19.2.

2016 1

TEHNIKA MEHANIKA
I

Prof. dr Marina Mijalkovi

Graevinsko-arhitektonski
fakultet u Niu
19.2.2016 2

Marina Mijalkovi, marina.mijalkovic@gaf.ni.ac.rs,

V sprat

Asistent: Predrag Petronijevi,

predrag.petronijevic@gaf.ni.ac.rs, kabinet 323

Saradnici:
Stepa Paunovi, stepa.paunovic@gmail.com

Ivan Neovi, ivan.m.nesovic@gmail.com

19.2.2016 3

www.gaf.ni.ac.rs
FAKULTET
TEHNIKA MEHANIKA
PREDAVANJA I BLANKETI IZ TEHNIKE
MEHANIKE I OTPORNOSTI MATERIJALA
TEHNIKA MEHANIKA I SPG 2015/2016
19.2.2016 4

TEHNIKA MEHANIKA

1. PREDAVANJE

UVODNE NAPOMENE
19.2.2016 5

OBAVEZE STUDENATA I
VREDNOVANJE AKTIVNOSTI

OBAVEZE STUDENATA U TOKU NASTAVE:

Prisustvo vebama, rad na vebama izrada zadataka

na vebama praktikum i odbrana vebi 20 poena
Domai zadaci i dodatno angaovanje 10 poena

UKUPAN BROJ POENA 30

19.2.2016 6

STUDENTI SU OBAVEZNI DA POHAAJU

NASTAVU, RADE VEBE I AKTIVNO
UESTVUJU U PREDAVANJIMA I VEBAMA.

kolski zadaci se rade i brane na vebama.

Kolokvijum se organizuje posle 7. radne nedelje i
predstavlja deo ispita.
Studenti koji uspeno poloe kolokvijum i zadovoljni
su ostvarenim rezultatom prijavljuju ispit u
januarskom ispitnom roku i plau drugi deo ispita.
19.2.2016 7

Minimalne obaveze u toku semestra:

kolski zadaci (praktikum) 20/2 poena
Domai zadaci, prisustvo predavanjima 10/2 poena

UKOLIKO STUDENT NE OSTVARI 15 POENA

NEMA PRAVO NA POTPIS I MORA DA SLUA
PREDMET OPET SLEDEE GODINE
19.2.2016 8

ISPIT
Ispit se sastoji od pismenog dela i usmenog dela, koji
je posle pismenog
Pismeni deo ispita 40 poena
Usmeni deo ispita 30 poena
Minimalni broj poena na pismenom delu je 50% od 40
20 poena
Minimalni broj poena na usmenom delu je 50% od 30
15 poena
19.2.2016 9

OCENJIVANJE

ostvarenih 51-60 poena je ocena 6 (est);

ostvarenih 61-70 poena je ocena 7 (sedam);

ostvarenih 71-80 poena je ocena 8 (osam);

ostvarenih 81-90 poena je ocena 9 (devet);

ostvarenih 91-100 poena je ocena 10 (deset).

19.2.2016 10

LITERATURA
M. MIJALKOVI TEHNIKA
MEHANIKA I, GAF NI, 2011.
KNJIARA

M. MIJALKOVI, AT ALL
PRAKTIKUM IZ TEHNIKE
MEHANIKE I

M. MIJALKOVI, SARADNICI
MATERIJAL IZ TEHNIKE
MEHANIKE NA SAJTU GAF-a
19.2.2016 11

TA EMO NAUITI U OVOM

POGLAVLJU?
Uvod u osnovne veliine i idealizacije u mehanici
Objanjenje Njutnovih zakona kretanja i
gravitacije
Upoznavanje sa principima primene SI sistema
jedinica
Aksiome statike
Veze i reakcije veza

Str 1-14 knjiga Uvod i Poglavlje 1

19.2.2016 12

OSNOVNI POJMOVI I PODELA

MEHANIKE
MEHANIKA JE NAUKA U KOJOJ SE IZUAVA
STANJE MIROVANJA ILI STANJE KRETANJA
TELA KOJA SU IZLOENA DEJSTVU SILA.

STATIKA JE DEO MEHANIKE U KOJOJ SE

PROUAVA RAVNOTEA TELA, ODNOSNO
ODREUJU SILE, KOJE DELUJU NA TELO
KAO SPOLJANJE ILI UNUTAR NJEGA,
NEOPHODNE DA TELO ZADRI SVOJE
STANJE MIROVANJA ILI JEDNOLIKOG
PRAVOLINIJSKOG KRETANJA
 NEPREKIDNA SREDINA

Pod NEPREKIDNOM SREDINOM

se podrazumeva takva sredina, kod
koje svakoj geometrijskoj taki
odgovara materijalna taka sa
pripadajuom masom, i pri tome je
broj taaka neogranien.
NEPREKIDNA SREDINA
GAS

FLUID
MEHANIKA FLUIDA

TELO

DEFORMABILNO (VRSTO) KRUTO

(SOLID BODIES) MEHANIKA - STATIKA
OTPORNOST MATERIJALA KINEMATIKA
DINAMIKA
TA JE KRUTO TELO?
KRUTO TELO JE MODEL
MATERIJALNE SREDINE KOJI
NEPREKIDNO ISPUNJAVA
ZAPREMINU TELA, A KOJA IMA
OSOBINU DA SU RASTOJANJA
IZMEU BILO KOG PARA
MATERIJALNIH TAAKA TE
SREDINE NEPROMENLJIVA
19.2.2016 16

KRUTO TELO - MEHANIKA

DEFORMABILNO VRSTO TELO -

OTPORNOST MATERIJALA
OBJEKTI PROUAVANJA U MEHANICI
Verrzano Narrows Bridge - USA
Most Krk
Harbor bridge Sidnej, Australija, 2008.
Most Nesvil
 Most u Kanadi
Most u Budimpeti

Most u Japanu Wuhan Most

Most u Kini
Most u Japanu
Most u Japanu
Reetkasti luni most - Portugal
Most Caiyuanba Hong Kong
Most Chaotianmen Hong Kong
Most Dashengguan Nanjing Kina
Most preko reke Dailing - Kina
Bridge Europe
Montjuic tower Barselona Kalatrava
Reichstag Berlin
Reichstag Berlin
19.2.2016 37

STATIKA
DEO MEHANIKE KOJA PROUAVA
MIROVANJE TELA,
KOJA SU IZLOENA DEJSTVU
SILA (DRUGIH TELA)

U OVOM PREDMETU IZUAVA SE

STATIKA - DEO MEHANIKE U KOME SE
PROUAVA RAVNOTEA TELA.
19.2.2016 38

RAVNOTEA TELA
ZA TELO KAEMO DA JE U
RAVNOTEI UKOLIKO NE MENJA
POLOAJ U ODNOSU NA REFERENTNO
TELO, TJ. NE KREE SE U ODNOSU NA
NJEGA
19.2.2016 39

FIZIKE VELIINE

SKALARNE VELIINE (masa,
gustina, temperatura, vreme, duina)

VEKTORSKE VELIINE (brzina,

ubrzanje, sila)
19.2.2016 40

veliine koje su odreene samo

SKALARI sa jednim podatkom, brojem

U mehanici se koriste sledee

osnovne jedinice za merenje
osnovnih fizikih veliina:
duina metar /m/
vreme sekund /s/
masa kilogram /kg/
19.2.2016 41

VEKTORI
Veliine koje se ne mogu odrediti samo jednim
brojem i za ije je odreivanje potrebno poznavati
najmanje tri podatka intenzitet, pravac i smer,
nazivaju se vektori.
Osnovne vektorske veliine u mehanici su:
vektor poloaja [m],
sila [N],
brzina [m/s],
ubrzanje[m/s2].
Str 15-42 knjiga Poglavlje 2 - VEKTORI
 19.2.2016 42

Za potpuno odreivanje vektora potrebno je poznavati

sledee elemente:
intenzitet vektora, a to je duina dui OP, merena
odreenim jedinicama;
pravac vektora, to je odreeno pravom na kojoj je
vektor;
smer vektora, koji je odreen strelicom;
poetak vektora, koji je odreen takom O. Za neke
vektore poetak nije vaan.
19.2.2016 43

Sila se definie kao vektorska

veliina koja je uzrok kretanju
tela.
Osnovna jedinica za silu u
SI- sistemu je izvedena i naziva
se njutn /N/
kg m
1N = 1 2
s
 19.2.2016 44

Izvedene vee i manje jedinice

za silu koje se najee koriste:

1daN = 10 N; 1 kN = 10 N; 1MN = 10 N;
3 6

3 6
1mN =10 N; 1N = 10 N;
19.2.2016 45

SILA JE KOLIINSKA MERA MEHANIKOG

UZAJAMNOG DEJSTVA IZMEU TELA
Sila je u potpunosti odreena svojim
intenzitetom, pravcem, smerom i napadnom
takom
Sila se grafiki predstavlja vektorom
19.2.2016 46

TEINA
Teina tela je sila i nju takoe treba
predstavljati u njutnima.

G=mg

gde je:
G sila gravitacije - teina tela,
g ubrzanje zemljine tee
19.2.2016 47

Teina 1 kg mase na Zemljinoj

povrini iznosi 9,80665 N,
uzimajui za ubrzanje
Zemljine tee veliinu

g= 9,80665 m/s 2

Telo mase 1kg ima teinu 9,81N,

a telo mase 2kg ima teinu 19,62N
19.2.2016 48

Sila moe biti:

koncentrisana
linijska
povrinska
zapreminska
 KONCENTRISANA SILA
Koncentrisana sila predstavlja mehaniki
uticaj izmeu dva mehanika objekta koji
imaju dodir samo u jednoj taki.

napadna linija

F

napadna taka
LINIJSKA
Ako je dodir dva tela ostvaren po liniji
koristi se termin linijska sila (optereenje)
POVRINSKA
Ako je dodir dva tela ostvaren po povrini
koristi se termin povrinska sila (optereenje)
ZAPREMINSKA
Ako je sila raspodeljena na celu oblast tela, delujui
na svaki elementarni deo mase tela,
radi se o zapreminski podeljenoj sili
(npr. teina tela)

dG
 OSNOVU MEHANIKE INE

AKSIOME STATIKE

ISAK NJUTN (NEWTON)

Philosphie Naturalis Principia Matematica:
Axiomata Sive Leges Motus

Str 43-62 knjiga Poglavlje 3 - AKSIOMI STATIKE