(Plotin) Eneade 1-6 PDF

PLOTIN INDEX RERUM NIRO »KNJIZEVNE NOVINE« Beograd 1984.Biblioteka ~Kristali« 5 Plotin: Eneade I-VI Prevod sa starogrékog, predgovor i napomene: Slobodan Blagojevié Naslov originala: PLOTINI OPERA Ediderunt Paul Henry et Hans-Rudolf Schwyzer Tomas IT Oxford University Press, 1964—1982. INDEX RERUM Pojmovi koji saginjavaju ovaj index rerum predstavljaju samo kostur pojmovnog sklopa Plotinove metafizike. Za adekvatan utisak — i to je unutarnja granica ovog indeksa — ostaje merodavan sam Ploti- nov tekst. Ipak, u pojmovima koji su >slojevitic po- KuSao sam da sistematizujem odredbe i da ih, testo rasute, dam kao rezultat jedne sistematske intencije. Index, jasno, ne treba da uéini suviinim Gitanje teksta; on treba da olakia i da usmeri éitanje. Nagin obeleZavanja mesta u tekstu isti je kao onaj primenjen u napomenama. Prva rimska cifra oznaéava broj »Eneades, druga, arapska, broj spisa, treéa broj paragrafa u tom spisu, a éetvrta (i, even- tualno peta spojena crticom) ozatava broj reda u tom paragrafu. Valja imati na umu i to da broj linije originala — a uvek navodim samo taj — esto ne odgovara tatno onom prevoda. Taj broj je ipak nazna- Een da bi se koliko-toliko olakSalo snalazenje u tekstu i da bi se omoguéilo citiranje. AKCIDENCIJA /t3 symbebekés, t symbainon/ akeidencija nevega mora biti pojam I14.15.12; akcidencija mora biti neSto pre nego Sto je postala netija akeideneija VI.6.6.26 -27: AKTUALNOST, vid. DELOTVORNOST ANALOGISA /analogia/ na _analogiji se osnivaju sve vrste proricanja 111.36.25—26; ako u Svemu postoji analogija tada je i proricanje moguée IIT.36.33; analogija sve drii za- 7ENEADE I-VI jedno TIL, losije odno: 1113.8.29—3 ; analogija jest neSto takvo da se ono prema losijem kao bolje prema boljem ATOM /atomos/ nema red materije 114.7.20—21; ne _postoji 1147.21; iz atoma nije moguée stvoriti nesto drugo pored atoma 11.47.24—25; >kretanje atomac onemo- guéava da neSto bude nase delo I11.1.3.25—34; BAJANJE /goeteia/ moguée je usled saosetljivosti koja postoji u ovom Svemu IV.4.40.1—2; ne zanosi ni volju ni razum 1V4.40.25; ne utiée na mudraca IV.4.43.1—3; BEKSTVO /phygé, t phetgein/ bekstvo odavde jest slitnost s Bogom 1.2.3.5—6; nije odlazenje sa Zemlje veé je svetost i pravednost i na Zemlji [.8.6.13; to je bekstvo od poroka [.8.6.13; ne befi se promenom mesta veé postizanjem viline i od- vajanjem od tela 1.8.7.12—13; treba da beZimo da ne bismo doSli u éulni oblik duSe I11.4.2.12—13; duta bezi iz mnoitva i svodi mnoStvo na nesto jedinstveno na- pustivSi neograniéenost IV.3.32.19—20; ako brzo po- begne odavde dua nije pretrpela nikakvu Stetu Sto je spoznala zlo IV.8.5.27—29; bekstvo je bekstvo onog koji je sam ka Njemu koji je sam VI.9.11.51—52; BEZGRANICNO /td apeiron/ izvan bergraniénog su razmera i broj I1.4.15.3—4. nije pojam 11.4.15.13; nije akeidencija materije veé sama materija I14.1516—17; ne postoji u Jednom veé ga Ono stvara 11.4.15.20; ne postoji bi¢e bezgra- nignog 11.4.15.28—37; bezgraniénost koja je u biéima veé je ograniéena VI63.10; samo bezi od ideje granice VI.6.3.15—16; Njegova bezgraniénost znati da Njegova moé ne moze biti obuhvaéena VI.9.6.10—11. 8 Index rerum BICE /td 6n, ta énta, td einai/ Jedno biée je trag Jednog V.5.5.14; podrazava Jedno zato Bto istive iz Njegove moti V.5.5.22—23; nije jedno VI2.1.13; VI22.1; istovremeno jedno i mnoitveno VI.2.2.2; VI.2.21.47; ne moze da ustraje u tome da bude jedno, zato Sto moze sve VI.2.6.17—18; jedno je ukoliko je usmereno ka Njemu VI.2.9.40—41; VI9.1.1; medu biéima nema niéega Sto ne tefi ka Jednom VI.2. 11.2729; biéu je Jedno i natelo i svrha VI.2.11.37. VI8.13.12—13; nije odvojeno od Jednog VI. 11.1819; ono Sto je u manjoj meri biée manje poseduje Jedno VI.9.1.27; ivot, odredbe bi¢a u tom Sto je prisuino i sadainje 1.5.2.10; zato 3to je lepo 1.6.5.19—20; 1.6.6.21; istinsko biée pripada bozanskom 1.8.6.45; u najboljim iéima_nista nije ni neodredeno ni bezobligno 114.2 4; 111.6.6.17—20; V.1,7.24—25, bezgranitno je kao slika’ /imaginarie/ 11.4.15.26; VI6.18.10; blazenim bi- éima dovoljno je da miruju u sebi i da budu ono sto Jesu 111.2.1.40—42; 111.7.4.33—34; IV.3.8.23—24; V. 33; VI5.3.1—2; VI8.17.9; ona biéa tamo jesu provi denje I11.3.4.11:' bivstvujuée je zbiljsko bivstvujuée, potpuno bivstvujuée, ono u éemu se nista ne razlikuje od biéa, savrSeno I11.6.6.10—13; V.6.6.14—18; VI5.12. 22; Zivo, savrSeno Zivo 111.6.6.15; IV.7.9.23—25; IV. 10.5—6; V.4.2.43; V.5.2.12; VI. 414.910; V1.9.2.24; um i potpuna mudrost I116.6.17; V.4.243—44; V.98. 16—17; ogranigeno veéno, uvek’ isto, nepromen|jivo 111.6.6.17—20; 111.7.6.29—30; 1V.38.23—24; 1V.3.25. 15—17; IV.4.1.12—13; biéa su pojmovi i to zbiljski bivstvujuéi I11.6.14.6; istinski biti zaéi nikada ne-biti 111.7.6.13; potige iz posmatranja i jeste posmatranje 1187.12; sva bi¢a su uzgredno ‘delo posmatranja 1188.26; biéa su mnoStvo 1V.2.2.45; ne propada ni- Jedno biée 1V.3.5.5—6; IV.7.9.2; 1V.7.14.13—14; savr- Seno, samodovoljno, nezavisno 'IV.8.2.15; mora imati neku moé, mora delati ili trpeti IV 4.35.61—63; IV. 37.1112; V.9.6.9; biéa nisu_medusobno rastavijena nili_u njima postoji sluéaj 1V.3.8.20—21; VI8.9.25; 9ENBADE I-VI poseduju brojéano jedinstvo 1V.3.8.23—24; kod onog Sto nije sastavijeno biée se u brojéanoj istovetnosti IV.3.8.27—28; za svako biée je zajedniko to da drugo dovodi do slignosti sa samim sobom IV.3.10. 34—85; svako biée ima neku odredenu delotvornost 1V.5.7.17; V.947—8; V.98.15; V127.20; VI8.9.25; predmet miiljenja V.1.4.33; miljenje i biée imaju za: jednigki uzrok V.1.4.29--30; ona biéa su veéno u svojim delotvornostima V.1.123—4; delotvornost uma a ne predmet te delotvornosti V.3.7.18—19; nije: mrtvo, ligeno Zivota i moéi misljenja V4.243; istinska bi¢a se nalaze u umstvenom svetu zato Sto u sebi poseduju savrSenstvo biéa V.6.6.14—18; puno je kad obuhvata oblik mi8ljenja i Zivota V.6.6.20; u bivstvujuéem zajedno su misljenje, Zivot i bide V.66.21; bide se Zeli zato Ho je istovetno fepom V.8.9.40—41; biéa su pre sveta, pralikovi, bivstvo uma V.9.5.21—23; nije ni pre ni posle uma V.9.5.21—23; poseduje umno i njemu dostat- no postojanje V.9.5.45—46; nuzno je da se biée shvata pre uma V.9.8.11; svako biée ugesivuje u zivotu, istovetnosti, razliéitosti, kretanju i mirovanju V.9.10. 11—13; »biéee nije sinonimno u svim rodovima VILL 18; netelesno je VI.1.29.22; vero VI.2.1.28; ono je sastay umstvenog poretka VI.2.2.9—10; rod VI.2.7.20; najévr8ée od svega VI.28.18—19; dobro u sebi samom VI-2.17.10—11; jo8 nije um VI2.19.19—20; ne moze se udaljiti od ‘sebe VI4.2.23—24; u svakom pogledu je jedinstveno VI.4.4.2; veino, nepodeljeno, vetno istovetno, ne postoji niti propada, ne poseduje neko mesto, prostor ili sediste VI.5.2.12—14; biée je ono sto se Zeli VI6.8.15; u svom mnostvu je broj VI6.10.1; umstveno je a ne opazajno VI.6.13.37; biée je sveop- Hte i istinsko, ono je biée, um i savreno Fivo bide VI6.15.1—3; ono je sveopsti i savreni broj; sva ona biéa su mere i zato su sva lepa VI6.18,21—-22; biéa ne mogu postojati bez prethodne delotvornosti, uma VL7.13.28—29; sama priroda biéa jeste biée VI8.9. 26—27; bie i uzrok su nesto jedno i isto VI8.14.30; bige je sve VI.9.247; poseduje formu VI.9.3.31 Biée u drugom biée nije identiéno kvantitetu I1.4.9.1--3; biée ne- Sega razlikuje se od toga kad postoje pojam i materija 11.4.15.28—30; ona biéa nisu odvojena od ovih ovde 10 Index rerum veé bolja obasjavaju lodija II1.3.4.8—9; nije ni telo, ni podmet telima 111.6.6.30—31; priroda biga je da utite na biéa 1116.14.19—20; biéa stvaraju u drugom ili drugo II16.17.12—13; pomoéu biéa koje je u nama vidimo biée V1.2.8.28; »biéee nije jednako 2a materi ju, oblik i za to ujedinjeno VI3.7.18—19; biée se ne nalazi u onom sto nije biée nego ono Sto nije bide treba da bude u biéu VI4.2.21—22; nije u prostoru ali prisutno je u svemu sto je u prostoru VI4.3.23—24; deo biéa koji nastaje u tom pojedinaénom jeste celina biéa VI4.9.1; biée je svuda u biéu jer biée ne nedostaje samom sebi, a u njemu je prisutno sve 3to moze da prisustvuje Vi.11.5—6; biée negeg pojedinainog jest_mnoStveno V1.9.2.17—18; celina biéa je nesto mnodtveno VI.9.2.22; BIVSTVO /usiai Umstveno bivstvo bivstvo je tamo celina [1.6.14; tamoinje bivstvo je zbiljsko bivstvo posto poseduje valjanije i distije biée ¥.6.1.53—54; tamoinje bivstvo je dovrienje Jednog 11.6.1.56—57; bivstvo bozanskog’ je ono ito izrazava lepotu i pravednost IIL2.13.31—32; bivstvo je ono sto Je istinski dobro i Sto je u skladu s duSom koja dela u ‘odredenosti III.5.7.46—47; umstveno bivstvo je na osnovu oblika uredeno, i bestrpno je I11.6.6.1—2; »biéec je zadovoljavajuée ime za bivstvo TIL7.6.27; podrazava Jedno V.5.5.22—23; bivstvo je oblik V.5.6.2: prvobitno bivstvo poseduje puninu biéa V.6.6.18—19; bivstvo je mudrost V.8.4.39; V.8.5.15; jest ukoliko je uzelo udedée u lepoti koja je nastala na osnovu oblika V8.9.44—45; umno bivstvo je um V.9.82; ne moze Postojati zajednitki rod bivstva za umstveno i opa 3—4; umstveno bivstvo je prvobitno sve Sto jest jest na osnovu bivstva VI1.3 6—7; jo8 nije um VI2.19.19—20; nema bivstva bez moéi VI4.9.28—24; bez ekstenzije VIL5.5.7; istinsko bivstvo je moé uévrééena u sebi samoj VI68.10—11; Kategoriju bivstva primenjujemo prvenstyeno na ono umstveno VI6.13.30—31; bivstvo je neito umstveno a ne opazajno VI.6.13.36—87; bivstvo je celo, savrse- uENEADE I-VI no, sveopite, ona sto je lepo sjedinjeno sa svojim uzrokom VI.7.3.20—22; bivstvo, Stastvo i to-zaSto jes jedno VI7.3.21—22; bivstvo misli V1.7.3930; misao i bivstvo nisu razlititi VI.7.40.15—16; bivstvo je tu gde je i mi8ljenje VI.7.41.35—36; sjest« i »tako je priro- denoe prvobitno pripadaju bivstvy VI8.8.17; Dobro Gini da bivstvo bude slobodno VI8.12.21; bivstvu pripisujemo >vladati sobome i delotvornost V1.8.12, 29-80; volja i bivstvo Dobra su istovetni VI8.13. Opaiajno bivstvo ne postoji supratnost pojednatnog bivstva 1.8.6. 28-20; bivstvo je mnogostrana moé kao ovo, kao podmet ITI.7.3.8—9; bivstvo je ne8to odredeno i svako ima neku formu V.1.7.23—24; ne mofe postojati zajedni¢- ki rod bivstva za umstveno i opazajno VI1.2.3—4; bivstvo je ono emu samom pripada to Sto ono jest, ‘odnosno one Sto, iako je deo neteg slozenog, jest ne- Sto dovriava to sto je slozeno VI3.4.21; nije u podmetu i ne predicira se nekom podmetu VI.3.5.14; opazajno bivstvo pre treba shvatati pomoéu opataja nego pomoéu razuma VI3.8.2—3; opazajno bivstvo je zbir kakvoéa i materije VI3.8.19—20; to bivstvo je celina koja se sastoji iz svih kakvoéa i koligina VI38.30; opakajno bivstvo nije biée prosto-naprosto veé je ova Celina opazajno bie VI3.10.14; nastaje iz minoitva, ne Sta veé pre to kakvo V13.15.28—26; bivstvo je neSto umstveno a ne opazajno VI-6.13.36—3% BIVSTVUJUCE, vid. BICE BOG /thess/ bog nadilazi umstvenu prirodu i zbiljsko bivstvo 1.1.8.9—10; ne poseduje vrlinu I.2.1.30—31; bogu smo sliéni ponajvige kad smo prodi8éeni 1.2.3.10—11; sliz- nost s bogom je kao sliénost sa uzorom I.2.7.20—30; od Boga zavisi sve, prema Njemu sve jest, gleda, Zivi i misli, On je wzrok Zivota, uma i biéa 1.6.7.10—13; sve postoji na osnovu Njega 1.6.7.25; sve Sto od boga dolazi dobro je 18.7.5—6; bog nas ne napusta u svojoj 12 Index rerum brizi (Plotin o svojevoljeno} smsti); stavlja_u pokret usu sveta T1417; bog nam je podario vrlimu 11.3.9.17; Bog je, ostajuéi onaj koji jest. stvorio mno- Stvo bogova koji od Njega zavise I1.9.9.37—39; bog o Kome se govori bez istinske vrline samo je ime 11,9.15.39—40; bog nije napustio svet niti ée ga napu- stiti 11.9.16.29—30; nista mu ne nedostaje II.7. 2425; bog je stvorio dan i noé da bi se shvatio broj va I11.7.12.31—32; bog nije ogranigen 1V.3.8.38; bog je poslao dusu Svega u sve da bi ono bilo umno 1V8.3. 18—19; jedinstven i istovetan VI5.1.3—4; svaka njegova delatnost je savrena VI.7.1.46; u svemu Sto pripada Bogu mora biti sadrZano sve VI7.1.48; Bog je u svima i sa svima mada oni to ne znaju VI.9.7.29; Bog Je to Sto je spojeno s Onim VI.98.8—9; BOGOVI /theoi/ bogovi su sreéni i samodovoljni 14.5.16—1 bogovima je sve dobro 1.73.10; kod njih nema za 18.7.5—6; bogovi ée se lako opravdati pred \judima 11,9.9,.22—23; bogovi zauzimaju najvedi deo sveta I11.28.5; sve bozansko stvara onako kako mu je pri rodeno, @ prirodeno mu je da stvara na osnovu vlastitog bivstva Iil.2.14.99—31; bogovi su bestrpni i vee nj 111.56.10—11; sva biéa do Meseca su bogovi 111.5.6.18—19; bogovi su blazeni 111.5.9.38—39; bogovi su uzvigeni i lepi V.8.3.18—19; bogovi koji su na nebu uvek posmatraju V.8.3.27—28; svaki bog je jasan svakom bogu u svojoj unutraSnjosti i u potpunosti V84.5—6; svaki pojedini bog jest svi zajedno V.8.9.16—17; bogovi su svuda prisutni VI5.4.4; bogovima treba prepustiti svemoé VI8.1.3—4; bogovi zive u umu i u teinji uskladenoj s umom VI8.3.25—26; BRIGA /phrontis td phrontidzein, epiméleia/ dobar Sovek brine 0 onom pridodatom 1.4.16. 2324; brigom se pripremamo za posmatranje onog Sto posmatra duSa Svega I1.9.18.30—35; 13ENEADE IVI BROJ /arithmés/ ne postoji broj nepravilnog i neujednagenog kre- tanja_IIL7.9.5—6; pre merenja jeste ono Sto jeste 111 7.9.54; Jedno je nagelo broja 1118.9.4; broj nije prvi V.1.5.6; svaki broj je oblik V.1.5.15—16; svakom broju prethodi jedno V.3.12.10; potiée iz neodredene diade i jednog V.4.2.7—8; bivstveni broj i broj koji se tige Koligine V.5.4.17~18; brojevi po sebi su bivstva VI1.4.24; samo broj je koligina VI.1.4.50; broj je doc- niji od prvih rodova VI.213,7; VI.2.13.9—10; postoj u nekoj meSavini kretanja i mirovanja VI.2.13.23—24; broj nije akcidencija u potpunosti VI.6.5.25—26; prethodi bigima VI6.9.12—-13; broj je ili bivstvo biéa i njegova delotvornost VI6.9.27—28; simo Zivo biée i um jesu broj VI6.9.28—29; biée mora biti broj jer potiée od Jednog VI.6.9.31—33; monadieki broj je slika bivstvenog broja VI6.939; bivstveni broj je onaj Koji sudeluje u nastajanju obliké V16.0.36; u broju se nalazi osnov biéa VI.6.9.38; broj prethodi biéima VI6.10.13; priroda broja nije u odnosu VI6.14.19; istinski brojevi postoje sami po sebi VI.6.14.47—49; broj prethed: svakom Zivom biéu te prethodi i sve opstem zivom biéu VI6.15.9—10; broj se ne nalazi u wmu prvobitno VI6.15.15—16; brojevi postaju pre postajanja biéa VI6.15.25—26; broj, prvi i istinski broj, jest izvor i naéelo postojanja za biéa VIB.15. 5435; brojevi koji sz x necemu drugom jesu to Sto se broji, a i mere su svega jer broje brojeve i ono sto se broji V16.15.38— 41; broj koji broji_nije bivstvo veé Gista koligina VI.6.16.17—18; broj dust je bivstvo, ao Sto su to i due, a broj tela je telo, kao Sto su t V1.6.16.45—463 broj ima granicw VI.6.17.1—2; broj je tamo ograniéen VI.6.18.1; broj koji je tamo jest u pot punosti ono sta je VI.6.18.7; CELINA /t® hélon/ 1 celini postoje dolignost i lepota samo ako je svako na onom mestu na kome treba da bude III.2.17 6465; u Celini postoje mnoge Afrodite koje potiéu iz Afroditine Celine III.5.4.18—20; Celina trazi Dobro i gleda ; Celina je udu’ena IV.4.37 14 Index rerum 1415; ova Celina je oblik i sve sto postoji je oblik V8.7.23; ova Celina je opazajno biée i njeno prividno Postojanje jest sakupljanje/spoj onog. sto pripada opazanju Vi3.10.14—16, BSS Peis CAROLIIA. /gos / okovi %arolije savladuju i okivaju duse nakon 3to su dofle ovde IV3.17.26—27; carolija prirode vue foveka da se bavi onim Sto samo liéi na istinu IV 4.44. 29—30; zaéaran je onaj koji je bez svog znanja voden tamo gde ne Zoli (da ide) [V4.44.31—33; CIN, vid. DELANSE, COVEK /anthropos/ tovek je isto Sto i razumna dua 1.1.7.21—22; spo. soban je da ima savrsen Zivot 14.4.1; ima savrsen 7i- t zato Sto nema samo tulni Zivot veé j razumevanje is 8; usled dodatka onog Sto je fo- Sije Covek mora dg tradi sreéu éitave te celine 14.5 17-19; dobar Sovek okrenuo se u unutrasnjost 1.4.11 8—9; obigan Covek meSavina je dobra i ala 14.16.46; fovek je dvostruk: to ujedinjeno ili on sam, dusa 1.3.9.30—81; postaje iz pojma toveka 113.135—6 svaki Govek dohija ono So je zasluzio 11.99.18 19, sam od sebe i po sopstvenoj prirodi ima svoje delo I1L.1.5.19—20; malazi se izmedu bogova i zveri i na. Binje se ka oba roda I11.28.9—10; fivo biée koje nije najbolje veé se nalazi u sredini 1112.9.20 21; Ijudi sy ali nehotice 112.101; 112.108; i fjudi sun: 111.2.10.18—t9; pojedinaéni Covek nije sve vee jedeo M12.14.16—17; ne moze biti savrien i ne moze postici istinsku vrlinu ukoliko je deo II1.2.14.19; Sovek je ig- ka ako nije dobar i ozbiljan I11.2.15.53—56; za sva- og Postoji odredeno mesto III.2.17.22—23; svaki to. vek je u skladu 5 defovima Svega koji treba da ga prime II1.2.17.60—61; nije samo ono Sto je udinio veé Poseduje jedno drugo slobodno naelo koje nije izvan 15ENEADE IVI providenja 1113.46 aveka svodi se na njegov prethodni zivot II1.3.4.34—35; razborit éovek je suglasan s pojmom svega II1.3.5.49; u Eoveku ono loSije ne nadviaduje ali postoji 111.4.26—7; svi koji su saéuvali toveka u sebi rodiée se ponovo kao Ijudi 114.216; dusa goveka je govek I15.5.14; 1V7.1 24-25; goveku je ljubav u prirodi IV.4.40.9—10; nije neSto jednostavno veé je sklop duse i tela IV.7.1.4—5; odnosi se prema telu kao oblik prema materiji, ili kao prema orudu IV.7.1.23—24; svi ljudi se najpre sluze Sulima i nuzno najpre susreéu ono Sto je opazajno V.9.1.1—3; mode se rastaviti na duiu i telo V.9.3.17; Zovek je razumni Zivot VI.74.33; Covek ovde nije kao ‘onaj tamo VI.79.7; éovek je isto sto i biée Coveka ‘VI8.14.6; bide Coveka nije sluéajno V1.8.14.8; biée toveka je nesto po sebi VI.8.14.9; DELANJE /praksis/ svako delanje je ozbiljan napor ka posmatranju 1118.1.15; i prinudno i voljno delanje nastaje iz teznje ka posmatranju I118.1.16—18; tinjenje je senka posmatranja i pojma I11.8.4.32; injenje je ili slabost posmatranja ili njegov dodatak I11.8.4.40; ne moze postojati pre posmatranja IIT.8.5.20—21; postoji radi posmatranja i radi posmatranog I11.8.6.1; éinovi imaju svrhu u znanju i jesu teznja za znanjem IIL8.7. 45; sve delanje je mesto zaéarano jer kreée se ka onom Sto ga zanosi IV.4.43.18—20; delujuéi dua ipak posmatra V.3.7.30; 7 DELOTVORNOST /enérgeia, to energein/ aktualnost duse je u razumevanju i u njenoj unu- tarnjo} delatnosti 1.5.8.22—23; aktualno biée je ono ujedinjeno 11.5.2.10 11; aktualnost je ono Sto potencijalno biée moze samo od sebe I1.5.2.33—34; aktual- ost imaterijalnog ne povlati za sobom njegovo pod- rugojadenje I116.2.49—50; aktualnost stize svugde i ne nedostaje nigde I118.5.13—14; svaka aktualnost potide iz posmatranja 111.8.5.19—20; aktualno biée je za ono potencijalno uvek istovetno’I11.98.1—2; ono 16 Index rerum Sto je aktualno postoji uvek I1I.98.5; delotvornost je nesto Sto potige iz nekog podmeta 1V.5.6.26; dok tra- Je prethodna delotvornost traje i naredna IV.5. 5152; delotvornost uvek pokazuje moé koja je ski vena IV.8.5.33—34; ono Sto je delotvorno mora biti delotvorno ili u odnosu na nesto drugo ili u odnosu na sebe V.3.10.20—21; jedna delotvornost je delotvornost bivstva a druga potiée iz bivstva svakog pojedinatnog biéa VA.2.27—28; delotvornost svega usmerena je ka Dobru V.6.5.18—19; delotvornost je u onom menom VI.1.16.16; delotvornost je pre poten V1.1.26.2; delotvornost ne potige iz onog sto je poten. cijalno VI.1.26.10; delotvornost ne moze postojati nezavisno od onog sto je delotvorno V1.7.5.4—3; delotvornost i misljenje imaju pre sebe neku drugu prirodu VI.7.40.46—49; prvobitna delotvonost je nesto bez bivstva V18.20.9—10; delotvornost je savrsenija od bivstva VI8.20.24; DEMON /daimon/ pomagaé w ispunjenju onog Sto je duSa izabrala 11.3.15.4—5; demon je druga priroda po redu, posle boga I1I.2.11.7—8; demonom postaje posle smrti onaj Eovek koji je to i ovde IIT.4.3.1; ako je nada @ulna demon nam je razum TIL4.3.5 skladu s razumom demon nam je ono ito je izmad razuma II1.43.6—8; svojim Zivotom biramo nadrede- nog demona IIL.4.3.9—10; du’a tamo bira svog demona i svoj Zivot IIL4.5.1—2; demon je izvtsilac onog Sto je neka duSa izabrala I11.3.5.25; demon ne dopusta ni da sidemo mnogo nize ni da se uspemo iznad njega I14.5.26—28; dobar tovek je sam demon i njemu je bog demon IIL4.6.3—4; kad dode ovde dusa dobija “demona III.4.6.46—47; demoni poseduju trpnje, izmedu nas i bogova su II1.5.6.11—13; demoni su trag svake duse pri njenom postanku u svetu IIL5.6. 24—25; svi demoni poliéu iz duse Svega II1.5.6.30—31 prihvataju vazduina i vatrena tela II1.5.6.37—38; svaki demon je vest da pribavi ono za sta je odreden 111.5.7.26—27; demon koji je u vazduhu siudi se gla som jer on je Zivo biée IV.3.18.23—24; nije bestrpan, usled nerazumnog dela svoje duge 1V.4.42.12—13; de- 17ENEADE I-VI ‘moni nam prethode i jednovrsni su sa Zivotom koji tvori goveka VI.7.6.26—27; demon je prikaza boga koja je zavisna od boga VI-7.6.28—29; DIJALEKTIKA /dialektike/ Poduéavanje u dijalektici sledi matematiku 13.3. 9-10; dijalektika je veStina koja se tie sudtine stvari, rodova i biéa 13.4.2— vetnosti i o vremenu 1.34.6—7; ona je najtistiji deo uma i mudrosti 13. nije istovetna s filosofijom veé je njen vazan deo 1.3.5.9; ne sastoji se iz teorema i pravila veé se bavi stvarima 13.5.11—12; biéa su materija dijalektike 1.3.5.12; ono Gime se bavi shvata kao opazanje Sto ini 1.3.5.21; bez dijalektike i nize {prakticke) vrline postoje nesavrSeno 1.3.6.14—16; DOBRO (t8 agathén/ Put nagore Dobro je ono do gega se treba uzdidi 1.3.1.2—3; jedina syrka £4.16.13; predmet Zelje, ono ka éemu je usmerena Zelja 1.6.7.3—4; za um Dobro je to Sto ga ispunjava 1118118; sve stvari iude ‘za Dobrim VI5.1.12; Dobro je ono za tim se te7i ali nije dobro zato Sto je predmet teinje, veé je predmet teznje zato Sto je dobro VI.7.25.16—18; V1.8.7.3—4; sve Zudi za Njim koji je razligit od svih i nema u sebi niita od ‘onog S10 u njima postoji VI.7.42.13—I4; stbboda i moé trate se radi Dobra Vi8.4.35—36; 0 Njemu ne mote- mo nite reci VI8.8.5—6; priroda Dobra je sama sobom pre svega vredna izbora VIB.13.16-—17; Dobro w sebi i prema sebi prva i najveéa lepota 1.6.7.28—30; 1.6.9.39—40; Ono je Iznad, izvor i nagelo lepog J.5.941—42; nije Dobro usled delotvornosti ili misljenja veé samo sobom 17.1.17—19; iznad bivstva, delotvornosti, uma i miitjenja 1.7.1.19—20; VI8.19.13; VL0.11.42; mera svega i granica 1.8.2.5; nadlepo 1.8.2.8; u Njemu nije 18 Index rerum nifta do Ono samo 1118.11.11; nije Mu potreban um 111.8.11.15—16; ne treba Mu nista niti nesto poseduje 18.11.44; pre uma i pre obilja 1118.11.40; iznad misljenja 11.9.9.12; nije svesno sebe II19.9.12—13; ne ivi veé daje Zivot I11.0.9.17—18; u sredistu je 1VA4.16.23; sve Sto jest jest Ono i nije Ono V.22. ‘2425; nije Mu potrebna lepota V.5.12.32; po istini starije od lepog V.5.12.32; ne poseduje nigta i upravo zato je Dobro V.5.13.8—9; uzrok svega V.5.13.19; iznad svih biéa V.5.13.33; VI8.21.30; iznad uma je i ne smisli V.6.2.2: V.644; V.6.5.10—11; jednostavno i bez- potrebito V.6.4.1; priroda Dobra je uzrok bivstva i uma VI.7.16.27—28; VI.7.32.2; V1.8.18.29—30; osniva ‘oblik prvih oblika, a samo je bez oblika V1.7.17.35—36; mora biti bez oblika da bi moglo uobligavati VI.7.17- 40—41; nedeljivo V1.7.18.39—40; iznad Dobra se ne tole igi VI7.22.20; samodostatno VE7.23.7; bezgra- VI.7.32.2; najmoénije, niSta se ne moze upore- itis Njim V£7.32.19—20; spojilo se s ustrojsivem uma i due 1V.7.35.36—37; nije nigde, ne kreée se, ne divi veé je izvor Zivota VI7.35.42—43; savréeno je i pre misljenja i ne dovrsava se pomocu mifljenja ‘VI7.37.9—10; dovoljno sebi, nigta Mu nije potrebno }0; ne mozemo Mu predicirati nigta V1.7.38.1; poseduje uvid u samo sebe VI.7.38.25—26; miruje uw svojoj uzvisenosti VI.7.39.27—28; uzviSenije od mis Ajenja V1.7.39.32—33; osamljeno je u sebi V1.7.40.28; u Njemu nema misljenja VI7.40.35; ne opada sebe YLTAL9; u Njemu nema nigega VI.741.27; dovoljno sebi VI7.41.28; iznad lepote VI.7.42.13—14; ne poseduje priroden nagin delotvornosti_VI8.7.50; stvara samo sebe, stvara se iz sebe samog VI8.7.53—54; nije ssluéajno takvo VI8.9.14; VI8,9.37; neodredeno VIB, 9.42; takvo je jer je tako najbolje VI.8.10.26; nista Mu nije akcidencija VI8.11.10; nije u prostoru VI.8.11.28; ne pripada Mu ni forma éak i ako je umstvena VI8.11_ 31-32; ostavijeno Mu je da viada sobom VI8.12, 16—17; VI8.13.10—11; u Njemu ne postoji delotvor_ nost VI8.12.26—27; jest takvo kakvo je htelo da bude VI8.13.8—9; V18.13.58—59; s Njegovim >bivstvom< zdruzeno je Njegovo htenje da bude takvo V18.13, 27-28; priroda Dobra jest Njegova volja V18.13.38; Ono je predmet |jubavi i ljubav VI8.15.1; svuda je i nije nigde VI8.16.1—2; ime najviti polozaj V18.16. 19ENEADE I-VI 89; kreée se ka unutrainjosti sebe samog jer voit sebe, taj tisti sjaj VI.8.16.12—18; vlastite deio VIS. 16.17; Njegova delotvornost je negto vetno VI8.16.32; delotvornost koja nadilazi am, mudrost i Zivot VI8. 16.36—37; nepodeljen, jedinstveni pojam koji je sve, Jedinstvent broj, jedinsivo koje je vece od tog Sto je postalo VI.8.17.21—23; ne dobija avoje bide od neteg drugog VI8.17.24—25; obuhvata sve i mera je svega VI8.183: samo od sebe je to Sto jest VI8.19.4; sam proizvodi sebe VI.8.20.21; jest to Sto jest i pre veéno- sti VI.8.20.25; prvo po vlasti i po moéi VI8.20.31—32; u celini samostalno u samom sebi VI.8.20.34; sve je volja VI.8.21.14; nije neSto, pre svega odredenog VI. 93.3738: amorfno V1.9.3.39; nije na razini onog Sto misli veé je na razini misli VI.9.6.52—53; Dobro i drugo, stvaranje daje mirujuéi u sebi i ne prima nista u sebe 1.6.7. 26; ne gleda ka nevemu drugom nili tei za netim drugim 17.1.14—15; od Njega zavisi_ sve, a Ono ne zavisi ni od Sega 1.7.1.21 trag sebe II18.11.22; iz Njega dobijaju biée isti biéa, sve do duse 1 ivota VI.5.12.35—36; Ono je na- Belo i iz Njega dolazi dobro koje je u umu VIL7.15. 1415; uzrok koji omoguéava miSljenje VI.7.16.30; stvorilo je um, Zivot, due i sve ostalo Sto udestvuje u pojmu, umu ili u Zivotu VI.7.23.19—-20; podstaklo je duiu na ljubav VI7.31.18; rodilo je bivstvo VI.7.32.2; roditelj i otac uma VI.7.29.28; VI8.18.29—30; iz Nje~ ga potige svaka umna forma VI7.32.9—19; moé koja stvara lepotu VI.7.92.31—32; sjaj koji doenije rada sve, sjaj koji je rodio um VI.7.30.22—24; éini mi8lje- nje nevim uzvigenim VI.7.37.6—7; gospodari svime sto je vredno VI8.7.6; nema potrebe 2a kretanjem ka ne %emu drugom VI8.7.45; naéelo koje svemu ostalom daje oblik, granicu i formu VI.8.10.7—8; naéelo sva: kog pojma, reda i granice VI8.10.11—12; naznost i zakon za sve ostalo VI8.10.34—35; otac pojma, wzro ka j bivstva koje uzrokuje VI8.14.38—39; koren pojma i razuma VI8.15.35—36; pralik umne moéi koja kruzi oko Njega VI8.18.26—27; moé koja stvara um i biée VI.8.18.20—30; uzrok uzroka, najvisi uzrok, istinitije od uma poseduje u sebi sve umne uzroke VIB. 20 Index rerum 18.3840; Njegovo stvaranje je bezuslovno i slabod- no VI.8.20.6; Ono je naddobro i nije dobro za sebe veé za sve ostalo VI.9.6.40—41; iznad bivstva VI9.11.42; DRUGOST /heterdtes/ tamosnja drugost je veéna 11.4.5.28—29; ona i prvo kretanje jesu osnov umstvene materije I14.5.29—30; um traje‘u drugosti IV.3.5.7—8; prvobitna drugost je izvor zla koje su duSe poéinile V.1.1.3—4; ne bi bilo mifljenja da nema drugosti V.1.4.33—34; drugost je tu da bi um bio i ono Sto misli i predmet misljenja V.14.37—38; drugost proizvodi nejednakost kolitina, i po broju i po veli¢ini VI.2.21.21—22; biée je mno’tve. no na osnovu drugosti, a ne prostora VI4.4.24—25; drugost je tamo gde su um i bivstvo VI.7.39.3; drugost omoguéava umu da bude sve i da posmatra sve VI.7. 30.6—7; DUSA /psykhé/ Dua, um i Dobro uéestvovanjem u obliku sligna je onom sto je bez oblika 1.2.2.21—22; ima takvu prirodu kakvu ima zato Sto je usmerena ka boljem bivstvu 1.6.2.7—9; postaje lep8a kad je dovedena do uma 1.6.6.16—t7; postaje nesto dobro kad postane slitna Bogu 1.6.6.19—20; ne mote videti lepo a da nije lepa [.6.9.31—32; preko uma usmerena je ka Dobru 1.7.2.1—2; vrlinom se veé sada odvaja [.7.8.20—21; ple’e oko uma, gleda ga, i kroz njega gleda Boga 1.8.2.23—25; onome Sto gini sledi sud 11.38.84; du’a Zoveka moze postati bog ukoliko je um vodi I1.9.9.50—51; duga, zavolevSi Ura. na, rada Erota I11.5.2.34—35; svaka dufa teZi ka Do- bru II15.3.34—36; pre nego ito dosegne Debro samo sluti da neSto postoji_II1.5.7.7—8; a odnosu. prema umu ona je materija I11.9.5.3; potiée odande, i nalazi se ovde IV.1.1.2; tamo je bez razlika i nedeljiva IV.1.1 8-9; ne dolaze ovde ni hotimigno ni poslate IV.3.13. 17; potiéu iz umstvenog sveta IV.3.15.1; ukoliko teZi za onim Sto je gore dua zaboravlja sve vige 1V.3.32.13; 21ENEADE I-VI posmatra umstveno bivstvo IV.4.1.3; kad je tamo mora se sjediniti s umom IV.4.2.26—27; ne propada sj dinjujuéi se s umom IV.4.2.29; posredstvom uma gleda Dobro IV.44.1; tezi za tim Imad biéa IV.4.16. 2627; srodna je bozanskoj prirodi i vetnosti IV.7. 10.1-—2; dusi biée daje razumevanje oblika IV.7.12. 8-10; duiu svakog od nas bog je poslao da bi sve bilo savrseno IV.8.1.47—48; due su zajedno, u istom predelu IV.8.4.9; kad ne gleda ka umstvenom duéa postaje deo, usamljuje se i slabi 1V.84.14—15; slika uma V.1.3.7; V.1.6.46—47; V.38.54; pojam uma i njegova delotvornost V.1.6.45; kad misli postaje bogolika i umolika V.3.8.48—49; svetlost koja potie od uma i okruzuje ga V.3.9.15—16; u umu je V.5.931; trag uma V.8.13.13—14; ona koja je usmerena ka onom gore jest um VI.2.22.30; nakon Sto su odaslate iz uma due Golaze u razligite vrste Zivih biéa VI43.5—6; potige iz Bozanskog VI4.15.19; podrazava um VI.6.7.5; odan de dobija moé Zivota VI.7.31.2—3; uvek tradi ono sto je formiralo oblik VI.733.15—16; u ljubavi prema Dobru odstranjuje svaku formu VI.7.34.3—4; sima treba da primi ono Sto je simo VI.7.34.7—8; Zelela bi da bude samo s Dobrim VI.7.34.37; kad ugleda Dobro odmah odbacuje sve VI.7.35.7; slobodna je kad pomo- éu uma tezi ka Dobru VIS. njeno naéelo i svtha jest ispunjenost Bogom VI.9.9.27—28; zadobija neki drugi Zivot onda kad Mu prilazi, kad Mu je veé prila VI.9.9.48—49; Dua kao bivstvo istovetna je sa svojim bivstvom, oblik je 1.1.1.6— 114.19; 11.12.7; neito jedno i jednastavno, poseduje kretanje koje nije kretanje tela veé njen Zivot 1.1.13. 4—5; delotvornost duse je za nju njeno prirodno dobro 1.7.14—5; duSi koja je saguvala svoju istotu sve je dobro 1.7.3.11; nije po sebi zlo, niti je zlo uopste 18.4.5—6; ima iivot na osnovu viastitog pojma, do- brolika je posto ima neko dobro kao trag uma 1.8.11. 15—17; u bivstvu_je dobro, a zlo je neka njena akcidencija 18.12.5—7; ima mnogo moéi 18.14.34; svuda u celini i nepodeljena I1.2.1.39—41; distoj dusi zvezde ne nanose zlo 113.939; formiraju je um i pojam IL4. 34—5; mada je oblik'u odnosu prema negemu dru- 22 Index rerum gom mote biti materija 11.5.3.14; jedinstvena je u mnogim mo¢ima II.9.2.6; uvek je obasjana i nepre: stano poseduje svetlost 11.9.3.1; rod duse je treéi 1.9. 6.35; priroda duse miruje tamo gde je od poéetka hte- la da bude 11.9.7.32; pokreée je ili ono Sto ona hoée ili ono Sto Zeli IIT.1.1.22—23; duse su delovi sveopiteg pojma II1.2.12.10; nisu jednake i zato dobijaju i ne- jednaka mesta II1.2.17.78—29; dusa je mnogo toga, %ak sve 11L2-4.21; u nagoj dudi se naiazi svet 1113.6. 2224; due koje su izvan opazajnog sveta prevazisle su prirodu demona i svu sudbinu postajanja II13.6. 30-82; dua je bivsivo koje je postalo iz delotvorno sti koja mu prethodi i iz bivstva biéa 111.5.3.3—4; svaka dua teZi za onim Sto odgovara njenoj prirodi 11.54.78; majka Ijubavi 1115.4.21—22; dista dusa rada boga i njen Erot je bog II1.5.6.26—27; bestrpna Je 111.6.5.2; 111.6.5.8; po svojoj prirodi nije slika IIL6. 15.17; ima oblike biéa, i sima je oblik I1I.6.18.24—25; pojam I11.8.6.10; 111.8.6.25; poseduje podeljenu delotvornost u podeljenoj prirodi III.9.1.36—37; duga je kao vid I11.9.5.1; priroda duge je umstvena i ona uée- stvuje u bozanskom IV.2.1.5; nedeljiva IV.2.1.18; bivstvo koje je uvek isto IV.2.1.23—24; nema veliginu 1V.2.1.69—720; i jedno i mnostvo IV.2.2.40; IV.2.2.45; 1V.2.2.53; i ovde nije samo deljiva IV.1.1.18; sve due su jednake i celovite IV.3.2.44; nae duse Guvaju isto vetnost i razlititost 1V.3.5.13—14; sve due su sve 1V.3.8.13; dua po svom polozaju luta 1V.3.12.35; razlikuju se’po telima, usudima, odgoju IV.3.15.7—9; du- Se koje su u vazduhu veé govore i diva biéa su IV.3. 18.2324; duSe koje ne pripadaju telu nalaze se tamo gde je bivstvo, biée i ono bozansko, u bogu IV.3.24 23-25; dobra dua je zaboravna IV.3.32.17—18; du- Se nisu u vremenu veé su u vremenu neke njihove trpnje i dela 1V.4.15.16—-17; nuino joj pripada Zivot 1V.7.2.5—6; saosetljiva je u odnosu na sebe 1V.73.5 yetna je i nepromenjiva, kao geometrijski predmeti 1V.78.42—43; zbiljsko bivstvo IV.78'.46; prvobitno poseduje Zivot TV.7.9.11; nema obligje, boju, nedodir- Yjiva je 1V.7.10.3; jedna je i jednostayna, priroda u divljenju 1V.7.12.13—14; besmrina IV.7.14.3; priroda due je dvostruka; umstvena i opaiajna IV'8.7.1—2; dua je dua usled oblika IV.9.4.14—15; treba joj pripisati samo umne delatnosti V.1.3.18; duSa je broj 23ENEADE I-VI V.1.59; i naa dua je neSto bozansko V.1.10.11; nije nigde veé je u onom sto nije nigde V.2.2.20—21; nije u prostoru V.3.9.17; ima steéeni um V.6.4.16; u svetu je V.94.14; sve dude imaju Zelju da se sjedine zadria- Vajuéi vlastita bivstva VI2.11.24; priroda du’e je u umstvenom VI.3.1.23; delovi duge su brojéano istovetni VI-4.1.25—26; svuda je cela i nedeljiva VI44.33— —34; nema masu VI4.521—22; cela u sebi samoj a pokazuje se u mnoStvu VI4.12.32; du’a je nesto jedinstveno i nesto bezgraniéno i jest sve zajedno V1.4. 14.35; na kraju umstvenog predela VI4.16.18—19; pojedinagna duSa koja je u potpunosti odvojena nije viSe pojedinaéna VI.4.16.32—33; due se nalaze u sve- opstem Zivom biéu VI6.17.38; vise je oblik od materije VI.7.33.35; duSa i biée duSe su istovetni VI8.14. 45; svaka duSa je neka Afrodita VI.9.9.31; priroda duse’ne moze doéi u potpuno nebiée VI-9.11.36; ‘Moé i sudbina duse duSa od oblika zadobija vast nad zivim biéem 11. 7.15—16; sve Sega se dodirne i Sime zavlada fini tepim 16.6.31—32; uzrok je nepropadijivosti I1.1.2.23—24; ima u sebi plodne pojmove i zna ono Sto sledi iz nje- nih dela 11.3.16.19—21; stvara na osnovu oblika 11.3. 17.13—14; stvara kao priroda, a ne kao umetnost IL. 12.17; bolja du’a vada u veéoj meri II1.18.14—15; nisu dogle u svet zato ito je on postojao odranije, veé pre sveta pripadaju svetu i brinu se o njemu III.2.7. 24—25; ovde duSa glumi II].2.17.33—34; ulazi u druge Zivotinje 111.3.4.41; rada u pokretu i opazanje i prirodu III.4.1.2—3; ima u sebi delatnosti i pojmove koji su suprotni I11.6.15.22—23; dua koja posmatra stvara ono Sto je posle nje I11.8.5.27—28; sve sadriava i svime upravlja, sve zajedno obuhvata i mudro vodi 1V.2.243—45; u sebi potencijalno poseduje moé da ureduje na osnovu pojmova IV.3.10.10—11; sve duse osvetljavaju nebo i daju mu najveéi i prvi deo sebe 1V.3.178—9; druga dua vodi foveka gde god da je on 1V.3.27.15—16; duSa je moé 1V.6.3.70—71; dua koja je pala zarobljena je i u okovima je IV8.4.25—26: svaka duSa je stvorila sva Ziva biéa V.1.2.1—2; ne stvara mirujuéi veé je pokrenuta rodila sliku V.2.1.18—19; duSa koja nije osvetljena ne vidi boga V.3.17.32—33; 24 Index rerum nije u svetu veé je svet u njoj V.5.9.29—30; svaka du- $a poseduje sve one pojmove koje poseduje svet V.7.1. 9-10; sadrii sve V.7.3.21—22; nigemu ne nedostaje V15.9.15; ljubi zato Sto po prirodi poseduje ljubav i Heli da se ujedini s Bogom VI9.9.34—35; Duia i telo nalazi se u telu 1.1.3.1; sluzi se telom kao orudem 1.1.3.3; nije prinudena da primi trpnje tela 1.1.3.4; ala je kad je pomeSana s telom i kad s njim zajednigki trpi 123.1213; ruinoéa joj prilasi pridodavanjem tudeg 1.6.5.45—46; ruina je usled spoja, mesanja i priklanjanja telu i materiji 1.6.5.48—50; nerazumna dua prima 2lo, bezmernost 1848—9; 2a duiu nije boljitak zajednica s telom II.9.7.3—4; slobodna je kad je bez tela, i izvan je svetske uzroénosti IIT.1.8.9—10; ‘duse menjaju tela i postaju fas u ovom %as u onom obliku I11.2.4.8—9; u zavisnosti od svog Zivota dolaze u telo Sunca ili neke druge zvezde 111.36.19—21; u svim trpnjama duia ostaje nepromenjena u osnovu i bivstvu ILI.6.3.30—52; u duSama nastaje saznanje samo snagnijih promena III.6.19.13—14; nije u telu veé Je telo u njoj 111.9.3.3; nije primarno deljiva kao tela, ali ipak postaje deljiva u telima IV.2.1.33—34; IV.34. 1213; duse se medusobno razlikuju nezavisno od tela 1V.3.8.7—8; daje telu pojam koji je slika vnog koji ona ima IV.3.10.39; nije telo 1V.320.14; nije u telu kao u nekoj posudi IV.3.20.15; Gitava oseéa trpnju mada sama ne trpi IV.4.19.12—13; bez tela u potpunosti je u umstvenom IV.5.1.5—6; viada felom, gospodari njime i esto se bori protiv njega 1V.78" 12—13; ne pripada sva telu, veé ima neSto Sto je izvan tela IV 7.13.13; pripada negemu razligitom od sebe V.3.6.3—4; podlozna trpnji V.9.412; poslednja delotvornost duse veé je u dodiru s materijom VI.2.22. 31; postoji pre nego Sto se telo na’lo u nekom delu Svega VI4.1.6—7; po akcidenciji je satrpna s telom V143.19—20; nedeljiva je u telima, tela se nalaze u njoj VI-4.4.27—30; svako telo ima viastitu duu, iako je duda ista VI4.14.1—2; bliska telu VI4.16.19; vise ‘od tela poseduje jedinstvo, u srazmeri biéem VI.9.1.28—30; 25ENEADE I-VI DUSA SVETA /psykhé «4 késmu/ Poreklo i prireda u Ijubavi grli Boga kruzeéi oko Njega 11.2.2.13—14; drugoj du’i koja je izvan tela pripada kretanje ka ‘onom gore 11.3.9.24—25; dua Svega posmatra najbo- Ija biga, uvek tezi ka Bogu 11.3.18.9—10; dua sveta udestvuje u bogu daleko vide (nego naSa) 11.9.16.31; nema ni opaianje ni samoopazanje I11.3.4.8—11; odvojena supstancija i bivstvo koje nema udela u materiji, bog a ne demon III.5.2.23—27; prati Krona, odnosno Kronovog oca Urana III.5.2.34—35; dua Celine ima celokupnu Ijubav, a pojedinaéne duse svoju viastitu 111.5.4.9—10; nije odvojena ni od jednog dela ovog sveta III.7.13.47—48; mimnija je od prirode time Sto potpunije poseduje nego ona IIT.8.6.31—32; nigde nije postala niti doSla 111.9.3.1; uvek je gore 1119.3. 5—6; nije duia netega posto je bivstvo 1V.3.28—9; uvek je iznad, ne silazi niti se okreée od tog Sto je ovde 1V.3.4.21—23: jedinstveni pojam uma 1V.3.5.17; tumaé izmedu uma i ovog Sunca 1V.3.11.19—20; uredena je na osnovu oblika koji potive odande 1V.3.12.32—33; jedinstvena je i njen zadatak je jedan IVA.10.15; zauvek je primila biéa i prima ih IV.4.13.17—18; u njoj ni8ta nije proslo veé su svi pojmovi istovremeni 1V.4. 16.5—6; celina duge je svuda IV.7.5.36—37; ranija od prirode IV.7.8".22; zauzima sredignji polozaj medu bigima 1V.8.7.5—6; pojam uma, njegova delotvor~ ‘ot koji on odadilje u postojanje neveg drugog ;8—9; pomoéu onog svog dela koji je v odnosu prema telu ureduje celinu sveta IV.8.8.13—14; pojam, jezgro pojmova V1.2.5.12; jedna VI-2.11.11; bezgranié- nna jer sadrZi sve zajedno, svaki Zivot, svaku duu, sva- Ai um VI4.14.6—7; sveopiti pojam VL7.7.10; Odnos prema pojedinaznim duama obasjava onu koja je posle aje i formira je 1.3.17. 16; sve du’e su jedna III.7.13.67; druge du’e imaju to-odakle i to-u-Sta II1.9.3.4—5; naSe due su deo duse Svega 1V.3.1.25—26; naga duSa je delotvornost duse Koja joj prethodi IV.5.7.50; i naia duSa i dua Svega 26 Index rerum su naéelo kretanja IV.7.12.4; sve dude potigu iz duse Svega 1V.9.1.10—11; mnostvo dua potiée iz jedinstve- ne 1V.9.4.7—8; duSa Svega je razlitita od drugih VIA. sve dude su jedna, i to tako da su neka bez- graniéna VI5.9.12—13; Stvaranje najmoéniji uzrok u opazajnom svetu IL1.2. sve drii zajedno I1.1.4.18; upravlja bez napora i Stete 11.14.3132; stvara sve posto ima prirodu naéela II. 3.8.2; na osnovu razuma upravija ovim Svim II.3.13. 3—4; ne gubi perje da bi stvorila svet I1.9.4.1—2; stv: Ta na osnovu onog sto je tamo videla I1.9.4.9; viadalac ovog Svega, bolja od svih demona I1.9.9.30—32; svojom moéi tini da telo uéestvuje u lepoti 11:9.17.19—; istinski sveopsti uzrok IIT.1.8.5; osvetljava nebo odvojena I1L5.3.22—23; stvorila je opazajni svet na osnovu oponaganja onog poretka III.7.11.27—28; najpre je uvremenila sebe stvoriv8i vreme namesto vetnosti Til. 7.11.30; prva je dosla u vreme, rodila ga, i poseduje ga zajedno sa svojom delatnoSéu I11.7.13.45—47; stvara kao umetnost koja kad je potpuna stvara drugu umetnost I11.8.5.6—7; stvara svuda I11.8.5.31; brine za sve neduSevno IV.3.1.25—26; ne stvara na osnovu ste- Gene misli, odluke ili ispitivanja 1V.3.10.14--15; na osnovu moti bivstva gospodarica je teld u postajanju 1V.3.10.20; sve Sto nije Zivo ini Zivim IV3.1037; ne zapotinje od onog Sto je poslednje veé od onog Sto je prvo IV.4.10.23—24; prozima celinu i netelesna je IV. 784.21-~99; Judi da ureduje na osnovu onog Sto je u umu_videla 1V.7.13.6; veéno upravija nebom IV8.2 31 veéno je uz ona biéa i svojom mirnom moti ureduje ovo Sve IV prisutna je u svakom delu Svega, nepodeljena VI4.12.22—23; sve dovodi u neko jedinstvo time Sto stvara VI9.1.17—18; DVOISTVO /dyés, d¥o/ drugo je po redu i potige iz Jednog V.1.5.7; neo- granigeno je samo po sebi V.1.5.8; um je dvojstvo VI. 7.398: 27ENBADE I-VI ELEMENT /stoikheion/ clementi se ne troge veé traj ju elementi koji su na Zemlji 11.1.5.1—2; svaki od njih sadrdi sve ostale 11.1.6.20—21; svaki je neSto sam po sebi i ima osoben sastav II.1.6.27—29; svaki dobija neSto od svakog I1.1.7.11—15; sastavljeni su iz materije i oblika 11-4.6.14—15; bez materije ne bi imali masu i veliginu 11.4.6.15—16; meSanje elemenata daje samo primarne kakvoée II.9.5.19—20; svi elementi, osim zemlje, sjedinjavaju se kad su podeljeni IIT.6.6. 55—58; prvobitne kakvoée elemenata su hladno, toplo, suvo i viazno IV.4.31.34-—36; FIBOSOFIJA /philosophia/ odvaja duiu od tela I.1.8.17—18; prouzrotuje okret i nigeg dela due 1.1.3.23—26; filosof je po prirodi takav da se s lakogom uspinje do Dobra 1.3.1.9; filosof je po prirodi okrilaéen, pripravan, i nije mu potrebno odvajanje 13.3.1—2; dijalektika je vazan deo filosofije koja ima i druge delove 13.6.1—7; Gini dusu bes- trpnom III.6.5.1; zadatak filosofije (u odnosu na astro- logiju) jest ispitivanje opravdanosti optuzbi koje se itu nebeskih bogova IV.4.30.24—26; do umstvenog sveta moze do¢i onaj koji je od potetka zaista filosofski disponiran V.9.2.1—3; potpuno oslobada dusu od tela VI4.16.41; FORMA /morphé/ forma oblika jest ono osobeno, razlika prema dru, gim I14.44—5; forma je ovde slika 11.4.5.18; istinska forma je tamo 11.45.19; forma je aktualnost po kojoj neSto postoji aktualno IT.5.1.28—30; telesne forme nalaze se u telima kao u materiji V.9.213—14; forma je samo to Sto je u nevemu drugom VI.7.32.37; forma je trag tog Sto je amorfno VI.7.33.30; 28 Index rerum GREH /hamartia/ greh je nehotigan I11.2.10.7; Ijudi greSe zato Sto su oni ti koji delaju II1.2.10.9—10; greh je u odgovorno- sti duSe za silazak, i u tome Sto je du’a ovde potinila zlo 1V.8.5.16—18; HARMONIJA /harmonia/ skrivene glasovne harmonije uéinile su da duSa dode do shvatanja lepog 1.6.3.28—30; deli se na delove koji nisu jednaki, svi zvuci su nejednaki a onaj jedan Koji nastaje iz svih jest savréen — harmonija sveta vodenog providenjem II1.2.17.72—74; pre sklada delova duSe mora postojati vrlina svakog pojedinog dela 111.6.2.18—19; harmonija ne trpi veé trpe Zice I11.6.4. 49-51; u Svemu postoji jedinstvena harmonija iako se ono sastoji iz suprotnosti IV.4.41.7—8; opazajna harmonija se prima preko @ula i uskladuje se sa ta- mosnjom VI.7.6.3; HTENJE /bilesis, thélesis/ ne moie se hteti prisustvo negeg nuznog 14.6.19; htenje (dobrog goveka) okrenuto je u unutrainjost 14.10.16—17; volja boga moze da pridodaje isti oblik éas_jednoj Sas drugoj stvari I1.1.1.7—9; volja uma je misljenje V18.6.36; volja podrazava ono Sto je u skladu s umom VI8.6.37—38; volja Zeli Dobro VI-8.6.38— —39; Njegovo htenje i On jesu jedno VI8.13.7— volja koja se odnosi na ono najbolje nije nasumigna VIB.16.23—24; Njegova volja nije nerazumna niti je nasumce usmerena VI8.18.42; Njegova volja je u Nje- govom bivstvu VI.8.21.12—13 IDESA /idén/ ideje jesu lepota sama 1.6.9.35—36; usled njih koje su pored uma i bivstva lepo je sve (Sto je lepo) 1.6.9. 36—37; postoji mnoStvo ideja, no u njima postoji i 29ENEADE I-VI neSto zajednitko, umstvena materija I14.4.3—4; one su postale time Sto imaju osnov a nepostale jer nemaju osnov u vremenu I14.5.25—28; ideja je um i biée V.18.8—9; svaka pojedinatna ideja je um V.983; ideja miruje i ona je granica uma VI.28.23—24; ne vidi se u materiji kao na povrsini vode VI.5.8.16—17; ideja ne protima materiju niti prolazi kroz nju veé miruje u sebi VI.5.8.21—22; V.5.8.32; nije materiji dala nista svoje vlastito buduéi da se ne moze raspriiti VI.5,8.35—36; svojim jedinstvom formira ono sto nije Jedno V1.5.8.37; nije jedno veé je broj VI.9.2.27; sve- opsta ideja je broj, ona je jedno kao Sto je svet nesto jedno VI.9.2.28— 2 ISPITIVANSE, vid. ISTRAZIVANJE ISTINA /alétheia/ medu prvim biéima je I11.7.4.7—8; nije suglasnost s negim drugim veé pripada onom pojedinaénom biéu ja je istina 11.7.4.11—12; tamo je, u biéu T1L9.1 9-10; potive iz Dobra IV.7.10.36; ne pripada negemu Sto se razlikuje od biéa V.3.6.25; ne moie biti drugde do u umu V5.1.67; V.5.2.11; zbiljska istina ne uskladuje se s negim drugim veé sa samom sobom, te ne govori nesto drugo pored sebe same, veé ono Sto go- Yori to i jest. a ono Sto jest to i govori V.5.2.18—2 Toditeljka i hrana bogova V8.4.1—2; ISTRAZIVANSE /td skopeisthai, episkepsis, dzétesis/ istrazivati maéi ne-jo¥ imati 111.8.3.16; duSa istra auje usted nedostatka i da bi potpuno razumela Sta poseduje 111.8.6.28—29; dua teZi da prouti ono sto je posmatrala, zato sto ne poseduje na savrsen nadin 111.8.6.82—34; svako istraivanje ide ka navelu i u nje mu se zaustavlja VI8.11.4—5; sve ispitivanje se od nosi na Stastvo, ili na kakvocu ili na to-zasto, ili na bie VI8.11.5—7: 30 Index rerum JEDNO /t5 hén/ Jedno u sebi bez oblika 1.2.2.2; V.5.6.4—5; VLO3.44; u Nje- mu nema bezgranignosti veé je Ono stvara 11.4.15.20; isto je Sto i Dobro I1.9.1.5—7} prvo je zato Sto je naj. Jednostavnije i samodovoljno 11.9.1.8—9; nista nije iznad Njega 11.9.1.12; nagefo proizlazenja, naéelo Zivota, naéelo uma i svega III.8.9.38—39; jednostavnije od uma IIL8.9.44; moé svega TI.8.10.1; V.1.7.9—10; V3, 16.23; V.3.15.33; V.4.2.38; VI.9.436—37; Ono je Je natelo 111.8.10.28—29; nigta Mu ne mote biti odredba I11.8.10.29—30; ne misli 1119.74; V6.2.2; V.6.2.16; ne treba da postoji samo Jedno IV. 8.6.1; pre dvojsiva V.1.5.6—7; vetno je okrenuto ka sebi samom V.1.6.18—19; samo jedno V.17. 20; nije ‘od toga Sto je umu V.1.7.21—22; sve je i nije niSta od svega V.2.1.1; u potpunosti miruje zato Ho Je samo i osamljeno V.3.10.17; vetno ostaje Jedno premda postaje sve V.3.11.13—i4; pre svega V. nije ni dobro ako je dobro nesto od svega V. —24; Ono je u potpunosti Jedno V.3.15.23; nije pojam V.3.16.17; zadovoljno je svojim zivotom V.3.16,26—2 vige je od Zivota i uma V.3.16.38; V.4.242—43; On je svellost V.3.17.29— 30; najsavrsenije od svega, i prvobitna moé V.4.1.24—25; iznad bivstva VA2.38; VIG, 13.51; kralj istine V.5.9.18: mera V.5.4.13; iznad biéa V.5.6.11; VI.29.31; VI6.5.37; »jedno« je samo negacija mnodtva V.5.6.26; nije ni u gemu V.5.8.18; i jest i nije svuda V.5.9.13; nije ni u demu te nije nigde V: 9.33; samo po sebi isto, ni sa tim pomesano V.5.10.3; neogranigena moé V.5.10.21—22; nema oblitje i formu V.5.114—5; savrieno je pre miiljenja po svojoj biti V.6.213—14; mora postojati samo V.6.3.10; vise je i od samoopazanja i od mifljenja u celini V.6.54—5; ne spoznaje sebe jer nema Sta da shvati u sebi V.6.6.31— —82; nije rod VI.2.3.7—8; VI.2.9.10; nije broj VI. 10.1419; Ono je i to-od-tega i to-ka-temu VI2.11, 25—26; navelo biéa VL jednostayno, odvojeno svojim bivstvom VI.6.11.19—20; ne mote bili sve, nije biée jer i ono je sve VI.9.2.44—47; priroda Jednog ni- Je ni kakvoéa, ni koligina, ni um,'ni du’a, Ono je sa- 8. 31BNEADE I-VI mo po sebi, jedino tog oblika i te vrste VI.9.340—4: veée od svega po moéi VI.9.6.7—8; On je vie nego bog VI.9.6.14; postoji sam za sebe bez ikakvih akcidencija VI.9.6.15—16; Jedno i drugo rasipa se doseZuéi do svega i sve obuhvata zajedno jedinstvenim uredenjem II1.3.1.20—21; naéelo broja i dvojstva 1118.94; ono iz éega potive i um i to umstveno s njime II18.9.12—13; nema mesta na kome nije 111.8.9.24; 111.9.4.1—2; formira um V.15.17; nije biée veé njegov roditelj V.2.1.6—7; nije pozelelo da um postane V.3.12.28; miruje na vrhu umstvenog i kraljuje V.3.12.41—42; iad svega i iznad najuzvi’enijeg uma V.3.13.2—3; sve Sto nije jedno pomocu Njega éuva svoje jedinstvo i jest ono sto jest V.3.15.11—12; stvara bivstvo i samodostatnost V.3.17.12—13; sadréi sve V.5.9.26; wzrok umnog i mudrog ¥ivota, uzrok uma, ivota, bivstva i biéa V.5.10.12 13; kolika je udalje- nost u odnosu na Jedno, folika je iu odnosu na biée VI.2.5.6—T; nije daleko ni od &ega i opet daleko je od svega, prisutno je i nije prisutno VI.9.4.24—25: spo- maje’se na osnovy Njegovog poroda, bivstva VI.9.5.34; dovodi um do bivstva VI.94.34; nije u drugom niti u negemu deljivom V1.9.6.6; uzrok svemu ostalom V1.9. 6.27; iz Njega se izliva Zivot, um, biée, Ono je uzrok dobra i koren due VI.9.9.1—4; KAKVOCA /poiétes, td poién/ 7 kakvoéa je to po gemu se drugo naziva nekakvima 1.8.10.6—7; akeidencija i postoji u drugom 1.8.10.7 8; sama je bez kakvote 18.10.11; pojam 11.48.29; tamoinje kakvoée su razlike bivstva koje se titu bivstva ili biéa 11.6.1.13—14; ovdainje kakvoce su ili razlike bivstva ili su samo kakvoée I1.6.1.16—18; bivstvena kakvoéa i kakvoéa koja nije razlika bivstva 11.6.1.24— —29; kakvoéa je ono Sto je izvan titavog bivstva IL6. 2.23; ona je neko stanje u bivstvima koja veé postoje 11.6.2.30—31; tamo8nje kakvoée su delotvornosti IL6. 8.3; kakvoéa je ono akcidentalno Sto nije delatnost i oblik bivstva koji daje obligja 11.6.3.20—21; nekakvo 32 Je ono Sto je nije oblik drugoga veé je uvek akcidencija Tt ; kakvoéa ne propada I1.7.1.38—39; netelesna Il 7.2.29; kakvoée se ne meSaju kao kakvoce ve osobene kakvoée IL.7.2.38. &u jedna na drugu, a ponajvise to dine suprotne 111.6. 9.2426; mote istovremeno postojati cela u mnogim razdvojenim delovima IV.2.1.38—39; kakvoée su iste na mnogim mestima IV.2.1.47—48; razlikuje se od koligine i od tela IV.7.8'15—16; neka moé koja bivstvima pridodaje to da budu nekakva, i koja dolazi poste ajih VI.1.10.20—21; u pravom smislu jest pojam i forma VI.1.10.24—26; forme i osobenosti, forme i obii- ci koji su u bivstvu i posle bivstva VI.1.10.51—52; neka osobenost koja nije bivstvena VI.1.10.55; postoji u bivstvu VI.1.15.4; docnija je i nastaje poste bivstva VI.2.14.2; ono Sto dovriava bivstvo samo homonimn Je kakvoéa VI.2.14.15—16; ono spoljainje sto postoji Posle bivstva VI.2.14.16; slitno i nesligno su osobenost kakvoée VI3.15.; kakvoéa pomesana s netim drugim predstavlja dovr8enje opazajnog bivstva VI.3.15.24— KOLICINA /posétes, ( posén/ pojam, oblik, mera i broj 11.4.8.20—30; nema veli Ginu veé (veliginu ima) ono Sto u njemu uéestvuje 14.9.5; pripada_bivstvu VI13.15; akeidentaino pada kretanju VI.1.16.29—30; nije nesto prvobitno V1.2.13.2—3; u koliéini postoje suprotno: 1—2; jednako i KRETANJE /kinesis/ kruino kretanje ili nije u prostoru ili je takvo akei. dentalno Il.2.1.8—9; prvo kretanje je drugost 11.4.5. postoji mada nema materiju za osnov I14.11.8—9; po akcidenciji_je bie 11.6.1.5—6; tamosnje kretanje je bivstvo 1i.6.1.78; svako kretanje potie iz due celine I11.1.7.5—8; mora poticati iz nepokretnosti 111.2. 33ENEADE I-VI 4.1314; kretanje je kao ivot u telima, podrazavanje je Zivota II1.6.6.49—50; svako kretanje je u_vremenu 1117.83; mote stati i biti prekinuto I11.78.7—-8; ne- prekidno je IIL kretanje Svega meri se na osnovu vremena IIL7.12.40—41; pre nego mirovanje po- kreée na spoznaju vremena IIL7.13.7—8; teinja Hl 9.4; uzrok kretanju je u izboru iu pojmovima IV.7. 23; kod svega Sto se krece mora postojati ono ka emu se kreée V.1.6.16; kretanje je tamo Zisto jer ono Sto pokreée nije drugo kretanju V.8.4.12—13; rod biéa VI.1.15.13; pridaje mu se nesavrSenost ne zato Sto nije delotvornost veé zato Sto sadrZi to ponovo VI.1.16.5—6; kretanje je u onom bezvremenom VI.1.16.15—16; neka kretanja su telesna, a druga dusevna VI1.198—9; jedinstveni i zajednitki rod za svaki Zivot VI.2.7.5; delotvornost biéa VI.2.7.18; VI2.7.35—36; VI2.15.7; tink biée savrSenim VI.2.7.25—26; divot biéa VI2.13.4; put od moguénosti do »mozi« VI.3.22.3—4; probudeni oblik VI.3.22.13; Zivot tela VI3.22.16—17; telesno kretanje je homonimno kretanju uma ili duse VI3.22. 18—19; ono sto se kreée uvek je usmereno ka neéemu drugom i uvek je razligito jer ne ostaje u istom VI. 22.40—41; svakom kretanju zajednicko je to sto predstavlja napredovanje i prevodenje iz moguénosti do delotvornosti VI.3.22.47—48; usmereno je ka osobenom mestu (tog Sto se kree) VI3.248; KRIVICA /aitia/ pada na one koji su postali, providedje je iznad krivice 1JJ.3.3.36—37; KVANTITET, vid. KOLICINA LEPO /td kalén, to kallos/ lepo je ponajvige u izgledu, ali postoji i u zvucim u sastavima refi, u muzici 16.1.1—2; razliito od sime- trignosti 1.6.1.38—40; telo je lepo ‘usled zajednice s pojmom koji dotazi od oblika 1.6.2.27—28; lepota bo- je jednostavna je formom i viadanjem nad mrakom u materiji 1.6.3.17—19; gulne lepote su slike i senke u 34 Index rerum materiji 1.6.3.17—19; V.8.8.20; lepota tela je senka, trag i slika 1.6.8.6—8; ove lepote ovde postoje usled prvih lepota 11.9.17.25; nije moguée da neSto bude spolja lepo ako su mu unutrainji delovi ruini 1.9.17. 40—41; lepote postoji samo ake je sve na onom mestu na kome treba da bude III.2.17.64—65; srodno je s vetnim IIL.5.1.45; ovdaénja lepota je posledica i igra- &ka IIT.5.1.61—62; nalazi se medu prvim biéima IIL7. 4.7; bez veliéine je 1V.7.8.24; shvatanje lepote pripada onima koji zaju i koji su budni V.5.12.9—10; lepoti Je potrebno Dobro V.5.12.33; lepo sadrti gudenje, strast, i uzivanje pomeSano s bolom V.5.12.35—36; uzrok lepote je oblik V.8.2.14; lepotu ne treba prepustiti masi V.8.2.23—24; tamo je lepo zato Sto nije u netemu 5to nije lepo V.84.14—15; lepo nije liseno biéa V.8.9.37—38; izgubiti lepo zati imati nedostatak bivstva V.8.9.39—40; onaj koji lepo gleda kao nesto raz- igito od sebe jo8 nije u njemu V.8.11.20; lepo je tamo i odande V.8.13.22; telesna lepota je neSto spoljainje za tela V.9.2.12—13; lepota se u dusi nalazi usled raz- bora V.9.2.20; prvobitna lepota je Ono VI.2.18.1; lepo koje je ovde homénimno je lepom koje je tamo VI3. 16.5—6; lepo koje je u telu jest netelesno VI3.16.19; nesto je lepo ukoliko je zajedno sa svojim uzrokom ‘VI7.3.9; lepota oblika poliée odande VI.7.18.7; tepota uma je nedelatna pre nego Sto primi svetlost Dobra VL7.22.11—12; sve Sto postoji dobija lepotu od onog Sto je pre njega VI.7.31.1—2; lepota ne ulazi u glib tela i ne prija se VI.7.31.25—27; lepota Dobra je lepota iznad lepote VI.7.32.29; lepota sama nije formirana VI7.32.38—39; ono sto je zbilja lepo, odnosno nadlepo, to ne moze posedovati meru VI.7.33.19—20; lepota koja je tamo jest priroda umstvenog dobra VI. 7.83.22; prvobitna priroda lepog mora biti bez oblika VIL.7.33.37; pokazuje se u oblicima VI.7.42.17; postoji na osnovu Njega i u Njemu VI8.15.2; docnije od Nje- a i potiée od Njega VI9.4.10—11; 38ENEADE I-VI LEPOTA, vid. LEPO LISENOST /stéresis/ priroda suprotna obliku (seil. materija) [8.11.1 ligenost je uvek u drugom i ne postoji po sebi 1.8.1.2; nije kvalitet niti neSto slino 114.13.21; poricanje U4. 13.22—23; istovetna materiji 11.4.14.20; suprotnost pojmovnim biéima 114.164; LJUBAV /éros/ izrasta iz seéanja na istinu II.9.16.48; ovde je sna- anija Yubav ka sjedinjavanju 111.2.57.5; nastaje w du- Sama koje nastoje da se pomesaju s nevim lepim IIL.5. 1.11—12; mora dobiti ime od Erota jer bivstvo je ra nije od nebivstva I11.5.3.16—17; stvara Zudnje w duit 1115.4.6—-7; dua je majka Yjubavi 11.54.2122; delatnost duSe koja tezi ka Dobru IIL.5.4.22—23; Zudnja koja oskudeva po viastitoj prirodi I11.5.7.19—20; dobri Ijudi poseduju ljubav prema apsolutnom i zbiljskom Dobru II1.5.7.30—32; gasi se usled zlih Zudnji I1L.5.7.36—88; Ijubav koja Je u skladu s prirodom lepa je 111.5.7.40; stvara bol jer oni koji su videli moraju da teze V.5.12.14—1; duSa neposredno posedje Ijubay VI7.31.18—19; ljubav prema Jednom je bezmerna VI.7.32.26; predmet ljubavi nije opazajan V1.7. 38.2425; avde je usmerena na prikaze koje se menjaju, i to nije zbiljski predmet ljubavi VI9.0.43 44; LIUBAVNIK ferotikes/ treba da bude voden ka Dobru 1.3.1.10; on je neko se€anje na lepott 1.3.2.1—3; do umstvenog sveta moze ‘onaj koji je po prirodi sklon ljubavi V.9.2.1—2; dx ovdaSnji zaljubljenik ne prima lepotu veé udestvuje u njoj tako Sto joj se priblizava VI.5.10.5—6; Ijubavnik se smiruje u tome Sto ljubi V1.9.4.19; 36 Index rerum MAGIJA /mageia/ u veStinama maga sve se svodi na dodir sa zvezdama 1V.4.28.3—4; istinska magija je prijateljstvo i raz- dor koji postoje u Svemu IV.4.40.5—6; MATEMATIKA /mathematiki/ matematika je predstupanj za dijalektiku zato sto privikava na misljenje o netelesnom i na veru u to 13. 3 MATERIJA /hjle/ Materija i Jedno sasvim je bezmerna i potpuno je nesliéna Bogw 1.2.2.20—21; u potpunosti je tiSena Dobra 18.5.8; ono poslednje u Zemu nema nigega od Dobra 1.8.7.21—23; prvo zlo 1.8.14.51; I11.6.11.28—29; 1116.11.44; VI7.28. 12; rodena je iz bezgraniénosti, modi i vetnosti Jed- nog 11.4.15.18—19; zlo zato Sto jo} Dobro nedostaje 14.16.17; najudaljenija je jer ne poseduje nikakvu formu V1.7.33.32—33; Materija i bite, odredbe materije nema sama od scbe ni’ta dobro veé je kao neka slika prema biéima, i jest bivstvo zla 18.3.36—38; na- Selo postajanja 18.420; UL6.1424—85; nema ni biée 1,8.5.10; potrebna je onom Sto nastaje i Sto se menja 114.267; dubina svega pojedinacnog 11.4.5.6—7; nije nesto S10 Zivi u misli veé nesto ukraseno mrtvo ILA. 5AT—18; mora biti nesto jednostavno i jedno 14.8. 1314; ‘netelesna je 11.4.9.4—5; 117.230; 1116.63; 111.6.7.4; 111.6.16.32; ne moze se ‘shvatiti culima IL4. 12.28; drugost po sebi 14.13.18; adekvatno se moze nazvati odrugime iff sdrugimas /éfta/ 114.138.3132 nije drugost veé je deo drugosti suprotstavijen ist skim biéima II4.16.1—3; siromastvo 114.16.20; sva biéa potencijano 115.44; nijedno od biéa I1.5.4.6; ne- biGe 11.5.4.145 njeno bige je samo to-buduce-najastje- 37ENEADE 1-1 no I15.5.3—4; nije ni8ta po sebi te ne postoji aktualno 11.5.5.6—7; skrivena, potpuno odvojens, ne moze promeniti sebe veé je uvek ista I1.5.5.11—13; ne mea se kao materija veé kao materija sa odredenim kak- voéama II,7.2.3840; uzrok toga Sto su opazajna (bi- ) niga T1.2.15.9—10; ne vlada veé je dovedena da bi opazajna biéa bila takva ITI.2.15.12—13; osnov prirode teld 111.6.6.33—34; ne postoji i bestrpna je IIL. 7.2—3; 1116.13.30; nije ni dua, ni um, ni fivot, ni oblik, ni pojam, ni granica III.6.7.7—8; istinsko ‘ne- bige, slika i prikaza mase, teZnja za postojanjem III. 6.71218; njeno biée-u-predstavijanju nije bie veé igratka Koja beZi 111.6.7.22—23; nema uporista ILS. 7.31; ne moze propasti I11.68.11—12; ne podrugoja ava se u onome po éemu je materija IIL6.10.25—26; IIL6.10.27—28; rwinoéa sama TI16.11.27; ne prima trpnju ili podrugojaéenje 111.6.12.15—16; bezi svojom prirodom { uvek I1I.6.13.9; postoji pre’ postajanja i podrugojatavanja I11.6.13.14—15; grabeZ i moliteljica II16.14.10—11; pusto¥ 111.6.15.26; neSto napusteno od svih biéa I11.6.15,29—30; niéta, prinudena da bude sve 1116.17.21; nije ‘nigta sama po sebi_II1.6.17.35—36; mesto za sve IIT6.19.38; sama je bez svojstava ali de- IatnoSéu prirode postaje upojmljena TH.8.2.25; priroda materije je vetna 1V.8.6.18; postanak materije nu- ina je posledica uzroka koji su pre nje 1V.8.6.20—21; u_pojmu materije nije sadrana_ trodimcnzionalnost V1.1.26.25; moguénost, ono sto treba da postane VII. 2732-33; sve Sto je materijalno nema svoje biée w umu VI28.3—4; povlaéena ka svim veliginama, njene forme su spoljainje VI3.2.31—33; nije rod jer ne po: seduje razlike VI.3.3.7—8; nije neSto prvo VI.3.7.3; poseduje mutno biée koje je slabije od onog koje po seduju stvari koje su u njoj VI3.76—7; potpuno li- Sena pojma VI3.78; istovremeno predstavlja i ne predstavija suprotnosti VI.6.3.28; moguée je zamisliti je i ovakvom i onakvom VI.6.3.33; neko kretanje od uma i neko iskliznuée VI6.340—41; najnedostatnija od svega VI7.27.11; Materija i oblik ne dopusta da bude sasvim formirana oblikom L 2.46—19; unistava i razara ono sto je u njoj namet- nuv8i svoju sopstvenu prirodu 18.8.18—20; bez kak- 38 ste toner iat Index rerum voée 1.8.10.1; IV.7.8.14; VI9.7.12—13; neodredena i besformna II-4.2.2—3; prima formu i uvek je podmet 11.44.6—7; takva je kakvom je Zeli ono sto stvara pogodna za sve 11.48.20—21 postoji formirana u stvarima I1.4.10.31—82; i veliginu poseduje po drugom II.4.11.24—25; nuznost je za kvalitet i za velicinu I1.4.12.21; ligenost svega 11.4.13.10— —11; 14.14.2122; 14.16.83; bezgranignost 114.15. 10; po sebi bezgraniéno usted suprotstavljenosti pojmu 114.15.33—34; neka slaba i mutna slika koja ne moze biti formirang 11.5.5.21—22; aktualno slika, Laz, istinska laz, 2biljsko nebiée I1.5.5.22—24; nigde nije bez kakvoée 11.7.2:14; nema vlastitu veliginu 117.241; neuredena je II1.2.2.39; oskudna u svemu, Penija IIL5. 9.49—50; slika koja ne miruje ali ni pobedi ne moze 1IL6.7.18—19; nema ni obliéje ni veliéinu 111.6.12.19 20; prihvatiteljka i negovateljica I11.6.13.13; prostor oblika 1116.13.19; guva svoju prirodu sluzeéi se veliinom kao odetom I11.6.18.19—20; ne pruza otpor jer nema aktualnost, senka je II1.6.18.20—30; sama Je bez svojstava ali delatnoséu_prirode postaje upojmljena I11.8.2.25; n'kada nije bila neuredena IV.3.9. 17; ne formira sama sebe IV.7.3.14—15; te8ko je otkriti je zato Sto je skrivena ispod mnogih oblika V.8.7. 21—22; poslednji oblik V.8.7.22—23; materija elemenata je amorfna sama od sebe V.9.3.19—20; ne rada ona oblik VI1.26.9; nije sliéna biéu niti prima oblik kao svoj Zivot i svoju delotvornost nego joj oblik pri- lazi_oddrugde VI.3.2.22—24; materija je odasvud u dodiru i opet nije u dodiru s idejom, i svakim svojim delom zadobija od oblika onoliko koliko moze primiti VI.5.8.17—20; za nju je dobro da u njoj postoji obI VI.7.28.2—3; kad joj pride oblik ona dospeva na vu razinu VI7.28.10—12; Materija i duSa uzrok slabosti duse i poroka 1.8.14.49—50; kad materija preovladuje fovek nije savr8en 11.3.12.9—11; suprotstavlja se duSi u stvaranju 11.3.16.50—52; na nosi bol dusi svojom neodredenoséu I1.4.10.33-—34; ona je obasjana du’om I1.9.3.21; preko obli¢ja pro- izvedi trpnje u uduSenim telima I11.6.12.12—13; ne moze kao dua udomiti sve zajedno I11.6.18.35—36; 39ENEADE I-VI MATERIJA, umstvena /hd noet? hyle/ materija onog Sto postaje wvek ima drugi oblik, a materija vetnog uvek je ista i ima uvek isti oblik 114.3910; umstvena materija uvek ima oblike, i to sve zajedno I1.4.5.1—2; bozanska materija ima uman vot 11.4.5.15—16; tamo8nja materija postoji, a ovda- Snja je nebiée 114.16.24—27; materija uma je lepa zato Sto ima oblik uma, i jednostavna je V.1.3.23; MI /hemeis/ postojimo na razini razamevanja, mnenja i misli, i iznad toga I.1.7.16—18; mnogostruki smo 1.1.9.7; to »mic je dvoznaéno: ofivijeno telo i odvojena dusa 1110.58; ne koristimo sve moi koje posedujemo L.1.11.5—6; potigemo iz umstvenog sveta i treéi smo po redu 1.1.8.10—11; ne tradimo se da budemo (samo) van greha veé da budemo bog 1.2.6,.2—3; nismo navelo zla veé su zla pre nas 1.8.5.26—28; stvorila nas je duSa koju daju nebeski bogovi 11.1.5.18—19; mi smo mi po drugoj du8i a ne po dudi sveta I1.5.20—21; stvaramo dela duSe sve dok ne propadnemo u mnoitve- nosti 11.3.8.9— 10; mi smo ono Sto ima vlast nad stra- stima 11.39.1416; na ono Sto smo mi zaista zvezde ne utiéu II.3.9.13—14; uvek nadgledamo svoje teznje i misli 11.9.144—45; jo8 nismo deo duke Svega 11.9. 2.42; nedavno smo rodeni i mnogo toga nas obmanj je i sprevava da dodemo do istine 11.9.5.6—8; verani ‘smo u telu I1.9.7.10—11; nismo gospodari tela 1.9.7. 5; nismo mudriji od zvezda 11.98.38; moraju postojati Ginovi i misli koji su naié 11.14.2427; nave delo je ono Sto je do8lo iznutra, iz iste due JII.1.9.11—16; nama pripadaju najbolji tinovi jer takvi smo kad smo sami III.1.10.10—11; ono Sto je najbolje u nama odvojeno je i pored toga Sto je u nama III.5.3.25—26; na- 8a Ijubav je ljubav prema onom jednostavnom ILS. 7.55; moramo imati udela u vetnosti I1L.7.7.4—5; nama postoji neito Njegovo II1.8.9.23; na’e duSe nemaju jednak odnos prema onom to je tamo IV.3.6. 40 si ago Sr Index rerum 2930; mi smo drugi deo duke IV.4.18.11; nismo telo, ali nismo ni mi kad smo ofi8éeni od tela WA.18.13— —14; stalo nam je do toga da budemo u umstvenom svetu IV.4.25.5—6; ne pripadamo Svemu u potpunosti tako da Ono na nas utiée u ograniéenom stepenu IV. 4.34.1—3; delamo i trpimo kao nesto Sto pripada jedinstvenom svetu 1V.5.8.14—15; nismo sasvim besmrt- ni, zbog tela 1V.7.1.20; saoseéamo medusobno IV.9.3. 1—2; u nama postoje duéa, um i Jedno V.1.10.6; ne izgovaramo Njega niti_posedujemo mis\jenje ili spo- maju o Njemu V.3.14.2—3; ono 3to je nage i mi sa mi — to se ne opaza V.8.11.31; shvatljiviji smo sebi ‘od svega onda kad smo poistoveéeni sa znanjem o se bi, V.8.11.32—33; lepi smo kad poznajemo sebe V.8. 13.21; verujemo da se biée nalazi u onom opazajnom V14.2.27—28; pre svog rodenja bili smo neki dragi judi, a neki ‘su bili i bogovi VI4.14.18—19; bili smo Giste'duge i um sjedinjen s titavim bivstvom, delovi umstvenog sveta koji nisu odvojeni ili odsegeni, pri- padali smo celini tog sveta VI4.14.19-~-21; nismo odvojeni od biéa veé smo u njemu VI.5.1.25—26; misli mo ona (biéa) i ne posedujemo samo njihove slike i utiske VI.5.7.3; mi smo ona biéa, amo smo nesto jedno VL5.7.8; postojimo u negemu istom te gledamo Dobro i dohvatame Ga VI.5.10.40—42; zli smo ukoliko smo mnoStvo VI.6.1.3; svako od nas jest onaj govek na osnovu koga je delatan VI.7.6.17—18; kad posta- nemo bivstvo vie ne gledamo Ono spolja VI.7.36. 12-13; u nagoj moéi je da budemo dobri VI8.5.30- —81; zbog tela udaljeni smo od bivstva VI8.124—5; sloieni smo iz razlike i bivstva VI8.12.7; duSom wée- stvujemo u bivstva VL8.12.6; ne viadamo viastitim bivstvom zato Sto smo razlititi od njega, bivstvo viada nama VI8.12.8—9; kad se uspnemo do Dobra i stanemo samo to a sve ostalo odbacimo, tada smo vise nego slobodni i vise nego samostalni VI.8.15.21—24; prisutni smo u Njemu kad ne posedujemo drugost Vi9.844—35; tezimo ka Njemu tako da smo oko Nje- ga VI.9.8.36; nismo odseteni od Njega niti smo odvojeni VI-9.9.7—8; i ovde smo nagnuti ka Njemu VI9.9. 1112; turimo se da odemo odavde VI.9.9.54: 41FADE I-VI MIROVANSE /stasis/ misao mirovanja bliskija je biéu tanja V12.7.28—29; jedan od naj My ulazi u bivstvo samo VI.2.13. MISAO, vid. MISLJENJE MISLJENJE /néesis! nastaje zajedno s predstavljanjem, ali nije pred. stavljanje 14.10.1921; uvid koji nije bez opazanja vlastite delatnosti II,9.1.35—-86; veéne i odredene misli sadrzavaju skupa miiljenje, predmet miiljenja i biée 111.5.7.50—61; misljenje i to umstveno postoje Zisto u a 44; ne ide iz jednog u drugo veé je uvek isto [11.73.13 —14; isto je mislitt i biti 118.88; najistinitije misljenje Zivi, jest posmatranje i predmet posmatranja 11.8.8.28—29; simo misljenje je prvobitna delotvornost IIT.9.9.8; drugo po redu IIL. 9.9.10; svaku misao prati predstava IV.3.1.12; sve mi- Sljenje je bezvremeno IV.4.1.12; istovremeno raznovrsno i mnostveno u sebi IV.4.1.22—23; vige od pred- 3.12; rada i jest delotvornost koja potige iz onog Sto je delotvorno IV.4.13.16—17; shvatanje bez tela IV.7.8.6; prve misli odnose se na ono sto Je potpuno oviséeno od tela, na pojedinatno-po-sebi 1V.78.15—16; promatra sve ono éija je moé Jedno odvajajuéi se od te moéi V.1.7.10—11;, midljenje i predmet misljenja su jedno V3.5.28—29; misljenje koje je prvobitno i koje prvobitno postoji jest um V.3. 5.3839; sve je trag misljenja i uma V3.7.31—32; mora veéno biti u drugosti i u istovetnosti V.3.10.24— —25; samoopazanje celine u kojoj je mnoStvo sakupljeno u istom V.3.13.12—13; delotvornost uma V.4. 2.4; nalazi se u onom Sto je kasnije od Njega V. 2425; nije prvo veé drugo V6.5.5—6; kretanje Dobru koje Zudi za Njim V.6.5.8—9; simo ne misli, misli ono Sto ga poseduje V.6.6.3—10; delotvornost mi8ljenja ne odnosi se na buduénost veé na veéno sada i na veéno prisutno VI.28.9—10; misao je kasnija 42 Index rerum od same misljene stvari VI6.6.11—12; prvo kretanje VI6.6.33—34; misao uma je njegov savr’eni_porod VI1.247—48; neke misli su bogovi V1.7.9.20—21; neko kretanje VI.7.35.2; Dobro éini misljenje uzvisenim VI.7.87.7—8; pripisujemo ga onom sto polite iz neveg drugog VI.7.37.19; misao mora biti nesto raznovrsno VI.7.39.16—17; svaka misao jest iz neéega i pripada negemu VI.7.40.6; ona je dovrienje toga éemu pripada, rada sama od sebe i njena delotvornost je bivstvo VI-7.40.10; VI.7.40.18—19; lo8ije od Dobra VI7.40. 3839; misljenje je dato kao pomoé onom sto je nize od Bozanskog, ono je oko za to sto je samo po sel slepo VI7.41.1—3; neka svetlost VI.7.41.5; uistinu jest u Dobru VI8.6.39; misao ne misli veé je uzrok miiljenja za drugo VI9.6.53—54; MIT /mythos/ ; mitovi moraju u vremenu deliti to o emu govore i razdvajati bia koja postoje zajedno, a razlikuju se po redu ili po moéi II1.5.9.24—26; MNENJE /déksa/ osniva se na opazanju 1.1.2.27; nastaje na osnovu utisaka koji su veé oblici 1.1.7.15—16; na osnovu mne nja_postaju neke trpnje II[.6.4.8—9; vrsta predstav- Ljanja 111.6.4.19—20; pripada culima zato Sto je nesto Sto se prima, ctimologija reti déksa V.5.1.03; MNOSTVO /pléthos, ta polld/ kasnije od Prvog II.8.9.3; ne bi postojalo da pre njega ne postoji ono Sto nije mnostvo IiL8.10.16; V.3. 12.910; V.3.16.12—13: VI1.26.31; potice iz Jednog zato Sto je Ono svuda IIL.94.1; sluzi Svemu svojim moéima iV4.36.26—27; ono Sto je mnostveno mora da tra%i samo sebe i da eli da se sjedini sa sobom V.6.5.1—2; udaljavanje od Jednog VI6.1.1; nesto je mnoitveno kad nije sposobno da miruje u sebi VI.6.1. — 43ENEADE 1-¥I MOLITVA /eukhé/ zveade spoznaju nage molitve putem dodira i us Kladivanja s nasim stanjem IV4.26.1—2; i Zemlja Guje nase molitve i odgovara na njih IV 4.26.15—16; je volja bogova nase molitve IV4.40.27—28; ono za Sta se molimo dogada se zato Sto je Sve sa0- setljivo 1V.4.41.2—3; u zverdama ne postoji_voljno potvrdivanje nagih molitvi IV.4423—5; molitva se ispunjava zato sto fovek koji moli nije nista tude Svemu IV4.42.13—14; MUDROST /sophia/ dolazi posle prirodnih vrlina i potom usavréava narav 1.3.6.19—20; bez mudrosti ne mogu postojati nize vrline 1.3.6.14—15; MUZICAR /musikés/ treba da bude voden do Dobra 1.3.1.10; on je po- kretljiv i strasno Zudi za lepotom, no nije sposoban da ga sama lepota pokreée 1.3.1.21—23; MUZIKA /musiké/ ne zanosi ni volju ni razum veé iracignalnu dusu 1V.4.40.24—26; ista je kao vestina koja'se tte umstvenog broja zato Sto se bavi ritmom i skladom V.9. 1110-13; NACELO /arkhé/ prvi i najsavrseniji Zivot 143.3940; mora uéiniti Sve jednim mnogostranim 2ivim biéem 'I1.3.7.19—20; nema vige od tri naéela u umstvenom svetu IL9.1.16; naéelo je ujedno i svrha svemu III.8.7.17 18; nije sve niti neSto od tog svega 1118.940—41; ne deli se u Svemu IIL8.10.17; naéelo je zbiljsko i istinsko Jedno “4 : i a mas a = Indez rerum V.3.15.24; uvek je jednostaynije od onog tije je na- &elo V.3.16.7—8; nestvoreno V4.1.19; ne treba tratiti uzroke naéela V.8.7.45; savrieno naéelo je ujedno i svrha V8.7.46; ono Sto obuhvata sve u umstvenom svetu V.9.14.1—2; ono Sto je bez oblika V1.7.32.9; bo: je od svega Sto je poste njega VI8.9.9; nije mu potrebno ono 3to je posle njega VI.9.6.34—-35; NAGINJANJE /nedsis/ nije greh zato Sto je osvetljenje onog Sto je dole 1.1.12.25; priklanjanje telu i materiji prouzrotuje ru! noéu duse 1.6.5.49; duSa ne stvara w naginjanju v pre u nenaginjanju I1.9.4.6—7; uzrok naginjanja nije mrak veé sama priroda duSe 11.9.12.42—43; dufa sveta se nije nagnula nekim svojim delom ka onom sto Je poslednje 111.344; usted naginjanja ka onom sto Joj je tude duSa ne postoji delotvorno i potisnuta je w odnosu na celinu VI.4.16.45—46; NAUKA /epistéme/ celina je i svaki njen deo je potencijalno celina 11.9.2.1—3; 1V.9.5.7—9; 1V.9.5.16—18; ne naruSava se njen mir usled deljenja IV.3.2.51; nije skup teorema ni aiz stavova V.8449—50; neke nauke se titu opazajnih stvari i doenije su od svojih predmeta, a zbiljske nauke su u umstvenom V.9.7.1—8; nauka u celini je skup svojih predmeta posmatranja V.98.5; samokretanje posto je videnje koje pripada biéu, delotvornost a ne sposobnost VI.2.18.8—9; nauke 0’ vrs tama potencijalno se nalaze u nauci celine VI.2.20.7; ima mnogo nauka u jedinstvenoj duii i ona u sebi poseduje sve njih VI44.44—45; nije slika predmeta veé sam predmet ¥1.6.6.29—30; neki govor je a govor je mnoitve VI.9.4.5—6; pojmovi koji su u du8i V9. 5.10; mada u nauci sve postoji u nedeljivosti svaki deo Je odvojen od svih drugih VI.9.5.19—20; sastoji se u dokazima, uveravanjima i u razgovoru duse sa samom sobom VI. 9.10.5—7; 45ENEADE I-VI NEBO /uranés/ lesno je T4 2.28; nije mu potrebno nigta da bi trajalo 11.18.15 16; nebeska tela se po prirodi kreéu ukrug ili, miruju I1.18.18—19; nebeskim telima ne treba hrana 11.1.8.19—20; nebeska tela nisu u potpunosti nepro- menljiva 11.1.8.27—28; optiée u onom Sto poseduje, i samo je sopstveno mesto 11.2.1.29—30; celina, nista mu se ne isprevava, Sve je I1.2.2.2—3; kruti zato So samo u sredistu nema du’u II.2.2.6; besmrtno IT 1011; mudro se kreée uvek oko istog oponaiajuéi um IIL2.2.30—81; u netelesnom nebu sve miruje, au ovom sve ivi veéno II.24.6—8; najbolje u opazajnom predelu IV.3.17.3; kreée se u skladu s razumom sveopiteg zivog biéa, a ne nasumee IV.4.33.1—2; bli Zeno tivo biée V.1.2.23—24; jedinstveno je usled moéi due V.1.2.37—38; ne prezire prirodu nijednog Zivog biéa VL7.111—2; NUZNO, vid. NUZNOST NUZNOST /andnke/ nino je ono Sto nastaje meSanjem izbora i slu éaja I1L1.9.1—2; kad su obuhvaéeni svi uzroci sve nastaje nuzno III.1.9.2—3; nuznost vude'ka lodijem i nosi (sve) u nerazumnost zato Sto nije pojam III.2.2. 3435; sve stvari potiéu iz nekog jedinstva i po prirodnoj nudnosti sastaju se u jedno I11.3.1.0—10; OBLIK /eidos/ Poreklo oblika potiée od Dobra II18.11.17—18; potiée iz neodredene diade i jednog V.4.2.7—8; oblici nisu spolja do- vedeni u um V.4.2.46; oblik oddrugde prilazi materiji 46 RRR oo NS a a RR Index rerum VI1.27.44; ne nastaje nasumce, nijednom ne nedostaje to-zaéto VI.7.2.27; oblik u materiji potiée odande VL7.33.35; i jednim ono to formira 1.2.21 22; nije kakvoca veé pojam 116.215; ne trpi veé iruje 111.6.4.34—36; istovetan aktualnosti, stvara svojim prisustvom 111.6.4.41—42; ne podrugojaéava se u ‘svom_ bivstvu IIT.6.10.22—23; prauzor V.8.7.23—24; pre bivstvo od materije VI.1.2.11; tamo je delotvornost i kretanje, a ovde je mirovanje materije VI3.2.25—26; ono tvoratko u bivstvu VI.3.3.15; pralik VI7.2.16—17; nije prostorno odvojen VI5.8.16; henada i broj V1.6. 9.3334; uzrok biéa VI7.2.16—17; nije odvojen od uma, i sam je um VI7.2.21; nesto pojedinagno i oso- beni utisak VI7.164—5; nesto dobro i dobroliko VI. 7.25.24—25 ‘Moé oblika na osnovu oblika dua vlada Zivim biéem L1.7.14 —15; na osnovu oblika nastaje razumevanje, mnenje i misao 1.1.7.6; oblik vlada suprotnom prirodom koja Je besformna 1.6.3.10—11; prilazi materiji i donosi joj sve IL. 24; odreduje velitinu 11.48.2426; 1116.18.18; samo on je plodan III.6.19.24; nesto je lepo na osnovu oblika koji je umetnost unela V.8.1.14 —15; vlada materijom VI.7.3.10—11; Oblik u telu iu materiji pojavljuje se u mno8tvu mada je nepodeljen 1.6. 3.9; u telu razdvaja se i oblik koji je u njemu IV.2.1, 3435; oblici u telima su mnostvo i jedno IV.2.2 4344; oblik u materiji slika je biéa V.9.5.18; ne pridaje se materiji veé je deo tog ujedinjenog VI.3.4.16; nije u materiji kao u podmetu ¥I.3.5.12; nije odvojen od materije VI.5.8.4—5; nalazi se u tom Sto je formi rano VI.7.17.17—18; dobro je 7a materiju VI.7.25. 24-25; 47ENEADE IVI OBLICJE /skhéma/ nekakvo sebe-imanje IV.4.29.23; za svako postoji to gde i to kako V1.6.17.22; rasprostrta obligja pripadaju negemu drugom V.6.17.27—28; u biéu postoji obligje koje je jedinstveno VI.6.17.28; ODVAJANJE /khoridzein, khrismés, khoris, apallagé/ odvajanje duSe od tela zidatak je filosofije 1.1.3. 17-18; ne tide se samo tela veé svega Sto je pridodato 1.1.12.18—20; 11.3.9.21—22, VI.9.11.48—50; odvajanje od tela svedodi da Covek nije slogen od due i tela 1.4. 14.1—8; to je bekstvo odavde [.8.7.12; odvajanje od tela je odvajanje od materije 1.8.7.13, 1.8.14.30—31, 1.8.14.32—33; duSa koja se odvaja poseduje odvojene i osobite delatnosti 11.3.15.26—27; odvajanje je u ne- velikom priklanjanju onom dole i u nezami8ljanju toga 111.6.5.24—25, V.1.10.25—27; odbacivanje svega o- nog od Gega se duSa odvaja II1.6.5.26; odvajanje kruga. trougla, itd. jest odvajanje od materije 1V.7.8.20— —22; zajednica duée i tela je zlo, a odvajanje je dobro YI4.16.21—22; odvajanje od tela je odlazak u Haid, u ono nevidljive VI4.16.37; Zivot bogova i bozanskih judi VI.9.11.48—5 . OKRET /epistrophé/ na osnovu okretanja due nastaje u njoj njeno dobro 1.24.18; ako se okrenemo ka onom gore tada se okreée i ni#i deo duie I13.4.1—2; 2a dusu Svega ne postoji okretanje od tog Sto je ovde IV.3.4.21—23; ukoliko se okrenula ka umu dua se sjedinjuje s njim 1V.4.2.26—27; okret ka boljim bigima dogada se dusi unutar tog Sto je lotije 1V.8.7.25—26; 48 Index rerum OKRETANSE, vid. OKRET OPAZAINO /td aistheton/ sve opazajno jest nebiée 18.3.9—12; nije bivstvo, \jegovo stanje I1.6.148—49; opazajno biée posto- Jina osnovu uéekéa i oponaSanja umstvene prirode 1V.8.6.26—28; prethodi po postojanju upazanju VA. 244—45; u opazajnim stvarima biée je senka biéa VI.2.7.13—14; opazajne stvari nisu bezgraniéne po broju VI.6.2.3; priroda opazajnog pobegla je od ta- mofnjeg jedinstva VI.6.15.5; to opazajno je poslednje V193.19; OPAZAJ, vid. OPAZANJE OPAZANGJE /aisthesis, td aisthinesthai/ opazanje je primanje oblika ili telesne trpnje [1 2.26—27; kretanje kroz telo koje zavrSava u dusi Tt 6.10—11; opaza jedinstvo duse i tela 1.1.6.12—14; IV, 3.26.9, 1V.4.24.4~5; moé opazanja ne tige se opazajnog veé je ona mo shvatanja utisaka 1.1.8.18—19, 1V.4.23.1—2 sqq., 1V.5.1.7., IV.7.88; neskrivenost af keije 1.3.2.3—4; opazaji nisu trpnje vec delatnosti i &inovi prosudivanja I11.6.1.1—2; opazanje pripada du- 8i Koja spava 111.6.6.69—70; svrha opazaja je znanje II18.7.12; opazaji se razlikuju od zavisnosti od organa IV.3.3.23-24; pripada svakoj dugevnoj moéi na razligit natin IV.3.28.9—10; opazaji_ moraju nastali preko telesnih organa IV.4.23.34; pripada dusi koja je u telu, i nastaje preko tela IV 4.23.48 49; IV.5.14—5; moze postati samo u delovima u odnosu na delove posto njima pripada i trpnja IV.4.24.14—16; uvek je opazanje neveg drugog IV.4.24.22: postoji usled toga Sto je Sve saosetljivo prema sebi IV.5.3.19—20; nije otisak ili petat koji nastaje u du8i_ 1V.6.1.1—2; neka snaga IV.6.3.55; smatra biéem ono sto poseduje masu VA5.10—I1; tive se jedino spoljainjosti V.3.2.3—4; V.5.1.27; opatanje je glasnik V.3.344—45, VI3.18. 9-10; opazanjem spoznajemo sliku stvari, a samu stvar opazanje ne dohvata V.5.117—19; ne veruje u 49ENEADE I-VI videnje umstvenog V.8.11.36; kao neki oblik koji na~ staje iz onog Sto opaza i predmeta opazanja VI1.9. 21—22; mutno misljenje VI7.7.30; Zeli da bude spomaja VI.7.29.25—26; ne daje vlast nad éinom jer ono ga samo vidi VI8.2.27—28; PAD /ptoma, sphalma/ dogi u materiju i oslabiti, to je pad duse 18.14, 44—45; sam pad je kazna za pad 138.1112; uzrok pada duie je odsustvo svesti o negemu Sto je u njoj IV44.10—i4; du’a koja je pala zarobljena je i u okovima je 1V.8.4.25—26; pad je ovde, u ovom ovde ‘VI99.28; PLANETA, vid. ZVEZDE PODRUGOJACAVANSE, vid. PODRUGOJACENJE PODRUGOJACENSE /alloiosis/ podrugojatenje je prelazenje iz potencijalnosti u aktualnost I11,6.2.47—-48; potiée iz suprotnog 116.8, 3—6; govor o podrugojaéavanju ne pripada onima ko: ji posmatraju materiju TIL6.10.13; ni8ta se ne podru- Hojaéava po sebi veé akcidentalno II.6.10.15—16: od vaja oblik a materiju ostavija, to je trpnja neteg sa- stavljenog IV.7.12.17—19; kretanje s obzirom na kak yoér VI1203; vrsta kretanja, kretanje koje istiskuje VI3.21.47; razlidito od spajanja i razdvajanja V1.3. 25.3031; POJAM /légos/ Priroda pojma on je sve, radlivit u svakom delu I11.2.12.6—7; je dinstven, mada nije jedno III.2.16.33—34; savréen je ukoliko je u sebi ne samo razligit veé i suprotan 111.2. 16.58—59;jedan pojam je tvoracki a drugi poveruje bolja biéa's onim Sto je postafo I11.3.4.10—11; pojam 50 Index rerum (Por) koji rada ljubay II1.5.7.0—14; posmatranje IIT. 8.3.6; u semenim pojmovima ne nalazi se nigla su. protno IV.4.39.8—9; pojmovi su medusobno supratni i razli€iti VI1.9.27~28; obutwata sebe, nigde nije odvojen od samog sebe veé svugde jest’ u samom sebi VI.5.9,37—40; ono 8to postoji u skladu s pojmom nije sluéajno VI815.34; Temedu uma i due pojmovi otiéu u dudu dok god postoje um i dusa Svega 11.3.18.20—21; odvojeni pojam je u umu IL7 3.14; dolazi iz uma u dusu, gni je umnom, ali nije neka druga priroda izmedu uma i due II.9.1.31—33; istekao iz uma i do’ao u materiju II1.2.2.16—17; dolazi iz jedinstvenog Zivota i jedinstvenog uma I1I.2.16. 28—30; porod i stvarnost uma koja je w drugom IIL5: 9.1921; umstveni pojam je roditelj opazajnih pred- mela 11.6.{9.28—29; porod uma V.1.7.42; pralik lepote u telu V.8.3.2—3; U aus pojmovi ne stvaraju veé maju 11.3.{6.19; slozen je i svojim delanjem éini sloienom prirody 11.4.36—8; pojmovi koji stvaraju kakvoée u potpunosti su bi stveni II.6.1.40—41; nije isto sto i definicija veé stvara stvar 11.7.3.7—10; u pojmu kao u semenu sve postoji zajedno iu istom I11.2.2.18—21; mora dosezati do svega I11.2.14.12—13; pojmovi su delatnost jedne sveopite due I11.3.1.4; sledi drugu duéu a ta dua sledi um J11.3.3.2—22; stvara iz mirnog semena, razvi juéi ga 1117.11.23—24; posmatranje jer stvara miru- juéi 111.8.3.2—3; upravlja delanjem a sam nije delanje 111.8.2.5—6; nije izvan duse onog koji razumeva 111.8.6.19—20; pojam koji dua daje telu slika je onog koji je u njoj IV.3.10.39; pojmovi su delotvernost du- Se kad je ona delotvorna u skladu sa svojim bivstvom VI.2.5.13; pojmovi nisu bez due ali nisu ni duse prosto-naprosto VI7.5.6; pojmovi koji stvaraju nisu ne- dusevni VI7.5. 51ENEADE I-VI U opazajnom svetu i materi oblici koji se nalaze u materiji jesu pojmovi 188. 13—15; stvara_u materiji 11.3.17.2—3; daje materiji ranije nepostojecu velitinu kao i ranije nepostojeéu kakvoéu 11.4.9.14—15; oblik je Zak i ako je neodvojiv od materije 11.7.8.12—14; pojam koji je u ovim stva rima proizvodi u celini harmoniju i jedinstveno uredenje I11.2.2.30—31; mora dosezati do svega III.2.14. 1213; sluZi se propaséu jednog za nastanak neéeg drugog I1f.2.5.9—10; i zlom se sluzi svrsishodno TII.2. stvara sve ono pojedinaéno I11.2.11.2—3; ni je sve utinio bogovima III.2.11.6—7; sam sebe je pri lagodio materiji i proizveo sve pojedinaéno III.2.12. 1—2; stvaralaéki pojam se ne moge okrivijavati III.2. 14.7; bivstvo pojma sveta proizlazi iz suprotstavljanja 111-2.16.50—52; w skladu s razumom pojmovi redaju ono Sto sledi iz alih dela U11.2.18.13—15; sveopsti pojam postaje niZi Zureéi u materija U11.3.3.28—29; tvo- raéki pojam u sebi poseduje i pojam materije TIT.3.4. dovodi materiju do velidine T11.6.16.1; pro- oliku veliginu koliku je njegov oblik odlutio da proizvede 1V.3.9.49—51; pojmovi koji su u seme- nima izraduju i formiraju Zivotinje kao neke male sve- tove 1V.3.10.13—14; svaki pojam postaje u mat tako Sto prima formu od onog koji je pre mate: IV3.11.10—11; pojam Svega je kao pojam/razum ko, poredak jednog grada 1V.4.39. je u materiji nizi je VJ.3.9.33—34; POREDAK, vid. SVET POROK /kakia/ neznanje i dugevna besmernost 18.8.41—42; se- kundarno zlo, nije zlo po sebi 1.88.42; potpuni porok ne vidimo jer je bezgranizan 1.8.9.6; mnogostruko je koristan i stvara mnogo dobra 11.3.18.5—6; koristan je zato sto je primer kazne I11.2.5.16—18; u sluéaju poroka i vrline sredina je suprotna ekstremima VI3. 20.28; porok nastaje onda kad zavlada ono lo¥ije u foveku VI4.15.30—35; 52. Index rerum POTENCIJALNO /t® dyndmei 6n/ jest u opazajnim stvarima 11.5.1.8; potencijalnost mora biti potencijalnost negega 11.5.1.11—12; poten- Ino je ono Sto je veé potencijalno nesto drugo IL. 5.1.17; 0 njemu se govori u odnosu prema aktualnom 11.5.1.29; podmet za afekeije, forme i oblike IL5.1. 30—31; poteneijalno biée ima svoju aktualnost od ne- Eega drugog I1.5.2.34; sve potencijalno ima svoje aktualno biée kao nesto drugo II.5.4.1—2; to sto je potencijalno ne moze nikako doéi do delotvornosti ukoliko medu biéima to potencijaino ima red natela VI.1. 26.34; POTENCIJALNOST, vid, POTENCIJALNO POSMATRANSE /thed, theorfa, td theorein/ na osnovu posmatranja onog Sto je pre nje dua sve ureduje zadivijujuéom moé tranje éini posmatra ne moze svoje posmatranje udiniti uzgred- nom delatnoséu I11.8.3.8; posmatranje stvara posmatranje 111.8.5.29—30; posmatranje i predmet posma- i 30; posmatranje je svrha ukoliko je mirnije utoliko e sjedinjuje I118.6.15; sve potite iz posmatranja i jeste posmatranje II1.8.7.1; pri posmatranju, kad je ono jasno, misao Goveka ne okreée se ka nje-~ mu veé ka predmetu posmatranja IV.4.24—6; posmatranje je jedino sto ne mo%e biti zaéarano IV4.44.1— —2; posmatranje zbiljskih biéa prethodi dusi 1V.8.7. 24; posmatranjem duia prouéava ono sto je iznad nje 1V 8.7.28; predmeti posmatranja sadrZani su u posmatranju V.3.5.18—19; posmatranje je istovetno 5 onim Sto se moze posmatrati V.3.5,21—22; tamoSnje posmatranje ne poznaje umor V.84.27; pri posmatranju lepote posmatraé i predmet posmatranja nisu vie spo- Hjagnji jedno drugom V.8.10.35—36; dolazi u dusu i njih dvoje postaju nesto istovetno VI.7.35.35—36; po- 53ENEADE [V1 smatranje Njega je delo onog koji hoée da vidi VI9. 4.16; u posmatranju Ono je jedno s tim koji posmatra VI.9.10.20—21; POSTAJANIE /génesis/ materija je nagelo postajanja 184.20; postajanje se razlikuje od materije 111.6.13.13; pripada telima VI.24.14; postajanje jest bivstvo u opazajnim stvarima V1.3.10.27—28; zadobijanje oblika VI.3.21.39— —40; ono Sto se kreée, podlofno svim promenama i svuda podeljeno VI.5.2.10—12: PREDSTAVLIANSE /phantasia, antilepsis/ predstava nastaje kad se misao zakreée i kad je ono Sto dela na osnovu Zivota duse gurmuto unazad 1.4.10.6—9; predstavijanje je spoljaSnji utisak neveg iracionalnog 18.15.1819; nije kao nekakav lik u vo- sku IIT6.15.16; predstave su razligite zato Sto su orga- ni razliéiti, no sve su predstave oblika IV.3.3.18—19; to Sto predstavija je nekako umno IV.3.23.32; moéi predstavljanja pripada i seéanje i njegovo otuvanje 1V.3.29.23—24; predstavljanje postoji ako je predmet odsutan IV.3.29.26—27; ono Sto se sluéajno dogada ne mora se naéi u predstavijanju IV.4.8.17—18; po svojoj prirodi izmedu je utiska i misli IV 4.13.13; predstavljanje je shvatanje onog Sto je spolja uneseno IV. 4.13.14—15; nije u naioj modi VI8.3.8-9; pobuduju ga telesne afekcije VI83.12; PRIKLANJANSE, vid. NAGINJANJE / PRIRODA /phy: priroda je ono Sto je odredila duSa Svega T1.2.1. dela ka obliku 11.4.3.7—8; dela ka drugom i na osnovu drugog, te je slozena I1.4.3.8—9; rada neito razliito od sebe, jer posle nje nema vike zivota I114.1.6—7; stvara gledajuéi ka lepom i ka odredenom I11.5.1.20- —21; postaje odande, iz Dobra i lepog I11.5.1.23—24; 54 Index rerum Zeli da stvara lepo III.5.1.29—30; sve Sto stvara stvara bez predstavljanja I11.6.4.22— 23; oblikuje i stvara na materiji 118.2.2—3; oblik, a ne ono sastavijeno iz ‘je oblika II1.8.2.22—23; pojam koji stvara drugi pojam II18.2.29; ne poseduje posmatranje koje se osniva na razmisljanju I11.8.3.13; ishod posmatranja i neGega Sto je posmatrano III.8.3.12; Zivot, pojam i stvaralacka moé I11.8.3.15; posmatranje i predmet posmatranja, jer je pojam [IT8.3.1920; postaje na osnovu posmatranja koje pripada vitim bidima IIL84. 13—14: dua, porod prethodne due koja je moénije fiva TIT8.4.15—16; slika duSinog posmatranja IL8 2829; stvara predmet posmatranja koji je uw njoj i pojam II1.8.7.13—15; priroda Svega je stvorila sve oponaiajuéi ona biéa IV.3.118—9; polazi od nagela kome nije potrebno odludivanje IV4.11.4—5; nesto Poslednje, slika mudrosti i poslednji deo duse TV.4.13. 2—4; ne za veé samo stvara IV.4.13.7—8; nema predstavljanja IV.4.13.11—12; nema ni opazanje ni shvatanje IV.4.13.14; oblik koji priroda daje razligit Je od same prirode IV.4.14.9—10; dua koja je blizu tela i koja je dala svoj trag telu IV.4.20.15—16; postoji pre tela zato Sto ga stvara IV.4.20.23—24; kao majka pomaze telu pogadajuéi njegove namere IV.4. 20.29—31; nadzire Zudnje razlikujuéi one koje su pro- tivprirodne i one koje su u skladu s prirodom IV4.21. 13—14; opsenjuje toveka i vute ga za sobom IV 4 2223; nije pre due IV.7.8".5—6; slika duse V.2.1. 21; u prirodi razlidito ne nastaje na osnovu promisija anja veé samo na osnovu pojmova V.7.3.10—11; dobija formu oddrugde V.9.5.37; sva tezi ka sebi samoj VI.5 1.18; na osnovu nje i po njoj radaju se pojedinaéna biéa VI6.7.5—6; jednostavna je i jest jedinstvena delotvornost ne sadrzi jedno potencijaino a drugo aktualno VI8.4.24 2: PROCISCAVANSE, vid. PROCISCENJE PROCISCENSE /katharsis/ sve vrline su neko prodi8éenje, i na osnovu pro- nja_smo sliéni bogu 3.23.8—12; biti prodiséen znati odbaciti sve tude, no time jo8 nije postignuto 55.ENEADE I-VI dobro 1.2.4.5—1; i ovde je moguée biti dist 11.9.18.41; sastoji se u tome da duda ostane sama i da ne bude u drugom, da ne gleda drugo i da nema tuda mnenja 111.6.5.15—17; prodigéenje trpnog dela duke jest _po- dizanje iz besmislenih slika i negledanje (tih slika) 111.6.5.23—-24; kad je protiSéena dusi pripada sve najbolje IV.7.10.12—15; Gini da dosegnemo spoznaju onog 3to_je najbolje IV.7.10.40—41; dovodi nas do Njega VI7.36.8; PROMISLIANSE /logismés/ nastaje ovde zato Sto je du’a u neizvesnosti, ispunjena brigom i oslabljena IV.3.18.2—4; i u umetnostima promisljanje nastaje kad su umetnici u tesko- éama IV.3.18.5—6; nije prepusteno telu jer se njegov zadatak ne dovriava putem telesnih organa IV.3.19. 24—26; korisno je zbog nepostojanja moéi koja je pre njega IV.7.1.33—34; ka umu se tei usled promisljanja VI.7.20.21; sastoji se u razdvajanju, razlikovanju i kretanju VI9.5.9—1 PROROCKA VESTINA, PROROSTVO /mantefa, @ tékhne/ prorok ne mote reéi ono-zagto veé samo ono-da, i_njegova vestina je Gitanje prirodnih slova 1113.6. 17—19; prorozka vestina je titanje nebeskog okretanja koje obznanjuje kakav je pojedinaéni tovek i sve Ho mu pripada IIT.3.6.20—22; sve vrste* proricanja Jvaju se na analogiji, 11T.3.6.25—26; ako postoji u Svemu, tada je i proricanje moguée IIT.3. PROSTOK /tépos/ prostor je nesto Sto obubvata telo IV.3.20.12; ne- telesan i nije telo IV.3.20.19—20; tamo je prostor umno postojanje nevega u negemu drugom V.9.10.9—10; koligina po akcidenciji a ne kao prostor VI1.4.15—16; posledica onog Sto je slozeno VI.3.3.24; granica negeg 56 Indez rerum drugog VI34.11—12; granica tog Sto obuhvata i postoji u njemu VI.3.5.34—35; nije koligina VI3.12.20— 21; granica tela koje obuhvata ili neki razmak ko} je ranije imao prirodu praznog i jo8 uvek je ima VI. 4.2.79; neSto u netemu drugom VI7.35.39—40; ne- Sto docnije, najdoenije od svega VI8.11.27—28; PROVIDENJE /prénoia/ pripada mu kruzno kretanje II.2.1.25; ovaj svet odande poseduje promisso 11.9.16.29; [11.3.5.18; providenje jest to Sto svet postoji na osnovu uma [11.21. 2223; dose¥e sve i ne zanemaruje ni’ta III.2.6.21— —22; ne treba ga prekorevati bog dela dude II1.2.7. 28; dotazi i do Zemlje, jer i Zivotinje i biljke uéestvuju u pojmu, duii i Zivotu TIL2.7.34—36; iz ratova bivaj spageni oni koji su hrabri a ne oni Koji se mole IIT.2. 8.37—38; ne treba da bude takvo da mi ne budemo ni’ta TI1-2.9.1—3; ne puta toveka da propadne na mestu na kome se nalazi I11.2.9.21—22; pojam providenja ne uzima w obzir samo sadainjost veé i prethodne krugove radanja i buduénost II1.2.13.1—3; je uredeno providenjem koje vodi i koje vidi trpnje i sve ono Sto treba da bude prisutno III 3 imad krivice za zlo II1.3.3.36—37; ona biéa nisu odvojena od ovih ovde veé ih obasjavaju, i to je savrieno providenje I11.34.8—9; ona biéa tamo jesu providenje koje dela odozgo III.3.4.11; postoji drugo pro- providenje III.3.4.11—13; providenfe, vile i nize, nije jednako u smislu brojéane istovetnosti veé je po ana- drugatije na drugadijem mest 11L.3.5.1—3; pojam providenja je drag bogovima 1113.4.2%; doseze do svega, éak i do onog sto je postalo 111.3.6.10—11; ako se ukloni ono sto je loiije u svemu uklanja se i providenje I11.3.7.5—6; odnosi se na neito drugo i lige se neveg drugog VI.1.22.24; da bi postojalo providenje dovoljno je da postoji On od koga sve potive VI.7.30.26; ono Sto je tamo iznad providenja je VL8. 17.7; ono je wm koji miruje pre ovog Svega VI8.17. 10-11; 87ENEADE I-VI PRVO /ta préton/ Aepota koja je i Dobro 1.6.6.25—26; miruje dok svet veéno odslikava I1.3.18.17-18; od Njega iée_svetlost 11.4.5.35—36; moé kretanja i mirova- hja tako da je iznad toga Ill 97.12; to Prvo Tznad biéa ne misli TI1.9.9.1; sve je oko Njega i kreée se oko Njega III.9.9.3—4; ostaje isto iako iz Njega postaje nesto razlitito V.5.5.1—2; natelo zato sto nema nigega pre Njega V.5.9.7—8; naéelo biéa, izvrsnije od bi stva V.5.11.10—11; svetlost V.6.4.14; lepo samo od sebe V.9.2.9; nije opazajno V.9.5.17; iznad svega Sto je drugo VI7.17.8; niu kom smishu nije mnostveno VI. 7.1742; bez oblika VI7.33.21; nije slutajno i vada viastitim postanjem VI8.7.34—35; delotvornost VIB. 20.15; RAZUM /légos/ nije vredan samo zbog ostvarenja prirodnih po- treba veé moze biti cenjen i zbog samog sebe 1.4.2. 43—44; razumni Zivot sam od sebe poseduje uzdodrzu 11.3.13.17—18; na osnovu razuma duSa upravlja Svi- me I13.16.5; sve Sto duge tine na osnovu razuma ine one same od sebe III.1.10.4—5; pomoéu razuma mole se rastaviti svaki sastav IV.3.9.15—20; iznad moéi opazanja i moi Zudnje IV.3.23.21—23; prosu- duje na osnova predstave do kojih dolazimo putem opazanja V.3.2.7—8; ima u sebi kanon dobra V3.3. 8-9; dobrolik je V.3.3.10; €isti deo duge V.3.3.11—12; Propisujemo mu ispitivanje onog sto je spoljainje i bridljivo istrazivanje V.3.3.16—17; potiée od uma, drugi je po redu posle uma, slika je uma koja u sebi poseduje sve kao napisano V.3.4.21—22; nije neSto jedm- stveno veé podeljeno, u ispitivanje ukljuéuje prirodu tela i odatle uzima svoja nadela VI.5.2.1—4; ne doseze do tamo VI7.19.19—20; 38 Index rerum RAZUMEVANSE /didnoia/ ‘esniva se na opazanju 1.1.2.27; istinsko razumevanje je aktualnost mi8ljenja, sli¢nost i zajednica spo- IjaSnjeg i unutrainjeg 1.1.9.21—23; odvojeno od tela ono misli bez slika 14.10.14—15 REC /l6gos/ lagovorena ref Je oponatanfe one u dull, a ova je oponaganje one u umu I.2.3.27—28; izgovorena ret Slika je reéi koja je u dudi V.13.7—8; ROD /génos/ iz jedimstvenog roda potitu vrste koje su bolje i loSije 1V.8.3.12—13; pod jedinstveni rod ne moze pot- padati i neka stvar i njena negacija VI1.9.35—36; to Tanije i kasnije ne mogu biti u istom rodu VI1.25.16— —17; rod treba da bude to Sto se vrstama pridaje u njihovom Stastvu VI.1.25.20—21; postoji vise rodova i nije ih sluéajno vie VI.23.1—2; postoji pet prvo- bitnih rodova VI.28.39; prvobitnim rodovima nikta se ne mofe pridati u njihovom Stastvu VI.2.842—43; za svaki rod vazi to da kad se neéemu istinito pridaje tome se ne mofe istinito pridavati i suprotnost tog roda VI2.10.7—8; nijedan rod nije tako jedno da ne bude mnoitvo VI2.10.11—12; postoji po sebi i u tome Sto u njemu uéestvuje VI2.12.13—14; prvi rodovi su delotvornost VI.2.15.7—8; prvi rodovi odreduju bie kao biée i konstituidu njegovo bivstvo VI.2.17.21—22; ne nestaje u svojim vrstama i nije samo nesto Sto se pridaje VI.2.19.12—14; u svojim vrstama, i istovremeno po sebi VI.2.19.. RUZNO /ta aiskhron/ suprotno prirodi i bogu III.5.1.19—20; ono Sto je ruinije takvo je zato Sto oblik ne vlada materijom u veéoj meri VI.1.9.18—20; 59ENEADE 1~VI SAMOURISTVO /eksagogé/ izlaz je tu ako je sreéa nemoguéa 1.4.7.31—32; za mudrog Goveka samoubistvo je neSto nuzno i nesto Sto zbog okolnosti a ne prosto-naprosto treba izabrati 1.9.1.12—14; ne treba iziéi dok postoji moguénost na- predovanja 1.9.1.19—20; SAQSECANIE /sympatheia/ due medusobno saoseéaju zato Sto sve potiéu iz iste 1V.3.8.2—3; delovi Svega su saosetljivi, kao delovi jedne zategnute Zice IV.4.41.2—3; tivo biée je saoset- Ijivo zato Sto je jedinstveno IV.5.2.26—27; postoji usled prirode jedinstvenog zivog biéa IV.5.8.3—4; po- na osnovu toga Sto opazanje i predmet opazanja pripadaju jedinstvenom Zivom biéu 1V.58.4 SAOSETLJIVOST, vid. SAOSECANJE SAZNANSE /gnésis/ suprotnosti se saznaju istim saznanjem 1.8.1.12— —13; ono Sto saznaje ukoliko saznaje postaje jedno s onim Sto je saznato TI18.6.15—17; manje je svrha opazaja 18.7.2; dinovi imaju svrhu w manju NLS, 74—5; spomaja umstvenog je bestrpna i bez otisaka Je 1V.6.2.18—19; spoznaja umstvenog je samospozna- ja duse 1V.6.2.21; pripada prirodi koja je druga po Tedu V.3.12.49-—50; SECANJE /mnéme, to mnemonedein/ me povetava sreéu toveka 1.58.13; seéanje na pojmove porada delatnost usmerenu ka Dobru, ljubav I115.9.47—48; ne nastaje zato Sto se neSto nagomila- va veé zato Sto dua tako pobuduje svoju moé da ima ono Sto nema IIL.6.242—44; seéanja nisu utisnuti likovi 111.6.3.28—29; sadréaj seéanja je neSto ste’eno 1V.3.25.10—11; u bogu, u biéu i umut ne postoji se- 60 Indez rerum éanje 1V.3.25.13—14; seéanje potige otud Sto se misle razligite {stvari) 1V.3.25.24; ne mora pripadati zajednici due i tela IV.3.26.10; telo je prepreka se¢anju 1V.3.26.50; odistivsi se od tela duSa ponovo zadobija seéanje IV3.27.19— 20; u seéanju predstava je predmet opazanja IV 3.29.22—25; seéanje pripada moé predstavljanja IV.3.29.31; se¢anje je primanje u moé predstavljanja reci koja prati misad IV.3.30.6-—7; onaj koji je u umstvenom svetu ne seéa se onog Sto mu se ovde dogodilo IV.4.1.10—11; tamo ne moze postojati seanje na biloSta 1V..1.13—14; ona} koji je u um. stvenom svetu ne seéa se ni samog sebe IV.4.2.1—2; seéanje je posledica odlaska duSe iz umstvenog sveta 1V.4.31.—3; dua jest i postaje ono éega se seca IVA. 3.6; seanje nije neSto najbolie éak i kad se adnosi na ono najbolje 1V.4.4.6—7; zapodinje od neba IV.4.5.12; seéaju se one duSe koje traze i koje se menjaju IV. 6.1—2; odnosi se na ono Sto je bilo i proslo V4 2—3; nije zadréavanje otisaka saznanja ili opazaja koji traju u duSi 1V.6.1.2—4; snaga 1V.6.3.55; SKLAD, vid. HARMONIJA SLABOST DUSE /asthéneia/ slabost ne postoji u du’ama koje su odvojene od materije 18.14.19; slabost dus u tome Sto im je neSto oduzeio veé u prisustvu neteg tudeg 1.8.14.23— —24; usled slabosti due Ijudima nije dovoljan prizor posmatranja 111.8.4.33—34; SLIKA /eidolon, eikon, indalma/ slika je vide bexgraniéna od pralika zato Sto je pobegla od biéa i istine I1.4.15.22—23; ono Sto je uto- nulo u prirodu slike vi8e je bezgraniéno II.4.15.27—28; slika je ono Sto je u materiji 111.6.9.18—19; priroda slike je biée-u-drugom TI1.6.14.4; slika nastaje u negemu razliitom buduéi da je slika neveg razlititog V38.12—13; svaka slika po priradi jeste slika dok njen pralik miruje V.8.12.19; slika poseduje sli¢nost ne s tim Sto ju je stvorilo veé s onim sto je sadrzano aLENEADE t—Vt u tom Sto ju je stvorilo VI.2.22.42—44; slika netega, ukoliko je odvojena od toga od éega potiée, ne moze vige postojati VI.4.9.37—39; slika je ono Sto je u materiji VI.5.8.12—13; slika je slika negeg drugog VI.7. 40.1920: SLOBODA, SLOBODA VOLJE Jt auteksision, 16 eleatheron/ sloboda volje ne nestaje u trpnjama i u bolu 4 8.9; hotimigno } slobodno je sve ono Sto se ini sa znanjem i bez prinude V18.i1.38—84; slobodu izbora pripisujemo onom koji na osnovu delatnosti uma jest slobodan od svih telesnih afekcija V1.8.3.19—21; slobodu izbora treba svesti na unutraSnju delotvornost, na mi8ljenje i na posmatranje vrline VI8.6.19-—22; to slobodno u nama jest imaterijalno VI.8.6.26; sloboda na Gist natin pripada vetnim bigima V18.7.29; sloboda izbora za Njega nije akeidencija VI88.1—2; slobodu izbora posedujemo usled svetlosti Dobra V1.8. 15.1920; SLOZENO, vid. UJEDINJENO SLUCAS /tykhe, (8 eiké, syntykhia/ treba ga pripisati duSi koja dolazi u svet 11.3.104 sluéaj postavlja ukrug sve ono w Sta je duga zapala kad je doila u srediste III.1.8.11—12; bivstvo i ustroj- stvo ovog Svega ne moze se prepustiti slueaju I11.2.1 12; nije gospodar dobrog fivota IIT.3.2.1; spoljainje sluéajnosti ne wklanjaju slobodu izbora T114.5.14; ne postoji sluéaj medu biéima 1V.38.21; nalazi se u onom So je docnije od Njega VI8.7.33—34; postoji u onom Sto je mnoitveno VI8.8.23; osniva se na megemu drugom i nalazi se u ononi Sto je nastalo VI88.27; ne mote bifi naéelo svega VI8.9.7; nalazi sc u onom ée- mu nifta ne prethodi i u €emu nema sleda veé se prosto dogada VI8.10.10—11; ne gospodari radanjem uma, pojma i reda V18.3013—14; ne rada um, ni to pre uma VI8.10.16; sastoji se u nekoj HiSenosti poima i suprotnost je pojmu VI.8.17.17—1 62 Index rerum SMRT /thénatos, td apothanein/ bolja je od fivota s telom 1.4.7.25—26; odvojenost due od tela 1.6.6.9—10; za dusu je smrt da potone w materiju i da se njom ispuni 1.8.13.22—23; promena tela I11.2.15.24—25; za neke Ijude ona je éak odbacivanje tela W5.215.25—26; nije niSta straino I12.15. 36-3 SPOLJASNIOST /t9 ékso/ spolja8njost je unutarnji oblik podeljen u spoljas- njo} kolitini maierije 1.6.3.7—8: spoljainjost je lepa samo zato 3to je unutrasnjost zavladala I1.9.1741—42; SPOZNAJA, vid. SAZNANJE SRECA /eudaimonia, (3 eudaimonein/ neka svrha, ono &to je postednje kod prirodne je 14.1.10—12; pripada onom koji ima Zivot u potpunosti [.4.3.24—5; lexi u posedovanju istinskog dobra 17; aktivnost duSe 1.4.14.6—7; u tom Sto je zajedni’ko ne moze biti sreéno Zivljenje 1.4.16.9; sreéa je u nekoj dispoziciji, aktualnost Zi nost sreée jest to da ima ograniéenje, granicu, i da je uvek ista 1.5.6.18—19; srea postoji na osnove dobrog iota, osniva se na samom Zivot biéa 1.5.7.20—2 ne treba je ratunati vremenom vee vetnoséu 1.5.7.2: osniva se na sadainjosti 1.5.8.6—7; samo dobri Ijui su sreéni 11.24.47; pripada onima koji su potinili dela vredna sreée Ii1.2.4.45—47; SUDBINA /heimarméne/ éovek je podvrgnut sudbini ako je lien druge du- Se 11.3.9.27—28; nije sve obuhvaéeno sudbinom IIT.1. 7.11—12; nerazumni éinovi osnivaju se na sudbini IIL 1.10.78; sudbina je spoljainji wzrok TIT.1.10.9—10; 63ENEADE I-VI sudbina je ono Sto potive od nizeg, a to Sto je iznad simo je providenje 111.3.5.15—16; dude koje su izvan opazajnog sveta prevazisle su sudbinu postojanja III. 3.6.30—32; razlidite stvari se dogadaju razliéitim 1ju dima, nezavisno od toga Sto su okolnosti iste, ili obratno — to je sudbina {I1.3.6.57—60; sudbina uma je da ostaje tamo i da Salje 1V.3.13.22—23; neke due u potpunosti potpadaju pod ovdainju sudbinu, a druge samo ponekad IV.3.15.10—12; SUNCE /hélios/ srediste za svetlost koja od njega potite i od njega zavisi, slika Dobra 1.7.1.25—26; bog je zato Sto ima dugu V.1.240—41; tamo je Sunce sve zvezde zajedno, i svaka zvezda je Sunce V.84.10; Sunce je uzrok vid Vjivosti i postanka za opadajne stvari Vi.7.16.24—25; SUPROTNOST /td enantion, enantiosis/ suprotnost je ono Sto je medusobno potpuno odvojeno, Sto nema niSta zajedniéko i Sto po svojoj pri- Todi jest najvise udaljeno jedno od drugog 1.8.6.54— 56; suprotnosti dovrSavaju poredak i bez njih nema poretka 11.3.16.45—46; suprotnost konstituise bivstvo pojma sveta I1J.2.16.51; najveéa razlika 1112.16.54; 0 Svemu sve suprotnosti su spletene zajedno II1.3.6.3—4; suprotnosti trpe od svojih suprotnosti I116.9.33; ono Sto nema nikakvu suprotnost ne moze trpeti 11.6.9. 3435; suprofnost ne treba odrediti pomocu pojma najveée razlike VI3.20: SVE /t0 pan/ Opaiajno Sve u Svemu mora postojati materija 1.8.7.2; po nuznosti je iz suprotnosti 1.8.7.2—3; telo Svega uvek teke 111.3.1—2; telo Svega nije u neskladu s duSom II1.3. 1112; traje u promeni elemenata II.14.28—30; isto- 64 Index rerum vremeno se kreée i miruje II.2.3.21—22; u Svemu mora postojati neki jedinstveni dah II.3.7.17—-18; delovi Svega moraju imati odredeni zadatak I1.3.7.21—22; priroda Svega je pomeSana iz uma i mugnosti 11.3.9.43; ‘ono je bog, ili veliki demon U.3.9.45—46; savreni Zivot, sklad delova i celine 11.3.13.27—28; sastav Sve- ga nije sligan sastavu pojedinaénog tivog biéa 11.9.7 27; ovo Sve pokazuje svojim uredenjem veliginu umstvene prirode II.9.8.8—10; ima ivot koji je povezan, jasan, moéan i koji svuda pokazuje neizmernu mud- Tost I1.9.8.13—15; jasnai lepa slika umstvenih bogova 11.9.8.15—16; takvo je da je u njemu moguée biti mu- dar i Ziveti po umstvenom poretku I1.9.8.34—35; lep je i unutar sebe 11.9.17.48—49; nije nedovréeno niti mu ista pridolazi I1.9.17.52—53; ne mofe mu se pri pisati stvatanje ruinog [ILL kruzenje Svega suraduje u nastajanju ILL ve je slika uma koja kroz njega veino postaje III.2.1.25—26; postalo je iz jednog uma i pojma koji iz uma potige TII.2.2. 2325; ovo Sve nije um kao tamoinje veé uéestvuje u umu i # pojmu IIT.2.2.31—33; ovo Sve se razreSava u materiju i pojam II1.2.2.39—40; zakonu Svega ni Sta _ne izmite I11.2.4.25—-26; zavisi od uma II1.2.6.23; Vi8.A7-11—12; od njega nema nigeg lepSeg buduc postaje na osnovu pojma UI.2.12.3—4; u skladu je sa sobom mada se njegovi delovi sukobijavaju I1.2.16. 4849; postoji u skladu s pojmom 1112.16.49; zivo biée IIL3.68; postoji usled materije 1116.17.30; ima odredeno vreme postojanja III.7.4.28—29; usled Sve- ga koje je iznad nema pogetak u vremenu III.7.6.51— 52; kietanje Svega je bez prekida IIL.788—9; za njega nema drugog mesta do duga. IIL.7.11.34; slika je u odnosu na ono III.7.11.47—48; uduSeno je 1V.3.\. 24; telo Svega je jedinstveno IV.3.8.46—47; ne postoji vreme kad ono nije uduSeno IV.3.9.16; stvara na osnovu onih biéa 1V.3.12.26—27; poseduje unutrainje opa- Yanje samog sebe IV.4.24.21; jedinstveno tivo biée koje sebi sadr#i sva Ziva biéa 1V4.324—5; IV4.35. 89; nije samo jedinstveno Zivo biée veé i nesto mno- Stveno IV 4.32.32; ramovrsno, u njemu se nalaze svi pojmovi, beskrajne i raznovrsne moéi IV.4.36.1—2; 1.436.910; neSto u potpunosti budno IV.4.36.14— 65ENEADE I-VI —15; u njemu nista ne moze biti odstranjeno kao bez- vredno IV.4.37.1; sastavljeno je iz sliénih, sasvim srod- nih i suprotnih (biéa) IV.4.41.8—9; zdravo je zato sto se podrugojaéava i odstranjuje bolesne delove IV.4. 45.50—52; u njemu se sve nalazi na svom vlastitom mestu IV.8.2.10—11; ovo sve je takvo kakvo je po ne- éemu drugom V.8.7.1—2; ovo Sve je razlitito od onog i nije sinonimno veé homonimno u odnosu na njega, i jest njegova slika VI3.1.20—21; neko telo VI3.9.33 telo Svega nalazi se u dui koja veé postoji VI4.1.7—8: veliko i lepo VI.6.1.23; mnostveno je ali sve je medusobno spojeno VI7.2.30-—31; sadrdi u sebi sve VI.7.11. ; prema onom se odnosi kao prema prauzoru VI. 7.12.1—2; takvo je kakvo bi bilo da o tome odlutuje tvorac VI8.17.1 Umstveno Sve tamosnje Sve je um III.2.2.31—33; istinsko Sve nije sakupljeno iz delova veé je samo porodilo svoje delove I11.7.4.9—10; takvo je da mu nista ne nedostaje 11.74.1315; u njemu ne postoji nista Sto je nekad nebiée IIL.74.41--42; celokupna moé, moé koja doseze beskraj i koja je u sebi beskrajna V.8.9.25—26 savrieno VI.2.21.50; Vidljivo Sve je podrazavanje zbi liskog Svega a zbiljsko Sve nije ni u cemu, jer nista nije pre njega VI4.2.1—3; zbiljskom Svemu ne treba prostor, ono wopite nije u nevomu VIA.2.13—145 ispunjeno samim sobom, jednako je samom sebi VI. 2.15—16; svuds, u biéu, u sebi samom Vh4.2.24—25; prisutno je u tebi ako si odbacio VI5.12.24—25 SVEST /to parakoluthein heautéi, parakolithesis/ postoji mnoStvo izvrsnih delatnosti, posmatranja i Ginova koje proizvodimo bez svesti 14.10.21—24; svest slabi delatnosti kojih je svest 14.10.2829; Do bro nije svesno sebe III.9.9.12—13; Eovek nesto poseduje u sebi mnogo ér 44.1014; 66 fe ako toga nije svestan IV. Index rerum SVET /késmos/ Opazajni svet oduvek je postojao i uvek ée postojati I1.1.1.1—2; 119.7.1—2; njegov uzrok je u volji boga IL1.1.2—3; u njemu mora postojati évrstina i otpor IL.1.72—3; ima naéelo i prvi uzrok koji doseze sve 11.3.6.19—20: svet je dvostruk: sloZen iz duse i tela. ili dusa Svega II. 3.9. 3138; I11.5.5.11; 1115.5.13—14; jedinstven je i jedna je harmonija 11.3.12.33; nema poretka bez suprotnosti 11.3.16.45—46; slika koja se uvek odslikava II 3.18.17; slozen je i materijalan, | podrazavanje je onog 0 iako u njemu ima mnogo tegoba 24; nije istovetan umstvenom poretku veé je njegova slika 11.94.2526; VI2.22.37 38; veZbaliste na kome jedni pobeduju a drugi gube I1.9.9.14—15; po: stoji kroz Boga i natamo gleda 11.9.9.39—40; potre ban mu je Bog i on zna Njegovo mesto 11.9.9.70—71; ne mote postojati odeljen od onog I1.9.16.11—12; 0: dande .poseduje promisao 11.9.16.29; nije istinski jedan jer je mnostven i podeljen je u mnostvo delova 111.22.1—8; postao je po nuznosti druge prirode a ne na osnovu promisljanja 111.2.28-9; I11.23.3—4; lep je i najbolji od onog sto je s telom I11,2.3.1—2; celi Prelepa, samodovoljna, naklonjena sebi i svojim delovima II].2.3.6—9; savrsen, od svih Zivih biéa, dovoljan sebi i samostalan III.2.3.21—22; opazajni svet manje je jedinstven nego njegov pojam IIL.2.17.3; treéi bog 1I1.5.6.17—18; nije odvojen od svog tvorea 1V.3.9.30; ima duu koja nije njegova veé je 2a njega, njime se ‘on je posedovan a ne poseduje 36; nalazi se u dudi koja ga odrzava IV.3.9, 5.9.18; VI742.21; ima u sebi sve zato sto duga pojmove svega IV.3.10.42; nije mogao postati ligen uma IV.3.11.13; ima mno8tvo svetlosti i obasjan je duSama IV.3.14.1—2; nesto jedinstveno, jedinstveni Zivot IV.4.9.13; dela kao plesaé 1V4.33.27—28; uje- dinjuje razligitosti 1V.4.39.23—24; tivo biée 1V.5.8.25; V.9.93—-4; bog V.1.240; nijedan svet nije pre njega, te nije u nekom drugom V.5.9.27—28; ne sadrdi samo 67ENEADE I-VI pojmove Ijudi veé i pojedinatnih Zivotinja V. il; jedinstvo svega Slo je u njemu V89.1—3; na jednom mestu V.9.13.13; Umstveni svet, tamo i tamo postoji materija 1.4.4.9; sasvim je bez de- ova, no ipak je deljiv 11.4.4.11—12; tamo je samo ono aktualno I1.5.1.7—8; tamo ne postoji ono u gemu je potencijalno biée 11.5.3.7—8; to Sto je tamo kao materija jest oblik 11.5.3.13; tamo je sve aktualno, aktualnost, sve je Zivol, to je predeo Zivota, naéelo i izvor istinske duse i uma II.5.3.38—40; obubvata sebe u bi 1.94.30—31; priroda uma i’ biéa 111.2.1.27; nije razdvojen od samog sebe niti ostabljen deljenjem, samodovoljan je III.2.1.28—29; njegov Zivot ujedno tiv i misli 111.2.1.30—31; svuda je savrien i svuda jedinstven I11.2.1.35; samo je pojam II1.2.2.36; u njemu je sve pojam i iznad pojma, jer sve je um i dista dua Til. 3.5.16—18; tamo viada istinsko bivstvo IV.L.1.1; predeo mi8ljenja TV.8.3.7—8; tamo je sve zajedno i svako pojedinaéno bide je jasno IV.9.5.27—28; sa i svo biée V.14.26—27; vide jedno od svega ostalog V544—5; svuda je V.0.13.14; potpuno savrsen VI.2. 22,3637; neSto je tamo prvo, drugo ili treée na osnovu svog polozaja, moéi i usled razlika, a ne na osnovu mesta VI411.9—10; neSto raznovrsno i mnodtveno, ali i prosto, mnoStvo koje je jedinstvo. On je pojam koji je i jedinstven i mnostven, i ¢itavo biée je jedno VIAI115—17; svet Hivota jeste sam po sebi, nedeljiv, on je svuda istovetan, brojéano ‘jedan i ceo ‘vi4.i249—50; nema protegnutost, bez dimenzija VI. 4.136; ono 8to postoji u umstvenom svetu mnostveno je, prvo, drugo i treée (po redu) VI.5.4.20—21; daleko je jedinstveniji od ovog sveta VI.5.10.42; tamo je od. reden broj biéa VI.6.2.9—10; tamo ono pojedinaéno nije odvojeno VI.6.7.3; sve Sto je tamo umno je VIG. 17.20; tamo je sve Zivo, u celini je i u éistoti Zivo VI. 6.18.29—30; tamo ne postoji promisljanje VI7.1.29; tamo sve zajedno sapostoji, i ni8ta nije nasumce postalo VI.7.2.37—38; tamo postoji i more, i sva voda u toku i u Zivot koji miruju VI.7.12.10—12; tamo je 68. Index rerum sve prepuno Zivota i Kljuéa zivotom VI.7.12.22—2 umstveni predeo je u Njemu Vi.7.3544; jedinstvo u mnoStvu VI.9.5.20—21; SVETLOST /phés/ bestrpna je ak i kad je u nevistom IIL.6.5.23; pro: stire se u pravoj liniji 1V.5.2.10—11; nije telo 1V.5.4.6; ne pripada vazduhu 1V.5.6.7; pripada svakom vatre: nom i blistavom telu IV.5.68—9; nije akcidencija 1V.5.6.20; delotvornost koja potiée iz Sunca IV.5.6. 2A—25; svetlost koja polite od tela jest delotvornost svetlog tela usmerena ka spoljaSnosti IV.5.7.33—34; svetlost prvobitno svetlog tela je bivstvo, oblik tog tela 1V.5.7.36—37; ima _postojanje kaa delotvornost 1V.5.7 43—44; povezana je sa Suncem ali ne uskracuje svoje bogatstvo onom Sto je posle nje IV.8.4.3—5; unutarnja svetlost oka kao svetlost u pravom smislu te reti V.5.7.23-—29; nije podeljena VI4.7.43; TAMO, vid. SVET, umstveni svet TELO /séma/ orude due I.1.3.3; IV.3.23.8—9; divi svoje ane ono Sto pripada sreénom i dobrom goveku 1.4.4.27—28: nije lepo po viastitom osnovu veé utestvovanjem 1.6. 1.4213; priroda tela nije prvobitno zlo veé drugo 1.8. 41—5; materijalno 18.4.16—17; 14121314; po sebi propadijivo I1.1.2.22—23; svako {elo je s du’om je onakvo kakvo je samo II.18.5—6; telo neba nije bez duSe 11.1.8.6—7; Zivot tela je kretanje 11.2.1.14; kretanje tela je meSavina telesnog i duSev- nog I1.2.1.16—17; telo na nebu sledi dusu zato Sto je Jagano I1.2.2.19; preko tela primamo zlo I1.3.9.16—17; tela tivih biéa koja dolaze iz zvezda razlikuju se po zagrejanosti 11.3.12.18—-19; sastavljeno I14.12.14; materija i pojam koji je u njoj 11.7.3.12; okov due 11.9. 7.11; IV8.34; potéinjeno je dusi ali nije istovetno ne- duSevnom II16.3.13—14; bige tela je to da ona nisu 69PNEADE IVI bivstvujuéa I11.6.6.31—32; ono Sto je telesnije podlo2- nije je trpnji 111.6.6.49; ono Sto je najvise telo najvise se priblizilo nebiéu I11.6.6.60—61; tela su u sustini suprotnost duse I11.6.6.75; docnije od materije, slozeno IIL67.4; neSto odredene veliéine, veligina II16. 12.53; u dusi je 1433-4; V.5.9.30—31; VIA 29—30; ne moze postojati uvek zato Sto je materijalno I11.983—4; jedno u smislu kontinuiteta IV.2.1.60; ne moze primiti duu nepodeljeno usled vlastite deljivosti 1V.2.1.74—75; samo mnoitveno IV.2.2.54; uduseno telo postoji u Svemu kao Sto se u trulom delu biljke radaju crvi 1V.3.4.28—30; u telu bie u smislu oblika postoji uvek na osnovu oponaSanja IV.3.8.25—27; ni kada nije postojalo bez duke 1V.3.9.16— 17; da ‘tela nije bilo duSa ne bi napredovala uw stvaranju IV.3.9. 20—22; prepreka istrazivanja IV.3.19.26—27; u tela nisu prisutne druge moéi duse do one koje su mu pot- rebne 1V3.22.12—14; reka Lete 1V.3.26.55; u prirodi je da se kre¢e izvan toga u éemu je IV.4.16.29; Zivi je dua prisutna IV.4.18.2; zavisi od nas i prilepljeno je uz nas IV.4.18.14; poseduje Zivot zato Sto se kraj njega nalazi druga du’a 1V.5.7.56; stvara ga pojam koji je prifao materiji IV.7.2.24; uévriéuje se u moéima duse IV.7.4.6—7; ne pripada mu izbor, a ni pojmovi IV.7.54; nijedan njegov deo nije istovetan celini 1V.7.5.25—26; neka koliina IV.7.8.13; potreb na mu je mnogostruka i muéna briga IV.8.2.11— prepreka 2a miSljenje, ispunjava dugu uzicima, Zud- njama i bolovima IV'8.2.44—45; lepo je na osnovu udestvovanja V.9.2.15; uéestvuje u slikama te je razlidito od biéa V.9.5.42~43; priroda tela je homonimno bivstvo, tj., postajanje VI.3.2.1—2; neka tela su materijalnija, a druga su organska VI3.9.3—4; pro- nalazi du’u kao neSto 8to mu uvek prethodi VI-4.1 u svakom svom delu obasjano je duiom VI4.3 2228; telo je telo na osnovu oblika VI4.3.38—3 ono Sto poseduje telo podlogno je trpnji i deljivo je VIA812—14; VI4.8.18; telo ne moze uéestvovati 2 telu VI4.13.9—10; telo postalog Zivog bide nije mu tude VI-4.15.17—18; teée i prvo je pogodeno udarcima spoljasnosti VI4.15.20—21; priroda tela je ta koja stvuje u Zivotu i dusi VI4.16.11—12; Inder rerum po svojoj prirodi bei od sebe VI5.10.38—39; bez duse he moze postojati niti se ouvati VI.7.25.26; ucestvu- Je u jedinstva V1.9.1.38; viada jednim naSim delom V1.9.8.16—17; tela su spregena da se medusobno uje- dinjuju VI.9.8.29—30; TEZNSA /éreksis, phesis/ teinja ka Dobru je otrpnjac due 1.1.5.27; Zelja je usmerena ka Dobru, Ono je njen predmet 1.6.7.3—4; teinja za lepotom je nagelo jubavi II15.1.15—17; svaka dua tezi za onim So odgovara njenoj prirodi M1L5.4.7—8; teznja, zajedno sa seéanjem, poradaju u duii delatnost usmerenu ka Dobru, Jjubav 11.5.9. 47—48; sve Zeli Ono i za Njim tezi po prirodnoj mi nosti_ V.5.12.7—8; teinja je prvobitnija od ljubavi ka lepoti V.5.12.17—18; Dobro je prirodeno teinji V.5 11—12: teinja ka Dobru rodila je Dobro, jer ona je Zelja za videnjem V.6.5.9—-10; te%nju pokreée predmet teznje VI4121.13—14; sve tezi ka jedinstvu VI. 5.1.14; celina je ono za Sime te¥e zaljubljeni VI5.10. 8-9; ono Sto te#i ka sebi samom jest nesto Sto ostaje unutar sebe VI6.1.16; ka umu ne iezi sve, a ka Dobru teZi VI.7.20.18; biée je predmet teznje ukoliko je Sati rano Dobrim VI.7.226; predmet teinje mora imati takvu prirodu da s pravom nosi jedno takvo ime VL7. 24.89; predmet teZnje pruza radost onom koji ga dostize VI.7.25.8—9; Dobro je predmet teZnje zato sto Je Dobro V1.7.25.17—18; teznja dokazuje da postoji dobro svakog pojedinaénog biéa VI.7.26.6—7; temja ka Dobru prouzrotuje traganje za Njim VI.7.26.9; postoji zato Sto je tu Dobro VI.7.27.26—27; TRPLIENSE, vid. TRPNJA TRENJA /pithos, piskhein, pathetn, pefsis/ trpnje su ili opazaji, ili (barem) nisu bez opazanja 1.1.1.12—13; postaju u drugom, na primer w takvom i takvom telu II1.6.1.2—3; trpljenje pripada aktualno- Sti onog Sto je materijaino II1.6.2.51—52; nastaje pre- aENEADE I-VI ko duse, ali postaje u netemu drugom 111.6.3.10—11; ono éemu sledi wiitak ili bol 111.6.47—8; ono Sto tpi mora postojati u suprotnim moéima i kakvoéama u odnosu na to Sto proizvodi trpljenje 11.6.8.1—3; pada onom %emu pripada i propadanje III.6.8. primanje trpnje je put u propast III.68.9—10; trpnja nije prisustvo ili davanje obli¢ja 111.6.9.14—16; ono Sto nema nikakvu suprotnost ne moze trpeti 111.6.9. 34—35; trpi ono Sto je slozeno II1.6.9.36; txpnja nastaje u sastavijenom i u onom Sto je defektno u svom sastavu TIT.6.11.12—15; nastaje u telima koja trpe podrugojagenje 1I16.19.9—11; ne pripada dusi felu, neéemu zajednigkom i ujedinjenom IV.4.18. 1921; trpnja mora biti takva da Cuva neSto od uzrotnika trpnje IV4.23.23—24; nastaje u detovima Svega IV.4.42.21; trpimo zato, Sto smo u jednom i zato Mo pripadamo jednom 1V.5.2.27; bige trpi kad ne doprinosei nista podnosi podrugojatenje koje nije usmereno ka njegovom bivstvu i Koje ga menja na gore VI.1.21.19—21; trpljenje se sastoji u_uspestav- Ijanju neke razligite dispozicije u tom Sto trpi od one Koju je ranije posedovalo VI.1.22.7—8; trpi ono Sto je u drugom VI. 5.3. UM /nas/ Um i mi deo nas i ka njemu se uspinjemo I.1.13.7—8; zajednigki je zato Sto je nedeljiv, jedan i svuds isti, a via stit je zato Sto ga svako od nas poseduje 11.8.4—6: skriven je zato Sto se ne tie nigeg opazajnog 14.101 odvojen od tela misli bez slika; boZanski um koji obasjava iznad je svih vrlina 1.6.5.16—17; um je dobro 2a ono emu um pripada 1.7.2.9—10; nije um po- jedinea veé je sveopsti, um Svega, sva biéa TIL8.8, 41—42; nije prepudten telu jer njegov zadatak se ne dovriava preko telesnih organa IV.3.19.24—26; delatnost uma je iznad nas V.3.3.36—37; sveopsti i u sebi sadréi sve pojedinaéne umove VI7.8.28; s umom nije moguée pomesati telesno zadovoljstve VI.7.30.15—1 2 Index rerum Um i Dobro mudrost se tive biéa a um onog Uznad biéa T 7—8; um je sa Dobrim 1,7.88—9; VI. 8.4.34; prva delotvornost’ Dobra i Njegovo prvo bivstvo 1.8,2.21--22; VI7.25.31; miruje iu pokretu je, jer kreée se oko Njega 11.23.2021; drugi po redu, ono sto prvobitno misli 11.9.1.14; posmatra Jedno ali ne posmatra Ga kao jedno 111.8831; treba mu Dobro IIT8.11.15; postaje dobrolik dospevsi do Dobra IIL8.11.16—17; postaje mada Jedno nije tome tezilo V.1.6.26—27; zra- Genje iz Jednog V.1.6.28; najvedi posle Njega V.1.6 41; pojam Jednog V.1.6.45—16; Njegov prvi porod V.2.1.7; on je sve Sto je Bog dao V.3.7.6—7; posmatra Boga V.3.7.1; pokuSao je da shvati Ono i postao je um nakon Sto Ga je primio V.3.11.12—13; razligit je od Dobra a dobrolik zato sto misli Dobro V.6.4.5; lik Dobra mnostveniji od Njega V.9.2.27; ne moze pre- iéi Ono u tom smislu da postane vise jedno VI.78. dok gleda Dobro jo8 nije um VI.7.16.13; Zivi ka Njemu, zavisi od Niega i okrenut je ka Njemu VI7. 16.1516; trag Onog VI.7.17.39; poseduje moé mi8- Vjenja i moé pomoéu koje gleda ono Iznad V17.35. 20-22; ljubi Jedno VI.7.95.24; vetno poseduje mis Ijenje ali i nemisljenje kad gleda Ono VI.7.35.29—30; nastao je prosto 2bog toga Sto Ono jest VI7.36.25—26; izvan Njega, zavisi od Njega VI8.184—5; poti¢e iz Njega. zavisi od Njegove umne prirode VI8.18.19—21;, hoée da bude jedno ali nije to V19.5.25—26; Um kao umstveni svet i kao tvorac daje nagela dijalektike 1.3.5.2; oblik 18.1.9; V.L 23; ima sve, jeste sve, kad je s tim sa sobom je, ima sve nemajuéi 18.2.16—17; daje oblike duSi Svega 113.1715; pojam 114.58; daje formu i oblik 114, ne dolazi do aktualnosti mifljenja iz potencijalnosti je sve u njemu I1.5.3.25—28 u delatnosti koja miruje 11.9.1.29—30; um koji misli da misli istovetan je 5 onim koji misli 11.0.1.37—38; misli sebe u svojim mislima, jer ono umstveno nije Wek je ono Sto jeste 3ENEADE I-VI izvan njega 11.9.1.46— 48; 11.9.1.48; 111.8.9.5; 1V4.2.22; V.3.6.26—27; VI28.12; uvek isti i Evrst 11.9.2.2— prethodi svetu ne vremenski veé kao njegov uzrok 111.2.1.23—24; priroda uma jest istinski i prvi poredak 111.2.1.27; proizveo je sve bezgraniéan i miran 111.2.2.15—16; vlada nutno8éu_IIT.2.2.35—36; iz sebe rada_sveopsti pojam IIL.2.16.15—17; nije jedno od biéa_veé sva 111.3.3.22; 111.9.9.1—2; V.9.5.13; V.96. V.9.7.8; V1.2.19.18; ima sebe u izobilju i nije time opijen I11.5.9.18—19; beskrajan 1118846; broj 1118.9. 3—4; prvi Zivot 1118.9.33; videnje T18.111; iw njemu postoji materija, i oblik 1.8.1.3; u njemu po stoji temja i priblizavanje svom obliku IIL.8.11 2526; posedije istinsko ispunjenje i misljenje IIL 1143; iu miru i w kretanju II19.7.2—3; veéno bez razlika, i nedeljiv IV.1.1.2—8; na osnovu drugosti se razdvaja u delove IV.34.9—10; tamoinje Sunce IV.3. 11.1415; uvek je sav gore i nikad nije izvan onog Sto je njegovo IV.3.12.30—31; aktualno je sav zajedno IV4.1.18; ne stvara sad ovako a kasnije onako 1V.4.12.35; pre svega IV.7.8.9; raniji_ od prirode 1V.7.8.22; vetnim misli veéno, sve ono Sto je u umst venom poretku 1V.7.10.34-—35; bestrpan je i ima jedino umni Zivot IV.7.13.2—3; miruje istovetan i preko duse sve ispunjuje lepotama i rasporeduje IV.7.13. 17—18; nije samo jedinstven veé je i mnostvo umova 1V.8.3.10; kao veliko Zivo biée potencijalno sadrdi sve ostalo IV.8.3.14—15; zadobija formu pomoéu oblika Koji su u njemu V.1.5.16—17; bolji je od svega ostalog zato Sto je sve posle njega V.1.6.44; pun je onog Sto je rodio V.1.7.30—81; rada duSu kad jeesam savrSen V.1.7.36—37; wzrok V.18.4; stvara izlivSi svoju mno gostranu moé V.2.1.14—15; nije u prostoru V.2.2 1920; osobenost uma je posmatranje onog sto je njegovo viastito V.3.3.17—18; razlikuje se od razuma i nalazi se iznad V.3.3.24—25; sadrii u sebi nuznost no ne i sredstva ubedivanja V.3.6.9—10; prakticki um gleda ka onom spoljanjem i ne miruje u sebi samom V.3.6.36—37; mirovanje uma je delotvornost koja se ne tie nigega dragog V.3.7.14—15; delotvernost u sebi samom V.3.7.26; stvorio je umstveni poredak V.3.16.8—10; neSto jedno i mnoitveno V.4.1.21; saz- 4 Index rerum naje samu stvar, to umstveno V.6.1.20; sedifte biéa V.5.211; veliki bog V.5.3.2; vetno j kad V.8.3.10; lep je pre svega dragog V.8.13.12; zbil sko biée i istinsko bivstvo V.9.3.2; zbiljski stvaralac i tvorac V.9.3.25—26; pre duse je V.9.4.18; prvi zako- nodavac, sam zakon biéa V.9.5.28—29; u celini jest svi oblici_zajedno V.98.3—4; umstveni svet V.9.9.7; 0 umu je ono imaterijalno VI284; bivstvo i biée uma su u njegovom mialjenju sebe VI.2.8.12; kretanje ideje VI.2.8.24; slozen iz. svega, i nije pojedinaéni rod VI.2, 18.12—13; u njemu je sve Sto iz njega potige VI.2.21. 56; beskrajan je, beskraj, velitina VI.2.21.10—11; jedinstveni pojam, velik, savrSen, pojam koji sve sadr- 3 V12.21.29—-30; savrseno Zivo biée VI.2.21.57; bez materije VI.2.22.13; prisutan u svemu i nigemu nije ni daleko ni blizu VI.4.246; mnoétven na osnovu drugosti a ne prostora VI.44.24—25; delotvornost bivstva VI6.8.25—26; sadrdi i to-da i to-zasto stvari VL7.2. 3—4; V1.7.2.23; sastoji se iz vrsno razliditih stvari VI.7.10.9—10; kreée se uvek isto i uvek na osnovu istog i sliénog VI.7.13.5—6; luta u polju istine iz koga ne izlazi_V17.13.34--35; mifljenje VI7.13.40; ne moze ustrajati da bude kao monada i da u sebi ne bude drugi VI.7.14.2—3; bezgraniéan je zato so je mnost- sno jedno VI.7.14.11—12; dobar je zato sto poseduje vot u posmatranju VI7.15.11; Zivot koji je dobio granicu VI.7.17.25—26; oblik je i sastoji se u diferen- cijaciji VI.7.17.39—49; prvi i istinski um je nesto dobro i dobroliko VI.7.18.23—24; neSto uzvigeno i lepo V17.29.26—27; odande dobija svetlost svoje umne delotvornosti kojom je obasjao prirody VI.7.31.2—3: ukoliko misli mora se dréati istovetnosti i drugosti VI7.39.4; potrebit je da bi mislio VI7418—9; 2dre- Jen je S mi8ljnjem i vetno poseduje shvatanje samog Sebe VI.741.19—20; delotvornost uma je najlep- Ze natelo na koje se svodi sve to je u na’oj moti VI8.3.21—22; ber gospodara VI8.6.6—7;um koji posmatra je prvobitan VI.8.6.32; poseduje ono Sto volja hoée VI.8.6.40; slobodan je samim sobom VI8.7.3; ne dela sluéajno veé je u svakom svom deli pojam i uzrok VI8.18.37; uzrok nauka VI9.5.12; otac duse VL9. 5.14; rada bogove u miru VI. 9.9.18: ©ENEADE 1—VI UMETNOST /tékhne/ u umetnostima { uw njihovim pojmovima nema gretke 11.3.16.39—41; umetnosti su docnije od prirode i od sveta I1.9.12.18; IV.3.10.17—18; u umetnostima promisljanju ima mesta samo onda kad su umetnici u neprilici LV.3.18.5—6; lepota umetnosti je visa nego lepota predmeta V8.1.18—19; umetnosti opo- naSaju prirodu V.8.1.33; ne oponasa prosto ono Sto se vidi veé se uzdize do pojmova V.8.1.35—30; umetnici stvaraju na osnovu mudrosti koja proizvodi sve Sto postaje V.8.5.3—4; daje pojmove za delotvornost dusama umetnika V.9.3.31—32; miruje u istovetnosti_ izvan materije V.9.5.40; u vestinama ne postoji nita u suprotnosti sa vestinom V.9.10.3—4; sve veitine koje oponasaju konstituisu se ovde, sluze se opazajnim uzorom i opanaSaju oblike i pokrete V.9.11.1—5; vestine su porodi wma V.9.12.2; u Goveku-po-sebi sadria- ne su sve one koje se odnose na ono Sto je za Zoveka prirodno V.9.14.18—19; ukoliko odreduje duSu veStina je kakvoéa a ukoliko stvara ona je tvoratka i jest ne- Sto prema-nefemu VI.1.12.20— 30; vestine su pojmovi , dua je njihova materija VI.3.16.14; UMSTVENO, UMSTVENI PREDMET (t@ noetén) jest w vetnosti, a ne u vremenu IL5.3.8; umstveni predmet je oblik i savrieno je ono Sto jest 11.5.3.24—25; identiéno s umom 119.148; nije poslednje pa mora postojati njegovo podrazavanje 11.98.2122; razdvo- jeno je od uma samo tako Sto se razlikuje od njega TL9.1.11; um u mirovanju IIL9.1.11—12; nije nesto jedno i moze u sebe primiti prirodu mnostva 1V.4.1 36—37; svako umstveno biée jest dua sama u svojoj delotvornosti IV.6.2.22; umstveno biée donosi dusi utivanje i otivljava je 1V.6.3.8; odvojeno IV.7.13.1; postoji samo po sebi IV.8.6.27; neka delotvornost a ne moguénost V.3.5.32—33; prvobitno bivstvo V.35.3 istovetno s biéem V.3.5.42—43; istina V.5.1.34; nije 51; svuda prisutno u celini Vid.t1. izvan uma V. 6 Index rerum 1-2; ne8to jedno, mada je mno8tveno VI.5.6.1; umstvena biéa su mnostvo u jedinstvu i jedinstvo u mno- Sivu VI5.6.2—8; svako vimstveno Je prvobitno VIS. 15.21; UJEDINJENO /t synamphéteron, td koinén/ na osnovu prisutnosti moi opazanja 4 postoji ma osnovu prisustva duge 1.1.7.1 njemu pripada i opazanje i sve trpnje Zivog biéa 1. 7.5—6; ono So trpi mora biti neso stozeno 11.6.9. 35—36; nije istovetno to ujedinjeno u svim Ijudima IV92.1—2; UPRAVLJANJE /dioikesis/ upravljanje Svime nije sligno veétini lekara veé je kao priroda IV.4.11.5—7; USPINJANSE, vid, VODENJE USTAJANSE iz tela /anastasis/ istinsko ustajanje iz tela je pravo budenje 111.66, 71—72; ustajanje s telom je premestanje iz jednog sna u drugi II1.6.6.72—73; istinsko ustajanje je potpuno odvajanje od tela 111.6.6.74—75; UTISAK /t¥pos, tYposis/ utisak nastaje w Zivom biéu na osnovu opazanja i veé je umstven 1.1.7.11—12; prisoda utisaka je sliéna prirodi misli, poSto su i utisci delatnosti duse U1.6.1. 10—11; utisci nisu neke velitine niti su kao peéat pritiskanja ili utiskivanja IV.3.26.29—30; oni koji dolaze preko tela zavrSavaju u dudi, a drugi pripadaju samo dusi 1V.3.26.39—40; 7ENEADE [VI UZOR /parideigma/ aki oblik je neki uzor 1,2.6.16—17; bog je uzor eka 12.7.29—30; UZROK /aitia/ ne sme se prihvatiti nista neuzrokovano IT.1.1 15—16; istinski sveopiti uzrok jest onaj koji niSta ne vstavlia neuzrokovanim, éuva sled i red, i dopusta di i mi budemo netto, te ne odstranjuje proroganstva i gatanje I1L.18.1—4; kad su obuhvaéeni svi uzroci sve nastaje potpuno nugno IIL1.9.2—3; -uzroke je dvo- matan: dusa ili uzrok iz onog sto nas okruzuje TIL.1 10.23; ako nista nije nasumce postalo tada ono 3to je wzrokovano u samom sebi poseduje uzrok VI.7.2. 37—40; uzrok je sve VI.7.3.13—14; deo bivstva V7. 3.18; tamoinji azrok je jedinstven i sposoban da nesto dovrsi VI.7.3.26; uzrok i biée sa jedna i isto VI8.14.30; UZITAK /hedoné/ samo ono sadagnje. a ono Sto je u njemu pro Slo, to je adsutno 1.5.44—5; kod uzitka telu pripada to ito se tie urivanja i Mo dospeva do opazanja, a ono Sto pripada dusi vige nije trpnja I11.6.3.17—19; wiitak je samnanje Zivog biéa o tome da se slika duse iznova Prilagodava telu IV.4.193—4; nije samodovoljan zato Sto nije zadovoljan istim VI.7.26.14—15; to u emu se uyiva uvek je neSto drugo VI7.26.1 VATRA /pjr/ vatra je lepSa od svih tela, jer u odnosu na ostale elemente ima red oblika, blizu je netelesnom 1.6.3, 19-23; nije potrebna zemlji radi biéa veé zato da bude vidljiva 11.16.3738; vatrena Ziva biéa su demon ska I1.1.6.54; priroda vatre je u kretanju 1.2.1.23—24; 78 Index rerum svuda teZi za duSom II.2.1.44; u veéoj meri bivstvuje od ostalih elemenata, i uklanja se od prirode tela III. 6.6.41; nema stegenu toplotu IV.7.11.5; tamoSnja vatra ima obliéje piramide VI6.17,31 -82; vatra ovde Zeli da oponafa ont tamo VI.6.17.82—33; opazajnu vatru Eovek uskladuje s onom vatrom tamo koju opaza ona dusa tamo VI7.6.6—7; neki pojam u materiji VI711 3637; ono Sto ovde stvara vatru jest neki vatreni Bivot VITANAG; ivi VLT.AL AB; VECNOST /aidn/ Zivot vetnosti ne sastoji se iz mnogih vremena ne. go je sav zajedno iz Gilavog vremena [.5.7.28--30; pripada vetnoj prirodi IIT.7.1.1; ono uéestvuje u mirovanju, ali nije mirovanje-po-sehi TI1.7.2.35—36; vetnost Je Zivot koji miruje u istom zato Sto sve poseduje kao uvek prisutno, a ne sad ovo a potom neSto drugo IIL.7. 3.16—18; nije podmet veé ono Sto tako reéi isijava iz simog podmeta III.7.3.23—25; ono Sto niti je bilo niti ée biti veé samo jeste, ono Sto u miru poseduje biée usled toga Sto se ne menja u biée II1.7.3.34—35; 7 koji pripada onom &to jeste i koji se nalazi u biéu 111,7.3.36—37; ona umstvena priroda {1174.1—2; sa- vrSeno i eelovito bivstvo biéa ITI.7.4.37—-42; etimolo- no, évrsto u Zivotu IIL.7.5.18—22; vetnost je Zivot koji Je beskrajan zato Sto je sav I11.7.5.25—26; tivot bié ‘oko Jednog koji je uvek isti 111.7.6.7—8; delatnost 4 vota koji miruje u odnoss prema Njemu i u Njemu 111.7.6.10—11; sve, biée, ni u emu nedostatno M1178. 37; nije ne8to spoljaSnje biéu 1117.11.60; ono Sto je vetno jeste nesto istovetno i jedinstveno IV.4.7.6; VI 5.11.16—17; u umu je IV.4.15.2; u vetnosti ne moze biti promisijanja VL7.3.6; VELICINA /mégethos, 18 méga/ nematerijalna je, kao i obligje 1116.16.27; nalazi se u pojmu tela III.6.16.31; oblik III.6.17.1; postoji po sebi 111.6.17.2; posledica sustine odredenog pojma III. 79ENEADE I-VI 6.17.15; potive iz onog Sto nije velitina II1.6.17.24— —25; ovdainja veliéina jest to zamisljeno u materi 111.6.17.32—33; deljiva je primarno IV.2.1.11—15; VESTINA, vid. UMETNOST VID /opsis/ sposobnost videnja umstvenog ima svako, ali malo njih se njom sluzi 1.6.8.25—26; videnje se osniva na slitnosti $ predmetom videnja 1.6.9.30—32; ozbiljan Zovek je videnje u odnosu prema samom sebi IIT.8.6. 38; videnje moze postojati_ pod uslovom da posteji ne Sto drugo V.3.10.12—13; videnje je videnje neteg spo- Ijainjeg V.8.11.21—22; VIDENSE, vid. VID VODENSE /anagogé/ vodenje je neka veitina Kojom se uspinjemo do Dobra i do prvog naéela 1.3.1.1—3; treba se uspeti ka istinski Jednom V.5.4.1—2; VOLJA, vid. HTENJE VREME /khrénos/ slika vetnosti 1.5.7.15; I1L7.1.19—20; (17.111 111.7.11.46—47; odréava se veéno8éu i propalo bi kad bi sve w njega preslo 1.5.7.17—19; nema materiju kao osnov T1411 pripada onom Sto postaje i ovom Svemu [IL7.1.3; nije mirovanje I117.7.21—22; nije kretanje III.78.1; nije kretanje nebeske sfere ni sama ta sfera II1.78.20—22; ono je to u Semu je kretanje postalo I11.7.8.57—58; razlitito od broja I1I.7.9.66; vot due u kretanju IIL.7.1143—45; nije spoljainje dus 111.711.5960; ono je ne8to Sto se vidi u dusi, Sto je uw njoj is njom I17.11.81—62; 1V.4.15.2; ova priroda If1.7.12.1; samo vreme nije mera II1.7.12.37; nije mera kretanja po svom Stastvu I11.7.1241—42; 80 Index rerum nije stvoreno okretanjem neba veé je tako uéinjeno ofitim 111.712.5152; ne poseduje to u éemu je TIL7. 13.2; ono je u svakoj duii i istog oblika je u svakoj I11.7.13.66—67; po svojoj biti nalazi se u delotvornosti dude i potiée iz nje IV. 4; tumara oko du tako Sto jedno napusta a drugog se dohvata V.14.18— —19; pripada_kretanju VI1.3.15; od kretanja prima neprekidnost VI14.4—5; posledica kretanja VI3.3, 25; mera neteg drugog VI34.12; uvek razlitito zato Sto ga stvara kretanje V132244_—45; uvek se Siri w pravcu svog protezanja VI.5.11.15—16; ide ka mno- Stvu kao neka linija koja se naizgled produzava u beskraj VI5.11.17—18; VRLINA /areté/ nalazi se u misljenju i miruju u odvojenoj dusi 11.10.8—9; pripada zajednici duSe i tela ukoliko ne nastaje na osnovu mudrosti veé na osnovu navike i vezbe 1.1.10.12—13; nage vrline potiéu odande 1.2.1.1 ina osnovu gradanskih vrlina sligni smo bogu 1.2.1.24; ha osnovu vastitih velina sliéni smo netemu Sto ne poseduje vrlinu 1.2.1.30--31; 1.2.1.49—5@; wrline ogra- nigavaju i usmeravaju nage Zudnje i daju meru trpnjama uopite 1.2.2.15—16; ogranigene su i nalaze se kao mere u dugi kao materiji 1.2.2.18—19; pripada duSi, a ne umu ili onom Iznad 1.23.31; ono Sto na osnovu uzora postaje u dui, ne sm uzor 1,2.6.17—18; yrlina je netija vrlina 1.2.6.18; postoji na osnovu pro- G8éenja i sledi iz prodisenosti 1.2.78—9; 16.6.1—2; nuZno je posedovati nize vrline ukoliko se poseduju vige, no obratno ne vazi 1.2.7.10—12: nesavréena je bez ‘dijalektike i mudrosti 1.3.6.14—16; vodi ono sto je zajednitko u prirodi ka boljem sto ne pripada mno- Stvu 1.4.8.21—22; priroda vrline je lepota sima 1.6.1. 14—15; vrlinom’ duis postaje wu Dobra 1.7.3.20—21; nije samo Dobro veé je neko dobro koje omogu- éava da se materija sviada 1.86.19—20; nije prvo dobro, veé nesto njemu sliéno, nesto Sto uéestvuje 18.842—44; vrlinu saznajemo umom, ona sama sebe saznaje 18.9.2—3; nije dobro osim u smislu io pomaze a ono nastane 18.13.56; nije lepo-po-sebi i a1ENBADE I-VI dobro-po-sebi veé uéestvuje u njima 1.8.13.0—12; nije nam potrebna kad smo u miru veé kad smo u opasno- sti 11.3.9.18—19; netelesna 113.14.8; postovana 11.9.9. 20; vilina koja nastaje u dusi pokazuje boga 119.15. 38—39; vrlinom odbijamo udarce spoljasnjosti 11.9. 18.2830; vlada svuda a ono Sto je pogresno njom biva popravljano i ispravijano IIT.3.9.28—29; sklad 111.6.2.5; dela vrline utkana su u zajedniéko uredenje Svega IV.4.39.3; bozanska je i ne moze nastati u onom Sto je smrtno IV.7.10.16—i7; sve vrline su delotvornosti uma VI2.18.15—16; praktitke vrline ne vode dusu ka onom Sto je tamo i ne odvajaju je, i njihova delatnost ima polititko znaéenje VI3.16.27—31; u slu- éaju poroka i vrline sredina je suprotna ekstremima VI.3.20.2—3; 2 dusu je dobro vriina VI.7.25.26; odvodi nas do Dobra V17.36.8—9; prinudena je da dini ovo ili ono u zavisnosti o4 tog Sto joj zapada VI8.5. 12—13; izabrala bi da nikome nije yotrebna nega koju ona daje VI.8.5.17—19; izgraduje slobodu i samostal- nost VI8.5.32—-33; VI.8.6.10; druga vrsta uma i neka sposobnost koja duSu éini umnom VI8.5.34—35; VI. 8.6.22; bez gospodara VI.8.6.6—8; ima za cilj viastitu lepotu i plemenitost, a ne biée toga sto joj je podre- deno VI8.6.17—18; vrlina duse postoji kad je vrlina ujedinjena u nesto jedinstveno, u nekom jedinstvenom slaganju VI.9.1.16—17; duSa poseduje vrlinu zato 3to sudeluje u pojmu koji potiée iz uma VI.9.5.6—7; u Zoveku se budi vrlina kad izgubi posmatranje Boga tako da se pomoéu vrline opet uzdize napredujuéi ka umu VI9.1145—48; VRSTA /eidos/ kad su vrste u pitanju ranije i kasnije nisu u vremenu IV.4.1.27; sve ono Sto u opazajnom svetu postoji kao vrsta to potige odande V.9.10.1—2; svaka vrsta je homonimno Jedno VI.2.10.2—3; vrsta je mnostvo VI2.9.3; poslednja vrsta koja se vise ne deli na vrste jest neSto neograniéeno u pravom smislu VI.2.22.1 vrsta je ranija od tog nedeljivog VI3.9.37; 82 Index rerum ZAJEDNICA due i tela, vid. UJEDINJENO. ZAKON /némos/ bozanski zakon je neumitan, i u sebi poseduje to da odmah uéini ono Sto je odluéeno 1V.3.24.10—11; kazna sledi usled neumitnog zakona IV.4.42.18—19; ZALJUBLIENIK, vid. LIUBAVNIK ZEMLIA /g6/ ima istu duiu kao i zvezde IV.4.22.9; poseduje du- Bu rasta IV4.22.14—15; tivo biée IV.4.22.16; opaza i njenoj du8i nisu skriveni najvesi pokreti 1V4.26.11. 12; bog IV.4.26.30; i ovde mora biti neka forma i pojam VI.7.11.20; analogna je stablu drveta VIL7.1 28-29; tivot zemlje je razuman VI.7.11.35; posto; zemlja-po-sebi, odnosno prvobitna zemlja od koje po: tige i ovdasnja zemlja VI7.11.35—36; tamo zemlja nije pusta veé u velikoj meri otivljena VI7.12.6—7; ZLO /kakén/ &inimo zlo onda kad nas je saviadalo ono loije u nama 1.1.9.6—7; zlo je ovde i po nuznosti nastanjuje yj predeo 1.2.1.1—2; zlo se mora dogoditi nekome, negemu Sto jest i So Zivi 1.7.3.5—6; nije oblik jer je odsustve dobra [8.1.11—12; 18.1.14—15; nije medu biéima, veé u nebiéu kao oblik nebiéa 1.8.3.2—5; ono Je bezmernost, bezgranitnost, bezobliznost, potrebitost, potpuna beda 18.3.12—16; 18.3.30—31; nije u bilo kom nedostatkn veé u potpunom 1.8.5.5—6; ima lazno biée, primarnu i zbiljsku lax 18.6.44—45; bezmernost Je prvobitno zlo 1.88.37—38; sakrilo se da ga bogovi ne bi videli 18.15.2526; Sve bi bilo nesavréeno kad zlo ne bi postojalo I1.3.18,2—3; zlo u Soveku potite iz, prezrenja bogova I1.9.16.3—5; nedostatak Dobra III. 83ENEADE I-VI 2.5.26; zla su posledice no zbivaju se po nuznosti IIT. 3.5.33; zlo potige od nas u smislu uzroka no mi nismo providenjem prinudeni da ga stvaramo II1.3.5.34—35; i 1V.7.10.11; nastaje usled nedostatka, ligenosti i oskudice i stanje je nesreéne materije koja ne uspeva u dohvatanju oblika V.9.10.18—19; materija je zlo VI7.28.12; ZVEZDE /ta astra/ ponajvie ili sasvim su od vatre II.1.6.8—9; svaka zvezda obuhvata Boga i raduje se prirodnom nuznoS- éu 11,2.226—27; kretanje zvezdi znamenuje budué- nost [1.3.1.1—2; 13.14.18; borave u bozanskom pre- aelu i same su bozanske 11.3.2.18—19; V.1.2.41; vetno su spokojne i raduju se dobrima koje poseduju 11.3.3. 22—24; svaka ima Zivot u sebi samoj 11.3.3.24; vetno im je dan 11.3.58 9; sligne su slovima koja su uvek upisana na nebu 113.7.4—5; mamenuju sve Sto se dogada u opazajnom svetu I1.3.8.8—-9; od njih dobijamo dui 11.3.9.10—11; od njih dobijamo i nage naravi, i strasti 113.9.18; ne stvaraju ziva biéa veé im nesto pridodaju 11.3.12.3—4; besmrine su 11.9.5.10; one su bogovi koji se uredno krecu i u poretku kruze 11.9.8. 30—32; umom shvataju Boga i druge umstvene bogove 11.98.37; IV.4.7.2; ne nalaze se u ovom Svemu radi tiranide veé daju ukras j red 11.9.13.18—-20; i u zvezdama postoje duse 11.9.16.9—10; lepota i ruznoéa nam ne zapada iz kretanja zvezda IIL.1.5.54—55; telesno doprinose delovima tela, no ne stvataju Ijudsku narav III.1.6.5—8; bogovi sv i ne dine zlo IIT.1.6.10— 11; kreéu se radi ofuvanja celine 111.1.6.19; u aspek- tima’zvezda naznagene su sudbe, Zivoti i izbor dusa 1V.3.12.22—24; u njihovim duSama nema ni nakane ni izuma u vezi sa judskim stvarima TV.4.6.14—15; kreéu se da bi obavljale svoj zadatak IV.4. Ijenje je usmereno ka viSim biéima IV4.8.38; imaju uvek isti Zivot IV.4.8.41-—42; ne seéaju se 1V4.8.5 1V.4.30.1—2; 1V.4.42.1; akeidentalno im pripada gle- danje i sluanje IV.4.25.13—14; guju nage molitve 1W4.30.3; ne treba zvezdama pripisati to Sto se dogada svakom pojedinaénom biéu 1V4.3148—51; nist 84 Index rerum one te koje stvaraju veé je to ono Sto njih same kon- figurira IV.4.33.34—35; svaka 2vezda se po prirodi ra- alikuje od ostalih IV.4.34.16—17; treba im pripisati samo znamenovanje IV 4.34.25—26; svaka zvezda daje neSto Korisno za Zivot IV.1.38.13; ukoliko su delovi Svega trpe, no one same su bestrpne IV.4.42.23 25; 2IVO BICE /t9 azbon! Sveopite vo biée uyek je isto i traje vetno 11.1.3.12; jedinstveno IT. 2.7.37; wnjemu Zivot nema granice posle koje ne mo ze idi'u sve veé je svugde VI5.12.1—3; Zivo biée po sebi jest savrSeno i sastoji se iz svih divih biéa {j.. sa- dri 5va tiva biéa VI.6.7.10—17; tivo biée po sebi jest um i zbiljsko bivstvo VI6.8.1 Pojedinaéno Zivo biée svako Zivo biée slozeno je iz due i tela 111.2.17— 18; VI7.4.11—12; ovdainja Ziva biéa stvaraju ii bogovi_I1.1.5.3—4; postoji na osnovu celovitog pojma Svega 11:3.13.34—36; sva Ziva biéa postoje u gornjem nebu 111.2.4.19; nije samo du’a veé umanjenje duse, nekakvo njeno bledenje 1113.3.25—26; pojam 2ivog biga je druga du’a a ne ona od koje potive taj pojam TIT 3.3.26— 28; kod Zivog biéa nifta nije prostorno tako udaljeno da ne bude blizu, jer ono saoseéa IV.4.32. 2022; jedinstveno Zivo biée poseduje i jedinstvenu volju IV.4.35.24—25; kontinualno IV.5.2.29; nuzno nastaje kad postoji materija koja prima semeni pojam V99.9—10; 2IVOT /dz06, bids, td dzén/ dobar Zivot ne pripada onima koji utivaju_veé onom koji moze da za da je dobro uiitak 14.2.21 —24; fivot nije sinoniman za sva Ziva biéa 14.3.3; 85ENEADE I-V1 14.3.18—20; savrseni, istinski i zbiljski tivot jest onoj umnoj prirodi 1.4.3.33—34; Zivot dobrih Ijudi v Je onda kad oni nisu svesni viastite unutarnje delatnosti 14.10.3132; Zivot je dobro za ono éemu pripada Zivot 1.7.2.9; VI.7.18.22 23; nije dobar kao zajed. nica due i tela veé zato sto se vrlinom brani od 2 17.3.17—18; Zivot u telu zlo je sam po sebi 1.7.3.19— 20; prvobitni Zivot prati sckundarni 11.9.3.10—11; Zivot je ovde dvovrstan: dobrih Ijudi i svetine 11.9.9. 6—11; ovde je Zivot pokretan a tamo nepokretan III. 24.1213; iz Zivota-u-sebi mora poticati Zivot-iz-sebe ML24.14—15; fivot Svega je mnogostran, sve stvara i Gini razligitim 111.2.15.31—-32; svaki Zivot je delo- twornost II1.2.16.17—18; delotvornost Zivota je kreta- hje koje nije nasumicno {11.2.16.19—20; delatnost Zi- vota je umetnitka delatnost I11.2.16.23—24; Zivot oduvek postoji u biéu I11.5.9.37—38; Zivot je kretanje u smislu aktualnosti_ svakog pojedinog dela 111.63 26; prostiranje zivota donosi vreme [1.7.1.4 y me- fasiv je i nikad ne prestaje zato Sto je delotvornost vetne duse I11.7.12.6—7; 1V.5.6,28; nastao je s ovim Svim I11.7.12.22; vreme_IIL7.12.25; jedinstveni Zivot proizvodi nebo i vreme IIL.7.13.27—28; uvek proizlazi Zivot iz Zivota 1I18.5.12—13; svi zivoti su milljenje 188.1415; I11.88.17; Zivoti su pojmovi 1118.8.16; istinitiji Zivot je miSljenjem Zivot I11.8.8.27; Zivot Jedinstvenog Zivog biéa je bez prepreka i u skiadu s prirodom 1V.4.32.46—47: ono éiji se Zivot da opazi sastavljeno je od onog Sto je Zivo ali se ne da opaziti WV. e postoji radi pojedinaénog biéa vee ra 2930; bivstvo je i to bivstvo samo od sebe divi IV.7.11.10—11; istinski Zivot je Zivot za vreme Krona V.14.9; 2ulni Zivot gleda u spolja’- njost i sastoji se u opazanju V.38.32—33; Zivot koji je u umu jest prvobitna svetlost, to istinski umstveno v. 49; na¥ Zivot je podeljen i tanostvo je Zivo- ta V.3.9.23—24; usmeren je ka Njemu, zavisan je od Njega V.9.16.35—36; u umu je V4.2.16—17; u zivotu, kad je Gist, nema umora V.8.4.35; tivol uma je mudrost V.8.4.36; prvobitni Zivot je bivstvo i kretanje VI. 2.7.6; tivot tog sveopiteg Zivog biéa je prvobitan, naj- izvesniji i jasan VI6.18.15—16; Zivoti se razlikuju po 86 svojoj blistavosti i jasnosti VI.7. ; drugi, nizi Hvoti_su mali, neznatni, mutni, bezvredni i kaljaju Giste Zivate VI.7.15.3—5; divot nije Njegov veé je iz Niega V17.18.19—20; nije dobro prosto-naprosto veé zato Sto potite iz Onog VI.7.18.29—30; trag uma VI.7. 20.12; delotvornost koja potiée iz Dobra VI.7.21.5; sa- danji Zivot bez Boga jest trag Zivota koji podrazava tamosnji Zivot koji je delotvornost uma V19.9.16—17; ZUDNJA, vid. TEZNTAINDEX NOMINUM U ovaj index nominum uSla su samo ona imena istorijskih liénosti i mitskih likova i predela koja Plo- tin recju navodi. Time su po strani ostale sve one lié- nosti na koje se odnose éeste Plotin. zije; u svim takvim sluéajevima, zapravo u veéini njih, valja se obratiti na odgovarajucu napomenu uz tekst. No, i kod onih lignosti koje su ule u index nisam navodio brojna mesta u tekstu gde je ovito da Plotin na njih misli. To se odnosi na Platona ponajvise, a manje na Aristo- tela, Herakleita itd., u svim slutajevima kad Plotin uz jednostavno phesi ili éphe navodi stav koji, kao i njegovog autora, poznajemo iz drugih izvera. Ked svakog imena dao sam jedino kontekst u kome se ono kod Plotina spominje. To je znazajno posebno za mitske likove jer Plotinova interpretacija Zesto veoma odstupa od izvornog ili uobigajenog zna €enja. Sliéno stvar stoji isa mnenjima filosofa koje Plotin komentarise: njegovo tumaéenje odlikuje se piénim neoplatonistikim odsustvom smisla za isto- riju. . Sto se transkripeije imena tige tu sam pratio, koliko to nas jezik dopusta, izvorni izgovor, a ne jo8 uvek uobiéajene latinizirane verzije. Dakle, Herakleil, a ne Heraklit, Hefajst_a ne Hefest, Fejdija a ne Fidija, Fojb itd. Za obelezavanje mesta u tekstu vali ist broj linije je broj linije izvornog teksta i u prevodu Je esto razlivit Adrasteja /Adrésteia/: kao naziv za uredenje sveta III 2.13.16; isto, ITL2.13.1 Afrodita /Aphrodite/: Venera, kao ime planete 1136.1; ‘odnos sa Arejem 11.36.23; majka Erota I11.5.2.2—3; 88 Fedex nomtnuns Platonovo tumagenje porekla Eroia u »Gozbic 1L5.2. 9, bis; ko je Afrodita I11.5.2.10—13, bis; dve Afrodite, nebeska i €erka Ze e 11.5.2.15—16; nebeska Afrodita je najbozanstvenija duga koja ostaje gore, odvojena supstancija i bivstvo koje nema udela uma. teriji 111.5.2.20—24; kao dusa sveta 111.5.3.30—32; III. 5.4.22; 1115.5.12; 111.5.8.3—6, bis; V.8.13.15—16; mno- So Afrodita u Celini koje poti I11.5.4.18—20; rodenje Erota na proslavi Afroditinog rodendana II1.5.54; da li je ona deo Erota IIL.5.5. 12-13; da li je ona isto Sto i Erot 111.5.5.15; ona je duia Zeusa II1.5.8.14—-20, tér; teolozi poistoveeuju Afroditu i Heru, nazivaju Herom Veneru IIL5.8,21— 23; rodila se kad je pojam pre’ao iz uma u duiu IIL5.97—8; rodenje Afrodite u Zeusovom vrtu IIT.5. 9.22; du8a ispunjena pojmovima I11.5.9.33; udestruje u stvaranju Zene 1¥.3.14.8; kao uzor lepote ienske V. 8.2.10; otkud lepota samoj Afroditi V.8.2.11; tamo je nebeska Afrodita, a ova ovde je svatija Ijubavnica VL9.9.29—31; svaka duSa je neka Afrodita VI9.9.31; rodendan Afrodite V1.9.9.32; Anaksagora /Anaksagéras/: meSavinom &ini materiju uklanja um koji uvodi I14.7.2—6; kao ono Prvo po- stavlja_ne8to jedinstveno, no ne mari za_preciznost VA9.1—3; Apolon /Apéllon/: pitagorejska ctimologija »Apolonac V.5.6.27; Govek obuzet Fojbom stvara u sebi prizor tog boga V.8.10.41; Are} /Ares/: Mars, kao ime planete 11.3.6.1; odnos prema Afroditi (Veneri) 113.6.2—3; Atistotel /Aristotéles/: navodna pretpostavka petog te- Ja 11.1.2.12; 11.5.8.18; shvatanje plamena kao kljuéa- nja I1.1.4.11—12; 0 bogu kao misljenju miiljenja, i o umovima nebeskih sfera V.1.9.7; Atena /Athend/: kao voda duSe ka Bogu VI.5.7.12; Atropa /Atropos/: jedna od Sudjaja 11.3.14.12; 89ENEADE I-VI Demetra /Deméter/: kao mitski naziv za dusu Zemlje, sinonimna s Hestijom IV4.27.16; isto 1V.4.30.19; Dionis /Diénysos/: slike dus4 u Dionisovom ogledalu IV3.121—2; Empedokle /Empedoklés/: poistovecuj mente 11.47.12; 0 kaznjavanju due za gre, o padu duSe IV8.1.17; njegova »peéinac je ovo Sve IV8.1. 3834; 0 bekstvu od Boga iV.8.5.5; o razdoru i pri jateljstvu V.1.9.5; ikur /Epikuros/: uklanja providenje te podstive na vanje IL.9.15. Epimetej /Epimetheiis/: navodno Epimetejevo odbacivanje Pandore IV.3.14.12; Erot /Eros/: nije samo neko oseéanje koje nastaje u dugama veé i demon IIL5.1.7—9; uzrok Ijubavi IL.5. 1.10—11; sin Afrodite I11.5.2.3; Erot koji poti¢e od Afrodite ili je prati I11.5.2.12; rada_ga nebeska Afro- dita, duSa, u svojoj ljubavi prema Uranu IIL.5.2.34 —85; roden je kao supstaneija uvek upravijena ka negemu drugom Sto je lepo UI1.5.2.37—38; 6ko onog Koji Zudi, oko koje omoguéava videnje I11.5.2.40—41; vo koje potive iz bivstva, slabije ali ipak bivstvu- 5.3.1 —2; ispunjeno oko, sli¢an videnju koje je zajedno sa svojom slikom I11.5.3.13—14; etimologija »Erota: I11.5.8.14—15; Erot vise duse*pratilae je te due, i odvojen je I11.5.3.19—23; on je tamo gde je Bista dufa I11,5.3.26—27; drugi Erot je oko duse Svega 11.53.29; niti Erot koga rada Afrodita, dua Svega 3.32; mno’tvo Erota koji prate mnoStvo Afrodita '5.4.19—21; Erot vodi svaku duu ka prirodi Dobra 54.2324; Erot 0 kome se govori u »Gozbix, njegova priroda IIL.5.5.3; nije ovaj svet veé pripada svetu U15.5.5—7, bis; nije ni bog niti je samodovoljan veé uvek oskudeva III.5.5.9—10; da li je Afrodita deo Frota, da li su oni istovetni 1IL.5.5.12—15; sin Penije i Pora I11.5.6.1; I11.5.9.45; Erot tiste duse je bog II 5.6.26—27; nisu svi demoni Eroti, Eroti su oni demo- 90 Tedez nominum ni koje rada duSa u teznji ka Dobru 111.5.6.26—29; rodenje Erota zbiva se pre nastanka opazajnog sveta I11.5.7.1—8, bis; nije ispunjen vee te%i za netim deli- mignim kao za dobrim II1.5.7.29—30; vetno je nastao iz tedaje dude ka Dobru, i postoji oduvek IIi.5.9.39— —41; neko meSovito stvorenje IIL5.9.42; delatnost usmerena ka Dobru III.5.9.47—48; neko materijalno bide, demon koga je dua rodila 111.5.9.55--56; ceinja ka umu, uvek izvan njega VI.5.10.3—5; priroden je du3i i pokazuje da je Dobro tamo VI9.9.24—26, bis; nebeski Erot duse na nebu VI.9.9.28; rodenje Erota zajcdno sa Afroditom VI9.9.3: Falarid /Phalaris/: Falaridov bik, paradoks 4.13.7; Ferekid /Pherekydes/: spoznao je prirodu Jednog V.1 9.29; Fejdija /Pheidias/: nije stvorio kip Zeusa prema nekom opazajnom uzoru V.8.1.38; Fojb /Phoibos izrazu phoibéleptos, vid. Apolon Glaukon /Gladkon/: Platonovo uporedenje sadainjeg stanja duSe (u telu) i morskog boga Glaukona 1.1.12. 13-14; Haid /Hafdes/: slika Herakla u Haidy £.1.12.32— tvrdnje da je Herakle w Haidu i medu bogovima 1.1. 12.34; Haid kao mesto Kaznjavanja 1.1.12.3—4; Haid Kao mesto netistih 1.6.6.4; Haid i opazajni svet svet senki 16.8.14—16; kao mesto kaénjavanja 1.7.3.17; Kao mesto smrti duSe koja je potonula u materiju 18 13.25—26; reke u Haidu 196.13; mesto mrtvih I1.3. 6.11; kao opazajni svet u Kome je slika Herakla IV.3 27.8; odlazak u Haid je odvajanje od tela, etimologija za Haid VIA16.37; Harite /Khérites/: obdarile su prvu Zenu IV.3.14.9; kao predmet umetnitke obrade V.8.1.10; Hefajst /Héphaistos/: botanski umetnik koji stvara de la koja dive I1.2.14.22; 91ENEADE I-VI Helena /Heléne/: Helenina lepota, njena relativnost HI. 3.5.42; otkud potiée Helenina lepota V.8.2.9—10; Hera /Héra/: teolozi je poistoveéuju sa Afroditom. i nazivaju Veneru Herom II1.5.8.21—23; Herakle /Heraklés/: Homerov mit 0 Heraklovoj smrti 1,112.32; ima samo praktiku vrlinu i zato je w Haidu 1112.35—36; u mitu o oslobadanju Prometeja IV 3. 14.16; slika Herakla u Haidu seéa se onog Sto je ué nila za vreme svog Zivola IV.3.27.8; sima dua He- rakla seéa se svih prethodnih Zivota 1V.3.27.13; dva Herakla i predmet njihovog seéanja IV.3.32.24—27, bis: Harakleit /Herakleitos/: tvrdnja da Sunce uvek postaje T11.2.11; 0 silasku due u telo, nejasnost njegovog go- vora IV-8.1.11 sqq; 1V.8.5.6; 0 veénoj promeni onog sto je telesno, i 0 vetnosti i umstvenosti Jednog Vi 9.35 jofaligki Herme &iji je rasplodni organ uvek pripravan, slika veéne plodnostt umstvenog 111.6.19.26; suglasan sa svim planetama: Hestija /Hes nonim za Demetru IV kao mitski naziv za duiu Zemlje. si- 27.16; isto, 1V.4.30.19; Hipokrat /Hipokrétes/: kao primer uzornog lekara VI. 8.5.19--20; ‘Ydomenej /Idomenetis/: Idomenej i Helenina lepota IL 35.43; Kalipso /Kalypsé/: nimfa Kalipso i Odisej, vid. Kirka 168.18; Kirka /Kirke/: tarobnica Kirka i Odisej, zavedenost due u ovom svetu 1.6.8.18; Kron /Krénos/: kao naziv planete Saturna II.3.12.22; Kron od koga potite nebeska Afrodita, um I11.5.2.19 20; Kron koga sledi duéa T11.5.2.83, bis; Kron kao 92 Index nominum sti bog i um, etimologija »Kronac V.1.4.9—10; naj- mudriji bog koji u sebi sve sadrzava, um V.1.7.33—35; Laheta /Lakhesis/: jedna od Sudj 3.15.11; . daje Zdrebove Leta /Léthe/: telo kao reka Lete IV.3.26.55; Lin /Linos/: ne mora svako biti Lin pa da celina bude lepa 111,217.67; Linkei /Lynkeds/: njegova moé videnja kao mitska metafora za videnje u umstvenom svetu V8.4.25; ‘Metida /Métis/: majka Pora, II B34: Muze /Masai/: nisu postojale pre nastanka vremena I11.7.11.8—9, bis; kao predmet umetniéke obrade V.8 1.10; Sovek obuzet nekom Muzom stvara u sebi njen prizor V.8.10.42; Nuinost /Animke/: Nugnost, majka Sudjaja 11.3.94; Odisej /Odyssetis/: odlazak od Kirke kao slika odvaja- nja duse od tela i opazajnog sveta 1.68.18; Parid /Paris/: Parid i Helenina lepota 111.3.5.4 Parmenid /Parmenides/: poistoveéuje biée i um i tyrdi da bide nije opazajno V.18.15; kao lice Platonovog {stoimenog aijaloga V.18.24; bide Je Jedno VI6.18. -43; Penija /Penia/: majka Erota 111.5.2.9; 1.5.53; ILS. 9.45; ko je Penija, majka demona III 5.6.3; uéestvuje u prirodi umstvenog poretka II1.5.7.4; ona je majka Erota zato to teénja pripada onem Sto je potrebito 111.5.9.48—49; materija 111.5.9.49; Pitagora /Pythagéras/: 0 duSi kao harmoniji telesnih delova IV.7.8"3; zagonetno govori_o silasku due u telo IV8.1.21; spoznao je prirodu Jednog V.1.9.29; u primeru inkarnacije Sokrata V.7 Jevima govore na osnovu analogije VI.6.5.11—12;, 93ENEADE I-VI Fiaton /Pliton/: 0 sliénosti_ s bogom 1.23.5—6; Plato- nova podela 1.3.4.12—15; dobro mudrog i sreénog toveka polite odande 1.4.16.10; 0 nebeskim telima 11.1. 27; o stvaranju nebeskih tela I1.1.5.2; 0 sastavu zvezda i navodnom Platonovom slaganju s Timajevim stanovistem I1.1.6.7—8; 0 nuznosti postojanja otpora u svetu 11.7130 prirodi zemlje I1.1.7.31—32; o krud- nom kretanju zvezda J1.22.24—25; 0 Sudjajama i o Nuinosti 11.3.9.2—3; 0 Zdrebanju dus W3A5.1; © yshvatanjuc materije T1.4.10.11; gnostici preuzimaju Platonova uéenja I1.0,6.10; gnostici krivotvore Plato- novo shvatanje tvorca I1.9.6.23; o tezama koje gnos! ci preazimaju od Platona I1.9.6.42; 0 odnosu duse i tela 11.9.17.2; 1.9.33; 13.228; o ljubavi IIL5.1.6; © Erotu kao demonu IIL.5.2.2; shvatanje Erota u >Goz- die IIL5.56; 0 rodenju Erota I11.5.7.1; 0 Zeusu I11.5. 8.7; 0 udestvovanju materije u obliku I11.6.11.1; 0 materiji I11.6.12.1; o vednosti III.7.6.5; o bivstvu_vremena 1W.7.13.19; 0 dusi sfere Svega IV.4.22.7; 0 dusi Zemlje 1V.4.22.12; 0 dolaskw duse u telo IV 8.1.23 sqq; 0 stvaranju dusa IV.8.4.35; 0 tri kraljas io onom Sto je oko njih V.1.8.1; 0 spoznaji duse i uma V.18.9; g° vori mnogo jasnije nego Parmenid o Jednom V.18.24; o razlici izmedu Platona i Aristotela u teoriji inteli- gibilnog sveta V.1.0.12; 0 unutragnjem Goveku V.1.10. 10; 0 nauci 9 umstvenom svetu V.8.4.53; 0 stvaranju sveta i 0 odnosu tvorea prema svom delu V.88.7; 0 identitetu uma i umstvenog sveta V.9.98; teorija naj visih rodova VI2.1.5; razlog usled kojeg biée nije jedno VI.2.1.14; razgranigenje biéa i postajanja V1.2. 1.23; 0 umu i idejama umstveniog sveta VI.2.22.1; 0 navodno} beskrajnoj deljivosti bivstva VI.2.22.14; sklad Platonovog i Plotinovog utenja o bivstvu VI31.2; 0 dve muzike i astronomije VI.3.16.23—24; 0 nastanku predstave broja VI6.4.11—13; 0 visem goveku VI7. 5.23; 0 demonima VI.7.6.32— 33; 0 dui elemenata VI. 7AL4445; 0 najvigo svrsi VI.7.25.1—2; 0 Dobra jznad uma VI7.37.23—24s0 bivstvu koje misli V1.7, 39.2830; 0 Dobru VI8.18. Flotin /Plotinos/: Plotin o opravdanom samoubistyu {Plotinus de voluntaria morte apud Eliam, 1.9/ of “a Index nominum Por /Péros/: otac Erota IJ1.5.2.9; I11.5.945; sin Metide I1.5.5.3—4; ko je Por, otac demona I11.5.6.3; Porovo Pijanstvo pri rodenju Erota III.5.7.2—3; pojam svega UL5.83—4 Por u Zeusovom vrtu TIL5.8.1—2; pojam bié4 u umstvenom poretku I11.5.9.1—2; ukupnost pojmova koji potiéu iz uma T11.9.9.14—15; ukupnost pojmova koji postoje u dusi I11.5.9.34; Por koji spava opijen u Zeusovom vrtu 1L5.8.37; sjedinjivanje ma- (erije s Porom nije sjedinjav. gem ili s obiljes terje Porom nife sjedinjavanje » bigem is obijem Pravda /Dike/: pratilja Zeasa, kao mitska metafora za mudrost koja je zajedno s umom V8.4. Piijam /Prtamos/: o takozvanim prijamskio sudbama Reja /Reia/: majka olimpiskih bogova i Zeusa koga je saéuvala od progdrljivog oca V.1.7.32; /Sokrat/: u brojnim i raznovrsnim primerima, nikad: kao istorijska liénost; ” ™“_ Sudjaje /Moirai 9.2; 118.945 IL. sudjaje koje ispredaju sudbinu IL.3. Tartar /Tért sto koje ulazi /+ kao mesto na kome su gresnici, me- gradnju opazajnog sveta I11.2.17.6 erat /Theesites: Kao primer bezvrednog goveka III. Timaj /Timatos/: veruje da 2vezde nisu u potpunosti od vatre I1.1.6.4—5; aie Uran /Uranés/: otac nebeske Afrodite IIL5.2.15—16; Jedno, otae Krona II1.5.2.34; Zeus /Dzeds/: u uzviku tako mi Zeusa!< 1.4.7.24; IIL. 2.3.16; V.3.7.13; kao naziv planete Jupiter [1.3.12.21 a0 voda dusa na putu ka umstvenoj prirodi 11.3.13. ; otac Afrodite 11L.5.2.16; ko je Zeus 1115.81, bis nije duSa 111.5.8.5—6; veliki voda THS87; u njemu 95EN ADE I-VI je kraljevska duSa i kraljevski um, on je veliki um i ‘usa TI15.8.10—11; bis; sve Sto Zeusu pripada sjajno je pojmom TI15.9.10; Zeusov vrt, to su njegove slike i njegov sjaj 111.5.9.12—13; Zeusov vrt u kome lezi opijeni Por I11.5.9.21— 22; Zeusov vrt, to su divni ukra- si koji se nalaze u dusi 1115.9.36; um IV.3.12.8; 0 Zeusovom seéanju IV.4.6.8; sve ureduje, svime upray- Ija, i sve ustanovijuje zauvek IV.4.9.1-—-2; dvoznaénost imena »Zeuse, um i duSa Svega 1V.4.10.1—3; rodenje Zeusa, odnos prema Kronu V.1 18, bis; oponaga Jedno zato sto nije zadovoljan posmatranjem koje ima njegov otac V.5.3.21— 23; Feidijin kip Zeusa V3. 1.39, bis; kao mitska metafora za um V.8.4.42; naj ‘od svih bogova (slika procesije iz »Fajdrac) V.8.10.1; duia Svega koja je uvek u umstvenom predelu i posmatra veéna biéa V.8.10.23; jedini od svi Kronovih sinova pojavijuje se u spoljasnjosti, kao du- Sa Svega V8.12.9; 96 |Biblioteka »Kristali« Plotin: Eneade IVI Recenzent: Branko Paviovié Urednik: Dragos Kalaji¢ ‘Tehnigki urednik: Jovan Milojkovié Za izdavata: Gradimir Stojakovi¢, direktor Indavat: NIRO »KajiZevne novines, Beograd, Francuska 7 Korektor: Miloslav Rajkovié ‘Tired: 3.000 Stampa: GRO ~Dimitrije Davidovie~, ‘Smederevo, Ante Protiéa 11PLOTIN ENEADE I-11 NIRO »KNJIZEVNE NOVINE Beograd 1984, bo |Biblioteka »Ki aie 5 Plo Eneade I-VI Prevod sa starogrékog, predgovor i napomene: Slobodan Blagojevié a Naslov originala PLOTINI OPERA Ediderunt Paul Henry et Hans-Rudolf Sehwyzer Tomus 111 Oxtord University Press, 1964—1982, _ PREDGOVOR Predstavijanje Plotinovih »Eneadax mor Ceti od Porfirijevog poduhvata izdavanja spisd svog uéitelja. Za (0 postoje dobri razlozi. Osnowni je taj slo je oblik u kome su »Eneade« doile do nas u osnovi ondj koji je Porfirije dao Plotinovim spi- »Eneade: su se u Porfirijevom izdanju_pojavite koju godinu pre ili posle pocetka éetvrtog veka, u Ri- mu. Pojavile su se, dakle, nekih trideset godina posle Plotinove smeti. U meduoremenu, izmedu datuma Plo- tinave smrti i ovog Porfirifevog izdanja, ugledalo je svetlo dana jo& jedno izdanje Plotinovik spisa, istinska editio princeps, verovatno drugaéije koneipirano, koje je saéinio Eustohije, takode tlan Plotinovog fi- losofskog kruga, njegov prijatelj i licni lekar. U ruko- pisnoj tradieiji uticaj ova dva izdanja se ukrita, Na nesreéu, osim tragova koje nam je saéuvac erkveni pisac Eusebije svom delu Preaeparatio Euangelica, ‘od ovog izdanja nam nije preostalo nista. Medutim, i na osnovu tik tragova fvid. Enn. IV. 7 iV. 1, i nap. ad loc. cit] moe se uturditi da je Porfirije koristio to izdanje, mada 0 tome éuti. Podudarnost tekstova x ova dva izdanja osnov je verodostojnosti Porfiri- Jevog. Porfirije a predgoveru »Eneadama:, naslovlje- nom xO zivotu Plotina, i o poretkw njegovik spisa: pripoveda kako se Plotin bio dogovorio |synthek gegonyidn] s Erenijem i Origenom da nikada ne otkri nista od uéenja svog ucitelja Amonija Zaka drugim Liudima jvid. Vita 3.24—27/, sasvim u dubu misterij- ske zabrane profanacije. I, Plotin se dugo dréao tog dogovora, iako je ubrzo poste odlaska od Amonija, 7i posle kratkotrajne avanture x Mesopotamiji gde se obreo prateéi cara Gordijana na njegavom pohodu protiv Persijanaca, a sve u Zeljt da upozna persijsku i indijska mudrost, osnovao uw Rimu, negde oko 245 god., vlastitu filosofsku skolu, Erenije je prvi prekrsio datu reé, a potom je to uéinio i Origen, takode pagan ski pisae Koga treba razlikovati od velikog hriscan- skog teologa istog imena. Posle toga, sugerira Porfiri- Je, ni Plotin nije imao razloga da i dalje skriva ucenja Amonija. No, pre €e biti da je tako neito zahtevao veé rad u vlastitoj filosofskoj skoli. Jer, kako je Plotin oh- rabrivao uéenike na slobodnu diskusiju, filosofskim seansama kruga nedostajao je red i bilo je mnogo, kako se Porfitije israzava, brbljanja [phlyaria, vid Vita 3.36—381. Bilo kako bilo, Plotin je negde dvesta pedeset i trece ili Geturte godine, tada veé pedesetogo- disnjak, poteo da zapisuje svoja’ predavanja i odgovo- re na diskusije vodene sa ucenicima, »Eneade. su, dakle, nastale izmedu dvesta pedeset i trece i dvesta sedamdesete godine. Nastajale su onako kako je to diktirao rad § uéenicima, bez ikakve sistematske ten: dencije i bez pretenzije na doslednost ili iscrpnost, Uz to, filosofske seanse kruga nisu bile ograniéene samo na Plotinov tekst, ili na diskusiju 0 stavovima iznese- nim uw njemu, Plotin je insistirao na prouéavanjtt i tu- maéenju komentatora Platona, zapravo na prouéave nju takozvanog srednjeg platonizma (Porfirije navodi poimence Severa, Kronija, Gaja, Numenija i Mika), i, isto ako, komentatora Aristotela, peripateticara Aspazija, Aleksandra iz Afrodizija, Adrasta, i drugih Juid. Vita. 15.1115]. Sam Plotin bi interpretirao tekst komentatora — jasno, poznavanje Platonovib i Aristotelovih uéenja se podrazumevalo — a =atim bi se pristupilo diskusiji. Videnifi uéenici (Amelije, Zotik, Porfirije) su, takode, dobijali zaduzenja da svoje shvatanje odredenog problema, u vidu rasprave, izloze pred Sirim auditorijumom. Tako, je jednom prilikom, Ame- lije dobio zadatak da opovrgne uéenja gnostika Zost rijana, a Porfirije da obori Diofanovo tumacenje odnosa Sokrata i Alkibijada u »Gozbi«, odnosno njegovo opravdavanje pederastije. »Eneade« treba posmatrati w kontekstu ovog visoko profesionalnog i akadem- skom natina rada. One nisu trebale da budu iscrpni traktati zato Sto se ta iscrpnost nadomestala interpre- 8 tacijom i slobodnom diskusijom. Veé na prvi pogled na index nominum otigledno je potpuno odsustvo Plotinovih savremenika u +Eneadama:. »Najmladi« filosof koga Plotin pominje je Epikur {vid. I. 9.15.81, « izmedu njih je vremenska distanca od preko pola milenijuma, period koji se nikako ne mofe smatrati »gluvim dobome filosofske produkeije; nema u »Ene- adama: ni znatajnih platoniéara koji su na Plotina i te kako uticali, a ni stoiéara ili peripateti¢ara, mada su brojna mesta na kojima se upravo ideje ovih mistila- ca kritikuju ili komentarisu, Index filososskih izvord »Eneadas mnogo je obimniji nego inder nomisum Ralog tome nije niu kakvoj Plotinovoj ekskluziv- nosti, mada bi on na tu ekskluzivnost imao puno pravo, veé u funkeiji koju su tekstovi koji sadinjavaju »Encades imali u radu skole. Oni predstavljaju uéite- Liew stav koji nije ni sistematski razraden — mada je osnovra shema metafici¢kog sistema vidljtva skoro u svakom spisu — a ni dogmatski obavezujuéi, stav koji u Plotinovi slusaoci sigurno primali u kontekstu pret- hodno podrobno formulisanog odnosa prema filosofskoj tradiciji. A obiman i tanan filosofski posao rekon. sirukcije izvora »Eneadac, ne samo filosofskih veé i drayih, pokazuje da pred sobom nemamo samo delo mistika u njeqovom bekstou ka iskona, veé i delo mis- lioca izvanredne oselljivosti za smisao i znaéaj poves ne predaje, delo duhovnag napora rekonstrukcije i vljavanja te predaje. Medutim, Porfirije u svom izdanju nije postovao ova funkeiju’»Eneada:, iako je, jasno, s njom morao bili upoznat bolje nego iko drugi. Oéigledna je, naime, njegova namera da iz tekstova koji nisu medusobno povezani na sistematski natin sizoues monolitni fi- losofeki sistem. Da bi to postigao on je izvrsio nekoliko intervencija 0 éijoj opravdanosti se dé raspravljati. Najpre, napustio je w svom izdanju hronoliski redosted spisd koji je i primeren njihovoj prirodi, i pokuéao je da ih qrupixe manje-vise tematski strogo. Te tematske celine su etika, fizika, onto-teotogija, a posebnu celi nu éini niz »psiholoskih« rasprava (éetorta +Eneada:). Sam Porfirije navodi da je njegov uzor bio Apolodor, njeyavo izdanje komediograja Epiharma u deset to mona, i Andronikovo izdanje Aristotela i Teofrasta Jvid. Vita 24.711. Proizvoljnost prisutna u ovem grupisaniu — to i Porfitije indirektno priznaje =a 9treéu »Eneadus kojoj nedostaje ta jedinstvenost te- matike vise nego drugim |vid. Vita 25.1—10/ — pokazuje samo preteranu Porfirijevu slobodu; ozbiljnijih posledica nema zato to on daje i hronoloski redosted »Eneadas w svom predgovoru, tako da rekonstrukeija ne postavlia nikakve probleme. Drugatije stoji stvar 8 njegovim narednim zahvatom. Plotinovih spisa je iz- vorno bilo éetrdeset i pet, ili Cak koji spis manje; da bi dobio sest grupa po devet spisa, dakle, da bi dosti gao broj ol pedeset i etiri spisa, Porfirije je od pet velikih rasprava napravio éetrnaest manjih. To su spisi: O providenju /I12—3], O duii, teskoée © rodovima bica |VI.1—S/, 0 tome da je biée, jedin stweno i istovetno, suuda uw celini [VI4—5], i spis od éetiri dela w Porfirijevoj podeli /II18, V.8, V.5, 11.9] bez zajednickog naslova koji je Porjirije rasporedio w tri »Eneades. Takode of jednog niza od oko desetak kratkih beleski Porfirije je sastavio spis koji je naslo- vio »Razlidita istrazivanjas Jvid. 111.9 i nap. ad loc cit, Jedini razlog ovom ozbilinom narusavanju au lentignosti jeste postovanje brojeva sest i devet, i nje~ govo uverenje da je sklad ovih brojeva savréen |vid Vita 24.1315]! T samo tome Plotinov opus duguje svoje neobiéno ime »Devetke:! Vece celine treba da predstavljaju proa, druga i treca »Eneada:, te &etoria i peta, dok sesta formira celinu za sebe. Tako se doslo do trodelne porlele citavog Plotinovog opusa, i ta je podela ostala tradicionalna, kao i raspored spisd koji Je ustanovio Porfitije. Princip podele je zapravo po- Jednostavljeno tumagenje Plotinove metafizike: proi deo sadr3i spise 0 opazajnom svetu, ukljucujuci tu i eliéku problematiku, drugi teoriju duse i uma, dakle psihologiju i noetologiju, a treéi spise 0 bicu io Jed- nom. A Sto se tide redosleda spisd u svakoj »Eneadi posebno, (u se Porfirije rukovodio gradacijom po te- ni. Spisi koji otvaraju svaku »Eneadu« bave se, ra vodno, laksim problemima ili su barem pristupaén ji, tako da imaju i neku »propedeutiékuc funkeiju Juid. Vita 24.1516]. Medutim, jednostavno je olkri fi zasto su ovi spisi slaksix ako se samo pogleda hronoloski redosled >Eneada:. Spisi koji otvaraja svaku od »Eneadaz, osim este, nastali su onda kad Porfiri je nije bio w Rimu a prva éeliri spisa proe »Eneade:, za prva éetiri druge, za prvih pet treée (1), :@ proa dva éeturte, i za proa éetiri pete. A, po Porfi- 10 rijevom sudu vid. Vita 6.26—37/, najbolji su upravo oni spisi koji su nastali za vreme’njegovog boravka u Rimu (od 263 do 268 god.), spisi od dadeset i drugog do éetrdeset i petog po hronoloskom redosledu. Oni oznagavaju Plotinov mislilaéki akmé, dok spisi koji im prethode predstavljaju razvojni period, a oni koji im slede period opadanja. Ova Porfirijevu period ciju treba primiti cum grano salis, jer éini se da on time nastoji indirektno da istakne svoj doprinos radu Skole i Plotinovom liénom radu. Jer, on je, kako kaze, bio taj koji je podsticao Plotina da pise jvid. Vita 5./, i taj kome je potom Plotin poverio izdavanje svojih spisa |vid. Vita 7.50—82). Veoma je tesko, ako ne i nemoguée, otkriti u »Enéadama: neki razvitak filo- sofskil stanovista, razvitak toliko znacajan kao sto je onaj koji nalazimo kod Platona i, t manjoj meri, kod Aristotela. Plotin je poceo da pike kao zreo mislilac: nikako ne treba gubiti iz vida to da »Eneadamas prethodi jedanaest godina »veibe« kod Amonija w Alek- sandriji i jos desetak godina samostalnog radla u Rim. Ipak, autoritet tradicije — inercija? — éini svoje. Naredina’ izdanja (uz znaéajan tak izdanja A Kirehhoffa koje prati hronoloski redosled) u osnovi su postovali formu ovog, Porfirijevog. A iskrivljenu sliku_o Plotinovom delu koju ono sugerira mote is- praviti veé ova kratka istorijska napomena Obitaj je da se +Eneadama: prikljuéi i Porfirije- va biografiia Plotina, kako je to bilo iu proom, Por- Tirijevom izdanju. No, posto sam sve vatnije informa cije o spisima veé naveo u napomenama uz prevod, ¢ uw ovom predgovoru, ta biografija ée morali da saceka neki za nju povoljniji trenutak. ZadrEaéu se ovde samo na jos nekoliko biograjskih podataka o Plotina Ta je biografija izvor sveq naseg znanja o Plo- linovom fivotu. I= drugih izvora pozedujemo samo in- jormaciju 0 Plotinovom mesta rodenja (Likopolj u Gornjem Egiptu, vid. Eunapius Vitae Soph. 455, Pro- clus, In Platonis theologiam 1.1.19-—20), dok Porfirije fo tome ne zna nista, jer sém Plotin o tome nikada nije hteo da govori /vid. Vita 1.1—3/. Porfiriju se éini da je tome razlog to sto se Plotin stideo toga sto je w telu ledkei mén aiskhynémenoi héti en sémati ee]. Veé to pokazuje karakter ove biografije. Vita Plotini je eulo- gija sa hagiografskim elementima, ali i svedoéanstvo nesumnjive verodostojnosti. U njoj se nalazi mnostvo wlpikantnih detalja, stwarnih. ili moda fiktionih, koji treba da stvore i razviju sliku o Plotinu kao éoveku nih sposobnosti i osobina. Tu spate onaj dvo- boj s Olimpijem iz Aleksandrije, takode Amonijevim uéenikom, koji je pokusao crnom magijomn da naskodi Plotinu, ali je pri tom osetio da se taj njegov ulical vraéa na njegt, ili zazivanje Plotinoveg demona wu heamu Izide jvid. Vita 10.128), ili Plotinovo odbije- nje da sudelije u kultw i njegov gordi pasiv bogovira da oni dodu kod njega. S drage steane Porfitiie po lanko i ivopisno predstavlja rad skole iz vremena njeqovog boravka u Rimu, i Plotina keo mislioen, uti telia i prijatelia. O Plotinovom Zivot pre i poste po jave Porfirija znamo veoma malo. Sve sto znamo 0 miadosti svodi se na nekoliko sturih podataka 0 stu dja Jilosofije uw Aleksandriji i o susretu sa, =a Plo tina sudbonosnim, Amonijem Zakom /Ammonius Sa- ecas|. Iz ovoga ito zname 0 ovaj tajanstvenoj liénorti ne mozemo ni nastuliti raztog Plotincvom odusevtje- nju pri susretu i njegovom uzvika »jega sam tra- Hole vid. Vita 8.13]. Porfritije navodi da je Plotin prilikom interpretacije tekstova ispoliavay Amonijen duh Inds, vid. Vita 14.16—17], To moze snaciti da se Amonijev ulicaj sastojao proensiveno w_prenokenjte jednog >metodas tumavenja. On nije nista rapisao ali nije ni, kao Sokrat, ostavio traga u delima savre menika i uéenika. Neoplatonivar Hijerokle navodi iPhotius, Biblio, 461 A/ da je Amonije zastupao sklad medu Platonovag i Aristotelovog ucenja. Takvo sia- noviste nije bilo neuobiéajeno u t=v. srednjem platon mu, no to je ujedno i tumacenie na koje Plolin nikako ne bi pristao, ni uopite @ niu pojedinostima, § ob:i rom nq soju veome ostru kritiku Aristotelovog uéenja © kategorijama, njegove teorije vremena, poima duse itd. Verovatno je du za Plotina Amonije nije bio atraktivan zbog nekih novih i izvornih metafizickih uvida koliko zbog pristupa tradicionalnim problemima. Takode, sasvin je moguée da se u njihovom od nosu pre raililo 0 Plotinovoj projekeiji nego 0 nekoj nesumnjivo) izuzetnosti Amonija. Njegovi ucenici, oni © Kojima se ponesto zna, osim Plotina ne izlaz borniranih egzegetskih okvira srednjeg_ platori (Origen, Erenije), ili pak ne poseduju dar spekulaciie, kao jilotog Longin Porfirijev uéitelj pre njegovog do- laska kod Plotina (up. i Plotinov sud o Longinu, vid. 12 Vita 14.1820). Takode, ni uporedivanjem stanovista Amonijevih ucenika ne moge se oti do pouzdanijih pretpostavki o nekakvom osobenom Amonijevom uée- nju. Ostaje ipak, nejasna epizoda o Origenovoj poseli Plotinovo} skoli. Navodno, Plotin koji je bas tada driao predavanie prekinuo se izjavivsi da »éovek gubi telju da gavori kad vidi da ée ono sto namerava izla- gali govorité onima koji veé znaju {pros eidétas]«, vid. Vita 14.2224. Tu on kao da pretpostavlja zajednicko salede w uéenju Amonije Nakon Porfirijevog odlaska iz Rima Plotinova hroniéna bolest, izgleda neka forma lepre, pojaéala se. Bojeci se zaraze napustili su ga i preostali uéenici, aon sum je otisag w Kampaniju, na imanje svog starog prijatelja Zeta, i tu dovekao kraj. Keuj njega je bio samo Eustohije kome je uputio svoje postednje reci: spokusaj da boga koji je u tebi uzdignes do onog bo-~ zanskog u Svemuc |vid. Vita 226—27/ Qsnov ovog pecvoda éini najuovije kriticko ida nje -Eneada: koje su priredili P. Henry i i. R. Seh- toyzer. Ovo izdanje se pojavilo w dve sversijes. Editio maior. Opera Plotini, Paris et Bruxelles, Deselée de Brower; Leiden, Brill, 1951—73 i edita minor izasto u Oxfordu, Clarendon Press, 19611982. Koristio sam oba izdanja s lim ito sam u vecini sluéajeva gde postoje raslike prihvatao resenja noviieg izdanja. Po: duhvat P. Heneya i H.R. Schwyzera tw rekonstrakeij Plotinovog teksia predstavlja, moglo bi se reci, povra tak auloritetu rukopisne predaje. Tamo gde se raniji lavavi upnitaju u dosta opsene i znaéajne interven. cije na tekst ova dvojica su najpre sktoni da prilwate neku od veé postojecih varijanti teksta u manuskrip- lima. U kritiku teksta nisam ulazio; moj kriterijum isbora izmedu razlititih varijanti bio je kriterijum dobrog smisla, a katkad i smisla wopste. Zato sam re lativno Gesto prihvatao resenja ranijih izdavaca. U celini sam koristio prvo moderno izdanje »Eneada: koje doduie nije kriti¢ko ali poseduje nesumnjivu vrednost, izdanje koje je 1580 objavio Perna (Operum philosophicorum libri LIV nune primum Graece edit. Basileae, ad Parneam lecythum, 1580), i kriti¢ko izdanje E. Bréhiera (Ennéades, texte, traduction francaise, notices, t. IVI. Paris, Les Belles Lettres, 196364). 13Na mestima gde je tekst bio vise nego nejasan uvodio sam u igra varijante, korekeije ili tek konjekture ranijih izdavaéa navedene u opseinom kriti¢kom apa- ratu za dva izdanja P. Henrya i H. R. Schwyzera. 7 su sledeéi izdavavi: Creuzer, Kirchhoff, Miller, Volk- mann, Harder, Beutler i Theiler. U veéini sluéajeva to je posebno i naznaéeno, a data je i verzija koju prib- vataju P. Henry iH. R. Schwyzer. Sto se prevodd tice Raristio sam w celini latinski prevod Marsilija Fiéina (Marsilius Ficinus)) nastao a Firenci 1492 god. i docnije prikljuéen Perninom izdanju grékog teksla. To je prevod neprevazidene jasnosti. Zato prisustvo Fiéino- vilt rekenja u napomenama ne treba da éudi, mada u tome motda nisam imao pravu meru. Vaino je napo- menuti da njegov prevod navodim uvek u funkeiji da- ljeg objasnjavanja teksta, a ne kao ilustraciju. Nadam se da to objainjenje nije ravno pokusaju da se mraéno objasni_ jos mrnénijim; u Fiéinovom prevodu éesto je salriana osnoona ideja za prevod. Pored ovog prevoda koristio sam povremeno, uglavnom kad se radilo 9 razlicitim verzijama, i solidne engleske prevode MacKenne (Plotinus, English transtation. Fourth edi- tion revised by B. s. Page. London, Faber and Faber, 1969) i Armsironga (Plotinus, with an english trans: lation by A. H. Armstrong, Cambridge, 1966), te vanredni Bréhicrov prevod vlastitog kriti¢kog i:danja. Poznato je kako stoji stvar sa jilosofskom termi nologijom na srpskom jeziku w poredenju sa filosofskim jezikom par excellence kao sto je to gréki. Ipak, koliko je to bilo moguée izbegavao sam latinske ekvi valente; negde to nije bilo moguée. Tako je »prevod: hypéstasis sa substantia sigurno =bunjujuéi, ali bolieg kao ca nema. Radi veée taénosti éesto sam uz prevod davao i izvorni termin, i to w onom gramati¢kom ob- Tiku uw kome se i nalazi u tekstu, Ponekad paded ili infinitiv (aorista, prezenta itd.) nisu bez znacaja, U transkripeifi qrékih regi ili imena pratio sam wvek govor. Slobodan Blagojevié 4 ORDO ENNEADUM COMPARATUR CUM ORDINE CHRONOLOGICO Enn, chron nn, chron. En, chron. In 58 Mt 40 MLA 3 2 19 ng m2 47 13 20 us 32 Ms 18 Li 46 Ms R ILA 6 1536 m5 50 16 1 16 m6 17 BA na MmL7 5 18 st 18 ms 30 19 6 19 aa m9 48 chron. Ent. chron 10 vit a 1" vie 43 ‘9 v3 ‘5 Vhs 22 v5 28 V6 a V7 38 VIS 39 vis 9ORDO CHRONOLOGIC ORDINE EN chron, Enn chron. Enn. chron. Enn. - © TOME STA JE 21VO BICE [STA JE COVEK 11 (53) 1 16 uw V2 a Wd vy 7 1. Cemu pripadaju udivanja i boli, strah i sme 2 wi QA 220 VIA lost, Zudnje i nesklonost, i patnja? Pripadaju il ; 9 ° ah dusi, ili duSi koja se sluzi telom, ili netemu trecem , aa Senos Sto je (sastavljeno) iz oba. A to je dvoznatno, jer 4 V2 uma 4 V6 5 ono je ili mefavina, ili nesto drugo | (postalo) iz , . - . mesavine. Sliéno pitanje se postavlja i za ono sto 6 ue) BMA 25S iz ovih trpnji postaje, tj. za ono Sto se na osnovu 6 vs 6 19 26 Oe njih radi ili mni, Takode, treba ispitati i to da li : razumevanje /didnoia/ i mnenje pripadaju onome 7 Va 7 G6 a7 w8 gemu pripadaju trpnje, ili oni nastaju na razligite 9 oo ; > nagine, Treba razmotriti i to kako nastaiu i femu ‘ We) NE See 10. pripadaju misli, a i to Sta je ono simo I Sto pro- 9 vio 19 12 2 WS matra, Sto (sve) ovo istrazuje i o tome sudi, No. ra nije (treba utvrditi) éemu pripada opazanje. Odatle 10 va 20 18 30 8 priligi zapogeti posto trpnje ili jesu nekakva opazaja ili (barem) nisu bez opazanja. ae 2. Prvo treba dokutiti da lise dua razlikuje chron, Enn. chron. Enn. chron. Enn. od svoga bivstva /psykhei einai/. Jer ako se razliku- . je, tada je duSa nesto slozeno i odmah nije besmisleno da ona prima i da joj pripadaju takve trpnje a vs a WG ot 8 5 5 — dokate li se to — 1 i uopste, bolja i losija stanja 2 v5 2 Vil Be ; i raspolozenja. No, ako je dua istovetna sa svojim ne bivstvom, ona bi bila neki oblik /eldos/ koji ne pri- 33 19 48 V2 a8 ma nijednu od onih aktivnosti /energéion/” koje mo- ' 5 . Ze preneti drugom, 1 koji u sebi samom_poseduje ce ae ee delotvornost prirodenu sebi, kojagod da se kao takva ns aT 10. pokaze. Tako bi se zaista mogao | smatrati i besmrt- nim, ako to besmrtno i nepropadljivo mora biti bes- 15 WGA trpno, nesto Sto drugome nekako daje ono sto nje- 17 A F mu pripada ali Sto od drugoga ne prima nista osim ; ' pour onoga Sto ima_od Prethodnih, izvrsnijih, o@ kojih 38 viz 48 INS nije odeljenc. Ta zaito bi se plasio kada je takav 5 da ne prima nista spoljainje?! Neka se | plasi ono 39 VI8 49 V3 Sto moze trpeti. Nije medutim, ni smeo, jer zasto 40 ma 50° INS Ww 1620 30 20 18 ENEADA I bi bilo smelo ono za Sta ne postoji straino? Zasto bi posedovao zudnje koje se zadovoljavaju preko tela koje se prazni ili puni, kada je razlitit od toga Sto se ispunjava i prazni? Kako (bi mogao trpeti) mesanje? Ono sto je bivstveno /td usiddes/ je nepo- meiano. Kako bi ista moglo I biti uneseno u njega? Tako bi Zurilo da ne bude ono sto jeste. Patnja mu je jo8 dalja, Kako bi moglo biti dalosno, i zbog éega? To Sto je zaista jednostavno u bivstvu, samodovoljno je posto miruje u svom bivstvu. Zasto bi se ve- selilo kad mu nesto zapadne ono sto nista, ni nesto dobro, ne prima? Jer ono? je | uvek ono sto jeste. Takode, ono neée ni opazati, niti ée u njemu postojati razumevanje /dianoia/ ili mnenje, jer opazanje Je primanje oblika ili Gak telesne trpnie, a razume. vanje i mnenje se osnivaju na opazanju, Sto se mis- Ijenja /noéseos/ tice — ako éemo njega ostaviti cusi — tu treba ispitati kako ono nastaje, a isto tako i Sto se tide Gistog uzitka ako se u njoj | nalazi kada je sama, 3. Ali, svakako, dusu treba postaviti u telo, pa bilo da je pre njega ili u njemu, poito je ~celovito Zivo biée) nazvano po njemu i po njoj. Tako se, dakle, sluzi telom kao orudem, ona nije prinudena da primi telesne trpnje, | kao sto ni zanatlije nisu Prinudeni (da prime) trpnje svojih oruda; no, mo?- da bi bilo nuzno da poseduje opazanje ukoliko mora da se sluzi tim orudem i da poznaje spoljainje trp- hje na osnovu opazanja. Jer, sluditi se ogima znati gledati; gledanju pripadaju i nesreée, te tako § Za- losti, bol i | uopste sve ono Sto se i ¢itavom telu dogada, take da (dusi) pripadaju i Zudnje kada trazi izletenje oruda. Ali kako ée trpnje doéi iz tela u nju? Telo ¢e drugom telu (modi) dati ono sto je u njemu, no kako ce telo dati esto dusi? Ta to je kao kad bi ovo trpelo zato sto ono | trpi. Jer dok je Jedno ono sto upotrebljava, a drugo ono sto se upo- ‘trebljava, oni su odvojeni. Dakle ko dusu smatra onim Sto upotrebijava, taj ih odvaja’’. No kakav je bio njihov odnos pre nego Sto su se pomoéu filosofije odvojili? Bili su pomegani, Ali, ako su bili po- meSani, tada je to bilo ili stapanje /krasis/, ili je dusa bila kao »zapletena, ili kao | neodvojeni ob- ‘ik koji dotige (telo) kao krmanoi, ili je jedan nje~ gov deo bio ovakav a drugi onakav, Mislim na to da je jedan deo. onaj koji se sluzi telom, odvojen, 10 2ivo dige 1 cover a da je drugi nekako pomesan s telom | na razini onoga cime se sluzi. Tada filosofija i njega okreée ka onom delu koji se slu4i (telom), a [ ovaj odvodi od onoga dime se sluti ukoliko (ovo sluzenje) nije sasvim neophodno tako da se ni ne sluzi uvek, 4. No, pretpostavimo da su pomesani. Tada ¢e tolo koje je losije biti bolje, a dusa koja je bolja biée losija. Telo Ge biti bolje time sto je uzelo uées u fivotu, a dusa lodija (time Sto je uzela udeséa) a smrti i nerazboritosti /alogias/. Na koji nagin bi ono Sto je nekako liSeno Zivota moglo, kao dodatak, primiti | moé opazanja? Nasuprot tome, telo bi primiv- SL Zivot bilo ono sto udestvuje u opazanju iu trp- hjama koje nastaju iz opazanja. Ono ¢e dakle, i zeleti — jer ono ée i utivati uw onome Sto Zell — i bojaée se za to. jer ono i nece postiéi | uzivanje i biée unisteno. Treba istraditi i vrstu te medavine. i videti nije li nemoguéa. Mozda je to kao kad bi neko tvrdio da su pomesane dve razlidite prirode ‘physin/ npr. linija i belo. A to sto se kaze da je dus prepleteno ima iste trpnje); moguée je da ono sto je zapleteno bude bestrpno i da dusa, | preméa prolazi (kroz telo) ne trpi telesne trpnje, kao Sto je to sa svet- Joséu i to ponajvite ako je upletena u celinu. Dakle, ona neée 7ato trpeti telesne trpnje Sto je zapletena. No, hoée li biti u telu kao oblik u tvari? Prvo, ona ée poito je bivstvo, biti kao odvojeni oblik i biée | pre kao ono Sto upotrebljava. Ako je pak, kao obli¢je sekire u gvozdu — a to ujedinjeno”, ta sekira, gvoz- de koje je tako uobligeno, gini¢e ono sto ée ciniti, mada to moze na osnovu’ obligja — i tada bismo pre telu pridavali sve te zajedni¢ke trpnje; no to bi bilo odredeno telo: ~prirodno, | organsko, potencijalno Zivow™, Aristotel kaze’ da je besmisleno ntvrditi da duSa tka’, pa je besmisleno tvrditi i da Zudi ili da je Zalosna, veé to pre pripada Zivom bieu. 5. Zivo bide mora biti ili telo odredene vrste. ili zajednica”?), ili nesto razligito, treée, Sto je pos talo iz oba’. Bilo kako bilo, dusa se ili’ mora éuvati besirpnom posto je sama uzrok trpnje za drugo ili sama (uéiniti) | satrpnom, I ako trpi ona mora txpeti ili istovetno ili nesto sliéno, kao Sto aivo bide audi na jedan nagin, a deo duse koji 2udi"? delatan, je ili trpi na drugi nadin, Kasnije emo istraziti zapletena, ne znaéi da ono Sto je (medusobno 1910 20 30 10 ENEADAT to odredeno telo; no kako moze to ujedinjeno osetiti bol? Da ii zato sto onda kada je telo u odredenom | stanju i kad je trpnja dosla do opazaja, opa- Janje zavrSava u dusi? Ali jo nije jasno kako nas taje opazanje. No kada Zalost potiée iz mnenja ili suda da preti neko zlo bilo njemu ili negemu njegovom, da li odatle nastaje bolna promena u telu 1 i uopéte u celom Zivom biéu? Ali nije ofito ni to éemu pripada mnenje, da li pripada duii ili tom ujedinjenom. Potom, mnenje o netijem zlu ne sadrzava trpnje Zalosti, jer moguée je da postoji to mnenje, a da uopite ne sledi Zaljenje, kao sto je moguée da postane mnenje | o tome da smo ponizeni bez ljut- nje, ili mnenje 0 dobru bez teZnje. Kako su onda te (trpnje) zajedni¢ke? Zato Sto i Zudnja pripada del duse koji Zudi i strast strastvenom delu i, uop- Ste, delu duse Koji te2i pripada nagon" prema ne~ Gemu. Ali tako neée vise biti zajedni¢ke, veé ce pripadati samo dusi. Ti ée | pripadati i telu, jer moraju uzavreti krv i Zué i mora telo, u odredenom stanju pokrenuti teznju kao Sto je to kod Ijubavnih 2udnji. Teznja ka Dobru pak neka bude trpnja du- Se, a ne zajednitka; tako je i sa nekim drugim trpnjama, jer razum ne dopusta da sve pripadaju zajednici (duse i tela). No kad éovek tezi za Ijubavnim nasladama, s jedne strane Ge | Govek biti taj Koji indi, as druge Ge Zudeti deo duse koji zudi. Kako se to dogada? Da li ée éovek zapoéeti da Zudi, a nas- taviée deo duse koji Zudi? Ali kako je uopite zai- deo Zovek, a da nije pokrenut deo duse koji Zudi? Dakle, zapofese (da Zudi) deo duse koji Zudi. Ali lodakle ée zapoteti ako telo odranije nije u odredenom stanju? 6. Mozda je bolje reéi da su, usted prisustva (odredenih) moéi, delotvorna na osnovu njih ona (biéa) koja ih poseduju, a da su one same nepokret- ne i da prenose moé (delanja) ononte sto ih pose duje. A ako je tako, tada, kad telo trpi, I uzrok (njegovog) Zivota mote, mada je dao sebe tom ujedinjenom, biti bestrpan posto trpaje i delatnosti pripadaju onome sto ih poseduje. Ali, ako je tako, ta- a i Zivot uopste nege pripadati dusi veé tom uje- dinjeriom. Sigurno, Zivot tog ujedinjenog ne moze biti Zivot duse; a, i moé opazanja nece | opazati vee Ge opazati to sto poseduje tu moé, Medutim, ako je opazanje kretanje kroz ‘elo Koje zavrsava'u dui, 10 20 10 Zivo biée i Covek kako tada nege duia opazati? Kada je prisutna moé opazanja, tada ée to ujedinjeno opazati sve Sto opa- 2a, na asnovu njenog prisustva. No, ako ta moé | nije pokrenuta, kako ée tada joS postojati to ujedinjeno ukoliko se kao njegov deo ne racuna ni dusa, ni dusevna moé? 7. To ujedinjeno postoji na osnovu prisustva du- Se; no, ona sebe nije takvom dala tom ujedinjenom ili nekom drugom njegovom delu, veé je iz odredenog tela i nekakve svetlosti koja je data samom I prirodom ¥ivog biéa", stvorila nesto drugo cemu pripada i opazanje 1 sve ostale trpnje koje smo pripi- sali Zivom bicu. No, kako tada mi opazamo? (Isto tako), zato Ste se ne raziikujemo od takvog Zivoz biga, dak i ako nesto drugo vrednije u nama pripada celom bivstvu Goveka koje je mnogostruko. Moé due da opaia | ne mora se ticati onoga opziajnog, veé je pre moé shvatanja! utisaka koji na osnove opazanja postaju u Zivom biéu. Jer oni su veé umstveni (predmeti)"; spoljagnje opazanje je slika ovoga, a ono je istinitije u sustini i jeste bestrpno posmatranje samih oblika, Na osnovu ovih | oblika, od kojih jedino dua prima viast nad Zivim biéem, nastaju razumevanja, mnenja i misli, Upravo ovde smo mi ponajvige. Ono Sto je pre njih doduse jeste nage, no mi sami, w (svom) upravijanju Zivim bidem, jesmo odavde nagore, NiSta neée pretiti da se to haziva celovitim Zivim bi¢em éiji su donji delovi pomeSani; | odatle” podinje, rekao bih, ono sto je istinski Govek. Oni donji delovi su nesto »lavoliko~ i wopsie »neka Sarena zverka-*”. Posto se covek poklapa sa razumnom dusom”), kad razmisljamo, mi razmisljamo na osnovu toga Sto je razmisljanje Nlogismus/ delatnosti duse, 8. Kako se odnosimo prema umu? Ne govorim 0 umu u smislu duSevne sposobnosti koja je jedna od onih koje poticu od uma, vec govorim o samom umu, Posedujemo i njega, kao neSto iznad nas. Posedyjemo ga ili kao zajednigki ili kao viastiti, ili i kao svima zajednicki i kao viastiti. Zajednitki je | zato sto je nedeljiv, jedan i svuda isti, a viastit zato Sto ga svako (od nas) poseduje cclog u prvoj dusi. Tako i oblike posedujemo na dva natina: u dui nekako eks- plicitno i odvojeno, i sve zajedno u umu, No, kako imamo Boga? Imamo ga kao ono sto nadilazi®? umstvenu prirodu | i zbiljsko bivstvo; mi smo odande, 2120 10 ENEADA I treéi (po redu) i postali smo, kako Platon™) kaze, »iz vise, nedeljive prirode i iz deljive, telesnes, koju treba misliti tako deljiva u telima zato Sto daje sebe telesnim veli¢inama u zavisnosti od toga koliko je pojedino Zivo biée, posto se daje i svoj celini premda je | jedinstvena; ili, zato Sto se zamislja da ona prisustvuje u telima posto sija u njima i stvara iva bia, ... ne iz sebe i (nekog) tela, veé tako sto ona sima miruje i daje svoje slike kao lice u mnogo ogledala. Prva (jena) slika je opatanje u to} zajednici (due i tela), a potom dolazi sve ostalo sto se naziva vrstom /eidos/ 1 duse, uvek jedno na osnovu drugog; kraj je kod (modi) radanja, raséenja i, uopste, stvaranja i proizvodnje nedeg razligitog od duse koja stvara, i koja je okrenuta ka tome ito proizvodi. 9. Priroda one nase duse mora biti oslobode- na krivice za zla koja Govek gini ili trpl, jer ona se tigu Zivog bida, te zajednice (duse i tela) i jesu n to zajednitko, kao sto je i regeno™. Ali, Kako dusa moze biti bezgreina, ako joj pripadaju mnenje i razmisljanje? | Jer, mnenje je lagno i na osnovu njega se dine mnoga Za. Zlo se tini kad nas je svladalo ono lodije (u nama) — jer, mi smo. mnogostruki /polla/ — bilo da je to dudnja, strast ili slika zla, Takozvano misljenje lati koje je predstavijanje /phantasia/ nije saéekalo sud onog Sto promislja®, veé | smo poéinili posluSavsi ono logije u nama, kao Sto se i kod opazanja dogada da zajedni¢ko culo” vidi pogresno pre nego sto je presudilo ono ste promislja, Um ili sudeluje ili ne sudeluje (u tome), ta ko da je bezgresan. li mozda treba reéi da mi sudelujemo ili ne sudelujemo u umstvenom koje je u umu — u umstvenom koje je u nama. | Jer, mogu- ¢e je imati ga, ali ne i pripravnog. Tako smo podeli- Ti ono Sto je zajednitko (za dusu i telo) i ono sto je svojstveno duéi, na osnovu toga Sto je jedno telesno i ne postoji bez tela, 4 drugo Gemu nije potrebno telo za delatnost jeste svojstveno dusi. Razumevanje, kada sudi o utiscima koji nastaju na osnovu opaza nja veé posmatra | oblike; ono koje posmatra kao d ‘opaza sebe™) jeste ono posebno razumevanje koje pripada istinsioj dusi. Jer istinsko razumevanje je aktualnest misli i esto je slignost i zaiednica spo- Ija8njeg i unutrasnjog. Dakle, dusa ée mirovati u sebi { prema sebi; promene i | nemir u nama pripada- 10 10 2ivo biée i éovek ju_onome Sto je s nama povezano i kao Sto je rece- no” trpnjama zajednice (duse i tela), pa bilo sta da je ona 10. Ali ako smo mi dua, a trpimo sve to, duSa bi sve to trpela i opet, stvarala ono Sto mi stvaramo. Motda; no, rekli smo da nama pripada zajednica (duge i tela) i to ponajvige kad jo$ nismo odvojeni. Jer kazemo da mi trpimo ono | Sto nase telo trpi. To »mi« ima dva znagenja: ono miu koje je ubro- jena i zver, ili ono koje je veé iznad toga; a zver je to telo koje je ozivljeno. Istinski éovek je drugaéiji | ofiséen je od svega toga, pasto poseduje vrline koje se nalaze u misijenju i koje zaista miruju u simoj odvajeno} dusi koja je vee i ovde | odvojena i odv jiva. Jer kad se ona sasvim udalji, odlazi prateéi je i ona koja je njom obasjana. A vrline koje ne nastaju na osnovi mudrosti /phronései/ veé na osnovu navike i vedbe, pripadaju zajednici duge i tela; jer njoj pripadaju i poroci buduéi da joj pripadaju i strahovi, zanosi i sazaljenja. Cemu pripadaju prija- teljska oseéanja? Neka | pripadaju zajednici (duse i tela), a neka unutranjem éoveku 11. Dok smo deca, aktivne su moéi tog sastavlie- nog; samo malo svetlosti mu dolazi od onog Sto je gore. No, kada one nisy delatne u nama, delatne su prema onom sto je gore; u nama su delatne kad do- speju do sredine. Sta, zar mi nismo i pre | sredine? Da, ali mora nastati percepeija, jer ne Koristimo uvek sve ono Sto posedujemo, osim kad svoj srednji deo usmerimo ka onom sto je gore ili ka tome suprotnom, ili kad nesto iz moguénosti i sposobnosti dovo- dimo do delotvornosti /enérgeian/. No, kako Zivo bi- ée obuhvata i averi? Ako je tatno, kao Sto se govori, da se u njima nalaze greine | Ijudske duge, tada odvojivi deo duse ne pripada zverima, ukoliko je odvojiv veé premda prisustvuje on nije prisuten uw njima, a njihovo opazanje sebe sadréava sliku di zajedno sa slikom tela; zver je upravo neko odredeno telo koje kao da je primilo kakvoéu slike duie. Ali, ako duSa goveka nije upala u 2ver, tada ona postaje odredeno Zivo biée na osnovu blistanja | ce- le duse, 12, Medutim, ako je dua bezgresna, kako tada postoji sud i kazna™? Ove reti su u neskladu sa svim tvrdnjama o dusi koje kazu da ona i gresi i da se ispravlja, biva kaZnjavana u Haidu i prelazi iz te- 23,

(Plotin) Eneade 1-6 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

(Plotin) Eneade 1-6 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

(Plotin) Eneade 1-6 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like