinu
Za svaki identikovani aspekt ivotne sredine potrebno je utvrditi njegov uticaj na

ivotnu sredinu. Uticaju na ivotnu sredinu predstavljaju promene u njoj, bilo tetne ili ko-
risne, koje su u potpunosti ili delimino rezultat aspekata ivotne sredine. Promene ivotne
sredine kao rezultat datog aspekta mogu da budu:
zagaenje biosfere ljudi, biljni i ivotinjski svet
zagaenje vode, vazduha, zemlje
uticaj na klimu i pejza
iscrpljenost prirodnih resursa
uticaj na materijalna dobra i kulturno naslee.
Kod utvrivanj uticaja na ivotnu sredinu potrebno je za svaki aspekt identikovati to
vie uticaja na ivotnu sredinu. Pri tom je veoma vano da se utvrde:
- pozitivni (korisni), kao i negativni (tetni) uticaju na ivotnu sredinu,
- stvarni i potencijalno mogui uticaji na ivotnu sredinu,
- delove ivotne sredine koji mogu biti pod uticajem kao to su:
voda,
vazduh,
zemljite,
ora,
fauna,
kulturna batina itd.,
84 P

- karakteristike lokacije koje mogu biti pod uticajem, kao to su:
lokalni vremenski uslovi,
nadmorska visima,
vrste zemljita,
blizina vodotokova,
seizmike aktivnosti itd.,
- struktura promena u ivitnoj sredini pod dejstvom konkretnog uticaja kao to su:
globalna pitanja u odnosu na lokalna,
trajanje uticaja,
mogunost akumuliranja uticaja tokom vremena, itd.
Vrednovanje znaaja aspekata ivotne sredine
Svaka organizacija moe imati vie aspekata ivotne sredine i njihovih uticaja. Nakon
utvrivanja aspekata i njihovih uticaja, potrebno je da se utvrdi metod i kriterijumi za
vrednovanje i utvrivanje onih koje e se smatrati znaajnim.
Ne postoji jedinstvena metodologija za utvrivanje znaajnih aspekata ivotne sre-
dine. Pre utvrivanja kriterijuma i vrednovanja aspekata ivotne sredine potrebno je za
svaki aspekt utvrditi da li postoje zakonski ili drugi zahtevi kojih se organizacija mora
pridravati i o kojim se mora voditi rauna kod ocenjivanja.
Kriterijumi vrednovanja znaaja se mogu primeniti na aspekte ivotne sredine i/ili na
njihove uticaje na ivotnu sredinu. Obino se primenjuju na uticaje. Znaaj je relativan
koncept i ne moe biti denisan u apsolutnim vrednostima. Ono to je znaajno za jednu
organizaciju ne mora biti znaajno za drugu, pod uslovom da ne postoji zakonski limit
vezan za dati aspekt i njegov uticaj. Znaajnost aspekata je ekvivalentna nivou rizika koji
odreeni aspekt ili njegov uticaj ima na ivotnu sredinu.
Kod uspostavljanja kriterijuma za ocenu i vrednovanje znaajnosti, potrebno je obuh-
vatiti sledee elemente:
kriterijume usaglaenosti sa zakonskim i drugim zahtevima prema kojima su
utvrene granice kao to su emisije, izlivanja, dozvole, buka itd.,
kriterijume vezane za verovatnou i uestalost aspekta i njegovog uticaja,
kriterijume vezane za teinu i intezitet uticaja pojedinog aspekta koji moe da
obuhvati obim, posledice, trajanje i mogunost oporavka od uticaja,
kriterijume vezane za interese internih i eksternih zainteresovanih strana kao to
su posledice po ugled i poslovanje organizacije.
O

85
Metoda koji primenjuje autor u svom konsultantskom radu sastoji se od sledeih kriteri-
juma [31]:
K1 - Usaglaenost sa zakonskim zahtevima Ocene
Organizacija ima proaktivan odnos - ispunjava sopstvene, otrije, zahteve od 1
propisanih
Ne postoje zakonski zahtevi organizacija ispunjava sopstvene zahteve 2
Postoje zakonski zahtevi organizacija ih ispunjava potpuno 3
Postoje zakonski zahtevi organizacija ih ispunjava delimino 4
Postoje zakonski zahtevi organizacija ih ne ispunjava 5
K2 - Verovatnoa i uestalost pojave Ocene

Moe da se javi samo u sluaju jaih prirodnih dogaaja (oluja, velikih padavina, 1
visoke temperature)
Javlja se samo u udesnim sluajevima u organizaciji i/ili kod suseda, kao to su: 2
poar, eksplozija, nekontrolisano izlivanje tetnih uida i sl.
Javlja se povremeno zbog vrlo nepovoljnih vremenskih uslova ili nediscipline 3
zaposlenih ili drugih uesnika u izvrenju aktivnosti
Javlja se povremeno zbog nepovoljnih vremenskih uslova nedovoljne obuenosti ili 4
nepostojanja odgovarajuih radnih procedura
Javlja se uvek pri obavljanju aktivnosti 5
K3 Obim uticaja Ocene

Uticaj na beznaajnom prostoru 1
Uticaj ogranien na mali prostor u okviru dela organizacije 2
Uticaj rairen na lokaciju organizacije 3
Uticaj proiren van lokacije organizacije 4
Uticaj proiren na regionalno podruje 5
K4 Intezitet uticaja i posledice Ocene

Bez posledica po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi 1
Blag uticaj na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi 2
Osetan uticaj na ivotnu sredinu i blag uticaj na zdravlje ljudi 3
Ozbiljan uticaj na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi 4
Kritine posledice po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi 5
K5 Trajanje uticaja Ocene

Samo tokom trajanja prirodne nepogode 1
Samo tokom trajanja udesa 2
Samo tokom izvrenja aktivnosti koja izaziva aspekt ili tokom nepovoljnih vremen- 3
skih uslova
Kratko vreme posle postojanja aspekta 4
Due vreme posle postojanja aspekta 5
86 P

K6 Mogunost i trajanje oporavka Ocene
Oporavak je trenutan posle prestanka postojanja aspekta 1
Oporavak zahteva manji vremenski period i/ili manja sredstva za sanaciju 2
Oporavak zahteva dui vremenski period i/ili umerena sredstva sanacije 3
Oporavak je mogu uz preduzimanje odgovarajuih mera (rekultivacija, 4
remidijacija, drugih mera sanacija)
Oporavak nije mogu, zahteva se trajno odlaganje i uvanje 5
K7 Trokovi / dobit promene uticaja Ocene

Mogue ostvariti dobit (prodajom otpada i sl.) 1
Trokovi smanjenja uticaja su mali 2
Neophodni umereni trokovi sanacije i/ili remidijacije i/ili rekultivacije 3
Regulativom denisane naknade, ili znaajni trokovi sanacije, rekultivacije i remi- 4
diacije
Trokovi trajnog zbrinjavanja su dugoroni, znaajni i teko sagledivi 5
K8 - Posledice po javni ugled i poslovanje organizacije Ocene

Nema posledica po ugled (imid, vizuelnu degradaciju, miris, buku) i poslovanje 1
organizacije
Mogue manje posledice po ugled 2
Mogue osetne posledice po ugled i poslovanje organizacije 3
Mogue ozbiljne posledice po ugled i poslovanje organizacije 4
Mogue kritine posledice po ugled i poslovanje organizacije 5
Zavisno od veliine organizacije, vrste delatnosti, lokacije i drugih faktora mogue je

pojedine kriterijume objeditniti. Najee se mogu objediniti kriterijumi K3 i K4, potom i K5
i K6, kao i K7 i K8. Nakon utvrivanja ocene za svaki kriterijum utvruje se nivo znaaja
aspekta i njegovog uticaja na ivotnu sredinu (Z) kao proizvod nivoa ocene verovatnoe/
uestalosti dogaaja (V) i njegovih posledica/teine/inteziteta (P). U konkretnom sluaju
nivo znaajnosti (Z) odre-uje se prema formuli:
Z=V*P (1)
Gde su:
V = K2
P = K1+K3+K4+K5+K6+K7+K8
Na osnovu ocene izraunate po formuli (1) utvruju se rang, nivo znaajnosti aspekta
odnosno njegovog uticaja i odgovarajue mere koje treba preduzeti za eliminisanje ili
upravljanje rizicima.
O

87
Nivo znaajnosti
Rang Ocena Mere koje treba preduzeti
aspekata i uticaja
Aspekt/uticaj bez Prihvatljiv aspekt i uticaj, ne preduzimati dodatne
I 7 - 14 mere
znaaja
Mala znaajnost Potreban oprez, reiti ga kroz primenu redovnih
II 15 - 30 procedura ili uputstava
aspekta /uticaja
Znaajan aspekt/ Potrebno preduzeti mere za upravljanje uticajima
III 31 - 70 kroz praenje i izvetavanje
uticaj
Vrlo znaajan 71 - Potrebno brzo provoenje mera poboljanja u pro-
IV cesu ili na proizvodu odnosno realizaciji usluge
aspekt /uticaj 115
Kritian aspekt / 116 - Potrebno zaustaviti proces i prekinuti aktivnost, po-
V trebno provesti trenutne mere za promene u procesu
uticaj 175 ili na proizvodu odnosno realizaciji usluge
Tabela 5.2.1.5 - 1 prikazuje primer alata za sukcesivno:

denisanje kategorija aktivnosti, proizvoda ili usluga,
utvrivanje aspekata ivotne sredine za svaku kategoriju,
utvrivanje uticaja za svaki aspekt,
ocenu i vrednovanje aspekata i uticaja prema utvrenim kriterijumima i
utvrivanje konane ocene i ranga znaaja svakog aspekta i uticaja koji on
vri.
U Tabelama 5.2.1.52 i 3 prikazani su primeri ocene i vrednovanja nekih karakteristinih
aspekta i uticaja na ivontu sredinu dva sektora jedne organizacije koja ima sertikovane
EMS i OHSMS i to:
Odravanje infrastrukture
Biznis administracije.
88 P

Tabela 5.2.1.5 -1: Identikovanje i vrednovanje aspekata ivotne sredine i uticaja na ivotnu sredinu [31]
Uticaj na ivotnu sredinu
Aspekti ivotne sredine
R Aktivnost u procesu, proizvod / promena ivotne sredine
/uzajamni odnos sa ivot- Vrednovanje znaaja uticaja Zahtevi propisa Ukupna ocean - rang
Br ili usluga koja je rezultat datog aspekta
nom sredinom/
ivotne sredine /
1 2 3 4 5 6 7
1. izabrana aktivnost, proizvod Unose se konkretni aspekti Treba identikovati to je mogue Znaaj svakog uticaja se - dozvole za rad za date
ili usluga treba da budu do- ivotne sredine koji obuh- vie stvarnih i potencijalnih iskazuje aktivnosti
voljno obimni da ispitivanje vataju: pozitivnih i negativnih uticaja - brojano po stepenu - propisi vezani za proizvo-
ima smisla i dovoljno mali 1- emisije u vazduh, na ivotnu sredinu znaaja: de
da se mogu razumeti 2- isputanja u vodu, - iscrpljenost prirodnih resursa - obimu uticja - propisi vezani za ind.
2. potrebno je identikovati: 3- postupanje sa otpadom i - zagaenje vode - jaini uticaja granu
odbaenim proizvodima, - zagaenje vazduha - smog - trajanje uticaja - opti zakoni o zatiti ivot-
a) sve ulaze sirovine i ener- 4- zagaivanje zemljita, - razaranje ozonskog omotaa - podleganje propisima ne sredine
gente koji se procesuiraju ili 5- zagaenje biosfere - zagaenje zemlje - tekoe promene uticaja - ovlaenja, licence i doz-
se koriste u toku ivtonog 6-buka, vibracije, radijacija - promena klime i pejzaa - ocenom rizika vole
ciklusa proizvoda (proces 7- upotreba sirovina prirod- - zagaenje biosfere - veravotnaa pojavljivanja
proizvodnje i funkcionisanje nih resursa, - promena stanita uticja
proizvoda) 8- korienje i potronja - uticaj na materijalna dobra i - ocena uticaja lokacije orga-
energenata, kulturno naslee nizacije
b)sve izlaze (proizvod, 9- reciklaa, -uticaj opasnih materija i teh-
emisije i izlivanja u 10- druga lokalna pitanja nologija
vazduh, vodu i zemlju i zatite ivotne sredine i - poduja sa osetljivom
odlaganje na otpad) koji pitanja drutva ivotnom sredinom
nastaju u razlitim fazama - dejstvo promene na
proizvodnje i funkcionisanja druge aktivnosti i
proizvoda procese
c) sve smetenje u procesu - stavovi zainteresovanih
strana
3. treba identikovati to - dejastvo na javni ugled
je mogue vie aspekata organizacije
ivotne sredine vezanih za
izabranu aktivnost ili proces
Primer - Aktivnost: Rukovanje Potencijalno izlivanje u slu- Zagaenje zemljita ili vazduha Veoma znaajno
opasnim materijama aju udesa
Primer - Proizvod: Poboljanje Rekonstrukcija proizvoda Ouvanje prirodnih resursa Znaajno
proizvoda radi smanjenja zapre-
mine
Primer - Usluga: Odravanje Emisija izduvnih gasova Smanjenje emisija u vazduhu Znaajno
motornog ulja
O

89
90
Tabela 5.2.1.52 - Vrednovanje znaaja aspekata ivotne sredine
Sektor / slube: Odravanje Operativna priprema, Izarenje i Magacin
Vrednovanje znaaja uticaja
Aktivnost u procesu, Ukupna

Primenji- ocena -
Aspekti Uticaj na
RB vani zakoni rang
proizvod ili usluga ivotne sredine ivotnu sredinu
i propisi
Usaglaenost sa zahtevima
Obim i jaina uticaja
Verovatnoa pojave
Intenzitet uticaja
Trajanje uticaja
Mogunost i trajanje oporavka
Trokovi-dobit promene uticaja
Posledice na javni ugled orga-
nizacije
0 1 2 3 4 6 7
Zagaenje zemljita
1 Skladitenje ulja u buradima Udesno izlivanje ulja u zemlju 3 3 3 3 4 3 3 2 III - 63
i vode
P

Zagaenje zemljita
2 Pretakanje ulja u skladitu Izlivanje ulja u zemlju 3 2 3 2 4 2 2 1 III - 48
i vode
Zagaenje zemljita
3 Skladitenje ECO dizela u autocisterni Udesno izlivanje 5 4 4 4 4 4 4 4 V - 116
i vode
Pepeo iz toplane na ugalj - ne Zagaenje zemljita
4 izdvaja se pri bacanju na deponiju Odlaganje otpada 3 4 5 4 4 3 3 3 V - 120
smea i vode
Zamenjeno ulje i ulje iz
5 Popravka i odravanje vozila i meha- postrojenja za preiavanje
nizacije u radionici Opasan otpad 3 4 5 4 4 3 4 4 V - 130
zauljenih voda
6 Popravka i odravanje vozila i meha- Zamenjeni antifriz
nizacije u radionici Opasan otpad 3 2 5 2 4 3 2 2 IV - 90
Popravka i odravanje vozila i meha- Zamena delova, upotrebljen Otpad (opasan ako
7 nizacije u radionici 3 2 3 2 4 3 2 2 III - 54
pucval i sl. su zaprljani uljem)
8 Popravka i odravanje vozila i meha- Zamenjene gume

nizacije u radionici Otpad 3 2 4 2 3 1 2 2 III - 60
Popravka i odravanje vozila i Generisanje otpadnih ma-
9 mehanizacije u radionici - mainska Metalni otpad 3 2 4 2 3 1 2 2 III - 60
obrada delova, zamena delova terijala
Tabela 5.2.1.53 - Vrednovanje znaaja aspekata ivotne sredine
Sektor sluba:Uprava i svi sektori - administracija svih slubi
Vrednovanje znaaja uticaja
Aktivnost u procesu, Ukupna

Aspekti Uticaj na Primenjivani ocena -
RB
proizvod ili usluga ivotne sredine ivotnu sredinu zakoni i propisi rang
Usaglaenost sa zahtevima
Obim uticaja
Verovatnoa pojave
Intenzitet uticaja i posledice
Trajanje uticaja
Mogunost i trajanje oporavka
Trokovi-dobit promene uticaja
Posledice na javni ugled orga-
nizacije
0 1 2 3 4 6 7
Korienje neobnovljivih resursa i materijala
Dizel D2 - 55.000 litara godinje Potronja prirodnih Iscrpljivanje prirodnih 2 3 5 2 3 1 2 2 IV - 75

reusrsa resursa
Potronja papira po zaposlenom (godinje) Potronja prirodnih Iscrpljivanje prirodnih 2 2 5 2 3 1 2 2 IV - 70
reusrsa resursa
Potronja elektrine energije po zapos- Potronja prirodnih Iscrpljivanje prirodnih 3
lenom reusrsa resursa 2 3 5 3 1 2 2 IV - 80
Potronja vode po zaposlenom (godinje) Potronja prirodnih Iscrpljivanje prirodnih 2 3 5 3 3 1 2 2 IV - 80

reusrsa resursa
Toplotna energija ugalj, mazut, gas Potronja prirodnih Iscrpljivanje prirodnih 2 3 5 3 3 1 2 2 IV - 80
reusrsa resursa
Generisanje opasnog i neopasnog otpada
Istroen papir, karton, sredstva za pisanje Generisanje neopas- Neopasan otpad 2 3 5 1 3 1 2 2 IV - 70
i ptampanje, nog otpada
Zamenjeni telefoni, telefonske centrale, Generisanje neopas- Neopasan otpad 2 3 5 1 3 1 2 2 IV - 70
pisae maine, printeri itd. nog otpada
Zamenjene svetiljke punjene gasom (neon), Generisanje opasnog Opasan otpad 4 3 5 4 3 4 3 3 V - 120
zamenjeni ekrani, zamenjeni ketrii i sl. otpada
Generisanje opasnog Opasan i/ili
Zamenjen stari nametaj i/ili neopasnog neopasan otpad 2 3 5 3 3 4 2 2 IV - 95
otpada otpada
Zamenjen stari ureaji (grejalice, kuhinjska Generisanje opasnog Opasan i/ili
oprema i sl.) i/ili neopasnog neopasan otpad 2 3 5 3 3 3 2 2 IV - 90
O

otpada otpada
91
Identikovani aspekti sa ocenama znaajnosti predstavljaju polaznu osnovu za
denisanje programa upravljanja ivotnom sredinom u kom se planiraju sve mere za
upravljanje aspektima i uticajima, kao deo ukupnog upravljanja procesima. Takoe se
planiraju i mere za poboljanja u procesima i na proizvodima u cilju eliminisanja i sma-
njenja uticaja na ivotnu sredinu. Nakon utvrivanja liste aspekata po svim organizacionim
celinama potrebno je njihovo zajeniko preispitivanje od strane najvieg rukovodstva sa
ueem rukovodilaca svih sektora. Na taj nain se obezbeuje njihovo ujednaavanje
kako po sadraju tako i po nivou ocena znaajnosti. Aspekti se moraju periodino preispitivati
kako bi se aurirali po sadraju i po ocenama znaajnosti shodno izmenama odgovarajuih
okolnosti.
5.2.2 Identiikovanje opasnosti, ocene rizika i upravljanje rizikom
Zahtevi ISO 18001, taka 4.3.1

Organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava procedurU(e) za identikaciju opasnosti,
ocenjivanje rizika i primenu neophodnog upravljanja (kontrole). Procedura(e) za identikaciju
opasnosti i ocenu rizika moraju uzeti u obzir:
- rutinske i nerutinske aktivnosti,
- aktivnosti celokupnog osoblja koje ima pristup radnom mestu (ukljuujui i podugovarae i
posetioce),
- ljudske navike, sposobnosti i druge ljudske faktore,
- identikovane opasnosti izvan radnog mesta koje su u mogunosti da utiu na zdravlje i bez-
bednost ljudi na radnim mestima koja su pod kontrolom organizacije,
- opasnosti nastale u okolini radnog mesta aktivnostima koje su vezane za posao, a koje su
pod kontrolom oranizacije,
Napomena 1: Bilo bi prikladnije da se ove opasnosti ocene kao aspekt ivotne sredine.
- infrastruktura, oprema i materijali na radnom mestu nezavisno od toga da li pripadaju or-
ganizaciji ili nekom drugom,
- promene ili predloene promene u organizaciji, u njenim aktivnostima ili materijalima,
- izmene u OHSMS, ukljuujui privremene izmene i njihov uticaj na operacije, procese i ak-
tivnosti,
- bilo koja zakonska obaveza koja se odnosi na ocenui zika i primenu neophodnog upravlja-
nja,
- projektovanje radnog prostora, procese, instalacije, maine/opremu, operativne procedure i
organizaciju rada, ukljuivo njihovo prilagoavanje sposobnostima ljudi.
Metodologija organizacije za identikaciju opsnosti i ocenjivanje rizika mora da:
- bude denisana u odnosu na podruje primene, prirodu i trajanje kako bi se obezbedilo da
bude proaktivna, a ne reaktivna,
- obezbedi identikaciju, prioritizaciju i dokumentovanost rizika i primenu odgovarajuih
mera.
92 P

U okviru menadmenta promenama, organizacija treba da identikuje OH&S opasnosti i rizike
koji se odnose na promene u organizaciji, OH&S menadment sistem ili aktivnosti pre uvoenja
ovih promena u praksu.
Organizacija mora da obezbedi da rezultati ovih ocenjivanja budu uzeti u obzir pri utvrivanju
ovih mera.
Kod utvrivanja upravljanja (kontrolnih mera), ili kod promena postojeeg upravljanja, potrebno
je da se sniavanje rizika vri prema sledeoj hijerarhiji:
a) eliminacija,
b) substitucija (zamena),
c) inenjersko upravljanje (inenjerska kontrola),
d) odobrenja/obavetenja o opasnostima/administrativne kontrole,
e) zatitna oprema za zaposlene.
Organizacija mora da obezbedi da se OH&S rizici i utvrena upravljanja (kontrolne mere) uzmu
u obzir kod uspostavljanja, primene i odravanja OHS S menadment sistema.
5.2.2.2 Opte
Organizacija mora da stekne uvid u sve znaajne opasnosti u vezi sa zdravljem i

bezbednou na radu kako bi mogla da izvri procenu rizika i upravljanje rizikom njiho-
vog pojavljivanja.
Identikacija opasnosti, procena rizika i proces upravljanja rizikom predstavljaju os-
nov celokupnog OHSMS. Sistem treba da omogui organizaciji da stalno identikuje,
ispituje i upravlja rizicima u vezi sa zdravljem i bezbednou na radu.
Panju treba obratiti na normalne radne operacije, abnormalne operacije, sluajeve
nunih operacija (ukljuenja, iskljuenja, itd.) kao i potencijalne sluajeve hitnog reago-
vanja u vanrednim situacijama.
Sloenost identikacije opasnosti, procene rizika i procesi upravljanja rizikom zavise
od veliine organizacije, vrste delatnosti i primenjenih tehnologija odnosno opreme, si-
tuacije na radnim mestima i znaaju opasnosti.
U cilju racionalizacije treokova i vremena anagaovanja u procesu identikacije opas-
nosti, procene rizika i upravljanja rizikom, sve infromacije i procene koje su ve uraene
prema zakonskim zahtevima treba koristiti i ukljuiti u OHSMS.
Prema Zakonu o zdravlju i bezbednosti na radu [21] "Poslodavac je duan da donese akt
o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi nain i mere
za njihovo otklanjanje. U tu svrhu dinesen je Pravilnik o nainu i postupku procene rizika na
radnom mestu i u radnoj okolini [34] .
Organizacije koje su donele akt o proceni rizika u skladu sa citiranim pravilnikom nisu
u obavezi ponavljati proces identikacije opasnosti i procene rizika. Rezultati akta se
direktno mogu ukljiti u OHSMS.
O

93
Mere koje se preduzimaju u procesu upravljanja rizikom treba da tee uklanjanju
opasnosti gde god je mogue iji je rezulata smanjenje rizika, smanjenjem verovatnoe
pojavljivanja ili potencijalne ozbiljnosti povreda ili teta. Krajnja mera je primena opreme
za zatitu na radu (HTZ oprema).
Identikacija opasnosti, procena rizika i procesi upravljanja rizikom variraju u razliitim
delatnostima, poevi od jednostavne procene do sloenih kvantitativnih analiza sa obim-
nom dokumentacijom. Organizacija treba izvri identikaciju opasnosti, procenu rizika i
uspostavi proces upravljanja rizikom u skladu sa njenim potrebama, a u skladu sa svim
zakonskim zahtevima u vezi zatite zdravlja i bezbednosti na radu.
5.2.2.3 Identiikacija opasnosti po zdravlje i bezbednost na radu
Identikacija opasnosti provodi se kroz nekoliko faza sa ciljem da se prikupi to vie

informacija o radnoj sredini i radnim uslovima koji se primenjuju u praksi organizacije
[34].
I. OPIS TEHNOLOKOG I RADNOG PROCESA, OPIS SREDSTAVA ZA RAD (I NJIHOVO GRUPISANJE) I SRED-
STAVA I OPREME ZA LINU ZATITU NA RADU
Opis se vri na nain pogodan za prikupljanje i procenjivanje potrebnih informacija o

tim procesima i sredstvima prema postojeem stanju. Opisom se obuhvataju:
1) objekti koji se koriste kao radni i pomoni prostor, ukljuujui i objekte na ot-
vorenom prostoru, sa svim pripadajuim instalacijama;
2) oprema za rad (maine, ureaji, postrojenja, instalacije, alat i sl.) koja se ko-
risti u procesu rada i vri se njihovo grupisanje;
3) konstrukcije i objekti za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu (zatita
na prelazima, prolazima i prilazima, zakloni od toplotnih i drugih zraenja,
zatita od udara elektrine struje, opta ventilacija i klimatizacija i sl.), opis
njihove namene i naina korienja;
4) pomone konstrukcije i objekti, kao i konstrukcije i objekti koji se privremeno ko-
riste za rad i kretanje zaposlenih (skela, radna platforma, tunelska podgraa,
konstrukcija za spreavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl.);
5) druga sredstva za rad koja se koriste u procesu rada ili su na bilo koji nain
povezana sa procesom rada, njihova namena i nain korienja;
6) sredstva i oprema za linu zatitu na radu;
7) sirovine i materijali koji se koriste;
8) drugi potrebni elementi.
94 P

II. SNIMANJE ORGANIZACIJE RADA
Snimanje organizacije rada obuhvata uvid u normativna akta organzacije kojim se

ureuje njegovo unutranje ureenje, odnosno organizacija i sistematizacija radnih mesta
za obavljanje poslova iz delatnosti i drugu dokumentaciju koja se odnosi na organizaciju
rada. Nakon toga potrebno je izvriti i neposrednu proveru propisane, odnosno utvrene
organizacije rada i faktikog stanja organizacije rada.
Snimak organizacije rada sadri poslove, nazive i lokaciju radnih mesta gde se obav-
ljaju poslovi, uslove za zasnivanje radnog odnosa i broj zaposlenih na tim radnim mestima,
od toga broj ena, mukaraca, mlaih od 18 godina, invalida, radno vreme i vreme pro-
vedeno na odreenim poslovima, odstupanja propisane, odnosno utvrene organizacije
rada od faktikog stanja organizacije rada i dr.
III. PREPOZNAVANJE I UTVRIVANJE OPASNOSTI I TETNOSTI NA RADNOM MESTU I U RADNOJ SREDINI
Prepoznavanje i utvrivanje opasnosti i tetnosti na radnom mestu i u radnoj sre-

dini vri se na osnovu podataka koji se prikupljaju iz dokumentacije, posmatranjem i
praenjem procesa rada na radnom mestu, pribavljanjem potrebnih informacija od za-
poslenih i informacija iz drugih izvora i razvrstavanjem u vrste prikupljenih podataka,
odnosno moguih opasnosti i tetnosti na koje ti podaci ukazuju.
Pri utvrivanju podataka o opasnostima i tetnostima na radnom mestu i u radnoj sre-
dini polazi se od postojeeg stanja bezbednosti i zdravlja na radu na osnovu informacija
koje sadre:
vaei struni nalazi o izvrenim pregledima i ispitivanjima sredstava za rad,
izvetaji o izvrenim ispitivanjima uslova radne okoline,
izvetaji o prethodnim i periodinim lekarskim pregledima zaposlenih,
podaci o povredama na radu, profesionalnim bolestima i oboljenjima u vezi sa
radom, sredstvima i opremom za linu zatitu na radu,
analize preduzetih mera radi spreavanja povreda na radu, profesionalnih
bolesti i oboljenja u vezi sa radom,
inspekcijski nalazi o izvrenom nadzoru,
uputstva za bezbedan rad,
propisana dokumentacija za upotrebu i odravanje, odnosno pakovanje, trans-
port, korienje, skladitenje, unitavanje i dr.
Opasnosti i tetnosti grupiu se u zavisnosti od njihove vrste i prirode.
O

95
Opasnosti se mogu grupisati u:
1) mehanike opasnosti, koje se pojavljuju korienjem opreme za rad, kao to su:
(1) nedovoljna bezbednost zbog rotirajuih ili pokretnih delova,
(2) slobodno kretanje delova ili materijala koji mogu naneti povredu zaposle-
nom,
(3) unutranji transport i kretanje radnih maina ili vozila, kao i pomeranja
odreene opreme za rad,
(4) korienje opasnih sredstava za rad, koja mogu proizvesti eksplozije ili
poar,
(5) nemogunost ili ogranienost pravovremenog uklanjanja sa mesta rada,
izloenost zatvaranju, mehanikom udaru, poklapanju, i sl.,
(6) drugi faktori koji mogu da se pojave kao mehaniki izvori opasnosti;
2) opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta, kao to su:
(1) opasne povrine (podovi i sve vrste gazita, povrine sa kojima zaposleni dola-
zi u dodir, a koje imaju otre ivice - rubove, iljke, grube povrine, izboene
delove, i sl.),
(2) rad na visini ili u dubini, u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu,
(3) rad u skuenom, ogranienom ili opasnom prostoru (izmeu dva ili vie k-
siranih delova, izmeu pokretnih delova ili vozila, rad u zatvorenom prostoru
koji je nedovoljno osvetljen ili provetravan, i sl.),
(4) mogunost klizanja ili spoticanja (mokre ili klizave povrine),
(5) zika nestabilnost radnog mesta,
(6) mogue posledice ili smetnje usled obavezne upotrebe sredstava ili opreme za
linu zatitu na radu,
(7) uticaji usled obavljanja procesa rada korienjem neodgovarajuih ili neprila-
goenih metoda rada,
(8) druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa karakteristikama radnog mes-
ta i nainom rada (korienje sredstava i opreme za linu zatitu na radu koja
optereuju zaposlenog, i sl.);
3) opasnosti koje se pojavljuju korienjem elektrine energije, kao to su:
(1) opasnost od direktnog dodira sa delovima elektrine instalacije i opreme pod
naponom,
(2) opasnost od indirektnog dodira,
(3) opasnost od toplotnog dejstva koje razvijaju elektrina oprema i instalacije
(pregrevanje, poar, eksplozija, elektrini luk ili varnienje, i dr.),
(4) opasnosti usled udara groma i posledica atmosferskog pranjenja,
(5) opasnost od tetnog uticaja elektrostatikog naelektrisanja,
(6) druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa korienjem elektrine ener-
gije.
96 P

tetnosti se mogu grupisati u:
1) tetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada, kao to su:
(1) hemijske tetnosti, praina i dimovi (udisanje, guenje, unoenje u organizam,
prodor u telo kroz kou, opekotine, trovanje, i sl.),
(2) zike tetnosti (buka i vibracije),
(3) bioloke tetnosti (infekcije, izlaganje mikroorganizmima i alergentima),
(4) tetni uticaji mikroklime (visoka ili niska temperatura, vlanost i brzina strujanja
vazduha),
(5) neodgovarajua - nedovoljna osvetljenost,
(6) tetni uticaji zraenja (toplotnog, jonizujueg ili nejonizujueg, laserskog,
ultrazvunog),
(7) tetni klimatski uticaji (rad na otvorenom),
(8) tetnosti koje nastaju korienjem opasnih materija u proizvodnji, transportu,
pakovanju, skladitenju ili unitavanju,
(9) druge tetnosti koje se pojavljuju u radnom procesu, a koje mogu da budu uz-
rok povrede na radu zaposlenog, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi
sa radom;
2) tetnosti koje proistiu iz psihikih i psihoziolokih napora koji se uzrono vezuju za
radno mesto i poslove koje zaposleni obavlja, kao to su:
(1) napori ili telesna naprezanja (runo prenoenje tereta, guranje ili vuenje
tereta, razne dugotrajne poveane telesne aktivnosti i sl.),
(2) nezioloki poloaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, uanje, kleanje i sl.),
(3) napori pri obavljanju odreenih poslova koji prouzrokuju psiholoka optereenja
(stres, monotonija i sl.),
(4) odgovornost u primanju i prenoenju informacija, korienje odgovarajueg
znanja i sposobnosti, odgovornost u pravilima ponaanja, odgovornost za
brze izmene radnih procedura, intenzitet u radu, prostorna uslovljenost radnog
mesta, koniktne situacije, rad sa strankama i novcem, nedovoljna motivacija
za rad, odgovornost u rukovoenju, i sl.;
3) tetnosti vezane za organizaciju rada, kao to su:
(1) rad dui od punog radnog vremena (prekovremeni rad),
(2) rad u smenama, skraeno radno vreme, rad nou,
(3) pripravnost za sluaj intervencija, i sl.;
4) ostale tetnosti koje se pojavljuju na radnim mestima, kao to su:
(1) tetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na
alterima, lica na obezbeenju, i sl.),
(2) rad sa ivotinjama,
O

97
(3) rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom,
(4) rad u blizini vode ili ispod povrine vode.
IV. IDENTIFIKACIJA OPASNOSTI I TETNOSTI NA RADNOM MESTU I RADNOJ SREDINI
Nakon upoznavanja tehnolokih procesa, organizacije rada i prepoznavanja i

utvrivanja opasnosti i tetnosti potrebno je napraviti listu opasnosti i tetnosti za svako
radno mesto u organizaciji. U ovoj fazi identikacije svaki rukovodilac sektora je obave-
zan da uestvuje u utvrivanju opasnosti i tetnosti za sva radna mesta u svojoj organiza-
cionoj celini.
Tabela 5.2.2.3-1 predstavlja mogui alat za identikaciju opasnosti i tetnosti na rad-
nom mestu i radnoj sredini. Identikacija se vri za svaki sektor i slubu odnosno odeljenje.
U koloni 2 se navode sve opasnosti i tetnosti koje se mogu pojaviti u jednoj organizaci-
ji. One su grupisane prema vrsti (mehanike, elektrien hemijske, itd). Zatim se u koloni
3 grupiu izvrioci po radnim mestima koji su izloeni svakoj od denisanih opasnosti i
tetnosti. U koloni 4 se navode, ukoliko postoje, denisani zakonski zahtevi koji slue kao
podloga za mere koje treba preduzeti.
Popunjene prve tri rubrike u Tabeli 5.2.2.3-1 predstavljaju podlogu za procenu rizika
za svaku opasnost i tetnost po radnim mestima.
98 P

Tabela 5.2.2.3-1 - Identikacija opasnosti i tetnosti na radnom mestu i radnoj sredini
Sektor / sluba:
Procena rizika
Izvrioci po
Primenji-
Verovatnoa
radnim mes-
Uestalost
vani
Posledice
Prepoznavanje i utvrivanje opasnosti i
RB tima izloeni Index
tetnosti zakoni i
opasnostima ili rizika
propisi
tetnostima
1 2 3 4 5 6
Opasnosti
Mehanike
Nedovoljna bezbednost rotirajuih ili
1 pokretnih delova
2 Slobodno kretanja delova ili materijala
Unutranji transport, kretanje radnih
3 maina i vozila, kao i pomeranje opreme
za rad
Korienje opasnih sredstava za rad koja
4 izazivaju poar ili eksploziju
Nenogunost ili ogranienost
5 pravovremenog uklanjanja sa mesta rada
6 Druge opasnosti
Karakteristike radnog mesta
1 Opasne povrine
2 Rad na visini ili dubini
Rad u skuenom, ogranienom ili opasnom
3 prostoru
4 Mogunost klizanja ili spoticanja
5 Fizika nestabilnost radnog mesta
Smetnje usled upotrebe sredstava ili
6 opreme za linu zatitu na radu
Uticaji usled korienja neodgovarajuih ili
7 neprilagoenih metoda rada.
8 Druge opasnosti
Elektrina energija
Direktan dodir sa delovima elektrine
1 instalacije
2 Indirektan dodir
Toplotno dejstvo koje razvijaju elektrina
3 oprema i instalacija
Posledica atmosferskog pranjenja - udar
4 groma
5 Uticaj elektrostatikog naelektrisanja
6 Druge opasnosti
O

99
Procena rizika
Izvrioci po
Primenji-
Verovatnoa
radnim mes-
Uestalost
vani
Posledice
tetnosti zakoni i
propisi
tetnostima
1 2 3 4 5 6
tetnosti
Hemijske
1 Praina
2 Dimovi
Fizike
1 Buka
2 Vibracija
Bioloke
1 Infekcije
2 Alergrnti
3 Mikroorganizmi
Mikroklimatske
1 Visoka / niska temperatura
2 Vlanost vazduha
3 Brzina strujanja vazduha
Osvetljenost
1 Dovoljna / nedovoljna
Zraenje
1 Jonizujue
2 Nejonizijue
3 Lasersko
4 Ultrazvuno
Klimatske
1 Rad na otvorenom
Opasne materije
1 Proizvodnja
2 Transport
3 Skladitenje
100 P

Procena rizika
Izvrioci po
Primenji-
Verovatnoa
radnim mes-
Uestalost
vani
Posledice
tetnosti zakoni i
propisi
tetnostima
1 2 3 4 5 6
4 Pakovanje
5 Unitavanje
Druge tetnosti
1 Profesionalno obolenje
Psihiki i psihoziki napor
1 Napor i telesna naprezanja
2 Nezioloki poloaj tela
3 Psiholoka optereenja
Odgovornost u prijemu i prenoenju
4 informacija
Organizacija rada
1 Prekovremeni rad
2 Rad u smenama
3 Skraeno radno vreme
4 Rad nou
5 Pripravnost u sluaju intervencija
Ostale tetnosti
1 tete koje prouzrokuju druga lica
2 Rad sa ivotinjama
Rad u atmosfri sa visokim ili niskim
3 pritiskom
4 Rad u blizini vode ili ispod povrine vode
O

101
5.2.2.4 Procena rizika i upravljanje rizikom
Kinney metoda, koja se najee primenjuje za procenu i vrednovanje rizika usled

pojave utvrenih OH&S opasnosti bazira se na osnovama razmatranja:
Verovatnoe mogueg dogaaja (V),
Posledice teina povreda ili oboljenja (P), i
Uestalosti (vreme izlaganja opasnostima/tetnostima) (U).
Posle identikacije opasnosti i formiranja zapisa o identikovanim opasnostima pristu-
pa se rangiranju rizika prema sledeim kriterijumima.
Kriterijumi za rangiranje Kinney metoda
VEROVATNOA MOGUEG DOGAAJA V
0.1 Jedva pojmljivo
0.2 Praktino neverovatno
0.5 Postoji, ali malo verovatno
1 Mala verovatnoa, ali mogua u ogranienim sluajevima
3 Malo mogue
6 Sasvim mogue
10 Predvidivo, oekivano
POSLEDICE - TEINA POVREDA ILI OBOLJENJA (P)

1 Male (lake) - Povreda ili bolest koja zahteva prvu pomo i nikakav drugi tretman
2 Znatne - medecinski tretman od strane doktora
Ozbiljne Invalidnost, pojedinana ozbiljna povreda sa hospitalizacijom i izgubljenim
3
danima
6 Veoma ozbiljne - Pojedinana nesrea sa smrtnim ishodom
10 Katastrofalne - Viestruki smrtni ishod
UESTALOST ( VREME IZLAGANJA OPASNOSTIMA/TETNOSTIMA) (U)

1 Izlae se retko (godinje)
2 Izlae se meseno
3 Izlae se nedeljno
6 Izlae se dnevno
10 Izlae se trajno, kontinualno
Na osnovu utvrene verovatnoe, posledica i uestalosti nivo rizika (R) se rauna kao
proizvod verovatnoe, posledica i uestalosti.
R=V*P*U
102 P

Metoda KINNEY stepenuje rang u niove rizika kao:
I prihvatljiv (R20)
II mali (20<R70)
III umeren (70<R200)
IV visok (200<R400)
V ekstreman (R>400 ).
Rang, nivo rizika, ocena i mere koje treba preduzeti

Rang Nivo rizika Ocena Mere koje treba preduzeti
I Prihvatljiv R20 Ne preduzimati dodatne mere
II Mali 20<R70 Potreban oprez, reiti ga redovnom procedurom

radnim upustvom
III Umereni 70<R200 Potrebne mere, moraju se utvrditi odgovornosti

Potrebna brza reakcija od strane vieg
IV Visoki 200<R400 rukovodstva zahtevati poboljanje od prvog
pretpostavljenog
V Ekstremni rizik R>400 Prekinuti aktivnost. Potrebna momentalna akcija
od strane najvieg rukovodstava
Rizici I i II predstavljaju prihvatljive, odnosno rizike na radnim mestima za koja se

proglaava da nisu radna mesta sa poveanim rizikom.
Stepeni III, IV i V predstavljaju neprihvatljive rizike, odnosno karakteriu ona radna
mesta koja se aktom o proceni rizika proglaavaju radnim mestima sa poveanim rizikom.
Na osnovu procenjenih rizika na radnom mestu i u radnoj okolini aktom o proceni rizika
utvrene su mere za spreavanje, otklanjanje ili smanjenje opasnosti i tetnosti.
Kod procene rizika potrebno je obuhvatiti sledea pitanja:
prirodu, vreme trajanja, predemet i podruje primene i metodologiju za svaku
identikovanu opasnost, za procenjeni rizik i za mere upravljanja rizikom,
primenljive zakone, propise i druge zahteve u vezi sa zatitom zdravlja i
bezbednou na radu za svaku konkretnu opasnost,
ulogu i ovlaenja vlasnika i rukovodioca procesa,
zahteve koji se odnose na obavezu obuavanja osoblja u pojedinim procesi-
ma,
informacije dobijene sa konsultacija sa zaposlenima u vezi sa zatitom zdravlja
i bezbednosti na radu,
mogunosti ljudske greke u okviru procesa koji se ocenjuje,
O

103
opasnosti izazvane od materijala, postrojenje ili opreme koja je propala tokom
vremena.
Akt o proceni rizika zahteva da se potuju principi prevencije u cilju bezbednosti i
zdravlja na radu zaposlenih i utvruje prioritete u sprovoenju mera u skladu sa propi-
sima o bezbednosti i zdravlju na radu, tehnikim propisima, standardima, preporukama,
opte priznatim merama, a koje se naroito odnose na:
odravanje u ispravnom stanju i vrenje pregleda i ispitivanja sredstava za
rad
obezbeivanje uslova radne sredine,
osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad,
obezbeivanje sredstava i opreme za linu zatitu na radu, njihovo odravanje
i ispitivanje,
upuivanje zaposlenih na predhodne i periodine lekarske preglede u skladu sa
ocenom slube medicine rada, i dr.
5.2.2.5 Kriterijumi za preduzimanje mera

za otklanjanje ili smanjenje rizika
Svaka prihvaena kontrolna (upravljaka) mera mora ispuniti sledee kriterijume:

da obezbeuje adekvatnu kontrolu izlaganja rizicima,
da ne stvara nove opasnosti i
da omoguava zaposlenima da obavljaju svoje aktivnosti bez nelagodnosti i
ometanja.
Za kontrolu ili upravljanje rizicima primenjuje se sledea hijerarhija mera:
Eliminacija - predstavlja najbolji nain prevencije/spreavanja pojave opasnosti na
radnom mestu, jer kada je opasnost eliminisana, onda je i rizik koji je prati eliminisan,
odnosno ne postoje vie problemi vezani za dranje pod kontrolom odreene opasnos-
ti. Eliminisanje opasnosti ukljuuje i redizajniranje radnog mesta ili procesa, to u nekim
sluajevima moe biti jednostavno i ne mora neophodno ukljuivati mnogo vremena i
sredstava.
Eliminisanje opasnosti je najpoeljniji oblik prevencije rizika, jer:
menja prirodu radnog mesta,
titi zaposlene uklanjanjem opasnosti,
ne zahteva i ne oslanja se na korienje mehanikih sredstava, na korienje
postupaka, opreme za linu zatitu ili saradnju/znanje odreenih osoba.
Zamena je poeljna mera kontrole rizika, jer smanjuje stepen ozbiljnosti opasnosti.
Ova mera ne zahteva da ljudi razumeju i koriste postupke (procedure) i ne iziskuje upo-
trebu odreenih delova LZO.
104 P

Ova vrsta kontrole menja ili utie na nain na koji zaposleni i opasnost mogu da dou
u kontakt, odnosno njenom primenom se postavlja zid izmeu zaposlenog i opasnosti.
Inenjerska kontrola - je mera ija primena menja ili utie na nain na koji opasnost
i zaposleni dolaze u kontakt. Ovom merom se postavlja barijera izmeu zaposlenog i
opasnosti i na taj nain se spreava kontakt zaposlenog i opasnosti.
Inenjerske kontrole:
ne prave fundamentalne promene u prirodi opasnosti,
efektivne su u podruju u kome se primenjuju i
zahtevaju stalni monitoring (praenje) i, kada je potrebno, odravanje radi
osiguranja da je kontrola stalno prisutna i da stalno ostvaruje eljenu funkciju.
Administrativno upravljanje - odnosi se na nain kojim se rizicima upravlja primenom
procedurama baziranih na normativnim dokumentima (zakoni, propisi nastali na osnovu
zakona, pravila, uredbe, naredbe ...).
Administrativno upravljanje zahteva saradnju i ukljuenje zaposlenog, odnosno da su
zaposleni svesni potrebe za upravljanjem i da poseduju odgovarajue vetine, znanje i
iskustvo za primenu mere.
Sredstva line zatite mera se odnosi na korienje line zatitne opreme (LZO). Ovo
je nain kontrole rizika izborom odreenog tipa opreme koji e stvoriti prepreku izmeu
opasnosti i zaposlenog. Primena LZO ne menja ni na koji nain prirodu opasnosti koje
postoje na radnom mestu.
Koja e se mera koristiti zavisi od prirode opasnosti, prirode radnog mesta i
raspoloivosti i adekvatnosti razliitih tipova upravljakih mera. Kod procene rizika,
moraju se razmatrati tipovi upravljanja rizikom koji su na raspolaganju.
Nakon denisanja mera za eliminisanje, spreavanje ili upravljanje rizikom neophodno
je izvriti sledee dodatne procene:
ocenjivanje tolerancije preostalog rizika,
identikovanje neophodnih dodatnih mera upravljanja rizikom ,
ocenjivanje da li su mere upravljanja rizikom dovoljne za smanjenje rizika na
tolerantni nivo.
U Tabeli 5.2.2.5-1 prikazan je alat za identikaciju opasnosti, ocenu rizika i upra-

vljanje rizikom bezbednosti i zdravlja na radu, polazei od aktivnosti u procesu.
U Tabeli 5.2.2.5-2 prikazan je drugaiji primer alata sa konkretome identikacijom

opasnosti, procenom rizika i preduzimanjem mera za jednu inenjering organizaciju.
O

105
106
Tabela 5.2.2.5-1: Identikacija opasnosti, ocena rizika i upravljanje rizikom po bezbednost i zdravlje na radu
Ocena nivoa
Identikacija opas- Ocena nivoa rizika
R Aktivnost - korak u rizika Dodatne mere za
nosti pojave opasnosti pri Mere za smanjenje preostalog
pojave opasnosti
Br procesu Zahtevi propisa rizika preostali rizik
tekuem upravljanju pri inoviranom
upravljanju
1 2 3 4 6 7
Aktivnosti obuhvataju: - Unose se konkretne Ocena nivoa rizika se - dozvole za rad za Mere moraju da obu- Mere koje organi-
1. rutinske i nerutinske opasnosti i njihov brojano iskazuje date aktivnosti hvataju: Verovatnoa po- zacija preduzima
aktivnosti uticaj na zdravl- prema sledeim - propisi vezani za - razvijene dokumento- jave opasnosti iznad zahteva
je i bezbednost kriterijumima: proizvode vane procedure propisa
2. postrojenja sa
kompletnog osoblja - mere
radnim mestima - veravotnai pojavlji- - propisi vezani za ind. - operativne kriteriju-
Posledice
ukljuivo zaposlene, vanja opasnosti predostronosti i
koje obezbeuje granu me sa kljunim kora-
kupce i posetioce spremnosti rea-
organizacija ili neko -posledice - teina po- - opti zakoni o zdra- cima i zahtevima
drugi vrede ili oboljenja govanja u sluaju
vlju i bezbednosti - povezivanje proce-
- Treba identikovati nezgode
- uestalost vreme - ovlaenja, licence i dura koje govore o
to je mogue vie - smanjenje rizika
P

izlaganja opasnos- dozvole riziku sa proizvo-
opasnosti koje utiu tima / tetnostima dima i uslugama procesa
na zdravlje i bez- podugovaraa
bednost vezanih za
- uspostavljanje pro-
izabranu aktivnost
cedure razvoja koje
ili proces
redukuju / eliminiu
uzroke rizika
Tabela 5.2.2.5-2: Primer identikacije opasnosti, procene rizika i utvrivanja mera za jednu organizaciju izvoakog
inenjeringa
ABC Identikacija opasnosti, procena rizika i preduzimanje mera Broj:
Kategorija: - Materijal - Maina - Aktivnost Zadatak - Metod Lokacija:
Opasnost Ljudi u Ocena znaaja rizika Index Preduzete mere Napomene

riziku rizika
Verovatnoa 0 1 2 3 4 5 Obezbeenje kaketa

Izlaganje suncu Radnici 12
Jaina 0 1 2 3 4 5
Radnici Verovatnoa 0 1 2 3 4 5 Obezbeenje maske za

Udisanje praine 10 prainu
Jaina 0 1 2 3 4 5
tete na servisnim Radnici Verovatnoa 0 1 2 3 4 5 Ispitivanje podruja sa

linijama 9 metal detektorom
Jaina 0 1 2 3 4 5
Verovatnoa 0 1 2 3 4 5 Zatrpati rovove

Upadanje u rov Radnici 6 Traka upozorenja du odmah nakon
Jaina 0 1 2 3 4 5 otvorenog rova njihovog kontro-
lisanja
Verovatnoa 0 1 2 3 4 5 Obezbeenje lema i

Padanje kamenja Radnici 16 sigurnosnih izama
Jaina 0 1 2 3 4 5
Upadanje praine Verovatnoa 0 1 2 3 4 5 Obezbeenje maske za

u oi Radnici 12 oi
Jaina 0 1 2 3 4 5
O

107
KRATAK PREGLED PROCENE RIZIKA
Potrebna
Primenjeni Zahtevane pre- Potrebna Pregledano i odo-
upozorenja i
propisi ventivne mere zatitna oprema breno
instrukcije
Datum Potpis
Dodatne napomene
Procenu izvrio : _______________ Datum:__________________
Ovaj dokument prezentuje (a) identikaciju opasnosti, (b) procenu nivoa rizika i (c)
kontrolne mere koje se koriste za eliminaciju/smanjenje/kontrolu rizika kome se izlau
zaposleni. Ovu studiju izvode odgovorni kadrovi iz Sektora bezbednosti i kompletiraju je
pre korienja novog materijala, nove opreme ili pre izvreanja aktivnosti ili zada-
taka.
108 P

5.2.3 Zakonski i drugi zahtevi
Zahtevi ISO 14001 taka 4.3.2 Zahtevi OHSAS 18001 taka 4.3.2
Organizacija mora da uspostavi, primeni i

Organizacija mora da uspostavi, primeni i
odrava proceduru za identikaciju i oce-
odrava procedure:
njivanje zakonskih i drugih OH&S zahteva u
a) za identikaciju i pristup odgovarajuim koji su za nju primenjivi.
zakonskim i drugim zahtevima sa kojima
Organizacija mora obezbediti da se za-
se ona saglasila, a koji se odnose na
konski i drugi zahtevi sa kojima se saglasila
aspekte ivotne sredine, i
budu uzeti u obzir prikom uspostavljanja,
b) za utvrivanje naina na koji se ovi primene i odravanja OHSMS.
zahtevi osnose na aspekte ivotne
Organizacija mora uvati i aurirati ove
sredine.
informacije.
Organizacija mora obezbediti da se za-
Ona mora da upozna svoje zaposlene i
konski i drugi zahtevi sa kojima se saglasila
druge relevantne zainteresovane strane sa
budu uzeti u obzir prikom uspostavljanja,
potrebnim informacijama, kao i sa zakons-
primene i odravanja EMS.
kim i drugim zahtevima.
5.2.3.2 Opte
Svrha uspostavljanja procedure za identikaciju i pristup zakonskim i drugim zahte-

vima je:
da ogranizacija mora da bude svesna postojanja razliitih zahteva,
da infromacije o zahtevima prosledi do odgovarajueg osoblja,
da razume kako se oni primenjuju i
da razume kako primena tih zahteva utie, ili e uticati, na njene aktivnosti,
proizvode i usluge.
Organizacija treba da osigura da se zakonski i drugi zahtevi koji se odnose na nju
komuniciraju sa svima koji rade za organizaciju ili u njenu korist, kao to su ugovarai ili
isporuioci, ije se odgovornosti odnose na usagalaenost odrganizacije sa ovim zahte-
vima ili ije aktivnosti mogu uticati na to.
Organizacija treba da ima proces za predvianje i pripremu novih ili izmenjenih
zahteva, baziranih na zakonskim zahtevima, kako bi se mogle uvtrditi i preduzeti mere
unutar organizacije koje treba da ispune te zahteve.
O

109
Izvori informacija, kao i medijumi koji podravaju informacije, mogu da budu razliiti.
Takvi izvori obuhvataju:
sve nivoe vlade i ministarstava,
regionalne i lokalne nivoe vlasti,
industrijska udruenja ili trgovinske grupe,
komercijalne baze podataka i publikacije, kao i
profesionalne savetnike i usluge.
Kao medijumi na kojima se nalaze informacije mogu da budu:
papirni medijumi,
CD,
disk ili
Internet.
Zakonski zahtevi se u najirem smislu odnose na bilo koji zahtev ili ovlaenje koji se
tiu aspekata ivotne sredine odnoso opasnosti po zdravlje i bezbednost na radu u orga-
nizaciji i koji su objavljeni od strane organa vlasti (ukljuujui meunarodne, nacionalne,
dravne, pokrajinske, gradke i optinske vlasti) i imaju snagu obavezne primene. Ovi
zahtevi mogu imati vie oblika, kao to su:
zakoni i podzakonska akta,
dravni propisi i pravilnici,
uredbe i direktive,
dozvole, licence ili drugi oblici ovlaenja,
naredbe izdate od strane vladinih agencija,
presude sudova ili administrativnih tribunala,
obiajni zakoni (udruenja potroaa), i
sporazumi, konvencije i protokoli.
U cilju lakeg praenja zakonskih zahteva organizacija najee koristi registar ili listu
odgovarajuih zakonskih zahteva.
Drugi zahtevi obuhvataju sve one koji nemaju snagu obaveznosti, a sa kojima se or-
ganizacija dobrovoljno saglasila da e ih primenjivati. Ti zahtevi, ako su primenjivi za
aspekte ivotne sredine i/ili zdravlje i bezbednost na radu, mogu obuhvatiti:
sporazume sa vlastima lokalne zajednice,
sporazume sa korisnicima,
nezakonske smernice,
dobrovoljne principe ili kodove dobre prakse,
zahteve trgovinskih asocijacija,
sporazume sa zajednicom ili nevladinim organizacijama,
zahteve korporacije, itd.
110 P

Neka od navednih opredeljenja ili sporazuma mogu se odnositi na niz pitanja kao
nadgradnju zatiti ivotne i/ili radne sredine. EMS odnosno OHSMS mora da navede
takva opredeljenja ili sporazume.
Svi drugi zahtevi se moraju identikovati i uvati u posebnom registru ili listi.
Zakonski i drugi zahtevi predstavljaju ulazne elemente pri utvrivanju i razvijanju
ciljeva ivotne i radne sredine, kao i pri utvrivanju mera u okviru programa ivotne i
radne sredine.
Zakonski i drugi zahtevi sa kojima se organizacija saglasila predstavljaju minimalne
zahteve koje je organizacija obavezna da primenjuje u okviru EMS i OHSMS. Organizaci-
ja moe razviti i primeniti i dodatne interne kriterijume kao bi zadovoljila svoje potrebe.
Primeri internih kriterijume uinka/perfromansi ivotne i radne sredine iznad zakonskih
zahteva su:
ogranienja po vrstama i kolinama goriva koji se mogu koristiti,
ogranienja opasnih materija koje se mogu koristiti,
utvrivanje mera tednje energije, vode, papira, i slino,
ogranienja emisija u vazduh iznad zakonskih zahteva, itd.
5.2.3.3 Procedura identiikacije zakonskih i drugih zahteva
PREDMET PROCEDURE
Predmet ove procedure je identikacija, denisanje praenja zakona i drugih zahteva
i njiihovo ukljuivanje u interne akte organizacije.
PODRUJE PRIMENE
Sve organizacione jedinice u organizaciji .
Zakonski zahtevi obuhvataju nacionalni meunarodni zakoni, zakoni regija, zakoni
lokalne zajednice.
Slubeni glasnik Sredstvo javnog informisanja i oglaavanja o svim vaeim zakoni-
ma.
Paragraf - Softverski paket koji sadri baze podataka o aktuelnim zakonskim i podza-
konskim aktima.
Bazni dokumenti
ISO 9001:2008 taka 4.2.3
ISO 14001:2004 taka 4.3.2
OHSAS 18000:2007 taka 4.3.2
VEZA SA DRUGIM DOKUMENTIMA
Svi dokumenti EMS i OHSMS
Drugi normativni dokumenti u organizaciji
O

111
TOK PROCEDURE - Tok procesa identikacije zakonskih i drugih zahteva i njihove primene
Nosilac
Aktivnosti toka procesa Sadraj aktivnosti Dokumenti / zapisi
aktivnosti
1 2. 3 4 5 6 7
U
Usmeno U Ulaz
P
Pismeno papir I Izlaz
E
Elektronski V Veza
I
Pretplata na izvore
Direktor P U/I Slibeni glasnik
infromacija o zakonima,
1 pravnih E U/I Paragraf
propisima i drugim izvorima Internet
poslova I U/I
informacije za zahteve
Prosleivanje zahteva za
Direktori Zahtev za instaliranje
2 instaliranje softvera za P/E I softvera
sektora
praenje zakona i propisa
U
Instaliranje softvera za Zahtev za instaliranje
3 Projektant IS praenje zakona na koris- E softvera
nikovom raunaru Instaliran softver
I
Svaka organizaciona celina
prati zakonske i druge za- U Informacija o za-
Zadueno konu...
4 hteve iz svoje nadlenosti P/E FM.520.10 - Lista za-
lice
Svaki novi zakon ili propis I kona - evidentiranje
bitan za oblast evidnetira
Analiza teksta zakona
Prepoznavaje odredbi
koje se odnose na oblasti
Zadueno delovanja FM.520.10 - Lista za-
5 P/E U/I kona i drugih akata
lice Konsultacije sa relevantnim sa merama
sluama
Utvrivaje mera koje treba
preduzeti
P/E U FM.520.10 -
Vlasnik Lista zakona i drugih
6 Planiranje i realizacija mera akata sa merama
procesa Normativni i planski
P I dokumenti
P Normativni i planski
U dokumenti
Zadueno Evidentiranje da je mera
7 FM.520.10 - Lista za-
lice provedena kona i drugih akata
I
P/E sa merama
Tokom interne provere EMS FM.520.10 - Lista

i OHSMS vri se provera P/E U zakona
Interni audi- FM.823.01 - Izvetaj
8 usaglaenosti sa zakonskim i
tor interne provere
drugim zahtevima P I ocena usaglaenosti
sa zakon. zahtev.
Na kraju godine pravi se Izvetaj za preispiti-

Zadueno vanje EMS i OHSMS
9 pregled efektivnosti primene P/E I
lice od strane rukovod-
zakonskih i drugih zahteva stva
112 P

U Tabeli - 5.2.3.3-1 [33] ilustrativno je prikazana delimina lista zakona i propisa u
primeni za oblasti ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti i protivpoarne zatite koja se
vodi u jednoj organizaciji. Lista sadri i glavne zahteve i mere koje treba preduzeti za
ispunjenje tih zahteva. Postoji rubrika u kojoj se denie dokument u koji se mera prime-
njuje ili koji je potvrda izvrenja mere. Na kraju se vodi evidencija statusa u efektivnosti
provedenih mera.
Dokument u
Tabela - 5.2.3.3-1 Glavni zahtevi i mere Status / efek-
Rok koji je odredba
Zakoni i propisi u primeni po zahtevima tivnost mera
primenjena
ivotna sredina
Zakon o zatiti ivotne
sredine
Zatita ivotne sredine
(Sl.glasnik RS, br. Sva pratea do-
i uravnoteen odnos
135/2004) kumenta iz drugih
privrednog razvoja Stalno 100%
Zakon o izmenama i Zakona Pravilnika
delatnosti i ivotne
dopunama Zakona o zatiti i sl.
sredine
ivotne sredine (Sl.glasnik
RS,br.36/2009)
Kategorizacija i izrada Procedura upravl- Zbrinuti
Zakon o upravljanju kataloga otpada, janja otpadom otpadi koji su
otpadom (Sl.glasnik selekcija i sakupljanje Pravilnik o obuhvaeni
Stalno
RS,br.36/2009) na mestu nastanka, unutanjem redu zakonskom
privremeno skladitenje, i zatiti ivotne regulativom
odnoenje otpada sredine
Klasikacija ,pa-
Zakon o hemikalijama (Sl.
kovanje, skladitenje,
glasnik RS,br.36/2009) Stalno Sigurnosna lista 100%
stavljanje u promet ,
rukovanje .
Pravilnik o nainu postu-
Kategorizacija i izrada
panja sa otpacima koji Procedura upravl-
kataloga otpada ,
imaju svojstva opasnih Stalno janja otpadom 100 %
selekcija i smetaj u
materija (Sl. glasnik RS
privremena skladita
,br.12/95 )
Reenje br.311-
19-044/2008-
01
Pravilnik o uslovima o
Agencija za
nainu razvrstavanja pa- Dobijanje Reenja o 12.03.2008
Reenje o katego- reciklau
kovanja i uvanja sekun- kategorizaciji za ot- 4 puta
rizaciji otpada Dobijeno
darnih sirovina (Sl.glasnik padni mulj iz talonika godinje
miiljenje o
RS br.55/2001)
kvalitetu otpad-
nih vovoda za 4
merenja u 2009
O

113
Dokument u
Rok koji je odredba
primenjena
Sakupljanje
Zakon o ambalai i
,skladitenje, tretman, Procedura Uprav-
ambalanom otpadu (Sl. Stalno 100 %
odlaganje i predaja ljanje otpadom
glasnik RS,br.36/2009)
ambalanog otpada
Organizovanje poslova Ugovor sa Grad-
Odluka o odravanju u komunalnoj delatnosti skim komunalnim
istoe (Sl. list grada , odravanje istoe, preduzeem
Stalno 100%
Beograda, br.27/2002 i pravilno odlaganje /u pripremi/
11/2005. i odvoenje kunog Potvrda o iznetom
smea smeu /meseno/
Zakon o zatiti vazduha
(Sl.glasnik RS,br.36/2009)
Izvetaj o merenju
Merenje emisije opasnih Sprovedeno
Pravilnik o graninim AD Zatita na
i tetnih materija u 10.03.2008 Izvetaj br.21-
vrednostima emisije nainu radu i zatita
vazduh iz kotlarnice 311/4
i rokovima merenja i evi- ivotne sredine
dentiranju podataka (Sl.
Glasnik RS br.30/97)
Akt o proceni
rizika
Zakon o zatiti od buke u
Identikacija mesta Izvetaj o rezulta-
ivotnoj sredini (Sl.glasnik 2009 Sprovedeno
izvora buke tima merenja
RS,br.36/2009)
Procedura na-
bavke
Akt o proceni
Pravilnik o dozvoljenom rizika
Sprovedeno
nivou buke u Merenje nivoa buke u Izvetaj o rezulta-
2009 Dobijen izvetaj
ivotnoj sredini(Slubeni radnoj sredini tima merenja
br. 21-1133/2
glasnik RS,br.54/92) Procedura na-
bavke
Bezbednost i zdravlje na radu
Ugovor sa zdravstven-
om ustanovim Milutin
Akt o proceni
Zakon o bezbednosti i Ivkovi
rizika, Pravilnici,
zdravlju na radu (Sl.glasnik Preduzimanje svih pro- Stalno 100 %
struni nalazi,
RS, br. 101/05) pisanih mera iz oblasti
izvetaji, zapisnici
bezbednosti i zdravlja
na radu
Stalna primena
zakonskih odredbi , Pojedinani
Zakon o radu (Sl.glasnik RS, odredbi Pojedinanog kolektivni ugovor,
Stalno 100%
br24/05 i 61/05) kolektivnog ugovora i Kolektivni ugovor
Kolektivnog ugovora o BZR
o BZR
114 P

Dokument u
Rok koji je odredba
primenjena
Lekarski pregledi radi
utvrivanja sposob-
Lekarski izvetaji;
nosti za rad: predhodni
Evidencija o
Zakon o zdravstvenoj ,periodini kontrolni i
zaposlenima
zatiti (Sl.glasnik RS,br. ciljani, edukacija za- Stalno 100%
osposobljenim za
107/2005) poslenih za bezbedan i
zdrav i bezbedan
zdrav rad;
rad(obrazac 6);
Organizacija i vrenje
unutranje kontrole
nad ispunjavanjem Pravilnik o orga-
propisanih uslova nizaciji i trajnom
Zakon o bezbednosti u
rada vozaa, nad vrenju kontrole
saobraaju (Sl.glasnik SRS,
tehnikom ispravnou Stalno nad ispunjavan- 100 %
br 3/82;15/84,5/86,21/
vozila, zdravstvenih jem propisanih us-
90,28/91)
uslova koje moraju da lova bezbednosti
ispunjavaju vozai i saobraaja.
drugih mera u skladu
sa propisima.
Osposobljavanje
radnika za zdrav i bez-
Obrazac (6)
bedan rad
Pravilnik o zatiti na radu
Lekarski pregledi za
pri izvoenju graevinskih Izvetaj sa lekar-
rad na visini Stalno 100 %
radova (Sl.glasnik skog pregleda
RS,br.53/97 Elaborat
Elaborat ureenja
Kolektivni ugovor
gradilita
Primena LZS
Pravilnik o optim merama
Osposobljavanje
zatite na radu od opasnog Obrazac (6)
radnika za zdrav i bez-
dejstva elektrine struje u
bedan rad
objektima namenjenim za Stalno Izvetaj sa lekar- 100 %
Lekarski pregledi
rad, radnim prostorijama i skog pregleda
na radilitima (Sl. Glasnik Kolektivni ugovor
Primena LZS
SRS, br. 21/89)
O

115
Dokument u
Rok koji je odredba
primenjena
Obrazac (6)
Pravilnik o zatiti na radu Osposobljavanje
Akt o proceni
pri odravanju motornih radnika za zdrav i bez-
rizika
vozila i prevozu mo- bedan rad Stalno 100%
Izvetaj sa leka-
tornim vozilima (Sl. List Lekarski pregledi
rskog
SFRJ,br.55/65) Primena LZS
Kolektivni ugovor
Pravilnik o zatiti na radu Akt o proceni

Tehnoloki postupci
pri utovaru tereta u teretna rizika
Primena LZS
motorna vozila i istovaru Stalno Kolektivni ugovor 100 %
Lekarski pregledi
tereta iz takvih vozila (Sl. Izvetaj sa leka-
list SFRJ,BR.17/66) rskog
Pravilnik o sredsvima line
zatite na radu i linoj
zatitnoj opremi (Sl.list SFRJ Obezbeivanje svakom
,br. 35/69) zaposlenom korienje
Pravilnik o preventivnim sredstava i opreme za
merama za bezbedan i linu zatitu na radu . Stalno Kolektivni ugovor 100 %
zdrav rad pri korienju
sredstava i opreme za linu Kontrola primene
zatitu na radu l.7st.2.
Zakona o BZR (Sl. glasnik
RS br.101/05)
Organizovanje i
praenje periodinih
Pravilnik o postupku pre- pregleda
Struni nalazi
gleda i ispitivanja opreme Ispitivanje uslova 100%
Ugovor sa AD
za rad i ispitivanja uslova radne okoline (mik- Dobijen izvetaj
Zatitom
radne okoline (Sl,glasnik RS roklime, br. 21-1133/2
28.07.2009
br.94/06,108/06 osvetljenosti,
buke i hemijskih
tetnosti) .
Pravilnik o predhodnim i
periodinim pregledima Izvetaji zdravst-
Izdvojena mesta sa
zaposlenih na radnim mes- vene ustanove
poveanim rizikom po 100%
tima sa poveanim rizikom o izvrenom
Aktu o proceni rizika
(Sl. glasnik RS pregledu
br.120/2007 )
Pravilnik o opremi i
Nabavka prirunih Akt o proceni
postupku za pruanje
apoteka rizika
prve pomoi i organizo-
Obuavanje jednog Izvetaj zdravst- 100%
vanje slube spasavanja
dela zaposlenih za vene ustanove o
u sluaju nezgode na radu
pruanje prve pomoi izveenoj obuci
(SL.list SFRJ,br.21/71
PP zatita
116 P

Dokument u
Rok koji je odredba
primenjena
Preduzimanje pre-
ventivnih mera za
Planovi zatite od
spreavanje izbi-
poara
janja i irenja poara,
Pravilnik o zatiti
otkrivanje i gaenje
od poara
Zakon o zatiti od poara poara ,spasavanje
Operativne karte
(Slubeni glasnik RS, ivota ljudi i imovine Svi planovi
gaenja poara
br.111/09 i Slubeni glas- ugroenih poarom, Stalno se operativno
Izvod iz pravilni-
nik RS,br.53/93,67/ kao i pruanje pomoi sprovode
ka o zatiti od
93,48/94). u otklanjanju pos-
poara
ledica prouzrokovanih
Plan o postupanju
poarom.
u vanrednoj situ-
aciji - poar
Provera ispravnosti
mobilne opreme za
l. 43 Zakona o zatiti
gaenje poetnih po-
od poara ( S. gl. RS br. Svakih 6 Izvetaj o servi-
ara ( servisiranje svih
111/09 i 48/94) i prepo- meseci siranju aparata 100%
vrsta runih i prevoznih
ruke proizvoaa aparata i FM.630.55
vatrogasnih aparata
skladu sa Standardom.
za poetno gaenje
poara
l. 43 Zakona o zatiti Ispitivanje elinih boca
od poara (S. Gl. RS br. vatrogasnih aparata sa
Svakih 5 50 % realizaci-
111/09 i 48/94) i l. 2 komprimovanim gaso- Struni nalaz
godina ja u 2009 a
Pravilnika o tehnikim vima na hladan vodeni od ovlatene kue
50% u 2010
normativima pokretne pritisak HVP ( CO2,
zatvorene sudove. halon, inergeni i sl.).
l. 43 Zakona o zatiti Ispitivanje posuda S
od poara ( S. Gl. RS br. aparata za gaenje Svakih 2 50 % realizaci-
Struni nalaz
111/09 i 48/94) JUS Z poetnih poara pra- godina ja u 2009 a
od ovlatene kue
C2.002 i preporuke pro- hom na hladan vodeni 50% u 2010
izvoaa aparata i opreme. pritisak HVP.
l. 43.2 Zakona o zatiti
Tehnika kontrola sa
od poara ( S. Gl. RS br.
merenjem pritiska i
111/09 i 48/94) i l. 38
protonog kapac- Najmanje 1 Izvetaj o kontroli
Pravilnika o tehnikim
iteta vode u hidrantskoj godinje pritiska 100%
normativima za hidrantsku
mrei ( unutranjoj i FM.630.54
mreu za gaenje poara (
spoljanoj) sa kontrolom
S. list. SFRJ br. 30/91).
opreme.
O

117
Dokument u
Rok koji je odredba
primenjena
l. 43 Zakona o zati-
ti od poara ( S. Gl. RS
Ispitivanje nepropusnos-
br.111/09 i 48/94) i l. Najmanje 1 50 % realizaci-
ti hidrantskih crevana
40 Pravilnika o tehnikim godinje Struni nalaz ja u 2009 a
vodeni pritisak do 7
normativima za hidrantsku 50% u 2010
bara sa talkiranjem.
mreu za gaenje poara (
S. list. SFRJ br. 30/91).
Redovna provera
od poara ( S. Gl. RS br. Ovlateni servis
ispravnosti, servisiranja
111/09 i 48/94) i l. 70 Najdue 2 Market Stojanovi
i odravanja stabilnog
Pravilnika o tehnikim meseca 100%
sistema za automatsku
normativima za stabilne meseni izvetaj o
detekciju i dojavu od
instalacije za dojavu poa- stanju
poara i alarmiranje.
ra ( S. list. SRJ br. 87/93).
Periodini pregled
l.44 Zakona o zatiti
ispravnosti, servisiranja
i odravanja sistema za Ovlateni
111/09 i 48/94) i l.
automatsku detekciju Najmanje 1 servis Market
72 i l. 73 Pravilnika o
i dojavu poara i godinje Stojanovi 100%
tehnikim normativima
alarmiranja i ienje i meseni izvetaj o
za stabilne instalacije za
funkcionalno ispitivanje stanju
dojavu poara ( S. list. SRJ
automatskih jonizujuih
br. 87/93).
detektora poara.
l. 44.1 Zakona o zatiti
od poara ( S. Gl. RS br. Detaljan pregled i
111/09 i 48/94) i l. 75 spravnosti, servisir-
Pravilnika o tehnikim anje i merenje otpora
Najmanje Ovlateni
normativima za stabilne izolacije i Uzemljenje
jednom u 5 servis Market Planirano u
instalacije za dojavu poa- stabilnog sistema za
godina Stojanovi 2010 -100
ra ( S. list. SRJ br. 87/93). automatsku detekciju i
Zakon o zatiti od jonizujuih dojavu poara.
zraenja i o nuklearnoj Merenje jonizujueg
sigurnosti (Sl.glasnik zraenja
RS,br.36/2009)
Ovlateni servis
111/09 i 48/94) i l. Servisiranje pro-
Market Stojanovi
109 i l. 120 Pravilnika vera ispravnosti i Svakih 6

o tehnikim normativima voenja evidencije meseci 100%
za elektrine instalacije protivpanine rasvete i
meseni izvetaj o
niskog napona ( S. list. SFRJ AKU baterija.
stanju
br. 53 i54/88 i S.list SRJ
br.28/95).
118 P

Dokument u
Rok koji je odredba
primenjena
Pravilnik o tehnikim
normativima za elktri- Merenje otpora Svake 2
Licencirana Sprovesti do
ne instalacije niskog elektrinih instalacija godine
ustanova kraja 2010
napona Sl.list SFRJ BR.
53/88,54/88,28/95
Kontrola i merenje
Pravilnik o tehnikim
otpora uzemljenja gro-
normativima za zatitu Jednom
mobranske instalacije Licencirana Sprovesti do
objekta od atmosferskog godinje
za zatitu objekta od ustanova kraja 2010
pranjenja ( S.list SRJ
atmosferskog pran-
br.11/96).
jenja
Datum: 2010-04-01
5.3 CILJEVI I PROGRAMI
Ciljevi vam se ine najbliim kada ste na poetku puta.

Zhatevi ISO 14001, taka 4.3.3 i OHSAS 18001, take 4.3.3 i 4.3.4
CILJEVI
Organizacija mora da utvrdi (uspostavi, primeni) i odrava dokumentovane ciljeve (opte ili
strateke i posebne ili taktike i operativne) ivotne sredine i zdravlja i bezbednosti na radu za
svaku relevantnu funkciju i svaki nivo u organizaciji.
Ciljevi moraju biti merljivi kad god je to mogue, i usklaeni sa politikom ivotne sredine, odnos-
no zdravlja i bezbednosti na radu, ukljuujui posveenost prevenciji zagaenja, povreda i obo-
lenja, usklaenost sa odogovarajuim zakonskim i drugim zahtevima sa kojima se organizacija
saglasila, uz kontinualna poboljavanja.
Pri utvrivanju i preispitivanju ciljeva organizacija mora da razmatra (uzme u obzir):
- svoje zakonske i druge zahteve sa kojima se usaglasila,
- znaajne aspekte ivotne sredine odnosno opasnosti i rizike vezane za zdravlje i bezbed-
nost na radu u okviru svog delokruga,
- svoje tehnoloke opcije,
- nansijske, operativne i poslovne potrebe, kao i
- stanovita zainteresovanih strana.
PROGRAMI
Organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava programe(e) ivotne sredine, onosno zdrav-
lja i bezbednosti na radu za ostvarivanje ciljeva. Program(i) moraju da sadre kao minimum:
- odgovornosti i ovlaenja imenovanih za ostvarivanje ciljeva za svaku odgovarajuu funk-
ciju i nivo organizacije i
- sredstva i rokove za u kojima ciljevi treba da budu ostvareni.
Programi se moraju preispitivati u redovnim planiranim vremenskim intervalima i ako je neo-
phodno aurirari kako bi se obezbedilo ostvarivanje ciljeva.
O

119
5.3.2 Opte
Na slici 5.3.2-1 prikazan je redosled aktivnosti kod izrade i primene EMS i OHSMS
kombinovanim pritupom odozgo i odozdo. Nakon inicijalne provere u prvom koraku sukce-
sivno se primenjuju oba pristupa uz naizmenino angaovanje najvieg rukovodstva, ti-
mova za EMS i OHSMS i svih zaposlenih. Redosled glavnih koraka je oznaen brojevima
u pravougaonicima tih aktivnosti.
Drugi korak ini rukovodstvo donoenjem politike ivotne i radne sredine kao izraz
ozbiljnosti namera i kao okvir za sve ostale aktivnosti.
Slika 5.3.2-1: Redosled aktivnosti kod uvoenja EMS i OHSMS
Trei korak je masovno utvrivanje aspekata ivotne sredine i opasnosti po zdravlje i

bezbdnost na radu za sve kategorije aktivnosti, tehnologije, proizvoda, usluga, itd. Nosi-
oci ovih aktivnosti su direktori sektora uz ukljuivanje nieg rukovodstva i zaposlenih.
etvrti korak, koji se radi uporedo sa utvrivanjem znaaja aspekata i rizika opas-
nosti, je analiziranje i sistematizovanje zakonskih i drugih zahteva iz ovih oblasti koji se
odnose na delatnost organizacije.
120 P

Peti korake je utvrivanje i odobravanje ciljeva. Ciljevi se rade na osnovu:
a. politike ivotne sredine koje deniu okvir u pogledu irine ciljeva i veliine
njihovih indikatora,
b. vrednovanja znaaja aspekata ivotne sredine tako to se aspekti grupiu po
vrstama za sve aktivnosti i proizvode u organizaciji,
c. zakonskih i drugih zahteva po pojednim aspektima.
Na osnovu rezultata navedenih aktivnosti primenom dva pristupa rade se programi
upravljanja ivotnom i radnom sredinom. Ovi programi sadre za svaki znaajni aspekt i
rizinu opasnost mere, nosioce njihove realizacije i potrebne resurse za njihovu eliminaciju,
smanjenje i/ili upravljanje. Programi upravljanja EMS i OHSMS su dinamiki dokumenti
koje potpisuju direktori sektora odnosno vlasnici procesa, overava PRIMS, a odobrava
direktor organizacije.
Programi obino ne sadre (ponavljanje) obaveza za izradu normativnih dokume-
nata iz EMS i OHSMS (procedure, uputvstva, obrasci itd.), poto su ovi dokumenti ve
planirani u okviru projekta uvoenja ovih standarda/sistema. Oni sadre konkretne mere
za primenu navedenih procedura, uputstva, obrazaca, itd., kroz narednu fazu primena
i sprovoenje (slika 5.3.2-1). To praktino znai da se provoenje mera iz programa i
izrada zahtevanih normativnih dokumenata, kod projektovanja EMS i OHSMS, odvija
paraleno, dok se normativni dokumenti ne usvoje i ponu sa primenom. Nakon toga, pri-
menom odreene procedure i uputstva, realizuju se programske aktivnosti.
Tokom preispitivanja EMS i OHSMS od strane rukovodstva vri se i preispitivanje sta-
tusa i efektivnosti samih programa. Na osnovu zakljuaka preispitivanja moe da doe
do utvrivanja novih ciljeva iz oblasti ivotne i radne sredine koji zahtevaju move pro-
gramske mere.
Programi EMS OHSMS redovno se auriraju i inoviraju pojavom novih zakonskih i
drugih zahteva, uvoenjem novih tehnologija, novih proizvoda, opreme, sirovina i slino.
Razvojem IMS u organiozaciji vri se intgrisanje ciljeva ivtone i radne sredine sa cilje-
vima kvaliteta, sa nansijskim i drugim nenansijskim ciljevima organizacije. Integrisani
ciljvi se potom integriu u streteke planove i u godinji biznis plan organizacije. Na taj
nain se postepeno vri i integrisanje programa ivotne i radne sredine u redovni biznis
plan organizacije, a time i u poslovne procese i redovne aktivnosti organizacije.
Ovakav pristup omoguuje da organizacija izgradi novu poslovnu kulturu u koju su
svi zaposleni usvojili nov stil rada i ponaanja koji, pored ispunjenja zahteva korisnika,
podrazumeva i ouvanje ivotne i radne sredine.
Referenti dokumenti:
Program upravljanja ivotnom sredinom
Program upravljanja zdravljem i bezbednou na radu
O

121
5.3.3 Ciljevi ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu
Organizacija utvruje, uspostavlja i odrava za svaku poslovnu funkciju (i proces) i

svaki nivo u okviru organizacije dokumentovane opte i posebne ciljeve, ivotne sredine,
zdravlja i bezbednosti na radu. Jo detaljnije ciljevi se deniu za karakteristine as-
pekte ivotne sredine za odreene kategorije aktivnosti i proizvoda odnosno opasnosti
po zdravlje i bezbenost na radu za odreena radna mesta.
Opti (strateki) ciljevi su ukupni ciljevi postizanja efektivnosti uinka ivotne sredine
i performansi zdravlja i bezbednosti na radu, usklaeni sa odgovarajuim principima
politike ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu. Oni uzimaju u obzir i nalaze
dobijene preispitivanjima, stanja ivotne sredine i aspekte ivotne sredine, zakonske i
druge zahteve kao i performanse zdravlja i bezbednosti na radu odnosno rezultate iden-
tikacije opasnosti, procene rizika i upravljanja rizikom. Ovi ciljevi se utvruju na dui
vremensi period od 4 do 5 godina.
Posebni (taktiki i operativni) ciljevi ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu se
utvruju u cilju ostvarivanja optih ciljeva u toku odreenog vremenskog perioda (najee
godina dana ili krae). Posebni ciljevi moraju biti merljivi, proverljivi, izazovni i ostvarivi.
Svaki cilj je odreen sa tri dimenzije:
dimenzijom korisnika (stakeholders) zainteresovanog za njegovo ostvarenje2,
kroz koju se deniu aspekti ciljeva,
dimenzijom performansi cilja iskazanoj kroz merljive indikatore i
vremenskom dimenzijom kada se oekuje ostvarenje cilja.
PRIMER OPTIH - STRATEKIH CILJEVA IVOTNE SREDINE
tednja neobnovljivih prirodnih sirovina i energenata,
plansko obnavljanje obnovljivih i sporoobnovljivih prirodnih sirovina i enegena-
ta,
tednja energije i goriva,
smanjenje isputanja zagaujuih materija u vazduh,
smanjenje i propisno odlaganje i odvoenje otpada,
smanjenje isputanja zagaujuih materija u vodu,
eliminisanje isputanja zagaujuih materija u zemlju,
razvoj proizvoda bez (sa minimalnim) uticajem na ivotnu sredinu u toku proiz-
vodnje, upotrebe i odlaganja na otpad,
poveanje procenta reciklae iz odbaenih proizvoda i delova,
upravljanje uticajem sirovina na ivotnu sredinu,
jaanje ekoloke svesti zaposlenih i drutvene zajednice u kojoj posluje orga-
nizacija.
2 Zainteresovana strana za ciljeve ivotne sredine su budue generacije, koje zastupa drutvo.
Zainteresovana strana za ciljeve zdravlja i bezbednosti na radu su prvenstveno zaposleni
122 P

PRIMER OPTIH - STRATEKIH CILJEVA ZDRAVLJA I BEZBEDNOSTI NA RADU
snienje nivoa rizika opasnosti po vrstama
eliminisanje ili smanjenje uestalosti incidenata,
smanjenje povreda na radu,
smanjenje izgubljenih radnih sati usled povreda,
smanjenje bolovanja,
smanjenje buke,
smanjenje broja prekraja primene zatitnih mera,
smanjenje broja nedostataka na opremi,
nedostatak dozvola na opasnim radnim mestima,
obuenost radnika za opasna radna mesta,
porast radne discipline,
porast svesti i zadovoljstva zaposlenih,
smanjenje oteenja opreme i zgrada,
smanjenje prekida proizvodnje i kanjenja.
U tabelama 5.5.3-1 i 5.5.3-2 dati su ilustrativni primeri optih i posebnih ciljeva ivotne
sredine i zdravlja i bezbednosti na radu sa konkretnim indikatorima za njihovo ostvarenje
[33]. Uoljivo je da je za pojedine ciljeve denisano vie indikatora koji ukazuju na odnos
pojedinih delova organizacije prema ivotnoj i radnoj sredini.
Tabela 5.3.3-1: Primer stratekih i taktikih ciljeva ivotne sredine sa indikatorima

Opti ciljevi
RB Posebni ciljevi ivotne sredine Indikator / pokazatelj
ivotne sredine
Dinara / zaposlenom
Smanjenje potronje elektrine energije kWh / m2 izdatog prostora
kWh / kg proizvoda
Dinara / zaposlenom
Smanjenje potronje vode m3 / zaposlenom
Dinara / zaposlenom
Smanjenje potronje Dizela D2 i EKO 3 Tona / asovi rada mehanizacije
tednja prirod- Dinara
1. Smanjenje potronje Loz ulja
nih resursa Tona
Dinara
Praenje potronje Benzina Litara / preenom km
Dinara
Smanjenje potronje gasa za loenje m3
Dinara / zaposlenom
Smanjenje potronje papira Ukupno kilograma
O

123
Opti ciljevi
ivotne sredine
Selekcija, sakupljanje i predaja papira Koliina predatog papira u
odnosu na nabavljeni > 85%
Selekcija, sakupljanje i predaja PET
Smanjenje, pro- Predaja PET ambalae 100%
ambalae
pisno odlagan-
2. je i odvoenje Selekcija, sakupljanje i predaja PVC Predaja PVC 100%
folija
neopasnog
otpada. Selekcija, sakupljanje i predaja PVC Predaja PVC (cevi, creva, izo
(cevi ,creva, izolacioni kablovi) kablovi) 100%
Selekcija, sakupljanje i predaja metal- Predaja metalnog otpada 100%
nog otpada
Koliina predatih u odnosu na
Selekcija, sakupljanje i predaja tonera nabavljene tonere > 95%
Selekcija, sakupljanje i predaja starih Predaja rashodovanih raunara
raunara 100%.
Selekcija, sakupljanje i predaja neon- Sakupljene i predate neonske
skih cevi cevi 100%
Do juna 2008 dostii 100%
Selekcija, sakupljanje i predaja starih sakupljena i predaja svih aku-
Smanjenje, akumulatora mulatora.
propisno odla-
Selekcija, sakupljanje i predaja starog Proceant predatog starog ulja u
3. ganje i odvo- ulja odnosu na nabavljeno >85%
enje opasnog
Selekcija, sakupljanje i predaja anti- Proceant predatog antifriza u
otpada. friza odnosu na nabavljeni >85%
Selekcija, sakupljanje i predaja starih Koliina predatih guma u odnosu
guma na nabavljenje 100%
Selekcija, sakupljanje i predaja de- Prikupljen i uredno odloen
lova, upotrebljen pucval i sl. pucval 100%
Deponovanje azbestnih otpadnih
maretijala (salonit ploe , azbestni Deponovanje azbesta 100%
njurevi-zaptivne pletenice)
Smanjenje emisija estica i gasova iz Emisija estica u okviru doz-
kotlarnice (SO2, NOx, CO i CO2) voljenih granica
Emisija estica u okviru doz-
voljenih granica
Smanjenje emisija estica i gasova iz 100% eliminacija pojave varnica
Smanjenje viljukara na izduvnim gasovima
isputanja Eliminisanje curenja gasa 100%
Smanjenje neusaglaenosti <1
4. zagaujuih
materija u Spreavanje pojave poara u skladitu 100% eliminacija pojave poara
i cisterni mazuta i lo ulja u skladitu i cisterni
vazduh
Eliminisanje emisija estica uglja
Smanjenje curenja gasa u skladitu i 100%
pri distribuciji Smanjenje neusaglaenosti < 1
Izvoenje internih i eksternih radova Eliminisanje emisija gasova i
bez negativnog uticaja na ivotnu praine 100%
sredinu
124 P

Opti ciljevi
ivotne sredine
Eliminisanje 100% isputanja

ulja, antifriza, boja i lakova, ma-
zuta i lo ulja tokom sladitenja i
pretakanja
100% spreavanje sapiranja
Smanjenje isputanja zagaujuih ma- ugljene praine sa deponije uglja
terija skladitenih proizvoda 100% eliminisati curenje
uskladitene aku kiseline
100% eliminsati isuputanje ulja
tokom odravanja vozila
Broj neusaglaenosti < 1
100% eliminisanje isputanja
Eliminisanje isputanja ulja, aditiva, ulja, aditiva i premaza
premaza, itd. u skladitima Broj neusaglaenosti < 1
Eliminisanje isputanja otpada u putni- Skupljanje i predaja 100%
kom pristanitu otpada iz putnikih brodova
Spreavanje incidenata i akcidenata Bez incidenata i akcidenata na

na eleznikom saobraaju eleznikom saobraaju
Smanjenje Spreavanje incidenata prilikom Bez incidenata prilikom uplov-

isputanja uplovljavanja u bazen u Luke usled ljavanja u bazen u Luci Beograd
5. zagaujuih niskih voda usle niskih voda
materija u Spreavanje incidenata prilikom uplo- Broj incidenata prilikom uplov-
zemlju i vodu vljavanja u bazen u Luke usled jakog ljavanja u bazen usled jakog
vetra vetra = 0
Spreavanje isticanja goriva tokom 100% eliminisati isticanje
pretakanja
Spreavanje isticanja goriva tokom 100% eliminisati isticanje
napajanja broda
Smanjenje zagaenja zemljita i voda Voda iz prelivne jame u doz-
prilikom procesa pranja vozila voljenim granicma
Spreavanje zagaenja sredstvima za Korienje neutralnih sredtava
deratizaciju, dezinfekciju i dezin- pranja
sekciju
Spreavanje zagaenja uljem kod 100% eliminisati prosipanja
odravanja vozila
Spreavanje zagaenja kod 100% eliminisati zagaenje
odravanja mehanizacije
Eliminacija izlivanja septikih jama, 100% eliminisati isticanje
sanitarnih i fekalnih voda
Eliminisanje zagaenja usled izlivanja 100% eliminisati zagaenje
atmosferske vode
Eliminisanje zagaenja usled izlivanja 100% eliminisati izlivanje
ulja iz trafo stanica
O

125
Opti ciljevi
ivotne sredine
Broj incidenata usled otkidanja

Spreiti otkidanje plovila sa sidrita plovila sa sidrita <1
Spreiti incidente (prevrtanje, oteenje Broj incidenata tokom manevri-
itd.) tokom ulaska i manevrisanja sanja <1
broda u bazenu
Spreavanj izlivanja vode iz bazena Spreavanje ilivanja 100%
kod visokog vodostaja Dunava
Smanjenje
isputanja Spreavanje zagaenja vode
zagaujuih Spreavanje zagaenja vode pri
6. pri odravanju plovnih objekata
odravanju plovnih objekata
materija u 100%
vodu Spreavanje curenja mazuta
Spreavanje curenja mazuta iz siste- iz sistema kotlarnice na mazut
ma kotlarnice na mazut 100%
Smanjiti zagaenje vode kroz
Smanjiti zagaenje vode kroz sani- sanitarnu i fekalnu kanalizaciju
tarnu i fekalnu kanalizaciju 100%
Smanjenje zagaenja vode kroz kinu Smanjenje zagaenja vode kroz
kanalizaicju kinu kanalizaicju 100%
Smanjenje zagaenja rasutom
Smanjenje Smanjenje zagaenja rasutom robom robom tokom pretovara 100%
isputanja tokom pretovara Broj incidenata kod korisnika <1
zagaujuih
7.
materija u
Spreavanje pojave poara u trafo
vazduh, vodu, Broj poara <1
stanicama
zemlju
Jaanje
ekoloke svesti
zaposlenih
Broj akcija za podizanje eko
8. i drutvene Pozitivan stav o zatiti ivotne sredine svesti >3
zajednice u
kojoj posluje
organizacija
126 P

Tabela 5.3.3-2: Primer stratekih i taktikih ciljeva zdravlja i bezbednosti na radu sa
indikatorima [33]
Opti ciljevi zdravlja i Posebni ciljevi zdravlja i bez-
R.B bezbednosti na radu Indikator / pokazatelj
bednosti na radu
Zagaenje radne okoline u
Bezbedna i zdrava radna okoli- granicama dozvolejnih (CO2, S,
na praina, itd),
1. Snienje nivoa rizika
opasnosti i tetnosti Smanjenje nivoa buke Nivo buke < 75dB
Smanjenje negativnog uticaja Ispravnost sredstava rada,

sredstava rada, alata i pribora alata i pribora > 90%
Bez incidenata usled tempera-
Eliminisanje incidenata usled kli- ture >40C, <-20C
matskih uslova Bez incidenata usled strujanja
Eliminisanje i smanjenje vazduha >17,2 m/s
2. uestalosti incidenata
Smanjenje incidenata koje Broj incidenata < 2 incidenta
izazivaju druga lica godinje
Smanjenje incidenata u procesi- Broj incidenata < 10 incidenata
ma rada godinje
Broj povreda na radu usled
Smanjenje povreda na radu ust- mehanikih opasnosti < 2
ed mehanikih opasnosti godinje
Smanjenje povreda na Smanjenje povreda na radu usted Broj povreda na radu usted
3. radu usted direktnog i indirektnog do- elektrinih opasnosti < 2 go-
dora sa elektrinom energijom. dinje
Smanjenje ostalih povreda na Broj ostalih povreda na radu <
radu 2 godinje
Smanjenje Eliminisanje profesionalnih obo-
4. profesionalnih oboljenlja lenja Broj profesionalnih obolenja = 0
Smanjenje obolenja u Eliminisanje obolenja u vezi sa Broj obolenja u vezi sa radom

5. vezi sa radom radom =0
Smanjenje broja interno utvrenih Broj utvrenih prekrsaja < 20
Smanjenje broja prekraja godinje
6. prekraja usled
neprimenjivanja Smanjenje broja externo utvrenih Broj urvenih prekraja po
zatitnih mera
prekraja inspekcijskom pregledu < 5
sposobljenost radnika za rad sposobljenost radnika za rad
na radnim mestima sa poveanim na radnim mestima sa povea-
rizikom nim rizikom 100%
sposobljenost radnika
7. za rad na radnim Obuenost zaposlenih za BZR
mestima sa poveanim Obuenost zaposlenih za BZR 100%
rizikom i ostalih radnika
Profesionalno i drugo Broj asova obuke po zaposle-
obuavanje nom > 3 casova godisnje
Smanjenje oteenja Smanjenje steta na saobracajnoj
8. ureaja, opreme i infrastrukturi < 1.200.000 din / godisnje
objekata
O

127
5.3.4 Programi upravljanja ivotnom sredinom,
zdravljem i bezbednou na radu
Koncipiranje programa upravljanja ivotnom sredinom odnosno zdravljem i bezbednou

na radu, obzirom na zainteresovane strane i nain grupisanja mera, u praksi polazi od
razliitih elemenata.
Program upravljanja ivotnom sredinom se radi u sledeim koracima kako je prika-
zano na slici 5.3.4-1:
iz tabele 5.3.3-1 u kojoj su denisani ciljevi uzimaju se posebni (taktiki) ciljevi
i njihovi indikatori. Ovi ciljevi se odnose na aspekte i uticaje koji su grupisani iz
svih aktivnosti i proizvoda prema vrsti cilja.
iz tabele 5.2.1.52 u kojoj je izvreno vrednovanje znaaja aspekata ivotne
sredine, koji se odnose na odreene aktivnosti i proizvode, uzima se ocena i
rang znaajnosti,
u programu se utvruje mere za eliminisanje, smanjenje ili upravljanje aspek-
tima i uticajima, nosioci realizacije mera, potrebni resursi i rokovi.
Slika 5.3.4-1: Pristup kod izrade programa upravljanja ivotnom sredinom
Program upravljanja zdravljem i bezbednou na radu se radi u sledeim koracima,

kako je prikazano na slici 5.3.4-2:
iz tabele 5.2.2.3-1 u kojoj je izvrena identikacija opasnosti i tetnosti na rad-
nom mestu i radnoj sredini grupiu se radna mesta sa srodnim radnim uslovima i
prenose se opasnosti i tetnosti vezane za njih zajedno sa indeksom rizika,
u programu se deniu mere koje treba primeniti za eliminisanje, sniavanje
opasnosti ili upravljanje rizikom, hitnost primene mera, odgovorni za sprovoenje
mera, resursi i rokovi,
pri denisanju mera uzimaju se u obzir odgovarajui ciljevi denisani u tabeli
5.3.3-2.
128 P

Slika 5.3.4-2: Pristup kod izrade programa upravljanja
zdravljem i bezbednou na radu
U Tabeli 5.3.4-1 dat je primer opteg modela programa upravljanja ivotnom sredi-
nom koji se moe primeniti u svakoj organizaciji uz neophodna prilagoavanja.
U Tabelama 5.3.4 - 2, 3, 4, 5 ,6, 7 i 8 dati su ilustrativno, primeri delova konkretnih
programa [33]:
mera tednje prirodnih resursa,
upravljanja opasnim i neopasnim otpadom,
spreavanja isputanja zagaujuih materja u vazduh, zemlju i vodu, kao i
preduzimanja mera za podizanje ekoloke svesti zaposlenih i zajednice u kojoj
posluje organizacija.
Napomena: Indeksi rizika znaajsnosti aspekata dati u predsavljenim tabelama
raunati su kao zbir svih kritrijuma za vrednovanje aspekata i njihovih uticaja na ivotnu
sredinu
U Tabelama 5.3.4-9 i 10 dati su ilustrativno, primeri konkretnih programa smanjenja

rizika po zdravlje i bezbednost na radu, prema redosledu [33]:
za kancelarijske poslove za grupe rukovodeih, strunnih i administrativnih
poslova,
za poslove elektriara i automehaniara.
O

129
130
Tabela 5.3.4-1: Primer modela programa upravljanja ivotnom sredinom
ivotne Strateki - dugoroni Taktiki i operativni ciljevi Indikator / Odgovornost Resursi /
R.B. Politika Mere Rok
sredine ciljevi ivotne sredine ivotne sredine pokazatelj za sprovoenje dokumenti
1 2 3 4 5 6 7 8 9
Mere koje predu-

Ciljevi denisani u Posebni ciljevi ivotne zima organizacija
Indikatori /
Politika deni- poslovniku navodi se sredine se utvruju u cilju za ostvarenje
pokazatelji
sana u poslovni- pojedinani cilj, vodei ostvarivanja optih ciljeva u ciljeva
ciljeva su
ku navodi se rauna o nalazima do- toku odreenog vremen- denisani
odreeni princip bijenim preispitivanjima skog perioda. Kadrovski, i teh-
da mogu da
politike vezan stanja ivotne sredine i niki resursi (po-
budu merljivi
za odreeni cilj znaaju aspekata ivot- Posebni ciljevi moraju imati strojenja, ureaji)
i proverljivi
ne sredine merljive indikatore. za sprovoenje
politike i ciljeva
Ponovno
korienje vode
Smanjenje potronje vode postavljanjem
Primer - Svoenje upotrebe Koliina
na odabranim lokacija- postrojenja vode
P

Ouvanje vode na najmanju meru smanjene
1 ma za 15% u odnosu na koriene za ispi-
prirodnih gde god je to tehniki i potronje
postojei nivo u toku jedne u procesu
resursa ekonomski mogue vode 15% ranje
godine A radi ponovne
upotrebe u pro-
cesu B
Koliina
Primer - goriva i
Smanjenje potronje Postizanje smanjenja ener- tednja gori-
Ouvanje elektrine
2 energije potrebne za gije od 10% u odnosu na va i elektrine
prirodnih energije
operacije proizvodnje prethodnu godinu energije
resursa po jedinici
porizvoda
Tabela 5.3.4-2: Program tednje prirodnih resursa
Posebni ciljevi
Odgovornost za Rok za
R.B. zatite ivotne Indikator / pokazatelj Mere Index rizika Resursi - dokumenti
sprovoenje primenu
sredine
Dinara / zaposlenom Direktor nansija
Smanjenje potronje kWh / m2 izdatog prostora Praenje potronje Redovne aktivnosti - Januar
20 Direktor
elektrine energije kWh / toni manipulisane za 2008.godinu praenje po BP 2008 2008
robe realizacije1
Smanjenje potronje Dinara / zaposlenom Praenje potronje Direktor nansija Redovne aktivnosti - Januar
m3 / zaposlenom 20
vode za 2008.godinu Direktor realizacije praenje po BP 2008 2008
Smanjenje potronje Dinara / zaposlenom Praenje potronje Direktor nansija Redovne aktivnosti - Januar
Tona / casovi rada pokr. 20
Dizela D2 i EKO 3 meh. za 2008.godinu Direktor realizacije praenje po BP 2008 2008
Direktor nansija
Smanjenje potronje Dinara Praenje potronje Redovne aktivnosti - Januar
Tona 20 Direktor
Loz ulja za 2008.godinu praenje po BP 2008 2008
odravanja
Praenje potronje Dinara Praenje potronje Direktor nansija Redovne aktivnosti - Januar
20
Benzina za 2008.godinu praenje po BP 2008 2008
Direktor nansija
Smanjenje potronje Dinara Praenje potronje Redovne aktivnosti - Januar
m3 20 Direktor
gasa za loenje za 2008.godinu praenje po BP 2008 2008
odravanja
Direktor nansija Januar
Praenje potronje Redovne aktivnosti -
Direktor 2008
za 2008.godinu praenje po BP 2008
Smanjenje potronje Dinara / zaposlenom odravanja
Ukupno kilograma 20
papira U email signature Plan promocije zatite Februar
ubaciti poruku za PRIMS
tednju papira. .s. i b.z.r. 2008
O

131
132
Tabela 5.3.4-3: Program smanjenja, propisnog odlaganja i odvoenja neopasnog otpada
Posebni ciljevi
Indikator / Index Odgovornost Resursi - Rok za
R.B. zatite ivotne Mere
pokazatelj rizika za sprovoenje dokumenti primenu
sredine
Direktor
Evidencija nabavljenog papira.
Koliina nabavke Redovne aktivnosi
Selekcija, sakupljanje predatog po
i predaja papira. papira u Ugovaranje preuzimanja starog papira. 19 PR.740.01 i Januar
Direktor
(Upravna zgrada, odnosu na Postavljanje kutija za odlaganje papira PR.640.01 2008
Anex, Radionica, ETR) nabavljeni po spratovima Upravne zgrade, Anexu i zajednikih Ugovor sa rmom
Radionici poslova za preuzimanje
> 85% Evidencija predatog papira. papira.
Selekcija, sakupljanje Ugovor sa rmom

i predaja PET Sakupljen i Ugovaranje preuzimanja PETa. Direktor za preuzimanje
19 Januar
ambalae. predat sav Postavljanje daka za odlaganje PETa. zajednikih PET.
Redovne aktivnosi 2008
(Upravna zgrada, PET. Evidencija predatog PETa. poslova
Anex, Radonica) po PR.640.01
P

Ugovor sa rmom
Sakupljen i Ugovaranje preuzimanja PVCa. Direktor za preuzimanje
Selekcija, sakupljanje 19 Januar
predat sav Postavljanje odgovarajuih kutija za zajednikih PVCa.
i predaja PVC folija. prikupljanje PVC folije. Redovne aktivnosi 2008
PVC. Evidencija predaje PVCa. poslova
po PR.640.01
Direktor Ugovor sa rmom
Sakupljati otpatke izolacije kablova, zajednikih za preuzimanje i
Selekcija, sakupljanje plastinih, vodovodnih i kanalizacionih cevi i evidencija predaje.
druge. poslova
i predaja PVC (cevi, Sakupljen i
Odloiti u i u posebne kontejnere po 19 Mart
creva, izolacioni predat sav
proceduri upravljanja otpadom PR.630.03. Direktor Redovne aktivnosti 2008
kablovi). PVC. Ugovoriti predaju na reciklau ovlaenoj sakupljanja po
(Radionica) rmi. odravanja PR.640.01
Evidencija predatog PVC..
Selekcija, sakupljanje Sakupljen i Razvrstavanje i odlaganje posebno po Direktor

i predaja metalnog predat sav vrstama metala na odreena mesta. 19 Ugovor sa rmom April
Ugovoriti predaju metalnog otpada zajednikih za preuzimanje i
otpada. metalni ovlaenoj rmi. evidencija predaje. 2008
(Radionica) otpad. poslova
Evidencija predatog metalnog otpada..
Tabela 5.3.4-3: Program smanjenja, propisnog odlaganja i odvoenja dela opasnog otpada
Posebni ciljevi Odgov- Rok za

Indikator / Index
R.B. zatite ivotne Mere ornost za Resursi - dokumenti pri-
pokazatelj rizika
sredine sprovoenje menu
Ugovaranje preuzimanja starih tonera od isporuioca Ugovor i predaja i

Selekcija, saku- Direktor IT evidencija po proce-
Koliina preda- novih.
pljanje i predaja duri PR.640.01
tih u odnosu Postavljanje kutija za odlaganje tonera po spratovima Mart
tonera. 29 2008
na nabavljene Upravne zgrade, Anexu, Radionici. Nabavka ketri-
(Upravna zgrada, Direktor na-
tonere > 95% Evidencija predatog tonera. da po proceduri
Radionica) bavke
Evidencija nabavljenog tonera. PR.740.01.
Ugovoranje sa rmom koja otkupljuje raunare.
Predaja Zapisnik o rashodo-
Selekcija, sakupl- Defnisati mesto sakupljanja. vanju.
janje i predaja rashodovanih Vriti sakupljanje sa evidencijom. 29 Direktor IT April
raunara Ugovor o preuzi- 2008
starih raunara. Evidencija predatih raunara.
100%. Ugovoranje donacija. manju ili donaciji.
Odlagati na odreenoj lokaciji sa posebnom panjom Redovne aktivno-
Direktor Mart
Sakupljene da se ne otete. odravanja sti po proceduri 2008
Selekcija, sakupl- Evidencija sakupljenih cevi. PR.640.01
i predate
janje i predaja 29 Kada
neonske cevi Direktor se
neonskih cevi. Ugovor o preuzi-
100% Ugovaranje sa rmom koja se bavi otkupom istih. zajednikih steknu
manju uslovi u
poslova RS.
Do juna 2008 uvati stare akumulatore na posebno obezbeenom Redovne aktivno-
Selekcija, sakupl- Direktor
dostii 100% mestu. odravanja sti po proceduri
janje i predaja Evidencija sakupljenih akumulatora. PR.640.01 April
sakupljena i 24 Direktor 2008
starih akumula- Ugovor o preuzi-
predaja svih zajednikih
tora. Ugovoriti predaju akumulatora ovlaenoj rmi. manju
akumulatora. poslova
Proceant pred- Ugovaranje preuzimanja starog ulja. Direktor Redovne aktivnosti
Selekcija, saku- atog starog Propisno odlaganje starog ulja na odreenom mestu, uz odravanja po PR.630.03
pljanje i predaja ulja u odnosu odgovarajue skladitenje i ambalau. 31 Ugovor Maj
2008
starog ulja. na nabavljeno Evidencija otpada na mestu generisanja. Direktor na- Redovne aktivnosti
>85% Evidencija nabavljenog ulja. bavke po PR.740.01
O

133
134
Tabela 5.3.4-3: Program smanjenja, propisnog odlaganja i odvoenja dela opasnog otpada (nastavak)
Posebni ciljevi Odgov- Rok za

Indikator / Index
R.B. zatite ivotne Mere ornost za Resursi - dokumenti pri-
pokazatelj rizika
sredine sprovoenje menu
Koliina pred- Ugovaranje preuzimanja antifriza. Direktor Redovne aktivnosti

Selekcija, saku- atog antifriza Propisno odlaganje antifriza na odreenom mestu, uz odravanja po PR.640.01
pljanje i predaja u odnosu na odgovarajue skladitenje i ambalau. 23 Maj
2008
antifriza. nabavljeni > Evidencija otpada na mestu generisanja.
85% Evidencija nabavljenog antifriza. Direktor na- Redovne aktivnosti
bavke po PR.740.01
Koliina pre- Ugovaranje preuzimanja starih guma. Direktor
Selekcija, saku- datih guma Redovne aktivnosti
Propisno odlaganje starih guma na odreenom mestu, odravanja
pljanje i predaja u odnosu na uz odgovarajue skladitenje i ambalau. 19 po PR.640.01 Maj
2008
starih guma. nabavljeni Evidencija otpada na mestu generisanja.
100% Evidencija nabavljenih guma. Direktor na- Redovne aktivnosti
bavke po PR.740.01
Deponovanje Juni
azbestnih otpadnih - Odlaganje azbestnih materijala na odreeno mesto sa Prostor za azbest 2008
maretijala (salonit Deponovati nepropusnom podlogom i bonom zatitom od vazdu- Direktor Redovne aktivnosti Kada
29 se
P

ploe , azbestni 100% azbesta nih strujanja. odravanja po PR.630.03 steknu
njurevi-zaptivne - Ugovoriti predaju azbestnih materijala ovlaenoj rmi. Ugovor uslovi u
RS.
pletenice)
Tabela 5.3.4-4: Program smanjenja isputanja dela zagaujuih materija u vazduh
Posebni ciljevi Odgovo-
Indikator / poka- Index Resursi - doku- Rok za
R.B. zatite ivotne Mere rnost za
zatelj rizika menti primenu
sredine sprovoenje
Procedura
Vriti redovno i preventivno odravanje viljukara Direktor
odravanja
sa dizel motorom, u cilju ispravnog rada istih. odravanja
PR.750.03.
Emisije gasova iz Ne koristiti viljukare sa dizel motorom u zatvoren-

im skladitima. U pri-
viljukara svesti U sluaju upotrebe rada viljukara u skladitu u 21
meni
na propisani nivo zoni B vriti merenje koncentracije izduvnih gasova Direktor Po proceduri
u radnom prostoru 2 puta godinje realizacije PR.750.02.
Za rad viljukara kod stranke, van lukog
Smanjenje emisija estica podruja, iskljuivo koristiti viljukare registrovane
i gasova iz viljukara za rad u javnom saobraaju.
U zatvorenim skladitima koristiti elektro i gasne

viljukare, odnosno viljukare sa SUS motorima sa
Eliminisanje lterima i hvataima varnica.
pojave varnica Na ulazu u zatvorena skladita postaviti table sa Direktor Po proceduri April
26
na izduvnim ga- natpisom: Za rad u zatvorenom skladitu koristiti realizacije PR.750.02. 2008
sovima 100% iskljuivo viljukare na gasni i elektro pogon.
U sluaju korienja viljukara sa SUS motorima,
obavezni su lteri i hvatai varnica.
Primena preventivnih protivpoarnih mera.

100% elimi- Odstranjivanje zapaljivih materija u blizini manjoj U pri-
Spreavanje pojave po- Redovne akti-
nacija pojave od propisanih. Direktor meni
ara u skladitu cisterni 31 nosti
poara u Znak opasnosti od poara. odravanja Mart
mazuta i lo ulja u sluaju pojave poara reagovati uskladu sa PR.830.02
skladitu i cisterni 2008
procedurom vanrednih situacija.
Izvoenje internih i
Eliminisanje Pravilnik o
eksternih radova bez Obaveza je da se potuju mere iz pravilnika o Direktor Mart
emisija gasova i 23 unutranjem
negativnog uticaja na unutranjem redu. odravanja 2008
praine 100% redu
ivotnu sredinu
O

135
136
Tabela 5.3.4-5: Program smanjenja isputanja dela zagaujuih materija u zemlju i vodu
Posebni ciljevi Rok za
Indikator / poka- Index Odgovornost za Resursi -
R.B. zatite ivotne Mere primenu
zatelj rizika sprovoenje dokumenti
sredine
Eliminisanje isputanja Skladititi ulje samo u originalnoj ispravnoj
ulja tokom sladitenja ambalai. Po proceduri April
i pretakanja Postaviti sabirnu kadu ispod ambalae 24 Direktor
odgovarajue zapremine. PR.640.01 2008
Smanjenje odravanja
Ispod slavina na ambalai za ulje koja je na soka- Uputstvo
neusaglaenosti <1
ma, postaviti sabirne kadice.
Smanjenje isputanja Spreavanje
zagaujuih materija isputanja boja i lak- - Izmestiti boje i lakove iz postojeeg objekta Zat-
skladitenih proiz- ova tokom sladitenja April
100% vorenog magacina u poseban propisan objekat sa Direktor Po proceduri
voda 20 2008
nepropusnim podom - sabirnikom koji se koristi za odravanja PR.640.01
Smanjenje PPZ.
neusaglaenosti <1
Eliminisati curenje April
Direktor Po proceduri
uskladitene akumula- Ne nabavljati i ne skladititi akumulatrosku kiselinu. 17 2008
torske kiseline 100% odravanja PR.640.01
P

Pranje obavljati samo na mestu predvienom koje
Smanjenje zagaenja ima odvod prema taloniku-separatoru. U primeni
Voda iz prelivne Kontrola
zemljita i voda pri- Talonik verikovan i kontrolisan od strane Zavoda Direktor April
jame u dozvoljenim talonika
likom procesa pranja za zatitu zdravlja. 22 odravanja 2008
granicama Ugovor
vozila Ugovoriti ienje tlonika sa ovlaenom organiza-
cijom.
Spreavanje Postavljati sredstva u posebne posudice.

neutralnih Direktor Ugovor Mart
zagaenja sredstvima Korienje Vidno oznaiti mesta postavljanja (kroz ugovor sa
pranja zajednikih Oznake 2008
za deratizaciju, dezin- sredstava rmom koja to radi). 24 poslova mesta DDD
fekciju i dezinsekciju 100% Redenisati ugovor sa odgovarajuom rmom.
Posebni ciljevi Rok za
Indikator / poka- Index Odgovornost za Resursi -
R.B. zatite ivotne Mere primenu
zatelj rizika sprovoenje dokumenti
sredine
Sakupljanje i odlaganje ulja u odgovarajue posude
prema proceduri upravljanja otpadom PR.630.04.
Obezbediti odgovarajue posude - kadice ispod, Ugovor
kod samog istakanja ulja iz vozila i ispod ambalae kao taka
Spreavanje Mai 2008
100% eliminisati za odlaganje. Direktor reali- 3.5
zagaenja uljem kod prosipanja Koristiti upijajue granulice u sluaju nekontrolisanog 31 zacije Redovne
odravanja vozila
izlivanja ulja. aktivnosti po
Obezbediti odlaganje zamenjenih uljnih ltera. Pr.750.03
Ugovoriti predaju staog ulja i uljnih ltera ovlatenoj
rmi za reciklau ulja.
Redovne
Redovno praenje i adekvatno reagovanje, posebno
Eliminacija izlivanja aktivnosti April
eliminisati kod poveanih podzemnih voda. Direktor reali-
septikih jama, sani- 100% Reagovanje 2008
isticanje U sluaju izlivanja / poplava kontaktirati 24 zacije
tarnih i fekalnih voda u skladu sa
odgovarajuu rmu koja se bavi istim. PR.830.02
Eliminisanje zagaenja 100% eliminisati Evidencija April

Direktor reali-
usled izlivanja atmos- zagaenje Reagovanje po proceduri vanrednih situacija. 24 Reagovanje 2008
zacije
ferske vode PR.830.02
Po potrebi zamena upojnog sloja-tampona peska-

ljunka, ako je dolazilo do curenja trafo ulja .
Eliminisanje zagaenja 100% eliminisati Redovne
Zaprljani (zauljeni) ljunak deponovati na odreeno Direktor reali-
usled izlivanja ulja iz izlivanje aktivnosti po U primeni
mesto sa nepropusnom podlogom i sa prekrivkom. 24 zacije
trafo stanica PR.750.03
Ugovoriti predaju zaprljanog ljunka ovlaenoj
rmi.
O

137
138
Tabela 5.3.4-6: Program smanjenja isputanja dela zagaujuih materija u vodu
Posebni ciljevi Indikator / poka- Index Odgovornost za Resursi - doku- Rok za

zatelj rizika sprovoenje menti primenu
sredine
- Korienje posuda za sakupljanje starog ulja.

- Odlaganje na odreena mesta po proceduri Redovne
Spreavanje aktivnosti
Spreavanje PR.630.04 - Upravljanje otpadom.
zagaenja Uraditi table
zagaenja vode - Korienje na palubi upijajuih prakastih materija-
vode pri Direktor za radno
pri odravanju la,granula. 24 April
odravanju odravanja mesto
plovnih objekata - Kod udesnog izlivanja, opasivanje broda (tada je 2008
plovnih ob- Uraditi
100% usidren) trakastim plovcima ,zavesicama -upijaima.
jekata uputstvo po
- Izraditi tablu sa uputstvom koje sadri navedene PR.630.03
mere koja se postavlja na mesto rada.
- Stalna kontrola zaptivenosti cevovoda i ureaja,

pogotovo na spojnim mestima po proceduri
Spreavanje Spreavanje odravanja PR.750.03.
curenja ma- curenja mazuta - Postavljanje nepropusnih posuda ispod rizinih mesta Redovne
Direktor Maj
P

zuta iz siste- iz sistema ko- spojeva 28 aktivnosti po
odravanja 2008
ma kotlarnice tlarnice namazut - Sakupljanje i odlaganje prosutog mazuta ili lo ulja PR.750.03
namazut 100% u posebne kontjnere (burad)
- Sakupljanje sa podloge uz korienje upijajuih
prakastih materijala, granula.
- U ugovor sa odgovarajuom rmom koja vri
Smanjiti za- Smanjiti za- Ugovor sa
odravanje ubaciti obavezu da koriste neagresivne,
gaenje vode gaenje vode Direktor rmom koja
nekodljive tenosti za ienje. Maj
kroz sanitar- kroz sanitarnu i zajednikih vri ienje
- Potrebno sprovoditi redovno pranjenje jama. 25 2008
nu i fekalnu fekalnu kanali- poslova prostora
- Postoji Ugovor sa odgovarajuom rmom koja spro-
kanalizaciju zaciju 100% vodi isto.
- Redovno nadziranje prohodnosti kine kanalizacije i
Smanjenje praenje i evidencija ienja voda.
Smanjenje
zagaenja - U sluaju zaepljenja pozvati ovlaenju rmu. Redovne
zagaenja vode Direktor U pri-
vode kroz - Redovno praenje i ienje krovnih povrina od 23 aktivnosti po
kroz kinu ka- odravanja meni
kinu kanali- neistoa od strane ovlaenje rme. PR.750.03
nalizaicju
zaicju - Redovno praenje i ienje slivnih povrina na tlu od
mehanikog odpada od strane ovlaene rme.
Tabela 5.3.4-7: Program smanjenja isputanja dela zagaujuih materija u vazduh, vodu, zemlju
Posebni ciljevi Indikator / Index Odgovornost za Resursi - Rok za
pokazatelj rizika sprovoenje dokumenti primenu
sredine
Pretovar rasute robe ne vriti pri jakom vetru
dopuniti tehnoloke postupke za pretovar rasute
robe.
Revizija
Smanjenje Pre montae zahvatnog alata (grabilica ili i trim
Smanjenje tehnolokih
zagaenja grabilica) obavezno proveriti njihovu tehniku Direktor
zagaenja postupaka Maj
rasutom robom ispravnost. 26 realizacije
rasutom robom pretovara 2008
tokom pretovara Prekinuti rad kada se primeti da grabilica
tokom pretovara Redovne
100% isputa teret. aktivnosti
Odlaganje rastresitog tereta vriti samo u kadi
na polu vertikalnom keju, koja je ograena
zidom.
Orua za rad moraju da budu ispravna i
redovno pregledana.
Smanjiti broj U sluaju opasnosti od povreda ili zagaenja
incienata radne sredine prekinuti rad, otkloniti uzroke Direktor Pravilnik o
Broj incidenata April
kod korisnika pa nastaviti rad kada se uspostave regularni 19 realizacije unutranjem
kod korisnika <1 2008
skladinog uslovi. redu
prostora Sve navedene mere e biti ukljuene u postojee
ugovore (pravilnik) sa korisnicima poslovno-
skladinog prostora .
Preventivno vriti merenje otpora izolacije i

odravanje u skladu sa procedurom PR.750.03.
Evidencija - Procedura odravanja. Redovne U
Spreavanje provesti mere PPZ aktivnosti po primeni
ispada TS Direktor
pojave poara u Upojni sloj adekvatno dimenzionisan da moe 32 PR.750.03
Evidencija odravanja
trafo stanicama da prihvati ukupnu koliinu trafo ulja. Reagovati po Mart
otpora izolacije
Kada sa ljunkom je nepropusna. PR.830.02 2008
U sluaju poara reagovati u skladu sa
procedurom vanrednih situacija PR.830.02.
O

139
140
Tabela 5.3.4-8: Program jaanja ekoloke svesti zaposlenih i drutvene zajednice u kojoj posluje organizacija
Posebni ciljevi Indikator / Index Odgovornost za Resursi - Rok za
pokazatelj rizika sprovoenje dokumenti primenu
sredine
- Politiku zatite ivotne sredine postaviti na svim Maj 2008

kljunim mestima
- Provesti obuku svih zaposlenih o znaaju atite
ivotne sredine
Broj - Izvriti EKO testiranje svih zaposlenih
Pozitivan - U email signature ubaciti poruku za tednju Politika
akcija za Program obuke
stav o zatiti papira - PRIMS
podizanje E-mail
ivotne sredine - Na Web sajt postaviti politiku ivotne sredine i
eko svesti Web sajt
druge sadraje
- Obavestiti Ministrarstvi ivotne sredine o
uvoenju EMD
- Ukljuiti se u akcije drutvene zajednice po
pitanju zatite ivotne sredine
P

Tabela 5.3.4-9: Program smanjenja rizika po zdravlje i bezbednost na radu za kancelarijske za grupe rukovodeih, strunih i
administrativnih poslova
Indeks Odgovornost za
Opasnosti/tetnosti Mere Primena Resursi Rok
rizika sprovoenje
Mehanike opasnosti
Kablove umreenih raunara
Opasnost o spoticanja na Program obuke BZR
sprovesti do utinica odgocarajuim 10 Stalno Direktor IT 2008
kablove raunara P-3; P -8
kanalicama
Obezbediti pravilan raspored
Opasnost od udara o opreme za rad i pristup radnom 10 Stalno Direktori sektora Program obuke BZR 2008
nametaj mestu
Direktor Sredstva za ienje 2008
Opasnost od klizanja po Pranje podova obavljati posle 4 Stalno zajednikih po programu o zatiti
podu radnog vremena poslova ivotne sredine
rizika sprovoenje
Opasnosti od elektrine energije
- Oteene utinice zameniti
ispravnim. Program obuke BZR
Opasnost od indirektnog - Kuita raunara zatvarati Direktor Pravilnik o merama
dodira sa elektrinom - Ne postavljati dodatne prikljuke 3 Odmah odravanja 2008
zatite od elektrine
energijom bez konsultacije sa strunim licem, Direktori sektora energije ( P -3)
- Obezbediti redovno odravanje
opreme od strane strunog lica
tetnosti
- Poto buka dolazi od stranaka,

zaposlenih i opreme za rada, Program obuke BZR
Buka 36 Odmah Direktori sektora 2008
obezbediti potovanje radne P-11
discipline i reda.
- Korigovati stav pri radu radu. Program obuke BZR
Mikroklima - Pravilno koristiti ureeje ze 0,2 Odmah Direktori sektora 2008
P-10
klimatizaciju
- Korigovati stav pri radu, Odmah

kombinovano sa pauzama i
povremenim laganim vebama. Program obuke BZR
Dugotrajno sedenje - Obezbediti oslonac za stopala 120 Direktori sektora Maj
Z-3
- Obezbediti stolice sa mogunou U roku 2008
podeavanja nagiba, visine i od 30
okretanja i sa naslonom za ruke dana
- Obezbediti raunare nove u roku

generacije sa ravnim ekranom od 60
Oteenje vida (reeksija - Obezbediti dovoljno, ali ne dana - Program obuke BZR
monitora raunara, intenzivno osvetljenje prostorije Juni
120 Direktori sektora - Z-3 Kontrola vida
dugotrajni rad na raunaru - Praviti povremene pauze u radu. 2008
svake 2 godine
i sl.) - Kontrola vida svake 2 godine.
- Ograniiti rad na raunaru na 6 sati
dnevno. Odmah
O

141
142
rizika sprovoenje
- Poboljati nivo organizacije rada,
Prekomerni pritisak da bi posebno u delu dugoronog i Program obuke BZR
se postigli zahtevani radni 120 Odmah Direktori sektora 2008
kratkoronog planiranja radnih Z -1; Z -2; Z-3
ciljevi zadataka.
- Edukacija naini komunikacije i Program obuke BZR
Odgovornost u rukovoenju metodi oputanja. 72 Odmah Direktori sektora 2008
Z -1; Z -2; Z-3
- Poboljati nivo organizacije rada.
- Obezbediti internu mreu
Odgovornost u primanju i Odmah Program obuke BZR
obavetavanja 36 Direktori sektora 2008
prenoenju informacija 60 dana Z -1; Z -2
- Obuka za rad na raunaru
Preoptereenost Odmah Direktori sektora Program obuke BZR
obavetavanja. 36 2008
informacijama 60 dana Z -1; Z -2
- Obuka za rad na raunaru.
Neblagovremene Odmah Program obuke BZR
obavetavanja 18 Direktori sektora 2008
informacije 60 dana Z -1; Z -2
P

- Obezbediti internu mreu Odmah Program obuke BZR
Manjak informacija obavetavanja 18 Direktori sektora 2008
60 dana Z -1; Z -2
tetnosti vezani za organizaciju rada
-Poboljati nivo organizacije rada,

posebno u delu dugoronog i
kratkoronog planiranja radnih Odmah Program obuke BZR
Prekovremeni rad zadataka 18 Direktori sektora 2008
30 dana Z -1; Z -2
- Poveati broj izvrilaca ukoliko
prethodna mera ne obezbedi
eljene rezultate
rizika sprovoenje
kratkoronog planiranja radnih Odmah Program obuke BZR
Diktirani ritam rada zadataka 36 Direktori sektora 2008
30 dana Z -1; Z -2
eljene rezultate

kratkoronog planiranja radnih
Neravnomerno rasporeeni Odmah Program obuke BZR
zadataka 18 Direktori sektora 2008
radni zadaci 30 dana Z -1; Z -2
eljene rezultate
Tabela 5.3.4-10: Program smanjenja rizika po zdravlje i bezbednost na radu za poslove elektriara i automehaniara
rizika sprovoenje
Mehanike opasnosti
- Osposobljavanje zaposlenih za bezbe-
dan rad;
Opasnost od rotirajuih Program obuke BZR
- Upotreba titnika za rotirajue delove
i pokretnih delova na Z-1; Z-2; Z-3;P-
na prenosnim mehanizovanim alatima; Direktor
prenosnim mehanizovanim 54 Stalno 2;P-7; -P-8;P-9;P- 2008
- Upotreba standardizovane radne odravanja
alatima (brusilice, builice i 10
odee (F.C. 007)
dr.) i runim alatima UPUTSTVA
- Zabrana upotrebe nakita i dr odevnih
ili sl. predmeta
Program obuke BZR
Opasnost od od pada - Obavezna upotreba propisanih Z-1; Z-2; Z-3;P-
Direktor
predmeta obrade sa rad- zatitnih cipela sa K Z.B1.210 /EN 54 Stalno 2;P-7; -P-8;P-9;P- 2008
odravanja
nih stolova 344:1992/ 10
O

UPUTSTVA
143
144
rizika sprovoenje
- Pravilno privrivanje predmeta Program obuke BZR

obrade adekvatnim steznim alatom na
Opasnost od povrede Z-1; Z-2; Z-3;P-
radnim stolovima Direktor
oiju radnika pri izvoenju 54 Stalno 2;P-7; -P-8;P-9;P- 2008
- Upotreba standardizovanih zatitnih odravanja
radova popravke delova 10
naoara prozirnim staklom i bonom UPUTSTVA
zatitom ZN-2 (Z.B1.200)
-Osposobljavanje zaposlenih za bez- Program obuke BZR
Opasnost od pada pred- bedan rad (prenos tereta ne vriti Z-1; Z-2; Z-3;P-
meta obrade pri podizan- samostalno) Direktor
54 Stalno 2;P-7; -P-8;P-9;P- 2008
ju, prenoenju ili postavl- - Obavezna upotreba propisanih odravanja 10
janju na radne stolove. zatitnih cipela sa K Z.B1.210 /EN
344:1992/ UPUTSTVA
Opasnost od unutranjeg Program obuke BZR

- Osposobljavanje zaposlenih za bezbe-
transporta - kretanja Z-1; Z-2; Z-3;P-
dan rad Direktor
autoviljukara i drugih 36 Stalno 2;P-7; -P-8;P-9;P- 2008
- Zabrana kretanja u manipulativnom odravanja
sredstava mehanizacije koji 10
prostoru viljukara
se dovoze na opravku UPUTSTVA
P

Opasnosti u vezi sa karakteristikama radnog mesta
- Adekvatno korienje posuda za Program obuke BZR
pranjenje ulja i maziva i redovno
Opasnost od klizanja Z-1; Z-2; Z-3;P-
odravanje poda; Direktor
na vlane i zamaene 12 Stalno 2;P-7; -P-8;P-9;P- 2008
- Obavezna upotreba propisanih odravanja
podove 10
zatitnih cipela sa K Z.B1.210 /EN UPUTSTVA
344:1992/
- Upotreba sredstava i opreme za linu Program obuke BZR
zatitu (zatitnih konih rukavica - Z-1; Z-2; Z-3;P-
Opasnost od otrih ivica ili Direktor
Z.B. 020, radne odee -F.C. 007 i 12 Stalno 2;P-7; -P-8;P-9;P- 2008
iljaka predmeta popravke odravanja
zatitnih cipela sa K Z.B1.210 /EN 10
344:1992/) UPUTSTVA
Program obuke BZR
Opasnost od pada sa - Obavezna upotreba zatitnih cipela sa Z-1; Z-2; Z-3;P-
visine pri vrenju popravki K Z.B1.210 /EN 344:1992/) Direktor
20 Stalno 2;P-7; -P-8;P-9;P- 2008
na opremi za rad, zameni - Redovno odravanje stepenica za odravanja 10
pokvarenih delova silaenje UPUTSTVA
rizika sprovoenje
Program obuke BZR
Opasnost od povrede - Propisno izveden sistem zatite od Z-1; Z-2; Z-3;P-
Direktor
pri silaenju u kanale za napona dodira na mainama i drugoj 12 ODmah 2;P-7; -P-8;P-9;P- 2008
odravanja
popravku vozila opremi 10
UPUTSTVA
Opasnosti zbog korienja elektrine energije
Program obuke BZR
Opasnost od indirektnog - Oteene kablove el. struje zameniti is- Z-1; Z-2; Z-3;P-
dodira delova pod napo- Direktor
pravnim i izvriti zatitu od mehanikog 9 ODmah 2;P-7; -P-8;P-9;P- 2008
nom na opremi i drugim odravanja
oteteenja 10
mainama UPUTSTVA
- Pravilno ksiranje i odravanje maina i Program obuke BZR
runog mehanizovanog alata; Z-1; Z-2; Z-3;P-
Opasnost direktnog dodira Direktor
- Redovna upotreba titniha - antifona za 9 ODmah 2;P-7; -P-8;P-9;P- 2008
oteenih kablova el. struje. odravanja
zatitu sluha 10
Z.B1 350 UPUTSTVA
etnosti u procesu rada
Fizike tetnosti - buka - Ugradnja lokalne ventilacije za Program obuke BZR
koja nastaju usled rada na odstranjivanje dimova para i praine Z-1; Z-2; Z-3;P-
Direktor
mainama i usled upotrebe i pominih usisivaa sa eksibilnim 18 Odmah 2;P-7; -P-8;P-9;P- 2008
odravanja
prenosnog mehanizovanog crevima. 10
alata - Upotreba zatitnih maski sa lterima UPUTSTVA
tetnost od izduvnih - Kvalitetan odabir ulja i maziva sa mini- Program obuke BZR
gasova, praine, dima i malnim sastavom tetnih materija Z-1; Z-2; Z-3;P-
Direktor
para koje nastaju prilikom - Ulja i maziva ne dodirivati rukama; 108 Stalno 2;P-7; -P-8;P-9;P- 2008
odravanja
uvoenja i popravke vozila - Obavezna upotreba zatitnih rukavica, 10
u radionici - Lina higijena UPUTSTVA
Program obuke BZR
- Prenoenje i podizanje tereta veih Z-1; Z-2; Z-3;P-
tetnosti od isparenja ulja teina ne vri pojedinac; Direktor
72 Stalno 2;P-7; -P-8;P-9;P- 2008
i maziva - Osposobljavanje zaposlenih za pravilno odravanja 10
podizanje tereta UPUTSTVA
tetnosti koje proistiu iz Program obuke BZR
zikog napora pri ma- Z-1; Z-2; Z-3;P-
- Kratkotrajne pauze u toku rada; Direktor
nipulaciji sa delovima koje 36 Stalno 2;P-7; -P-8;P-9;P- 2008
odravanja
treba popraviti 10
O

UPUTSTVA
145
146
rizika sprovoenje
tetnosti usled dugog sta- Program obuke BZR

- Pravilno organizovanje deurstva,
janja pored, neziolokog - Omoguavanje korienja drgih dana Direktor Z-1; Z-2; Z-3;P-
poloaja tela pri po- 72 Stalno 2;P-7; -P-8;P-9;P- 2008
kao slobodnih kada se nalaze na odravanja
pravljanju vozila u kanalu 10
deurstvima subotom.
(stalno podignute ruke i sl.) UPUTSTVA
tetnosti vezane za organizaciju rada
Program obuke BZR

- Pravilno organizovanje deurstva, Stalno i Z-1; Z-2; Z-3;P-
- Omoguavanje korienja drgih dana Direktor
Deurstvo 12 odmah 2;P-7; -P-8;P-9;P- 2008
kao slobodnih kada se nalaze na odravanja 10
deurstvima subotom. UPUTSTVA
P

Upravljanje programina EMS i OHSMS, nakon planiranje mera za ostvarenje programa
i njegovih ciljeva, obuhvata, kako je prikazano na slici 5.3.4-3:
provoenje mera,
praenje statusa realizacije mera,
praenje uinka ivotne sredine i performansi zdravlja i bezbednosti na radu
kao posledice odreenog aspekta ivtone sredine, odnosno opasnosti na radu
nakon provednih mera i
praenje ostvarivanja utvrenih ciljeva.
Slika 5.3.4-3: Upravljanje programina EME i OHSMS
PRIMS je obavezan da redovno prati status realizacije mera tako to, meseno ili
tromeseno, odrava sastanke sa direktorima sektora/vlasnicima procesa koji pripremaju
izvetaje o dinamici realizacije mera.
Planirane mere mogu, ali i ne moraju da imaju dovoljno efekata po aspekte, opas-
nosti i rizike na koje se odnose. Njihova efektivnost se vidi tek nakon odreenog vremena
njihove primene. Kao ilustracija njihove efektivnosti treba da poslue evidencije param-
etara uinka ivotne sredine odgovarajuih aspekata, odnosno performansi OH&S kao
posledica odreenih opasnosti i rizika nakon provedenih mera. Tako na primer mere
tednje u potronji prirordnih resursa kao to su papir, voda i/ili elektrina energija mogu
da budu provedene 100%, ali da do uteda ne doe usled promena u obimu ili strukturi
poslovanja organizacije ili neto slino.
Efektivnost celih programa sa svim merama i ostvarenih rezultata vri se tokom preispi-
tivanja od strane rukovodstva, jednaput ili dvaputa godinje, tako to se ocenjuje stepen
ostvarenja ciljeva. Pri tome je znaajno da su indikatori ciljeva identini ili bar priblini
sa indikatorima uinka ivotne sredine, odnosno performansama zdravlja i bezbednosti
na radu.
O

147
6.
PRIMENA I SPROVOENJE
6.1 OPTE
Gde bi nam bio kraj, da nije primene i sprovoenja?
Nakon izrade programa upravljanja ivotnom i radnom sredinom potrebno je deni-

sati aktivnosti za sistemsku primenu utvrenih mera. Bez sistemskih aktivnosti programi
bi imali jednokratnu upotrebu bez trajnih odgovornosti i ovlaenja za stalnu primenu
praenja i poboljavanja, bez planiranja resursa i drugih sistemskih aktivnosti koje treba
da omogue odrivu uspenost programa.
Slika 6.1-1: Primena i sprovoenje progrma EMS i OHSMS [30]
P 149

Za efektivnu sistemsku primenu programa potrebno je:
denisati odgovornosti i ovlaenja najvieg rukovodstva za podrku programi-
ma i provoenje pojedinanih mera,
imenovati predstavnika rukovodstva za primenu EMS odnosno OHSMS,
obezbediti naksijska i druga sredstva za primenu, upravljanje i unapreenje
EMS odnosno OHSMS,
osposobiti, obuiti i stvoriti svest kod zaposlenih za primenu EMS, odnosno
OHSMS,
uspostaviti interne i eksterne komunikacije po pitanju ivotne i radne sredine,
ukljuiti i konsultovati zaposlene po pitanjima zdravlja i bezbednosti na radu,
uspostaviti procedure i upravljanje aktivnostima koje su povezane sa identiko-
vanim znaajnim aspektima ivotne sredine i utvrenim rizicima po zdravlje i
bezbednost na radu i
utvrditi procedure reagovanja u vanrednim situacijama.
6.2 ODGOVORNOSTI, OVLAENJA I OBEZBEENJE RESURSA
Najvie rukovodstvo ima krajnju odgovornost za ivotnu i radnu sredinu i za EMS i OHSMS.
Najvie rukovodstvo mora da demonstrira svoju opredeljenost/privrenost/posveenost za:
- obezbeenje raspoloivosti bitnih resursa za uspostavljanje, primenu, odravanje i unapre-
enje EMS-a i OHSMS-a.
Napomena: Resursi obuhvataju ljudske resurse i posebne sposobnosti, organizacionu strukturu,
tehnologije i nansijske resurse.
- denisanje, dokumentovanje i saoptavanje uloga, odgovornosti i ovlaenja za uspostavlja-
nje efektivnog EMS-a i OHSMS-a,
Najvie rukovodstvo mora da imenuje jednog lana kao predstvanika rukovodstva, nezavisno
od drugih odgovrnosti, sa denisanom ulogom, odgovornostima i ovlaenjima iz oblasti ivot-
ne i radne sredine da:
- obezbedi da EMS i OHSMS budu uspostavljeni, primenjeni i odraavani u skladu sa zahte-
vima standrda ISO 14001 odnsono OHSAS 18001,
- obezbedi da izvetaji o uinku EMS-a i perfromansama OHSMS-a budu prezentovani navi-
em rukovodtvu na preispitivanje, te da budu osnova za poboljanja EMS-a i OHSMS-a.
Svi rukovodioci moraju da pokau svoju privrenost kontinualnom poboljavanju uinka ivotne
sredine, odnosno perfromansi zdravlja i bezbednosti na radu.
Organizacija mora da obezbedi da zaposleni na radnim mestima preuzmu odgovornost za
OH&S aspekte preko kojih oni vre upravljaje, ukljuivo i podrku primeni OH&S zahteva u
organizaciji.
150 P

6.2.2 Privrenost najvieg rukovodstva i zaposlenih za EMS i OHSMS
Za uspeh u primeni bilo kog standarda/sistema kljunu ulogu ima stav, posveenost
i ukljuivanje najvieg rukovodstva za to. Od toga zavisi u kojoj meri e ovi standardi/
sistemi biti integrisani u opti menadment sistem organizacije i njegovu strategiju i praksu.
Put od autonomnog delovanja ovih standarda/sistema, sa njihovom marginalizacijom i
svoenjem na puku formalnost, do punog ukljuivanja u svakodnevne upravljake aktivnosti
menadmenta, prilino je dug. Izvesnost uspeha na tom putu je u prvom redu proporcio-
nalna svesti najvieg rukovodstva o bavezi, a potom o koristima koje upravljaka kultura
i cela organizacija dobijaju od ovih standarda/sistema.
Naalost u naoj praksi preovladava marginalizovanje svih standarda/sistema poev
od QMS, preko EMS, OHSMS, HACCP itd., svoenjem na formalnu papirologiju neop-
hodnu za prezentovanje sertikacionom telu. Time se demonstrira opasan i primitivan
menadment stil zasnovana na aroganciji moi i nekulturi koja ne potuje pravila, a eli
brze rezultate.
Svoju posveenost za EMS i OHSMS najvie rukovodstvo mora da iskae kroz iskreno
normativno uobliavanje svojih namera u organizaciona pravila, a potom da demonstrira
kroz praktino ukljiivanje i redovno praenje ostvarenja programskih mera i oparativnih
aktivnosti vezanih za ove oblasti.
U posloviku o EMS i OHSMS iskazuje se privrenost najvieg rukovodstva usposta-
vljanju, primeni, odravanju i unapreenju navedenih sistema.
U politici ivotne i radne sredine potrebno je utvriditi nekoliko principa koji obavezuju
rukovodstvo da:
provodi odrivi razvoj usklaen sa ivotnom i radnom sredinom,
provodi mere prevencije znaajnih aspekata ivotne sredine i rizika opasnosti
po zdravlje i bezbednost na radu,
provodi redovna preispitivanja efektivnosti EMS i OHSMS i
preduzima poboljanja u okviru EME i OHSMA.
U denisanju ciljeva ivotne i radne sredine potrebno je da uestvuju svi direkto-
ri poslovnih funkcija/vlasnici procesa, a da ih razmatra organa najvieg rukovodstva
(menadment tim, izvrni odbor, kolegijum direktora, i slino) pre njihovog odobrenja od
strane direktora.
Ciljevi ivotne i radne sredine treba da budu integrisani sa ostalim poslovnim nansij-
skim i nenansijskim ciljevima organizacije.
U kreiranju Programa upravljanja EMS i OHSMS potrebno je da uetvuju direktori
poslovnih funkicija/vlasnici procesa ili njihovi zamenici.
Praenje realizacije mera iz Programa upravljanja EMS i OHSMS i ostvarenja ciljeva
treba da vre direktori poslovnih funkicija/vlasnici procesa.
P 151

Redovni sastanci rukovodstva treba da imaju stalnu taku dnevnog reda za pitanja
iz oblasti ivotne i radne sredine. Pri tome moraju da preovladavaju sistemska pitanja i
proaktivne, odnosno preventivne mere u odnosu na posledino reagovanje na incidente ili
probleme iz ovih oblasti.
Redovno preispitivanje EMS i OHSMS mora da bude preduzeto zajedno sa (polu)
godinjom analizom poslovanja i ostvarenjem svih ciljeva poslovanja.
6.2.3 Organizaciona struktura, odgovornosti i ovlaenja
Uspeno uspostavljanje, primena, odravanje i unapreenje EMS i OHSMS, pod uslo-

vom da postoji privrenost rukovodstva, zavisi od toga kako su denisane odgovornosti i
ovlaenja u okviru organizacione strukture.
Uobiajeno je da se u poslovniku o EMS i OHSMS denie matrica odgovornosti i
ovlaenja najvieg rukovodstva za primenu zahteva-elemenata odgovarajuih stan-
darda, kako je prikazano u Tabeli 6.2.3-1.
Tabela 6.2.31: Matrica odgovornosti i ovlaenja za QMS, EMS i OHSMS
Direktor marketinga
Direktor prozvodnje
Direktor kadrova
Direktor nansija
Direktor razvoja
Glavni direktor
PRK - PRIMS
Odgovornosti i ovlaenja
Zahtevi elemeti QMS, EMS i OHSMS
QMS EMS OHSMS
4.1 Opti prncipi 4.1 Oti zahtevi 4.1 Oti zahtevi B B B B B C A
4.2 Upravljanje 4.4.4-5 Dokumentacija 4.4.4-5 Dokumentacija B B B B B C A

dokumentima
5. Odgovornost 4.2, 4.3 Politika, 4.2, 4.3 Politika,
rukovodstva planiranje, ciljevi, planiranje, ciljevi, A B B B B B B
program program
6.1 Obezbeenje 4.4.1 Resursi, zadaci, 4.4.1 Resursi, zadaci, A B B B B B B
resursa
6.2 Kadrovski resursi 4.4.2 Osposobljenost, 4.4.2 Osposobljenost, B B B B A B B

obuka i svest obuka i svest
7.1 Planiranje realizacije 4.4.6 Operativno 4.4.6 Operativno B B B A B B B
proizvoda upravljanje upravljanje
7.2 Relacije sa kupcima 4.3.1-2, 4.4.6 Aspekti, 4.3.1-2, 4.4.6 Aspekti, B A B B B B B

zakonski zahtevi zakonski zahtevi
7.3 Razvoj i 4.4.6 Operativno 4.4.6 Operativno B B A B C B B
projekttovanje upravljanje upravljanje
7.4 Nabavka 4.4.6 Operativno 4.4.6 Operativno B A B B C B B

upravljanje upravljanje
152 P

QMS EMS OHSMS
7.5 Realizacija 4.4.6 Operativno 4.4.6 Operativno B B B A C B B

proizvoda upravljanje upravljanje
7.6.Oprema za praenje 4.5.1 Monitoring i 4.5.1 Monitoring i B C B B C A B
i merenje merenje merenje
8.1 Merenje, analize, 4.5.1 Monitoring i 4.5.1 Monitoring i B B B B B A B
poboljanja merenje merenje
8.2.1 Zadovoljstvo kupca 4.5.1merenje

Monitoring i 4.5.1 Monitoring i
merenje B A B B C B B
8.2.2 Interna provera 4.5.5 Intrrne provere 4.5.4 Intrrne provere B C C C C A C
8.2.3 Praenje i merenje 4.5.1 Monitoring i 4.5.1 Monitoring i B B B A C B C

procesa merenje merenje
8.2.4 Praenje i merenje 4.5.1 Monitoring i 4.5.1 Monitoring i B B B B C A C
proizvoda merenje merenje
8.3Upravljanje neusagl. 4.4.7 Vanredne situacije 4.4.7 Vanredne situacije

4.5.2 Akc., inc.,
proizvod. 4.5.3 Neusaglaenost, neusaglaenost, KM, B B B B C A C
KM, PM PM
8.4 Analize podataka 4.5.1 Monitoring i 4.5.1 Monitoring i B B B B B A B
merenje merenje
4.2-4.3.4-4.5.3 Poli- 4.2-4.3.4-4.5.2 Poli-
8.5 Poboljanja tika program tika program B B B B B B A
neusagl neusagl.
A-primarna odgovornost za razvoj i primenu elementa, B-odogovrnost za primenu elemen-

ta, C-odgovornost za uee u primeni elementa
Najvie rukovodstvo mora da imenuje jednog svog lana kao predstavnika rukovodstva za
EMS, odnosno OHSMS. On treba da ima ovlaenja, kompetentnost, svest i resurse da:
obezbedi uspostavljanje, primenu, odravanje i poboljanja EMS, odnosno OHSMS
na svim primenjivim nivoima u organizaciji, i
izvetava najvie rukovodstvo o efektivnosti EMS odnosno OHSMS,
predstavlja organizaciju prema zainteresovanim stranama iz oblasti EMS, odnosno
OHSMS.
U malim organizacijama funkciju predstavnika rukovodstva moe da vri generalni direk-
tor.
Kada organizacija ima uvedena dva ili vie standarda/sistema optimalno je da ima jed-
nog predstavnika rukovodstva za sve njih, tako da on postaje predstavnik rukovodstva za inte-
grisane menadment sisteme (PRIMS). Pored njega u veim organizacijama se imenuje Odbor,
Savet ili Timovi unapreenja za odreeni standard/sistem u koji ulaze predstavnici poslovnih
funkcija obino su to direktori sektora ili njihovi zamenici. Ovo telo ima ulogu kreativnih radi-
onica, te tela za preispitivanje i verikaciju dokumenata u sistemu. Postoji zakonska obaveza
da organizacija ima struno lice za oblast zdravlja i bezbednosti na radu [21].
P 153

Na slici 6.2.31 prikazana je karakteristina organizaciona ema jedne proizvodne
organizacije koja ima integrisane menadment sisteme QMS, EMS i OHSMS.
Slika 6.2.31: Organizaciona ema proizvodne organizacije sa IMS
Prema Zakonu o bezbednosti u zdravlju na radu Republike Srbije [21], organizacija koja
ima vie od deset zaposlenih mora da imenuje jedno ili vie strunih lica za bezbednost
i zdravlje na radu, iz redova svojih zaposlenih ili da angauje pravno lice, odnosno pre-
duzetnika koji imaju licencu za to.
Lice za bezbednost i zdravlje na radu obavlja poslove u skladu sa ovim zakonom, a
naroito [21]:
1) uestvuje u pripremi akta o proceni rizika;
2) vri kontrolu i daje savete rukovodstvu u planiranju, izboru, korienju i
odravanju sredstava za rad, opasnih materija i sredstava i opreme za linu
zatitu na radu;
3) uestvuje u opremanju i ureivanju radnog mesta u cilju obezbeivanja bez-
bednih i zdravih uslova rada;
4) organizuje preventivna i periodina ispitivanja uslova radne okoline;
5) organizuje preventivne i periodine preglede i ispitivanja opreme za rad;
6) predlae mere za poboljanje uslova rada, naroito na radnom mestu sa
poveanim rizikom;
7) svakodnevno prati i kontrolie primenu mera za bezbednost i zdravlje zapos-
lenih na radu;
154 P

8) prati stanje u vezi sa povredama na radu i profesionalnim oboljenjima, kao i
bolestima u vezi sa radom, uestvuje u utvrivanju njihovih uzroka i priprema
izvetaje sa predlozima mera za njihovo otklanjanje;
9) priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;
10) priprema uputstva za bezbedan rad i kontrolie njihovu primenu;
11) zabranjuje rad na radnom mestu ili upotrebu sredstva za rad, u sluaju kada
utvrdi neposrednu opasnost po ivot ili zdravlje zaposlenog;
12) sarauje i koordinira rad sa slubom medicine rada po svim pitanjima u oblas-
ti bezbednosti i zdravlja na radu;
13) vodi evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca.
Situacija u naim organizacijama je takva da od ranije postoji tradicija brige o zdrav-
lju i bezbednosti na radu (ranije se zvala zatita na radu). Veinom postoje lica za ove
poslove i svest kod rukovodstva i zaposlenih o ovoj oblasti. Kada se radi o ivotnoj sredini,
poto je to nova oblast, kod nas nisu do sada postojali ovi poslovi, ni kadrovi. Svest o ovoj
oblasti kod rukovodstva i zaposlenih, kao ni kod graana uoptene ne postoji. Zakon o
zatiti ivotne sredine [5] ne predvia obavezu organizacije da imanuje struno lice za
ivotnu sredinu.
Meutim jaanjem brige o ivotnoj sredini u praksi se stvara potreba za strunim licem
(licima) koje bi radilo poslove iz ove oblasti prema zakonskim obavezama. Praksa poka-
zuje da se ovi poslovi mogu organizovati uz poslove zdravlja i bezbednosti na radu. esto
se struno lice za zdravlje i bezbednost na radu, zbog uteda u trokovima, osposobljava
i za poslove vezane za ivotnu sredinu, protiv poarnu zatitu, bezbednost itd. Ovo(a)
lice(a) mogu organizaciono da se nalaze u Sektoru za opte, pravne i kadrovske poslove
ili u Sektoru za integrisane menadment sisteme (IMS) nastalom iz sektora kvaliteta.
Predstavnik rukovodstva za ivotnu sredinu, odnosno zdravlje i bezbednost na radu
ima daleko veu ulogu, nadlenosti i delokrug rada od strunog lica za ivtnu sredinu,
odnosno za zdravlje i bezbednost na radu. Zajedno ine funkciju zatite ivotne i radne
sredine, odnosno integrisanih menadment sistema.
Prema Zakonu i bezbednosti i zdravlju na radu [21] rukovodstvo organizacije je obavez-
no da obezbedi izbor predstavnik zaposlenih. Ovo lice predstavlja zaposlene u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu kod rukovodstva.
Odgovornosti za ivotnu i radnu sredinu ne obuhvataju samo ljude iz funkcije zatite
ivotne i radne sredine ve i sve druge funkcije iji rad ima uticaj na ivotnu sredinu,
zdravlje i bezbednost na radu.
U Tabeli 6.2.3-2 date su odgovornosti rukovodstva i zaposlenih razliitih zanimanja za
ivotnu i radnu sredinu. Ove odgovornosti se saoptavaju u ogovarajuim dokumentima
EMS i OHSMS i organizacionim aktima organizacije:
poslovniku o EMS i OHSMS,
procedurama koje deniu poslovne i druge procese,
radnim uputstvima,
programina obuke kod uvoenja novozaposlenog u posao i
aktu o organizaciji, sistematizaciji i opisu poslova.
P 155

Posebno se mora voditi rauna da ne doe do konikta izmeu nadlenosti koje
su denisane u aktu o organizaciji, sistematizaciji i opisu poslova, sa odgovornostima i
ovlaeenjima denisanim u dokumentima EMS i OHSMS (poslovnik, procedure, uputstva,
programi itd.).
Tabela 6.2.3-2: Primer odgovornosti i ovlaenja za ivotnu i radnu sredinu

Pozicija u organizaciji Odgovornosti za ivotnu i radni sredinu
Promovisanje posveenosti za EMS i OHSMS
Denisanje i razvijanje politike EMS i OHSMS
Odobrenje ciljeva EMS i OHSMS
Generalni direktor
Integrisanje ciljeva u biznis plan i upravljanje ciljevima
Imenovanje predstavnika rukovodstva za EMS i OHSMS
Obezbeenje nansijskih resursa u biznis planu za EMS i OHSMS
Usvajanje ciljeva EMS i OHSMS

Navie rukovdstvo Preispitivanje EMS i OHSMS
kolegijum ili izvrni odbor Utvrivanje mera poboljanja
direktora Ukljuivanje operativnih pitanja EMS i OHSMS na redovne sednice kolegi-
juma
Predlaganje ciljeva integrisanih EMS i OHSMS

Praenje realizacije ostvarenja ciljeva
Praenje realizacije ostvarenja programa EMS i OHSMS
Praenje performasi i efektivnosti EMS i OHSMS
Organizovanje kreativnih radionica, sednica Odbora za preispitivanje
dokumenata i mera EMS i OHSMS
Izvetavanje generalnog direktora i najvieg rukovodstva o performansa-
Predstavnik rukovodstva ma EMS i OHSMS
za EMS/OHSMS Pripremanje ulaznih elemenata za preispitivanje EMS i OHSMS od strane
rukovodstva
Organizovanje internih i eksternih provera EMS i OHSMS
Upravljanje provoenjem mera poboljanja (korektivnih i preventivnih
mera, poboljanja i inovacija)
Promovisanje mera za podizanje svesti iz oblasti EMS i OHSMS
Predstavljanje orgnizacije pred treim - zainteresovanim stranama iz obla-
sti EMS i OHSMS i sertikacionim telom
Obezbeenje usaglaenosti sa zakonskim i drugim zahtevima EMS i
OHSMS u njihovim funkcijama i procesima
Utvrivanje i upravljanje ciljevima EMS i OHSMS u njihovim funkcijama i
procesima Primena mera progrma EMS i OHSMS u njihovim funkcijama i
procesima
Direktori sektora i funkcija Praenje performansi EMS i OHSMS u njihovim funkcijama i procesima
Izvetavanje PRIMS o performansama EMS i OHSMS, o provoenju mera i
ostvarivanju ciljeva u njihovim funkcijama i procesima
Pronalaenje podruja za poboljavanja EMS i OHSMS u njihovim funkci-
jama i procesima
156 P

Pozicija u organizaciji Odgovornosti za ivotnu i radni sredinu
Praenje primene zakonskih zahteva EMS i OHSMS za celu organizaciju
Kontrolisanje primene zakonskih i drugih mera iz oblasti ivotne sredine i
zdravlja i bezbednosti na radu
Organizacija i praenje merenja performansi ivotne i radne sredine
prema zakonskim zahtevima
Organizacija obuke zaposlenih iz oblasti ivotne sredine i zdravlja i bez-
Struno(a) lice(a) za ivot- bednosti na radu
nu i radnu sredinu Uestvovanje u istraivanju incidenata iz oblasti ivotne sredine i zdravlja i
bezbednosti na radu
Uestvovanje u denisanju zahteva i verikaciji nabavke opreme sa aspek-
ta ivotne sredine i zdravlja i bezbednosti na radu
Provoenje operativnih aktivnosti iz oblasti EMS i OHSMS
Pripremanje informacija za PRIMS, najvie rukovodstvo i za zainteresovane
strane iz oblasti ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu
Planiranje i praenje utroka nansijskih sredstva za EMS i OHSMS u

Direktor nansija godinjem biznis planu
Denisanje i praenje nansijkih indikatora za ciljeve EMS i OHSMS
Integrisanje nadlenosti iz oblasti ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti

na radu u organizacionu emu, sistematizaciju i opise poslova
Direktor kadrova i orga- Integrisanje planova obuke iz oblasti ivotne sredine, zdravlja i bezbedno-
nizacije sti na radu u plan obuke organizacije
Provoenje obuka i programa uvoenja novozaposlenig u posao
Denisanje i praenje kadrovskih indikatora za ciljeve EMS i OHSMS
Identikovanje oekivanja kupaca
Identikovanje zahteva za isporuioce
Direktor marketinga Opasne materije SDS liste
istraivanja trita, PR,
prodaje i nabavke Nuenje reciklae i povlaenja proizvoda
Oznaavanje proizvoda po pitanju karakteristika vezanih za ivotnu i
radnu sredinu
Utede prirodnih sirovina i energenata kod razvoja novih proizvoda
Izbor materijala sa visokim nivoom reciklae
Direktor razvoja Dizajniranje bezbednih proizvoda za upotrebu
Izrada projektne i pratee dokumentacije sa uputstvima o rukovanju sa
proizvodom i odlaganju proizvoda nakon upotrebe
Primena mera u redovne aktivnosti
Direktor proizvodnje ili Pregledi po sili zakona deo odravanja
realizacije usluge Uputstva za upotrebu, preglede pre starta i odravanje
Upravljanje otpadom
Provoenje propisanih mera za ivotnu i radnu sredinu

Operativni rukovodioci Operativno upravljanje sa neusaglaenostima
Predlaganje i provoenje mera poboljanja
Usaglaenost sa zahteima EMS i OHSMS

Svi zaposleni
irenje svesti o poboljanjima EMS i OHSMS
P 157

6.2.4 Resursi
Obezbeenje adektvatnih resursa predstavlja prioritet rukovodstva, kako za opera-

tivno funkcionisanje organizacije, isto tako i za uspostavljanje, primenu, odravanje i
poboljavanje EMS i OHSMS. Resursi obuhvataju:
ljudske resurse,
infrastrukturu,
radnu sredinu,
nansijske resurse,
isporuioce i partnere,
znanje, informacije i tehnologije i
prirodne resurse.
Resursi se mogu smatrati adekvatnim ako su dovoljni za obezbeenje operativnog
funkcionisanja organizacije i za provoenje progama i aktivnosti u vezi sa ivotnom sredi-
nom, zdravljem i bezbednou na radu, ukljuujui merenje i praenje performansi.
Organizacija je obavezna da kroz QMS, ispunjavajui zahteve standarda ISO
9001:2008 i ISO 9004:2009 [35], obezbedi adekvatne resurse za obavljanje svoje
delatnosti. Kada se radi o menadment sistemima ivotne i radne sredine potrebno je
integrisati njihove potrebe kod planiranja, nabavke, upotrebe i odravanja, odnosno os-
posobljavanja ovih resursa.
Ljudski resursi se posebno deniu u sledeem poglavlju 6.2.4. ove knjige prema taki
zahteva 4.4.2.
Infrastruktura obuhvata objekte, maine, opremu, energente i druga sredstva za rad.
Da bi se obezbedilo da infrastruktura ne ugroava ivotnu i radnu sredinu veoma je
vano:
da lokacija organizacije, obzirom na njenu delatnost, odgovara u pogledu uti-
caja na pejza, vodotokove, urbanu sredinu, vegetaciju itd.,
da prikljuci na infrastrukturu, u koje spada sabdjevanje vodom, energijom,
odvodi kine, kune i industrijske kanalizacije itd, budu propisno izvedeni,
da se u srednjeronim i godinjim biznis planovima obezbede sredstva za
odravanje i unapreivanje EMS i OHSMS,
da nabavljena oprema ispunjava zahteve za ivotnu sredinu, zdravlje i bez-
bednost na radu,
da se u okviru PR.630.01 - Procedura odravanja infrastrukture dodaju sledei
elementi:
u uputstvima za upotrebe za svaku mainu, ureaj i drugu vrstu opreme dodati
mere zatite ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu, kako je prikazano
na slici broj 6.2.4-1 ,
158 P

ukljuiti novi dokument - sumarni plan i evidencija pregleda komletne infrastruk-
ture prema zakonskim zahtevima u ta spadaju zahtevi za ivotnu sredinu,
zdravlje i bezbednost na radu, kako je prikazano na slici broj 6.2.4-2.
ABC UPUTSTVO ZA PREGLED MAINA PRE UPOTREBE Broj

Naziv maine: Inv- br.:
1. PRE STARTOVANJA OBAVEZNO PREGLEDATI I PROVERITI (*)

1
2
3
4
5
2. MERE KOJE TREBA PREDUZETI U HITNIM SLUAJEVIMA
1
2
3
4
5
3. MERE BEZBEDNOSTI I ZATITE ZDRAVLJA
1
2
3
4
5
4. MERE ZATITE IVOTNE SREDINE
1
2
3
4
5
Izradio: Datum: Obradio Datum

(*) - Ukoliko rukovaoc nije pokrenuo zahtev za intervenciju smatra se da je pre upotrebe mainu/
opremu pregledao i da je ispravna
Slika broj 6.2.4-1: Uputstvo za pregled maina pre upotrebe
P 159

160
ABC Evidecnija pregleda i ispitivanja infrastrukture i opreme zahtevanih zakonskom regulativom Broj:
Ovlaena Odgovorna
Vrsta pregleda, Zakonska
Vrsta opreme Period Vrsta uverenja institucija Datum posled- osoba za Status
RB provera i drugih regulativa Vai do Napomena
ili objekta pregleda koje se dobije koja vri nje provere organizaciju usaglaenosti
ocena (propis, zakon)
pregled provere
P

Slika broj 6.2.4-2: Sumarni plan i evidencija pregleda komletne infrastrukture prema zakonskim zahtevima
Radna sredina mora da bude prilagoena potrebama realizacije proizvoda ili uslu-
ga po utvrenim zahtevima u uslovima produktivne klime meu zaposlenim. U skladu
sa potrebama, vri se stalno prilagoavanje uslova rada uz potovanje svih zakonskih
odredbi zdravlja i bezbednosti na radu od povreda, tetnih uticaja na ula mirisa, ukusa
i vida, zagaenja, hladnoe, radijacije itd.
U radnim prostorima je zabranjeno puenje. Provode se planirane mere koje
obezbeuju bespekornu istou, urednost, prijatan ambijent i raspoloenje zaposlenih u
svim delovima organizacije.
Industrijska higijena pored istoe, urednosti i prohodnosti transportnih puteva znai
da svaka pozicija, alat ili neko drugo sredstvo za rad mogu biti u pogonu iskljuivo kada
su na efektivnom radnom nalogu, u svakom drugom sluaju su u skladitu.
Slika broj 6.2.4-3: Besprekorna istoa u pogonu montae automobila
Svaki entitet u radnom ambijentu je odgovarajuee oznaen: sedite organizacije,

radni i proizvodni pogoni, kancelarije, skladita, oprema, pozicije koje se realizuju, pros-
tori za kontrolisanje, neusaglaeni proizvodi, odbaeni proizvodi, ormari, registri dokume-
nata i zapisa, osoblje i ostalo.
P 161

Nepotreban, nepoeljan ili suvian materijal preostao nakon zavretka svakog pro-
cesa kao otpad razvrstava se prema kategorijama, sakuplja na mestu nastanka, privre-
meno skladiti i odnosi od strane ovlaenih organizacija za odlaganje i reciklau u cilju
spreavanja ili smanjenja zagaenja ivotne sredine.
Referentni dokument: PR.640.01 Procedura upravljanja otpadom.
Raspoloivost prirodnih resursa je jedan od faktora koji mogu da utiu na odrivi uspeh
organizacije i njenu sposobnost da ispuni zahteve svojih korisnika i drugih zainteresovanih
strana.
Organizacija treba da razmatra rizike i mogunosti koji se odnose na dostupnost i
korienje energije i prirodnih resursa, kratkorono i dugorono.
Organizacija treba na odgovarajui nain da razmotri integraciju aspekata zatite
ivotne sredine u projektovanje i razvoj proizvoda, kao i da razvija svoje procese da bi
ublaila identikovane rizike. Organizacija treba da tei da svede na minimum uticaj
na ivotnu sredinu tokom celokupnog ivotnog ciklusa svojih proizvoda i svoje infrastruk-
ture, od projektovanja, preko proizvodnje ili isporuke usluge, do distribucije proizvoda,
korienja i odlaganja.
6.2.5 Procedura upravljanja otpadom
PREDMET PROCEDURE
Ovom procedurom se denie:
kategorizacija i izrada kataloga otpada,
selekcija i sakupljanje na mestu nastanka,
privremeno skladitenje,
odnoenje otpada
sa prostora organizacije u cilju spreavanja ili smanjenja zagaenja ivotne sredine.
PODRUJE PRIMENE
Procedura se primenjuje u svim organizacionim jedinicama.
Otpad - nepotreban, nepoeljan ili suvian materijal preostao nakon zavretka nekog
procesa.
Komunalni otpad - otpad nastao u domainstvima, kao i drugi otpad koji je po svojim
svojstvima slian otpadu nastalom u domainstvima i koji ne sadri opasan otpad.
Opasni otpad - svaki otpad koji sadri elemente ili jedinjenja koja imaju neko od
162 P

sledeih svojstava: eksplozivnost, reaktivnost, zapaljivost, nadraljivost, tetnost,
toksinost, infektivnost, kancerogenost, mutagenost, teratogenost, ekotoksinost, svojst-
vo oksidiranja, svojstvo nagrizanja i svojstvo otputanja otrovnih gasova hemijskom ili
biolokom reakcijom.
Elektrini i elektronski otpad - elektrina ili elektronska oprema koju je korisnik odbacio,
a koja je utvrena katalogom otpada.
Otpadna ulja - maziva ili industrijska ulja koja se ne mogu koristiti za prvobitnu na-
menu, naroito ulja iz motora sa unutranjim sagorevanjem, ulja za menja, ulja za
turbine, ulja za hidraulike i druga industrijska ulja i maziva.
Katalog otpada - popis otpada prema svojstvima i mestu nastanka, razvrstan na grupe,
podgrupe i vrste otpada, sa popisom delatnosti koje proizvode otpad.
Upravljanje otpadom - spreavanje, smanjenje, ponovno korienje, sakupljanje,
skladitenje, prevoz, obrada, reciklaa i odlaganje otpada.
Kanalizacioni mulj - mulj nastao u ureajima za preiavanje otpadnih voda prilikom
njihovog tretmana.
Sakupljanje otpada - privremeno skladitenje i pripremanje otpada za prevoz do
mjesta obrade i odlaganja, a naroito odlaganje otpada u kontejnere, sortiranje i
skladitenje.
Odlaganje otpada - podvrgavanje otpada biolokoj, zikoj ili hemijskoj obradi, radi
dovoenja u stanje koje nee predstavljati rizik za ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sre-
dinu.
Privremeno skladite otpada predstavlja ksno mesto, izdvojenu lokaciju na prostoru
organizacije koje slui za sakupljanje raznih vrsta otpadnih materijala koje nastaju u
procesima rada.
DOKUMENTOVANOST
BAZNI DOKUMENTI
ISO 14001/2004, ISO 14004/2004, Taka 4.4.1
Zakon o upravljanju otpadom RS

Povezana je sa svim procedurama koji deniu radne procese u organizaciji.
Tok procedure sadri ilustrativni primera tok procesa upravljanja otpadom.
Na slikama 6.2.5 -1 do 6.2.5 5 prikazani su ilustrativni primeri obrazaca koji se

mogu koristiti za evidencije u procesu upravljanja otpadom [31].
P 163

TOK PROCEDURE - Primer toka procesa procedure upravljanja otpadom
Ulaz /
izlaza
Medij
Nosiloc(i) Dijagrma toka Sadraj aktivnosti
Rb Dokumenti / zapisi
aktivnosti procesa /Opis zadataka/
P
E U
U I
I
Popis otpada razvrstan na grupe, FM.520.02
podgrupe i vrste otpada P U Vrednovanje
Struno lice
1 za ivotnu
Odreivanje privremenog aspekata ivotne
skladitenja sredine
sredinu FM.640.01 -
Lista organizacija za odnoenje P I
otpada Katalog otpada
Tim za P U Predlog kataloga
2 ivotnu Preispitivanje sadraja kataloga
sredinu otpada P I Preispitan katalog
Direktor Odobrenje katakola otpada P U Preispitan g
3 zajednikih Obezbeenje sredstava za upra- P I kataloga
Odobren katalog
poslova vljanje otpadom P I Plan sredstava
Selekciju otpada na mestu na- FM.640.01 -
stanka P Katalog
Zaposleni / Odlaganje na odreena mesta na P U FM.640.03
mestu nastanka U - Uputsvo o
4
Rukovodioc Evidentiranje otpada na mestu P/E
odlaganju otpada
FM.640.02
procesa nastanka I Evidencija otpada
Zahtevanje da se otpad odveze / E/U Zahtev za
moe biti terminski denisano odvoenje otpada
Transport i postupanje sa otpa- P/E
Sluba / FM.640.02
dom do privremneog skladita U Evidencija otpada
transporta
5 Ugovorna or-
Kada postoji ugovor ugovorna
organizacija direktono nosi otpad FM.640.04
ganizacija / Evidencija
Evidencija ulaza i izlaza otpada P/E I
Skladitar u/iz skladita skladitenja otpada
Ugovorna P/E U FM.640.04
6 organizacija
Preuzimanje i prevoenje otpada I Evidencija
do mesta odlaganja i obrade skladitenja otpada
sa licencom P I Otpremnica
Svakodnevno praenje primene FM.640.02
Rukovodioci ove procedure u procesima kojima P/E U Evidencija otpada
procesa / upravlja FM.640.04
7 Struno lice Svakodnevno obilazi i vri kontrolu P/E U Evidencija
za ivotnu primene ove procedure skladitenja otpada
sredinu Izrada zapisnika o naenom P I FM. 630.05
stanju Zapisnik
P/E U
FM.640.02
Evidencija otpada
Rukovodioci Izrada mesenog izvetaja o FM.640.04
8 procesa / predatom otpadu sa svakog P/E U Evidencija
Struno lice mesta gde se predaje skladitenja otpada
P I FM. 630.06
Izvetaj
Izrada izvetaja o ostvarenju FM. 630.06
Direktor ciljeva vezanih za otpad Izvetaj o predatom
P U
zajednikih Izvetaj se alje PRIMS-u otpadu
9
poslova / PRIMS komlpletira ciljeve za FM. 540.04
P I Izvetaj o
PRIMS preispitivanje EMS od strane
rukovodstva ostvarenju cilja
164 P

Organizacija Katalog otpada Broj:
ABC
Organizacija
Red. Nastanak - Privremeno
Otpad Prikupljanje za preuzi-
Br. selekcija skladitenje manje
Komunalni ot-
1 pad
Svi Kontejneri Pored mesta nastanka
Kancelarije, skladita, Eko kutije - na svakom Privremeno skladite -
2 Papir
restoran spratu, odnosno skladitu kontejner
3 Karton
4 Pet otpad
5 PVC, Plastika
6 Najlon
Privremeno skladite -
7 elini otpad Skladita Kutije - palete
kontejner
Aluminijumski Privremeno skladite -
8 otpad
Skladita Kutije - palete
kontejner
Elektronski ot- Privremeno skladite -
9 pad - raunari
Kancelarije, skladita IT odelenje
kontejner
10 Toneri - ketridi Kancelarije, skladita IT odelenje
kontejner
11 Neonske cevi Kancelarije, skladita Kutije
kontejner
12 Akomulatori Radionica Palete
kontejner
13 Aku baterije Radionica, kancelarije Kutije - palete
kontejner
14 Staro ulje Radionica Burad Tank kontejner
Radionica, pokretna Privremeno skladite -
15 Stare gume
mehanizacija
Palete
kontejner
Graevinski ot- Privremeno skladite -
16 pad
Radionica Konteneri. palete, kolica
kontejner
17 Azbestne ploe Radionica Konteneri, palete
kontejner
Aparati ( klime, Privremeno skladite -
8 friideri...)
Kancelarije, restoran Kutije, palete
kontejner
Ambalaa od Privremeno skladite -
19 farbi
Radionica Vree, kutije, palete
kontejner
Prljave krpe - Privremeno skladite -
20 pucval
Radionica Vree, kutije, palete
kontejner
21 Stiropor Skladita, kancelarije Vree, kutije, palete
kontejner
22 Antifriz Radionica Burad
kontejner
23 Baterije Svi Kutije
kontejner
Slika 6.2.5 -1: Primer kataloga otpada
P 165

Broj:
ABC Evidencija otpada na mestu generisanja
Datum:
Vrsta Datum i
RB JM Koliina Predao Preuzeo Dokument Destinacija
otpada vreme
Slika 6.2.5-2: Primer obrasca evidencije otpada na mestu generisanja
ABC
UPUTSTVO
o postupanju i uvanju otpada
1. Objekat / lokacija _____________________________________________

2. Vrsta otpada ____________________________________________
3. Nain postupanja sa otpadom
4. Uslovi uvanja, mere bezbednosti, uvanja zdravlja na radu i mere PPZ
5. Ostalo : kontakt telefon za transport: ______________________________
Izradio _______________ Overio ________________ Datum ________________
Slika 6.2.5-3: Primer obrasca uputstva o postupanju i uvanju otpada
166 P

Broj:
ABC Evidencija otpada u privremenom skladitu
Datum:
Vrsta otpada: ______________________________________
ULAZ IZLAZ
RB Datum Stanje Dokument
JM KOL Predao Primio JM KOL Predao Primio
Slika 6.2.5-4: Primer obrasca evidencije otpada u privremenom otpadu
Broj:
ABC Izvetaj o predatom otpadu
Datum:
Lokacija / objekat: ______________ Nedelja : __________ Godina: ______________
RB Vrsta otpada JM Koliina Predato
Slika 6.2.5-5: Primer obrasca izvetaja o predatom otpadu
P 167

6.3 OBUKA, SVEST I KOMPETENTNOST
6.3.1 Zahtevi standard
Neka ue oni koji (ne)znaju!
Zahtevi ISO 14001 i OHSAS 18001, Taka 4.4.2

Organizacija mora da obezbedi da osoblje koje obavlja zadatke koji mogu znaajno uticati
na ivotnu sredinu, zdravlje i bezbedbost na radu bude kompetentno. Kompetentnost se mora
denisati u smislu odgovarajueg obrazovanja, obuke i/ili iskustva.
Organizacija mora da identikuje potrebe za obukom povezane sa aspektima ivotne sre-
dine i rizicima zdravlja i bezbednosti na radu, te sa EMS i OHSMS. Ona mora da sprovede
obuku ili da preduzme druge potrebne mere, da oceni efektivnost obuke ili provedenih mera,
kao i da odrava odgovarajue zapise.
Organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava proceduru(e) da osobe koje rade za nju
budu svesne:
a) aktuelnih ili potencijalnih posledica po ivotnu sredinu, zdravlje i bezbednost na radu nji-
hovih radnih aktivnosti i njihovog ponaanja,
b)koristi za ivotnu sredinu, zdravlje i bezbednost na radu od poboljanja njihovih linih
performansi,
c) njihove uloge, odgovornosti i vanosti u pogledu usaglaenosti sa politikom i procedurama
ivotne sredine i zdravlja i bezbednosti na rad i sa zhatevima EMS-a i OHSMS-a, ukljuujui
zahteve za pripravnost na reagovanje u vanrednim situacijama i odgovore na njih,
d)potencijalnih posledica ukoliko se odstupi od utvrenih procedura.
Procedure obuke moraju obuhvatiti razliite nivoe:
- odgovornosti, osposobljenosti, vetina i
- rizika.
6.3.2 Opte
Najvie rukovodstvo ima kljunu odgovornost za izgradnju svesti i motivisanje za-

poslenih kroz objanjavanje vrednosti koje donosi zatita ivotne i radne sredine. Svo-
jom posveenou proklamovanoj politici, ciljevima i utvrenim programima rukovodstvo
ohrabruje sve osobe koje rade za organizaciju da prihvate vanost postizanja planiranih
performansi EMS i OHSMS. Prihvatanjem novih vrednosti ivotne i radne sredine doprinosi
se uspostavljanju nove poslovne kulture u kojoj EMS i OHSMS postaju deo efektivnih
procesa u organizaciji. Nasuprot tome ovi sistemi se mogu svesti na kampanjski rad sa
papirima i nepotreban teret za sve zaposlene.
168 P

Organizacija mora da osigura da svi zaposleni budu svesni vanosti politike ivotne
i radne sredine i zahteva EMS i OHSMS. Oni moraju biti svesni svoje line uloge i odgo-
vornosti u okviru ovih sistema. Takoe moraju biti svesni moguih koristi od poboljanja
performansi i posledica usled odstupanja od odgovarajuih zahteva EMS i OHSMS.
Od isporuioca/ugovaraa koji rade za organizaciju treba se zahtevati da demon-
striraju potrebnu strunu osposobljenost ili obuenost njihovih zaposlenih i po pitanju
ivotne i radne sredine.
Zaposleni koji obavljaju aktivnosti koje sadre znaajne aspekte ivotne sredine i
opasnosti visokog rizika po zdravlje i bezbednost na radu treba da budu osposobljeni za
primenu mera denisanih u okviru EMS i OHSMS. U tu svrhu organizacija treba da identi-
kuje znanje, spobnosti, vetine i razumevanje koji su potrebni za izvoenje rizinih aktivnosti
po ivotnu sredinu, zdravlja i bezbednosti na radu. Nakon identikacije zahtevanih spo-
sobnosti, organizacija mora da osigura osposobljenost osoba koje izvode te aktivnosti.
Kompetentnost osoblja/kadrova u optem smislu je zasnovana na odgovarajuem:
nivou obrazovanja,
izvrenim optim i specijalistikim obukama,
usvojenom i demonstriranom znanju i vetinama,
steenom iskustvu na odgovarajuim poslovima.
Za ostvarivanje kompetentnosti kadrova u organizaciji je neophodno uspostavljanje
ueeg procesa koji obuhvata:
denisanje potrebnog nivoa kompetentnosti za svako radno mesto,
planiranje prijema, prijem i uvoenje novozaposlenih u posao,
planiranje i izvoenje redovnog i dopunskog obrazovanje zaposlenih,
planiranje i izvoenje obuke zaposlenih za potrebe konkretnih poslova koje
obavljaju,
osposobljavanje sa neophodnim vetinama,
planiranje i izvoenje obuke zaposlenih o ciljevima i primeni odreeni stan-
darda/sistema (QMS, EMS, OHSMS, HACCP, itd.),
osposobljavanje zaposlenih za ukljuivanje u eme poboljanja i inovacije,
evidentiranje iskustava steenih u organizaciji ili na osnovu benmarking ak-
tivnosti,
ocena efektivnosti izvrenih obuka i ostvarenog nivoa kompetentnosti.
PR.620.01 Procedura razvoja kadrova
Akt o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta
Program obrazovanja i obuke
P 169

6.3.3 Procedura razvoja kadrova
U okviru QMS, prema zahtevima standarda ISO 9001:2008, kreira se Procedura raz-
voja kadrova PR.622.01, koja u jedan proces obuhvata strateke aktivnosti od izrade
organizacije i sistematizacije do operativnih aktivnosti uvoenja u posao i obuke zapos-
lenih, te kadrovke evidnecije.
Progam obuke koji se radi u okviru ove procedure obuhvata integralna profesionalna
znanja i vetine potrebne zaposlenom za obavljanje svog posla, kao i znanja i vetine
potrebne za primenu mera uvedenih standarda/sistema u organizaciju.
Ovako koncipirana procedura razvoja kadrova i program obuke su otvoreni za
ukljuivanje sadraja iz oblasti ivotne sredine i zdravlja i bezbednosti na radu bez bilo
kakvih izmena njihove strukture.
Procedurom razvoja kadrova denisan(a) je:
- izrada organizacione strukture, usklaene sa ciljevima organizacije i zahte-
vima primenjenih standarda/sistema ukljuivo i EMS i OHSMS,
- denisanje strukture sistematizacije radnih mesta kojim se odreuje nivo
potrebne kompetentnosti za svako radno mesta, a obuhvata:
obavezni zakonski nivo u pogledu obrazovanja,
potrebno radno iskustvi i
drugi i specinih zahteva za odreeno radno mesto,
- planiranje kadrova po broju i strukturi,
- nain prijema i uvoenja novozaposlenog u posao,
- nain izrade plana obrazovanja i obuke koji obuhvata:
opta znanja o primeni zakona, propisa i standarda u poslovanju orga-
nizacije,
inoviranje specijalistikih profesionalnih i upravljakih znanja i vetina za
sve prole zaposlenih i
posebna znanja i vetine o zahtevima i primeni pojedinih standarda/
sistema (QMS, EMS, OHSMS, HACCP, itd.),
- nain realizacije obrazovanja i obuke,
- ocena efektivnosti izvrenih obrazovanja i obuka i
- kadrovska evidencija.
Organizaciona struktura, sistematizacija i opis poslova u organizacijama su ve denisani
u aktu o organizaciji i sistematizaciji. Procedurom razvoja kadrova vri se dopuna ovog
akta koji obuhvata zahteve primenjenih stadarda/sistema. U svakom sluaju neophodno
je izvriti dopune organizacije i sistematizacije denisanjem novih poslova za PRIMS i
170 P

specijalitu(e) za ivotnu i radnu sredinu. Tamo gde ovaj akt nije uraen pristupa se iz-
radi organizacije i sistematizacije uzimajui u obzir zahteve standarda/sistema (EMS i
OHSMS).
Program obuke sadri vie oblika i vrsta obrazovnih sadraja. Prema obliku ti sadraji
mogu da budu:
Informativni seminari (IS) na kojima ciljna grupa dobija neophodne informacije
o novinama iz odreene oblasti.
Edukativni (obrazovni) seminari (ES) na kojima ciljna grupa dobija neophodna
znanja i vetine iz odreene oblasti.
Kursevi obuke (trening course) (TC) na kojima ciljna grupa dobija paktinu obuku
o primeni odreenih metoda, zahteva, tehnologija, opreme, itd., iz odreene
oblasti.
Kreativne radionice (workshops) (WC) na kojima se vri interaktivna razmena
razliitih znanja i iskustva izmeu voditelja i uesnika u cilju kreiranja eljenih
reenja.
Testovi oblik provere znanja, steenih tokom izvoenja nekog od obrazovnih
sadraja.
Svaki program obuke po svojoj strukturi treba da sadri:
Oblik obrazovnog sadraja
Vrstu obrazovnog sadraja
Naziv obrazovnog sadraja
Ciljnu grupu po strukturi i broju
Predavaa i/ili obrazovnu instituciju
Trajanje, termin, mesto i potrebni resursi za obrazovni sadraj
Cilj obrazovanja ili obuke
Ocenu efektivnosti izvedene obuke.
U Tabeli 6.3.3-1 je dat ilustrativni primer tipinog sadraj plana obuka za ivotnu
sredinu, zdravlje i bezbednost na radu.
P 171

Tabela 6.3.3-1: Primer tipinog sadraja obrazovanja i obuke za ivotnu sredinu,
Predava /
Trajanje Ocena
Naziv i oznaka ob- Ciljna grupa / obrazovna / termin efektivnosti
RB Cilj obuke
razovnog sadraja struktura i broj institucija Potrebni obuke /
resursi datum
Podizanje niova svesti i Prisutni svi
IS Formiranje 4 asa posveenosti rukovodstva rukovodioci
1 stava o znaaju EMS Najvie
rukovodstvo Konsultant PowerPoint provoenju politike Utvrena
i OHSMS prezentacija ivotne sredine i zdravlja politika EMS i
i bezbendoti na radu OHSMS
Prisutni svi
2 ES Zahtevi za EMS Tim za

kreiranje
4 asa
Konsultant PowerPoint
Upoznavanje sa
zahtevima standarda i
lanovi tima
Usvojem plan
i OHSMS sistema prezentacija sistemskih zakona uvoenja EMS i
OHSMS
Inspirisanje lanova
WS Identikacija Tim za 4 asa tima za identikaciju i Izvrena
3 aspekata i rizika kreiranje Konsultant Modeli
sistema dokumenata ocenu rizika aspekata/
opasnosti
procena riziika
WS Ciljevi i Tim za 6 asova Inspirisanje lanova tima Denisana

4 programi ivotne
sredine i zdravlja i kreiranje Konsultant Modeli za izradu politike, ciljeva politika i ciljevi
bezbednosti na radu sistema dokumenata i programa EMS i OHSMS
TC Upravljanje PRIMS i Struna 4 asa Obuka strunog Utvrivanje

5 dokumentima i lica za EMS i Konsultant Modeli osoblja za upravljanje forme
zapisima OHSMS dokumenata dokumentima i zapisima dokumenata
PRIMS i Struna Inspirisanje polaznika
6 WS Komuniikacije lica za EMS
i OHSMS,
2 asa
Konsultant Modeli
za kreiranje procedure Izrada
procedure
u EMS i OHSMS kolegijum, PR i dokumenata komunikacija i
komunikacionih sadraja komunikacija
marketing
WS Integrisanje Direktori Inspirisanje polaznika Izvrene
zahteva EMSi i sektora, Tim 4 asa za dopune/kreiranje dopune
7 OHSMS u kljune Konsultant Modeli procesa sa integrisanim procedura
poslovne procese i za kreiranje
sistema dokumenata zahtevima EMS i OHSMS poslovnih
procese podrke procesa
Najvie Inspirisanje polaznika Izrada
WS Reagovanjeu rukovodstvo, 3 asa za kreiranje procedure procedure
8 vanrednim Tim za Konsultant Modeli reagovanja u vanrednim i planova
situacijama kreiranje dokumenata situacijama i planova vanrednih
sistema reagovanja situacija
WS Utvrivanje Tim za Inspirisanje polaznika
indikatora kreiranje 3 asa da utvrde parametre Izrada
9 performansi EMS i sistema, Konsultant Modeli performansi EMS i procedure i
OHSMS koje treba operativni dokumenata OHSMS koje treba plana praenja
pratiti i meriti rukovodioci pratiti i meriti
Obuka auditora da
TC Obuka internih Interni auditori Konsultant 4 asa
10 auditora Modeli za planiraju, izvedu
proveru, deniu
Izvren interni
audit
proveru neusaglaenosti i pp
TC Upravljanje Tim za Obuka strunih lica i Izrada

neusaglaenostima, kreiranje 4 asa vlasnika procesa za procedura
11 istraivanjem sistema, Konsultant Modeli
incidenata, KM i PM direktori dokumenata denisanje
ove oblasti
procedura iz neusagl-i i isr.
Inc.
sektora
TC Obuka za PRIMS i
2 asa Podizanje svesti Testiranje svih
12 podizanje svesti o Svi zaposlenih Direktori
Test zaposlenih o znaaju i zaposlenih
EMS i OHSMS sektora vanosti EMS i OHSMS
172 P

Na slici 6.3.3-1 je prikazan primer eko-testa za podizanje nivoa svesti zaposlenih za
ivotnu sredinu. Ovom testu prethodi obuka svih zaposlenih koja sadri sve informacije
potrebne za reenje ovoga eko-testa.
IVOTNA SREDINA
Test o podizanju eko svesti svih zaposlenih
EKO - TEST
Ime i prezime: Datum:
1. ta je ivotna sredina?
a) Prostor u kome ovek ivi i radi.
b) Okuenje u kojem odreena organizacija radi, ukljuujui vazduh, vodu,
zemljite, prirodne resurse, oru, faunu, ljude i njihove uzajamne odnose.
c) Sredina ljudskog ivota.
2. ta je askpekt ivotne sredine?
a) Deo naih aktivnosti, proizvoda ili usluga koji moe imati uticaj na ivotnu
sredinu.
b) Organizovano sakupljanje otpada.
c) Klimatske promene, kao posledica globalnog otopljavanja.
3. Kojim standardom se deniu zahtevi vezani za menadment sistem ivotne sredine?
a) ISO 14001:2004
b) ISO 9001:2008
c) EKO 14000 : 2008
4. ta je otpad?
a) Mesto odlaganja odbaenih predmeta i supstanci koje nisu vie za upotrebu.
b) Svaki predmet ili supstanca, kategorisan prema utvrenoj klasikaciji sa kojim
vlasnik postupa ili ima obavezu da upravlja.
c) Odbaeni nepotrebni predmeti ili supstance.
5. Zaokruite opasni otpad?
a) Baterije
b) Papir
c) Staklo
d) Staro ulje
e) Toneri
f) Akumulatori
g) PET ambalaa
h) Boje i lakovi
i) Metal
j) Odrezak od jabuke.
P 173

6. Oznaite za koliko vremena se pojedini otpadi raspadnu?
Do pola do 5 go- do 50 do milion
godine dina godina godina
Papir x
Ogrizak od jabuke x
Papirne case za pie x
Kora od pomorande x
Filter od cigarete x
arape x
Metalna konzerva x
PVC plastika x
Plasticna asa x
vakaca guma x
Najlon x
Koa x
Staklena aa x
7. ta oznaava ovaj simbol?
a) Simbol kruenja materije u prirodi

b) Redukuj, ponovo koristi, recikliraj
c) Oznaka otpada
8. Kako odlaete otpad iz vaeg radnog prostora?

a) Odnosim ga u najblii kontejner za kuno smee, da bi izbegao njegovo rasipanje.
b) Ostavljam ga ekipi za skupljanje otpada, da ga nose.
c) Odnosim ga razvrstanog na oznaena mesta privremenog odlaganja.
9. Kako postupiti u sluaju pojave opasnosti koje mogu dovesti do vanredne situacije?
a) Najkraim putem napustiti Firmu.
b) Nastaviti sa svojim redovnim aktivnostima, oekujui da e, za to zaduene ekipe,
otkloniti.
c) Hitno obavestiti neposrednog rukovodioca, ili specijalizovane organizacije i
postupati po planu reagovanja.
10. Navedite potencijalne najvee opasnosti u Firmi po ivotnu sredinu?
a)
b)
c)
Napomena: Bolodovani su tani odgovori

Slika 6.3.3-1: Primer jednostavnog eko-testa za podizanje nivoa svesti zaposlenih
174 P

6.4 KOMUNIKACIJE, UKLJUIVANJE I KONSULTACIJE
Komunikacije
Uvaavajui aspekte ivotne sredine i opasnosti po zdravlje i bezbednost na radu, kao i EMS i
OHSMS organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava proceduru(e) za:
- interne komunikacije izmeu razliitih nivoa i funkcija u organizaciji,
- komunikacije sa ugovaraima i posetiocima radnih prostora organizacije (zahtev samo OH-
SAS 18001),
- prijem i dokumentovanu obradu odgovarajuih komunikacionih sadraja od eksternih zain-
teresovanih strana.
Organizacija mora da odlui da li da eksterno saoptava o sovjim znaajnim aspektima ivotne
sredine i da dokumentuje svoje odluke. Ako je odlueno da se saoptava, organizacija mora da
uspostavi i primeni metode(u) za ova eksterna saoptenja (zahtev samo ISO 14001).
Ukljuivanje i konsultacije (zahtev samo OHSAS 18001)
Organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava proceduru(e) za:
a) ukljuivanje zaposlenih za njihovo:
- uee u identikaciji opasnosti, oceni rizika i utvrivanje upravljakih mera,
- uee u istraivanjima incidenata,
- uee u razvoju i presipitivanju politike i ciljeva zdravlja i bezbednosti na radu,
- konsultovanje gde postoji bilo kakva promena koja utie na zdravlje i bezbednost na
radu,
- predstavljanje po pitanju materije iz oblasti zdravlja i bezbednosti na radu.
b)konsultacije sa ugovaraima gde postoji bilo kakva promena koja utie na zdravlje i bez-
bednost na radu,
Organizacija mora obezbediti da, kada je potrebno, odgovarajue zainteresovane strane budu
konsultovane u vezi sa materijom zdravlja i bezbednosti na radu
6.4.2 Opte
Organizacija je obavezna da, za efektivnu primenu EMS i OHSMS, uspostavi proce-

duru za interne i eksterne komunikacije. Kada se radi o OHSMS organizacija je obavezna
da uspostavi i proceduru ukljuivanja i konsultacija sa zaposlenima. Mogue je jednom
procedurom obuhvati komunikacije i konsultovanje.
P 175

Proces komunikacija predstavlja prvenstveno razmenu informacija izmeu menadmenta
organizacije i kupaca, isporuilaca, zaposlenih i drugih zainteresovanih strana, kao i
izmeu pojedinih delova organizacije. Komunikacije su potpune kada postoji povratna
informacija od primaoca ka poiljaocu poruke.
Po svojoj prirodi komunikacije mogu biti proaktivne i reaktivne.
Interne komunikacije obuhvataju horizontalnu razmenu informacija izmeu razliitih
funkcija i vertikalnu razmenu infromacija izmeu razliitih nivo organizacije koristei
sledee oblike komunikacionoh tehnika, gde je primenjivo:
- redovni sastanci izvrnog odbora i/ili kolegijuma direktora koji omoguavaju
horizontalne komunikacije i informisanja izmeu rukovodilaca funkcija i pro-
cesa i vertikalne sa direktorom,
- izdavanje internog biltena, jedanput (tro/dvo) meseno,
- OTVORENA VRATA DIREKTORA - jedanput meseno (sedmino) za razgovor
sa svakim zaposlenim,
- oglasne table, isticanje politike kvaliteta, ivotne i radne sredine na reprezen-
tativnim mestima,
- popularizacija kvaliteta, ivotne i radne sredine prigodnim natpisima i sloga-
nima,
- informativni sastanci i kreativne radionice timova za kreiranje dokumenata ili
mera po zahtevima odreenih sistema/standarda i razvoja novih proizvoda,
- vizuelne aktivnosti menadmenta obilasci radnih prostora, pogona i direktni
razgovori sa zaposlenima o njihovom poimanju politike i ciljeva organizacije i
o efektivnosti EMS i OHSMS, neposredni rukovodioci svakodnevno, rukovodioci
sektora i slubi sedmino, a direktor meseno,
- organizovanje sastanaka sa zaposlenima o pojedinim temama sa ciljem da se
utvrde predlozi za poboljanja, neposredni rukovodioci meseno, rukovodioci
sektora i slubi tromeseno, a direktor godinje,
- individualna miljenja i sugestije zaposlenih putem anketnih upitnika, predloga
putem ITRANET-a ili na drugi nain sakupljena miljenja,
- jedanput u dve godine snimanja zadovoljenja zaposlenih sa:
razvojem karijere,
kvalitetom komunikacija,
konsultovanjem po pitanju zdravlja i bezbednosti,
stepenom ovlaivanja,
radnom disciplinom,
istoom i urednou,
radnom etikom,
balansom izmeu rada i ivota,
potovanjem integriteta zaposlenih,
jednakim prilikama (ansama) za sve,
176 P

dodelom priznanja,
vizijom, misijom, politikom i ciljevima organizacije,
stepenom obuke,
ekasnou administracije organizacije,
zdravstvenim i bezbedonosnim uslovima rada,
politikom zatite ivotne sredine,
sigurnou na poslu, platama i pogodnostima,
meusobnim odnosima,
liderstvom i menadmentom promenama,
ulogom organizacije u druvenoj zajednici i slino.
Eksterne komunikacije obuhvataju prijem i obradu odgovarajuih unformacija i zahteva
zainteresovanih strana i dostavljanje odgovarajuih informacija zainteresovanim stranama
u cilju podsticanja javnosti da shvati i prihvati napore koje organizacija ini da pobolja
svoj uinak u zatiti ivotne i radne sredine kroz sledee oblike komunikacionoh tehnika
(primeniti ono to je prikladno):
dijalog sa zainteresovanim stranama i razmatranje njihovoih zahteva ili primed-
bi,
dostavljanje godinjih izvetaja i izvetaja o pridravanju propisa dravnin or-
ganima,
dostavljanje izvetaja koji e se uvrstiti u publikacije koje izdaju industrijska
udruenja i grupe,
saoptenja strunih radova na savetovanjima strukovnih organizacija,
dostavljanje podataka za komercijalne baze podataka,
dostavljanje poruka preko elektronske pote zainteresovanim kupcima i
ispiruiocima,
oglaavanje putem javnih medija i plaenih oglasa,
objavljivanje telefonskih brojeva preko kojih se mogu upuivati albe i pitanja
itd.
Ciljevi komunikacija su:
da se pokae da rukovodstvo ima obavezu zatite ivotne sredine, zdravlja i
bezbednosti na radu,
da se ukae na probleme i pitanja aspekata ivotne sredine i opasnosti po
zdravlje i bezbednost na radu, vezane za aktivnosti, proizvode i usluge orga-
nizacije,
da se ojaa svest o politici ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu i o
optim i posebnim ciljevima i programima organizacije,
da se inaformiu interne i eksterne zaintersovane strane o EMS i OHSMS i o
njihovim performansama.
Referentni dokument: PR.553.01 Procedura komunikacija, ukljuivanja i konsultacija.
P 177

6.4.3 Procedura komunikacija, ukljuivanja i konsultacija
PREDMET PROCEDURE
Proces internih i eksternih komunikacija, ukljuivanja i koslutovanja zaposlenih,
ugovaraa i drugih zainteresovanih stana koji se odnosi na pitanja politike i uinka sistema
kvaliteta, ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu.
PODRUJE PRIMENE
Ova procedura se primenjuje u svim procesima i delovima organizacije, na svim rad-
nim mestima, a odnosi se na sve ljude (zaposlene, privremene radnike, osoblje ugovaraa,
posetioce i sve ostalo osoblje na radnom mestu).
Komunikacije - Izmena informacija i razumevanja izmeu dve ili vie osoba ili grupa.
Napomena 1: Komunicira se samo jezikom primaoca, a poruka mora biti u obliku nje-
govog individualnog iskustva i naina posmatranja.
Napomena 2: Bez razumevanja izmeu poiljalaca i primaoca sadraja poruke, nema
komunikacije. Dok poiljalac ne dobije povratnu informaciju od priomaoca, komu-
nikacija nije ostvarena.
Interne komunikacije: Komunikacije izmeu razliitih nivoa i funkcija unutar organizaci-
je.
Eksterne komuikacije: Komunikacije sa zainteresovanim stranama izvan organizacije.
Proaktivne komunikacije: Dostavljanje informacija zainteresovanoj strani na inicijativu
organizacije, pre dogaaja ili situacije na koje se odnosi.
Reaktivne komunikacije: Dostavljanje informacija zainteresovanoj strani na njen zahtev
ili nakon dogaaja koji zahteva informisanje zainteresovane srane o njemu.
Poslovna tajna: Podaci koji predstavljaju intelektualnu svojinu ili mogu tetiti uspenosti
poslovanja i ugledu organizacije, te kao takvi se ne mogu dostavljati izvan orga-
nizacije bez organienja.
DOKUMENTOVANOST
BAZNI DOKUMENTI
ISO 9001:2008, Taka 5.5.3
ISO 14001:2004, Taka 4.4.3
OHSAS 18001:2007, Taka 4.4.3
178 P

PR.540.01 Procedura biznis plana
TOK PROCEDURE prikazuje proces komunikacija, ukljuivanja i konsultovanja u celini.

Na slici 6.4.3-1 je prikazana matrica moguih sadraja i metoda horizontalnih komu-
nikacija izmeu funkcija.
Na slici 6.4.3-2 je prikazana matrica moguih sadraja i metoda vertikalnih komu-
nikacija sa zaposlenim - izmeu nivoa.
Na slici 6.4.3-3 je prikazana matrica moguih sadraja informacija eksternih komu-
nikacija.
Na slici 6.4.3-4 je prikazana matrica moguih sadraja i metoda ukljuivanja i kon-
sultovanja.
Delovi EMS i OHSMS kao izvori informacija:

Politika EMS i OHSMS
Ciljevi EMS i OHSMS
Vrednovanje aspekata ivotne sredine
Ocena rizika opasnosti po zdravlje i bezbednost na radu
Dokumenti EMS i OHSMS
Merenja parametara EMS i OHSMS
Interne provere EMS i OHSMS
Poboljanja EMS i OHSMS
Preispitivanje efektivnosti EMS i OHSMS
Reagovanje u VS
Istraivanje incidenata
Akcije popularizacije
Sertikacija EMS i OHSMS
P 179

TOK PROCEDURE - Primer toka procesa komunikacija, ukljuivanja i konsultovanja
Nosilac
Rb Aktivnosti toka procesa Sadraj aktivnosti Dokumenti / zapisi
aktivnosti
1 2. 3. 4. 5.
U Ulaz
I Izlaz
QA inenjer - Denisanje sadraja IMS koji su izvor infor- U - Matrica komunikacija
Struno lice macija - Matrica ukljuivanja i
- Denisanje zainteresovanih strana za eksterne U konsultovanja
IMS. komunikacije
- FM.533.02 - Plan IK
1 Tim za IMS - Denisanje komunikacija izmeu funkcija u I
organizaciji - FM.533.03 Plan UK
PRIMS - Denisanje komunikacija sa zaposlenim izmeu I - FM.533.04 Plan PK
nivoa org.
- Deinisanje metoda komunikacija, ukljuivanja i
GD konsultacija
- Prijem, evidencija, razvrstavanje pote na U - Ulazna pota

pisarnici I - Knjiga ulazne pote
- Ditribucija pote koja se odnosi na:
2 Sekretar o QMS za QA inenjera
o EMS i OHSMS za struno lice za bezbed-
nost
QA inenjer - Evidencija eksterne informacije dobijene od U - Ulazna pota

zainteresovanih strana - FM.553.01 Eviden-
Struno lice za - Zakoni i propisi se identikuju i distribuiraju po I cija EK
bezb. PR.630.03 - PR.630.03
- PR.720.01 /
3 - Eksterne informacije od kupaca i isporuilaca PR.740.01
Vlasnik proc- se procesuiraju po PR.720.01 odnosno
esa 720 / 740 PR.740.01 - Odgovor
Vlasnik pro- - Vlasnik procesa na koga se informacija odnosi I

organizuje pripremu odgovora i njegovu
cesa verikaciju.
- Generalni direktor odobrava sve dokumente koji U/ I - Odobren dokument
Generalni sadre odgovore zainteresovanim stranama EK
4 kao deo eksternih komunikacija, koje ne
direktor
sadre podatke iz poslovne tajne
Os menader - Os menader obezbeuje dostavljanje odo- U - Odobren dokument
brenog odgovora primaocu, a kopije dostavlja EK
QA inenjer za evidenciju i uvanje, po oblastima: I - FM.553.01
5 Struno lice za o Q QA inenjeru, Evidencija eksternih
o E i O Strunom licu za bezbednost I komunikacija
bezb. o Ostale Vlasniku odgovarajueg procesa
Vlasnik pro- o Arhivi svaki dopis - Knjiga izlazne pote
I
cesa - Arhiva
QA inenjer - Sadraje proaktivne informacija za eksterne U - Matrica komunikacija
komunikacije kreira:
o Svaki vlasnik procesa za odg. Zaintereso- - Proaktivna informacija
Struno lice I
vanu stranu - FM.553.01 Eviden-
Vlasnik pro- o QA inenjer za oblast Q cija EK
6 o Struno lice za bezbednost za oblast E i O I
cesa - Web stranica
Direktor bez- - Direktor bezbednosti preispituje informacije iz
oblasti E i O I - PR.720.01,
bednosti PR.740.01
- PRIMS verikuje IMS proaktivne inf. Za
PRIMS eksterne kom. - PR.640.01
- Generalni direktor odobrava sve dokumente koji U/ I - Odobren dokument
Generalni sadre proaktivne informacije zainteresovanim sa proaktivnom
7 stranama, koje ne sadre podatke iz poslovne
direktor informacijom
tajne
180 P

TOK PROCEDURE - Primer toka procesa komunikacija, ukljuivanja i konsultovanja (nastavak)
Nosilac
Rb Aktivnosti toka procesa Sadraj aktivnosti Dokumenti / zapisi
aktivnosti
1 2. 3. 4. 5.
U Ulaz
I Izlaz
Struno lice za - Infromacije o incidentima i vanrednim situaci-
bezb. jama priprema struno lice za bezbdnost u - Informacija o inci-
zakonskoj formi i roku prema PR.8302.01 i 02 dentu i VS
8 Tim za VS - Tim za vanredne situacije preispituje samo
- Evidencija po
infromacije o VS
Direktor - Direktor bezbednosti verikuje sve inform. O - PR.830.02
bezbed. incidentima i VS - PR.830.03
- Generalni direktor odobrava sve dokumente koji
sadre infromscije o incidentima i vanrednim U/ I - Odobren dokument
9 Generalni situacijama zainteresovanim stranama, koje sa infromacijama o
direktor incidentu i VS
ne sadre podatke iz poslovne tajne
Direktor bez- - Informacije za kolegijum priprema: U - Matrica komunikacija
bednosti o Direktor bezbednosti za zakonske obaveze - Beleke, zapisi,
po E i O odluke i usvojeni
10 PRIMS o PRIMS za sistemska pitanja po Q, E i O I dokumenti
- PRIMS upravlja aktiv. Tima za IMS, WS i - FM.553.03 Eviden-
Generalni Internim prover. cija komun. Izmeu
direktor - Generalni direktor upravlja kolegijumom funkcija
- Os menader obezbeuje postavljanje infor-
macija na oglasne table I izradu postera, vidno UI -- Oglasna
Informacija
Os menader tabla, Posteri
isticanje politike, itd.
- PRIMS obezbeuje postavljanje inf. Na Web
11 PRIMS portal i e-mail I - Web portal, E-mail
GD - GD obezbeuje dan u sedmici za otvorena vrata I - Razgovor
Direktor bez- - Ukljuivanje i konsultovanje zaposlenih kod

vrednovanja aspekata i ocene rizika opasnosti U
bednosti na radu - Matrica ukljuivanja i
konsultovanja
- Uklj. I konsult. Predst. Zaposlenih kod sistem- I - FM.553.04 Eviden-
12 PRIMS skih pitanja cije ukljuivanja i
Direktori kosultovanja
- Ukljuivanje i konsultovanje korisnika usluga
marketinga
Vlasnik - Izrada mesenih izvetaja o broju i komunika- - Podaci o komunikacij.
cijama U - FM.540.06
13 procesa komu- - Izvetaji se koriste za analize ostvarenja ciljeva i I
Izvetaj
nikacija o ostvarenju cilja
efekata komunikacija za preispitivanje IMS-a.
P 181

Sadraj i metod horizontalnih internih komunikacija izmeu funkcija
Odgovornost za
Sadraj informacija
komunikacije
Dokumenti

Programi
Beleke
Odluke
Zapisi
Mere
Dinamika
odravanja
Metod informisanja

Sastanci kolegijuma direk-

Sedmino n n n n n GD/Os men.
tora
Tim za EMS i OHSMS Po potrebi n n n n n PRIMS
Preispitivanje od strane EMS
Godinje n n n n GD/ PRIMS
i OHSMS rukovodstva
Kreatine radionice Po potrebi n n n PRIMS
Interne provere Godinje n n PRIMS
Slika 6.4.3-1: Matrica moguih horizontalnih internih komunikacija
Sadraj i metod vertikalnih komunikacija sa zaposlenim - izmeu nivoa

Odgovornost za komuni-
Vane informacije za VS
Odluke iz EMS i OHSMS
Politika EMS i OHSMS
Ciljevi EMS i OHSMS
Razgovor - sedmino
Popularizacija EMS i
Preispitivanje EMS i
Sadraj informacija
Obavetenja

OHSMS
OHSMS
kacije
Metod informisanja

Oglasne table n n n n PR menader
Posteri n n n PR menader
Interni bilten n n n n Direktor kadrova
Web portal n n n n n n n PRIMS / IT
E mail eko oznaka n n PRIMS

GD/ Os
Otvorena vrata direkora n
menader
Slika 6.4.3-2: Matrica moguih vertikalnih internih komunikacija
sa zaposlenim - izmeu nivoa
182 P

Sadraj informacija eksternih komunikacija
Struni radovi, radne
Saoptenja, intervjui,
Zahtevi, informacije,
Reklamacije, albe,
Smer komunikacija
Dopisi po zahtevu
Vane informacije
kupaca / isporu.
parametrima IMS
Kuni red, posteri
incidentima i VS
Uredbe, odluke,
za komunikacije
Zainteresovane
Zakoni, propisi,
Ponude, usluge,
Politika, ciljevi,
Ocene zadov.
Informacije o
Odgovornost
Standardi
Izvetaji o
narudbe
pravilnici
sertikat
pohvale.
strane
grupe
dopisi
za VS
PR
P3 Web Stranica
PRIMS / IT dostupna
R4 svima
Direktor zainter. stranama
P4 n n n
P3 n n n
Direktor Ministarstvo
R4 n n n bezbednosti ivotne sredine
P4
n n n
Direktor Minisatarstvo
P3 za
R4 n n n bezbednosti radpitanja
i socijalna
P4
P3 n n Gradske i
R4 n Direktor optinske slube
bezbednosti za ivotnu
P4 sredinu
P3 n n Gradske i
R4 n Direktor optinske slube
bezbednosti za rad i soijalna.
P4 pitanja
P3 n n n
Direktori Korisnici usluga
R4 n n marketinga PR.720.01
P4 n n n n n
P3 n n n Vlasnik Isporuioci
R4 procesa PR.740.01
P4 n n n nabavke
P3 n
Direktor
R4 Posetioci
bezbednosti
P4 n n
P3 n
Struna
R4 n PRIMS udruenja
P4 n
P3 n
PR
R4 n menader Mediji
P4 n
P3 n
PR
R4 n menader Javnost
P4 n n
P3 n Direktor Osiguravajua
R4 n pravnih drutva
P4 poslova
P3 n
PR
R4 n menader NVO
P4
P3 n
Direktor Kontrolne
R4 n kvaliteta agencije
P4
P3 n
Direkotor
R4 n nansija Akcionari
P4 n
P3 n Tela za
R4 PRIMS standardizaciju
P4 EMS i OHSMS
P3 n n Sertikaciono
R4 PRIMS telo za EMS i
P4 n n OHSMS
Slika 6.4.3-3: Matrica sadraja moguih informacija eksternih komunikacija
P 183

Sadraj ukljuivanja I konsultovanja
Odgovornost za realizaciju
Procena rizika opasnosti na radu
Mere zatite zdravlja i bezbed-

Vrednovanje aspekata ivotne
Politika i ciljevi EMS i OHSMS
Zaintersovane strane
Mere zatite ivotne sredine
Preispitivanje EMS i OHSMS

Izmene u I EMS i OHSMS

Program EMS i OHSMS
Istraivanje incidenata
Vanredne situacije
Metod ukljuivanja i
sredine
konsultovanja
nosti
Predstavnik zaposlenih u Direktor

n bezbed.
radu tima za VS
Predstavnik zaposlenih u
n n n
radu timova
Anketiranje svih zapos-
n n
lenih
PRIMS Zaposleni
Predstavnik zaposlenih u
n n n n n n n n n
radu tima za IMS
eme poboljanja n n n n n
Merenje zadovoljstva Direktor

n n n n n kadrova
zaposlenih
Merenje zadovoljstva
n n
korisnika
Sastanci sa korisnicima n n
Direktori Korisnici
marketinga usluga
Dopune ugovora n n
Dopune ugovora n n
Direktor Isporuioci
nabavke
Anketiranje posetilaca
n n Posetioci
kutije za odgovore
Konsultovanje o radu na
n n
Direktor Ministarstv.
novim propisima bezbednosti za pitanja
rad i soc.
Konsultovanje o radu na Ministarstv.

n n ivotne
novim propisima sredine
Slika 6.4.3-4: Matrica moguih sadraja i metoda ukljuivanja i konsultovanja
184 P

6.5 UPRAVLJANJE OPERACIJAMA
Bez dobrog dirigenta i najbolji orkestar je ratimovan.
Organizacija mora da utvrdi one operacije i aktivnosti koje su povezane sa identikovanim

znaajnim aspektima ivotne sredine i rizicima po zdravlje i bezbednost na radu na koje je
neophodno primeniti upravljake mere. Za ove operacije i aktivnosti organizacija e primeniti
i odravati:
a) upravljanje operacijama, a gde je primenjivo i njenim aktivnostima; organizacija e integ-
risati navedeno upravljanje operacijama u EMS i OHSMS,
b)upravljanje koje se odnosi na nabavku proizvoda, opreme i usluga,
c) upravljanje koje se odnosi na ugovarae/kupce i posetioce radnih prostora,
d)dokumentovane procedure koje sadre situacije bez kojih bi moglo doi do odstupanja od
politike i ciljeva ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu,
e) radne kriterijime bez kojih bi moglo doi do odstupanja od politike i ciljeva ivotne sredine,
zdravlja i bezbednosti na radu.
6.5.2 Opte
Svrha upravljanja operacijama, u kojima su primenjene mere zatite ivotne i sredine,

zdravlja i bezbednosti na radu, je sledea:
upravljanje procenjenim rizicima po ivotnu sredinu, zdravlja i bezbednosti na
radu
osiguranje usaglaenosti sa odgovarajuim zakonskim i drugim zahtevima iz
oblasti ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu
dostizanje utvrenih ciljeva ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu,
eliminisanje ili smanjenje na najmanju moguu meru rizike po ivotnu sredinu,
zdravlja i bezbednosti na radu.
Sistemska, trajna primena mera upravljanja ivotnom sredinom, zdravljem i bezbednou
na radu vri se njihovim integrisanjem u redovne radne aktivnosi i operacije organizacije
u kojima su aspekti ivitne sredine i opasnosti po zdravlje i bezbednost identikovani.
Tokom identikovanja aspekata ivotne sredine i opasnosti po zdravlje i bezbednost na
radu (PR.520.01) analizirane su sve aktivnosti i operacije u organizaciji.
P 185

Najvei problem kod upravljanja operacijama je, kako ove operacije i aktivnosti deni-
sati?
Standardi ISO 14001 i OHSAS 18001 ne sadre zahteve za radne operacije, ak-
tivnosti i procese u organizaciji. Jedini standard koji sadri zahteve za poslovne (radne)
procese, sastavljene od aktivnosti i operacija je ISO 9001 u kome su utvreni zahtevi za
QMS. U ovim procesima se realizuju proizvodi i usluge organizacije. Zavisno od delatnosti
organizacije poslovni procesi obuhvataju:
marketing i reklamiranje,
nuenje i ugovaranje,
prodaju i isporuku proizvoda,
istraivanje, projektovanje i razvoj,
nabavku,
proizvodnju,
inenjering i izvoenje,
skladitenje,
transpost,
odravanje, itd.
Svi ovi procesi su denisani i dokumentovani u okviru QMS sa odgovarajuim proce-
durama, uputstvima, obrascima i slino. Svrha ovako denisanih procesa je obezbeenje
kvaliteta proizvoda koji ispunjava oekivanja korisnika, i ostvarivanje ekasnosti i efek-
tivnosti samih procesa. Najbolji nain za upravljanje operacijama koje su povezane sa
identikovanim znaajnim aspektima ivotne sredine i rizicima po zdravlje i bezbednost
na radu je integrisanje mera iz programa upravljanja ivotnom sredinom, zdravljem i
bezbednou na radu u poslovne procese denisane u okviru QMS. To praktino znai
ugradnju mera iz programa u redovne procesne aktivnosti denisane procedurama, uput-
stvima i obrascima.
Na slici 6.5.2-1 ilustrativno je prikazana struktura mera denisanih u okviru QMS, EMS
i OHSMS. Ove mere se integriu u dokumente koji deniu aktivnosti, ukljuivo operacije i
resurse, i specikacije proizvoda. Prikazan je i uticaj tih mera na performanse aktivnosti i
karakteristike proizvoda u koje su integrisane. Ovi uticaju se mogu posmatrati kao razliiti
aspekti totalnog kvaliteta. [1].
Uticaj mera na performanse aktivnosti:
QMS mere, obezbeuju dodate vrednosti za korisnika i smanjenje rizika
neusaglaenosti u vrenju aktivnosti,
EMS mere, obezbeuju smanjenje rizika uticaja aktivnosti na ivotnu sredinu,
OHSMS mere, obezbeuju smanjenje rizika aktivnosti po zdravlje i bezbed-
nost na radu.
186 P

Uticaj mera na karakteristike proizvoda:
QMS mere, obezbeuju upotrebne karakteristike proizvoda sa malim rizikom
nedostataka,
EMS mere, obezbeuju mali rizik uticaja proizvoda na ivotnu sredinu u celom
ivotnom veku proizvoda,
OHSMS mere, obezbeuju mali rizik uticaja proizvoda na zdravlje i bezbed-
nost na radu tokom izrade proizvoda.
Na slici 6.5.2-2 su prikazani simultani koraci za kreiranje i integrisanje mera za elimi-
nisanje, snienje ili upravljanje razliitim rizicim u jednu procesnu aktivnost i proizvod.
Identikacija aspekata ivotne sredine i opasnosti po zdravlje i bezbednost na radu
obuhvata:
sve aktivnosti ili operacije u procesu,
svu opremu, postrojenja, maine, itd. i njihove energente,
sve sirovine, repromaterijale i energente koji se procesuiraju,
sve elemente proizvoda, koji su rezulatat procesa, u njegovom ivotnom veku,
sav otpad i emisije u vazduh, vodu i zemlju iz procesa i odbaenog proizvoda.
Slika 6.5.2-1: Integrisanje razliitih vrsta mera u procesnu aktivnost i proizvod
Simultanu ocenu rizika svih aspekata totalnog kvaliteta mogue je da izvri multifunk-
cionalan tim strunjaka. Prva ocena se vri kao deo programa uspostavljanja standarda/
sistema. Nakon toga to postaje rutinska aktivnost kod uvoenja svake nove tehnologije,
sirovine ili proizvoda.
P 187

Nakon ocne rizika radi se rogrma mera za njegovo eliminisanje ili snienje. Utvrene
mere za eliminisanje ili snienje rizika svih uticaja treba da se ugrade u procedure, uput-
stva, specikacije ili druge dokumente, denisane okviru QMS, kojim se deniu perfor-
manse aktivnosti odnosno karakteristike proizvoda.
Slika 6.5.2-2: Koraci u integrisanju mera za eliminisanje ili snienje razliitih rizika u
procesnu aktivnost/operaciju i proizvod
6.5.3 Uspostavljanje upravljanja operacijama
Za upravljanje operacijama prema zahtevima ISO 14001 i OHSAS 18001 potrebno

je u postojee procedure, uputstva, obrasce i druge dokumente (denisani u okviru QMS)
dodati (integrisati) mere denisane programima upravljanja ivornom sredinom, zdrav-
ljem i bezbednou na radu. Na taj nain programske mere denisane u programima, kao
dinamikim dokumentima, postaju sistemske aktivnosti kao deo normativnih dokumenata
IMS. Kada se uspostavi upravljanje nad operacijama na sistemski nain ono postaje deo
redovnih tivnosti i operacija, kao i aktivnosti praenja, provera (audita) i preispitivanja
od strane rukovodstva.
U okviru uspostavljanja upravljanja operacijam dati su primeri elemenata koje treba
dodati u procedure za tipine rizike ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu u
kljunim poslovnim procesima.
188 P

A. PROCEDURA UPRAVLJANJA PROCESIMA PREMA KUPCIMA
Ukljuiti u ponudu povlaenje proizvoda posle upotrebe i njihovu reciklau.
U katalozima proizvoda ukljuiti nain odlaganja proizvoda, njegovih delova,
otpadnih elmenata i ambalae tokom zamena i posle upotrebe.
U ponudi denisati obavezu kupac ili korisnik usluga, kada se nalazi u pros-
toru organizacije, ili kada koristi njene resurse, da mora potovati mere zatite
ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu.
B. PROCEDURA UPRAVLJANJA PROCESOM PROJEKTOVANJA I RAZVOJA

Kod denisanja ulaznih elemenata za razvoj i projektovanje proizvoda ukljuiti
hteve za prevenciju zagaivanja koji mogu da obuhvataju:
- izbor sirovina i materijala koji nisu opasni,
- promene u tehnologiji za bezbednije odvijanje procesa,
- ekasnu upotrebu i ouvanje energije,
- ekasnu upotrebu i ouvanje prirodnih resurs, itd.
Denisati SDS liste za opasne materije koje su u sastavu proizvoda.
Izabrati ambalau koju je mogue reciklirati.
Uraditi uputstva o postupanju sa zamenjem delovima i odlaganju proizvoda
nakon upotrebe.
C. PROCEDURA UPRAVLJANJA PROCESOM NABAVKE

Kod denisanja podataka za nabavku ukljuiti zahteve u pogledu ivotne sre-
dine, zdravlja i bezbednosti na rad (maine, oprema, hemikalije, povlaenje
proizvoda nakon upotrebe, reciklaa itd.).
Kod verikacije nabavljenih maina i opreme zahtevati od isporuioca doku-
mentaciju za bezbedno rukovanje i odravanje, ukljuivo i odlaganje otpada.
Kod verikacije nabavljenih opasnih materija zahtevari od isporuioca SDS liste
za upotrebu, transpost, skladitenje i odlaganje tih materija.
Ukljuiti u ocenu isporuioca kriterijume u vezi sa ivornom sredinom, zdravljem
i bezbednou na radu.
Kod nabake inenjering usluga, usluga odravanja, ienja i drugih denisa-
ti zahteve u pogledu ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti koje isporuioc/
ugovara mora da potuje, kao to su: izbor sredstava za rad, postupanje sa
otpadom, potovanje zahteva organizacije kod izvoenja radova u njenim
prostorima, itd.
P 189

D. PROCEDURA PROIZVODNJE ILI REALIZACIJE USLUGE
U tehnolokim listama, pored svake operacije, denisati mere zatite ivotne
sredine, zdravlja i bezbednosti na radu.
Kod izvoenja radova na terenu uraditi programe upavljanja ivotnom sredi-
nom, zdravljem i bezbednou na radu.
Radna mesta opremiti potrebnim uputstvima i ilustracijama u pogledu:
- mera zatite zdravlja i bezbednosti pri izvrenju zadataka/operacija na
mainama ili opremi,
- mere zatite ivotne sredine pri i nakon izvrenja zadataka/operacija na
mainama ili opremi,
Neusaglaenosti u procesu proizvodnje po pitanju ivotne sredine, zdravlja i
bezbednosti na radu treba da dobiju vanost kod identikacije i reavanja,
ukljuivo i zaustavljanje procesa. Ove neusaglaenosti mogu da budu, na pri-
mer: curenje ulja, emulzije, antifriza i slino, velika buka, nedostatak zatitinih
sredstava, itd.
Radna mesta opremiti potrebnim zatitinim sredstvima.
Denisati radne uslove u pogledu osvetljenja, buke, radijacije, mikroklime itd.
Obezbediti uslove za razvrstavanje otpada proizvedenog na svakom radnom
mestu.
Obezbediti raspoloivost sistema i aparata za za detekciju vatre i dima i ga-
enje poara.
U uputstva i oprema za rukovanje (kranovi, viljkari, dizalice, i ostale maine za
podizanje tereta, raunari itd.) ugraditi mere bezbednosti i zdravlja na radu.
Oznaiti sve potencijalne opasnosti u radnim prostorima, kao na primer: izvore
radijacije, visoki napon, opasno zadravanje ispod tereta, itd.
E. PROCEDURA UPRAVLJANA PROCESOM ODRAVANJA

U uputstva za preglede maina i opereme pre startovanja i u toku rada ugraditi
mere zatite ivotne sredine i zdravlja i bezbednosti na radu.
Dodati plan i evidneciju pregleda i ispitivanja kompletne opreme i objekata
prema zakonskim zahtevima.
F. PROCEDURA UPRAVLJANJA PROCESOM SKLADITENJA

Obezbediti uslove za skladitenja opasnih materija.
Formirati master listu SDS lista opasnih materija i vriti njihovo auriranje.
Za pretakanje i prepakivanje opasnih materija obezbediti dodatnu opremu i
zatitu.
190 P

6.6 PRIPRAVNOST ZA REAGOVANJE U
VANREDNIM SITUACIJAMA I ODGOVOR NA NJIH
Sve dok nam se ne dogode,

mislimo da se vanredne situacije mogu desiti samo drugima.
Organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava proceduru(e):

- za identikovanje moguih vanrednih situacija,
- za odgovaranje na njih.
Organizacija mora da odgovori na postojee vanredne situacije i da sprei ili ublai posledice
po ivotnu sredinu, zdravlje i bezbednost na radu.
U planiranju odgovora na vanredne situacije organizacija treba da uzme u obzir potrebe
odgovarajuih zainteresovanih strana, kao to su specijalizovane slube koje pomau u
reavanju vanrednih situacija i susedi.
Organizacija treba da periodino ispita svoju(e) proceduru(e) za reagovanja na vanredne
situacije, izvoenjem praktinih vebi, ukljuujui ogovarajue zainteresovane strane kada je
to praktino.
Organizacija treba da periodino prispita, a po protrebi i izmeni svoju proceduru(e) prip-
ravnosti za reagovanje u vanrednim situacijama, a posebno nakon njihovog ispitivanja ili
vanredne situacije.
6.6.2 Opte
Kod utvrivanja elemenata za denisanje procedure za identikovanje potencijalnih

incidenata i vanrednih situacija (VS), za njihovo praenje, i za razvijanje planova za rea-
govanje i ublaavanje njihovih posledica organizacija treba da polazi od:
rezultata identikacije apsketa ivotne sredine i OH&S opasnosti, procene rizi-
ka i rezultata upravljanja rizicima,
zakonskih i drugih zahteva,
raspoloivosti lokalnih slubi za hitne sluajeve,
iskustava iz prethodnih akcidenata (nesrea), incidenata (udesa) ili vanrednih
situacija,
preispitivanja vanrednih situacija i rezultata izvoenja praktinih vebi.
P 191

Procedura(e) pripravnosti i reagovanja na VS treba da obuhvati(e) na primer, gde je
primenjivo, sledee sluajeve koji mogu dovesti do VS:
poare, eksplozije, poplave i drugo sa posledicama,
emisije u atmosferu u sluaju udesa,
izlivanja u vodu i zemljite u sluaju udesa,
specini uticaji na ivotnu sredinu, zdravlje i bezbednost na radu i eko-sistem
u sluaju udesa.
Referentni dokument:
PR.630.02 Procedura pripravnosti reagovanja u vanrednim situacijama
6.6.3 Procedura pripravnosti i reagovanja u vanrednim situacijama
PREDMET PROCEDURE
Ova procedura denie identikaciju vanrednih situacija, izradu planova za vanredne
situacije, odreivanje odgovornog lica za proglaenje vanredne situacije, formira-
nje tima za reagovanje u vanrednim situacijama, postupak zaposlenih i drugih lica u
vanrednoj situaciji, angaovanje internih i eksternih slubi za vanredne situacije i druge
aktivnosti denisane planovima za vanredne situacije.
PODRUJE PRIMENE
Ova procedura se primenjuje u svim organizacionim jedinicama i u irem okruenju
gde je nastala vanredna situacija.
Vanredne situacije neeljeni dogaaj, sluaj, ponaanje, nasilno delovanje oveka,
prirode i delovanje oveka ili tehnikih sistema, u duem ili kraem periodu, znaajnijeg
obima, koji dovode u opasnost zdravlje i bezbednosti lica, ivotnu sredinu i imovinu
preduzea.
Pripravnost za reagovanje u vanrednim situacijama mere i aktivnosti za identiko-
vanje dogaaja koji mogu dovesto do vanrednih situacija, za umanjenje ili otklanjanje
efekata tokom njihovog dejstva i posledica nastalih nakon njihovog dejstva.
Druga lica Sva lica koja se po bilo kom osnovu nalaze ili zateknu na podruju orga-
nizacije.
ire okruenje Susedna preduzea, ustanove, stambena naselja i drugo.
Tim za reagovanje u vanrednim situacijama Osoblje za specinim ulogama tokom
vanredne situacije.
Interne slube za vanredne situacije Osoblje iz resursa organizacije.
192 P

Eksterne slube Specijalizovane slube za reagovanje u vanrednim situacijama (va-
trogasci, hitna pomo, vojska, itd...)
BAZNI DOKUMENTI
Standardi ISO 14001:2004 i OHSAS 18001: 2007, taka 4.4.7
PR.830.01 - Procedura neusaglaenosti.
PR.830.03 Procedura istraivanja incidenta
TOK PROCEDURE
Procedura(e) pripravnosti i reagovanja na VS treba da obuhvata sledee aktivnosti:
1. Identikaciju opasnosti na lokaciji organizacije koje mogu izazvati neeljene
udese i VS kao to su:
opasni pogoni,
trafostanice,
mesta gde se vri pretakanje goriva,
rezervoari zapaljivih tenosti ili gasova u kotlarnicama,
skladita TNG-a, itd.,
2. Procenu moguih VS u organizaciji, kod suseda, na okolnim saobraajnicama,
vodotokovima i slino,
3. Nain reagovanja na pojavu udesa koji moe dovesi do VS:
prijava svakog zaposlenog,
proglaenje VS od strane dravnih organa,
osoblje, slube, telefone i drugo preko/kojima se javlja pojava udesa,
4. Nain proglaenja VS:
osoblje koje procenjuje nivo znaaja VS,
osoblje koje proglaava VS,
osoblje koje e aktivirati plan VS i rukovoditi njegovom primenom,
5. Vrste planova za VS i nain njihovog aktivniranja i provoenja,
6. Planove za obuka i praktinih vebi za VS koji obuhvataju:
obuke zaposlenih koji aktivno uestvuju u provoenju mera tokom vanredne
situacije,
obuke svih zaposlenih iz protiv poarne zatite sa proverom znanja, tokom koje
se zaposleni upoznaju sa planom za vanredne situacije izazvane poarom,
obuke svih zaposlenih o merama zatite ivotne sredine, bezbednosti i zdravlja
na radu tokom koje se zaposleni upoznaju sa planovima o vanrednim situaci-
jama nastalim poplavom i planovima za vanredne situacije nastale udesnim
izlivanjima.
praktine vebe uz uee eksternih slubi za hitne sluajeve,
P 193

7. Analiza i vrednovanje VS, i preduzimanje korektivnih i preventivnih mera,
8 . Periodino preispitivanje planova za VS.
Uobiajeno je da se u okviru procedure izradi vie planova za razliite VS. Primeri

ovih planova mogu da budu:
Plan za VS nastalu izazvanim poarom u pogonu, trafo-stanici, kotlarnici,
skladitu, itd.
Plan za VS nastalu udesnim isputanjem otrovnih gasova iz postojenja.
Plan za VS nastalu poplavom.
Plan za VS nastalu udesnim prevrtanjem i izlivanjem goriva.
Plan za VS nastalu neeljenim dogaajima kod suseda, i drugi.
Svaki plan za VS treba da obuhvati sledee elemente:
nain identikacije neeljenog dogaaja i nain obavetavanja o njegovom
nastanku,
spisak lica iz organizacije koja se pozivaju,
odgovornosti, ovlaenja i dunosti osoblja tokom VS,
spisak eksternih slubi koje se obavetavaju i angauju,
komunikacije sa organima vlasti,
komunikacije sa susedima i javnou,
mere reagovanja za konkretnu VS, ukljuivo i eksterno osoblje (posetioci,
ugovarai, itd.),
nain interne i eksterne komunikacije sa zakonodavnim institucijama, susedima
i javnou,
nain i putevi evakuacije zaposlenih i znaajnih dobara,
identikaciju i lokaciju opasnih materija i neophodne hitne aktivnosti,
pregled sredstava koja e se koristiti u VS,
oprema za prvu pomo,
spisak susednih resursa za sadejstvo,
nain zatite vitalnih podataka, zapisa i opreme,
raspoliivost izvora informacija neophodnih za VS kao to su: nacrti postrojenja,
raspored sredstava za gaenje poara, podaci o opasnim materijama, telefon-
ski brojevi, procedura i planovi za reagovanje u VS, itd..
U Tabeli 6.6.3-1 dat je ilustrativni primer kriterijuma za proglaavanje vanrednih si-
tuacija.
194 P

Tabela 6.6.3-1 - Kriterijumi za proglaenje vanredne situacije
Stepen Obim na kome Uticaj na Uticaj na ivotnu
vanredne se deava Materijalna teta bezbednost i sredinu
situacije dogaaj zdravlje
1. Nivo Pojedini objekti Znaajna Znaajan Lokalni u objektu

organizacije
2. Nivo Cela lokacija Velika Veliki sa moguim U okviru cele

organizacije smrtnim ishodom organizacije
Katastrofalan ire gradsko
3. Nivo ire podruje Katastrofalna sa mogunou podruje, sliv
masovnog reke, itd.
stradanja
U zavisnosti od nivoa vanredne situacije, u planovima se denie:

uee zaposlenih u provoenju mera tokom vanredne situacije,
evakuacija ljudi i dobara iz organizacije,
ukljuivanje suseda i profesionalnih slubi u reavanje vanredne situacije,
subjekti koje treba obavestiti o vanrednoj situaciji.
Za prvi nivo VS - uestvuju profesionalci iz organizacije (ako postoje), zaposleni iz
objekta gde se desio udes i odgovarajue specijalizovane slube.
Za drugi nivo VS- uestvuju svi zaposleni i odgovarajue specijalizovane slube.
Za trei nivo VS - uestvuju svi zaposleni, svi koji se zateknu u prostorijama organizaci-
je i odgovarajue eksterne specijalizovane slube.
Udesi ili nesree za koje se proceni da se ne proglaava VS reavaju se po proce-
durama
PR.830.01 Upravljanje neusaglaenostima i
PR.830.02 - Istraivanje incidenata.
Oprema za VS moe da obuhvata, gde je primenjivo, sledee:
alarmne sisteme,
nunu rasvetu,
sredstva za evakuaciju,
sklonita,
kritine ventile za zatvaranje i sklopke za iskljuenje,
opremu za gaenje poara,
opremu za prvu pomo,
opremu za komunikacije i drugo.
Veoma je vano da je oprema za VS raspoliiva i ispravna za korienje tokom VS.
P 195

7.
PROVERAVANJE
7.1 PRAENJE I MERENJE PERFORMANSI

Nema visoke svesti, bez straha od provere.
Zahtevi ISO 14001, taka 4.5.1 Zahtevi OHSAS 18001, taka 4.5.1
Organizacija mora da uspostavi, Organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava redovne pro-
primeni i odrava redovne proce- cedure za praenje i merenje performansi zdravlja i bezbednosti
dure za praenje i merenje kljunih na radu (OH&S). Ove procedure moraju da obezbede:
karakteristika svojih operacija a) da kvalitativne i kvantitativne mere odgovaraju potrebama
koje migu imati znaajan uticaj na organizacije,
ivotnu sredinu. b) obim praenja do kog su OH&S ciljevi ostvareni,
Procedura mora obuhvatiti do- c) praenje efektivnosti upravljanja zdravljem i bezbednou,
kumentovanje inaformacija da bi d) proaktivno merenje perfromansi za praenje usaglaenosti
se pratio uinak ivotne sredine, sa programima OH&S, merama upravljanja i operativnim
odgovarajue upravljanje opera- kriterijumima,
cijama i usaglaenost sa ciljevima e) reaktivno merenje performansi za praenje oteenja zdra-
organizacije. vlja, incidenata (ukljuujui akcidente koji samo to se nisu
desili) i druge istorijske podatke o nedostacima OH&S per-
Organizacija mora da osigura formansi,
da se prilikom praenja i merenja f) zapisivanje rezultata praenja i merenja dovoljno za analize
koristi etalonirana ili veriko- preduzetih korektivnih i preventivnih mera.
vana oprema i mora da odrava Ako se za praenje i merenje performansi zahteva oprema, or-
odgovarajue zapise o tome. ganizacija moda da uspostavi i odrava procedure za etaloni-
ranje i odravanje te opreme. Zapisi o etaloniranju i aktivnos-
tima odravanja, kao i rezultati, moraju se uvati.
P 197

7.1.2 Opte
Veoma je vano da organizacija u svakom momentu zna ta je postigla u pogledu

nivoa ivotne i radne sredine. Da bi znala, organizacija je obavezna da prati i meri
efektivnost EMS i OHSM. To obuhvata tehnoloke parametre procesa, parametre procesa
menadmenta, kao i parametre vezane za ivotnu i radnu sredinu. Standardi ISO 14001
i OHSAS 18001 u formalnom smislu imaju razliito polazite za praenje i merenje.
I. ISO 14001 polazi od performansi aktivnosti i karakteristika proizvoda za praenje i

merenje uinka ivotne sredine u svakodnevnoj praksi, kao to su na primer:
praenje napretka u ostvarivanju ciljeva,
praenje emisija gasova iz postrojenja u vazduh kako bi se odgovorilo zakons-
kim zahtevima u pogledu sadraja sumpora, CO2 i drugih sastojaka,
praenje potronje vode, energije ili sirovina kako bi se ostvarili ciljevi,
praenje i merenje isputanja otpadnih voda preko bilokih i hemiskih zahteva
za karakteristike vode u pogledu sadraja kiseonika, njene temperature i kise-
losti,
drugi prametri kojima se pokazuje uinak (efektivnost) upravljanja operacijama
i ivotnom sredinom, kao i uinak samog EMS.
Slika 7.1.2: Mesto proveravanja u EMS i OHSMS
II. OHSAS 18001 polazi od OH&S performansi i njihovih proaktivnih prametara koji
pokazuju kako se provode mere i aktivnosti OH&S, i reaktivnih prametara koji slue za
istraivanje, analizu ili evidentiranje propusta u OHSMS.
Proaktivni parametri mogu da budu:
napredak u ostvarivanju nekog cilja,
stanje objekata infrastrukture utvreno pregledom,
198 P

rezultati merenja izloenosti hemikalijama, bilokim i zikim agensima (npr.
buka, koncentracija isparljivih organskih sastojaka, sadraj odreenih bakteri-
ja, nivo radijacije, itd.),
nivo obuenosti zaposlenih realizovane obuke i ocene efektivnosti,
analize dokumentacije i zapisa,
uestalost i efektivnosti inspekcija OH&S-a,
ocene nivoa svesti i odnosa zaposlenih prema OH&S,
podaci o komunikacijama i konsultovanju sa zaposlenima iz oblasti OH&S.
Reaktivni parametri mogu da budu:
nesree - akcidenti,
udesi incidenti (i dogaaja koji samo to se nisu desili),
bolesti i
sluajevi oteenja imovine.
Organizacija mora da identikuje ta i kako esto prati na osnovu znaaja utvrenog
aspekta ivotne sredine ili rizika OH&S opasnosti. Sadraj i uestalost kontrolisanja
maina, na primer, moe biti denisana zakonom (npr. parna postojenja, trafo-stanice,
liftovi, dizalice, itd.).
Kada se radi o pregledima i ispitivanjima opreme prema propisima potrebno je
napraviti, u okviru procedure odravanja PR.630.01, plan i evidenciju celokupne
opreme. Evidencija sadri vrste pregleda i ispitivanja, uestalost, nosioca pregleda (in-
terni i eksterni), propis po kome se radi, kao i podatke o izvrenim ispitivanjima i njihovim
rezultatima.
Praenje i merenje parametara ivotne i radne sredine radi osoblje koje upravlja
aktivnostima koje proizvodi date parametre.
PR.823.01 Procedura praenja, merenja i vrednovanja usaglaenosti.
PR.760.01 Procedura etaloniranja merene i pratee opreme
7.1.3 Procedura praenja, merenja i vrednovanja usaglaenosti
PREDMET PROCEDURE
Predmet procedure je praenje kljunih performansi koje mogu da imaju znaajan
uticaj na ivotnu sredinu, zdravlje i bezbednost na radu.
Procedura obuhvata kvalitativna i kvantitativna, proaktivna i reaktivna merenja per-
formansi odnosno uinka, efektivnost kontrole nad operacijama i stepen ostvarivanja
ciljeva.
P 199

Procedura obuhvata i vrednovanje usaglaenosti sa odgovarajuim zakonskim i drugim
zahtevima.
PODRUJE PRIMENE
Ova procedura se primenjuje u svim procesima i delovima organizacije.
OH&S performanse Merljivi rezultati koji pokazuju kako organizacija upravlja
OH&S rizicima.
Napomena 1 - Merenje OH&S performansi ukljuuje merenja efektivnosti orga-
nizacionog upravljanja.
Napomena 2 U kontekstu OHSMS, rezultati mogu biti takoe mereni u odnosu
na OH&S politiku organizacije, OH&S ciljeve, i druge OH&S zahtevane per-
formanse.
Uinak zatite ivotne sredine Merljivi rezultati upravljanja aspektima ivotne
sredine organizacije.
Napomena U kontekstu EMS, rezultati se mogu meriti u odnosu na politiku
ivotne sredine organizacije, njene opte i posebne ciljeve ivotne sredine i duge
zahtve za uinak zatite ivotne sredine.
BAZNI DOKUMENTI
Standardi ISO 14001:2004 i OHSAS 18001:2007, Take 4.5.1 i 4.5.2

PR.630.03 Procedura identikacije zakonskoh i drugih zahteva
PR.760.01 Procedura etaloniranja pratee i merne opreme
PR.822.01 Procedura internih provera
PR.830.02 Procedura upravljanja neusaglaenostima
PR.830.02 Procedura reagovanja u vanrednim situacijama
PR.830.03 Procedura istraivanja incidenata
PR.852.01 Procedura poboljanja
Tok procedure sadri proces praenja, merenja i vrednovanja usaglaenosti.
200 P

TOK PROCEDURE Primer procesa praenja, merenja i vrednovanja usaglaenosti
Nosilac Aktivnosti toka procesa Sadraj aktivnosti Dokumenti/zapisi
aktivnosti
1 2 3 4 5 6 7
Usmeno U U Ulaz
E U PR.630.03 Za-
- Na osnovu zakonskih i drugih zahteva konski zahtevi
i Programa EMS i OHS&MS pokree E U Program EMS i
se inicijativa za denisanje neophod- OHS&MS
nih praenja i merenja u oblasti EMS i E V PR.540.01 Biznis
Direktor OH&SMS plan
1 sektora bez- - Vlasicima procesa se dostavlja prazna E I FM.823.01 Ta-
bednost Tabela praenja FM.823.01 da deniu bela praenja
neophodna praenja i merenja u svojim
procesima
- Svake godine se aurira sadraj paenja
i merenja u toku izrade biznis plana
- Na osnovu parametara procesa E U FM.823.01 Ta-

denisanih odgovarajuim procedurama, bela praenja
vlasnici procesa popujnavaju prvi deo E V PR.750.01 - Real-
tabele koji denie sadraj praenja i izacija
merenja: E V PR.630.01 -
Vlasnici pro- o uinka ivotne sredine,
cesa Odravanje
o perfromasi OH&S, E V PR.830.03
2 / o efektivnost kontrole nad operaci-
Direktor Incidenti
jama i E V PR.830.02 VS
sektora bez- o stepen ostvarivanja ciljeva.
bedsnot FM.823.01 P
- Popunjne tabele se dostavljaju direktoru E/P I opunjena tabela
sektora bezbednosti koji ih kompletira deo prvi sa
i dostavlja PRIMS na preispitivanje i specikacijom
verikaciju parametara
E/P U FM.823.01
- PRIMS organizuje preispitivanje specika- Popunjena tabela
cije parametara koji se prate i mere na praenja deo
Timu za IMS prvi
PRIMS - Nakon preispitivanja PRIMS verikuje
3 / P I FM.823.01
tabelu praenja i merenja uinka ivotne Preispitana i
Tim za IMS sredine i performansi OH&S verikovana
- Tabela se dostavlja vlasnicma da organi- tabela praenja
zuuju praenje i merenje parametara deo prvi
E/P U FM.823.01
Popunjena tabela
- Redovna praenja i merenja se vre praenja deo
prema planu iz tabele prvi
- Praenja ostvarenja ciljeva se vri u E I Popunjavanje ru-
okviru Programa EMS i OH&SMS brike efektivnosti
- Merni instrumenti kojima se meri su u Programima
Vlasnici pro- etalonirani E V PR.760.01 - Etalo-
cesa - Vlasnici procesa predlau vanjske institu- P niranje
/ cije za merenje kada je to potrebno I Narudba ili
4 Direktor - - Direktor sektora za bezbednost obe- ugovor
Struno lice za zbeuje ugovoranja sa institucijama za E V PR.740.01 - Na-
bezbednost i merenje bavka
ivotnu sredinu - Nakon merenja dostavlja se izvetaj o P I Izvetaj o merenju
merenju strunom licu parametara
- Evidenciju svih praenja i merenja vri E I FM.823.01
struno lice za bezbednost i ivotnu Tabela popunjen
sredinu drugi deo
P 201

TOK PROCEDURE Primer procesa praenja, merenja i vrednovanja usaglaenosti
(nastavak)
aktivnosti
1 2 3 4 5 6 7
Usmeno U U Ulaz
- U okviru interne provere IMS-a vri se V PR.822.01 Pro-
PRIMS vera IMS
/ vrednovanje usaglaenosti sa identiko-
5 vanim zakonskim i drugim zahtevima FM.823.02
Tim za I Upitnik izvetaj
proveru iz oblasti ivotne sredine, zdravlja i
bezbednosti na radu. vrednovanja
- Tim za proveru vri vrednovanje U FM.823.02

usaglaenosti sa identikovanim zakons- Upitnik izveta
kim i drugim zahtevima iz oblasti ivotne vrednovanja -
Tim za prov- prazan
6 eru sredine, zdravlja i bezbednosti na radu.
- Upitnik izvetaj vrednovanja se dostav- I FM.823.02
/ Upitnik izvetaj
PRIMS lja PRIMS-u
- PRIMS Upitnik izvetaj dostavlja u sektor vrednovanja
bezbednosti na operacionalizaciju popunjen
U FM.823.02
Upitnik izvetaj
vrednovanja -
Struno lice za - Izrada polugodinih izvetaja o ostva- popunjen
bezbednost renju ciljeva IMS-a. I FM.540.06
7 / - Izvetaji se koriste za analize za preispi- Izvetaj o ostva-
Direktor bez- tivanje IMS-a. renju cilja
bednosti V PR.540.01 Biznis
plan
U tabeli 7.1.3-1 data je primer plana i evidencije praenje i merenje uinka ivotne
sredine i performansi zdravlja i bezbednosti na radu.
U tabeli 7.1.3-2 dat je primer konkretnog plana i evidencije praenje i merenje
parametara otpadne tehnoloke vode.
202 P

Tabela 7.1.3-1 - Primer plana i evidencije praenje i merenje uinka ivotne sredine i performansi zdravlja i bezbednosti na radu.
Odgovorna
Organizacija
Vrsta param- Mesto osoba za Uestalost Izmerene vred-
Referentne koja vri Napomena Propi-
RB etara koji se praenja ili sprovoenje praenja ili Datum nosti Izvetaj o
vrednosti merenje ili sane mere i rokovi
pratil ili meri merenja praenja ili merenja merenju
preuzimanje
merenja
1. Otpadne tehnoloke vode
2. Kotlarnice - emisija gasova
3. Buka
4. Osvetljenje
1.
5.Vibracije
1.
6. Pretovar rasute robe praina
1.
7. Trafostanica - otpor izolacije
1.
8. Merenje brzine vetra
1.
9. Praenje i merenje vodostaja
1.
10. Dizalice merenje karakteristika
1.
11. Praenje potronje vode
1.
12. Praenje potronje elektrine energije
1.
13. Praenje potronje goriva
1.
P
203
204
Tabela 7.1.3-1 - Primer plana i evidencije praenje i merenje uinka ivotne sredine i performansi zdravlja i bezbednosti na
radu. )nastavak)
Odgovorna
Organizacija
Vrsta param- Mesto osoba za Uestalost Izmerene vred-
Referentne koja vri Napomena Propi-
RB etara koji se praenja ili sprovoenje praenja ili Datum nosti Izvetaj o
vrednosti merenje ili sane mere i rokovi
pratil ili meri merenja praenja ili merenja merenju
preuzimanje
merenja
14. Praenje predaje i potronje papira
1.
15. Praenje predaje kunog otpada
1.
16. Praenje predaje raunarskog otpada
1.
17. Praenje predaje opasnog otpada u odravanju
1.
18. Praenje ostvarivanja ciljeva EMS
1.
19. Praenje ostvarivanja ciljeva OH&SMS
P

1.
20. Praenje incidenata koji su doveli do povreda ili oteenja zdravlja
1.
21. Praenje akcidenata koji su doveli do poveanog broja povreda, oteenja zdravlja ili smrtnih sluajeva
Tabela 7.1.3-2 - Primer konkretnog plana i evidencije praenje i merenje parametara otpadne tehnoloke vode [33]
Odgovorna
Vrsta param- Organizacija
Referentne osoba za Uestalost Izmerene Napomena Propi-
RB etara koji se Mesto merenja koja vri me- Datum
vrednosti sprovoenje merenja vrednosti sane mere i rokovi
meri renje
merenja
1. Otpadne tehnoloke vode
U izve.od 02.11.07.
poveane samo
Perionica sa talo- Gradski zavod vrednosti amonijaka
nikom uz Mehani- za javno zdra-
Kvalitet Po tabeli iz U izvetaju: 18 mg/lit (dozv. 15
ars. radionicu vlje ,
otpadne propisa- (*) 18.05.2007. br.04-633 mg-lit);
1. Talonik registro- Referent Beograd 3 meseca
vode i preliva Sadrano u Odravanja 14.08.2007. br.04-1174 Nije uticalo na
van pod indeksnim po Ugovoru
talonika izvetajima 02.11.2007 br.04-1568 povoljno Miljenje o
brojem br.1443 od kvalit. otpadnih voda
130507/190205 16.04.1998. : II-8 br. 14/56 od
07.11.2007.
Perionica sa talo- Uverenje o

nikom uz Meha- karakteru
Po tabeli iz Gradski zavod
Karakter i otpada: Uklanjanje otpadnog
propisa- niarsku radionicu Referent za javno zdra-
2. sastav mulja u Po potrebi 25.05.2007. II-8 mulja do juna 2008.
sadrano u Talonik registrovan Odravanja vlje ,
taloniku pod indeksnim br.1533/4 i preko ovlaene rme
izvetaju Beograd
brojem Izvetaj br.
130507/190205 11-384
Na osnovu
Reenje o Talonik registro- Reenje Dobijen Dokument o
Izvetaja Agencija za
kategorizaciji van pod indeksnim Referent Razvrstavanju otpada
3. Grad. zavoda recirklau , Po potrebi 12.03.2008. br.311-19--
otpada (mulja brojem Odravanja 044/2008- i Dokument o preuzi-
za javno Republike Srbije
iz talonika) 130507/190205 01 manju otpada
zdravlje
Talonik registro- Vodoprivredna

Reenje o Na osnovu or- Gradski sekreta- Po isteku Reenje br.
van pod indeksnim Referent dozvola vai od
5. Vodoprivred- ganizacije od rijat za privredu predhod. 26.11.2007. VIII-2, 325-
brojem Odravanja Uprava za 26.11.2007. do
noj dozvoli 23.10.2007. dozvole 43/2007
130507/190205 poljoprivredu 26.12.2012.
(*) U realnom planu i evidenciji upisuje se i ime i prezime odgovorne osobe
P
205
206
Tabela 7.1.3-3 - Primer pregleda neke opreme prema zakonskim zahtevima
Vrsta Ovlaena
Vrsta opreme Vrsta pregleda, Zakonska Datum
Period uverenja institucija
RB ili objekta (sa inven- provera i drugih regulativa poslednje Vai do
pregleda koje se koja vri
tarnim brojem) ocena (propis, zakon) provere
dobije pregled
eoni dizel viljukar Zakon o BZR RS(Sl.glasnik101/05 Pravilnik o postup-

Tehnika ispravnost Struni nalaz A.D.Zatita
1. Yale 14t V-2 ku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja 3 godine 2.7.2007 2.7.2010
viljukara br.21977/2 na radu
T297057 -1977 uslova radne okoline (sl.glasnik RS br.94/06,108/06)
eoni dizel viljukar Zakon o BZR RS(Sl.glasnik101/05 Pravilnik o postup- Struni

Tehnika ispravnost A.D.Zatita
2. Litostroj 12,5 t V-3 ku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja 3 godine nalaz br.21- 03.04.2007. 3.4.2010
viljukara na radu
67287/034-1982 uslova radne okoline (sl.glasnik RS br.94/06,108/06) 446/4
Autodizalica Zakon o BZR RS(Sl.glasnik101/05 Pravilnik o postup- Struni

A.D.Zatita
3. Metalna 40t D-7 Tehnika ispravnost ku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja 3 godine nalaz br.21- 5.5.2006 5.5.2009
0407105 1987 na radu
uslova radne okoline (sl.glasnik RS br.94/06,108/06) 506/2
Putniki lift - levi Zakon o BZR RS(Sl.glasnik101/05 Pravilnik o postup- Struni

A.D.Zatita
6. F.br.4622/1978 Tehnika ispravnost ku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja 1 godina nalaz br.21- 6.8.2008 6.8.2009
Upravna zgrada na radu
P

Hidraulina teretna Zakon o BZR RS(Sl.glasnik101/05 Pravilnik o postup- Struni
A.D.Zatita
7. platformaF.br.MI- ku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja 1 godina nalaz br.21- 6.7.2007 6.7.2010
9051/1980 nosivost Tehnika ispravnost na radu
1500kg Metalci L7 uslova radne okoline (sl.glasnik RS br.94/06,108/06) 1093/6
Kontrola i merenje
otpora uzemljenja l. 18 st.1 Zakona o zatiti od poara ( s. Gl. SRS br.
Gromobranska insta- Struni nalaz
gromobranske insta- 37/88 i 48/94) i l. 15 i 16 Pravilnika o tehnikim jednom
11 lacija -objekat Stari br.052- 23.1.2008 23.1.2009
lacije za zatitu ob- normativima za zatitu objekta od atmosferskog godinje
Aneks i eone hale 20/08
jekta od atmosferskog pranjenja (S.list SFRJ br.35/80).
pranjenja
servisiranje svih vrsta Izvetaj o servi-
S-6 - 1kom. S-9 runih i prevoznih l. 22 Zakona o zatiti od poara ( S. Gl. SRS br.
servisiranju seri Luka
12 - 1 kom. CO2 5kg - vatrogasnih aparata 37/88 i 48/94) i preporuke proizvoaa aparata u 6 meseci 8.10.2008 8.4.2009
1kom. Justicija za poetno gaenje PP aparata Beograd
skladu sa Standardom
poara. FM. 630.55 a.d
Zakon o BZR RS(Sl.glasnik101/05 Pravilnik o postup- Struni

radionica A.D.Zatita
14. Bravarska Tehnika ispravnost ku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja 3 godine nalaz br.21- 2.7.2008 2.7.2011
Elektroinstalacije na radu
7.1.4 Procedura etaloniranja merene i pratee opreme
Procedura etaloniranja merne i pratee opreme se radi u okviru QMS prema zahte-
vima standarda ISO 9001 i u celosti se moe primeniti i za opremu koja se koristi u okviru
EMS i OHSMS. U ovoj knjize se mee detaljnije obraivati ova procedura.
Na slici 7.1.4-1 prikazan je ilustrativni primer evidencije svih mernih sredstava i njihove
eteloniranosti.
"ABC" MASTER LISTA MERNIH SREDSTAVA Broj:________

Datum
Datum
pos-
Klasa prvog
Rb Iden br Naziv Opseg lednjeg Pregled vai do korisnik
tanosti pregle-
pregle-
da
da
Slika 7.1.4-1 Master lista mernih sredstava sa evidencijom etaloniranja
Na slici 7.1.4-2 prikazan je ilustrativni primer obrasca Karton mernog sredstva sa

integralnim podacima o tom sredstvu.
P 207

"ABC" KARTON MERNOG SREDSTVA Broj:________
Identikacioni broj:_____________________________________ Broj kartona:_________________

Naziv: __________________________________________________________________________
Proizvoa: ______________________________________________________________________
Tip: _________________ Model: ______________________ Serijski broj: ____________________
Vlasnik - korisnik: __________________________________________________________________
Godina proizvodnje: Datum preuzimanja: Daum rashoda i overa:

Karakteristike:
- merni opseg:
- klasa tanosti:
- dozvoljena greka:
- rezolucija:
Pregledi Rok periodinog pregleda:______________

Broj Datum Vai do ML broj Overa
Podaci o opravkama:
Datum Opis opravke i servio:
Predlog z arashod - razlog rashoda:
Potpi: _____________________________________ Datum: ______________
Slika 7.1.4-2: Karton mernog sredstva
208 P

7.2 OCENA USAGLAENOSTI
7.2.1 Zhatevi standarda

4.5.2.1 U skladu sa svojom posveenou ka usaglaavanju, organizacija mora da uspostavi, pri-
meni i odrava proceduru(e) za periodino ocenu (vrednovanje) usaglaenosti sa odgovarajuim
zakonskim zahtevima.
Napomena: Uestalost perioda ocene moe da varira za razliite zakonske zahtevea.
4.5.2.2 Organizacija mora da oceni (vrednuje) usaglaenost sa ostalim zahtevima sa kojima se
saglasila. Organizacija moe kombinovati tu ocenu sa ocenom usaglaenosti sa odgovarajuim
zakonskim zahtevima datim u zahtevu 4.5.2.1 ili moe uspostaviti posebnu proceduru(e).
Napomena: Uestalost perioda ocene moe da varira za razliite zahteve sa kojima se organizacija
saglasila.
7.2.2 Opte
Da bi bila sigurna da radi u skladu sa zakonskim i drugim zahtevima u pogledu

ivotne i radne sredine organizacija mora vriti periodinu ocenu usaglaenosti. Ocena se
moe vriti za pojedinane zahteve ili sve odjednom. Pri tome se mogu koristiti razliite
metode za ocenu kao to su:
provere (audit) zapisa o primeni zakonskih i drugih zahteva,
obilazak postrojenja i neposredna zapaanja uz mogunost korienja unapred
pripremljenih ek lista,
ocena evidencije pregleda infrastrukture prema zakonskim zahtevima,
druge ocene kroz intervjue, kontrolisanja postojenja, rezultate ispitivanja, itd.
Uestalost i metodologija ocene usaglaenosti biraju se prema veliini, vrsti i sloenosti
organizacije. Proces ocene usaglaenosti moe biti integrisan sa:
procesom internih provera EMS i OHSMS,
procesom preispitvanja EMS i OHSMS od strane rukovodstva,
drugim procesima ocene.
PR.823.01 Procedura praenja, merenja i vrednovanja usaglaenosti.
Na slici 7.2.2-1 prikazan je ilustrativni primer obrazca za ocenu - vrednovanje
usaglaenosti sa zakonskim i drugim zahtevima iz oblasti ivotne sredine, zdravlja i bez-
bednosti na radu. Obrazac je raen po ugledu na obrasce za interne provere EMS i
OHSMS poto je predvieno da se primenjuje tokom tih provera. Praktino, to znai da
P 209

interni proverivai proveravaju primenu svakog zakona i drugih zahteva ija se evidencija
vodi u tabeli 5.2.4.2-2.
Ocena, pored nivoa usaglaenosti, sadri i pronalaenje podruja za poboljanja i
pohvale za rezultate usaglaenosti koji se posebno istiu svojom efektivnou .
Standard: Organizaciona celina:

Predmet Oblast Ocena usaglaenosti (*)
Naziv zako- Follow-up
zahteva Mere za Odgovor-
RB na nosioca
ili drugog provera
parametri nost
EMS OH&SMS 1 2 3 4 5 poboljanje datum Ocena
koje treba
zahteva efektivnosti
usaglasiti
Proverava:
Proveravai: Rukovodilac OC:
Ime i prezime __________
Ime i prezime ______________ / Ime i prezime _____________
______________ _____________
Potpis ________________
Potpis / Datum _____________ Potpis / Datum ______________
_____________ ______________
Datum ________________
(*)Vrednost ocena: 1 Usaglaeno, 2 Nekritina neusaglaesnot, 3 Kritina neusaglaenosti,
4 Podruje za poboljanje, 5 Pohvale za usaglaenost
Slika 7.2.2-1: Ocena usaglaenosti sa zakonskim i drugim zahtevima

za ivotnu sredinu, zdravlje i bezbednost na radu
210 P

7.3 ISTRAIVANJE INCIDENTA, NEUSAGLAENOSTI,
KOREKTIVNE I PREVENTIVNE MERE
7.3.1 Istraivanje incidenta
7.3.1.1 Zhatevi standarda
OHSAS 18001, taka 4.5.3.1
Organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava proceduru(e) za registrovanje, istraivanje

i analiziranje incidenata u cilju:
a) utvrivanja istaknutih OH&S nedostataka i drugih faktora koji mogu izazvati ili doprineti
pojavi incidenata,
b) utvrivanja potreba za korektivnim merama,
c) utvrivanje prilika za preventivne mere,
d) utvrivanje prilika za kontinualna poboljanja,
e) komuniciranja rezultata ovih istraivanja.
Istraivanje mora biti izvreno u odreenom roku.
Bilo kakva utvrena potreba za korektivnim merama ili prilika za preventivne mere mora biti
ostvarena u skladu za zahtevima iz take 4.5.3.2.
7.3.1.2 Opte
Istraivanje incidenata ili udesa se provodi samo po zahtevu standarda OHSAS 18001,
a ne i standarda ISO 14001. Iako se incidenti deavaju i prema ivotnoj sredini praktino
standard ISO 14001 ovakve situacije posmatra i reava kao neusaglaenosti.
Poto su posledice incidenata ili udesa dominantno vezane za stradanje ljudi jasno
je da je OHSAS 18001 izdvojio ove sluajeve i posvetio im posebnu panju. U novoj
verziji standarda OHSAS 18001 od 2007. godine dolo je do terminoloke izmene u
znaenju incidenta i akcidenta. Ranije, prema verziji standarda od 1999. godine, incident
se denisao kao dogaaj koji je uzrok akcidenta, a akcident se denisao kao nesreni
fogaaj koji dovodi do smrti, naruavanja zdravlja, povreda, tete i drugih gubiraka.
Sada se i akcident denie kao incident, a oba predstavljaju dogaaj koji dovodi do
povreda, oteenja zdravlja ili smrtnih sluajeva. Akcident predstavlja poseban sluaj
incidenta sa poveanim brojem navedenih neeljih posledica.
Referentni dokument: PR.830.03 Procedura istraivanja incidenata
P 211

7.3.1.3 Procedura istraivanja incidenata
PREDMET PROCEDURE
Identikovanje, obavetavanje, istraivanje i analiza incidenata te preduzimanje mera
za spreavanje njegovog ponavljanja i identikovanje potreba i podruja za elimi-
nisanje potencijalnih uzroka incidenta.
PODRUJE PRIMENE
Ova procedura se primenjuje u svim procesima i delovima organizacije, na svim radnim
mestima, a odnosi se na sve ljude (zaposlene, privremene radnike, osoblje ugovaraa,
posetioce i svo ostalo osoblje na radnom mestu).
Incident - udes - Dogaaj povezan sa radom koji je doveo do povrede, ili oteenja
zdravlja (bez obzira na ozbiljnost), ili fatalnog ishoda (smrti), ili koji moe dovesti do
toga
Napomena 1: Akcident je incident koji je doveo do poveanog broja povreda,
oteenja zdravlja ili smrtnih sluajeva.
Napomena 2: Incident koji nije doveo do povreda, naruavanja zdravlja ili smrtnih
sluajeva moe se oznaiti kao blizak pogodak ili opasan dogaaj ili spasavanje
za dlaku.
Napomena 3: Vanredna situacija je poseban tip incidenta.
Oteenje zdravlja Uoljiv, nepravilan psihiki ili ziki uslov od koga nastaju velike
tekoe i/ili koji ih pogorava tokom radnih aktivnosti i/ili situacija koje se odnose na
rad.
BAZNI DOKUMENTI
Standard OHSAS 18001:2007, Taka 4.5.3.1
PR.852.01 Procedura poboljanja
Tok procedure sadri proces istraivanja incidenta i utvrivanje mera za spreavanje

njegovog ponavljanja i identikovanje potreba i podruja za eliminisanje potencijalnih
uzroka incidenta
Na slikam 7.3.1.3-1 i 2 dati su ilustrativni primeri obrazaca za istraivanje odreenog
incidenta i evidencija reavanja svih incidenata u organizaciji [31].
212 P

TOK PROCEDURE - Primer toka procesa istraivanja incidenta
aktivnosti
U Ulaz
I Izlaz
- Trenutno reagovati U Obuenost o pruanju
- U najkraem moguem roku i na prve pomoi
najprikladniji nain obavestiti o pojavi U Informacije o vanim
Svaki incidenata: telefonima
1 zaposleni direktora slube bezbednosti (struno I Obavetenje o incidentu
lice za bezbednost),
svog vlasnika procesa,
najblia lica u okruenju
Direktor - Pokretanje procedure vanrednih PR.830.02 Procedura
2 sektora situaicja kada se proceni da postoji vanrednih situacija
bezbednost potreba
- Pruanje prve pomoi uz angaovanje U Obavetenje o incidentu
osoblja slube obezbeenja i prisutnih
Direktor lica
sektora - Pozivanje hitne pomoi i drugih FM.830.03 Izvetaj o
I istraivanju incidenta
3 bezbednost eksternih specijalizovanih slubi za
i zbrinjavanje poveenih
Vlasnik - Lokalizacija i obezbeenje, mesta
procesa nastanka incidenta i ako je potrebno
privremeno zaustavljanje procesa, itd.
- Nalog za istraivanje incidenta
Istraivanje i analiza incidenta sadri: U/I FM.830.03 Izvetaj o
Struno istraivanju incidenta
- vrstu povrede ili oteenja zdravlja,
lice za - osnovne uticajni faktori za uzrok pojave
4 bezbednost incidenta,
i tim za - detaljan opis dogaaja,
istraivanje - identikovanje potrebe i podruja za
incidenta KM, PM, poboljanja i inovacije.
- Preispitivanje izvetaja o istraivanju U/I FM.830.03 Izvetaj o
Direktor incidenta istraivanju incidenta
5 sektora - Zahtev za dopunu ako je neophodno I FM.852.01 Zahtev za
bezbednost - Odobrenje mera i pokretanje mera pokrtanje poboljanja
poboljanja po PR.852.01
- Tim za IMS obavlja analizu izvetaja U/I FM.830.03 Izvetaj o
i donosi zakljuke o provoenju veih istraivanju incidenta
6 TimPRIMS mera izmena u IMS I FM.852.01 Zahtev za
za IMS pokrtanje poboljanja
- PRIMS donosi odluku o provoenju
utvrenih mera.
- Evidneciju svih incidenata U FM.830.03 Izvetaj o
- Praenje provoenja mera i njihovih istraivanju incidenta
efekata I FM.830.04 Evidencija
- Izvetavanje Ministarstva za rad i incidenata
Struno I Obrasci Ministrstva za
socijalna pitanja o:
7 lice za rad i socijalna pitanja
- Tekim povredama u roku od 24 sata
bezbednost - O obolenjima nakon 3 uzastopna dana
- Izvetaj o stanju bezbednosti
na zahtev inspektora rada ili
predstavnika zaposlenih
- Izrada mesenih izvetaja o broju U FM.830.04 Evidencija
i vrsti incidenata, te povredama i incidenata
Direktor I FM.540.06 Izvetaj o
oteenjima zdravlja, kao i efektima
8 sektora ostvarenju cilja
bezbednost provedenih mera
- Izvetaji se koriste za analize za
preispitivanje IMS.
P 213

ABC ISTRAIVANJE INCIDENTA Broj:
Ovaj izvetaj mora biti kompletiran i dostavljen direktoru sektora bezbednost na

preispitivanje.
DEO 1 - TIM ZA ISTRAIVANJE INCIDENTA

Rb Ine i Prezime Pozicija na poslu Pozicja u timu
Struno lice za bezbednost Voa tima
Predstavnik zaposlenih lan tima
Odobrio: Potpis____________________, Datum: _____________
DEO 2 - PODACI O INCIDENTU DEO 3 - PODACI O POVREENOJ OSOBI

Datum: Ime:
Vreme: Pozicija:
Mesto: Starost:
DEO 4 PODACI O POVREDI I/ILI OTEENJU ZDRAVLJA
Vrsta povrede ili oteenja zdravlja ? Koji deo tela je povreen na ta se odnosi oteenje ?
0 - Fraktura 0 - glava 0 - ake (L or D) 0 - noge (L or D)

0 - Posekotine 0 - vrat 0 - prsti (L or D) 0 - stopala (L or D)
0 - Opekotine 0 - lica 0 - grudi 0 - drugo:
0 - Amputacije 0 - ramena (L or D) 0 - stomak ___________________
0 - Drugo: _________ 0 - ruke (L or D) 0 - lea ___________________
Posledice povrede ili oteenja zdravlja?
0 - Fatalne - smrtonosne?
0 - Povreeni je morao biti preveen u bolnicu?
0 - Vea povreda?
0 - Povreda koja spreava obavljanje normalonog rada za vie od 3 dana?
0 - Sanirane pruanjem prve pomoi
0 - Trajno oteenje zdravlja umanjenjem radne sposobnosti
Da li je povereena osoba?
0 - Bila u nesvesnom stanju? 0 - Ostala u bonici vie od 24 asa

0 - Trebala vetako disanje? 0 - Nita od navedenog
Strana 1 od 4
214 P

DEO 5 PODACI O VRST INCIDENTA - AKCIDENTA
Molimo oznaite odgovarajui boks koji najbolje opisuje ta se desilo:
0 - Kontakt sa pokretnim delovima maine ili mereijala u maini

0 - Povreen dok je rukovao podizanjem ili noenjem terata
0 - Udaren objektom koji se kretao, leteo ili padao
0 - Okliznuo se, sapleo ili pao na tlo istog nivoa
0 - Udaren vozilom u pokretu 0 - Pao sa visine od .. metara
0 - Udaren neim to je nepokretno i stacionarno 0 - Upao u neto to je srueno
0 - Udavljen (utopljen) ili uguen 0 - Kontakt sa elektrinim naponom
0 - Izloen ili u kotaktu sa suptancama tetnim po zdravlje 0 - Povreen od ivotinje
0 - Izloen vatri 0 - Fiziki napadnut od druge osobe
0 - Izloen eksploziji
0 - Druge vrste incidenta (denisane u delu 7)
DEO 6 OPIS ONOGA TO SE DOGODILO I TRENUTNIH MERA ZA NJEGOVO REAVANJE
Molimo opiite incident, akcident ili oteenje zdravlja i kako se dogodio. Opiite aktivnost, alate, opremu
ili materijale koje je osoba koristila. Listajte sekvence dogaaja hronoloki. Takoe opiite stanje osobe pre
dogaaja i glavne faktore koji su doveli do njega. Istaknite specinosti. Opiite i trenutne mere koje su
preduzete kod pruanja prve pomoi i saniranja incidenta. Moete koristiti dodatni papir ako je potrebno.
Poeljne su fotograje mesta dogaa. Ljubazno zatraite i priloite izjave svedoka i drugog osoblja koje
radi sa povreenom osobom.
6.1 Opis incidenta
6.2 opis trenutnih mera pruanja prve pomoi i reavanja incidenta
Strana 2 od 4
P 215

DEO 7 ISTRAIVANJE MOGUIH UZROKA I IZVORA INCIDENTA
Molimo izaberite uzroke i izvore koji su doveli do nesree:
0 - Loa organizacija rada 0 - Kratki rokovi i urba 0 - Slaba svetlosna vidljivost

0 - Loi ziki uslovi rada 0 - Preoptereenje i umor 0 - Neodgovarajua podloga
0 - Zatita osoblja nije uhodana 0 - Neodogovarjui nadzor 0 - Neodgovarajua ventilacija
0 - Neodgovarajue sporazumevanje 0 - Maina, sredstvo rada 0 - Neodgovarajua kontrola buke
0 - Neodgovaruji / nekorektan alat 0 - Lo dizajn maine 0 - Loa kontrola temperature
0 - Neodgovarajua zatita osoblja 0 - Nedostatak odravanja 0 - Neodgovarajue dozvole
0 - Neodgovarajua uputstva 0 - Nestanak zatiitaa / blokada 0 - Lo prilaz, pristup
0 - Loi odnosi sa nadreenim 0 - Slaba vidljivost. Zaklonjen vidik 0 - Neprikladna obua
0 - Nije primenjivo 0 - Rad pod pritiskom i stresom 0 - Ostalo
Dodatni opis uzroka-izvora incidenta:
DEO 8 PREDUZETE ILI PLANIRANE MERE ZA PREVENCIJU PONAVLJANJA INCIDENTA
Za prevenciju ovog dogaaja neto MORA da se promeni. Mere trebaju biti zasnovane na glavnim fak-
torima koji su doprineli dogaaju i na svakom uzroku koji je doveo do njega. Molimo specicirajte ciljne
datume za primenu mera.
Vrsta i sadraj mera Efektivnost

Odgovor-
Rb / KM Korektvine mere, PM Preventivne mere, Rok ostvarenja
nost
P Poboljanja/ mera3
DEO 9 POTPIS LANOVA TIMA
Rb Ine i Prezime Potpis Datum
Strana 3 od 4 3
4 Ocenu vri direktor sektora bezbednosti nakon isteka planiranih mera
216 P

DEO 10 PREISPITIVANJE OD STRANE DIREKTORA SEKTORA BEZBEDOSTI
Datum: Ime: Potpis:

Potrebno je pokrenuti sledee mere:
DEO 115 ANALIZA OD STRANE TIMA ZA IMS ODLUKA O PREDUZIMANJU MERA
Datum: Ime: Potpis:

Potrebno je pokrenuti sledee mere:
Napomena:
Ukoliko je tokom incidenta dolo do povede ili oteenja zdravlja vie osoba za svakog se radi pose-
ban izvetaj, stim da se, shodno proceni, pojedini delovi izvetaja mogu objediniti u jedan.
Strana 4 od 4 4
Slika 7.3.1.3-1: Ilustrativni primer obrasca za istraivanje incidenta
5 Radi se samo kada su u pitanju vei incidenti koji zahtevaju izmene u IMS
P 217

218
PODACI O VRSTI INCIDENTA PODACI O ISTRAIVANJU INCIDENTA I PREDUZETIM MERAMA
Podaci o broju i posledicama povreenih Preduzete mere

Odgovornost Rok za
Broj Trenutne mere - Efektivnost
Broj Datum Vrsta incidenta Smrtni Vea Manja Oteenje za realizaciju realizaciju
inzvetaja korekcije mera
ishod povreda povreda zdravlja mera mera
Inovacije
Korektivne
Poboljanja
Preventivne
1
P

6
10
Slika 7.3.1-3-2: Ilustrativni primer naina evidentiranja i praenja reavanja svih incidenata u organizaciji
7.3.2 Neusaglaenosti, korektivne i preventivne mere
Nita se ne ostvari, iz prve, onako kako elimo.
Zahtevi standarda ISO 14001 taka 4.5.3 i OHSAS 18001, taka 4.5.3.2
Organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava proceduru(e) koj se odnose na aktuelne i

potencijalne neusaglaenosti i za preduzimanje korektivnih i preventivnih mera za;
a) identikovanje i ispravljanje neusaglaenosti i preduzimanje mera za ublaavanje posledi-
ca po ivotnu sredinu i OH&S,
b) istraivanje neusaglaenosti, utvrivanje njihovih uzroka i preduzimanje mera za spreavanje
njihovog ponavljanja,
c) ocena potebe za merama za prevenciju neusaglaenosti i primena odgovarajuih mera
dizajniranih da spree njihovo ponavljanje,
d) zapisivanje i komuniciranje rezultata preduzetih korektivnih i preventivnih mera,
e) preispitivanje efektivnosti preduzetih korektivnih i preventivnih mera.
Kada korektivne i preventivne mere identikuju nove izmenjene opasnosti ili potrebu za novim
izmenjenim upravljanjima, procedura mora predvideti ocenu rizika pre primene mera (zahtev
samo ISO 18001).
Svaka preduzeta mera mora da odgovara teini problema i da bude srazmerna uticaju na
ivotnu sredinu, odnosno OH&S riziku.
Organizacija mora da obezbedi da se primene sve neophodne izmene u dokumentaciji EMS i
OHSMS izazvane korektivnim i preventivnim merama.
7.3.2.2 Opte
Da bi EMS i OHSMS bili kontinuirano efektivni i odrivi, organizacija mora da ima

sistemski pristup za identikovanje potencijalnih i aktuelnih neusaglaenosti i za njihovo
reavanje. Poto se upravljanje neusaglaenostima, korektivnim i preventivnim merama
zahteva i standardom ISO 9001, najbolje je da se izvri integrisanje ovih zahteva i odgo-
vori sa jednistvenim procedurama i obrascima.
Identikacija neusaglaenosti je vezana za uoavanje problema u operativnom radu
organizacije i za proces redovnih internih provera koje su denisane u taki 4.5.5. ovih
standarda.
Neusaglaenosti se mogu odnositi na:
pogreno postavljanje ciljeva,
nedenisanost odgovornosti u pojedinim delovima sistema,
P 219

neostvarivanje ciljeva,
neispunjenje zakonskih zahteva,
nepravilan rad opreme,
probleme u procesu,
nepravilno rukovanje od strane radnika,
propuste zaposlenih u svim procesima,
na probleme sa sirovimana, itd.
Neusaglaenosti se prema predmetu mogu odnosti:
na defekte ili snienje nivoa kvaliteta proizvoda,
na prekoraenje doputenih uticaja na ivotnu sredinu ili
na prekoraenje doputenih rizika opasnosti po zdravlje i bezbednost na
radu.
U metodolokom smislu reavanje neusaglaenosti sadri nekoliko faza koje se moraju
ekasno reavati kako bi se spreile tetne posledice i izvukle pouke za njeno trajno elimi-
nisanje. Te faze su sledee:
preuzimanje hitnih mera za ublaavanje posledica neusaglaenosti koje su nas-
tale i koje mogu i dalje nastajati,
istraivanje moguih uzroka neusaglaenosti.
preduzimanje korekcija neusaglaenosti za:
o korigovanje nastalog problema ili situacije i
o uspostaljanje redovnih radnih operacija
preduzimanje korektivnih i preventivnih mera za otklanjanje uzroka aktuelnih ili
potencijalnih neusaglaenosti, te poboljanja ili inovacija kada se proceni da su
neophodne.
Preduzete mere za reavanje neusaglaenosti mogu da budu:
korekcija ili ispravka konkretnog problema ili situacije koji su doveli do neusa-
glaenosti ne ulazei u njihove uzroke i sistemska reenja i
korektivnih ili preventivnih mera za otklanjanje potencijalnih ili aktuelnih uzroka
problema kako bi se spreilo njihovo ponavljanje.
U cilju odrivosti i unapreenja sistema, organizacija je obavezna da pronalazi:
podruja za poboljanja postojeih performansi sistema i njihove efektivnosti
podruja za inovacije, odnosno kreiranje novih performansi sistema i njihove
efektivnosti.
Organizacija mora obezbediti da se korektivne i preventivne mere, te poboljanja i
inovacije primenjuju u praksi i da se na sistemski nain prati njihova efektivnost.
PR.852.01 Procedura za preduzimanje mera poboljanja
220 P

7.3.2.3 Procedura upravljanja neusaglaenostima
PREDMET PROCEDURE
Ovom procedurom se utvruju odgovornosti, ovlaenja i aktivnosti za:
Identikovanje i upravljanje neusaglaenim proizvodom i preduzimanje mera
za eliminisanje utvrenih neusaglaenosti, kako bi se spreila njegova neeljena
upotreba ili isporuka, kao i upravljanje neusaglaenim proizvodom koji se ot-
krije posle isporuke ili poto je upotrebljen.
Identikovanje i upravljanje aktuelnim i moguim neusaglaenostima:
o EMS i OHSMS, njegovih performansi i efektivnosti,
o procesa, dobre prakse, procedura, primene propisa itd, i preduzimanje
mera za:
o njihovo istraivanje i eliminisanje,
o ublaavanje njihovog uticaja na ivotnu sredinu, zdravlje i bezbednost na
radu ili kombinacije istih.
Napomena: Upravljanje neusaglaenostima koje se periodino otkriju tokom interne
provere vri se po proceduri internih provera PR.822.01.
PODRUJE PRIMENE
Ova procedura se primenjuje u svim procesima i delovima organizacije, na svim rad-
nim mestima, a odnosi se na sve ljude (zaposlene, privremene radnike, osoblje ugovaraa,
posetioce i sve ostalo osoblje na radnom mestu).
Neusaglaenost NCR - Neispunjenost zahteva.
Neusaglaenost podrazumevaju odstupanje:
U odnosu na zahteve za proizvod koja se utvruje merenjem karakteristika
proizvoda i performansi procesa (ISO 9000:2005).
U odnosu na zahteve sistema ivotne sredine i na efektivnost EMS (ISO
14001:2004).
U odnosu na odgovarajue radne standarde, praksu, procedure, zahteve pro-
pisa, itd, i zahteve OH&SMS (OHSAS 18001:2007).
Korekcija ispravka Mera za eliminisanje utvrene neusaglaenosti.
Korektivna mera - Mera za eliminisanje uzroka utvrene neusaglaenosti ili druge
neeljene situacije.
Preventivna mera - Mera za eliminisanje uzroka potencijalne neusaglaenosti ili druge
neeljene potencijalne situacije.
P 221

BAZNI DOKUMENTI
Standard ISO 9001:2008, Taka 8.3
Standard ISO 14001:2004, Taka 4.5.3
Standard OHSAS 18001:2007, Taka 4.5.3.2

PR.852.01 Procedura preduzimanja mera poboljanja
PR.830.02 Procedura reagovanja u vanrednim situacijama
Tok procedure sadri proces upravljanja neusaglaenostima od faze identikacije,
koreikcije, istraivanja uzroka i pokretanja mera poboljanja.
Na slici 7.3.2.3-1: prikazan je primer izvetaja o reavanju odreene neusaglaenosti
koji prati tok od poetka do kraja sa svim odobrenjima.
Na slikama 7.3.2.3-2 i 7.3.2.3-3 prikazani su primeri evidencije reavanja svih
neusaglaenosti proizvoda odnosno procesa, EMS i OHSMS. On slui za monitoring i up-
ravljanje procesom reavanja, kao i za kumulativne analize ostvarivanja ciljeva u pogledu
ukupne strukture preduzetih mera i proaktivnosti organizacije.
222 P

TOK PROCEDURE - Primer toka procesa upravljanje neusaglaenostima
Rb Q E O Nosilac aktivnosti Aktivnosti toka procesa Sadraj aktivnosti Dokumenti / zapisi
Verikator
n
proizvoda - Trenutno reagovati
Operator - U najkraem moguem roku i na najpri- FM.830.01 Izvetaj
n kladniji nain obavestiti o pojavi NCR: o reavanju NCR
1 procesa
Struno lice za o struno lice za QA, EMS i OHSMS ili 1. deo - identikacija
n n
EMS i OHSMS o vlasnika procesa u kom je nastala NCR
NCR
n n n Svaki zaposleni
Osoba koja je - Zaustaviti proces
n n n otkrila neusagla- - Iskljuiti resurs iz upotrebe PR.750.02 Procedura
enost - Oznaiti neusaglaeni entitet, i ako je realizacije
2
mogue, izdvojiti i smesti u izolovan Oznaka
Verikator prostor neusaglaenosti
n
proizvoda - Obustaviti primenu dokumenta
n Vlasnik procesa - Donoenje odluke o merama
- Kada je neophodno odobrenje mera FM.830.01 deo
3 ublaavanja posledica se vri nakon 2.1 ublaavanje
n n n PRIMS posledica MCR
istraivanja neusaglaenosti
Istraivanje i analiza NCR vri se sa ciljem:
- da se utvrde mogui uticajni faktori i
uzroci FM.830.01 deo
Tim za - da se koriguje situacija koja je dovela
4 n n n
istraivanje NCR do NCR
2.2 istraivanje deo
2.3 - korekcije
- da se ponovo uspostavi uobiajeni tok
operacija.
- da se proceni potreba za KM i PM
- Prihavatanje utvrenih uzroka
n Vlasnik procesa - Odobrenje predloenih mera korekcije FM.830.01
5 NCR deo 2.2 istraivanje
n n PRIMS - Odobrenje vraanja redovnih operacija deo 2.3 - korekcije
- Odobenje pokretanja KM i PM
Tim utvruje predlog neke od sledeih
mera:
- korektine mere za eliminisanje uzroka
Tim za utvrene neusaglaenosti,
6 n n n
istraivanje NCR - preventivne mere za eliminisanje uzroka FM.830.01
deo 3. KM i PM
potencijane neusaglaenosti,
- strateke ili operatine mere poboljanja
performansi ili inovacija
FM.830.01
n - Odobrava preduzimanje utvrenih mera deo 3. KM i PM
7 Vlasnik procesa
- Pokretanje realizacije mera FM.852.01 Zahtev za
n n PRIMS KM, PM, P i I
Verikator - Verikacija proizvoda nakon dorade.
n
proizvoda - Ponovno vrednovaje aspekata ivotne Zapisi o verikaciji
sredine nakon provedenih korektivnih i FM.630.02 Vred-
8 Struno lice za preventivnih mera. novanje aspekata i/ili
n n
bezbednost - Ponovna ocena rizika nakon provedenih rizika opasnosti
korektivnih i preventivnih mera
Verik. Proizv.
- Evidneciju svih NCRna
9 FM.830.02 Evidencija
Operat.procesa - Praenje provoenja utvrenih mera NCR
- Praenje efekata provedenih mera.
Struno lice
n Vlasnik procesa - Izrada mesenih izvetaja o broju i vrsti PR. 540.01
NCR, kao i efektima provedenih mera
10 - Izvetaji se koriste za analize za preispi- FM.540.06 Izvetaj o
n n PRIMS ostvarenju cilja
tivanje IMS-a.
P 223

ABC IZVETAJ O REAVANJU NEUSAGLAENOSTI Broj:
0 - Kvalitet proizvoda i procesa

0 - ivotna sredina
0 - Zdravlje i bezbednost na radu
1. IDENTIFIKACIJA NEUSAGLAENOSTI
0 - Aktuelna neusaglaenost 0 - Potencijalna neusaglaenosti

0 - Proizvod 0 - Proces
0 - Resurs 0 - Sistem
0 - Parametri procesa/sistema 0 - Primena propisa
1.1 Naziv neusaglaenosti Faza procesa
Operativni dokument vezan za neusaglaenost Ostalo za identikaciju
1.2 Vrsta i opis neusaglaenosti

0 - Proaktivno praenje 0 - Reaktivno reagovanje na pojavu problema
Priog: (crte, beleke, izvetaj ispitivanja, fotograje, itd.)
Neusaglaenost otkrio: Datum:
Saglasnost dao : Datum:
2. ODLUKA O REENJU NEUSAGLAENOSTI
2.1 MERE ZA UBLAAVANJE POSLEDICA 2.3 KOREKCIJE SITUACIJE I USPOSTAVLJANJE

NEUSAGLAENOSTI REDOVNIH OPE RACIJA
0 - ZAUSTAVITI PROCES 0 - OSPOSOBITI PROCES,
0 - ISKLJUITI RESURS IZ UPOTREBE 0 - OSPOSOBITI RESURS
0 - IZDVOJITI I OZNAITI NEUSAGLAENI PROIZVOD 0 - IZMENITI PARAMETAR IVOTNE SREDINE / OH&S
0 - OBUSTAVITI PRIMENU DOKUMENTA 0 - IZMENITI INDIKATOR CILJA ILI PERFORMANSE PROCESA
0 - OSTALO 0 - PRIHVATITI PROIZVOD U POSTOJEEM STANJU
0 - DORADITI PROIZVOD,
0 - ODBACITI PROIZVOD
0 - VRATITI ISPORUENI PROIZVOD,
0 - REKLAMIRATI PROIZVOD ISPORUIOCU
0 - IZMENITI DOKUMENT
0 - OSTALO
POTREBNA DOZOVOLA: 0 - DA, 0 - NE
0 - NADLENOG ORGANA , 0 - KUPCA
224 P

PREDLOG MERA / ODOBRENJE MERA (*)
Potpis / Datum Potpis / Datum
Specijalita za IMS Vlasnik procesa
2.2 ISTRAIVANJE UZROKA NEUSAGLAENOSTI Prilog

MOGUI UZROCI NEUSAGLAENOSTI TIM ZA ISTRAIVANJE ODOBRENJE
NEUSAGLAENOSTI I UTVRIVANJE REENJA
REENJA
VP/ PRIMS
3. KOREKTIVNE I PREVENTIVNE MERE, POBOLJANJA, INOVACIJE
PREDUZETE MERE ZA OTKLANJANJE UZROKA FOLLOW-UP

(KM) KOREKTIVNE MERE, (PM) PREVENTIVNE MERE, ODGOVORNOST
RB PROVERA EFEKTI
(PP) PRIRA[TAJNA POBOLJANJA, (SP) SKOKOVITA / DATUM
POBOLJANJA - PROBOJI, (I) - INOVACIJE MERA
Tim za istraivanje: Potpis / Datum VP / Datum PRK / Datum
(*) - Kada je neophodno odobrenje mera ublaavanja posledica se vri nakon istraivanja neusaglaenosti
Slika 7.3.2.3-1: Primer izvetaja o reavanju neusaglaenosti
P 225

226
ABC EVIDENCIJA REAAVANJA NEUSAGLAENOSTI PROIZVODA Broj:
PODACI O REENJU NEUSAGLAENOSTI
PODACI O NEUSAGLAENOM PROIZVODU
KOREKCIJA MERE OTKLANJANJA UZROKA
Broj
Naziv i Hitne mere za Uzrok Odgovornost za Efek-
izvetaja Vrsta
Broj. koliina ublaavanje preduzimanje Rok tivnost
o NCR i neusagalenosti
Vraen
Inovacije
Odbaen
proizvoda posledica NCR mera mera
Prihvaen
Korektivne
Reklamiran
Poboljanja
Preventivne
datum
1.
2.
3.
4.
P

5.
6.
7.
8.
9.
10.
Slika 7.3.2.3-2: Primer evidencije reavanja neusaglaenosti proizvoda

ABC EVIDENCIJA REAAVANJA NEUSAGLAENOSTI PROCESA, EMS I OHSMS Broj:
PODACI O NEUSAGLAENOSTI PODACI O REENJU NEUSAGLAENOSTI
Mere otklanjanja
Naziv procesa uzroka
Broj Naziv doku- Hitne mere za Efektivnost
inzvetaja menta ublaavanje Odgovor-
Broj Vrsta NCR Korekcije Uzrok Rok ostvarenja
o NCR i Naziv param- posledica nost mera
datum etra NCR
Inovacije
Naziv cilja
Korektivne
Poboljanja
Preventivne
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
Slika 7.3.2.3-3: Primer evidencije reavanja neusaglaenosti procesa, EMS i OHSMS
P
227
7.3.2.4 Procedura za preduzimanje mera poboljanja
PREDMET PROCEDURE
Proces preduzimanje mera poboljanja koja obuhvataju: korektivne mere, preven-
tivne mere, priratajna ili operativna poboljanja, skokovita ili strateka poboljanja
(proboje) i inovacije na proizvodu, procesu ili menadment sistemu kvaliteta, ivotne
sredine, zdravlja i bezbednosti na radu i drugima.
PODRUJE PRIMENE
U svim delovima organizacije kao element kontinualnih poboljanja.
KONTINUALNA POBOLJANJA preduzimanje mera za poveanje sposobnosti ispu-
njenja zahteva.
Napomena: Proces uspostavljanja ciljeva i nalaenje prilika za poboljanja je konti-
nualan proces kroz korienje nalaza i zakljuaka provere, analize podataka, preispi-
tivanja od strane rukovodstva, ili drugih naina koji generalno vode ka korektivnim i
preventivnim merama.
NEUSAGLAENOST NCR - neispunjavanje zahteva
KOREKTIVNA MERA KM - mera za eliminisanje uzroka utvrene neusaglaenosti ili
druge neeljene situacije.
PREVENTIVNA MERA PM - mera za eliminisanje uzroka potencijalne neusaglaenosti
ili druge neeljene potencijalne situacije.
KOREKCIJE5 K - mere preduzete da eliminiu utvrene neusaglaenosti.
PRIRATAJNO POBOLJANJE PP - operativne mere preduzete za poveanje ma-
njeg nivoa postojeih sposobnosti ili performansi proizvoda, procesa ili menadment
sistema.
PROBOJ - SKOKOVITO POBOLJANJE SP - strateke mere za znaajan redizajn
postojeih sposobnosti ili performansi proizvoda, procesa ili menadment sistema.
INOVACIJA I - mere preduzete na operativnom ili stratekom nivou za kreiranje novih
sposobnosti ili performansi proizvoda, tehnologija, procesa ili menadment sistema.
BAZNI DOKUMENTI
Standard ISO 9001:2008 taka 8.5
Standard ISO 14001:2004 taka 4.5.3
Standard OHSAS 18001:2007 taka 4.5.3.2.
5 Korekcije se reavaju po procedurama po kojima su identikovane neusaglaenosti PR.830.01 i

PR.822.01.
228 P

PR.540.01 - Procedura upravljanja ciljevima
PR.830.01 - Procedura upravljanja neusaglaenostima
PR.822.01 - Procedura interne provera
Tok procedure sadri tok procesa preduzimanja mera poboljanja.

Na slici 7.3.2.4-1 prikazan je ilustrativni primer obrasca zahtev nalog za preduzi-
manje odreenog poboljanja koji prati sve aktivnosti i odobrenja u njegovoj realizaciji
[31].
Na slici 7.3.2.4-2 prikazan je ilustrativni primer obrasca za evidenciju realizacije svih
poboljanja. On slui za monitoring i upravljanje procesom realizacije poboljanja, kao i
za kumulativne analize ostvarivanja ciljeva u pogledu ukupne strukture preduzetih mera i
proaktivnosti organizacije [31].
Na slici 7.3.2.4-3 prikazan je primer evidnecije realizacije konkretnih mera poboljanja
u organizaciji koja ima sertikovan IMS koji se sastoji od QMS, EMS i OHSMS [33].
Na slici 7.3.2.4-4, 5 i 6: prikazani su primeri konkretnih rezultata SPC analize pre-
duzimanja mera poboljanja [33]. Predstavljene su uobiajenih analiza koji se provode u
organizaciji po pitanju rezultata preduzimanja mera poboljanja.
P 229

TOK PROCEDURE - Primer toka procesa preduzimanje mera poboljanja
Nosilac Aktivnosti toka Sadraj aktivnosti Dokumenti / zapisi
aktivnosti procesa
U Ulaz
I Izlaz
Inicijativa se pokree na osnovu: U Inicijalni dokument ili
- izvetaja o neusaglaenosti NCR ideja
- audit-a ( interni i/ili eksterni ) I FM.852.01 Zahtev
1 Inicijator - zahteva menadmenta za poboljanja 1
- zahteva zainteresovane strane deo
- SPC analiza FM.852.02 Eviden-
- predloga zaposlenih cija poboljanja
Struno lice - Struno lice za QMS, EMS ili U FM.852.01 - 1. deo
2 za IMS OHSMS vri procenu da li da se I FM.852.01 2. deo
poboljanje preduzima ili ne I FM.852.02
- PRIMS odobrava preduzimanje
poboljanja i formira: U FM.852.01 - 2. deo
- nosioca preduzimanja / vlasnik I FM.852.01 3. deo
PRIMS procesa I FM.852.02
3 Driketor or- - struni tim za poboljanje
ganizacije - denie resurse i rok izvrenja
- Kada su neophodna nansijska
sredstva odbrenje potpisuje i
dierektor organizacije
- istraivanje i presipitivanje
uzroka aktuelne ili potencijalne U FM.852.01 - 3. deo
Struni tim ili neusaglaenosi I FM.852.01 4.1 deo
4 Vlasnik pro- - istraivanje i presipitivanje I FM.852.02
cesa perfromansi proizvoda, procesa
ili sistema koji se eli poboljati
ili inovirati
- Vrednovanje predloga pobo-
ljanja U FM.852.01 - 4.1
Struni tim ili - u celosti prihvatljiv I deo
5 Vlasnik pro- - prihvatljiv uz dopune FM.852.01 4.2 deo
cesa - nije prihvatljiv
- denisane nove mere
- Utvrivanje konanih mera
poboljanja
- Overa preuzimanja poboljanja
PRIMS - Odobrenje preduzimanja U FM.852.01 - 4.2
6 Driketor or- poboljanja I deo
ganizacije - Direktor organizacije odobrava I FM.852.01 4.3 deo
samo kada su potrebna nansij- FM.852.02
ska sredstva za poboljanje
- Izmene dokumenata IMS se vre U FM.852.01 4.3 deo
Struno lice po proceduri PR.423.01 I Izmene
za IMS - Ostale izmene se vre po: FM.852.02
7 Vlasnik pro- - procedurama odgovarajuih
procesa
cesa - specikacijama proizvoda
- ciljevima i programima IMS
- Ocena statusa realizacije plani- U FM.852.02
Struno lice ranih aktivnosti Ocena ostvarenja I Izvetaj sa SPC ana-
8 za IMS planirnaih rezultata - oekivanih lizama
efekata mera
- SPC analize strukture ostvarenih
mera
- Analiza ostvarenja ciljeva po U FM.852.02
pitanju poboljanja U Izvetaj sa SPC anali-
- Izrada izvetaja za preispitivanje zama
9 PRIMS od strane rukovodstva I FM.540.06 Izvetaj
- Predlaganje mera za o ostvarenju cilja
unapreenje procesa
poboljanja
230 P

ABC ZAHTEV NALOG ZA PREDUZIMANJE POBOLJANJA Broj:
Inicijator 0 - Prirat. pobolj.
Vrsta 0 - Korektivna mera
0 - Proboj
Veza poboljanja 0- Preventivna mera
0 - Inovacija
0 - NCR proizvoda, S/S 0 - SPC analiza 0 - analize performansi
Zahtev 0 - izve. inter. provera 0 - zahteva zainteresovane strane 0 - analiza stalnosti ispor.
se pokree
na osnovu 0 - izve. ekst. provera 0 - benmarking aktivnosti 0 - predloga zaposlenih
0 - preispit. rukovodst. 0 - merenja zadovolj. kupaca 0 - samoocenjivanja
1. POKRETANJE ZAHTEVA PREDLOG POBOLJANJA
Opis (potencijlne) neusaglaenosti / sposobnosti ili performanse koja se eli poboljati
Uzrok NCR / performase
Predlog poboljanja
Proces, proizvod i dokum.
Potpis Pozicija Datum
2. OCENA ZAHTEVA - PREDDLOGA POBOLJANJA
Predlog mera (1) PREDUZETI (2) NE PREDUZETI
Struno lice za IMS Potpis Datum
3. NALOG ZA PREDUZIMANJE POBOLJANJA
Nosioc preduzimanja Rok za realizaciju poboljanja
Struni tim
Overava - PRIMS Potpis Datum
Odobrava Direktor (*) Potpis Datum
4. ISTRAIVANJE/PREISPITIVANJE NEUSAGLAENOSTI, VREDNOVANJE I ODOBRENJE PROVOENJA POBOLJANJA
4.1 Istraivanje/preispitivanje uzroka (porencijalne) 0 - Uzor je utvren 0 - Postoje i drugi uzroci
neusaglaenosti / performanse
Uzrok se odnosi na 0 - Proizvod 0 - Proces 0 - Sistem 0-
0 - U celosti prih- 0 - Prihvatljiv uz 0 - Nove

4.2 Vrednovanje predloga 0 - Ne prihvatljiv
poboljanja vatljiv dopune mere
Izvreti izmene u sistemu (dokumentu):
Ostala poboljanja
Struni tim 1. Potpis 2. Potpis 3.Potpis
Overa nosioca preduzimanja Potpis Datum
poboljanja
4.3 PRIMS Overa Rok
provoenja poboljanja Potpis Datum
(*)Ditektor Odobrenje Potpis Datum

ptovoenja poboljanja
5. PREISPITIVANJE I OCENA EFEKTIVNOSTI REALIZOVANOG POBOLJANJA
Izvrene mere poboljanja i datum
Efekti realizovanog poboljanja
Struno lice za IMS Potpis Datum
PRIMS Potpis Datum
(*) Ukoliko su potreban sredstva za realizaciju poboljanja director ih odobrava
Slika 7.3.2.4-1: Primer obrasca zahteva naloga za preduzimanje poboljanja
P 231

232
ABC EVIDENCIJA REALIZACIJE MERA POBOLJANJA Broj:
0 - Korektivne mere 0 - Preventivne mere 0 - Priratajna poboljanja 0 - Proboji 0 - Inovacija
Uzroci (po- Utvrene mere Efektivnost ostvarenja

Sadraj neusagalenosti Inicijativa /Utvruje vlasnik procesa ili tim za mera
tencijalne) Vrednovanje
ili predloga poboljanja poboljanja/ Zapis sa / PRK /
neusagalnosti potreba za
Red rezultatima
Inicijator merama [**] Sadraj mera Staus Ostvarenje
broj /Preneti iz izvetaja primenjenih
neusaglaenosti ili Veza sa /Ime ili / Preneti iz inici- Nosilac real- mera realizacije planiranih
zahteva za poboljanja/ (*) pozicija jalnog dokumenta /Vri PRK/ /Preneti iz inicijalnog izacije / rok planiranih rezultata
osobe/ ako postoji / dokumenta ako postoji/ aktivnosti
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
P

(*) Unose se sledee oznake: IA - Interni audit, PSA- Predsertikacioni audit, SA - Sertikacioni audit, PR - Preispitivanje od strane rukovodstva, NCR
Neusaglaenosti, IN Incidenti, VS - Vanredne situacije, RK - Reklamacije kupca, - IZ - Inicijativa zaposlenih
(**) Znaenje ocena vrednovanja: 1 Mere preduzeti, 2 Izvriti dodatna istraivanja uzroka, 3 Mere ne preduzimati
Slika 7.3.2.4-2: Primer obrasca za evidenciju realizacije mera poboljanja

Vredno-
E
vanje Utvrene mere, Primenjene Efektivnost ostvarenja
RB Q Inicijativa Analiza
potreba za odgovornost i rok mere mera
H
merama
Utvrivanje
Opis
uzroka (potenci- Status
neusaglaenosti ili Zapis sa
E jalne) neusagla- Utvrene mere reali- Ostva-
sposobnosti perfor- rezultati-
Q Veza Broj enosti (preneti iz Odgov- zacije renje Napo-
RB mansi koje se ele Inicijator 1 2 Rok ma prime- Datum
H sa Datum (preneti iz inicijalnog doku- ornost plani- planiranih mena
poboljati njenih
inicijalnog menta) ranih rezultata
(preneti iz inicijijal- mera
dokumenta, ako mera
nog dokumenta)
postoji )
Korektivne
Veliki broj
Auriranje registra
stalnih kupaca
isporuilaca nije TUV audi- Izvriti pregled i Ime i
1 Q SA 07.08.10 te se predvide- * juni 2010. KM
sprovedeno u tor auriranje liste. prezime
la potreba za
predvienom roku.
ocenjivanjem.
Denisati
Aspekti ivotne sre-
2 E TUV audi- aspekte ivotne Ime i
dine nisu aurirani. SA 07.08.10 Neaurnost * sep.09 KM
tor sredine za ovu prezime
godinu.
Denisane
Programi EMS za
TUV audi- aspekte ivotne Ime i
3 E upravu preduzea SA 07.08.10 Neaurnost * sep.09 KM
tor sredine ubaciti u prezime
nisu aurirani.
program.
Prevesti SDS
2 SDS Liste nisu
Dobavlja nije liste WURTH
prevedene na srpski 04-10 Ime i Ime i
4 H IA dostavio SDS * i odloiti na 1.8.2010 KM
jezik - WURTH - sili- 24.06.10 prezime prezime
liste. odgovarajue
kon sprej i pur pena
mesto.
Ocena ekektivnosti Nije mogua

U kolonu za oce-
obuke u godinjem ocena efektivno-
06-10 Ime i nu efektivnosti Ime i
5 Q planu obrazovnjan- IA sti sadraja kao * sep.10 KM
24.6.10 prezime ubaciti adekvat- prezime
ja nije adekvatno to su konferenci-
nu kolonu.
uraena je, seminari, itd.
P
233
234
Vredno-
E
H
merama
Utvrivanje
Opis
poboljati njenih
dokumenta, ako mera
nog dokumenta)
postoji )
Preventvine mere
Operativni plan Operativne

gaenja poara i Plan naknadno planove gaenja
02-10 Ime i Ime i
1 E kretanja PP opreme IA uraen i nije * poara ubaciti 1.8.2010 PM
24.06.10 prezime prezime
- prostorna celina IV, ubaen u IMS u proceduru
nije u sistemu IMS. PR.830.02.
U okviru
P

Mere koje su utvre- U okviru nared- preispi-
ne u procesu preispi- nih preispitivanja tivanja Realizo- Vrlo dobri
TUV audi- juni 2010 Ime i 8.4.10
2 Q tivanja sistama mogu SA 07.08.09 * jasnije i konkret- 2010 mere vane efekti PM
tor prezime
da budu preciznije i nije denisati denisane
jasnije denisane mere. jasno i
konkretno.
Priratajna poboljanja
Poboljati zatitu
personalnih dosijea Ime i
1 Q SA 07.08.09 * PP
radnika - zatita od prezime
poara.
Preporuuje se
voenje eviden-
TUV audi- Ime i
2 E cije o potronji ulja SA 07.08.09 *
tor prezime
po pojedinanim
mainama.
Vredno-
E
H
merama
Utvrivanje
Opis
poboljati njenih
dokumenta, ako mera
nog dokumenta)
postoji )
Predlaemo da se
u plan reagovanja
VS (poar) jasnije
TUV audi- Ime i
3 H opredeli lokacija SA 07.08.09 *
tor prezime
vatrogasnih aparata,
koji gravitiraju na
konkretan proces
Poboljati pouz-
Investirati u kon-
danost mree i
PR 08.04.10 Ime i tinualni backup Ime i
4 Q raspoloivost kljunih *
prezime servera i naba- prezime
programa
vku agregata
Instalirati touch
button sistem
kontrole radnika PR 08.04.10 Ime i Ime i
5 H *
obezbeenja koji prezime prezime
evidentira broj i
vreme obilazaka
Slika 7.3.2.4-4: Udeo razliitih vrsta poboljanja
P
235
Slika 7.3.2.4-5: Primer udela pojedinih standarda/sistemi u poboljanjima
Slika 7.3.2.4-6: Primer udela razliitih inicijatora za pokretanje mera poboljanja
Slika 7.3.2.4-7: Primer pregleda statusa realizacije planiranih mera
236 P

Slika 7.3.2.4-8: Primer ocene ostvarenja efekata realizacije planiranih mera
Za merenje efektivnosti realizovanih mera poboljanja neophodno je denisati i pri-

meniti kriterijume. Polazei od denicije efektivnosti, kriterijumi moraju da sadre naj-
manje dva aspekta:
status preduzetih mera - odnos izmeu planiranih i ostvarenih aktivnosti u reali-
zaciji mera poboljanja i
oekivane efekte realizovanih mera odnos izmeu planiranih/oekivanih re-
zultata od date mere i ostvarenih rezultata nakon njene realizacije.
U tabelama 7.3.2.4-1 i 2 dati su primeri kriterijuma za ocenu efektivnosti preduzetih
odnosno realizovanih mera poboljanja. Ovi kriterijumi treba da se primenjuju kod ocene
efekitivnosti u obrascima FM.852.01 i 02.
Tabela 7.3.2.4-1: Ocena statusa realizacije mera poboljanja

Nivo Opisna ocena Objanjenje
ocene
1 Nisu zapoete Aktivnosti nisu zapoete u planiranim rokovima
Aktivnosti koje se realizuju. Potrebna je naknadna ocena stepena realizaci-
2 U toku je i/ili kanjenja
Potpuno reali-
3 Aktivnosti koje su u celosti realizovane u planiranom roku
zovane
Tabela 7.3.2.4-2: Ocena ostvarenja planiranih rezultata - oekivanih efekata mera

Nivo
Opisna ocena Objanjenje
ocene
1 Bez efekata Ne mogu se utvrditi bilo kakvi efekti mera na performanse organizacije
Mere eliminiu uzrok problema i/ili uspostavljaju proces poboljanih
2 Dobri efekti performansi - ako je mogue navesti koliko su poboljane
Mere eliminiu uzrok problema i/ili uspostavljaju proces znatno boljih
3 Vrlo dobri efekti perfromansi - ako je mogue navesti koliko su bolje
P 237

7.4 INTERNA PROVERA

Sami sebe najbolje poznajemo.
Zahtevi standarda ISO 14001 i OHSAS 18001, taka 4.5.5
Organizacija mora da obezbedi da se interne provere EMS i OHSMS sprovode u planiranim
intervalima kako bi:
a) utvrdila da su EMS i OHSMS:
1.usaglaeni sa planiranim postavkama za upravljanje ivotnom sredinom i OH&S,
ukljuujui i zahteve standarda ISO 14001 i OHSAS 18001,
2.ispravno primenjeni i odravani i
3.efektivni u ostvarenju politike i ciljeva organizacije.
b) obezbedila da rukovodstvo dobije informacije o rezultatima provere.
Program(i) provere se mora(ju) planirati, uspostavljati, primeniti i odravati od strane orga-
nizacije, uzimajui u obzir znaaj aktivnosti organizacije za ivotnu sredinu, ocenu rizika po
zdravlje i bezbednost na radu i rezultate prethodnih provera.
Procedura(e) provere se mora(ju) uspostaviti, primeniti i odravati da bi se obuhvatilo sledee:
- odgovrnosti i zahtevi za planiranje i sprovoenje provera, izvetavanje o rezultatima i
odravanje odgovarajuih zapisa,
- utvrivanje kriterijuma , obima, uestalosti i metoda provere.
Izbor proveravaa i izvoenje provere moraju obezbediti objektivnost i nepristrasnost proce-
sa provere.
7.4.2 Opte
7.4.2 .1 Osnovne odredbe
Interne provere provode se minimalno jednom godinje kao deo kontinualnih poboljanja
primene i efektivnosti IMS. Cilj je da se utvrdi usaglaenost sa dokumentima i zahtevima
primenjeih standarda za IMS. Prva interna provera se provodi nakon zavretka doku-
menata i njihove prve primene. Uobiajeno je da bi svaki dokument morao najmanje tri
meseca da se primenjuje pre provere.
Obzirom da su zahtevi za internu proveru najprecizinije denisani u standru ISO 9001,
a metodologija provere u standardu ISO 19011:2002 [32], najbolje je da se radi je-
dinstvena procedura za IMS koji se sastoji od QMS, EMS, OHSMS i drugih standarda/
sistema. Procedura interne provere za IMS denie odgovornosti, planiranje, primenu i
dokumentaciju za internu proveru prema standardu ISO 19011.
PRIMS je odgovoran za planiranje, primenu, ocenu, dokumentovanje i nadzor
provoenja korektivnih i preventivnih mera, poboljanja i inovacija, kao rezultat nalaza
interne provere. On vodi listu internih proveravaa.
238 P

PRIMS kompletira plan provere i dostavlja ga dovoljno vremena pre provere rukovo-
diocima oblasti koje se proveravaju.
Proveravai su odgovorni da formiraju listu pitanja za proveru baziranu na zahte-
vima primenjih standarda i usaglaenu sa DIMS. Tokom provere proveravai utvruju
usaglaenosti, neusaglaenosti, potencijalne neusaglaenosti, a zajedno sa rukovodiocima
oblasti koje se proveravaju i podruja za poboljanja, kao i pohvale za izvanredne re-
zultate u primeni standarda.
Rukovodioci oblasti koja se proveravaju odgovorni su za kooperativnost sa
proveravaima, za primenu mera, bez nepotrebnog odlaganja, za otklanjanje utvrenih
neusaglaenosti i njihovih uzroka.
Naknadne aktivnosti (follow-up) moraju da obuhvate i verikaciju preduzetih mera i
izvetavanje o rezultatima verikacije.
Rezultati interne provere se dokumentuju u izvetaju o proveri i ukljuuju se u preispi-
tivanje IMS od strane rukovodstva. Oni predstavljaju i bitan element sistema koji se pro-
verava tokom sertikacione provere.
Interna provera se mora provoditi po istoj metodologiji kako se vri i sretikaciona
provera. Njena uloga je da, pored nalaza provere koji slue za poboljanja sistema,
bude i obuka rukovodstva i zaposlenih za to tenije prezentovanje sistema, sertika-
cionom telu tokom sertikacione provere.
7.4.2.2 Menadment provere
Na slici 7.4.2.2-1 je prikazan dijagram toka jednog programa provere uspostav-

ljenog na najviem nivou rukovodstva. Ovaj dijagram (prema ISO 19011:2002) se odnosi
podjednako na interne provere, provere isporuioca ili za provere koje radi trea strana
kod sertikacije.
Program provere je istovetan kod provere QMS ,EMS i OHSMS, a moe se primeniti
i kod provere drugih standarda/sistema, procesa ili proizvoda, kao i kod kombinovane
provere vie integrisanih standarda/sistema.
Provera ima za cilj obezbeenje samoodravanja i poboljavanja odgovarajueg
menadment sistema. Tokom provere se utvruju usaglaenosti i neusaglaenosti
menadment sistema sa zahtevima odgovarajueg standarda (ISO 9001, ISO 14001.
OHSAS 18001, itd.), kao i mogunosti za poboljanja. Preduzimanjem korektivnih i pre-
ventivnih mera za eliminisanje uzroka (potencijalinih) neusaglaenosti, te realizacijom
poboljanja i inovacija sistem se kontinualno unapreuje.
U praksi se program provere jedne organizacije, u toku jedne godine, sastoji od jedne
sertikacione odnosno kontrolne provere od strane sertikacionog tela i obino jedne
do dve interne provere koje vre interni proveravai. Program sadri i planske provere
isporuioca u okviru njihove ocene za ulazak u registar odobrenih isporuioca. Pored
P 239

ovoga mogue su delimine provere organizacije od strane kupaca ili drugih zaintereso-
vanih strana, bez obzira da li ona poseduje sertikat ili ne.
Za proveru je vano osposobiti proveravae. Na slici 7.4.2.2-2 je prikazan koncept
kompetentnosti proveravaa za QMS i EMS, koji se sastoji od opteg obrazovanja, rad-
nog iskustva iz oblasti za koju se osposobljava, obuke za proveru i iskustva u proverama.
Identina logika se moe primeniti i za ostale standarde/sisteme. Pored optih sistemskih
znanja, potreba su i specina znanja i vetine iz oblasti koja se proverava.
Slika 7.4.2.2-1: Upravljanje programom provere [32]
Interna provera se vri po sopstvenoj proceduri, a metodoloki na isti nain kao i

sertikaciona provera. Veoma je vano da ciljevi svake provere bude to vea proak-
tivnost. To znai da tokom provere broj utvrenih podruja za poboljanja i inovacije, kao
i potencijalnih neusaglaenosti bude znaajan u odnosu na od broj kritinih i nekritinih
neusaglaenosti.
240 P

Slika 7.4.2.2-2: Koncept kompetentnosti proveravaa [32]
7.4.2.3 Metodologija provere
Inerna provera je u svojoj osnovi i sutini potpuno razliita od inspekcije iako je sko-
ro svi podovde pod inspekciju. Provera nije orijentisna ka traenju greaka u perfro-
mansama, rezultatima, tabelama, izvetajima ili drugim zapisima. Ona je orijentisana na
utvrivanje denisane/dokumentovane metodologije i nivoa zrelosti u primeni sistemskih
mera (ciljeva, procedura, uputstva, programa, itd.) kroz zapise i podatke.
Proverom se utvruje:
usaglaenost dokumentacije koja denie IMS (procedure, procesi, uputstva,
specidikacije, itd.) sa zahtevima primenjenih standarda,
demonstracija usaglaenosti zapisa i podataka sa nainom i nivoom kako je
denisano u dokumentima IMS,
demonstracija usaglaenosti odvijanja aktivnosti u praksi sa nainom kako je
denisano u dokumentima i onim to je registrovano u zapisima,
usaglaenost radnog ambijenta, radnih uslova, industrijske higijene, reda, is-
pravnosti i oznaenosti infrastrukture sa denisanim u dokumentima i sa dobrom
praksom.
Na slici 7.4.2.3-1 prikazani su koraci tokom provere sa fokusom pitanja na koja treba
odgovoriti i objektom provere.
P 241

Slika 7.4.2.3-1: Koraci u proveri
Praktino tokom interne provere mora se utvrditi:

gde i kako je denisano da se neto radi i ko (pozicija) treba da to uradi,
gde, ta, kako je zapisano da je uraeno i ko i kada je to uradio,
gde, ta, kako i kada je zaista uraeno i ko (ime i preime) je to uradio.
Njaea praksa u naim organizacijama je da, kada rukovodioc predstavlja svoju
organizacionu celinu, proces ili kompletnu organiozaciju (kada je u pitanju direktor) iznosi
stanje kako bi eleo da bude, a ne onako kako je denisano ili kako zaista jeste.
Poto provera nije traganje za grekama ve za nivoom primene standarda u doku-
mentima, zapisima i praksi, provera treba da obuhvati sledee:
proveru organizacione strukture i resursa, celine koja se proverava,
proveru ciljeva organizacione celine i/ili procesa i indikatora po kojima se prati
njihovo ostvarenje,
proveru procedura, uputstava i drugih dokumenata IMS-a koji opisuju procese
rada,
proveru plana organizacione celine ili procesa obino se proverava godinji
plan, neki od operativnih planova svih poslova koji se obavljaju (meseni,
sedmini, dnevni ili kontirunirani),
proveru evidentiranja odvijanja svih aktivnosti izabranog posla, i metodologije
praenja,
detaljnu proveru svih zapisa nekoliko pojedinanih poslova metodom sluajnog
uzorka koji sadre zapise od poetka do kraja posla (na primer: ugovor od
kupovine tendera do potpisa, radni nalog od lansiranja do zatvaranja, incident
od identikacije do izvlaenja pouka, evidnecija utroka energenata od plana
do konane analize, itd.),
242 P

proveru prakse obilaskom prostora u kome se radi, posmatranjem odvijanja
aktivnosti, opremljenosti radnog mesta resursima, uslova rada, proveranjem
obuenosti zaposlenih kroz neposredan razgovor, urednost na radnom mestu
oznaenost svih entiteta,
proveru nivoa ostvarenja utvrenih ciljeva, itd.
Poseban deo priprema za internu proveru je obuka internih proveravaa. Vano je
da meu internim proveravaima budu vlasnici procesa, istaknuti strunjaci i ugledni rad-
nici koji mogu doprineti svojim znanjem i iskustvom da rezultati provere budu efektivni.
Ne postoji pravilo o potrebnom broju internih proveravaa, ali je praksa da iz svake
poslovne funkcije bude najmanje po jedan proverava. Zavisno od veliine organizacije
broj proveravaa se moe kretati od 5 do 15% od ukupnog broja zaposlenih, pri emu
je minimalan broj tri proveravaa, odnosno svi zaposleni kada je broj zaposlenih manji
ili jednak tri.
Razultati provere su nalazi provere. Veoma je bitno da nalazi budu kratki, precizni,
jasni i konkretni, sa navoenjem dokumeta, broja i datuma zapisa i imena zaposlenog,
na koji se odnose. Nalazi moraju biti saopteni rukovodiocu proveravane celini i zapos-
lenom kod koga su pronaeni odmah pri utrivanju kako bi se sloili sa nalazom. esto
tokom provere dolazi do neslaganja izmeu proveravaa i proveravane osobe o nivou
(ne)usaglaenosti, stepenu znaaja i drugim elemenetima nalaza, to moe dovesti i do
konikta. To se prevazilazi sa ukljuivanjem drugih proveravaa, PRIMS-a i ostalih koji
su kompetentni da obejktiviziraju problem. Pri tome mora da dominira proaktivan stav
prema promenama, to znai ne boriti se svim silama za ouvanje statusa-kvo. Takoe je
vano da se ne preti sankcijama osobama kod kojih su pronaene neusaglaenosti.
Veliki problem kod svake provere je, pogotovo kada su u pitanju neiskusni proveravai,
kako utvrditi nivo efektivnosti primene standarda. est je sluaj da proverava ocenjuje
ono to vidi u dokumentima i da traga za grekom, a ne ono to bi trebalo da bude. Na
taj nain, ako je sistem bolje struktuiran i to ima vie parametara za praenje, vee su
anse za pronalaenje greke. Poseban problem je to se esto provera svodi na bukvalnu
usagleenost sa dokumentima bez vrednovanja performansi sistema.
Obzirom da interna provera nije inspekcija, ali da sadri delom i elemente inspekcije
podataka, posotoji vie vrsta nalaza, koji stpenuju nivo ocene:
kritine neusaglaenosti su pre svega sistemske neusaglaenosti kao to su na
primer:
o neshvatanje i neposveenost rukovodstva sutiti zahteva standarda,
o neki od zahteva nije denisan u dokumentima,
o neki od zahteva se ne moe demonstrirati kroz zapise da se primenjuje u
praksi,
o neki zahtev je samo formalno denisan, zapisi formalno popunjeni, ali je
praksa drugaija,
o nered u radnim prostorima, bez obzira na stanje dokumenata ili zapisa,
itd.
P 243

nekritine neusaglaenosti su pre svega operativne neusaglaenosti (koje bi se
kod inspekcije smatrale za kritine) kao to su na primer:
o razne vrste greaka kod popune zapisa koje mogu biti materijalne, for-
malne, sluajne itd.,
o nedostaci odreenih zapisa, kao rezultat neaurnosti, ako praksa ili dru-
gi zapisi pokazuju da je to plod sluajnosti,
o nedostaci u radnim prostorima koji su izolovani i predstvljaju izuzetak,
o svi ostali negativni izuzeci u dokumentima, zapisima i praksi organizaci-
je.
Obaveza je proveravaa da utvrdi i denie odreen broj neusaglaenosti u svakoj
organizacionoj celini. Pri tome je vano da se pronau, pored aktuelnih, i potencijalne
neusaglaenosti. Broj neusaglaenosti tokom interne provere ne predstavlja znak slabosti
sistema, ve naprotiv znak posveenosti da se ui na grekama. Tokom provere se popu-
njavaju zapisi sa denisanim neusaglaenostima koje potpisuje proverava i rukovodioc
proveravane celine. Istraivanje uzroka i denisanje mera za njihovo otklananje vri ruko-
vodioc proveravane celini u roku od nekoliko dana (2-3) nakon zavretka provere.
Poseban cilj interne provere je da postigne visok nivo proaktivnosti. To znai da se
pronae to vei broj podruja za poboljanja i potencijalnih neusaglaenosti. Dok je
iskljuivo obaveza proveravaa da utvrdi neusaglaenosti, obaveza rukvodioca provera-
vane celine i proveravaa je da pronau i predloe podruja za poboljanja i potenci-
jalne neusaglaenosti.
Upitnici za proveru su u poetku glavni alat za proveravae. U organizacijama se
esto koriste tipski upitnici, najee po ugledu na upitnike sertikacionih tela ili drugih
organizacija. Nekoliko stvari je vano kod denisanja upitnika:
poseban upitnik se pravi za svaku celinu koja se proverava striktno prema
zahtevima odreenih taaka standarda, utvrenih planom provere,
pitanja moraju odgovarati vrsti delatnosti i moraju pratiti logian tok aktivnosti
koji se tu odvijaju,
dobro je kod denisanja sadraja pitanja ii po koracima procesa i/ili proce-
dura kojima je opisan proces rada,
pitanja, po pravilu, ne treba da poinju sa DA LI?, jer e svako kratko odgovoriti
sa DA (ili ne), ve sa KAKO?,
244 P

7.4.3 Procedura interne provere
PREDMET PROCEDURE
Proces interne provere QMS, EMS i OHSMS, pojedinih proizvoda, procesa i drugih
menadment sistema. Provera odreenog procesa ili proizvoda se provodi kao deo
provere odgovarajueg menadment sistema.
PODRUJE PRIMENE
U svim delovima organizacije kod sprovoenja aktivnosti interne provere, kao i kod
provoenja eksterne provere isporuilaca.
Provera (audit) - sistematski, nezavisni i dokumentovani proces za dobijanje evidencije
provere i za utvrivanje podruja u kojima su kriteriji provere ispunjeni na osnovu ob-
jektivno utvrene ocene.
NAPOMENA 1 - Interne provere, ponekad nazvane provere prve strane, voene od
strane ili u ime same organizacije za preispitivanje od strane rukovodstva i druge in-
terne svrhe, mogu oformiti osnovu za samodeklarisanje organizacije o usaglaenosti. U
mnogim sluajevima, posebno u malim organizacijama, nezavisnost moe biti demon-
strirana oslobaanjem od odgovornosti za proveravane aktivnosti.
NAPOMENA 2 Eksterne provere ukljuuju provere druge i tree strane. Provere druge
strane se provode od strana koje imaju svoj interes u organizaciji, kao to su kupci, ili od
strane drugih osoba u njihovo ime. Provere tree strane se provode od eksternih, neza-
visnih organizacija, tako to one omoguavaju registraciju ili sertikaciju usaglaenosti
menadment sistema sa zahtevima standarda ISO 9001, ISO 14001 i OHSAS 18001.
NAPOMENA 3 Kada se QMS, EMS i OHSMS proveravaju zajedno, to se naziva
kombinovana provera.
Kriterijumi provere - komplet sastavljen od politike, procedura i zahteva.
NAPOMENA - Kriterijumi provere se koristi kao referenca prema kojoj se evidencija
provere uporeuje.
Evidencije provere - zapisi, izjave o injenicama ili druge infromacije koje se odnose na
kriterije provere i koje su proverive.
NAPOMENA: Evidencije provere mogu biti kvalitativne i kvantitaitvne.
Usaglaenost - ispunjavanje ustanovljenih (speciciranih) zahteva.
Nesaglaenost - neispunjavanje ustanovljenih (speciciranih) zahteva.
Nalazi provere rezultati ocene prikupljenih evidencija provere prema kriterijumima pro-
vere.
P 245

NAPOMENA 1 - Nalazi provere mogu pokazivati usaglaenost ili neusaglaenost sa
zahtevima iz kriterijuma provere ili prilike za poboljanja.
NAPOMENA 2 Neusaglaenosti se stepenuju po nivou na:
- (NN) Nekritine neusaglaenosti ije posledice ne zahtevaju hitno reavanje.
- (KN) Kritine neusaglaenosti ije posledice zahtevaju hitno reavanje.
- (PN) Potencijalne neusaglasenosti koje se nisu desile, ali postoje mogunosti
za to.
NAPOMENA 3 Prilike za poboljanja obuhvataju (PP) Podruja za poboljanja:
- performansi odreenih karakteristika procesa, proizvoda ili sistema u celini,
- indikatora utvrenih ciljeva ili
- rezultata proveravanog podruja.
NAPOMENA 4 Pohvale (PO) Podruja u kojima su ostvareni izvanredni rezultati.
Zakljuak provere ishod neke provere, obezbeen od strane tima za proveru, nakon
razmatranja ciljeva i nalaza provere.
Korisnik provere organizacija ili osoba koja zahteva proveru.
NAPOMENA Korisnik provere moe biti proveravana organizacija ili neka druga orga-
nizacija koja ima zakonska ili ugovorna prava da zahteva proveru.
Proveravana organizacija (auditee) - organizacija koja se proverava.
Proverava - osoba kompetentna da provede neku proveru.
Tim proveravaa jedan ili vie proveravaa koji provode proveru, podrani ako je
potrebno od strane tehnikih eksperata.
NAPOMENA 1 Jedan proverava iz tima se imenuje za vodeeg proveravaa.
NAPOMENA 2 Tim proveravaa moe ukljuiti u tim i proveravae na obuci.
Program provere komplet od jedne ili vie provera planiranih za odreeni vremenski
period koje su voene prema specinoj svrsi.
NAPOMENA Program provere ukljuuje sve aktivnosti neophodne za planiranje, orga-
nizaciju i provoenje provere.
Plan provere opis aktivnosti i dogovori za proveru.
BAZNI DOKUMENTI
- Standard ISO 9001:2008, taka 8.2.2
- Standardi ISO 14001:2004 i OHSAS 18001:2007, take 4.5.5
- Standard ISO 19011:2002

- PR.852.01 - Procedura za mera poboljanja
Tok procedure prikazuje ceo proces odvijanja interne procese.
246 P

TOK PROCEDURE Primer toka procesa inerne provere
Nosilac Aktivnosti toka Sadraj aktivnosti Dokumenti / zapisi
aktivnosti procesa
U Ulaz
I Izlaz
Pokteranje zahteva/naloga za U PR.540.01
Struno lice proveru U FM.822.08 Lista pr.
1 I FM.822.01 Za-
za IMS Predlog sastava tima proveravaa
Predlog termina provere htev/ nalog za
Odobrenje zahteva/naloga za proveru
U FM.822.01 - Predlog
proveru I FM.822.01 - Odo-
2 PRIMS Denisanje standarda za proveru bren
Denisanje svrhe i obima provere
Odreeivanje tima za proveru
Izrada plana provere koji sadre: U FM.822.01 Odo-
- datum i mesto provere I bren
- elemente koji e se proveravati FM.822.02 Plan
Vodei pro- - termin plan provere po organiz. provere - nacrt
3 verava jedinicama I
Proveravai Priprema upitnika za proveru FM.822..04 - Upitnik
Upoznavanje sa dokumentima po
elementima
Vodei pro- Usaglaavanje termina provere sa U FM.822.02 nacrt
verava proveravanim rukovodiocima I FM.822.02 pre-
4 Proveravano dlog sa overama
Overa plana provere od strane ruko-
rukovodstvo vodstva rukovodstva
U FM.822.02 pre-
I dlog
Odobrenje plana provere I FM.822.02 odo-
5 PRIMS Odobrenje upitnika za proveru bren
FM.822..04 Upitnik
Operativna potvrda plana provere U odobren
FM.822.02 Plan
Uesnici izmene ukoliko su neophodne I FM.822.02 Plan sa
provere Preciziranje mesta i naina provere nunim izmenama
6 proveravai i dokumentacija, zapisi, lokacije,
proveravano saradnici
rukovdstvo Neophodna razjanjenja
Evidentiranje nalaza provere kroz: U FM.822.02 Plan
- ocena dokumenata za proveravanu U FM.822..04 Upitnik
funkciju I FM.822..04 Upitnik
- pregled zapisa i demonstracija popunjen izvetaj
Proveravai sledljivosti I FM.822.05 Ive-
7 Proveravano - posmatranje aktivnosti u odnosu na taj bitnih neusagl.
rukovodstvo zapise aenosti
- razgovor sa zaposlenima
- stanje radne sredine, radnih uslova
i klime
Prezentovanje rezultata provere U FM.822..04 Upitnik
Uesnici Usmeno iznoenje nalaza provere popunjen izvetaj
provere - neusaglaenosti (KN, NN, PN) U FM.822.05 Ive-
8 proveravai i - podruja za poboljanja taj bitnih neusagl.
proveravano - pohvala aenosti
rukovdstvo Izvlaenje pouka iz nalaza provere I Potvrda izvetaja
Potvrda rokova za preduzimanja mera
Kompletiranje pojedinanih izvetaja U FM.822..04
9 Vodei pro- U FM.822..05
od proveravaa
verava I FM.822..06 Sumar-
Izrada sumatnog izvetaaja provere
ni izvetaj
P 247

Nosilac akti-
Aktivnosti toka procesa Sadraj aktivnosti Dokumenti / zapisi
vnosti
U Ulaz
I Izlaz
Praenje rokova za dostavljanje mera od
U FM.822.05 Ivetaj
strane proveravanog rukovodstva
Struno lice za Pokretanje realizacije utvrenih mera po bitnih neusagl..
10 proceduri PR.822.01 I FM.822.05 Izvetaj
IMS
Provoenje utvrenih izmena u dokument- sa utvrenim merama
aciji IMS-a prema proceduri PR.423.01 I Izmene dokum.
Davanje naloga proveravaima da izvre U FM.822.05 Ivetaj
PRIMS follow-up proveru
11 Provera realizacije utvrenih mera
Proveravai
Overa utrenih nalaza FM.822.05 Ivetaj sa
I overom follow-up
Eviencija ukupnih nalaza provere U FM.822.05 Ivetaj -
Struno lice za Evidnecija provedenih mera overa follow-up
12 Analiza ekasnosti i efektivnosti provere
IMS I FM.822..07 Evid.
Auriranje liste proveravaa
I FM.822.08 Lista
SPC analize ostvarenja ciljeva vezanih za U FM.822.05 Ivetaj -

interne provere i proaktivnost kod nalaza overa follow-up
13 PRIMS Izrada izvetaja o ostvarenju ciljeva za
U FM.822..07 Evid
preispitivanje od strane rukovodstva
I FM.540.06
Slika 7.4.3-2: Primer obrasca plana interne provere
Na slikama 7.4.3-1 do 7 prikazani su primeri obrazaca koji se uspeno koriste u kon-

sultantskoj praksi za prvoenje interne provere, provereni u vie desetina organizacija
razliitih veliina, delanosti i tipa vlasnitva [31]. Prikazan je i primer jednog konkretno
popunjenog plana kombinovane provere QMS, EMS i OHSMS [33].
- Slika 7.4.3-1: Primer obrasca zahtev/ nalog za proveru
- Slika 7.4.3-2: Primer obrasca plana interne provere
- Slika 7.4.3-3: Primer konkretnog plana kombinovane interne provere integri-
sanih QMS, EMS i OHSMS
- Slika 7.4.3-4: Primer obrasca detaljnog upitnika i izvetaja provere
- Slika 7.4.3-5: Primer obrasca izvetaja o neusaglaenostima i podrujima za
poboljanja bitnih za preoveru
- Slika 7.4.3-6: Primer obrasca sumarnog izvetaja provere
- Slika 7.4.3-7: Primer obrasca za voenje liste proveravaa
- Na slikama 7.4.3-8, 9 i 10 prikazani su primeri nekih SPC analiza vezanih za
nalaze internih provera [33].
248 P

ABC ZAHTEV / NALOG ZA PROVERU Broj:
Vrsta provere: - Interna provera - Provera isporuioca

- Prema godinjem planu - QMS po ISO 9001:2000
Svrha provere:
- Sledi eksterna provera Sadraj - EMS po ISO 14001:2004

provere
- Promene u organizaciji/propi- / referentni - OH&S MS po OHSAS 18001:2007
sima standard
- Uoene neusaglaenosti i izdanje:
- Ugovorni zahtev
Nosilac provere :
Podaci o proveravanoj organizaciji

Registrovani naziv Adresa Period vrenja provere
Lice za kontakt Ocenjivanje jedinice
Obuhvat provere
Elementi / zahtevi za proveru
Dokumenti
Provera u prostoru
Inicijator
Co:
/Specijalista za IMS /
Potpis :
Datum :
Tim proveravaa
Vodei proverava- 1 Proverava- 3
Proverava-2 Proveriva-4
Datum poetka provere :
Odobrio:
Co:
/ PRIMS /
Potpis :
Datum :
Slika 7.4.3-1: Primer obrasca zahteva / naloga za proveru
P 249

250
ABC PLAN INTERNE PROVERE Broj:
Firma / OJ: Lice za kontakt:
Adresa: Datum provere:
Vrsta provere: Standard / izdanje:
Vodei proverava / 1 2
Proveravai: 3 4
DINAMIKA PROVERE
Proveravana
Datum Vreme Odgovorno lice Elementi menadment sistema Proverava Overa plana
funkcija - sektor
P

VODEI PROVERAVA : ODOBRIO PRIMS :
POTPIS : POTPIS :
DATUM : DATUM :
Slika 7.4.3-2: Primer obrasca plana interne provere

Firma / OJ: .ABC Lice za kontakt: Ime i prezime
Adresa: Datum provere: xx.xx.xxxx.
ISO 9001:2008, ISO 14001:2004,

Vrsta provere: Interna provera Standard / izdanje:
OHSAS 18001:2007
Vodei proverava / VP - Ime i prezime P1- Ime i prezime

proveravai: P2- Ime i prezime P2- Ime i prezime
Dinamika provere:
Proveravana funkcija- Odgovorno Elementi menadment sistema Overa

Datum Vreme sektor lice
Proverava plana
QMS EMS QHSMS
Svi uesnici VP, P1, P2,
xx.xx.xx 8:30 Rukovodstvo Uvodni sastanak
provere P3, P4
4.1, 4.2, 4.3.1, 4.3.2,
4.1, 4.2, 4.3.1, 4.3.2, 4.3.3,
8:45 Generalni direktor Ime i prezime 4.1, 4.2.2, 5, 6.1, 8.4, 8.5 4.3.3, 4.4.1, 4.4.3, 4.5.1, VP, P1
4.4.1, 4.4.3, 4.5.1, 4.6
4.6
5.4, 7.1, 7.2, 8.2.1, 8.2.3, 4.3.1, 4.3.3, 4.4.3, 4.4.6, 4.3.1, 4.3.3, 4.4.3, 4.4.6,
9:45 Prodaja Ime i prezime VP, P1
8.4, 8.5 4.5.1, 4.6 4.5.1, 4.6
4.3.1, 4.3.3, 4.4.3, 4.4.6,
5.4, 7.1, 7.5, 8.2.1, 8.2.3, 4.3.1, 4.3.3, 4.4.3, 4.4.6,
11:15 Realizacija Ime i prezime 4.5.1, 4.6 VP, P1
8.4, 8.5 4.5.1, 4.6
Svi uesnici
13:00 Pauza VP, P1
provere
5.4, 6.3, 7.5.1, 7.6, 8.2.4,
4.3.1, 4.3.3, 4.4.1, 4.4.6, 4.3.1, 4.3.3, 4.4.1,
13:30 Odravanje Ime i prezime 8.4, 8.5 VP, P1
4.5.1,4.6 4.4.6, 4.5.1 , 4.6
14:30 IT Ime i prezime 4.2,6.3,8.4 4.4.1, 4.4.4, 5.6 4.4.1, 4.4.4, 5.6 P2, P3
P
251
252
4.3.3, 4.4.1, 4.4.2, 4.3.3, 4.4.1, 4.4.2,
8:45 Kadrovi Ime i prezime 5.4, 6.2, 8.4, 8.5 P2, P3
4.5.1, 4.6 4.5.1, 4.6
Sektor prav. kadr. i 4.3.2, 4.3.3, 4.4.5, 4.5.2, 4.3.2, 4.3.3, 4.4.5,
9:45 Ime i prezime 5.4, 4.2.3, 8.4, 8.5 P2, P3
optih 4.5.1, 4.6 4.5.2, 4.5.1, 4.6
5.4, 7.1, 7.4, 8.4, 4.3.3, 4.4.6, 4.4.6, 4.3.3, 4.4.6, 4.4.6,
11:00 Nabavka Ime i prezime P2, P3
8.2.4, 8.5 4.5.1, 4.6 4.5.1, 4.6
4.3.1, 4.3.2, 4.3.3,

4.3.1, 4.3.2 4.3.3, 4.4.2,
12:00 Bezbednost Ime i prezime 5.4, 6.3, 8.4, 8.5 4.4.2, 4.4.3, 4.4.4, P2, P3
4.4.3, 4.4.4, 4.4.6, 4.4.7
4.5.3.1, 4.4.6, 4.4.7
Svi uesnici
13:00 Pauza P2, P3
provere
13:30 Finansije Ime i prezime 5.4, 6.1, 8.4, 8.5 4.3.3, 4.4.1, 4.5.1, 4.6 4.3.3, 4.4.1, 4.5.1, 4.6 P2, P3
P

4.3.3, 4.4.1, 4.4.4, 4.4.5, 4.3.3, 4.4.1, 4.4.4, 4.4.5,
4, 5.4, 5.5.1, 5.6, 8.2.2,
14:00 IMS Ime i prezime 4.5.3 , 4.6, 4.5.1, 4.4.3, 4.5.3,, 4.6, 4.5.1, 4.4.3, P2, P3
8.4, 8.5
4.5.5, 4.6 4.5.5, 4.6
Svi uesnici VP, P1, P2,
15:00 Rukovodstvo Zakljuni sastanak
provere P3, P4
VODEI PROVERAVA : ODOBRIO : PRIMS -

POTPIS : POTPIS :
DATUM : DATUM :
Slika 7.4.3-3: Primer konkretnog plana kombinovane interne provere integrisanih QMS, EMS i OHSMS
ABC DETALJNI UPITNIK I IZVETAJ PROVERE Broj:
Standard / Funkcija / Odg. lice:
izdanje: proces:
Nalazi provere / Neusaglaenosti i podruja za

Eelement Upitnik zahtevi / sadraj provere poboljanja
Dokumenti O Primena
Proverava Potpis Datum
Oznake ocena:
1 - Usaglaeno, 2 - NN Nekritina neusglaenost, 3 - KN Kritina neusaglaenost,
4 - PN - Potencijalne neusaglasenosti, 5 - PP Podruje za poboljanje
Slika 7.4.3-4: Primer obrasca detaljnog upitnika i izvetaja provere
P 253

254
ABC IZVETAJ NEUSAGLAENOSTI I PODRUJA ZA POBOLJANJA BITNIH ZA PROVERU Broj:
Organizaciona
Standard: Firma: celina:
PREDUZETE MERE
NALAZ PROVERE (K) KOREKCIJE, (KM)
(KN) - KRITINE NEUSAGLAENOSTI ISTRAIVANJE FOLLOW-UP
KOREKTIVNE MERE, (PM)
Q (NN) NEKRITINE NEUSAGLAENOSTI UZROKA ODGOVO- PROVERA
ELEMENT PREVENTIVNE MERE,
R.B E (PN) POTENCIJALNE NEUSAGLAENSTI RNOST / EFEKTI
STANDARDA (PP) PRIRATAJNA
H NEUSAGLAENOSTI /POPUNITI SAMO ZA KN, DATUM PREDUZETIH
POBOLJANJA,
(PP) PODRUJA ZA POBOLJANJA NN I PN/ MERA
(SP) A POBOLJANJA - PROBOJI,
(PO) - POHVALE (I) - INOVACIJE
P

Rok za preuzi-
Dana Proverava
manje mera
Rukovodilac OC:
/Ime i prezime/ Potpis / Datum Rukovodilac OC: /Ime i prezime/ Potpis / Datum /Ime i prezime/
Proverava:
/Ime i prezime/ Potpis / Datum Potpis / Datum
Znaenje oznaka u tabeli:

Q - QMS - ISO 9001, E - EMS - ISO 14001, H - OHSAS 18001
Slika 7.4.3-5: Primer obrasca izvetaja o neusaglaenostima i podrujima za poboljanja bitnih za preoveru
ABC IZVETAJ PROVERE Broj:
Registrovano ime Adresa Datum
FIRMA
Osoba za kontakt / PRK Ocenjivanje jedinice
Sadraj provere: Standard / izdanje:

Proveravana dokumenta:
a) Broj kritinih neusaglaenosti

Nalazi provere b) Broj nekritinih neusaglaenosti
stepenovani po nivou
c) Broj potencijalnih neusaglaenosti
neusaglaenosti
i potencijalnih poboljanja: d) Broj podruja za poboljanja
e) Broj pohvala
1. Plan provere: DA NE
2. ek liste detaljni upitnik: DA NE

Priloeni dokumenti 3. Izvetaj neusaglaenosti bitnih DA NE
uz izvetaj za proveru:
4. SPC analiza ostvarenih ciljeva DA NE
provere
5. Ostalo: DA NE
ZAKLJUNA OCENA PROVERE
TIM PROVERIVAA
Ime i Prezime Pozicija u Timu
1 Vodei proveriva
2
3
4
Odobio / PRK: Potpis:
Slika 7.4.3-6: Primer obrasca sumarnog izvetaja provere
P 255

256
ABC LISTA PROVERAVAA Broj:
MENADMENT SISTEM: STANDARD:
Line Generisana znanja i vetina Ocena

Obuke seminari i kreativne radi- Iskustvo
karakteristke Praktina obuka - vebe proveravaa
onice
Etinost Dodatne
Red Ime i prezime Otvorenost obuke Evidencija uea u
broj Diplomata za proverama Intervju
DSK
Perceptivanost druga podruja /vrsta i datum/ Pregled zapisa
4 asa
4 asa
8 asova
Odlunost
ES 4 asa
TC 4 asa
TC 8 asova
WS 8 asova
Izvetaj provere
Obuka auditora
Uee u proveri
Samostalnost
prema ISO 19011
Procesi i rocedure
QMS/EMS/OHSMS
Izrada plan provere
P

Pripremio: Odobrio: Datum
/ Specijalista za IMS / Potpis / PRIMS / Potpis
Slika 7.4.3-7: Primer obrasca za voenje liste proveravaa

Slika 7.4.3-8: Primer odnosa razliitih nalaza tokom jedne interne provere
Slika 7.4.3-9: Primer udela nalaza vezanih za pojedine standarde/sisteme tokom jedne
interne provere
Slika 7.4.3-10: Primer udela nalaza vezanih za pojedine organizacione celine tokom
jedne interne provere IMS-a
P 257

7.5 PREISPITIVANJE OD STRANE RUKOVODSTVA

Najvie rukovodstvo mora da u planiranim intervalima preispituje EMS i OHSMS da bi se obez-
bedio kontinutet njihove prikladnosti, adekvatnosti i efektivnosti. Preispitivanja moraju da obuh-
vate ocenjivanje prilika za poboljanja i potrebe za izmenama u EMS i OHSMS ukljuujui
politiku i ciljeve ivotne sredine i OH&S.
Zapisi o preispitivanju od strane rukovodstva modaju da se odravaju.
Ulazni elementi preispitivanja moraju da sadre:
a) rezultate internih provera i ocenjivanja usaglaenosti sa zakonskim i drugim zahtevima sa
kojima se organizacija saglasila,
b) rezultate ukljuivanja i konsultovanja (samo zahtev OHSAS 18001, prema 4.4.3),
c) odgovarajue komunikacije zainteresovane(ih) strane(a), ukljuujui i albe,
d) uinak ivotne sredine, odnosno OH&S performanse,
e) obim ostvarenja ciljeva,
f) status istraivanja incidenata (samo zahtev OHSAS 18001), korektivnih i preventivnih
mera,
g) dodatne mere proistekle iz prethodnih preispitivanja od strane rukovodstva,
h) izmene okolnosti, ukljuujui razvoje zakonskih i drugih zahteva koji su povezani sa aspekti-
ma ivotne sredine i OH&S opasnostima,
i) preporuke za poboljanja.
Izlazni elementi preispitivanja od strane rukovodstva moraju da budu u skladu sa posveenou
za kontinualna poboljanja i da sadre odluke i mere koje se odnose na mogue izmene:
a) uinka ivotne sredine i OH&S performansi,
b) politike i ciljeva ivotne sredine i OH&S,
c) resursa i
d) drugih elemenata EMS i OHSMS.
Odgovrajui izlazni elementi preispitivanja od strane rukovodstva moraju da budu raspoloivi
za komunikacije i konsultovanja (samo zahtev OHSAS 18001, prema 4.4.3).
7.5.2 Opte
Njavie rukovodstvo mora redovno da preispituje funkcionisanje EMS i OHSMS kako

bi procenilo da li su oni potpuno uvedeni i da li su podobni za dostizanje utvrene poli-
tike i ciljeva ivotne sredine i OH&S. Poseban naglasak daje se na preduzimanje korek-
tivnih i preventivnih mera od strane najvieg rukovodstva sa ciljem uspostavljanja procesa
poboljanja i inovacija.
Preispitivanje se obavlja u planiranim intervalima, najee jedanput godinje i to
krajem tekue godine kada se vri preispitivanje ostvarenja poslovnih ciljeva i godinja
258 P

analiza ostvarenja plana poslovanja organizacije, odnosno u mesecu pred sertikacionu i
nadzornu proveru od strane sertikacionog tela. Podruja koja zahtevaju posebnu panju,
preispituju se prema potrebi ee.
Uesnici presipitivanja treba da budu, pored glavnog direktora organizacije, svi vlas-
nici procesa odnosno direktori poslovnih funkcija, istaknuti strunjaci i specijalisti za ivotnu
i radnu sredinu. Praktino je to proireni kolegijum direktora.
Na slici 7.5.2-1 prikazani su glavni ulazi i izlazi preispitivanja od strane rukovodstva.
Slika 7.5.2-1: Preispitivanje od strane rukovodstva
Ulazni elementi preispitivanja, kada se vri preispitivanje IMS zajedno sa analizom

poslovanja, su:
Analiza poslovanja.
Izvetaji o realizaciji zakljuaka prethodnog preispitivanja IMS.
Izvetaj eksterne provere QMS, EMS i OHSMS .
Izvetaj interne provere IMS.
Ocena usaglaenosti sa zakonskim i drugim zahtevima po pitanjima ivotne
sredine i OH&S.
Analiza rezultata participacije i konsultovanja sa zaposlenima po pitanju
OH&S.
Analiza komunikacija sa eksternim zainteresovanim stranama po pitanjima
ivotne sredine i OH&S.
Analiza uinka ivotne sredine, odnosno OH&S performanse.
Izvetaji realizacije ciljeva IMS, u koji su ukljueni:
o Analiza ostvarenja ciljeva prema korisnicima.
P 259

o Analiza procesnih parametara realizacije usluge.
o Analiza rezulata prema procesima i resursima.
o Analiza rezultata prema konkurentima.
o Analiza ostvarenja ciljeva prema zaposlenima.
o Analiza ostvarenja ciljeva prema isporuiocima i partnerima.
o Analiza ostvarenja ciljeva prema vlasnicima/akcionarima.
o Analiza ostvarenja ciljeva prema drutvu.
o Analiza ostvarenja ciljeva prema ivotnoj sredini.
o Analiza ostvarenja ciljeva prema OH&S.
Analiza istraivanja incidenata i neusagalaenosti.
Analiza provoenja korektivnih i preventivnih mera.
Promene u okruenju ukljuujui razvoje zakonskih i drugih zahteva koji su po-
vezani sa aspektima ivotne sredine i OH&S opasnostima.
Analiza poboljanja kroz eme poboljanja.
Analiza benmarking aktivnosti.
Svaki ulazni element treba da sadri izvetaj vlasnika procesa sa, ukoliko je mogue,
izvrenom SPC analizom o ostvarenju zadatog cilja. Ukoliko je mogue trebalo bi da in-
dikatori ciljeva budu identini sa indikatorima performansi ivotne i radne sredine kako
bi se ekasnije moglo pratiti njihovo ostvarenje.
260 P

Na slici 7.5.2-1 je prikazan ilustrativni primer izvetaja o periodinom pregledu i tes-
tiranju orua i alata u skladu sa zakonskim zahtevima.
Naziv cilja: Periodini pregledi orua i alata
Naziv indikatora: Redovno testiranje orua i alata
Sadrraj analize podataka:
Periodini pregledi orua i alata u 2008

specijalna mosna portalna
viljukari viljukari>5t autodizalice alati liftovi
vozila dizalica dizalica
planirano 6 1 0 0 0 4 50 26
ostvareno 6 1 0 0 0 4 50 26
Komentar analize:
Sva orua i alati pregledani od strane licencirane kue AD zatita na radu o emu su dobijeni pozi-
tivni rezultati testiranja. Testiranje se vri redovno na period koji je predvien zakonom i pravilnicima
organizacije.
Predlog korektivnih, preventivnih mera, poboljanja i/ili inovacija

Rukovati sredstvima i alatima prema propisanim tehnolokim postupcima i uputstvu proizvoaa;
Redovno ih pregledati, a nakon upotrebe oistiti i odloiti na za to predvieno mesto;
Vriti povremenu vizuelnu kontrolu ispravnosti ;
Sredstva rada (dizalice i viljukare) redovno servisirati i odravati od strane strunjaka iz Odravanja
ili eksterno ukoliko je to potrebno;
Izvrite zanavljanje dotrajalih i zastarelih orua za rad sa novim tehnoloki modernijim sredstvima,
oruima i alatima.
Slika 7.5.2-1: Primer izvetaja o pregledu i testiranju orua i alata
P 261

Na slici 7.5.2-2 je prikazan ilustrativni primer godinjeg izvetaja o ostvarenoj koliini
predatog neopasnog otpada papira, pet aa i najlona.
Naziv poslovnog cilja: Sakupljanje i predaja , papira ,pet aa i najlona
Naziv indikatora: Koliina predatog otpada 60% u odnosu na nabavljenu koliinu
Sadraj analize podataka:

Koliina predatog papira pet aa i najlona u 2008
mesec I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII ukupno
papir 117 78 139 96 77 129 112 118,5 89,5 83 69,5 70 1179
pet aa 7 2 14 8 9 6 7,5 4 3,5 6 3,5 5 75,5
najlon 50 30 45 55 60 40 50 30 30 390
Komentar analize:
Prati se prikupljanje i predaja navedenog otpada po mesecima. Za sve vrste otpada postoji
predviena ambalaa za odlaganje koja je rasporeena po lokacijama gde se otpad generie.
Otpad se redovno odvozi od strane ovlaene rme Eko servis na dalji postupak.
Predlog korektivnih, preventivnih mera, poboljanja i/ili inovacija

Posvetiti vie panje edukaciji zaposlenih u smislu pravilnog razvrstavanja i odlaganja otpada.
Posebnu panju posvetiti redovnom sainjavanju pratee dokumentacije za sve otpade po mestu
generisanja po proceduri upravljanja otpadom.
Slika 7.5.2-2: Primer godinjeg izvetaja o predatom neopasnom otpadu
262 P

Svako preispitivanje mora da ima, kao svoj izlaz, formatizovani zapisnik sa zakljucima i merama za poboljanje po svakom
ulaznom elementu. Posebna panja se mora posvetiti poboljanjima politike i ciljeva ivotne i radne sredine.
U Tabeli 7.5.2-1 prikazan je primer zakljuaka jednog preispitivanja EMS i OHSMS od strane rukovodstva po kljunim el-
ementima.
6
Tabela 7.5.2-1: Primer zakljuaka preispitivanja od strane rukovodstva EMS i OHSMS po kljunim elementima
Ocena
Odgo-
R Potrebni efektiv-
Rezultati primene IMS po podrujima7 Mere za poboljanje vornost /
Br resursi nosti /
datum datum
1. Izvetaji o realizaciji zakljuaka prethodnog preispitivanja IMS
Realizacija zakljuaka sa prethodnog preispitivanja broj 1000- - Iz praktinih razloga preispitivanja celog IMS-a
2008-03, od 18.08.2008. raditi jedanput godinje poetkom godine.
Od ukupno 51 mera4 za poboljanje: - Preispitivanje rezultata interne provere i Ime i prezime Redovne Status
- Realizovano 37 provoenja korektivnih i preventivnih mera ce se April 2009 aktivnosti 72,5%
- U toku 10 raditi pre sertikacione provere.
-Nerealizovane 4 - Izmeniti proceduru PR.540.01
2. Analiza nalaza interne provere
Planirana proaktivnost 30 %
Ostvarena proaktivnost 36 %
Struktura nalaza interne provere Ime i prezime
Redovne
- KN 19% - Planiranu proaktivnost poveati na 40% Ciljevi za
aktivnosti
- NN 45% 2010
- PN 10%
- PP 26%
P
6 Ukljueni su zakljuci koji se odnose samo na EMS, OHSMS i zajedniki za sve IMS, bez zakljuaka koji se odnose samo na QMS
263
264
Ocena
R Odgo-
Rezultati primene IMS po podrujima7 Potrebni efektiv-
Br Mere za poboljanje vornost / resursi nosti /
datum datum
3. Analiza ocene usaglaenosti sa zakonskim i drugim zahtevima po pitanjima ivotne sredine, zdravlja, i bezbednosti na radu
Oblast EMS
- Prati se primena 11 zakona (ukljuivo i na-
crte zakona) i pravilnika Republike Srbije
- uvati neonske cevi u EKO dvoritu do stvaranja
- Svi zahtevi se primenjuju kroz normativne Ime i prezime
uslova u RS za preuzimanje.
dokumente i praksu organizacije Trajna aktiv- Redovne
- Nakon donoenja seta Zakona o ivotnoj sredini
Oblast OHSMS nosti aktivnosti
sprovesti detlaljnu analizu i prezentovati je
- Prati se primena 36 zakona i pravilnika Jun 2009.
Republike Srbije
- Svi zahtevi se primenjuju kroz normativne
dokumente i praksu organizacije
4. Analiza rezultata ukljuivanja i konsultovanja sa zainteresovanim stranama po pitanju zdravlja i bezbednosti na radu
- Od trinaest predvienih metoda za

ukljuivanje i konsultovanje pokrenuto je - Uraditi upitnik za merenjezadovoljstva zapos- Ime i prezime
P

Redovne
devet ili 60%. lenih jun 2009
aktivnosti
- etiri metode nisu aktivirane, poto nisu - Provesti ocenu zadovoljstva zaposlenih okt 2009
planirane tokom 2009. godine.
5. Analiza komunikacija sa eksternim zainteresovanim stranama po pitanjima ivot. sred., zdrav., i bezb., uklj. reklamacije
Komunikacije izmeu funkcija - odrano:

- Sastanci kolegijuma 34
- Tim IMS-a 10
- Kreativne radionice 22
- Denisati ciljeve proaktivnosti i efektivnosti
- Interne provere 2
eksternih komunikacija Ime i prezime
Komunikacije sa zaposlenima:
- Redenisati nain izlaganja javnosti podataka o Biznis plan Redovne
- Politike istaknute na svim mestima
ivotnoj sredini izuzev zakonom denisanih 2010 aktivnosti
- Poster uraen
- Na osnovu napred denisanog uraditi izmenu Ime i prezime
- E-mail
Procedure komunikacija Jun 2009.
- Web portal
Eksterne komunikacije:
- Broj komunikacija EMS 229
- Broj komunikacija OHSMS - 112
Ocena
Odgo-
R Potrebni efektiv-
Rezultati primene IMS po podrujima7 Mere za poboljanje vornost /
Br resursi nosti /
datum datum
6. Ostvarenje ciljeva prema zaposlenima
Smanjenje bolovanja
planirano < 3%
-
ostvareno 2,04
Obuka po zaposlenom
planirano 2 asa Denisati i sledei indikator ASA OBUKE ZA
Ime i prezime
ostvareno 2,63 asova SVAKOG ZAPOSLENOG RADNIKA
Biznis plan za
U okviru Biznis plana za 2009. godinu uvrstitti i
1.246 2009
merenje zadovoljstva
7
Ocena
R Odgovornost Potrebni
Rezultati primene IMS po podrujima7 Mere za poboljanje efektivno-
Br / datum resursi
sti / datum
7. Ciljevi EMS
Opasni otpad
Odnos izmeu na-
bavljene i predate
Vrsta otpada koliine (%) Predata koliina
Plan Ostv.
Motorno ulje 55% 32,7% 1.278 Lit
Antifriz 55% 4% 25 Lit
Fluo cevi 100% 30,2 % 400 Kom
- Precizno voditi evidenciju nabavljenog, stanja
Akumulatori 100 % 61,5 % 8 kom Ime i prezime
na skladitu, koliina u upotrebi i predatih ko-
Zamaeni pucval 100 % 34 % 33 Kg Redovne
liina kao otpad (staro ulje, antifriz, ambalaza
Granule za skup ulja 100% 29 % 58 Kg April 2009 aktivnosti
boja)
Klima ureaji 100% 100% 1 Kom
Stare zalihe baterija 150 Kom
Ambalaa boja 100% 10,5 % 47 Kom
Elektronski otpad 100% 100% 211 Kg
Toneri 100% 44% 110 Kom
Azbest
P
7 Ukljueni su zakljuci koji se odnose samo na EMS, OHSMS i zajedniki za sve IMS, bez zakljuaka koji se odnose samo na QMS
265
266
Ocena
Br / datum resursi
sti / datum
Neopasni otpad
Odnos izmeu na-
bavljene i predate
Vrsta otpada koliine (%) Predata koliina
Ostva-
Plan renje
- 31.390
Komunalni otpad 100% 100%
Kont - Za otpad tipa pet ambalaa, PVC i metalni
Papir 60% 1.179 .kg otpad voditi samo evidenciju o predatim kolii- Redovne
Gume 100% 93,8% 76 Kom nama i tendenciju kretanja iz godine u godinu. aktivnosti
Zalihe starih guma 25 Tona
Pet ambalaa 75,5 Kg
PVC, plastika 390 Kg
Metalni otpad -
47.680 Kg
zalihe
P

Ime i prezime
April 2009
tednja prirodnih resursa
Ostvarenje
Ostva- Napomena
Vrsta resursa Plan
reno
Voda m3/2 0.0086
din/zap 30.000 28.409
6,36
Struja Kw/m 162.712 210.528
din/zap 6.892.875 3.138.305
7.923.426
Ocena
Br / datum resursi
sti / datum
Merenje performansi emisija, izlivanja, buke i mikroklime
Vrsta merenje i ispitivanja Rezultat
Merenje otpadnog mulja iz talonika Dobar
Ispitivanje kvaliteta otpadnih voda na izlivu u

Dobar Ime i prezime
kolektor gradske kanalizacije Redovne
Merenje zikih tetnosti: buka, vibracija i aktivnosti
Dobar
zraenje
Merenje hemijskih tetnosti - emisije tetnih
Dobar
materija u vazduh
Merenje mikroklime i osvetljenje Dobar
P
267
268
Ocena
Odgo-
R Potrebni efektiv-
Rezultati primene IMS po podrujima Mere za poboljanje vornost /
Br resursi nosti /
datum
datum
8. Ciljevi OHSMS
Periodini pregledi orua i alata (viljukari, portalne dizalice, alati i liftovi)
planirano 100% - Uvesti jedinstvenu tabelu praenja pre- Ime i prez-
gleda denisanim zakonskim odredba- ime Redovne aktivnosti
ostvareno 100% ma svih sredstava rada u organizaciji
Povrede na radu - tee
planirano <3 Ime i prez-
ime Redovne aktivnosti
ostvareno 1
Povrede na radu lake
planirano <5 Ime i prez-
ime Redovne aktivnosti
ostvareno 4
P

Periodini lekarski pregledi
planirano 78 Ime i prez- Redovne
ostvareno 78 ime aktivnosti
Pozari bez posledica
planirano <5 - Kod ocene odnosa korisnika prema ra- Ime i prez- Redovne
dnoj i zivotnoj sredini ujkljuciti i pojave
ostvareno 6 incidenata. ime aktivnosti
Pozari sa posledicama
planirano <2 Ime i prez- Redovne
ostvareno 1 ime aktivnosti
Rezultati alkotestiranja
Broj testiranih 36 Ime i prez- Redovne
- Treba uraditi uputstvo o alkotestiranju.
Broj alkoholisanih 2 ime aktivnosti
Ocena
Odgo-
R Potrebni efektiv-
Rezultati primene IMS po podrujima Mere za poboljanje vornost /
Br resursi nosti /
datum
datum
9. Analiza istraivanja incidenata i neusagalaenosti
Broj incidenata: 11 - Provesti mere utvrdjene u izvestajima Ime i prez- Redovne

Izvrseno istrazivanje svih incidenata. Svi incidenti su lakse prirode. o istrazivanju incidenata. ime aktivnosti
10. Analiza provoenja korektivnih i preventivnih mera i poboljanja
Struktura mera poboljanja:

PP 36% - Poveati procenat proaktivnosti na
KM 49% 55%
PM 15% - Poveati balans udela pojedinih siste- Ime i prez- Redovne
Udeo pojedinih sistema u merama poboljanja: ma i IMS u poboljanima: ime aktivnosti
QMS 40% o najvei udeo deo 35%,
EMS 29% o najmanji deo 15%.
OHSMS 22%
IMS - 9%
P
269
7.6 PRIPREMA ZA SERTIFIKACIJU I SERTIFIKACIJA
7.6.1 Potreba za sertiikacijom
Svaki primenjeni standard/sistem u organizaciju mora se redovno proveravati i oce-

njivati, da bi se utvrdilo njegovo funkcionisanje i efekti koje daje. Na slici 7.6.1-1 prika-
zane su razliite vrste provera i ocenjivanja koje se koriste. Provere standarda/sistema
se organizuju i vode po standardu ISO 19011. Ovaj standard zvanino je namenjen za
provere QMS po ISO 9001 i EMS po ISO 14001. Isti standard se moe primeniti i za
proveru OHSMS po OHSAS , kao i svih drugih standarda/sistema.
Provera prve strane. Redovna interna provera svakog standarda/sistema, koju obav-
ljaju osposobljeni kadrovi iz organizacijeinterni proveravai, je obaveza odravanja
samog sistema. Interna provera je planska aktivost koja se provodi od ranih faza projek-
tovanja sistema, njegovog uvoenja da bi se utvrdio stepen primene, pa sve do merenja
efekata standarda/sistema. Rezultati interne provere predstavljaju osnovu za preduzi-
manje poboljanja i deo su izvetaja koji se dostavlja rukovodstvu na redovno preispi-
tivanje standarda/sistema.
Interna provera se esto provodi i po zahtevu rukovodstva u cilju provere funkcionisa-
nja pojedinih delova poslovnog procesa u koji je uveden standard/sistem. Interna provera
obuhvata pored standarda/sistema i proveru proizvoda, procesa i sl.
Pored interne provere koja odreuje efektivnost standarda/sistema, primenjuje se
i samoocenjivanje kao mera dostizanja ciljeva zrelosti odnoso, odrive uspenosti i iz-
vrsnosti organizacije.
Provera druge strane. Svaki kupac odnosno zaintersovana strna amoe da zahteva
proveru odreenog standarda/sistema organizacije. Ta provera se naziva eksterna pro-
vera ili provera druge strane. Da bi se izbegle stalne provere druge strane, uvode se
provere tree ovlaene strane.
Provera tree strane. Provera tree ovlaene strane se provodi u cilju ocene standarda/
sistema i dobijanja sertikata, ukoliko je sistem usklaen sa zahtevima odgovarajueg
standarda. Taj sertikat se prihvata kao objektivan dokaz o posedovanju operativnog
sistema, ime se stie naziv priznati isporuioc. Sertikaciju standarda/sistema vri
ovlaena trea strana, koja mora zadovoljiti uslove za to.
270 P

Slika 7.6.1-1: Vrste provere i ocene
Uticaj provere na efektivnost sistema. Rasprostranjenost zahteva za sertifkaciju stan-

darda/sistema je u najveoj meri doprinela irenju primene ovih standarda. Sa druge
strane, svoenjem svrhe primene standarda/sistema samo na zadovoljenje zahteva
sertikacije (to je est sluaj), postavlja se pitanje svrhe uvoenja i efektivnosti takvog
sistema. Odgovornost sertikacionih tela postaje sve vea. Sertikaciona tela u elji da
osvoje to vei deo trita, esto upadaju u konikt interesa tako to sami vre konsultacije
u hodu i pripreme rmi buduih klijenata, koje onda sertikuju (!). Istovremeno se re-
grutuju ocenjivai, koji imaju formalna zvanja i obuke, ali bez dovoljno iskustva, to vodi
neujednaenosti kriterijuma kod sertikacije, te formalnoj, a ne sutinskoj oceni sistema
kvaliteta. Sve to esto dovodi do kontraproduktivnih efektata koji se esto svode na to da
se standard/sistem uvodi i poboljava samo za sertikaciju.
U ovakvoj situaciji, mnoge ozbiljne i renomirane rme, preduzimaju dodatnu proveru
svojih isporuioca, iako su oni sertikovani. Sa druge strane one poinju da samodeklariu
usaglaenost svojih menadment sistema sa odgovarajuim standardima, ukoliko su stekle
toliko poverenje kod svojih korisnika i drugih zainteresovanih strana za to.
Interna provera standarda/sistema i samoocenjivanje prema kriterijumima standarda
ISO 9004 i modela izvrsnosti predstavljaju najbolji nain da se proveri efektivnost sistema
i da se utvrde mere za ostvarivanje sutinskih kontinualnih poboljanja.
ema akreditacije. Pristup tritu Evropske unije i drugih ozbiljnih trita praktino nije
mogu bez sertikata za proizvod i za sistem kvaliteta, ivotnu i radnu sredinu, te bezbed-
nosti hrane (kada se radi o rmama ize te brane) od strane akreditovanih, meunarodno
priznatih sertikacionih tela.
P 271

Na slici 7.6.1-2: je prikazana tipina ema za:
akreditaciju sertikacionih tela i laboratorija,
sertikaciju standarda/sistema (kvaliteta i ivotne sredine), kadrova i proiz-
voda i
ispitivanje i kontrolu proizvoda.
Slika 7.6.1-2: ema akreditacije
Sve aktivnosti akreditacije, sertikacije i ispitivanja prikazani na ovoj emi spadaju u

oblast dobrovoljnih mera za verikaciju menadment sistema, kadrova i proizvoda. Na-
vedena ema se uspostavlja na nacionalnom nivou prema utvrenim strandardima, tako
da prestavlja element evropske kue kvaliteta. Ispunjavanjem utvrenih zahteva svako
telo iz eme moe da postane lan udruenja evropskih i meunarodnih akreditacionih i
sertikacionih tela, ime potvruje svoju kompetentnost.
7.6.2 Plan priprema za sertiikaciju
Priprema organizacije za sertikaciju predstavlja veliku motivaciju za rukovodstvo da

primeni eljni standard/sistem. Sa planom priprema poinje se praktino nakon izvrene
interne pripreme. Provoenje mera za otklanjanje utvrenih neusaglaenosti i podruja
za poboljanja sa internih provera u stvari predstavlja akcioni plan za spremanje orga-
nizacije za sertikaciju. U tabeli 7.6.2-1 prikazane su kljune aktivnosti koje se moraju
provesti u sklopu priprema za sertikaciju.
272 P

Tabela 7.6.2-1: Plan priprema za sertikaciju
RB Kljune aktivnosti Nosilac /resursi Rok
1. Kompletiranje svih dokumenata
2. Distribucija svih dokumenata
Kompletiranje propisa, standarda i
3.
metodologija
Objava i postavljanje politike ivotne
4.
sredine i OH&S
Utvrivanje i odobrenje ciljeva ivotne
5.
sredine i OH&S
Odobrenje vrednovanja aspekata ivotne
6.
sredine
7. Odobrenje procene OH&S rizika
8. Masovna obuka zaposlenih
Primena dokumenata i programa,
9.
kompletiranje zapisa
10. Ureenje ambijenta
Nabavka merne i pratee opreme i
11.
zatitnih sredstava
Pregledi i ispitivanje opreme prema
12.
zakonskim zahtevima
Imenovanja PRIMS, auriranje organizacije
13.
i sistematizacije
14. Interne provere
15. Korektivne i preventivne mere
16. SPC izvetaj o ostvarenju ciljeva
17. Preispitivanje od strane rukovostva
18. Predsertikaciona provera
19. Sertikacija
PRIMS je obavezan da u saradnji sa timom za uvoenje EMS i OHSMS denie plan

priprema, da utvrdi nosioce aktivnosti, potrebne resurse i rokove izvrenja. U cilju to
ekasnije pripreme dobro je kod denisanja rokova poeti od eljenog roka sertikacije,
pa hodom unazad utvrditi ostale rokove. Plan mora da bude analiziran na kolegijumu
direktora kako bi se obezbedila sredstva i stvorila kritina masa motivacije za njegovu
realizaciju. Bez obzira koliko se dobro planiralo, iskustvo kokazuje da je neophodna mo-
bilizacija cele organizacije u zavrnici priprema za sertikaciju.
Veoma je vano da sama sertikacija proe teno i bez nesporazuma sa proveravaima
sertikacionog tela. Sam tok sertikacije treba da tee isto kao to je protekla interna
provera. Rukovodioci koji su ve uestvovali u internoj proveri, kao proveravai i kako
P 273

proveravane osobe, trebli bi da imaju potrebno znanje i rutinu da prezentuju svoju or-
ganizacionu celinu ili proces. Jedan od bitnih aspekata kod sertikacione provere je to
kako su proveravani rukovodioci ubedljivi i kako vladaju materijom kod prezentovanje
svoje celine. Korisno je da svaki rukovodioc ima kratko operativno uputstvo koje mu moe
pomoi kod prezentovanja denisanih elemenata sistema.
UPUTSTVO ZA PREZENTACIJU EMS i OHSMS TOKOM PROVERE
1. SVAKI RUKOVODILAC VLASNIK PROCESA KOJI JE U PROGRAMU PROVERE MORA DA IMA NA
STOLU:
PLAN PROVERE SA ELEMENTIMA KOJE JE OBAVEZAN DA PREZENTUJE
SOPSTVENI AKTUELNI UGOVOR O OBAVLJANJU POSLOVA
ODOBRENU ORGANIZACIONU EMU CELINE KOJOM UPRAVLJA
AURAN SPISAK ZAPOSLENIH U SVOJOJ ORGANIZACIONOJ CELINI
2. U KANCELARIJI RUKOVODIOCA MORA DA BUDE:
ISTAKNUTA POLITIKA IVOTNE SREDINE I OH&S
KONTROLISANA KOPIJA DOKUMENATA EMS I OHSMS KOJA SU MU DISTRIBUIRANA U
OZNAENOM REGISTRATORU ILI NA SERVERU
PROSPEKT FIMRE SA KATALOGOM PROIZVODA ILI USLUGA - KOD DIRKETORA KOJI E
DATI OCENJIVAIMA
DOKUMENTE EMS I OHSMS, PRIMERE ZAPISA KOJI POKRIVAJU ZAHTEVE ELEMENATA STAN-
DARDA KOJI SU PLANIRANI ZA PROVERU PREMA PLANU PROVERE
KANCELARIJA MORA DA BUDE UREDNA SAMO SA JEDNODNEVNIM PAPIRIMA NA STOLU
3. POSTUPAK PREZENTACIJE:
KRATKO PREDSTAVITI ORGANIZACIONU CELINU KOJOM UPRAVLJA, NJENE DELOVE I
DELATNOSTI 3-4 MINUTA (DIREKTOR ZA PREDUZEE 5-6 MINUTA)
PREDSTAVITI CILJEVE EMS I OHSMS FIRME ODNOSNO POSLOVNE FUNKCIJE / PROCESA.
PREDSTAVITI ASPEKTE, OPASNOSTI I RIZIKE, TE PROGRAM MERA ZA NJIHOVO OTKLA-
NJANJE, SNIENJE ILI UPRAVLJANJE VEZANE ZA ORGANIZACIONU CELINU
NAVESTI PROCEDURE I UPUTSTVA PO KOJIMA SE RADI KOJI POKRIVAJU PLANIRANE ELE-
MENTE PROVERE I POKAZATI IH VODITI RAUNA DA JE TO LINA VAEA KOPIJA I DA
IMA SVE STRANICE
KRATKO PREDSTAVITI PROCES(E) RADA PREMA PROCEDURAMA 4-5 MINUTA
PRIPREMITI NEKOLIKO PRIMERA KOMPLET ZAPISA SA EVIDECIJAMA ZA DEMONSTRACIJU
PROCESA VODITI RAUNA O SVAKOM DETALJU
DEMONSTRACIJU PRIMERA TREBA DA IZVRE SARADNICI MOGU SE POZVATI U
KANCELARIJU ILI SE MOE II U NJIHOV RADNI PROSTOR
OBRATITI POSEBNU PANJU NA SVAKI POTPIS I DATUM, SVAKU RUBRIKU...
SVAKI RUKOVODILAC OBAVEZNO MORA DA PREZENTUJE REZULTATE OSTVARENJA CILJE-
VA KROZ SPC ANALIZE
VI VODITE AUDITORA KOD OBILASKA RADNOG AMBIJENTA, A NE ON VAS
RADNI AMBIJENT MORA DA BUDE BESPREKORNO IST, UREDAN, OZNAEN, A SVI ENTITETI U NJE-
MU POD KONTROLOM SREENI I OZNAENI SA STATUSOM ISPRAVNOSTI
OBRATITI PANJU NA LADICE I ORMARE KOJE AUDITOR MOE SAM DA OTVORI KOD VAIH SARA-
DNIKA
OSNOVNI SAVETI:
VODITI RAUNA DA VAE NAVODE AUDITOR PROVERAVA U DRUGIM PROCESIMA
NE ODGOVARATI NA NEPOSTAVLJENA PITANJA
NE GOVORITI O STVARIMA KAKVE BI TREBALO DA BUDU VE KAKVE JESU- SVE MORA BITI
DEFINISANO PROCEDURAMA I DEMONSTIRANO KROZ ZAPISE I OBRNUTO
IMATI SIGURAN, UBEDLJIV I PROFESIONALAN NASTUP
NE ALITI SE NA SARADNIKE ILI DRUGE RUKOVODICE
BORITI SE ZA SVOJE STAVOVE DOK NE STEKNETE UTISAK DA JE TO KONTRAPRODUK-
TIVNO
PONAAJTE SE KAO DOBAR DOMAIN, VLADAJTE SITUACIJOM I VREMENOM
274 P

7.6.3 Prijava za sertiikaciju
Prijava za sertikaciju poinje u vreme interne provere, a po pravilu najmanje tri

meseca pre eljenog termina za sertikaciju. Treba raunati da sam izbor sertikacionog
tela, ukljuivo izbor ponude i izradu ugovora traju 2-3 sedmice. Takoe treba raunati
da timu provaravaa (auditora) iz sertikacionog tela treba vremena da se upoznaju sa
dokumentacijom proveravane organizacije i njenim menadment sistemom.
Izbor sertikacionog tela koje e izvriti proveru i sertikaciju EMS i OHSMS viestruko
je znaajan. Pre svega treba birati telo iji su sertikati uvaavani od kljunih kupaca or-
ganizacije. Kod izvozno orijentisanih organizacija dobro je birati sertikaciono telo koje
je poznato na tritima zemalja u koje se izvozi. Drugi vaan element kod izbora serti-
kacionog tela je injenica da ono postaje dugoroni parner organizacije koji e svake
godine vriti nadzornu proveru EMS i OHSMS. Poeljno je da te provere imaju manje
kontrolni karakter, a vie da to budu prilike za kreiranje poboljanja. U tom cilju treba
birati sertikaciono telo koje ima iskustva iz brane kojom se bavi organizacije. Na taj
nain e sugestije auditora biti implicitno zasnovane na iskustvima iz drugih organizacija
koje su sertikovali.
Najvanije kod izbora sertikacionog tela je, da se rukovodstvo raspita kod klijenata
tog tela, kolika je reputacija i objektivnost njegovih auditora.
Najveu pogreku, katastrofalnih razmera po organizaciju, ine oni koji biraju serti-
kaciono telo prema jedinon kriterijumu - da to lake dou do sertikata. Pored prob-
lema koje e imati kad-tad sa zainteresovanim stranama, javljaju se formalni problemi
kako da svake godine prou kontrolnu proveru. Sutinski najvei problemi u tom sluaju su
proputene prilike da se, uporedo sa unapreenjem ivotne i radne sredine, unapredi i
poslovna kultura, ugled i poverenje organizacije kod zainteresovanih strana.
Cena sertikacije na naem tritu varira ali ona ne bi smela biti presudna kod iz-
bora sertikacionog tela. Po pravilu ne treba birati najskuplja, ali nikako ni najjeftinija
tela, koja odudaraju od uobiajneih cena. Drugo pravilo je da moete traiti snienje
ponuene cene uz iznoenje nekog od sledeih argumenta: da je va sistem globalizovan,
da se mnogi procesi ponavljaju, da su lokacije identine, da se rade jednostavni istovrsni
poslovi, da se radi u smenama, da se radi sa slinom opremom na vie mesta, da imate
dosta sezonskih radnika i slino.
Na tritu postoji veliki broj domaih i inostranih sertikacionih tela koja mogu uspeno
da sertikuju EMS i OHSMS organizacije. Trino pravilo iz ove oblasti glasi; sertika-
ciono telo koje ima akreditaciju nekoj dravi moe da radi u svim ostalim dravama bez
ogranienja.
Sertikaciona tela, koja imaju svoja predstavnitva kod nas, sa kojima autor u svom
konsultantskom i ekspertskom radu ima pozitivna iskustva su sledea:
TUV SUD, Nemaka
TUV Thurningen, Nemaka
P 275

RW TUV, Nemaka
DQS, Nemaka
AQS, Austrija
SGS, vajcarska
SQS, vajcarska
YUQS, Srbija
Institut za standardizaciju, Srbija
Loyd Register, UK
BSI, UK
SCQ Italija, i druga.
Komunikacije sa izabranim sertikacionim telom ili telima obavlja PRIMS. Pri korak je
da vam sertikaciono(a) telo(a) poalje(u) upitnik koji slui za procenu veliine organizaci-
je i sloenosti vaeg menadment sistema na osnovu ega e pripremiti ponudu. Sama
popuna upitnika predstavlja prvu sliku koju dajete o sebi, a u vezi sa EMS i OHSMS. Ako
organizacija uvodi sisteme sa razumevanjem sva pitanja treba da budu potpuno jasna.
Sertikaciona provera se obavlja na srpskom jeziku, a svi dokumenti takoe treba da
budu na srpskom jeziku bez odzira koje e sertikaciono telo obavljati sertikaciju. Orga-
nizacija moe da zahteva i neki drugi jezik ili jezike za sertikacionu proveru. Inostrane
rme koje posluju na naem tritu obino imaju dokumente u dvojezinoj verziji to takoe
nije problem za sertikaciju.
Kada se radi o integrisanim menadment sistemima obavezo treba zahtevati kombino-
vanu sertikaciju koja je jeftinija i lake je pripremiti od vie pojedinanih.
Na slikama 7.6.3-1 ,2 i 3 ilustrativno su prikazani primeri obrazaca upitnika za iz-
radu ponude za sertikaciju EMS prema ISO 14001, OHSMS prema OHSAS 18001 i
kombinovane sertikacije sertikacionog tela TUV Thurningen, Nemaka, odnosno njego-
vog predstavnitva TUV Adria d.o.o u Beogradu.
276 P

TUVadria d.o.o. Predstavnitvo Beograd
Bulevar Zorana Djindjia 45E I/3, 11000-Beograd
Strana 309 od 330
Tel. + 381 11 3130 252; Fax: +381 113130 252
E-mail: ofce@tuvadria.rs Web: www.tuvadria.rs
Upitnik za izradu ponude za sertikaciju EMS prema ISO 14001
Ovaj upitnik slui za prikupljanje podataka u svrhu izrade ponude kao i pripremu za postupak serti-
kacije od strane Slube za sertikaciju. Ovaj upitnik je sastavni deo proceduralne dokumentacije .
1. Podaci o eljenoj sertikaciji

- sertikacija prema DIN EN ISO 14001
- sertikacija integrisanog menadment sistema prema DIN EN ISO 14001 i DIN EN ISO 9001:2008
- sertikacija integrisanog menadment sistema prema DIN EN ISO 14001 i _________________
- sertikacija prema propisima uklanjanja otpada iz pogona
ta Vi oekujete od nas?
ponudu
informacije o postupku sertikacije
ostalo: ____________________________________________________________________
2. Podaci organizacije (Molimo Vas da priloite prospekt organizacije, ukoliko je posedujete)

Organizacija (centrala):
Adresa
Kontakt osoba:
Telefon: Pozivni br.:
Fax: E-mail:
Oblik pravnog lica:
lanstvo u nekoj grupaciji:
Ispostave/ podrunice/
kerka preduzea:
Ukoliko ukljuujete ispostave / podrunice itd. u sertikaciju, molimo Vas da navedete potpune adrese
ispostava kao dodatni prilog upitniku (tabela ukljuujui br. zaposlenih i smene).
3. Zaposleni
Ukupan broj: _____________________________
od toga:
- u punom radnom vremenu: _____________________________
- na pola radnog vremena: _______________ (proseni udeo u %)
- ostali: _______________
Broj zaposlenih po smenama: _______________
Smene se razlikuju u pogledu uticaju na okolinu (zaokruiti odgovarajue):

- ne znatno
- znatno (Molimo Vas da razliku opiete, eventualno kao dodatan prilog):
P 277

4. Podaci organizacije o delatnosti i relevantnosti po pitanju uticaja na ivotnu sredinu
Molimo Vas da odvojeno navedete podatke za svaku lokaciju (eventualno kao prilog)
A: Kojom proizvodnjom ili uslugom se bavi organizacija?
B: Kakvi su uslovi lokacije (industrijsko-, zanatsko-, stambeno podruje, odnos prema zatiti voda, ostali
uslovi prema zatiti ivotne sredine)?
C: Atipini uticaji na zatitu ivotne sredine (preko opreme, procesa, sirovina, repromaterijala, proizvo-
da).
D: Postoje li posebni rizici po ivotnu sredinu ili sigurnost ili posebna oprema kao na primer benzinska
pumpa, skladite opasnih materija ili materije opasne po vodu, oprema za lakiranje.
E: eljeno podruje primene, koje bi stajalo na sertikatu.
5. Da li ispunjavate sledee uslove? (Molimo oznaite):

o komplikovana logistika, koja obuhvata jedan objekat ili vie lokacija na kojima se izvode radovi /
prua usluga i koje treba posebno audititrati kao npr. odvojeni razvojni centar;
o osoblje, koje govori vie od jednog stranog jezika (zbog ega je potreban prevodioc ili gde poje-
dini auditori ne mogu odvojeno auditirati);
o velika lokacija u odnosu na broj zaposlenih (npr. umsko gazdinstvo);
o visok stepen regulacija (npr. prehrambeni proizvodi, lekovi, astronomija, atomska energija itd.);
o sistem obuhvata visoko kompleksne procese ili relativno veliki broj pojedinanih aktivnosti;
o aktivnosti, koje trae povremenu posetu lokaciji, kako bi se potvrdile aktivnosti sedita organizacije,
iji e menadment sistem biti sertikovan;
o velika osetljivost ivotne sredine u poreenju sa tipinom lokacijom za tu delatnost;
o posebna gledita zainteresiranih strana (politika, graani, udruenja za zatitu ivotne sredine);
o indirektni aspekti, koji e produiti vreme audita;
o dodatni ili neobini aspekti u vezi ivotne sredine ili regulisanih uslova za delatnost;
o u odnosu na broj zaposlenih, radi se o veoma maloj lokaciji (npr. samo kancelarija / biro);
o zrelost menadment sistema;
o kombinovani audit integrisanog sistema iz dva ili vie kompatibilnih menadment sistema;
o Aktivnosti niske kompleksnosti, npr.:
o procesi obuhvataju samo jednu optu aktivnost (npr. samo servis)
o u svim smenama se sprovode sline aktivnosti koje su bile osnova za ranije audite (interni i eks-
terni auditi) i postoje odgovarajui dokazi o adekvatnom sprovoenju u svim smenama;
o znatan deo osoblja provodi sline odnosno jednostavne aktivnosti;
o meu osobljem organizacije postoji odreen broj zaposlenih koji rade van sedita rme, npr.
prodavci, vozai, servisno osoblje itd., i usaglaenost njihovih aktivnosti u sistemu, mogue je
sveobuhvatno proveriti na osnovu uvida u dokumentaciju;
o organizacija ve poseduje neki drugi sertikovan menadment sistem (ako postoji, koji?):
________________ od kad?:_____________od koga ?:__________________________
6. Tok i eljeni termin

Ponudu oekujemo do: _____________________
Planirani termin audita:
- Predaudit (Korak -1-audit): _____________________
- Seertikacioni audit (Korak-2-audit) / validacija: _____________________
Datum Mesto Potpis / M.P.
Slika 7.6.3-1: Ilustrativni primer upitnika za izradu ponude za sertikaciju EMS prema ISO 14001
278 P

Strana 309 od 330
Tel. + 381 11 3130 252; Fax: +381 113130 252
Opti podaci
Upitnik za izradu ponude za sertikaciju OHSMS prema OHSAS 18001
Ovaj upitnik je neophodan kako bi Sluba za sertikaciju ocenila, da li su u organizaciji koja ima potrebu da se
sertikacijom ispunjeni uslovi za sertikacioni audit.
1. Podaci o organizaciji:
Organizacija
Adresa
Kontakt osoba
Predstavnik za OHSMS
Telefon Pozivni broj
Fax E-mail
2. Struktura rme
Pravni oblik
Pripadnost koncernu
Organizaciona ema celokupnog preduzea, odnosno dela koji treba da se auditira, data je u prilogu.
da ne
Ukoliko su u podruju primene ukljuene i ispostave, molimo Vas da ovu stranu (2) popunite kako za centralu,
tako i za svaku ispostavu.
Adresa: (centrala ili ispostava)

Brana
Glavni proizvodi / ulsuge:
Postupci proizvodnje
Rad u smenama (broj smena):
P 279

Broj zaposlenih Centrala Ispostava u: Ispostava u: Ispostava u:
Proizvodnja, od toga u smenama
Administracija
Zatita na radu
Podaci za sertikaciju
ta je cilj?
- sertikacija prema OHSAS 18001 verzija 2007
- sertikacija integrisanih menadment sistema,
koji sistemi:..................
- nismo jo odluili
Koje segmente elite sertikovati?

- celokupno preduzee sa centralom i svim ispostavama
- celokupno preduzee sa izuzeem ispostava / odeljenja
Koliko dugo je u primeni OHSMS? (Minimalno 3 meseca) _________________________

eljeni termin za sertikaciju? _________________________
Da li je OHSMS integrisan u postojei menadment sistem?
Ako je odgovor da, u koji? _________________________________________
Imate li - poseban poslovnik za OHSMS

- integrisani poslovnik?
Imate li postrojenja koja podleu posebnim odobrenjima ili druge ureaje koji su relevantni za zatitu na radu?
Ako je odgovor da, koja?
Datum Potpis uprave sa peatom rme
Slika 7.6.3-2: Ilustrativni primer upitnika za izradu ponude za sertikaciju OHSMS

prema OHSAS 18001
280 P

Strana 309 od 330
Tel. + 381 11 3130 252; Fax: +381 113130 252
Dodatak 1: Upitnik za kombinovanu sertikaciju
Molimo odgovarajue oznaiti!

0 ISO 9001 0 OHSAS 18001
0 ISO 14001 * 0 HACCP *
0 ISO 22000 * 0 ___________________
0 Kombination
*Molimo popunite i osnovne upitnike!
0 Izvetaj o preispitivanju od strane rukovodstva sadri sveobuhvatnu poslovnu strategiju i planiranje svih nave-
denih standarda;
0 Interni auditi se sprovode integrisano za navedene standarde;
0 Politika i ciljevi rukovodstva su integrisani za navedene standarde;
0 Sistemski procesi se posmatraju integrisano;
0 Dokumentacija, ukljuujui procedure i uputstva se izrauje integrisano (koliko to delatnost dozvoljava);
0 Mehanizmi za poboljanje (korektivne-, preventivne mere, metode merenja i kontinualna poboljanja) se orga-
nizuju i sprovode integrisano;
0 U organizaciji postoji integrisani pristup planiranju i korienju tehnika upravljanja rizicima
0 Odgovornosti i podrka rukovodstva su integrisani.
Mesto, datum Peat, potpis odgovorne osobe
Slika 7.6.3-3: Ilustrativni primer upitnika za izradu ponude za kombinovanu sertikaciju
P 281

7.6.4 Plan izvoenja sertiikacije
Nakon izbora sertikacionog tela i potpisa ugovora sa njim potrebno je denisati

plan provere. Uobiajeno je da se sertikacionom telu 2-3 nedelje pre provere dostavi
poslovnik o EMS i OHSMS i organizaciona ema sa imenima rukovodioca za pojedine
organizacione celine. Na osnovu ovoga imenovani tim proveravaa (auditora) pravi plan
provere. Tokom izrade plana provere PRIMS je u stalnom kontaktu sa vodeim auditorom
i dostavlja mu neophodne dodatne informacije o organizaciji.
Od vodeeg auditora treba zahtevati da najmanje sedam dana pre poetka provere
dostavi plan provere kako bi se proveravani rukovodioci upoznali sa njim, rezervisali
termine za proveru i izvrili neophodne zavrne pripreme.
Sertikacija se vri u dva koraka koji se sastoje od faze 1 ili predprovere i faze 2
same sertikacione provere. Predprovera predstavlja kratku proveru po svim elementima
kao i sertikaciona provera, ali bez ulaska u detalje. Svrha predprovere je sagleda-
vanje spremnosti rme za sertikaciju. Nakon predprovere auditori dostavljaju izvetaj o
neusaglaenostima i predlozima za poboljanja. Na osnovu nalaza predprovere auditori
daju procenu roka u kom se realno mogu otkloniti utvrene neusaglaenosti i predloena
poboljanja do sertikacione provere. Praktino najkrai rok za sertikacionu proveru je
2-3 sedmice, a najdui zavisi od nivoa spremnosti organizacije.
Plan provere sadri elemente standarda (ISO 9001, ISO 14001 i OHSAS 18001,
ili drugih)za svaku organizacionu celinu po kojima e biti proveravani. Takoe, sadri
preciznu satnicu i imena proveravanih rukovodioca i proveravaa. Obe faze provere su
metodoloki identine sa internom proverom.
Na slici 7.6.4-1 je ilustrativno prikazan, neznatno modikovan, primer realne kombino-
vane sertikacione provere - faza 1, QMS, EMS i OHSMS jedne rene luke [33]. Radi
se o fazi 1 provere. Plan je uradilo sertikaciono telo TUV SUD Nemaka i on sadri sve
elemente za njenu uspenu realizaciju.
282 P

Audit plan
Order no.: 70723554
Client no.: 86597
Vrsta provere/ Certication Audit (ISO 9001 :2008)

Certication Audit (ISO 14001: 2004)
Standardi / datum izdaje: Certication Audit (OHSAS 18001: 2007)
Datum provere u preduzeu: 09 10.7.2008
Preduzee/naruioc: ABC
Ulica: Ulica i broj
Pota / grad: SRB: 11000 Beograd
Predstavnik preduzea za proveru: Ime i prezime
Datum/revizija PK Poslovnik o integrisanim menadment sistemima /
izdanje: broj ; od:
Vodei proverava / EMS JB/ PN
OHSMS - SG
proveravai: QMS PN/ VV
Proverava / pripravnik DP
Proveravai (po potrebi):
Jezik na proveri: SRPSKI
Plan provere uraen: Datum: Potpisi vodeih proveravaa:
Proces/element
Organizaciona jedi- Uesnici pro- ISO 14001/ Proveravai
Datum as (h)
nica/ lokacija vere OHSAS18001/ / auditori
ISO 9001
xx.xx. Uvodni sestanak Uestnici audita
08:00 Opening meeting / JB, SG, NP
xxxx Management
EMS - 4.1, 4.2, 4.3.3,

4.4.1, 4.4.3, 4.6
OHSMS - 4.1, 4.2, 4.3.3, JB, DP
08:30 4.4.1, 4.4.3, 4.6
Generalni direktor Ime i prezime QMS - 4.1, 4.2.3, 4.2.4, SG
11.00 Top management
5.1, 5.2, 5.3, 5.4.1,
5.4.2, 5.5.1, 5.5.2, NP, VV
5.5.3, 5.6.1, 5.6.2,
5.6.3, 6.1, 8.2.1, 8.5.1
EMS - 4.4.2, 4.5.4 NP

11.00 Opti poslovi/Kadrovi
HR Human resources Ime i prezime OHSMS - 4.4.2, 4.5.4 SG
12.30 QMS 6.2, 8.4, 8.5 NP
P 283

Proces/element
Datum as (h)
ISO 9001
Skladine usluge: EMS - 4.3.1, 4.4.6,

Komercijalizacija - 4.4.7, 4.5.4 JB, DP
ugovaranje-prodaja
Realizacija OHSMS -4.3.1, 4.4.6,
11.00 rukovanje sa opasnim Ime i prezime 4.4.7, 4.5.4
materijama - handling SG
12.30 of hazardous substances
upravljanje sa otpadom QMS 4.2.3, 4.2.4,
- waste 7.1, 7.5.1, 7.5.2, 7.5.3,
management 7.5.4, 7.5.5, 7.6, 8.1, VV
- Infrastruktura 8.2.3, 8.2.4, 8.3, 8.4
12:30- JB, SG
Pauza - Break
13:00 NP, VV
EMS - 4.4.6, 4.5.4 NP
13:00- OHSMS -4.4.6, 4.5.4
Nabavka - Purchasing Ime i prezime SG
15:00 QMS 7.4.1, 7.4.2,
7.4.3, 8.4 NP
Luke usluge:
Komercijalizacija -
ugovaranje-prodaja EMS -4.3.1, 4.4.6, 4.4.7,
Realizacija 4.5.3 4.5.4 JB, DP
rukovanje sa opasnim
materijama - handling OHSMS -4.3.1, 4.4.6,
13:00 of hazardous substances Ime i prezime 4.4.7, 4.5.3.2 4.5.4
upravljanje sa otpadom SG
-16:30 - waste
management QMS 4.2.3, 4.2.4,
upravljanje 7.1, 7.5.1, 7.5.2, 7.5.3,
neusaglaenostima 7.5.4, 7.5.5, 7.6, 8.1, VV
- Operativna priprema 8.2.3, 8.2.4, 8.3, 8.4
pristanikih poslova
- Infrastruktura
16:30 Usklaivanje proveravaa / auditora JB, SG
-17:30 Coordination among auditors NP, VV
Kraj 1 dana provere JB, SG

17:30 End of 1 day NP, VV
EMS - 4.4.6, 4.4.7, 4.5.4

Odravanje elektro, OHSMS - 4.4.6, 4.4.7, JB, DP
xx.xx. 8:00- masinsko, Maintenance 4.5.4 SG
( indentikacija aspe- Ime i prezime QMS 4.2.3, 4.2.4,
xxxx 9:00 kata ivote sredine,
opasnosti i rizika OH&S) 6.3, 6.4, 7.5, 7.6, 8.2.3, NP, VV
8.2.4, 8.4
PRIMS EMS - 4.4.4 4.4.5 4.5.3

Upravljanje dokumen- 4.5.4 4.5.5 4.6 JB, NP
tima OHSMS - 4.4.4 4.4.5
9:00- Upravljanje zapisima
Interne provere Ime i prezime 4.5.3 4.5.4 4.5.5 4.6 SG
11:30 QMS 4.2.1, 4.2.2,
SPC analize i izvetaji
Korektivne i preventivne 4.2.3, 4.2.4, 8.1, 8.2.2, NP, VV
mere 8.4, 8.5.1, 8.5.2, 8.5.3
284 P

Proces/element
Datum as (h)
ISO 9001
Sektor bezbednosti EMS - 4.3.1, 4.3.2, JB, NP
- praenje i merenje 4.4.7, 4.5.1, 4.5.2, 4.5.3
11:30- - ocena usaglaenosti OHSMS - 4.3.1, 4.3.2,
- istraivanje incidenata 4.4.7, 4.5.1, 4.5.2, SG
14:00 - vanredne situacije Ime i prezime
- upravljanje otpadom - 4.5.3.1
waste management QMS 6.3 NP, VV
14:00- Usklaivanje proveravaca / auditora JB, SG

15:00 Coordination among auditors NP, VV
15:00- Zakljuni sestanek - Uestnici audita JB, SG

Closing meeting /
16:00 Management NP, VV
Kraj provere JB, SG

16:00 End of audit NP, VV
Za uvodni i zakljuni sastanak molimo obezbedite odgovarajui prostor.

Predstavnik rukovodstva za integrisane menadment sisteme je prisutan tokom cele provere.
Distribuirano: PRIMS, lanovi audit tima
Slika 7.6.4-1: Plan kombinovane sertikacione provere QMS, EMS i OHSMS
P 285

7.6.5 Izvetaj o nalazima provere sa merama
Rezultat svake provere je izvetaj sa utvrenim kritinim i nekritinim neusaglaenosti,

preporukama (mogunostima ili podrujima) za poboljanja i pohvalama. Na zavrnom
sastanku nakon proveri svaki proverava (auditor) iznosi svoje rezultate (nalaze) koje je
tokom provere saoptio proveravanom rukovodiocu. Kada se radi o predproveri (au-
dit faza 1) vodei proverava predlae termin za sertikacionu proveru (audit faza
2). Rukovodstvo treba da prihvati sve rezultate provere i da da pokae spremnost da
preduzme i realizuje odgovarajue korektivne mere ili poboljanja. Tokom provere i na
samom zavrnom sastanku mogue je izneti dodatne argumente da se ublae neke ocene
do kojih je doao auditor, pri emu treba pokazati veliku dozu ubedljivosti, ali i kuluture
dijaloga. Nekoliko dana nakon zavretka provere vodei proverava dostavlja pismeni
izvetaj provere u kome je popunjena rubrika sa bitnim rezultatima provere:
nekritine neusaglaenosti,
kritine neusaglaenosti,
preporuke ili mogunosti za poboljanja i
pohvale.
PRIMS je duan da u to kraem roku, u konsultacijama sa odgovornim (proveravanim)
rukovdiocima, pripremi mere tako to e popuniti rubrike u izvetaju koje sadre:
istraivanja uzroka neusaglaenosti i
nameravane korektivne mere koje se ele preduzeti sa odgovornostima i roko-
vima.
Nakon prihvatanja mera i rokova od strane vodeeg proveravaa moe se poeti sa
njihovom realizacijom.
Na slikama 7.6.5-1 i 2 prikazani su, neznatno modikovani, izvetaji sa odranog
kombinovanog audita EMS, OHSMS jedne organizacije [33]. Radi se o predproveri (audit
faza 1) koji je izvrilo sertikaciono telo TUV SUD. Izvetaji sadre rezultate provere sa
merama i preporuke za poboljanja i pohvale koje su utvrdili proveravai, kao i sadraj
istraivanja uzroka i nameravane mere koje se ele preduzeti koje je pripremio PRIMS.
Navedene mere u ovom sluaju su uspeno realizovane i sertikaciona provera, faza 2
je uspeno okonana, tako da je organizacija uspeno sertikovala svoje sisteme EMS i
OHSMS.
286 P

Izvetaj sa audita
Anex 1: Katalog mera i preporuka za poboljanje i pohvale
Vrsta audita: Audit Stage 1 ( ISO 14001:2004)
Oznaka naloga: broj
Oznaka klijenta: broj
Firma: ABC
Vrsta audita:
Oznaka naloga:
Oznaka klijenta:
Firma: ABC
Vrsta audita : Audit Stage 1 (ISO 14001: 2004)
Standard / datum izdavanja:
Poslovnik / revizija / datum: Poslovnik o integrisanim menadment sistemima; izd. ; od
Datum audita na licu mesta: Datum
Organizacija / naruilac: ABC
Ulica / broj: Ulica i broj
Potnanski broj / mesto: SRB 11000 Beograd
Predstavnik za proveru: Ime i prezime
Vodei auditor / auditor: Ime i prezime
Tehnini expert / pripravnik: /
Oblast vaenja:
Industrijska brana:
Za matrinu proveru ali proveru
vie lokacija:
adresa centrale:
Ostale lokacije / podrunice
(broj):
Od toga auditirano (broj):
Prilozi: Izvetaj sa audita stage 1
Rezultat provere stage 1 (na licu Gledaj Izvetaj sa audita stage 1
mesta):
Predviden auditor za proveru Ime i prezime
stage 2:
Predviden termin za proveru Datum
stage 2:
Ime i prezime
Datum Vodei auditor ISO 14001
P 287

Komentar:
Audit ne moe obuhvatiti svaki detalj sistema menadmenta. Dakle, mogua su
podruja/slabosti koje auditori nisu primetili na zavrnom sastanku i izvetaju sa audita.
Rezultati se uvek procenjuju na osnovu sledee klasikacije:
Neuspeh ispunjenja zahteva standarda; uzroci istih e biti analizirani

i denisae e se korektivne mere za ekasnu primenu pre odluke
Kritine o izdavanju/obnovi sertikata. Auditor uopteno vrednuje ekasnost
neusaglaenosti (N): korektivnih mera auditom na mestu (on site) ukoliko vrednovanje nije
mogue iz priloene dokumentacije
Neuspeh u punoj primeni pojednih zahteva standarda koji ne

ugroavaju ekasnost osnove sistema menadmenta. Nameravane
Nekritine mere e biti preneene vodeem auditoru unutar 14 dana pre odluke
neusaglaenosti (O): o izdavanju/obnovi sertikata. Vodei auditor procenjuje uspenost
predloenih korektivnih mera i potvruje prihvatanje istih. Implemen-
tacija navedenih mera e biti proverena na sledeem auditu.
Stanovita koja bi vodila usavravanju sistema menadmenta

Mogunosti za uvaavajui zahteve standarda. Preporuuje se implementacija u
poboljanje (I): organizaciji.
Pohvale (P): Pohvale sistema menadmenta koja se posebno istiu.
288 P

N/ Rezultati analize uzroka Stepen uasglaenosti
Bitni rezultati audita Nameravana korektivna mera
Proces/ O/ Efektivnost
ISO (ukljuujui odgovornosti i rokove)
jedinica I/ (ispunjava klijent u sluaju Stanje/Datum
14001 (dovrava auditor) (dovrava klijent)
P neusaglaenosti) (dovrava auditor)
A. Faza 1
Dopunu Vizije, Mislije i Vrednosti sa
aspektima ivotne sredine, zdravlja
Preporuuje se, da i bezbenosti i dugorone odrive
4.1 DIREKTOR dopunite Viziju, Misiju i I uspenosti usvojiti na sledeem preispi-
Vrednosti sa ISO 14001. tivanju IMS.
Ime i prezime
Datum
Kod vrednovanja aspe- U okviru aspekata ivotne sredine
kata ivotne sredine, klima
Neki aspekti ivotne sre- izvriti vrednovanje uticaja na ivotnu
ureaji su svrstani u grupu
4.3.1 PRIMS dine nisu identikovani: O sredinu klima ureaja posebno.
kuanskih aparata (friideri,
klima ureaji. Ime i prezime
itd) i nisu izdvojeni kao Datum
posebni.
U proceduri identikacije aspekata
ivotne sredine izmeniti kriterijume
Predlog, da se kriteriumi tako da aspekt bude automatski
za znaajne aspekte znaajni ako postoji zakonski zahtev.
promene, tako da
aspekt bude automatski Ime i prezime
4.3.1 PRIMS I
znaajan ako postoji Datum
zakonski zahtev (ako so Izvriti reviziju vrednovanja aspekata
u ukviru GVE onda sledi u skladu sa utvrenim kriterijumima.
samo monitoring).
Ime i prezime
Datum
U okviru Biznis plana za 2009
Preporuuje se, da se denisati resurse prema integrisanim
resursi kod programa ciljevima i programu ivotne sredine.
4.3.3. DIREKTOR I
zatite ivotne sredine
(ZS) detaljnije deniu. Ime i prezime
Datum
P
289
290
Preporuuje se, da se de- U okviru ciljeva kvaliteta u Biznis planu

I
nie obavezan minimalni za 2009 godinu denisati minimalni
as obuke radnika (nap. as obuke radnika.
sata na radnika).
Gordana Tranic
Novembar 2008
U proceduri razvoja kadrova de-

Dosadanji kriterijumi obuke nisati kriterijume efektivnosti obuke
Nisu denisani kriterijumi su obuhvatali samo potvrdu koji se odnose i na radni uinak po
O da li je zaposleni koji je bio
za vrednovanja efekti- zavrenoj obuci.
na obuci zavrio istu ili nije,
vnosti obuke. nisu denisani kriterijumi koji Ime i prezime
se odnose na radni uinak.
4.4.2 HR Datum
P

Uraditi poseban deo programa obuke
za Ime i prezime, kao i za svakog
novozaposlenog.
Odredba procedure
kadrova o posebnom Ime i prezime
Novozaposleni radnik programu obuke se moe Datum
(Ime i prezime) nije tumaiti dvosmisleno, tako
O
uradio poseban deo da se poseban deo obuke Precizirati formulaciju vezano za
programa obuke. odnosi samo za pripravnike, program obuke za novozaposlenog u
to nije ispravno. proceduri kadrova.
Ime i prezime
Datum
Identikacija opasnih ma- U okviru procedure nabavke deni-

terija je izvrena u okviru sati:
odravanja i upravljanja - listu opasnih materija koje se nabavl-
Procedura nabavke nove N otpadom. jaju,
opasne materije nije Denisano je da se u proce- - postupak nabavke, uvanja i ruko-
denisana. su realizacije ne manipulie vanja opasnim materijama.
sa opasnim materijama, a
proces nabavke nije obu- Ime i prezime
hvaen ovom analizom. Datum
Dobavljaima dostaviti zahteve u

Predlog, da se u ugovor I pogledu ivotne sredine, politike i
sa dobavljaima usluga postupanje sa opasnim materijama.
4.4.6 Nabavka stave i ostali zahtevi ZS
(politika, opasne mate- Ime i prezime
rije, vanredne situacije). Datum
S obzirom da se radi o
dobavljaima preteno sa
dugoronim ugovorima,
kod frekvencije ocene je Denisati u proceduri nabavke ocene
Frekvencija ocenjivanja preovladavao komercijalni isporuilaca svakih 2 godine.
isporuilaca i dobavljaa aspekt, a nije dovoljno bio
O
usluga nije odgovarajua zastupljen aspekt vezan za Ime i prezime
(5 godina je dug period). ee promene zahteva iz Datum
oblasti kvaliteta, ivotne
sredine i zdravlja i bezbed-
nosti.
Uskladititi otpadne i uoroscentne
Uskladitenje otpadnih Prilikom uskladitenja sijalice tako da se onemogui nena-
uorescentnih sijalica nije uoroscentnih sijalica nije se merno oteenje.
4.4.6 Otpad dobro - omoguuje nena- O vodilo rauna o moguim,
merno oteenje sijalica nenamernim oteenjima. Ime i prezime
jer je otvoreno.
P
Datum
291
292
Napisati uputstvo o zabrani dranja

Opasne tene materije u N Ni u jednom dokumentu nije opasnih materija u prehrambenoj am-
prehrambenoj ambalai denisano da se opasne te- balai i postaviti ga na vidna mesta u
u radionici main - brane materije ne smeju drati radionici.
varska. u prehrambenoj ambalai. Ime i prezime
Datum
Opasne U katalogu otvoriti posebno listu opa-
4.4.6 materije snih i listu bezopasnih materija.
U katalogu otpada nisu
jasno razdvojene opasne i Ime i prezime
Nema spiska opasnih ma- bezopasne materije. Datum
terija i nema sigurnostnih N Od isporuilaca opasnih materija
lista SDS. SDS nisu traene od isporu- traiti da dostave SDS liste.
P

ilaca.
Ime i prezime
Datum
U proceduri denisati plan vebe iz
vanrednih situacija.
U okviru plana vanrednih Ime i prezime

Nije izvedena veba iz situacija nije predviena Datum
4.4.7 PRIMS vanredne situacije i nije N veba ni plan vebe van-
donet plan vebe. rednih situacija. Sprovesti vebu iz vanrednih situacija.
Ime i prezime
Datum
U koloni predvienoj za analizu uzro-
Uzrok neusaglaenosti U rubrici istraivanje uzroka, ka za kritine i nekritine neusaglae-
nije denisan, nego je umesto da su se istraivali nosti, izvriti detaljnu analizu njihovih
4.5.3 PRIMS O
denisana korektivna uzroci, teite je bilo na uzroka.
mera. pronalaenju reenja. Ime i prezime
Datum
Aurirati master listu zapisa IMS.

Zapisi iz oblasti ivotne
sredine nisu bili aurirani od Ime i prezime
strane IT slube koja inae Datum
Master lista zapisa ne odrava listu zapisa.
4.5.4 PRIMS ukljuuje eksterne zapise N Formirati posebnu master listu ekster-
i zapise ZS. Master lista eksternih zapisa nih zapisa
je denisana procedurom,
ali nije kompletirana. Ime i prezime
Datum
Slika 7.6.5-1: Primer izvetaja sertikacione provere EMS-a, faza 1
P
293
Izvetaj sa audita
Anex 1: Katalog mera i preporuka za poboljanje i pohvale
Vrsta audita: Audit Stage 1 ( BS OHSAS 18001:2007)

Oznaka naloga: broj
Oznaka klijenta: broj
Firma: ABC
Vrsta audita :
Audit Stage 1 ( BS OHSAS 18001:2007)
Standard / datum izdavanja:
Poslovnik / revizija / datum: Poslovnik o integrisanim menadment sistemima
Datum audita na licu mesta: Datum
Organizacija / naruilac: ABC
Ulica / broj: Ulica i broj
Potnanski broj / mesto: SRB 11000 Beograd
Predstavnik za proveru: Ime i prezime
Vodei auditor / auditor: Ime i prezime /
Tehnini expert / pripravnik: /
Port and storage services
Oblast vaenja:
Luke i skladine usluge
Industrijska brana: EA 31.1
Za matrinu proveru ali proveru vie
lokacija:
adresa centrale:
Ostale lokacije / podrunice (broj):
Od toga auditirano (broj):
Prilozi: Izvetaj sa audita stage 10
Rezultat provere stage 1
Gledaj Izvetaj sa audita stage 1
(na licu mesta):
Predviden auditor za proveru stage 2: Ime i prezime /
Predviden termin za proveru stage 2: Datum
Ime i prezime Potipis

Vodei auditor BS OHSAS
Datum
18001:2007
294 P

Komentar:
Audit ne moe obuhvatiti svaki detalj sistema menadmenta. Dakle, mogua su
podruja/slabosti koje auditori nisu primetili na zavrnom sastanku i izvetaju sa audita.
Rezultati se uvek procenjuju na osnovu sledee klasikacije:
Neuspeh ispunjenja zahteva standarda; uzroci istih e biti analizirani

i denisae e se korektivne mere za ekasnu primenu pre odluke
Kritine o izdavanju/obnovi sertikata. Auditor uopteno vrednuje ekasnost
neusaglaenosti (N):
korektivnih mera auditom na mestu (on site) ukoliko vrednovanje nije
mogue iz priloene dokumentacije
Neuspeh u punoj primeni pojednih zahteva standarda koji ne

ugroavaju ekasnost osnove sistema menadmenta. Nameravane
Nekritine mere e biti preneene vodeem auditoru unutar 14 dana pre
neusaglaenosti (O): odluke o izdavanju/obnovi sertikata. Vodei auditor procenjuje
uspenost predloenih korektivnih mera i potvruje prihvatanje istih.
Implementacija navedenih mera e biti proverena na sledeem auditu.
Stanovita koja bi vodila usavravanju sistema menadmenta

Mogunosti za uvaavajui zahteve standarda. Preporuuje se implementacija u
poboljanje (I):
organizaciji.
pohvale (P): Pohvale sistema menadmenta koja se posebno istiu.
P 295

296
Stepen
BItni rezultati audita N/ Rezultati analize uzroka Nameravana korektivna mera uasglaenosti
OHSAS Proces/
O/ (ukljuujui odgovornosti i rokove) Efektivnost Stanje/
jedinica (dovrava auditor) I/ P (ispunjava klijent) (dovrava klijent) Datum
(dovrava auditor)
A. Faza 1
Dopunu Vizije, Mislije i Vrednosti sa

aspektima ivotne sredine, zdravlja
Preporuuje se, da dopunite i bezbenosti i dugorone odrive
4.1 DIREKTOR Viziju, Misiju i Vrednosti sa I uspenosti usvojiti na sledeem preispi-
OHSAS 18001:2007 tivanju IMS.
Ime i prezime
Datum
Usled promene naziva U Poslovniku IMS i Biznis planu uskla-

U Poslovniku IMS i Biz- standarda i velike do- diti sve termine.
nis planu nisu uskladjeni kumentacije integrisanih
4.1 PRIMS O
termini(OHSAS18001:1999 i menadment sistema ,
P

Ime i prezime
OHSAS 18001:2007) grekom nisu svi termini Datum
usklaeni.
U okviru Biznis plana bie ukljuen

program ivotne sredine i zdravlja
i bezbednosti, u kome e, pored
redovnih ciljeva, biti ukljueni
Preporuuje se, da se glo- ciljevi sa koleracionim indikatorima
balni ciljevi kod programa izmeu razliitih procesa.
ZBR na nivou Biznis plana
kvantikuju, tako da bude
4.3.3. DIREKOR mogue usporedjivanje I Ime i prezime
medju procesima i medju Datum
drugimi usporedjiljivim delat- Kroz benmarking aktivnosti,
nostima u privredi. ukljuiti ciljeve uporedive sa srod-
nim organizacijama.
Ime i prezime
Datum
Stepen
OHSAS Proces/
(dovrava auditor)
Predlaemo, da vlasnici
procesa u odreenom periodu Izvetaj o ostvarenju ciljeva ZBR e
rade celovit izvetaj o posti- biti integrisan u izvetaje o ostvarenju
zanju ciljeva ZBR na nivoju ukupnih ciljeva iz Biznis plana. Ovi
Vlasnici procesa (postizanje planova, izvetaji e biti ulaz za preispitivanje
4.5.3.2 I IMS.
procesa otklanjanje nesauglaenosti,
realizacija mjera za
istraivanje incidenata, idr.).
Izvetaj implementirati u sistem Ime i prezime
komuniciranja. Datum
Izraden je pregled i izvetaj o Izvriti detaljnu analizu incidenata
Struktura obrazca za
incidentih i nesreah na radu, ukljuivo sa uzrocima i izvorima, kao i
Sluba bez- istraivanje incidenata
4.4.7 a nije istraivan uzrok i izvor, korektivnim i preventivnim merama.
bednosti O nije precizno denisala
na osnovi kojeg je potrebno uzroke izvore incide-
primiti primerne preventivne ili Veselin Zonji
nata.
korektivne mere. Kraj juna 2008
Prilikom ocenjivanja U okviru procesa nabavke uvrstiti
Procedura nabavke ne dobavljaa uzeti su u ob- izbor i ocenjivanje dobavljaa HTZ
4.4.6 Nabavka obuhvaa izbor i ocenjivanje zir preteno dobavljai opreme.
primernosti dobavljaa HTZ O od kojih se nabavljaju
opreme. proizvodi koji se koriste u Ime i prezime
procesu odravanja. Datum
U samom Odravanju Napraviti plan dovoenja u red
se upotrebljavaju radna svih sredstava i alata u radionici
sredstava i alati, koji nisu odravanja:
uredjeni prema zahtevima - osposobiti i izvriti preglede
Odravanje je bilo
regulative(Zakon o bez- ispravne opreme,
posveeno odravanju
4.4.6 bednosti i zdravlju na radu - doneti odluku o zabrani upotrebe
Odravanje sredstava i alata u
4.5.2 Sl.g.RS br.101/05, Pravilnik o N neispravne opreme,
procesu realizacije, te je
merama i normativima zatite zapostavljena briga o - utvrditi dinamiku dovoenja
na radu na oruima za rad sopstvenoj radionici. u red opreme za koje su potrebne
,Sl.l. SFRJ br.18/91, drugi), dugorone intervencije.
upustva proizvodjaa i interne
procene rizika. Ime i prezime
Datum
P
297
298
Stepen
OHSAS Proces/
(dovrava auditor)
U proceduri denisati plan vebe
iz vanrednih situacija.
U okviru plana van- Ime i prezime

PRIMS Nije izvedena veba iz vanrednih situacija nije Datum
4.4.7 Sektor bez- redne situacije i nije donet N predviena veba ni
bednosti plan vebe. plan vebe vanrednih Sprovesti vebu iz vanrednih
situacija. situacija.
Ime i prezime
Datum
Zapisi iz oblasti ZBR Aurirati master listu zapisa IMS.
nisu bili aurirani od
P

strane IT slube koja Ime i prezime
inae odrava listu za- Datum
Master lista zapisa ne pisa.
4.5.4 PRIMS ukljuuje eksterne zapise i N Formirati posebnu master listu
zapise ZBR
Master lista eksternih eksternih zapisa
zapisa je denisana Ime i prezime
procedurom, ali nije Datum
kompletirana.
Upitnici za internu proveru e biti
Predlaemo, da se podsetni- integrisani za sva tri sistema i
ci za ineterne audite dopune usmereni ka procesima.
sa konkretnim pitanjima, Tokom interne provere u nalazima
koja su saglasna sa ciljevima
4.5.5 PRIMS internog audita. U zapisima I provere navesti konkretne doku-
internog audita treba navo- mente na koje se odnose nalazi.
diti konkretne dokaze-zapise
koji su bili proveravani. Ime i prezime
Datum
Stepen
OHSAS Proces/
(dovrava auditor)
Zabraniti rad punjenja akumula-
tora na datom mestu.
Ime i prezime
Preduzee DEF Datum
U prostirjama skladita, nije trailo saglasn- Za skidanje zabrane, traiti od
kojeg je najmilo poduzee ost za mesto za pun- DEF da obezbedi saglasnost
Sektor bez- DEF mesto za punjenje jenje viljukara u
4.3.1 0 za rad punjenja akumulatora u
bednosti akumolatora viljukara skladu sa programom
nije denisano u programu skladitu po zakonu o zatiti od
protivpoarne zatite
protipoarne zatite. poara od strane Uprave za
kako je ugovorom de- zatitu i spasavanje grada Beo-
nisano. grada.
Ime i prezime
Datum
Predlaemo, da sluba Uraditi ek listu provere
izradi celovit pregled usaglaenosti radne sredine,
usaglaenosti na licu mesta radnih prostora, opreme, radnih
Sektor bez- po procesima sa zahtjevima uslova, rizika, itd. u svim procesima
4.3.2 iz regulativa iz podroja I kroz periodine obilaske i provere
bednosti ZBR-radne prostorije, radna
(dnevne, nedeljne, itd).
sredstva, orudje za rad, in-
stalacije, radni uslovi(Zakoni, Ime i prezime
pravilniki, ocjena rizika). Datum
ZBR-zdravlje i bezbednost na radu
Slika 7.6.5-2: Primer izvetaja sertikacione provere OHSMS-a, faza 1
P
299
Slika 7.6.5-3: Izgled sertikata integrisanih QMS, EMS i OHSMS
Nakon sertikacije svake godine se vri nadrzorna provera od strane sertikacionog

tela sa ciljem da se utvrdi kako se sistem odrava i poboljava. Svake tree godine vri
se resertikacija EMS-a i OHSMS-a.
300 P

8.
LITERATURA
[1] M.Heleta, TQN Modeli izvrsnosti i integrisani menadment sistemi, knjiga, Zavoda za
udbenike, Beograd, 2010.
[2] The Worldwach Institute, Knjiga: Stanje sveta 2006, u fokusu Kina i Indija, Prevod,
Politika, Beograd, 2006
[3] http://www.scribd.com/doc/29319791/Zastita-zivotne-sredine
[4] Standard ISO 14001:2004 Menadment sistemi ivotne sredine Opte smernice za
principe, sisteme i tehnike podrke
[5] Zakon o zatiti ivotne sredine Slubeni glasnik Republike Srbije broj 135/2004
[6] http://sr.wikipedia.org/sr
[7] http://www.planeta.org.rs/13/ekologija.htm
[8] Begon, M.; Townsend, C. R., Harper, J. L. (2006). Ecology: From individuals to ecosystems.
(4th ed.). Blackwell. ISBN 1405111178.
[9] http://www.ecotopia.rs
[10] http://www.izvorienergije.com/energija.html
[11] http://www.bp.com
[12] www.izvorienergije.com
[13] www.merrick.com
[14] http://lovesaclayton.les.wordpress.com/2009/06/windmills1.jpg
[15] http://www.izvorienergije.com/obnovljivi_izvori_energije.html
[16] www.our-energy.com
L

301
[17] http://www.lawdem.org/200558c1.pdf
[18] http://www.politika.rs/rubrike/eko-oko/Od-Kjota-do-Kopenhagena.sr.html
[19] http://www.ekoplan.gov.rs/src/Evropska-povelja-o-vodi-314-c58-content.htm
[20] Standard ISO 9001:2008, Menadment sistem kvaliteta, Zahtevi
[21] Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu RS, (Sl. glasnik RS, br. 101/2005)
[22] The Work Foundation, Universiti of Bristol
[23] http:// www. trust hr.com
[24] Standard BS OHSAS 18001: 2007 Menadment sistem zdravlja i betbednosti na
radu Zahtevi
[25] ISO Survey 2009, http://www.ISO.org
[26] M.Heleta, Integrisani menadment sistem, www.educta.co.yu, e-learning, 2005
[27] Inicijalni upitnik za proveru stanja ivotne sredine u organizaciji, EDUCTA d.o.o. Kon-
salting, Beograd
[28] Standard OHSAS 18002: 2000 - Menadment sistem zdravlja i betbednosti na radu
Uputstvo za primenu OHSAS 18001
[29] Standard ISO 14004:2004 Menadment sistemi ivotne sredine Opte smernice za
principe, sisteme i tehnike prodrke
[30] Standard OHSAS 18001: 1999 Menadment sistem zdravlja i betbednosti na radu
Zahtevi
[31] EDUCTA d.o.o. Konsalting Konsultantski modeli dokumenata EMS i OHSMS
[32] Standard ISO 19001:2002 Guidelines on Quality and Environmental Auditing
[33] EDUCTA d.o.o. Konsalting Dokumentacija EMS i OHSMS iz organizacija korisnika
konsaltinga
[34] Pravilnik o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini (Sl.
glasnik RS, br. 72/2006 i 84/2006 - ispr.).
[35] Standard ISO 9004:2009 Managing sustainable success - 2009
[36] Zakon o upravljanju otpadom RS
302 P

Odlukom Senata Univerziteta Singidunum, Beogrd, broj 636/08 od 12.06.2008,
ovaj udbenik je odobren kao osnovno nastavno sredstvo na studijskim programima koji
se realizuju na integrisanim studijama Univerziteta Singidunum.
CIP -
,
005.6:502.1
, , 1949-
Projektovanje menadment sistema ivotne
i radne sredine / Milenko Heleta. - 1. izd. -
Beograd : Univerzitet Singidunum, 2010
(Loznica : Mladost grup). - VIII, 303 str. :
ilustr. ; 25 cm
Tira 250. - Bibliograja: str. 301-302.
ISBN 978-86-7912-288-9
a) -

COBISS.SR-ID 178209804
2010.
Sva prava zadrana. Ni jedan deo ove publikacije ne moe biti reprodukovan u bilo kom
vidu i putem bilo kog medija, u delovima ili celini bez prethodne pismene saglasnosti
izdavaa.
P 303

US - Projektovanje Menadžment Sistema Životne I Radne Sredine PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

US - Projektovanje Menadžment Sistema Životne I Radne Sredine PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Milenko Heleta

Prof. dr Milenko Heleta

2. MENADMENT SISTEMI IVOTNE I RADNE SREDINE 27

3. PLAN UVOENJA EMS I OHSMS 47

4. ZAHTEVI ZA EMS I OHSMS 51

6. PRIMENA I SPROVOENJE 149

Industrijskom i informatikom revolucijom ovek je ovladao prirodom, postigao nevien

1.1. GLOBALNA KRIZA

ovek uzima od prirode sve, a bez svesti da to vodi unitenju,

Na poetku treeg milenijuma oveanstvo je dolo do nevienog tehnolokog raz-

Ogranienost prirodnih resursa tera proizvoae da tragaju za vetakim sirovina-

1.2 POJAM IVOTNE I RADNE SREDINE

1.2.1 Prirodno i radno okruenje

1.2.2 ivotna sredina

Slika 1.2.2-1: Znak za reciklau

Slika 1.2.2-2: Pregled svetske potronje energije iz razliitih izvora [11]

Neobnovljivi izvori energije (Non-renewable energy sources) su izvori koje dobijamo iz

Slika 1.2.2-3: Postorojenje biogoriva i korienja energije vetra

Kad izuzmemo tradicionalne obnovljive izvore energije jednostavno je izraunati da

Slika 1.2.2-5 : Iskoritavanje energije vetra je najbre rastui segment

Rio Deklaracija UN o ivotnoj sredini i razvoju, juni 1992

Evropska povelja o vodi

Rad od kue - dobar balans izmeu posla i privatnosti [23]

Zahvaljujui razvoju informacione tehnologije rad na daljinu, van tradicionalnog kancelarij-

1.3 TQM I INTEGRISANI MENADMENT SISTEMI

Borba za ouvanje ivotne i radne sredina, posmatrana izolovano od menadment

Slika 1.3-1: Demingov P-D-C-A ciklus

Slika 1.3-2: Koncept i metodologija TQM [1]

Standardi za pojedine menadment sisteme sadre daleko detaljnije zahteve od kri-

Tabela 1.3-1: Standardizovani menadment sistemi (standardi/sistemi)

Environmental Management System Zajednica -

Oznaka Naziv Oznaka Zinteresovana strana

Slika 1.3-3: Graki prikaz standarda/sistema

Da paradoks bude vei ni kreatori razliitih standarda za menadment sisteme, a ni

Slika 1.3-4 - Udeo pojednih sertikata u svetu krajem 2008. godine

U tabeli 1.3-3 prikazan je broj sertikata u dravama, bivim jugoslovenskim repub-

2.1 POTREBA ZA USPOSTAVLJANJE

Dovoljno je videti kakvo vam je dvorite, pa da se zakljui kakvi ste ljudi.

A) VANOST IVOTNE SREDNE

B) VANOST ZDRAVLJA I BEZBEDNOSTI NA RADU

2.2 ZAHTEVI STANDARDI

2.2.1 Menadment sistem ivotne sredine

Serija meunarodnih standarda za menadment ivotne sredine obezbeuje ele-

2.2.2 Menadment sistem zdravlja i bezbednosti na radu

Vanost upravljanja zdravljem i bezbednou na radu se prepoznaje, ne samo od

2.3 VEZA IZMEU ZAHTEVA RAZLIITIH

Pojavom verzije standarda ISO 9001:2008 stvaraju se uslovi za usklaenu integraciju

0 Uvod - Uvod - Uvod

3 Termini i denicije 3 Termini i denicije 3 Termini i denicije

7.3.6 Validacija projektovanja i

8.2.3 Praenje i merenje Merenje i praenje

2.4 TERMINI I DEFINICIJE

2.4.1 Menadment sistem ivotne sredine

Menadment sistem ivotne sredine - Deo ukupnog menadment sistema organizacije

2.4.2 Menadment sistem zdravlja i bezbednosti na radu

Menadment sistem zdravlja i bezbednosti na radu - Deo menadmenta sistema orga-

2.4.3 Koncept menadmenta rizika

Tabela 2.4.3-1: Procene prihvatljivosti rizika

2.5 PROCESNI MODELI EMS I OHSMS

Procesni modeli EMS i OHSMS zasnovani su na Demingovom P-D-C-A ciklusu koji se

Slika 2.5-1: Model EMS po ISO 14001 [4]

OHSAS 18001:2007 sadri sledee elemente:

Slika 2.5-3: Procesni model QMS-a1

P EMS OHSMS 47

P EMS OHSMS 49