FRIDRIH NIE

VESELA NAUKA
Preveo s nemakog
MILAN TABAKOVI
 VESELA NAUKA
LA GAYA SCIENZA

Ja stanujem u svojoj kui,

Podraavati ja nikad nikom nisam znao
I svakog majstora jo ismevajui
Ko nije sebe samog ismejao.

Nad svojim kunim vratima

Pesniku i mudracu su sve stvari

prijateljske i posveene, svi
doivljaji korisni, svi dani svetli,
svi ljudi boanski.

Emerson
 PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU

1.

Ovoj knjizi moda nije potreban samo pred

govor; i, konano ostala bi jo sumnja da li neko,
a da nije doiveo neto slino, moe da se pred
govorima priblii doivljaju ove knjige. ini se da
je napisana jezikom jugovine: u njoj su nadme-
nost, nemir, protivrenost, aprilsko vreme, pa se
isto tako podseamo na zimu, koja dolazi, koja
mora doi, a moda je ve dola, kao na pobedu ...
Stalno struji zahvalnost, kao da se upravo zbilo
ono najneoekivanije, zahvalnost jednog ozdravlje-
nika jer ozdravljenje bee to najneoekivanije.
Vesela nauka, to znai saturnalije* jednog duha,
koji se strpljivo odupro jednom, uasnom dugom
pritisku strpljivo, strogo, hladno, pokazujui se
ali bez nade i koga je sada odjednom spopala
nada, nada u zdravlje, od opijenosti ozdravljenja.
Kakvo je udo to pri tom izlazi na svetlost dana
mnogo ega nerazumnog i budalastog, mnogo obe-
.sne nenosti, ak proerdano na probleme, to
imaju bodljikasto krzno, i koji stoga nisu dodiri
vani, milovani i mamljeni. itava ova knjiga jeste
upravo nita drugo do uivanje posle dugog od
ricanja i nemoi, klicanje od radosti vraene snage,
ponovo probuene vere u sutra i prekosutra, izne-

* Sveanosti rimskog boga Saturna, koje se odra

vaju 17. 12., docnije 17. 23. 12. kao neka vrsta karneva
la. Gospoda i robovi menjaju ulogu. Prim prev.

7
nadnog oseanja i predoseanja budunosti, bliskih
pustolovina pred opet otvorenim morem, od opet
dozvoljenih ciljeva u koje se veruje. I ta je sve
sada lealo za mnom! Ovaj deo pustinje, iscrplje
nosti, neverovanja, zaleenosti usred mladosti, ove
umetnute ostarelosti na pogrenom mestu, ova ti
ranija bola nadmaena jo tiranijom ponosa, koji
je odbacivao posledice bola a posledice su tee-
nja ovo radikalno usamljivanje kao nuna od
brana protiv bolesno vidovitim postalog preziranja
ljudi, ovo naelno ograniavanje na ono gorko,
oporo, bolno saznanje, kao to je to gaenje pro
pisalo, koje je postepeno nicalo iz neke neoprezne
duhovne dijete i razmaenost ona se naziva ro
mantika postepeno je rasla ah, kada bi neko
sve to mogao saoseati! Ali ko bi to mogao! Ali ko
bi to, meutim, .mogao jo bi mu se manje zamerio
nego recimo ludost, razuzdanost, vesela nauka
na primer pregrt pesama, pridodanim ovog puta
toj knjizi pesama u kojima se pesnik na teko
oprostiv nain ruga svojim pesnicima. Ah, to
nisu samo pesnici i njihova lepa lirska oseanja,
na koje mora da izliva svoj bes ovaj ponovo-vas-
krsli: ko zna, kakvu rtvu trai, koja e ga neman
parbdijske materije ukratko nadraiti? incipit
t r a g e d i a * stoji na kraju ove sumnjive-ne-
sumnjive knjige: uvajmo se! Nagovetava se neto
neobino loe i zlobno: incipit p a r o d i a**, nema
sumnje...
2.
Ali ostavimo gospodina Niea, ta nas se
tie to je gospodin Nie ponovo ozdravio? . . . Psi
holog zna za malo tako privlanih pitanja kao o
* Lat. poinje tragedija. Prim. prev.
** Lat. poinje parodija. Prim. prev.
8
odnosu zdravlja i filosofije, i u sluaju da se on
sam razboli, sa svojom boleu donosi svoju itavu
naunu radoznalost. Naime, pod pretpostavkom da
je neko linost, nuno i filozofija svoje osobe: ali
tu postoji znatna razlika. Kod jednog to su nje
gove mane, koji filosofiraju, kod drugoga njegova
bogatstva i snage. Prvome je njegova filosofija
n u n a , bilo kao uporite, umirenje, lek, spasenje,
uzdizanje, samootuenje, kod poslednjeg je samo
lepi luksuz, u najboljem sluaju slast trijumfiraju-
e zahvalnosti, to se na kraju jo mora upisati u
kosmika velika slova pojmova na nebu. Ali u dru
gom, obinijem sluaju, kada nevolje pokreu filo-
sofiju, kao kod svih bolesnih mislilaca i moda
preteu bolesni mislioci u istoriji filosofije: ta
biva iz same misli, to nastaje pod p r i t i s k o m
bolesti. To je pitanje, to se tie psihologa: i tu je
eksperiment moguan. Ne drugaije nego kada se
putnik, koji namerava da se u odreen as pro
budi, i tada se mirno preputa snu: tako se pre
putamo mi filosofi, recimo da bivamo bolesni,
neko vreme duom i telom bolesti mi tako rei
pred sobom zatvaramo oi. I kao to onaj zna da
neto n e spava, esto broji asove i probudie
ga, tako takoe mi znamo da e nas presudni tre
nutak zatei budne da tada neto iskae i hvata
duh na d e 1 u, mislim na slabost ili povratak ili
preputanje ili otvrdnue ili pomraenje, i kako se
sve nazivaju sva bolesna duhovna stanja, koja u
zdravim danima protiv sebe imaju p o n o s duha
(jer se ostaje kod stare rime ponosni duh, paun i
konj su tri najponosnije ivotinje na zemlji).
Uimo se posle takvog samoispitivanja, samoisku-
avanja da finijim oima gledamo na sve to se
do sada filosofiralo, pogaamo bolje nego ranije
nehotine stramputice, sporedne ulice, odmaralita,
o s u n a n a mesta misli, na koje su paeniki mi
slioci ba kao paenici bili voeni i zavoeni. Od
9

sacla znamo kuda nesvesno bolesno t e 1 o i njegova
potreba vue duh, udara, mami na sunce, tiinu,
blagost, strpljenje, lek, melem u nekom smislu.
Svaka filosofija koja stavlja mir vie od rata, sva
ka etika sa negativnim shvaanjem pojma sree,
svaka metafizika i fizika, to zna za finale, konano
stanje neke vrste, svaka preteno estetska ili reli
giozna potreba da se sa strane, sa one strane, iz
nad srne pitati da li to nije bila bolest to je na
dahnuto filosofe. Nesvesno preruavanje fiziolokih
potreba pod ogrtaem objektivnog, idealnog, isto-
-duhovnog ide daleko do uasavanja i dosta esto
sam se pitao nije li filosofija, u velikom, uopte
bila samo neko izlaganje tela_i n e s p o r a z u m
t e l a . Iza najviih vrednosti sudova, to su do
sada vodili istoriju misli, nalaze se skriveni nespo
razumi telesne prirode, bilo pojedinaca, bilo sta
lea ili itavih rasa. Moemo sve one smele ludosti
metafizike posebno, njene odgovore na pitanje o
v r e d n o s t i bia, smatrati najpre uvek kao sim
ptome odreenih tela; i ako se u takvim afirmaci
jama ili negacijama sveta, uture, nauno odme-
reno, ne nalazi ni zrno smisla, onda ipak istoriaru
i psihologu daju utoliko dragocenije migove, kao
simptome, kao to smo rekli, tela njegovog uspeha
i neuspeha, njegove punoe, moi, njegovog apso
lutizma (Selbstherrlichkeit) u istoriji, ili pak nje
govih koenja, umora, osiromaenja njegovog pre-
doseanja kraja, njegove volje za krajem. Ja jo
uvek oekujem da e neki filosofski 1 e k a r u izu
zetnom smislu rei, takav za kojim treba da ide
problem opteg zdravlja naroda, vremena, rase i
oveanstva jednom imati hrabrosti da moju
sumnju dovede do kraja i da se usudi na reenicu:
da kod itavog filosofiranja do sada uopte nije
bilo rei o istini, nego o neem drugom, recimo
o zdravlju, budunosti, rastu, moi, ivota . . .
10
3.
Pogaate da ne elim sa nezahvalnou da
se oprostimo od onog vremena neizleive teke bo
lesti, iji dobitak ni danas nije za mene iscrpljen:
kao to sam sasvim svestan u emu uopte imam
prednost u svom promenljivom zdravlju pred svim
irokopleatim i grubim duha. Filosof koji je pro
ao kroz mnoga zdravlja i jo uvek prolazi, takoe
je proao kroz isto tako mnoge filosofije: on upra
vo ne m o e drugaije nego da svoje stanje svakog
puta pretvara u najduhovnijoj formi i daljini ta
vetina transfiguracije j e s t e ba filosofija. Mi fi-
losofi nemamo slobodu da odvajamo duu od tela,
kao to narod odvaja, jo manje imamo slobodu da
odvajamo duu od duha. Mi nismo abe sa hladnom
utrobom koje misle, nismo aparati za objektivira
nje i registrovanje mi moramo stalno raati nae
misli iz nae boli i kao majka im davati sve to ima
mo u nama od krvi, srca, vatre, zadovoljstva, strasti,
muke, savesti, sudbine i zle kobi. iveti to za sve
nas znai; ono to jesmo, stalno pretvarati u sve-
tlost i plamen, takoe sve to nas pogaa, mi uop
te ne m o e m o drugaije. A to se tie bolesti
zar neemo skoro biti u iskuenju da pitamo da li
uopte moemo biti bez nje? Tek velika bol je po-
slednji oslobodilac duha, kao majstor v e l i k e
s u m n j e , koja od svakog U ini jedno X, pravo
X, to jest pretposlednje slovo pred poslednjim . ..
Tek velika bol, ona_druga spora bol, koja ima vre
mena, u kojoj smo tako rei spaljeni kao_sa zele_-
nim_drvetom, goni nas filozofe da se spustimo u
nau posljednju dubinu i da sa sebe stresemo svo
povjernje, sve dobroudno, zavijeno, blago, os
rednje, kuda smo moda pre toga postavili nau
ovenost. Sumnjam da takova bol poboljava
ali znam da nas p r o d u b l j u j e . Ako se sada
nauimo da joj suprotstavljamo na ponos, na,
prezir, nau jainu volje i da se ponaamo kao In
dijanac, koji se, makoliko da je gadno muen, re-
11

vanira zlobom svog jezika; bilo da se pred bolom
povlaimo u ono orijentalno nita to se naziva
nirvana u nemo, ukoeno, gluvo samo-predava-
nje, samo-zaboravljanje, samo-gaenje; iz takvih du
gih opasnih vebi vlasti nad sobom izlazimo kao
drugi ovek, sa nekoliko znakova pitanja, vie, pre
svega sa v o l j o m , da ubudue vie, dublje, stroi-
je, tvre, gore, tie pitamo nego to smo dosada
pitali. Poverenju u uvot doao je kraj: sam ivot
je postao p r o b l e m . Ne pomiljajmo da je
time neko nuno postao setnikom! ak ljubav pre
ma ivotu je jo mogua samo se drugaije voli.
Ljubav prema nekoj eni izaziva kod nas sumnju . . .
Dra svega problematinog, ali radovanja X kod
takvih duhovnijih, oduhovljenijih ljudi je prevelika
da se ta radost ne zbija stalno kao neka svetla ar
nad svom nevoljom problematinog, nad svom opa
snou nesigurnosti ak nad ljubomorom onoga
koji voli. Mi poznajemo novu sreu . . .
4.
Na kraju, da ono najhitnije ne ostane nereeno,
vraamo se iz takvih ponora, takoe iz takve neiz-
leive bolesti teke sumnje, n o v o r o e n i , ski
nutog svlaka, kakljiviji, zlobniji, sa finijim uku
som za radost, sa nenijim jezikom za sve dobre
stvari, sa veselijim ulima, sa drugom opasnijom
nevinou u radosti, ujedno detinjastiji i sto puta
rafiniraniji nego to smo ikad bili ranije. Ah, kako
je nekom uivanje od sada odvratno, grubo tupo
mrko uivanje, kako ga inae razumeju oni koji
uivaju, nai obrazovani, nai bogati i vlastodr
ci! Kako zlobno odsada sluamo veliki vaarski
bumbum, ime obrazovani ovek i velegraanin
danas kroz umetnost, knjigu i muziku, uz pomo
duhovnih napitaka puta da ga siluju na 'duhovna
uivanja'! Kako nas sada ui bole od pozorine
dreke strasti, kako je naem ukusu postala strana
12
itava romantiarska pobuda i zbrka ula, koju
voli obrazovana svetina, zajedno sa njenim aspira
cijama za uzvienim, visokim, nastranim! Ne, ako
je nama ozdravljenicima uopte potrebna jo neka
druga umetnost, onda je to d r u g a umetnost
rugajua, laka, prolazna, boemski nesmetana, bo
anski vetaka umetnost, to kao svetli plamen
lie bezoblano nebo! Pre svega: umetnost za umet-
nike, samo za umetnike! Iza toga bolje razumemo
ono to je za to prvo potrebno, vedrina, s v a k a
v e d r i n a , moji prijatelji, ak kao umetnik ja
bih to dokazao. Mi sad neto predobro znamo, mi
poznavaoci: ah, kako od sada uimo da dobro za
boravljamo, dobro da ne-znamo, kao umetnici! A
to se tie nae budunosti: teko da e nas ponovo
nai na stazi onih egipatskih mladia, koji nou
ine hram nesigurnim, grle kipove i skidaju veo,
otkrivaju, ele da obelodane uopte sve to se iz dob
rih razloga dri skriveno. Ne, taj lo ukus, ta volja
za istinom, istinom po svaku cenu, to mlada-
lako ludilo u ljubavi prema istini nama je mrs
ko; za to smo suvie iskusni, preozbiljni, preveseli,
suvie izgoreli, suvie d u b o k i . . . Ne verujemo vie
u to da istina jo ostaje istinom kada joj se skine
veo; mi smo dovoljno iveli da u to verujemo. Danas
za nas vai kao stvar pristojnosti da se ne vidi sve
nago, da se ne prisustvuje svemu, da se ne
eli sve razumeti i znati. Da li je istina da je
dragi bog svuda prisutan? upitala je jedna de-
vojica svoju majku: ,a to smatram nepristojnim'
mig za filosofe! Trebalo bi se vie potovati s t i d ,
iza koga se priroda skrila, iza zagonetki i arolikih
neizvesnosti. Moda je istina neka ena, koja ima
razloge, svoje razloge da ne dopusti da bude vi
ena? Moda je njeno ime, da kaemo grki, Ba-
u b o ? . . . Ah, ti Grci! oni su znali da ive: za to je
potrebno ostati hrabro kod povrine, kod nabora,
kod koe, oboavati privid, verovati u oblike, i zna
ke u rei, u itav Olimp privida! Ti Grci behu po
vrni iz d u b i n e ! I zar se mi upravo na to ne
13
vraamo, mi smeli ljudi duha, koji smo se uspeli
na najvii i najopasniji vrh sadanje misli i zagle
dali smo odatle, koji smo odatle g l e d a l i d o l e ?
Zar nismo upravo u tome Grci? Oboavaoci oblika,
zvukova, rei? Ba zato umetnici?
Ruta kod enove
ujesen 1886.
ALA, LUKAVSTVO I OSVETA
PREDIGRA U NEMAKIM RIMAMA*

* Prepev Vito Markovi.

 1.

Poziv

Uzmite moju hranu, jedai,

Sutra e vam prijat bolje,
A ve prekosutra dobro!
Hoete li tad jo vie
Mojih sedam starih stvari
Usedmostruie mi novu hrabrost.

2.

Moja srea

Kada sam traenja trudan postajao.

Nauih se nalaenju.
Otkad me je vetar pobijao,
Na sve vetrove jedra mi se penju.

3.

O dvaan

Kopaj duboko tamo gde stoji!

Dole je izvora rad!
Neka se mranjaka povik ori:
Tamo je stalno ad!
 4.
Dijalog
A. Bejah li bolan? Da li sam zdrav?
I ko moj lekar bese pravi?
Kako sve to zaboravih:
B. Tek sada mislim da si zdrav,
Jer zdrav je ko zaboravi.
5.
8.
Kod t r e e g s k i d a nj a s v l a k a
Ve mi se krivi i prska koa,
Ve novom tenjom vrije,
Koliko zemlja variti moe
Za zemlju u meni zmije.
Ve puzim izmeu trave i stene,
Gladan na krivom putu smeten,
Da jedem ono to stalno jedem,
Tu zmijsku hranu, zemljo tebe!

Punima vrline
9.
I naim vrlinama treba noge lako da se diu,
Kao Homerovi stihovi moraju da dou i dalje Moje rue
da idu!
Da! Moja srea tei da usrei,
Ta svaka srea eli da usrei!
6. Da li ete se mojih rua odrei?

Svetska mudrost Morate se sviti i skriti lica

Ne zadravaj kret!
Ne kroi previsoko!
Sa poluvisine svet
Najlepe gleda ti oko.
t .
7.
V a d e m e c u m v a d e t e c u m*
Moj jezik i govor te tak'o,
Sledi me, prati me tako?
Ti verno prati sebe samo:
Tako me sledi L a g a n o ! Lagano!
* Lat. poi sa mnom poi sa sobom! prim.prev.'.
Izmeu stene i trnovih ivica,
esto lizati svoje prstie!
Jer peckanje prija ba mojoj srei,
Jer zlobe gode ba mojoj srei!
Da li ete se mojih rua odrei?
10.
Prezira
Mnogo ta putam da se valja, pada,
I preziraem nazivate me stoga.
Iz prepunih kupa ko tu pije sada?
Pustite mnogo ta da se valja, pada,
Gore na vina ne mislite, mnoga.

18
 16.
11 Navie
Poslovica kae
Na breg da se popnem, ti mi reci kako?
Otro i blago, grubo i to sija, Kroi samo gore, ne mislei na to!
Prisno i retko, prljavo i isto.
Luda i mudraca sastanak taj:
Sve sam to i hou da budem, znaj, 17.
Ujedno golub, svinja i zmija!
Izreka silnika
12.
Tog stalnog kukanja okani se alnog!
Jednom prijatelju svetlosti Uzimaj, molim te, uzimaj stalno!

Ne eli li da zamori ula i oi,

I za suncem u senci brzo kroi. 18.

Uske due
13.
Za plesae Uske due mrske su mi to:
Tu nema nieg dobrog, skoro nieg zlog.
Gladak led
Je raja svet
Onom ko dobro plesati sme. 19.

Nevoljni zavodnik
14
Valjani Izbaci za zabavu re praznu k'o pena
Nasumce a ipak zbog toga pade ena.
Bolje iz itave ume neprijateljstvo,
Nego presovano prijateljstvo.
.20.
15. Za razmatranje
Ra
Dvostruku bol lake je podnositi,
I ra je potrebna: otrina nije dosta! Nego jednu bol: hoe li je nositi?
Inae stalno kau za te: On premlad osta!

21.
Protiv oholosti
Ne pravi se vaan, jer ubod samo mali
Uinit e da prsne i da se svali.
22.
Mukarac i ena
Ugrabi sebi enu koja ti srcem vlada!
Tako misli mukarac, ena ne grabi ve
potkrada.
23.
Tumaenje
Ako sebe tumaim, ulazim u to:
A ipak ne mogu biti tuma svoj.
Ali ko se penje samo putem svojim,
Na svetlije svetio sliku moju nosi.
24.
Lek za pesimiste
Zato se tui da ti nita ukusno nije?
Zar jo uvek, drue stare bube snuje?
ujem te kako huli, bui i pljuje
Pri tome gubim strpljenje i srce mi bije.
Sledi me prijatelju! Nemoj da se krije!
Progutaj debelu krastavu abu. Tu je.
Brzo i ne gledaju', da druge misli kuje!
To e ti biti pomo od loe probave da bljuje!
22
25.
Molba
Poznajem svest ljudi mnogo
I ne znam ko bi sam biti mog'o!
Oko je moje suvie blizu meni
Ja nisam to to videh, videti elim.
Htedoh ve bolje da koristim sebi,
Kada bih mogao dalje da sedim.
Ne tako daleko k'o duman moj tu!
Daleko ve sedi najblii mi drug
No izme' tog i mene ba sredina stoji!
Da li pogaate zato vas ja molim?
26.
Moja vrstina
Ja moram preko stepenika sto,
Navie" moram, ujem krik va: Hoj,
Ti si ba vrst! Od kamena da li smo?
Ja moram preko stepenika sto,
A niko iv nee da bude to.
27. '
Putnik
Nigde staze vie, Bezdan uokolo, vlada ti!
Tako si hteo! Od staze tvoja se volja udalji!
Pa, putnie, u redu! Samo gledaj hladno i
jasno!
Izgubljen si, veruje li da je opasno?
23
 28.
Uteha za poetnike
Gledajte dete, svinje oko njega,
Nemono, nonih prstiju svijenih!
Moe da plae, samo da rida
Da li e nauiti da stoji i ide?
Odvano! Skoro, ja se ne bojim,
Moi ete dete videt' kako igra!
Kad stajalo bude na nogama svojim,
Stajae na glavi isto kao igra.
29.
Zvezdani egoizam
Kad bih kotrlj'o okruglo bure za se.
Ne sebe radi samog neprekidno, inim, zna se;
Kako bih dr'o da se ne spalim,
Za suncem jurei jarkim?
Blinjega svoga blizu ne elim,
Neka se daleko, u visinu seli!
Kako bi inae p o s t o zvezda meni?
31.
Prikriven svetac
Da nas ne tlai tvoja srea,
Oko se vrake stvari mee,
avolje ruho, avolju alu.
i knjievnik) i itav ovaj rod. Prim. prev.
Ali zalud! Pogledom nee
Prikrit svetost svoju (ne) malu.
24
32.
Neslobodni
A. On stoji, slua: ko moe da ga zbuni?
ta uje pred uima da mu zuji?
ta bee to ga zbaci tad?
B. Ko svako to nosae lance nekad,
On svuda uje lanaca zveket.
33.
Usamljenik
Mrsko mi je da sledim, neko da me vodi.
Da sluam! Ne! Al' ne da rukovodi!
Ko sebi nije straan nikog ne plai:
I samo onaj koji plai moe druge da predvodi.
Mrsko mi je ve samog sebe da vodim!
Volim k'o ivotinje u umi i vodi,
Za izvesno vreme nekud da hodim,
U lutanju milom mozgaju' da uim,
Izdaleka najzad da me vue kui
Samog sebe sebi da zavedem volim.
34.
Seneca et hoc genus omne*
To pie li i pie svoje nesnosno
Mudro larifari,**
Kao da vai primum scribere,
Deinde philosophari.***
* Seneka (Lucije Anej Seneka (465) rimski filosof
** Larifari budalatine. Prim. prev.
*** Lat. prvo pisati a zatim filosofirati. Prim. prev.
25
 39.
35.
U leto
Led
Da! Ja katkad pravim led: U znoju lica svoga
Led koristi da se vari! Da 1' treba da jedemo hleb nas, trudni,
Ako mnogo ima da vari, U znoju rae ne jedemo to
Kako bi voleo moj led! Po oceni lekara mudrih.
Sirijus miga: ta manjka stoga?
ta njegov vatren mig nam mae?
U znoju lica svoga
36. Treba da pijemo vino nae!
Mladalaki spisi

Moje mudrosti A i O
Zvuae tu mi; ta ipak uh!
Samo ono veno ah i oh!
Mladosti moje sluam jo.
Da on bez zavisti gleda: i da li ga potujete
zato?
Al' on se ne osvre na to;
On ima oi orla za daljinu,
Ne vidi v a s ! o n vidi samo zvezde i visinu!
U onaj kraj loi putevi su sad;
I ako ima duha dvostruko oprezan budi tad!
Dok te ne rastrgnu da te mame i vole imaju 41.
njuh:
Sektai to su t u stalno nedostaje duh! Heraklitizam

38." Svu sreu na zemlji,

Drugovi, daje rat!
Poboni govori Ako drug biti hou,
Potreban je ma!
Bog nas voli, j e r nas stvori! Sa dvojicom jedan je drug:
Covek stvori boga! kaete na tu pncu. Svi pred nevoljom braa,
I zar ne treba da voli ono to stvori? Isti pred nedrugom,
Zar treba ak, poto to stvori da porie? Slobodni od smrti maa!
To hramlje, to vrako kopito nosi.
27
26
 42. 46.
Naelo previe finih Sudovi umornih

Bolje jo na nonim palcima u hodu, Od sunca bee svi slabi oduveka;

Nego k'o pas na svaku nogu! Vrednost drvea njima je senka!
Bolje kroz kljuaonicu,
Nego kroz otvorena vrata mogu!

On tone, pada sad rugate se tu i tamo;

Da li za slavom svesno tei?
Onda na pouku pazi:
Na vreme se slobodno odreci
asti.
44.
Temeljni
Da li sam istraiva? Pritedite tu re!
Nekoliko funti t e a k sam samo!
Ja padam, padam stalno ve
I konono na dno!
45.
Z auvek
Dolazim danas, jer mi to danas godi!
Pomilja svako ko dolazi uvek.
ta ga u brbljanju sveta to bode:
Dolazi prerano! Prekasno dolazi tek!
Istina je: on se sputa vama;
Njegova najvea srea nedaa mu posta,
Njegova prejaka svetlost za tamom vaom
osta.
48.
Protiv zakona
Od danas na mojoj tankoj uzici
Oko mog vrata asovnik visi:
Od danas prestaje zvezda kret,
Sunce, kukurekanje petlova i sen,
I to ikad mi vreme objavi lepo
Sada je nemo, gluvo i slepo:
uti mi priroda svaka
Od zakona i sata tika-taka.
49.
Mudrac govori
Narodu stran, a narodu koristan ipak,
Idem putem, as sunce, as oblak
I uvek preko naroda tog!

28 29
 50. Ah, ptico, da li da te smatram za orla?
Da li si moda Minervina ljubimica, sova?

Sad ima duha kako doe do toga da ga 54.

nae tu?
Jedan ovek izgubi zbog nje razum,
Glava mu bee puna zabave te:
eni ode mu glava a vragu ne!
51.
Mom itaocu
Vilice dobre i dobar stomak
To elim tebi stalno!
I ako si prevario moju knjigu,
Prevarie svakako i sebe sa mnom!

Smerne elje 55.

Neka se kljuevi svi Realistiki slikar
Smesta izgube krti,
I u svakoj, kljuaonici Potpuno verno prirodi! Kako e on poeti:
Nek se kalauz vrti! Kad bi se priroda u slici morala svaki put
U svako vreme misli svako odagnati?
Ko je kalauz ba tako, tako. Beskrajan je taj najmanji deo sveta!
N a kraju slika t o t o m u n a j m a n j e
smeta.
52. A ta se njemu dopada? To to e slikati
znati!
Pisati nogom
56.
Ne samo rukom hartiju mrim:
I noga eli da bude pisar. . Pesnika sujeta
vrsto, slobodno i hrabro mi tri
Zaas kroz polje, zaas kroz papir. Dajte mi lepak samo: ja u time
Samome sebi drvo ve pronai!
Ako mislim to u etiri bezumne rime
Da stavim nije ba ponos mali!

57.

Izbirljiv ukus
Melanholino plah dok gleda unazad,
Veruju' budunosti, i kada se usuuje sam: Da slobodno biram, kad bi mi se desilo,

30 31
 Izabr'o bih rado neko mesto sebi 61.
Usred samog raja neko mesto malo: Skeptiar govori
A radije jo ispred rajskih dveri!
Proe ivota pola puta,
Kazaljka ide, seta ti duu obuze svu!
Ona ve dugo naokolo luta,
Trai i ne nalazi da li okleva tu?
Proe ivota pola puta:
Bee to bol i bludnja, as za asom ode!
Taj nos uporno gleda ta trai jo? Z a t o , zato luta?
U zemlju, nozdrve se nadimaju Ja upravo traim razlog i razlog tome!
Zato pada, nosoroe, bez roga,
Moj ponosni patulje, stalno spreda stoga!
I stalno skupa nalazimo to: 62.
estiti ponos i krivi nos.
Ecce homo*
Da! Ja znam odakle niem!
59. Kao plamen nezasien
arim se i derem urno.
Pero piskara Svetlost biva sve to taknem,
A ugljevlje to ostane:
Pero piskara: rekao je to! Ja sam plamen zasigurno.
Da li sam proklet da piskarat' moram?
I tako smelo grabim mastilo
I piem crtama mastila k'o bore. 63.
Kako se to zbiva, puno i iroko!
Zvezdani moral
Kako mi sve uspeva ime sada diem!
Rukopis dodue ne prati ba oko Unapred odreen za zvezdani put,
Ali ta to smeta? Ko ita to piem? ta te se zvezdo tie tama tu?
Kotrljaj se blaeno kroz ovo vreme!
60. Neka ti njegova beda ne bude breme!

Vii ljudi Najudaljenijem svetu sjaj tvoj blista:

Saaljenje za te treba da bude greh!
:
Ovaj se penje treba hvaliti njega! Samo jedna zapovest vai za te: budi ista!
Ali onaj dolazi i to ba sa brega!
Taj ivi bez hvale i lien svega,
On je od gore, kraj veitog snega! * Lat. evo oveka. Prim. prev.
3 Vesela nauka
32 33
PRVA KNJIGA
 1.

U i t e l j o s v r s i p o s t o j a n j a . Mo
gu da na ljude gledam dobrim ili zlim pogledom,
uvek ih nalazim kod jedngg zadatka, sve i sva
kog pojedinca posebno: da ine to to koristi odr
anju ljudskog roda. I to doista ne iz nekog osea-
nja ljubavi za taj rod, nego, jednostavno, zato
to nita kod njih nije starije, jae, nepomirljivije,
nesavladljivije od tog instinkta jer je taj instinkt
upravo s u t i n a nae vrste i naeg stada. Mi
ve brzo moemo sa uobiajenom kratkovidnou
na pet koraka razdaljine da svoje blinje isto de-
limo u korisne i tetne, dobre i loe ljude, prili
kom preraunavanja u velikom, prilikom dueg
razmiljanja o celini postaemo sumnjiavi prema
tom ienju i razdvajanju i konano emo to
ostaviti. ak i najtetniji ovek moda je jo uvek
najkorisniji s obzirom na odranje vrste; jer on
je odrava kod sebe ili svojim delovanjem, i kod
drugih nagona, bez kojih bi oveanstvo odavno
omlitavelo ili istrulilo. Mrnja, zluradost, grabe-
ljivost i vlastoljublje i sve to se inae naziva zlim
spada u zapanjujuu ekonomiju odranja vrste,
naravno u skupu, rasipniku i u celini krajnje
ludu ekonomiju ali koja je u d o k a z a n i m
metama do sada odrala na rod. Ja vie ne
znam da li ti, moj dragi blinji, m o e uopte
iveti na tetu roda, dakle nerazumno i loe;

37
t
 ono to je rodu moglo koditi je moda ve pre
nekoliko milenijuma odumrlo i sada spada u stva
ri, koje ak ni bogu nisu vie mogune. Dri se
svojih najboljih ili svojih najgorih pouda i pre
svega: propadni! - U oba sluaja si verovatno uvek
jo nekako unapreiva i dobroinitelj ovean- strast duha; onda ima blistavu pratnju razloga oko
stva i sme sebi zatim drati svoje hvalioce a
isto tako svoje rugaoce! Ali nikad nee nai nikoga,
koji bi tebe, pojedinca, i kada si najbolji znao da
ti se podruguje, jer tvoje beskrajno muvlje i ab
lje siromatvo tebi je toliko dovoljno, kao to
to se slae sa istinom, mogao voditi dui. Smejati
se samom sebi, kao to bismo se morali smejati
da iz i t a v e i s t i n e iz smejemo za to
najbolji do sada nisu imali smisla za istinu, a naj
darovitiji premalo genija! Moda i za smejanje
postoji jo budunost. Onda, ako se reenica vrsta
je sve, jedan je uvek nijedan asimilovala ove-
anstvu i svakome u svako vreme stoji slobodan
pristup ovom poslednjem osloboenju i neodgovor
nosti. Moda e se tada smejanje udruiti sa mud
rou, moda e tada jo biti vesele nauke. Priv liko mogle' biti lude i sanjalake njegove izmi
remeno je jo sasvim drugaije, privremeno kome
dija postojanja jo nije postala svesna sebe,
privremeno je jo vreme tragedije, vreme mora
la i religija. ta znai uvek nova pojava onih os
nivaa morala i religija, onih vinovnika borbe za
moralna ocenjivanja, onih uitelja grize savesti i
religioznih ratova? ta znae ovi junaci na ovoj
pozornici? Jer do sada behu junaci iste, i sve os
talo, povremeno samo vidljivi i suvie blizu, slu
ilo je samo za pripremu tih junaka, bilo kao
mainerija i kulisa ili u ulozi poverenika i sobara.
(Pesnici na primer behu uvek sobari nekog mora
la.) Samo se po sebi razume da su i te trage
dije radile u interesu v r s t e , i ako su moda
mislile da rade u interesu boga ili kao boii iza
slanici. I oni unapreuju ivot roda, t i m e t o
z a h t e v a j u v e r u u i v o t . Vredi iveti
3&
tako uzvikuje svako od njih postoji neto sa
tim ivotom, ivot ima neto iza sebe, pod sobom,
uvajte se! Onaj nagon to podjednako vlada u
najviim i najprostijim ljudima, nagon odranja
vrste, izbija s vremena na vreme kao razum i
sebe i hoe svom silom da se zaboravi da je on u
osnovi nagon, instinkt, ludost, neosnovanost. ivot
t r e b a voleti, j e r! ovek t r e b a sebe i svog
blinjeg da unapreuje, j e r ! I ma kako se zovu
ovi Treba i Jer i u budunosti mogu nazivati. Da
bi se to je nuno i vazda se zbiva samo od sebe i bez
svake svrhe, od sada izgledalo da se zbiva obzirom
na neku svrhu i da oveku bude oevidno kao razum
i poslednja zapovest za to se pojavljuje etiki
uitelj, kao uitelj svrhe postojanja; pored toga
on izmilja drugo i tree postojanje i pomou nove
mehanike vadi ovo staro i prosto postojanje iz
svojih starih prostih arki. Da! On uopte nee da
se s m e j e m o postojanju, niti nama, niti nje
mu; za njega ne postoje vrste, sume, nule. Ma ko
ljotine i procene, ma koliko da pogreno shvata
tok prirode i njene uslove a sve etike behu do
sada u izvesnom stepenu lude i protivprirodne, da
bi od svake od njih oveanstvo propalo da se do
kopala oveanstva ipak! svaki put kada je ju
nak stupio na pozornicu postiglo se neto novo,
uasan pandan smejanju, ona duboka potresenost
mnogih pojedinaca kod pomisli: Da, vredi ive
ti! Da, ja vredim da ivim!ivot i ja i ti i svi
mi zajedno postali smo sebi jednom za neko vre
me z a n i m l j i v i . Ne moe se poricati da su
t r a j n o svakim ovim pojedincem tih velikih ue
nja o svrhi do sada zagospodarili smejanje, razum
i priroda: kratka tragedija konano je uvek prela
zila u venu komediju postojanja i obratno, i ta-
lasi beskrajnih smejanja da kaemo sa Eshilom
moraju se prevaliti i preko ovih najveih trage
dija. Ali kod svog ovog korigirajueg smejanja u
39
celini ipak kroz sve nove pojave tih uitelja o svr
bi postojanja ljudska priroda se promenila ona
sada ima potrebu vie za uvek novim pojavljiva
njem takvih uitelja i uenjima o svrhi. ovek je
postepeno postao fantastina ivotinja, koja treba
da ispuni uslov egzistencije vie od svake druge
ivotinje: ovek m o r a s vremena na vreme da
veruje, da zna zato postoji, njegov rod ne moe
uspevati bez periodinog poverenja u ivot! Bez
verovanja u r a z u m u i v o t u ! I vazda e s
vremena na vreme ljudski rod dekretirati: Postoji
neto emu se apsolutno vie ne smemo smejati!
A najoprezniji prijatelj ljudi dodae: Ne samo
smejanje i vesela mudrost, nego i tragino sa svom
svojom uzvienom nerazumnou spada u sredstva
i nunosti odranja vrste! I prema tome! Pre
ma tome! Prema tome! Ah, da li me razumete mo
ja brao? Razumete li ovaj novi zakon oseke i pli
me. I mi imamo nae vreme!
2.
I n t e l e k t u a l n a s v e s t . Dolazim stal
no do istog iskustva i isto tako se uvek bunim iz
nova protiv njega, neu u to da verujem, ma od
mah opipao rukama: v e i n i n e d o s t a j e in
t e l e k t u a l n a s a v e s t ; ak mi se esto inilo
kao da je sa zahtevanjem takve u najnaseljenijim
gradovima ovek sam kao u pustinji. Svakako te
via stranim oima d dalje koristi svoje terazije,
nazivajui ovo dobrim a ono zlim; nikp da pocrve
ni od stida ako primeti da ti tegovi nisu impozan
t n i niko se i ne buni protiv tebe; moda se smeju
tvojoj sumnji. Hou da kaem: v e i n a ne smat
ra niim prezrivim da veruje u ovo ili ono i da
prema tome ivi, a da pre toga nije svesna pos-
lednjih i najsigurnijih razloga za i protiv i ne tru
dei se ak da zatim takve razloge daju najda
rovitiji ljudi i najplemenitije ene jo spadaju u
ovu veinu. Ali ta mi je dobroudnost finoa
40
i genije ako ovek tih vrlina kod sebe trpi mlita
va oseanja u verovanju i sudovima, ako to t r a
e n j e s i g u r n o s t i n e smatra svojom naj
dubljom tenjom i najveom nunou sve to to
vie ljude odvaja od niih. Ja sam kod izvesnih
pobonih ljudi naao mrnju protiv razuma i za
to sam im bio sklon: tako se barem ipak jo otkri
va loa intelektualna savest! Ali usled ove rerum
concordia discors* i itave udesne neizvesnosti
i mnogoznanosti postojanja stoje i ne p i t a j u ,
ne drhte od udnje i elje da pitaju, ak ne mrze
ni onog koji pita, moda se ak jo njime slabo
oduevljavaju to je to oseam kao sramno, i
to oseanje je koje najpre kod svakog traim: ne
ka budalatina uvek me ubeuje da svaki ovek
ima to oseanje kao ovek. To je moj nain ne
pravinosti.
P l e m e n i t i p r o s t . Prostim prirodama
izgledaju sva plemenita, velikoduna oseanja kao
nesvrsishodna i zato pre svega kao neverovatna; oni
trepu oima kada tako neto uju, izgleda da ele
kazati: Pri tom e se svakako nai neka lepa pred
nost, ovek ne moe da vidi kroz sve zidove; oni
su sumnjiavi na plemenitog kao da prednost trai
kriomice. Ako suvie jasno bivaju ubeeni u od
sustvo samoivih namera i dobiti, za njih je ple-
plemeniti neka vrsta budale: oni ga preziru u njego-
voj radosti i smeju se sjaju njegovih oiju. Kako
se ovek moe radovati tome da bude na teti,
kako ovek otvorenih oiju moe eleti da bude
oteen! To mora biti neka bolest razuma poveza
na sa plemenitom afekcijom tako oni misle i
pri tom gledaju nipodatavajue: kako omalovaa
vaju radost koju ludak osea od svoje fiksne ideje.
* Lat. slaganje protivrenih stvari Prim. prev.
41
Prosta priroda odlikuje se time to stalno uoava
svoju prednost i to miljenje na svrhu i prednost
je ak jae od najjaih nagona u njoj. Njena mu-
drost i ponos jeste da se tim nagonima ne daje
navesti na nesvrsishodne radnje. U poreenju sa
njom via priroda je n e r a z u m n i j a: jer ple
meniti, velikoduni, portvovani u stvari podlee
svojim nagonima, i u svojim najboljim trenucima
daje svome razumu pauzu. ivotinja koja uz i
votnu opasnost titi svoju mladunad ili u vreme
parenja za enskom polazi i u smrt, ne misli na
opasnost i smrt, njen razum isto tako pauzira, jer
njom potpuno vlada uivanje u svom potomstvu
ili u enski i strah da e biti liena tog zadovolj
stva; biva gluplja nego to je inae, slino pleme
nitom i velikodunom. Ovaj ima neka oseanja za
dovoljstva i nezadovoljstva tako jaka da intelekt
tome nasuprot mora da uti ili da se potpuno pre
da svoioj slubi; tada kod njih srce ulazi u glavu
i odsada govorimo o strasti. (Tu i tamo dolazi
i do suprotnosti i takorei do obrta strasti, na
primer kod Fontenela*, kome je neko jednom sta
vio Vuku na srce, rekavi: ta imate tu, moj naj
drai, takoe je mozak.) Nerazumnost ili kriv ra
zum strasti jeste ono to prost ovek prezire kod
plemenitog, pogotovo kada se on orijentie na ob
jekte, ija mu vrednost izgleda sasvim fantastina i
proizvoljna. On se ljuti na onoga koji, podlee,
strasti stomaka, ali shvata ipak dra koji ovde ini
tirana; ali on ne shvata kako se na primer za
ljubav neke strasti saznanja moe staviti na kocku
svoje zdravlje i ast. Ukus viih priroda upravlja
se na izuzetke, na stvari, koje oveka obino ostav-
1jaju hladnim i izgleda da nemaju nikakvu slast;
via priroda ima posebno merilo vrednosti. Uz to
najee veruje da nema neko posebno merilo
vrednosti u svojoj idiosinkraziji ukusa, ona napro-
* Fontenel (Fontenelle, 1657^- 1757)~francuski knjizevnik
racionalista i prosvetitelj. Prim. prev.
42
tiv stavlja svoje vrednosti kao uopte vaee vred-
nosti i bezvrednosti, i tim postaje nerazumljiva i
nepraktina. Veoma je retko da vioj prirodi pre-
ostaje toliko razuma da bi svakidanje ljude kao
takve razumeo i prema njima tako postupao: naj
ee veruje u njihovu strast, kao u skrivenu strast
sviju, i ba u toj veri pun je ara i reitosti. Kada
se takvi izuzetni ljudi ne bi oseali kao izuzeci
kako bi ikada razumeli proste prirode i mogli pra
vino da ocene pravilo! i tako oni govore i o
ludosti, o nesvrsishodnosti i fantaziranju ljudi, ve
oma se udei kako se ludo razvija svet i zato ne
eli da se izjasni za ono to mu je potrebno,.
To je vena nepravinost plemenitih.
4.
O n o t o o d r a v a v r s t u . Najsnaniji i
najopakiji duhovi do sada su oveanstvo najvie
unapreivali: oni su uvek raspaljivali zaspale stra
sti itavo sreeno drutvo uspavljuje strasti
oni su uvek budili smisao za poreenje, za protiv-
renost, za uivanje u novom, smelom, neokua-
nom, oni su prinuavali ljude da suprotstavljaju
miljenja miljenjima, uzore uzorima. Orujem, ru
enjem meaa, naruavanjem pijeteta najee:
ali i novim religijama i moralima! Ista zloba je
u svakom uitelju i propovedniku n o v o g koje
osvajaa ini ozloglaenim, mada se finije ispolja-
va, ne pokree odmah miie i ba zato i ne ini
tako ozloglaenim! Ali novo je pod svim okolnosti
ma z 1 o kao i to to eli da osvaja i obara sve me
ae i stare pijetete; i samo staro je dobro! Dobri
ljudi svih vremena su_oni koji stare misli ukop|a.-
v a j u u dubinu i sa njima donose plod, zemljoradni-
ci duha. Ali svaka zemlja na kraju biva iskoriena,
i stalno mora da dolazi gomila plugova novog.
Postoji sada jedno temeljno pogreno uenje mo
rala, koje se osobito veoma potuje u Engleskoj:
43
 prema njemu su sudovi dobro i zlo skup isku
stava o svrsishodnom i nesvrsishodnom; pre
ma njemu je ono nazvano dobrim ono to odrava
vrstu, a zlim ono nazvano to teti vrsti. Ali u stva
ri su zli nagoni u isto tako visokom stepenu svr
sishodni, odravajui vrstu i neophodni kao i do
b r i samo je funkcija drugaija.
5.
B e z u s l o v n e d u n o s t i . Svi ljudi koji
oseaju da su im potrebne najjae reci i zvui, naj-
reitiji gestovi i poloaji da bi u o p t e delovali,
revolucionarni politiari, socijalisti, propovednici ka
janja sa ili bez hrianstva, kod kojih ne moe
biti poluuspeha; svi oni govore o dunostima, i to
uvek o dunostima sa karakterom bezuslovnog
bez takvih ne bi imali prava na svoj veliki patos:
oni to vrlo dobro znaju! Tako oni uzimaju filoso-
fije morala, koje propovedaju bilo kakav kategori
ki imperativ, ili upijaju dobar deo religije, kao
to je to na primer uinio Madzini.* Jer ele da
im se bezuslovno veruje prvo im je potrebno da
samima sebi bezuslovno veruju, na osnovu bilo
koje poslednje nediskutabilne i uzviene zapovesti,
ijim se slugom i oruem oseaju i ele da se pri
kau. Ovde imamo najprirodnije i najee veoma
uticajne protivnike moralne prosveenosti i spek-
se; ali oni su retki. Naprotiv postoji veoma rairena
klasa tih protivnika svuda tamo gde nas interes
podreivanja ui, dok izgleda da glas i ast zabra
njuju podreivanje. Ko se osea ponien pri pomi
sli da je o r u e nekog kneza ili neke partije i sek
te ili ak neke novane sile, na primer kao poto
mak neke stare, ponosne porodice, ali ba eli ili
mora da bude to orue, pred sobom i pred javno-
* uzepe Madzini (Mazzini, 18051872) italijanski
politiar, borac za nacionalno jedinstvo Italije. Pritn. prev.
44
u, njemu su potrebni patetini principi, to se
uvek mogu pominjati principi nekog bezuslovnog
trebanja, kojima se bez stida moe podrediti i po
kazati podreenim. Sva finija servilnost vrsto se
pridrava kategorikog imperativa i smrtni je ne
prijatelj onih koji hoe da prihvate dunost bezu
slovnog karaktera: tako od njih zahteva pristojnost
i ne samo pristojnost.
6.
G u b i t a k d o s t o j a n s t v a . Razmiljanje o
itavom svom dostojanstvu izgubilo je formu, ce
remonijal i sveani gest razmiljanja uinjeni su
ruglom i ne bi vie mogli izdrati nekog mudrog
oveka starog stila. Mi mislimo prebrzo i usput, i
u hodu, u svakovrsnim poslovima, ak kada mis
limo na najozbiljnije: nama je potrebno malo pri
preme, ak malo tiine tako je kao da u glavi
svuda nosimo neku mainu to se nezadrivo ko
trlja, to ak pod nepovoljnim okolnostima jo radi.
Nekada se primeivalo kod svakoga da je jednom
hteo da misli to je svakako bio izuzetak! da je
sada hteo da postane mudriji i da se usredsrecli
na neku misao: na to bismo razvukli lice, kao na
neku molitvu i zaustavili korak; ak smo satima
stajali tiho na ulici kada bi se pojavila misao
na jednoj ili na dvema nogama. Bee to dostojno
stvari!
7.
N e t o za v r e d n e . Onome koji sada od
moralnih stvari hoe da napravi neku studiju, ot
vara se ogromno polje rada. Sve vrste strasti mo
raju pojedinano biti promiljene, pojedinano kroz
vremena, narode, praene kroz velike i male poje
dince; itav njegov razum i sva njegova vrednova
nja treba da izau na svetlost! Do sada sve ono
to je postojanju davalo neku boju nije jo imalo
45
istoriju: ili gde bi bilo istorije ljubavi, gramzivo
sti, zavisti, savesti, pijeteta, okrutnosti? Cak upo-
redna istorija prava ili takoe samo kazna do sada
potpuno nedostaju. Da li su se ve uinili pred
metom istraivanja razliita podela dana, redovno
utvrivanje rada, sveanosti i mirovanja? Da li
znamo za moralna delovanja namirnica? Da li po
stoji neka filosofija prehrane? (Buka to se stalno
die za i protiv vegetarijanstva ve dokazuje da
takva filosofija jo ne postoji!) Da li su iskustva o
zajednikom ivotu, na primer iskustva manastira,
ve prikupljena? Da li je dijalektika braka i prija
teljstva ve prikazana? Da li su ve nali svoje mi
slioce moral naunika, trgovaca, umetnika i zanat
lija? O tome ima toliko mnogo da se misli! Sve
ono to su ljudi do sada posmatrali kao svoje us-,
love egzistencije i sav razum, strast i praznoverje
u tom posmatranju da li je to ve do kraja is
pitano? Samo posmatranje razliitog rasta, to su
ljudski nagoni imali ve prema razliitim moralnim
klimama i jo bi mogli imati da je ve suvie mnogo
posla za najuverljivije: potrebne su itave genera
cije i generacije naunika, koje planski zajedniki
rade da bi se ovde iscrpla stanovita i materijal.
Isto vai za dokazivanje razloga za razliitost mo
ralne klime (z a t o ovde svetli ovo sunce nekog
osnovnog suda i merila najveih vrednosti a tamo
ono?). I opet novi rad je koji konstatuje zabludu
svih tih razloga i itavu sutinu dosadanjeg mo
ralnog suda. Pod pretpostavkom da su svi poslovi
obavljeni, najkakljivije od svih pitanja stupilo bi
u prednji plan, da li je nauka u stanju da po
s t a v l j a ciljeve delovanju, poto je dokazala da
takve moe uzeti i unititi a onda bi jedan eks
periment bio na mestu, kojim bi se svaka vrsta
heroizma mogla zadovoljiti, vekovno dugo eksperi-
mentisanje, koje bi moglo staviti u senku sve veli
ke radnje i portvovanosti dosadanje istorije. Na
uka do sada jo nije podigla svoje kiklopske gra
evine; i za to e doi vreme.
46
8.
N e s v e s n e v r l i n e . Sve osobine nekog
oveka, kojih je svestan i osobito kada pretpo
stavlja njihovu vidljivost i evidentnost i za svoju
okolinu nalaze se pod sasvim drugaijim zakoni
ma razvitka za razliku od onih osobina koje su mu
nepoznate ili slabo poznate i koje se svojom finoom
kriju i pred oima finijeg posmatraa i koje znaju da
se skriju kao iza nieg. Tako stoji sa finim skulptura
ma na krljutima reptila; bila bi zabluda pretposta
vljati u njima neki nakit ili neko oruje jer se
prvo vidi tek mikroskopom, dakle tako vetaki
pojaanim okom, kao to to nemaju sline ivotinje,
kod kojih bi to recimo moglo da predstavlja nakit
ili oruje! Nai vidljivi moralni kvaliteti, i osobito
u koje se oito v e r u j e idu svojim tokom a ne
vidljivi potpuno istoimeni, koji nam s obzirom na
drugo nisu n i nakit n i oruje, i d u t a k o e s v o
j i m t o k o m : verovatno potpuno razliitim, i sa
linijama, finoama i skulpturama, koje bi m o d a
boanskim mikroskopom mogle uiniti zadovolj
stvo nekom bogu. Mi imamo na primer svoju mar
ljivost, svoje astoljublje, svoju otroumnost
ceo svet zna za to a pored toga imamo vero
vatno jo jednu nau marljivost, n a e astoljub
lje, nau otroumnost, ali za ove nae krljuti rep
tila jo nije pronaen mikroskop! I ovde e pri
jatelji instinktivnog moraliteta rei: Bravo! On
bar smatra mogunim nesvesne vrline to nam
je dovoljno!Ah, vi zadovoljni!
9.
N a e e r u p c i j e . Ono bezbrojno to j e
oveanstvo usvojilo na ranijim stupnjevima, ali
tako slabo i embrionski, da to niko nije znao da
opazi kao usvojeno, iznenada, dugo posle toga, mo
da posle vekova, izlazi na svetlost dana: u meu-
47
vremenu je postalo jako i zrelo. Izgleda da pojedi
nim vekovima potpuno nedostaje ovaj ili onaj dar,
ova ili ona vrlina, kao pojedinim ljudima: ali pri
ekajmo samo do unuka i praunuka, ako imamo
vremena da ekamo oni e izneti na videlo ono
unutranje svojih dedova, ono unutranje o kome
sami dedovi jo nita nisu znali. esto je ve sin
izdajnik svog oca: ovaj samog sebe bolje razume
otkada ima sina. Mi imamo sve skrivene vrtove i
nasade u nama; i, sa jednim drugim poreenjem,
mi smo svi neugaeni vulkani, to e imati svoj
as erupcije:Ali koliko je ona bliska ili daleka,
to naravno ne zna niko, ak ni dragi bog.
10.
N e k a v r s t a a t a v i z m a . Retke ljude ne
kog vremena najradije shvatamo kao izdanke pro
lih kultura i njihovih snaga, to se iznenada po
javljuju: takorei kao atavizam nekog naroda i nje
gove uljuenosti: tako doista neto u njima treba
jo r a z u m e t i ! Sada se pojavljuju strano, retko,
izvanredno: i ko osea u sebi snage treba da ih
neguje, brani, potuje i odgaja protiv nekog dru
gog sveta to se opire: i tako e time postati ili neki
veliki ovek ili neki lud udan ovek, ako uopte
blagovremeno ne propadne. Pre toga behu ove iste
osobine obine i tome smatrane prema prostim: one
nisu nekog isticale. Moda su ih zahtevali, pod
pretpostavkom; b e e nemoguno sa njima odrasti,
i ve zato to je nedostajala opasnost, da se sa
njima postane takoe lud i sam. u v a j u e
generacije i kaste nekog naroda preteno su one
kod kojih se pojavljuju takvi prizvuci starih nago
na, dok za takav atavizam ne postoji verovatnost
tamo gde se suvie brzo menjaju rase, obiaji i
vrednovanja. Tempo znai naime meu snagama
razvitka kod naroda isto toliko koliko u muzici:
48
t
za na sluaj savreno je nuan andante* razvoja
kao tempo strasnog i polaganog duha: i prema
vrsti je duh konzervativnih generacija.
11.
S v e s t . Svest je poslednji i najdocniji raz
vitak onog organskog i prema tome i najnedovre-
niji i najslabiji. Iz svesnosti potiu bezbrojne oma
ke, to ine da pre nego to je to potrebno pro
padaju neka ivotinja, neki ovek, zbog sudbine,
kako kae Homer. Da nije odravajua povezanost
instinkta nadasve mnogo snanija, da ne slui u
celini kao regulator; oveanstvo bi moralo pro
pasti zbog svojih pogrenih sudova, zbog svog fan-
taziranja otvorenih oiju, zbog svoje neosnovamo-
sti i lakovernosti, ukratko ba zbog svoje svesnosti:
ili, naprotiv, ove davno vie ne bi bilo! Pre nego
to se razvije i sazre neka funkcija ona je opas
nost po ogranizam: dobro ako toliko dugo valjano
biva terorisana. Tako svest biva valjano terorisana
ne najmanje ponosom na to! Mislimo, ovde je
j e z g o oveka; njegova trajnost, venost, njegovo
poslednje i ono najizvornije! Svesnost smatramo
' vrsto datom veliinom! Poriite njen rast, njene
prekide. Uzmite je kao jedinstvo organizma!
Ovo smeno procenjivanje i nepoznavanje
svesti ima za posledicu veliku korist da je ti
me s p r e e n o suvie brzo oblikovanje iste.
Poto su ljudi ve verovali da imaju svest, malo
su se potrudili da je steknu, a ni sada jo ne stoji
drukije! Jo je uvek jedan potpuno nov zadatak
to upravo tek svie ljudskim oima, jedva jo ja
sno shvatljiv z a d a t a k , z n a n j e d a s e p r i m i
u s e b e i uini instinktivnim zadatak to vide
samo oni koji su shvatili da smo do sada sebi
* Ital. muziki termin. Oznaava mirno ali u kreta
nju. Prim. prev.
4 Vesela nauka
49
ukljuivali samo svoje z a b l u d e i da se sva naa
svesnost odnosi na zablude!
12.
C i l j e v i n a u k e . Kako? Zar je poslednji
cilj nauke da stvori to vie ugode i to manje ne
ugode? Kako, kada bi ugoda i neugoda bile vezane
jednim uzetom da onaj koji po mogustvu mnogo
eli da ima od jednog, takoe m o r a imati mnogo
od drugog da onaj ko eli da se naui da bude
presrean, mora biti spreman i da bude smrtno
nesrean? Stoiari su bar mislili da je to tako, i
behu dosledni kada su eleli po mogustvu to vie
ugode, da bi po mogustvu imali to manje nela
gode od ivota (ako bi se rekla poslovica vrli o-
vek je najsreniji, tako bismo odmah kod njega
imali cimer (firmu) kole za veliku masu, kao i za
kazuistiku* finou, za fine). I danas imate izbor:
ili p o mogunosti m a l o n e u g o d e , ukratko
bezbolnost i u osnovi socijalisti i politiari svih
partija ne bi smeli vie svojim ljudima poteno obe
avati ili p o m o g u s t v u t o v i e n e l a
g o d e kao cenu za rast jednog bogatstva finih i
do sada neokuanih uitaka i radosti! Odluite se
za prvo, ako hoete dakle da potisnete ili smanjite
nanoenje boli ljudima, pa, onda morate postupiti
i smanjiti i njihovu s p o s o b n o s t z a r a d o s t .
U stvari nauku moemo podupirati kao jedan i
drugi cilj! Moda je sada ona jo poznatija, zbog
svoje snage, da oveka moe da lii njegove radosti
i da ga uini hladnijim, poput statue, vie stoikom.
Ali ona bi se mogla takoe otkriti kao velika uz-
r o n i c a b o l i ! I onda bi se ujedno otkrila
njena suprotna snaga, njena ogromna mo da osve-
tli nove zvezdane svetove radosti.
* Odgovarajue ponaanje kod posebnih sluajeva u
okviru etike. Prim. prev.
50 ' .
13.
U e n j e o o s e a n j u m o i . Dobroin
stvom i nanoenjem boli vladamo drugima pri to
me ne elimo vie! N a n o e n j e m b o l i takvima,
kojima nau mo treba tek da pokaemo; jer bol
je daleko osetljivije sredstvo od zadovoljstva:
bol uvek pita za uzrok, dok je zadovoljstvo sklono
da ostane kod sebe same i da ne gleda unazad. Sa
d o b r o i n s t v o m i dobronamernou kod tak
vih, koji nekako ve zavise od nas (to znai navi
knuti su da na nas misle kao na uzroke): elimo
da poveamo njihovu mo, jer tako poveavamo
svoju mo, ili elimo da im pokaemo postojeu
prednost, koje ono ima da se nalazi u naoj moi
- tako oni postaju zadovoljniji svojim poloajem
i prema neprijateljima n a e moi neprijateljskiji
i ratoborniji. Da li prilikom dobroinstva ili nano
enja boli prinosimo rtve, ne menja poslednju
vrednost naih postupaka; ak ako svoj ivot za
to damo, kao muenici, u korist svoje crkve, to je
rtva prinesena n a e m traenju moi ili u svrhu
odranja naeg oseanja moi. Ko tu osea ja po-
sedujem istinu, kolike posede on ne naputa da
bi spasao to oseanje! ta sve ne odbacuje da se
zadri gore to znai n a d drugima, kojima ne
dostaje istina! Svakako je stanje u kom inimo
naao retko tako prijatno, tako nepomueno-pri-
jatno, kao ono u kom inimo dobro to je znak
da nam jo nedostaje mo, ili otkriva zlovolju zbog
tog siromatva, donosi nove opasnosti sa sobom i
nesigurnosti za nae jo prisutno posedovanje moi
i zamrauje na horizont izgledom na osvetu, ru
ganje, kaznu, neuspeh. Samo najrazdraljivijim i
najpoudnijim ljudima oseanje moi moe biti pri
jatnije da se onome koji se protivi potvrdi njihova
mo; za takve, kojima prizor ve podvrgnutih (ka
kav je predmet sklonosti) predstavlja teret i do
sadu. Re je o tome, kako smo naviknuti, da z a-
i n j a v a m o svoj ivot; stvar je ukusa da li eli-
51
mo radije imati polagan ili iznenadan dan, siguran
ili opasan i odvaan porast moi traimo ovaj
ili onaj nain vazda prema svom temperamentu.
Lak plen je ponosnim prirodama uvek neto pre
zrivo, oni se dobro oseaju tek kod prizora nesa
lomljivih ljudi, koji bi im mogli biti neprijatelji, i
isto tako kod prizora svih teko pristupanih po-
seda; prema patnicima su esto surovi, jer oni nisu
vredni njihove tenje ni njihovog ponosa ali u
toliko se pokazuju obaveznijim prema i s t i n a m a ,
sa kojima bi borba i rvanje uvek bili asni, a k o
bi se jednom za to pruila prilika. Pod prijatnim
oseanjem o v e perspektive ljudi viteke kaste
navikli su se meusobno na naroitu utivost.
Saaljenje je najprijatnije oseanje kod takvih koji
su malo ponosni i koji nemaju izgleda na velika
osvajanja: za njih je laki plen a to je svaki pat
n i k neto oaravajue. Saaljenje se slavi kao
vrlina prostitutki.
14.
t a s e s v e n a z i v a l j u b a v l j u . Gram
zivost i ljubav: kako se razliito oseamo kod
svake te rei! a ipak bi mogao biti isti nagon,
dvaput nazvan, jednom ruen sa stanovita koji
ve imaju, kod kojih se nagon donekle smirio i
koji se sada plae za svoj imetak; drugi put sa
stanovita nezadovoljenih, ednih, i stoga slavljen
kao dobar. Naa ljubav prema blinjima zar
ona nije neki nagon za novim p o s e d o m ? A isto
tako naa ljubav prema znanju, prema istini i uop-
te svaki onaj nagon za novostima? Nama poste
peno postaje mrsko ono staro, sa sigurnim pose-
dovanjem, i opet pruamo ruke; ak najlepi pej-
sa u kome ivimo tri meseca nije vie siguran u
nau ljubav, i neka dalja obala drai nau gramzi
vost: posed posedovanjem biva najee manjim.
Nae uivanje u nama samima eli da se tako odr-
52
i, da vazda neto novo preobraava u n a m a sa
m i m a to upravo znai posedovanje. Postati sit
nekog poseda, to je: postati sit samog sebe. (Moe
se patiti i od suvika odbaciti i udnju, podeliti,
moe se sebi dodati poasno ime ljubav.) Ako
vidimo da neko pati, rado koristimo sada pruenu
okolnost da ga posednemo; to na primer ine do
broinitelji i onaj ko saaljeva, i On udnju za no
vim posedom probuenu u sebi naziva ljubav
lju i uiva pri tome kao prilikom nekog novog
osvajanja to mu je u izgledu. Ali najjasnije ot
kriva se ljubav polova kao tenja za posedom: onaj
kovoli eli buzuslovno da sam poseduje eljenu oso
bu, on eli isto tako bezuslovnu mo nad njenom
duom kao i nad njenim telom, samo on eli da bude
voljen i da kao ono najvie i najpoeljnije bude i vla
da drugim duama. Ako razmotrimo da to nita dru
go ne znai do i s k l j u i t i itav svet iz jednog
dragocenog dobra, sree i zadovoljstva; ako razmo
trimo to, da se onaj koji voli svodi na osiromaenje
i oskudevanje svih drugih natecatelja i hteo bi da
bude zmaj svog zlatnog blaga, kao najbezobzirniji i
najsamoiviji od svih osvajaa i izrabljivaa: ako
konano pomislimo na to da onome ko voli itav
drugi svet izgleda ravnodunim, bledim i bezvred-
nim i da je spreman da prinese svaku rtvu, re
meti svaki red, da tome podredi svaki interes; onda
se u stvari udimo to je ta vidljiva lakomost i
nepravinost polne ljubavi u toj meri bila slavlje
na i oboavana, kao to se to zbivalo u svim vre
menima, ak da se iz te ljubavi uzeo pojam lju
bavi kao suprotnosti egoizma, dok je ona moda
ba najprostoduniji izraz egoizma. Ovde su se oi
gledno oni koji ne poseduju i ude koristili jezi
k o m bee ih svakako vazda veoma mnogo. Oni
kojima je na tom podruju bilo priuteno mnogo
poseda i zasiivanja tu i tamo su progovorili neku
re o besnom demonu, kao onaj ljubazan i n a j :
voljeniji od svih Atinjana, Sofokle: ali Eros (Erot)
se uvek smejao takvim huliteljima oni su uvek
53
bili ba njegovi najvei ljubimci. Postoji tu i ta
mo na zemlji neki nastavak ljubavi, kod kojeg se
povukla ona samoiva elja dve osobe jednog za
drugim pred jednom novom udnjom i samoivo-
u, nekom z a j e d n i k o m viom ei za ide nama postojao samo jo mali most. Kada si upra
alom to stoji nad njima: ali ko poznaje tu ljubav?
Ko ju je doiveo? Njeno pravo ime je p r i j a
teljstvo. . . _ _
15.
Iz d a l j i n e . Ovo brdo itavu okolinu ko
jom dominira ini u svakom sluaju draesnom i
znaajnom: poto smo to sebi rekli po stoti put,
koliko smo nerazumni i toliko njemu zahvalni da
verujemo da je ono, davatelj te drai, moralo samo
biti najdraesnije u toj okolini i tako se penje
mo na njega i bivamo razoarani. Iznenada je o n o '
samo, i itav pejsa oko nas, meu nama kao li
en ari; zaboravili smo da poneku veliinu kao i
poneku dobrotu, treba da gledamo samo sa izves-
ne razdaljine, uopte odozdo a ne odozgo tako
jedino d e 1 u j e. Moda zna za ljude u svojoj oko
lini koji same sebe mogu posmatrati samo iz odre
ene razdaljine, da bi sebe same .smatrali podno
ljivim, privlanim ili onima koji daju snagu; tre
ba ih odvraati od samosaznanja.
O p o b e d i U saobraaju sa osobama koje
se stide svojih oseanj a moramo znati da se pre
tvaramo; oni osete iznenadnu mrnju protiv onog
koji ih uhvati kod nekog nenog ili sanjalakog i
uzvienog oseanja, kao da je video njihove tajne.
Ako elimo da im u takvim trenucima uinimo do
bro, nasmejemo ih ili im kaemo neto hladno, a
li ivo, zbolno: oseanje e im se pri tome zalediti i
54 '
oni e opet vladati sobom. Postoji meutim mpral
pre istorije. Mi smo nekad u ivotu bili sebi
tako bliski da je izgledalo da nita vie ne moe
zaustaviti nae prijateljstvo i bratstvo i da je meu
vo hteo da stupi na njega, upitao sam se: Hoe
li meni preko mostia?Ali tada vie riisi hteo:
i kada sam ponovo molio, outao si. U meuvre
menu su meu nama ubaeni brda i reke to deru,
i to, nas samo razdvaja i otuuje, i ako elimo da
doemo jedan drugome, mi to vie ne bismo mo
gli! Ali ako se sea sada onog malog mosta, nee
imati vie rei samo jecanje i zauenost.
17.
M o t i v i s a t i s v o j e s i r o m a t v o . Mi
naravno ne moemo nikakvom majstorijom da od
neke siromane vrline uinimo neku bogatu, bo
gato tekuu, ali svakako moemo njeno siromatvo
lepo da protumaimo u nunost, tako da nas vie
ne boli njen prizor, i mi zbog nje ne prebacujemo
fatumu (sudbini). Tako se ponaa mudri gradinar,
koji oskudnu vodu svog vrta stavlja u ruke nekoj
nimfi izvora i tako motivie siromatvo: i kome
kao njemu ne bi nimfe odmah bile potrebne!
18.
[ A n t i k i p o n o s N a m a nedostaje antika
obojenost otmenosti, jer naem oseanju nedostaje
antiki rob. Grk plemenitog porekla nalazio je iz
meu svoje visosti i one poslednje niskosti takve
ogromne meustupnjeve i takvu daljinu da je roba
jedva mogao jo jasno videti: ak Platon nije ga.
vie potpuno video. Drugaije mi, koji smo navik
nuti na u e n j e o jednakosti ljudi, ako ne i na
samu jednakost. Bie koje ne moe raspolagati so-
55
 bom i kome nedostaje dokolica to naim oima
jo nikako ne izgleda kao neto prezrivo, takvog
ropskog elementa moda ima suvie svako od nas,
prema uslovima naeg drutvenog poretka i dekt-
nosti, to se iz osnova razlikuju od onih s t a r i h .
Grki filosof iao je kroz ivot sa tajnim osea-
njem da robova ima mnogo vie nego to se mi
s l i naime da je svako rob ko nije filosof; rastao
mu je ponos kada bi pomiljao na to da se i naj
vei monici na zemlji ubrajaju meu te njegove
robove. I taj ponos nam je stran i nemogu; ak
ni kao metafora re rob nema za nas svoju punu
snagu.
19.
Z l o . Ispitajte ivot najboljih i najplodnijih1
ljudi i naroda i pitajte se da li neko drvo, to po
nosno treba da raste u visinu, moe da se odrekne
loeg vremena i oluja, da li spoljanja nenaklonost
i otpori, da li neke vrste mrnje, ljubomore, svo-
jeglavosti, sumnjiavosti, okrutnosti, lakomosti i
nasilnost ne spadaju meu p o n o v l j e n e okol
nosti, bez 'kojih teko da je mogu neki veliki rast
ak u vrlini? Otrov od kojeg slabija priroda pro
pada, za jakog je jaanje o n ga i ne naziva ot
rovom.
20.
D o s t o j a n s t v o l u d o s t i . Nekoliko mi-
lenijuma dalje na putu poslednjeg veka! i u sve
mu to ovek ini videemo najveu mudrost: ali
ba time e mudrost izgubiti svako svoje dosto
janstvo. Onda je dodue nuno biti mudar, ali isto
tako obino i prosto da neki gadljiviji ukus oseti
tu nunost kao neku p o d l o s t . Isto tako kao to
bi tiranija istine i nauke bila u stanju da postigne
visoku cenu lai, tako bi neka tiranija mudrosti
mogla unapreivati novi rod plemenitosti. Biti ple
menit to bi onda moda znailo imati ludosti
u glavi.
21.
U i t e l j i m a n e s e b i n o s t i . Vrline ne
kog oveka nazivamo d o b r i m ne s ozbirom na
dejstva to imaju po njega samog, nego s obzirom
na dejstva koja od njih pretpostavljamo za nas i
za drutvo ovek je odvajkada u hvali vrlina
veoma malo bio nesebian, veoma malo neego-
istian! Inae bismo naime morali videti da vrline
/kao marljivost, poslunost, ednost, pijetet, pra
vinost/ svojim vlasnicima najee t e t e , kao
nagoni, to suvie estoko i poudno u njima vla
daju i pred razumom uopte ne ele da se nalaze u
ravnotei sa drugim nagonima. Ako ima neku vr
linu, stvarnu, potpunu vrlinu (a ne samo mali na
gon prema nekoj vrlini!) onda si r t v a ! Ali su-
sed upravo zato hvali tvoju vrlinu! Hvale marlji
vog mada tom marljivou teti moi vida svojih
oiju ili prvobitnosti i sveini svog- duha; potu
jemo i alimo mladia koji se upropastio radei,
jer sudimo: Za itavu veliinu drutva je i gubi
tak najboljih pojedinaca samo mala rtva! Loe je
to je potrebna rtva! Mnogo gore je naravno ako
bi pojedinac trebalo drugaije da misli i da svoje
odravanje i svoj razvoj uzme kao vaniji, nego
svoj rad u slubi drutva! I tako alimo tog mla
dia ne zbog njega samog, nego jer je neko pre
dano i prema sebi samom bezobzirno o r u e
takozvani valjan ovek kroz tu smrt drutva
propalo. Moda jo razmiljamo da li bi u interesu
drutva bilo korisnije ako bi manje bezobzirno
radio protiv samog sebe i due se odrao ak od
toga priznajemo sebi neku prednost, ali nam vie
prija druga prednost da se prinese neka r t v a i
 da se opet jednom o i t o potvrdi miljenje rt
vene ivotinje za vie i trajnije. Prvo je dakle u
vrlinama orue-priroda, to se u stvari hvali, kada
se vrline hvale, a zatim slep nagon to vlada u sva
koj vrlini, to se optom prednou individue ne
moe drati u granicama, ukratko: bezumlje u vr
lini, zahvaljujui emu se pojedinano bie moe
izmeniti u funkciju celine. Hvaljenje vrlina je hva
ljenje naeg privatno tetnog hvaljenje nagona
to oveku oduzimaju njegovu najplemenitiju sa
moivost i snagu za najviu zatitu sebe samog.
Naravno: za odgoj i za usvajanje navika vrline
istiu niz delovanja vrline, to ini da se vrlina i
privatna korist pojavljuju kao zbratimljene i u
stvari postoji takvo bratstvo! Pomamna marljivost
na primer, ova tipina vrlina jednog orua, prika
zuje se kao put ka bogatstvu i asti i kao najleko-
vitiji otrov protiv dosade i strasti: ali preutkuje-
mo njegovu opasnost, njegovu najveu opasnost.
Vaspitanje potpuno isto tako postupa: ono trai
da pojedinca nizom drai i prednosti odredi za
neki nain miljenja i postupanja, koji, kada posta
ne navika, nagon i strast, vlada p r o t i v n j e g o
ve k r a j n j e k o r i s t i , ali za opte dobro
u njemu i nad njim. Koliko esto viam da pomam
na marljivost dodue stvara bogatstva i ast, ali
ujedno oduzima finou organima, zahvaljujui ko
jima bi moglo biti uivanja u bogatstvu i asti,
isto tako, da ono glavno sredstvo protiv dosade
i strasti ujedno otupljuje ula i da se duh opire
novim draima. (Najvrednije od svih doba nae
doba ne zna od svoje velike vrednoe i novca
nita da uradi, nego stalno samo gomila novac
i stalno je sve marljivije: upravo je potrebno vie
genija za to da se daje, nego da stie! Pa, mi
emo imati nae unuke!) Ako vaspitanje uspe,
onda je vrlina pojedinca javna korist i privatni
nedostatak u smislu najvieg privatnog cilja ve-
rovatno neko duhovno-ulno zakrljavanje ili ak
rana propast: razmislimo redom sa tog stanovita
58
o vrlini poslunosti, ednosti, pijateta i pravinosti.
Hvaljenje nesebinog, portvovanog, vrlog dakle
onog koji itavu svoju snagu i um ne troi- na
s v o j e odranje, razvoj, podizanje, unaprei
vanje i proirenje moi, ve s obzirom na sebe
ivi skromno i oputeno, moda ak ravnoduno
ili ironino ta pohvala svakako nije potekla iz
duha nesebinosti! Blinji hvali nesebinost, jer
zahvaljujui njoj ima koristi! Ako
bi sam blinji mislio nesebino, on bi u s v o j u
korist odbacio ono krnjenje snage, ono oteenje,
radio nasuprot nastajanju takvih sklonosti i pre
svega svoju nesebinost obelodanio ba u tome
to istu ne bi nazvao d o b r o m ! Ovde je
nagovetena osnovna suprotnost onog morala to
se upravo sada veoma potuje: m o t i v i za taj
moral nalaze se u suprotnosti prema svom p r i n
c i p u ! Ono ime taj moral eli da se dokae, po
bija ga iz svog kriterijuma moralnog! Stav ti tre
ba da se odrekne samog sebe i da se rtvuje,
mogao bi da ne protivrei svom vlastitom moralu,
biti dekretiran samo od jednog bia, koje bi se
samim tim odreklo svoje koristi i moda kroz
zahtevano rtvovanje pojedinca prouzrokovalo svo
ju vlastitu propast. Ali im blinji (ili drutvo)
preporui altruizam k o r i s t i ra d i, primenju-
je se suprotan stav ti treba korist da trai i po
cenu trokova svega drugog, dakle u jednom dahu
propoveda se ti treba i ti ne treba!
22.
L' o r d r e d e j o u r p o u r 1 e r o i.*
Dan poinje: poinjemo za ovaj dan da sreujemo
poslove i sveanosti naeg premilostivog gospoda
ra, koji jo spava. Njegovo velianstvo ima danas
* Franc. dnevni red za kralja. Prim. prev.
59
 lo dan: uvaemo se da ga nazovemo loim, nee
mo govoriti o vremenu ali emo se danas poslo
va neto sveanije i sveanosti neto sveanije prih
vatiti, nego to bi inae bilo potrebno. Njegovo
velianstvo moda e ak biti bolesno: mi emo
za doruak preneti poslednju dobru sinonu vest,
dolazak gospodina de Montenja, koji tako prijat
no zna da se ali sa svojom boleu on pati od
kamena (u ui). Primiemo neke linosti (lino
s t i ! ta bi rekao onaj stari naduveni abac, koji
e biti meu njima, kada uje tu re! Ja nisam
linost, rekao bi, nego uvek sama stvar.) a pri
jem e due potrajati, nego to nekom bude pri
jatno: dovoljno razloga da se pria o onom pes-
niku koji je napisao na svoja vrata: Onaj ko
ovde ulazi uinit e mi ast; a k o to ne ini
zadovoljstvo. To zaista znai rei neku neu-
tivost na utiv nain! A moda je taj pesnik za sebe
u pravu da bude neutiv: kau da su mu pesme
bolje od stihotvorca. Pa, tako moe jo mnoge
da pravi i da se sam po mogustvu povue iz sve
ta: a i to je smisao njegove uljudne nepristojnosti.
Obrnuto neki knez uvek vie vredi od njegovog
stiha, ak kada ali ta mi radimo? Mi as
kamo, a itav dvor misli da smo ve radili i da
razbijamo sebi glave: svetlost se ne vidi ranije,
nego to gori u naem prozoru. Osluni! Zar to
nije bilo zvono? Do avola! Poinju dan i ples,
a mi ne znamo kako e se odvijati! Tako moramo
improvizovati ceo svet improvizuje svoj dan.
Uradimo danas jednom kao ceo svet! I time je
nestao moj udesni jutarnji san, verovatno od
snanih udara sata na kuli, koji je upravo sebi
svojstvenom vanou objavio da je pet asova.
ini mi se da se ovog puta bog snova hteo naa
liti sa mojim navikama moja je navika da dan
poinjem tako da ga z a s e b e sreujem i inim
podnoljivim, i moe biti da sam to ee inio
suvie formalno i suvie prinevski.
60
23.
Z n a c i k o r u p c i j e . Obratimo panju n a
ona s vremena na vreme nuna drutvena stanja
koja obeleava re korupcija, sledea obeleja.
Gde god se pojavi korupcija, stie nadmo neko
aroliko p r a z n o v e r j e i dotadanja opta ve-
ra nekog naroda postaje bleda i bespomona pro
tiv toga. Praznoverje je naime slobodoumlje dru
gog reda onaj ko mu se predaje bira odreene,
njemu odgovarajue oblike i formule, daje sebi
za pravo da bira. Praznoverni ovek je u poree-
nju vernih uvek mnogo vie linost od njega, i
praznoverno druto bie takvo u kojem ve
postoje mnoge individue i zadovoljstvo u indivi
dualnom. Posmatrano sa tog stanovita praznover
je izgleda uvek kao neki napredak u odnosu
na veru i znak za to da intelekt postaje nezavis
niji i da eli biti u pravu. Na korupciju se tada
ale potovaoci stare religije i religioznostioni
su do sada odreivali i jeziku upotrebu i prazno
verje odgovarali ak kod najslobodnijih duhova.
Nauimo se da je to simptom p r o s v e t i t e l j -
s t v a. Drugo, optuuje se neko drutvo u ko
jem korupcija hvata maha za o m l i t a v e l o s t :
i upadljivo u njemu ocenjivanje rata i elja za
ratom jenjava, i za komotnim ivotom upravo sada
toliko se arko tei kao nekada za ratnikim i gim
nastikim poastima. Ali obino previamo da
ona stara narodna energija i narodna strast, to
su (ratom i ratnikim igrama postale tako blistavo
vidljivim, sada pretvorile u bezbrojne privatne
strasti i da su samo postala manje vidljive, ak
je verovatno da su u stanjima korupcije mo i
sila sada iskoriene energije jednog naroda pos
tale vee nego ikada, i individua daje od toga tako
rasipniki, kao to to ranije nije mogla. Tada jo
nije bila za to dovoljno bogata! I tako to upravo
vremena omlitavelosti u kojima tragedija prolazi
kroz kue i ulice, gde se raaju velika ljubav i ve-
61
 lika mrnja, a plamen saznanja lie do neba.
Tree obiavamo, takorei kao obeteenje za ku da nas samo za danas zavedu i podmite i zadr
enje praznoverja i omlitavelosti da se o takvim
vremenima korupcije govori da su blai da sada
veoma slabi okrutnost, s obzirom na starija vernija
i snanija vremena. Ali ne mogu da se sloim sa
pohvalom isto tako kao ni sa onim kuenjem: samo
toliko priznajem da je sada okrutnost postala fi
nija i da njene starije forme sada idu protiv uku
sa, ali ranjavanje i muenje kroz re i pogled po
stie u vremenima korupcije svoju najviu obliko-
vanost tek se sada stvara z l o b a i uivanje u
zlobi. Ljudi korupcije su duhoviti i ogovaraju; oni
znaju da ima jo i, drugih vrsta ubistava sem bo
dea i prepada oni takoe znaju da se u sve
d o b r o r e e n o veruje. etvrto: ako opada
moral onda se najpre pojavljuju ona bia koja na
zivamo tiranima: to su prethodnici i istovremeno
rano sazreli p r v e n c i i n d i v i d u a . Jo samo
kratak trenutak: i taj plod plodova visi zreo i ut
na drvetu jednog naroda i samo radi- tih plodova
bilo je tog drveta! Ako je propadanje dolo do
svog vrhunca a isto tako borba svih vrsta tirana,
tada se uvek pojavljuje Cezar (Kajsar), konani ti
ranin, koji zavrava zamornu borbu za samodrav-
lje, inei da zamorenost radi za njega. U njegovo
vreme je individua obino najzrelija i shodno tome
kultura najvia i najplodnija, ali ne zbog njega i
preko njega: mada najvii ljudi kulture ele da se
time ulaguju svom cezaru, prikazujui se kao nje-
g o v o delo. Ali istina je da im je nuan spoljanji
mir i unutranji rad. U tim vremenima su pod
mitljivost i izdaja najvei: jer je ljubav prema tek
otkrivenom egu sada mnogo snanija od ljubavi
prema staroj, istonoj, mrtvoj proglaenoj otad
bini: a potreba da se nekako osiguramo od uas
nih kolebanja sree otvara i plemenitije ruke, im
se neki bogata i monik pokau spremnim da u njih
istresu zlato. Danas postoji toliko malo sigurne
budunosti: tu ivome za danas: duevno stanje
62
kod koga svi zavodnici igraju laku igru putamo
avamo sebi budunost i vrlinu! Individue, one is
tinske sa-me-i-po-za-sebe, brinu se, kao to je poz
nato vie za trenutak nego za svoje suprotnosti,
stadni ljudi, jer se sami isto tako smatraju nepro-
raunljivim kao i budunost, isto tako se rado ve
zuju za monike, jer se pouzdaju u radnje i oba-,
vetenja, to kod gomile ne mogu da raunaju ni
na razumevanje ni na milost. Ali tiranin ili cezar
razume pravo individue i u njenom izgredu i zain-
teresovan je za to da zagovara smeliji privatni mo
ral i da sam prui ruku. Jer on misli o sebi i eli
da se misli o njemu ono to je jednom Napoleon
na svoj klasian nain izrekao: Imam pravo na
sve zbog ega me optuuju da odgovorim venim
,to-sam-ja'. Ja sam po strani od celog sveta, ja ni
od koga ne primam uslove. Ja elim da se podvrg
nu mojim fantazijama i smatram potpuno obinim
ako se predajem ovoj ili onoj zabavi. Tako je jed
nom Napoleon govorio svojoj eni kada je ona
imala razloga da pita za branu vernost svoga su
p r u g a . Vremena korupcije su ona u kojima ja
buke padaju sa drvea, mislim na pojedince, koje
nose seme budunosti, zaetnike duhovne koloni
zacije i nove tvorevine dravnih i drutvenih save-
' za. Korupcija je samo pogrdna re j e s e n j a v r e
m e n a jednog naroda.
24.
Razliito n e z a d o v o l j s t v o . Slabi i
takorei enstveni nezadovoljnici pronalazai su
ulepavanja i produbljivanja ivota; jai nezadovolj
n i c i muevne osobe meu njima, da ostanu u toj
slici poboljavanja i osiguranja ivota. Prvi poka
zuju svoju slabost i enstvenost u tome to se rado
katkad varaju i svakako se zodovoljavaju, ve sa
malo opijenosti i sanjarenja, ali u celini nikada se
63
ne mogu zadovoljiti i pate od neizleivosti svog ne
zadovoljstva; pored toga unapreivai su svih onih
koji znaju da stvaraju opijatske i narkotine utehe,
i ba zato su kivni na one koji. lekara cene vie
od svetenika time podravaju d a l j e t r a j a
n j e stvarnih nevolja. Da od srednjevekovndh vreme
na u Evropi nije postojala veina nezadovoljnika ove
vrste, moda uopte ne bi nastala uvena evropska
sposobnost z a stalnim p r e o b r a a v a n j e m : jer
pretenzije velikih nezadovoljenika pregrube su i
bez pretenzija da se konano ak ne mogu smiriti.
Kina je primer zemlje, gde je uopte nezadovolj
stvo u velikom i sposobnost za preobraavanjem
odumrli pre mnogo vekova; i evropski socijalisti i
dravni idolopoklonici mogli bi sa svojim pravilima
za poboljanje i osiguranje ivota i u Evropi lako
dovesti do kineskih prilika i kineske sree, pod
pretpostavkom ako bi ovde najpre mogli iskoreniti
ono boleljivije, nenije, katkad jo prebogato po
stojee nezadovoljstvo i romantiku. Evropa je bo
lesnik, koji svojoj neizleivosti i venom menjanju
svoje patnje duguje najviu zahvalnost; ti stalno
novi poloaji, te isto tako stalne nove opasnosti,
bolovi i sredstva obavetenja konano su proizvela
intelektualnu razdraljivost, koja je skoro isto to
liko kao genije, i u svakom sluaju majka svih
genija.
25.
Ne unapred odreen za saznanje.
Postoji uopte ne retka glupa poniznost, podvrg
nut kojoj jednom zauvek ne moe biti uenikom
saznanja. Naime: u trenutku kada ovek te vrste
opaa neto upadljivo, on se tako rei okree na
nozi i sebi kae: Ti si se prevario! Gde su ti bile
oi! To ne moe biti istina! i sada, umesto da
se jo jednom otrije pogleda i oslune, sklanja
se kao preplaen upadljivoj stvari sa puta i poku-
64
ava to je mogue pre da si to izbije iz glave. Nje
gov unutranji kanon naime glasi: Nita neu da
vidim to protivrei optem miljenju o stvarima!
Da li sam j a stvoren za to da otkrijem nove stva
ri? Ima ve starih previe.
t a z n a i i v e t i ? Ziveti t o znai:
stalno neto od sebe odbijati to hoe da umre;
iveti to znai: biti okrutan i neumoljiv prema
svemu to biva slabo i staro kod nas, i ne samo
kod nas. Ziveti Ziveti da li to dakle znai: biti
bez pijeteta prema umiruima, jadnima i starima?
Da li uvek biti ubica? A ipak stari Mojsije je re
kao: Ne ubi!
27.
O n a j k o j i s e o d r i e . ta ini onaj koji
se odrie? On tei viem svetu, on eli da dalje i
vie leti od svih ljudi koji potvruju (aminaa)
o n m n o g o t a o d b a c u j e to b i m u otealo
let, i u tome poneto to mu nije bezvredno i mr
sko: on to rtvuje svojoj udnji za visinom. To
rtvovanje, to odbacivanje je ba ono to jedino
vidimo kod njega: prema tome mu dajemo ime
onaj koji ise odrie, i kao taj on stoji pred nama,
uvijen u svoju kapuljau i kao dua neke koulje
od kostreti. Ali on je veoma zadovoljan tim efek
tom koji vri ma nas: on eli da pred nama prikri
va svoju udnju, svoj ponos, svoju nameru da
p r e k o nas preleti. Da! On je mudriji nego to
smo mislili i tako utiv prema n a m a t a j koji po
tvruje! Jer u tom je kao i mi, i u tome to se
odrie.
5 Vesela nauka
65
 28.
S v o j i m n a j b o l j i m t e t i t i . Nai jaki
katkad nas toliko daleko gone napred da vie ne
moemo da izdravamo svoje slabosti i zbog njih
propadamo: mi takoe dobro vidimo taj ishod, a
uprkos tome ne elimo drugaije. Tada postajemo
tvrdi prema onome kod nas to treba potedeti i
naa veliina je i naa nemilosrdnost. Takav do
ivljaj to konano moramo da platimo ivotom,
metafora je za itavo delovanje velikih ljudi na
druge i na njihovo vreme ba sa svojim Naj
boljim, s onim to samo oni mogu, upropauju
mnoge Slabe, Nesigurne, Postajue i one koji ele,
i po tome su tetni. Moe se dogoditi da oni, uzeti
u celini, samo tete, jer njihovo najbolje jedino
prihvataju i takorei ispijaju takvi, koji kod njega,
kao kod suvie jakog napitka, gube svoj razum i
svoju samoivost: oni bivaju tako opijeni da svoje
udove moraju slomiti na svim stramputicama, kuda
ih goni opijenost.
29.
Uz to l a o v . K a d a su u Francuskoj po
eli da se bore protiv Aristotelovih celina i shodno
tome i da ih brane, opet se jednom moglo videti to
tako esto moemo videti, ali toliko nerado viamo
l a g a l i s m o s e b e r a z l o z i m a d a b i zbog
njih postojali oni zakoni, samo da ne bismo sebi
priznali da smo se n a v i k l i na vladavinu tih za
kona i da nita vie drugo ne elimo da imamo. I
tako se ini u okviru svakog vladajueg morala i
religije i odvajkada se to inilo. Razlozi i namere
iza obiaja uvek se dolaguju (hinzugelogen) kada
pojedinci poinju osporavati obiaj i p i t a t i za
razloge i namere. Ovde se nalazi veliko nepotenje
konzervativaca svih vremena oni su uz to-laovi.
66
30
K o m e d i j a u v e n i h . uveni ljudi koji
ma je p o t r e b n a njihova slava, kao na primer
svi politiari, ne biraju vie svoje saveznike i pri
jatelje bez zadnjih misli: od jednog ele deo sjaja
i odsjaja njegove vrline, od drugog ono to uliva
strah kod izvesnih sumnjivih osobina, koje svako
kod njega poznaje, nekom treem kradu glas nje
gove dokolice, njegovog leanja-na-suncu, zato to
odgovara njihovim vlastitim ciljevima da ih pone
kad smatraju nepaljivim i lenjim to krije da su
do sada bili u zasedi; as im je potreban u blizini
fantasta, as poznavalac, as mozgalo, as pedant, i
takorei kao njihovo prisutno Ja, ali isto tako us
koro isti im vie nisu potrebni! I tako stalno umi
ru njihove sredine i spoljanje strane, dok izgleda
da se u toj sredini sve tiska i izgleda da eli po
stati njihov karakter: u tome su nalik na velike
gradove. Njihov dobar glas se stalno menja kao i
njihov karakter, jer njihova promenljiva sredstva
zahtevaju tu promenu, i isturaju as ovu as onu
stvarnu ili izmiljenu osobinu n a p o l j e na po
zornicu: njihovi prijatelji i saveznici, kao to smo
rekli, spadaju u te osobine pozornice. Naprotiv mo
ra to to oni ele da ostane utoliko vie vrsto i
postojano i da nadaleko blista a i tome je kat
kad potrebna njegova komedija i njegova pozori-
na igra.
31.
T r g o v i n a i p l e m s t v o . Kupovati i pro
davati smatra se sada prostim, kao vetina itanja
i pisanja; svako je sada uveban u tome, ak nije
trgovac, i jo se svakog dana veba u toj tehnici:
sasvim kao to je nekada, u vremenu divljatva,
svako bio lovac i iz dana u dan se uvebavao u te
hnici lova. Tada je lov bio prost: ali poto je ko
nano postao privilegija monih i otmenih i time
5*
67
izgubio karakter svakodnevnosti i prostote pre-
stavi da bude nuan i postavi stvar udi i luksuza
tako bi jednom moglo biti i sa kupovanjem i
prodavanjem. Moemo zamisliti drutvena stanja u
kojima se ne prodaje i ne kupuje i u kojem se nu
nost ove tehnike postepeno sasvim gubi: moda
e tada pojedinci, koji su manje podreeni zakonu
opteg stanja, dopustiti sebi kupovanje i proda
vanje kao neki l u k s u z o s e a j a . Tek tada bi
trgovina stekla otmenost, i plemii bi se tada mo
da isto tako rado bavili trgovinom kao do sada
ratom i politikom: dok bi se obrnuto cenjene
politike tada potpuno moglo izmeniti. Ve sada
prestaje da bude zanatom plemia: i bilo bi mo
gue da se jednog dana smatra toliko prostim da
se kao sva partijska i dnevna literatura svrsta u
rubriku prostitucija duha.
32.
N e p o e l j n i u e n i c i . ta d a radim s a
ova dva uenika! povikao je neraspoloeno jedan
filosof, koji je kvario omladinu, kao to ju je
nekada kvario Sokrat o n i mi nisu dobrodoli
uenici. Jer tu jedan ine moe rei ne, a onaj drugi
kae o svemu: Ovako i onako. Pod pretpostav
kom da uzmu moje uenje, prvi bi previe p a t i o ,
jer moj nain miljenja zahteva ratniku duu,
neko hteti-initi na ao, neko zadovoljstvo u negi
ranju, neku debelu kou on bi lagano umirao od
otvorenih i unutranjih rana. A drugi bi iz svake
stvari koju zastupa spremio neku osrednjost i tako
je uinio osrednjou takvog uenika elim svom
neprijatelju.
33.
V a n s l u a o n i c e . Da bi vam dakazao
da ovek u osnovi spada meu dobroudne ivo-
68
tinje, podsetio bih vas na to koliko je dugo bio
lakoveran. Tek sada je, sasvim kasno i posle og
romnog samoprevladavanja, postao n e p o v e r -
l j i v a ivotinjada! ovek je sada gori nego ika
da. Ne razumem to: zato bi ovek sada trebalo
da bude nepoverljiviji i g o r i ? Zato to sada ima
nauku, potrebnu nauku!
34.
Historia a b s c o n d i t a . * Svaki veliki
ovek povratno deluje: itava istorija se zbog nje
same stavlja na terazije, i hiljade tajne prolosti
puze iz svojih skrovita unutar u n j e g o v o
sunce. Ne moemo sagledati ta sve jednom jo
nee biti istorija. Prolost je moda jo uvek su
tinski neotkrivena! Potrebno je jo toliko mnogo
povratnih delujuih sila!
35.
J e r e s i v r a d b i n a . Drugaije misliti ne
go to p r i l i i t o ve dugo nije toliko dejstvo ne
kog boljeg intelekta, nego delovanje jaih, zlih na
gona, oslobaajuih, izolujuih, prkosnih, zluradih,
pakosnih nagona. Jeres je dopuna vradbini, i si
gurno isto tako kao i ona neto bezazleno ili ak
po samoj sebi neto dostojno potovanja. Jeretici i
vetice su dva roda zlih ljudi: zajedniko im je da
se i oseaju kao zli, ali da je njihovo nesavladljivo
zadovoljstvo da se tetno izjanjavaju o onome to
vlada (ljudima ili miljenjima). Reformacija, neka
vrsta udvajanja srednjovekovnog duha, u vreme
kada vie nije posedovala dobru svest, proizvela
je to u najveoj meri.
* Lat. skrivena istorija. Pritn. prev.
69

P o s l e d n j e r e i . Setiemo se da je car
August, onaj uasan ovek, koji je isto tako vladao
sobom i koji je isto tako znao da uti kao neki
mudar Sokrat, svojim poslednjim recima postao
indiskretan prema samom sebi: prvi put je pustio
da mu padne maska kada je stavio do znanja da
je nosio masku i da je igrao komediju on je
igrao oca otadbine i mudrosti na prestolu, do
bro do iluzije! Plaudite amici comoedia finite est!*
Misao umirueg Nerona: qualis artifex pereo!**
bee i misao umirueg Augusta: sujeta histriona
(glumaca)! Brbljivost histriona! I upravo pandan
umiruem Sokratu! Ali Tibarije umro je utke,
ovaj naj mueniji od svih samomuitelja on je
bio pravi, a ne glumac! ta mu se moglo na kraju
motati po glavi! Moda to: ivot to je duga
smrt, Ja budala koji sam tolikim mnogima skratio
ivot! Da li sam j a bio stvoren za to da budem do
broinitelj? Trebalo je da im dam veni 'ivot: tako
bih mogao v i d e t i kako veno u m i r u . Ta za to
sam imao tako dobre oi: quelis spectator pereo!***
Kada je posle duge smrtne borbe ipak izgledalo da
mu se opet vraa snaga, smatralo se uputnim da se
ugui jastucima on je umro dvostrukom smru.
37.
Iz t r i z a b l u d e . U poslednja tri veka su
unapreivali nauku, delimino zato to su vero-
vali da e sa njom i kroz nju najbolje razumeti
boansku dobrotu i mudrost glavni motiv u dui
velikih Engleza (kao Njuton) delimino to se
* Lat. Tapite prijatelji meni, komedija je zavr
ena. Prim. prev.
** Lat. Kakav umetnik u meni gine. prim. prev.
*** Lat. Kakav gledalac u meni gine. Prim. prev.
70
verovalo u apsolutnu korisnost saznanja, naime u
najprisniju povezanost morala, znanja i sree
glavni motiv u dui velikih Francuza (kao Volter)
delimino to su mislili da u nauci imaju i vole
neto nesebino, bezazleno, samo-sebe-dovoljno, do
ista nevino, u emu uopte ne uestvuju zli nagoni
glavni motiv u Spinozinoj dui, koji se kao sa-
znavalac oseao boanski dakle iz tri zablude.
38.
E k s p l o z i v n i . Ako razmislimo kako sna
ga mladih ljudi osea potrebu da eksplodira, ne
treba da se udimo kada vidimo kako se grubo i
neizbirljivo odluuju za ovu ili onu stvar: ono to
ih drai je prizor revnosti, to postoji oko neke
stvari, i takorei prizor gorueg fitilja a ne sa
ma stvar. Finiji zavodnici zato se razumevaju u to
da im eksploziju stave u izgled i da apstrahuju
od zasnivanja svoje stvari: sa razlozima se ne stiu
ova burad baruta!
39.
I z m e n j e n i u k u s . Promena opteg uku
sa je vanija od svih miljenja; miljenja sa svim
dokazima, opovrgavanjima i itavom intelektual
nom maskaradom samo su simptomi izmenjenog
ukusa i sasvim sigurno ne to ime ih jo toliko
esto smatramo, njegovim uzrocima. Kako se me-
nja opti ukus? Time to pojedinci, moni, uticajni
bez stida i srama iskazuju i tiranski sprovode
s v o j e hoc est ridiculum, hoc est absurdum,* dakle
sud svog ukusa i gaenja oni time vre prinudu
nad mnogima, iz ega postepeno biva neka navika
* Lat. Ovo je smeno, ovo je apsurdno. Prim.
prev.
71
jo vie njih i na kraju neka p o t r e b a s v i j u .
Ali to to ovi pojedinci drugaije oseaju i imaju
ukus, ima naravno svoj razlog u nekoj neobino
sti njihovog ivota, njihove ishrane, njihovog va
renja, moda u nekom viku ili manjku anorgan
skih soli u svojoj krvi, ukratko i fizisu:* ali oni
imaju hrabrost da se izjanjavaju za fizis i da ga
sasluaju jo u njegovim najfinijim tonovima: nji
hovi estetski i moralni sudovi su takvi najfiniji
tonovi fizisa.
O n e d o s t a t k u o t m e n e f o r m e . Voj
nici i voe imaju meu sobom mnogo vii odnos
od radnika i poslodavaca. Za neko vreme barem
stoji svaka vojno zasnovana kultura jo visoko iz
nad svake takozvane industrijske kulture: posled-
nja u svom sadanjem obliku uopte je najprostija
forma postojanja koje je do sada bilo. Ovde jed
nostavno deluje zakon nude: elimo da ivimo i
moramo se prodavati, ali preziremo onoga koji tu
nevolju iskoriava i k u p u j e sebi radnika. udno
je da se podvrgavanje monim, stranim, ak uas
nim linostima, tiranima i vojskovoama, ni iz
daleka ne osea tako muno kao to podvrgavanje
nepoznatim i nezanimljivim linostima, kao to su
sve industrijske veliine: u poslodavcu radnik vidi
obino samo lukavog, isisavajueg psa od ljudi,
koji pekulie svakom nevoljom, a iji su mu ime,
lik, moral i glas potpuno irelevantni. Fabrikantima
i velikim preduzimaima trgovine su verovatno do
sada u suvie velikoj meri nedostajali svi oni oblici
i obeleja v i e r a s e , koji tek l i n o s t i ini
zanimljivim, da su imali otmenost naslednog plem
stva u pogledu i u gestu, ne bi moda bilo nika
kvog socijalizma masa. Jer ovi su u osnovi sprem-
* Starogrki fizis (fisis) oznaava prirodu. Prim. prev.
72
ni za svakovrsno r o p s t v o pod pretpostavkom
da se vii nad njima stalno legitimie kao vii, da
kle r o e n za zapovedanje kroz otmenu formu!
Najprostiji ovek oseti da se otmenost ne moe
improvizovati i da u njoj treba da potuje plod
drugih vremena ali odsustvo vie forme i ozlo
glaena fabrikantska vulgarnost sa crvenim, tustim
rukama, dovode ga na pomisao da su ovde samo
sluaj i srea izdignuli jednog nad drugim: pa do
bro, tako on u sebi zakljuuje, okuajmo mi jed
nom sluaj i sreu! Bacimo jednom kocke i so
cijalizam poinje.
41.
P r o t i v k a j a n j a . Mislilac vidi u svojim
vlastitim postupcima pokuaje i pitanja da dobije
bilo kakvo obavetenje: uspeh i neuspeh su mu pre
svega o d g o v o r i . Ali da se za to to neto ne us-
peva ljuti ili kaje to preputa onima koji po
sluju, jar im je to nareeno, i koji mogu da oe
kuju batine kada milostivi gospodin ne bude za
dovoljan uspehom.
R a d i d o s a d a . Traiti rad radi nadnice,
u tome su sada u svim civilizovanim zemljada sko
ro svi ljudi jednaki; u svima njima je rad sred
stvo, a ne cilj; zato su u biranju rada- manje fini,
pod pretpostavkom da daju bogatu dobit. Sada po
stoje rei ljudi koji pre ele da propadnu nego
da rade bez z a d o v o l j s t v a ; oni izbirljivi, koji
se teko mogu zadovoljiti, kojima se ne koristi
bogatom dobiti, ako sam rad nije dobitak svih do
bitaka. U tu retku vrstu ljudi spadaju umetnici i
kontemplativci svih vrsta, ali takoe ve oni do-
koliari koji svoj ivot provode u lovu, putovanji
ma ili ljubakanjima i pustolovinama. Svi oni ele
73
 rad i nudu, ukoliko je to povezano sa zadovolj
stvom, i najtei, najgrublji rad, ako tako mora
biti. Ali inae su oni odluno lenji, bilo da je to
osiromaenje, neasnost, opasnost po zdravlje i po
ivot imalo da bude vezano za tu lenjost. Oni se
ne plae toliko dosade koliko rada bez zadovolj-
stva; njima je potrebno mnogo dosade ako nj i h o v
rad treba da uspe. Za mislioce i za sve pronala-
ljive duhove dosada je ona neprijatna bezvetrica
due, ikoja prethodi srenom putovanju; on je mora
podneti, mora njeno delovanje kod sebe d o e k a
t i to je upravo ono to manje prirode uopte
ne mogu postii od sebe! Dosadu na svaki nain
terati od sebe je prosto: kao to je prosto raditi
bez zadovoljstva. Moda se Azijati pred Evroplja-'
nima istiu time to su za razliku od njih sposobni
za dui, dublji mir; ak njihovi narkotici deluju
polako i zahtevaju strpljenje, u suprotnosti prema
odvratnoj nenadanosti evropskog otrova alko
hola.
43.
t a z a k o n i o d a j u . Ljudi veoma gree
kada studiraju krivine zakone nekog naroda, kao
da su oni izraz njegovog karaktera, i zakoni ne
odaju to to je neki narod, nego ono to mu iz
gleda strano, udno, udovino, inostrano. Zakoni
se odnose na izuzetke moralnosti morala i najstro
ije kazne pogaaju ono to je shodno moralu su-
sednog naroda. Tako kod Vahabita* postoje samo
dva smrtna greha: imati nekog drugog boga sem
vahabitskog boga i puiti (kod njih se to obe-
leava kao sramotan nain pijenja). A kako
stoji sa ubistvom i brakolomstvom? upitao je
zauen jedan Englez koji je uo za te stvari. Pa
Bog je milostiv i milosrdan! rekao je stari po-
* Islamska sunitska sekta, koja je osnovala Saudi-
-Arabiju. Prim. prev.
74
glavica. Tako je kod starih Rimljana postojala
predstava da ena samo na dva naina moe da
smrtno zgrei: jednom brakolomstvom, potom
pijenjem vina. Stari Katon je mislio da je ljub
ljenje meu roacima samo zato stvoreno obia
jem da bi se po toj taki ene drale pod kontro
lom; poljubac znai: da li ona mirie na vino? 2ene
koje behu uhvaene kod pijenja vina su doista ka
njavali smru, a svakako ne samo to su ene katkad
pod uticajem vina zaboravljale svako poricanje;
Rimljani su se pre svega plaili orgijastikog i di-
onizijevskog bia, od kojeg su tada ene evropskog
juga, kada je vino bilo jo novo u Evropi, bile is
kuavane kao nekom ogromnom tuintinom, to
je ruilo temelj rimskog oseaja; to im je bilo kao
neka izdaja Rima, kao pripajanje inostranstva.
44.
M o t i v i u k o j e se ve r o v a l o . Ma ko
liko moe biti vano da se veruje u motive prema
kojima je oveanstvo do sada postupalo; moda je
v e r a u ove ili u one motive, dakle ono to je o
veanstvo samom sebi do sada podmetalo i uobra-
avalo kao stvarnu polugu svog delanja, neto jo
bitnije za onog koji saznaje. Intimna srea i beda
oveka njima je ve prema njihovom verovanju u
ove illi one motive pripala ali ne kroz ono to
je stvarno bio motiv! Sve to poslednje ima interes
drugog reda.
45.
E p i k u r. Da, ja sam ponosan da Epikurov
karakter oseam drugaije nego moda iko, i pri
svemu to o njemu ujem i itam da uivam sreu
popodneva starog veka vidim kako njegove oi
posmatraju iroko beliasto more, preko priobal-
75
 nih stena na kojima lei sunce, dok velike i male
ivotinje igraju u njegovoj svetlosti, sigurno i mir
no kao ta svetlost i same te oi. Takvu sreu je
mogao otkriti samo jedan stalni patnik, sreu svo
jih oiju, pred kojima je more postojanja postalo
mirno i koje se na njegovoj povrini vie ne moe
nagledati te arene, nene, jezive morske koe: ni
kada ranije nije postojala takva skromnost slasti.
46.
N a e u e nj e. Nalazi se duboka i teme
ljna srea u tome da nauka pronalazi stvari to
v r s t o s t o j e i stalno daju temelj za nova pro
nalaenja ta moglo bi drugaije biti! Da, mi smo
toliko ubeeni u svu nesigurnost i fantastinost
naih sudova o venoj promeni svih ljudskih za
kona i pojmova da nas u stvari udi k o l i k o
m n o g o vrsto stoje rezultati nauke! Ranije ni
ta nismo znali o promenljivosti svega ljudskog,
moralni obiaj odravao je veru da je itav unu
tranji ovekov ivot venim zagradama vezan za
neumitnu nunost: moda su ljudi oseali tada ne
ku slinu slast uenja kada su se priale bajke
i istorije o vilama. Ta udesnost je tako dobro inila
tim ljudima, koji su svakako katkad mogli da se
zamore od pravila i venosti. Jednom izgubiti tlo!
Lebdeti! Lutati! Biti lud! to je spadalo u raj i
u uivanje ranijih vremena, dok nae blaenstvo lii
na blaenstvo brodolomnika koji je stupio na kop
no i obema nogama staje na staro vrsto tlo za
uen to se ono ne koleba.
47.
O s u z b i j a n j u s t r a s t i . Ako sebi stalno
zabranjujemo izraavanje strasti, kao neto to
treba ostaviti prostim, grubljim, graanskim, se-
76
ljakim prirodama dakle ne elimo da suzbija
mo same strasti, nego samo njihov jezik i gest:
tako s a tim nita manje postiemo ono to ne e
limo: suzbijanje samih strasti, barem njihovo sla
bljenje i promenu kao to su to na najpouniji
nain doiveli dvor Luja XIV i sve to je od njega
zavisilo. P o t o n j e doba, odgojeno u suzbijanju
izraavanje, samo vie nije imalo strasti i neko ljup
ko, ravno, zaigrano bie na njegovom mestu doba
to bee nesposobno da bude neuljudno: tako da
je ak neka uvreda utivim reima primana i vra
ana. Moda e naa sadanjica za to dati najud
niji pandan: svuda vidim, u ivotu i u poaritu,
a ne najmanje u svemu to se pie, zadovoljstvo
u svim g r u b l j i m provalama i gestovima strasti:
sada se zahteva odreena konvencija strasnosti
jedino ne sama strast! Uprkos tome na kraju emo
je postii time, i nai potomci imae p r a v u d i v -
lj i n u a ne samo divljinu i upornost formi.
48.
P o z n a v a n j e n e v o l j e . Moda se ljudi i
vremena niim toliko jedno od drugog ne razli
kuju koliko razliitim stupnjem poznavanja nevolje
koju imaju: duevne kao i telesne nevolje. U od
nosu na poslednje moda smo svi sadanji zajed
no, uprkos naim nedostacima i slabostima, od po
manjkanja bogatog samoiskustva, eprtlje i fanta
sti ujedno: u poreenju sa jednim vremenom stra
h a najduim od svih vremena u kome je poje
dinac samog sebe znao da titi od nasilja i radi
tog cilja sam morao biti silnik. Tada je ovek pro
lazio kroz svoju bogatu kolu telesnih muka i od
ricanja i shvatao je ak u izvesnoj okrutnosti pre
ma sebi, u dobrovoljnom uvebavanju bola, nuno
sredstvo njegovog odranja; tada je ovek od
gajao svoju okolinu da podnosi bol, tada se rado
bol dodavala i gledalo kako se najuasnije stvari
77
 te vrste deavaju drugom, sem nekog drugog ose-
anja osim oseanja vlastite sigurnosti. Ali to se
tie duevne nevolje, sada kod svakog oveka gle
dam da li je poznaje iz iskustva ili. iz opisa, da li
jo ipak smatra nunim da se pretvara da to zna,
recimo kao obeleje finijeg obrazovanja ili da li
uopte ne veruje u velike duevne bolove u dnu
svoje due i da prilikom imenovanja iste slino
prolazi kao pri imenovanju velikih telesnih patnji:
pri emu pomilja na svoju zubobolju i stomane
bolove. Ali ini mi se da je to sluaj sa veinom.
Iz opte neuvebanosti u boli oba oblika i izvesne
retkosti pogleda nekog patnika proizlazi sada va
na posledica: sada se bol mrzi mnogo vie nego kod
ranijih ljudi, i ogovara se mnogo gore nego ikada,
pa se ak prisustvo boli k a o n e k e m i s l i sma
tra jedva podnoljivim i iz toga se za itavo postoja
nje ini neka stvar savesti i neko prebacivanje.
Pojavljivanje pesimistikih filosofija uopte nije
obeleje velikih, plodnih nevolja, nego se ovi znaci
pitanja kod vrednosti itavog ivota postavljaju u
vremenima u kojima prefinjenost i olakanje po
stojanja ve veoma krvavo i zloudno osea neiz-
bene ubode muica due i tela i u siromatvu
stvarnih iskustava boli najradije eli ve da do
pusti m u n e o p t e p r e d s t a v e kao patnju
najvie vrste. Postojao bi ve neki recept protiv
pesimistikih filosofija i protiv prevelike osetlji-
vosti, ikoji mi se ini pravom nudom sadanjice
ali moda taj recept zvui ve previe okrutno,
i sam bi se ubrajao pod znake na osnovu kojih
sada sudimo: Postojanje je neto zlo. Pa! Recept
protiv nevolja glasi: n e v o l j a .
49.
V e l i k o d u n o s t i s r o d n o . One pa-;
radoksalne pojave kao iznenadna hladnoa u po
naanju duevnog oveka, kao humor melanholi-
78
ara, kao pre svega v e l i k o d u n o s t , kao neko
iznenadno odricanje od osvete ili zadovoljenja, za
visti pojavljuju se kod ljudi, u kojima je neka
mona unutranja snaga bacanja, kod ljudi izne
nadnog zasienja i iznenadnog gaenja. Njihova .
zadovoljenja su tako brza i tako jaka da ih odmah
slede u stopu dosada i zlovolja i nekom bekstvu
suprotan ukus: u toj suprotnosti razvija se gr
oseaja, kod ovog kroz iznenadnu hladnou, kod
onog kroz smeh, kod treeg kroz suze i samopo-
rtvovanje. Meni velikoduni izgleda bar ona vr
sta velikodunog koja je uvek najvie ostavljala
utisak kao krajnje osvetoljubivi ovek, kome se
neko zadovoljenje pokazuje u blizini i koji ga tako
bogato, temeljno i do kraja se zadovoljava v e u
p r e d s t a v i ispija da za ovom brzom razuzda-
nou sledi ogromno brzo gaenje on se sada
izdie iznad sebe i oprata svom neprijatelju, on
ga ak blagosilja i potuje. Sa ovim silovanjem
samog sebe, ovim izrugivanjem svom upravo jo
tako monom nagonu za osvetom, samo poputa
novom nagonu, to je upravo sada u njemu postao
moan (gaenju) i ini to isto tako nestrpljivo i
razuzdano kao to je ranije matao a n t i c i p i r a o
radost u osveti i tako rei je iscrpeo. U velikodu
nosti postoji isti stupanj egoizma kao i u osveti,
ali drugi kvalitet egoizma.
50.
A r g u m e n t u s a m l j e n o s t i . Prebaciva
nje savesti je i kod najsavesnijeg oseanje: Ovo i
ono je protiv dobrog obiaja t v o g drutva. Hla
dnog pogleda, razvuenih ustiju od strane onih
pod kojima si i za koje si odgojen jo se p l a e
i najjai. ega se tu u stvari plae? Usamljenosti!
kao argumenta koji obara i najbolje argumente
za neku linost ili stvar! Tako govori stadni na
gon iz nas.
79
 51.
O s e a n j e z a i s t i n u . J a hvalim svaku
skepsu na koju mi je dozvoljeno da odgovorim:
Pokuajmo to! Ali od svih stvari i svih pitanja
ne mogu dopustiti eksperiment da nita vie ne
ujem. To je granica moga oseanja za istinu:
jer tamo je hrabrost izgubila svoje pravo.
52.
t a d r u g i z n a j u o n a m a . T o to m i o
sebi samima znamo i ega se seamo nije toliko
presudno za sreu naeg ivota, koliko se to ve-
ruje. Jednog dana e se sruiti ono ta d r u g i
znaju o nama (ili ta misle da znaju) o nama i
sada saznajemo da je to monije. Lake izlazimo
na kraj sa loom saveu nego sa loim glasom.
53.
D o b r o p o i n j e . Gde slaba vidljivost oi
ju ne moe vie da vidi zao nagon kao takav zbog
njegove profinjenosti, tu poinje ovek sa carstvom
dobrog, i oseaj da si sada preao u carstvo do
brog dovodi sve nagone do uzbuenja, koji zlim
nagonima behu ugroeni i ogranieni, kao oseanje
sigurnosti, lagodnosti, sklonosti. Dakle: to je bez-
izranije oi, utoliko dalje dopire dobro! Stoga ve-
nu vedrinu naroda i dece! Stoga sumornost i looj
savesti srodnu tugu velikih mislilaca!
54.
S v e s t o p r i v i d u . Kako udesno i novo
i ujedno strano i ironino oseam sebe sa itavim
mojim saznanjem postavljenim u celokupno posto-
80
janje! O t k r i o sam za sebe da u meni dalje peva,
dalje voli, dalje mrzi, dalje zakljuuje staro ove-
anstvo i ivotinjski svet, pa ak celo pradoba i
prolost sveoseajueg postojanja iznenada sam
se probudio iz tog sna, ali samo za svest da upravo
sanjam i da dalje m o r a m sanjati da ne bih pro
pao: kao to mesear mora dalje da sanja da ne
bi pao. ta mi je sada privid! Doista ne suprot
nost bilo kog bia ta znam o bilo kom biu da
kaem nego samo predikate njegovog privida! Do
ista ne mrtva maska, koju bi se moglo staviti, a
isto tako skinuti nekom nepoznatom X! Privid je
za mene sam ono to deluje i ivi, to toliko ide u
samopodrugivanju da me osea, da su ovde samo
privid, varljiva svetlost i ples duhova da meu
svim tim sanjaima i ja, saznajui igram svoj
ples, da je onaj koji saznaje sredstvo da se zemalj
ski ples razvue u duinu i utoliko spada meu re-
ditelje sveanosti postojanja, i da je i da e uzvi
ena posledica i povezanost svih saznanja moda
biti najvie sredstvo da se optost sanjarenja i
sverazumljivost svih tih sanjalica meu sobom i
ba time p o d r i t r a j n o s t s n a .
55.
P o s l e d n j a p l e m e n i t o s t . ta ini ple
menitim? Svakako ne to se prinose rtve: ak i
besno razbludni prinosi rtve. Svakako ne to se
ide za nekom strau; postoje strasti za preziranje.
Svakako ne to se neto za druge ini i bez samo
ivosti: moda je posledica samoivosti ba kod
najplemenijeg najvea. Nego da je strast to
obuzima najplemenitijeg retkost, a da on ne zna
za tu retkost: upotreba jednog retkog i posebnog
merila i takorei neka ludost: oseanje vruine u
stvarima to su svim drugim hladne: pogaanje
vrednosti za koje jo nisu pronaene terazije: r
tvovanje na oltarima posveenim nekom nepozna-
6 Vesela nauka 81
tom bogu: hrabrost bez volje za astoljubivou: ni za sebe sa im da zaponu i tako prizivati
neka samozadovoljnost to je preobilna i prenosi nesreu drugih: njima su uvek potrebni drugi! I
na ljude i stvari. Do sada je to dakle bila retkost i stalno drugi oni drugi! Oprostite, moji prijatelji,
neznanje o toj retkosti to je oveka inilo pleme ja sam se usudio da prizivam svoju s r e u .
nitim. Ali pri tom presudimo da je ovim pravilom
sve na to smo se navikli, najblie i neophodno,
ukratko, sve to odrava vrstu i uopte p r a v i l o
u dananjem oveanstvu nepravino bilo prosu
ivano i u celini klevetano, u korist izuzetaka. Biti
advokat pravila to bi moda mogla biti poslednja
forma i finoa u kojoj se plemenitost otkriva na
zemlji.

56.

u d n j a z a p a t n j o m . Kada pomislim n a
udnju da neto radim to stalno golica i podbada
milione mladih Evropljana koji ne mogu da pod
nesu dosadu i same sebe onda shvatam da u
njima mora biti neka udnja da od neeg pate
kako,bi iz svoje patnje uzeli neki verodostojan raz
log za delanje. Nevolja je nuna. Otuda dreka
politiara, otuda mnoge lane, izmiljene, prete-
rane nevolje svih moguih klasa i lepa sprem
nost da se u njih veruje. Ovaj mladi svet zahteva da
od s p o l j a n e recimo srea ve nesrea treba
da doe ili postane vidljiva; i njihova mata je
ve unapred zaposlena da iz toga oblikuje neko
udovite da bi se posle toga mogao boriti sa u
dovitem. Kada bi traioci nevolja oseali u sebi
snagu da polazei iz unutranjosti sebi dobro ine,
da sebi neto uine, isto tako bi razumeli i da po
lazei od unutranjosti stvore vlastitu, njima svoj
stvenu nevolju. Njihovi pronalasci mogli bi onda
biti finiji i njihova zadovoljenja mogla bi zvuati
kao dobra muzika: dok oni sada svet ispunjavaju
svojom drekom o nevolji i shodno tome preesto
pogotovo o s e a n j e m n e v o l j e ! Oni n e znaju

82
DRUGA KNJIGA
 57.

R e a l i s t i m a . Vama trezvenim ljudima

koji se oseate naoruanim protiv strasti i fanta
zije i rado elite da iz svoje praznine inite ponos
i ukras, vi sebe nazivate realistima i nagovetavate
da sa svetom stvarno stoji tako kako vam se ini:
da samo pred vama stoji stvarnost liena vela, i
da biste sami bili moda njen najbolji deo o vi
voljene slike /kipovi/! Ali niste li i vi najvie lieni
vela jo krajnje strasna i tamna bia u poreenju
sa ribama i jo uvek suvie slini nekom zaljublje
nom u m e t n i k u ? i ta je za zaljubljenog umetni-,
ka stvarnost! Jo uvek nosite svuda sa sobom
ocene stvari to imaju uzrok u strastima i zaljub
ljenostima ranijih vekova! Jo uvek je vaa trez
venost utelovljena potajna i neiskorenjiva opijenost!
Vaa ljubav prema stvarnosti na primer ah,
to je stara, prastara ljubav! U svakom oseaju, u
svakom ulnom utisku nalazi se deo te stare lju
bavi: i isto tako na tome je radila i to tkala neka
fantazija, neka predrasuda, neka nerazumnost (be
zumlje), neko neznanje, neki strah i ta sve jo!
Ovde ono brdo! Onde onaj oblak! Ta ta je u tome
stvarno? Oduzmite od toga fantazmu i itav ljud
ski d o d a t a k , vi trezveni! Da kada biste to mo
gli! Kada biste mogli zaboraviti vae poreklo, pro
lost, propedeutiku vae celokupno oveanstvo i
ivotinjsko bie! Za nas ne postoji stvarnost
a mi za vas, vi trezveni mi odavno nismo meu

87

M M A
sobom toliko strani kao to vi mislite, i moda
naa dobra volja da se izvuemo iz opijenosti isto
tako zasluuje panju kao vae verovanje da ste
uopte n e s p o s o b n i za opijenost.
58.
S a m o k a o s t v a r a o c i ! T o m i j e pred
stavljalo najvei napor i jo mi uvek predstavlja
najvei napor da uvidimo da neizrecivo vie stoji
d o toga k a k o s e s t v a r i n a z i v a j u nego to
jesu. Glas, ime i privid, vaenje, uobiajena mera i
teina neke stvari u poetku najee neka za
bluda i proizvoljnost prebaena preko stvari kao
ruho i potpuno tua njegovom biu pa ak i nje
govoj koi verom u to i u njegov dalji rast iz
pokolenja je u pokolenje postepeno takorei pri-
rastalo i rastalo u stvar i postalo samo njegovo telo:
privid od poetka postaje na kraju skoro uvek
bie i d e l u j e kao bie! Kakva bi to bila budala
koja bi tu mislila da je dovoljno ukazati na to po
reklo i na taj magleni omota ludila da bi se u n i
t i o kao sutinski vaei svet, takozvana stvar
nost! Samo kao stvaralac moemo unitavati.
Ali ne zaboravimo ni to: dovoljno je stvoriti nova
imena i ocene i verovatnoe da bismo na daljinu
stvarali nove stvari.
59.
Mi u m e t n i c i ! Ako volimo neku enu, la
ko imamo neku mrnju na prirodu, pomiljajui
na sve odvratne prirodnosti, emu je izloena sva
ka ena; uopte ne zadravamo se rado kod toga,
ali ako jednom naa dua izbrie te stvari, ona
se nestrpljivo trza i gleda, kao to smo rekli, pre
zrivo na prirodu: mi smo uvreeni, ini nam se da
priroda zadire u na posed i najneposveenijim
88
rukama. Tada naulimo ui protiv svake fiziolo
gije i za sebe potajno dekretiramo: Ja neu nita
da ujem o tome da je ovek jo neto drugo sem
d u e i f o r m e ! ovek pod koom je svim oni
ma koji vole uas i besmisao, miljenje na boga i
ljubav. Pa, kako jo sada onaj ko voli osea, s
obzirom na prirodu i prirodnost, tako je odvajka
da oseao svaki potovalac boga i njegove svete
svemoi: kod svega to su o prirodi rekli astro
nomi, geolozi, fiziolozi, lekari, video je uplitanje u
svoj najdragoceniji posed i shodno tome napad
i jo uz to besmrtnost napadaa! Prirodni zakon
zvuao mu je ve kao neko klevetanje boga; u os
novi eleo je da veoma rado vidi itavu mehaniku
svedenu na moralne i proizvoljne akte: ali kako
mu niko nije mogao uiniti tu uslugu, tako je t a-
j i o sebi prirodu i mehaniku koliko je dobro mo
gao i iveo u snu. Ah, ovi ljudi su od vajkada na
uili da s a n j a j u i nije im bilo potrebno prvo da
zaspu! a i mi dananji ljudi jo suvie dobro to
znamo sa svom naom dobrom voljom za budnost
i za dan! Dovoljno je voleti. mrziti, udeti, uopte
oseati o d m a h nas obuzima duh i snaga sna i
mi otvorenih oiju i hladno protiv svih opasnosti
penjemo se najopasnijim putevima gore po krovo
vima i tornjevima fantazije, i bez svake vrtoglavice,
kao da smo roeni da puemo mi meseari dana!
mi umetnici! Mi skrivai prirodnosti! Mi udni me-
seca i boga! Mi kao sasvim tihi neumoljivi putnici
na visinama, koje ne viamo kao visine, nego kao
nae ravnice, kao nae sigurnosti!
60.
e n e i n j i h o v o d e l o v a n j e na dalji-
n u. Da li jo imamo ui? Da li sam jo samo uvo
i nita vie? Ovde stojim usred poara udaranja
mora u bregove, iji beli plamenovi liu do mojih
nogu: sa svih strana zavija, preti, vie, piska na
89
 mene, dok u najdubljoj dubini stari zemljotresac
peva svoju ariju, potmulu kao to rie bik, on uda
ra uz to takav takt zemljotresca da ak ovim od
kie ispranim udovitima od stena ovde drhti srce.
Tada se iznenada, kao roena iz nitavila, pojav
ljuje pred kapijom ovog avolskog lavirinta, na
udaljenosti samo od nekoliko hvati velika jedri
lica, klizei utljivo kao duh. Ah, ta avetinjska le-
pota! Kakvom me ari obuzima! Kako? Da li su se
ovde ukrcali sav mir i udljivost sveta. Da li sama
moja srea sedi na tom tihom mestu, moje sre-
nije Ja, moje drugo ovekoveeno sopstvo? Ne biti
mrtav, a ipak vie ni ne iveti? Kao neko sablasno,
tiho, posmatrajue, klizee, lebdee neodreeno
bie? Kao laa to sa svojim balim jedrima kao
neki ogroman leptir leti preko tamnog mora! Da!
Leteti p r e k o postojanja! To je ono! To bi bilo
ono! ini se da je ovde buka mene uinila fan
tastom? Svaka velika buka ini da sreu stavljamo
u tiinu i daljinu. Kada se neki ovek nalazi usred
s v o j e buke, usred svog udaranja mora u bregove
hitaca i nacrta: tada svakako vidi i tiho arobno
bie kako prolazi pored njega, za ijom sreom i
povuenou ezne to su e n e . On skoro misli
da tamo kod ena obitava njegovo bolje sopstvo:
na tim tihim mestima i najbunije udaranje mora
u bregove postaje grobna tiina i sam ivot snom
o ivotu. Ipak! Ipak! Moj plemeniti sanjaru, i na
najlepoj jedrilici ima toliko mnogo uma i buke i
naalost toliko mnogo slabe jadne buke! ar i naj
monije delovanje ena jeste, da govorimo jezikom
filosofa, delovanje na daljinu, actio in distans: ali
uz to spada najpre i pre svega d i s t a n c a !
61.
U a s t p r i j a t e l j s t v a . Da je oseanje
prijateljstva u starom veku smatrano najviim ose-
anjem, viim ak od najhvaljenijeg ponosa samo-
90
zadovoljnog i mudraca; pa takorei kao njegovo
jedino i jo svetije bratstvo: to veoma dobro iz
raava pria o onom makedonskom kralju; koji
je jednom atinskom filosofu, prezirau sveta poklo
nio talant* i od njega ga dobio nazad. Kako? upi
tao je kralj, zar on nema prijatelja? Time je hteo
rei: Ja potujem ponos ovog mudraca i nezavis
nog oveka, ali ja bih jo vie potovao njegovu
ovenost ako bi prijatelj u njemu odneo pobedu
nad njegovim ponosom. Preda mnom se filosof ui
nio manjim? pokazavi da ne poznaje jedno od dva
najvia oseanja i to ne ono vie!
L j u b a v . Ljubav prata voljenom ak i po
udu.
63
e n a u m u z i c i . Kako dolazi do toga da
topli i kioviti vetrovi donose i muziko raspolo
enje i pronalazako uivanje melodije? Nisu li to
isti vetrovi to ispunjavaju crkve i enama daju
da misle na zaljubljene?
64.
S k e p t i a r . Bojim se da su ostarele ene
u najtajnijem kutku svog srca skeptinije od svih
mukaraca: one veruju u povrnost postojanja kao
u njegovu sutinu, i sva vrlina i dubina njima je
samo zavijanje te istine, veoma poeljno zavija
nje neeg pudendum** dakle neka stvar pristoj
nosti i stida, i ne vie!
* U staroj Grkoj novac u vrednosti od 6000 drahrai.
Prim. prev.
** Lat. sramnog. Prim. prev.
91
 65.
P r e d a n o s t . Postoje plemenite ene sa
izvesnim siromatvom duha, koje, da bi i z r a z i l e
svoju najdublju predanost, ne znaju sebi druga
ije da pomognu nego tako to nude svoju vrlina i
stid: to je njima njihovo najvie. I esto se taj po
klon prima, a da toliko duboko ne obavezuje kao
to to one koje daju pretpostavljaju jedna veo
ma setna pria!
66.
S n a g a s l a b i h . Sve ene su fine ,u tome
da preteruju sa svojom slabou, one su ak in
ventivne u slabostima da bi se u potpunosti poja
vile kao krhki ukrasi, koje ak boli zrno praine:
njihovo postojanje treba da uini da mukarac
primi k srcu svoju nezgrapnost i da deluje na sa-
vest. Tako se brane od jakih i od svakog prava
jaeg.
67.
P r e t v a r a t i se p r e d s a m i m sobom.
Ona ga sada voli i gleda otada sa tako mirnim po-
verenjem preda se kao neka krava: ali avaj! Ba
to bee njegova opinjenost to je ona izgledala
potpuno promenljiva i neuhvatljiva! On je upravo
imao ve suvie postojanog vremena kod sebe sa
mog! Da li nije trebalo da bude dobro da se pret
vara u svom starom karakteru? Da se pretvara
glumei nemilosrdnost? Zar joj dakle ne savetu-
jete ljubav? Vivat comoedia!*
68.
V o l j a i p r i p r a v n o s t . Doveli su nekog
mladia jednom mudrom oveku i rekli: Pogledaj,
* Lat. ivela Komedija. Prim. prev.
92
to je jedan koga su iskvarile ene! Mudar ovek
je zavrteo glavom i nasmejao se. Mukarci su ti,
kazao je, koji kvare ene: i sve to enama zgree
mukarci treba da okaju i poprave, jer ovek ini
sliku ene i ena se oblikuje prema toj slici.
Ti si suvie milosrdan prema enama, ree jedan
od onih koji je pored njega stajao, ti ih ne poz
naje! Mudri ovek odgovori: Muki nain je
volja, enski nain je pripravnost takav je za
kon polova, doista! surov zakon za enu! Svi ljudi
su neduni za svoje postojanje, ali ene su nedune
u drugom stepenu: ko bi za njih mogao imati do
voljno blagosti. Kakva blagost! povika jedan
drugi iz gomile; ene bismo morali bolje vaspitati!
Morali bismo mukarce bolje vaspitati, odgo
vori mudri ovek i klimnu mladiu da ga sledi.
Ali mladi ne poe za njim.
69.
S p o s o b n o s t z a o s v e t u . Sto neko n e
moe da se brani i shodno tome to i ne eli u naim
oima jo mu ne slui na sramotu: ali mi slabo ceni-
mo onog ko nije sposoban na osvetu niti ima za
to dobru volju svejedno da li je to mukarac
ili ena. Ako li bi nas neka ena mogla zadrati
(ili kako se kae vrsto drati), u koju nemamo
poverenja da bi pod odreenim okolnostima znala
dobro da se koristi bodeom (nekom vrstom bo
dea) p r o t i v nas? Ili protiv sebe: to bi u odre
enom sluaju bila osvetljivija osveta (kineska
osveta).
70.
G o s p o d a r i c e g o s p o d a r a . Duboki
moni alt kakav se katkad uje u pozoritu skida
nam iznenada zavesu pred mogunostima u koje
mi obino ne verujemo: mi odjednom mislimo na
93
to da negde u svetu mogu biti ene sa visokim,
junakim, kraljevskim duama, sposobne i sprem
ne za grandiozne odgovore, odluke i rtvovanja i
spremne za vladavinu nad ljudima, jer im je ono
najbolje od oveka, ono to prevazilazi pol, postalo
telesni ideal. Dodue takvi glasovi prema intenciji
pozorita ne bi ba trebalo da daju taj pojam o
eni: obino one bi trebalo da prikazuju idealnog
mukog ljubavnika, na primer Romea; ali da su
dim po mom iskustvu, varaju pri tom se sasvim
redovno varaju u raunu i pozorite i muziar,
koji od takvog glasa oekuje takva dejstva. Ne ve-
rujemo u o v e ljubavnike: ovi glasovi sadravaju
jo uvek boju neeg majinskog i od domaice, i
ba tada najvie kada najvie zvui ljubav.
71.
O e n s k o j e d n o s t i . Postoji neto
sasvim zapanjujue i ogromno u vaspitanju otme-
nih ena, ak moda nema nieg paradoksalnijeg.
Sav svet se slae u tome da se one u eroticis* to
liko neznalaki koliko je samo mogue mogu vas-
pitati i da im uliju u duu neki duboki stid pred
njom i krajnje nestrpljenje i bekstvo prilikom na-
govetavanja tih stvari. Sva enska ast nalazi
se u osnovi samo ovde u opasnosti: ta im inae
ne bismo oprostili! Ali ovde treba da ostanu nez
nalice do sri: one ne treba da imaju ni oi, ni
ui, ni rei, ni misli za to njihovo zlo: ak zna potpuno razumljivo, sa im se moe brbljati: sve
nje ovde je ve zlo. I sada! Kako se jednom groz
nom munjom bacaju u stvarnost i znanje, brakom
i to preko onog koga one najvie vole i cene:
hvataju ljubav i stid u protivrenosti, ak odu
evljenje, rtvovanje, dunost, saaljenje i uas
zbog neoekivanog susedstva boga i ivotinje i
* Lat. ljubavi. Prim. prev.
94
ta jo sve ne moraju da oseaju u j e d n o m ! T u
se u stvari zavezao neki duevni vor to trai sebi
slinog! ak saaljiva radoznalost najmudrijih po
znavalaca ljudi nije dovoljna da otkrije kako ova
i ona ena zna da se snae u tom reenju zagonetke
i u toj zagoneoi reenja i kakve se uasne, daleko
sene sumnje pri tom moraju pokretati kod jed
ne poremeene due, ak kako poslednja filoso-
fija i skepsa ene po toj taki baca svoje sidro!
Iza toga isto duboko utanje kao ranije i e
sto neko utanje pred samom sobom, neko za
tvaranje oiju pred samim sobom. Mlade e
ne veoma se trude oko toga da izgledaju po
vrne i bez misli; najfinije meu njima pretvaraju
se u nekoj drskosti. 2ene lako oseaju svoje
mueve kao neke znakove pitanja svoje asti i svo
je dece, kao neku apologiju ili kajanje njima
su potrebna deca i one ih ele u sasvim drugom
smislu nego to mukarac eli decu. Ukratko,
ne moemo biti dovoljno blagi prema enama!
72.
M a j k e . ivotinje drugaije misle o ena
ma nego ljudi; one enku smatraju produktivnim
biem. Kod njih nema oinske ljubavi, ali postoji
neto tako kao ljubav prema deci dragane i navika
na njih. enke na deci zadovoljavaju svoje vlasto
ljublje, imaju svojinu, neku zabavu, neto njima
to zajedno je majinska ljubav nju moemo upo-
rediti sa ljubavlju umetnika prema svom delu.
Trudnoa je ene uinila blaim, sposobnim da
ekaju, plaljivijim, podvrgljivijim; a isto tako
duhovna bremenitost proizvodi karakter kontem-
plativaca, srodan enskom karakteru: to su mu
ke majke. Kod ivotinja muki rod vai kao
lep.
95
 73.
S v e t a o k r u t n o s t . Jednom svecu pri
stupio je neki ovek, koji je u rukama drao tek
roeno dete. ta da radim sa detetom? upitao je,
ono je jadno, nakazno i nema dovoljno ivota da
umre. Ubi ga, povikao je svetac groznim gla
som, ubi ga i dri ga zatim tri dana i tri noi u
svojim rukama da ga se sea: tako vie nikad ne
e zaeti dete dok ti ne doe vreme da ga zane. kog verovanja, ukratko ne-proizvoljnost u sudo
Kad ovek to bee uo otide razoaran; i mnogi
kuahu sveca poto je savetovao okrutnost, jer je
savetovao da se dete ubije. Ali nije li okrutnije
ostaviti ga da ivi? ree svetac.
74.
N e u s p e n e . Uvek ne uspevaju one jadne
ene koje u prisustvu onog koga vole bivaju ne
mirne i nesigurne i previe govore: jer mukarce
najsigurnije zavodi izvesna potajna i flegmatina
nenost.
75.
T i r e i p o l . Mali ovek je paradoks, ali
ipak ovek ali male ene, u poreenju sa viso
kim enama, izgledaju mi da su nekog drugog ro
da rekao je jedan stari uitelj plesa. Mala e
na nikad nije lepa rekao je stari Aristotel.
76.
N a j v e a o p a s n o s t . Nije li u svim
vremenima postojala veina ljudi koji su odgoj
svoje glave svoju umnost smatrali svojim po-
,nosom, svojom obavezom i vrlinom, koje je vre-
dalo i posramljivalo svako fantaziranje i svaka
razuzdanost, kao neprijatelje zdravog ljudskog j a -
zuma: tako bi ooveanstvo ve odavno propalo!
Njemu je pretilo i stalno pTeti kao njegova najvea
opasnost izbijanje l u d i l a to jest ba izbi
janje volje u oseaju, vienju i sluanju, uivanje
i nedisciplinovanost glave, radovanje ljudskoj ne-
razumnosti. Nisu istina i izvesnost suprotnost lu-
dakovog sveta, nego optost i sveobaveznost ne
vima. I najvei rad oveka do sada je bio taj da
nad veoma mnogim stvarima, koje e se slagati
meu sobom i sa njim, postavi neki z a k o n s l a
g a n j a bez obzira da li su te stvari istinite ili
lane. To je odgoj glave koji je odrao oveanstvo;
ali suprotni nagoni jo uvek su toliko moni da u
osnovi o budunosti oveanstva smemo govoriti
sa malo poverenja. Stalno se jo pomera i pomie
slika stvari, i moda od sada i vie i bre nego
ikada; stalno se ba najodabraniji duhovi bune
protiv te sveobaveznosti pre svih istraivai i s-
t i n e ! Stalno ta vera kao neka opta svetska vera
izaziva gaenje i neku novu pohotljivost kod fini
jih glava: i ve polagan tempo, koji ona zahteva
za sve duhovne procese, ono podraavanje kornja
e, to se ovde priznaje kao norma, ini umetnike
i pesnike prebeglicama: to su ti nestrpljivi duho
vi u kojima izbija neko formalno uivanje u ludi
lu, zato to ludilo ima tako veseo tempo! Potrebni
su dakle duhovni intelekti ah! koristiu najne-
dvosmisleniju re potrebna je v r l a g l u p o s t ,
potreban je nepokolebljiv udarac takta s p o r o g
duha da bi vernici velike opte vere ostali meu
sobom zajedno i dalje plesali: to je prirodna pot
reba prvoga reda koja ovde zapoveda i zahteva.
Mi d r u g i s m o i z u z e t a k i o p a s n o s t
nama je stalno potrebna odbrana! Pa, moe se
stvarno neto rei u korist izuzetka, p o d p r e t
p o s t a v k o m d a n i k a d n e p o s t a n e pra
vilo.
7 Vesela nauka
97
 77.
ivotinja sa istom saveu.
Ono prosto u svemu to se dopada na jugu Evro
p e bila to sada italijanska opera (na primer
Rosinija i Belinija) ili panski pustolovni roman
(nama najpristupaniji u francuskom ruhu ila,
B l a s a ) n e ostaje mi skriveno, ali me ne vrea,
isto tako kao ni prostota na koju nailazimo prili-,
kom etnje kroz Pompeje i u osnovi ak kod i
tanja svake antike knjige: odakle to dolazi? Da li
je to to ovde nedostaje stid i sve prosto tako se
sigurno i sigurno u sebe pojavljuje, kao bilo ta
plemenito, ljupko i strasno u istoj vrsti muzike
ili romana? ivotinja ima pravo kao i ovek: ta
ko moe slobodno svuda trati, a ti, moj dragi
blinji, takoe si jo ivotinja, uprkos svemu!
ini mi se da je to moral te stvari i svojstve-
nost junjake humanosti. Lo ukus ima svoje
pravo kao dobar, i ak povlasticu pred njim, ako
je velika potreba, sigurno zadovoljenje i tako re
i opti jezik, neka bezuslovno razumljiva larva i
bezuslovno razumljiv gest: dobar, odabran ukus
naprotiv uvek ima neeg trailakog, okuavaj ueg,
ne potpuno sigurnog u svoje razumevanje on ni
je narodski i nikad nije bio narodski! Narodska
jeste i ostaje m a s k a ! I tako se sve to poput
maske moe odvojiti u melodijama i kadencama,
u skokovima i veseljima ritma tih opera! ak an
tiki ivot! ta razumevamo od toga ako ne razu-
memo uivanje u maski, istu svest svega poput
maske! Ovde je kupatilo i odmor antikog duha:
i moda to kupatilo bee retkim i uzvienim pri
rodama starog sveta jo nunije nego prostim.
Tome nasuprot neizrecivo me vrea jedan prost
obrt u nordijskim delima, na primer u nemakoj
muzici. Ovde je prisutan s t i d, umetnik se pred
samim sobom spustio i ne bi mogao ak ni da spre-
i da pri tom ne pocrveni: mi se sa njim stidimo
98
i tako smo uvreeni, jer slutimo da je verovao
da se zbog nas morao spustiti.
78.
Za ta t r e b a d a b u d e m o zahval
n i . Tek umetnici, i to pozorini umetnici, lju
dima su stavili oi i ui da bi sa nekim zadovolj
stvom sluali i gledali to to je svako sam, svako
sam doivljava, svako sam eli; tek su nas oni
nauili da cenimo junaka koji se krije u svakom
od tih svakodnevnih ljudi, kako bi sam sebi o
vek mogao izgledati kao junak, iz daljine i tako
rei pojednostavljen i preobraen umetnost da
se pred sobom samim postavi u scenu. Samo
tako zoboravljamo kod nas neke nie detalje! Bez
te umetnosti ne bismo bili nita sem prednjeg pla
na i ne bismo uopte iveli u vlasti one optike to
po sebi izgleda najblia i najprostija kao ogromno
velika i kao stvarnost. Moda postoji slina za
sluga one religije to je zahtevala da se grenost
svakog pojedinca posmatra kroz uveliavajue stak
lo i od grenika inila velikog, besmrtnog zloin
ca: stvarajui oko njega vene perspektive, uila
je oveka da na sebe gleda iz daljine i kao na neto
prolo, celovito.
79.
Dra n e s a v r e n s t v a . Ovde vidim
jednog pesnika, koji, kao mnogi ljudi, svojim ne-
savrenstvima izaziva viu dra, nego svim onim
to se pod njegovom rukom zaokrugljuje i savr
eno oblikuje da on uiva prednost i slavu mno
go vie od svoje poslednje nesposobnosti nego od
svoje bogate snage. Njegovo delo nikada potpuno ne
iskazuje to bi u stvari mogao izrei, ta je m o-
g a o v i d e t i : izgleda da je imao slutnju neke
7* 99
vizije, i nikada nju samu: ali neka ogromna pou
da za tom vizijom ostala je u njegovoj dui, i iz
nje on uzima isto tako ogromnu reitost zahte-
vanja i pohlepnosti. Njom podie onog koji ga
slua, preko svog dela i svih dela i daje mu kri
la da se toliko visoko podigne kako se inae ni
kad ne podiu sluaoci: i tako postavi sami pes
nici i vidoviti ljudi, oni se dive uzroniku svoje
sree, kao da ih je neposredno doveo do gleda
nja onog njegovog najsvetijeg i poslednjeg, kao
da je stigao na svoj cilj i svoju viziju doista vi
d e o i saoptio. Njegovoj slavi ide u prilog to
nije u stvari stigao na cilj.
80.
U m e t n o s t i p r i r o d a . Grci (ili barem
Atinjani) rado su sluali dobro govorenje: oni su
ak imali za to neku udnju to ih je vie nego sve
drugo razlikovala od onih koji nisu bili' Grci. I ta
ko su sami od strasti na pozornici zahtevali da ona
dobro govori i sa uivanjem su trpeli neprirodnost
dramskog stiha: ta u prirodi je strast toliko krta
na reima! tako nema i zbunjena! Ili ako nae
rei, toliko zbunjeno i nerazumno i sebi samoj
na sramotu! Sada smo se svi mi, zahvaljujui Gr
cima, navikli na tu neprirodnost na pozornici kao
to zahvaljujui Italijanima i rado podnosimo dru
gu neprirodnost, r a s p e v a n u strast. Nama je
to postala potreba, koju iz stvarnosti ne moemo
zadovoljiti: da ujemo ljude kako u najteim situ
acijama dobro i opirno govore: nas sada oduev
ljava kada tragian junak tu jo nalazi rei, raz
loge, rei i te gestove i u celini neku svetlu du
hovnost, gde se ivot pribliava ponorima, i gde
ovek najee gubi glavu a sigurno i lep jezik.
T a vrsta o d s t u p a n j a o d p r i r o d e zbog to
ga je moda najprijatniji obrok za ponos oveka;
zbog njega uopte on voli umetnost kao izraz jedne
100
visoke, junake neprirodnosti i konvencije. Sa pra
vom se zbog toga prebacuje dramskom pesniku
ako on sve ne pretvara u um i re, ve uvek u ruci
zadrava neki ostatak u t a n j a : kao to smo
nezadovoljni operskim kompozitorom koji za naj
vii afekt ne zna da pronae neku melodiju, nego
samo neko afektivno prirodno mucanje i dera
nje. Upravo ovde t r e b a protivreiti prirodi! Up
ravo ovde t r e b a da se prosta dra iluzije povu
e pred nekom viom drai! Grci idu tim putem
daleko, daleko do zastraivanja daleko! Kako
oblikuju pozornicu koliko je mogue usku i zabra
njuju sebi sve efekte kroz duboke pozadine, kako
glumcu onemoguuju mimiku i lak pokret i pret
varaju ga u neko sveano, kruto strailo sa mas
kom, tako su i strasti oduzeli duboku pozadinu
i diktirali joj zakon lepog govorenja, oni su ak
uopte sve uinili da deluju nasuprot elementar
nom delovanju slika to izazivaju strah i saa
ljenje: o n i u p r a v o n i s u h t e l i s t r a h i sa
a l j e n j e svaka ast i najvia ast Aristotelu!
ali on sigurno nije dobro pogodio, a da ne govo
rimo o pravom reenju, kada je govorio o kraj
njem cilju grke tragedije!* Pogledajmo ipak gr
ke tragiare po tome ta je najvie pobudilo
njihovu vrednou, njihovo pronalazatvo, njihovo
takmienje svakako ne nameru savladavanja gle
dalaca kroz efekte! Atinjanin je odlazio u poa
rite d a s l u a l e p e g o V o r e ! I d o lepih
govora bee stalo Sofoklu! oprostite mi ovu je-
res! Veoma razliito stoji sa o z b i l j n o m o p e -
r o m: svi njeni majstori staraju se da spree da
razumemo njihove linosti. Neka usput uhvaena
re mogla bi nepaljivom sluaocu pomoi: u ce
lini situacija mora samu sebe da objasni nita
ne stoji do govorenja! tako misle svi oni i tako
* To jest o Katarzi (duevnom ienju), to se kod
gledalaca postie izazivanjem straha i saaljenja. Prim.
prev.
101
 su svi reima izvodili svoje lakrdije. Moda im je
samo nedostajala hrabrost da potpuno izraze svoje
poslednje omalovaavanje rei: malo vie drskosti
kod Rosinija i on bi pustio da se skroz-naskroz
peva la-la-la-la i pri tom bi bilo razuma! Oper-
skim linostima upravo ne treba verovati na re,
nego na ton! To je razlika, to je lepa n e p r i r o d
n o s t radi koje se ide u operu! ak recitativo
secco* ne eli u stvari da se slua kao re i tekst:
ova vrsta polumuzike treba naprotiv muzikom
uvu najpre da prui mali mir (mir m e l o d i j e
kao najsublimnijeg i stoga i najnapregnutijeg ui
vanja te umetnosti) ali veoma skoro neto dru
go; naime sve vee nestrpljenje, sve vee protiv
ljenje, neku novu udnju za p o t p u n o m muzi
kom, za melodijom. Kako stoji, posmatrano sa
tog stanovita, sa umetnou Riharda Vagnera?
Moda drugaije? Cesto mi se inilo kao da se re
i muzika njegovih tvorevina pre izvoenja mora
ju nauiti napamet: jer bez toga mi je izgledalo
ne u j e m ni rei ni samu muziku.
81.
G r k i u k u s . ta je lepo u tome? upi
tao je onaj geometar posle izvoanja Ifigenije
nita se u tome ne dokazuje! Da li bi i Grci bili
toliko daleko od tog ukusa? Bar kod Sofokla se
sve dokazuje. ,
82.
E s p r i t** ne na g r k i n a i n . Grci
su u itavom svom miljenju neopisivo logini i
* Ital. recitativ uz pratnju klavira ili embala.
Prim. prev.
** Franc. duh. Prim. prev.
102
jednostavni; njima to, barem za njihovo dugo
dobro vreme, nije dosadilo, kao to je to sluaj
kod Francuza: koji ak rado ine mali skok u su
protnost i duh logike u stvari podnose samo kad
mnotvom takvih malih skokova u suprotnost oda
je svoju d r u e v n u pristojnost, .svoje druev-
no samoporicanje. Logika mi izgleda nuna kao
hleb i voda, ali i kao ove neka vrsta zatvorske hra
ne, im je trebao isto i jedino nju uzimati. U
dobrom drutvu ne moramo nikad hteti potpuno
i jedino da 'budemo u pravu, kao to to eli svaka
ista logika: stoga mala doza nerazumnosti u i
tavom francuskom esprit-u. Smisao za druev-
nost kod Grka bio je daleko manje razvijen, nego
to jeste i to je bio kod Francuza: stoga toliko
malo esprit-a kod njihovih najduhovitijih ljudi,
stoga toliko malo dosetke ak kod njihovih a-
ljivdija, stoga ah! Nee mi vie verovati u ove
moje reenice, a koliko te vrste imam jo na dui!
Est res magna tacer* kae Marcijal (Martijal)
o svim brbljivima.
83.
P r e v o d i . Stepen istorijskog smisla to
poseduje neko vreme moemo prosuditi po tome
kako to p r e v o d i i prola vremena i knjige po
kuava da asimiluje. Francuzi Korneja, a takoe i
revolucije doepali su se rimske starine na nain
za koji vie ne bismo imali hrabrosti zahvalju
jui naem smislu za istoriju. A i sama rimska sta
rina: kako je nasilno i ujedno naivno stavila svo
ju ruku na sve dobro i visoko grke drevnije sta
rine! Kako su oni prevodili u rimsku tadanjost!.
Kako su namerno i bezobzirno inili nejasnim
trenutak na prahu leptirovog krila! Tako je Hora-
* Lat. velika je stvar utati. Prim. prev.
103
 cije (Horatije) tu i tamo prevodio Alkeja ili Arhi-
loha, tako je Propercije prevodio Kalimaha i Fi
leta (pesnike istog ranga sa Teokritom, ako s m e-
m o suditi): ta im je bilo stalo do toga da je
stvarni tvorac ovo i ono doiveo i znake toga upi
sao u svoju pesmu! Kao pesnici ne behu nesklo
ni antikvarskom duhu traganja koji prethodi isto-
rijskom smislu, kao pesnici nisu uzeli u obzir te
sasvim line stvari i imena i sve to je bilo svoj
stveno jednom gradu, jednoj obali, jednom veku,
kao njegova nonja i maska, nego su smesta sta
vili ono sadanje i rimsko na njegovo mesto. Izgle
dalo je kao da nas pitaju: Zar ne treba ono staro
da sebi uinimo novim i da s e b e u njemu smes-
timo? Zar ne bismo smeli nau duu da udahnemo
tom smrtnom telu? Jer ono je mrtvo samo jed
nom: kako je runo sve mrtvo! Oni nisu znali
za uivanje u smislu za istoriju; ono prolo i tue
bee im muno, i kao Rimljanima podsticaj za
rimsko osvajanje. U stvari tada se osvajalo, ako
bi se prevelo ne samo tako to se isputalo ono
istorijsko: ne, dodavala se aluzija na sadanjost,
pre svega brisalo se pesnikovo ime i na njegovo
mesto stavljalo svoje ne u oseanju krae, nego
sa najiom saveu imperium Romanum-a*.
84.
O p o r e k l u p o e z i j e . Ljubitelji fantas
tinog kod oveka, koji ujedno zastupaju uenje
o instiktivnom moralitetu, zakljuuju ovako: Pod
pretpostavkom da se u svim vremenima cenila ko
rist kao vrhovno boanstvo, odakle je onda u i
tav svet dola poezija? to ritmizovanje govora,
to pre deluje nasuprot jasnoi saoptavanja, ne
go to unapreuje, i to je nasuprot tome u ita-
* Lat. rimskog carstva. Prim. prev.
104
vom svetu poniklo svuda na zemlji kao ruganje
itavoj korisnoj svrsishodnosti i jo uvek nie!
Divlje lepa nerazumnost poezije pobija vas, vi
utilitarci! Ba hteti s e o s l o b o d i t i korisnosti
to je uzdiglo oveka, to ga je inspirisalo za
umetnost i moralitet! Ali ja sada moram laskati
utilitarcima ta oni su retko u pravu da je to za
aljenje! U onim starim vremenima, to su poezi
ju pozivale u ivot, imali smo ipak pri tom korist
u vidu i jednu veliku korist tada kada smo ui
nili da ritam prodre u govor, onu silu to iznova
sreuje sve reenine atome, zahteva da se bi
raju rei i misao boji iznova ini tamnijim, vie
stranim, daljim: naravno neka p r a z n o v e r n a
k o r i s t ! Zahvaljujui ritmu bogova trebalo bi
da se neka ljudska elja dublje utisne poto smo
primetili da se ovek bolje sea nekog stiha nego
nevezanog govora; isto tako su ljudi mislili da e
ih zahvaljujui ritmikom tik-taku uti preko ve
likih daljina; inilo se da ritmizovana molitva pre
dopire do sluha bogova. Ali pre svega su hteli da
imaju korist od onog elementarnog savlaivanja,
to doivljuje ovek po sebi sluajui muziku; ri
tam je neka prinuda; on proizvodi neku nesavlad-
Ijivu elju da se popusti, da se sloi;-ne samo ko
rak nogu, takoe i dua ide za tim taktom ve-
rovatno, tako se zakljuivalo, takoe i dua bogo
va! Ljudi su dakle pokuali preko ritma da p r i
s i l e i da vre neku silu nad njima: preko njih
se prebacila poezija kao neka magina zamka.
Bese jo udesnija predstava: i ta je ba moda
najvie delovala kod nastanka poezije. Kod pita-
gorejaca ona se pojavljuje kao filosofsko uenje
i kao trik vaspitanja: ali odavno pre toga bee
filosofa, muzici se priznavala snaga da se ovek
rastereti afekata, da se oisti dua, da se ublai
ferocia animi* i to ba kroz ono ritmiko u mu-
* Lat. neobuzdanost due, Prim. prev.
105
 zici. Kada su prava napetost i harmonije due bili
izgubljeni, moralo se p l e s a t i , u taktu pevaa
to bee recept ove lekarske vetine. Njome je
Terpander smirio jednu pobunu, Empedoklo je
smirio jednog besomunika, Damon je oistio jed
nog od ljubavi bolesnog mladia; time su se leili
i podivljali osvetoljubivi bogovi. Najpre time to
bi se omama i razuzdanost njihovih afekata dovo
dili do vrhunca, dakle tim to bi se besomunika
uinilo ludim, a osvetoljubivog pijanim od osvete
svi orgijastiki kultovi ele ferocia-u nekog bo
anstva da odjednom rasterete i da uine orgi
jom da se posle toga oseaju slobodnijim i mir
nijim i da ljude ostavi na miru. Melos prema svom
korenu znai sredstvo za umirivanje, ne zato to
je sam blag, nego to njegovo dejstvo ini oveka
blagim. I ne samo u kultskoj pesmi, ve i kod
svetske pesme najstarijih vremena postoji pret
postavka da ono ritmiko ima maginu mo, na
primer prilikom vaenja vode ili veslanja. Pesma
je neko oaravanje demona, koje pri tom zami
ljamo kao delatne, ona ih ini voljnim (uslunim),
neslobodnim i oruem oveka. I kad god delamo,
postoji pobuda za pevanjem s v a k a radnja je
vezana za pomo duhova: bajalica i bajanje iz
gleda da su praoblik poezije. Ako je stih korien
i prilikom proroanstva Grci su govorili da je
heksametar pronaen u Delfima tako bi i ovde
ritam trebalo da vri prisilu. Traiti neko proro
anstvo za sebe to je prvobitno znailo (prema
verovatnom izvoenju grke rei): neto sebi odre
diti; ljudi su mislili da mogu budunost iznuditi
time to bi se za sebe zadobio Apolon: on koji je
prema najstarijoj predstavi daleko vie nego pro
roanski bog. Tako kao to se formula izgovori,
bukvalno i tano ritmiki, tako vezuje budunost,
ali formula je pronalazak Apolona, koji kao bog
ritmova moe da vee i boginje sudbine. Ako
u celini pogledamo, upitajmo: aa li je za prazno-
vernu vrstu ljudi uopte bilo neto k o r i s n i j e
106
od iritma? Sa njim se moglo sve: magino unapre
ivati neki rad; prinuivati nekog boga da se po
javi,' da bude blizu, da slua; pripremati budu
nost shodno svojoj volji; rasteretiti vlastitu duu
od neke prekomernosti (straha, manije, saaljenja,
osvetoljubivosti), i ne samo vlastitu duu nego
i duu najgoreg demona bez stiha ovek bee
nita, kroz stih bio bi takorei bog. Takvo osnov
no oseanje ne moe se vie potpuno iskoreniti
i jo sada, posle milenijuma duge borbe protiv
takvog praznoverja, povremeno i najmudriji od
nas postaje budalom ritma, ak samo u tome to
neku misao o s e a kao i s t i n i t i ] u , kada ima
neku metriku formu i dolazi sa nekim boanskim
hopsasa to odatle dolaze. Zar nije veoma vesela
stvar da jo uvek najozbiljniji filosofi, ma koliko
inae ozbiljno uzimali za sigurno, da se pozivaju na
p e s n i k e i z r e k e, da bi svojim mislima da
le snagu i verodostojnost? pa ipak je za istinu
opasnija, kada se sa njom pesnik slae, nego kada
joj protivrei! Jer kao to kae Homer: Mnogo
lau ti pesnici!
85.
D o b r o i l e p o . Umetnici stalno v e l i
a j u oni nita drugo ne ine i to sva ona sta
nja i one stvari to stoje na glasu da se kod njih
i u njima ovek moe oseati dobar ili velik, ili
pijan, ili veseo, ili dobro i mudro. Te i z a b r a
ne stvari i ta izabrana stanja, ija se vrednost za
ljudsku sreu smatra sigurnom i ocenjenom, ob
jekti su umetnika; oni se uvek nalaze u zasedi da
iste otkriju i da preu u podruje umetnosti. Hou
da kaem: oni sami nisu ocenjivai sree i onog
srenog, ali oni se uvek guraju u blizinu tih oce-
njivaa sa najveim ljubopitstvom i zadovoljstvom
da odmah iskoriste svoje procene. Tako e oni,
jer pored svog nestrpljenja imaju i najvea plu-
107

a glasnika i noge trkaa, uvek takoe biti meu
prvima koji meu prvima slave ono n o v o dobro
i esto se p o j a v l j i v a t i kao oni koji pre sve
ga nazivaju neto dobrim i kao dobro ocenjuju.
Ali to je, kao to je reeno, zabluda: oni su samo
bri i glasniji od stvarnih ocenjivaa. A ko su
pak ti? To su bogatai i dokoliari.
86.
O p o z o r i t u . Ovaj dan me je opet is
punio snanim i uzvienim oseanjima, i ako bih
u njegovo vee mogao imati muziku i umetnost,
dobro znam kakvu muziku i kakvu umetnost n e
bih hteo, naime ne bih hteo sve one koje omam
ljuju svoje sluaoce i to bi htele da u z d i g n u
za trenutak snanog i uzvienog oseanja one
ljude svakodnevice due, koji uvee ne lie na
pobednike na trijumfalnim kolima, nego lie na
umorne mazge u ijem je ivotu neto preesto
primenjivan bi. ta bi oni ljudi uopte znali o
uzvienijim raspoloenjima da nema sredstava
to proizvode opijenost i idealnih udaraca biem!
I tako imaju one koje ih oduevljavaju, kao to
imaju svoja vina. Ali ta su m e n i njihova pia
i njihova opijenost! to je oduevljenom potrebno
vino! Naprotiv, on sa nekim gaenjem gleda na
ta sredstva i posrednike, koji tu hoe da proizve-
du dejstvo bez dovoljnog razloga oponaanje vi
soke duevne plime! Kako? Zar se krtici pok
lanjaju krila i ponosna uobraenja pred odlas
kom na spavanje, pre nego to se uvue u svoju
pilju? Zar je alju u pozorite i stavljaju velike
ae pred njene slepe i umorne oi? Zar ljudi
kojima ivot nije radnja nego posao ne sede
pred pozornicom i posmatraju udna bia koji
ma je ivot vie nego posao? Tako je pristojno,
kaete, tako je zabavno, tako hoe vaspitanje!
Pa dobro! Tako mi suvie esto nedostaje obra-
108
zovanje, jer taj prizor mi je preesto odvratan.
Onaj ko po sebi ima dovoljno tragedije i komedije,
ostaje svakako, najdrae daleko od pozorita ili,
kao izuzetak, itavo zbivanje uraunavajui po
zorite, publiku i pesnika postaje mu stvarno
tragini i komini pozorini komad, tako da mi
izvedeni pozorini komad, naprotiv samo malo zna
i. Ko je neto kao Faust i Manfred, ta mu je sta
lo do Faustova i Manfreda pozorita dok sigur
no ima jo da misli na to da se uopte takve figu
re izvode na pozornicu. Najjae misli i strasti pred
onima koji nisu sposobni za miljenje i strast
ali za o p i j e n o s t i ! i o n i kao sredstva za
ovo! I pozorite i muzika, puenja haia i vaka
nja betela* kod Evropljana! Ah, ko e nam ispri
ati itavu priu o narkoticima! To je takorei
istorija obrazovanja takozvanog vieg obrazo
vanja!
87.
O s u j e t i u m e t n i k a . Verujem da umet-
nici esto ne znaju ta najbolje mogu, jer su su
vie sujetni i to su svoja ula orijentisali na neto
ponosnije, nego to izgledaju da su ove male bilj
ke, koje ponovo, udno i lepo, u stvarnom savr
enstvu mogu da rastu na njihovom tlu. Oni povr
no ocenjuju ono najzad dobro njihovog vrta i vi
nograda, i njihova ljubav i njihovo uvianje nisu
istog ranga. Tu je neki muziar koji je vie nego
bilo koji muziar majstor u tome da pronalazi to
nove iz carstva paenikih, potitenih, namuenih
dua i da i nemim ivotinjama daje govor. Niko
na njega ne lii po bojama pozne jeseni, neopisivo
dirljive sree poslednjeg, poslednjeg, najkraeg
uivanja, on zna neki zvuk za one tajno-neprijat-
* Junoazijsko sredstvo za uivanje, plod areka palme
to se vae sa drugim dodacima. Prim. prev.
109
 ne ponoi due, gde izgleda da su uzrok i dejstvo
izale iz uobiajenog toka svakog trenutka moe
da nastane neto iz nita; on najsrenije crpe
iz svega iz donjeg temelja ljudske sree i takorei
iz tog ispijenog pehara, gde su se stekle najopo-
rnije i najodvratnije kapi sa najslaima za (krajnje
dobro i krajnje zlo); on poznaje ono umorno sa
mo pomeranje due koja vie ne moe da skae
i leti; ak ni da hoda; on ima uplaeni pogled pri
tajene boli, bezutenog razumevanja, rastanka bez
priznanja; ak kao Orfej itavog skrivenog jada
je vei od bilo koga, preko njega je uopte prido
dano umetnosti mnogo toga to je dosad bilo neiz-
razivo i ak izgledalo nedostojno umetnosti, i to
se recima moglo samo rasterati, a ne uhvatiti
poneto sasvim malo i mikroskopsko due: da,
on je majstor u sasvim malom. Ali on ne e l i
to da bude! Promie mu da njegov d u h ima dru
gi ukus i sklonost i da najradije sedi po budaci-
ma propalih kua: tamo skriven, skriven od sa
mog sebe slika on svoja prava majstorska dela,
to su sva vrlo kratka i esto duga samo takt
tek samo postaje sasvim dobar, velik i savren,
moda jedino tamo. Ali on to ne zna! On je
suvie sujetan da bi to znao.
88.
O z b i l j n o s t o i s t i n i . Ozbiljnost o is
tini! Kakve razliite stvari ljudi podrazumevaju
pod tim reima! Upravo isti pogledi i naini doka
za i ispitivanja, to mislilac po sebi osea kao neku
lakomislenost, kojoj je na svoju sramotu podle
gao ovog ili onog asa upravo isti pogledi up
ravo isti pogledi mogu umetniku koji na njih na-
lee i sa njima povremeno ivi dati svest da ga
je sada obuzela najdublja ozbiljnost za istinu, i
dostojno je divljenja to on, premda umetnik, ipak
ujedno pokazuje najozbiljniju udnju za suprot-
nou onoga to izgleda. Tako je mogue da neko
ba svojim patosom ozbiljnosti odaje kako se do
sada povrno i zadovoljno njegov duh igrao u car
stvu saznanja. I nije li to sve to mi uzimamo
kao v a n o , na izdajnik? To pokazuje gde se
nalazi na znaaj i ta nismo od znaaja.
89.
S a d i n e k a d . ta se nalazi u itavoj na
oj umetnosti i umetnikim delima kada se liimo
one vie umetnosti, umetnosti sveanosti! Nekada
su sva umetnika dela bila izloena na velikom putu
sveanosti oveanstva, kao znakovi seanja i spo
menici visokih i blaenih momenata. Sada ljudi
ele da umetnikim delima jadne iscrpljene ljude
i bolesnike primame na stranu od velikog puta
patnje oveanstva, za najkrai trenutak pohote;
nude im se mala opijenost i ludilo.
90.
S v e t1 o s t i i s e n k e. Knjige i zapisi su
kod razliitih mislilaca razliite stvari: neko je u
knjizi skupio plamenove, koje je znao da brzo
krade i odnese kui iz zraka saznanja to mu je
sinulo; neko drugi reprodukuje samo senke, snim
ke u sivom i crnom, to se dan ranije izradilo u
njegovoj dui.
91.
O p r e z n o s t . Alfijeri* je, kao to je poz
nato, veoma mnogo lagao kada je zapanjenim
* Vitorio Alfijeri (Alfieri, 17491803) italijanski
knjievnik. Prim. prev.
111
savremenicima priao svoju biografiju. On je lagao
iz onog despotizma prema samom sebi, to je na
primer dokazivao na taj nain kako je stvarao
vlastiti jezik i sebe tiranisao da postane pesnik:
o n je na kraju naao strogu formu uzvienosti
u koju je u t i s n u o svoj ivot i svoje seanje:
sigurno je pri tom bilo puno muke. Ja ne bih
poverovao ni u Platonov ivotopis koji je on sam
napisao: isto toliko malo kao Rusoovom ili Dante
ovom vita nuova.*
92.
P r o z a i p o e z i j a . Obratimo samo pa
nju na to da su veliki majstori proze skoro uvek
bili i pesnici, bilo javno ili takoe samo potajno
i za fijoku. I doista samo sa o b z i r o m na
p o e z i j u pie se dobra proza! Jer ona je nepre
kidan pristojan rat sa poezijom: sve njene drai
sastoje se u tome da se poezija stalno izbegava i
da joj se protivrei; svaki abstractum** eli da
se iznese kao nestanost protiv ove i kao rugaju-
im glasom; svaka suvoa i hladnoa treba ljup
ku boginju da dovede u neko ljupko oajanje;
esto ima pribliavanja, pomirenja trenutaka a za
tim iznenadnog odskakanja natrag i ismejavanja;
esto se povlai zavesa i puta unutra prejaka svet-
lost, dok upravo boginja uiva u svojim sumracima
i priguenim bojama; esto joj se uzima re sa usti-
ju i pevui prema nekoj melodiji, pri emu ona
fine ruke dri pred finim malim uima, i tako
postoji hiljadu zabava rata, uraunavajui poraze,
o emu ba nita ne znaju nepoetski, takozvani
prozni ljudi: Oni piu i govore takoe samo lou
prozu! R a t j e o t a c s v i h d o b r i h s t v a -
* Ital. novom ivotu. Prim. prev.
** Lat. apstraktan ili opti pojam, apstraktna pred
stava. Prim. prev.
112
ri,* rat je otac i dobre proze! Behu etvorica
veoma udnih i doista pesnikih ljudi u ovom veku
koji su doli do majstorstva proze, za koje ovaj
vek inae nije bio stvoren iz nedostatka u poeziji,
kao to je nagoveteno. Ne uzimajui u obzir Getea,
koga vek sa pravom uzima u obzir, koji ga je
izneo: tako smatram dostojnim da se nazivaju
majstorima proze samo akomo Leopardi, Pros-
pera Merime, Ralfa Valdo Emerson i Valter Se-
ved Lindera, autor Imaginary Converzations.**
93.
A l i z a t o p i e ? A: ja ne spadam me
u one koji m i s l e sa mokrim perom u ruci; a
jo manje meu one ikoji se uopte pred otvorenom
mastionicom preputaju svojim strastima, sedei
na svojoj stolici i ukoeno posmatrajui hartiju.
Ja se ljutim ili se stidim itavog pisanja; pisanje
je za mene nuda ak mi je odvratno da u pore-
enju s tim govorim. B: ali zato pie? A: da, moj
dragi, reeno u poverenju: jo nisam pronaao ne
ko drugo sredstvo da se o s l o b o d i m svojih
misli. B: a zato eli da ih se oslobodi? A: zato
elim? elim li? Ja moram. B: dosta! dosta!
94.
R a s t p o s l e s m r t i . One male smele re
i o moralnim stvarima to je Fontenel izbacio u
svojim Posmrtnim razgovorima behu u njegovo
vreme smatrane paradoksima i igrama jedne sum-
* Rat je otac svih stvari izreka je velikog grkog
filosofa Heraklita (544 480). ili 483. god. pre nae ere).
Prim. prev.
** Valter Seved Lender (17751864), autor Imaginar
nih razgovora, bio je engleski epski pesnik. Prim. prev.
8 Vesela nauka 113
njive dosetke; ak najvie sudije ukusa i duha
nisu nita vie videle u tome moda ni sam
Fontenel. A sada se deava neto neverovatno: ove
misli postaju istine! Nauka ih dokazuje! Igra pos
taje ozbiljnost! I mi itamo te dijaloge sa sasvim
drugim oseanjem nego to su ih itali Volter
i Helvecijus i nevoljno podiemo njihovog tvorca
u drugu i m n o g o v i u klasu rangiranja du
hova nego to su oni inili da li sa pravom? Da
li bez prava?
95.
a m f o r . To to je takav poznavalac ljudi
i gomile kao amfor upravo priskoio u pomo
gomili i nije ostao da stoji po strani u filosofskom
odricanju i odbrani, ne mogu sebi drugaije da
objasnim nego ovako: jedan instinkt bee u njemu
jai od njegove mudrosti i nikad nije bio zadovo
ljen, mrnja prema itavom plemstvu krvi: moda
stara samo objanjiva, mrnja njegove majke, to
je ljubavlju prema majci u njemu bila proglaena
svetom instinkt osvete od njegovih deakih go
dina to je ekao as da osveti majku. I sada su
ga njegov ivot i njegov genije, i ah! svakako naj
vie roditeljska krv u njegovim ilama zaveli na to
da se upravo ukljui i izjednai sa tim plemstvom
kroz mnoge i mnoge godine! Ali konano nije
vie podnosio vlastiti pogled (prozor) starog o-
veka pod starim reimom, on se poeo estoko
i strasno kajati i u t o j strasti obukao je ruho
svetine kao s v o j nain mantije od kostreti!
Njegova loa savest bee proputanje osvete. Pod
pretpostavkom da je amfor tada za stupanj ostao
vie filosof, revolucija ne bi dola do svoje tra
gine dosetke i do svoje najotrije bodlje: ona bi
se smatrala daleko glupljim dogaajem i ne bi
bila takvo zavoenje duhova. Ali amforova mr
nja i osveta vaspitale su celo pokolenje: i naj-
114
svetliji ljudi proli su kroz tu kolu. Ta pomisli
mo na to da je Mirabo na amfora gledao kao na
svoje vie i starije Ja od koga je oekivao i pod
nosio podsticaje, upozorenja i presude Mirabo
koji je kao ovek pripadao sasvim drugom rangu
veliine za razliku ak od prvih dravnikih veli
ina prolosti i sadanjice. udno je da je upr-
kos takvom prijatelju i zagovorniku ta imamo
Miraboova pisma amforuovaj najduhovitiji od
svih moralista ostao stran Francuzima, nimalo
drugaije nego Stendal, koji je moda od svih
Francuza o v o g veka imao najmisaonije oi i
ui. Da li stvari tako stoje da je poslednji u osno
vi imao suvie od jednog Nemca i Engleza da bi
Parianima mogao biti jo podnoljiv? dok je
amfor, ovek bogat dubinama i pozadinama due
mraan, paeniki, vatren bio mislilac koji je
smeh smatrao nunim lekom protiv ivota i koji
se skoro smatrao izgubljenim svakog dana kada
se nije smejao izgleda naprotiv vie kao Italijan
i bliski roak Dantea i Leopardija, nego Francuz!
Poznajemo poslednje amforove rei: Ah! mon
ami, rekao je Sijesu*, je m'en vais enfin de mon
de, ou il faut que le coeur se brise ou se bronze**.
To sigurno nisu rei umirueg Francuza.
96.
D v a g o v o r n i k a . Od ova oba govornika
jedan postie itavu mo rasuivanja svoje stvari
samo tada kada se prepusti strasti: tek ova mu crpe
dovoljno krvi i ara u mozak da prinudi da se
otkrije njegova visoka duhovnost. Drugi svakako
* Emanuel ozef grof Sijes (1748 1836) francuski
publicista i polititar. Prim. prev.
** Franc. Ah! moj prijatelju, konano odlazim sa ovog
sv^ta, gde srce treba ili da se razbije ili pretvori u bron-
zu. Prim. prev.
8*
115
tu i tamo pokuava isto: da pomou strasti puno-
zvuno, snano i uzbudljivo iznese svoju stvar, ali
obino sa slabim uspehom. On zatim veoma brzo
govori nejasno i zbunjeno, preteruje, isputa i iza
ziva nepoverenje prema moi rasuivanja svoje
stvari: on ak pri tem osea to nepoverenje, i iz
toga se objanjavaju iznenadni skokovi u naj
hladnije i najodbojnije tonove, to kod sluaoca
izazivaju sumnju da li je itava njegova strasnost
bila prava. Kod njega svaki put strast preplavljuje
duh; moda zato to je snaniji u odnosu na prvu.
Ali on je na vrhu svoje snage kada se suprotstav
lja nastupajuoj buri svoga oseaja i takorei joj
se ruga: tek tu njegov duh potpuno izlazi iz svog
skrovita, logian, podrugljiv, zaigran a ipak ua
san duh.
97.
O b r b l j i v o s t i p i s a c a . Postoji brblji
vost gneva esto kod Lutera, takoe kod open-
hauera. Brbljavost iz suvie velike zalihe pojmova
formula kao kod Kanta. Brbljivost iz uivanja u
stalno novim obrtima iste stvari: nalazimo je kod
Montenja. Brbljivost pakosnih priroda: ko ita spi
se toga vremena setie se pri tom dva pisca. Brb
ljivost je uivanje u lepim recima i jezikim obli
cima: ne retko u Geteovoj prozi. Brbljivost iz unu
tranjeg zadovoljstva u buci i pometnji oseaja:
na primer kod Karlajla.
98.
U s l a v u e k s p i r a . Najlepe to bih
u slavu ekspira, o v e k a, znao da kaem jeste
ovo: on je verovao u Bruta i nije bacio ni zrnce
praine nepoverenja na tu vrstu vrline! Njemu je
posvetio svoju najbolju tragediju ona jo uvek
116
nosi lano ime* njemu i najstrahovitijem pojmu
visokog morala. Nezavisnost due! to je ovde
vano! Ni jedna rtva ne moe biti suvie velika:
njoj se mora rtvovati ak i najdrai prijatelj, ma
koliko uz to bio najdivniji ovek, ukras sveta, ge
nije bez premca ako naime volimo slobodu kao
slobodu velikih dua, i kroz njega t o j slobodi
preti opasnost: tako je ekspir morao oseati!
Visina na koju postavlja Cezara jeste najfinije
potovanje koje je mogao iskazati Brutu: tek ta
ko podie njegov unutranji problem do ogromno-
sti i isto tako duhovnu snagu to je mogla rasei
taj v o r ! I da li je to stvarno bila politika
sloboda to je ovog pesnika nagonila da saosea
sa Brutom koja ga je uinila sukrivcem Bruta?
Ili je politika sloboda bila samo neka simbolika
za neto neizrecivo? Da li moda stojim pred nekim
nepoznatim tamnim dogaajem i pustolovinom
iz pesnikove vlastite due, o emu je mogao da
govori samo kroz znake? ta je sva Hamletova me-
lanholija prema melanholiji Bruta? I moda ek
spir zna i za ovu kao to je i onu poznavao, iz
iskustva! Moda je i on imao svoj mrani as i
svog zlog anela kao Brut! Ali ma ta je i
moglo postojati od takvih slinosti i tajnih veza:
pred itavim likom i vrlinom Bruta ekspir se
bacio na zemlju i oseao se nedostojan i dalek:
svedoanstvo o tome upisao je u svoju tragediju.
U 'njoj je on dva puta prikazao jednog pesnika
i dva puta nad njim izlio takvo nestrpljivo i pos-
lednje oseanje prezira da to zvui kao neki krik
kao krik samoprezira. Brut, sam Brut gubi strp
ljenje kada se pesnik pojavljuje, uobraeno, pa
tetino, nametljivo, tkao to su to obino pesnici,
kao neko bie, koje izgleda da prkosi od mogu
nosti veliine, takoe moralne veliine, pa ipak u
filosofiji ina i ivota samo retko postie prostu
* Nie misli na ekspirovu tragediju Julije Cezar.
Prim. prev.
117
 estitost. Ako on poznaje vreme, ja p o z n a j e m
n j e g o v e u d i dalje sa zveckanjem lakrdi-
jaa! uzvikuje Brut. Neka se to prevede natrag
u duu pesnika koji je to napisao.
99.
openhauerove p r i s t a l i c e . ta
vidimo kod dodira kulturnih naroda sa varvarima:
da nia kultura od vie redovno prima prvo njene po
roke, slabosti i razuzdanost, osea da to vri na nju
neki podraaj i konano posredstvom usvojenog
poroka i slabosti puta da na nju struji i neto od
vrednosne snage vie kulture: to moemo posmat-
rati i iz blizine i ne putujui varvarskim narodima,
naravno neto profinjeno i produhovljeno to se
tako lako ne moe lako uoiti. Ali ta obiavaju
o p e n h a u e r o v e pristalice u Nemakoj da
najpre prihvate od svog majstora? kao koji,
u poreenju sa njegovom nadmonom kulturom,
moraju sebi izgledati dovoljno varvarski da bi ta-
koe preko njega bili varvarski fascinirani i za
vedeni. Da li je to njegov jak smisao za injenice,
njegova dobra volja za jasnou i um, to je toliko
esto inila da izgleda engleski i tako malo nema-
ki? Ili snaga njegove intelektualne savesti to je
i z d r a v a l a doivotnu protivrenost izmeu bi
a i htenja i prinuavala ga na to da i sebi u svo
jim spisima stalno i skoro u svakoj taki protivre-
i? Ili njegovo istunstvo u stvarima crkve i hri-
anskog boga? jer tu je bio ist kao nijedan ne-
maki filosof do tada tako da je iveo i umro kao
volterijanac. Ili njegova besmrtna uenja o inte-
lektualnosti intuiciie (zora), o apriornosti kauzal
nog zakona, o oruu prirodi intelekta i o neslo
bodi volje? Ne sve to ne oarava i ne osea se kao
oaravajue: ali openhauerove mistike zbunje
nosti i isprike na onim mestima gde je mislilac
injenica dopustio da ga zavede i upropasti sujet-
118
ni nagon da bude odgoneta sveta, nedokazivo
uenje o j e d n o j v o l j i (svi uzroci su samo
prigodni uzroci pojave volje za to vreme, na tom
mestu, volja za ivot je u svakom biu, ak i naj
manjem, potpuno i nepodeljeno prisutna, tako
potpuno kao i u svemu to behu, jesu i bie ujed
no), p o r i c a n j e i n d i v i d u e (svi lavovi s u
u osnovi samo jedan lav, mnotvo individua je
privid, kao to je r a z v i t a k samo privid: on
Lamarkovu misao naziva genijalnom, apsurdnom
zabludom)/ zanesenost g e n i j e m (u estetskoj
intuiciji individua nije vie individua, nego ist
bezvoljni, bezbolan , bezvremenski subjekt sazna
nja; subjekt time to se potpuno rastvara u opa
anom predmetu postaje sam taj predmet), bes
mislenost o s a a l j e n j u i u njemu omoguenom
probijanju principii individuations (princip indi-
viduacije) kao izvora itavog moraliteta, urauna
vajui i takve tvrdnje kao Umiranje je u stvari
svrha postojanja, a priori se ne moe bez okoli-
enja porei da neko magino dejstvo ne bi takoe
trebalo da potekne od nekog ve upokojenog; takve
r a z u z d a n o s t i i poroci filosofa uvek se prvo pri
maju i postaju stvar vere: poroke i _razuzdanosti
uvek je naime najlake oponaati i ne treba im
nikakvo dugo uvebavanje. Ali govorimo o najve
em od ivih openhauerovaca, o Rihardu Vagneru.
O n je proao kao to su proli ve mnogi umetni-
ci; on je promaio u tumaenju likova koje je stvo
rio i pogreno je prosudio neizreenu filosofiju
vlastite umetnosti. Rihard Vagner je dopustio da
ga usred ivota dovede u zabludu Hegel; on je
isto uinio jo jednom kada je docnije iz svojih li
kova proitao openhauerovo uenje i voljom,
genijem i saaljenjem poeo samog sebe da for-
mulie. Uprkos tome bilo je i bie istina: nita ne
ide upravo toliko protiv openhauerovog duha kao u
stvari ono vagnerovsko kod Vagnerovih junaka:
mislim na nevinost najvee sebinosti, verovanje u
veliku strast kao u dobro po sebi, jednom reju
119
 na ono Zigfridovsko na licu njegovih junaka. Sve
to mirie pre na Spinozu nego na mene moda
bi openhauer rekao. Ma koliko da je Vagner
imao dobre razloge da se upravo posle drugih filo-
sofa osvrne na openhauera: oaranost kojoj je s
ozbirom na tog mislioca podlegao uinila ga je sle-
pim ne samo prema drugim filosofima nego ak i
prema nauci; on sve vie eli da itavu svoju umet-
nost da kao pandan i kao dopunu openhauerove
filosofije i sve izriitije se odrie vie astoljubi-
vosti da bude pandan i dopuna ljudskog saznanja
i nauke. I na to ga ne izaziva itav tajanstveni sjaj
te filosofije, koja bi izazvala i jednog Kaljiostra*:
ak i pojedini gestovi i afekti filosofa behu vazda
zavodnici! openhauerovsko je na primer Vagnerova
ljutnja zbog kvarenja nemakog jezika; i ako bi ovde
trebalo da odobravamo podraavanje, ne bi ipak
smelo ni da se preuti da sam Vagnerov stil podosta
pati od svih tih ireva i oteklina, iji je prizor open
hauera inio toliko besnim, i to s obzirom na vagne-
rijance koji nemaki piu, vagnerovtina poinje da
se pokazuje toliko opasnom kao to se pokazala sa
mo neka hegelovtina. openhauerovska je Vagnero
va mrnja na Jevreje, prema kojima ak u svom naj
veem inu ne moe da bude pravedan: ta Jevreji su
pronalazai hrianstva. openhauerovski je Vagne
rov pokuaj da hrianstvo shvati kao zameteno zrno
budizma i za Evropu, uz povremeno pribliavanje
katoliko-hrianskim formulama i oseajima, da
se pripremi neki budistiki vek. openhauerovska
je Vagnerova propoved u korist milosra u postu
panju sa ivotinjama? openhauerov prethodnik
ovde bee kao to je poznato Volter, koji ie mo
da takoe ve znao da kao njegovi naslednici,
svoju mrnju prema odreenim stvarima i ljudima
prikriva milosrem prema ivotinjama. Barem Vag-
* Grof Alesandro Kaljiostro (Cagliostro, 17431795)
italijanski pustolov, poznat po istoimenom romanu
Aleksandra Dime-oca. Prim. prev.
120 .M'
nerova mrnja prema nauci, to govori iz njegove
propovedi, svakako nije podstaknuta duhom milo
sra i dobrote a takoe ne, kao to se to samo
po sebi razume, d u h o m uopte. Na kraju 'se
malo nalazi od filosofije nekog umetnika, ukoliko
je ona samo dodatna filosofija i sama ne teti nje
govoj umetnosti. Ne moemo se dovoljno uvati od
toga da se ljutimo na nekog umetnika zbog nje
gove povremene, moda veoma nesrene i drske
maskarade; ne zaboravimo ipak da su dragi umet-
nici svi zajedno pomalo glumci i moraju to biti i
da bi bez glume teko due izdrali. Ostanimo
odani Vagneru u tome to je u njemu i s t i n i t o i
izvorno i osobito kroz to da mi njegovi uenici,
ostanemo verni sebi samim u tome to je u nama
istinito i izvorno. Ostavimo mu njegove intelektu
alne hirove i greve, ocenimo naprotiv pravino
kakve udne hrane i nude s m e da ima umetnost
kao to je njegova da bi mogla iveti i rasti! Nita
ne stoji do toga to kao mislilac tako esto nije u
pravu. Pravinost i strpljenje nisu nj e g o v a stvar.
Dosta je to njegov ivot sam pred samim sobom
ima prava i zadrava pravo: ovaj ivot koji sva
kom od nas dovikuje: Budi ovek i nemoj sle-
deti mene, nego sebe! Nego sebe! I n a ivot
treba pred nama samima da zadri pravo! I mi
treba slobodno i neustraivo, u nevinoj somoivo-
sti da rastemo i cvetamo iz samih sebe! I tako mi
zvue, posmatrajui takvog oveka, i danas jo kao
i nekad u uima ove reenice: da je strast bolja
od stoicizma i pretvaranja, da je estitost ak u
zlu bolja nego gubljenje samog sebe u tradicio
nalnom moralitetu, da slobodan ovek moe isto
tako biti dobar kao i zao, ali da je neslobodan o
vek sramota prirode i da ne uestvuje ni u kakvoj
nebeskoj ili zemaljskoj utehi; konano da s v a k o
k o e l i d a b u d e s l o b o d a n m o r a t o po
s t a t i k r o z s a m o g s e b e , i d a nikom sloboda
ne pada u krilo kao neki udesni poklon. (Richard
Wagner in Bayreuth, str. 94.)
121
 100.
Nauiti da iskazuje potovanje.
Ljudi se moraju nauiti da iskazuju potovanje
kao i da preziru. Svako ko ide novim putevima i
mnoge je vodio novim putevima, zauen otkriva
kako su ti mnogi nespretni i jadni u ispoljavanju
svoje zahvalnosti, ak kako se retko uopte takoe
samo m o e ispoljavati zahvalnost. To je kao da
joj uvek, kada samo eli da progovori, neto za
staje u grlu tako da samo hrae i u hrakanju opet
zanemi. Nain na koji mislilac osea dejstvo svo
jih misli i preoblikujui i potresajui skoro je ko
medija; kadkad izgleda kao da su se oni na koje
se delovalo u osnovi time osetili uvreeni i, kao
to se plae, svoju ugroenu samostalnost znali da
ispoljavaju samu u svakojakim nepristojnostima.
Potrebna su itava pokolenja da bi se pronala
takoe samo jedna utiva konvencija zahvalnosti:
i tek veoma kasno dolazi onaj as u kojem je ak
u zahvalnost ula neka vrsta duha i genijalnosti:
jer je obino tu i neko koji je primalac velike za
hvalnosti, ne samo za ono to je sam uinio do
bro, nego najee za ono to su postepeno nago
milali njegovi prethodnici kao neko blago onog
najvieg i najboljeg.
101.
V o l t e r . Svuda gde je postojao neki dvor
davao je zakon dobrog govora, a time i zakon
stila za sve pisce. Ali dvorski jezik je jezik dvo-
ranina k o j i n e m a s t r u k u i koji sebi ak u
razgovorima o naunim stvarima zabranjuje sve
komotne tehnike izraze, jer miriu na struku, i
zato je tehniki izraz i sve to odaje specijalistu u
zemljama dvorske kulture m r l j a s t i l a . Sada
kada su svi dvorovi postali karikature, inae i u
ovom trenutku, mi smo iznenaeni to nalazimo da
122
je ak Volter po toj taki neizrecivo krhak i muan
(na primer u svom sudu o takvim stilistima kao
to su Fontenel i Monteskije) mi smo upravo
svi emancipovani od dvorskog ukusa dok je Volter
bio njegov d o v r i t e l j !
102.
R e za f i l o l o g e . Da ima knjiga, tako
vrednih i kraljevskih, da se dobro koriste itava
pokolenja naunika, ako se zahvaljujui njihovom
trudu te knjige postaju iste i razumljive da se
stalno uvruje to verovanje tu je filologija. Ona
pretpostavlja da ima onih retkih ljudi (ako se od
mah ne vide) koji vredne knjige doista znaju da
koriste oni e svakako biti ti koji sami prave
ili bi mogli praviti takve knjige. Htedoh rei da
filologija pretpostavlja neko otmeno verovanje da
se u korist nekoliko pojedinaca, koji e uvek do
laziti i nisu tu, treba unapred obaviti veoma mno
go munog, ak neistog rada: sve je to rad in
usum delphinorum.*
103.
O n e m a k o j m u z i c i . Nemaka muzi-
'ka je sada ve zato, vie nego svaka druga, evrop
ska muzika, jer je samo u njoj dola do izraza
promena koju je Evropa doivela revolucijom:
samo nemaki muziari razumeju se u izraz po
krenutih narodnih masa, u onu ogromnu vetaku
buku to ak ne treba da bude veoma glasna, dok
na primer italijanska opera poznaje samo horove
posluge ili vojnika, ali ne narod. Uz to dolazi
da iz itave nemake muzike treba sluati duboku
graansku ljubomoru na noblesse, naime na esprit
* Lat. na prestolonaslednikov nain, tj. obraeno za
mlai uzrast. Prim. prev.
123
 i elegance,* kao izraz dvorskog, vitekog, starog, u
sebe sigurnog drutva. To nije muzika kao muzika
Geteovog pevaa pred kapijom, koja nailazi na do-
padanje i u dvorani i to kod kralja; tu ne stoji:
Vitezi su hrabro gledali unutra i u krilo lepotice.
Vie se ni gracija ne pojavljuje u nemakoj mu
zici bez nastupa grie savesti; tek kod ljupkosti,
zemaljske sestre Gracije,** Nemac poinje da se
osea potpuno moralnim i odatle sve vie gore
do svoje zanesene, uene, esto zajedljive uzvie-
nosti, betovenske uzvienosti. Ako elimo da mi
slimo o oveku za o v u muziku, pomislimo ba na
Betovena, kako se pojavljuje pored Getea, recimo
kod onog susreta u Teplicu: kao poluvarvarstvo
pored kulture, kao narod pored plemstva, kao do
broudan ovek pored dobrog i jo vie nego do
brog oveka, kao fantasta pored umetnika, kao
onaj koji osea potrebu da bude teen pored tee-
nog, kao onaj koji preteruje i u koga se sumnja da
je pored pravinog, hirovit ovek i samomuitelj,
luaki oduevljeni, duevni nesrenik, verno
neizmerni, drznik i nespretni ovek i sve u sve
mu da je neukroen ovek: tako ga je oseao i
oznaio sam Gete, izuzetan Nemac Gete, za koga
jo nije naena njemu dorasla muzika! N a kraja
prosudimo jo da li ono preziranje melodije i za-
krljavanje smisla za melodiju kod Nemaca to se
sve vie iri ne treba shvatiti kao demokratsku ne
pristojnost i posledicu revolucije. Melodija naime
toliko otvoreno uiva u zakonitosti i osea takvu
odvratnost prema svemu postajuem, neoblikova-
nom, proizvoljnom tako da za ovu zvui kao neki
zvuk iz s t a r o g poretka evropskih stvari i kao
neko zavoenje i vraanje na isti.
* Franc. plemstvo, duh, elegancija. Prim. prev.
** Gracije su latinske boginje ljupkosti. Na nemakom
se kae Anmut ili Grazie. Prim. prev.
124
104.
O z v u k u n e m a k o g j e z i k a . Znamo
odakle potie nemaki, koji je ve nekoliko vekova
opti knjievni nemaki. Nemci sa svojim straho
potovanjem pred svim to je dolo sa d v o r a ,
savesno su uzeli uzorak kancelarije u svemu to
je trebalo da n a p i u , dakle osobito u svojim pi
smima, poveljama, testamentima i tako dalje. Pi
sati kancelarijski to je bilo pisati shodno dvoru i
vladi to je bilo neto otmeno, to se suprotstav
ljalo nemakom iz grada u kome su upravo iveli.
Postepeno se izvlaio zakljuak i govorilo se isto
tako kao to se pisalo tako su ljudi postajali
jo otmeniji u oblicima rei, u izboru re i obrti
ma i na kraju i u zvuku: kada su govorili afektirali
su neki dvorski zvuk i afektacija je konano po
stala priroda. Moda se neto sasvim slino nije
nigde dogodilo: nadmo pisanog stila nad govorom
i citiranje i epurenje itavog naroda kao temelj
zajednikog ne vie dijalekatskog jezika. Ja veru-
jem da je bio veoma seljaki i prost: on se u.po-
slednjim vekovima neto oplemenio uglavnom time
to su ljudi bili prinueni da oponaaju toliko
mnogo francuskih, italijanskih i panskih zvukova i
to ba od strane nemakog (i austrijskog) plem
stva, koje se uopte nije moglo zadovoljiti mater-
njim jezikom. Ali Montenju ili ak Rasinu morao
je zvuati uprkos tom uvebavanju nemaki ne
podnoljivo prosto: i ak sada zvui, u ustima put
nika, usred italijanskog puka, jo uvek veoma si
rovo, umski, promuklo, kao da potie iz zadim
ljenih soba i negostoljubivih predela. Dakle ja
primeujem da se sada opet meu nekadanjim
oboavaocima kancelarija iri slina tenja za ot-
menou zvuka, i da Nemci poinju da se povode
za nekom sasvim udnom arolijom zvuka, to
bi trajno moglo da postane stvarna opasnost po
nemaki jezik odvratniji zvuci se uzalud trae u
Evropi. Neto podrugljivo, hladno, ravnoduno, ne-
125
 marno u glasu: to sada Nemcima zvui otmeno i
ujem dobru volju za tu otmenost u glasovima
mladih inovnika, nastavnika, ena trgovaca; ak
mlade devojke ve oponaaju taj oficirski nemaki.
Jer oficir, i to pruski, pronalaza je takvih zvu
kova: taj isti oficir, koji kao vojnik i strunjak
poseduje onaj zadivljujui takt skromnosti, po ko
me bi svi Nemci zajedno trebalo da se ue (ura
unavajui nemake profesore i muziare)! Ali im
on govori i kree se, on je najneskromnija i naj-
neukusnija linost u staroj Evropi nesvestan
samog sebe, bez ikakve sumnje! I nesumnjivo ne
svestan dobrim Nemcima, koji se u njemu dive
kao oveku prvog i najotmenijeg drutva i rado
doputaju da im on daje ton. A on to i ini!
I najpre njegov ton podraavaju i ogrubljuju na
rednici i podoficiri. Obratimo panju na komandova-
nje, kojima se rie oko nemakih gradova, sada
kada se pred svim kapijama izvodi egzercir: kakva
drskost, kakvo besno oseanje autoriteta, kakva
podrugljiva hladnoa zvui iz te rike! Da li bi Nem
ci stvarno trebalo da budu muziki narod? Si
gurno je da se Nemci sada u zvuku svog jezika
militarizuju: verovatno je da e oni, uvebani voj
niki da govore, konano vojniki i pisati. Jer na
vika na odreene zvuke ulazi duboko u karakter:
uskoro imamo reci i obrte, a konano i misli, to
upravo odgovaraju tom zvuku! Moda se ve sada
pie oficirski; moda suvie malo itam od onog
to se sada pie u Nemakoj. Ali jednu stvar znam
utoliko sigurnije: javne nemake izjave, to pro
diru i u inostranstvo, nisu inspirisane nemakom
muzikom, nego upravo onim novim zvukom neu
kusne drskosti. Skoro u svakom govoru prvog ne-
makog dravnika, i ak tada kada se uje kroz
njegov carski megafon, akcent je koji ui nekog
stranca sa odvratnou odbacuju: ali ga Nemci
podnose oni podnose sami sebe.
126
105.
N e m c i k a o u m e t n i c i . Kada Nemca
stvarno spopadne strast (i ne samo, kao obino,
dobra volja za strast), onda se ponaa u istoj kako
upravo mora i ne misli vie na svoje ponaanje.
Ali istina je da se onda ponaa veoma nespretno i
runo i kao bez takta i melodije, tako da pri tom
gledaoci oseaju muku ili su dirnuti i ne vie:
s e m da se uzdigne u uzvieno i ushieno, za ije
mnoge pasije su sposobni. Tada ak i Nemac po
staje 1 e p ! Nasluivanje o tome na k o j o j v i s i-
n i lepota izliva svoju ar ak na Nemce, tera ne
make urnetnike u visinu i u preteranu visinu i u
raspusnost strasti: dakle stvarno duboka elja da
se izae iz runoe i nespretnosti, barem da se po
gleda napolje ka jednom boljem, lakem, juni
jem, sunanijem svetu. I tako su njeni grevi esto
samo znaci za to da bi eleli da i g r a j u : ovi jad
ni medvedi u kojima nimfe i umski bogovi teraju
svoje i katkad jo via boanstva!
106.
M u z i k a k a o z a g o v o r n i c a . udim z a
majstorom muzike, ree jedan novotar svom ue
niku, da naui moje misli i da ih ubudue govori
na svom jeziku: tako u bolje prodreti do uiju i
srca ljudi. Tonovima se ljudi mogu zavesti na sva
ku zabludu i na svaku istinu: ko moe o p o v r g
n u t i neki ton? Da li bi dakle hteo da te
smatraju neopovrgljivim? upita njegov uenik.
Novotar odgovori: Hteo bih da klica postane drvo.
Da bi neko uenje postalo drvo mora se u njega
dosta vremena verovati: da bi se u njega verovalo
mora se smatrati neopovrgljivim. Drvetu su pot
rebne bure, sumnja, crvi i zlo da otkrije prirodu i
snagu svoje klice; neka se slomije ako nije dovo
ljno snano! Ali klica se uvek samo unitava, a ne
127
opovrgava! Kada je to rekao, njegov uenik po pred nama samima potrebna nam je svaka obesna,
vika silovito: Ali ja verujem u tvoju stvar i sma lebdea, pleua, detinjasta i blaena umetnost da
tram je tako jakom da u sve rei sve to mi jo n e izgubimo onu s l o b o d u n a d s t v a r i m a
protiv nje lei na srcu. Novotar se nasmeja u koju od nas zahteva na ideal. Bilo bi n a z a d o
sebi i pripreti mu prstom. Ta vrsta uenitva, v a n j e za nas da upravo sa naom razdraljivom
ree tada, najbolja je, ali je opasna i ne podnosi valjanou dospemo potpuno u moral i da radi
je svaka vrsta uenja. prestrogih zahteva, koje mi u tome sebi postavlja
mo, ak i sami postanemo vrlim udovitima i stra
ilima. Mi treba da s m o u s t a n j u da stojimo i
107. n a d moralom: i ne samo da stojimo sa plalji
vom ukoenou takvog koji se svakog trenutka
Naa p o s l e d n j a z a h v a l n o s t umet- plai da e iskliznuti i pasti, nego i da nad njim
n o s t i. Da nismo odobravali umetnosti i izmislili lebdimo i igramo! Kako bismo se za to mogli li
tu vrstu kulta neistinitog: ne bismo uopte mogli iti umetnosti, kao budale? I sve dok se jo ne
izdrati uvid u optu neistinu i laljivost, to nam kako pred samim sobom s t i d i t e , ne pripadate
sada daje nauka uvid u ludilo i zabludu kao us- jo nama!
lov saznajueg i oseajueg postojanja. V a l j a
n o s t bi imala kao posledicu gaenje i samoubi-
stvo. Ali sada naa valjanost ima suprotnu mo,
to nam pomae da izbegnemo takve posledice:
umetnost kao d o b r u volju za privid. Mi ne bra
nimo uvek naim oima da zaokrugle, da do kraja
ispevaju: i tada nije vie veno nesavrenstvo, to
nosimo preko reke bivanja. Tada mislimo da nosi
mo neku b o g i nj u i ponosni smo i detinjasti u
toj uslunosti. Kao estetski fenomen nae posto
janje je jo uvek p o d n o l j i v o , i kroz umetnost
su nam oi i ruke i, pre svega, ista savest dati
za to da m o e m o iz nas samih stvoriti takav
fenomen. Moramo se privremeno od nas odmarati
time to emo na nas i dole gledamo i, iz neke
umetnike udaljenosti, smejemo se sebi samima
ili plaemo nad n a m a ; mi moramo isto tako ot
kriti j u n a k a k a o i b u d a 1 u, koji se nalazi u na
oj strasti saznanja, mi se moram osloboditi nae
budalatine i postati suvie veseli da bismo se mo
gli dalje radovati naoj mudrosti! I ba zato to
smo u krajnjoj liniji teki i ozbiljni ljudi i vie
tegovi nego ljudi, nita nam ne ini tako dobro
kao k a p a d v o r s k e b u d a l e : potrebna nam j e

128 9 Vesela nauka

TREA KNJIGA
 108.

N o v e b o r b e . Poto je Buda umro jo

vekovima su pokazivali njegovu senku u jednoj
peini ogromnu jezivu senku. Bog je mrtav: ali
tako kakva je priroda ljudi, moda e jo mileniju-
mima postojati peine u kojima e se pokazivati
njegova senka. A mi mi moramo pobediti jo
i njegovu senku!

109.

u v a j m o s e ! uvajmo se da mislimo da
je svet ivo bie. Kuda bi trebalo da se iri?
ime bi.trebalo da se hrani? Kako bi moglo da
raste i da se razmnoava? Mi otprilike znamo ta
je ono organsko: i da li bi mi. trebalo da ono ne
izrecivo izvedeno, pozno, retkoj sluajno, to opa
amo samo na zemaljskoj kori da pretumaimo u-
sutinsko, opte i veno kao to ine oni koji uni
verzum nazivaju organizmom? To mi se gadi. u
vajmo se ve od toga da verujemo da je taj uni
verzum neka maina; on sigurno nije konstruisan
za neki cilj, mi mu reju maina ukazujemo su
vie visoku ast. uvajmo se da neto tako bezob
lino kao ciklina kretanja naih susednih zvezda
pretpostavljamo uopte i svuda; ve pogled na Mle-
ni put ini da se javljaju sumnje da li tamo nema
mnogo sirovijih i protivrenijih kretanja, isto tako

133
 zvezda sa venim pravolinijskim padajuim puta
njama (Falbahnen) tome slino. Astralni poredak,
u kome ivimo, jeste izuzetak; taj poredak i prili
na trajnost, to je on uslovio, omoguio je opet
izuzetak izuzetka: obrazovanje onog organskog.
Ukupni karakter sveta naprotiv i veno jeste haos,
ne u smislu nedostajue nunosti, nego nedostaju
eg poretka, ralanjenosti, forme, lepote i mudro- .' ,
sti, i kako se nazivaju sve nae estetske ovenosti.
Sudei sa stanovita naeg razuma, nesreni potezi
su daleko vie pravilo, izuzeci nisu tajni cilj i itav
mehanizam to svira ponavlja veno njegov napev
to se nikada ne srne nazvati melodijom i na
kraju je re nesreni potez ve neko ooveenje, tomstvo sa veom sreom. Takvi pogreni principi
to u sebi ukljuuje prekor. Ali kako bismo smeli
da kudimo ili hvalimo univerzum? uvajmo se da
ga ogovaramo zbog bezdunosti i nerazumnosti ili
njihovih suprotnosti: on nije niti savren, niti je
lep, niti je plemenit i ne eli od svega toga nita
da bude, on uopte ne tei da oponaa oveka! Nje
ga uopte ne pogaa nijedan od naih estetskih i
moralnih sudova! On takoe nema nagon za samo
odranjem i uopte nikakve nagone; on takoe
ne zna ni za kakve zakone. uvajmo se da kaemo
da u prirodi ima zakona. Postoje samo nunosti:
tu nema nikog ko zapoveda, nikog ko slua, nikog
ko prelazi iz jednog u drugo. Ako znate da nema
nikakvih svrha, onda i znate da nema ni nikakvog
sluaja, jer samo pored nekog sveta svrha re slu
aj ima neki smisao. uvajmo se da kaemo da
je smrt suprotstavljena ivotu. Ono to ivi samo
je neka vrsta mrtvog, i veoma retka vrsta. u
vajmo se da mislimo da svet stvara uvek neto
novo. Ne postoje nikakve veno trajne supstancije;
materija je upravo isto takva zabluda kao i bog
Eleaana.* Ali kada emo biti na kraju sa naom
opreznou i zatitom? Kada nas sve te boje sen-
* Eleati grka filosof. kola koja je uila nepo-
kretnost bia. Prim. prev.
134
ke nee vie zamraivati? Kada emo imati' pri
rodu potpuno lienu boga? Kada emo smeti za
poeti da nas ljude n a t u r a l i z u j e m o istom
novo pronaenom izbavljenom prirodom?
110.
P o r e kl o s a z n a n j a . Intelekt je kroz og
romna vremenska razdoblja proizvodio samo za
blude; neke od njih pokazale su se kao korisne i
kao one to odravaju vrstu: onaj ko bi na njih
naleteo ili ih nasled'io borio se za sebe i svoje po
vere, to su se stalno nasleivali i konano skoro
postali sastojina vrste i jezgra, na primer su ovi:
da postoje trajne stvari, da postoje jednake
stvari, da postoje materije, tela, da je neka
stvar ono kao kakva se pojavljuje, da je naa
volja slobodna, da je ono to je za mene do
bro dobro i samo po sebi. Tek veoma kasno po
javili su se negatori i sumnjala to se tie takvih
principa tek veoma kasno pojavila_se istina kao
najslabija forma saznanja. inilo se da se sa njom
ne moe iveti, na organizam bio je orijentisan
na njenu suprotnost; sve njegove vie funkcije, ul
ni opaaj i i svaka vrsta oseanja uopte radili su
sa onim iz davnina asimilovanim osnovnim zablu
dama. Jo vie: oni stavovi postali su u okviru sa
znanja norme prema kojima se merilo istinito i
neistinito sve do najudaljenijih podruja iste
logike. Dakle: s n a g a saznanja ne nalazi se u ste-
penu istine, nego u njenoj starosti, njenoj asimi-
lovanosti, njenom karakteru kao ivotnog uslova.
Tamo gde ivot i saznanje dolaze u protivrenost
nikada se ozbiljno nije vodila borba; tamo su po
ricanje i sumnju smatrali ludou. Oni izuzetni
mislioci, kao Eleaani, kojli su uprkos tome posta
vili i odravali suprotnosti prirodnih zabluda, ve-
rovali su u to da je mogue i da se i v i tom su-
135
 protnou: oni su pronali mudraca kao oveka
nepromenljivosti, bezlinosti, univerzalnosti intui
cije, kao jedno i sve u jednom, sa jednom vlasti-
tom moi za ono obrnuto saznanje. Oni su verovali
da je njihovo saznanje ujedno princip i v o t a .
Ali da bi sve to mogli tvrditi morali su se v a r a t i
u vlastito stanje, morali su izmisliti bezlinost i
trajanje bez promene, ne shvatiti sutinu onog
koji saznaje, poricali silu nagona u saznanju ruop-
te shvatiti um kao potpuno slobodnu aktivnost
to proistie iz same sebe. Oni su zatvarali oi na
to da su i u vaeem protivreenju ili u elji za
mirom ili jedinom posedu ili vladanju doli do
svojih stavova. Finije razvijanje estitosti i skepse
uinilo je konano i te ljude nemoguim, takoe
njihovo ivljenje i prosuivanje pokazalo se ovis
nim od prastarih nagona i glavnih zabluda bia to
sve osea. Ona finija estitost i skepsa nicale su
svuda tamo gde je izgledalo da se dva suprotstav
ljena stava m o g u p r i m e n i t i na ivot; jer su
se oba slagala sa osnovnim zabludama, gde se da
kle moe sporiti o viem ili niem stupnju k o r i
s t i za ivot, ali barem ne i tetnim, kao ispolja-
vanja intelektualnog nagona za igrom, i nevini i
sreni kao svaka igra. Postepeno se ljudski mozak
punio takvim sudovima i ubeenjima, tako je u
tom klupku dolo do vrenja, borbe i elje za bor
bom. Ne samo korisnost i uivanje, nego i svaka
vrsta nagona uestvovala je u borbi za te istine;
intelektualna borba postala je zanimanje, dra, po
ziv, dunost i dostojanstvo: saznanje i tenja za is
tinitim uklopili su se konano kao potreba u dru
ge potrebe. Od tada m o nije bilo samo verovanje
i ubeenje, nego i ispitivanje, poricanje, nepove-
renja i protivrenost, svi loi instinkti behu pod
reeni saznanju i stavljeni u njegovu slubu i do
bili su sjaj dozvoljenog, potovanog, korisnog i na
kraju oi i nevinost d o b r o g . Saznanje je dakle
postalo delom samog ivota i kao ivot mo to
136
stalno sve vie raste: dok se na kraju nisu suda
rila saznanja i one prestare osnovne zablude,,i je
dno i drugo kao ivot, i jedno i drugo kao mo, i
jedno i drugo u istom oveku. Mislilac: to je sada
bie u nagonu za istinom i one zablude to odra
vaju ivot vode svoju prvu borbu, poto se i nagon
za istinom d o k a z a o kao mo to odrava ivot.
U odnosu na vanost te borbe sve je drugo sveje
dno: tu je postavljeno poslednje pitanje o uslovu
ivota, i ovde se ini prvi pokuaj da se eksperi
mentom odgovori na to pitanje. U kojoj rneri isti
na podnosi asimilaciju? to je pitanje, to je eks
periment.
111.
P o r e k l o l o g i n o g . Odakle j e logika
nastala u ljudskoj glavi? Svakako iz nelogike, i
je je podruje prvobitno moralo biti ogromnim.
Ali propao je bezbroj mnogih bia koja su zakljui
vala drukije nego to mi danas zakljuujemo: mog
lo bi jo uvek biti istinitije! Onaj ko ne bi na pri-
mer znao dosta esto da pronae isto u odnosu
na hranu ili u odnosu na njemuneprijateljske
zveri, onaj dakle koji je suvie polako supsimi-
<rao, bio preoprezan u supsumciji, imao je samo
manju verovatnost daljeg ivota od onoga koji je
kod svega slinog odmah savetovao jednakost. Ali
pretena tenja da se slino obrauje kao jednako,
nelogina tenja jer nema nieg jednakog po
sebi prva je stvorila itav temelj logike. Isto
tako da bi nastao pojam supstancije, moralo je
za logiku biti neophodno da li mu odmah u naj
stroem smislu rei ne odgovara nita stvarno
da se dugo ne vidi ono promenljivo kod stvari, da
se ne osea; bia koja nisu videla tano imala su.
prednost pred onima koja su videla sve "u toku".
Po sebi i za sebe je ve svaki visoki stupanj oprez
nosti u zakljuivanju, svaka skeptina tenja ve-
137
 lika opasnost po ivot. Ne bi se odrala nikakva
iva bia da izuzetno snano nije bila odnegovana
suprotna tenja da se radije potvruje, nego da se
iznosi sud, radije da se luta i peva, radije da se
slae nego da se negira, radije da se sudi nego da
se bude pravedan. Tok logikih misli i zaklju
aka u naem sadanjem mozgu odgovara procesu
i borbi nagona to su pojedinano po sebi svi veo
ma nelogini i nepravedni; mi obino saznajemo
samo za rezultat borbe: tako brzo i skriveno odig
rava se sada u nama taj prastari mehanizam.
112.
U z r o k i p o s 1 e d i c a. Mi to nazivamo'
objanjenjem ali ono to nas odlikuje od sta
rijih stupnjeva saznanja i nauke jeste opis. Mi
opisujemo bolje mi objanjavamo isto tako ma
lo kao i svi raniji. Mi smo otkrili mnogostruki
sled tamo gde su naivni ovek i ispitiva starijih
kultura videli samo dve stvari, uzrok i posle-
dicu, kako se govorilo; mi smo usavrili sliku
bivanja, ali se nismo izdigli iznad slike ni izali
iza slike. Niz uzroka stoji mnogo potpunije u
svakom sluaju pred nama, mi zakljuujemo: to
i to je moralo prvo prethoditi da bi ono sledilo
ali time nismo nita s h v a t i l i . Kvalitet, na pri-
mer kod svakog hemijskog bivanja pojavljuje se
docnije i ranije poput nekog uda, isto tako
svako dalje kretanje. Niko nije objasnio udar
(zamah). A kako bismo i mogli objasniti. Mi ope-
riemo silesijom stvari to ne postoje, linijama,
povrinama, telima, atomima, deljivim vremenima,
deljivim prostorima kako bi moglo i da postoji
objanjenje kada prvo sve inimo s l i k o m , na
om slikom! Dovoljno je da nauku posmatramo
kao po mogustvu to vernije asimilovanje oveka
(Anmenschlichung) stvari! Mi se uimo da stalno
138
tanije opisujemo sebe same, opisujui stvari i
njihov sled. Uzrok i posledica: takva dvostrukost
verovatno nikada nije postojala pred nama se u
stvari nalazi continuum od koga izolujemo neko
liko delova; isto tako kao to i kretanje opaamo
uvek samo kao izolovane take, dakle u stvari ne
vidimo, nego zakljuujemo. Iznenadnost kojom se
istiu mnoge posledice dovodi nas u zabludu; ali
to je samo iznenadnost za nas. Postoji beskrajno
mnotvo zbivanja u toj sekundi iznenadnosti, koje
nam izmie. Intelekt koji vidi uzrok i posledicu
kao continuum, ne na na nain kao proizvoljnu
podeljenost i raskomadanost, koji bi video tok
zbivanja odbacio bi pojam uzroka i posledice i
negirao svaku uslovljenost.
113.
O u e n j u o o t r o v i m a . Potrebno je
suvie mnogo stvari da bi se dolo do naunog
miljenja: i sve te nune sile morale su se poje
dinano pronalaziti, uvebavati i negovati! Ali u
njihovoj upojedinjenosti veoma esto su imali sa
svim drugo dejstvo nego sada kada se unutar nau
nog miljenja meusobno ograniavaju i dre u
disciplini: one su delovale kao otrovi, na primer
nagon u koga se posumljalo, nagon koji je negirao,
nagon koji je oekivao, nagon koji je prikupljao,
nagon koji je rastvarao, Mnoge hekatombe ljudi
prinoene su na rtvu pre nego to su ovi nagoni
nauili da poimaju svoju uporednost i da se meu
sobom oseaju kao funkcije neke organizujue
sile u jednom oveku! I kako smo jo daleko od
toga da za nauno miljenje naemo takoe umet-
nike snage i praktinu ivotnu mudrost, da se ob
razuje neki vii organski sistem u odnosu na koji
naunik, lekar, umetnik i zakonodavac, kao to ih
danas poznajemo, moraju izgledati kao oskudne
starine!
139
 114
O b i m mo r a 1 n o g. Mi konstruiemo novu
sliku koju vidimo pomou svih starih iskustava
koja smo imali, v e p r e m a s t e p e n u nae
valjanosti i pravinosti. Postoje samo moralni do
ivljaji ak i u podruju ulnog opaanja.
115.
e t i r i z a b l u d e . ovek se obrazovao
kroz svoje zablude: on je samom sebi izgledao uvek
samo nesavren, drugo on je sebi pripisao izmi
ljene osobine, tree oseao se da je pogreno ran
giran u odnosu na ivotinju i prirodu, etvrto pro
nalazio je uvek nove tablice dobara i smatrao ih
kroz izvesno vreme venim i bezuslovnim, tako
da su se as ovaj, as onaj ljudski nagon i ljudsko
stanje nalazili na prvom mestu i kao posledica tog
vrednovanja bivali oplemenjeni. Ako apstrahuje-
mo delovanje ovih etiri zabluda, onda smo apstra-
hovali u humanost, ovenost i ljudsko dosto
janstvo.
116.
o p o r s k i n a g o n . Tamo gde nalazimo
moral, tamo nalazimo i ocenjivanje i rangiranje
ljudskih nagona i postupaka. Ova ocenjivanja i
rangiranja vazda su izraz potrebe neke zajednice
i opora. Ono to mu prvo koristi i drugo i tre
e to je takoe vrhovno merilo za vrednost svih
pojedinaca. Moralom se pojedinac upuuje da bu
de funkcija opora i da samo kao funkcija pripi-
e sebi vrednost. Poto su se uslovi odravanja za-
jednice veoma razlikovale jedna od druge, tako
140
postoje i razliiti morali; i s obzirom na predsto
jea sutinska prestrukturiranja opora i zajedni
ca, drava i drutava moemo porei da e biti
jo veoma mnogo devijantnih morala. Moralitet
je oporski nagon u pojedinanom.
117.
Coporska gria s a v e s t i . U naj
duim i najudaljenijim vremenima oveanstva po
stojala je sasvim druga gria savesti nego danas.
Danas se oseamo odgovornim za ono to hoemo
i inimo i to ima u samome sebi svoj ponos: svi
nai pravni uitelji polaze od tog samooseanja i
oseanja zadovoljstva pojedinca, kao da je ovde
od vajkada nastao izvor prava. Ali kroz najdue
vreme oveanstva nije bilo nieg uasnijeg nego
se oseati usamljenim. Biti sam, pojedinano obe
ati, niti sluati niti vladati, predstavljati neku
individuu to tada nije bilo nikakvo zadovolj
stvo, nego kazna; ovek je bio osuen da bude
individua. Sloboda misli smatrala se samom ne-
lagodnou. Dok mi zakon i uklapanje oseamo
kao prisilu i gubitak, egoizam se odvajkada oseao
kao neka muna stvar, kao neka stvarna nevolja.
Biti samim sobom, ceniti sebe prema vlastitom
merilu i vanosti to se tada protivilo ukusu.
Sklonost za to ljudi su oseali kao ludilo, jer sa
usamljenou bili su povezani svaka beda i svaki
strah. Tada je slobodna volja imala zlu savest
u svom najbliem susedstvu: i to se neslobodnije
postupalo, to je vie iz postupka govorio opor
ski nagon, a ne lina svest, utoliko je ovek samoga
sebe smatrao moralnijim. Sva teta koju je prii-
njavao opor, bilo da je pojedinac to hteo ili nije
hteo, izazivala je kod pojedinca griu savesti
a uz to njegovom susedu, pa ak i itavom oporu!
U tome smo svi veinom drugaije nauili.
141

118.
S k l o n o s t . Da li je vrlina kada se neka
elija preobraava u funkciju neke snanije elije?
Ona to mora. Ili je zlo ako se ona jaa drugu asi-
miluje. Ona to isto tako mora, tako je za nju nu
no, jer ona tei prebogatoj naknadi i eli da se
regenerie. Prema tome u sklonosti treba razliko
vati: nagon za prisvajanjem i podreivanjem, ve
prema tome da li jai ili slabiji osea sklonost.
Srea i udnja se nalaze zajedno kod jaega koji
hoe neto da preoblikuje u svoju funkciju: srea
i hteti biti eljan kod slabijeg, koji bi hteo da bu
de funkcija. Saaljenje je sutinski ono prvo, pri
jatan oseaj nagona za prisvajanjem, prilikom pri
zora slabijeg: pri emu jo treba sumnjati da su
jak i slab relativni pojmovi.
, 119.
N i k a k a v a l t r u i z a m ! Vidim kod mno
gih ljudi kako suvina snaga i zadovoljstvo hoe
da postanu funkcija; oni se guraju tamo i imaju
najfiniji njuh za sva ona mesta gde o n i upravo
mogu biti funkcija. Tamo spadaju one ene koje
se preobraavaju u funkciju mukarca, koje su
pored njega upravo slabo razvijene i tako postaju
njegov buelar ili njegova politika ili njegova dru-
evnost. Takva bia najbolje odravaju sama sebe
kada se uklope u neki strani organizam; ako im to
ne polazi za rukom, ona postaju Ijutita, razdraena
i deru same sebe.
120.
D u e v n o z d r a v l j e . Omiljena medi
cinska moralna formula (iji je autor Ardston sa
142
Hija): Vrlina je duevno zdravljemorala bi
se barem, da bi bila upotrebljiva, izmeniti u slede-
e: Tvoja vrlina je tvoje duevno zdravlje. Jer
zdravlje po sebi ne postoji i bedno su propali svi
pokuaji da se neka stvar tako definie. Stoji do
tvog cilja tvog horizonta, tvojih snaga, tvojih na
gona, tvojih zabluda i osobito do tvojih ideala i
fantazma tvoje due da se odredi t a za samo
tvoje t e l o treba da znai zdravlje. Tako postoji
bezbroj telesnih zdravlja; i to vie pojedincu i
neuporedivom ponovo dozvoljavamo da podigne svo
ju glavu, to se vie oduavamo od dogme o jed
nakosti ljudi, utoliko vie mora nestajati i pojam
nekog normalnog zdravlja, pored normalne dijete
normalnog toka bolesti naih medicinara. I tek
tada bi bilo vreme u kome e se smeti razmiljati
o zdravlju i bolesti d u e i da se specifina vr
lina svakog smesti u njegovo zdravlje: koje bi
naravno kod jednog izgledalo tako kao suprotnost
zdravlja kod drugog. Konano ostalo bi otvorenim
jo veliko pitanje da li bismo se mogli l i i t i
obolenja, ak za razvijanje nae vrline, i da li na
oj ei za saznanjem i samosaznanjem nije isto
tako potrebna bolesna kao i zdrava dua: ukratko,
da li jedina volja za zdravljem nije neka predra
suda, neki kukaviluk i moda deo najfinijeg var-
varstva i zaostalosti.
121.
i v o t n i j e a r g u m e n t . Mi smo sebi
udesili neki svet u kome moemo iveti pretpos
tavljanjem tela, linija, povrina i posledica, kreta
nja i mirovanja, oblika sadraja: bez tih princi
pa vere niko ne bi izdrao da ivi! Ali time nismo
jo nita dokazali. ivot nije argument; pod uslo-
vima ivota mogla bi se nalaziti zabluda.
143
 122.
Moralna skepsa u hrianstvu.
I hrianstvo je dalo veliki doprinos prosveenosti:
uilo je moralnoj skepsi na veoma nametljiv i
efikasan nain: optuujui, zagoravajui, ali neu rom na ast i hleb, dovoljno je ak za mnoge da
mornim Krpljenjem i finoom: ono je kod svakog
pojedinca unitilo verovanje u njegove vrline: ono
je uinilo da zauvek nestanu sa zemlje oni veliki
vrli ljudi, kojima nije oskudevao stari vek, oni
popularni ljudi, koji su tumarali, verujui u svoje
savrenstvo, sa dostojanstvom nekog toreadora. Ako
sada, odgojeni u toj .hrianskoj koli skepse ita
mo moralne knjige starih, na primer Seneke i
Epikteta, oseamo zabavnu nadmo i puni smo
tajnih uvida i pregleda, pri tom se oseamo dobro,
kao da neko dete govori pred starim ovekom ili
kao kada bi neka lepa oduevljena ena govorila
pred La Rofukoom. Mi bolje znamo ta je vrlina!
Ali konano smo ovu istu skepsu primenili i na
sva r e l i g i o z n a stanja i zbivanja, kao to su
greh, kajanje, milost i posveenje i tako pustili
da nas tako dobro nagriza crv da sada i kod itanja
svih hrianskih knjiga imamo isto oseanje fine
nadmonosti i uvida: mi bolje poznajemo i reli
giozna oseanja! I vreme je da se dobro poznaju
i da se dobro opisuju, jer odumiru i poboni ljudi
stare vere spasimo njihovu kopiju i njihov tip
barem za saznanje!
123.
S a z n a n j e vie nego sredstvo.
Nauka bi se unapreivala i b e z ove nove strasti
mislim na strast saznanja: nauka je bez nje do
sada rasla i postala velikom. Dobra vera u nauku,
njoj povoljna predrasuda to sada vlada naim
dravama (nekada je to bila ak crkva) poiva u
osnovi na tome da se ona bezuslovna tenja i onaj
144
bezuslovni nagon u njoj (nauci) tako retko otkri
va i da se nauka upravo n e smatra strau nego
stanjem i etosom. tavie, esto je ve dovoljna
amour-plaisir* saznanja (radoznalost), dovoljna je
amour-vanite,** navika na nju, sa zadnjom name-
sa suvikom dokolice ne znaju nita da zaponu
sem da itaju, sakupljaju, sreuju, posmatraju,
dalje priaju: njihov nagon za naukom njihova
je dosada. Papa Lav Deseti ispevao je jednom (u
breveu*** Beroaldu) pohvalu nauci: on je obele-
ava kao najlepi nakit i najvei ponos naeg i
vota, kao plemenito zanimanje u srei i nesrei;
Bez nje, konano kae, svi ljudski poduhvati
bili bi bez vrstog oslonca a i sa njom je jo
dovoljno promenljivo i nesigurno! Ali taj prili
no skeptini papa preutkuje, kao svi drugi hri-
anski hvalioci nauke svoj poslednji sud o njoj.
ak ako iz njegovih rei moemo uti, to je za
takvog prijatelja umetnosti udno, da nauku po
stavlja iznad umetnosti; na kraju je ipak samo ne
ka uljudnost kada ovde ne govori o tome to i on
stavlja visoko iznad svake nauke: o otkrivenoj
istini i venom spasu due ta su mu tome
nasuprot ukras, ponos, zabava i osiguranje ivota!
Nauka je neto drugog ranga, nita poslednje,
bezuslovno, nikakav predmet strasti taj sud os
tao je u Lavovoj dui: u stvari hrianski sud o
nauci! U starom veku bilo je njeno dostojanstvo i
priznanje umanjeno time to je ak meu njenim
najrevnosnijim uenicima imala prednost tenja
za v r l i n o m , i to se verovalo da se saznanju
ve odala najvea pohvala kada se ono slavilo kao
najbolje sredstvo vrline. Postoji neto novo u is-
* Franc. ljubav zadovoljstvo. Prim. prev.
** Franc. ljubav sujeta. Prim. prev.
*** Breve papska povelja sa kratkim tekstom.
Prim. prev.
10 Vesela nauka 145
 toriji to saznanje hoe da bude neto vie od
sredstva.
124.
U h o r i z o n t u b e s k r a j n o g . Napusti
li smo zemlju i ukrcali se u lau! Mi imamo most
za nama tavie mi smo se otkinuli od zemlje!
Pa, laice, uvaj se! Pored tebe se nalazi okean,
to je istina, on ne urla uvek, i katkada je tu kao
svila i zlato i sanjarenje dobrote. Ali dolaze aso
vi kada e spoznati da je on beskrajan i da nema
nieg stranijeg od beskrajnosti. Ah, jadne li pti-
e koja se oseala slobodnom i koja sada udara
o zidove toga kaveza! Avaj, kada te spopadne no
stalgija za kopnom, kao da bi tamo bilo vie s l o
b o d e -- i vie nema kopna!
125.
L u d i o v e k , Zar niste uli o onom lu
dom oveku koji je u vedro prepodne upalio fe
njer, pojurio na pijacu i neprekidno vikao: Tra
im boga! Traim boga! Poto su ba tamo sta
jali mnogi od onih koji nisu verovali u boga, izaz
vao je veliki smeh. Da li je izgubljen? pitao je je
dan. Da li je zalutao kao dete? pitao je drugi. Ili
da li se krije? Da li se nas plai? Da li se ukrcao
na lau? iselio se? tako su svi vikali i smejali
se. Ludi ovek skoi meu njih i prostreli ih pog
ledom. Gde je bog? povie, ja u vam to rei!
Mi s m o ga u b i l i , vi i ja! Svi smo njegove
ubice! Ali kako smo mi to uinili? Kako smo
mogli da ispijemo more? Ko nam je dao suner
da izbriemo itav horizont? ta smo uinili kada
smo ovu zemlju otkovali od njegovog sunca? Kuda
se ona sada kree? Kuda se mi kreemo? Da li
dalje od svih sunca? Da li se stalno ne ruimo?
146
I nazad, postrance, napred, na sve strane? Da li
postoji jo neko gore i neko dole? Da li ne luta
mo kroz neko beskrajno nita? Da li ne oseamo
dah praznog prostora? Da li nije postalo hladnije?
Da li ne dolazi stalno no i sve vie no? Da li
fenjeri ne moraju da se pale prepodne? Da li jo
nita ne ujemo od buke grobara, koji sahranju
ju boga? Da li ne miriemo jo nita od boan
skog raspadanja? i bogovi trule! Bog je mrtav!
Bog ostaje mrtav! i mi smo ga ubili! Kako da se
teimo mi, ubice svih ubica? Ono najsvetije i naj
monije to je svet do sada imao iskrvarilo je pod
naim noevima ko e ubrisati tu krv sa nas?
Kakvom vodom bismo mogli da se oistimo? Kakve
emo sveanosti okajanja, kakve emo svete igre
morati da izmislimo? Zar nije viliina toga dela
prevelika za nas? Zar mi sami ne moramo postati
bogovi da bismo samo izgledali njih dostojni? Ni
kada nije bilo veeg dela i ma ko da se posle
nas rodi, zbog toga dela spada u neku viu isto-
riju nego to je cela istorija do sada b i l a ! T u
zauta ludi ovek i pogleda ponovo svoje sluaoce:
i oni utahu i gledahu zaueno na njega. Kona
no on baci svoj fenjer na zemlju tako da se razbi
u paramparad i ugasi se. Dolazim prerano ree
on tada, meni jo nije vreme. Ovaj ogromni doga
aj je jo na putu i putuje jo nije dopro do
ljudskih uiju. Munji i gromu je potrebno vreme,
svetlosti i zvezdama je potrebno vreme, delima je
potrebno vreme, ak i poto su uinjena, da bi
bila viena i sasluana. Ovo delo je njima uvek
jo dalje od najudaljenijih zvezda a i p a k su
i s t u s t v a r u i ni 1 i! Pria se jo da je ludi
ovek istog dana prodro u razliite crkve i tamo
zapevao svoj requiem aeternam deo.* Izveden i po
zvan na odgovornost, on je stalno odgovarao sa
mo ovo: Ta ta su jo ove crkve ako nisu grob
nice i nadgrobni spomenici boga?
* Lat. rekvijem venom bogu. Prim. prev.
10* 147
 126.
Mistika objanjenja. Mistika ob
janjenja smatraju se dubokim; istina je da ona
nisu ak jo ni povrna.
127.
Posledica najstarije religiozno
s t i . Svaki tup (glup) ovek misli da je volja
jedini agens; da je hteti neto jednostavno, apso
lutno dato, neizvodljivo, samo po sebi razumljivo,
Ubeen je da ako neto ini, na primer izvodi neki
udarac, da je o n taj koji tu udara i da je uda
rio jer je h t e o da udari. On uopte nita ne pri-
meuje od nekog problema u tome, ve mu je ose-
anje v o l j e dovoljno ne samo za pretpostavljanje
uzroka i posledice, nego i za verovanje, da r a z u
me njihov odnos. On nita ne zna o mehanizmu
zbivanja i stostruko finom radu to se mora oba
viti da bi dolo do udara, isto tako i nesposobnosti
volje po sebi da obavi ak i najmanji deo toga rada.
Volja mu je sila to magino deluje: vera u vo
lju kao uzrok posledica jeste vera u snage to ma
gino deluju. No ovek je prvobitno svuda gde je
video neko zbivanje verovao da u pozadini delu
je neka volja kao uzrok i bie koje lino hoe po
jam mehanike bio mu je potpuno stran. Ali kako je
ovek beskrajno dugo verovao samo u linosti
(a ne u materije, sile, stvari i tako dalje), njemu
je verovanje u uzrok i posledicu postalo osnovno
verovanje, koje primenjuje svuda gde se neto zbi
v a ak jo i sada instinktivno i kao neki deo
atavima najstarijeg porekla. Stavovi: nema pos
ledice bez uzroka, svaka posledica je ponovo
uzrok pojavljuju se kao uoptavanja mnogo uih
stavova: tamo gde se deluje, tamo gde se htelo,
delovati moemo samo na bie koje hoe, nika-
148
da nema istog besposledinog trpljenja neke pos
ledice, nego je svo trpljenje uzbuenje volje (za
delo, odbranu, osvetu, odmazdu) ali u prasta
rim vremenima oveanstva ovi i oni stavovi behu
identini, prvi ne uoptavanja drugih nego drugi
objanjenja prvih. openhauer je svojom pret
postavkom da je sve to je tu samo neto voljno
(to hoe) postavio na presto jednu prastaru mito
logiju; izgleda da on nikad nije pokuao da da
neku analizu volje, jer je kao svako v e r o v a o
u jednostavnost i neposrednost itavog htenja (vo
lje) dok je htenje (volja) samo dobro uhodani
mehanizam, to skoro izmie posmatrakim oima.
Njemu nasuprot ja postavljam ove stavove: prvo,
da bi nastala volja potrebna je neka predstava o
ugodi i neugodi. Drugo: da se neki snaan nadra-
aj osea kao ugoda i neugoda, stvar je . i n t e r-
p r e t a t i v n o g intelekta, koji pri tom naravno
u nama najee nesvesno radi; i jednu istu dra
m o e m o interpretirati kao ugodu ili neugodu.
Tree: samo kod intelektualnih bia ima ugode,
neugode i volje; ogromna veina organizama nema
nieg od toga.
128.
' V r e d n o s t m o l i t v e . Molitva je izmi
ljena za takve ljude koji u stvari nikada polazei
od sebe nemaju misli i kojima se nepoznato i ne-
primetno odvija neko uzdizanje due: ta treba ovi
da iziskuju na svetim mestima i u svim vanim
ivotnim poloajima, kakav mir i neki nain dosto
janstva? Da barem ne s m e t a j u mudrost svih
osnivaa religija, malih kao i velikih, preporuila
im je formulu molitve, kao dug mehaniki rad
usana, povezan sa naprezanjem seanja i sa istim
uvrenim dranjem ruku, nogu i oiju. Tu oni
mogu kao Tibetanci bezbroj puta prevakavati svo-
149
 je om mane padme hum,* ili, kao Benaresu, na
prstima brojati ime boga Ram-Ram-Ram (i tako
dalje sa ili bez ljupkosti) ili poastvovati Vinua**
sa njegovim hiljadu i Alaha sa njegovih devedeset
j. devet imena za prizivanje: ili mogu se sluiti
molitvenim mlinovima i brojanicama glavna stvar
je da su oni tim radom izvesno vreme vezani i
pruaju podnoljiv prizor: njihov nain molitve,
izmiljen je u korist pobonih, ma kakve misli i
ushienja oni poznavali. I ak ovi imaju svoje
asove zamora kada im godi niz dostojnih rei
i zvukova i neka pobona mehanika. Ali pod pret
postavkom da ti retki ljudi u svakoj religiji re
ligiozni ovek je izuzetak znaju sebi da pomog
nu, oni nii duhom ne znaju sebi da pomognu,
i zabraniti im molitveno kloparanje znai oduzeti
im religiju: kao to to sve vie iznosi protestanti
zam na videlo. Religija upravo od takvih ne eli
vie sam da b u d u m i r n i , sa oima, rukama,
nogama i organima svake vrste: time povremeno ,
postaju ulepani i sliniji ljudima!
129.
B o j i u s l o v i. Sam bog ne moe po
stojati bez mudrih ljudi rekao je Luter i sa pu
nim pravom; ali da bog jo manje ne moe po
stojati bez nemudrih ljudi to dobri Luter nije
rekao!
130.
O p a s n a o d l u k a . Hrianska odluka d a
svet smatraju runim i loim uinila je svet ru
nim i loim.
* Jedna od formula manfri. On je Sveti glas kod sta
rih Tn<iusa i oznaava nebeski ili ceo svet, sunce, bnhma-
na. Prim. vrev.
** Indijsko boanstvo. Prim. prev.
150
131.
H r i a n s t v o i s a m o u b i s t v o . Hri-
anstvo je u vreme svog nastanka ogromnu elju
za samoubistvom uinilo polugom svoje moi: os
tavilo je samo dva oblika samoubistva, zaodenulo
ih je najviim dostojanstvom i najviim nadama
i zabranilo sve druge na uasni nain. Ali mueni-
tvo i polagano liavanje sopstvenog tela asketa
behu doputeni.
132.
P r o t i v h r i a n s t v a. Sada na ukus
odluuje protiv hrianstva, ne vie nai razlozi.
133.
N a e l o . Neizbena hipoteza na koju se
oveanstvo mora nameriti, to se tie trajnosti,
ipak je m o n i j a od najbolje vere u neto neis
tinito (kao hrianska vera). Trajno: to ovde zna
i na sto hiljada godina.
134.
P e s i m i s t i k a o r t v e . Tamo gde du
boko nezadovoljstvo ivotom postaje nadmono,
obelodanjuju se posledice velike greke u dijeti,
u emu je neki narod dugo vremena bio kriv. Tako
je irenje budizma ( n e njegov nastanak) dobrim
delom postalo zavisno od preterane i skoro isklju
ive ishrane pirinem Indusa i time uslovljenim
optim omlitavljenjem. Moda se evropsko neza
dovoljstvo novog vremena moe protumaiti time
(darauhfin anzusehen) to je na prasvet, itav
srednji vek, zahvaljujui uticajima germanskih
151
 sklonosti na Evropu, bio odan pijanstvu: srednji
vek to znai alkoholno trovanje Evrope. Nema-
ko nezadovoljstvo ivotom je sutinski zimska
neizleiva bolest, uraunavajui uticaje podrumskog
vazduha i otrova iz pei u nemakim stambenim
prostorijama.
135.
P o r e k l o g r e h a . Greh kao to se sada
svuda osea gde hrianstvo vlada ili gde je nekad
vladalo: greh je jevrejsko oseanje i jevrejski pro
nalazak, i s obzirom na tu pozadinu svakog hrian-
skog moraliteta hriantvo je u stvari ilo za tim
da pojevreji ceo svet. Do kog mu je stepena
to polo za rukom u Evropi oseamo najfinije
po stepenu tuosti, koji grki stari vek svet bez
oseanja greha jo uvek ima za nae oseanje,
uprkos svake dobre volje za pribliavanjem i asi
milacijom, u emu itava pokolenja i mnogi od
lini pojedinci nisu nedostajali. Samo ako se
k a j e , bog je prema tebi milostan to je za
Grka ruglo i sablazan: on bi rekao tako mogu ose-
ati robovi. Ovde se pretpostavlja neko moniji,
nadmoniji, a ipak osvetoljubivi: njegova mo je
toliko velika da mu se uopte ne moe priiniti
teta, osim to se tie asti. Svaki greh je neka
povreda respekta, crimen laesae majestatis divi-
nae* i nita vie! Skruenost, ponienje, va naestom. To plemstvo dopustilo je da mu se oduz
ljanje po praini to je prvi i poslednji uslov za
koji se vezuje njegova milost: dakle uspostavljanje
njegove boanske asti. Da li se grehom inae pri-
injava teta,, da li se njim usauje neka duboko
rastua nesrea kao bolest, to jednog oveka za
drugim hvata i davi to ne brine ovog astolju-
bivog orijentalca na nebu: greh je prestup protiv ,.
njega, ne protiv oveanstva! kome je poklonio
* Lat. greh veleizdaje boanstva. Prim. prev.
152
svoju milost, tome poklanja i ovu bezbrinost za
prirodne posledice greha. Bog i oveanstvo ovde
su odvojeni, zamiljeni tako suprotstavljeno, da
se u osnovi uopte ne moe greiti protiv posled-
njeg svako delo treba da se posmatra s a m o
s o b z i r o m n a s v o j e n a t p r i r o d n e po
s l e d i c e : ne na svoje prirodne: tako hoe jev
rejsko oseanje kome je sve ono prirodno nedostoj
no po sebi. G r c i m a je naprotiv bila blia mi
sao da i zloin moe biti dostojanstven ak kra
a, kao kod Prometeja, ak klanje stoke kao is-
poljavanje lude zavisti, kao kod Ajaksa (Ajanta):
oni su u svojoj potrebi da za zloin izmisle i asi-
miluju dostojanstvo pronali tragediju
umetnost i zadovoljstvo to je Jevrejinu uprkos
itavoj njegovoj pesnikoj obdarenosti i sklonosti
ka uzvienom u najdubljoj sutini ostalo strano.
136.
I z a b r a n i n a r o d . Jevreji, koji se ose-
aju kao izabrani narod meu narodima, i to jer
su moralni genije meu narodima (zahvaljujui
sposobnosti da su oveka u sebi d u b l j e p r e
z i r a l i nego bilo koji drugi narod) Jevreji u
svom boanskom monarhu i svecu slino uivaju
kao to je francusko plemstvo uivalo u Luju es
me sva njegova mo i nezavisnost i postalo je dos
tojno prezira: da to ne bi osealo, da bi to mog
lo zaboraviti, potreban mu je bio kraljevski sjaj,
kraljevski autoritet i bogatstvo moi b e z p r em-
c a, emu je samo plemstvu prilaz bio otvoren.
Time to se shodno toj povlastici uzdiglo do visine
dvora i to se gledajui odatle sve ispod sebe, sve
videlo kao prezrivo, prevazila se svaka razdralji-
vost savesti. Tako se namerno kula kraljevske mo
i sve vie dizala u oblake i postavila poslednje ka
menje za gradnju vlastite moi.
153
 137.
G o v o r e i u p a r a b o l i . Isus Hristos
bio je mogu samo u jevrejskoj prirodi mislim u
takvoj u kojoj je stalno visio taman olujni oblak
gnevnoga Jehove. Samo tamo se retko iznenadno
probijanje pojedinanog sunanog zraka kroz sivu
optu i trajnu dan-no osealo kao neko udo lju
bavi, kao zrak najnezasluenije milosti. Samo ta
mo Hristos je mogao sanjati svoju dugu i svoje
nebeske lestvice, po kojima se bog spustio do lju
di; inae svuda vladalo je vedro vreme i sunce
suvie kao pravilo i svakodnevica.
138.
H r i s t o v a z a b l u d a . Osniva hrian-
stva je mislio da ljudi ni od ega ne pate toliko
koliko od svojih grehova: to b e njegova zabluda,
zabluda onoga koji se oseao lienim grehova, ko
me je ovde nedostajalo iskustvo! Tako se oseala
njegova dua sa onim udesnim, fantastinim sa
aljenjem, to se odnosilo na jednu nevolju, to
je ak kod njegovog naroda, pronalazaa greha,
retko bila n e k velika nevolja! Ali hriani su shva
tili da svome majstoru naknadno daju za pravo i
da njegovu zabludu posvete kao istinu.
139.
B o j a s t r a s t i . Takve prirode kao apo
stol Pavle gadno su gledali na strasti; one su od
njih upoznale samo ono prljavo, izvitopereno i to
kida srce njihova idealna tenja ila je stoga na
unitenje strasti: u boanskom oni su videli pot
punu istou od toga. Sasvim drugaije nego Pav
le i Jevreji, Grci su svom idealnu tenju upravili
ba na strasti i njih voleli, uzdizali, pozlaivali i
154
oboavali; oigledno su se u strasti oseali ne sa
mo srenijim, ve i istijim i boanskijim nego ina
e. A sada Hriani? Da li su u tome hteli da pos
tanu Jevreji? Da li su to moda postali?
140.
S u v i e j e v r e j s k i . Ako bi bog hteo
da postane predmet ljubavi morao bi se prvo od
rei suenja i pravinosti: sudija, i ak milostiv
sudija, nije predmet ljubavi. Osniva hrianstva
ovde nije dovoljno fino oseao kao Jevrejin.
141.
S u v i e o r i j e n t a l n o . Kako? Bog ko
ji voli ljude, pod pretpostavkom da oni u njega
veruju, i koji baca uasne poglede i pretnje na
onog koji ne veruje u tu ljubav? Kako? Neka kla
uzulama ograniena ljubav kao oseanje nekog
svemogueg boga! Ljubav koja nije ak zagospoda
rila oseanjem asti i podraene osvetoljubivosti!
Kako je sve to orijentalno! Ako te volim, ta te
se to tie? ve je dovoljna kritika celog hrian-
siva.
142.
K a e n j e . Buda veli: Ne ulaguj se tvo-
me dobroinitelju! Neka se ta izreka ponovi u
nekoj hrianskoj crkvi: ona e odmah oistiti
vazduh od svega hianskog.
143.
N a j v e a k o r i s t p o l i t e i z m a . D a po
jedinac postavlja v l a s t i t i ideal i da iz njega iz-
155
 vodi svoj zakon, svoje radosti i svoja prava to
svakako do sada vai kao najvea od svih ljudskih
zabluda i kao idiolatrija po sebi; u stvari malo
brojnim ikoji su se na to usudili uvek je pred nji
ma samima bila potrebna neka apologija, i ona
je obino glasila: Ne ja! Ne ja! Nego n e k i b o g
kroz mene! udesna umetnost i snaga da se stva
raju bogovi politeizam bila je ono u emu se
taj nagon mogao rasteretiti u kome se on esto,
usavravao, oplemenjivao: jer prvobitno b e e to
prost i neugledan nagon, srodan svojeglavosti, ne
poslunosti i zavisnosti. Tom nagonu: vlastitom
idealu biti n e p r i j a t e l j s k i : to bee nekada za
kon svakog moraliteta. Tada je postojala samo je
dna norma: ovek i svaki narod je verovao da
i m a tu jednu i poslednju normu. Ali preko sebe
i van sebe, u nekom dalekom svetu iznad mogu
nosti ljudskog iskustva, smele bi se videti v e i n a
n o r m i : jedan bog ne bee samo poricanje ili bu
ljenje drugog boga! Tek su ovde doputene indivi
due, tek se ovde prvi put potovalo pravo indivi
dua. Pronalazak bogova, heroja i nadljudi svake
vrste, kao i pored ljudi i podljudi, od patuljaka,
vila, kentaura, satira, demona i avola, bee neoce-
njivo uvebavanje za opravdanje samoivosti i sa
mostalnosti (nezavisnosti) pojedinca: slobodu dosu
enu tom bogu nasuprot drugim bogovima dali su
na kraju samima sebi protiv zakona i obiaja i su-
seda. Monoteizam naprotiv, ta kruta posledica ue
nja o jednom normalnom ovekudakle verova-
nje u nekog normalnog boga pored koga postoje
jo samo krivi laljivi bogovi bee moda najve
a opasnost dosadanjeg oveanstva: tu mu je
pretio prevremeni zastoj, koji je, kolikd moemo
da vidimo, veina drugih ivotinjskih vrsta ve
odavno dostigla; kao kakve sve veruju u neku
normalnu ivotinju i ideal u svojoj vrsti i mora
litet obiaja su konano preveli u krv i meso. U
politeizmu se nalaae prethodno obrazovano slo
bodoumlje i razliito miljenje (Vielgeisterei) o-
156
veka: mo da se stvore nove i vlastite oi i stalno
nove i jo vlastitije: tako da za samog oveka meu
svim ivotinjama nema venih horizonata i perspe
ktiva.
144.
Religiozni r a t o v i . Veliki napredak
masa bee do sada religiozni rat: jer on dokazuje
da je masa poela sa strahopotovanjem da obra
uje pojmove. Religiozni ratovi nastaju tek onda
kada se kroz finije sukobe sekta profinjuje opti
um: tako da ak svetima postaje lukava i sitnice
uzima kao ozbiljne, ak da smatra moguim da
veni spas due zavisi od malih razlika pojmova.
145.
O p a s n o s t v e g e t e r i j a n a c a . Preteno
uivanje u pirinu nagoni na upotrebu opijuma i
narkotikih sredstava, na isti nain kao i ogromno
uivanje u krompiru na rakiju: ali nagoni, u fini
joj posledici, takoe na naine miljenja i oseanja
koji deluju narkotino. Sa tim se slae da unapre-
ivai narkotinih naina miljenja i oseanja, kao
oni induski uitelji upravo cene dijetu i hteli bi je
uiniti zakonom mase, koja je isto vegitabilna:
oni tako hoe da izazovu potrebu i da je povea
vaju, koju su o n i u stanju da zadovolje.
146.
N e m a k e n a d e . Ne zaboravimo ipak da
su imena naroda obino pogrdna imena. Tatari su
na primer po svom imenu psi: tako su ih krstili
Kinezi. Deutschen (Nemci) znai prvobitno paga-
ni: tako se Goti posle svog obraanja u hrian-
157
stvo nazivali veliku masu svojih nekrtenih suna-
rodnika, prema uputstvu svog prevoda, Septagvin-
te,* u kojem su se pagani obeleavali reju, koja
u grkom znai narodi: vidi Vulfilu.** Bee jo turu Grka ak u prilino ranim vremenima govori
uvek moguno da Nemci iz svog starog pogrdnog
imena naknadno sebi stvore neko asno ime time to
bi postali prvi n e h r i a n s k i narod Evrope, to
im je kao njihovu u velikoj meri prisutnu predispo
ziciju openhauer smatrao asnom. Tako bi kao
zavretak dolo L u t e r o v o delo, koji ih je uio
da budu nerimski i da govore: Ovde ja stojim!
Ja ne mogu drugaije!
147.
P i t a n j e i o d g o v o r . ta e sada divlji
narodi prvo prihvatiti od Evropljana? Rakiju i hri-
anstvo, evropske narkotike. I od ega e naj-
pre propasti? Od evropskih narkotika.
148.
G d e n a s t a j u r e f o r m a c i j e . U vreme
velikog kvarenja crkava u Nemakoj crkva bese
najmanje pokvarena: zato je t a m o nastala refor-
macija kao znak da su se poeci kvarenja ve ose-
ali kao nepodnoljivi. Naime relativno nijedan
narod nikada nije bio hrianskiji od Nemaca u
Luterovo doba: njihova hrianska kultura bese
upravo spremna da procveta u stostrukom sjaju
nedostajala je samo jo jedina no; ali ona je
donela oluju, to je svemu uinila kraj.
* Sedmoknjije, Sedam Mojsijevih knjiga. Prim.
prev.
** Vulfila (oko 311 383?) arijanski istonogotski bis
kup. Prevodilac Biblije na Gotski jezik. Prim. prev.
158
149.
N e u s p e h r e f o r m a c i j e . Z a viu kul
to to su vie puta propali pokuaji da se osnuju
nove grke religije; dalje govori to da je ve rano
u Grkoj moralo postojati mnotvo razliitih indi
vidua, ije se razliite nude nisu mogle ukloniti
samo jednim receptom verovanja i nadanja. Pita-
gora i Platon, moda i Empedoklo, a ve mnogo ra
nije orfiki sektai ili su za tim da osnuju nove
religija da se ne moemo nauditi njihovom neus-
imali su tako istinske due i talente za osnivae
religije da se ne moemo nauditi njihovom neus-
pehu: ali oni su dogurali samo do sekta. Svaki put
kada reformacija itavog naroda trpi neuspeh i
samo sekte podiu svoje glave, moemo zakljui
vati da se narod ve veoma raznoliko poinje oslo
baati grubog oporskog nagona i moraliteta obi
aja: znaajno lebdee stanje koje smo navikli da ru
imo kao moralno opadanje i korupciju: dok ono
nagovetava sazrevanje jajeta i skoro razbijanje
ljuske. to je Luterova reformacija uspela na severu
znak je toga da je sever prema jugu Evrope bio
zaostao i da je jo znao za prilino jednovrsne i
jednobojne potrebe; i uopte ne bi bilo nikakve
hristijanizacije Evrope da se kultura starog sveta
juga nije postepeno, preteramim dodavanjem ger
manske varvarske krvi, varvarizovala i izgubila
svoju kulturnu nadmo. to optije i neposrednije
pojedinac ili neka misao pojedinca moe da de-
luje, utoliko istovrsnija i nia mora da bude masa
na koju se tu deluje; dok suprotne tenje otkrivaju
unutranje suprotne potrebe, koje takoe ele da
se zadovolje i probiju. Obrnuto, moemo uvek za
kljuivati na neku stvarnu visinu kulture kada
mone i vlastoljubive prirode izazivaju samo slabe
i sektake posledice: to takoe vai za pojedinane
umetnosti i podruja saznanja. Tamo gde se vlada,
postoje mase: tamo gde su mase postoji potreba
159

za ropstvom. Tamo gde postoji ropstvo, individue
su samo malobrojne i one protiv sebe imaju o-
porske nagone i savest.
150.
O k r i t i c i s v e t a c a . Zar da bismo imali
neku vrlinu moramo eleti da je imamo ba u nje
nom najbrutalnijem vidu kao to su to hteli hri-
anski sveci i kao to im je to bilo nuno? kao ka
kvi su ivot podnosili samo sa milju da je na pri
zor njihove vrline svakog pojedinca spopadalo
preziranje samog sebe. Ali vrlinu sa takvim delo-
vanjem nazivamo brutalnom.
151.
0 p o r e k l u r e l i g i j e . Metafizika potre
ba nije izvor religija kao to to eli openhauer,
nego i z d a n a k iste. Pod vlau religioznih misli
ljudi su se nauili na predstavu o nekom drugom
(pozadinskom, donjem, gornjem) svetu i oseaju
prilikom unitavanje religioznog ludila neprijatnu
pusto i liavanje. I tada iz tog oseanja ponovo
izrasta neki drugi svet, ali sada samo metafizi
ki a ne religiozan. Ali ono to je u pradobima
uopte vodilo pretpostavci o nekom drugom sve
tu, ne bee neki nagon i potreba, ve zabluda u
izlaganju odreenih prirodnih zbivanja, zabuna in
telekta.
152.
N a j v e a p r o m e n a , Osvetljivanje i boje
svih stvari su se promenili! Mi vie ne razumevamo
kako su stari ljudi oseali ono najblie i najee
na primer dan i bdenje: time to su stari ve
rovali u snove, budan ivot imao je druge svetlosti.
160
A isto tako itav ivot sa odrazom smrti i njego
vog znaenja: naa smrt je sasvim drugaija smrt.
Svi doivljaji svetleli su drugaije, jer je neki bog
blistao iz njih; isto tako sve odluke i izgledi na
neku daleku budunost: jer ljudi su imali proro
anstva i tajne migove i verovali u proricanje.
Istinu su drugaije oseali, jer se luak nekad
mogao smatrati njihovim piskom to n a s na
goni na jezu ili na smeh. Svaka nepravda delovala
je drugaije na oseanje: jer ljudi su se plaili
neke boanske odmazde, a ne samo neke graan
ske kazne i obeaivanja. Kakva je radost bila u
vreme kada su ljudi verovali u avole i iskuivae!
Kakva je to bila strast kada su videli demone kako
vrebaju u blizini! Kakva je to bila filosofija kada
se sumnja oseala kao ogreenje najopasnije vrste,
i to kao zloin prema venoj ljubavi, kao nepo-
verenje prema svemu to je dobro, uzvieno, isto
i milosrdno! Mi smo stvari ponovo obojili, mi
ih stalno bojimo ali ta moemo privremeno
protiv s j a j a b o j a onog starog majstora! mi
slim starog oveanstva.
153,
H o m o p o e t a . * Ja sam koji sam krajnje
svojeruno napisao ovu tragediju tragedija, ukoli
ko je ona gotova; ja koji sam vor morala tek
uvezao u postojanje i tako vrsto zauzlao da ga
samo neki bog moe odreiti ta tako zahteva
Horacije! (Horatije) ja sam sada u etvrtom inu
smakao sve bogove iz moraliteta! ta li e biti
iz petog? Odakle da se jo uzme tragino reenje?
Da li moram zapoeti da razmiljam o nekom
kominom reenju?
* Lat.: ovek pesnik. Pritn. prev.
11 Vesela nauka 161
 154.
Razliite ivotne o p a s n o s t i . Vi
uopte ne znate ta doivljavate, vi jurite kao pi
jani kroz ivot i padate jednu stepenicu nie. Ali,
zahvaljujui vaem pijanstvu, ipak pri tom ne lo
mite udove; vai miii su preslabi, a vaa glava
suvie pomuena, da biste, kao i mi drugi mogli
osetiti tako tvrdo kamenje tog stepenika. Za nas
je ivot vea opasnost: mi smo od stakla avaj
kada se s u d a r i m o ! I sve je izgubljeno kada
padamo!
155.
t a n a m n e d o s t a j e . M i smo otkrili i
volimo veliku prirodu: to dolazi otuda to u na
oj glavi nedostaju veliki ljudi. Obrnuto je sa Gr
cima: njihovo oseanje za prirodu je drugaije od
naeg.
158.
N e u g o d n a o s o b i n a . Smatrati sve stva
ri dubokim nezgodna je osobina: ona ini da
stalno napreemo nae oi i da na kraju uvek vie
nalazimo nego to smo eleli.
159.
S v a k a v r l i n a u s v o j e v r e m e . Onaj
ko je sada nesavitljiv, kod njega njegova estitost
esto izaziva griu savesti: jer nesavitljivost je vr
lina jednog drugog razdoblja za razliku od esti
tosti.
160.
U o p h o e n j u sa v r l i n a m a . I u odno
su na vrline moemo biti nedostojni i ulagivaki.

156.
N a j u t i c a j n i j i . to se ovek suprotsta
vlja itavom svom vremenu, da ga zadrava na ka
piji i poziva na odgovornost, to m o r a imati uti-
caja! Svejedno je da li to on eli; stvar je u tome
da to moe.
157.
161.
' L j u b i t e l j i m a v r e m e n a . Odbegli sve-
tenici i otputeni kanjenici stalno mrzovoljno
gledaju: ono to ele je lice bez prolosti. Da li
ste ve videli ljude koji znaju da se budunost
ogleda na njihovom licu, a koji su tako utivi pre
ma vama, ljubiteljima vremena, da na licu ne po
kazuju budunost.

M e n t i r i . * Pazi! on razmilja (mozga):

odmah e imati spremnu neku la. To je stupanj 162.
kulture na kome su stajali itavi narodi. Promisli
mo ta su Rimljani izraavali sa mentiri! E g o i z a m . Egoizam je
oseaja prema kome se ono
kao veliko i teko: dok prema
*. Lat. lagati. Prim. prev. svemu stvari gube u veliini i
perspektivni zakon
najblie pojavljuje
udaljenosti, prema
teini.

162 n* 163
 163.
P o s l e v e l i k e p o b e d e . Najbolje u ne
koj velikoj pobedi jeste da ona pobedniku oduzi
ma strah od poreza. A zato jednom i ne podlei?
kae on sebi: ja sam sada za to dovoljno bogat.
164.
O n i k o j i t r a e m i r . J a shvatam duho
ve koji trae mir po mnogim m r a n i m pred
metima to postavljaju oni oko sebe onaj ko eli
da spava zamrauje svoju sobu ili pue u neku
pilju. Mig za one koji ne znaju ta u stvari
najvie trae i ta bi hteli da znaju!
165.
O s r e i o n i h k o j i s e o d r i u . Onaj
koji sebi temeljno i na dugo vreme neto uskrauje,
on e prilikom sluajnog ponovnog nalaenja is
tog gotovo misliti da je to otkrio i kakvu sreu
ima svaki pronalaza! Budimo mudriji od zmija,
koje dugo lee na istom suncu.
166.
U v e k u n a e m d r u t v u . Sve to spa
da u moju vrstu, u prirodi i istanji, govori meni,
hvali me, tera me napred, tei me: ostalo ne ujem
ili odmah zaboravljam. Mi smo stalnp u naem
drutvu.
167.
M i z a n t r o p i j a i l j u b a v . Samo tada
se govori o tome da je neko sit ljudi kada ih se vie
164
ne moe variti, a ipak nam je stomak jo pun
toga. Mizantropija je posledica suvie udne lju
bavi prema oveku i ljudoderstva ali ko te
je pozvao da guta i ljude kao ostrige, moj prine
Hamlete?
168.
O j e d n o m b o l e s n i k u . Sa njim loe
stoji! ta mu nedostaje?On pati od udnje
da bude hvaljen i ne nailazi za nju nikakvu hranu.
Neshvatljivo! Ceo svet ga slavi, i ne samo to
ga nose na rukama, ve i na usnama! Da, ali
on ima slab sluh za pohvalu. Ako ga hvali neki
prijatelj, njemu to zvui kao da se taj sam hvali;
ako ga hvali neprijatelj, njemu to zvui kao da
taj za to eli da bude hvaljen; ako ga konano hvali
neko od ostalih uopte ih toliko mnogo ne pre-
ostaje, toliko je on uven! tako ga to vrea to
nee da ga ele da im bude prijatelj ili neprijatelj
i obino govori. ta mi je stalo do nekog koji ak
prema meni jo moe da igra pravednika!
169.
Otvoreni n e p r i j a t e l j i . Hrabrost
pred neprijateljem je stvar za sebe: sa tim se jo uvek
moe biti kukavica i neodluni smetenjak. Tako
je sudio Napoleon s obzirom na najhrabrijeg o-
veka, kojeg je poznavao, Mira-u*, iz ega proiz
lazi da su otvoreni neprijatelji za mnoge ljude
neophodni, ako treba da se uzdignu do s v o j e
vrline, svoje muevnosti i vedrine.
* oakim Mira (Murat 17671815) Napoleonov ge
neral i kralj Napulja. Prim. prev.
165
 170.
Sa g o m i l o m . On juri do sada sa gomi
lom i njen je hvalospevac: ali jednog dana bie
njen protivnik! Jer on je sledi u verovanju da nje
gova lenjost pri tom moe imati koristi od nje: on
jo nije iskusio da gomila nije dovoljno lenja za
njega! da se uvek gura napred! da nikome ne do
zvoljava da stoji! A on tako rado ostaje da
stoji!
171.
S l a v a . Kada zahvalnost mnogih jednom
odbacuje svaki stid nastaje slava.
172.
K v a r i l a c u k u s a . A.: Ti si kvarilac uku
s a tako svuda kau!
B: Sigurno! ja kvarim svakom ukus za nje
govu partiju: to mi nijedna partija nee oprostiti.
173.
Biti dubok i izgledati dubok.
Onaj ko zna da je dubok trudi se oko jasnoe;
onaj ko bi gomili hteo da izgleda dubok, trudi se
da bude mutan. Jer gomila smatra dubokim sve
iji temelj ne moe da vidi: ona je toliko plaljiva
i toliko nerado ulazi u vodu.
174.
Po s t r a n i . Parlamentarizam, to znai jav
na dozvola da se srce birati izmeu pet politikih
osnovnih miljenja, ulaguje se mnogima koji bi
166
rado hteli da i z g l e d a j u samostalni i individu
alni i da se bore za svoja miljenja. Ali na kraju
je svejedno da li je oporu zapoveeno jedno mi
ljenje ili dozvoljeno pet miljenja.Onaj ko od
stupa od pet javnih miljenja i stupa na stranu
uvek ima itav opor protiv sebe.
175.
O r e i t o s t i . ta je do sada imala naj-
ubedljivija reitost? Bubnjanje: i dok ga kraljevi
imaju u vlasti uvek su jo najbolji govornici i hu-
kai naroda.
176.
S a a l j e n j e . Jadni kneevi na vlasti! Sva
njihova prava sada se neoekivano pretvaraju u
pretenzije i sve te pretenzije zvue ubrzo kao drs
kosti! A kada kau samo mi ili moj narod,
ve se smeje zloba Evropa. Doista, vrhovni cere
monijal modernog sveta, slabo bi sa njima izvodio
ceremonije; moda bi dekretirao: Les souverains
rangent aux pervenus.*
177.
O o b r a z o v a n j u . U Nemakoj viem ove-
ku nedostaje veliko sredstvo obrazovanja: smeh
viih ljudi; ovi se ne smeju u Nemakoj.
178.
O m o r a l n o m p r o s v e i v a n j u . Nem-
cima se moraju izbiti iz glave njihov Mefistofel: a
* Franc. suvereni (vladari) se postavljaju uz par-
venije.
167
uz to njihov Faust. To su dve moralne predrasude
protiv vrednosti saznanja.
M i s l i . Misli su senke naih oseaja uvek
tamnije, praznije i jednostavnije od ovih.
180.
Dobro vreme za slobodne duhove.
Slobodni duhovi i p,red naukom uzimaju sebi
jo svoje slobode i privremeno one im se i daju
toliko dugo dok jo stoji crkva! Utoliko ima
ju sada svoje, dobro vreme.
181.
P o s l e d i c e i p r e d n j a e n j e . A.: Od
obojice jedan e uvek slediti, drugi uvek prednja
iti, ima kuda ih vodila sudbina. Pa i p a k prvi se
nalazi nad drugim, prema svojoj vrlini i svom du
hu! B.: A ipak? A ipak? To je reeno za druge;
ne za mene, ne za nas! Fit secundum regulam.*
U u s a m l j e n o s t i . Ako se ivi sam, ne
govori se suvie glasno, takoe se suvie glasno
ne pie: jer ovek se plai uplje jeke kritike
nimfe Eho. I svi glasovi zvue drugaije u usa
mljenosti!
* Lat. neka bude prema pravilu. Prim. prev.
168
183.
M u z i k a n a j b o l j e b u d u n o s t i . Prvi
e mi muziar biti taj koji bi znao samo za tugu
najdublje sree, a inae nikakvu tugu: takvog do
sada jo nije bilo.
184.
P r a v o . Bolje je dati se pokrasti nego imati
straila oko sebe to je moj ukus. I to je pod
svim okolnostima stvar u k u s a i nita vie.
185.
S i r o m a a n . On je danas siromaan: ali
ne zato to mu se sve oduzelo, ve to je sve od
bacio ta ga se to tie. On je navikao na to da
nalazi. Siromasi su oni koji ne razumevaju svo
je dobrovoljno siromatvo.
186.
N e i s t a s a v e s t . Sve to sada ini je va
ljano i u redu ali ipak ima pri tom neistu sa
vest. Jer ono izvanredno je njegov zadatak.
187.
U v r d d j i v o u p r e d a v a n j u . Ovaj ume-
tnik me vrea na taj nain na koji iznosi svoje
pomisli (ideje), svoje veoma dobre ideje: tako i
roko i naglaeno i sa tako grubim trikovima ube-
ivanja kao da govori svetini. Posle izvesnog vre
mena uvek smo mi koji smo poklonili panju nje
govoj vetini kao u loem drutvu.
169
 188.
R a d . Koliko blizu stoji sada i najdokonijim
od nas rad i radnik! Kraljevska utivost u recima
svi smo mi radnici! bila je jo pod Lujom etr
naestim i nepristojnost.
189.
M i s l i l a c . On je mislilac: to znai on se
razume u to da stvari uzima jednostavnije nego
to jesu.
190.
P r o t i v h v a l i a. A.: Hvali te samo onaj
ko je tebi ravan! B.: Da! I ko te hvali kae ti:
ti si meni ravan!
191.
P r o t i v p o n e k i h o d b r a n a . Najperfid-
niji nain da se teti nekoj stvari jeste namerno
braniti netanim razlozima.
192.
D o b r o u d n i . ta razlikuje od drugih
ljude one dobroudne ljude kojima sklonost zra
i iz lica? Oni se oseaju dobro u prisustvu neke
nove linosti i brzo se u nju zaljubljuju; oni joj
za to ele dobro, njihov prvi sud jeste ona mi se
dopada. Kod njih sledi jedno na drugo: elja pri
svajanja (oni slabo imaju skrupula to se tie
vrednosti drugog), brzo prisvajanje, radost u po-
sedovanju i delanje u korist opsednutog.
170
193.
K a n t o v a d o s e t k a . Kant j e hteo do
kazati ceo svet na jedan uvredljiv nain, da je
ceo svet u pravu: to bee potajna dosetka ove
due. On je pisao protiv naunika u korist narodne
predrasude, ali za naunike a ne za narod.
194.
P r o s t o d u n i o v e k . Onaj ovek ve-
rovatno uvek postupa iz pritajenih razloga: jer on
uvek ima na jeziku i takorei pri ruci saoptive
razloge.
195.
Za s m e j a n j e. Pogledajte tamo! Pogledaj
te tamo! On bei o d ljudi: ali ovi ga prate, jer on
p r e d njima tri toliko su oni opor.
196.
G r a n i c a n a e g s l u h a . ujemo samo
pitanja na koja smo u stanju da naemo odgovor.
197.
Z a t o o p r e z ! Nita toliko rado ne delimo
drugima koliko peat pritajenosti zajedno sa
onim to se pod tim nalazi.
198.
Z l o v o l j a p o n o s n o g . Ponosan ovek j e
zlovoljan ak na one koji ga unapreuju: on mrko
gleda na konje svojih kola.
171

199.
D a r e l j i v o s t . Dareljivost je kod boga
tih esto samo neka vrsta bojaljivosti.
200.
S m e j a n j e. Smejanje znai biti zlurad, ali
sa istom saveu.
201.
U o d o b r a v a n j u . U odobravanju je uvek
neka vrsta buke: ak kada sebi samima odobra
vamo.
202.
R a s p i k u a . O n jo nije siromaan kao
bogata koji je svoje itavo blago ve jednom pre
brajao o n rasipa svoj duh nerazumnou ras
pikue prirode.
203.
H i c n i g e r e s t . * On obino ne misli,
ali izuzetno dolaze mu loe misli.
204.
P r o s j a k i u t i v o s t . - ovek nije ne-
utiv kada kamenom lupa na vrata kojima nedo
staje zvono tako misle prosjaci i svakovrsni
ljudi koji trpe nevolju; ali niko im ne daje za
pravo.
Lat. taj je mraan. Prim. prev.
172
205.
P o t r e b a . Potreba se smatra uzrokom ras
tanka: u stvari esto je samo posledica nastalog.
206.
K o d k i e . Pada kia i ja mislim na si-:
rote ljude koji se sada zbijaju sa njihovim mno
gim brigama i bez uvebanosti da ih sakriju, dak
le svako je spreman i dobre volje da drugom uini
naao i da i kod loeg vremena stvori neko jadno
oseanje ugode. To, samo to je siromatvo si
romanih!
207.
Z a v i d 1 j i v k o. To je zavidljivko nje
mu ne moramo eleti nikakvu decu; on bi na nji
ma zavidio, jer ne moe vie da bude dete.
208.
V e l i k i o v e k . Od toga to je neko
veliki ovek ne moemo jo zakljuiti da je ovek;
moda je samo deak, ili kameleon svih uzrasta,
ili neka omaijana enkica.
209.
J e d a n n a i n da se pita za razlo
ge. Postoji nain da se pita za nae razloge,
pri emu ne zaboravljamo samo nae najbolje
razloge, nego i neki prkos i odvratnost prema
razlozima uopte oseamo kako se bude u naoj
dui: veoma zaglupljujui nain pitanja i pogoto
vo trik tirana!
173
 210.
M e r i l o u m a r l j i v o s t i . Ne treba hte-
ti. da se prevazie vrednoa svoga oca to ove-
ka ini bolesnim.
211.
P o t a j n i n e p r i j a t e l j i . Drati nekog
potajnog neprijatelja jeste luksuz za koji moralitet
ak plemenitih duhova obino nije dovoljno bo
gat.
212.
N e d a t i s e v a r a t i . Njegov duh ima
loe manire, on je nagao i uvek zapinje u govoru
od nestrpljenja: tako jedva nasluujemo u kakvoj
je irokogrudoj dui duga daha u svome elementu.
213.
P u t ka s r e i . Jedan mudrac pitao je bu
dalu koji put vodi ka srei. Ovaj je bez oklevanja,
kao neko ikoga pitaju za put do oblinjeg grada,
odgovorio: Divi se samome sebi i ivi na ulici!
Stoj, povikao je mudrac, ti trai previe, do
voljno je ve da se samom sebi divi! Budala
odvrati: Alli kako se moemo stalno diviti a da
stalno ne preziremo?
214.
V e r a i n i b l a e n i m . Vrlina daje sa
mo onima sreu i neku vrstu blaenstva koji ista
srca veruju u svoju vrlinu: ali ne onim finijim
duama ija se vrlina sastoji u najdubljem nepove-
174
renju prema sebi i prema svim vrlinama. Na kra
ju i ovde vera ini blaenim!i upamtite, ne
vrlina!
215.
I d e a l i m a t e r i j a . Ti ovde ima ot-
men ideal pred oima: ali da li si t i tako otmen
kamen, da bi od tebe smeo oblikovati takav bo
anski lik? A bez toga nije li itav tvoj rad neko
varvarsko kiparstvo? Neka pogrda tvog ideala?
216.
O p a s n o s t u g l a s u . Suvie jakim gla
som ovek skoro nije u stanju da misli na fine
stvari.
217.
U z r o k i p o s l e d i c a . Pre posledice ve-
rujemo u druge uzroke nego posle posledice.
218.
M o j a a n t i p a t i j a . Ja ne volim ljude ko
ji uopte da bi delovali moraju da se rasprsnu,
kao bombe, i u ijoj je blizini ovek u opasnosti
da iznenada izgubi sluh ili jo vie.
219.
S v r h a k a z n e . Kazna ima svrhu da pop
ravi onog k o g a k a n j a v a to je poslednje
pribeite branilaca kazne.
175
 220.
r t v a . O rtvi i portvovanju rtvene i meu velike ljude.
votinje misle drugaije od gledalaca: ali im ni
kada nisu dozvolili da govore.
221.
O b z i r n o s t . Oevi i sinovi ima meu so
bom vie obzira nego majke i keri.
222.
P e s n ik i l a o v . Pesnik u laovu vidi
svog brata po mleku kome je ispio mleko; tako
je onaj ostao jadan i nije dogurao ak ni do is
te savesti.
223.
V i k a r i j a t u l a . Oi imamo i da slu
a m o ree jedan stari ispovednik, koji je oglu-
veo; a meu slepcima je kralj onaj koji ima naj
due ui.
K r i t i k a i v o t i n j a . Bojim se da i
votinje posmatraju oveka kao bie ravno sebi,
koje je na najopasniji nain izgubilo zdrav ivotinj
ski razum kao bezumnu ivotinju, kao ivotinju
koja se smeje, kao ivotinju koja plae, kao nes-
renu ivotinju.
225.
P r i r o d n i . Zlo je uvek imalo veliki efekt
za sebe! A priroda je zla! Budimo dakle prirodni!
176 i/V
tako potajno zakljuuju oni veliki koji se trude
u oveanstvu, koje su ak suvie esto ubrajali
226.
N e p o v e r l j i v i i s t i l . Mi kaemo da
su najjae stvari jednostavne, pod pretpostavkom
da oko nas postoje ljudi koji veruju u nau sna
gu: takva sredina nas vaspitava na jednostavnost
stila. Nepoverljivi govore emfatino; nepoverljivi
ine emfatinim.
227.
P o g r e a n z a k l j u a k , p o g r e a n po
g o d a k . On ne moe da vlada sobom: i polazei
od toga ona ena zakljuuje da e biti lako da se
njim ovlada i baca na njega svoje laso jad
nica koja e uskoro postati njegova robinja.
228.
P r o t i v p o s r e d n i k a . Ko hoe da pos
reduje izmeu dva odluna mislioca obeleen je kao
prosean: on nema oi za to da vidi ta je. izvan
redno; vienje slinost i izjednaavanje osobina
je slabih oiju.
229.
P r k o s i v e r n o s t . On se iz prkosa vr
sto dri jedne stvari koja mu je postala providna
ali on to naziva vernost.
12 Vesela nauka 177
 230.
N e d o s t a t a k u d l j i v o s t i . itavo nje
govo bie ne u b e u j e to dolazi otuda to je
preutao uinjen dobar postupak.
231.
T e m e l j n i . Polagani u saznanju misle
da polaganost spada u saznanje.
232.
S n e v a n j e . Ili se uopte ne sneva ili
zanimljivo. Moramo se nauiti isto tako da bdi-
mo: ili uopte ne ili zanimljivo.
233.
Najopasnije s t a n o v i t e . Ono to
sada inim ili proputam za s v e b u d u e je
toliko vano kao najvei dogaaj prolosti: u ovoj
ogromnoj perspektivi delovanja sve radnje podjed
nako su velike i male.
234.
Utene rei jednog muziara.
Tvoj ivot ljudima ne zvui u uima: za njih i
vi nemim ivotom, i sva finoa melodije, svo ne-
no odluivanje u sleenju ili prethoenju, ostaje
im skriveno. Istina je: ti ne dolazi irokom ulicom
sa vojnom muzikom ali stoga ovi dobri ipak jo
nemaju prava da kau da tvom ponaanju nedos-
staje muzika. Ko ima ui neka slua.
178
235.
D u h i k a r a k t e r . Poneko dostie svoj
vrhunac kao karakter, ali njegov duh nije ba
primeren toj visini a poneko obrnuto.
236.
D a b i s e p o k r e n u l a g o m i l a . Zar
ne mora onaj ko hoe da pokrene gomilu da bude
glumac samoga sebe? Zar ne mora prvo da se sam
prevede u ono groteskno-jasno i da itavu svoju
linost i stvar i z n o s i u toj ogrubelosti i pojed
nostavljenju?
237.
U t i v i . On je utiv! Da, on uvek ima
kod sebe neki kola za Kerbera i tako je plaljiv
da svakoga smatra Kerberom, i tebe i mene to
je njegova utivost.
238.
B e z z a v i s t i . On ne osea nikakvu za
vist, ali u tome nema nikakve zasluge: jer on eli
tla osvoji zemlju koju jo niko nije imao i jedva
tia ju je iko samo i video.
239.
N e v e s e l i . Jedan jedini neveseo ovek
ve je dovoljan da itavo domainstvo baci u traj
nu zlovolju i oblano nebo; i samo udom se de
ava da taj jedini nedostaje! Srea nikako nije
lako zarazna bolest odakle to dolazi?
u 179
 240.
Na m o r u . Ja ne bih sebi sagradio kuu
(i u moju sreu spada ak i to to nisam kuevlas-
nik!). Ali ako bih morao, ja bih je kao mnogi Rim
ljani sagradio sve do mora hteo bih ve da sa tim
lepim udovitem imam zajednike neke tajne.
241.
D e l o i u m e t n i k . Ovaj umetnik je as-
toljubiv i nita vie: na kraju njegovo delo je samo
uveliavajue staklo, koje prua svakom ko na
njega gleda.
242.
S u u m c u i q u e . * Ma koliko da je i veli
ka lakomost moga saznanja: ja iz stvari ne mogu
izvui nita drugo osim onog to mi ve pripada.
Posed drugih ostaje u stvarima. Kako je mogue
da je neki ovek lopov ili razbojnik!
243.
P o r e k l o d o b r o g i zlog. Pobolj
anje pronalazi samo onaj ko' zna da oseti: Ovo
nije dobro.
244.
M i s l i i r e i . Ni svoje misli ne moemo
potpuno reprodukovati reima.
* Lat. Svakome svoje. Prim. prev.
18b
245.
P o h v a l a u i z b o r u . Umetnik bira svo
ju materiju: to je njegov nain hvaljenja.
246.
M a t e m a t i k a . Mi elimo da finou i stro
gost metematike uteramo u sve stvari, koliko je
to samo mogue, ne u verovanju da emo tim pu
tem spoznati stvari, nego da bi time k o n s t a t o -
v a 1 i na ljudski odnos prema stvarima. Matema
tika je samo sredstvo opteg i poslednjeg poznava
nja ljudi.
247.
N a v i k a . Svaka navika ini nau ruku
dosetljivijom i nau dosetku nespretnij om.
248.
K n j i g e . ta nam je stalo do neke knjige
koja nas ak ne prenosi preko svih knjiga?
249.
U z d a h o n o g a k o j i s a z n a j e . Ah,
o mojoj lakomosti! U ovoj dui ne prebiva nikak
va nesebinost moda neko za svim udee sop-
stvo, koje bi kroz mnoge individue kao s v o j i m
oima htelo da vidi i kao s v o j i m rukama da
epa neko sopstvo to jo hoe da vrati i ita
vu prolost, to nita ne eli da izgubi, to bi mu
uopte moglo pripadati! Ah, o tom plamenu moje
lakomosti! Ah, kada bih se ponovo rodio u sto-
181
tinama bia ako za taj uzdah ne znate iz iskus
tva, ne znate ni za strast onoga koji saznaje.
250.
K r i v i c a . Mada su najotroumniji sudije
vetica i ak same vetice bili ubeeni u krivicu
arobnjatva (vetica), krivica uprkos tome nije
postojala. Tako stoji sa svom krivicom.
251.
N e s h v a e n i p a t n i c i . Velianstvene
prirode pate drugaije nego to to uobraavaju
njihovi potovaoci: one pate najtee zbog nepleme
nitih, sitniavih previranja mnogih gadnih trenu
taka, ukratko zbog njihove sumnje u svoju veli-
ajnost ali ne zbog rtava i muenitva, to nji
hov zadatak od njih zahteva. Sve dok Prometej
saosea sa ljudima i njima se rtvuje, srean je
i velik u sebi; ali kada zavidi Zevsu i iskazivanju
poasti, to mu smrtnici odaju on pati!
252.
B o l j e k r i v . Bolje ostati kriv nego pla
ati monetom to ne nosi na lik! tako eli na
a suverenost.
U v e k k o d k u e . Jednog dana postii e
mo na cilj i ukazivaemo tada sa ponosom na to
kakva smo duga putovanja za to prevalili. U stva
ri mi nismo primetili da smo putovali. Ali time
smo otili toliko daleko to smo uobraavali (misli
li) da smo k o d k u e.
182
254.
Protiv nesigurnosti i zbunjeno
s t i . Onaj ko je uvek veoma zaposlen, prevazi-
lazi svaku nesigurnost.
255.
P o d r a a v a o c i . A.: Kako? Ti ne e
li nikakve podraavaoce? B.: Ja ne elim da me
se u neemu podraava, ja elim da svako sebi po
kazuje kako neto treba da se ini, isto to ja i
nim. A: Dakle?
256.
S v o j s t v o k o e . Svi ljudi dubokog du
ha nalaze svoje blaenstvo u tome da jednom li
e na letee ribe i da igraju na krajnjim vrhovima
talasa. Oni smatraju: za najbolje u stvarima da
imaju neku povrinu: Svoje svojstvo kae sit
venia verba.*
257.
Iz i s k u s t v a . Poneko ne zna koliko je bo-
gat dok ne iskusi kakvi bogati ljudi postaju jo
njegovi lopovi.
258.
N e g a t o r i s l u a j a . Nijedan pobednik n e
veruje u sluaj.
* Lat. neka mi bude dozvoljeno da kaem. Prim.
prev.
183
 259.
Iz r a j a . Dobro i zlo su boje predrasu
de ree zmija.
260.
J e d a n p u t j e d a n . Jedan nikada nije u
pravu: ali sa dvoje poinje istina. Jedan ne mo
e sebe dokazati: ali dvoje ne moemo ve porei.
261.
O r i g i n a l n o s t . ta je originalnost? Vi-
deti neto Sto je jo bezimeno, to jo nije nazva
no, mada se ve nalazi pred oima svojim. Ljudi
ma kakvi su obino tek neko ime ini neku stvar
uopte vidljivom. : Originali su najee bili i da
vaoci imena.
262.
S u b s p e c i e a c t e r n i . * A.: Ti se stal
no sve bre udaljava od ivih: uskoro e te izbrisa
ti iz svojih lista!. B.: To je jedino sredstvo da
se ima prednost pred mrtvima. A.: Kakva pred
nost? B.: Da se vie ne umire.
B e z s u j e t e . Kada volimo, elimo, da nai
nedostaci ostanu skriveni ne iz sujete, nego to
voljeno bie ne treba da pati. ak onaj koji voli
hteo bi da izgleda kao bog i to takoe ne iz
sujete.
* Lat.: pod stubom venosti. Prim. prev.
184
264.
t a mi i n i m o . To to mi inimo nika
da se nee shvatiti, nego e se uvek samo hvaliti ili
kuditi.
265.
P o s 1 e d n j a s k e p s a . Ta ta su na kraju
istine oveka? To su n e p o r e c i v e zablude o-
veka.
266.
G d e j e p o t r e b n a o k r u t n o s t . Onaj
ko ima veliinu okrutan je prema svojim vrlinama
i rasuivanjima drugog reda.
267.
S a v i s o k i m c i l j e m . S a visokim ciljem
ovek je ak nadmoan nad pravinou, ne samo
nad svojim delima ve i nad svojim sudijama.
268.
t a i n i h e r o j s k i m ? Suoiti s e s a
svojom najveom patnjom i svojom najveom na
dom ujedno.
269.
U t a v e r u j e ? U to da e se vanosti
svih stvari ponovo morati biti odreene.
270.
t a k a e t v o j a s a v e s t ? Ti treba d a
bude onaj ko si.
185
 271. ETVRTA KNJIGA
Gde se n a l a z e najvee opasnosti? SANCTUS JANUARIUS*
U saaljenju.

Ti koji platnenim kopljem

272. See led moje due,
Da umei sada k moru
t a v o l i k o d d r u g i h ? Moje nade. Hita u susret svojoj najveoj nadi:
Stalno svetlija i stalno zdravija
Slobodna u najprijaznijem moranju:
273. Dakle slavi tvoje udo
Najlepi Januari ju!
Koga naziva loim. Onoga koji
uvek eli da nekog osramoti. enova, januar 1882.

274.

t a j e n a j l j u d s k i j e ? Nekome pritedeti
stid.

275.

ta je peat postignute slobode?

Ne stidi se vie pred samim sobom.

Sveti Januarije svetaczatitnik enove,

 276.

Z a n o v u g o d i n u . Jo ivim, jo mislim,
moram jo iveti, jer jo moram misliti. Sum ergo
cogito: cogito ergo sum.* Danas svako sebi dozvo
ljava da iskae svoju elju i svoju najdrau misao:
pa, tako bih i ja hteo rei ta bih danas sam sebi
poeleo, i mene je misao ove godine najpre obu
zela, kakva misao treba da mi bude osnova, jam
stvo i slast itavog daljeg ivota! Ja elim sve vie
da uim, da ono to je nuno u stvarima viam
kao lepo: tako u biti jedan od onih koji stvari
ine lepim. Amor fati**: neka to dalje bude moja
ljubav. Neu voditi nikakav rat sa runim. Neu
optuivati, neu ak tuiti ni tuioce. Neka apstra-
hovanje bude moja jedina negacija: sve u svemu
i velikom. Sve u svemu i velikom: ja u bilo kad
biti koji jo kae samo veliko Da (potvruje).

277.

L i n o . Postoji izvesna visoka taka ivota

i ako smo je dostigli, onda smo sa svom naom

* Lat.: jesam, dakle mislim, mislim dakle jesam.

Prim. prev.
** Lat. Ljubav prema sudbini. Prim. prev.
189
 slobodom i ma koliko da smo lep haos postojanja
porekli svaki brini razum i dobrotu, jo jednom
smo u najveoj opasnosti duhovne neslobode i tre
ba da se izloimo naoj najteoj probi. Tek se
sada naime sa najprodornijom snagom pred nama
javlja pomisao na neko lino predvianje, i ima
za sebe najboljeg zagovornika, oevid, sada kada
se hvatamo rukama da nam sve, sve stvari to
nas pogaaju, stalno slue n a n a j v e e d o b r o .
ivot svakog dana i svakog asa izgleda da ne eli
Nita vie, nego da samo iznova dokazuje taj stav:
bilo ta bilo, loe ili lepo vreme, gubitak prijatelja,
neku bolest, neko ogovaranje, izostajanje nekog pi
sma, uganue neke noge, neki pogled na prodav-
nicu, neki protivargument, otvaranje neke knjige,
neki san, neka prevara: ispoljava se brzo ili veoma
skoro posle toga kao neka stvar to nije smela
nedostajati to ima dubokog smisila i koristi
ba za n a s ! Da li postoji opasnije zavoenje od
toga da se Epikurovim bogovima, onim bezbrinim
nepoznatim odrekne verovanje, i da se veruje u
neko brino i sitno boanstvo, koje ak lino po
znaje svaku dlaku na naoj glavi i ne osea nika
kvo gaenje u najsaaljivijoj uslunosti? Pa ja
mislim uprkos svemu da ostavimo bogove na mi
ru a isto tako uslune duhove i da se zadovolji
mo pretpostavkom da je naa praktina i teorij
ska spretnost sada dola do svog vrhunca u izla
ganju i sreivanju dogaaja. Mi takoe neemo
previsoko da mislimo o toj spretnosti nae mudro
sti, ako nas katkad previe iznenadi udesna har
monija, to nastaje od svirke na naem instrumen
tu: harmonija to zvui suvie dobro da bismo se
usudili da je samima sebi pripiemo. U stvari tu i
tamo igra neko sa nama dragi sluaj: on nam
povremeno vodi ruku, i najmudrije predvianje
ne bi moglo smisliti lepu muziku, nego tada kad
ovaj uspeva naim ludim rukama.
190
278.
P o m i s a o n a s m r t . ini m e melanholi-
no srenim da ivim u ovom meteu uliica, po
treba i glasova. Koliko se tu svakog trenutka jav
lja uivanja, nestrpljenja, udnje, koliko uenog
ivota i opijenosti! A uskoro e ipak za sve te bu
ne, ive, eljne ivota zavladati tiina! Koliko iza
svakoga stoji njegova senka, njegov saputnik! To je
kao uvek kao u poslednjem trenutku odlaska ne
kog broda sa iseljenicima: ljudi jedan drugom ima
ju vie da kau nego ikada, as je neodgodiv,
okean i njegovo pusto utanje nestrpljivo eka iza
sve te buke tako udan, tako siguran u svoj
plen. I svi, svi moji, bilo to nita ili malo, bliska
budunost je sve: i stoga ta urba, ta povika, to
sebe-nadvikivanje i zavaravanje! Svako hoe da
bude prvi i u toj budunosti a ipak je smrt i smrt
na tiina jedina sigurna stvar i svima zajednika
u ovoj budunosti! Kako je udno to ova jedina
sigurnost i zajednitvo ljudima skoro uopte nita
ne pomae i da su n a j v i e udaljeni od toga da
se oseaju kao bratstvo u smrti! ini me srenim
da vidim da ljudi uopte ne ele da misle na smrt!
Ja bih rado doprineo tome da im pomisao na i
vot uinim jo sto puta v r e d n i j i m r a z m i
ljanja.
279.
Zvezdano prijateljstvo. Besmo
prijatelji, a postadosmo jedno drugom strani. Ali to
je tako i mi ne elimo da zatajimo i prikrijemo
kao da bismo se od toga morali stideti. Mi smo
dva broda od kojeg svaki ima svoj cilj i svoju pu
tanju; mi se svakako moemo ukrtavati i zajedno
svetkovati, kao to smo to inili i tada bi se va
ljane lae tako mirno nalazile u jednoj luci i pod
jednim suncem da bi moglo izgledati da su ve
na cilju i da su imale jedan cilj. Ali zatim nas je
191

svemona sila naeg zadatka ponovo razdvojila,
na razliita mora i razliite sunanice i moda se
vie nikad neemo videti a moda emo se ak
i videti, ali se neemo prepoznati: razliita mora i
sunca su nas promenila! Da moramo jedan dru
gom biti strani, to je zakon koji vlada n a d na
ma: upravo time treba da budemo i dostojniji je
dan drugog! Upravo time treba pomisao na nae
nekadanje prijateljstvo da bude svetije! Postoji
verovatno ogromna nevidljiva krivulja i zvezdana
putanja u koje mogu biti u r a u n a t e nae tako
razliite staze i ciljevi kao mali delovi puta uz-
dignimo se od te misli! Ali na ivot je prekratak
i naa mo vida preslaba da bismo mogli biti vie
od prijatelja u smislu one uzviene mogunosti.
I tako v e r u j m o u nae zvezdano prijateljstvo,
ak ako bismo jedan drugom morali postati nepri
jatelji na zemlji.
280.
A r h i t e k t u r a onih koji saznaju.
Potreban je jednom i verovatno uskoro uvid ta
pre svega nedostaje naim velikim gradovima: tiha
i iroka nadaleko rasprostrta mesta za razmilja
nje, mesta sa visokim prostranim pasaima za loe
ili previe sunano vreme, kuda ne prodire nika
kav um kola ili izvikivaa i gde bi ak finije po
naanje zabranilo sveteniku glasnu molitvu: gra
evine i nasadi to bi kao celina izraavali uzvi-
enost seanja i izdvajanja. Prolo je vreme otkako
je crkva imala monopol na razmiljanje, gde je
vita contemplativa* uvek najpre morala da bude
vita religiosa**: i sve to je crkva izgradila izra
ava tu misao. Ja ne bi znao kako bismo se mogli
zadovoljiti tim graevinama, ak ako bi bile lie-
* Lat. ivot razmiljanja. Prim. prev.
** Lat. religiozni ivot. Prim. prev.
192
ne svoje crkvene upotrebe; te graevine govore
suvie patetinim i obuzetim jezikom, kao boje
kue i raskona mesta nekog nadsvetskog saobra
aja da bi mi bezbonici mogli da se tu bavimo
s v o j i m m i s l i m a . Mi elimo da se prenesemo
u kamen i biljku, rni hoemo da u s e b i etamo
kada prolazimo kroz te hale i vrtove.
281.
Z n a t i n a i k r a j . Majstori prvog reda
prepoznaju se po tome to u velikom i malom
znaju na savren nain da nau kraj, bio to kraj
neke melodije ili misli, bio to peti in neke trage
dije ili dravne akcije. Prvi drugog reda postaju
uvek pred kraj nemirni i ne rue se u tako ponos
noj mirnoj ravnomernosti u more kao na primer
stene kod Portofina* tamo gde enovski zaliv
zavrava svoju pesmu.
282.
H o d . Postoje maniri i gestovi po kojima
ak i veliki dzovi odaju da potiu od puka ili polu-
-puka: hod i korak, njihove misli, osobito ih
odaju; oni ne mogu da h o d a j u . Tako ni
Napoleon na svoje veliko ogorenje nije mogao da
hoda shodno vladaru i legitimno, u prilikama
kako se to u stvari mora razumeti, kao kod veli
kih povorki prilikom krunisan ja i slinog: i tu je
bio samo predvodnik neke kolone ponosan i uur
ban ujedno i veoma svestan toga. ovek ima prili
no da se smeje kada vidi te pisce koji oko sebe
ute naboranim iruhom tog perioda: oni ele tako
da skriju svoje n o g e .
* Italijansko letovalite u Liguriji. Prim. prev.
13 Vesela nauka
 283.
L j u d i k o j i s e p r i p r e m a j u . J a poz
dravljam sve znakove za to da poinje neki mu
evniji, ratoborniji vek, to e pre svega hrabrosti
opet odavati poast! Jer on treba da prokri put
jednom jo viem veku i da prikupi snagu, koja
e onom jednom us trebati onaj vek koji hezo-
izam unosi u saznanje i v o d i ratove radi misli i
njenih posledica. Za to je potrebno sada mnogo
hrabrih ljudi koji se pripremaju, koji ipak ne mo
gu da poteknu iz nieg a isto tako ni iz peska i
sluzi sadanje civilizacije i obrazovanja velegrado
va: ljudi koji znaju da utei, usamljeni i reeni
da budu istrajni u svojoj nevidljivoj delatnosti:
ljudi koji intimnom sklonou trae to to kod
njih t r e b a p r e v l a d a t i : ljudi kojima je ved
rima, strpljenje, jednostavnost i preziranje velikih
sujeta isto toliko svojstveno kao velikodunost u
pobedi i obzir prema malim sujetama svih pobe-
enih: ljudi sa otrim i slobodnim sudom o svim
pobednicima i ueu sluaja u svakoj pobedi i
slavi: ljudi sa svojim tvravama, svojim radnim
danima, svojim vremenima tugovanja, naueni i
sigurni u zapovedanju i ujedno spremni, tamo gde
treba, da sluaju, u jednom kao i drugom podjed
nako ponosni, podjednako sluei svojoj vlastitoj
stvari: ugroeni ljudi, plodniji ljudi, sreniji ljudi!
Jer verujte mi! ponjeti tajnu najvee plodnosti
i najveeg uivanja glasi: i v e t i o p a s n o . Gra
dite svoje gradove na Vezuvu! Poaljite vae bro
dove u neispitana mora! ivite u ratu sa sebi rav
nima i sa vama samim! Budite razbojnici i osva
jai dok ne moete biti vladari i posednici, vi koji
saznajete! i skoro e proi vreme kada e i vama
moi biti dozvoljeno da ivite skriveni u umama
kao plaljivi jeleni! Konano e saznanje pruiti
ruku onome, to mu (saznanju) pripada: ono e
hteti da v l a d a i da po s e du je, i vi sa njim!
194
284.
V e r o v a n j e u s e b e . Malo ljudi uopte
veruje u sebe: i od tih malobrojnih dobijaju to
verovanje jedni kao korisnu slepou ili delimino
pomraenje svog duha (ta bi oni ugledali ako bi
se samo mogli videti do temelja!), drugi ga moraju
u sebi tek stei: sve to oni ine dobro, valjano i
veliko pre svega je argument protiv skeptiara
koji u njima boravi: treba ovog uveriti ili nagovo
riti, a za to je potreban skoro genije. To su veliki
sebi-nedovoljni.
285.
E x c e 1 s i o r! Ti nee nikada vie moliti,
nikad vie oboavati, nikad se vie odmarati u bes
krajnom poverenju ti to sebi zabranjuje pre
nekom poslednjom mudrou, poslednjom dobro
tom, poslednjom moi da stane i da ispregne
svoje misli ti nema stalnog straara i prijatelja
za svojih sedam usamljenosti ti ivi bez pogle
da na neku planinu, to nosi sneg na svom vrhu i
ar u svom srcu za tebe ne postoji niko ko e od-
mazditi, niko kao poboljiva pri zavretku ne
postoji vie nikakav um u onome ta se deava i
nikakve ljubavi u tome to e ti se dogoditi tvom
srcu nije pristupano nikakvo poivalite, gde se
jo samo moe nalaziti a nita vie traiti, ti se
brani od nekog poslednjeg mira, ti eli veno
vraanje rata i mira: ovee odricanja, zar eli
da se svega odrekne? Ko e ti dati snage za to?
Jo niko nije imao tu snagu! Postoji jedno je
zero to se jednog dana odreklo da otee i koje
je postavilo branu tamo gde je do tada oticalo:
od tada to jezero sve vie raste. Moda e nam to
odricanje podariti i snagu kojom e se samom
moi podneti odricanje moda e se ovek od tada
sve vie uspinjali gde vie ne i s t i e u nekog
boga.
195
 286.
U p a d a n j e u n e i j i g o v o r . Ovde s u
nade; ali ta ete od njih videti i uti ako u vaim
roenim duama niste doiveli sjaj i ar i prasko
zorje? Ja mogu samo da podseam vie ne mo
gu! Da li elite od mene da pokreem kamenje,
da od ivotinja inim ljude. Ali ako ste jo ka
menje i ivotinje, potraite prvo svog Orfeja!
287.
Z a d o v o l j s t v o u s l e p o i . Moje mi
sli, ree putnik svojoj senci, treba da mi pokau
gde stojim, ali one ne treba da mi otkriju k u d a
i d e m . Ja volim neznanje o budunosti i ne elim
da propadnem od nestrpljenja i to u unapred
okuati obeane stvari.
288.
U z v i e n a r a s p o l o e n j a . ini mi se
da veina ljudi uopte ne veruje u uzviena raspo
loenja, sem za trenutke, najvie etvrt asa izu
zev one malobrojne koju iz iskustva znaju za neko
due trajanje uzvienog oseanja. Ali biti ak o-
vek dubokog oseanja, ovaploenje jednog jedinog
uzvienog raspoloenja to je do sada bio samo
san i oaravajua mogunost: istorija nam za sada
ne daje u tome jo nikakav siguran primer. Upr-
kos tome mogla bi jednom roditi i takve ljude
tada kada se stvori i uvrsti mnotvo povoljnih
preduslova, to sada ne moe da nasumce skupi
ni najsreniji sluaj. Moda bi to buduim duama
bilo to upravo obino stanje, to se do sada tu i
tamo u naim duama iznimno javljalo uz obuzi
manje jezom: stalno kretanje izmeu visokog i ni
skog oseanje visokog i niskog, stalno kao neko
uspinjanje stepenicama i jedno poivanje kao na
oblacima.
289.
Na b r o d o v e ! Ako razmotrimo kako na
svakog pojedinca deluje neko svojevrsno uopte
opravdavanje da se ivi i misli naime kao neko
sunce koje greje, blagosilja, oploava i jedino nje
mu sija, kako nezavisno od pohvale i pokude, da
reljivim u srei i njega ini i u dobrohotnosti,
kako neprestani ini zlo dobrim, donosi svako cve-
tanje i sazrevanje i uopte ne doputa da se po
javi nagli veliki korov tuge i neraspoloenja
onda zahtevajui uzvikujemo: ah kada bi se jo
stvorila mnogo takva nova sunca! I zao i nesrean,
i izuzetan ovek treba da imaju svoju filosofiju,
svoje puno pravo, svoj sunev sjaj! Nije ih pot
rebno saaljevati! moramo se oduiti te oholo
sti, mada je oveanstvo do sada od nje uilo i
primenjivalo je. Za njih ne moemo da postavimo
nikakve ispovednike, prizivae dua i pratala gre-
hova. Nego nam je potrebna nova p r a v i n o s t !
I neko novo drebanje! I nova filosofija! I mo
ralna zemlja je okrugla. I moralna zemlja ima
svoje antipode! I antipodi imaju svoje pravo na
ivot! Treba otkriti jo drugi svet i vie nego,
jedan! Na brodove, vi filosofi!
290
J e d n o j e p o t r e b n o . Dati stil svom
ivotu velika je i retka vetina. Nju primenjuje
onaj ikoji sve sagledava, to njegova priroda prua
u snagama i slabostima, a zatim uklapa u neki
umetniki plan sve dok se jedno svako javlja kao
vetina i um pa ak i slabost jo oduevljava po-
197
gled. Ovamo treba dodati veliku masu druge pri
rode, tamo odneti deo neke prve prirode oba
puta sa dugim uvebavanjem i svakodnevnim ra
dom u tome. Ovde je skriveno ono runo to se
ne moe odneti, tamo je pretumaeno u ono uzvi
eno. Mnogo ega nestalnog, onoga to se protivi
oblikovanju priteeno je pogledima u daljinu i
ikorieno je to treba da daje mig u irinu i mopouzdanijih ljudi. Oni su i v e l i i hteli dalje
bezmernost. Na kraju, kada je delo dovreno, ot
kriva se kakva je prinuda bila u pritisku istog
ukusa to je vladao i oblikovao u velikom i ma
lom: da li je ukus bio bolji ili gori manje znai
nego to se na to pomiljadovoljno je to to kako mu miruje pogled na svemu to je blie oko
bee ukus! To e biti snane, vlastoljubive prirode
to e u takvoj prinudi i u takvoj povezanosti i
takvom savrenstvu pod vlastitim zakonom uivati
svoju najfiniju radost: strast njihovog monog
htenja olakava se pred prizorom svake stilizovane
prirode, svake pobeene i sluee prirode, ak kada
grade dvorove i podiu nasade, protivi im se da
oslobode prirodu. Obrnuto, slabi su oni karakteri,
koji ne vladaju sobom, koji m r z e povezanost sti
la: oni oseaju da kada bi im se nametnula ta
gorko-zla prinuda, da bi pod njom morali da budu
prosti: oni e postati robovi im slue, oni mrze
sluenje. Takvi duhovi oni mogu biti prvoraz
redni duhovi uvek su spremni da divlje, samo
voljno, fantastino, neuredno, iznenaujue tumae
ili oblikuju svoju okolinu kao s l o b o d n u pri
rodu: i oni svakako to ine, jer samo tako sebi
ine dobro! Jer jedna je nuda: da ovek sobom
p o s t i g n e svoje zadovoljstvo bilo samo ovim
ili onim nainom knjievnosti i umetnosti: samo
tek tada ovek moe izgledati uopte podnoljiv!
Onaj ko je sa sobom nezadovoljan, stalno je spre
man da se za to sveti: mi drugi emo biti njegove
rtve, pa bilo samo u tome to emo uvek imati
da podnosimo njegov ruan pogled. Jer prizor ru
nog ini loim i mranim.
198
D e n o v a. Dosta dugo sam posmatrao ovaj
grad, njegove perivoje i iroki opseg njegovih na
stanjenih brda i obronaka; konano moram rei:
vidim d u h o v e iz proteklih pokolenja ovaj pre-
deo mi je previe zasejan kopijama smelijih i sa-
da ive to mi govore svojim kuama, izgraenim
i ukraenim za stolea, a ne za prolazan as: oni
su prema ivotu bili dobri, ma koliko da su mo
gli biti zli prema sebi. Uvek vidim onog (koji radi,
njega izgraeno, a isto tako na grad, more i pla
ninske lance, kako je tim pogledom moan i os
vaja: on eli sve da u k l o p i u svoj plan i na
kraju da uini svojim v 1 a s n i t v o m, postajui
delom istog. itav ovaj predeo je zarastao ovim
prekrasnim uivanjem u posedovanju i plenu; i
kao to ovi ljudi u daljini nisu priznavali nikakvu
granicu i, u svojoj udnji za novim, postavili novi
svet pored starog, tako bi se i u domovini jo uvek
pobunio protiv svakog i naao svoj nain da izrazi
svoju nadmo i da izmeu sebe i svog suseda po
stavi svoju linu beskrajnost. Svako bi jo jednom
osvojio svoju domovinu za sebe, savladavi je svo
jim arhitektonskim mislima i pretvorivi se tako
rei u radostan prizor svoje kue. Na severu impo-
nuju zakon i opte zadovoljstvo u zakonitosti i
poslunosti, ako gledamo na nain gradnje grado
va: pri tom pogaamo ono unutranje sebe-izjed-
naavarije, sebe-uklapanje, to je moralo vladati
duom svih graditelja. Ali tu e nai, zavijajui
za svakim uglom, nekog oveka za sebe, koji po
znaje more, pustolovinu Istoka, oveka koji je
nesklon zokonu i susedu kao nekoj vrsti dosade, i
koji ve sve zasnovano, staro odmerava svojim za
vidnim pogledima. On bi hteo nekom udesnom
prepredenou mate da sve to bar u mislima jo
jednom iznova utemelji, da na to stavi svoje
199
 ruke, da u to unese svoj smisao bilo to samo
.za trenutak nekog sunanog popodneva, gde e se
njegova melanholina i nezasitna dua jednom za
sititi i njegovim oima e smeti da prui samo
ono vlastito i nita vie strano.
292.
P r o p o v e d n i c i m a m o r a l a . Neu d a
propovedam nikakav moral, ali onima koji to ine
savetujem ovo: ako elite da najbolja stanja i
stvari liite svakog ugleda i vrednosti, tako i na
stavite da kao do sada da i dalje priate o tome!
Postavite ih na vrh vaeg morala i govorite od ju
tra do veeri o srei vrline, o duevnom miru, o
pravinosti imanentne odmazde: tako kao to to vi
inite, sve te dobre stvari konano e stei popu
larnost i poee o njima da se vie na ulicama:
ali tada e i svo zlato ka tome biti istroeno, a po
red toga e se i svo zlato u t o m e pretvoriti u
olovo. Doista, vi se razumete u obrnutu vetinu
alhemije, u obezvreivanje najvrednijeg! Isprobaj
te jednom neki drugi recept da ne kao do sada
postignete suprotnost onoga to traite: p o r i i-
t e te dobre stvari, uklonite ih od dopadanja sve-
tine i lakog kruenja, uinite ih ponovo stidljivo-
u usamljenih dua, recite: m o r a l j e n e t o
z a b r a nj en o! Moda ete na takav nain od ljudi
za te stvari dobiti ono do ega nam je jedino sta
lo, mislim h e r o j s k e . Ali tada mora biti neega
za pribojavanje a ne, kao do sada, za gaenje! Zar
ne bismo danas s obzirom na moral kao majstor
Ekhart rekli: Molim Boga da me ostavi Bog!
293.
N ' a v a z d u h . Dobro znamo: onaj ko sa
mo kao u etnji jednom baci pogled na nauku, na
200
rod ena a, naalost, i mnogih umetnika, za njega
strogost njihovog sluena, ta neumoljivost kako u
velikom tako i u malom, te brzina u odmeravanju,
suenju i presuivanju ima neeg to nas baca u ne-
svest i to nam uliva strah. Posebno ga zapanjuje
kako se ovde zahteva ono najtee, ini ono najbolje,
a da za to nema pohvala ni odlikovanja. Naprotiv,
kao meu vojnicima, uju se samo pokuda i otri
u k o r i jer ispravljanje smatra se pravilom, a pro
maaj izuzetkom; ali pravilo ovde kao i svuda je
utljivo. Tako sa strogou nauke stoji sada
kao i sa formom i utivou najboljeg drutva:
ona preplai neposveenog. Ali ko je na nju na
vikao ne bi ni mogao nigde drugde da ivi sem u .
ovom jasnom, providnom, snanom, jako naelek-
trisanom vazduhu, u ovom m u e v n o m vazdu-
hu. Inae njemu svuda nije dovoljno isto i zrano.
On sumnja da t a m o nikome ne moe mnogo ko
ristiti njegova najbolja vetina i da ga ne moe
samog radovati, to mu zbog nerazumevanja iz
mie polovina njegovog ivota, za to je stalno pot
rebno mnogo opreza, mnogo prikrivanja i da se
pridrava svoga sami veliki i nekorisni gubici
u snazi! Ali u t o m jasnom i strogom elementu
je potpuno snaan: ovde on moe da leti! Zato
bi opet morao da se sputa u one mutne vode, gde
se mora plivati i gacati, gde oveku krila postaju
neprijatne boje! Ne! Tu nam je preteko da i
vimo: ta moemo za to to smo roeni za vazduh,
za isti vazduh, mi suparnici svetlosnog zraka, i
to bismo najradije hteli jahati na eterskom pra
hu, kao i on, i ne dalje od sunca, ve p r e m a
s u n c u! Ali to ne moemo, pa emo uraditi ono
slo jedino moemo: doneti svetlost zemlji, postati
svetlost zemlje! A z a t o imamo svoja krila, svo
ju brzinu i strogost, i radi toga smo muevni i sa
mo strani kao vatra. Neka se nas plae oni koji
ne znaju da se greju i osvetle pored nas.
201

P r o t i v k l e v e t n i k a p r i r o d e . Nepri
jatni su mi oni ljudi kod kojih svaka prirodna
tenja odmah postaje bolest, neto to izopauje
ili ak neto sramno o n i su nas zaveli da mis
limo da su ljudske sklonosti i nagoni zli; oni su
uzrok nae najvee nepravednosti prema naoj pri
rodi, prema svakoj prirodi! Ima dovoljno ljudi
koji se s m e j u ljupko i bezbrino prepustiti svo
jim nagonima: ali oni to ne ine iz bojazni od one
umiljene zle sutine prirode! S t o g a je dolo
do toga da nalazimo toliko malo otmenosti meu
ljudima: njihovo obeleje e vazda biti da se ni
malo ne plaimo sebe, da od sebe ne oekujemo
nita sramno, da bez sumnji letimo kuda nas vue
nas slobodno roene ptice! Ma kuda stigli uvek
e oko nas biti slobodno i osunano.
K r a t k e n a v i k e . Ja volim kratke navike
i smatram ih neocenjivim sredstvima da upoznam
m n o g e stvari i m n o g a stanja i sve do teme
lja njihovih slatkih i gorkih osobina; moja pri
roda je podeena na kratke navike, ak u potre
bama svog telesnog zdravlja i uopte ukoliko samo
mogu da vidim: od najnieg do najvieg. Uvek ve-
rujem da e me to sada trajno zadovoljiti i
kratka navika ima onu veru strasti, veru u venost
i treba mi zavideti to sam to naao i spoznao:
i sada me to hrani u podne i uvee i iri neko
duboko zadovoljstvo oko sebe i u mene, tako da
mi nije potrebno ono drugo, a da nemam razloga
da uporeujem, prezirem ili mrzim. I jednog dana
dolo je to vreme: dobra stvar me naputa, ne kao
neto to mi sada uliva odvratnost nego miro
ljubivo i zasieno mnome, kao to bih joj ili kao to
202
hi jedno drugom morali biti zahvalni i jedno dra
gom t a k o pruiti ruke na rastanku. I ve je no
vina na pragu a i isto tako moja vera neuniti
va luda i neunitiv mudrac! To novo bie ono pra
vo, poslednje pravo. Tako prolazim sa hranom,
mislima, ljudima, gradovima, pesmama, muzikama,
uenjima, dnevnim redom, nainima ivota. Na
protiv mrzim t r a j n e navike i smatram da
mi se pribliuje neki tiranin i da se z g u n j a v a
vazduh oko mene, tamo gde se zbivanja oblikuju
tako da iz toga izgleda da nuno izrastaju trajne
navike; na primer kroz neku slubu, kroz stalno
bivanje zajedno sa istim ljudima, kroz stalno
prebivalite, kroz izuzetno zdravlje. ak sam pri
itavoj svojoj bedi i bolesti, i ma ta bilo nesavre
no u meni u najveoj dubini svoje due zahva
lan, jer mi takve stvari ostavljaju hiljadu izlaznih
vrata, kroz koja mogu da se izvuem od trajnih
navika. Naravno ono najnepodnoljivije, ono u
stvari uasno, bio bi mi neki ivot bez ikakvih na
vika, ivot to stalno zahteva neku improvizaciju
to bi bilo moje progonstvo i moj Sibir.
S t a l a n p o z i v . Stalan poziv bee odvaj
kada krajnje korisna stvar; i tamo gde jo uvek
drutvom Vlada samo oporski nagon, jo uvek je
za svakog pojedinca najsvrsishodni]e p r i k a z i
v a t i svoj karakter i svoje zaposlenje kao neto
nepromenljivoak ako u osnovi to nije tako.
Moemo se na njega osloniti, on se ne menja
tg je u svim opasnim drutvenim situacijama poh
vala to najvie ima da znai. Drutvo sa zado
voljstvom osea da ima pouzdano, u svako vreme
spremno o r u e u vrlini ovog, u astoljubivosti
onog i u razmiljanju i strasti treeg oveka ono
odaje svoje najvie poasti ovom o r u u-prirodi,
203
 tom ostajanju vernim sebi, toj nepromenljivosti
u pogledima, tenjama, i ak manama. Takvo oce-
njivanje to cveta i to je cvetalo svuda zajedno
sa moralitetom morala, odgaja karaktere i ini
o z l o g l a e n i m svako menjanje, drugaije ue
nje i preobraavanje sebe. Ali to je u svakom slu
aju, ma koliko inae mogla biti prednost takvog
naina miljenja, za s a z n a n j e najtetniji na
in opteg suenja, jer ba dobra volja onoga koji
saznaje ne okleva da u svako vreme o p o r e k n e
svoje dotadanje miljenje, da bude nepoverljivo
uopte u odnosu na sve to u nama hoe da se u -
v r s t i ovde je osueno i ozloglaeno. Miljenje
onoga ko saznaje da se nalazi u protivrenosti sa
stalnim pozivom smatra se n e a s n i m , dok
okamenjivanje miljenja uiva svaku ast: pod pro
kletstvom takvog vrednovanja moramo danas jo da
ivimo! Kako se teko ivi kada se protiv i oko
sebe osea sud mnogih milenijuma! Verovatno je
da je mnogo milenijuma saznanje bilo optereeno
loom saveu, i da je moralo biti mnogo samo-
prezira i skrivene bede, i da je mnogo samoprezi-
ra 'moralo biti u istoriji najveih duhova.
297
M o i p r'o t i v r e i t i. Sada svako zna da
je moi podnositi suprotstavljanje visoki znak
kulture. Neki ak znaju da uzvieniji ovek eli
da mu se protivrei i to izaziva da bi dobio neki
mig za njegovu njemu do tada nepoznatu neisprav
nost. Ali mo-protivreiti, steena i s t a sa-
vest uz neprijateljstvo prema onome na to se na
viklo, tradiciju, posveeno to je vie nego ono
jedno i drugo i u stvari veliko, novo, zapanjivo u
naoj kulturi, najvei korak osloboenog duha: ko
to zna?
204
298.
U z d a h . Ja sam se usput dokopao tog uvi
da i brzo sam upotrebio prve loe reci, da ga uvr
stim, da mi opet ne odleti. A sada mi je umro u
ovim suvim reima i visi i mlohav je u njima
i jedva da vie znam, kada ih ugledam, kako sam
mogao biti tako srean kada sam uhvatio tu pticu.
299. v
to m o r a m o nauiti od umetnika.
Kakva imamo sredstva da nam stvari uinimo
lepim, privlanim, poeljnim, ako one to nisu?
i smatramo one to po sebi nikad nisu! Ovde imamo
neto da nauimo od lekara, kada recimo razbla-
uju ono gorko ili vino i eer stavljaju u (Misch-
krug), ali jo vie od umetnika koji su u stvari uvek
spremni da dolaze do takvih otkria i da izvode
takve majstorije. Udaljiti se od stvari, dok se mno
go od njih ne vidi i mnogo jo mora pogledati
d a b i s e j o m o g l e v i d e t i ili stvari vi
ati kao iza ugla i kao u nekom iseku ili ih tako
postaviti da se delimino pretvaraju i doputaju
samo da ih u perspektivi proziremo ili ih pos-
matrati kroz obojeno staklo ili u svetlosti veer
njeg rumenila ili im dati neku povrinu i kou
sto nema punu. providnost: sve to treba da nau
imo od umetnika i u ostalom da budemo mud
riji od njih. Jer kod njih obino prestaje ta nji
hova fina snaga, tamo gde prestaje umetnost, a
zapoinje ivot; ali mi elimo da budemo pesnici
svog ivota, i najpre u najmanjem i najsvakida-
njem.
300.
P r e d i g r e n a u k e . Zar vi verujete da bi
nauke nastale i postale velike da im nisu pretho-
205
 dili arobnjaci, alkemiari, astrolozi i vetice kao
oni koji su svojim obeanjima i opsenama prvi
imali da stvore e, glad i ukus za s k r i v e n e i
z a b r a n j e n e sile? Da li se ak beskrajno vie
moralo o b e a v a t i nego to se moglo ispuniti
da bi se uopte neto ispunilo u carstvu saznanja?
Moda na isti nain kako nam se ovde predstav
ljaju predigre i uvebavanja, to se kao takva
uopte n i s u uvebava'la i oseala: i nekom dale
kom dobu i itava r e l i g i j a izgledala kao veba
i predigra: moda je mogla biti uveno sredstvo
za to da bi jednom pojedinci mogli uivati ita
vu samodovoljnost nekog boga i itavu svoju snagu
samospasenja: tavie smemo pitati da li bi
ovek bez one religiozne kole i predistorije uopte
mogao nauiti da osea glad i e za s o b o m
i da iz s e b e uzima zasienost i punou? Da' li
je Prometej prvo morao s m a t r a t i da je uk
r a o svetlost i to okajavati da bi konano otkrio
da je on stvorio svetlost, u d e i za s v e t
o u, i da nije samo ovek bio delo s v o j i h
ruku i glina u svojim rukama? Da li su sve to sa
mo kipovi kipara? isto tako kao iludilo, kao kra
a, Kavkaz, jastreb i itava tragina prometeida
svih koji saznaju?
^301
L u d i l o k o n t e m p l a t i v a c a . Uzvieni
ljudi razlikuju se od niskih po tome to neizrecivo
vie vide i uju i mislei vide i uju i upravo
to razlikuje oveka od ivotinje i vie ivotinje od
niih. Svet postaje sve puniji za onoga ikoji izrasta
u visinu oveanstva; za njim se baca sve vie
udica interesovanja; mnotvo njegovih nadraaja
stalno raste, a isto tako mnotvo vrsta njegovih
ugoda i neugoda uzvieniji ovek postaje uvek
ujedno sreniji i nesreniji. Ali pri tom l u d i l o
ostaje njegov stalni pratilac: on smatra da kao
206
g l e d a l a c i s l u a l a c gleda neku veliku pred-
stavu i neku veliku operu, to je ivot: on svoju
prirodu naziva k o n t e m p l a t i v n o m * i pri
tom previa da je i on sam stvaran pesnik da i
nastavlja da peva o ivotu da se naravno veoma
razlikuje od g l u m c a te drame, takozvanog de-
latnog oveka, ali jo vie od nekog pukog posmat-
raa i pozvanog gosta p r e d pozornicom. Njemu
je kao pesniku svakako svojstvena vis contemla-
tiva i osvrt na svoje delo, a pre svega vis creativa**,
to n e d o s t a j e delatnom oveku, ma ta mogli
rei izgled i opte verovanje. Mi koji mislimo i
oseamo uvek stvarno i stalno i n i m o neto
Sto jo ne postoji: itav veno rastui svet pro-
cena, boja, teina, perspektiva, postepenosti, pot
vrivanja i poricanja. Ovo pesnitvo koje smo
pronali stalno ue i uvebavaju takozvani prakti
ni ljudi (kao to se kae nai glumci) i to im posta
je navika i stvarnost, pa ak svakodnevica. Sve
to je od vrednosti u sadanjem svetu, nema nita
od tog po sebi po svojoj prirodi priroda je uvek
bezvredna nego se njemu jednom dala, pokloni
la neka vrednost, a mi besmo ti koji smo davali
i poklanjali! Mi smo prvi stvorili svet k o j i se
l j u d e n e t o t i e ! Ali nam ba nedostaje
to znanje, i kada ga u jednom trenutku epamo,
u sledeem smo ve zaboravili na njega: mi pog
reno sudimo o naim najboljim snagama i za
stupanj slabije cenimo sebe, kontemplativce
m i nismo n i t i t o l i k o p o n o s n i , n i t i t o
l i k o s r e n i koliko bismo mogli biti.
302
O p a s n o s t s r e n o g . Imati fina ula
i fin ukus; biti naviknut na ono odabrano i naj-
* Lat. Kontemplativna mo. Prim. prev.
** Lat. stvaralaka mo. prim. prev.
207
 bolje duha kao na pravu i najvaniju hranu; ui
vati u svojoj snanoj, smeloj i odvanoj dui; mir
nog pogleda i vrstog koraka ii kroz ivot, uvek
spreman za ono krajnje, kao za neku svetkovinu
i biti pun elja za neotkrivenim svetovima i mori
ma, ljudima i bogovima; sluati svaku vedru muzi
ku, kao da se tamo kratko vreme odmaraju i ve
sele hrabri ljudi, vojnici, pomorci, i u najdubljem
uivanju trenutka biti savladan suzama itave
purpurne sete srenika: ko sve ne bi eleo da ba
sve to bude n j e g o v posed, njegovo stanje! To
bee H o m e r o v a srea! Stanje onoga koji je
Grcima otkrio njihove bogove ne, sebi samom
otkrio s v o j e bogove! Ali ne krijmo to: sa tom
Homerovom sreom u dui ovek je takoe stvo
renje koje je pod suncem i najosetljivije na patnju!
I samo po tu cenu kupujemo najskuplju koljku
koju su talasi postojanja do sada izbacili na obalu!
Kao njihovi posednici postajemo sve prefinjeniji
u bolu i na kraju suvie prefinjani: neko malo
neraspoloenje i gaenje bilo bi na kraju dovoljno
da se i Homeru ogadi ivot. On neku malo glupu
zagonetku, to su mu postavili mladi ribari, nije
morao da rei! Da, male zagonetke opasnosti su
najsrenijih!
303.
D v a s r e n i k a. Doista, ovaj ovek, upr-
kos svojoj mladosti, razume se u i m p r o v i z a
c i j u i v o t a i ak najfinijeg posmatraa dovo
di do zapanjenosti: izgleda, naime, da ne ini ni
kakav pogrean korak, mada ve stalno igra naj-
smeliju igru. ovek se podsea na one majstore
improvizacije muzike, kome bi ak i slualac pri
pisao neku boansku n e p o g r e i v o s t ruke,
uprkos tome to oni tu i tamo pogree kao to
i svaki smrtnik grei. Ali oni su uvebani i stva
ralaki, i uvek spremni da najsluaniji ton na ko-
208
ji ih vue neki udarac prstom, neka ud, odmah
uklope u tematski sklop i da sluaju udahnu lepi
smisao i neku duu: ovde je sasvim drugi ovek:
njemu ne polazi za rukom u osnovi sve to eli i
planira. To kada ga je povremeno vuklo njegovo
srce, dovodilo ga je ve nekoliko puta do ponora
i u -najveu blizinu propasti; i ako bi je jo izbe-
gao, svakako ne samo sa neznatnim posledicama.
Da li verujete da je zbog toga nesrean? On je
odavno u sebi samom resio da svoje elje i pla
nove ne uzima toliko ozbiljno. Ako mi to ne poe
za rukom, tako sebi govori, moda e mi ono dru
go poi za rukom; i u celini ne znam da li vie du
gujem zahvalnost svom neuspehu, nego bilo kom
uspehu. Da li sam stvoren za to da budem tvrdog
lav i da nosim rogove bika? Ono to mi ini vred-
nost i rezultat ivota nalazi se negde drugde; moj
ponos a isto tako moj jad nalaze se negde drugde.
Ja znam vie o ivotu, jer sam toliko esto bio
blizu toga da ga izgubim: i ba zato i m a m vie
od ivota nego vi svi zajedno!
D e l a j u i , p r o p u t a m o . U osnovi su
mi mrski svi morali koji govore: Nemoj to initi!
Odreci se! Savladaj se!ja sam naprotiv zahva
lan onim moralima koji me ne gone da neto i
nim i opet da inim i od jutra do veeri, i da nou
o tome sanjam, i da na nita drugo ne mislim: da
to d o b r o inim, tako dobro kao to ja upravo
mogu! Od onog koji tako ivi stalno otpada jedno
za drugim neto od onog to ne spada u takav ivot:
bez mrnje i odvratnosti vidi kako se danas ovo, a
sutra ono rastaje od njega, nalik na poutelo lie,
koje svaki pokretljiviji zraak odnosi sa drveta:
ili on uopte ne vidi da se oprata, njegov pogled
.tako strogo stremi svom cilju, i uopte napred,
ne na stranu, unazad, nanie. Nae delanje treba
14 Vesela nauka 209
da odredi ta emo propustiti: delajui, proputa
mo tako mi se to dopada, tako glasi m o j pla-
citum*. Ali ne elim otvorenih oiju da teim za
svojim osiromaenjem, ne elim nikakve negativne
vrline, vrline ija je bit samo poricanje i samo-
uskraivanje.
305.
S a m o s a v l a d a v a n j e . Oni uitelji mo
rala koji najpre i pre sveta izriito savetuje oveku
da ovladaju sobom, prenose na njega neku poseb
nu bolest: naime stalnu razdraljivost kod svih pri
rodnih oseanja i sklonosti i takorei neku vrstu
svraba. Ma ta ga ubudue moglo gurnuti, privui,
primamiti, podstai, spolja ili iznutra uvek se
tom razdraljivom oveku ini kao da sada nje
govo samosavladavanje dolazi u opasnost; on se
vie ne moe poveriti nikakvom instinktu, nika
kvom slobodnom lepranju, nego stalno tu stoji
sa odbrambenim gestom, naoruao protiv samoga
sebe, otrog i nepoverljivog pogleda, veni uvar
svoje tvrave, kojom se je on uinio. On ak time
moe biti v e l i k ! Ali kako je sada postao nesnosan
za druge, kako je teak postao za samog sebe, kako
je postao siromaan i odseen od najlepih slu
ajnosti due! ak i od svake dalje p o u k e! Jer
ovek mora i da se povremeno gubi ako neto eli
da naui od stvari to nisu mi sami.
S t o i c i i e p i k u r e j c i . Epikurejac trai
sebi situaciju, linosti i ak dogaaje to odgova
raju njegovoj krajnje nadraljivoj intelektualnoj
prirodi, on se odrie drugog to jest onog ega je
Lat. ono to mi se dopada. Prim. prev.
210
najvie, jer bi to za njega bila suvie jaka i teka
hrana. Stoiar se, naprotiv, uvebava da se ne gadi
i guta kamenje i c r v e , sru i skorpione i da bude
bez gaenja; njegov stomak treba konano da bude
ravnoduan prema svemu to u njega sipa sluaj
postojanja: on podsea na onu arapsku sektu Asa-
ua, koju upoznajemo u Aliru, i kao ti neosetljivi
ljudi on rado ima pozvanu publiku prilikom poka
zivanja svoje neosetljivosti u emu Epikurejac ba
rado eli da oskudeva ta on ima svoj vrt. Za
ljude kojima improvizuje sudbina, za takve koji
ive u nasilnikim vremenima i nezavisno od izne
nadnih i prolaznih ljudi, stoicizam moe biti veo
ma preporuljiv. Ali ko u izvesnoj meri s a g l e d a -
v a da mu sudbina dozvoljava da isplete n e k u
d r u g u n i t , dobro postupa kada se postavlja epi-
kurejski; to su do sada inili svi duhovni radnici!
Za njih bi naime bio najvei gubitak da se lie fine
nadraljivosti i da za to dobiju na poklon stoiku
tvrdu kou sa bodljama jea.
307.
U k o r i s t k r i t i k e . Sada ti neto izgleda
kao zabluda to si pre toga voleo kao istinu ili
verovatnost: ti to sada odbacuje od sebe i sma
tra da je tvoj razum pobedio u tome. Ali moda
bee ona zabluda tada, kada si bio jo neko drugi
ti si uvek neko drugi tebi isto toliko nuna
kao tvoje sadanje istine, takorei kao neka koa
to ti je mnogo ta prikrivala i zastirala to jo
nisi smeo videti. Tvoj novi ivot ubio ti je to mi
ljenje, n e tvoj razum: t e b i o n v i e n i j e
p o t r e b a n , i sada se kri u samom sebi, a ne-
razumnost se iz njega puzei kao crv izvlai na
svetlost. Kada kritikujemo, onda to nije nita sa
movoljno i bezlino to je, bar veoma esto, do-
kaz da imamo ive pokretne snage u nama, to
odbija neku koru. Mi poriemo i moramo poricati
14* 211

zato to u nama e l i neto da ivi i da se potvr
uje, neto to mi moda jo ne poznajemo, jo
nismo videli! To u korist kritike.
308.
Svakodnevna p r i a . ta kod tebe
ini svakodnevnu priu? Pogledaj svoje navike iz
kojih se sastoji: da li su one proizvod bezbrojnih
malih kukaviluka i lenjosti ili tvoje hrabrosti i
otkrivakog razuma? Ma koliko da su razliita oba
sluaja, bilo bi mogue da ti ljudi iskau istu po
hvalu i da bi njima i stvarno bilo kako mogao do-
neti istu korist. Ali pohvala i korist i ugled mogli
bi biti dovoljni za onog ikoji hoe samo da ima*
istu savest ali ne za tebe koji ispituje bubre
ge (Nierenprufer), jer ima neko z n a n j e o sa
vesti!
309.
I z s e d m e u s a m l j e n o s t i . Jednog da
na je putnik naglo zatvorio za sobom vrata, stao je i
zaplakao. Zatim je rekao: Ta sklonost i taj poriv
za istinom, stvarnim, neprividnim, sigurnim! Kako
se na njih ljutim! Zato m e prati ba taj mrani i
strani goni! Hteo bih se odmoriti, ali on to ne
doputa. Koliko me toga samo zavodi da zastanem!
Za mene svuda postoje Artemidini vrtovi: i stoga
uvek nova nasilna i naporna oslobaanja ogore
nja u srcu! Moram dalje da podiem nogu, ovu
umornu ranjenu nogu: i stoga to moram na ono
najlepe to me ne moe zadrati Ijutito da se os
v r e m j e r me nije moglo zadrati!
310.
V o l j a i t a l a s . Kako se udno pribliuje
taj talas, kao da neto treba da postigne! Kako
212
se zastraujuom brzinom uvlai u najskrivenije
kutke razrovanih stena! Izgleda da hoe svakog da
preduhitri; izgleda da je tamo neto skriveno, to
je od vrednosti, velike vrednosti. A sada se vra
a neto polaganije, uvek jo beo od uzbuenja
da li je razoaran? Da li je naao to je traio? Da
li se pokazuje razoaranim? Ali ve se pribliava
drugi talas, jo lakomiji i divljiji od prvog, a i nje
gova dua izgleda puna tajni i pohote za iskopa
vanjem blaga. Tako ive talasi tako ivimo mi
koji h o e m o ! n e kaem vie. Da li je to tako?
Da li mi ne verujete? Vi se ljutite na mene, vi lepe
nemani? Da li se bojite da u potpuno odati vau
tajnu? Pa! Ljutite se samo na mene, podiite svoja
zelena opasna tela koliko samo moete, stvorite
neki zid izmeu mene i sunca tako kao sada!
Doista vie nita nije preostalo od sveta osim ze
lenog sutona i zelenih munja. inite kako elite,
vi obesni, urlajte od zadovoljtsva i zlobe ili po
novo ponirite, sipajte svoje smaragde u najveu
dubinu, preko toga razbacujte se u svojem bes
krajno belom tumaranju od pene i prskanju vode
meni je sve pravo, jer vam sve tako dobro pri
staje, i ja sam za sve tako zahvalan: kako bih v a s
izdao! J e r d o b r o to ujete! ja znam vas i vau
tajnu, ja poznajem va rod! ta vi i ja istog smo
roda! Vi i ja imamo neku tajnu.
311.
Prelomljena s v e t l o s t . ovek uvek
nije hrabar, a kada je umoran, tada neko od nas
svakako takoe jadikuje na taj nain. Tako je
teko ljudimo uiniti naao ah, da li je to pot
rebno! ta nam pomae da ivimo skriveno, ako
za nas ne elimo da zadrimo to to nas ljuti? Da
li ne bi bilo uputnije iveti u guvi i zadovoljavati
pojedince, u onom u emu svima treba i mora da
se zgrei? Biti budalast sa budalom, sujetan sa su-
213

jetnim, sanjalica sa sanjalicom? Da li to ne bi bilo
pravino kod takvog obesnog stepena odstupanja u
celini? Kada sluam o zluradostima drugih protiv
mene nije li moje prvo oseanje oseanje neke
zadovoljtine? Tako je u redu! ini mi se da
im govorim ja se toliko malo slaem sa vama i
imam toliko istine na svojoj strani: priutite sebi
malo radosti na moj raun, kolikogod esto mo
ete! Tu su moji nedostaci i moje pogreke, tu je
moje ludilo, moj neukus, moja zbunjenost, moje
suze, moja sujeta, moja sovinska-skrivenost, tu
su moje protivrenosti! Tu se moete smejati! Pa i
smejte se i radujte se! Ja se ne ljutim na zakon
i prirodu stvari, to ele da nedostaci i pogreke
priinjavaju radost! Naravno, nekad behu lep-
a vremena, kada je ovek jo mogao da osea da
mu je svaka donekle nova misao toliko n e o p h o
d n a da sa njom moe da izae na ulicu i da sva
kom dovikne: Gledaj Carstvo Nebesko sasvim se
pribliilo!Ja se ne bih drznuo, ako bih nedo
stajao. Moe se biti bez svih nas! Ali, kako se
kae, mi ne mislimo tako kada smo hrabri; rni ne
mislimo na to.
312.
M o j p a s . Ja sam svojoj boli nadenuo ime
i nazivam je pasona je isto toliko verna, na
metljiva i besramna, isto tako zabavna, isto tako
pametna kao svaki drugi pas i ja mogu da se na
nju izderem i na njemu iskalim svoju lou ud:
kao to to ine drugi sa svojim psima, slugama i
enama.
313.
N i k a k v a s l i k a m u e n i t v a . J a ho
u da inim kao Rafael i da ne slikam vie nikakvu
214
sliku muenitva. Ima dovoljno uzvienih stvari,
nego to bi se moglo potraivati uzvienosti, gde
ona ivi u sestrinskom odnosu sa okrutnou;
moje astolj ubije pored toga nee nai nikakvo
zadovoljstvo u tome ako bih od sebe hteo da stvo
rim muitelja po pozivu.
314.
M o j e d o m a e i v o t i n j e . Hteo bih
pored sebe da imam svog lava i svog orla da u sva
ko vreme imam migove i predznake da znam ko
liko je velika ili mala moja jaina. Da li danas
moram da na njih odozgo gledam i da se od njih
plaim? I da li e kucnuti as kada e oni odozdo
pogledati na mene i u strahu?
315.
0 p o s l e d n j e m t r e n u t k u . Bure s u
moje opasnosti: da li u imati svoju buru od koje
u nastradati, kao to je u buri nastradao Oliver
Kromvel? Ili u se ugasiti kao neka svetlost, to
ne oduvava prvo vetar, nego postaje umorna i sita
same sebeizgorelo svetio? Ili konano da li u
se ugasiti da ne bih izgoreo?
316.
P r o r o c i . Vi ne oseate nimalo da proroci
veoma pate; vi samo mislite da im je dat neki lep
dar, i hteli biste ga svakako i sami imati ali
ja u se izraziti kroz jedno uporeenje. Koliko
bi mnogo mogle ivotinje da pate od elektriciteta
vazduha i oblaka! Vidim da neke njihove vrste, s
obzirom na vreme, imaju neku proroansku mo,
na primer majmuni (to ak moemo jo u Evropi
215
lepo da posmatramo, i ne samo u menaeriji, na
ime u Gibcrailtaru). Ali mi ne mislimo na to da su
njihovi b o l o v i za njih proroci. Kada se neki
snaan pozitivan elektricitet pod uticajem nekog
pribliavajueg jo dugo nevidljivog oblaka pre
tvara u negativan elektricitet i sprema se promena
vremena, tada se te ivotinje ponaaju tako kao
da se pribliuje neprijatelj i spremaju se na od-
branu ili bekstvo; one se najee skrivaju one
loe vreme ne shvataju kao vreme, nego kao nepri
jatelja, iju ruku ve o s e a j u!
,317.
O s v r t a n j e . Mi retko postajemo svesni
pravog patosa svakog ivotnog perioda kao takvog
dok se u njemu nalazimo, ve uvek smatramo da
je to nama jedino sada mogue i razumno stanje,
i uopte e t o s , a ne patos da govorimo i da to
odvajamo sa Grcima. Nekoliko muzikih tonova
podseaju me danas na neku zimu i neku kuu i
krajnje pustinjakli ivot i izazivaju ujedno oseanje
u kojem sam tada iveo: smatrao sam da u veno
moi tako iveti. Ali sada poimam da su to u potpu-
nosti bili patos i strast, neka stvar uporedljiva sa
ovom bolno-smelom i sigurno utenom muzikom
tako ovek ne sme godinama ili veno imati:
time bi ovek za ovu planetu bio nadzemaljski.
318.
M u d r o s t u b o l u . U bolu ima toliko
mudrosti kao u zadovoljstvu: ona spada kao i ono
u prvorazredne snage to odravaju vrstu. Da to
nije tako, ona bi odavno propala, to boli nije ni
kakav argument protiv nje, to je njena bit. Ja u
boli ujem komandu kapetana broda: Uvucite je
dra! Smeli moreplovac ovek morao se uve-
216
bati da na hiljade naine postavlja jedra, jer inae
bi on veoma brzo skonao i okean bi ga brzo pro
gutao. Mi moramo znati da ivimo i sa umanje
nom energijom: im bol da svoj sigurnosni signal,
vreme je da je smanjimo pribliava se neka ve
lika opasnost, neka bura i mi dobro inimo da
to je mogue manje preterujemo. Istina je da po
stoje ljudi, koji prilikom pribliavanja velike boli
uju upravo suprotnu komandu, i koji nikada po
nosnije, borbenije i srenije ne bi gledali na od
reeni nain nego kada se pribliava bura; ak
im sama bol daje njihove najvee trenutke! To su
heroji, veliki d o n o s i o c i b o l a oveanstva: oni
malobrojni ili retki, kojima je potrebna upravo is
ta apologija, kao i bol uopte i doista! ne treba
da im se one uskrate! To su prvorazredne snage
koje odravaju i unapreuju vrstu: pa bilo ak
time to bi se protivili ugodnosti i ne krili svoje
gaenje pred takvom vrstom sree.
319.
T u m a i m a n a i h d o i v l j a j a . Svim
osnivaima religije i njima slinim bila je strana
neka vrsta estitosti oni iz svojih doivljaja ni
kada nisu uinili neku stvar savesti saznanja. ta
sam u stvari doiveo? ta se tada odvijalo u meni
i oko mene? Da li sam imao dovoljno bistar ra
zum? Da li se moja volja okrenula protiv svih ul
nih varki i hrabro u svojoj odbrani onog fan
tastinog? Tako niko od njih nije pitao, tako
dragi religiozni ljudi ni danas ne pitaju: oni na
protiv oseaju neku e za stvarima koje su p r o
t i v r a z u m a , i ele da je lako zadovolje tako
oni doivljavaju udo i ponovna roenja i uju
glasove anelia! Ali mi, mi drugi, koji oseamo
e za vas umom, elimo da svojim doivljajima
tako strogo gledamo u oi, kao nekom naunom
opitu, svakog asa i svakog dana u dan! Mi sami
217

elimo da budemo nai eiksperimenti i nai za-
morii.
320.
Prilikom ponovnog v i e n j a . A.:
Da li te jo potpuno razumem? Da li trai? Gde je
usred sada stvarnog sveta t v o j kutak i t v o j a zve-
zda? Gde t i moe da legne na sunce tako da iz tebe
dolazi neki pretek dobrog i opravdava se tvoje
postojanje? Neka to ini svako za sebe ini mi
se da mi kae da se izbije iz glave to govorenje
u ono opte, briga za druge i d r u t v o ! B : Ja
elim vie, ja nisam onaj koji trai. Ja hou sebi
da stvorim vlastito sunce.
321.
N o v o p r e z . Ne mislimo vie toliko na
kazne, kuenja i poboljavanja! Nekog pojedinca
retko emo promeniti: i ako bi nam to uspelo,
onda bi nam neprimetno moda i ono neto ujedno
s tim polo za rukom, mi smo se kroz njega pro-
menili! Gledajmo naprotiv da na uticaj na s v e
t o d o l a z i zavredi vie i pretegne nad njim!
Ne borimo se u otvorenoj borbi! a to je sve
kuenje, kanjavanje i elja za poboljavanjem.
Nego se utoliko vie sami podignimo! Davajmo na
em uzoru uvek svetlije boje! Pomraimo drugog
naom svetlou! Ne, mi ne elimo da zbog njega
samo postajemo m r a n i j i , kao svi oni koji
kanjavaju i nezadovoljnici! Idimo radije po stra
ni! Odvratimo pogled!
322.
P o r e e n j e . Oni mislioci kod kojih se sve
zvezde kreu u ciklinim putanjama nisu najdub-
218
lji: onaj ko u sebe gleda kao u neki ogroman sve
mir i u sebi nosi mlene puteve, takoe zna koliko
su neredovni mleni putevi; oni dovode do haosa
i lavirinta postojanja.
323.
Srea u sudbini. Najviu odliku daje
nam sudbina 'kada nam je za neko vreme dopustila
da se borimo na strani naih protivnika. Time smo
p r e d o d r e e n i za veliku pobedu.
324.
I n m e d i a v i t a * . Ne! ivot me nije ra-.
zoarao! Iz godine u godinu oseam ga naprotiv is-
tinitijim, poeljnijim i tajanstvenijim od onog
dana kada se nada minom nadvio veliki spasilac,
koji saznaje a ne neka dunost, ne neka sudbina,
ne neko varanje! A samo saznanje: neka bude za dru
ge neto drugo, na primer neka poivaljka ili put ka
poivaljci, ili neki razgovor (neka razonoda), ili
neka dokolica za mene je on uvek svet opasnosti
i pobeda u kojem i herojska oseanja imaju svoja
igralita i poprita. i v o t j e s r e d s t v o s a
z n a n j a s a tim naelom u srcu moemo ne
samo hrabrije, nego ak r a d o s n o i v e t i i
r a d o s n o s e s m e j a t i! A ko bi upoznao da se
lepo smeje i da ivi, ko se pre toga ne bi razu-
mevao u rat i u pobedu?
325.
t a p r i p a d a v e l i i n i . Ko e postii ne
to veliko ako u sebi ne osea snagu i volju da
* Lat. u sred ivota. Prim. prev.
219
 p r o u z r o k u j e velike bali? Moi patiti je ono
najmanje: slabe ene i ak robovi esto postiu
majstorstvo! Ali ne propasti od unutranje nevolje
i nesigurnosti, kada se prouzrokuje velika patnja i
uje se krik te patnje to je veliko, to spada u
veliinu.
326.
D u e v n i 1 e k a r i i b o l . Svi propovedni-
ci morala kao i svi teolozi, u neem su zajedno ne-
nepristojni: svi pokuavaju da uvere oveka da se
vrlo loe osea i da mu je potrebno strogo posle-
dnje radikalno leenje. A poto su ljudi u celini
revnosno i vekovima paljivo sluali ta uenja,
tako je stvarno prelo na njih neto od tog praz-
noverja da se vrlo loe oseaju: tako da su sada
ak veoma spremni da uzdiu i da u ivotu ne na
laze nita vie i meu sobom izgledaju ojaeni,
kao da je ipak ak veoma teko to i z d r a t i . U
stvari oni su veoma sigurni u svoj ivot i zalju
bljeni u isti, i puni neiskazivih lukavstava i prefi-
njenosti, da se ono neprijatno skri i da se iz boli
i nesree izvue njihova bodlja. ini mi se da se-
o boli i nesrei uvek p r e t e r a n o govori, kao
da je to stvar dobrog ivljenja da se ovde prete-
ruje: naprotiv, namerno se preutkuje to da protiv
boli ima bezbroj sredstava za ublaivanje, kao
oamuoivanja ili grozniave urbe misli, ili nekog
mirnog poloaja, ili dobrih i loih uspomena, na-
mera, nada, i mnogo naina ponosa i saoseanja,
koji skoro deluju kao anestici: dok kod najveih
stupnjeva bola ve po sebi dolazi do nesvestica.
Mi se vrlo dobro razumemo u to da na nae gor
ine bez slatke stvari, posebito na gorine due;
mi imamo pomona sredstva u naoj hrabrosti i
uzvienosti kao i u plemenitijim delirijumima pod
reivanja i rezignacije. Gubitak jedva da je za as
gubitak: na neki nain nam je time pao i neki
220
poklon sa neba neka nova snaga na primen pa
bila to samo meka nova prilika za snagu! ta su
', propovednici morali fantazirati o intimnom jadu
loih ljudi! ta su nam ak l a g a l i o nesrei,
strasnih l j u d i ! p a , lagati ovde je prava re: oni
su veoma dobro znali i za prebogatu sreu te vrste
ljudi, ali su to preutali, jer to bee pobijanje
njihove teorije, prema kojoj svaka srea nastaje
tek unitenjem strasti i utanjem volje! A to se
konano tie recepta svih tih duevnih lekara i nji
hovog hvaljenja strogog radikalnog leenja: sme-
mo da se upitamo da li je taj na ivot doista
bolan i teak da ga naprotiv sa prednou zame-
nimo nekim stoikim ivotom i okamenjivanjem?
Mi se n e oseamo d o v o l j n o l o e da bismo
se loe morali oseati na stoiki nain!
327.
U z e t i o z b i l j n o . Intelekt je kod veine
teka, mrana i Skripava maina, to se loe (te
ko) pokree: oni govore u z e t i stvar o z b i l j -
n o kada rade tom mainom i ele dobro da mi
sle ah, koliko im mora teko padati dobro-mi-
ljenje! Ljupka betija oveka kako izgleda, svaki
put gubi dobro raspoloenje kada dobro misli; ona
postaje ozbiljna! A tamo gde ima smeha i ra
dosti tamo miljenje nita ne vredi tako glasi
predrasuda ove ozbiljne betije protiv svake ve
sele nauke. Pa napred, pokaimo da je to pred
rasuda!
328.
t e t i t i g l u p o s t i . Svakako d a j e tako
uporno i ubeeno propovedano verovanje o ra-
vosti egoizma u celini egoizmu nanelo tetu (i ko
r i s t , to po stoti put moram da ponavljam, o-
p o r s k o m n a g o n u ) , posebno time to m u j e
221
 oduzeo istu savest i uputio ga da u njemu trai
stvaran izvor svake nesree. Tvoja samoivost
je nesrea tvog ivota tako je milenijumima
glasila propoved: to je, kao to smo rekli, samoi
vosti nanelo tetu i oduzelo joj mnogo duha, mno
go vedrine, mnogo pronalazatva, mnogo lepote; to
je oglupelo, porunjelo i zatrovalo samoivost!
Filosofi starog veka uili su druge naprotiv drugom
glavnom izvoru nesree: od Sokrata misliocima nije
dosadilo da propovedaju: Vaa nepromiljenost i
glupost, va dalji ivot prema pravilu, vae podrei
vanje mnjenju suseda, razlog je zato toliko posta
jete sreni mi mislioci smo kao mislioci naj-
sreniji. Da li ovde ne odluujemo da li je ta
propoved protiv gluposti imala za sebe bolje raz
loge, od one propovedi protiv samoivosti; ali si
gurno je da je gluposti oduzela istu savest: ti fi
losofi n a n e l i s u t e t u gluposti.
329.
D o k o l i c a i n e r a d . Postoji neka indi
janska, indijanskoj krvi svojstvena divljina u na
inu kako Amerikanci tee za zlatom i njihova
zaslepljena urba u radu stvarni porok novog
sveta poinje ve da staru Evropu zarauje div
ljinom i da preko toga iri udesnu bezduhovnost.
Ve se sada stidimo mirovanja; dugo razmiljanje
skoro da izaziva griu savesti. Sa asovnikom u ru
ci mislimo na to kako emo ruati, itajui ber-
zanske novine ivimo kao neko ko bi stalno neto
mogao propustiti. Bolje raditi bilo ta nego ni
t a ? i to naelo je oma da se ubije svaki vii
ukus. I tako kao to vidimo da propadaju svi ob
lici u toj urbi trudbenika, tako propada i ose-
anje za samu formu i vid i sluh za melodije pok
reta. Dokaz za to nalazimo u g r u b o j j a s n o i
to se sada svuda zahteva, u svim situacijama u
kojima ovek jednom hoe da bude estit sa lju
dima u saobraaju sa prijateljima, enama, roa
cima, decom, uiteljima, uenicima, voama i (vla
darima) nema se vie vremena i snage za cere
monije, za zaobilazne obaveze za sav esprit zabave
i uopte za svaki otium*. Jer ivot u poteri za
dobitkom stalno nas prinuuje na to da svoj duh
troimo do iscrpljenosti, u stalnom pretvaranju
ili nadmudrivanju ili preduhitrivanju. Jedina pra
va vrlina sada jeste da neto uradi za krae vreme
od drugog. A ako ima samo retkih asova d o p u
t e n e estitosti: u njima smo meutim umorni
i ne bismo hteli samo da se opustimo, no da se
natenane i nezgrapno o p r u i m o. Shodno toj
sklonosti piemo sada svoja p i s m a , iji e stil
i duh vazda postati stvarno znamenje vremena.
Ako jo ima zadovoljstava u drutvu i u umetnosti-
ma, onda je to zadovoljstvo kakvo sebi spremaju
radom izmoreni robovi. Ah, o tom zadovoljstvu
radosti kod naih obrazovanih i neobrazovanih lju
di! Ah, o tom poveanom sumnjienju svih prija
telja! Rad sve vie stie kao pristalice istu savest;
sklonost za radou naziva se ve potrebom za
odmorom, i poinje sama sebe da se stidi. o
vek to duguje svom zdravlju kae ovek kada
je zateen na nekom izletu. ak moglo bi uskoro
doi do toga da se samo sa samoprezirom i loom
saveu popusti nekoj sklonosti za vita contempla-
tiva (to jest etnji sa mislima i prijateljima).
Pa! Ranije bee to obrnuto: rad je imao lou sa
vest. ovek iz bolje kue k r i o je svoj rad, kada
ga je nuda prisiljavala da radi. Rob je radio pod
pritiskom oseanja da ini neto to je za prezira
nje: samo delanje bee neto prezrivo. Otmenost
i ast su samo na strani otimu-a i bellum-a**; tako
je glasila stara predrasuda!
* Lat. dokolica. Prim. prev.
** Lat. rata. Prim. prev.
223
 330.
O d o b r a v a n j e . Misliocu nisu potrebni
odobravanje i pljeskanje, pod pretpostavkom da
je siguran u svoje lino pljeskanje: ali njega se
ne moe liiti. Da li ima ljudi koji bi se mogli li
iti toga i uopte svake vrste odobravanja? Sum
njam: i ak s obzirom na najmudrije Tacit, koji
nije bio nikakav klevetnik mudrih, veli: Quando
etiam sapie entibus gloriae cupido novissimo exi-
tur to kod njega znai: nikad.
331.
B o l j e g 1 u v n e g o o m a m l j e n . Ne
kada se htelo doi do g l a s a : sada to nije dovolj
no, jer je pijaca postala prevelika sada to mora
biti d r e k a . Posledica toga je da se i dobra grla
nadvikuju i da najbolju robu nude promukli gla
sovi; bez pijane dreke i promuklosti nema sada
vie genija. To je naravno loe doba za misli
oca: on mora nauiti da izmeu dve buke nae jo
svoju tiinu, i da se pretvara toliko dugo gluv dok
je to. Sve dok to jo nije naueno, on je naravno
u opasnosti da propadne od nestrpljenja i glavo
bolje.
332.
L o a s . Svakako je za svakog filosofa
postojao neki lo as kada je mislio: ta to stoji
do mene ako mi ne veruju ni u moje slabe argu
m e n t e ! A zatim proletela bi pored njega neka
zlurada ptiica i zacvrkutala: to to stoji do te
be? to to stoji do tebe?
224
333.
t a z n a i s a z n a v a t i . Non iridere,
non lugere, neque detestari, sed intelligere!* ka
e Spinoza tako jednostavno i uzvieno, kao to
je to njegov nain. Meutim: ta je to intelligere
u krajnjoj liniji drugo nego oblik u kome se upra
vo ona tri odjednom oseaju? Rezultat razliitih
i protivstavljenih nagona elje za ismevanjem, a
ljenjem i proklinjanjem? Pre nego to je neko sa
znanje mogue, mora svako za ovaj nagon prvo na
vesti svoj jednostrani pogled na stvar ili dogaaj:
zatim bi dolo do borbe ovih jednostranosti i iz
nje katkada neka sredina, neko umirenje, neko
davanje za pravo svim trim stranama, neka vrsta
pravinosti i dogovora: jer zahvaljujui pravino
sti i sporazumu svi ovi nagoni u ivotu mogu se
potvrditi i meusobno zadrati pravo. Nama ko
jima do svesti dolaze samo poslednje scena pomi
renja i konanog obrauna ovog drugog procesa,
smatramo prema tome da je intelligere neto po
mirljivo, pravino, dobro, neto sutinski suprot-
stavljeno nagonima; dok postoji samo i z v e s n o
p o n a a n j e m e u s o b o m . Kroz najdua
vremena po smatrali srno svesno miljenje kao
miljenje uopte; sada nam tek svie istina da naj
vei deo naeg duhovnog delanja nama nesvesno
i neosetljivo prolazi; ali ja smatram da e ti na
goni, koji se ovde meu sobom bore, veoma dobro
shvatiti da se meu sobom daju i osetiti i nanosi
li bol; ona mona iznenadna iscrpljenost, to sna
lazi sve mislioce, mogla bi odavde voditi svoje po
reklo (to je iscrpljenost na bojnom polju). Moda
ak u naoj borbenoj dui postoji neko skriveno
h e r o j s t v o , ali sigurno ne boansko, ne veno-
-u-sebi-poivajue, kao to je to mislio Spinoza. Sve
sno miljenje a posebno miljenje filosofa, najsla-
* l.nt. Ne smejati se, ne tugovati, niti prezirati, ve
razmiljati. Prim. prev.
15 VeieU unuka 225
biji je i stoga i relativno najblai i najmirniji na
in miljenja; i tako ba filosof moe najlake
preko prirode saznanja biti doveden u zabludu.
334.
M o r a m o n a u i t i d a v o l i m o . Tako
prolazimo u muzici: prvo moramo u i t i d a
s l u a m o neku figuru i nain, da sluamo iz
toga, da rizikujemo, da izolujemo i ograniimo
kao neki ivot; zatim su potrebni trud i dobra
volja da se ona p o d n o s i , uprkos njenoj tu-
osti, da na njoj uvebamo svoje trpljenje, pa pre
ma njenom pogledu i izrazu nenost prema onom
udesnom, konano dolazi trenutak kada smo na
nju n a v i k n u t i , kada je oekujemo, kada slu
timo da bi nam nedostajala ako bi nam nedosta
jala; i sada stalno vri na nas prinudu i oarava
nas, i ne zavrava se pre nego to smo postali nje
ni ponizni i oduevljeni ljubitelji, koji nita bolje
osim nje i samo nje ne traimo od sveta. Ali tako
ne prolazimo samo sa muzikom: ba tako smo
n a u i l i da v o l i m o sve stvari koje sada vo
limo. Mi konano uvek bivamo nagraeni za na
u dobru volju, za nae strpljenje, pravinost i
blagost prema onom stranom, time to ono stra
no odbacuje svoj veo i prikazuje se kao neizreci
va lepota: to je njegova z a h v a l n o s t za nae
gostoprimstvo. Takoe onaj ko voli sebe samog
nauie na tom putu da nema drugog puta. Mo
ramo se uiti i ljubavi.
335.
i v e l a f i z i k a ! Ta koliko ljudi znaju da
posmatraju! A meu malobrojnim, koji se u to
razumeju koliko mnogo njih posmatraju same
sebe! Svako je samom sebi najdalji to znaju svi
226
Nierenprufer, na svoje nezadovoljstvo; a izreka
upoznaj sebe sama jeste, govorena iz ustiju ne
kog boga i ljudima, skoro neka zluradost. Ili d a
tako oajno stoji sa samoposmatranjem, za to ni
ta vie ne svedoi od naina na koji s k o r o s v a -
k o govori o sutini neke moralne radnje, taj brz,
sklon, ubeen i blagoglagoljiv nain, sa svojim po
gledom; svojim smekanjem, svojom ljubeznom
revnou! ini se da ele da ti kau: Ali, dragi
moj, to je upravo m o j a stvar! Ti se svojim pita
njem obraa onome ko s r n e da odgovori: ja slu
ajno ni u emu nisam toliko mudar kao u tome.
Dakle: kada ovek sudi tako je u redu, kada iz
loga zakljuuje zbog toga se mora to dogoditi! i
sada je p o t r e b n o ono to je tako spoznao kao
prava i oznaio kao nuno onda je sutina njego
vog postupka m o r a l n a ! Ali, moj prijatelju, ti
mi tu govori o trima radnjama umesto o jednoj: i
tvoj sud, na primer, tako je u redu jeste neka rad
nja da li se ve ne hi moglo suditi na neki mora
lan i na neki amoralan nain? Zato to to i ba to
smatra pravim? Jer mi to govori moja savest,
savest nikada ne govori amoralno, tek ona odreuje
ta treba da bude normalno! Ali zato p o k l a
n j a p a n j u jeziku svoje savesti? I ukoliko
ima prava da takav sud smatra istinitim i nevar-
1jivim? Da li takvo v e r o v a n j e nema li tu vi
de nikakve savesti? Da li nita ne zna o nekoj inte
lektualnoj savesti? Nekoj savesti iza tvoje savesti?
Tvoj sud tako je pravo ima neku predistoriju u
tvojim nagonima, sklonostima, odvratnostima, isku
stvima i ne-iskustvima; mora pitati kako je tu
nastao?, a zatim jo: t a me u stvari nagoni da
mu jo poklanjam panju? Ti moe sluati njego
vu zapovest, kao valjani vojnik, koji slua zapovest
ovog oficira, ili kao neka ena, koja voli onoga ko
joj nareuje. Ili kao neka ulizica i kukavica, koji
se plai od onog ko nareuje. Ili kao neka budala,
koja slua zato to nita protiv toga nema da kae.
Ukratko: na sto naina moe poklanjati panju
* 227
i'
 svojoj savesti. Ali d a ovom ili onom sudu pokla
nja panju kao jeziku savesti, dakle d a ti neto
osea kao pravo, moe svoj uzrok imati u tom
to nikad nisi mislio o samom sebi i slepo si pret
postavio to ti je kao p r a v o oznaeno od detinj-
stva: ili u tome to ti je hleb i ast do sada bio
deo onoga to naziva svojom saveu to se
smatra pravim, jer ti se ini uslovom t v o j e
.egzistencije' (ali da ima p r a v a na egzistenciju,
ini ti se nepobitnim!) v r s t i n a tvog moralnog
suda mogla bi jo uvek biti dokaz ba o linoj ku-
kavtini, o bezlinosti, tvoja moralna snaga mo
gla bi imati izvor u tvojoj svojeglavosti ili u
tvojoj nesposobnosti da gleda nove ideale! I, ukra
tko reeno: da si finije mislio, bolje posmatrao i
vie nauio, ni pod kakvim okolnostima ne bi tu
svoju dunost i tu svoju savest, nazivali vie
dunou i saveu: uvid u to k a k o su u o p t e
i k a d a n a s t a l i m o r a l n i s u d o v i , ogadio
bi ti te patetine reci, kao to su ti se ve ogadile
druge patetine rei, kao na primer greh, spas
due i spasenje. I ne govori mi sada o kate
gorinom imperativu, prijatelju! Ta mi re golica
ui, i moram se smejati uprkos tvom tako ozbilj
nom prisustvu: pri tom pomiljam na starog Kan
ta, koji je za kaznu za to to se domogao stvari
po sebi, takoe veoma smene stvari, bio iznena-,
en kategorikim imperativom, i u srcu je opet
zalutao natrag ka Logu, dui, slobodi i be paka! Da, moji prijatelji! s obzirom na itavo
smrtnosti slian lisici smuenoj u svoj kavez
a njegova snaga i mudrost behu takve da su mogle
razvaliti taj kavez! Kako! Da li se ti divi kate
gorikom imperativu u sebi? Toj vrstini tvog
takozvanog moralnog suda? Da li o toj bezuslov-
nosti oseanja kao ja, moraju ovde svi suditi?
Divi se naprotiv svojoj s a m o i v o s t i u tome! I
slepoi, sitniavosti i skromnosti svoje samoivosti!
Samoivost je naime to da se s v o j sud osea kao
opti sud; i opet neka slepa, sitniava i skromna
samoivost, jer odaje da samog sebe jo nisi ot-
228
krio, da sebi jo nisi stvorio vlastit, najvlastitiji
ideal: to naime nikada ne bi moglo pripadati ne
kom drugom, a da ne govorimo svima, svima!
Onaj ko jo sudi U ovom sluaju morao bi tako
svako postupiti, jo nije ni za korak odmakao u
samosaznanju: inae bi znao da istih postupaka
nema niti ih moe b i t i d a je svaki postupak
koji se uini, uinjen na sasvim jedinstven i nepo
novljiv nain, i da e isto tako biti sa svakim bu
duim p o s t u p k o m d a se svi propisi postupanja
odnose samo na grubu spoljanju stranu (i ak
najduevniji i najfiniji propisi svih dosadanjih
m o r a l a ) d a se njima moe postii svakako neki
privid jednakosti, a l i u p r a v o s a m o p r i v i d ,
da s v a k i postupak, s obzirom na njega ili osvr
ui se na njega, jeste i ostaje neka veoma zatvo
rena stvar, da naa miljenja o dobrom, ple
menitom, velikom nikada ne moemo d o k a
z a t i svojim postupcima, jer je svaki postupak
nespoznatljivda svakako naa miljenja, vred
novanja i tablice vrednosti spadaju u najmonije
poluge u meusobno zupanicima povezanom si-
stemu naih postupaka, ali da je u svakom poje
dinanom sluaju nedokaljiv zakon njihove me
hanike. O g r a n i i m o se dakle na ienje na
miljenja i vrednovanja i na s t v a r a n j e n o
v i h v l a s t i t i h t a b l i c a v r e d n o s t i ali n e
mozgajmo vie o moralnoj vrednosti naih postu
moralno brbljanje jednih o drugima vreme je da
nas obuzme gaenje! Treba da nam se protivi ukusu
da donosimo moralne presude! To brbljanje i taj
lo ukus prepustimo onima koji vie nemaju ta
da rade osim da prolost malo dalje vuku kroz
vreme i koji sami nikada nisu sadanjost mno
gima dakle, veini! Ali mi h o e m o da p o s t a
n e m o o n i k o j i j e s m o novi izvanredni, ne-
uporedivi, samima sebi zakonodavci, stvaraoci sa
mih sebe! I za to moramo postati najbolji uenici i
otkrivai svih zakonitosti i nunosti u svetu: mi
229

moramo biti f i z i a r i da u tom smislu moemo
biti t v o r c i dok su do sada sva vrednovanja i
ideali bili izgraeni na n e p o z n a v a n j u fizike
ili u p r o t i v r e n o s t i sa njom. I stoga: ivela
fizika! I jo vie ono to nas na nju nagoni na
a estitost.
336.
k r t i 1 u k p r i r o d e . Zato je priroda
bila krta prema oveku, da mu nije doputala da
svetli, ovima vie onima manje, ve prema svom
unutranjem svetlosnom bogatstvu? Zato veliki
ljudi nisu tako lepo vidljivi u svom izlasku i za
lasku, kao sunce? Kako bi nam daleko nedvosmis-
leniji bio itav ivot meu ljudima!
337.
B u d u e o v e a n s t v o. Ako oima
nekog dalekog doba pogledam na ovo, onda kod
sadanjih ljudi ne znam nita znaajnije da naem
osim njemu svojstvene vrline i bolesti, to se na
ziva smisao za istoriju. To je sklonost za neto
sasvim novo i strano u istoriji: ako bi se toj klici
dalo nekoliko vekova i vie, iz toga bi na kralju
moglo postati neko divno rastinje sa isto tako
divnim mirisom, da bi zbog toga naa stara zem
lja za obitovanje mogla postati prijatnija nego
do sada. Mi savremenici upravo zapoinjemo da
sastavljamo lanac jednog budueg veoma mogueg
oseanja, kariku na kariku teko da znamo ta
inimo. Skoro nam se ini da je re ne o nekom
novom oseanju, ve o gubljenju svih starih ose
anja: oseanje za istoriju je jo neto tako jad
no i hladno, i na mnoge ono deluje kao mraz i
ini ih jo hladnijim i hladnijim. Drugima se ini
kao znamenje starosti to se prikrada, i za njih je
naa planeta neki setan bolesnik, koji, da bi za-
230
boravio svoju sadanjost, pie istoriju svoje mla
dosti. U stvari: to je jedna boja ovog novog ose-
anja: onaj ko istoriju ljudi u celini zna da ose
a kao v l a s t i t u i s t o r i j u , on u nekom og
romnom uoptavanju osea svaki onaj jad boles
nika koji misli na zdravlje, starca koji misli na
mladalaki san mladosti, onog koji voli, a lien
je ljubavi, muenika kome propada njegov ideal,
junaka u predveerje bitke, koja nita nije reila,
a ipak mu je donela rane i gubitak jednog prija
telja; ali nositi tu ogromnu sumu svakovrsnog ja
da, moi nositi a ipak jo biti junak, koji na po
etku drugog dana bitke pozdravlja zoru i svoju
sreu, kao ovek nekog horizonta milenijumima
pred sobom i iza sebe, kao naslednik sve otmenosti
svog proteklog duha i obavezani naslednik, kao naj
plemenitiji meu starim plemenitim i ujedno prve-
nac jednog novog plemstva, nalik na koje jo nikak
vo vreme nije videlo ni sanjalo: doiveti u svojoj
dui, najstarije, najnovije, gubitke, nade, osvajanja,
pobede oveanstva: imati konano sve to u Jed
noj dui i stisnuti u Jedno oseanje to bi ipak
moralo rezultirati nekom sreom, za koju ovek
do sada jo nije poznavao boanskom sreom,
punom moi i ljubavi, punom suza i punom sme-
ha, sreom koja kao sunce uvee stalno poklanja
od svog neiscrpnog bogatstva i sipa u more, i koja
se tek tada osea najbogatijom kad i najsiroma
niji ribar vesla zlatnim veslom! To boansko ose-
anje nazivalo bi se tada ovenost!
338.
V o l j a za p a t n j o m i s a m i l o s t i .
Da li je vama samima korisno da budete pre sve
ga saaljivi ljudi? I da li patnici podnose kada ste
takvi? Ali prvo pitanje ostavimo na trenutak bez
odgovora. To od ega najdublje i najlinije pa
o, skoro svim drugima je nerazumljivo i ne-
231
 pristupano: u tome smo skriveni od blinjeg, i
ako on sa nama jede iz istog lonca. Ali svuda gde
nas p r i m e u j u kao patnike, naa patnja se
plitko izlae; u sutinu samilosne afekcije spada
to da tuu patnju l i a v a onog stvarno slinog:
nai dobroinitelji su vie nego nai neprijate
lji umanjivaoci nae vrednosti i volje. K o d najve
eg broja dobroinstava ukazanih nesrenicima,
nalazi se neto gnusno u intelektualnoj lakomisle-
nosti sa kojom tu saaljivi igra ulogu: on nita
ne zna o itavoj unutranjoj posledici i spletu,
to za m e n e ili za t e b e znai nesrea! itava
ekonomija moje due i njeno izravnanje kroz ne
sreu, izbijanje novih izvora i potreba, p o r a s t sta
rih rana, odbacivanje itavih prolosti sve to
to moe biti povezano sa nesreom, ne b r i n e mo
je drage samilosnike; on hoe da p o m o g n e ,
a ne misli na to da postoji neka lina nunost nes
ree, da su meni i tebi toliko potrebni uasi, li-
avanja, osiromaenja, ponori, pustolovine, odva
nosti, promaaji, kao i tome suprotno, pa ak, da
se mistiki izrazimo da put ka vlastitom paklu
uvek vodi kroz slast vlastitog pakla. Ne, o tome
on nita ne zna religija saaljenja (ili srce)
nareuje da se pomae, i mi verujemo da smo
najbolje pomogli ako smo najbre pomogli! Ako
vi pristalice ove religije imate isto takvo moralno
obuhvatanje kakvo imate prema blinjima, takoe
stvarno imate i prema samima sebi, a k o vau
vlastitu patnju ne elite za as da ostavite da vas
pritiska, i stalno svaku moguu nesreu uvek ve
izdaleka izbegavate, i svoju panju i nezadovolj
stvo uopte oseanje kao zlo, mrsko, dostojno uni
tenja, kao manu postojanja: pa, onda p o r e d va
e religije saaljenja, imate jo i drugu religiju
u srcu, i ona je moda majka one r e l i g i j u
p r i j a t n o s t i . Ah, koliko malo znate o s r e i
oveka, vi prijatni i dobroudni! Jer srea i ne-
srea su dva brata i blizanci, koji zajedno odras
taju, ili, kao kod vas zajedno, o s t a j u m a l i !
232
Ali da se vratimo na prvo pitanje. Kako je samo
mogue ostati na s v o m putu! Stalno nas neka
vika poziva ustranu; nae oi tu retko vide neto
pri emu nije nuno da trenutno ostavimo vlas
titu stvar i da priskoimo. Ja znam: ima stotinu
pristojnih i hvale dostojnih naina da skrenem
sa s v o g p u t a , i doista krajnje moralnih na
ina. tavie miljenje sadanjih propovednika mo
rala ide ak dotle da je upravo samo to moralno:
da tako skrene sa s v o g puta i da priskoi
blinjem. Ja isto tako sigurno znam: treba samo
da se izloim prizoru neke stvarne nevolje, pa
s a m takoe izgubljen! I kada bi mi neki paeni
ki prijatelj rekao: Pogledaj, uskoro u umreti,
obeaj mi ipak da e sa mnom umreti ja bih
mu to obeao, isto kao to bi me prizor onog malog
planinskog naroda koji se bori za svoju slobodu
doveo do toga da mu pruim svoju ruku i ponu
dim svoj ivot: da bismo jednom iz dobrih razlo
ga izabrali loe primere. tavie, postoji neko po
tajno zadovoljenje ak u svemu tom to izaziva
saaljenje i poziva u pomo: upravo na vlastiti
put je neka suvie teka i pretenciozna stvar i da
leko od ljubavi i zahvalnosti drugih mi je ak
ne izbegavamo nerado, nju i nau najvlastitiju sa-
vest, i beimo pod okrilje savesti drugih i unutra
u ljupki hram religije saaljenja. im sada iz
bije bilo kakav rat, izbija uvek takoe kod naj
plemenitijih nekog naroda neko naravno prikri
veno zadovoljstvo: oni se sa oduevljenjem bacaju
ususret opasnosti s m r t i , jer veruju da u rtvo
vanju za otadbinu konano imaju dugo traenu
dozvolu dozvolu d a i z b e g n u s v o j c i l j :
rat je za njih zaobilazni put ka samoubistvu, ali
zaobilazni put sa istom saveu. I, da ovde neto
preutimo: ipak neu preutati svoj moral, koji
mi veli ivi skriveno da bi m o g a o iveti svoj
1 ivot! ivi ne z n a j u i o tome ta se tvom vre
menu ini najvanijim! Izmeu sebe i dananjice
I stavi kou bar od tri veka! A dananja dreka, bu-
233
 ka ratova i revolucija, treba da ti budu neko mrm
ljanje! Ti e hteti i da pomogne: ali samo onima
iju nevolju ipotpuno s h v a t a , jer sa tobom
imaju jednu patnju i jednu nadu svojim p r i
j a t e l j i m a : i samo na taj nain na koji samom
sebi' pomae hou da uinim hrabrijim, izdr-
ljivijim, jednostavnijim i radosnijim! Hou da ih
uim tome u to se danas toliko malo njih razume-
ju, a one propovednike saaljenja najmanje ra
dovanju z a j e d n o s a d r u g i m a !
339.
V i t a f e m i n a* Da se vide poslednje le-
pote nekog dela za to nije dovoljno svo znanje
i sva dobra volja; potrebni su najrei sreni slu
ajevi da bi se jednom za nas skinuo oblani veo
sa tih vrhunaca i da se na njima zaari sunce. Da
bismo to videli ne moramo samo ba mi stajati
na pravom mestu, sama naa dua mora skinuti
taj veo sa najboljih vrhova, i biti joj potrebni neki
spoljanji izraz i poreenje, kao da bi se dolo
do nekog oslonca i njom samom ovladalo. Ali sve
to tako retko, dolazi istovremeno zajedno, da bih
pomislio da su najvii vrhovi svega dobrog, bilo
to delo, in, ovek, priroda, bili do sada za veinu
i ak za najbolje neto skriveno i zastrto ali to
to s e nama otkriva, t o n a m s e o t k r i v a
J e d a n p u t ! Grci su se dobro molili: Dva i
tri puta sve lepo! Ah, oni su imali dobrog razlo
ga da prizivaju bogove, jer neboanska stvarnost
ono lepo ak nam uopte ne daje ili samo Jedan
put! Hou da kaem da je svet prepun lepih stva
ri, ali uprkos tome veoma siromaan, veoma siro
maan u lepim trenucima i otkrivanjima tih stva
ri. Ali moda je to najvea ar ivota: na njoj lei
zlatom protkani veo lepih mogunosti, obeavajui,
* Lat. enski ivot. Prim. prev.
234
protivei se, stidei se, podrugujui se, saaljeva-
jui, zavodniki. Da, ivot je ena.
340.
U m i r u i S o k r a t . Divim s e hrabro
sti i mudrosti Sokrata u svemu to je uinio i re
kao i nije rekao. To podrugljivo omiljeno udo
vite Atine i njen pacolovac, koji je inio da naj-
obesniji mladii drhte i jecaju, ne bee samo naj
mudriji brbljivac, koji je postojao: on je isto ta
ko bio velik u utanju. Bilo bi mi drago da je i u
poslednjim trenucima svog ivota ostao utljiv
moda bi tada spadao u jo vii red duhova. Pa
bilo to smrt, ili otrov, ili pobonost ili zloba
neto mu je u tom trenutku odreilo jezik i on je
prozborio: Ah, Kritone, ja Asklepiju dugujem jed
nog petla. Ta smena i uasna poslednja re,
za onog koji zna da uje znai: Ah Kritone, i
v o t je b o l e s t ! To je mogue! ovek, kao on.
koji je vedro i pred oima sviju iveo kao voj
n i k bee pesimista! On se upravo samo pravio
vedar u ivotu, a itavog svog ivota krio svoj pos-
lednji sud, svoje najintimnije oseanje! Sokrat,
Sokrat je p a t i o od i v o t a . I za to mu se jo
osvetio onim zastrtim, skromnim i blasfemi-
nim reima! Da li se jedan Sokrat morao i svetiti?
Da li je zrno velikodunosti bilo premalo u njego
voj prebogatoj vrlini? Ah, prijatelji, mi moramo
prevazii Grke!
341.
N a j v e e t e i t e . Kako ti je kada se
jednog dana ili noi demon dounja u tvoju naj
usamljeniju usamljenost i kae ti: Ovakav ivot
kakvim sada ivi i kakvim si iveo, morae da
ivi jo jednom i jo bezbroj puta; i u tome ne-
235
 e biti nieg novog, nego e ti se morati vratiti
svaka bol i svako uivanje i svaka misao i uzdah
i sve neizrecivo malo I veliko u tvom ivotu, i sve
istim redom i posledicom a isto tako ovaj pauk
i ova meseina meu drveem, a isto tako ovaj
trenutak i ja sam. Veni peani sat postojanja
ponovo e se okretati a i ti sa njim, zrnce pra
ine od praine! Da li se nee baciti na noge i
krgutati zubima i proklinjati demona, koji je ta
ko govorio? Ili da li si jednom doiveo silan tre
nutak, kada bi mu mogao odgovoriti: Ti si bog i
nikad nisam uo neto boanskije? Kada te obuz
me ta misao, ona e te, kakav si, preobraziti i mo
da smrviti; pitanje kod svega i svakog: Hoe
li to jednom ili bezbroj puta? kao najvea teina
leae na tvom delanju! Ili kako bi mogao sebi
i svom ivotu postati dobar, da nita v i e ne
t r a i , nego posle tog venog potvrivanja i za-
peaivanja?
joj ludosti, 'a siromasi opet jednom svom bogat
stvu. Za to se moram spustiti u dubinu: kao sto ti
ini uvee kada zalazi u more i jo donjem sve-
tu donosi svetlost, ti prebogata zvezdo! j a mo
ram kao ti da z a e m , kako ljudi to nazivaju,
kojima elim da se spustim. Tako me blagoslovi,
ti mirno oko, koje ipak i bez zavisti moe biti
prevelika srea! Blagoslovi pehar, to hoe da se
prelije, da iz njega tee zlatna voda i da svuda
raznosi odsjaj tvoje slasti. Taj pehar e se ponovo
isprazniti, i Zaratustra e opet postati covek.
Dakle zapoe Zaratustrin kraj.

342.
f

I n c i p i t t r a g o e d i a . Kada je Zara-
tustra napunio trideset godina, napustio je svo
ju domovinu i jezero Urmi i poao u planinu. Tu
je uivao u svom duhu i u svojoj usamljenosti i
deset godina nije ga to umorilo. Ali konano se
izmenilo njegovo srce i jednog jutra on ustade u
zoru, stupi pred sunce i ree mu: Ti velika zvezdo!
Kakva bi bila tvoja srea kada ne bi imala one ko
jima svetli! Deset godina dolazi ovamo gore u
moju peinu; ti bi se zasitila svoje svetlosti i svog
puta bez mene, moga orla i moje zmije; ali mi
smo te ekali svakog jutra, oduzimali smo tvoj
pretek i blagosiljali te za to. Pogledaj! Meni je do
sadila moja mudrost, kao pela koja je prikupila
previe meda, meni su potrebne ruke to se ire,
ja bih hteo da poklanjam i delim sve dok se mud
raci meu ljudima opet jednom ne obraduju svo-

236
 PETA KNJIGA
MI NEUSTRAIVI

Carcasse, tu tremles? Tu tremblerais

bien davantage, si tu savais, ou je
te mene.
Turenne*

fr._ Karkase, ti drhti? Ti bi jo vie drhtao.ako

bi znao kuda te vodim. Vilomt Anri de la Tur dOvenj
16l1-1675) - francuski maral. - Pnm. prev.
 343.

Kako stoji sa n a o m vedrinom.

Najvei novi dogaaj da je bog rnrtav da je vera
u hrianskog boga postala nemogua poinje
ve da baca svoje prve senke na Evropu. Bar za
malobrojne, ije su oi, ija je s u m n j a u oi
ma dovoljno jaka i fina za tu pozorinu igru, iz
gleda da je upravo negde neko sunce zalo, da se
neko staro duboko poverenje preobrnulo u sum
nju; njima mora na stari svet svakodnevno da se
ini veernjijim, nepoverljivijim, stranijim i sta
rijim. Ali to se tie glavne stvari, smemo rei:
sam dogaaj je prevelik, predalek, suvie po stra
ni od moi shvatanja mnogih, da bi se takoe sa
mo smelo rei da je glas o njemu ve d o a o ; a
da i ne govorimo da bi mnogi ve znali, t a se
u stvari sa time zbilo i ta sve, poto je ta vera
sahranjena, odsada ljudima mora pasti na pamet,
jer su na njoj gradili, o nju se oslanjali, u nju bi
li urasli: na primer itav na evropski moral. To
dugo Obilje i posledica ruenja, razaranja, pro
pasti, prevrata, to nam sada predstoji: ko bi ve
danas dovoljno odgonetnuo od toga da bi morao
hiti uitelj i prorok ove ogromne logike uasa,
prorok nekog potamnjenja i pomraenja sunca,
kome sline verovatno jo nije videla zemlja?...
Cak mi roeni reavaoci zagonetki, koji takorei
ekamo na brdima, postavljeni izmeu dananjice
i sutranjice i upregnuti u protivrenost izmeu

241
 dananjice i sutranjice mi prvenci i nedonoad
dolazeeg veka, ije bi senke, Evropu ubrzo mora
le zaviti, zapravo ve sada t r e b a l o da primeti-
rno: do ega ipak stoji da ak bez pravog uestvo
vanja u tom pomraenju pre svega bezbrino i
bez straha za s e b e gledamo ususret njegovoj po
javi? Nalazimo li se moda jo suvie pod n a j
b l i i m p o s l e d i c a m a tog zbivanja i te naj
blie posledice, njegove posledice za nas, obrnuto
nego to bi se moda moglo oekivati, uopte ni
su tune i pomraujue, naprotiv one su kao neka
teko opisiva vrsta svetlosti, sree, olakanja, raz-
vedravanja, ohrabrenja, o s v i t a . . . U stvari, mi
filosofi i slobodni duhovi na tu vest da je stari
bog mrtav, oseamo kao da nas obasjava neki no
vi osvit; nae srce pri tom postaje prepuno zah
valnosti, zauenosti, slutnje i oekivanja kona
no liam horizont izgleda opet otvoren, ak pod
pretpostavkom da nije svetao, konano moemo
opet pustiti nae lae da isplove, da isplove na
svaki rizik, ponovo je dozvoljena svaka smelost
onoga koji saznaje, n a e more ponovo tu lei
otvoreno, moda jo nikad nije bilo .takvog otvo
renog mora.
344.
U k o l i k o s m o i mi j o p o b o n i . U
nauci ubeenja nemaju nikakvo pravo graanstva,
tako se kae sa razlogom: tek kada se odlui da se
spuste na skromnost neke hipoteze, nekog privre
menog stanovita, neke regulativne fikcije, sme
im se priznati pristup i ak izvesna vrednost u ok
viru carstva saznanja, da ipak bude ograniena i
da ostane pod nadzorom policije, policije nepove-
renja. Ali .da li to ne znai, ako tanije pogleda
mo: prvo, kada ubeenje p r e s t a n e da bude
ubeenje, sme li ui u nauku? Zar disciplina na
unog duha ne poinje time to se vie ne dopu-
242
taju ubeenja? . . . Tako je verovatno: samo pre-
ostaje da upitamo da li t i m e ne bi ta d i s c i
p l i n a m o g l a z a p o e t i, da li bi ve moralo
postojati neko ubeenje, i to neko tako zapoved-
niko i bezuslovno, da sebi rtvuje sva druga ube
enja. Vidimo: i nauka poiva na nekoj veri, nema
uopte nauke bez pretpostavke. Pitanje: da li
potrebna i s t i n a , ne mora ve unapred biti pot
vrena, ve u tom stepenu biti potvrena, da u
lome dolazi do izraza, stav, verovanje da je s a m o
potrebna istina, i da u odnosu na nju sve ostalo
ima vrednost samo drugog reda. Ta bezuslovna
volja za istinom, ta je ona? Da li je to volja da
ne d o p u s t i m o da se v a r a m o ? Da li je
to volja da ne v a r a m o ? Naime, na taj pos-
lcdnji nain mogli bismo interpretirati volju za is
tinom: pod pretpostavkom da se u uoptavanje
ja neu da varam ubroji i pojedinaan sluaj
ja neu s e b e da varam. Ali zato ne varati?
Ali zato se ne dati varati? Obratimo panju
da se razlozi za prvo nalaze na sasvim drugom pod
ruju od drugog; ovek ne eli da bude prevaren,
pod pretpostavkom da je tetno, opasno i sudbo
nosno biti varan u tom smislu nauka bi bila
duga mudrost, neka opreznost, neka korist, ali e
mu bi se opravdano moglo primetiti: kako? Da li
je doista ne hteti dozvoliti da bude prevaren ma
nje tetno, manje opasno, manje sudbonosno? ta
znate otprve o karakteru ivota (postojanja da bi
ste mogli odluiti da li vea prednost na strani
bezuslovno-nepoverljivog ili bezuslovno-poverljivog?
Ali ako bi i jedno i drugo trebalo da bude pot
rebno, mnogo poverenja i mnogo nepoverenja:
odakle bi onda nauka smela crpsti svoje bezus
lovno verovanje, svoje ubeenje, na emu se zas
niva, da je istina vanija od bilo koje druge stva
ri, takoe kao svako drugo ubeenje? Upravo do
ovog ubeenja ne bi moglo doi da se istina i ne
istina nisu stalno obe posvedoavale kao korisne:
kao to je to sluaj. Dakle da li verovanje u na-
16* 243
uku, to neosporno tu postoji, nije moglo potica ra, koja je bila i Platonova vera, da je bog istina,
ti iz nekog takvog rauna korisnosti, ve naprotiv tla je istina b o a n s k a . . . Ali kako kada upravo to
u p r k o s t o m e , da se stalno dokazivala njegova postaje sve vie neverovatno, kada se nitavilo vi
nekorisnost i opasnost volje za istinom. Istinom e ispoljava kao boansko, bilo to zabluda, sle-
po svaku cenu; ah, mi to predobro znamo kada pilo, la kada se sam bog ispoljava kao naa
smo prvo jedno verovanje za drugim prinosili i za najdua la?
klali na tom o l t a r u ! S h o d n o tome volja za isti
nom ne znai ja ne elim da budem varanne
go ne ostaje nikakvog izbora ja neu da varam, 345.
takoe ni samog sebe: i t i m e se n a l a z i m o
n a t l u m o r a l a . Jer upitajmo s e samo temelj
M o r a l k a o p r o b l e m . Nedostatak lino
no: Zato ne eli da vara? osobito kada bi to
sti svuda se sveti; oslabljena, tanka, ugaena li
moglo da ima privid a i ima p r i v i d ! k a o ka
nost koja samu sebe porie i zatajuje ne vredi vie
da bi ivot bio oslonjen na privid, ja mislim na
ni za kakvu dobru stvar ona najmanje vredi za
zabludu, prevaru, pretvaranje, zaslepljenost, samo-
filosofiju. Nesebinost nema vrednosti ni na
zaslepljenost, a kada bi se sa druge strane stvar
nebu ni na zemlji; svi veliki problemi trae v e l i
no uvek pokazivala velika forma ivota na strani
ku l j u b a v , a za nju su sposobni samo snani,
najnesumnjivijih polytropoi.* Takav naum mogao
oformljeni, sigurni duhovi, koji vrsto stoje na
bi moda, blago izloen biti neka donkihoterija,
svojim nogama. Najvea je razlika da li se neki
neka mala sanjalaka bezumnost; ali takoe mo
mislilac lino odnosi prema svojim problemima,
gao bi biti jo neto gore, naime ivotu neprijatelj
tako da u njima ima svoju sudbinu, svoju nevolju
ski i razorni princip . . . Volja za istinom mog
u i svoju najveu sreu, ili pak bezlino: naime
la bi biti prikrivena volja za smru. Tako se pita
da ume da ih dodiruje i hvata samo pipcima hla
nje: emu nauka? svodi se na moralni problem:
dne radoznale misli. U poslednjem sluaju iz toga
e m u u o p t e m o r a l , kada s u ivot, priro
proizlazi nitavilo, toliko moemo obeavati: jer
da i istorija amoralni? Nema sumnje da onaj
velike probleme; ak pod pretpostavkom da se
istinski, u onom odvanom i poslednjem smislu,
mogu uhvatiti, ne mogu d r a t i abe i slabii,
kako ga vera u nauku pretpostavlja, p o t v r u
to je njihov ukus odvajkada uostalom ukus koji
j e t i m e d r u g i s v e t z a razliku o d sveta i
dele sa svim valjanim enicima. Kako dolazi
vota, prirode i istorije; i ukoliko on potvruje taj
to sada da jo nisam sreo nikog, ak ni u knjiga-
drugi svet, kako? zar on ne mora ba time da
ma, koji bi kako linost prema moralu zauzimao
negira njegov pandan, ovaj svet, n a s v e t ? . . .
taj stav, ko bi poznavao moral kao problem i taj
Ali e se shvatiti na ta ciljam, naime da je to jo
problem kao s v o j u linu nevolju, muku, slast i
uvek neka m e t a f i z i k a - v e r a , na kojoj po
strast? Oito moral do sada ne bee uopte prob
iva nae verovanje u nauku da i mi koji saznaje
lem; naprotiv, upravo To, u emu smo se posle
mo danas, mi bezbonici i antimetafiziari, takoe
svih nepoverenja, razdora i protivrenosti sloili,
n a u vatru jo uzimamo od vatre koju je zapa
posveeno mesto mira, gde su se mislioci odma-
lila hiljadugodinje stara vera, ona hrianska ve-
rali i od samih sebe, mogli da odahnu, da ivnu.
Ja ne vidim nikoga ko se odvaio na k r i t i k u
* Gr. (duhovno) spretnih. Prim. prev. moralnih vrednosnih sudova; ne nalazim za to

244 245
 ak ni pokuaje naune radoznalosti, razmaene
iskuivalake mate (imaginativne sposobnosti) psi
hologa i istoriara, koja lako anticipira i u letu
hvata neki problem, ak pravo ne znajui ta je tu
uhvatila. Jedva da sam pronaao neke oskudne
polazne take da ih dam za neku i s t o r i j u na
s t a n k a tih oseanja i vrednovanja (to se razli
kuje od kritike iste, a takoe i od istorije etikih
sistema): u jednom jedinom sluaju uinio sam
sve da ohrabrim sklonost i dar za tu vrstu isto
r i j e uzalud, kako mi se to danas ini. Slabo
vrede ti moralni istoriari (naime Englezi): oni
se obino jo bezazleno nalaze pod komandom
nekog odreenog morala i daju mu, ne znajui
za to, njegove titonoe i pratnju; recimo onim
jo uvek tako iskreno ogovaranim narodnim praz-
noverjem hrianske Evrope, to je utvreno kao
karakteristika moralnog ponaanja u nesebinosti,
portvovanosti, samoportvovanosti ili u saosea-
nju. Njihova uobiajena greka u pretpostavci je
ste u tome da afirmiu bilo koji consensus* na
roda, barem pitomih naroda, o izvesnim moralnim
stavovima i to odatle izvode zakljuak o njiho
voj bezuslovnoj obaveznosti, takoe za tebe i za
mene; ili to su, obrnuto, shvativi istinu da su
kod razliitih naroda moralna vrednovanja n u n o
razliita, izvode zakljuak o neobaveznosti sva
k o g morala: to su jedno i drugo podjednako
velike detinjarije. Greka finijih meu njima jeste
to otkrivaju i kritikuju moda budalasta mnjenja
nekog naroda o svom moralu ili ljudi o svakom
ljudskom moralu, dakle njihovo poreklo, religio
znu sankciju, praznoverje slobodne volje i tome
slino, a ba time pogreno misle da su kritiko-
vali sam taj moral. Ali vrednost propisa ti treba
jo se temeljno razlikuje i nezavisna je od takvih
mnjenja o istom i od korova zablude, kojim je
moda obrasla: tako je sigurno vrednost nekog
* Lat. Slaganje. Prim. prev.
246
leka za bolesnika jo potpuno nezavisna od toga
da li bolesnik misli o leku nauno ili kao neka
stara ena. Neki moral mogao bi ak izrasti i iz
neke zablude: ni tim uvidom problem njegove vred-
nosti ne bi bio ak ni dotaknut. Niko dakle do
sada nije ispitao v r e d n o s t one najuvenije od
svih medicina, to se naziva moral: u ta pre svega
spada da se prvo d o v e d e u p i t a nj e ( o s p o -
r i). Napred! To je upravo nae delo.
346.
N a z n a k p i t a nj a. Ali zar vi to ne ra-
zumete? U stvari, bie teko da nas shvate. Mi
traimo rei, mi traimo moda i ui. Ta ko smo
mi? Da li moda ne elite jednostavno da nas na
zovete jednim starijim izrazom, bezbonicima ili
nevernicima ili ak imoralistima, jo dugo neemo
verovati da smo time oznaeni: mi smo sve to
troje u jednom poznom stadijumu, nego da bi
ste vi to mogli shvatiti moja gospodo radoznal
ci, kako se neko pri tom osea. Ne! Ne vie ogor-
enou i strau otrgnutog, 'koji iz svog neve-
rovanja mora da pripremi jo neku veru, neku
svrhu, ak neko muenitvo! Mi smo se skuva-
li u uvidu i u njemu postali hladni i tvrdi, da
se u svetu stvari uopte ne odvijaju boanski,
.pa ak ni prema ljudskom merilu razumno, milo
srdno ili pravino. Mi znamo da je svet u kome
divimo bezboan, amoralan, neljudski mi smo
suvie dugo izlagali pogreno i laljivo, ali prema
elji i volji naeg potovanja, to jest prema nekoj
p o t r e b i. Jer ovek je ivotinja koja potuje!
Ali on je i nepoverljiv: i da taj svet n i j e vredan
toga u ta smo verovali, to je otprilike ono naj
sigurnije do ega je konano dolo nae nepove-
renje. Toliko nepoverenja, toliko filosofije. Mi se
svakako uvamo da kaemo da ona m a n j e vredi:
danas nam se ini ak da se treba smejati kada
247
 bi neki ovek hteo pretendovati da pronalazi vred-
nosti koje bi imale da n a d v i s u j u vrednost stvar
nog sveta ba od toga smo se vratili kao od
nekog razuzdanog lutanja ljudske sujete i nerazu-
mnosti, koja kao takva dugo nije shvaena. Ona
je imala svoj poslednji izraz u modernom pesimi
zmu, a stariji, snaniji u Budinom uenju; ali i
hrianstvo je sadri, naravno sumnjivije i dvo-
smislenije, ali zato ne manje zavodniki. itava
atituda (stav) ovek protiv sveta, ovek kao prin
cip koji negira svet, koji je merilo vrednosti
svih stvari, kao sudija svetova, koji konano samo
postojanje stavlja na svoje tasove i suvie lako
nalazi da nam je ogromna glupost te atitude kao
takva dospela u svest i da vrea mi se ve sme-
jemo kada oveka i svet nalazimo postavljene jed
no uz drugo, odvojene sublimnom drskou rece
i! Ali kako? Zar nismo ba time, kao smejai,
napravil samo korak dalje u preziranju oveka? I
dakle i u pesimizmu, u preziranju n a m a shvatlji
vog postojanja (ivota)? Zar nismo ba time poeli
da sumnjamo u suprotnost, u suprotnost sveta, u
kojem smo do sada sa svojim potovanjima bili u
svom e l e m e n t u d a bi moda zbog njih moda
i z d r a l i da ivimo i nekog drugog sveta,
k o j i s m o m i s a m i : podlegli neumoljivoj, te
meljnoj, najnioj sumnji o nama samima, koja
nama Evropljanima sve vie, sve gore ovladava i
koja bi budua pokolenja lako mogla postaviti
pred uasno ili-ili: Ili ukinite vaa potovanja ili
s a m e s e b e ! Poslednje bilo bi nihilizam; ali
zar i prvo ne bi bilo nihilizam? to je n a
znak pitanja?
347.
V e r n i c i i njihova p o t r e b a za vero-
v a nj e m. Onaj kome je mnogo potrebna neka
v e r a da bi uspevao, kao mnogo ta vrsto, to
248
ne eli da uzdrmava, jer se toga p r i d r a v a
merilo je njegove snage (ili, jasnije reeno, nje
gove slabosti). Imati hrianstvo, kako mi se ini,
u staroj Evropi i danas je jo veini nuno; zato
se takoe jo uvek nalazi vera. Jer ovek je takav:
neki lan vere mogao bi mu se hiljadustruko opo
vrgnuti pod pretpostavkom da bi mu bio pot
reban, on bi ga takoe uvek ponovo smatrao isti
nitim shodno onom uvenom zakonu sile, o
kojem govori Biblija. Nekima je jo potrebna me-
laiizika; ali i to neobuzdano z a h t e v a n j e i z v e -
s n o s t i , to danas nauno-pozitivistiki izbija u
irokim masama, tenja da se neto e l i imati
potpuno vrsto (dok se to zbog estine tog zahte-
vanja sa obrazloenjem izvesnosti prima lake i
nebitnije): i to je jo zahtev za uporitem, oslon
cem, ukratko, onaj i n s t i n k t s l a b o s t i , koji
dodue ne stvara svakovrsne 'religije, metafizike i
ubeenja, ali ih konzervie. U stvari oko svih
tih pozitivistikih sistema pui se zaguljiv dim
izvesnog pesimistikog pomraenja, neto od umo
ra, fatalizma, razoarenja, straha pred novim ra
zoarenjem ili pak neskrivena ljutnja, loe ras
poloenje, anarhizam gnevi ili ta sve postoji kao
simptomi ili maskarade oseanja slabosti. Cak e
stina, kojom se nai najpametniji savremenici gube
po jadnim okovima i bezizlaznostima, na pri-
mer u nacionalizmu (Vaterlanderei) (tako ja na
zivam ono to se u Francuskoj naziva ovinizam,
a u Nemakoj nemako) ili u estetskim prizem
nim izjanjavanjima na nain parikog naturali-
zma (koji od prirode izvlai i razgoliuje samo je
dan deo, to ujedno izaziva gaenje i zapanjenost
danas taj deo rado nazivaju la verite*) ili u nihi
lizmu prema petrogradskom uzoru (to jest u ve
ro v a n j u u n e v e r o v a n j e , do muenitva za
to) pokazuje pre svega potrebu za verom, upo
ritem, kimom, osloncem (zatitom) . . . Vera je
* Fr. prava (gola) istina. Prim. prev.
249
 uvek najpoeljnija, najprenije nuna, tamo gde
nedostaje volja: jer volja je, kao afekt zapoveda?
nja, presudno obeleje nezavisnosti i snage. To
znai: to neko manje zna da zapoveda, utoliko pre-
nije prieljkuje nekog ko zapoveda, strogo zapo
veda, nekog boga, vladara, neki stale, nekog le-
kara, ispovednika, dogmu, partijsku svest. Iz ega
bi se moda moglo pretpostaviti da bi obe svetske
religije, budizam i hrianstvo, mogli imati svoj
uzrok nastajanja, svoje iznenadno irenje osobito u
nekom ogromnom o b o l j e n j u v o l j e . Tako j e
stvarno i bilo: obe religije su zatekle kroz obolje
nje volje do besmisla uzdignutu, to je ila do
oajanja, enju za nekim ti treba, obe religije
behu uiteljice fanatizma u vremenima mlitavlje-
nja volje i pruahu time bezbojnim neko uporite,
neku novu mogunost za htenjem, neko uivanje u
volji. Fanatizam je naime jedina snaga volje do
koga mogu biti dovedeni i slabi i nesigurni, kao
neka vrsta hipnotisanja itavog ulno-intelektu-
alnog sitema u korist prebogate ishrane (hipertro
fije) jednog jedinog stanovita i jednog jedinog
oseanja, to od sada dominira hrianin to na
ziva svojom v e r o m . Tamo gde ovek doe d o .
osnovnog ubeenja da mu se m o r a z a p o v e
d a t i , postaje vernik; obratno ako bismo mogli
zamisliti neku elju i snagu za samoodlukom, neku
s l o b o d u volje, uz koiu bi se neki duh opratao
od svake vere, svake elje za izvesnou, uveban,
kakav je, da se moe drati na lakim konopcima i
mogunostima i da ak jo plee nad ponorima,
takav duh bio bi slobodan duh par exellence.*
348.
O p o r e k l u n a u n i k a . Naunik u Ev
ropi izrasta iz svakog stalea i drutvenih uslova,
* Fr. po prevashodnosti. Prim. prev.
250
kao neka biljka, kojoj nije potrebno nikakvo spe
cifino zemaljsko carstvo: zato on sutinski i ne
voljno, spada meu nosioce demokratske misli.
Ali to poreklo se odaje. Ako smo za to neto ko
lovali na pogled, na nekoj uenoj knjizi,
nekoj naunoj raspravi, da iz toga spozna
mo intelektualnu i d i o s i n k r a z i j u naunika
svaki naunik ima takvu i da je uhvati
mo na delu, onda emo uskora uvek iza nje ugle
dati predistoriju naunika, njegovu porodicu, u
specifinosti njihovih poziva i zanata. Gde to ose-
anje dolazi do izraza to je sada dokazano, sa
time sam zavrio, tu je obino predak u krvi i u
instinktu naunika, koji iz svoga vidnog kuta odo
brava obavljeni posaoverovanje u dokaz sa
mo je simptom za to to se u nekom vrednom ro
du odvajkada smatralo dobrim poslom. Na pri-
mer: sinovi svakovrsnih registratora i pisara, iji
je glavni zadatak uvek bio da sreuju raznovr-
sian materijal, da ga dele po fijokama, uopte da
shematizuju, ukoliko postanu naunici, pokazuju
sklonost za to da smatraju da su neki prpblem
skoro resili time to su ga shematizovali. Postoje
lilosofi koji su u osnovi samo shematske glave
njima je formalnost oinskog zanata postala
.sadrajem. Talent za klasifikacije, za tablice katego-
rije odaje neto; ovek nije bez kazne dete svojih
roditelja. Sin nekog advokata morae i kao istrai
va da bude advokat: on eli sa svojom stvari u pr
vom redu da zadri pravo, u drugom, moda, da bu-
de u pravu. Sinove protestantskih svetenika ili na
stavnika prepoznajemo po naivnoj sigurnosti, ko
jom kao naunici svoju stvar uzimaju ve kao do
kaznu, ako su je upravo tek samo hrabro i sa to
plinom iskazali: oni su upravo temeljno naueni
na to da im se v e r u j e to je kod njihovih oe
va spadalo u zanat! Jevrejin, obratno, shodno
poslovnom krugu i prolosti svoga naroda, upravo
je najmanje navikao na to da mu veruju: pogle-
dajmo potom jevrejske naunike svi oni imaju
251
 visoko miljenje o logici, to jest dre do i z n u
i v a n j a odobravanja razlozima, oni znaju da
njom moraju pobediti, ak tamo gde prema njima
postoji rasna ili klasna mrnja, gde im se nerado
veruje. Nita naime nije demokratskije od logike:
ona ne poznaje nikakav lini ugled i ak krive no-
seve uzima za prave. (Da usput primetimo: Evro
pa s obzirom na logiziranje podosta duguje i s t i -
j i m navikama jevrejskih glava; pre Nemaca, kao
dostojnu aljenja nerazumnu rasu, 'kojoj i danas
jo uvek prvo treba natrljati nos. Svuda gde su
Jevreji doli do uticaja, nauili su dalje da raz
likuju, otrije da zakljuuju, jasnije i istije da
piu: njihov zadatak bese uvek da neki narod do
vedu pameti.)
349.
Jo jednom o p o r e k l a naunika.
Hteti se sam odrati izraz je nevolje, nekog ogra
nienja stvarnog osnovnog ivotnog nagona, koji
ide sa p r o i r e n j e m m o i i u toj volji esto
stavlja u pitanje i rtvuje samoodranje. Uzmimo
kao simptomatino, kada su pojedini filosofi, kao
na primer tuberkulozni Spinoza, ba u tom na
gonu za samoodranjem videli ono presudno,
morali videti: to su ba bili ljudi u nevolji. to
su se nae moderne prirodne nauke toliko zamr
sile sa spinocistikom dogmom (konano jo i naj
grublje u darvinizmu sa svojim neshvatljivo jed
nostranim uenjem o borbi na ivot ) , to ve-
rovatno zavisi od porekla veine istraivaa pri
rode; oni u tom pogledu pripadaju narodu, nji
hovi preci behu siromani i sitni ljudi, koji su pre
vie dobro iz blizine poznavali tekou probijanja
kroz ivot. Oko itavog engleskog darvinizma odie
neto kao engleski zaguljiv vazduh prenaseljeno
sti, kao miris malih ljudi u nevolji i skuenosti.
AK kao istraiva prirode moralo bi se izai iz
252
svog ljudskog ugla: i u prirodi ne v l a d a nevo-
lja, nego pretek, rasipanje, ak do besmislenosti.
Borba za ivot je samo i z u z e t a k , privremena
restrikcija volje za ivotom; velika i mala borba
okreu se svuda oko premoi, oko rasta i irenja,
oko moi, shodno volji za moi, koja je upravo
volja ivota.
U a s t h o m i n e s r e l i g i o s i * . Borba
protiv crkve je sasvim izvesno izmeu ostalog
jer ona mnogo tota znai i borba prostijih,
zadovoljnijih, poverljivijih, povrnijih priroda pro
tiv vladavine teih dubljih kontemplativnijih, to
jest vie zlih i sumnjiavijih ljudi, koji su sa du-
gom sumnjom razmiljali o vrednosti postojanja
(ivota), takoe i o vlastitoj vrednosti: protiv njih
se pobunio prostaki instinkt naroda, njegovo ul
no uivanje, njegovo dobro srce. itava rimska
tikva poiva na nekoj junjakoj sumnji u pri
rodu oveka, koja se na severu uvek pogreno ra
zume: u kojoj je sumnji evropski jug nasledio du
boki Istok, prastaru veoma zagonetnu Aziju i nje
nu kontemplaciju. Ve protestantizam je narodni
ustanak u korist prostodunih, iskrenih, povrnih
(Sever uvek bese dobroudniji i plii od Juga); ali
tek francuska revolucija potpuno i sveano dala
je u ruke ezlo dobrom oveku (ovci, magarcu,
guski i pre svega onom to je neizleivo plitko i
drekavcu i zrelom za ludnicu modernih ideja).
351.
U a s t . s v e t e n i k i h p r i r o d a . Ja
razmiljam o onome to narod podrazumeva pod
mudrou (a ko danas nije narod?), o onoj
* I,at. religioznih ljudi. Pritn. prev.
253
\
 mudroj kravama shodnoj mirnoj udi, pobonosti
i blagosti seoskih popova, koja sada lei na livadi
i ozbiljno i preivajui p o s m a t r a ivot od to
ga su se upravo filosofi uvek oseali najudaljeniji,
verovatno to za to nisu bili dovoljno narod ni
seoski popovi. Takoe e ba najkasnije nauiti
da veruju u to da bi narod s m e o neto razumeti
od toga to mu je najudaljenije, o velikoj s t r a-
s t i onoga koji saznaje, koji stalno ivi u olujnom
oblaku najviih problema i najteih odgovornosti,
mora da ivi (dakle uopte ne posmatrajui, van
toga, ravnoduan, siguran, objektivan . . . ) . Narod
ceni potpuno drugu vrstu ljudi, kada sa svoje stra
ne stvara ideal mudraca, i hiljadustruko ima
prava na to da se najlepim reima i poastima
kune ba u tu vrstu ljudi; to su blage, ozbiljno-
-jednostavne i edne svetenike prirode i onome
to je njima srodno pripada pohvala u tom stra
hopotovanju naroda pred mudrou. I kome bi
narod imao i razloga da vie ispolji zahvalnost
nego tim ljudima koji mu pripadaju i koji dolaze
iz njega, ali kao posveeni, odabrani, r t v o v a n i
njegovom dobru oni sami veruju da su se rt
vovali bogu pred kojima se nekanjeno ispove-
daju, pred kojima se mogu ra s k r s t i ti sa svo
jim tajnama, svojim brigama i gorim (jer ovek
koji se saoptava, raskrtava sa samim sobom,
,i onaj ko se ispovedio, zaboravlja). Ovde zapo-
veda jedna velika nuda: i za duevnu neistou
potrebni su naime odvodni kanali i istije prei-
avajue vode u njemu, potrebno je brzih reka
ljubavi i jakih poniznijih istih srdaca, koji se ve
spremaju i rtvuju za takvu slubu ne-javne higi
jene jer to je rtvovanje, svetenik jeste i os
taje ljudska rtva . . . Narod osea takve rtvovane,
utiane ozbiljne ljude vere kao m u d r e , to jest
kao one koji su postali oni to znaju, kao sigur
ne u odnosu na vlastitu nesigurnost: ko bi mu
mogao oduzeti te rei i to strahopotovanje? Ali,
kao to je obratno poteno, i meu filosofima sve-
254
tenik se jo uvek smatra narodom, a ne onim
koji zna, pre svega to sami ne veruju u one koji
znaju i ba u toj veri i praznoverju ve nanju-
uju narod. Bee to s k r o m n o s t to se u Gr
koj pronala re filosof i blistava obest da se
nazivaju mudrima prepustila se glumcima duha
skromnost takvih uda ponosa i nezavisnosti, kao
Pitagora, kao Platon.
352.
Ukoliko se jedva moemo reiti
m o r a l a . Na ovek je uopte sraman prozor
govorim o nama Evropljanima (a ne ak o Ev-
ropljankama!). Pod pretpostavkom da se najvese
lije drutvo za stolom zbog podmuklosti nekog
arobnjaka nae razgolieno i skinute odee, ve-
rujem da u tom ne bi samo dobro raspoloenje i
najvei apetit bili obeshrabreni izgleda da se mi
Evropejci uopte ne moemo liiti te maskarade
to se naziva odea. Ali zar presvlaenjem moral
nog oveka, njegovo zavijanje u moralne formule
i pojmove pristojnosti, itavo dobrohotno skriva-
nje pod pojmove dunosti, vrlina, smisao za za-
jednicu, asnost i portvovanost ne bi moglo isto
tako imati razloge? Ne to bih pogreno mislio
da bi ovde recimo trebalo maskirati ljudsku zlobu
i niskost, ukratko zlu zver u nama; ja mislim obr-
nuto, da smo ba kao p i t o m e i v o t i n j e sra
man prizor i da nam je potrebno moralno pre
svlaenje da unutranji ovek u Evropi ba
nije dugo dovoljno zao da bi se time mogao vi
deti (da bi time bio l e p ) . Evropljanin se pre
svlai u m o r a l , jer je postao bolesna, boleljiva
i bogaljasta ivotinja, koja ima razloga da bude
pitoma, jer je takorei nakaza, neto polovino,
slabo, nespretno . . . Uasnosti zveri nije potrebno
moralno presvlaenje, nego oporskoj ivotinji sa
svojom dubokom prosenou, strepnjom i dosa-
255
 dom p o sebi. M o r a l k i t i E v r o p l j a n i n a
priznajmo to!u ono otmenije, znaajnije, ugled
nije, u ono boansko.
353.
O p o r e k 1 u r e l i g i j a . Stvarni pronala
zak osnivaa religija jeste prvo: postaviti odreeni
nain ivota i svakodnevice morala, to deluje
kao disciplina voluntatis* i ujedno odstranjuje do-
sadu; zatim ba ovom ivotu dati neku i n t e r-
p r e t a c i j u, zahvaljujui kojoj izgleda obasjan
najviom vrednou, tako da odsada postaje ne
to dobro, za to se borimo i, pod datim okolno
stima, rtvujemo svoj ivot. U stvari od ova dva
pronalaska drugi je hitniji: prvi nain ivota, obi
no je ve bio prisutan, ali pored drugih naina
ivota i bez svesti o tome kakva se vrednost u nje
mu nalazi. Znaenje i originalnost osnivaa religije
obino se ispoljava u tome da je on vidi, da on
prvi put p o g a a za to se moe upotrebiti, kako
se moe interpretirati. Isus (ili Pavle) na primer,
zatekli su ivot prostih ljudi u rimskoj provinciji
skroman, vrli i potiten ivot; on ga je izloio, on
je u njega uneo najvii smisao i vrednost a time
i hrabrost da se svaka druga vrsta ivota prezire,
tihi fanatizam hernhutera**, potajno podzemno sa
mopouzdanje, to raste i raste i konano se spre
ma da prevlada svet (to jest Rim i najvie sta
lee u itavom carstvu). Buda je slino zatekao neku
vrstu ljudi, dodue rasprenu u svim .staleima i
drutvenoj hijerarhiji svoga naroda, koji su iz le-
njosti dobri i dobroudni (pre svega neofanzivni),
koji, isto tako iz lenjosti ive u odricanju i skoro
bez ikakvih potreba: shvatio je da takva vrsta
* Lat. disciplina volje. Prim. prev.
** Nemaki luteranski pijetisti iz XVII veka, koji su
teili vraanju izvornom hrianstvu. Prim. prev.
256
ljudi neizbeno, sa itavim vis intertiae*, mora
da se uvalja u neku veru koja obeava da e
s p r e i t i povratak zemaljske muke (to jest rada,
delanja uopte) to razumevanje bese njegov
genije. Osnivau religije pripada psiholoka nepo
greivost u poznavanju odreene prosene vrste
dua koje se jo nisu p r e p o z n a l e kao jedno-
rodne. On je taj koji ih okuplja; osnivanje neke
religije utoliko postaje .neka duga sveanost pre
poznavanja.
354.
0 g e n i j u v r s t e . Problem svesti (ta-
nije: sebe osveivanja) javlja se pred nama tek
tada kada poinjemo da shvatamo koliko moemo
da budemo bez njega: i pred taj poetak poimanja
postavljaju nas sada fiziologija i istorija ivotinja
(kojima je bilo potrebno dva veka da stignu ani-
eipirajuu L a j b n i c o v u sumnju). Mi bismo na
ime mogli misliti, oseati, eleti, seati se, mi bi
smo isto tako mogli delati u svakom smislu re-
i: a uprkos tome sve to ne bi trebalo da nam do-
spe u svest (kao to se slikovito kae). Sav i
vot bio bi mogu, a da se takorei ne vidimo u
ogledalu: kao to se stvarno i sada jo kod nas
uveliko preteni deo ovog ivota odvija bez tog
odraavanja i to i naeg misaonog, oseajnog,
volitivnog ivota, ma koliko to uvredljivo moglo
zvuati nekom starijem filosofu. Z a t o uopte
svest kada je u glavnoj stvari s u v i n a . Pa ini
mi se, ako elite da sasluate moj odgovor na to pi-
tanje i na njenu moda razuzdanu pretpostavku: fi
noa i snaga svesti uvek se odnose na s p o s o b
n o s t s a o p t a v a n j a nekog oveka (ili ivoti-
nje), a sposobnost saoptavanja opet odnosi se na
p o t r e b u z a s a o p t a v a n j e r n ; poslednjene
* Lat. zakon inercije (ili lenjivosti).
17 Vtiul nauka 257
 tako shvaeno kao da bi ba sam pojedinac, koji je
upravo majstor u saoptavanju i objanjavanju svo
jih potreba, ujedno i sa svojim potrebama najvie
morao biti upuen na druge. Ali svakako mi se ini
da to stoji s obzirom na lance itavih rasa i pokole-
nja: tamo gde su potreba i nevolja ljude dugo pri
siljavali da se saoptavaju, da se meusobno brzo
i fino razumevaju, tamo konano postoji neki pre
tek te snage i vetine saoptavanja, takorei neka
mo to se postepeno nagomilavala i sada eka
nekog naslednika, koji to rasipniki razdaje ( ta
kozvani umetnici su ti naslednici, slino govornici,
propovednici, knjievnici, sve ljudi, koji uvek do
laze na kraju nekog dugog lanca, uvek pozno-
roeni, u najboljem smislu te rei i, kao to je
reeno, po svojoj biti r a s i p n i c i ) . Pod pretpo
stavkom da je ovo zapaanje tano, mogu ii dalje
pretpostavijanja d a s e s v e s t u o p t e r a z v i l a
s a m o p o d p o t r e b o m t e p o t r e b e z a sa-
o p t a v a n j e m , da je otprve samo izmeu o-
veka i oveka (izmeu onoga koji nareuje i koji
slua posebno) bila nuna, korisna, i da se takoe
razvila samo prema stepenu te korisnosti. Svest
je u stvari samo mrea vez izmeu oveka i ove
k a samo kao takva morala se razviti: usamlje
niku i oveku kao grabeljivoj zveri ona ne bi
bila potrebna. Da sami postajemo svesni naih
radnji, misli, oseanja, pokreta bar jednog njiho
vog dela posledica je jednog mora, to je uas
no dugo vladalo ovekom: njemu su kao najugro
enijoj ivotinji bili p o t r e b n i pomo i zatita,
njemu su bili potrebni njemu jednaki, on je mo
rao dati izraza svojoj nevolji, sebe uiniti razu
mljivim a za sve to bila mu je pre svega po
trebna svest, dokle ak da zna ta mu nedo
staje, kako se osea, ta misli. Jer ponovimo jo
jednom: ovek kao svako ivo stvorenje stalno mi
sli, ali on to ne zna; miljenje to postaje s v e s-
n i m samo je najmanji deo toga, recimo: najpovr-
niji, najgori deo jer samo to svesno miljenje
258
z b i v a s e u r e i m a , t o j e s t u z n a c i m a sa
o p t a v a n j a , ime se otkriva poreklo same sve
sti. Ukratko reeno: razvitak jezika i razvitak sve
sti (ne uma, nego samo sebe-osveivanja uma)
idu ruku pod ruku. Pretpostavimo uz to da kao
most izmeu oveka i oveka ne slui samo jezik,
nego i pogled, pritisak, gest; osveivanje naih
ulnih utisaka kod nas samih, snaga da ih moe
mo fiksirati i takorei postavljati izvan nas, po
rasla je u toj meri, rasla je kao prinuda da ih
drugima predajemo znacima. ovek koji pronalazi
znakove ujedno je ovek koji je uvek otrije sve-
stan samog sebe; ovek je nauio da postaje sve-
stan samoga sebe prvo kao drutvena ivotinja
on to jo ini, on to sve vie ini. Ja mislim,
kao to se vidi, da svest u stvari ne spada u indi
vidualnu egzistenciju oveka, ve naprotiv u ono
to je kod njega zajednike i oporske prirode;
da se, to iz toga sledi, fino razvila samo u od
nosu na zajedniku i oporsku korisnost, i da e
shodno tome svako od nas, i pored najbolje volje,
da samoga sebe s h v a t i to je mogue individual-
nije, da poznaje samog sebe, postati svestan ipak
uvek samo ba onog ne-individualnog po sebi, svo
je prosenosti, da se naa misao ak stalno
kroz karakter svesti kroz genije vrste, koji joj
zapoveda takorei m a j o r i z u j e i prevodi na
trag u perspektivu opora. Nema sumnje: svi nai
postupci su u osnovi na neuporediv nain lini,
Jedini, bezgranino individualni, ali im ih preve
demo u svest, o n i t o v i e n e i z g l e d a j u . . .
To je stvaran fenomenalizam i perspektivizam,
kako ga ja shvatam: priroda ivotinjske sve-
sti donosi sa sobom da je svet, koga moemo po
stati svesni, samo svet nekih povrina i znakova;
IP
neki uopten svet, neki svet koji je uinjen obi
259
nim, i sve to to postaje svesno, p o s t a j e ba ti-
jilil'ko, tanko, relativno-glupo, opte, znak, obe-
leje opora, da sa svim osveivanjem povezano
veliko temeljno kvarenje, krivotvorenje, injenje
 povrnim i generalizacija. Na kraju: svest u pora
stu predstavlja opasnost; i onaj ko ivi meu naj-
svesnijim Evropljanima zna ak da je to neka bo
lest. To, kao to se moe pogoditi, nije suprotnost
subjekta i objekta, koja me se ovde tie: to razli
kovanje preputam teoretiarima saznanja, koji su
ostali da vise u zamkama gramatike (narodne me
tafizike). To pogotovo nije suprotnost stvari po
sebi i pojave, jer mi ni iz daleka ne saznajemo
dovoljno da bi takoe samo tako smeli r a z l i
k o v a t i . Mi upravo nemamo organa za s a z n a
nje, za istinu: mi znamo (ili verujemo ili uo-
braavamo) upravo toliko koliko moe biti k o r i-
s n o i u interesu ljudskog opora, vrste; i ak to
se ovde naziva korisnou, konano i moda ona je strano; na primer, metodski se predlae da se
sudbonosna glupost od koje emo na kraju pro
pasti.
355.
Poreklo naeg pojma saznanje.
Ovu izjavu uzimam sa ulice; uo sam nekog iz
naroda kako kae: On me je prepoznao. Pri tom
sam se upitao ta u stvari narod podrazumeva
pod saznanjem? ta on eli kada eli saznanje?
Nita drugo nego to: neto strano treba svesti na
neto p o z n a t o . A mi filosofi da li smo pod
saznanjem neto v i e shvatili? Ono poznato zna
i: ono na ta smo naviknuti, tako da se vie tome
ne udimo, naa svakodnevica, bilo koje pravilo u
kome se nalazimo, sve i svata u ta se razumemo
(in dem wir uns zu Hause wissen). Kako? Da li
naa potreba za saznanjem nije upravo ta potreba
za poznatim, volja da se meu svim stranim, ne
obinim, sumnjivim, otkrije neto to nas vie ne
uznemirava? Ne bi li to trebalo da bude i n s t i n
kt s t r a h a , koji nama znai saznati? Zar ne bi
trebalo da likovanje onoga koji saznaje bude upra
vo likovanje ponovo steenog oseanja sigurno-
260
sti? . . . Ovaj filosof smatrao je da je spoznao svet
kada ga je sveo na ideju: ah, da li to nije bilo
zato, jer mu je ideja bila tako poznata, jer je na
nju tako navikao? Jer se toliko malo jo bojao ide
je? Eh, o toj skromnosti koja saznaje! Pogle
dajmo ipak samo njihove principe i reavanja za
gonetki sveta! Kada ne-to ponovo pronalaze u stva
rima, pod stvarima i iza stvari, to nam je naalost
veoma poznato, na primer nae jednom jedan ili
nau logiku ili nau volju i elju, kako su odmah
sreni! Jer oni se slau u tome da ono to je
poznato jeste spoznato. I oni oprezniji meu nji
ma smatraju da se u najmanju ruku ono to je
poznato l a k e m o e s p o z n a t i o d onoga to
polazi od unutranjeg sveta, od injenica sve-
sti, jer n a m j e t o p o z n a t i j i svet! Zabluda
nad zabludama! Ono poznato je ono na ta smo
navikli; a ono na ta smo navikli najtee je spo
znati, to jest videti kao problem, to jest videti
kao strano, kao daleko, kao izvan nas . . . Velika
sigurnost prirodnih nauka u odnosu na psihologiju
i na kritiku elemenata saznanja n e - p r i r o d -
n i h nauka, kao to bismo skoro smeli rei zas
niva se upravo na tome to one to s t r a n o uzi
maju kao objekt, dok je skoro neto protivreno i
nerazumno h t e t i uzeti ono ne-strano uopte kao
objekt...
356.
Koliko e se u Evropi stvari
u m e t n i k i j e d o g a a t i . Briga za ivot
namee i danas u naem prelaznom perioda,
kada toliko mnogo toga prestaje da se namee
skoro svim muevnim Evropljanima odreenu u l o -
ti u, njihov takozvani poziv; nekima pri tom os
e sloboda, prividna sloboda, da tu ulogu sami
biraju, veini se ona bira. Rezultat je prilino u-
261
 dan: skoro svi Evropljani u godinama zamenjuju
bezazleni ljudi kau, grka kultura. Ali ega se pla
se sa svojom ulogom, oni su sami rtve svoje dob
im, ta ve danas dotiemo rukama, ako bismo
re igre, oni su sami zaboravili koliko su mnogo
uivali u tome da to dotiemo, mi moderni ljudi
tada sluaj, ud i samovolja raspolagali njima,
ve smo potpuno na istom putu; i svaki put kad
kada se odluivao njihov poziv i koliko su
ovek poinje da otkriva ukoliko on igra neku
mnogo drugih uloga moda m o g l i igrati: jer
ulogu i ukoliko m o e biti glumac, on p o s t a j e
sada je prekasno! Ako dublje pogledamo, iz uloge
g l u m a c . . . Sa tim se onda javlja neka nova flora i
je stvarno p o s t a o karakter, iz umetnosti pri
fauna ljudi, koji u vrim, ogranienijim vekovi-
roda. Bilo je vremena u kojima se vrstom samo-
ma ne mogu rasti ili ostavljeni dole, pod ba-
pouzdanou, ak s pobonou verovalo u svoju
canjem u nemilost i sumnjom u neasnost time
predodreenost, za upravo taj posao, u upravo to
svaki put niu najzanimljiviji i najlui vekovi isto
zanimanje i u sluaj u tome, ulogu to uopte ni
rije, u kojima su stvarni gospodari glumci, s v e vr
je htela priznati samovolju: stalei, cehovi, nas-
ste glumaca. Ba time se sve vie zanemaruje druga
ledne zanatske privilegije. Zahvaljujui toj veri
vrsta ljudi i konano se onemoguuju, pre svega
postigli u da se podignu ona udovita irokih
se zanemaruju veliki graditelji; sada se parali-
drutvenih kula, koja odlikuju srednji vek i u i
e snaga graenja, obeshrabruje se odvanost da
ju pohvalu u svakom sluaju ostaje jedno da se
se prave dalekoseni planovi; organizatorski geni
kae: trajnost ( i trajanje na zemlji je prvoraz
ji poinju nedostajati ko e se sada jo usuditi
redna vrednost!). Ali ima suprotnih vremena, u
da se poduhvati dela za ije dovrenje moramo
stvari demokratskih, u kojima sve vie i vie za
r a u n a t i na milenijume? Odumire upravo ona
boravljamo tu veru i u prvi plan dolazi neka drs
temeljna vera na osnovu koga Neko moe tako
ka vera u stanovite suprotnosti, ona vera Atinja-
raunati, obeavati, u planu anticipirati budunost,
na, koju smo prvi put primetili u Periklovo vreme,
rtvovati svom planu, da naime ovek samo toliko
ona dananja vera Amerikanaca, koja sve vie hoe
vredi i ima smisla koliko je j e d a n k a m e n u
da postane vera i Evropljana: gde je pojedinac
n e k o j v e l i k o j g r a e v i n i : z a to pre sve
u'been da otprilike sve moe, da je otprilike d o-
ga mora biti v r s t , mora biti kamen . . . Pre
r a s t a o s v a k o j u l o z i , gde svako s a sobom
svega ne glumac. Ukratko reeno ah, jo e se
eksperimentie, improvizuje, ponovo eksperimen-
dosta dugo preutkivati ta se od sada vie ne
tie, sa uivanjem eksperimentie, gde itava pri
gradi, ne m o e vie graditi, to je drutvo u
roda prestaje i poinje u m e t n o s t . . . Grci, tek to
Marom razumevanju te reci; da bi se podizala ta
behu uli u to v e r o v a n j e o u l o g a m a ako
graevina, nedostaje sve, pre svega materijal. S v i
hoemo, neko artistiko verovanje ostvarili su,
mi vie n i s m o m a t e r i j a l za n e k o dru
kao to je poznato, korak po korak udan preob
t v o : to je istina, kojoj je dolo vreme! Smatram
raaj, koji ne zasluuje da se u svakom pogledu
irelevantnim to privremeno jo najkratkovidija,
podraava: o n i s u s t v a r n o p o s t a l i g l u m -
moda najasnija, u svakom sluaju najbunija
c i; kao takvi oarali su, savladali su itav svet
vrsta ljudi koja danas postoji, naa gospoda soci
i konano ak svladavateljku sveta, jer je Rim
jalisti otprilike suprotno misli, veruje, sanja, pre
pobedio graeculus historio*, a ne, kao to obino
svega vie i pie; itamo samo njihovu re budu
nosti (Zakunftswort) slobodno drutvo ve na
Lat. grki glumac. Prim. prev.. svim stolovima i zidovima. Slobodno drutvo? Da!

262
263
 Da! Ali da li znate, vi gospodo, iz ega se ono gra
di? Iz drvenog gvoa! I ak ni iz d r v e n o g . . .
357.
P r i l o g s t a r o m p r o b l e m u : ta j e
n e m a k o ? Preraunajmo u sebi stvarna
dostignua filosofske misli, to se duguju nema-
kim glavama: da li se ona u bilo kom doputenom
smislu takoe mogu jo ubrajati u dobro itave ra
se? Da li smemo rei: ona su ujedno delo nemake
due, bar iji smo simptom navikli da uzimamo
u tom smislu, u kojem smo recimo Platonovu ideo-
maniju, njegovo skoro religiozno ludilo formi na
vikli da uzimamo ujedno kao dogaaj i svedoan-
stvo grke due? Ili da li bi suprotno bila isti
na? Da li su oni bili ba toliko individualni, toliko
mnogo i z u z e t a k od rase, kao to je na primer
bilo Geteovo paganstvo sa istom saveu? Ili kao
to je to meu Nemcima Bizmarkov makijaveli
zam sa istom saveu, njegova takozvana realna
politika? Moda bi nai filosofi ak protivreili
p o t r e b i nemake due? Ukratko: da li su
nemaki filosofi stvarno bili filosofski N e m c i ?
Podseam na tri sluaja. Prvo na L a j b n i c o v
neuporediv uvid kojim je bio u pravu ne samo pro
tiv Dekarta, nego i protiv svega o emu se do
njega filosofiralo da je svesnost samo akcidens
predstave, a ne njen nuan i bitni atribut, da dak
le ono to nazivamo sveu ini samo jedno stanje
naeg duhovnog i drutvenog sveta (moda neko
boleljivo stanje) i n i i z d a l e k a n j e g a sa
m o g : da li u toj misli, ija dubina jo ni danas
nije iscrpljena, ima neeg nemakog? Imamo li
razloga da pretpostavljamo da se neki Latin ne bi
lako namerio na ovo obrtanje privida? jer to
je obrtanje. Podsetimo se dugo na K a n t o v og
roman znak pitanja, koji je stavio uz pojam kau-
zalitet ne to bi kao Hjum uopte sumnjao u
264
njegovo pravo; on je naprotiv oprezno poeo og
raniavati carstvo (podruje) u kome taj pojam
uopte ima smisla (mi jo sada nismo izali na
kraj sa tim postavljanjem granice). Uzmimo tre
e zapanjivi Hegelov potez, koji je njim prodro
kroz sve logike navike i razmaenosti, kada se
usudio da ui da se svi pojmovi vrste razvijaju
j e d a n iz d r u g o g : sa kojim su stavom duho
vi u Evropi bili preoblikovani za poslednji veliki
nauni pokret, za darvinizam jer bez Hegela ne
bi bilo Darvina. Da li u toj Hegelovoj novini, koja
je u nauku prva unela presudni pojam razvitak,
ima neeg nemakog? Da, bez svake sumnje:
u sva tri sluaja oseamo da smo neto od nas
samih otkrili i pogodili i za to smo ujedno zah
valni i iznenaeni, svaki od ova tri stava je ref
leksivni komad nemakog samosaznanja, samois-
kustva, samoshvatanja. Na unutranji svet je
mnogo bogatiji, opseniji, skriveniji, tako osea
mo sa Lajbnicom; kao Nemci sumnjamo sa Kan
tom u krajnju valjanost prirodnonaunih saznanja
i uopte u sve to se causaliter* da saznati: ono
s a z n a t l j i v o ini nam se kao takvo ve m a-
n j e vrednim. Mi Nemci smo hegelijanci ak da
nikad nije bilo nekog Hegela, utoliko to (u suprot
nosti svim latinskim narodima) bivanju i razvitku
pridajemo dublji smisao i bogatiju vrednost nego
onome to jestemi jedva da verujemo u op
ravdanost pojma bie; isto tako ukoliko naoj
ljudskoj logici nismo skloni da priznamo da je
ona logika po sebi, jedina vrsta logike (mi bismo
se naprotiv mogli nagovoriti da je ona samo spe
cijalan sluaj, i moda jedan od najudnijih i naj
glupljih). etvrto pitanje glasilo bi: da li bi i
o p e n h a u e r sa svojim pesimizmom, to jest
s a problemom v r e d n o s t i i v o t a , upravo
morao biti neki Nemac. Ja ne verujem. Dogaaj
p r e m a kome se taj problem sa sigurnou mo-
* Lat. uzrono. Prim. prev.
265
 gao oekivati, tako da je neki astronom due mo
gao za to izraunati dan i as, propast verovanja
u hrianskog boga, pobedu naunog ateizma, opte-
evropski je dogaaj u kojem udeo u zasluzi i asti
treba da imaju sve rase. Obrnuto ba bi se Nem
cima moglo pripisati onim Nemcima kojima je
openhauer bio savremenik da su tu pobedu
ateizma najdue i najopasnije o d g a a l i ; Hegel
osobito bee odgaao par exellence, shodno grandi
oznom pokuaju, koji je uinio da nas ubedi u
boanstvenost postojanja na samom kraju jo po
mou naeg estog ula, istorijskog ula. open takoe samo potpuno i u svim dubinama saslua.
hauer kao filosof bee p r v i priznati i nesavit-
Ijivi ateista, koga smo mi Nemci imali: njegovo
neprijateljstvo prema Hegelu imalo je ovde poza
dinu. Neboanstvenost postojanja smatrao je ne
im datim, opipljivim, nediskutabilnim; on je sva
ki put gubio svoju razboritu filosofiju i padao u
gnev, kada je ovde video kako neko okleva i okoli
i. Na tom mestu nalazi se itava njegova isprav
nost: bezuslovno estit ateizam je upravo p r e t
p o s t a v k a njegovog postavljanja problema, kao
konano i teko izvojevana pobeda evropske sa-
vesti, kao najbogatiji posledicama in dvehiljadu-
godinje discipline za istinu, koja na kraju sebi
zabranjuje l a verovanju u boga . . . Vidimo ta
je u stvari pobedilo hrianskog boga: sam hri-
anski moral, sve stroe uziman pojam istinitosti,
finoa ispovednika hrianske savesti, prevedena i
sublimirana u naunu savest, u intelektualnu is-
totu po svaku cenu. Posmatrati prirodu, kao da je
ona neki dokaz za dobrotu i pokroviteljstvo nekog
boga; interpretirati istoriju u ast nekog boan
skog uma, kao stalno svedoanstvo nekog mo
ralnog svetskog poretka i moralnih krajnjih name-
ra; izlagati vlastite doivljaje, kao to su ih po
boni ljudi dosta dugo izlagali, kao da je sve ukla
panje, sve mig, sve smiljeno i poslano za spas
due: sa tim je sada g o t o v o , to ima savest
p r o t i v sebe, sve finije savesti to smatraju ne-
266
pristojnim, neasnim, laju, feminizmom, slabou,
Kukavilukom sa tom strogou, ako bilo ime,
mi smo upravo dobri Evropljani i naslednici ev
ropskog najdueg i najhrabrijeg samoprevladava-
nja. Poto tako od nas odbacujemo hriansku in
terpretaciju i njen smisao osuujemo kao kova
nje lanog novca, nama se sad odmah na uasan
nain postavlja o p e n h a u e r o v o pitanje: d a
l i i v o t u o p t e i m a s m i s l a ? t o pita
nje za koje e biti potrebno nekoliko vekova da se
To to je sam openhauer na to pitanje odgovorio,
bee neka mi se oprosti neto preuranjeno,
mladalako, samo neko snalaenje, neko stajanje
i zastajanje u upravo hriansko-asketskim moral
nim perspektivama, kojima je, sa verom u boga,
v e r a d o b i l a o t k a z . . . Ali on je p o s t a v i o
pitanje kao to smo rekli, kao dobar Evroplja
nin, a ne kao Nemac. Ili da li su moda Nem
ci, barem nainom, na koji su se doepali open-
hauerovog pitanja, dokazali svoju unutranju pri
padnost i srodnost, svoje pripremanje, svoju p o t
r e b u da dokau njegov problem. Ono to je pos
le openhauera i u Nemakoj uostalom dosta
kasno!miljeno i tampano o problemu koji je
on postavio, svakako nije dovoljno da odluimo
u korist ove ue pripadnosti; mogli bismo naprotiv
ak istai tu specifinu n e s p r e t n o s t ovog post-
openhauerovskog pesimizma mi Nemci pri tom
se oito nismo ponaali kao u svom elementu. Ovim
uopte ne aludiram na Eduarda fon Hartmana;
naprotiv, moja stara sumnja jo ni danas nije uk
lonjena, da je on za nas s u v i e s p r e t a n , da
se kao opaki vragolan moda od samog poetka
nije rugao samo nemakom pesimizmu, da bi re
cimo na kraju ak Nemcima ak testamentom mo-
gao ostaviti zavet, koliko se daleko ak u doba os
nivanja, njih same (Nemce) moe praviti budalama.
Ali ja se pitam: da li moda Nemci treba da se
267
 oseaju poastvovanim starom igrom Banzenom*
koji se dugo sa uivanjem itavog ivota vrteo oko
svoje realnodijalektike bede i linog belaja
da li bi to moda bilo ba nemako? (pri tom pre
poruujem njegove spise, za to sam ih sam ko
ristio, kao antipesimistiku hranu, osobito zbog
njegove eleganitae psychologicae**, sa kojima se,
kako mi se ini, moe doskoiti i telu koje pati od
najtvre stolice i najzlovoljnijem raspoloenju). Ili
da li bismo smeli takve diletante i stare usedelice,
kao sladunjavog apostola devianstva Majlendera***'
ubrojati meu prave Nemce? Konano izgleda da
je bio Jevrejin (svi Jevreji postaju sladunjavi
kada moraliu). Niti Banzen, niti Majnlender a
pogotovo Eduard fon Hartman ne omoguuju da
se sa sigurnou odgovori na pitanje: da li je So-
penhauerov pesimizam, njegov uasnuti pogled na
svet, koji je postao lien boga, glup, lep, lud i
sumnjiv, njegovo e s t i t o uasavanje . . . nije bio
samo izuzetni sluaj meu Nemcima,- nego je bio
n e m a k i dogaaj? Dok, sve to se inae nalazi
u prvom planu, naa hrabra politika, na veseli
nacionalizam (Vaterlanderei), koji dovoljno odluno
sve stvari posmatra prema slabo filosofskom prin
cipu (Nemaka, Nemaka iznad svega****), dakle
sub specie speciei*****, naime nemake species, ve
oma jasno svedoi o suprotnom. Ne! Dananji
Nemci nisu nikakvi pesimisti! A Sopenhauer bee
pesimist, da jo jednom kaemo, kao dobar Evrop
ljanin, a n e kao Nemac.
* Julius Bahnsen nemaki filosof, osniva karak
terologije. Prim. prev.
***** u-,-- , P s . i h l o k e elegancije. Prim prev.
. .Pnihp Mamlander openzauerov pristalica
Prim. prev.
******** P o e t n i s t i h s t a r e nemake himne. Prim. prev
* Lat. pod vrstom vrste. Prim. prev.
268
358.
S e l j a k i u s t a n a k d u h a . M i Evrop
ljani nalazimo se pred prizorom ogromnog sveta
u ruevinama, gde se poneto jo visoko istie, gde
mnogo ta stoji trulo i neugodno, ali veina ve
lei na zemlji, dovoljno slikovito gde ikad bese
lepih ruevina? i obraslo velikim i malim koro
vom. Crkva je taj grad propasti; vidimo kako je
religiozno drutvo hrianstva uzdrmano, do naj
dubljih temelja sruena je vera u boga, verovanje
u hrianski asketski ideal' vodi ba jo svoju pos-
lednju borbu. Tako dugo i temeljno graeno delo
kao hrianstvo to bese poslednja rimska gra
evina nije se naravno odjednom moglo razoriti;
sve vrste zemljotresa morale su tu da potresaju,
sve vrste duhova tu da bue, kopaju, nagrizaju,
vlae, morale su tu da pomau. Ali ta je bilo naj-,
udesnije: oni koji su se najvie trudili oko toga
da hrianstvo dre, da ga odre, upravo su bili
njegovi najbolji razarai Nemci. Izgleda da Nem
ci ne shvataju sutinu crkve. Da li za to nisu do
voljno duhovni? Nisu dovoljno nepoverljivi? Grad
nja crkve poiva u svakom sluaju na nekoj j u
n j a k o j slobodi i slobodoumnosti duha, a isto
lako na nekoj junjakoj sumnji u prirodu, ove-
ka i duh poiva na sasvim drugom poznavanju
oveka, iskustvu o oveku, nego to je imao Sever.
Luteranska reformacija bese u svojoj itavoj i
rini gnev jednostranosti na neku mnogostrukost,
da oprezno kaemo, grubo prostoduno nerazumeva-
nje, kome se mnogo ta moe oprostiti ljudi ni
u shvatili izraz p o b e d n i k e crkve i videli
su samo korupciju, nisu shvatili otmenu skepsu,
onaj l u k s u z skepse i tolerancije, koji sebi doz
voljava svaka pobednika u sebe sigurna mo . . .
Danas sasvim dovoljno previamo kako je Luter
po svim kardinalnim pitanjima moi sudbonosno
bio kratko, povrno, nepromiljeno predisponiran,
pre svega kao ovek iz naroda, kome je nedostaja-
269
 Io svako naslee neke vladajue kaste, svaki in
stinkt za mo: tako da je njegovo delo, njegova vo
lja za uspostavljanjem onog rimskog dela, ne ele
i i ne znajui to, postalo samo poetak jednog
razarakog dela. On je razmrsivao, on je ruio sa
asnom mrnjom tamo tako gde je stari pauk
najbriljivije i najdue pleo svoje konce. On je
svete knjige isporuio svima tako su one kona
no dospele u ruke filologa, to jest unitavaa sva
kog verovanja koje se zasniva na knjigama. On je
razorio pojam crkve, time to je odbacio vero-
vanje u inspiraciju koncila. Jer samo pod pretpo
stavkom da inspiriui duh, koji je osnovao crkvu,
u njoj jo ivi, jo gradi, jo nastavlja svoju kuu
da gradi, pojam crkva zadrava jo svoju mo.
Ona je sveteniku vratila polno optenje sa enom:
ali tri etvrtine strahopotovanja, za koje je spo
soban narod, pre svega ena iz naroda, po toj
taki poiva na verovanju u izuzetnog oveka, a
ostae izuzetak i po drugim takama ba ovde
narodno verovanje u neto nadljudsko u oveku, u
udo, u oslobaajuem bogu u oveku ima svog
najfinijeg i najlukavijeg advokata. Davi mu enu,
Luter je sveteniku morao o d u z e t i tajnu (us
menu) ispovest, to je psiholoki bilo ispravno, ali
time je u osnovi sam hrianski svetenik bio uki
nut, ija je najdublja korisnost uvek bila da bude
neko sveto uvo, neki utljiv bunar, neki grob za
tajne. Svakako je svetenik samom sebi iza tak
vih formula i njihove seljake prepredenosti kri
la se kod Lutera bezdana mrnja protiv vieg o
veka i na vlast vieg oveka, koju je koncipi na sredstva samo time crkva je pod svim okol
rala crkva: on je razbio ideal do koga nije umeo
da doe, dok je izgledalo da se bori protiv izro-
avanja tog ideala i da ga se gnua. Stvarno, taj
nemogui kaluer odgurnuo je od sebe v l a s t ho-
mines religiosi; on je dakle -upravo sam to izazvao
unutar crkvenog drutvenog poretka, protiv ega
se s obzirom na graanski poredak tako netrpe
ljivo borio seljaki ustanak. To to je sve po-
270
tom izraslo iz njegove reformacije, dobro i zlo,
i to se danas otprilike moe preraunati ko bi
BIO svakako toliko naivan da Lutera zbog tih po-
sledica jednostavno hvali ili kudi? On je u sve
mu tome neduan, on nije znao ta je uinio. Opli-
avanje evropskog duha, posebno na Severu, nje-
govo odobrouivanje (Vergutmtitigung),
ako to radije ujemo obeleeno jednom moralnom
reju, sa Luterovom reformacijom uinilo je va
ljan korak napred, u to nema sumnje; a isto tako
kroz pokretnost i nemir duha, izrasla je njegova
vera u neko pravo na slobodu, njegovu prirod
nost. Ako elimo da joj jo u veem pogledu priz
namo vrednost da je pripremila i pomogla Ono
Sto mi danas cenimo kao modernu nauku onda
moramo naravno dodati da je sauesnik i u izro
vanju modernog naunika, u njegovom nedos-
tatku strahopotovanja, stida i dubine, u itavoj
prostosrdanosti i prostodunosti po stvarima sa
znanja, ukratko u onom p l e b e j s t v u d u h a ,
svojstvenom za oba poslednja veka i od ega nas
ni dosadanji pesimizam jo nikako nije oslobo
d i o ak i moderne ideje pripadaju jo tom
seljakom ustanku Severa protiv hladnijeg, dvo-
smislenijeg i neppverljivijeg duha Juga, koji je u
hrianskoj crkvi izgradio svoj najvei spomenik.
Na kraju ne zaboravimo ta je to crkva, -i to u
suprotnosti prema svakoj dravi: crkva je pre
svega tvorevina vlasti, koja d u h o v n i j i m lju
dima osigurava najvii rang i utoliko v e r u j e u
mo duhovnosti da zabranjuje sva grublja nasil
nostima o t m e n i j a institucija od drave.
359.
O s v e t a d u h u i d r u g e p o z a d i n e mo-
r a I a. Moral ta gde mislite da on ima svo
je najopasnije i najpodmuklije advokate? . . . To je
271
 neki neuspeli ovek, koji nema dovoljno duha da
se njemu moe radovati, i upravo dovoljno obra
zovanja d a bi to znao; dosaujui se, sit svega,
prezirui samog sebe; neto nasleenom imovinom
naalost jo prevaren za poslednju utehu blago
slov rada, za udubljenost u dnevni posao; ta
kav koji se u osnovi stidi svoga ivota moda
uz to krije (ima u sebi) nekoliko malih poroka
a sa druge strane ne moe da izbegne da se sve
vie razmazuje i postaje sujetno razdraljiv zah
valjujui knjigama, na koja nema nikakva prava,
ili drutvom koje je duhovnije nego koje on mo
e da stvori: takav skroz-naskroz zatrovani o
v e k jer duh postaje otrov; obrazovanje postaje
otrov, posedovanje postaje otrov, usamljenost pos
taje otrov kod tako neuspelog oveka konano
dospeva u esto stanje osvete, elje za o s v e t o m . . .
Ta zar vi mislite, da mu je potrebno, da mu je be-
zuslovno potrebno, da bi kod samog sebe stvo
rio privid nadmonosti nad duhovnijim ljudima,
da oko sebe stvara uivanje u i z v r e n o j os
v e t i , barem za (svoju matu)? Uvek je to m o r a
l i t e t , u to se moemo kladiti, uvek su te velike
reci o moralu, to je uvek to doboarenje o pravi
nosti, mudrosti, svetosti, vrlini, uvek taj stoicizam
gesta (kako dobro stoicizam prikriva ono to
neko n e m a ! . . . ) , uvek ogrta mudrog utanja,
ljubaznosti, blagosti, i kako se nazivaju svi ogr
tai idealista, pod kojima se kreu ti neizleivi
prezirai samih sebe, a i oni neizleivo sujetni. Ne
mojte me pogreno shvatiti: iz takvih roenih ne
p r i j a t e l j a d u h a raa s e katkad onaj redak
deo ovenosti, koju ljudi cene pod imenom sve
taca i mudraca; iz takvih ljudi dolaze one nemani
morala, koje diu buku, prave istoriju meu
njih spada sveti Augustin. Strah od duha, osvei
vanje duhu ah, koliko su ve esto ti paganski
poroci postajali temeljima vrlina! Da ka vrlini!
I, da se upitamo meu sobom, nije li ak ona
pretenzija filosofa na m u d r o s t , to je tu i ta-
272
mo na zemlji dolazila do izraaja, bila najlua i
najneskromnija od svih pretenzija nije li ona
uvek do sada, u Indiji kao i u Grkoj bila p r e
s v e g a n e k o s k r o v i t e ? Moda katkad u
laki gledita vaspitanja, koje posveuje toliko
mnogo lai, kao neno obaziranje na nastajue,
rastue, na uenike, koji se esto verom u linost
(kroz jednu zabludu) moraju braniti od samih se
be . . . Ali u eim sluajevima skrovite filosofa,
iza koga se on spaava od umiranja, starosti, preh
lade i okorelosti, kao oseanja o bliskom kraju,
,kao mudrosti onog instinkta, koji imaju ivotinje
pred smru oni idu po strani, postaju tihi, bira
ju usamljenost, zavlae se u peine, postaju m u d
r i . . . Kako? Zar je mudrost skrovite filosofa od
duha?
360.
Dve v r s t e u z r o k a koji se b r k a j u .
To mi se ini kao jedan od mojih najhitnijih
koraka i napredovanja: nauio sam da razlikujem
uzrok delanja od tako i tako-delanja, delanja-u-tom-
- pravcu, delanja upravljenog na-ovaj cilj. Prva vrsta
uzroka je koliina nagomilane snage, to eka
na to da se bilo kako, bilo za ta iskoristi. Druga
vrsta je naprotiv odmerena sa tom snagom sasvim
neto beznaajno, najee neki sitan sluaj, shod
no kome se ona koliina od sada na jedan i odre
en nain oslobaa: palidrvce u odnosu na tonu
baruta. U te sitne sluajeve i ibice ubrajam sve
takozvane svrhe, isto tako jo vie takozvanije
ivotne pozive; oni su relativno shodno eljama
(izboru), proizvoljni, skoro irelevantni u odnosu na
ogromnu koliinu snage koja, kao to je reeno
lei tome da se iskoristi. Mi na to obino druga
ije gledamo: navikli smo da ba u cilju (svrbi, po
zivu itd.) vidimo p o k r e t n u snagu, shodno jed
noj prastaroj zabludi ali ona je jo u p r a v 1 j u-
18 Vesela nauka
273
j u a snaga, pri tom smo zamenili krmanoa i pa
ru. I ak ne samo uvek krmanoa, upravljajuu
s n a g u . . . Nisu li cilj, svrha veoma esto samo
ulepavajua isprika, neka naknadna samozaslep-
ljenost sujete, koja nee da uje re da brod s l e
di struju, u koju je sluajno dospeo? Da li to ta
mo hoe j e r tamo mora ? Da svakako ima
neki pravac ali nikako krmanoa? Potrebno je
jo kritike pojma svrha.
361.
G l u m e v i p r o b l e m i . Glumev prob
lem me je najdue uznemiravao; nisam bio sigu
ran u to (katkad jo sada nisam siguran) da li se
nee prvo polazei odavde od opasnog pojma umet-
n i k p o j m a kome se do sada pristupalo neopro
stivom dobroudnou postati ravan njemu. Da
li neiskrenost sa istom saveu; uivanje u pret
varanju izbijajui kao mo, pomerajui u stranu
takozvani karakter, preplavljujui, katkad gase
i; unutranja tenja za nekom ulogom i maskom,
da se ue u neki p r i v i d ; pretek svakovrsnih
sposobnosti prilagoavanja, koje se vie ne znaju
zadovoljiti u slubi najblie koristi: da li sve to
moda nije s a m o glumac po s e b i ? . . . Takav in
stinkt se verovatno najlake oblikovao u porodi
cama prostog naroda, koje su se kroz ivot mora
le probijati pod promenljivim pritiscima i prinu
dama, to su trebalo da ih uine elastinim da se
pruaju prema svom guberu, da uvek budu sprem
ne na nove okolnosti, da uvek imaju drugaije da
se prikazuju i postavljaju, postepeno ih osposob
ljava da se povijaju prema s v a k o m vetru, i
time skoro postavi ogrtaem, kao majstori one
pripojene i utelovljene vetine venog igranja skri
valice, to kod ivotinja nazivamo mimikrija: dok
na kraju ova itava iz pokolenja u pokolenje nago
milana mo, ne postane gospodarea, nerazumna
274
i neukrotiva, kao instinkt ui da komanduje dru
gim instinktima i proizvodi glumca, umetnika
(najpre lakrdijaa, prialice lai, budalu, pelivana
i klovna, takoe klasinog slugu, ila Blasa): jer
u takvim tipovima imamo predistoriju umetnika
i dosta esto genija. I u boljim drutvenim pri
likama pod istim pritiskom izrasta slina vrsta
ljudi: samo tada se najee glumaki instinkt dru
gim instinktom ba jo zauzdava, na primer kod
diplomata j a uostalom verujem da je dobrom
diplomati u svako vreme jo doputeno da da i
jednog dobrog pozorinog glumca, pod pretpostav
kom da mu je to upravo doputeno. Ali to se
tie J e v r e j a, onog naroda vetine prilagoava
nja par exellence, mogli bismo u njima, prema-
ovom toku misli, otprve takorei videti neku svet-
sko-istorijsku ustanovu za uzgajanje glumaca, ne
ko stvarno mesto za donoenje glumakog ploda;
i u stvari u mnogome je vreme da pitamo; koji
dobar glumac danas n i j e Jevrejin? Takoe
Jcvrejin kao roeni literata, kao stvarni vladar
evropske tampe vri tu svoju mo na osnovu svoje
glumake sposobnosti: jer literata je sutinski glu
m a c on naime igra strunjaka, specijalistu.
Konano e n e ; pomislimo na elu istoriju e
n a z a r one ne moraju prvo i najvie biti glumi
ce? Cujmo lekare, koji su hipnotisali enske; na
kraju ljudi ih vole doputaju da ih one hipno-
tiu! ta uvek pri tom proizlazi? Da se one pre
daju, ak i kad se daju . . . ena je toliko artis
tika . . .
362.
Nae verovanje u pomuivanje
E v r o p e . Zahvaljujemo Napoleonu (a uope ne
francuskoj revoluciji, koja je smerala (augewesen
ist) na bratstvo naroda prema narodu i uopte
(cvetnu) razmenu srdaca), to sada mogu nekoliko
18* 275
ratnikih vekova da slede jedan za drugim, koji
nemaju premca u istoriji, ukratko to smo uli u
k l a s i n u e p o h u r a t a , struno i ujedno na
rodskog rata u najveoj meri (sredstava, obdareno
sti, discipline), na koji e se budui milenijumi sa
zaviu i strahopotovanjem osvrtati kao na neku
stvar savrenstva jer nacionalni pokret, iz ko
ga izrasta ta slava rata, samo je anti-ok protiv
Napoleona i ne bi bez Napoleona postojala. Njemu
e dakle jednom smeti pripasti da je m u u Ev
ropi ponovo postao gospodar nad trgovcem i fili-
strom; moda ak nad enom, koja je kroz hri-
anstvo i sanjalaki duh osamnaestog veka, bila
jo vie razmaena modernim idejama. Napole-
on, koji je u modernim idejama i upravo u civili
zaciji video neto kao linu neprijateljicu; tim ne
prijateljstvom potvrdio se kao jedan od najveih
nastavljaa renesanse: on je ponovo izneo itav
komad antikog bia, moda presudni, komad gra
nita. I ko zna da li taj komad antikog bia tako-
e konano nee zagospodariti nad nacionalnim
pokretom i da li mora u p o t v r d n o m smislu
postati naslednik i nastavlja Napoleona: jer je
to htela Jedna Evropa, kako znamo, i to kao g o s
p o d a r i c a zemlje.
363.
Kako svaki pol ima svoju predra
s u d u o l j u b a v i . Pored svakog priznanja
koje sam voljan da odam monogamnoj predrasudi,
ipak nikad neu dopustiti da se kod mukarca i
ene govori o i s t i m pravima u ljubavi: ta ne
postoje. To ini iz razloga to mukarac i ena pod
ljubavlju podrazumevaju svako neto drugo i
meu uslove ljubavi oba pola spada i to da jedan
pol kod drugog pola ne pretpostavlja isto osea-
nje, isti pojam ljubavi. Ono to ena podrazu-
meva pod ljubavlju dovoljno je jasno: potpuno
276
predavanje ne samo predanost duom i telom, bez
svakog obrta, svake rezerve, naprotiv sa stidom i
uasavanjem pred pomilju na neku zapetljanu
(to se teko da formulisati) za uslove vezanu pred
nost. U tom odsustvovanju uslova je ba njegova lju
bav neko v e r o v a n j e : ena nema drugo. Mu
karac, ako voli neku enu, eli od sebe upravo istu
ljubav, shodno tome je za svoju linost najudalje
niji od pretpostavljanja enske ljubavi; ali pod
pretpostavkom da bi ak moglo biti ljudi, kojima
sa svoje strane elja za potpunom predanou nije
strana, enja za potpunom predanou (Hinge-
bung), pa onda to upravo nisu mukarci. ovek
koji voli kao ena, postaje time rob; ali ena koja
voli kao ena postaje time s a v r e n i j a ena . . .
Strast ene u njenom bezuslovnom odricanju od
vlastitih prava, ima upravo za pretpostavku da na
drugoj strani n e postoji isti patos, ista elja za
odricanjem. Jer ako se oboje iz meusobne ljuba
vi odriu sami sebe, onda bi iz toga ispalo pa,
ja ne znam ta, moda neki prazan prozor? ena
hoe da bude uzeta, prihvaena kao posed, eli da
se izgubi u pojmu poseda, da bude posedova-
na; shodno tome eli Jednoga koji u z i m a , ko
ji se sam ne daje i ne predaje koji obratno upravo
ba bogatiji treba da postane po sebi, kroz po
rast u snazi, srei, verovanju, kao kakvome mu
ena samu sebe daje. ena se predaje, mukarac
dobija ja mislim da nikad neemo prevladati
ovu prirodnu suprotnost, kroz bilo kakve drutve
ne ugovore, takoe ne kroz najbolju volju za pra
vinou: ma koliko da bi moglo biti poeljno da
se stalno ne predoava to muno, uasno, zagonet
no i amoralno u tom antagonizmu. Jer ljubav je,
zamiljena kao itava, velika i puna, priroda i kao
priroda veno neto amoralno. V e r n o s t je
prema tome ukljuena u tu ljubav ene, ona sle
di iz te definicije kod mukarca ona lako moe
nastati kao pratea pojava njegove ljubavi, recimo
iz zahvalnosti ili kao indiosinkrazija ukusa ili ta-
277
kozvana srodnost po izboru, ali nikada ne spada
u b i t njegove ljubavi i to tako malo da bismo
skoro sa izvesnim pravom smeli govoriti o nekoj
prirodnoj suprotnosti izmeu ljubavi i vernosti kod
mukarca: koja je ljubav upravo neka elja za ima
njem a ne odricanje i predavanje; ali elja za
imanjem ne zavrava se meutim svaki put sa
i m a n j e m . . . 2e za posedovanjem mukarca je
stvarno finija i sumnjiavija, jer to se imanje
retko i kasno sebi priznaje, to ini da njegova lju
bav dalje traje; utoliko je ak mogue da jo pos
le predavanja (Hingebung) raste on lako ne priz
naje da ena za njega nita vie ne bi imala da
daje.
364.
U s a m l j e n i k g o v o r i . Vetina optenja
sa ljudima zasniva se sutinski na spretnosti (koja
pretpostavlja dugo uvebavanje) da se primi neki
obed, u iju kuhinju se nema nikakvog poverenja.
Pretpostavljajui da sa vujom gladi seda za sto
sve ide lako (najgore drutvo ini da sebe o s e -
a ..., kako Mefistofel kae); ali mi je nemamo,
tu vuju glad, kada nam je ona potrebna! Ah, kako
je teko varati blinje! Prvi princip: kao kod neke
nesree, pokazati se hrabar (Mut einsetzen), jesti
bez okolienja, pri tom se uditi samom sebi, u-
tati o svojoj odvratnosti (zwischen die Zahne neh-
men), potisnuti (hinunter stossen) svoje gaenje.
Drugi princip: svog blinjeg popravljati na pri-
mer pohvalom, tako da on poinje da se sam pre
znojava od svoje sree; ili uhvatiti jedan kraj, nje
govih dobrih ili zanimljivih osobina i. vui ga
dok se ne izvue itava vrlina i dok se blinji ne
moe turiti u njene nabore. Trei princip: auto-
hipnoza. Svoj objekt saobraanja fiksirati kao ne
ko stakleno dugme dok se ne prestane da se pri
tom osea ugoda i neugoda, i neprimetno zaspati,
postati ukoen, zauzeti stav mirno (Haltung bekom-
278
men): narodni lek iz braka i prijateljstva, obilno
isproban u braku i prijateljstvu, cenjen kao neop
hodan, ali jo ne formulisan. Njegov popularan na
ziv jeste strpljenje.
365.
Usamljenik jo j e d n o m govori.
I mi se ophodimo sa ljudima, i mi skromno ob
laimo odelo, u kojem nas ( k a o ono) poznaju,
potuju, trae i odlazimo sa njim u drutvo, to jest
meu preobuene, koji ne ele da to znae; i mi
to inimo kao sve mudre maske i svaku radozna
lost, koja se ne odnosi na nae odelo, na utiv
nain, izbacujemo na ulicu. Ali postoje jo dru
gi naini majstorije da se meu ljudima ophodi
mo sa ljudima: na primer avet to je veoma
preporuljivo kada eli da ih se brzo oslobodi
i da ih uplai. Proba: ovek nas se masa i ne moe
da nas uhvati. To uasava. Ili: dolazimo kroz zat
vorena vrata. Ili: kada su ugaene sve sveriljke.
Ili: poto smo ve umrli. Poslednje je majstorija
p o s t h u m n o g oveka par exellence (Ta ta
vi mislite? upitao je nestrpljivo jednom jedan ta
kav, da li emo imati volje da izdrimo tu tui
, hladnou i grobni mir oko nas, tu itavu pod
zemnu skrivenu nemu usamljenost, koja se kod nas
naziva ivotom a isto sa takvim pravom mogla bi
da se naziva smru, kad ne bismo znali ta iz nas
li i v a i da emo tek posle smrti doi do s v o g
ivota i postati ivi, ah! veoma ivi! mi posthumni
ljudi! )
366.
P o v o d o m j e d n e n a u n e knjige.
Mi spadamo meu one koji tek meu knjigama,
na podstrek knjiga dolazimo do misli mi smo
navikli da razmiljamo u otvorenom prostoru, ho-
279
 dajui, skaui, penjui se, pleui, najradije na
usamljena brda ili uz samo more, tamo gde ak
putevi postaju skloni razmiljanju. Naa prva vred-
nosna pitanja s obzirom na knjigu, oveka i muzi
ku glase: da li on moe da hoda? tavie, da li
moe da plee? . . . Mi retko itamo, ali zato ne
itamo gore ah, kako mi brzo pogaamo kako
je neko doao do svojih misli, da li sedei, pred
mastionicom, stisnutog stomaka, glave nagnute nad
hartijom: ah, kako mi brzo i sa njegovom knjigom
bivamo potpuno iscrpljeni! Odaje se stegnuta ut
roba, u to se moemo kladiti, isto tako kao to se
odaje sobni vazduh, tavanica sobe, skuenost so
b e . To sam oseao kada sam upravo zaklopio
jednu estitu naunu knjigu, zahvalan, veoma zah-
valan, ali i sa olakanjem... U knjizi naunika
ima uvek neeg to pritiska, pritisnutog: bilo gde
se ispoljava specijalista, njegova revnost, njego
va ozbiljnost, njegova lutanja, njegovo precenji-
vanje ugla, u kome sedi i prede, njegova grba
svaki specijalista ima svoju grbu. Knjiga naunika
odraava uvek neku izvitoperenu duu: svaki za
nat izvitoperuje. Pogledajmo opet svoje prijatelje,
sa kojima smo bili mladi, poto su ovladali svojom
naukom: ah, ikako se uvek zbivalo ono obrnuto! Ah,
kako ih ona sama sada zauvek zaposeda i opseda!
Urasli u svoj ugao, zguvani do neprepoznavanja, ne
slobodni, izbaeni iz svoje ravnotee, omraveli i o-
kasti posvuda, samo na jednom mestu savreno
okrugli ovek se uzbudi i uti kada ih tako po
novo nalazi. Svaki zanat, ak pod pretpostavkom
da postoji neko mesto gde se moe dobro i lako
zaraditi ima nad sobom olovnu tavanicu, koja du
u stalno i stalno pritiskuje, sve dok ona udno
i krivo ne postaje pritisnuta. U tome nita ne mo
emo promeniti. Ne verujemo takoe da je mogu
e bilo kakvim vetinama vaspitanja zaobii to
izoblienje. Svaka vrsta m a j s t o r s t v a plaa se
skupo na zemlji, gde se moda sve preskupo pla
a; ovek je strunjak po svaku cenu, ak da bu-
280
de rtva svoje struke. Ali vi ste hteli da drugaije
to imatejeftinije, pre svega komotnije zar
ne, moja gospodo savremenici? Pa dobro! Ali tu
ete odmah dobiti i neto drugo, naime umesto
zanatlije i majstora literatu, spretnog, svestra
nog literatu, kome naravno nedostaje grba odu
zevi one koje pred vama pravi, kao trgovaki po
monik duha (Ladendiener) i nosa obrazovanja
literatu, koji je u stvari Nita, ali skoro sve
reprezentuje, izigrava i zastupa strunjaka,
koji i u svoj skromnosti uzima na duu da b u d e
na tom mestu plaen, ocenjen i slavljen. Ne,
moji ueni prijatelji! Ja vas blagosiljam takoe i
zbog vae grbe! I zato to kao i ja prezirem te
literate i muktae obrazovanja! I to duhom ne
znate da trgujete! I to imate puno miljenja koja
se ne mogu izraziti u novanoj vrednosti! I to ne
zastupate ono nita, to vi n i s t e ! to je vaa je
dina volja da budete majstori svoga zanata, u stra
hopotovanju pred svakim majstorstvom i valja-
nou i sa najbezobzirnijim odbacivanjem svega pri
vidnog, polovinog, nakienog, virtuoznog, dema
gokog i glumakog in litteris et artibus* svega
toga to se s obzirom na bezuslovnu c e s t i t o s t
discipline i kolovanosti ne moe pred vama legi-
timisati! (ak ni genije ne pomae prevladavanju
od takvog nedostatka, ma koliko i znao da ga
previdi; to shvatamo kada smo samo jednom iz
blizine pogledali nae najobdarenije slikare i mu
ziare kao koji svi, skoro bez izuzetka, kroz lu
kavu dovitljivost manira, pomoima u nudi, ak
principima, vetaki i naknadno znaju da usvoje
p r i v i d one estitosti, one solidnosti kolovanosti
i kulture, naravno da time sami sebe ne varaju,
da time trajno ne uutkuju vlastitu neistu savest.
Jer, zar vi to ne znate? Svi veliki moderni umetni-,
ci pate on neiste savesti...).
Lat. u knjievnosti i naukama (vetinama).
Prim. prev.
281
 367.
K a k o n a j p r e t r e b a r a z l i k o v a t i ume-
t n i k a d e l a . Sve o emu se misli, peva, sli
ka, komponuje, ak gradi i oblikuje spada ili u
monoloku umetnost ili u umetnost pred svedoci-
ma. U poslednje treba ubrajati i onu prividnu ume
tnost monologa, koja u sebe ukljuuje veru u boga,
itavu liriku molitve; jer za pobonog oveka nema
jo usamljenosti to smo tek mi, bezbonici, izu-
meli. Ja ne znam za dublju razliku itave optike
nekog umetnika od ove: bilo da od oiju svedoka
gleda na svoje umetniko delo (prema sebi) u
nastajanju ili je pak zaboravila taj svet: kao to
je to sutina svake monoloke u m e t n o s t i ona'
se zasniva na z a b o r a v Ij a nj u, ona je muzika
zaboravljanja.
368.
G o v o r i c i n i k . Moje primedbe protiv
Vagnerove muzike su fizioloke primedbe; zato
ih jo prvo zastirati u estetske formule? injeni
ca je kod mene da vie lako ne diem, ve tek
kada ta muzika poinje da deluje na mene, da se
uskoro moje n o g e na nju naljute i revoltiraju
imaju potrebu za taktom, plesom, marom, one
trae od muzike pre svega ushienje, to se nalazi
u d o b r o m hodu, koraanju, skakanju i plesa
n j u . Ali da li ne protestuju i moj stomak, moje
srce, moj krvotok, moja utroba? Da li ne posta
jem pri tom neprimetno promukao? I tako se
pitam: ta u stvari h o e itavo moje telo uopte
od muzike? Verujem: da o l a k a n j e ; kao sve
animalne funkcije treba da se ubrzaju kroz
lake, smele, razuzdane, samouverene ritmove; kao
da bi trebalo da se pozlati bronzani i olovni ivot
kroz zlatne, dobre i nene harmonije. Moja seta
eli da se odmara u skrovitima i ponorima sa-
v r e n s t v a : za to mi je potrebna muzika. ta
282
me se tie drama? ta me se tiu grevi njenih
moralnih ekstaza u kojima uiva narod! ta me
se tie itav hokus-pokus gestova glumca! . . . Po-
godiete, ja sam u biti antiteatralno raspoloen
ali Vagner bese obrnuto u biti pozorini ovek i
glumac, najoduevljeniji mimoman koji je ikada
postojao, takoe i kao muziar! . . . I, usput da
kaem: ako je Vagnerova teorija bila da je dra
ma svrha, a muzika uvek samo njeno sredstvo
njegova p r a k s a naprotiv bese, od poetka do
kraja, da je atituda (stav) svrha, a da su drama i
muzika uvek samo n j e n a sredstva. Muzika kao
sredstvo razjanjavanja, pojaavanja, pounutra-
njivanja dramskog gesta i jaku ulnu osetljivost
glumca; i Vagnerova drama samo je jedna prilika
za mnoge dramske atitude! On je, pored drugih
instinkata, imao komandujue instinkte velikog
glumca, u svemu i svaemu: i, kao to smo rekli,
takoe kao muziar. To sam jednom, sa izves-
nim naporom, objasnio jednom valjanom vagneri-
jancu; i imao sam razloga da jo dodam: Budite
ipak malo estitiji prema samom sebi: ta mi ni
smo u pozoritu! U pozoritu je ovek samo kao
masa estit; kao pojedinac lae, obmanjuje samog
sebe. ovek kada ide u pozorite ostavlja samog
sebe kod kue, odrie se prava na vlastit jezik i
izbor, svog ukusa; ak svoje hrabrosti, koju iz
meu etiri vlastita zida imamo i ispoljavamo pre
ma bogu i oveku. Niko u pozorite ne donosi naj
finija ula svoje umetnosti, ak ni umetnik koji
radi za pozorite: tamo je ovek narod, publika,
opor, ena, farisej, stoka koja odobrava, demo
krata, blinji, saovek, tamo jo najlinija savest
podlee nivelirajuoj ari najveeg broja,* tamo
glupost deluje kao pohotljivost i zaraza; tamo vla
da sused, tamo ovek p o s t a j e sused ... (Za
boravio sam da ispriam ta mi je moj prosveeni
* Aluzija na utilitaristiku teoriju engleskog filosofa
eremi Bentema. Prim. prev.
283
 vagnerijanac na fizioloke primedbe odvratio: Vi
u stvari jo niste dovoljno zdravi za nau mu
ziku?)
369.
N a e j e d n o p o r e d d r u g o g . Da li
ne moramo sebi priznati, mi umetnici, da postoji
neka neprijatna razliitost u nama, da na ukus
sa jedne strane i naa stvaralaka snaga sa druge
strane na udan nain stoje za sebe, ostaju da
stoje za sebe i za sebe imaju neki porast hou
da kaem potpuno razliite stupnjeve i tempove
starosti, mladosti, zrelosti, mekoe, trulei? Tako
da bi na primer neki muziar itavog svog ivota
mogao da stvara dela koja pr o t i v r e e onome
to njegovo razmaeno slualako uvo i slualako
srce ceni, to mu prija i emu daje prvenstvo: on
ak ne bi trebalo ni da zna za tu protivrenost!
pvek moe, kao to to pokazuje neko muno-re-
dovno iskustvo, svojim ukusom lako da preraste
ukus svoje snage, ak da poslednji time ne bude
paralisan i spreavan u stvaranju; ali moe se
dogoditi i neto obrnuto i to je ba upravo ono
na to bih umetnicima hteo skrenuti panju. Neko
ko stalno stvara, neka majka od oveka, u vi
sokom smislu, te reci, koji vie nita ne zna i ne
uje sem o trudnoama i krevecima svoga duha,
koji uopte nema vremena da o sebi i o svom
delu razmilja, da uporeuje, koji takoe vie nije
voljan da jo uvebava svoj ukus i jednostavno
ga zaboravlja, naime, puta da stoji, lei ili pada
moda e takav konano proizvesti dela, koji
m a s v o j i m s u d o m o d a v n o v i e n i j e do
r a s t a o , tako da o njima i sebi govori gluposti
govori i misli. To mi kod plodnih umetnika iz
gleda skoro normalni odnos niko ne poznaje
dete gore od njegovih roditelja, i ak stoji, da uz
memo jedan ogroman primer, s obzirom na itav
284
grki knjievni umetniki svet: da on nikada nije
znao ta je inio . . .
370.
t a je r a m a u t i k a ? Da li se moda neko
sea, barem neko od mojih prijatelja da sam upo-
etku navalio na taj moderan svet sa po nekim
tekim zabludama i precenjivanjima i u svakom
sluaju kao o n a j k o s e n a d a . Shvatio sam k o
zna radi kakvih linih iskustava? Filosofski pe
simizam devetnaestog Veka, kao da je on simptom
vie snage misli, drskije hrabrosti, pobednikijeg
o b i lj a ivota, nego to su ovi bili svojstveni
osamnaestom veku, dobu Hjuma, Kanta, Kondi-
jaka i senzualista: tako da mi se tragino saznanje
inilo stvarnim l u k s u z o m nae kulture, kao
njen najdragoceniji, najotmeniji i najopasniji na
in rasipnitva, ali ipak, ne na osnovu njenog pre-
bogatstva, kao njen d o z v o l j e n i luksuz. Isto
tako (insgleichen) sam sebi tumaio (deutete zu-
recht) nemaku muziku kao izraz dionisijevske
moi nemake due: verovao sam da u njoj ujem
zemljotres, kojim se konano neka od davnina
nagomilana prasnaga probija bez obzira napro
tiv, da li pri tom sve, to inae nazivamo kultu
rom, poinje da podrhtava. Vidi se, ja sam tada
pogreno mislio o onome to kako u filosofskom
pesimizmu, tako i nemakoj muzici, ini njihov
stvarni karakter o njihovoj r o m a n t i c i . ta
je romantika? Svaka umetnost i svaka filosofija
smeju se smatrati lekovitim i pomonim sredstvi
ma u slubi ivota to raste i to se bori: one
uvek pretpostavljaju patnju i patnike. Ali ima dve
vrste patnika: prvo one koji pate od p r e o b i lj a
i v o t a , koji ele dionizijsku umetnost, a isto
tako tragian pogled na i uvid u ivot a zatim
onih koji pate od o s i r o m a e nj a i v o t a , koji
trae mir, tiinu, glatko more, trae oslobaanje
285
 od sebe kroz umetnost i saznanje, ili pak opijenost,
gr, omamljenost i ludilo. Dvostrukoj potrebi po-
slednjeg odgovara itava romantika u umetnosti i
u saznanju, njoj su odgovarali (i odgovaraju) isto
tako openhauer kao i Rihard Vagner, da pome-
nemo one najuvenije i najizrazitije romantiare,
koje sam ja tada p o g r e n o s h v a t i o uosta
lom ne na njihovu tetu, to mi se sa punim pra
vom mora priznati. Onaj najbogatiji obiljem i
vota, dionisijski bog i ovek, moe sebi dopustiti
ne samo prizor onog uasnog i sumnjivog, nego
ak i najuasniji in i svaki luksuz razaranja, ras-
tvaranja i poricanja; kod njega izgledaju ono zlo,
besmisleno i runo isto tako dozvoljeni, u pratnji
nekog preteka zainjuih i oploavajuih sila, koji
je jo u stanju da iz svake pustinje stvori bujnu
plodnu zemlju. Obrnuto, onome koji najvie pati,
ko je najsiromaniji u ivotu, bili bi najpotrebniji
blagost, miroljubivost i dobrota, u miljenju i u
delanju, po mogustvu neki bog, koji bi u stvari
sasvim bio za bolesne, neki spasitelj; isto tako i
logika, pojmovna razumljivost postojanja (ivota)
jer logika umiruje, uliva poverenje ukratko
neka topla skuenost to brani od straha i uklju
ivanje u optimistike horizonte. Tako sam poste
peno nauio da shvatam Epikura, suprotnost ne
kog dionizijskog pesimiste, isto tako hrianina,
koji je u stvari samo neka vrsta Epikurejca i, ko
onaj, u biti r o m a n t i a r i moj pogled se sve vie
otrio za onaj najtei i najzamreniji oblik za-
k lj u i v a nj a o d p o s 1 e d i c e n a u z r o k, u ko
me se najee prave greke zakljuivanja od
dela na uzronika, od ina na poinitelja, od ide
ala na Onog kome je on p o t r e b a n to iza nje
komanduje. S obzirom na estetske vrednosti slu
im se sada ovim gnevnim razlikovanjem; u sva
kom pojedinanom sluaju pitam: Da li su ovde
glad ili obilje postali stvaralaki? Otprve moglo
bi se initi da je preporuljivije jedno drugo raz
likovanje ono je u mnogome oitije naime da
286
li je obraanje panje na to, da li je uzrok stva
ranja elja za okotavanjem, (starrmachen) oveko-
veenjem, za b i e m , ili je to pak elja za raza
ranjem, za promenom, za novim, za budunost,
za b i v a nj e m. Ali obe vrste elja, ako ih dublje
pogledamo, ispoljavaju se jo kao dvosmislene, i
to protumaljive ba prema onoj shemi stavijenoj
na elo, i kako mi se ini, shemi kojoj se sa pra
vom daje prednost. elja (enja) za r a z a r a -
nj e m, promenom i bivanjem (postajanjem) moe
biti izraz prepune, budunou bremenite snage
(moj terminus je za to, kao to znate, re dioni
sijski), ali to moe biti i mrnja neuspelog, osku-
devajueg i onoga ko je loe proao, koji razara,
koji m o r a razarati, jer ga postojee, pa ak svako
postojanje, svako samo bie buni i razdrauje
da bismo taj afekt razumeli, pogledajmo nae anar
histe iz blizine. Volji (enji) za o v e k o v e e -
nj e m potrebna je isto tako dvostruka interpreta
cija. Ona prvo moe dolaziti iz zahvalnosti i lju
bavi: umetnost tog porekla bie uvek umetnost
neke apoteoze, moda ditirambska sa Rubensom,
blaeno-podrugljiva sa Hafisom, svetla i prijazna
sa Geteom, i nad svim stvarima irei neki home-
rovski sjaj svetlosti i slave. Ali ona moe biti i
tiranska volja nekog koji teko pati, ko se bori,
koga mue, koji bi ono najlinije, najpojedina-
nije, najue, stvarnu idiosinkraziju svoje patnje
hteo da igoe jo kao obavezan zakon i prinudu i
koji se svim stvarima takorei sveti, time to im
natiskuje, utiskuje i udara kao plameni ig s v o-
j u sliku, sliku s v o j e torture. Poslednje je r o-
m a n t i k i p e s i m i z a m u svom najizrazitijem
obliku, bilo kao openhauerova filosofija volje ili
Vagnerova muzika: romantiki pesimizam, posle
dnje v e l i k o zbivanje u sudbini nae kulture.
(Da bi m o g l o b i t i jo sasvim drugaijeg pesi
mizma, nekog klasinog to oseanje i vizija pri
padaju meni, kao neodvojivi od mene kao moj pro-
287

prium i ipsissimum:* samo to se moje ui opiru
reci klasian, ona je postala i previe otrcana,
suvie okrugla i neprepoznatljiva. Ja taj pesimizam
nazivam pesimizmom budunosti jer on dolazi!
vidim ga kako dolazi! d i o n i s i j s k i m pesi
mizmom.)
371.
Mi n e r a z u m l j i v i . Da li smo se ikada
alili na to to smo bili neshvaeni, omalovaava
ni, zamenjivani, klevetani, ispitivani i to nas nisu
hteli da uju? Upravo to je naa sudbina ah,
koliko jo dugo! recimo, da budemo skromni, do
1901. to je i naa odlika i mi ne bismo dovoljno
potovali sebe ako bismo drugaije eleli. Nas za-
menjuju to ini da mi sami rastemo, mi se stal
no menjamo, mi odbacujemo stare kore, mi jo
uvek u svako prolee svlaimo kou, mi postaje
mo sve mlai, vie budui, vii, jai, mi sputamo
svoje korenje sve monije u dubinu u ono zlo
d o k ujedno sa sve vie ljubavi, sve ire grlimo
nebo i sve ednije sa svim naim granama i liem
u sebe upijamo njegovu svetlost. Mi rastemo kao
drvee to je teko shvatiti kao itav i v o t ! n e
na jednom mestu nego svuda, ne u jednom prav
cu, nego isto tako gore, izvan kao i unutra i dole
naa snaga stvara ujedno stablo, granje i kore-
nje, mi vie uopte nemamo slobode da uinimo
neto pojedinano, da b u d e m o jo neto poje
dinano . . . Kao to smo rekli, takva je naa sud
bina: mi rastemo u v i s i n u ; i pod pretpostavkom
da bi to bio ak na usud jer mi stanujemo sve
blie munjama! pa dobro, mi to zato nita ma
nje ne cenimo, ono ostaje To to mi ne delimo,
ne elimo da saoptavamo, usud visine, n a
usud...
* Lat. Svojina i ono najlinije. Prim. prev.
288
372.
Z a t o n i s m o i d e a l i s t i . Nekada s u s e
filosofi plaili ula: da li smo mi moda suvie za
boravili taj strah? Mi smo danas svi senzualisti,
mi sadanji i budui u filosofiji, ne teorijski, ve
u praksi, u p r a k t i c i . . . Oni su naprotiv mislili da
e kroz ula iz svog sveta, hladnog carstva ideja,
biti odmamljeni na neko opasno junije ostrvo:
gde e se ak, kao to su se plaili, njihove filosof-
ske vrline istopiti kao sneg pod suncem. Vosak u
ui bee tada skoro uslov filosofiranja; pravi filo-
sof vie nije sluao ivot, ukoliko je ivot muzika,
on je p o r i c a o muziku ivota staro je filosof-
sko praznoverje da je svaka muzika muzika sire
na. Ali mi bismo danas bili skloni da upravo obr
nuto sudimo (to bi po sebi upravo moglo biti
toliko pogreno): naime da su i d e j e gore zavod
nice, od ula, sa svim svojim hladnim aneminim
izgledom i ak ne prvo uprkos tome izgledu
one su uvek ivele od krvi filosofa, one su uvek
iscrpljivale njegova ula, ak, ako hoete da nam
verujete, i njegovo srce. Ti stari filosofi behu
bez srca: filosofiranje bese uvek neka vrsta vam-
pirizma. Zar ne oseate kod takvih likova, kao jo
Spinoze, neto duboko enigmatsko i neprijatno?
Zar ne vidite pozorinu igru to se ovde odvija,
stalno p o s t o j a n j e b l e i m uvek idealnije
izlagano liavanje ula? Zar u pozadini ne nasluu
jete nekog dugo skrivenog krvopiju, koji zapoinje
ulima i na kraju zadrava ili ostavlja kosti i klo-
potanje? ja mislim na kategorije, formule, r e i
(jer, oprostite mi, ta je p r e o s t a l o od Spinoze,
amor intellectualis dei*, jeste neko klopotanje, ni
ta vie! ta je amor, ta je deus**, ako im nedo-
* Lat. intelektualna ljubav prema bogu. Prim.
prev.
** Lat. bog. Prim. prev.
19 Vesela nauka 289
staje svaka kap krvi? . . . In summa*: sav filosof-
ski idealizam bee do sada neto kao bolest, gde
on nije, kao u Platonovom sluaju, bio opreznost
jednog prebogatog i opasnog zdravlja strah od
n a d m o n i h ula, mudrost, mudrost sokratia-
ra. Da li moda mi moderni nismo dovoljno zdra
vi da o s e a m o p o t r e b u za Platonovim ideali
zmom? A mi se ne plaimo ula, j e r . . .
373.
N a u k a k a o p r e d r a s u d a . I z zakona
hijerarhije sledi da naunici, ukoliko pripadaju
duhovnom srednjem staleu, uopte ne smeju da
opaaju stvarne v e l i k e probleme i znake pita
nja: uz to njihova hrabrost, a isto tako njihov po
gled ne dopiru dotle pre svega njihova potreba,
koja ih ini istraivaima, njihovo unutranje izu-
zimanje i elja da bi moglo biti t a k o i t a k o ,
njihovo strahovanje i nadanje ve se suvie brzo
umiruju, zadovoljavaju. to na primer ini da pe
dantan Englez Herbert Spenser na svoj nain sa
njari, i to se kae povlaiti neku crtu nade, neku
horizontalnu liniju poeljnosti, ono konano izmi
renje egoizma sa altruizmom, o kome on nakla
pa, to nekom od nas izaziva skoro gaenje: o-
veanstvo sa takvim spenserovskim perspektivama
kao poslednjim perspektivama, inilo bi nam se da
zasluuje prezir i unitenje! Ali d a ve Neto on mo
ra oseati kao najveu nadu, to drugi smatraju i
smeju da smatraju samo odvratnom mogunou,
jeste znak pitanja, koji Spenser nije mogao pret
postaviti . . . Isto tako stoji sa onim verovanjem,
kojim se sada zadovoljavaju toliki mnogi materi
jalistiki istraivai prirode, verovanjem u neki
svet istine, koji navodno treba da ima svoj ekvi
valent i meru u ljudskom miljenju i u ljudskim
* Lat. u celini. Prim. prev.
290
vrednosnim pojmovima, u svet istine, kome bi
smo sada konano vaei mogli da priemo po
mou naeg okastog malog ljudskog uma ka
ko? Da li elimo sebi doista tako dopustiti da se
postojanje (ivot) degradira do vebanja knjige
sa gotovim raunima i neizlaenju iz sobe mate
matiara? Ne treba pre svega da se elimo liiti
svog m n o g o z n a n o g karaktera; to zahteva
dobar ukus, moja gospodo, ukus strahopotovanja
pred svim to prevazilazi va horizont! Da li je u
pravu samo jedna interpretacija sveta, u kojoj ste v i
pravi ljudi, po kojoj se nauno u v a e m smislu
(mislite li u stvari m e h a n i k i ? ) moe istraivati
i dalje raditi, takva koja doputa samo brojanje,
raunanje, odmeravanje, gledanje i pipanje i nita
drugo; to je nezgrapnost i naivnost, pod pretpos
tavkom da to nije neka duevna bolest, neki idio
tizam. Zar ne bi obratno bilo ba verovatno da se
upravo ono najpovrnije i najspoljanije od posto
janja (ivota) ono njegovo najoiglednije, njego
va koa i ulno predoivanje, najpre moe sh
vatiti? Moda ak jedino moe shvatiti? Nauna
interpretacija sveta, kako je vi shvatate, mogla bi
shodno tome biti jedna od n a j g l u p l j i h , to jest
smisaono najsiromanijih od svih moguih inter
pretacija; jer to kaemo uima i savesti (ins Ohr und
Gewissen gesagt) nae gospode mehanicista, koji
se danas rado kreu meu filosofima: oni potpuno
pogreno misle da je mehanika uenje o prvim i
poslednjim zakonima, na kojima, kao na nekom
temelju, mora biti izgraeno itavo postojanje.
Ali esencijalno mehaniki svet bio bi e s e n c i j a l
no b e s m i s l e n svet! Pod pretpostavkom da pro-
cenjujemo v r e d n o s t neke muzike po tome ko
liko se od nje moe brojati, izraunavati, stavljati
u formule kako bi apsurdno bilo takvo nau
no vrednovanje muzike! ta bismo od nje poj
mili, razumeli, shvatili? Nita, ba nita od toga
ta je sutinski u njoj muzika! . . .
19* 291
 374.
N a a n o v a b e s k o n a n o s t . Dokle do
pire perspektivni karakter postojanja, ili da li ak
uopte ima bilo koji drugi karakter, da li posto
janje bez tumaenja, bez smisla upravo postaje
besmislenost, ili, sa druge strane, nije li svo po
stojanje esencijalno i neko tumaee (interpreta-
tivno, hermeneutiko) postojanje to ne moemo,
kako je pravo, dokazati ni najvrednijom i muno-
-najsvesnijom analizom i samoispitivanjem intele
kta, jer ljudski intelekt kod ove analize ne moe
izrei da samog sebe vidi pod perspektivnim for
mama i samo u njima. Mi ne moemo da vidimo
iza naeg ugla: beznadena je radoznalost eleti
znati ono to bi jo u drugih vrsta intelekata i per
spektiva m o g l o biti; na primer da li bilo koja
bia mogu vreme oseati unazad ili naizmenino
unapred i unazad (ime bi bili dati nov pravac
ivota i neki drugi pojam uzroka i posledice). Ali
ja mislim da smo danas barem daleko od smene
neskrommosti da donosimo dekrete iz svog ugla,
da se polazei samo iz ovog ugla s m e j u imati
perspektive. Svet nam je naprotiv jo jednom pos
tao beskrajan, utoliko to ne moemo da odba
cimo mogunost da on u k l j u u j e u s e b e
b e s k r a j n e i n t e r p r e t a c i j e . Jo jednom
nas obuzima veliko uasavanje ali ko bi hteo ui
vati u tome da t u ogromnost od nepoznatog sveta
odmah ponovo proglaava za boanstvo na stari
nain? I moda o n o nepoznato nadalje oboava
kao n e p o z n a t o g ? Ah, mnogo je b e z b o -
n i h mogunosti interpretacija to se tie tog ne
poznatog, premnogo avolstva, gluposti i ludosti
interpretacije naa vlastita ljudska, ak suvie
ljudska, koju poznajemo...
292
375.
Zato izgledamo e p i k u r e j c i . Mi
smo oprezni, mi moderni ljudi, prema poslednjim
ubeenjima; nae nepoverenje vreba ba oarava
nja i nadmudrivanja savesti, to se nalaze u sva
kom snanom verovanju, svakom bezuslovnom Da
i Ne. Kako se to objanjava? Moda da u tome
dobrim delom smemo videti opreznost deteta koje
se opeklo, razoaranog idealiste, ali drugim i boljim
delom i likujui radoznalost nekadanjeg nosaa
koji stoji na uglu i eka posao, koji je kroz svoj
ugao doveden do oajanja, i od sada se u suprot
nosti prema uglu provodi i sanjari u onom besko
nanom, u onom slobodnom pO sebi. Time se
izgrauje skoro neka sklonost prema epikurejskom
saznanju, koje eli da lako proe preko upit
nog karaktera stvari; isto tako (insgleichen) neka
odvratnost prema velikim recima i gestovima mo
rala, neki ukus to odbacuje sve nezgrapne, ne
spretne suprotnosti i sa ponosom je svestan svog
uvebavanja u ograniavanju. Jer T o ini na po
nos; to vladanje sobom jahaa u svojim najdiv-
ljijim jahanjima, naime kao i uvek imamo lude
vatrene ivotinje pod nama, i ako oklevamo, onda
u najmanju ruku bar postoji opasnost koja ini
da oklevamo . . .
376.
N a a s p o r a v r e m e n a . Tako oseaju
svi umetnici i ljudi dela majinsku vrstu ove-
ka, kod svakog odseka svog ivota j e r neko delo
svaki put odseca o n i uvek veruju da su ve na
samom cilju, uvek bi strpljivo prihvatili smrt, sa
oseanjem: za to smo zreli. To nije izraz umora
moda naprotiv jedan izraz neke izvesne jesenje
osunanosti i blagosti, koja svaki put samo delo,
sazrelost nekog dela, ostavlja kod njegovog auto-
293
ra. Tu se usporuje tempo ivota i postaje breme
nit i preliva medom do drugih fermata*, do ve-
rovanja u t e druge fermate . . .
377.
Mi b e z z a v d a j n i . Meu dananjim Ev
ropljanima ima dosta takvih, koji imaju prava da
se u jednom istaknutom i potovanom smislu na
zivaju bezzaviajnima, njima ba izriito preporuu
jem svoju tajnu mudrost i gaya scienza-u!** Jer nji
hova sudbina je teka, njihova budunost je ne-
izvesna, i majstorstvo je pronai za njih neku ute-
hu ali ta to pomae. Kako bismo se mi, deca bu-'
dunosti, m o g l i u ovoj dananjici oseati kao
kod kue! Mi smo neskloni svim idealima, u koji
ma bi se neko ak u ovom krhkom prelaznom
vremenu jo mogao oseati kao kod svoje kue
(zaviajno); ali to se tie njihovih realiteta, ne
verujemo u to da su oni t r a j n i . Led koji jo
danas dri, veoma se istanjio: duva juni vetar,
mi sami, mi bezzaviajni smo Neto to razbija
led i pretanke realitete . . . Mi konzerviemo ono
nita, mi takoe ne elimo da se vratimo u pro
lost, mi uopte nismo liberalni, mi ne radimo za
napredak, nama nije potrebno da svoje ui prvo
zaepljujemo protiv sirena-buduonosti trita to
to one pevaju, ista prava, slobodno drutvo, ni
kakvih vie gospodara ni slugu, to nas ne mami!
Mi prosto-naprosto ne smatramo poeljnim da se
na zemlji zasnuje takvo carstvo pravinosti i slo
ge (jer bi to pod svim okolnostima bilo carstvo
najvee prosenosti i budalatine), mi se radujemo
svima, koji kao i mi vole opasnost, rat i pustolo-
* Muziki znak za zadravanje jednog tona, odnos
no akorda ili produavanje neke pauze. Prim. prev.
** Provansalski veselu nauku.
294
vinu, koji se ne daju zadovoljiti, uhvatiti, pomiriti
i kastrirati, mi. sami sebe ubrajamo meu osvaja
e, mi razmiljamo o nunosti novog poretka, tako
e o nekom novom ropstvu, jer u svako jaanje
i podizanje tipa ovek spada takoe neki novi
nain porobljavanja zar ne? Sa svim tim mi se
moramo loe oseati kod kue u jednom veku koji
voli da pretenduje na ast, da se naziva najove-
nijim, najblaim, najpravinijim vekom, koje je
sunce do sada ogrejalo. Dovoljno je loe to ba
kod ovih tako lepih rei imamo utoliko runije
zadnje misli! to u njima vidimo samo izraz
takoe maskaradu velikog slabljenja, umora, sta
rosti i opadajue snage! ta nam u tome moe bi
li stalo, kakvim sjajem neki bolesnik kiti svoju
slabost! Neka je kao svoju v r l i n u iznosi na pa
z a r ipak ne podlee nikakvoj sumnji da slabost
ini tako blagim, pravinim, tako neofanzivnim i
lako ovenim oveka! Religije saaljenja,
na koje ele da nas nagovore ah, mi dovoljflo
dobro poznajemo te histerine patuljke i enice,
kojima je ba danas ta religija potrebna kao veo
i nakit! Mi nismo humanitarci; mi se nikad ne bis
mo usudili da sebi dozvolimo da govorimo o svo
joj ljubavi prema oveanstvuza to neko kao
to smo mi nije dovoljno glumac! Ili nije dovoljno
sen-simonista, nije dovoljno Francuz. Moramo ve
biti obuzeti nekom galskom prekomernou ero-
tike nadraljivosti i zaljubljenikog nestrpljenja
da bismo se na poten nain sa svojom strau
pribliili ak ovenosti. .. ovenosti! Da li je
ikada postojala neka runija starica meu svim
staricama? ( to bi recimo morala biti istina:
jedno pitanje za filosofe). Ne mi ne volimo ove-
nost; ali sa druge strane mi takoe nismo dovolj
no dugo nemaki, kao to je re nemaki da-
nas uobiajena, da bismo zastupali nacionalizam
i rasnu mrnju, da bismo se mogli radovati nacio
nalnom svrabu srca i trovanju krvi, zbog ega se
sada u Evropi narod protiv naroda, kao karantini-
295
 ma razgraniava i odseca od sveta. Za to smo su bunari na ulici i ne moemo Nikome braniti da iz
vie iskreni, suvie zlobni, suvie razmaeni, tako- nas crpi; mi se naalost ne znamo braniti tamo
e suvie dobro poueni, putovali, mi kudika gde bismo to hteli, mi kroz Nita ne moemo spre
mo smatramo boljim da ivimo na brdima, po stra iti da nas m u t e , ine mranim to je vreme,
ni, nesavremeno, u prolim ili buduim vekovi- u kome mi ivimo, njegovo najsavremenije (zeil-
ma, samo da bismo time sebi pritedili tihi gnev, %&stes), da njegove prljave ptice svoju pogan, de
na koji bismo znali da smo osueni kao svedoci rai svoju ropotartiju i iscrpljeni putnici koji se
jedne politike koja nemaki duh ini pustim, i pored nas odmaraju i bacaju u nas svoju malu i
nei ga sujetnim i pored toga je s i t n a politika: veliku bedu. Ali mi emo tako uiniti kao to smo
zar joj nije potrebno da se njena tvorevina odmah uvek inili: primiemo ono to se u nas baca u
opet raspadne da se usauje izmeu dve smrtne nau dubinu jer mi smo duboki, mi ne zabo-
mrnje? Zar ne mora hteti ovekoveenjem malih ravljamo i p o s t a e m o p o n o v o s v e t l i . . .
drava E v r o p e ? . . . Mi bezaviajni smo po rasi i
poreklu jo suvie mnogostruki i izmeani, kao
moderni ljudi, i shodno tome malo smo u isku
enju da uestvujemo u onom lanom rasnom div
ljenju samima sebi i u razvitku, koji se danas u
U p a d a n j e u g o v o r l u d e . Onaj k o
Nemakoj iznosi na pazar kao obeleje nemakog
je tu knjigu napisao nije mizantrop: mrnja na
raspoloenja (oseanja) i koji se kod naroda smis
ljude danas se plaa preskupo. Da bismo mrzeli,
la za istoriju ini dvostruko lanim i nepristoj
kao to su nekad oveka mrzeli, timonski*, u ce-
nim. Mi smo, jednom reju i to treba da bude
lini bez odbitka, iz punog srca, iz itave ljubavi
naa asna re! d o b r i E v r o p l j a n i , nas-
prema mrnji za to bismo se morali odrei pre
lednici Evrope, bogati, pretrpani, ali i prebogato
ziranja: i koliko fine radosti, koliko strpljenja,
obavezni naslednici milenijuma evropskog duha;
koliko same dobrote dugujemo ba naem prezi
kao takvi takoe izrasli iz hrianstva i njemu nes
ranju! Uz to time smo boji izabranici: najfini-
kloni i ba to smo iz njega potekli, jer nai preci be-
je preziranje na ukus i naa povlastica, moda
hu hriani bezuslovne estitosti hrianstva, koji su
naa vetina i naa vrlina, mi najmoderniji meu
svojoj veri dobrovoljno prinosili na rtvu imanje i
modernima! . . . Mrnja nasuprot tome izjednaa
krv, stale i otadbinu. Mi isto to inimo. Za to
va, suprotstavlja, u mrnji ima asti, konano: u
jo? Da li za nae neverovanje? Za sva'ku vrstu ne-
mrnji je s t r a h , dobar deo straha. Ali mi neus
verovanja? Ne, to vi bolje znate, moji prijatelji!
traivi, mi duhovniji ljudi ovog veka, dovoljno dob
Skriveno Da je u vama jae od svih Ne i Moda,
ro poznajemo nau prednost da bismo ba kao
od kojih vi sa svojim vremenom bolujete; i ako
duhovniji s obzirom na ovo vreme iveli bez stra
morate na more, vi iseljenici, na to vas nagoni ta
ha. Nama e teko odrubiti glavu, nas e teko
k o e neka v e r a ! . . .
uhapsiti i prognati; nae knjige nee ak ni zabra
niti ni spaliti. Vek voli duh, on voli nas i mi smo
mu potrebni, ak kada mu moramo staviti do zna-
378.
I p o s t a j e m o o p e t s v e t1 i. Mi da
* Aluzija na naslovnog junaka ekspirovog pozorinog
reljivi i bogati duhom, koji stojimo kao otvoreni komada Timon Atinjanin. Prim. prev.
296
297
nja da smo umetnici u preziranju; da nam svako
ophoenje sa ljudima izaziva laku grozu; da sa
itavom svojom blagou, strpljenjem, ovekolju-
bivou i utivou, ne moemo nagovoriti svoj
njuh da se udalji od svoje predrasude, koju imaju
protiv blizine nekog oveka; da volimo prirodu,
to se manje ljudsko u njoj odigrava, i umetnost,
k a d a je o n a bekstvo umetnika pred ovekom
ili ruganje umetnika oveku ili ruganje umetnika
samom s e b i . . .
380.
P u t n i k g o v o r i . Da bismo na evrop
ski moralitet jednom mogli videti iz daljine, da
bismo ga merili sa drugim, ranijim ili buduim
moralitetima, za to moramo tako initi kao to
to ini putnik koji eli da zna koliko su visoke
kule nekog grada: za to on n a p u t a grad, mis
li o moralnim predrasudama, ukoliko ne bi treba
lo da budu predrasude o predrasudama, pretpo
stavljaju neki stav i z v a n morala, neko s one
strane dobra i zla, za koje se moramo penjati,
verati i leteti i, u datom sluaju, u svakom slu
aju, neko s one strane n a e g dobra i zla, neka
sloboda od itave Evrope, poslednje shvaeno
kao suma komandujuih vrednosnih sudova, koji
su nam preli u krv i meso. Da upravo e l i m o
tamo van i tamo gore, moda je mala ludost, neko
udno nerazumno ti m o r a j e r i mi koji saz
najemo imamo svoje idiosinkrazije neslobodne
volje: pitanje je da li stvarno tamo gore m o e
ni o. To moe zavisiti od mnogostrukih uslova,
to je u stvari pitanje o tome, koliko smo laki ili
teki, problem nae specifine teine. Moramo
biti v e o m a l a k i da bismo svoju volju za saz
nanjem isterali do takve daljine i takorei preko
njenog vremena, da bismo sebi mogli stvoriti tak
ve oi za pregled nad milenijumima i jo uz to
298
isto nebo' u tim oima! Moramo biti osloboeni
mnogog to upravo pritiskuje nas dananje Evrop-
ljane, to nas koi, zadrava dole, ini tekim.
Coveku takvog sa one strane, koji hoe da uoi
ak najvia merila vrednosti svoga vremena pre
svega je potrebno da to vreme u samom sebi pre-
vazie to je proba njegove snage i shodno
tome ne samo njegovo vreme, ve i svoju dotada
nju odvratnost i protivrenost p r o t i v tog vre
mena, svoju patnju od tog vremena, svoju vre
mensku neprimerenost, svoju r o m a n t i k u . . .
381.
Prilog pitanju o razumljivosti.
Mi ne elimo da budemo samo shvaeni kada
piemo, nego takoe isto tako sigurno i ne-shva-
eni. To uopte jo nije primedba protiv neke knji
ge, ako bilo Ko nae da je nerazumljiva: moda je
upravo na to smerao i njen pisac on nije h t e o
da ga bilo Ko shvati. Svaki otmeniji duh i ukus
bira sebi, kada hoe da se saoptava i svoje slu-
aoce; birajui ih ujedno prema Drugima povla
i svoje granice. Svi finiji zakoni nekog stila ima
ju tu svoje poreklo: oni ujedno dre na odstoja
nju, stvaraju distancu, zabranjuju ulaz i, kao
to smo rekli, razumevanje dok otvaraju ui
Onima koji su nam tim uima srodni. I da meu
nama kaem i u svom sluaju neu se dati spre-
iti ni svojim neznanjem, ni ivahnou svog tem
peramenta, da vam budem razumljiv, moji prija
telji: ne kroz ivahnost, ma koliko me ona i nago
ni da brzo priem nekoj stvari, da joj uopte
priem. Jer ja drim da su duboki problemi isto
kao neka hladna kupka brzo unutra, brzo napo
lje. Da se tome ne dolazi u dubinu, ne dolazi do
voljno duboko d o l e , praznoverje je onoga koji
se plai vode, neprijatelja hladne vode; oni govore
nemajui iskustva. Ah! Ta velika hladnoa ini
299
 brzim! I uzgred da upitani: da li doista neka
stvar samo time ostaje ve neshvaena i nepoz
nata, da se samo u letu dodiruje, pogleda, samo
na nju sevne pogledom? Da li moramo uopte
prvo na njoj vrsti sedefi na njoj sedeti kao na
nekom jajetu? Diu noctuque inoubando*, kako je
o sebi samom rekao Njutn? U najmanju ruku pos
toje stvari nekog posebnog zazora i golicljivosti,
do kojih se samo iznenadno dolazi koje moramo
i z n e n a d i t i ili ostaviti... Konano moja krat
koa ima jo jednu vrednost: u okviru takvih pi
tanja, kakva me zaokupljaju, moram mnoge stva
ri rei ukratko, da se jo krae uju. Kao imora-
lista, ovek se naime mora uvati da kvari nevi
nost, ja mislim na magarce i na stare usedelice
oba pola, koji od ivota imaju samo svoju nevinost;
tavie, moji spisi treba da ih odueve, podignu,
ohrabre za vrlinu. Ja ne bih Nita znao na zemlji
to bi bilo veselije da se vidi od oduevljenih sta
rih magaraca i usedelica, koje uzbuuju slatka ose-
anja vrline: i to sam video dakle ree Zara-
tustra. Toliko s obzirom na kratkou; gore stoji
sa mojim neznanjem, koje ak ni pred samim so
bom ne tajim. Ima asova kada ga se stidim; na
ravno isto tako asova kada se stidim tog stida.
Moda svi mi filosofi danas loe stojimo sa zna
njem: nauka raste, najueniji od nas su blizu toga
da otkriju da premalo znaju. Ali bi jo uvek bilo
gore kada bi drugaije stajalo kada bismo p r e-
m n o g o znali; na zadatak jeste i ostaje da sebe sa
me ne zamenjujemo. Mi s m o neto drugo od nau
nika; mada se ne moe zaobii da smo i mi, me
u drugima, ueni. Mi imamo druge potrebe, drugi
rast, drugo varenje: nama je potrebno vie, nama
je potrebno i manje. Nema formule za to koliko
je nekom duhu potrebno za njegovu ishranu; ali
ako je njegov ukus ka nezavisnosti, ka brzom do
laenju i odlaenju, ka putovanju, moda na pusto-
* Lat. danju i nou sedei na jajima. Priiu. prev.
300
lovinu, emu su dorasli samo najbri, onda radije
ivi slobodan sa oskudnom hranom nego neslobo
dan i pojeden. Dobar plesa eli da uzima kao
svoju hranu ne mast, nego najveu elastinost i
snagu i ja ne bih znao ta bi duh nekog filoso-
fa eleo vie od dobrog plesaa. Ples je naime nje
ov ideal, takoe njegova (umetnost), konano i
njegova jedina pobonost, njegovo bogosluenje...
382.
V e l i k o z d r a v l j e . Mi Novi, Bezimeni,
Teko razumljivi, mi Ranoroeni jedne jo nedo
kazane budunosti, nama je za novu svrhu pot-
rebno i novo sredstvo, naime novo zdravlje, neko
jae, obdarenije praktinim razumom (spretnije i
lukavije), ilavije, smelije i veselije od svih dosa
danjih zdravlja. ija dua udi za tim da oivi
itav obim dosadanjih vrednosti i poeljnosti i da
je oplovio sve obale tog idealnog Srednjeg mora,
ko iz pustolovina vlastitog iskustva eli znati kako
se osea neki osvaja i otkriva ideala, isto tako
kako se osea neki umetnik, neki svetac, neki za
konodavac, neki mudrac, neki naunik, neki pobo
an ovek, neki prorok, neko ko je po strani boga
starog stila: tome je za to pre svega potrebno
v e l i k o z d r a v l j e takvo koje ne samo da
imamo, nego ga jo stalno s'tiemo i moramo
sticati, zato to ga i stalno naputamo, moramo
naputati! . . . A sada, poto smo dugo tako bili
na putu, mi argonauti ideala, moda hrabriji ne
go to je to mudro, i do sada esto bivali ote
eni i doivljavali brodolome, ali, kao to smo rek
li, zdraviji nego to bi nam se to htelo dozvoliti,
opasno zdravi stalno zdravi ini nam se, kao
da mi, kao nagradu za to, imamo pred sobom jo
neotkrivenu zemlju, ije granice jo niko nije sa
gledao, neko s one strane svih dosadanjih zema
lja i uglova ideala, neki svet tako prebogat onim
301
 lepim, stranim, sumnjivim, uasnim i boanskim,
da su naa radoznalost i isto tako e za posedo-
vainjem doli izvan sebe ah, da se otsada vie
Niim ne moemo zasititi! Kako bismo mogli, pos
le takvih pogleda za daljinu i sa takvom pohlep-
nou u savesti i znanju, da se damo zadovoljavati
jo s a d a n j i m ovekom? Dosta loe: ali je ne-
izbeno da mi na svoje najdostojnije ciljeve i nade
gledamo samo jo nekom loe odranom oz
biljnou i moda ak vie ne gledamo. Neki dru
gi ideal tri ispred nas, neiki udesan, zavodniki,
ideal, pun opasnosti, za koji Nikoga ne bismo hte-
li ubediti, jer nikome toliko lako to p r a v o na
to ne priznajemo: ideal nekog duha, koji se nai
van, to jest nevoljno, i iz punoe i moi to se pre-
liva, igra svaim to se do sada smatralo svetim,
nedodirljivim i boanskim; to bi za toga ono naj
vie, u emu narod pravino ima svoje merilo vred-
nosti, ve toliko mnogo znailo kao opasnost, opa
danje, poniavanje ili, bar, kao odmaranje, slepi-
lo, privremeno samozaboravljanjer ideal nekog ljud-
skpg-natoveanskog zdravlja i sklonosti, to e
dosta esto izgledati neljudski, na primer kada se
postavi pred itave dosadanje zemaljske ozbilj
nosti, pored svake sveanosti u gestu, reci, zvuku,
moralu i zadatku kao njihova najtelesnija nedra-
govoljna parodija i tim, uprkos svemu tome
moda tek poinje v e l i k a o z b i l j n o s t , tek
se postavlja stvarni znak pitanja, sudbina due se
okree, kazaljka se vraa, p o i n j e tragedija . . .
383.
E p i l o g . Ali time to na kraju polako, po
lako slikam ovaj mraan znak pitanja, i ba sam
jo voljan da svojim itaocima dozovem u seanje
vrline pravog itanja a h , kakve zaboravljene i
nepoznate vrline doivljavam da oko mene ujem
najzlobnije, najivahnije i najavolastije smejanje:
302
duhovi moje knjige napadaju me, vuku me za ui
i pozivaju me na red. Mi vie ne moemo izdra
l i dovikuju mi dalje, dalje sa tom kao gav
ran crnom muzikom! Zar nije oko nas svetio pre-
podne? I zelena dolina i ledina, kraljevstvo plesa?
Da li je bilo boljeg asa da se bude veseo? Ko nam
ne peva neku pesmu, neku prepodnevnu pesmu,
tako sunano, tako lako, tako okrilaeno da ne
plai cvrke da naprotiv poziva cvrke da sa
nama pevaju, da sa nama pleu? I radije jo neke
obine seljake gajde od takve tajanstvene laute,
takvih glasova vatrene abe, glasova iz groba i
zviduka svizaca (alpskih puhova), kojima su nas
oni u svojoj divljini do sada obdarivali, moj gos
podine usamljenie i muzikantu budunosti! Ne!
Ne takvih tonova! Nego pustite nas da zapevamo
prijatnije i radosnije! Da li vam se t a k o dopa
da, moji nestrpljivi prijatelji? Pa dobro! Ko od
vas ne bi bio ba voljan? Moje gajde ve ekaju
a i moje grlo ono moe zvuati malo hrapavo,
zadovoljite se time! Za to smo u planini. Ali to
to vi sluate bar je novo; i ako vi to ne razumete,
ako nerazumete p e v a a, ta ima u tome. To ti
je pevaevo prokletstvo. Utoliko jasnije mogli
biste uti njegovu muziku i melodiju, utoliko ete
bolje plesati i na zvuk njegove zvidaljke. Da li to
hoete?...
 DODATAK
PESME PRINCA SLOBODNOG KO PTICA
NA GRANI

20 Vesela nauka
 Geteu
Neprolazno ono
Poredba je samo!
Sumnjivi bog
Pesnikovo je steeno lukavstvo . . .
Toak ivota to se vrti,
Dotie cilj za ciljem:
Nudom to naziva onaj ko' mrzi,
Budala to naziva igrom . . .

Vladajua igra sveta

Mea privid i bie
Veno-budalasto
u n a s to u p l i e ! . . .

Pesnikov poziv

Nedavno da se osveim, kada

Seah pod tamnim drveem,
uh kako tiho ini tik-tak.
Ljupko, k'o po taktu i meri.
Razvukoh lice, poeh da besnim,
Ali konano popustih,
Dok ak, kao neki pesnik,
Sam tik-tak ja izustih.
Kako mi tako u slaganju stihova
Slog za slogom hopsa skoi,
Moradoh se iznenada smejati, smejati
Nekih etvrt asa dugo.
Zar si pesnik? Zar si pesnik?
Da li s tvojom glavom neto nije u redu?
Da, moj gospodine, Vi ste pesnik
Slee ramenima ptica detli.
Kago ekam tu u bunu?
Kome vrebam razbojnike?
Je li to izreka? Slika? Zaas
Sedi moja rima na njemu.
Sta se samo provlai i skae, odmah
Pesnik sebi podesi za stih.
Da, moj gospodine, Vi ste pesnik
Slee ramenima ptica detli.
Da 1' su_rime, miljah, k'o strele?
Kako se to koprca, drhti, skae,
Kada strela prodre
U meke delove gutera!
Ah, od tog umirete, jadni dripci,
Ili se klatite kao pijani!
Da, moj gospodine, Vi ste pesnik
Slee ramenima ptica detli.
Krive izreke, veoma brze
Pijane reci, kako se guraju!
Dok svi vi, red za redom,,
Visite na lancu tik-tak.
Da li ima grozne bagre,
Koja te raduje? Zar su pesnici loi?
Da, moj gospodine, Vi ste pesnik
Slee ramenima ptica detli.
Ruga li se ptico? Hoe da se ali?
Da li s mojom glavom ve loe stoji?
Zar bi mi gore stajalo sa srcem?
Strahuj, strahuj od moga gneva!
Ali pesnik plete rime
ak u gnevu jo jednostavno.
Da, moj gospodine, Vi ste pesnik
Slee ramenima ptica detli.
Na Jugu
Tako bih visio na krivoj grani
I ljuljao svoj umor.
Neka ptica pozva me tu u goste, I
Odmaram se u ptijem gnezdu,
Ali gde sam? Ah, daleko, daleko!
Belo more lei uspavano,
I na njemu purpurno jedro,
Stena, smokve, kula i luka,
Idila unaokolo, blejanje ovaca,
Primi me nevinosti Juga!
Samo korak po korak to nije ivot,
Stalno noga pred nogu ini nemakim i tekim.
Naloih vetru da me digne,
Nauih se da lebdim s pticama
Na Jug preleteh preko mora.
Ume! Naporni poslu!
To e nas prebrzo dovesti cilju!
U letu nauih da podraavam
Ve oseam hrabrost, krv i sokove
Za novi ivot, novu i g r u . . .
Usamljen misliti smatram mudrim,
Ali sam pevati bilo bi glupo!
Tako ujte pesmu u vau hvalu
I mirno sedite u krugu
Oko mene, vi loe ptiice!
309
 Da li tako mlade, lane, neumorne
Da li sve inite da volim
I svaku lepu dokolicu?
Na Severu priznajem s ustezanjem,
Voljah jednu enu, uasno staru:
Istina zvala se ta starica.
Pobona Bera
Dok mi je jo zgodno telo,
Isplati se biti poboan,
Znamo, Bog voli enice,
Pre svega zgodne.
On e jadnom mladom monahu
Svakako rado oprostiti,
Da on, k'o mnogi mladi monah,
Rado bude sa mnom.
Nikakvog sedog svetog oca!
Ne, jo mladog i esto rumenog,
Cesto uprkos groznom maoru,
Punom ljubomore i nude.
Ja ne volim starce,
On ne voli stare:
Kako je udesno i mudro
Udesio to Bog!
Crkva zna da ivi,
Ona ispituje srce i lice.
Stalno e mi pratati
Ta ko mi ne bi oprostio!
apue se ustacima,
Pravi se kniks i izlazi,
I novim malim grehom
Brie se stari.
Hvaljen budi Boe na zemlji,
Koji voli zgodne devojke,
I takve muke srca
Samom sebi radi prata.
Dok mi je jo zgodno telo
Isplati se biti poboan:
Kao staru klimavu enu
Nek me oeni avo!
Tajanstvena un
Sino, dok je sve spavalo,
Tek to je vetar nesigurnim
Uzdasima prohujao ulicama,
Ne dade mi mira ni jastuk,
Ni mak, ni ono to inae donosi
Duboki san istu savest.
Konano izbih sebi san
Iz glave i krenuh k obali.
Bee meseina i blago vreme, zatekoh
oveka i un na toploj obali,
Oboje umorne, pastira i ovcu:
Sanjivo se udalji un od kopna.
Jedan as, moda i dva,
Ili to bee godina? tad
Iznenada utonue mi ula u misli
U neko veno svejedno,
I bezgranini ponor
Otvori se tada sve proe!
Svanu: na crnim dubinama
Stoji un i miruje, miruje . . .
ta se zbilo? Da li se vikalo, tako su vikali
Uskoro stotina? ta to bee? Krv?
Nita se nije zbilo! Spavasmo, spavasmo
S v i ah, tako dobro! Tako dobro!
311
 Ljubavna izjava
(ali pri kojoj je pesnik pao u jamu)
0 udo! Da li jo leti?
Penje se, a da 1' mu krila miruju?
ta ga ipak die i nosi?
ta su mu sad cilj, hod i uzde?
Kao zvezde i venost
2ivi sad u visinama to bee od ivota,
Saaljiv ak prema zavisti:
I visoko je leteo taj koji ga vide kako samo
lebdi!
O ptico albatrose!
U vis me vue veni nagon.
Miljah na te; tad mi pbtekoe
Suza za suzom d a , ja te volim!
Otkud joj svilena suknja?
Ah, da 1' si moja gorda?
Da 1' prebiva jo neki jarac
Kraj ove ume?
Kako bezobzirnim i otrovnim ini
Zaljubljeniko ekanje!
Tako u sparnoj noi raste
Otrovna gljiva u vrtu.
Ljubav me razdire
Kao sedam zala,
Nita ne mogu lako da jedem.
iveli, vi lukovi!
Mesec ve zae u more,
Sve su zvezde umorne,
Polako poinje da svanjuje
Rado bih umro.

P e s m a jednog teokritskog Ovim nesigurnim duama

kozara
Na te nesigurne due
Tu leah bolesnih creva,
deru me stenice, Posebno sam ljut.
A vani jo svetlost i buka! Sve njihove asti su muke,
ujem ih kako pleu . . . Sva njihova pohvala lina je zlovolja i stid.

Ona tog asa htede To to se na n j i h o v o m uetu

Da mi se dounja. Ne vuem kroz vreme,
ekam kao pas Za to me pozdravljaju njihovih
Nema znaka. Pogleda otrovno-slatka beznadena zavist.
Krst, kad je to obeala?
Kako je mogla da lae? Neka me smelo proklinju
Ili tri za svakim, I prave mi dugaki nos!
Kao moje koze? To bespomono traenje oiju
Neka kod mene veno luta.
312
313
 Luda u oajanju
Ah! ta pisah po stolu i zidu
Srcem i rukom lude.
Da 1' je to trebalo da mi krasi sto i zid?...
Ali v i kaete: Lude ruke mau,
I sto i zid valja istiti
Dok nestane i poslednji trag!
U redu! Poinjem raditi
Nauih se da upravljam spuvom i metlom,
Kao kritiar, kao vodonoa.
Ali kad obavim posao,
Voleo bih videti, vas premudre,
Kako ste mudrou us . . . . sto d zid.
Rimus remedium
ili: kako se tee bolesni pesnici
Iz tvojih ustiju,
Ti slinava vetico vreme,
Kaplje polako, as za asom.
Uzalud to mi svo gaenje vie:
Prokletstvo, prokletstvo drelu
Venosti!
Svet je bronzan:
Vatreni bik on ne uje viku.
Leteim bodeima urezuje mi se bol
U kosti:
Svet nema srca,
I glupo bi bilo zato se na njega ljutiti!
Sipaj sve makove,
Sipaj, groznice! Otrov meni u mozak!
Ve dugo mi ispituje ruke i elo.
ta bi pitala? ta? Za kakvu nagradu?
Ha! Prokletstvo kurvi
I njenom ruganju!
Ne! Vrati se!
Vani je hladno, ujem kako dadi
Zar je trebalo da te nenije saekam?
Uzmi! Tu je zlato: kako blista ta stvar!
Da li te nazivaju sreom?
Tebe groznico, blagosiljaju?
Vrata se naglo otvaraju!
Kia mi sipi na krevet!
Vetar gasi svetlost sama nesrea!
Ko sad ne bi imao sto r i m a ,
Kladim se, kladim se,
Propao bi!
M o j a s r e a
Opet videh golubove na Svetom Marku:
Miran je trg, prepodne na njemu poiva.
U blagoj sveini dokon aljem pesme
Kao golubija jata u plavetnilo
I mamim ih nazad
Da obese jo jednu rimu o perje.
moja sreo! Moja sreo!
Tihi nebeski krove, plavo-svetli, od svile,
Kako lebdi titei nad arenom zgradom,
Koju ta kaem volim, plaim se je,
zavidim joj...
315
 Doista rado bih ispio duu iz nje! Sils M a r ia
Da li bih je ikad vratio?
Ne, ni rei o tome, udesna ispao oiju!
moja sreo! Moja sreo! Tu ekah, ekah nita se ne javi
U svet s one strane dobra i sveg zla,
Ponosna kulo, kakvim lavovskim porivom Opijala me ovde svetlost onde sen:
Uspinje se ovamo, pobedniki, bez muke! Sve bee samo igra, voda, podne, vreme
Nadzvuuje trg dubokim zvukom besciljno.
Da li bi francuski bio njegov akcent aigu?
Ako bih ti se odmah vratio, Najednom, drugo moja, jedan posta dva
Znao bih iz kakve svileno meke p r i n u d e . . . I Zaratustrin pored mene proe lik.
moja sreo! Moja sreo!

Dalje, dalje s muzikom! Nek s prvo sputaju

senke Mistralu
I rastu do mrko mlake noi!
Za ton je prerano danju, jo se ne iskre Pesma za ples
Zlatni ukrasi u ruinom sjaju
Jo dosta ima dana,
Mnogo_ dana za pevanje, lak hod, usamljeno Mistralu, ti lovce oblaka,
nagaanje Ubico sete, istau neba,
moja sreo! Moja sreo! Hujajui, kako te volim!
Zar nismo nas dvojica istog okrilja,
Prvi dar neke sudbine,
Predodreeni zauvek?

Ka novim morima Tu na glatkim stenovitim stazama

Idem pleui ususret, tebi
Pleui, kao to zvidi i peva:
Tamo e l i m : i uzdam se Ti koji bez vesala i broda,
U sebe stalno i u svoj zahvat. K'o najslobodniji sin slobode,
Puina se rairila, u plavetnilo Skae preko divljih mora.
Plovi moj enovski brod.
Tek probuen, uh tvoj zov,
Sve mi sija novo i novije, Jurnuh k stenovitim policama,
Podne spava na prostoru i u vremenu- Ka utom zidu pokraj mora.
Samo t v o j e oko ogromno Zdravo! Ti doe ve kao svetli
Gleda me, beskonanosti! Dijamantski reni brzaci,
Pobedniki sa planina.
316
317
 Na ravnim nebeskim gumnima
Videh tvoje ate u trku,
Videh kola to te nose,
Videh ruku to ti se trza,
Kad po konjskim leima
Kao munja udara bi
Videh kako skae iz kola
Da se bre povije dole,
Videh te skraenog kao strehi
Kako se strmo rui u dubinu,
Kao to zlatni zrak kroz rue
Pada u praskozorje.
Plei sad ha hiljadu lea,
Leima valova, podmuklostima valova!
iveo onaj ko n o v e igre stvara!
Pleimo na hiljadu naina,
Slobodnom nek se naziva n a a vetina,
Veselom n a a nauka!
Od daha suvih grudiju,
Od oiju bez hrabrosti!
Gonimo te koji nebo mute,
Krijumare svetova, prevarante neba,
Rasvetlimo nebesko carstvo!
Hujimo . . . ah, od svih slobodnih"
Duhova najslobodniji dah sa tobom
H u j i mi srea kao bura.
I neka vazda seanje
Zaveta na takvu sreu,
Podigni tu sa mnom venac!
Baci ga vie, dalje, dalje,
Juriaj gore po nebeskim lestvama,
Okai ga o zvezde!

Berimo od svakog cveta

Jednu cvat za nau slavu
I dva lista jo za venac!
Igrajmo k'o trubaduri
Izme' svetaca i kurvi,
Izme' boga i sveta ples!

Ko ne moe plesati s vetrovima,

Ko se mora staviti u zavoje,
Privezani, bogalj-starac,
Ko tu lii na licemerne
asne budale, vrle guske,
Napolje iz naeg raja!

Kovitlajmo prainu ulica

Svim bolesnicima u noseve,
Plaimo leglo bolesnika!
Spaavajmo celu obalu

318