Sadraj:

Razvoj i Konstruisanje proizvoda .............................................................................................. 2

Razvoj proizvoda.................................................................................................................... 2
Konstruiranje .......................................................................................................................... 4
Pojam i definicija montae ......................................................................................................... 7
Proces monotae kao faza procesa proizvodnje ......................................................................... 8
Operacije montae ...................................................................................................................... 9
Izbor najpovoljnijeg postupka spajanja .................................................................................... 11
Kontrola, podeavanje i posebne operacije .............................................................................. 12
Proces montae ......................................................................................................................... 12
Osnovni procesi tehnologije montae ...................................................................................... 13
Pomoni procesi tehnologije montae ...................................................................................... 14
Znaaj procesa montae ........................................................................................................... 16
Literatura .................................................................................................................................. 17

1
 Razvoj i Konstruisanje proizvoda

Razvoj proizvoda
Razvoj proizvoda vrlo je irok pojam, on ne obuhvaa samo dio vezan uz osmiljavanje
pojedinog proizvoda, ve sadri vie faza u kojima se prepoznaju potrebe potencijalnih
kupaca, stanje slinih proizvoda na tritu, te prepoznaju problemi i zahtjevi izrade.
U irem smislu, razvoj proizvoda bi se mogao opisati kao skup aktivnosti koje imaju svoj
poetak u inicijalnoj ideji o nekom proizvodu, nakon ega slijedi istraivanje trita,
osmiljavanje koncepata, odabir prikladne varijante proizvoda, izrada prototipova ukoliko je
potrebna, te tek nakon toga slijedi proizvodnja i prodaja proizvoda.
Prema [1] razvoj proizvoda u uem smislu je zapravo niz koraka kojima se skup ulaza
transformira u skup izlaza. Iako se ne doima tako, u tim koracima mnogo su ei koraci
misaone, ili organizacijske prirode, nego fizike prirode. Ovdje su ukljuene sve aktivnosti
potrebne za izradu proizvoda na temelju ranije definiranih zahtjeva, kao to su razrada
poetnih ideja, odreivanje principa rada, detaljne razrade rjeenja, pa sve do priprema za
proizvodnju, [2],
ivotni ciklus proizvoda, kao to se to dade naslutiti iz ranijeg pojanjenja pojma razvoja,
sastoji se od vie faza, koje se takoer mogu prikazati u irem i uem smislu. U irem smislu
razvoja proizvoda, prema [3] faze su:
1. Generiranje ideje: Za ovu fazu bi se moglo rei dobra ideja zlata vrijedi" Ideje za
novi proizvod esto se dobivaju istraivanjem trita, trendova kod potroaa,
istraivanjem konkurencije, ciljanih skupina korisnika i si. Nakon ovakvih
istraivanja, najee slijedi tzv. brainstorming", budui da se u dananjem drutvu i
globalnoj ekonomiji rijetko prije toga doe do isplative ideje za novi proizvod.

2. Razmatranje ideje: Nakon to se pronae potencijalno isplativa ideja za

proizvod, potrebno je razmotriti njegovu stvarnu isplativost, prije nego to se resursi
tvrtke usmjere prema njenom ostvarivanju. U ovoj fazi potrebno si je postavljati pitanja
kao to su: Hoe li korisnik profitirati na neki nain koritenjem proizvoda? ; Kakve su
naznake rasta trita ciljane skupine korisnika? ; Da li konkurenti imaju bolje, ili loije
sline proizvode? ; Da li je tehniki izvediva i isplativa proizvodnja?
3. Razvijanje koncepata: U ovoj fazi izrauju se koncepti i osmiljavaju varijante
proizvoda. Takoer, detaljiraju se podaci potrebni za izradu proizvoda. Resursi tvrtke su
ve dodijeljeni za razvoj novog proizvoda, te nakon ove faze, eventualni neuspjeh
proizvoda stvarao bi vrlo velike gubitke.
4. Poslovna analiza: Analiziraju se mogue cijene proizvoda, s obzirom na
kvalitetu proizvoda i konkurenciju. Takoer se analizira mogua dobit i koliina prodaje
proizvoda.
5. Testiranje: Nakon izraenog prototipa vri se testiranje zahtijevanih funkcija
proizvoda. Takoer, mogue je primijeniti testiranje sa odabranom grupom korisnika,

2
kako bi se zabiljeila i njihova zapaanja i miljenja o proizvodu. Ukoliko je potrebno, u
ovoj fazi mogue je napraviti preinake na proizvodu tamo gdje je to potrebno.
6. Proizvodnja: Ukoliko je sve dobro prolo u fazi testiranja, kree se u punu
proizvodnju, budui da bi u ovoj fazi uspjeh proizvoda trebao biti gotovo zagarantiran
(barem pokrie trokova).
7. Prodaja i plasiranje na trite: Zavrna faza razvoja proizvoda je zapravo
njegovo plasiranje na trite. U nju pripada i oglaavanje i osiguravanje distribucijske
mree do ciljanih trinih skupina.
Iako u ovih sedam faza nije navedeno, nakon plasiranja proizvoda na trite, tvrtka se
mora pobrinuti i za odravanje proizvoda, te zbrinjavanje, ime se zapravo zavrava
ivotni ciklus proizvoda.
U uem smislu, faze razvoja proizvoda prema [1], su: planiranje, koncipiranje,
konstruiranje, detaljiranje, ispitivanje i dorada, te priprema proizvodnje, to je ilustrirano
na slici 1..

Od svih navedenih faza razvoja proizvoda, razvoj se moe takoer shvatiti u najuem
smisli kao Faza 2 na slici ranije, tj. konstruiranje. Odluke u fazi konstruiranja utjeu na
sve ostale faze ivotnog ciklusa proizvoda, tj. razvoja, te imaju velik utjecaj na trokove u
proizvodnji posebice novog proizvoda, to je ilustrirano na slici 2., prema [1].

3
 Kao to je iz slike 2 vidljivo, faza razvoja (konstruiranja) moe znatno povisiti ukupne
trokove proizvoda, a dokumenti za praenje tijeka promiljanja i odluivanja, koji su cilj
ovog rada, u tom smislu su od velikog znaaja. Njihov cilj je olakati i ubrzati fazu
konstruiranja, to za uzrok ima smanjeno vrijeme razvoja, te u konanici vei profit. U
nastavku je poblie pojanjeno to je to konstruiranje, kao faza razvoja proizvoda.

Konstruiranje

Ukratko.prema [1], konstruiranje se moe saeti kao skup procesa i aktivnosti

potrebnih da se donese odluka o izgledu i obliku proizvoda, s obzirom na njegovu
funkciju. No, konstruiranje je mnogo kompliciraniji proces nego to je to prethodno
prikazano.
Konstruiranje se tako moe opisati i kao pretvorba unaprijed postavljenih zahtjeva u
konkretno, tehnoloki izvedivo rjeenje. Potrebno je potpuno definirati i opisati proizvod,
koji e imati zadana svojstva, zadovoljavati postavljene elje i ispunjavati eljene funkcije.
U prvom redu, konstruiranje je prema [4], proces prerade i generiranja informacija
koje na temelju ulaznih zahtjeva definiraju i opisuju proizvod. Konstrukcijski proces esto
je sinteza od prije poznatih elemenata u novu cjelinu sa novim odreenim svojstvima, to
zahtjeva od konstruktora kreativan i snalaljiv rad. No, konstruiranje nije uvijek sinteza
postojeih, poznatih elemenata, ve je i osmiljavanje potpuno novih elemenata, za
potrebe razvoja novih proizvoda, to zahtjeva veliko iskustvo i znanje konstruktora, kako

4
bi se to bre mogao prilagoditi novoj situaciji. Zbog ovakvih situacija, konstruiranje je
gotovo uvijek konstantni proces uenja.
Kako se gotovo svaki konstrukcijski zadatak moe rijeiti na vie naina, usklaivanje
zahtjeva za eljenim svojstvima i oblikom proizvoda moe se pokazati kao dugotrajan i
zahtjevan proces. Tako se svaki proces konstruiranja moe prema [4] ralaniti na vie
faza, koji se iterativno ponavljaju, ukoliko se javi potreba, kao to je prikazano na slici 3.

Kako bi se konstrukcijski problemi i zadaci mogli uspjeno rijeiti, poeljno je voditi se

postavkama prema [5], a one su:

5
 8. Nauiti konstruirati se moe samo konstruiranjem.
9. Za rjeavanje problema, konstruktor upotrebljava tri vrste znanja:
za generiranje ideja
za procjenu i prosuivanje
za strukturiranje procesa konstruiranja
10. Uz dovoljno iskustva za generiranje i prosuivanje ideja, mogue je konstruirati
kvalitetne proizvode.

Konstruirati je potrebno uiti u akademskom i industrijskom okruenju.

U svakoj fazi prikazanoj na slici 3 mogue je biljeiti tijek promiljanja i odluivanja,
ime se eventualne pogreke i loa rjeenja mnogo bre prepoznaju, te se tako i problemi
bre rjeavaju. Ovakav zabiljeen tijek promiljanja ostaje na ponovno koritenje u
sluajevima izrade slinog proizvoda, ili za uenje novih lanova konstrukcijskog tima.
Budui da su vrste konstruiranja prema [6]:
Izvorno konstruiranje - novi koncept koji nikada nije postojao
Ponovljeno konstruiranje - biranje izmeu postojeih normiranih dijelova
Rekonstruiranje - mijenjanje oblika
Varijantno konstruiranje - mijenjanje postojeeg dijela, ali zadravanje izvornog
koncepta
Prilagoeno konstruiranje - prilagodba poznatog rjeenja za novu zadau,
koritenje zapisanog tijeka promiljanja prijanjih procesa konstruiranja moglo bi se
pokazati od velike koristi.

6
 Pojam i definicija montae
Pojam montaa koji je kod nas odomaen dolazi od fracuske rei montage, to se
moe prevesti kao sastavljanje, sklapanje ili slaganje.
Savremeni koncept industrijske proizvodnje baziran je na sastavljanju proizvoda iz
pojedinanih diskretnih objekata, koje nazivamo sastavnim delovima ili samo
delovima. Proizvod je, prema tome, sklop konanog broja diskretnih delova koji se nalaze
u odredjenoj fizikoj i topolokoj vezi, preko koje se ostvaruju zahtevane funkcije.
Postoje i drugaiji koncepti stvaranja proizvoda, kao to je to sluaj kod biolokih sistema, gde
se koristi aditivni princip gradnje (dodavanje elija kao elementarnih gradivnih blokova),
slian principu koji se koristi u tradicionalnom gradjevinarstvu.
Pored porasta sloenosti, sklop koji se formira dobija i dodatne osobine koje se ne
mogu pronai ni u jednoj njegovoj komponenti posebno. Ovo svojstvo nazivamo
emergentnim
svojstvom.
Aditivnost je osnovna odlika procesa montae. Mi polazimo od baznog dela sklopa i
onda postepeno dodajemo deo po deo, sve do trenutka kada se svi delovi nadju u
sklopu. Proces dodavanja je uredjen, ne uvek jednoznaan, ali sa uvek prisutnim
ogranienjima uslovljenim medjusobnim odonosom sastavnih delova, ukljuujui i
sluaj kada sklop nije mogue montirati. Ova ogranienja su dakle topoloke priode.
Proces montae nije prost kombinatorni proces izveden nad skupom delova koji ine
jedan sklop.
Pored porasta sloenosti, sklop koji se formira dobija i dodatne osobine koje nisu prost zbir
osobina koje sobom nose sastavni delovi. To su nove osobine koje se ne mogu pronai ni
u jednoj sastavnoj komponenti posebno. Sklop elektromotora, posle montae, dobija svojstva
koja ne postoje ni u jednoj komoponenit koja ini njegov sklop. To svojstvo je posledica i samo
posledica specifne interakcije izmedju delova koji ine sklop. Ovo svojstvo sistema
nazivamo emergentnim svojstvom.

Sklop je sistem koji poseduje emergentna svojstva.

Polazei od prethodnog moe se izvesti sledea definicija procesa montae:

Proces montae je proces sastavljanja paricjalnih proizvodnih objekata (sastavnih delova),

prema prethodno postavljenim tehnikotehnolokim zahtevima u novi proizvod, koji sa
stanovita funkcionalnih karakteristika ugradjenih sastavnih delova ima via svojstva.

Radnik koji izvodi proces montae naziva se monter.

Proizvodna linija na kojoj se odvija proces montae proizvoda ili nekog njegovog podsklopa
naziva se linija za montau.
Linija za montau se sastoji iz radnih stanica, koje su medjusobno povezane
zajednikim transportnim sistemom. Linija za montau moe da bude povezana sa drugim
linijama za montau na kojima se montiraju podsklopovi.

7
 Proces monotae kao faza procesa proizvodnje
Proces montae je zavrna faza procesa proizvodnje. U toku procesa montae vri se
postepeno sastavljanje delova u jednu organizovanu celinu, sklop, u skladu sa zahtevima
definisanim konstruktivnom dokumentacijom proizvoda.
Industrijska proizvodnja kakvu danas poznajemo zapoinje koncipiranjem i projektovanjem
proizvoda; Zatim sledi projektovanje tehnologije. Ovim se proces projektovanja zavrava i tada
znamo ta emo proizvesti i kako, odnosno na koji nain.Posle toga slede planiranje i priprema
proizvodnje. U ovoj fazi se definiu resursi, vri njihovo obezbedjivanje i organizovanje.

Posle zavretka faze pripreme sledi izrada delova i nabavka standardnih komponenti.
Proizvedeni delovi i nabavaljene komponente se kontroliu u smislu provere odstupanja od
specifikacija definisanih konstruktivnom dokumentacijom proizvoda.

Finalna faza procesa proizvodnje je kontrola funkcionalnih performansi formiranog sklopa,

odnosno proizvoda i njegovo pakovanje.

Montani se proces sastoji od tri komponente:

1. montanih operacija,
2. toka, i
3. strukture.

Operacije montae se razvrstavaju na:

spajanja,
rukovanja,
kontrole,
podeavanja (ugaanja),
posebne operacije.

Tok definie sled izvoenja montanih operacija.

Struktura procesa odreena je strukturom proizvoda, a iskazuje se mogunou podele procesa,

tako da se delovi procesa mogu izvoditi ne-zavisno jedan od drugoga i vremenski usporedno.
Stoga se neki celokupni montani proces moe ralaniti na predmontae i zavrnu montau.

8
 Operacije montae
Montaa se sastoji od :
1. spajanje
2. rukovanje
3. kontrola
4. podesavanje
5. posebne operacije

SPAJANJE je postupak kojim se ugradbeni elementi dovode u meusobni odnos i osiguravaju

od rastavljanja. Odnos - spoj, ostvaruje se preko ploha spajanja.

Spojevi se postiu:
silom (naprimer stezni spoj),
oblikom (spajanje zakovicama, uskonicima...),
materijalom (zavarivanje, lemljenje, lepljenje), ili
njihovom kombinacijom.

Svaki spoj definisan je sa dva odnosa: geometrijskim i energetskim. Geometrijski odnos

definie prostorni raspored ugradbenih elemenata, a energetski odnos odreuje optereenje pod
kojim je osigurana funkcija spoja. Vana stavka za opisivanje postupka spajanja jeste gibanje
pri spajanju. Gibanje se ostvaruje primenom sile ili momenta, ljudskom rukom ili alatom.
Gibanju pri spajanju
prethodi postupak rukovanja, kojim se ugradbeni elementi dovode u poloaj za spajanje.
Rukovanje zavrava, a spajanje otpoinje u trenutku kada ugradbeni element izgubi najmanje
jedan stepen slobode gibanja. Nakon uspostave dodira izmeu ugradbenih elemenata, gibanje
je odreeno oblikom i geometrijskim rasporedom ploha spajanja ugradbenih elemenata.
Zajednika povrina svojim oblikom spreava relativno gibanje izmeu ugradbenih elemenata.
Stepen odreenosti spojnog gibanja zavisi o tome u koliko je smerova onemogueno relativno
gibanje izmeu ugradbenih elemenata.

Prema svojstvima, spojevi se dele na:

o neposredne i posredne;
o rastavljive, nerastavljive i uslovno rastavljive
o pokretne i nepokretne.

Za razliku od neposrednih spojeva, posredni spojevi poseduju pomone spojne elemente.

Nerastavljivi spojevi daju se rastaviti samo uz oteenja ugradbenih elemenata. Rastavljivi
spojevi daju se rastaviti bez oteivanja. Uslovno rastavljive spojeve mogue je rastaviti bez
oteenja samo nekoliko puta. Pokretni spojevi dozvoljavaju relativno gibanje ugradbenih
elemenata, a nepokretni ne.

9
Sastavljanje je zajedniki naziv za spajanje ugradbenih elemenata: polaganjem, ulaganjem,
uvoenjem, oveanjem, uglavljivanjem, elastinim irenjem.
Ostajanje u spojenom stanju ostvaruje se gravitacionom silom, trenjem, spojem oblikom ili
njihovom kombinacijom.Kod nekih postupaka koristi se elastinost ugradbenih elemenata ili
pomonih spojnih elemenata za osiguranje spoja. Karakteristino je za ove postupke da ishode
rastavljivim spojevima. Polaganje, ulaganje i uvoenje su elementarni spojevi koji se pojavljuju
kod bilo kojeg spajanja, a karakteristino je za njih da su ugradbeni elementi u neposrednom
dodiru i da nema nikakvih deformacija. Ovi spojevi sadrani su u svim postupcima spajanja u
kojima je potrebno vie od jednog postupka spajanja. Zbog svoje jednostavnosti prilikom
spajanja pogodni su za automatizaciju.
Primeri:
polaganje - postavljanje britve na glavu motora;
ulaganje - umetanje klina u osovinu, kuglice u leaj;
uvoenje - uvlaenje jednog tela u drugo (lastin rep, teleskopi);
veanje - opruga preko alke (osiguranje vlane sile);
uglavljivanje - autosvecica, bajonet;
elastino irenje - Seegerov prsten.

Punjenje oznaava postupke unoenja gasovitih, parovitih, tekuih, kaastih, materijala u

obliku paste ili malenih zrnastih tela, u uplje ili porozne ugradbene elemente. Razlikuju se:
punjenje u uem smislu (neon u fluorescentnim cevima), natapanje (elektrini namoti u
izolacionom laku) i impregniranje. Lako se automatizuju ureajima za doziranje (naprimer:
punjenje koione tenosti ili sredstva za rashlaivanje automobila).
Pritiskanje i utiskivanje obuhvataju postupke spajanja ugradbenih elemenata gde se pomoni
spojni elementi elastino deformiu i neeljeno rastavljanje spreavaju silom. Velik broj ovih
spojeva je posredan. Pomoni spojni elementi nuni su za osiguranje rastavljivosti spoja.
Postupci pritiskivanja i utiskivanja jesu
spajanja: vijanjem, spojnicama, stezaljkama, upreavanjem, stezanjem, rastezanjem, avlima,
klinovima.
Spajanje praoblikovanjem obuhvata postupke kod kojih se: na nekom ugradbenom elementu
oblikuje dodatni deo iz bezoblinog materijala; vie ugradbenih elemenata spaja dovoenjem
bezoblinog materijala, odnosno u bezoblini materijal ulau ugradbeni elementi. Postupci se
koriste u masovnoj proizvodnji (zalivanje - izrada posteljice leaja, ulivanje pri
brtvljenju,ulaganje, umreavanje - nanoenje kauuka na metalnu plou, nalivanje i
galvanizovanje).
Preoblikovanje obuhvata postupke kod kojih se na nekim mestima ugradbeni ili pomoni
spojni elementi, delimino ili potpuno preoblikuju. Spoj je u pravilu nerastavljiv, i osiguran od
neeljenog rastavljanja oblikom. Postupci jesu: spajanje preoblikovanjem ianih trakastih i
slinih tela (postupci pletenja, sukanja...); spajanje preoblikovanjem ugradbenih elemenata od
lima, cevi i profila (postupci takanja, pregibanja...); spajanje preoblikovanjem pomonih
spojnih ugradbenih elemenata (zakivanje upljom zakovicom i slino).
Zavarivanjem se spoj ostvaruje materijalom uz primenu topline ili sile, sa ili bez dodatnog
materijala.
Lemljenjem se takoe ostvaruje spoj materijalom (vrste lemljenja: tvrdo, meko i uz visoke
temperature).

10
Lepljenjem se spoj ostvaruje adhezijom i kohezijom, a u veini sluajeva spoj je rastavljiv
samo uz oteenje.
Spajanje tekstila obuhvata sve postupke izrade konca, prea, niti i gotovih proizvoda od njih.

Izbor najpovoljnijeg postupka spajanja

Postupak spajanja treba izabrati na takav nain da se zadovolji zahtevana vrstoa spoja, uz
minimalne trokove spajanja.
Postizive vrstoe spojeva opisuju se tablino i nomogramima.
Uobiajeno je da vie razliitih vrsta spojeva udovoljava zahtevanu vrstou, ali uz razliite
trokove.

Kriterijum za izbor najpovoljnijeg postupka sastavljanja nisu dovoljno opte sistematizovani,

da bi bili lako primenjivi u pogonsko-specifinim uslovima.
Stoga izbor u velikoj meri zavisi o znanju i iskustva konstruktora i tehnologa montae.

Kod izbora postupka spajanja potrebno je pridravati se sledeih naela:

birati neposredne spojeve,
osigurati postupke s pravolinijskim gibanjem pri spajanju,
postii spojeve malom silom,
birati postupke spajanja koji nisu vremenski dugi i ne zahtevaju uske tolerancije ugradbenih
elemenata.

Pre postupka spajanja potrebna je priprema ugradbenih elemenata. Delatnosti kojima se

pripremaju ugradbeni elementi spadaju u funkciju RUKOVANJA.
Rukovanje je podfunkcija toka materijala na radnom mestu. Prema VDI 2860, rukovanje je
stvaranje, definisana promena ili privremeno odravanje, zadatog prostornog rasporeda
geometrijski odreenih tela u nekom koordinatnom sastavu.

Prostorni raspored tela u referentnom koordinatnom sastavu definisan je orijentacijom i

pozicijom tela. Orijentacija nekog tela je kutni odnos izmeu osi tela i referentnog koordinatnog
sistema. Ona opisuje raspored tela u odnosu na njegova tri rotacijska stepena slobode gibanja
(Eulerov kut). Pozicija nekog tela je mesto koje zauzima odreena karakteristina taka tela u
referentnom koordinatnom sastavu. Ona opisuje poloaj tela u odnosu na njegova tri
translatorna stepena slobode gibanja (Kartezijev koordinatni sastav).

11
 Kontrola, podeavanje i posebne operacije
Svrha kontrole je provera stanja, svojstava, kakvoe i funkcionalnosti ugradbenih elemenata, te
ispravnosti prethodno izvrenih operacija. Podeavanje (ugaanje) obuhvata delatnosti za
otklanjanje izradbeno-tehnikih odstupanja s ciljem da se postigne zadata funkcionalna
tolerancija sklopa (proizvoda). Slui za osiguranje i poboljanje zahtevane funkcije, a moe
uslediti za vreme ili nakon montae.
Prema nainu kompenzacije razlikuju se nametanje i prilagoavanje.
Nametanje je podeavanje promenom relativnih poloaja ugradbenih elemenata.
Prilagoavanje je podeavanje koje se vri promenom dimenzija i/ili oblika ugradbenih
elemenata (ne postoji kod automatskih procesa). Posebne su operacije sve funkcije koje
osiguravaju postizanje funkcionalnosti proizvoda. Mogu se integrisati ili obavljati izdvojeno
(bojenje, arenje, pakovanje, obeleavanje...).

Priprema elemenata za montau

Ova operacija je specifina za pojedine vrste elemenata i zavisi od njihove osetljivosti na
stabilnost za vreme uspravljanja i dizanja.
Pod pripremom elementa za montau podrazumeva se:
Odreivanje teita
Obeleavanje elemenata
Odreivanje mesta i naina zahvatanja
Kontrola dimenzija elementa prema projektu

Proces montae
Proces montae je skup tehnolokih procesa koji se mogu svrstati u tri gurpe:
1. Osnovni procesi montae,
2. Pomoni procesi montae,
3. Dopunski procesi montae.

Osnovni procesi imaju direktno dejstvo na objekat montae uslovaljajvui transformaciju

njegovog oblika i funkcija. U ovu grupu spadaju: proces spajanja, proces uvrivanja i neki
specijalni procesi.
Pomoni procesi montae obuhvataju procese kojima se obezbedjuju uslovi za izvodjenje
osnovnih procesa, pri emu oni nemaju uticaj na stanje objekta montae. U ovu grupu spadaju:
uvodjenje delova u proces, transport i manipulacija (premetanje), kontrola i neki specijalni
procesi pripremnog karaktera.
Dopunski procesi obuhvataju procese kojima se obezbedjuju uslovi za izvodjenje os-novnih i
pomonih procesa montae. To su po pravilu neki specijalni procesi.

12
 Osnovni procesi tehnologije montae
Proces spajanja
Proces spajanje je osnovni proces procesa montae.On je tehnoloki ekvivalent procesu rezanja
ili procesu deformisanja koji su osnovni procesi procesa obrade.
Proces spajanja predstavlja skup aktivnosti kojima se konformne povri dva objekta dovode u
prethodno definisan relativni poloaj, pri emu se vri uspostavljanje zahtevanih medjusobnih
geometrijskih i funkcionalnih relacija.

Proces spajanja je determinisan sa est grupa faktora:

1. geometrijska svojstva delova,
2. mehanika svojstva delova,
3. kinematika spajanja,
4. relativni zazor,
5. inicijalna greka poloaja delova
6. mehanike karakteristike opreme.

Proces spajanja geometrijska svojstva

Geometrijska svojstva delova su jedan od osnovnih faktora koji dominantno odredjuje proces
spajanja i proces montae u celini.
Polazei od injenice da je oblik i veliina delova sa kojima se operie u procesu montae
praktino neogranien, razvijene su odredjene tehnike opisa i klasifikacije, ime se znaajno
redukuje kompleksnost procesa montae u svim njegovim aspektima.
Kljuni zahtev je da se razdvoje tehnoloki bitni od tehnoloki nebitnih geometrijskih elemenata
i da se onda oni sistematizuju uvodjenjem pogodnog formalnog okvira. Prema pristupu koji je
razvio prof Geofrey Boothroyd, taj formalni okvir moe se uspostaviti uvodjenjem sledeih
kategorija:
1. envelopa,
2. geometrijska osobenost,
3. simetrija,
4. veliina.

Baziranje
Za proces spajanja bitni su samo neki elementi geometrije delova koji se spajaju.Ove elemente
je mogue svrstati u dve grupe:
1. tehnoloke baze montae,
2. kontaktne povri.

Tehnoloke baze montae

13
Tehnoloke baze montae imaju funkciju definisanja poloaja delova u prostoru tokom procesa
spajanja.U zavisnosti od toga za koju su aktivnost vezane, tehnoloke baze montae se dele na:
1. tehnoloke baze manipulacije,
2. tehnoloke baze oslanjanja,
3. tehnoloke baze spajanja.

Proces uvrivanja
Proces uvrivanja ili proces fiksiranja je osnovni proces procesa montae. Posle procesa
spajanja sledi proces uvrivanja koji ima zadatak da fiksira stanje ostvareno procesom
spajanja.
Prema klasifikaciji koja je postavljena od strane JSPE (Japan Society of Precisiona
Engineering), tehnike fiksiranja delova koje se primenjuju u sistemima manuelne i automatske
montae svrstane su u deset grupa:
1. Presovani spojevi,
2. Vijane veze,
3. Zakivanje,
4. Elastine (uskone) veze,
5. Lepljenje,
6. Zavarivanje,
7. Lemljenje,
8. Adhezione veze,
9. Fiksiranje plastinom deformacijom,
10.Ostale tehnike fiksiranja.

Pomoni procesi tehnologije montae

U grupu pomonih procesa montae spadaju sledei procesi:
1. uvodjenje delova u proces
2. transprort
3. manipulacija
4. proces kontrole
5. specijalni procesi

Za ove procese je svojstveno da se njima obezbedjuju potrebni uslovi za izvodjenje osnovnih

procesa montae, pri emu oni nemaju uticaj na stanje objekta montae.

Pomoni procesi tehnologije montae uvodjenje delova u proces

Inicijalna aktivnost tehnoloke operacije montae je uvodjenje delova u proces.Uvodjenje
delova u proces podrazumeva prevodjenje skupa delova iz neuredjeno stanje u uredjeno stanje
i to tako to se u svakom trenuktu na odredjenoj terminalnoj taki nalazi jedan deo sa precizno
definisanom orijentacijom i precizno definisanom pozicijom.Opti zadatak uvodjenja delova u
proces izvodi se u etiri karakteristine faze:
FAZA I: Grupisanje

14
FAZA II: Orijentacija
FAZA III: Akumulacija
FAZA IV: Selekcija, separacija i pozicioniranje.

Uvodjenje delova u proces je uvek vrlo delikatan zadatak. Tradicionalni sistemi bazirani su na
stohastikim tehnikama pasivnog orijentisanja i pozicioniranja.

Savremeni sistemi se baziraju na tehnologiji senzora vetakog gledanja, gde se proces

izdvajanja iz mase, orijentacije i pozicioniranja moe da se izvede bez ili sa vrlo malim obimom
manipulacije delovima.Umesto toga, analizom digialne slike scene u kojoj se nalaze delovi, vri
se njihovo prepoznavanje i lociranje.

Pomoni procesi tehnologije montae manipulacija i transport

Proces montae se na najgrubljem nivou rezolucije moe posmatrati kao proces manipulacije
delovima i sklopovima.Osnovna funkcija ovih procesa je premetanje objekata iz jedne u drugu
poziciju. Proces manipulacije podrazumeva premetanje delova i sklopova unutar jedne radne
stanice.
Ovaj zadatak se po pravilu izvodi manuleno ili primenom manipulacionih robota.
Proces transporta podrazumeva premetanje delova ili sklopova u prostoru izmedju radnih
stanica. Proces transporta ima integrativnu funkciju i njime se vri fizika integracija skupa
radnih stanica u sistem za montau. Transport se najee obavlja kontejnerima.

Pomoni procesi tehnologije montae proces kontrole

Po svojoj prirodi, proces montae je zavrna faza stvaranja jednog proizvoda i to je mesto na
kome se neminovno otkriva kvalitet svih prethodnih faza proizvodnog procesa i odredjuju
funkcionalne performanse sklopa koji se montira. Iz tih razloga proces kontrole je nezaobilazan
u svakom tehnolokom sistemu za montau.
Procesom kontrole obuhvaene su provere kvaliteta delova koji se uvode u proces i to najee
provera kompletnosti i geometrijskih karkateristika funkcionalnih povrina. Procesom kontrole
obuhvaene su provere kvaliteta formiranog sklopa.
Provere ove vrste se sprovode po medjufazama i na finalnom sklopu.

Pomoni procesi tehnologije montae specijalni procesi

Specijalni procesi su svi pomoni procesi koji nisu uvodjenje delova u proces, manipulacija,
transport ili kontrola.Generalo, radi se o vrlo irokom spektru procesa koji su najee odredjeni
specifinim zahtevima proizvoda. Na primer, specijalni proces je proces oznaavanja
podsklopova ili proces nanoenja maziva. Takodje, specijalni procesi mogu da budu i razliiti
obradni procesi koji se koriste za doradu delova ili intervencije na sklopu koji se montira.
Zagrevanje, hladjenje, ienje, ....su takodje procesi koji spadaju u ovu klasu.

15
 Znaaj procesa montae
Znaaj procesa montae u savremenoj tehnologiji industrijske proizvodnje je veliki:
Na zadacima montae u zavisnosti od vrste proizvoda, angauje se od 20 do 70%
ukupnog proizvodnog vremena (u nekim relevantnim izvorima navodi se prosena
vrednost od 53%).
Na zadacima montae angauje se od 20 do 60% ukupnog broja radnika.
Proces montae kao finalna aktivnost u procesu stvaranja proizvoda u znaajnoj meri
odredjuje nivo i stabilnost njegovog kvaliteta.
Socijalni zahtevi vezani za uslove rada i uticaja na zdravlje radnika.
Postoje proizvodi kod kojih se jedino automatskom montaom mogu obezbediti
potrebni uslovi (najee problem kontaminacije).
Ekonomski aspekti

Krajem devedesetih godina dvadesetog veka dolo je do sutinskih promena u proizvodnim

tehnologijama. Po prvi put u istoriji industrijske proizvodnje pojavila se situacija u kojoj su
proizvodni kapaciteti vei od kapaciteta trita. Ova situacija nametnula je potrebu
reformulacije postojeeg koncepta masovne proizvodnje i njegovo prevodjenje u koncept
masovne varijantnosti, odnosno nova proizvodna paradigma personalizovane proizvodnje
(customized manufacturing).
Paradigma personalizovane proizvodnje je koncept koji predstavlja simbiozu
prethodne dve paradigme, paradigme zanatske proizvodnje i paradigme masovne proizvodnje.
Simbioza se u ovom sluaju sastoji u tome da se proizvodi koji se stvaraju po
merama/potrebama sada proizvode po principima industrijske masovne proizvodnje, pre
svega uzimajui produktivnost u obzir.
Koncept personalizacije proizvoda za svoju osnovnu posledicu ima ekstremnu varijantnost
proizvoda, ime se obim proizvodnje sputa na vrlo male serije, ukljuujui i
pojedinanu proizvodnju. Da bi se ovakav zahtev zadovoljio, potrebna je ekstremna
fleksibilnost proizvodnog sistema koja se jedino moe postii kroz primenu sutinski
nove tehnologije koja kao svoj osnovni sadraj ima inteligenciju, odnosno tehnologija
bazirana na inteligentnim uredjajima, opremi i procesima.
Sa aspekta tehnologije montae, koncept personalizovane proizvodnje namee nove zahteve,
pre svega u domenu fleksibilnosti, gde se od sistema zahteva da bude sposoban da
prihvati este promene proizvoda. Ovi zahtevi nameu potrebu za razvoj sistema koji je vrlo
slian performansama oveka po pitanju fleksibilnosti i senzitivnosti.
Promene koje su se desile u evoluciji tehnologije montae od marginalne ili neprepoznatljve u
njenim prapoecima, do jedne od kljunih tehnologiju ukupnog tehnolokog prostora
savremene industrijske proizvodnje, ukazuju na njen znaaj i intezivni razvoj. Najznaajnije
promene u kvalitativnom i kvantitativnom smislu su se desile tokom dvadesetog veka. Ovaj
trend e se nastaviti uz dodatno ubrzavanje. Tehnologija montae e sigurno biti jedna od
kljunih tehnologija budunosti, iji razvoj tek predstoji. Ve sada se nagovetavaju
radikalno novi pravci razvoja, kao to je prodor u mikro i nano domen i koncept
samosastavljanja proizvoda koji je mogu na tim nivoima razmera, pri emu su u ovom
kontekstu sastavni delovi proizvoda molekuli/atomi i/ili njihove grupe.

16
 Literatura

1. Vuki M., Tehnoloki postupci, Beograd

2. Simeunovic Z., Tehnoloki postupci
3. Mileusni N., Organizacija procesa proizvodnje

17