Pedagogija i didaktika

1. Vaspitanje kao istorijsko-civilizacijska karakteristika oveka?

Vaspitanje je istorijsko-civilizacijska karakteristika oveka, bitan je faktor i uslov ovekovog

procesa ooveenja i humanizacije drutva. Nema ljudskog drutva bez vaspitanja niti vaspitanja
bez ljudskog drutva. Vaspitanje je sadrano u svim odnosima ljudske zajednice i svi ljudi
uestvuju u procesu vaspitanja. Vaspitanje se vremenom konstituisalo kao svesna, celishodna,
sistematika i organizovana delatnost.

2. Celishodnost i svesnost kao odlika vaspitanja?

Celishodnost se ogleda u izboru i formulisanju ciljeva vaspitanja. Svesnost u promiljenosti i

nameri da se u razvoju linosti izaberu najbolji putevi naini i sredstva.

3.Sistematinost i organizovanost kao odlike vaspitanja?

Sistematinost i organizovanost se ogleda u razraenosti itavih sistema institucija i modela

vaspitanja prilagoenim specifinim uslovima sredine i karakteristikama pojedinca.

4.Znaaj vaspitanja?

Vaspitanje je nuno zbog sve vee koliine znanja koja u toku individualnog ivota treba usvojiti i
sve veeg broja sposobnosti koje treba razviti za snalaenje u savremenim uslovima ivota.
Znaajno je i zbog meusobnog zbliavanja i povezivanja ljudi, njihove uspenije komunikacije i
predupreivanja negativnih pojava poput agresivnosti, egoizma, individualizma, gramzivosti.
Vaspitanje je i osnovni nain za afirmaciju linosti i za obezbeivanje njenog materijalnog i
drutvenog statusa.

5. Vaspitanje kao najiri pojam i proces?

Vaspitanje je najiri pedagoki pojam i proces. Odnosi se na sve to ljudi svesno, namerno,
sistematski i organizovano preduzimaju na planu formiranja linosti. Vaspitanje obuhvata
celokupnost uticaja dr. zajednice i meuljudski odnos u formi dvosmernog ili viesmernog
komuniciranja a ostvaruje se odreenim sadrajem putem raznih aktivnosti.

6. Afektivno podruje razvoja linosti?

Stavovi, miljenja, interesi, emocije.

7. Kognitivno podruje vaspitanja obuhvata?

Znanje i intelektualne sposobnosti.

8. Psihomotorno podruje vaspitanja obuhvata?

Upravljanje motorikim aparatom ljudskog organizma.

9. Odlike pedagokog optimizma i pedagokog pesimizma?

Pedagoki pesimisti su potcenjivali ulogu i mo vaspitanja, precenjujui ulogu naslednih faktora.

Pedagoki optimisti su precenjivali ulogu i mo vaspitnog uticaja a zenemarivali ulogu naslednih
faktora.

10. inioci koji odluujue utiu u razvoju linosti?

inioce razvitka linosti grupiemo u 2. grupe: bioloke(unutranje, nasleene, uroene) i

socijalne(spoljanje, dr. sredina i vaspitanje). Obe grupe inilaca podrazumevaju i ulogu
ovekove aktivnosti. Razvoj linosti oveka je uslovljen uzajamnim destvom naslea, dr. sredine,
vaspitanja i aktivnosti vaspitanika.

11. Nativistika teorija: odlike i nedostaci?

Osnovna odlika nativistike teorije je u precenjivanju uloge naslea. Zbog toga su ljudi iveli u
izolovanim i zatvorenim socijalnim grupama. U nativistikoj teoriji plave krvi insistira se na
naslednim razlikama tj. zabranjuje se meanje razliitih klasa, nacija i religija. Osnovni
nedostatak nativistike teorije je u tome to se sa organski uroenih razlika prelazi i na teren
prava i moralnih karakteristika linosti.

12. Empiristike teorije: odlike i nedostaci?

Odlike: precenjuju ulogu sredine.

Nedostaci: vode nas u zabludu o svemoi vaspitanja.

13. Teorije geografskog determinizma?

Prema ovoj teoriji postoje unapred uslovljene razlike meu ljudima u zavisnosti od toga gde su
roeni.

14. Teorije biolokog determinizma?

Teorija koja ljudsko ponaanje objanjava iskljuivo biolokim faktorima.

15. Odlike teorije formalnog obrazovanja?

Teorija formalnog obrazovanja se zasniva na pretpostavci da se kroz poseban sistem nastavnih

predmeta mogu razvijati psihike moi. Eksperimenti pokazuju da se vebanjem moe uticati na
taj nain to se javljaju bolje metode rada koje omoguavaju uspeniji prilaz problemu.

16. Odreenje cilja vaspitanja?

Cilj vaspitanja je uvek bio drutveno-istorijski uslovljen i odreen. Svako konkretno drutvo je
kroz njega saoptavalo svoje interese u odnosu na proces razvoja i ponaanja ljudi. Svako
konkretno drutvo, klasa i socijalna grupacija traili su da se upravo njihove elje i interesi
proklamuju za opte univerzalno vaee ciljeve ovekovog vaspitanja.
17. Gledita o cilju vaspitanja pre 2. svetskog rata?

Razvrstana su u 4 grupe:

1. Hedonistiko- lina srea, fiziko i duhovno uivanje

2.Utilitaristiko- sticanje praktinih, upotrebljivih i korisnih znanja i vetina

3.Moralistiko- znati ta je moralno dobro i initi dobra dela sa stanovita tog konkretnog
drutva.

4.Socijalno gledite- linost sposobna za aktivan drutveni ivot

18. Opti cilj vaspitanja i obrazovanja u naem drutvu?

Opti cilj je slobodna svestrano razvijena linost.

19. Determinante cilja i zadatka vaspitanja

1) Drutvena zajednica

2) Karakter ljudskog rada

3) Sistem vrednosti, ideoloka i politika shvatanja

4) Saznanja o oveku i njegovoj linosti

5) Drutvena tradicija

20. Konkretizacija ciljevi i zadatak vaspitanja prema podruju razvoja?

ovek je umno i radno bie, ima svoju drutvenu i moralnu dimenziju, ivi i radi prema zakonima
i ima svoju fiziku i zdravstvenu osnovu za ukupni razvoj.

21. Zadaci umnog i radnog obrazovanja?

-Usvajanje naunih znanja i sistem vrednosti.

-Formiranje neophodnih navika i uenja.

22. Zadaci drutveno-moralnog vaspitanja?

1) Izgradnja moralne svesti

2)Osposobljavanje za doivljavanje moralnih postupaka

3)Moralno saznanje i moralna oseanja

4) Razvijanje moralne svesti

23) Zadaci estetskog vaspitanja?

1)Razvijanje sposobnosti za uoavanje i procenjivanje estetskih vrednosti

2)Razvijanje sposobnosti za doivljavanje estetskih vrednosti

3) Osposobljavanje oveka za stvaranje lepog u drutvu i prirodi.

24. Zadaci fiziko-zdravstvenog vaspitanja?

1) Razvijanje organizma oveka u celini

2) Sticanje neophodnih znanja iz oblasti fizike i zdravstvene kulture

3) Navikavanje oveka da pravilno koristi slobodno vreme

25. Terminoloko odreenje pojma pedagogija

Paidagogus- onaj koji vodi dete

26. Odreenje pedagogije kao nauke i njene f-je?

Pedagogija spada u grupu drutvenih nauka sa naglaenom humanistikom orijentacijom. Njene

funkcije su: Deskriptivna, regulativna i dinamika i one opisuju vaspitanje kao pojavu, od ega
sve zavisi, kako se ostvaruje, koji sve inioci uestvuju u njegovoj realizaciji, kritiki analizira,
zauzima odreene stavove , unapreuje vaspitanje.

27, 28 Vaspitanje u Sparti i Atini?

29. Sr. vek

30. Uloga J.A. Komenskog u razvoju pedagogije kao nauke?

Jan Amas Komenski otro kritikuje sr. vekovno obrazovanje i kolu traei optu i obaveznu
kolu, nastavu na maternjem jeziku izgradnju sistema obrazovanja za omladinu i odrasle. Dela:
Informatorum za kolu materinsku i Velika didaktika. Razradio je i razredno-predmetno-
nastavni sistem nastave gde se zalae za principe: oiglednosti, sistematinosti, svesnog
usvajanja znanja, dostupnost sadraja i metod rada. Zastupa princip prirodnosti.

31. Pedagoka shvatanja Loka i Rusoa?

Lok- njega interesuje pitanje vaspitanja dece vieg stalea. On je utilitarista, zahteva
vaspitanje poslovnog oveka. Stavljajui porodino vaspitanje iznad kolskog on preporuuje da
deca virg stalea ne treba da idu u kolu kako se ne bi meala sa decom niih stalea.

Ruso- zastupa interese sitne buroazije. Otro se suprotstavlja drutvenoj nejednakosti kao i
stalekim privilegijama, buni se protiv religijskih zabluda i crkvenih autoriteta, zastupa sloboodu,
humanizam i demokratiju. Temelji njegove pedagoke koncepcije su: potreba o slobodnom
razvoju i vaspitanju deteta. Potrebno je individualno prii svakom detetu, protivnik je fizikog
kanjavanja, a propagira kazne prirodnih posledica, istie znaaj umnog i radnog vaspitanja.
32. Pedagoka shvatanja Pestolacija i Herbarta?

Johan Hajnrih Pestolci bio je najpopularniji od pedago