Dr.

TOMO SMILJANI-BRADINA: PLEME BRSJACI

I.
Brsjac,i1 naseljavaju sredinje i jugozapadne predele dananje June
Srbije, ali 'Su se sauvali kao najistiji u dolini reke Velike (Treske), zatim
u elezniku, u Babuni i u upi Debarca. Dananje granice Brsjaka, prema
shvatanju samoga naroda, bile bi sledee: Na Zapadu, prema Mijacima,
granica je Bistra planina, a prema Debranima i Ulufima, planina Stogovo
i Karaorman. Prema ohridskom polju do klisure reke Sateske kod sela
Meenita. Na jugu vododelnica Belike planine obuhvata dolinu reke
Semnice, pritoke Crne. Odavde, u pogledu granice Brsja.ka, ima dve ver-
sije. Po jednoj Brsjaci se p'roteu i do Prespe, do padina Peristera, pa
do izlaska reke Crne iz Pelagonije, a spec~jalno do sela Ovarana. Dalje
granica ide v,isijama Kajmakalana ~ Seleke planine, sputa se do prvih
t
ter asa iza Pletvara prema dolini Vardara, da bi se okrenula prema planini
Babuni i njenim padinama spustila se do samoga Vardara. Odatle bi gra-
nica bila desna obala Vardara, ali bi napustHa doline Markove reke sve
do Patike. Odatle bi se ponovo spustila prema Skoplju, do Vodna, a
zatim bi presekla Treskinu dolinu kod Puste Breznice. Odatle bi iz~1a
na planinu Celovicu u Bukovik, ali u Kievslmj .kotlini spustila bi se preko
Vardine i Sateske, da hi Zajas ostao izvan granica Brsjaka. Po drugoj
versiji Brsjaci zahvataju, posle granice prema zapadu, samo dolinu Sem-
nice, do suteske kod sela Buin, a zatim naputaju Pelagoniju sve do
Barbarasa 1 Bahune. Dalje, prema Vardaru bila bi ista granica kao i u
prvoj verziji.
U ovako prostranoj oblasti danas se razlikuju srednjevekovne nae
upe: Kievija (Gornja i Donja); Kopaka (G. i D.); Debarca (G. i D.);
Krasta, eleznik (G. i D.)j Resen: Prespa: Polje (Bitoljsko, Prilepsko)j
Vir; Pletvar, Babuna, Rabetino (G. i D.); Poree (G. i D.); Has i Gornja
Donja Sela kod Skoplja. Sve su ove upe, po shvatanju stanovnitva,' na-
stanjene Brsjacima, koji imaju skoro iste obiaje, istu narodnu nonju i
isto nareje. Ali ,ipak svaka upa ivi i svojim specijalnim ivotom, ne
meajui se ni jo danas u srodstvenu pogledu sa susednom upom. Ni
svoje staro ime Brsjak, Brsjaci, ne vole vie, jer se radije nazivaju po
imenima svojih upa: KJievani, Debrani, Kopaani, Poreani, Krastjani,
Babunci, elezniaru, Rosenci, Prespanci, Poljani, Virjani, Pletvarci.

1 Isp. moj rad: ~ciennes tribus ser,bes: Les Mijaks, Les Brsjaks et leurs vOlsins
dans la Serbie Meridionale. Skoplje, 1930. i jo ranije u Narodnoj Starini III.: Ple-
menske odlike Mijaka. Zagreb 1924. str. 61.

81


:I ' C
%
 II.
U kalika se mae danas daznati prema tradiciji i prianju starih ljudi,
nekada su Brsjaci iveli u rasturenim naseljima, zvanim "kraj. U jednam
kraju ivela su "braa kaja su sainjavala "brastva. I danas spaminju
brastvo u zdravicama, jer kau: "svastva - brastva (prilikam svadbi);
ili: da je iva brastva.
Sela su se stvarila pre dve-tri statine gadina na mestu nekaga kraja,
ali i u selu ne zabaravlja se stari naziv, te se i danas raspoznaju delavi
sela zvani Krajnikavci i Krajnianci. Cak su pa neki radavi dabili taj
naziv i kaO'paradinO' prezime (Krajnianac). Svi su stari krajevi zahvatali
jednu malu geagraJsku celinu (upu) i u upi su imali svoj trg, aranije
i sV1ajutvravu, gde su im iveli paglavi,ce. U svakaj upi i danas se
viaju ruevine tih tvrava: kad Tujina u mestu Srbice, u G. Kiavi, kod
Orlanaca i Miokaza u Rabetinu; kad elezneca u eleznecu .i t. d.2 Kada
bi se stvarila sela, osniva istaga davaO'je i svaje ime. TakO' imama,: Mal-
kavec, Papavec, Srbjani i t. d.
I kua tih starih Brsjaka bila je je razliita ad dananje Kua se je
pa staraslavenskam zvala izba, te i danas mesta tih starih naselja nose
naziv i Izbi.ta.lzba je bila opte paznata slavenska primitivna kua. Tek
sa stvaranjem sela nailazimO' na nazive kua, stara kua i kuitag.
Danas su sela ili ravniar,ska (poljani), ilidalinska (reani) ili pa:k
visinska (planinci). Sva su sela zgrupirana i razlikuju se sama pa grai
kajam su pravljena i po tame da ili prevlauje zemljoradnja ili staar-
stv'a. Stare su kue nestale naraita za vreme ustanka 1903. godine, jer
su mnaga sela bila ~,paljena, ili su pak mnagi pasle taga prepravili svaje
'f
kue. Izbe se magu ja vidjeti u Bitoljskom palju. U navaj kui izba se
zave dea koji slui za astavu mrsa.'

III.
Mnagabrajni su astaci i traga vi starih naselja u predelima Brsjaka.
Ima ih iz vremena Hira i Traana, zatim Jehna i Rimljana i Vizantinaca.
Na primer: Pela, pa ka~aj bi se zvala Pelaganija; Herakleja (Bitalj); kad
Strabana imama Peaniju, Brianium (Kieva?), Alcamene (?), Stymbara
(Prilep?). Pa Strabonu ava su bili del-avi Epira! Skara u svakam mana-
stiru pastaji trag paganskih svetita ili rtvenika. Cesta puta plaa je
sama izvrnuta i na dananjem krianskam prestalu slui kaO' asna trpeza
(Treskavac i dr.). U tapanamastici susreemO': Perister, Mijakazi, Arba-
nasi i dr. Stari put Via Egnatia granaa se je, paevi ad Resna i Bitalja,
prema Kievu i Skaplju i trag ave starih puteva nailazimo kad Rabetina
i u Pareu.
Najstariji tragavi srpskih naselja su magile u Bitaljskam palju. Pastaje
i nazivi sela Magila i Mogilci. Zatim postaje mnogabrojni nazivi: Srbica,
Srpci, Srbjani, Srbinova, Srbinavica, SrbIjanica, Raani, Ratanec: postoji

2 Vlcn. Il. JOBaHoBHha: Ilopf'le. Y JYlKHOJl\ IlperJleIlY. CKOnJbe. CTp. 30; J. U B H j H h.

EaJlKaHCKO nOJlYOCTPBO H JYlKHOCJlOBeHCKe 3eJl\Jbe. cjJpaHU. H3J1., Paris. 1918. CTp. 437. CB.
To JI\H h. lle6apua. EpacTBo 12, EeorpaJl.
3 OnuulpHHje y HaCeJbHJI\a C. K. AKaJleJl\Hje EeorpaJl. KIb. 28.
4 Strabonis Geographica, Paris, 1853., p. 272.

83
 t

Varo Kievo

ak i naziv Hrvat i Hrvati." Stevan Prvovenani se je prvi spustio do

predela Brsjaka, ali ih je ujedinio tek Milutin posle bitke kod Prilepa.
Zatim nastaje izgradnja ili obllHvljanje manastira: Sv. Gjordje Kneinski
(u ruevinama). Slepe u Zelezniku, Slepe kod Prilepa, Preista kod Ki-
eva li u Poreu, Treskavec, Markov manastir i t. d.
Turci su ove krajeve osvojili potpuno tek po smrti Kraljevia Marka,
1394. godine. Najvea pogibelj nastade za vreme su1tana Sulejmana koji
usled pobuna koje nastadoe naredi da se hriani pomuslimane, a crkve
i manastiri pretvore u damije i tekije. Ali muftija Demal i paa Nizi
savetovae isu1tanu da povue ovu naredbu, jer nee dati eljene rezul-
tate.6 Tada su zaista bile poruene mnoge bogomolje, ali su docnije iste
obnavljane samo veoma malih razmera: duina je morala biti do 3 m,
irina do 2, a visina do 2.5 m. Njih danas zovu crkvica i sauvane su
u velikom broju. U njima ima lepih fresaka iz XV!. stalea, a najljepe
su u Lazarovcima, pa kod Oreovca i Plasnice u K1eviji. Tragove starih
graevina sakrivaju najee umarci, zvani Znakovi.

,IV.
Brsjaci su za vreme Turaka preiveli mnoge nedae i pokolje, ali .,
su se esto puta dizali na ustanak .i svetili se. Najvee njihove pobune
desile su se 1689. i 1739. godine. Ovih godina izvreno je i emigriranje

5 MCII. PeqHIfK MecTa KoalbeBHHe JyrocJla8Hie. Eeorpall, HapOllHa IlnocBeTa, 1927.

6 Hammer, Geschichte des osmanischen Reiches, t. 1., str. 801 i 804.

84
+

Pozor u Kievu

stanovnitva u masama prema severu i na one strane Save i Dunava. Po-

stoje mnogobrojne tradicije 'o tim seobama, pa emo neke saoptiti:
U selu Tujinu, kod Kieva, iveo je glavar Tujinske Reke, a branio
je svoj kraj iz tvrave, od koje jo stoje ruevine vie sela. Godine 1689.
on se buni, ali morade se povui ka Prizrenu posle povlaenja Piccol'O-
minija. Kada nastade povlaenje i seoba pod arnojeviem, to isto ine i
Brsjaci. Tujinski glavar ostavlja svoje povelje i fermane igumanu mana-
stira Deani na uvanje, do p'Ovratka. Posle mira u Karlovcima, neki se
rodovi vratie u Tujin, a neki ostadoe kod Prizrena. Kako su Turci bili
oduzeli panjake na planini elonici, Tujinani pronau ferman o svojini
panjaka u Deanima, pa naprave overeni prepis, jer po preporuci igu-
mana nisu smeli da ponesu originalan ferman, da im ga ne bi unitili.
I tako oni povrate svoj panjak pomou suda.
Kod sela Srbica postoje ruevine k'Oje narod zove Markulija. Go-
spodar te tvrave, vele, otiao je u one strane preko Save i Dunava, za-
kljuavi tvravu, a naroito tajna odeljenja u zemlji. I dodaju, da se jo
uvaju ti kljuevi u Banatu u nekom selu k'Od Ade.
Selo Kruica uRabetinu emigriralo je i naselilo novu Kruicu u
ok'Olini Bele Crkve i Vrca.
Za vreme ovih seoba Brsjaci su se u mnogome rasturili po Polozima,
po Prizrenskim Gorama, po Kosovu, Ove PoOlju,Skoplju i dalje na severu.
Dalje su Brsjaci ostali bez svoj,ih starih voa i glavara. Ali nisu prestali
da se bune i da se bore za slobodu. Vidjamo ih u Ka'ragjorgjevom ustanku,
zatim die bune 1875., 1884. i 1903. godine.7 A mnogobrojni etnici i

7 M. X. BaCHJbeBHh: qeTHH'lKa aKUHja y CTapoj Cp6HjH li MaKI'1l0HHiH, Eeorpall 1929.

CTp. 6.

85
 1

Selo Biinci kod Kieva

dokaz su koliko su bili otporni i nesalomljivi.8 Borba za njihovo oslobo-

enje zavrila se je na Crni i Oblakovu 1912. g., gde Brsjaci pomau
srpskoj vojsci sa svojim etama i vojvodama.

V.
Pleme Brsjaci dolo je na Balkansko poluostrvo zajedno sa svima ;
ostalim srpskim plemenima. Njega spominje jo Konstantin Porphyrogenet
u svome delu: De administrando imperio. Brsjaci se naseljavaju u okolini
Soluna jo u VIlI. stoleu i stvaraju tamo naseobinu Srbiju. Ostaci te
naseobine vide se po varoi Srbici, danas Selfidi ili Servia, na reci Bi-
strici. Ali Brsjaci, posle uzaludnih pokuaja da zauzmu Solun, povlae se
ka severu i nastanjuju se izmeu Bitolja i Ohrida.u Bizantinski pisci piu:
BeQe~1jral, BeQ~';rr:al, jer ne mogu da transkribuju nae samoglasno r.10
To isto ine i drugi slovenski pisci, koji nemaju takvo r, recima Rusi
piu; Borsjaci, Bur.sjaci, Bersjaci. ll

Brsjaci iz IX. stolea behu podloni vizantinskim stratezima tih po-

krajina, ali oni su imali svoga kneza. Poznat nam je njihov knez Nikola,
iji su sinovi: Mojsej, Aron, David i Samoilo. Samoilo stvara t. z. Slo-
vensko Car stv'o, koje traje od 976.-1018. god.ine.12

8 eT. KoaKOR; IlJlaMeli qeTHHIIJTBa.Eeoroa1l'. BpeMe, 1930, CTp. 1.-234.

9 Tafra1.i: Thessalonique des onigines au XIV. s., Paris 1919.
10 5afa.t'\ik: Vyik<lad ne terych ,pomisltnyh ,jmen, PraJha, 1487.
l' Gilferding A. Istorija Serbov i Bolgar, Petrograd, 1868, str. 25. - Isp. u I. knjizi
Narodne Starine" radnju dr. N. '2;u p a n i a, Bela Srbija. Zagreb 1922. str. 107.
12 Anals;tallli'je'Vi D. N. Hy\pobhelSe de l"a ,Builigarie .Qcc~den;ta,le, Melange Oms-
,penski, PaTw, 1930.

86
..

Svatovi i gajda u Pros/raniu Krasta (Gornji eleznik)

VI.

Pitanje je sada, jesu li dananji Brsjaci potomci tih starih Brsjaka?

Radi reenja ovoga pitanja obilazio sam skoro tri meseca oblasti u ko-
jima su danas naseljeni najistiji Brsjaoi. I evo do kojih sam rezuhata
doao:
Ime Brsjak i Brsja..ci(za ene Brsjaka i Brsjaki) dolazi od sloene
rei brst+jadci (oni k,oji jedu hrst, koji brste). Kako su BrS/jaci u isto
vreme i zemljoradnic~ i stoari ~ kako su imali velika stada koza, oni
su svoja stada vodili po umama i tamo su sekli grane da bi im koze
brstile. To su inili naroita u prolee. I danas Brsjaci kaseumu, te
prave lisnike za zimu. Mogu se ~ danas videti itave padine, gde je uma
pokoena te lii na pokoenu 1ivadu. Naroito tako kose neke vrste
cerovog i rastovog drvea: lapar, blagunj i dr. Brsjaci se dalje i danas
esto susreu po umama i putevima sa prikaenam sekirom 'o ruci. Tom
sekirom on kri umu, pravi brst za koze i brani se od divljai. Prema
tome ime im dolazi od naina ishrane njihave stoke. Neki hoe da' kau
da su ak i ljudi u gladnim godinama jeli brst,13
Tu dolazi sklop naivnih, prosto naradnih obja,njenja. Po nekim pri-
anjima u narodu, naroito kod Mijaka, Brsjak znai brz i jak. Ima ih
koji ih nazivaju Brzaci, t. j. da su brzi kaa konji. Mnogi su mi tvrdili da
mogu kaskati za konjima neprestano. Neki opet kau da su brzice, t. j.

J3 Po Mikloiu ime im dolazi od rei 0p-B3a= betula, lit. beras, lit. berze; u sl.
breza = vaeea maeulis, sparsa, brezast. Po svemu prvo zanimanje - stoarstvo. Isp.
OOodO. TafraJi, op. eit., str. 109.

87
 Brsjako oro i gajda

da se lako usplamte i pohrune ili pak da se mnoe brzo, kao kukuruz

brzak. H

Ovo su dananja tumaenja o imenu Brsjaka. Inae Brsjaoi nita

vie neznaju o svojoj prolosti. Za vreme seohe 'Onisu izgubili svoje voe,
koji su otili prek,o Save u Dunava. Ostavljeni sami, zaostali Brsjaci ne-
maju vie sv'Oju organizaciju, koju su svakako imali do sredine XVlHI.
stolea. Tek se samo ponet'O m,oe nazreti o njihovoj staroj plemenskoj
organizaciji. U narodnim pesmama esto spominju zemske gospodare.
Zatim spominju sudnike. Ali k'O su to bili i ta su radili i jedni i drugi,
ne znaju. Ima ak i porodinih imena Sudnikovci. Ne seaju se ni imena
tih zemskih gospodara, jer je za njih ime Kraljevia Marka zbrisalo sva
stara imena. U pesmama vele: Niz drum idat zemski gospodari, Meu
nimi Marko Kraljevie. Ili: Sobrale se kralo'i, hano'i, Meu nimi Marko
Kraljevie. I sve je dalje opevan samo Marko. Jedino to se seaju Cara
Lazara, Miloa Kobilevia, Kralja Vlkaina, Dete Golomee, Relje Krila-
tice i dr. junaka iz narodnih pesama. Bie da su to slepd irili pevanjem
uz gusle. uveni su bili slepci prilepski, koji su na konjima obilazili
sela i prosili, pevajui uz gus1e.
Kada su Brsjaci potpuno izgubili svoje glavare, gospodar~ su im
postali spahije. Izgleda ak da je spahija bilo i hriana, jer se esto puta
opevaju sluajevi da je recimo spahija otiao u vojsku sultanovu kao
hrianin, a da se vraa ka,o mus1imanin i da ga ena zato ne prima u

14 Mcn. jom o EpcjaUHMa : A. [aBpHJIOBHft, CBeTH KpaJb BJIa)l,HMHp, EpacTBo, Eeorpa)l,.

1928. K o B a "e B H ft H J o BaH o B Hil: MCTopHja CpnCKora HapO)l,a, CpnCKa KlbH:lKeBHa 3a-
.npyra, Klb. 7 H 2\., T. II. CTp. 193. EO:lKH)l,ap A. IlpoKHh, [JIac C. K. AKa)l,eMHje LXIV,
Eeorpa)l, 1901, CTp. 109-145; IlocTaHaK je)l,He CJIaBeHCKe uapeBHHe y Mahe)l,OHHjH y X B"
[JIac C. K. A. 76, (1908), CTp. 213-307.

88
..

..

Brsjake ene na kladencu Brsjake nonje. Krasti (Gornji eleznik)

u prilepsko.bitoljskom polju

kuu na povratku.'o Spahije, kao gospodari zemalja, svakako su zame-

nili stare zemske gospodare.
Brsja:ci postaju sada po ravnicama ivije i robovi spahija i begova.
Naroito na njih nasru islamizirani i poarbanaeni Debrani. Oni obrazuju
odrede zvane azbiji, sa kojima napadaju brsjaka sela imanastire,
pljakaju ih, robe i pale, a zemlju uzimaju za sebe. Poznat je jo, i danas
takav pljaka i voda azbija alr-beg iz Debra. On je posle 1739. godine
osvojio sve upe kod Brsjaka i pretvorio u svoje iflike. On je poruio
mnoge manastire, a kao najznaajnije Knezinski manastir Sv. Gjorgja kod
Kieva; manastir Sv. Nikole kod Broda u Poreu; manastir Preistu kod
Krnina i dr. air-beg je postao apsolutni gospodar Debarce, Kiave,
Rabetina, Porea i nekih predela u Prilepskom polju i na Babuni. O njemu
i danas pevaju pesmu ustaa: aira-bega da vatam, rusa mu glava da
zemam.16
Neto bolji ,dani nastaju za Brsjake u poetku XIX. stolea, za vreme
su1tana Selima Ul. (1789.-1809.) i Mahmuda II. (1809.-1839.). Tada se
spominju poneki znaajniji ljudi iz pojedinih sela, te postaju carski ljudi
i tite raju. Spominje se pop Toma iz Popovjana, i jo neki iz Lazarovaca

15 O cnaxHjaMa HCII. KOMaAHHuh MRJlaH, ArpapHo-npaBHH OAHOCH Y JY:lKHOj Cp-

6HjH, 6eorpaA, 1914. JOB X. B a C 101 Jb e B 101 h Y CBOjHM AeJlHMa JY:lKHa CTapa Cp6Hja, 6eorpaA,.
T. I-II, 1909 101 1913. "CKOnJbe H OKOJlHHa, 6eorpaA, 1930. OH MHCJlH Aa HHje 6HJlO cnaxHja
xpHmhaHa.
'6 Opirnije o ovome isp. u mom radu Kievija, koji e izii u "Naseljima. S. K .
Akademije u Beogra,du.

89
 Tri Brsjaka 1890. g. u Beogradu Lenka, ki etnikog vojvode Micka
(iz Kievije i Orlanaca). iz Latova (Rabe/ino)

i Big'Or Dolenaca. Ali toObiva za kratko vreme. Ref'Ormistiki pokret u

Turskoj prestaje. Kod Brsjaka se uvlai i islam, jer pridoli: islamizirani
Arbanasi silom teraju Brsjakeda prime islam. Tako postaju dananji Ci-
taci, koji stvaraju vie jada Brsjacima, negoli sami Arbanasi. Tada nastaje
odmetanje pojedinaca Brsjaka i etovanje. Pojavljuju se "delije, elebije,
vojvode i "etnici ili "kumiti. Tada nastaje i pojedinano iseljavanje
Brsjaka ka varoima, ili po slobodnim dravama Balkanskog p'Oluostrva.
A od 1876. g. dolaze kod njih oimnogi muhadir.i sa severa.
Tada se javljaju slavna imena etnika i vojvoda, poevi o,d Ilije-
Delije i v'Ojvode Mieka Krstevia Lat'Ovca, pa do Gligura, Mihaila, Ba-
bunskoga i drugih. Cetnici su skor.o svi Brsjaci i mislei da e se zaista
osloboditi, podiu ustanak 1903. godine, kada bivaju ponova masakri-
rani i popaljeni od turskog askera i baibozuka.

VII.
Da bismo utvrdili poreklo Brsjaka, ispitivali sm'Oporeklo porodica,!7
Iz onoga to smo utvrdili izlazi ov'o:
Brsjaci su, i pored iseljavanja u masama, ostali u velikom broju u
svojim upama. Najvei br'Oj rodova su starind. Ali su !k'OdBrsjaka do-
lazili i rodovi iz unitenih naih plemena u 'Okolini Elbasana i sa reke

17 Y nOMeHYTOM MOM paAY, (HaceJba) 6Hfte nOAaTaKa O POAOBHMa y 90 ceJla . .llaJbe

Hcn. paAOBe J. UBHjHfta, Il. JOBaHOBHfta H B. PaAoBaHOBHfta, Y HCTOj KOJleKI\HjH.

90
Izmen;ena narodna nosn]a brs;akih ena. Polo im ;e prava narodna nosnJa dosla skupa,
o u radu se pr/ia. lo su od pre 25 godina poeli da nose ovu non;u za vreme rada.

Brsjaka enska narodna non;a iz Krasleije (Gorn;i te/eznik)

91
 Brsjaka nonja iz Kieva. Cetniki vojvoda Gligur Sokolovi.

Devola. Ta struja doseljenika je najjaa i zove se Zakamenska struja. Za-

kamen znaju samo da je negde s one strane Drima, ali ne znaju tano
gde je. Kau: "Zadkamen, od koj Drim, ili Elbasan itd. Zakamenci su
svakako pleme koje je potisnuto od Arbanasa, prelo kod Brsjaka. Za-
kamenci su ovde primili sve 'Osohine Brsjaka i danas se vie ne razlikuju
orl njih.
Brsjaci se razlikuju od svojim suseda po svojoj nonji, po nareju,
po nekim ,obiajima i po psihikim i fizikim osobinama.
Mijaci kau za Brsjake da su jako prosti. Oni kau: "Prost ka'O
Brsjakj iH "ov'o je brsjaka rabOJta. Brsjaci, se smatraju kao jaki iradeni
ljudi. Oni nisu tako okretni kao Mijaet, ali su izdrljivi i od rei. Inae
Brsjaci su jako veseli ljudi i odravaju sv'Oje stare obiaje. Njihov omi-
ljeni narodni instrument muziki je gajda i duduk. Njih'Ovi sabori po
manastirima su ogromni. Po itave fupe skupljaju 'se tamo i tu se zaru--
uju djevojke, ponekad i odvode. Najvie se kod njih slavi Sv. Nikola, a
kao specijalna slava je Sv. Marena (Ognjena Marija). Osobito proslavljaju
Sv. Jovana Krstitelja (Bogojavljenje). Tada se skupljaju ispred crkava i
prireuju zajednike rukove i veere. Onda su svi "kumovi. Tada pri-
stavljaju mn'Oge "sofre oko crkve i svaka sofra okuplja jedan rod.
Nekada je kod Brisjaka postojala endogamija: uzimali su se enidbom
i udaj om samo u sv'Ojojupi. I dCliI1as
se taj 'Obiaj odrava dokle god se to'

92


elniki vojvoda Micko s drugovima.

Manastir Sv. Preisla kod Kieva.

93
 f

Brs;aha kua.

moe po upama, a endolgamija postoji potpuno kod Brsjaka, jer nikako

se ne orode sa Mija'cima iLi Debran<ima.
P,o psihikim osobinama Brsjaci ine sastavni deo violentnog dinar-
skog psihikog tipa. To dokazuju, pored ostaloga, i svojim mnogobrojnim
pobunama. Zatim i kod njlih postoji iva mata i izvestam misticizam.
Umeju mnogo da priaju o udesima, pre.tkazanjima i skrivenom blagu po
ruevinama. esto puta se kod njih pojavljuju "proroice. Je,dna proro-
i;ica iz sela Ivanita bila je uteha i nada hiljada ena koje su dolazile da
im predskazuje. Dalje veruju u s1'eu, u ,sudbinu pa i u sreu iivot:inja.
Osobito cene konja.
Po telesnim osobinama moemo da zapaJzimo u glavnome tri tipa:
jedan pravi dinarSlki ovek i njemu pripada starind Brsjaci. Neto izme-
njen je zakamenski tip, ali sa crtama dinarsko,g tipa. Moravsko-vardarski
tip je u manjmi. I najzad tip sa crtama Cincara i Kucovlaha. Ovaj je tip
ostatak preslovenSlkih naselja. Arbanasi se ,izdvajaju samo po psihikim
osobinama, inae Hziki pripadaju pohrojanim tipovima Brsjaka. o.ni su
se uostalom skoro izmeali sa onima.
Kao specijal'na odl~ka Brsjaka moe se uzeti i nj,ihov,o nareje. Svi
Brsjaci govore is1im narejem, ali se prema upama oseaju :lzvesne ni-
janse. Gla'vna odlika u njihovom nareju je upotreba a na mestu starosla-
venskogaotT.. Tako kalu raka = rotT.ka= ruka; maJka = motT.ka= muka
i 1. d. Ali ima li odstupanja. Oni kau recimo i gulab (golotT.b = gotT.laJb=
golub); pukat (potT.kat)= puca.IS
Brsjaci imaju li 'svoj .specijalni past,irski i zemljoradniki ivot, gde se
na'roito jo i danas vi,di primitivnost i prostota.

IS Mcu. B. nepHh. HeKOJlHKO UHTalba o Jl'fjaJleKTHMa Y JY)J(Hoj Cp6HjH, fJlaCHHK CKon-

CKor HaY'IHOr ,UpymTBa, 1925, CTp. 26.

94
 VIlI
Naroito iPa~nju -zasluuje njihova na~odna enska :nosnJa. Muka
nonja se menja prema upama. U IGeviji muka nonja se pr~bliuie
mijakoj. U elezniku se jo nose dolame ~ kuso.Vlrsta damadana, kod
Mijaka kusak. U Prilepsko-Bitoljskom polju beve se zamenjuju ga-
ama, ali se nosi erna dolama i zimi dugaak kouh. Nekada je i ta .bila
bela dolama ili gunja, te postoji tumaenje da je ime Pelagonija dolo
od bela + gunja(!) Dolame u Poreu su neto nabrane, zvane oka (oha),
pa otuda re Ookalija, koja se uje u Beogradu, t. j. onaj koji nosi oku .
enska nonja nosi svuda iste odlike, ma da se u nekim detaljima
taJkoe razlikuje po upama. Pojas, na primer, koji je kod ene od ornih
gajtana, to se ide bl,i'e Bitoliskom polju, postaje sve vei i vei, dok
tamo ne bude ogroman tako, da se od njega mia-da ne moe da kree. te
je vuku na kolima. Najvaniji deo odela ikod ena je kouha, !koja se
razlikuje po vezovima na: krstatna i lo'zena, prema tome dali su are
geometrijske (ukr.tene), ili vegeta.Hvne (u vidu loza). Na koulji razlikuju
ove vezove: rakav, pod rae, travei, okolive i lozeno. Vez na
grudima zovu predniJk. Lozena koulja ima 'are sIine travi zvanoj
ikla, pa se ZMO zovu i &la lozena koulja. I:ona,d!koulje ene nose
saju od sukna. Saja je pozadi ukraena vezovlima i to se zove stan.
Prednji delovi zovu se poli. Ispod saje nosi se dupa dugaka platnena
haljina, postavljena pamukom, da bi se lepe oertavao stas i -struk enskog
tela. Iznad saje nose gunju starije, a klaenik mlae ene. Na nogama
nose arape Hi kalei, t. j.arene arape bez dela koji se navlai na
stopalu. U tom sluaju ene idu bose.
R e s u m e. - Dans cette article M. Dr. Tomo Smiljani-Bradina nous done la de-
scription de la tribue serbe Brsjaci, qui Hait au 9. siede tellement forte, qu'elJe a
essaye, de meme que le Rani et les Zeani, de reunir toutes les tribues serbes en
un Etat. Cette tribue a diminue au cours des siecles, et surtout ii l' epoque turque elle
fut decimee et farcee d'emigrer en masse de I'autre cOte de la Save et du Danube.
Mais les refugies du cote de l'Epire et de I'Albanie renforcerent les Brsjaks affaiblis
par les emigrations. L'ancienne organisation des Brsjaks se conserva longtemps, elle fut
renouvelee ii 1'epcque turque ou chaque upa v:iJvaitplus on moins isolee e,t etait g.1U-
verne par les zemski gospodari, puis par les spahis. Les reformes turques du 1ge.
s. aneantirent l'ancienne organisation. Mais les Brsjaks ne cesserent jamais de se battre
contre leurs opresseuss turcs. En 1689, 1739, 1875, 1880 et 1903 ils s'insurgerent. Ce fut
la penetration des Albanais qui ruina l'ancienne organisation des Brsjaks. Les tuerries
et les massacres ne cesserent qu'apres 1912, c'est ii dire lorsque I'armee serbe eutra
dans leurs pays comme liberatrice.
Les Brsjaks etaient ainsi une tribue composee de brastvo tres nombreux et qui
formaient presque une peuplade. Les Brsjaks sant ii la fais cultivateurs et patres.
Us savent encore leur de triJbu, ma~s ils n'aiment pas .beaucoup qu'on les nomme
Brs;aks. Ce nom leur semble anjou:rd'hui comme un sur-nom, qu' on leur donne par
derision.

95