Fransis Dzajs - ,,Vitezovi kroz istoriju,,

Pored svih vrsti vojska i vojnih jedinica najduze su se zadrzali vitezovi(od 600 do
800 godina, na bojistima Evrope). Imali su poseban uticaj na kulturu,istoriju i
politiku drustva kojem su pripadali. Skup konj i oklop u pocetku su bili sasvim
dovoljni da prosecnu osobu izdignu iznad seljastva. Postepeno on napreduje i
postaje pripadnik plemstva(najnizi sloj). Medjutim pripadnost tom stalezu davala
mu je ugled koji mu je omogucavala crkva politikom hristijanizacije vitezova-
blagosilja ceremoniju njihovog proglasenja i bila je pokrovitelj kodeksa zvanog
kavaljerstvo, koji je medjutim vrlo cesto bio krsen. Stereotipno misljenje o vitezu-
ratnik u metalnom oklopu, na konju i tutula ser, on ide u avanture, zivi u zamku
Istorijska slika je vrlo slicna stereotipnom misljenju, ali ne potpuno ista: ponekad
zivi u zamku, ali mu zamak retko pripada, oklop od metalnih plocica jeste postojao
ali tek u kasnijem period, titular ser se takodje kasnije javlja. U Engleskoj i
Americi slika viteza im je predstavljena kroz lik i delo kralja Artura(Britanski
vladar pocetkom 6 veka). Ustvari pravi vitezovi poreklom iz Francuske i nepoznati
Engleskoj sve do Normanskih osvajanja. Price i legende o kralju Arturu-bile
neskladne sa epohom.
Razvoj viteskog staleza bio je postepen, tri perioda: prvi u 9 i 10 veku-pojava
oklopljenog ratnika na konju, drugi od 11 do 12 veka-potpun razvoj viteskog
staleza(tada nastaju legend o Arturu) i treci period propasti viteske klase-pocetak
koriscenja baruta i vatrenog oruzija. Viteza mozemo posmatrati sa 3 gledista:
vojnog,ekonomskog i drustvenog. Vojno on je bio vojnik(latinski miles i
anglosaksonski chit(srodna rec knight). Uvek je jahao konja i u vecini zemalja rec
miles se menja za rec koja znaci konjanik(francuski chevalier, nemacki ritter,
italijanski cavalier, spanski caballero). Uvek je nosio oklop-oklopljeni konjanik.
Ekonomski-vitez je pripadao drustvenom sisitemu zvanom feudalizam(plemic daje
zemlju vazalu u zamenu za vojne i druge manje znacajne usluge). Medjusobna
zakletva na vernost-plemic zastita, vazal odanost. Plemic daje zemlju vazalu(posed
zvani benificijum) a zauzvrat plemic dobija odredjeni broj vitezova, i plemici i
vazali su bili slobodni ljudi. Vitez takodje slobodan poseduje zemlju, ima vojnu
obavezu koja se razlikovala u detaljima. U Nemackoj odredjeni vitezovi radili kao
kucni najamnici sve od 13 veka. Bilo je i vitezova koji su bili bez zemlje. Kasnije
oni postaju profesionalni vojnici(prestiz, bolja oprema, vise para). Klasna
pripadnost-svest o tome vrlo bitna-to je pojacano pokroviteljstvom crkve. Do
punog razvoja viteskog staleza dolazi prihvatanjem klasnog indetiteta.
Zapadnoevropski vitez-tesko opremljen,naoruzan, na konju, slobodan covek,
zemljoposednik i pripadnik kaste(kasta udruzenje ili organizacija vojnika)-kroz
koju je izrazen osecaj jedinstva. Vitez je bio surova i nasilna licnost, neobuzdan i
cesto je gubio kontrolu nad vojskom. Crkva je igrala odlucujucu ulogu da tog
coveka ,,pripitomi,,- nasal mu je svest o tome da pripada odredjenom redu ljudi i
pripisivala mu je posebne duznosti i svrhu.
Razvojni put viteza: potpuno razvijen viteski stalez 11 veka- ,,hristovi vojnici,,-
kljucna promena koju je uveo papa Grgur 7 kao i I Krstaski rat-viteza su na tu
avanturu podstakli ekonomski i drustveni razlozi, namera da zazuzme posede na
istoku-medjutim vrlo malo ih je tamo ostalo.Krstaski rat dovodi do novog uspona
viteza(od beznacajnog provincijalca do Evropskog gospodina vojnika). 12 vek-
trubaduri lirski pesnici(juznoj francuskoj poreklo)- pripovedacka poezija i proza
vruhunac price o kralju Arturu koje su nastale spajanjem dela mnogih autora,
ucvrstili su lik srednjevekovnog viteza. Pesnici koji su nasledili trubadure-
truveri(u prevodu stvaralac ili izumitelj) vitezovi Francuske i Nemacki
minezengeri-srednjevekovni putujuci pevaci. Sve te price ponekad mozemo u
istoriji primer Vilijem Marsal(Engleska). Do kraja 13 veka- politicki razvoj cvrsto
vezao vitezove uz plemstvo-strogo vojnicka uloga. Drustvenim okolnostima
vitezovima je bilo bolje da ostanu vlastela, tako da su ljudi iz nizih staleza-bogati
seljaci i trgovci pohrili u vitezove. Ideal ,,Hristovog vojnika,, najbolje ostvaren u
vojnickim redovima-templari,tevtonci,hospitlaci i spanski vojnicki redovi koji su
se borili za rekonkvistu-proteravanje Mavara sa Pirineja. Ovi redovi imali su
monaski karakter i bili su u suprotnosti sa razuzdanim individualizmom vitezova.
Templari-kasnije su imali i druga zanimanja(bankari zbog toga i propali).
Stogodisnji rat-preborazaj viteza od vazala-zemljoposednika u profesionalnog
vojnika. Vitez na kraju inkorporiran u stalnu vojsku nacionalnih drzava, gubi
indetitet. Titula viteza sacuvala se kao gradjansko ili pocasno vojno odlikovanje.
Uticaj na ponasanje i moral(kavaljerstvo) duze je opstao. Kavaljerstvo- ili viteski
nacin ophodjenja ili sam predstavlja sam viteski stalez, ili raskosnost turnira i
heraldike.
Srednjevekovni moralisti verovali da su prvi vitezovi mac drustva-protiv losih
stvari. Kralj David, Juda Makabejac-prvi vitezovi. Ovo nam govori da vitez tj.
pojava viteza ne predstavlja dramatican dogadjaj vec je posledica dugotrajnog
preplitanja i drustvenih uticaja. Postojao je viteski red u Rimu(konjicko krilo
rimske vojske, najnizi sloj vise klase) medjutim ovo nema nikakve veze sa
srednjevekovnim vitezovima koji su rezultat srednjevekovnih dogadjaja. Poreklo
srednjevekovnog viteza je veoma tesko utvrditi posto je sacuvano malo zapisa iz
tog perioda. Problem je dodatno tezi tim sto se znacenje reci kroz vreme
menja(razlicti pojmovi iz vremena Karla Velikiog i iz vremena 11 veka-su
neodrenjeni). Raniji istoricari imali su teoriju da je feudalno drustvo nazadno i
varvarsko. Medjutim nemacki istoricar Hajnirih Bruner pokusao je da dokaze da je
feudalizam nastao ne iz germanskih plemenskih obicaja nego iz Francuske 8
veka(po njemu Karlo Martel izmislio feudalizam-naoruzanje i taktika muslimanske
konjice, i davao je svojim konjanicima feud koji je otimao od crkvene zemlje,
vitezovi-preci srednjevekovnog plemstva). Kasnije teorije koje su se razvile govore
o tome da je plemstvo ranog srednjg veka(rimski senatori i germanski poglavari)
nestalo do kraja 8 veka. Na njihovo mesto nova klasa-koja se isticala
posedovanjem moci(lojalnosti kralju) a ne rodjenjem. Takodje razvijanjem vojne
tehnologije(uvudjenja uzengija,zamena kratkog za dugo koplje,metalne vreznjace i
kacige) dovelo je do toga da je takvu opremu mogu da kupi samo bogat covek,
tako da su karolinski kraljevi dodeljivali feud da bi potpomogli borce koji su
kasnije stvorili novu aristokratiju. Uvodjenje uzengija veoma bitna promena-prvo
se smatralo da su uvedene u 10 a kasnije da su uvede u 8 veku, misljenje da su
feudalne institucije i viteska klasa nastale pomocu te nove vojne tehnologije iz 8
veka. Savremena nauka smatra da je poreklo vitezova , sredjevekovnog plemstva i
feudalizma slozenije(vecina danasnjih istrazivaca ne vidi poreklo viteza u 8 veku
niti ih smatra osnivacima plemstva ili feudalzima, slazu se da je u vreme Karla
Velikog i njegovih naslednika postojalo pravo plemstvo po krvi i rodjenju I das u
se obogatili kraljevim poklonima, medjutim ovo plemstvo je iz stare franacke
aristokratije a ne iz klase konjanika). Tako da feudalizam nije nastao kao posledica
vojinh potreba Karla Martela nego kao rezultat preplitanja germanskih i rimskih
drustvenih institucija sa jakim uticajem hriscanske crkve(licna povezanost plemica
i vazla imala korene i u rimskom-patron/klijent i u germanskom drustvu savez
mladjeg i starijeg-mladji starijem na vernost zauzvrat podrska, franacki obicaj
preporuke- slobodan covek se odbacuje slobode i stavlja se pod plemicevu
zasititu). Alodijum- zemlja koju je vlasnik mogao po zelji da prodao ili
pokloni(veci deo Evrope 10 veka bio je pod alodijumum a ne pod feudalnim
najmom). Posle smrti vlasnika na jednake delove mejdu naslednicima-pravo
primogeniture ne postoji bar tada.
Druga znacajna osnova feudalizma-davanje zemlje pod odrenjenim uslovima-
potice od crkve. Bilo je zabranjeno da crkva prodje svoju zemlju-crkva uvodi feud
dozvoljavajuci da se njena zemlja koristi bez ikakvog svojinskog prava na nju.
Feudalziam se sasvim razvio u 13 veku(Nemacka, Engleska, Nizozemska i
Francuska). Medjutim u Spaniji i juznoj Francuskoj alodijum nikada nisu u
potpuosti prestali, a u Italiji se odrzali kao glavni svojinski oblik tokom celog
srednjeg veka). Konjske potkovice i uzengije-novine(o uzengijama prvi dokumnet
u severnoj Koreji 5 veka). Uzengije doneli Avari tokom 6 veka-prihvatili
Vizantinci a potom Arabljani. Vitez- na konju, dugo koplje mac, teski oklop
nastaje iz konjice karolinskog doba i polozaj mu se menja uvodjenjem novena u
vojnu tehniku i feudalizacijom Evrope, sliku je upotpunila hriscanska crkva tako
sto je obuzdala njegovo naslino ponasanje. Titula miles u Francuskoj tokom burnih
promena u 10 veku. Vitezovi-poticali iz slobodnog seljastva ili su bili potomci
nizeg plemstva-oni tad nisu smatarni plemicima. U Nemackoj ministri grupa
naslednih sluga koji su drzali zemlju ali su morali placati porez,nisu smeli da se
zene bez odobravanja plemica, da vode parnice da kupe ili prodaju nesto.
Postepeno dobijaju feud,svoje vazale i na kraju slobod. I oni su stvorili
Ritterstand-viteski stalez. Malo se zna o nacinu zivota, vasptanju i ritualnima prvih
vitezova(period skolovanja-odrenjene godine dobijaju mac i mamuze). Vitez je
ziveo na svom posedu koji se sastojao od kuce gde je ziveo i pomocnih
zgrada(prostor za poslugu,ambar,mlekara,pekara,svinjac..). Kuce seljaka koji su
imali radnu obavezu i placali mu malu najamninu uglavnom zavrsavali
poljoprivredne poslove. Takodje i robovi-kucna posluga. Vitez je imao obavezao
prema lokalnom zamku(ako gas am nije imao). Kastelan- upravitelj zamka,
funkcija koja vremenom postaje nasledna. Mali broj zamkova bili zidani i imali
oblik pravugaonih kula. Veci broj zamkova po prncipu nasip-jarak(sanci i ograde
od kolja koji su opasivali brezuljak na cijem vrhu drvena kula). Viteski oklop- od
kacige i veriznjacke ili od pancirne kosulje. Kaciga-gvozdena kupastog ili
okruglog oblika, veriznjacka-isprepletani metalni prstenovi-rucni rad u obliku
kosulje. Dugacke su do kolena napred rasecne radi lakseg jahanja s dugim sirokim
rukavima. Brada i vrat dobro zasticeni, oci i nos slabo. Nazal- metalna precka koja
je pokrivala nos i stitila lice dodat kacigama u 11 postaje obabavezan u 12 veku. U
levoj ruci izduzen drveni stit pokriven kozom, s desne strane o struk u drvenim
koricama mac a moze i sekira ili lako koplje. Vitez 10 vek-nepismen,neobrazovan,
prost u govoru i ponasanju, za zivot zaradjuje pljackom i bio je potpuno van
kontorle. Medjutim crkva dovodi viteza u red. U 10 i 11 veku nastaju dva
povezana pokreta Boziji mir i Bozije primirije. Ova dva pokreta potvrdila crkvin
autoritet i moc neki autori ovo nazivaju Gregorijanskom reformom koja je sigurno
potplocala put Prvom krstaskom ratu . Crkva je uvela Boziji mir i Bozije primirije
iz 2 razloga, na prvom mestu su bili njeni tj crkveni interesi(odbrana i zastita
svojine, ljudi..) a na drugom idealizam(apsloutno dobro-mir,red,pravda i jedinstvo
hriscanstva). Takodje politcki interesi crkve(onemogucavanje plemica da uzimaju
crkvenu zemlju) su igrali bitnu ulogu u nastanku ova dva pokreta. U Bozijem miru-
crkveni napori-zastita odrenjenih slojeva u svakom slucaju, Bozije primrije-
zasitita svih slojeva u nekim slucajevima. U pricipu oba pokreta nastala sa ciljem
da se obuzda vitez. Boziji mir- objavljen 989 na savetu biskupa u opatiji Saru(s-
saran) u Akvitaniji. Svako ko se nasilno odnosi prema svesteniku ili crkvi ili
trgovcu zapreceno je duhovnom kaznom(eskomunikacija ili izopstenje iz crkve,
ceremonija sprovodjenja Bozijeg mira-okupe se na otvorenom polju
plemstvo,vitezovi i seljaci i na mostima svetaca se polazu mirovne zakletve i
izvodi se neko cudo isceljenja.. primer na jednom takvom skupu narod okupljeni
podigao ruke u vis i okrenuo dlanove ka gore i vikao mir mir mir). Pocetkom 11
veka pojavljuje se i Bozije primirje-manje jevandjelisticko vise okrenuto
vitezovima i plemstvu. Vitezovima nametnua asketska disciplina(trazeno je od njih
da odredjenim danima se odreknu ratovanja kao sto pokajnici poste u pocetku
nedeljom i dani crkvenih praznika i da se uzdrze od nasilja kada su u blizni crkve,
kada su utvrdjeni dani Primrija najzad prihvaceni broj se povecavao i na kraju
obuhvatao cetvrtak,petak,subota i dani posveceni svecima i dani posta). Na
Mirovnom savetu odrzanom 1041 u Tuluzu(z-zaba) 1041 u juznoj Francuskoj
navedena su pravila koja su objedinila sustinu pokreta Mira i Primirija. Koliko su
kazne stvarno uticalne na vitezove ne znamo ali znamo da su na njihovu
psihologiju dosta uticale jer vitez je postao svestan licne odgovornosti prema crkvi
i prema narodu koji treba da zastiti. Savet u Narboni 1054-prosireno Primrije
odredbom da nijedan hriscanin ne ubije drugog hriscanina. Ovo je mali broj
vitezova shvatio doslovno medjutim ovo ima dublju poruku. Vitez je bio opravdan
ako ubija nehriscane tj sve one koji nisu njegove vere. Vitezovi postaju zastitnici
naroda i crkve, ona im blagosilja maceve, pomazanje svecanost proglasenja viteza
u 11 veku odvija se u crkvi i ovim crkva prihvata viteski stalez . Posto je crkva
prvo prevaspitala vitezove a nakon toga ih uverila das u oni u srcu dobri i posteni
ostalo joj je samo da ih iskoristi za svoje licne ciljeve-od saveta u Narboni do onog
u Klemornu ona je ucinila poslednji korak-ustanovila je viteza kao Hristovog
vojnika i Svetog krstasa.
Papa Urban 2 u Klermonu(centralna Francuska) 1095 poziva na Prvi krstaski rat.
Ademar biskup Lpija(prosao vitesku obuku) klekao je pred papu i zavetovao se da
ce da udje u Jersualim. Papa ga je imenovao vodjom pohoda, a videvsi ovaj cin i
ostali kleknuse i sami su se zavetovali.
Narednih 8 meseci Urban je proputovao Francusku pozivajuci na krstaski rat i
veliki broj vitezova se prijavio za borbu pod vodjstvom francuski,flandrijskih i
normaniskih vitezova(neki od njih Rejmon od Tuluza, Rober od Normandije..). 5
viteskih armija krenulo je 1096 i sto kopnom sto morem stigli su u Carigrad.
Vitezovi iako su poreklo bili iz razlicitih sredina, drustvenih statusa itd. svi su bili
pogodjeni-zakonom o nasledjivanju i novim konceptom viteskog staleza. Ondasnji
letopisci nam daju informacije i podatke samo o vodjama pricevskog porekla dok
su nam vitezovi ostali potpuno anonimni(mozemo pomenuti istrazivanje Zorza
Dibima o vitezovima poreklo iz centralne Francuske-braca Ongr). Titula viteza se
u ovom periodu visoko kotirala. Medjusobno je povezivala pripadnike vise klase:
Plemici-kastelani(mala grupa porodica straog bogastva i plemstva, mogli da imaju
nezavizsnu upravu nad velikim oblastima,naredjuju, kaznjavaju, naplacuju porez..)
i Vitezovi(sitni zemljoposednici podlozni vazalni obavezama ali izuzeti iz ostalih
prava plemica-bili jedina vlast na svom ogranicenom prostoru). Osecala se snazna
klasna povezanost kao clanovi vojne elite, odvojeni od ostalih ljudi profesijom
ranika. Drustvenim napretkom vitezovi su prolazili kroz ekonomsko
opadanje(Sistem nasledjivanja). To dovodi do toga da se menja sistem
nasledjivanja krajem 11 veka-obicaj da se posed celovito nasledi(jedna osoba). U
vecini slucajeva naslednik najstariji sin-pravo primogeniture(braca Ongr-bratstva-
posed nasledjuju svi muski rodjaci ali samo jedan upravlja koji je u vecini
slucajeva najstariji sin(senior) drugi (juvenes)). U ovom periodu broj vitezova se
cak i smanjuje medjutim preokret nastaje(opsti ekonomski prekokret i nova pravila
nasledjivanja). Titula miles se dodaval prezimenu i posle 1050 godine viteska
titular postaje nasledna(prenosi se sa oca na sina) i na taj nacin ona postaje nova
nasledna kasta-drustvo zatvoreno za nove i ograniceno na stare clanove. Do gore
pomenute godine viteski stalez je bio otvoren i u njega je mogao uci svako ko
obezbedi sredstva za to(konja,oklop i seljake da rade u odsustvu), medjutim sada je
viteza odrenjivalo rodjenje(poreklo) a ne bogastvo, stvoren je novi red. Viteski
status postaje nasledan, a visa klasa feudalizovana(Engelska-feud se daje
hijerarhija uspostavljena, centralna Francuska-alodijumi preovladavaju..). Medju
kastelanima prijateljski odnosi davanjem zakletve-Plemic poseduje zemlju daleko
od zamko koja se tesko brani, onda je daje kao feud obliznjem upravitelju zamka i
tako se sklapaju prijateljstva. Vazalstvo je povezivalo viteza i kastelana a obojicu
sa crkvom. U slucaju da se vitez zakelo upravitelju zamka on je morao da mu
pruza ,,pomoc i savet,,. Pomoc je podrzaumevala ost- redovna vojna obaveza od
40 dana godisnje(u slucaju odbrane brani se dok se neprijatelj ne otera u slucaju
napada 40 dana ali je to variralo od oblasti do oblasti) i sevose (s-sesir, konjicka
sluzba u kracim ekspedicijama i pratnji tj oraganizovni pljackaski ohod konjice na
osvojenoj teritoriji). Ovo je sve postojalo skoro 200, 300 godina ali to je bila
,,javna,, duznost prema kralju a tek kasnije postaje ,,privatna,, duznost prema
lokalno plemicu. ,,Savet,,- podrzaumeva da vazal posecuje plemicev dvor,
razmatra sa njim politicke prilike, pomaze mu u sporovdjenju pravde, svedoci kod
pisanja javnih dokumenata i da povremeno bude talac umesto plemica. Zazvurat
vazal dobija zastitu sebe svoje porodice, kao i odrenjeni uticaj s raznemrno uticaju
plemica. Vitez je mogao da dobija feude od vise plemica tako da je mogao prema
nekim plemicima da bude neposlusan. Iako je bio potcinjen ta potcinjenost nije bila
toliko stroga(ipak je on imao zemlju kao licnu svojinu sem feuda). U ovo vreme
viteski feud-nekoliko jutara zemlje ili jedan mansus- zemlja koja je mogla da
zadovolji potrebe domacinstva. Nekada je feud bio miln ili crkva i mogli su da se
daju u podfeud drugim vitezovima nekoliko puta. Vitez 11 veka-sesoki gazda koji
deli i dobre i lose stvari sa svojim seljacima(izbegavao poljoprivredna poslove,
ukoliko nije imao sluzbenika sam je upravljao imanjem, njegova kuca bolje
sagradjena i luksuzija od ostalih. Opadanje viteske populacije je zaustavljeno ali je
njihvo broj ostao i dalje mali(hronicari 1 Krstakog rata preteruju sa procenama
borja vojinka 100 000-ustvari relana velicina krstaske vojske bila je negde oko
29000 ljudi od cega 4000 vitezova sto je bila ogroman vojska za to vreme posto
cak i nekoliko stotina vitezova je onda predstavljalo veliku vojsku). Decko koji se
pripremao da postane vitez prolazio je obuku u domacinstvu gospodara svoga
oca(u Francuskoj kada bi obuka bila gotova ceremonija proglasenja vitezova koja
je izgleda imala religiozni karakter-u prisustvu svestenika i primenjivala se na sve
drustvene klase dok nprm. u Nemackoj ta ceremonija bila je odredjena samo za
kraljevske sinove). Sastojala se od bukvalno naoruzavanja novog viteza(mac mu je
obicno poklanjao njegov pokrovitelj). Vitez se u borbi kretao sporo(odbrambena
oprema-kaciga,stit,veriznjaca, mac i koplje borbena). Vitez je prezirao luk i
strelu(smtarali su da je takva borba kukavicka i luk je bio nezgrapan i neupotrebljiv
za viteza). Cena bojnog konja(posebno se odgaja za borbu) i oklopa(oklop je bio
deo porodicnog nasledstva) bila je dosta skupa sto je vitezu zadavalo probleme
zbog toga sto je morao imati vise konja. Prihode vitez je dopunjavao ratnim
plenom(u beznacajnim sukobima taj plen bi bila stoka ili konji dok vec u Prvom
krstaskom ratu taj plen postaju plemeniti metali, u Prvom krstaskom ratu blago je
pripadalo vitezu a namirnice pesadiji). Otkup takodje nacin zarade(vitez zarobi
nekog plemica ili neku osobu tokom borbe ili opsade i familija je morala da plati
odrenjenu svotu novca da bi ga vitez pustio). Takodje u 11 veku vitez je poceo da
pored feuda koji je smatran platom za njegove usloge dobija novac za
angaznovanje u vremenima sukoba(Viljem Osvajac je u svojoj vojci imao
najamnicke vitezove, a vec 12 veka ova praksa je postal sve cesca). Rat je za viteza
predsatvljao sport i zanimaciju. Posto nisu postojale nacionalne drzave(patriotizam
itd) zamena za to bilo je hriscanstvo borba ,,U ime Boga,,(ovu ideju je osmislio
papa Grgur 7 ideja ,,Svetog rata,, sto dovodi do krstaskih ratova, on je osmislio
pokrete Boziji mir i Bozije primirije i interesi crkve su stavljeni u prvi plan i tim
interesima su sluzili vitezovi-vazali svetog Petra i time oni ce pre poslusati crkvu
nego bilo koga drugog). Ovo je naravno smetalo plemicima kojima nije
odgovoralo da crkva bude ispred njih(ovo malo spotacinje i pricu o borbi za
investituru-Grugur obecao oprost grehova vitezovima koji su na njegovoj strain
protiv Henrika 4).Urban 2 njegov naslednik nastavlja istim putem kao i njegov
prethodinik. Urbanovo delovanje prevazislo je ocekivanja(on je mislio da skupi
vojsku kojom ce pomoci vizantijskom vladaru Aleksiju Komninu protiv Turaka).
Medjutim ogoromna zainteresovanost a i propovedanje o Jerusalimu kao nebeskom
gradu(ne zna se da li je to Urban pominjao neki izvori kazu da jeste neki da nije)
punom drustvenih i ekonomskih mogucnosti za vitezove-bilo je jasno da vitezovi
zele krajnji cilj a to je osvajanje Jerusalima. Ovo je bilo vrlo privlacno za mladje
sinove bez prava primogeniture(Ongrovi) takodje postojao je izvesni relegiozni
podsticaj(oprastanje grehova, hodocasce-stariji oblik pokajanja-savremenici su
nazivali Krstaski rat-hodocasce/putovanje u Svetu zemlju-lako je bilo ih ubediti da
je neprihvatiljivo da Sveta mesta budu u rukama nevernika). ,,Narodni krstasi,,-
vojska koju su cinili desetina hiljada ljudi nad kojima ni crkva ni plemici nisu imali
kontrolu njihove vodje bili su Petar Pustinjak i Vlater bez Pare-osiromaseni
nemacki riter. Uz mnoge uspute pogibije oni su promarsirali kroz sredju Evropu i
Balkan i konacno su doziveli poraz u sukobu sa Turcima u jesen 1096 na putu za
Nikeju. Za razliku od njih mars vitezova je bio krajnje ozbiljan 5 armija
predovdjenih oblasnim princevima Francuske, Flandrije i normanske Italije stiglo
je u Malu Aziju neosteceno i u punoj ratnoj spremi, dobro sandbeveno putem
italijanskih trgovaca. Vrhunac trogodisnjeg marsa bio je juris na Jeruslaim 15 jula
1099 godine. Za ovaj uspeh iako su ostali u principu anonimni najsazluzniji bili su
vitezovi. Vitez postaje krstas nakon sabora u Klermon, krst prisiven na odecu
vidljiv znak njegovog posvecenja i on gotovo dobija svetacki status(on priznaje
crkveni sud i postaje odrenjena vrsta privremenog svestenika, crkva u njegovom
odsustvu stiti njega i njegovu porodicu oslobadja ga poreza.. Krstaska vojska je
kao sto smo vec rekli za taj period bila ogromna a uz vojsku imali smo i
hodocasnike ukljucujuci zene i decu. Organizacija i finasije vojske bili su
improviznovani. Vodja Ademar on se licno borio i tako obezbedio jednistvo svih 5
vojski ali nije bio general. Nije postojao glavni stab, svaki princ sam predvodi
svoju vosjku. Vitez se u principu borio sam iako je bilo slucajeva da se bore u
manjim grupama.Medju vodjama vladao je razdor od pocetka do kraja rata. Glavni
problem je bio da li ce ga gradom vlada Crkva ili jedna od kraljeva. Ipak nacelno
su uspeli u kriticnim momentima da se dogovore a i vitezovi su bili discipilnovani.
Plemici i vitezovi zalagali su zemljeu da bi dobili oklop i namirnice. Cak su bili
prodavani alodijumi cesto crkvi radi dolazenja do novca. Vitezovi su najcesce
obezbedjivali konje i opremu sami ali bilo je slucajeva kad su i plemici to radili za
pojedine vitezovi. Vitezovi su prilikom prelaska Antitaura imali problema sa
teskim oklopom. Vodje su jednim delom obezbedjivale namirnice i prevoz, takodje
su ako lokalno stanovistvo mesta pored kog su prolazili nije htelo da im proda
namirnice oni su se okretali nabavci tj pljacki.
Kada su stigli u Svetu zemlju krstasi su sovje potrebe zadovoljavali posiljkama
koje su stizale sa mora(djenovljani i engelzi). Prvi krstaski rat doneo je nekoliko
vojnih i tehnoloskih novina. Velike borbe bile su od malog znacaja. Borbe: 2 sa
Kilidz Arslanom blizu Nikeje i kod Dorileuma, odbili su pomocne snage Ridvana i
Kerboge, omeli egipatsku vojsku kod Askalona,odupirali su se napadu iz
opkoljenog granizona u Antiohiji i polako su dovodili Prvi krstaski rat do njegovog
kraja.Opsada najvaznija-uvek krstasi bili u losijem polozaju uspesne opsade
Antiohije,Nikeje i Jerusalima i par manjih opsada. Krstasi su se na otvorenom
polju organizovali u red pesadije i red vitezov-napadali naizmenicno. U bici s
Kerbogom 6 strojeva u 2 reda pesadija napred vitezovi pozadi. Muslimani-
konjanica dosta dobro koriste luk i strele, napadaju iz zasede(faktor iznenadjenja
slabi u borbi prsa u prsa, krstasi su dosta cenili muslimane kao ratnike). Prilikom
opsade krstasi koriste sve poznate evropske tehnike:blokada,izgladnjavanje do
predaje, sprave za opsadu,veranje(lestve kojima se penju na utvrdjene zidine),
lukavstvo i podmicivanje. Dugotrajne opsade su cak vise smetale krstasima nego
muslimanima u gradovima. Glavni razlozi toga jesu nedovoljno namrinica hrane i
vode(primeri kanibalizma kod krstasa u nedostatku hrane). Sprave za
opsadu:ovan,katapult,balista(sprava za bacanje kamenja), drvena kula za napad na
zidove. Sprave pravljene na licu mesta, cesto dosta toga vec spremno. Opsada
Antiohije tekla veoma sporo krstasi napadali(kule za napad) i tek potplacivanjem
muslimanskog komandata koji im je otvorio kapiju zazeli grad(kao fora pojavio se
Isus i naredio da se otovore vrata). Zazuzimanje gradova opsadom zasluga tehnike
ali i same motivacije vitezova. Zazuzeci Jerusalima: u pocetku nisu imali dovoljno
materijala ni orudja za opsadu, nakon toga salju ljude za Jafu gde od djenovljana
dobijaju materijal i pocinju da rade na pravljenju sprava. Ujutru 14 jula napad na
Jerusalim otopceo u pocetku lose po krstase, u zoru sledeceg dana napad obnovljen
i dalje je lose islo po krstase medjutim vitezovi su bili ti koji su ohrabrili krstase da
napadnu i oni su uspeli. Litold flamanski vitez iz Turnea prvi krstas koji je stupio
na zid, kapije su se otvorile i krstasi ulaze u grad. Sve hornike tog doba opisuju
stravican pokolj koji je nakon toga usledeo, krstasi nisu stedeli nikoga. U
Solomonovom hramu se kaze da je krv bila do clanaka. Ceo ovaj krstaski pohod
krstasi su bili veoma surovi(na kolac glave, komadanje tela..) medjutim to nije bilo
zbog toga sto sui m protivnici bili muslimani vec zato sto je to bilo normalno tada
u evropskom ratovanju i nastavilo se u sledecim vekovima. Vitezovi su nameravali
da se nasele na Svetoj zemlji medjutim samo mali broj njih je ostao i to u vidu
garnizonih vojnika. Neke krstaske vodje uzele su titule kraljeva. Ali vecina
prezivelih vitezova se vratilo svojim kucama. Istorija kasnijih krstaskih ratova bila
je u sustini prica o naporima da se odrze i ojacaju ti garnizoni(u tome glavnu ulogu
imali viteski redovi). Iako u modernoj istoriji krstaki ratovi se osudjuju ova
avantura dosta je prosirila vidike prosecnog vitez(stupio je u kontakte sa drugim
vitezovima,povezivanje evropske elite i polako razijanje nacionalnog osecanja
sklonost ka putovanju luksuzu i najvaznije Prvi krstaski rat je dao nemerljiv
doprinos ideji kavaljerstva i hristijanizaciji viteskog staleza)
 Dzon Bagnel Bjuri - ,,Varvarska invazija na Evropu,,
Razlikujemo 2 vrste Germana Istocne i Zapadne Germane. Praspostojbina svih
Germana jeste teritorija juzne Skandinavije , Danske i teritorija izmedju reka Labe
i Odre. Zapadni Germani koji su bili izmedju reka Labe i Odre krenuli su polako
da se krecu ka Rajni i istisnuli su Keltsko stanovnistvo i oko 200-te godine p.n.e.
su ga potisnuli skroz do Rajne i posle 100-te godine p.n.e. su probali da upadnu u
Galiju ali im je Cezar preprecio put. Tada se njihova granica ustanila na Rajni koja
ce biti granica izmedju Rimskog i Germanskog sveta do 5 stoleca. Dakle da
zakljucimo stanovnistvo koje se iz prvobitnog stanista(Laba i Odra) prosirilo preko
Zapadne Nemacke su Zapadni Germani. Istocni Germani su krenuli preko Labe i
kretali su se prema istoku i stigli su Visle i sa obale Visle dosli su na obale Crnog
mora. Istocni Germani su: Goti, Vandali, Langobardi, Gepidi i Burgundi. Zapadni
Germani su: Alamani(predeo oko gornje Rajne),Franci(predeo oko donje Rajne),
Saksonci(predeo oko reke Labe i planine Harc), Frizi(izmedju Saksonaca i
Franaka) i Tirizani(juzno od Saksonaca). Negde do 2 veka nove ere udruzili su se u
velike plemenske saveze. Kada je Cezar pisao o njima konkretno Zapadni Germani
su bili lovci, ali 150 godina kasnije kada je Tacit pisao o njima Zapadni Germani
su se okrenuli zemljoradnji. Zapadni Germani su bili u stalnom kontaktu sa
Rimskom civilizacijom, a nisi mogli nigde da se krecu posto su legije cuvale
granicu na Rajni i morali su da se okrenu poljoprivredi. Dok su za razliku od njih
Istocni Germani imali samo druge varvare za svoje susede i mogli su stalno da se
krecu i zbog toga su ostali su na nizem stupnju razvoja od Zapadnih Germana.
Zapadni Germani su bili odvojeni velikim sumama i nikako nisu mogli da naprave
politicko jedinstvo. Ali kada su se okrenuli poljoprivredi poceli su da isusuju
mocvare, da seku sume i pocinje politicko okuljanje i tako su Zapadni Germani
osnovali svoje saveze. U svakoj Germanskoj drzavi postojala je skupstina
slobodnih ljudi koja je mogla da bira ili kralja ili grafa. Morala je da postoji jedna
kraljevska porodica(boznaskog porekla) koja bi davala kralja ako to narod
izabere(po smrti kralja skupstina ponovo zaseda i ako narod hoce da izabere kralja
morao je da ga bira iz te porodice). Ako pleme nema kralja moralo je da ima
izvrsioca kraljevske vlasti tj grafa koji je mogao biti bilo koji slobodan covek. Ni
vlast kralja ni grafa nije nasledna tako da fakticki narod bira da li hoce kralja ili
grafa. Istocni Goti su 214 pomerili i dosli do Crnog mora(pomernjem Gota nastaje
podela na Ostrogote i Vizigote). 235 osvajaju neke grcke gradove na obali Crnog
mora. 247 pocinju prvi zabelezeni napadi Gota na Rimskog carstvo. 251 su porazili
Rimsku vojsku kod usca Dunava u Crno more i ubili imperatora Decija. 269 Goti
su pretrpeli strasan poraz kod Nisa od strane Klaudija koji je posle ovoga dobija
nadimak Gotski(pobio ih oko 50 000). Oni su posle poraza vracaju preko Dunava i
jedno vreme nisu ugrozavali rimske teritorije osim Dakije. Vizigoti su krenuli da
upadaju u Dakiju i ona je potpala pod njihovu vlasti i pretpostavlja se da je
Kladujev naslednik Aurelijan povukao iz Dakije rimske zvanicnike i granizone i
granica izmedju German i Rimljana je na Dunavu. Konstatin Veliki je Vizigote
naselio kao federate carstva 324 i priznao im je status saveznika i imali su
benificije(davao im cika Konstatin pare). Rimsko carstvo je imalo neuporedivo
vise stanovnika od svih Germana zajedno(u doba Trajana imalo od 70 do 80
milona ljudi). Pod Konstatinom broj opao na 50 do 60 miliona ljudi. Rimljani su
mogli da pozovu vojsku od oko 600 do 650 hiljada ljudi. Razlog malog broja
vojnika je taj sto je stanovnistvo Rima postalo nesposobno za borbu zbog vekova
provedenih u miru i Rimljani su bukvalno mogli da regrtuju samo vojnike iz
pogranicnih oblasti(Ilirik od velike vaznosti-mnogoljudna provnicija i dobri
vojnici). Rimska vojska je popunjavana od 4 kategorije regruta: sinovi
vojnika(sluzba nasledna), koloni, varvarski naseljenici i avanturisti. Upravo zbog
rimske vojne nespobobnosti Germani su mogli da dobro rasparcaju carstvo(bili su
primani u rimsku vojsku na veoma visoke polozaje). Cak i najveci germanski
narodi nisu prevazilazli broj od 70 ili 90 hiljada ljudi sto znaci da su maksimalno
vojnika mogli imati oko 25 do 30 hiljada ljudi. Medjutim Rimska granica je bila
veoma velika i siroka a i znacajne snage su bile na istoku zbog Persijanaca tako da
ce se ispostaviti da je ovaj broj sasvim dovoljan.

Ostrogotski kralj Ermanarik je sredinom 4 veka uspeo u jednom trenutku da

organizuje Ostrogotsko carstvo koje se prostiralo od Baltika do Crnog mora sve
dok Huni nisu dosli. Huni su bitni posto su pokrenuli tu celu lavinu naroda. Oni su
se pod imenom Huni pojavili tokom Valensove vladavine zapadno od Kaspijskog
jezera. Oni su ziveli u Azijskim stepama medjutim tamo je doslo do jacanja naroda
Zu-Zu(z-zaba) i zbog njih Huni sredinom 4 veka krecu ka zapadu. Njihovo ime je
na kineskom znacilo ,,obican rob,, . Vulfila nije bio Got on je rodjen u
Kapdokijskoj porodici medjutim odgajan je kao Got i imao je gotskog ime. On je
poslat kao taoc u Konstatinopolj gde je potpao pod uticaj arijanskih hriscana.
Jevsevije iz Nikomedije ga je rukopolozio za djakona i poslao ga da siri
hriscanstvo kod Gota. On je otisao sa namerom da sve Gote preobrati u
hriscanstvo. On je prvo propovedao u Dakiji gde je dosta ljudi uspeo da preobrati.
Medjutim Gotski paganski prvaci Atanarik i Fritrigern nisu prihvatili ovo i oterali
su Vulfilu i njegove podanke. Nakon ovoga Konstatin je Vulfilu i njegove
podanike naselio u Meziju i bili su poznati pod nazivom Mali Goti. On je tvorac
gotskog alfabeta(miks gotskih runa i grckog alfabeta) i prvi je preveo bibliju na
gotski jezik. Huni su 372 provalili u Evropu i porazili su Alane i oterali su ih do
Rajne(tamo ce i ostati do 406). Privreo je kraju Ostrogotsko carstvo pod
Ermanarikom koji je zbog ovoga izvrsio samoubistvo a sin mu je poginuo u bici.
Sledeci na redu su bili Vizigoti, Atanarik se prebacio na Djestar i pokusao je da se
suprostavi Hunima medjutim pretrpeo je poraz i izgubio je zivot. Videvsi u kakvim
se govnima nalaze Vizigoti su dosli na gotsko-rimsku granicu i zatrazili su od cara
da ih pusti na svoju teritoriju. Carevi su tada bili Valentinijan 1 i Valens. Kada su
Vizigoti posali poslanstvo Valens se nalazio u Antiohiji i oni nisu mogli da im
odogovre i najkracem roku(tj nisu imali pojma kako toliki narod da nasele toliki
narod). Valens je ipak dozvolio da oni predju 376 na teritoriju Rimskog carstva
misleci da ce nekako uspeti da ih integrisu u carstvo i romanizuju. Po ugovru su
drzali zemlju za koju nisu placali porez i trebali su da dobijaju benificije u vidu
zita. Oni su bili smesteni u Trakiji na granici sa Dunavom. Rimski cinovnici su
poceli da ih ugnjetavaju i izbio je ustanak koji je trajao 2 godine. I na kraju je
Valens sakupio veliku vojsku i 378 vojske krenuo na njih. Njegov sinovac Gracijan
mu je porucio da ga saceka dok stigne sa legijama sa zapada. Medjutim zeljan
dokazivanja Valens je krenuo sam na Gote i pretrpeo strasan poraz 378 godine kod
Hadrijanopolja a i sam je poginuo. Ova bitka predstavlja prekretinicu u istoriji
Rimskog carstva (istoricar Amijan Marcelin je opisao bitku). Gracijan je uvedeo da
je situacija veoma zajebana i za cara istocnog carstva je postavio Teodosija
Spanskog(koji se vec pokazao kao dobar komandat u Britaniji). On je shvatio da
nema dovoljno vojske da se suprostavi Gotima u bici. On je vodio pregovore sa
Gotima i sklopio je dogovor sa njimq 382 tek po smrti Fritigerna koji se protivio
sporazumu sa Rimom. Prema ugovoru Goti ne placaju porez, imaju privilegije,
imali su status polu-nezavisnog stanovistva). Gracijana je na zapadu nasledio
Valentinijan 2 koga je ubio izvesni Evgenije, i Teodosije je morao da krene protiv
njega i pozvao je Gote kao svoje federate u pomoc. Goti su se sakupili na skupstini
i vecali su sta da rade. Postojale su dve struje: jedna koju je predvodio Fravita koja
je bila za to da se podrzi Teodosije i Eriulf koji je smatrao da Goti vise nemaju
obaveza prema Rimljanima. Sukob je otisao toliko daleko da je Fravita ubio
Eriulfa i Goti su ucestovavli su u pohod u kome je Teodosije uspeo da porazi
Evgenija i poslednji put ujedini Rimsko carstvo ali ubrzo nakon toga je umro 395.
Jedan od njegovih najblizih saradnika u tom pohodu bio je Stilihon koji je po ocu
bio Vandal i stupio je u rimsku sluzbu. Teodosije ga je ozenio svojom sestrom
Serenom i postavio ga je za tutora zapadnog cara Honorija. On je nosio titulu
magistra milituma titula kojom je on kontrolisao celo vojno ustrojstvo tog dela
carstva(u Rimskom carstvu bile su odvojene civilna i vojna uprava, kod vojne
uprave imamo titulu magister militum-na istoku ih je bilo 5, na zapadu 2(za
pesadiju i konjicu) a kasnije je ostao samo magister ultrijske milicije, tj magister
obe vojske tako da je Stilihon kontolisao celu vojsku zapadnog carstva i ovu titulu
ce nositi do svoje smrti). U Trakiji u ovo vreme su Vizogoti odlucili da izaberu
kralja iz porodice Balta, Alarika 395 godine(Fritrigern je bio samo predvodnik
gaua(gau je neka vrsta skupine Germana) a ne kralj). Najznaciajnija licnost na
istocnom dvoru je bio Rufin koji je bio perfekt Istoka. Alarik cim je proglasen za
kralja poceo je da pljacka oblasti Trakije, Mezije i Makedonije i spustio se do
Grcke gde je opljackao Pirej, medjutim nije zauzeo Atinu i opljac kao je hram u
Eleusini(kraj Eleusinsikih misterija). Presao je zatim na Peloponez gde je uspeo da
zauzme sve bitnije i vece gradove. Ovo se sve desavalo tokom 395/6. Ni zapadni ni
istocni dvor nije se zanimao time posto su bili u sukobu oko provnicije Ilirik(koja
se prostirala grubo receno od Drine do Trakije). Problem je bio kome je to
pripadalo. Ranije je to pripadalo Zapadu, ali je Teodosije to pred smrti ostavio
Istoku i celokupna Stilihonova karijera se svodila da vrati Ilirik pod zapadni dvor.
Stilihon se iskrcao na Peloponez 397 i navodno je doslo do nekih bitaka sa
Alarikom ali ga je pustio da prodje u Tesaliju. U medjuvremenu se istocni dvor
sporazumeo sa Alarikom i on je postao magister militum Ilirika. Stilihon je vracao
neke vojnike na istok(ostali jos od Teodosijevog pohoda tu) sa njim su krenule i
Stilihonove jednice, kao i gotski zapovednik Gajna. I taman kada je Stilihon dosao
do Alarika sa kojim je trebao da se sukobi stiglo mu je pismo od istocnog dvora da
one vojnike vrati do Konstantinopolja i on je tamo posalo vojnke na celu sa
Gajnom. I cim su dosli u Konstantinopolj tamo su pred njih izjahali Arkadije i
Rufin, ondak su Gajna i njegovi ljudi su ubili Rufina. Nakon smrti Rufina evnuh
Evtropije postao je jedno vreme glavni baja u Konstantinopolju. Ovo se dogadjalo
za vreme Alarikovog pohoda u Grcku. Gajna je pokusao da bude na Istoku ono sto
je bio Stilihon(a verovatno su bili i u nekoj vrsti dogovora) na zapadu medjutim
antigermanska stranaka je pobedila i Gajna se veoma kratko odrzao. Alarik je sve
ovo vreme bio nezadovoljan svojim polozajem i odlucio je da se okrene protiv
zapadnog dvora i upada u Italiju 401.Iste godine zauzima Akvileju i venetske
gradove i dosao je skroz do Milana koje je uspeo da opsedne. On je verovatno
radio u saveznistvu sa Germanom Radagajsom(predvodnik Germana koji su ziveli
iznad Dunava, iznad Recija) koji je takodje 401 upao preko Recije u Italiju.
Stilihon je krenuo prvo na Radagajsa koga je prvo porazio, onda je cuo za opsadu
Milana i uspeo je da je digne, Alarik je zatim krenuo da se povlaci na zapad i
dolazi do bitke kod Polencije na Uskrs 402 u kojoj je pobedio Stilihon, medjutim
nije uspeo da skroz iskoristi svoju pobedu(samo je naterao Alarika da se povuce), i
zakljucio je dogovor sa Alarikom da se naseli u Epiru. Medjutim Alarik se samo
povukao negde do granice Istre i Dalamcije. Sledece godine 403 Alarik je opet
odlucio da napadne i ponovo biva porazen od strane Stilihona kod Verone.
Nazalost Stilihon opet nije uspeo da iskoristi svoju pobedu i Alarik se povlaci u
Epir i tamo je nastavio da vrsi sluzbu magistra militiuma i sve do Stilihonove smrti
on nije pravio probleme. Stilihon je ponovo odbio Radagajsa 405 tj taktikom
izglandnjivanja kod Fiezole(ja mislim da je to danasnja Firenca). Stilihon se nakon
ovoga nalazio u Italiji,(car je premestio prestonicu u Ravenu posto je bilo lako
branjiva). Arkadije umire maja 408, Stilihon je nameravao da ode na istok da
osigura pravo Arkadijevog sina Teodosija 2(u kome je vec bilo germanske krvi
zbog keve). Stigle su Stilihonu vesti da je Alarik mrtav koje su bile netacne i on je
odlozio pohod. Stvaralo se veoma negativno raspolozenje o Stilihonu(mislilo se da
Stilihon hoce da napravi neku vrstu treceg carstva za svog sina u Iliriku). On je
potpuno zanemario proboj Germana 406. Stilihon povlaci vojsku i sa Rajanske i sa
Britanske granice kako bi oni bili blizi caru u Italiju. I tako preko nebranjene
rajanske granice 406 prelaze 4 naroda: Vanadali(Hazdinzi i Silinzi- 2 potpuno
odvojena naroda), Alani i Svevi( Svevi su zapadni Germani, Hazdinzi i Silinzi
istocni). Oni prelaze Rajnu i krecu da pljacaku okolo i Alemani su uspeli da
zauzmu teritoriju sa obe strane reke, a pri uscu su Salijski Franci drzali odredjene
teritorije. Stilihon nije nista posebno uradio povodom ovoga, cekao je svoj pohod
na Istok. Medjutim protiv Stilihona je bila skovana zavera. Car je putovao do
Ticinuma i tamo su ga nasli i pobili sve najvise zvanicnike careve
pratnje(ukljucujuci i italijanskog i galskog perfekta). Stilihon je bio zubnjen i nije
hteo da napadne posto car nije bio ubijen i da to nije bio prevrat. Zatim je bio
pozvan u Ravenu na konsultacije sa carom gde je bio prvo bio zarobljen a nakon
toga pogubljen 22 avgusta . Covek koji ga je pogubio zvao se Heraklijan i postao
je komes Afrike. Vizigot Sar blizak Stilihonov saradnik je hteo da se umesa i da
oslobodi Stilihona ali mu ovaj to nije dozovlio. Olimpije je bio glavni vodja ove
zavere. Malo pre Stilihonove smrti Alarik se pobunio i otisao je u Norik i tamo je
cekao sa svojim vojnicima. On je znao za probleme carstva(proboj 406), a u
medjuvremenu se u Britaniji izvesni Konstantin proglasio za cara i prebacio se u
Galiju gde je izvesno vreme uspesno branio galo-rimsko stanovnistvo od varvara.
Alarik je trazio od Honorija(zapadnog dela) da mu isplati 4000 funti zlata da ne bi
istupio u borbu protiv carstva i Stilihon je nagovorio Honorija da ovo prihvati.
Kada je doslo do Stilihonovog ubistva doslo je i do ubijanja porodica germanskih
najamnika koji su ziveli u Italiji. Tako su Germani popizdeli i presli kod Alarika i
njegova vojska je postala veca za kako se navodi cak 30 hiljada ljudi. Alarik se
supstio u Italiju i opustosio je delove Etrurije i Toskane i krenuo je da opseda Rim
408. Dosta dugo ga je drzao u opsadi i izgledalo je da ce Rim da padne ali ipak je
senat predlozio mir po kome mu je dao nenormalne kolicine bogastva samo kako
bi se povukao.Do mira je doslo i Alarik je nastavio na sever do Etrurije, usao je u
pregovore sa Honorijem ali nije doslo do uspeha pa je opet opseo Rim 409, ali tada
nije dugo ostao zato sto je tada postavio svog cara Atala koji se bas nije pokazao
korisnim. Ponovo je krenuo u pregovore i izgledalo je da ce doci do sporazuma
medjutim tada se umesao Sar koji je napao Alarikov logor,a ovaj je pretopstavio da
je Sar to radio u dogovoru sa Honorijem. 410 godine zbog toga je ponovo opseo
Rim, 24 avgusta je usao, 3 dana je trajalo pljacaknje grada, crkve su bili postedjene
i zarobio je carevu sestru Galu Placidiju. Alarik je zatim krenuo na jug osvojio je
Nolu i Kapu ali ne i Napulj. Njegov konacni cilj je bio da predje u Afriku posto je
Afrika snadbevala Italiju zitom. Medjutim on umire na jugu Italije(promenilu su
recno korito reke Busento zbog toga sto je on tamo sahranjen sa velikim
kolicinama blaga,, svi koji su ucestovali u sahranjivanju Alarika bili su
pogubljeni). Alarika je nasledio njegov zet Ataulf koji mu je bio saradnik tokom
predjasnjih pohoda. On je u pocetku bio anti-rimski nastrojen(cak je imao
misljenje da rimsko carstvo zameni gotskim). Medjutim videvsi kako su Goti
neorganizovani i da nema sanse da naslede rimske tradicije i adiministraciju i
odlicio je da postane zastitnik Rimskog carstva. On je krenuo na sever i opustosio
je sve usput i uspeo je da predje 412 u Galiju i osvojio je Narbon,Tuluzu i Bordo u
Akvitaniji i potom se ozenio 414 Galom Placidijom u Narbonu. Njegova situacija
pocela je da se komplikuje kada je magister militum Konstancije bio poslat od
strane zapadnog carstva da brodovima blokira Septimaniju(Azurna obala) i tako je
prepercio Ataulfu put da se vrati. Ataulf zatim prelazi u Spaniju. Presao je Pirineje
i dosao je u Barselonu gde mu je Gala Placidija rodila sina koji je umro 415, a
ubrzo i Ataulfa ubija sluga iz osvete. Ataulfa je nasledio Sigerik cija je vladavina
trajala samo nedelju dana i posle njega na presto dolazi Valija. Valija je imao plan
da predje u Afriku skupio je brodove ali su potpnuli i to je uzeo kao nepovoljan
znak. Zatim on stupa u kontak sa Konstancijem i dogovaraju se da Valija vrati
Galu Placidiju caru i da ocisti Spaniju od varvara(onih iz 406), a zauzvrat Rimljani
su mu dali odrenjene garancije i odrednjene kolicine zita i zlata. On je tom poslu
pristupio odmah na pocetku svoje vladavine i brzo je postizao uspehe, ali pre toga
moramo znati kako su se varvari iz 406 rasporedili u Spaniji: Silinzi su bili u
Betici, Hazdinzi su bili u Galiciji zajedno sa Svevima, a Alani u bili u
Luzitaniji(otprilike danasnji Portugal), a dve rimske provnicije koje varvari nisu
naselili bile su Tarakonska i Kartaginska Spanija. Valija je prvo krenuo da ratuje
protiv Silinga koje je izgleda u potpunosti istrebio. Nakon toga su preostali varvali
videci da nema sale sa carstvom poslali zahteve carstvu za dobijanje statusa
federata. Pravo je priznato samo Hazdinzima i Svevima, a Alanima i Silinzima
nije. Posle Silinga bili su pokoreni i Alani. 418 Valija se vraca na Pirinije i prelazi
iste, a postize sporazum sa Konstacijem i carstvom da mu predaju provinciju
Akvitaniju Sekundu(od Garone do Loare) i da tu imaju pravo da osnuju svoju
federatsku kraljevinu podloznu Rimu. Ostaci Alana su pobegli kod Hazdinga(kralj
Gunderik se proglasio za kralja Vandala i Alana). Hazdinzi i Svevi su se non-stop
sukobljavali na severozapadu Spanije. I Hazdinzi bi ocigledno pokorili Sveve da se
nije umesao izvesni Asterije rimski cinvnik i vojskovodja koji je potpuno porazio
Vandale kod Dakare(neverovatan pokolj Vandala). Nakon toga Hazdinzi krecu na
jug i u Betici su naneli poraz Rimljaninu Kastimu(ovog izdali neki gotski federati).
Hazdinzi su se nakon ovoga naselili u Betici 422 godine. Honorije je 421
Konsatncija proglasio za savladara. Honorije umire 423(nije imao dece),
Konstancije je umro jos pre njega, presto prelazi u ruke Valentinijana 3 koji je bio
sin Gale Placidije i Konstancija. Gala Placidija se sa sve decom nalazila u
Konstantinopolju, sto je razlog sto su preziveli. Na zapadu se za cara proglasio
Jovan na cijoj strani je bio Aecije, dok je Bonifacije bio na strain Gale Placidije.
Ovo se sve desavalo 423 godine. Aecije je otisao kod hunskog kralja Rugile da
trazi vojsku, ali dok se vratio carska vojska se vec iskrcala u Italiju i krunisanje
Valentinijana 3 425 godine bilo je obavljeno. Aecije se vratio sa Hunima,ali
medjutim nije uspeo da izdejstvuje da bude proglasen za magistra milituma.
Bonifacije je poceo da se previse osamostaljuje u Africi(zloupotrebljavao je svoj
polozaj, stupao je u kontakte sa mnogim episkopima cak i sa Svetim Avgustinom),
tako da je doslo do raskida izmedju njega i Gale Placidije. Gala salje u period od
425 do 427 vojsku u Afriku sa 3 zapovednika koja je pretprela poraz.Medjutim 427
Placidija salje Sigisvulta koji je uspoe da osvoji Hipon i da porazi Bonifacija.
Ovaj(Bonifacije) se onda setio da pozove Vandala u Afriku. Oni Hazdinzi iz
Betike, Bonifacijevim brodovima prelaze u Afriku 429. Nastao je opsti haos posto
Vandali nikog nisu stedeli. Opljackali su marvetnaske teritorije i stigli do
Numidije. Mavari su sada posebno postal opasni, a i zgleda da su se pobunili i
donatisti(Crkva ih je smatrala za jeretike). Bonifacije je skontao da je napravio
glupost i pobegao je kod Gale Placidije u Italiju(prethodno se izmirio sa njom).
Vandali su u Africi zauzeli sve gradove osim Kartagine i Sirpe mada ce i one pasti
439 godine. 432 Aecije je pored toga sto je bio magister militum bio je i konzul. I
tada ga je Gala Placidija uskratila zvanja konzula. Zbog toga dolazi do sukoba kod
Riminija Bonifacija i Aecija(Bonifacije je pobedio u bici i smrtno je bio ranjen,
zbog toga je i umro). Aecije je opet pobegao kod Huna(vratio se u Rim pod
nejasnim okolnostim 434, Bonifacije je u medjuvremenu umro. Naredne godine
435 uspesno je zakljucen mir sa Gizerikom(Aecije igrao bitnu ulogu). Gizerik je
zadrzao dve marvetnaske provnicije(dalje od Italije), a carstvo je zadrzalo africke
provnicije. Ovaj dogovor nije obavezivao Gizerika posto Rimljani nisu imali
nikakve snage u Africi sem gradova koji su im ostali verni. Tada je nastalo jos
sranja-Vizigotski kralj Teodorik je napadao Galiju. Narbonu je opseo,medjutim
izvesni Litorije je uspeo da digne opsadu 436 i cak je porazio Vizigote ispred
njihove prestonice Tuluze. Ali su Vizigoti uspeli nekako da se reorganizuju i naneli
su Rimljanima poraz, galski pretorijanski perfekt Avit uspeo je da ubedi Teodorika
da zakljuci mir sa Rimom. Tada su se pobunili i Burgundi(prestonica Vorms), koji
su ziveli uz Rajnu(upadali na Rimsku teritoriju). Aecije je zamolio Hune da rese
ovaj problem sto su ovi i ucinili, upali su na Burgudsku teritoriji i pobili su vise od
20 hiljada ljudi i to je postalo izvor za Ep o Nibelunzima. Gizerik je shvatio da se
Afrika mora drzati jakom flotom tako da je poceo da gradi istu, napao je Siciliju
440, opseo je Palermo ali nije uspeo da ga zauzme. Onda je istocni car Teodosije 2,
je poslao svog zapovednika Aspara koji nije usepo da nanese poraz Vandalima u
pomorskoj bici. 441/2 dolazi do pregovra zapadnog dvora i Gizerika, mir je bio
zakljucen 442 dolazi do zamena provnicija carstvo- 2 Marvetanske idu carstvu a,
Prokonzularna Afrika i Numidija Gizeriku i ugvoren je brak izmedju Hunerika
Gizerikovog sina i cerke Valentinijana 3 Evdokije. Valentinijan 3 je imao i sestru
Justu Grantu Honoriju koja ce u dogadjajima koji slede odigrati bitnu ulogu.

Huni su imalo glavno uporiste izmedju Tisa i Dunava, ovladali su i

prosotorima Dakije i Panonije. Oni su se umnogome germanizovali(pogotovo
vladarksa porodice) zato sto su njihovi Germanski podanici bili na mnogo vecem
stupnju razvoja od njih. O tome govore i njhova imena- kralj Huna se zvao Rugila i
bio je prijatelj sa Aecijem i imao je brata Munzuka cija su deca bila Atila i Bleda
koje je Rugila posto nije imao dece posle Munzukove smrti usvojio. Honorija je
odlucila da skuje zaveru sa komornikom Evgenijem protiv Valentinijana
3(verovatno su bili i u ljubavnoj vezi). Medjtuim zavera je bila otkrivena Evgenije
je bio ubijen, a Honorija je bila prinudjena da se veri za bogatog senator Flavija
Basa Herkulana. Honorija je preko svojih ljudi poslala prsten i pismo Atili u kojem
ga moli da dodje u Evropu i spreci ovaj brak i da je uzme u zastitu. Atila je pismo i
prsten dobio 450 godine i protumacio je ovo kao ponudu braka(iako ona to u pismu
nigde ne pominje) i razglasio je da dolazi da izbavi svoju nevestu kao i da polaze
pravo na polovinu Valentinijanovih poseda kao miraz. 451 Atila upada u Galiju,
on je potpuno opljackao Mec i Trir, onda je nastavio ka zapadu i stigao je sve do
Orleana. Vizigoti su se u pocektu drzali po strani ali je Avit, ubedio Teodorika da
se prikljuce ratu protiv Atile na strani Rima( Huni su bili u dobrim odnosima sa
Vandalima, Gizerik je Teodorikovoj cerki, a Hunerikovoj zeni odsekao nos i usi i
poslao je Teodoriku sto dovodi do vecitog neprijateljstva Vandala i Vizigota).
Aecije je zajedno sa svojom vosjku i saveznicima Vizigotima marsirao do Orleana
i postoje 3 teorije sta se dogodilo: prva da su Huni opseli grad, a da je Aecije digao
opsadu, druga da su Huni upali u grad i da je tada Aecije stigao i proterao ih i treca
koja je najlogicnija da je Aecije blagovremeno stigao do Orleana i da Huni nisu
uspeli da se priblize gradu i da su krenuli da se povalce. Atila je stigao do grada
Troa i Aecije ga je pratio i severno od njega(od grada) doslo je do bitke, koja se
pogresno naziva bitkom na Katalunskim poljima(to uopste nije bilo blizu Salona(s-
saran), nego je bilo na mesta Lokus Maurijakus). Aecije je pobedio Atilu mada ta
bitka nije bila toliko odsudna koliko se generalno predstavlja(ona je vise bila
strateska pobeda za Aecija, nego sto je sama po sebi puno nastetila Atili).
Torismund sin kralja Teodorika(koji je inace poginuo u bici) je hteo da napadne
Atilini tabor, ali mu Aecije nije dozvolio posto je zeleo da ostavi Hune u kakvom
takvom stanju da bi posle mogao da koristi njihove najamnicke usluge. Atili je
prakticno bilo dozvoljeno da se povuce ka Panoniji i Atila je vec sledece godine
452 upao u Italiju gde je razorio grad Akvileju, nije srusio Veronu i Paviju mada ih
je temeljno opljackao dok su Milano i Ticinum morali da plate odstetu. Prema
tradiciji episkop Lav je dosao da pregovara sa Atilom. Lav je imao podrsku
nebeskih sila(apostoli Petar i Pavle su se pojavili pred Atilom i zaplasili su ga tako
da je hunski vladar odustao od daljeg italijanskog pohoda i glavnog cilja osvajanja
Rima). Pak relano je da je u Atilinoj vojsci izbila epidemija i zalihe su im bile su
na izdisaju. Huni su onda odlucili da se povuku i da se kasnije obracunaju sa
Italijom i povlace se u Panoniju. Atila umire 453 godin. Nakon njegove smrti
Hunskog carstvo se vrlo brzo raspalo, posto Atilini sinovi nisu uspeli da se
dogovre oko vlasti, a i bili su nedovoljno mocni da odrze toliko skupinu naroda na
okupu. Vec 454 dolazi do bitke na reci Nedao(ne zna se njena tacna lokacije), u
kome su potcinjeni germanski narodi u potpunosti porazili Hune, a kao prva licnost
pobune navodi se kralj Gepida Ardarik. Nakon ovoga Gepidi se naseljavaju u
Dakiju kao federati, Ostrogoti odlaze u Panoniju gde takodje dobijaju status
federate, a Heruli su se naselili izmedju njih.

Aecije biva licno ubijen 454 od strane Valentinijan, a Valentinijana ubijaju vec
sledece godine. Cim je Valentinijan ubije Gizerk se pobunio posto je video da
nema nista od braka Hunerika i Evdokije. I shvatio je da ce tada rimski svet
potresti katastrofa. On krece ka Italiji, a za to vreme je u Rimu odredjeni senator
Petronije Maksim proglasen za cara. 455 Gizerik je stigao do Rima usao u njega i
potpuno ga opljackao, unistavajuci veliki deo kulturnog nasledja grada i pobivsi
veliki broj stanovnika. Nakon toga Gizerik se povlaci. Za to vreme Rimljani su
ubili Petronija Maksima posto je bio nesposoban, a za cara je proglasen Avit iz
Galije. Medjutim Avita su samo podrzavali Goti i Galska aristokratija tako da on
nije imao nikakvog stvarnog uticaja u Italiji. Nakon njega dolazi Majorijan koji je
ustvari poslednji pravi junak Rimske istorije. On je uspeo da pobedi Vanadale na
italijanskoj obali, kao i Burgunde i Gote koje je sveo na status federata, vratio je
velike delove Galije i u Spaniji je ratovao protiv Sveva i vratio je veliki deo
Spanije u granice Rimske drzave. On je cak planirao da se iskrca u Africi i da je
povrati od Vandala(sam Gizerik se uplasio i trazio primirije koje Majorijan nije
prihvatio). Medjutim on je propao zato sto mu je flota bila zapaljena od strane
izdajnika koji su bili placeni od strane Gizerika i zato je njegov pohod na Afriku
propao. U Galiji je postojalo specificno stanje. Britanija je bila napustena(ne zna se
tacno kada je napustena), uzima se da je Honorije 410 objavio Britancima da sami
organizuju svoju odbranu, ali kasnija anglosakonska tradicija osvajanja Britanije
ovo stavlja tek oko 442 sto se slaze sa Bedom Venerabilisom. Bilo kako bilo
Britanija je najkasnija u drugoj polovini 5 veka bila napustena od strane rimskih
zvanicnika i odreda i tada su poceli napadi Pitkta i Skotladjana sa severa i
Anglosaksonaca sa istoka tako da je keltsko stanovnistvo Britanije pocelo da bezi u
Galiju i to su bili poceci Bretanje. Cim je Aecije ubijen u gornjim delovima Galije
oko Sene i Some se osamostalio, jedan njegov general koji se zvao Egidije. On je
bio dobar sa carem Majorijanom. Kasnije je odbijao da priznao nove careve koje je
Ricimer postavljao i nije bio u dobrim odnosima sa njim. Tako da je ova teritorija
bukvalno samostalno delovala sve do pada Rimskog carstva pa i posle. Aecijevu
ulogu je preuzeo Ricimer koji je po ocu bio Svevskog porekla. On je bio jedna od
najtragicnijih osoba tog perioda. Pokusavao je da zastiti sta se zastititi moglo u
carstvu, medjutim njegov problem je bio sto nije bio Rimljanin i nije sam sebe
mogao da proglasi za cara. Stalno je morao da skuplja i postavlja careve, a u
ovome je bio problem sto ako postavi previse jakog cara moze njemu da smeta i da
ga ogranicava, a ako postavi previse slabog mogli su senat i aristokratija da ga ne
priznaju tako da je tu uvek morao da balansira. Bio je u veoma dobrim odonsima i
odlicno je saradjivao sa istocnim dvorom koji je tada bio pod carem Lavom. Birali
su zajedno konzule pa je ponekad Ricimer prepustao biranje konzula Lavu.
Ricimer umire 473 i nasledjuje ga njegov sinovac Gundobad sin Burgudskog
kralja. Poslednji car koga je postavio Ricimer bio je izvesni Olibrije koji se nije
dugo zadrzao. Nakon Olibrijeve smrti Gundobad se vraca u svoju Burgundsku
kraljevinu da bi preuzeo presto. Lav umesto Olibrija postavlja Julija Nepota jednog
od njegovih vojskovodja da bude car na zapadu. Ovaj se iskrcao na Siciliji koju su
drzali Vandali. Nepot se ucvrstio u Italiji(jedino je nju i drzao). Medjutim
napravio je kapitalnu gresku kada je izvesnog Oresta koji je dugo ziveo medju
Hunima i bio u Atilinoj sluzbi postavio za magistra milituma i dao mu je pravo da
u Galiji operise nesmetano sa zeljom da povrati odredjene Galske provincije. Orest
se pobunio protiv njega upada u Italiju, zauzima Rim i na presto postavlja
njegovog sina Romula Avgustula, a Julije Nepot bezi u Dalmaciju koju je tada
prakitcki odovjio od zapadnog dela carstva i tamo je ziveo do 480. Ovo se sve
desavalo 475 godine. Do pada zapadnog Rimskog carstva doslo je 476 kada je
placenik Odoakara(Skir ili Rugijac komandovao je placenica koji nisu bili iz istog
naroda). Orest biva ubijen, a Romul Avugustul silazi sa prestola. Odoakru nije ni
na kraj pameti bilo da prekine veze sa carstvom(car Zenon na Istoku), jedina
razlika izmedju ostalih(Stilihon,Ricimer) i njega bilo je to sto on nije proglasio
novog cara. Odoakar je priznao prevlast Zenona na Istoku i trazio je od njega da
mu dodeli odredjenu titulu patricija i da ga postavi na odredjenu funkciju u Italiji
kako bi on u njegovo ime upravljao. Medjutim Juulije Nepot koji je drzao
Dalamciju bio je priznat na Istoku. Zenon je Odoakru odgovorio da cu mu on
priznati patricijsku titulu ako Julije Nepot to ne uradi sam(i tako izbegao da mu
prizna). Odoakara je u Italiji zaveo nov sistem. On i njegovi vojnici su se pozvali
na stari sistem hospitalitas(kada se vojnici nadju na odredjenoj teritoriji,
zemljoposednici imaju obavezu da 1/3 zemlje ustupe vojnicima). Odoakara se
sporazumeo sa Vandalskim kraljem Gizerikom( umire 477) da mu vrati Siciliju.
On je takodje bio prijatno nastojen prema Rimljanima(Rimljane iz Recije koje su
napadali Rugijci uspeo je da skloni u Italiju.

Teodorik je bio jedan od predvodnika gauova medju Ostrogotima. Njegov otac

se zvao Tiudemir. Teodorik je rodjen oko 454(neki izvori kazu da je rodjen kada su
Germani napravil uspeh na reci Nedao). Bilo kako bilo rodjen je polovinom 5
veka, odrastao je u Konstantinopolju gde je uspeo da se upozna sa rimskim
institucijama i kulturom. Oko 470/1 se vraca medju svoj narod koji je ziveo kao
federatski narod u Panoniji. Tada je njegov Teodorik bio proglasen za kralja(iako
mu je otac bio ziv) i preveo je svoj narod preko Dunava i uveo ih na Balkanske
provnicije koje su bile pod istocnim dvorom. Tamo se nalazio i Teodorik Strabon
takodje Ostrogot koji nije bio u dobrim odnosima sa istocnim carstvom za razliku
od Teodorika koji je bio pomirljive prirode. Ipak 480-tih godina Teodorik krece u
rat protiv Zenona. Medjutim dolazi do sporazuma 483 prema kome Teodorik dobja
titulu magistra milituma a naredne godine 484 postaje i pocasni konzul. Dolazi do
novog sukoba izmedju Teodorika i Zenona 487, ali se tada car pametno setio i
poslao je Teodorika da u svojstvu rimskog generala vrati Italiju pod Rimsku vlast.
488 Teodorik krece na put, 489 upada u Italiju gde je prvo pobedio Odoakrove
snage na reci Soci(c-casa), pa ih je zatim opet pobedio u septembru kod Verone,
nakon cega se Odoakara zabarkadirao u Raveni posto je znao da je veoma tesko
osvojiva. Na stranu Teodorika prelazi odredjeni Tufa koji je bio Odoakrov dobar
prijatelj. Tufa je poslat da zauzme Ravenu od Odoakra medjutim ovaj opet menja
stranu i prelazi kod Odoakra. U medjuvremenu Langobardi salju vojnike kao
ispomoc Ostrogotima. Teodorik se zimu 490 nalazio u Ticinumu, Odoakar je uspeo
da osvoji Milano i Kremonu i krenuo je da opseda Ticinum gde se nalazio
Teodorik medjutim Vizigoti priskacu Teodoriku u pomoc. U avgustu 490 dolazi do
bitke na reci Adui, u kojoj je Odoakar porazen. On se povukao u Ravenu, Teodorik
je krenuo da je opseda od 490 do 493. Vec posle bitke na reci Adui rimski senat je
priznao Teodoriku vlast u srednjoj i juznoj Italiji. Odoakara je pokusao da probije
opsadu 491, medjutim nije uspeo. Odoakrova snaga je lezala u floti i lukama
preko kojih je nabavljao hranu. Medjutim Teodorik je izgradio malu flotilu koja je
uspela da blokira 2 ravenske luke. Konacno 493 dolazi do sporazuma po kojem
trebaju Odoakar i Teodorik zajedno da vladaju Italijom. Medjutim cim je Teodorik
usao u grad, na proslavi ubio je svojim rukama Odoakra i postao je jedini vladar
Italije. Teodorikova vladavina u Italiji je bila specificna. On nije nameravao da se
odvoji od Istocnog carsva(i dalje je nosio titulu magistra milituma), i u tom
svojstvu je vladao u Italiji, nije pokusao da ugrozi cara i da se odvoji od njega, cak
je i kovao novac koji je imao na aversu carev lik. Prilikom biranja konzula(svaki
od dva cara bira po jednog u oba dela casrtva i onda ih u isto vreme objave kako
ovaj drugi ne bi znao ko je koga izabrao) on je umeo da prepusti to pravo caru
Zenonu. Uprava je bila organizovana tako da civilna upravu su mogli da imaju
samo Rimljani dok su u vojnoj upravi bili samo Goti. Preuzeo je Odoakrov sistem
hospitalitas, njegovi Ostrogoti su preuzeli ona imanja koja su ranije drzali
Odoakrovi vojnici. On nije donosio zakone u pravom smislu te reci, drzao se onog
starog pravila da samo car moze da izdaje zakone. Medjutim on je izdavao
generalne edikte koji su smeli da poboljsavaju i modifikuju zakone sve dok se u
nacelu ne skuboljavaju sa njihovim tekstom(on je vladao preko tih edikata i
zadrzao je sistem dvojne uprave do kraja svoje vladavine). Bio je tolerantan prema
svim verama u Italiji(Teodorik kao arijanac, nije se suprostavljao pravovernom
hriscanskom stanvnistvu u Italiji). Vodio je izuzetno umesnu spoljnu politiku svoje
dve cerke udao je za sina Gundobada Burgudskog, a drugu je udao za sina Eurika
Vizigotskog, Teodorikova druga zena bila je Hlodovehova sestra, a Teodorikova
sestra bila je udata za Vandalskog kralja. Ziveo je sve do 526 godine, 507 je izbio
rat Vizigota i Franaka gde su Franci kod Vujea porazili Vizigote i proterali su ih u
Spaniju osim u Septimaniji koju je Teodorik ostavio za Vizigote. Tada je Alarik
ubijen(sin Eurikov) i na njegovo mesto stupio je neki njegov izuzetno mladi
srodnik i Teodorik je u ime tog debila drzao Spaniju do svoje smrti.
Eurik je bio treci sin Teodorika 1 i bio je veoma uspesan vladar. Uspeo je da zbaci
svog brata Teodorika 2 i dolazi na nejgove mesto kao kralj 466 godine i vladao je
sve do 484. Za Eurikovo vreme doslo je najvece ekspanije Vizigotske kraljevina.
Uspeo je da ovlada delovima Septimanije i prosiro je svoju vlast sve do Rone,
ratovao je protiv Burgunda i Odoakra mu je predao Provansu tako da je dosao u
direktan kontak sa Italijom. Ratovao je protiv Sveva u Spaniji i do 478 uspeo je da
pokori sve nekadasnje provincije Spanije(ostao je mali deo Sveva u Galiciji).
Umire 484 nasledio ga je Alarik koji je poginuo u bici kod Vujea.Posle bitke kod
Vujea Vizigoti su izgubili celu Galiju osim Septimanije, a za cara im je proglasen
maloletni sin Alarika 2 Amalarih, po majci unuk ostorgotskog kralja Teodorika 1.
Ostrogotska intervencija spasila je Vizigote progona, ali je za tu pomoc Vizigotska
drzava morala priznavai zavisnost od ostrogotskog kraljevstva u Italiji sve do
Teodorikove smrti 526. Posle toga se Amalarih osamostaljuje. Sa smirivanjem
franackog pritiska na severu Vizigoti pocinju da shvataju privrednu i politicku
vaznost juznijih pokrajina na Pirinejskom poluostrvu. Uputili su vojsku u Betiku,
ali su kod Kordobe bili porazeni. Neuspeh je izazvao nezadovoljstvo u redovima
njihove vojne aristokratije i tadasnji kralj Agila je zbacen i na presto stupa
Atanagild i njegovim stupanjem na vlast pocinje period Toledske kraljevine
Vizigota.

Vizigotska kraljevina u Toledu

Atanagild (553-567)

Za vreme Atanagilda (553-567) je prestonica prebaena iz Barselone u Toledo, to

je oznailo poetak Toledskog kraljevstva Vizigota.Borbe izmeu Atanagilda i
Agile su tokom dueg vremenskog perioda bile nereene, tako da je, na kraju, kako
bi pobedio, Atanagild traio pomo od IRC. Poslata je flota od 500 vojnika i Agila
je pobeen, ali se vizantijska flota, im je dola do obala Hispanije odmetnula od
Gota. Ovu flotu je vodio senator Liberije. Najbogatija oblast Hispanije Betika,
oduzeta je Vizigotima, a IR car je imenovao Liberija za prefekta.Atanagild je
protestvovao, pokuao je da vodi rat, ali ga je Liberije lako odbio. U oblast kojom
je Liberije upravljao ulazile su Nova Kartagina, Sevilja i Kordoba.Atanagild je
umro 567. godine, i nasleuju ga 2 sina: Liuva I i Liuvigild.
Liuva I i Liuvigild (573-586)

Od tada je bio obiaj da ako vladar ima 2 sina dravu podeli na 2 dela kako ne bi
dolo do graanskih ratova. Meutim, Atanagildovi sinovi su vladali slono sve
dok Liuva nije umro 572. ili 573. godine.Liuvigild (573-586) je nakon bratovljeve
smrti postao jedini kralj Vizigota. Posle Alarika I, on je bio najsposobniji
vojskovoa Vizigota. Iako je bio vatreni arijanac, Liuvigild je sazvao prvi crkveni
sabor u Toledu, 580. godine, kako bi smirio stanje u dravi. Obe strane, i arijanci, i
rimokatolici su odbile dogovor, tako da kompromis nije postignut, ali je zato dolo
do graanskog rata.Episkop Sevilje, koga je Liuvigild vratio 572. godine Leandar
Seviljski uticao je na prestolonaslednika Hermenegilda da pree u pravoverno
hrianstvo. Na oevo nezadovoljstvo, Hermenegild prelazi u pravoverno
hrianstvo, a zatim od njega trai oblast na granici sa Francima na upravu, to
ovaj odbija.Hermenegild je protiv oca poveo graanski rat, a imao je i mnoge
saveznike (Franke, iji je zet bio, Baske, Sveve i Vizantiju).Liuvigild je prvo
krenuo na Sveve, i 585. godine unitio njihovu kraljevinu. Zatim se okrenuo
Vizantiji, odnosno, onom delu kojim je upravljao Liberije, i oteo mu je Betiku.
Nakon toga je porazio Franke, i sklopio sporazum sa Baskima.Hermenegild je,
posle oevih uspeha, ostao sam, tako da je uhvaen 585. godine, sueno mu je za
veleizdaju, nakon ega je muen i ubijen. Kako je umro nakon verskog sukoba,
nakon smrti je proglaen za sveca u rimokatolikoj crkvi, a isto tako i u
pravoslavnoj, gde se slavi pod imenom Ermenegild.Liuvigild je umro 586. godine,
a nasledio ga je mlai sin Rekared I (586-601).

Rekared I (586-601)

Stupa na presto nakon oeve smrti, i vlada do 601. godine. Otvoreno je bio
arijanac, ali kada mu je otac umro postao je pravoverni hrianin.Rekared I je 589.
godine sazvao II sabor u Toledu kojim je predsedavao sv. Leandar Seviljski, na
kojem je oznaen prelazak cele kraljevine u pravoverno hrianstvo.Iako je posle
Drugog sabora cela nacija prela u pravoverje, arijanstvo se nije predalo. Arijanski
episkopi su napustili sabor u Toledu, mnogi arijanci su otili u Severnu Afriku i
junu Septimaniju, a njihovih tragova ima i u dananjoj Mauritaniji.Rekaredova
vladavina je bila jedna od najuspenijih vizigotskih vladavina. Nasledio ga je sin
Liuva II, koji je bio lud, pa je zbaen i ubijen posle krae vladavine. Usledio je
pokuaj restauracije arijanstva, tako to su na presto postavili svog oveka. Ovo je
dovelo do novih pobuna i smene jo dvojice vladara. Do novog sreenja drave
dolo je za vreme kralja Sizebuta (612-620), koji je restaurirao pravoverno
hrianstvo.

Sizebut (612-620)

Isidor Seviljski nam prenosi da je Sizebut bio jedini pismeni gotski kralj, zatitnik i
poklonik umetnika i naunika. U istoriji je ostao upamen kao vladar koji je
gotovo sasvim istisnuo Vizantince iz Hispanije. Ostala im je samo Nova Kartagina
koju e da im uzme njegov naslednik Svintila (621-631).

Svintila (621-631)

Svintila je nasledio Sizebuta i vladao je od 621. go 631. godine. On je potpuno

isterao Vizantijce iz Hispanije. U narednim decenijama dolazi do spajanja
hispanoromanskog i gotskog stanovnitva. Gotski jezik je poeo da se gubi, i ostao
je poznat samo malom delu vizigotske aristokratije. Deci su i dalje davana
vizigotska imena.

Hindasvint (642-653) i Recesvint (648-672)

U vreme Hindasvinta i Recesvinta, oca i sina, donet je zakonik u dve recenzije:

Liber Iudiciorum iz 643. i 654. godine. Ovo je bio prvi srednjovekovni zakon
kojim je ukinuto personalno pravo (vano je za sve podanike krune).

Vamba (672-680)

Posle smrti Recesvinta 672. godine, na vlast dolazi Vamba, poslednji sposoban
vizigotski vladar. On nije bio pripadnik vladajue dinastije, ve je bio uzurpator.

672. godine je izbila pobuna u Septimaniji, i on je celu vladavinu proveo guei

pobune na severu. Zbog ovoga su juni delovi drave bili napadani od strane
gusara iz severne Afrike.Arapi iz Egipta su 80-ih godina 7. veka poeli invaziju na
vizantijsku severnu Afriku. Ovo je ilo sporo, tako da je Kartagina pala tek u
poslednjoj deceniji 7. veka.Vamba je doneo nekoliko zakona kojima je regulisao
naine mobilizacije i potrebu da svi graani brane svoj grad od napada. Redakciju
zakona je pisao pismeni Rimljanin.Jo iz vremena Sizebuta, zatim Svintile, a
naroito za vreme Liber Iudiciorum, javlja se antisemitski stav protiv Jevreja.
Jevreja je bilo dosta u Hispaniji, i bili su uoljiva manjina.Postojale su razliite
antijevrejske zabrane: odredba da Jevreji ive u posebnim etvrtima, da nose
posebne znake na odelu (uta krpa na rukavu), plaali su poseban porez, nisu mogli
da poseduju zemlju.

Vitica (680-710) i Roderik (710-711)

Vambin naslednik je bio Vitica. On je sproveo nove mere protiv Jevreja. Doneo je
odredbu o proterivanju Jevreja u Severnu Afriku iz svoje kraljevine. Bili su doneti
i zakoni protiv homoseksualaca, to je potencirala i iznudila crkva.Vitica je zbaen
710. godine, a na njegovo mesto dolazi njegov dalji roak Roderik. On je
verovatno bio poslednji opte poznati kralj Vizigota. Pristalice zbaenog Vitice i
Jevreji su pozvali Arape da zbace Roderika.Arapi su preli Heraklove stubove i
iskrcali se kod dananjeg Kadiza. U blizini jednog sela, 16. juna 711. godine, dolo
je do borbe izmeu Vizigota i Arapa. Vizigotska vojska, sastavljena od
aristokratije, poraena je od strane Arapa, a tada je poginuo i kralj Roderik (ranije
vojvoda Betike).

Agila II i Argon (721)

Drava se nakon ovog upada Arapa bukvalno raspala. Veina Vizigota je za kralja
izabrala Agilu II, a manjina u Septimaniji Argona, ali postoje nagovetaji da ih je
postojalo jo.U ovakvim okolnostima, Arapi su lako osvojili Hispaniju, gotovo su
se uetali u Toledo, i osvojili ga bez ispaljenog metka. Na zidinama nije bilo
nikoga jer je arhiepiskop Toleda, zaduen za odbranu grada, pobegao u Rim. Do
718. godine Arapi su zauzeli praktino celo Iberijsko poluostrvo, osim zemlje
Baska i Asturije. Arapima je cilj bila dolina Ebra (d. Sargosa = Saragosa
Tarakonensis). Argon je poginuo 721. godine u napadu Arapa na Narbonu.

Burgundi

U prvoj polovini 3. veka veina Burgunda preselila se sa svojih boravita izmeu

srednje Labe i Nise na reku Majnu. Ratovali su sa junim susedima Alamanima,
koji su oko 260. godine zauzeli Dekumetska polja. Tim akcijama su zadobili
prijateljstvo i saveznitvo Rima.Poetkom 5. veka, prilikom prelaska Alana,
Vandala i Sveva preko zaleene Rajne (406/7), najpre su im se pridruili Burgundi,
ali su se zaustavili ve na levoj obali Rajne (negde oko dananjeg Vormsa). Izgleda
da je tu na njih poelo da utie pravoverno hrianstvo iz Rima. Oko 435. godine,
burgundski kralj Gundahar je pokuao da proiri teritoriju ka zapadu, dublje u
Galiju, ali je suzbijen. Sledee godine (436), jedna hunska eta koja je bila u slubi
Rima, tokom kaznene ekspedicije je prodrla u Burgundiju, teko porazila
burgundsku vojsku, ubila Gundahara, ceo njegov rod i veliki broj Burgunda(ovo je
postalo osnova za Ep o Nibelunzima)Kao rimski saveznici oni su se borili protiv
Huna kada je Atila napao Galiju. Za ovo im je Aecije dao na naseljavanje Savoju,
juno od enevskog jezera. Ovo je ujedno bilo i njihovo 5 boravite nakon dolaska
sa ostrva Bornholm na evropski kontinent.Prilike kojesu vladale uoi propasti ZRC
su dovele do toga da Burgundi u sporazumu sa Vizigotima osvoje oblast oko grada
Liona. Gundobad je 480. godine postao kralj lionske kraljevine Burgunda, koji je
pre toga bio vojni stareina germanskih eta, pre koga je slinu ulogu imao
Ricimer. Za vreme njegove vlasti sastavljeni su zakoni Lex Burgundionum i Lex
romana Burgundionum.Poslednjih decenija 5. veka najveu opasnost za
Burgundiju je predstavljala Franaka koja je do 486. godine na jugu dola do
Loare. Postavi severni sused Vizigota i severozapadni sused Burgundima,
Franaka je pokazala tenju da pripoji Burgundiju. Franaki kralj Hlodoveh se 492.
ili 493. godine oenio Klotildom, burgundskom princezom katolike vere.Oko 500.
godine Franci su provalili u Burgundiju, u emu im je pomogao brat burgundskog
kralja. Burgundi su uz pomo Vizigota suzbili Franke. Kada je poeo konani
obraun Vizigota i Franaka (507), Burgundi su izdali saveznike Vizigote, nadajui
se da e tako odkloniti pretnju od Franaka i proiriti teritorije na raun Vizigota.
Meutim, od ovoga su izvukli korist samo Franci, dok su se Burgundi u ratu sa
Ostrogotima jedva izvukli propasti.Padom Tuluske kraljevine Vizigota, Burgundi
su se u borbi sa Francima morali osloniti na Ostrogote, pa i na IRC. Ostrogoti i
IRC su bili u loim odnosima, pa su Ostrogoti na dobre odnose Burgunda sa IRC
gledali sa neodobravanjem.Da bi spreili Ostrogotski napad na Burgundiju, Franci
su ih prvi napali. Burgundi su se uspeno branili. Teodorik Veliki je umro 526.
godine i dolo je do pozitivne promene u politici prema IRC. Burgundi su se
ponadali da e dobiti pomo Ostrogota, ali ubistvo Amalasvinte (erka Teodorika
dola posle njega na vlast) je sruilo te nade.Franci su 532. godine ponovo napali
Burgunde, a 534. su ukinuli postojanje njihove drave, a njihove teritorije pripojili
svojim.
Langobardi

Tokom Avugustove vladavine njih srecemo na obalama donje Labe i oni su se pri
velikim migracijama 2 veka preselili se na jug na obale Dunava.U vreme Marka
Aurelija su pokusali da udju u Panoniju, ali su odbijeni. I od tada do 5 veka
njihovo ime nestaje iz Rimskih izvora. Oni su se kretali severno od Dunava i posle
odrenjenog vremena i pripadali su Atilinom carstvu. Nakon sto je Odoakara unistio
Rugijce 487 oni su zazuzeli njihovu zemlju na levoj obali Dunava, a zatim
Langobarde su pokorili Heruli 505 i placali su im danak i morali su da se presele u
predelu oko Dunava i Tise. Tu su bili susedi Gepidima koji su drzali Dakiju i deo
Panonije Oko 3 godine su placali danak Herulima, ali su se oko 508 pobunili i
porazili su Herule u velikoj bici. Postojala je izuetna mrznja izmedju Gepida i
Langobarda sto je navelo Jutinijana da Langobardima ponudi zemlju u Noriku i
zapadnoj Panoniji da bi napravio protivteznju Gepidima. Langobardi su tokom ove
epohe bili verni federati carstvu, pomagali su mu i davali vojnike. Veliki uzlet
Langobardske kraljevine jeste pod vlascu Alboina koji je vladao u vreme
Justinijanove smrti oko 565. On je u Avarima koji su tada dosli video sredstvo za
slamanje Gepida i predlozio je avarskom kanu pogodbu. Gepidi su pobedjeni u
velikoj bici 567 i oni su bili politicki unisteni, a Alboin je svojerucno u bici ubio
Gepdiskog kralja Kunimunda i njegovu cerku Rozamundu uzeo je za zenu. Nakon
unistenja Gepida Alboin je odlucio da napusti Panoniju i potrazi novu teritoriju u
Italiji. Panoniju je preupustio Avarima uz uslov da ako ne osvoje Italiju da njima
Panoniju Avari vrate. Avari su bili kako bilo zauzeli to nakon odlaska Lnagobarda
bez dogovra sa bilo kim(misli se na cara). Langobardima su u Italiji saveznici bili
Saksonici, 568 su Langobardi krenuli da osvajaju Italiju. Za razliku od Ostrogota
Langobardi nikada nisu vladali celom Italijom(Ravenu tek pred kraj kraljevstva
osvojili, Rim i jug Italije sa Napuljom nikada nisu osvojili). U Langobardskoj
epohi Italija je bila podeljna izmedju carske i langobardske vlasti tako da njihove
teritorje nisu mogle biti povezani. Alboin je upao u Italiju 568, a umire 572. Za ove
4 godine Alboin je osvojio grubo receno ceo sever Italije. Na samom poluostrvu su
osvojili Tosaknu i veliku oblast duz Apenina koja je postala poznata kao
vojvodstvo Spoleto. Na jugu su zadobili prostranu teritoriju iz koje je izniklo
vojvodstvo Benevet. Medjutim obala Ligurije na severu, kao i venetska obala,
zajedno sa ostrvskim naseljima koja su uskoro prerasla u grad Veneciju ostale su u
carskim rukama. Nakon Alboinove smrti, langobardska vlast se veoma malo
prosirila sve do vremena kralja Agilufa(590-616), pocetkom 7 veka. Njegova
vladavina bila je druga faza osvajanja. Agilufov plen uglavnom su bili gradovi na
severu, kao sto su Padova i Mantova, koji su lezali unutar granica langobardske
drzave omedjene u Alboinovo vreme. Treci period langobardskih osvajanja dolazi
tokom vladavine kralja Rotarija(636-652). On je zauzeo primorsku Liguriju. 30 ili
40 godina kasnije beneventski vojvoda osvojio je Otranto i ,,petu,, Italije-Apuliju.
Poto su zauzeli sve vece gradove osim Rima, doli su u sukob sa papstvom koje
se obratilo za pomoc Karolinzima. Protiv njih je prvo vodio rat Karlo Martel, pa
zatim Pipin Mali, da bi ih kralj Karlo Veliki konacno pobedio 774. godine.Osnovni
princip langobardskog sistema bio je jednoobraznost vlast. Isti teritorijalni zakoni
vazili su i za osvojene i za osvajace. Oni nisu bili rimski, vec langobardski. Dok su
njihovi medjusobni odnosi bili regulisani rimskim pravom, rimsko stanovnistvo
odredjenih klasa preslo je u odgovrajuce klase langobardskog drustva. Medjutim
postojala je jedna bitna razlika. Slobodni rimski posednici morali su da placaju
danak u iznosu trecine svojih proizvoda onim Langobardima kojima su bili
dodeljeni kao ,,tributarii,, i bili su zavisni. Iako stanje Rimljana pod
langobardskom vlascu nije bilo tako lose kao sto su neki istrazivaci smatarali, vidi
se da je ono bilo mnogo teze nego u germanskim kraljevinama koje su bile
federatske drzave ili su zapocele kao takve(Ostorogti,Vizigoti,Burgundi...). Sto se
tice langobardskog zakonodavstva: Vaan dokument u istoriju Langobarda jeste
Rotarijev Edikt(izdat 643). Medjutim ovaj edikt nije imao rimski pristup
zakonodavstvu, niti je sklopljen u duhu hriscanskog pogleda na svet, vec samo daje
pismeni oblik langobardskim plemenskim zakonima o naknadi otecenim
strankama, propisima dvoboja i procesu nasledjivanja; za Rotarijeve vladavine, a i
kasnije, jedini rimski zakoni znacajni langobardskom kraljevstvu su zakoni o
privatnom vlasnitvu, kako zemlje, tako stvari i robova.Prema tome, edikt se
odnosio samo na Langobarde,ne nuno i na druge narode koji su iveli pod
langobardskom vlacu; od Rimljana u langobardskom kraljevstvu se ocekivalo
potovati Rimski Zakonik.Suprotnog od toga , Liutprandovi dodaci
Rotarijevom(izmedju 713-735) ediktu odlikuju se kvalitetom rimskih zakona; on
donosi zakone kojima se svim (slobodnim) podanicima garantuje pravednost
sudskog procesa i pravo na albu, te zakone o uspostavljanju pravnih ustanova koje
ce se baviti albama gradjana. Od Liutprandove vladavine zakoni kraljevstva se
sve vie odlikuju rimskim duhom: iako se osnove langobardskih plemenskih
zakona potuju s jednakim arom, okolnosti i nacin na koji se ti zakoni provode su
istancaniji i osetljiviji. Pokazuje koliko su se langobardi u medjuvremenu
civizlizovali.

- .
. : 600.
5.
( ). 5.
( , 48. ).
( ). 5.
, ,
(406).
, . 4.
, .
4. .
. Litus
saxsonicum (= ,
) , (
) 406. ,
, , .
40-50 ,
. , , ,
.
449. , 442. . ,
. .
,
, ( ) , ,
. 449/450.
. 500. .
, . 494.
516, 500. . .
.
613
. 7 :
, , , , , .
. ,
, .
. , ,
408-461. .
. .
, .
563. , ,
( ). 563.
,
. ,
. ,
, , .
12. 633. , , (
). , ,
. ,
, .
. ,

. 5. 641/2. ,
, .
, , ,
. 651.
. 15. 654/5. .
, , .
. 596/7.
- .
.
. 461.
. ,
. ,
.
. , ,
, .
.

(664)
 .
, . , .
,
. , , .
: ,
.
. :
(. ).
, 8. .
.
, .

()

( ) 795. .
, .
868. , , 874.
. Danelaw
( ).
(675), 675. ,
. 7.
. ,
II (757-796). .
, 796. , II
. 9. ,
. 3 ,
.
. , .
, ,
. (802-839).
(871-899), - ,
.
, , ,
. .
.
, 8. 871. , ,
878. .
880. 885. .
(Danelaw) .
 , , ,
. .
. 890. ,
.
891.
. ,
.
. .
,
() . , .
, . 890.
,
.
, .
. ,
.
.
, .
, ,
.
. (925)
, . (925-940)
.
Danelaw.
(959-975).

10. 11.

.
. 980.
, 982. o. 986.
. ,
988. ,
.
. , ,
, ,
.
. 1000. ,
 , .
, , ,
. ,
, 1002.
. 1003.
. 1013. Danelaw,
, . , 1014.
. ,
, , , . ,
,
. 1016. ,
, : , .
1017. , .
, ,
, II . 1018. ,
. , II. 1030.
, II , .
.
, . ,
. ,
,
. ,
10. .
, . ,
.
,
, . .
,
. ,
(1035), , , .
,
. 1026/7. ,
.
. , ,
. ,
. , ,
. 1042. ,
.
 1 .
,
, .
, I , ,
.
. ,
.
, . 1051.
, .
, .

() (1028/9-1087)

,
. , ,
. 1061.
, 1065.
. .
( , ).

.
, .
. ( 1066),
,
. ,
,
1066. .
( )
.
.
1066.

.

. .
1066. .

1
, I, .
 1067. ,
.
. , ,

, .
, .
1071. ,
.

- , ,
. ,
.
, .

- , , .
, 95% .

- II .
.
.
.
.

- francus ,
. sal,
salis , () ,
.
ripa, ripae (. ),
.

- . ,
. ,
.
- .
.
( , ) 2.
, ,
.

431

- ,
,
, I (461-481).
,
. 3. , 40
.

- . 357.

. .

- ,
( ).
, . 358.
.
,
, .

- 5. , ,
, ,
( ).

- I (461-481) ,
, .
,
. 463.
.

- 464/5. .
. , ,

2
.
 3
.

- .
( ?), 481. .
. 1653.
.

- I I (481-511).
(. ). .
,
.
( ).

- . ,
, , 486.
. II,
. ,, ,,
( )


.

.
.

- , ,
. (
).

- , .
, ,
, .

-
( ) 493. .
, , .
,
.

3
.
- , 496.
( )
.
. .
: ,
. , .
.

- 3 000 ,
.
, .

- , ,
( ,
).

- 496. ,
1789. .
, .

- 507. .
, , II
. 508. ,
.

- 511. , ,
, . 27. 511.
.

- .
: I4 (511-533) , I (511-524)
, I (511-558) I (511-
561) .

4
, .
- I
. .
, ,
5.

- I I (533-548)
.
: .
, .

- I
(524),
.

- I (558) I
(511-561). , 3 .
: I ,
I , , I
. I
I (567), , ,
.

- I 4
.

- I . :
,
. , ,
.

- ,
.
(575),
6.

- 584. , ,
, I,
.

5
.
6
.
- , ,
. ,
I .
.

- . ,
, .

- 573. 613. .

- ,
9 ,
.
II, . 613,
7 ,
( )
.
, II, 584-629, 613-
629. .

- ,
. ,
. 8 613. .

- II
614. . ,
,
. 12
: ( )
, 9.
, .

- 7. 8. ,

, .

7
(582 640) II 612, .
613. .
8
,
; .
9
.
 , 614. . ,
.

- II 616.
.

- 623.
() , I, 613-639.
629-639. .
( , )

- II (629) ,
( , ).
631. ,
. ,
. .

- 634.
III.
. ,
.
.

- .
. 639. ,
: III ,
II .

- : 639
( ). : 2 ,
( 3)
. I ,
10 . 623-629.
639-640. .

- 643. I (643-656)
III(
) . ,
 III, .

, . 10.
656. , , III
II (639-658).

- , II
(640/680-714)11. , , ,
. II 680. ,
683. , .

- II , 687. .
III,
. dux et princeps Francorum.

- III , ,
. II
II, 695.
, , II .
695. II , dux et princeps
Francorum(,, ,,)

-
. .

- II , .
II ,
. , (714).
, ,
. .

- .
III. ,
III II. ,
.

- , , .
,
.

10
.
11

- .
716.
(714-741), .
,
. ,
.

- 716 717. ,
II,
III, 716. . ,
IV, .
.

- II 718. , .
, .

II.
.

- II IV, 720.
IV, IV (720-737),
.

- . dux et
princeps Francorum, .

- , 717.
. ,
(658-739) , .

- (680 5.
754), . IV,
(). .
,
.
. .

- , .
.
, , .
, ,
 .
. .

- , 12.
, .
, 754. .

- IV 737. ,
. 720 730
.

- 711. . , 721.
, . ,
, 715. .

- 721. .
. (
) ,
.
, . ,
, 9. 721. .
() -, - (730-
732).

- ,
. -
, ,
.

- 731
732 .
, .

. ( ) 10. 732. .

12
, .
- , (
).
( ).
, (

). ,
, .

- 741. , .

- : , ( 741-747,
754. ) ,
. .
, , .

- , 741. .

.

- III (743-751)
. , ,
.

- ,
.
, , 746. ,
.
, , .

- 747.
.

- 747. .
754. .
- , .
, . ,
746-753. , .
, III (736-748),
. , III
III, III.

- 759. ,
.

- 762. III
. ,
. III , ,
.

- 767. .
, .
, .
, .

- 751. .
751. (749-756), ,
13.

- 732. .
, . .
749. .

- , 751.
.

- , , II (752-757)
III. , 20 ,
,
.

13
6. .
- , III,
. , :
? , ?.
(741-752) 751.
.

- , 751. , , III
, .
, .
, II , .

- , ,
.
. , .
, .
, , ,
.

- 754. , .
. ,
. ,
, 20 .

- ,
. , ,
, .

- 754.
.

- () , 754. ,
,
( 2 -
).
, .

-
. .
 Promissio Pippini I (
) 754. 14.

- 754. (749-756). ,
, . ,
.

- 755.
, 756. . III
. ,
. ,
.
.
.

- 756. 22
, . (Promissio Pippini II
)

- , .
756. .
(756-774, 786), ,
. ,
, .
.

- , .
III,
, .
.

- 765. ,
, .
, .

14
.
- , , 768. , : (2. 742-28.
814) (768-771),
. , .

- , ,
. ,
15.
. ,
, ,
.

- 771. , 13.
, .
.

- 772. I (772-795)
. 770. ,
16, . ,
, .
.

- 773. , 774. (
). ,
.

- , , ,
, . .
, , ,
. V
17.

- 774. ,
. Rex Francorum at Langobardorum.

- 774. , 754.
, , , ,
.

15
, .
16
.
17
.
 (768-814)

- . , 768.
, , , ,
.

- 769. , ,
.
, .

- 770. , ,
.

- .

- 787. . , ,
, .
, .
787. , .
, III, 792. .

- ,
, .
, ,
.

- , , .
,
. 792.
, 830.
.

- ,
800. , . 781.
: , , ,
18.

- ,
, .

18
.
- , , ,
. , .
, ,
.

- , , 810. , 811. .
,
.

- 3 , 780
-782. . , .

- , 772. 804. .
, ,
. , .
.

- : , ,
. ,
.

- , , ,
.
.
, ,
.

- 773. ,
19.

- , 774. , . ,
, 775. .
, .

19
, .
- 776. ,
, .
. 777. ,
, .

- 777. .
,
,
.

- 779. ,
. 780. ,
, .
. 782.
-
Capitulare de partibus Saxoniae.

- , ,
.

- , 782. .
4500 ,
. 3 (783-785)
. , .
, ,
. , 788. .

- , 792, 796. 804. ,

.
.

- 797. , Capitulare Saxonicum,

.
, 798-804. . ,
, .

-
, .
- 778. , ,
. , ,
.

- ,
, 779. . ,
?, .
,
.
, . .

- , .
801. .

- : III,
788. . ,
. III , , 5
.

- 790. ,
791. .

- 782. , .
. .

- 787. ,
() .

- 790. , 791.
, .
.

- 792. .
, .

- 795. , .
- 796. .
, ,
. .

- 8. 9. .
, 803. .
, .
.

- 811. , , 822.
.

- III (795-816),
. ( 1
) . , 799.
, .
, . ,
. , .
, .
, 20.

- 21. 12. 800. , , 23.

12. 800. . (25. 12. 800. ),
, , ,
. ,
. : , ,
, . .
.

( ).
( )

- III,
. , .
,

20
.
 . , ,
: Renovateio imperii Romaii ( ).

- , .
, . ,
802. . -
(804-810).

- .
. , .
, 812. .

- : , ,
.
, , ,
,
.

- , .
( , ),
, .

- , 781. ,(
781, 1
811) (
8 , ).
(- 810 ), 813.
, ( ).
.
( ). ,
.

(781-840)

- , 814. ,
. ,
816. , IV.
.
 ,
.

- , , 815.
, . 817.
, (
)
, . ,
, Ordinatio imperii( 817)

- :

1) , , ,
.
2) , ( )
.
3) I , , , , .
4) ,
.
- .
, 818. . ,
, .
, , .
, .
, .
, .
.

- , 822.
. ,
, .

- ,
, 818. .
, .
, , .

- , 823. , .
,
. ,
 829. . ,
.

- 830-831. ,
( )

- 832-833. . ,
. ,
, ,
( ).
(
). , 833.
. 835.
( ).

- 837-840. . ,
840. . .

- . I (795 855,
818 855, 840 855). 823.
, 817. .

- 824. Constitutio Lothariana,

823, 817. .
, , ,
( ,
,,)

- . I
, , II. ,
, I(
). , , 25. 841. .
, . 842.
. ,
, .

- , , 843. .
3 , .
(
). , ,
( ,
 ) . (
), (
).

- .

- .
,
, .
, .
, .
.

- .
. ,
. ,
.

- ,
, . 850.
, II. , 855( ,
854). II , II
( ), .
.
: 2
. .

- .
II( 869),
. , 870. ,
II, ( 870
2
)

- II 875. .
( ).
, VIII , 25. 875.
. . ,
, (28. 876),
( 3, 3 880).

- , ,
, III (
), 8.
876. , .

- 877. ,
.
III
, , .
, 880. , ,
.

- , ,
, 879. .

- III , 882. ,
, . , 881.
.
, ,
.

- . ,
, ,
, , 885. .
.
. 887.
.

- , 888. , ,
, .

-
.

- 5 2 .
.

- .
. Ordinatio imperii
,
. 844. ,
, .

- '70 : 861, 863, 865. ,

.
.

- II 875. . ,
,
, 25. 875. .

- , , 28. 876.
. .

- .
III ,
, 8. 876.
. , 877. , , 2
, .

- III , ,
, (
). , 880. (
). ,
. 879.
. 880.
, .

- , III ,
, , 881. , . , 882. ,
III ( 880), 885.
.
- .
. ,
,
, (
) . 888. ( 887),
.
I, .

- 5
. ,
887. .
( : 882.
885. , .
( 2
,
)),
, ..)
, 891. , ,
. 893/4.
, I.

- I
. 889. ,
891. , , 892. .
(891-894), 896.
. ,
(896-899). ,
. , ,
( 896 )., 899. .

.
19 ( 3
), 901.
, 901.
.
.

.
.
,
. y 904.
y 905.
.
3. .
3. .
()
915. .


.
922. 2
. 923
.
924.
.
,
2. , 926.
( 2),
. 933. (
) . ,

. .
947 2( ). 945
2
( )
( 1 )
IV (900-911
). , III
: .

- 9. ,
. , 894.
. , 905.
, , .
 906.
, .

- ,
10 . IV 5
: , , , 21 .
, .

-
. , 887-906.
. 906.
.
. , ,
IV .

- , 907. ,
, 907. , ,
, .

- IV 911. 18 .
, III
.

- , 10. 911.
I (10. 11. 911 23. 12. 918), .
, .
892.
.

I (10. 11. 911 23. 12. 918)

- I .

, , .
180, .
, ,
. .

21
; ,

 , 916. ,
,
.

- : , 907. ,
909/910. . IV
910. , ,
, .

- , III 3
. ,
.

- ,
. 913.
.

- .
. 912. ,
. , ,
, .
.

- . , ,
,
. ,
, . ,
.

- ,
, .

- 915. ,
. 915.
.

- 913. , ,
916. ,
( ). , 917.
. ,
.
 . , ,
, , 23. 12. 918.
.

I ( 919 2. 936)

- , ,
, , .
. , .
. 909.
, .
, , I ,
.

- ,
. ,
, ,
.

- . II(
3) 919. , 921. 22.

- , , 921. III
I , ,
.

- ,
925
.

- , 926. 7 ,
.
, ,
, . , ,
.

- ,
. 928.

22
.
, , , ,
. ,
. ,
. 927 929

- 7 ,
. .
( ) 15.
933. . : ()
, .
, .
.
I ,
.

- 934.
, .

- 936. , ,
I . , . .
, I.

I (936-973)

- , I ,
, 24, I.
.

- , , ,
. ,
,
. .
.

- (), ,
, . .

- (937),
. , ,
, .
- ,
, .
, ,
, .

- , , .
, .

- ,
, , IV .
, 2. 939. , .
, .

- , .
941. , .
, , , .

- I ,
. 948. , ,
, . , 949.
, ,
.

- , 929. 946.
.

- 951. ,
. ,
.

-
. , I
.

- 951. .
,
. , 952.
. 955,


- , .
960. XII.
. 961.
. I 2.
962. , , . .

- Diploma Ottonianum Privilegium Ottonis ( ).

. ,
, ,

, .

-
, .
, XII,
VIII, 963. .

- ,
. 966. ,
.
966. , II (
957. ).

- ,
, II .
, (968-969)
.
, , II. 972.
- .

- 973. II.

II (955 7. 12. 983)

- II .
, 40 . II
. .
, , I.
,
 .
.

- II 6 , 961. , ,
, . , 967. .

- , .
, , .

- , , . 967.
.
II , .
, , .

- , , .
, ,
. , , 972. II.

- .
, , .
, .

- , ,
. I II
15 000 .

- II
. , ,
. ,
: , , .

- (958-987).
, .
974.
23. , 975.
II. 6 .
.

- , ,
, .

23
. .
 . II
976. , III.24
III 978. .
, ,
. .
.

- .
.
. , ,
978. .

- 972.
, .

- 982. I 962.
. 5 000 , .
, -.
, , .

- , , 15.
. - 15 000 .
, , - .
. ,
, .
. 5 ,
, . ,
, , .

- , ,
, , 7. 983. .

III (983 23/4. 1002)

- II III.
, 983. .
( 4 ), , ,
.

24
III .
- , , .
, .

- , , : ,
II( 1 ) , .
, ,
. 995. , , II.

- 991. , 996. . III

. ,
. ,
V.

- , 998. .
, 998. , , ,
999. .

- ,
II I,
.

- II, ,
. ,
, .

- , I ,
. .
, ,
.

- I , .
,
.

- II, III
. . .
, ,
.

- III , .
. .
.
- , .
.
,
. . 1002. , 22 , .
II, , .

II (1002 13. 1024)

- II, , III.
I, ,
.

- .
.
, , .
I, .

- II , .
. ,
, .
, .

- II , 7. 1002. ,
.

- , , ,
().
. .
, .

- ,
. III , .
, , 1004.
, .

- ,
, .

- II - ,
. , .
 , .
1018
, .
,
.

- .
.
, .

- ,
. , 1014. .
, , ,
.

- . II
,
.

II (1024 - 1039)

- II ,
, I, II (1024-1039.
). ,
.

- .
(
).

- , ,
1025. . , II
,
. 1028. ,
. , 1026. ,
. , 1027. ,
(, ) ()
.
- .
III, , II, - (
) .
. 1030. ,
.

- . II .
, , .
, . 1031.
, , .

II , .
, , , ,
. II .
1032. II.
,
. , .

- III, , 1032. . 1034.

( , 933.
) II .
.

- 1033. 1036. .
( )
, 1035. .
. ,
.

-
, ( ).

- ,
.
.
. ,

. ,
. ,
,
 .
. .

. 1/2 XI , ,
.
XI
,
, .
, II .

- II
. II ()
.
, (
) - .

.

- 1035.
. , II 1037.
.
. ,
. II
1039. .

III (1039 - 1056)

- III II 1039. 1056. .

, 1034. , II
. ,
. 1038.
I .
( ),
() (), .

. III , 1040/41.
. ,
I. .
- , `20 XI
. , 1031. .
I 1038. , .
, , II ,
. III
. , 1045 ,
.

- .
, V,
.

- .
II , .

. . ,
I. 18
. 1044. ,

6, 3 .
III
,
. 1046. ,
, II( ,
2). ,
.

- ,
. , ,
, . ,
.
1/2 XI
. , 1016.
. 1030.
. .
,
.
, .
- , IX.
, , .
IX, .
, VII. IX II,
,
.
.

- III
. , ,
.
, , 2 ,
1049. .

-
I, ( ?) .
, III .
, .
, I.
,
.
. II
,
. XI
.

- ,
. .
, .
, . IX
. ,
, , .
, .
, 1054. ,
. , .
1059. ,
. , , ,
.
- III .
, III .
1056. ,
IV.

IV (1056 - 1106)

- , 1056. , 6 ,
, .
(
).
, ,
. , , ,
, .

- , I, 1060. ,
I, , , ,
III. , ,
I, 1063. ,
I.

- IV, 1065. ,
. ,
, IV .
. IV ;
, .

- , .
. XI
, ,
.
XI ,
, . ,
.

- , , ,
. ,
.
- ,
, .
. IV
. I, I, ,
1074. , . IV
,
, 1075. .

- .
,
.

.

. , II
,
.
, ,
2/2 XI .

- . II
.
.

.

-
. 74 (
)
.
, , , .

.

- IX
, .
,
,
.
.
- II,
.
.

- 1059.
7 - ( =
, , 120
, 7), ,
.
.
.
, 5 , 1054, .
,
, I
.

- II
. II
. , , IV
.
.
, .
IV
. IV , ,
, . ,
.

-
.
.
.
, IV .
, ,
, VII, 1073. .
.
,
. , .

- , .
, I .
 , 1075. ,
,
.

,
. ,
.

-
VII Dictaus papae( 7
1075, 27 )
. , ,
. .

- , IV
, ,
.
. , , 1076. ,
VII (,
),
.
IV, , .

.
VII.
6 , IV
, .
. ,
1077.

. 2. 1078.
, , .
,
. ,
.
. , ,
, .
IV, .
.
 II, ,
. 1080.
,
. ,
, .
VII.
. 1074.
; ;
; II
. ,
.
VII. , , 1080.
. .
,
. 1081. ,
,
. , ,
. IV
.
.
. 1084. ,
. ,
VII III, .
1083. ( , )
. IV , VII
. , VII , III .
VII .
,
. 1085.
.
,
. ,
III II. II, ,

. , IV. II
IV III
.
. IV .
 II , .
. , ,
, .
; , ,
V.

- ,
.

- VII,
, , 1095. , .
, 1096.
, 1099. .

- 1097. ; , ,
. ,
.

- , 1099. , II, 1100.

III. , II, IV
.
. ,
. ,
, IV, .
V , 1106. . IV
. , 1106. .

V (1106 - 1125)

- V 1106. ,
, IV.
V 1106. ,
. , V
, . II
, ,
. .
, .
- , 1107. , ,
. 1107.
.

- 1079.
. , 1102. ,
, , ,
, ,
. 1108.
, 1109. .
, 1109. .
, ( III).
, I, 1109.
, .

- , V 1110.
. , 1111.
, .

, .
II
.

. , .

- ,
1112. , . V
. ,
,
. ,
. II ,
, II, .
. , .
, 1118. . ,
.
1111. . , 1122. ,
,
. 1122. ,
. :
 ;
,
();
. :
, ;
;
, ,
, ;
. , .

, .
IX , 1123. , ,
, ,
,
.

- .
. V,
, 1125. . .

- 13. 354.
- ( ),
,
- ,
- 15
, .
- , , ,

- ,
- 384. . , ,
,
- 384386. ,

- 386.
- 387. , ,
-
- 387391.
- 391. .
- 393. , ,
- 395. , 430.,
, 28.
- 410. , ,
, , De civitate Dei ( )
, 413. - 426. 22
--- : ( ( )
, . ,
. ,
---
- 500 ,

Confessiones ()

: ,
: ,
,

- 340. 347. ,
- 30. 420.
- , , 360.
-
- ,
-360.
- , ,
, ,
- ,
- , ,
373. ,
- ,
- 4
- , , 380. ,
,
- 382.
- , ,
,
- 384. , ,
.
- 385. , , ,

- ,
- 404.
- 417.
- , 420. ,

-Vetus Itala Vetus Afra ( Vetus Latina) .

2.
- Vulgata.
- ,
(, )
-
-
(378)
-De viris illustribus
135 ( .
, )
- ( . , )

- 485. 490. , 580.

- ;
440., III,

-501.
- 507. 511.
- , ,

-514. ,
-533.
- 540. , -
( ).

- , 580.
 - ( 540)

-
(, ;
)

-Chronica (519., )
, ,
; 496.

-Historia Getica (Historia Gothorum; 12 , 52633.)

-Variae (12 )
, ;

- ( 540)

-Historia ecclesiastica tripartita

, ,

-De anima ( )
Variae 13.

Expositio in Psalterium ( )

Institutiones divinarum et saecularium litterarum (, 54355. 33 )

;
, ( ,
); 33. .
(septem artes liberales: trivium quadrivium).

Anonymus Valesianus
(Excerpta Valesiana)
8. 9. , 1636.

1. Origo Constantini
(30537).
2. Chronica Theodericiana ( . , 1892)
474. ( ) 526. ( )
, ,
555.

Ingemar Knig ( , 1997)

, .

. (52765)
. ,
( 534. 548).

Chronicon()
, 379. 518. ( I ).
534. ( ).
: 548. .

- ;

- , (
, );

- ;

- ;

- 476. .

- , , magister militum .
(Iordanes episcopus Crotonensis) Damnatio Theodori
(, 551, ).
- 551/2. :

De summa temporum vel de origine actibusque Getarum (Getica)

1.
2.
3.
4. .
-: Historia Getica ,
(Ablabius), .
-: .
-: (), ,
.

De origine actibusque Romanorum (Romana)

- .
(, ).
.

- 720. 730.
-
-
- ( ,
)
- 763.
- (774)
-
-
,

- 782.
- , 786.
- 799.

-Historia Romana
;
I; .

-Gesta episcoporum Mettensium ( )

. III (. )
. 766; Liber
Pontificalis; , .

-Sancti Gregorii Magni Vita ( I )

,
.

-Historia Langobardorum
(744);

, ()
-Historia Langobardorum 6

I () ,
, ,
( 567.)

II ,
(574 - 584)

III II (565 78)

I (57882)

IV

V VI VII VIII

: ,
; ; .

: Origo gentis Langobardorum (. VII ; ); , (+ 612;

, ); (); (
)

- 560. , 636.
-
-
- ( )
- ( )
-
- , (
552. )
-
- ( ,
)
- 600.
- III IV , 619., 633.
- ,
( ), ,

- , , Origines
-
- , 630.
-
- ,

- De viris illustribus, .
-
- I , 40.

- ,
- 92 , 70
-

- : - 620. ( )
- 625. ( 5 )
- Chronica Maiora,
,
- ,
- 615.,
, 627. Chronica Minora ( )

- 16
- 1598., 1722.
-

- 538/9. ,
- ,
.
- .
- ,
, ( 197). ------
, .
- .
- .
- ,
573. .
- , 551.
.
- 573.
I, 567. . -
576. ,
. ,
584. ,
.
- (587) II, I,
594. .

- 573. ,
. .

Historia ecclesiastica gentis Francorum ( ) 10 :

-I (11.
397) .
-II (481-511)
-III 548. (
515-520. )
-IV I 575.
-V 581.
-VI 584.
-VII VII 587.
-IX 589.
-X 591.

De gloria martyrum ,
.

, , :

-
-
-

Liber Historiae Francorum

-Liber Historiae Francorum 727.
.
- .
- , ,
 ,
.
- , .
- 7. 8. .
- ,
.

-
- 16. ,
,
, .
- ,
.
- 642. 658. .

:
-Liber Generationis ,
.
-
- 594. .

- ,
.

- 732.

- 733. 752.

- 753. 768.
.

-
, .
- 770. ,
.
- 788. 791.
- 794.
domesticus palatii regalis.
- , ,
( )
- 806.
III, 813, 817.
I (Ordinatio imperii)
- () .
.
- 815.
.
- .
-
.
- 818. ,
. 836. ,
14. 840.

- Vita Caroli Magni

.
- 33 .
-
.
-
-
-
- , (
1100. ).
- ,
.
- .

- De adoranda cruce

- 800. , 849. 853.

- .
- , .
- 825.
.
-
- . , 842. 848.
.
- 853. , 849. 853. .

- Gesta Hludowici imperatoris( ), 835.

837. .
- 835. .
- . , ,
.
-
.
, , .
- ,
.
- .
- Continuatio 837. . .

. , ,
( 837.
).

Vita Hludowici imperatoris( ),

840-841. .

: Relatio Ademari, , ,
. .

,
, .
.

- 800. , , ,
, . .
- . .
- .
- 841.
.
- 843. II, .
- 844. . .

- - . Historiae,
De dissensionibus filiorum Ludovici Pii libri IV.
- 841. .
- .

- 764. ,
I . . -
,
14 .
- , .

-
.
- . 741. 829.
.
- 795. .
- .
- .
- 19. .

- , 840. .
-892. , 899. ,

.
- .
- 720. I, II, .
- ,
, III 799. . -
I (855).
- 882. 892. .
-
- ,
.
- . -
915. .

- 906. .
, .
-
, .
- 9.
10. .

- Chronica, .
IV .
- :
1. 741. . ,
, Liber pontificalis Liber historiae Francorum,
.
2. 741. 906. .
. ,
.

- ,
.

- 940. 950. .
- , 949. IV
.
- 966. 969. , .
- , .
- 996. ,
.
- ,
991. .
-
, 58 .
- 991. 996. .

,
III .

 ( 494. 516.), 570.
: (IX )
(XII )

-
- ,

- - ( .
)
-
-
-
- , ,
-
-
-
- 29. ( 570. )

- 24
-
-
- (

)

,
110 . Historiae
2-26 , Epistolae
(27-110 )
,
. .

- 673. , 26. 735.
- , ,
.
-682. . , ,
, ,
-
- 19. , 30.
- ( 1603.)
-, ,

-
.
- .
Hac sunt in fossa Bedae ........ ssa. , ,
venerabilis
- Venerabilis ,
(835).
.

Historia ecclesiastica gentis Anglorum ( ) 5 .

693. (60.
), . 731. .

, (174-189),
, (449. , ),
596/597. .

, , 12. 633. .

633. ,
665. ( 664.)

. .

. ,
, 725-731.
.
 ,
,
. ,
.

- ( ( ,
))
-

- Historia Brittonum
- Historia Brittonum
, 8. 9. .
- 11.
, .
- .

,
( ).

Historia Brittonum 820. . 5., 6. 7.

, , ,
, , , .
- . , , .
. , a
a .

20.
.
,
. , 8. 9. ,
. , 768.
, .

- 909.
-
- .
-
-
-
- 886.
- , ,

-
- (871-899)

- Annales rerum gestarum Aelfredi Magni ( ) 893. .

,
.
, . ,
, ,
. .

( 8. 871.)

()
,
1154. ( II ).

, .
, , .
891. ,
. . 9.
, .

. (.
, ,
16. ). 900. ,
924. . Corpus
Christi. .

- 925., 973.
- 940. 942. ,
- , I (
784. )
- . . ,
- 967-968. Rerum Gestarum Saxonicarum libri III Res Gestae Saxonicae(
) 3
- I 973. ,
, I
-
, I

-

.
, I
.
, I

I
, .
, 946.

,
.
,

-
, .
951.
962. , 962.
.
- , ( )
, .
-
- , ,

( I 918-919. ,
955. )


- 920.
- (926-945) ,

- II, , 945.
- 949. ,
927. 942.
- , ,

- 949-950. ,
I
- 956.
, 958.
- I 961.
- I 2. 962.
- XII ,
. ,
963. XII
- VIII,
XIII
- 969.
II,
- 969. ,
970. .
971. ,
.

- Antapodosis sive Res per Europam gestae,

Retributio() 6 .
III 887. 949. . ,
, . II,
.

. ,
.
- 887. 931.
-
- , (
 )
- 949.

22 . 960. 964.
XII

969. . - I
II .
,
, 1054. 1204.
.

( XII
)

- X
- I 922.
-
( 69 )
- I 929.
- 936. I
. ,
.
- 936.
I, 966.
- . , 961. , I ,
966. II. 998.
, III, . 999.
44 45 .
- .
- (874-910 961-983)
- 983. , ( 1025. )
- , ,
,
- ,
, , ,
, , , . ,
; . ,
. , ,
, . , ,
 .
- , XX
.
- (.
)

()
- 25. 975. , 1. 1018.
-
- ,
,
- ,
- 990. (
)
-1002.
- 1009. II
,
- II, ;
II .
,

,
- 1004.
, ( 981. )

- 1012. 1018. (Chronicon) 8

- 908. 1018.
-
.
- 13. 982.
983. 981.
.
- III II, 26

-
- , (
)
- 1014. ,
.
-

( 13. 982. )
 ()
- 985. , 1045.
-
- . ,

- , .
- 1026. 5 ,
900. 1045.
-
-

( , 1032-1034. )

- 16. 1075. , 13. 1142.
- ,
- , .
- 1108.
-1109.
- Historia ecclesiastica ( ) 13
- 1114. 1141. , 1123.
1137.
- , . ,
( VII-XIII),
XI XII ( III-VI)
, ,
.
- ,

- , XI
XII
- ,
.
- ,
,
.
- ,
,

( 1066. , 1120. ,
I)

- (Contractus)
- 13. 1013., 24. 1054.
- -
- , ,
-1020.
- , ,

- ,

- , , ( )
-
- : Alma Redemptoris Mater Salve Regina
-
-

, 1054.
- ( 962.
971. )
- (regnum),
.
- .

( III 1053. )

- ( )
-

- , ,
-
-1066-1067.
-1069.
- 12. 1081. 1085.
- 4
- 834. , 849.

-

-1067-1068. (1047-1074)

- 1043.
- 843. 940.
- 940. 1043. ,

- (+ 1072) (
IV (1056-1105),
, 1065. ,
. ,
( ), ,

,
- (Descriptio insularum Aquilonis)
.
. , ,
, .

( )

- 1045., 21. 1125.
- ,

-
- , ,
-
- , ,
1068. 1089.
- ,
- 1117.
- , 1126. 1151.
- ,
- 1086.

-1091.
-1094.
- 1099. II
 .

- Chronica Bohemorum ( ) 3
- 1119. 1125.
- 1038. , 1093. ,
1125.
-
. . -.
IV 1086.
-
-
- .
,
.

-

:
- Canonici Wissegradensis continuatio (
) 1126-1142.
- 1123-1129, ,
.
- Monachi Sazaviensis continuatio (
). .
932. I .
, ,
(1001), , , ,
. .
1162. .
-Canonicorum Pragensium continuatio ( )
1140-1195.

: , . , IV
1086.

- 1050., 20. 1125.
- . (
, .
)
- (
)
-1101.
( (
))
- I

-1102. II
IV
-1106.

-1108. ( ,
, , )

- 5
- 1080. 1125.
-
-
-
- 1105. ( V )
- V (1105-1125)
-

(2/2 19. )
. ,
.
, ,
, .
. 1099. , 1106.,
1114. , .
1125. .
, .
( )
( ) .
,

- V
1114.

-Hierosolimita ( ),
. ,
. ,
.

- 1028., 1081.
-
- ( , (1056-1075))
-


- 15. 1058.
-16. 1058. I

- 1059.
- Vita Lulli ( ), ,
,
- 1071.

-
- 1078.
- 1077.
- - ,
1040. ,

- 1077.
.
1081.
- ,

- 1112., 22. 1158.
- III ,
IV .
1137.
III, ,
I
- 1114.
-1126. 6

-1132.
-1138.
-1138. , III,
-
-
IV, , ,

- II ,

- 1158. ,
- 22. 1158. ,

- ( 1146.
, )
- ,
-

- ,
.
,

- 1146.
-
. 1156-1157.
-
-
- , 1146-1209.

- , Gesta Friderici imperatoris (

) 2
-
- III (1152)
- I (1152-1156)
-
- 1160, 1169. .
-

( (), ,
())