RADMILA @E@EQ-RALI]

REKA RE^I

^ITANKA
ZA TRE]I RAZRED OSNOVNE [KOLE


a: -
: -,
: -
:  , ,
, , ,
-
, ,
:
: ,
: ,

: lett ...
15, 11 000
: 011/3348-384, : 011/3348-385
office@klett.co.yu, www.klett.co.yu
: -
:
: ,
: 10.000
650-02-00212/2008-06 05.06.2008. 2008/2009.
6-00-00212/2005-06 25. a 2005.,
.

CIP -
,
37.016:821-82 (075.2)
: / []
-; [ -, ;
lett, 2008. -]. 4. . - : Klett, 2008 (:
). - 176 . : . ; 26 cm
ISBN 978-86-7762-031-8
. . - 10.000. - :
166-170. - : . 171-175.
ISBN 978-86-7762-031-8
1. -,
COBISS.SR-ID 147329804

, , ,
, , ,
. .
 ! !

.
.
.
.

.
,
.
, !

1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
3. BAJKA O BELOM KONJU Stevan Raikovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
4. MRAK Duan Radovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
9. UTORAK VEE MA TA MI REE Ljubivoje Rumovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
10. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
2. PAPIRNATI BRODOVI Rabindranat Tagore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
7. PARE KRALJA Duan Radovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
9. - . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
10. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
11. E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
5. . . . . . . . . . . . . . . . . 69
6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
7. KROJA I DIV Braa Grim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
9. , , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
10. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78

1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

4
10. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
12. NIKAD DVA DOBRA Jovanka Jorgaevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
13. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
3. j . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
4. NEMOJ OVO NIKOM REI Dragan Radulovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
7. ZBIRKA MARAKA Karel apek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
8. SAMOA Branko V. Radievi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
9. SREA Pol For . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
10. DUGA ani Rodari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
12. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
13. NEDOVRENA PRIA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
14. VRAPI Maksim Gorki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
15. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

. . .
1. BA SU MI MUDRI MAMA I TATA Dragomir orevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
2. TA JE NAJVEE Miroslav Anti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
3. TA JE OTAC Dragan Luki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
4. ZALJUBLJENE CIPELE Pjer Gripari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
5. MOJ DEAK Branko V. Radievi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
9. , , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140

1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
3. ZAMISLITE Duan Radovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144
4. KAKVE JE BOJE POTOK Grigor Vitez . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
7. PRIA O DOBROJ RODI Stojanka Grozdanov-Davidovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
10. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
12. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .162
13. , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171

5
 :

? ? ,

.
!

6
 DA
VERUJEMO
U ^UDA
 DA VERUJEMO U ^UDA
, .
:

.

, .
. .

:
, .

. .

,
, .
.
.
,
, ...
... ...
...
A

8
 ?
?
? ?

.
.
?
?

!
,
.

.
! ?
.
!

9
 PEGAZ
()

,
.
! . ,
.

.
.
-
.
, -
, -
, . ,
, .
,
.
,
, . ,
,
.
, .
.
,
.
, ,
, , ,
.
-
! !
,
, ,

10
. , , -
.
, , -
, -
. ,
.
,
, .
-
, .
-
.

( )

,
?
?
?
?

.
?
?
.

!
...

?
.
. , .

11
 VAJKA O V ELOM KOI JU

Imao neki brkati Ciganin konja, koji je nekada bio i mlad i prav i beo.
Ali se vremenom, od teretna ivota, razbole. Postade bangav i aren. Mogla
su mu se izbrojati rebra, a bogami i dani.
Ali jedne noi dunu iznenada vetar i odkrinu vrata na tali. Do
mranoga ugla, u kome je tavorio konj, prostrla se kroz pukotinu traka
meseine. Liila je na usku, belu stazu, koja je zasenjivala oi i mamila da se
po njoj krene.
I konj se klecavim korakom uputi iz svoga ugla, odgurnu jo malo
vrata i zauvek napusti mranu talu i brkatog Ciganina.
Iao je celu no po stazama i proplancima obasjanim meseinom.
Oseao se neobino: prvi put je mogao da zakorai kud hoe, na ovu ili na
onu stranu, ulevo ili udesno. Umesto bia koji je sluao celoga ivota, sada
bi mu tek s vremena na vreme oko uiju zazvidao vetar.
Tako je sve to izgledalo dok je potrajala no.
Kad granu sunce, konj se ba zatee na stazi koja je vodila kroz neku
malu naseobinu.
Prvo se jedna baba hitnu busenom na njega. Uinilo joj se da je
konj bolestan i elela je da ga otera od svog plota. I kod sledeih kua
se ponavljala ista pria. Letelo je preko plotova busenje, poneka krupnija
cepka, pa i kamen.
Kad proe poslednji plot, konj zamae u umu.
Drao se otada preko dana dalje od naseobina, a nou je grabio
stazama i proplancima, sve jae obasjanim mesecom, koji je rastao.
Kad se jedne noi pojavi na nebu pun mesec i kao usred dana osvetli
proplanak, konj oseti u nozdrvama opojan miris nekog nepoznatog bilja
rasutog po obroncima. Pasao je celu no, a pred zoru naie i na izvor,
sakriven izmeu tri grabova stabla. Napoji se neobine, a pitke vode, pa
ue duboko u oblinju umu.
I sledeih noi dolazio je na isti proplanak, pasao nepoznate trave
i napajao se na izvoru izmeu tri graba. Preko dana, u senovitoj umi
proaranoj suncem, oseao je kako mu se snaga sve vie vraa, kako mu
telo postaje oblo, a noge gipkije.

12
 Kad se jedne noi otisnuo do prve reke, u mirnom ogledalu vode,
svetlucavom od tanke meseine, primetio je da mu se dlaka ponovo belasa
kao snegovi.
Od te noi nije ga dralo samo jedno mesto.
Galopirao je po bregovima i dolinama, provlaio se izmeu visokih
stabala u umi, belasao se u noi po beskrajnim, tamnim ravnicama.
Otkrivao je nepoznate trave i zaturene izvore, na kojima je pasao i
pio.
Neki ljudi iz naseobina su ga i videli.
Ubrzo je krenula pria o belom konju, koji obasjan meseinom luta po
prirodi i otkriva bilje i izvore koji lee.

13
 Dadoe se i ljudi za lekovitom travom i vidom.
U neko doba, stie re o svemu tome i do uha brkatog Ciganina, te i
ovaj krenu u potragu za svojim odbeglim konjem, koga je ve bio oalio.
Otisnuo se brkajlija sa enom na jednu stranu, sinovi i keri na drugu, a
komiluk im se rasu kud koji...
Beli konj jezdi jo uvek proplancima i rubovima ume. Neki ga i opaze,
ali mu niko ne moe prii, jer je brz kao munja i neuhvatljiv kao oblak.
Ljudi iz naseobina jo uvek tragaju za lekovitom travom i vodom.
Ponekad ih i nau. Ostanu onda na tom mestu samo toliko dok se izlee ili
se sasvim nastane uz neki lekoviti izvor i stvore novu naseobinu.
I Cigani odonda lutaju, nikako da se skrase. Jo nisu pronali konja.
Zaboravili su ve i ta trae.

Stevan Raikovi

Kai mi, kai

Ko je glavni lik u ovom tekstu?
ta je konja izmamilo da izae iz mrane tale?
Kako se konj oseao kada se naao na slobodi?
ta je sluao umesto zviduka bia?

ta misli?
ta simbolizuje ovaj konj? U emu je snaga prirode?
ta je to sloboda? Gde danas jezdi beli konj?

Zadaci
Pronai opis konja kad je bio mlad i kad je ostario.
Kako je izgledao proplanak na kom je konj naiao na izvor?
Obelei delove teksta gde se po tvom miljenju nalaze lepi opisi prirode.

Za radoznale
Mongolski divlji konji nikada nisu pripitomljeni. Proglaeni su za zatienu vrstu.

14
 M AK

U mraku progovore grane,

i oive senke,
i pantalone uzjau stolice

i penju se na police
i prave terevenke.

Predsednik im je prekida za sijalicu.

Kad on kae KVRC

ne uje se ni FRRR,
ni MRRR
ni VRC.
Sve se umiri i sve se utia,
sem mia, i sem kad pada kia.

Duan Radovi

ta misli?
Gde se mrak krije preko dana?
ta znai poslovica U mraku je svaka maka crna?
Koje igre su zanimljivije kad se igraju u mraku?
Ko jedini ima mo nad mrakom?

Zadaci
U pesmi se pominju rei polica i stolica.
Seti se jo deset rei koje se zavravaju na -ica.
Koje rei su izvedene od rei mrak?
Pronai smene i udne rei u ovoj pesmi.
Nabroj tri pesme ili prie koje je napisao Duan Radovi.

Hajde da stvaramo!
Napii priu A moda se mrak plai mene?.

15
 PRVI PUT U CIRKUSU
()

, , .
, , ;

. ,
,
.
.
,
,
, .
!
.

,
. -
,
.


,

-
, ,


.



-
-
.

16
 ,
, ,
.
, , , -
. , -
, ,
, ,
, , .

,
?
. ?
,
? .

, :

1. l
2. l
3. l
4. , , . l
5. l
6.
l
7. l

!
.
.
.
. ?
.
.

17
 KADA NA SVET DO\E[ BELI

.
:
, , ... , , .

, ;
, ;
, .
. .

18
 ?
?
?
?
?
?

. ?
?
?
?
.

20.
.
?

!
.
.
.

19
 SEPTEMBAR

, ,

,
.

:
.

:
, .

,
.

...

20
 ,
.
? ?
? .
() ? ?
? .
?
. ? ?
. . .

?
1. 1808. ,
. .

.
.

!
! :





.

21
 RIBAR^ETA SAN

,
, ...
... .
. !

`,
,
.

, ,
!
,
.

,
:
, !

,
!
, ,
!

22
 ?
.
, .

, -
. .
:
,
. .

,
? ?
?

(, , , )?

!
( , ).
.
.

23
 UTORAK VESE
MA TA MI RESE
U Novom Sadu svanulo vee U brzom vozu iali kozu
Ma ta mi ree Ma ta mi ree

Juna Morava uzvodno tee I kao tree

Ma ta mi ree Zemlja se veeras ne okree

Na svakom drvetu klikeri zvee Niti ta radi

Ma ta mi ree Niti spava
Zemlja veeras zabuava
U tipu mee utipke pee
Ma ta mi ree Ma ta mi ree
Ljubivoje Rumovi

24
ta misli?
Ko je to zabuant? Moe li Zemlja da zabuava? Da li se koze iaju?
ta znai izraz ma ta mi ree?

Kai mi, kai

Kakvo raspoloenje u tebi budi ova pesma? Zato? Koje rei se rimuju?
Objasni igru rei: svanulo vee i uzvodno tee.
Opii detaljnije sliku na svakom drvetu klikeri zvee.

Zadaci
Pronai na geografskoj karti Novi Sad, Junu Moravu i tip.
Neka deak stane ispred devojice i kae joj jednu reenicu. Ona mu na to
doda: Ma ta mi ree. Menjaju se uloge, a igra se nastavlja u nedogled.
Naui pesmu napamet.

Hajde da stvaramo!
Nastavi pesmu koristei rei: bee, gnjee, lee, see, spree...
Smisli melodiju za ovu pesmu.

25
 ZIMA

:
;

.
.

,
.
,
.

,
.
; ,
,
. . .

26
 ,
? ?
? ?
?

?
22. . .

,
46 .

!
.
. , .
, ? ?

?

.
!

27
 IDE SANAK NIZ ULICU
*** *** ***
, , , ,
, , , . :
, , , , ,
, . ,
: , , ,
, , , , . ,
, , !
, ,
!

USPAVANKA
,
, ,
, ,
? , .

,
,

. .

?

. , .

.
: , .
28
SREBRNI
KQU^
 SREBRNI KQU^
I [ARENI HLEB
()

:
. ,
. -
, -
, .
. . !
. ,
. ,
.
! -
.

!
-
.
, , !
, , -
, -
.
-
.


-
-
.

30
, , , . -
,
.

. ,
.

. , -

.
,
.
-
,
,
. -

,
.
-
, ,

. -
, -
-
,

. ,
.

.
, !
. ,
, , ,
-
, . -
,
. .

31
 ,
. , ,
, .
, ,
.
, , -
,
. .
-
. ...

( , )

,
?
?
?
? ?

. , ,
,
. ,
, , ,
. : ,
, , , , , , , , ,
. .
. , .

!
. .
.

.
3.000 .
.
32
 Iz dana u dan putam niz reku poneki mali papirnati brod. Svaki od
njih ukrasio sam krupnim, crnim slovima mog imena i sela u kojem ivim.
Moda e neko preko sedam mora naii na moj brod i doznati kako se
zovem i gde se nalazim. Cvetom iz oevog vrta zakitio sam sve svoje brodove:
nadam se da e ovo jutros ubrano cvee prispeti do mraka nekome u ruke!
Porinuo sam svoj papirnati brodi, a kad sam pogledao u nebo, spazio
sam itavu flotu oblaia gde urno diu svoja bela jedra. Koji ih to neznani
drug u igri puta niz reku da se celim putem utrkuju s mojim papirnatim
brodovima?
Kad padne no, zakrilim rukom lice i snivam kako svi brodovi plove
nekuda put dalekih zvezda...
Rabindranat Tagore

Kai mi, kai

ta deak prieljkuje dok puta papirnate brodove niz reku? ta belei na
njima i kako ih ukraava? Da li deak ima prijatelje? Kada je deak pogledao
u nebo, ta je video?

ta misli?
ta je to usamljenost? Kada je samoa korisna? Da li je drutvenim ljudima
lake u ivotu? Zato? Koji je najbolji lek protiv usamljenosti?

Zadaci
Vodoskok je
Vodostaj je
Vodootporan je
Vodopad je
Vodovod je

Hajde da stvaramo!
Napravi brodi od papira i ukrasi ga. Zamisli da je pravi i da te
moe povesti kud god poeli. Potrebno je samo da zamuri,
da se prepusti talasima i ... pustolovina je ve poela.
Ne zaboravi da na svom putovanju vodi brodski dnevnik.
33
 PRVI SNEG

, ,
.

,
.

, , .

...

34

: , ,

: , , .
?
?
. .

.
.

,
?
?

: , , ,
? !
?
?

?

, .

?
:
, .
, . .

35
 PRI^A O RAKU KROJA^U

.
. ,
. ;
, .
, . -
, .
, ,
, ,
.
, -
,
, .
, -
.

:
,
.
:
, , ,
. .

36
 :
, ,
.
, .
.
, . -
: , ,
. , -
, .
.
;
, .
-
.
.
,
.
, ? ? ,
.
-
.
, .
,
, .
, , -
:
, ,
,
.
, -
, .
.
.
. .
:
, -
.

, . :

37
 , ,
, ,
.

, .
,
.
, ,
, , ;

.

,
? ?
, ?
? ?
?

,
? :
?
.
.

!
,
. .

. .
.

:
.
38
 REKA RE^I

,


,
,
,
,
,
,
,
.
,
,
,
,

.

,

.
,
,
,
.

,
,
.


,
.

39
 ,
? ?
? .

.
. .
: , , , , ,
...

!

C...
.
,

.

?
.
.
, ,
.
?
?
, .
?

40
 MA^AK OTI[AO U HAJDUKE

,
, .
, .
, .
-
. -, -
, .
! ,
? .
-
. , ,
-
,
-
... ,
!
.
.
! , ,
. . .
, , .
! . ,
?... , , .
?
; . .
, -, .
, . .
, , -
.
,
.
, ?
.
-,
.
, .

41
 , ,
. ,
.
, ,
? .
? ,
. .
. ,
, . ,
. ,
.
, , .
?
. , , ,
?
? !
.
, .
.
,
.
- :
, ,
.
,
.
,
. ,
. .
:

?
? . , .
.
! . ,
... , , .
-
, -
. , .
,

42
 .
. ,
, .
, , , -!
? .
, .
. .
, , ,
. , ...
, , . , !
, ,
.
.
- . ,
.

, ,
. .
.
.

,
- ?
?
? ?

, - .
. -.
. : 1 . -
2.
3.
4.
5. -

43
 RA SE K A JA

Bio jednom jedan kralj. Ne ceo, ve samo tri frtalja.

Tri frtalja kralja.
Fali mu frtalj, da bi bio kralj.
Tri frtalja kralja to jo nije kralj. To je tri frtalja kralja.
Gde da nae frtalj?
Frtalj kralja? Ima li gde frtalj kralja?
Imali su negde celog nemaju ga vie.

44
 Gde imaju ne krnji im se. Daju li frtalj svoga kralja, ostade im tri frta-
lja. Tri frtalja kralja to nije kralj.
Gde da nau frtalj? Ima li gde frtalj kralja?
...Sreom, nae se u jednoj dobroj zemlji kralj i po. Kralj i po, to je vie
nego kralj. To je kralj i po.
Kralju i po ree tri frtalja kralja biste li mi dali frtalj, da postanem
kralj?
Vrlo rado ree kralj i po. Dohvatite malj, odvalite frtalj, ja sam kralj
i po. Frtalj manje, frtalj vie ne menja stvar.
Tri frtalja kralja prihvati se malja i raspali kralja i po.
Pade kralj i po u kalj odvali se frtalj.
Tri frtalja kralja uze frtalj od kralja i po i postade kralj.
Kralj i po postade kralj i frtalj, to je jo uvek vie, a ne manje nego
samo kralj.
Duan Radovi

ta misli?
Da li je lake pisati smene ili tune prie? Zato? Koje su osobine potrebne
da bi jedan kralj dobro vladao? Za koga se kae on je ovek i po?
Za koga se kae on je sebian?

Kai mi, kai

Da li je ovo bajka? Posle koje reenice poinje nagli obrt u tekstu? Kako je tri
frtalja kralja postao ceo kralj? Ovaj tekst je zabavan, ali nosi i neke pouke. Koje?

Zadaci
Frtalj je stara oznaka za etvrtinu neega. frtalj
Prikai matematiki ovu priu. Gde je tri etvrtine kralja
izgubio svoj frtalj? Domataj ta se dogodilo tom kralju. Da si ti kralj/kraljica
kako bi izgledalo tvoje kraljevstvo? Ko bi ti bio kuvar, blagajnik i dvorska budala?

Hjde d stvrm!
Tri frtalja kralja plus frtalj eli da napie zahvalnicu kralju i frtalj, jer mu je
nesebino dao jedan svoj frtalj. Pomozi mu!

45
 PESMA O CVETU

, ,
. , .




, .

,

? ? ?
.
?

. ?
, /? .
? ?

!
,
. !

,
. , ,
.
, , .

46
 SIVI

.
, .
, !
-
. , . ,
. , .
, ,
.

. , ,
.
, . , .
.
, , -
, , .
, , . , .
.

47
 , . -
, . .
, :
. .
. -
.
,
:
. . .

:
. -
, :
, , . .
, ,
, .
, -
. , , .
:
, . . .
.
-
.

.
,
, .
.
.

. .
, , ?

. . .
-
( )

48
 ?
?
?
?
?

,
.
? ?
? ?
?

.
.

.

!
.
.
.

49
 SEBI^NI XIN

, ,
.
, , ,
, . -
-
,
.
.
! .
.
, ,
, , -
. , .

50
 ? , , , -
.
, .
.
-
:
.
.
.
, .
,
.
! .
,
, .
. , -
.
, , -
,
. :

.
, . -
, , -
, .

. , ,
, ,
, -
.

.
.
, . -
, ,
.
.

51
 , , , -
.

, ,
, : ,
. , ,
.
,
. ,
,
. .
!
.
?
: -
.
.
, -
. ,
.

52
 . , , .
,
.
, .
,
. .
,
.
! .
. ,
, . ,
.
,
. , , ,
. .
, .
, .
,
. ,
, , .
, , -
.
, ,
.
, ,
.
? -

.
.
.
-
. , .
, , -
,
. ,
, , :

53
 .
, .
, -
.
, -
.
.
, ,
.
.
.
.
,
. .
, :
? , :
;
.
, ,
, .

54
 ,
.
? .
, ?
? ?

.
.
, ?
. ?

?

. ?

?

?
.
? ?
.
?
, ?
?
?

!
.
. , .
. .

55
 [A[ DEVETERO[A[
, !
.
. , ,
? .
.
. .

PETAR PETRU PLETE PETQU

,
,

! !
:


, ,



. .

,

.

?
!
, . .

. ,
. .
56
PRI^E IZ
DAVNINA
 OHOLICA

, -
. , :
! !
.
.
, .
,
.
? .
?
, .
:
! !
, ? -
.

58
 ,
?
?
?
?

. : , ,
, , , .
.
: , ,

?

?
/?
?
?
?

!
.
. ?

59
 SVIJETU SE NE MO@E
UGODITI

, , , ,
- , .
: , , ,
; .
.
, : , -
, , ; .
, ,
: :
! , .
, , -
, .
, : !
?
?
: -
, . ,

60
 , ,
.

, , ,
, :

.
, .
, ,
.

,
?
? ? ?
?
?

, : ,
. ? , ?
?
.
: .
.

?
.
.

,
. ,
, .

:
.
61
 ^ARDAK NI NA NEBU
NI NA ZEMQI

, -
. ,
; .
, ,
. -
, .
,
; .
,
. ,
.

,
, -
.
,
. ; ,
, .
, ,
. , .
,
. ,
.
,
.
:
, .
, ,
:

62
 .
, -
, . ,
,
. , .

. -

63
 .
.
, -
.
.

.
, ,
. , ,
.
, , .
, . ,
.
,
, .
, ,

.
-
.
; ,
,
. .
,

; .
,
. ,
.
, ,

.
.
,
, ;
.

64


.

?
? ?
, ?
? ?

,
? ?
, ?
? ?

.
. .

!
( ) . ?
? ? ?
? .
( ) ( )

1. . 1. .
2. . 2. .
3. . 3. .
4. . 4. .
5. . 5. .
6. . 6. .
7. . 7. .
8. . 8. .
.
, ,
, ... !
65
 MARKO KRAQEVI] I
BEG KOSTADIN

,
;
:
, ,
o,
, ,
,
,
, ,
.
:
, , !
,
a
, ,
,
,
.
:
, ,
?
:
, , :


;
:
, !
!

66
 , , ,
,
,
,

,
,
,

, ,
;
o,
,
,
:
, , !
, , :
,
,

67
 ,
;


,
,

.
, , :
,

.

,
? ?
?
? ?

. !
?
.

!
.
.
.

68
 SVETI SAVA I SEQAK
KOJI JE TRA@IO SRE]U
, , .
. ,
:
, , , ?
.
, .
, , :
.

:
. , . -
:
. -
, . ,
; :
, .

, . .
, ,
:
. ,
. (
), :
, , , -
, : ?
.
, , , .
, ,
, ,
.

69
 ,
, .
, , ,
.
. , -
, , .

. , ,
, , ,
, .
27. . .

?
?
? ?
?
?

.
? , ?
: , , .

!
.
.
.
.

:
, .

70
 KAD SAM BIO
STAR ^OVEK
,
, , , ,
, .
:
, !
:
, , , .
. -
, .
, . , : ,
, , ,
, , -
, .
:
, , , , .
,
-
. ,
, -
.
, , ,
.

. . -
, ,
.
,
,
.
, , -
.

71
 . ,
,
. ,
. , , -
, , ,

.

,
? ?
? ? ?

.
.
. .

!
/.
. / .
, /
. ,
. !

?
.
.

72
 Bio tako kroja, slab radia, a silan hvalia, pa mu na um dolo da krene
svetom kud ga oi vode i noge nose.
Tako i uini: spusti kapak na duanu, tap u ruke i put pod noge. Proe
pute i raspute, svugde svrne, niotkud se na povrne.
I tako uz zao as pristie do nekakva strma brega, za bregom uma,
divlja, gusta, crna, a posred ume visok se toranj u nebo popeo.
Vidi, vraga, ta bi to moglo biti? zaudi se kroja pa ravno onamo,
jer je bio radoznao kao svraka. Samo to se onom tornju pribliio, skoi ti
toranj jednim skokom preko onoga brega pa se pred krojaem ustoboi a
ono nije bio nikakav toranj, ve iv ivcat div!
Spalo krojau srce u pete pa ni makac. A div rikne da se gora lomi: ta
trai ovde, ti mija dlako?
Bio je kroja slabaan i tanaan, pa je pisnuo tananim glasom: Eto
sam se digao trbuhom za kruhom.

73
 Ako je tako, nita lake odvrati mu div moe i u mene kruha
sluiti.
Nema sad krojau uzmaha, nego zapita: A ta bi ti meni za slubu
platio?
Sve polako, pa e i to uti veli njemu div.
Platiu ti na godinu trista ezdeset pet dana, a bude li godina prestu-
pna, dometnuu ti jo jedan dan povrh toga. Je li ti to po volji?
Kud e ubogi kroja, ta e, nego pristane mislei u sebi: kakva plaa,
takva i raa, a ja u ve nekako gledati da se izvuem odavde.
Zapovedi div krojau: Hajde ti, junaino moja, pa mi i krag vode
donesi.
A to da ne donesem odmah itav bunar i izvor s njim skupa? isprsi
se kroja, pa ode na vodu, a onaj krag jedva prazan za sobom vue.
Kako on to ree? itav bunar i izvor sa njime? zabrine se div, koji je
bio malo priglup i u glavu udaren.
Taj goljavi oveuljak mora da je sa samim vragom u dosluhu! A
ja sam mislio da ne ume ni do pet nabrojati! ! Sad pamet u glavu: nije mi s
njime iz jednoga anka trenje zobati, nije to sluga za mene.
Dovukao kroja nekako malo vode, a div ga sada u drva alje. Veli nje-
mu kroja:
A to da ne poseem odmah itavu umu, sve drvee, i kvrgavo, i
grbavo, i sve granje, i sve ono ilovito panje?
Pa ode u umu, a sekiru jedva vue za sobom.
Kako on to ree? usplahiri se div. itavu umu, sve drvee, i kvr-
gavo, i grbavo, i sve granje, i sve ono ilovito panje?
I jo itav bunar i izvor sa njime skupa?
Uhvatio diva velik strah, jer bee straljivac i kukavica sinja.
A kad je kroja nekako dovukao narami drva, zapovedi mu div da
mu za veeru ustreli dvetri divlje svinje.
A zato ne bih odmah stotinu svinja ustrelio? upita kroja, a sve se
smejulji ispod brka kako je diva golem strah spopao.
Neka, neka, ostavimo to za sutra predomisli se div pa sve bez
veere lee da spava. Ali nije svu no ni oka sklopio, samo je u glavi prevr-
tao misli kako da toga opasnog arobnjaka skine s vrata.

74
 Starije je jutro od veeri i tako se div ujutro dosetio ta e i kako e.
Povede krojaa do nekakve vode, a uz vodu uokolo sve same vrbe porasle.
Sad emo upati vrbe ree div pa da vidimo ko je od nas dvojice
jai. Stani ti na onaj kraj, a ja u evo ovde.
upa div jednu vrbu za drugom, a kroja, kakav je ve tanaan i slabaan
bio, jedva vrbovu granicu dokuio, ali nikako da je k sebi savije. Onda on uda-
hne vazduha to je igda mogao, pa tako otea da se grana pod njim povila. A
kad je zinuo da odahne, uzvila se grana tako naglo da je kroja i na svoju i na
divovu veliku radost otfrknuo nebu pod oblake.
Pa ako se odonud nije na zemlju vratio, eno ga jo uvek negde u
oblacima.
Braa Grim

Kai mi, kai

Navedi osobine koje je imao kroja. Kako zamilja diva? Uporedi njegove
osobine sa spoljnim izgledom. Ko je koga nadmudrio na kraju bajke. Kako?

Zadaci
ta je kroja odgovarao divu, a ta je obavljao od poslova? Uporedi reeno i
uinjeno. Objasni izraze radoznao kao svraka i silo mu srce u pete.
ta znai poslovica Snaga klade valja, a um caruje?

Hajde da stvaramo!
Napii svoju priu Kroja i div ali tako da kroja bude vredan i skroman,
a div plemenit i mudar. Budi modni kreator. Napravi skicu po kojoj e kroja
saiti divu novo odelo.

Da li zna?
Braa Grim su saraivala sa Vukom Karadiem. Kada su nae narodne
pripovetke bile prevedene na nemaki jezik, Jakob Grim je napisao predgovor
toj zbirci.

75
 HRISTOV SAN

,
,
,
.

,
:
,
.

,
:
, ,
!
,

, XIV

, , 7. .
.
.
: , .
.
. .

,
?
? ?
?

!
.

76
 OJ, BADWA^E, BADWA^E

, , , ,
, .
,
, ;
, ,
. ,
, , , ! , , , !

?
.
: ,
, . ,
.
.

. .
.

,
? ?
? ?

.
.
77
 PITALI \ACI U^ITEQA

: : :
- ? - ? - 
-  , - .
, : ?
- ? -  ,
! - 
. !

DA LI JE NEBO KAKO

? ,
? :
? , ,
?!
?

!
5
.
. .

:
, ?
: .

78
VETAR I
SUNCE
 PROLE]NICA

, .
,

;
;
, ,
.
; :

, :
:

80
 ; .
, ,
,

; !

;
.
;
:

?
?
, ?
? ?

,
?
. . : , , ,
. ?
? ?

:
, , , .

?
20. 21. .
12 .

81
 VETAR I SUNCE

.
.
,
!
, . ,
, : -
, . ,
, . ,
.
.
, , ,
, .
,
, .

.

82
 ,
?
, ?
? ?

.
.
, , .
.
. .
.
? ?

!
.
.
.
P .

83
 SESTRE BEZ BRATA

,
,
;
,
,
,
;
:
, !

,
? ?
? ? ?

?
.
, ?
?

!
.
.

84
 VUKOV ZAVET
*****
, ,
, ,
, ,
, ,
, ,
, ,
, ,
, ,
,
. .

?
? ?
?
? ?

,
? ?
? ?

.
.
? ?

!

.

85
 VUK I JAGWE

.
:
, , !
,
-
.
:

,
,

.

. .

,
, ?
? ?
?

? ?
. (. 94).

!
.
, .
86
 KORWA^A I ZEC

-
.
,
.
,

.
, -
, .
,
, -
.


-
,
?
. ?
? ?
?

. .
. .
, .

!
:
,
,
. .

?
.
. , , .
87
 LIJIN OGLAS

,
,

.

.
.

,
? ?
? ?

?
? ?
.
? ?

!
. -.

. ,
.
, .
88
 JAZAV^EV OGLAS

.
,
.
, !
.

?
? ?
, ? ? ?
? ?

? .
? .
.
.

!
. .
? !

89
 @ENIDBA VRAPCA
PODUNAVCA

,
, :
, ,
, ;
;
: .
, ,
,
, ;
. ,
,
. .
c

90
 ,
, ?
? ?
?

.
. .
? ?
.

?
.
, .

!
:
;
;
, ...

:
.

91
 SNEG PADA

. .
. ,

,
.
. ,
: .
,
, , , , -
,
.
, ,

.
, -
.

92
 , -
.

.
, -

.

( )

,
. ,
? ?
?
? .

.
.
.
. .

?
? ? ?
? ?

?
, .

93
 LAV I BIK

.
,
-
.
.
-
, .
,
, ,
.
. .
, , ! .
.
.
.

,

.
, ?
. ?
, ?
. ?

? ,
, ( ),
, , , .
.
. .
. , , .

?
,
.
94
 KA A OV A
Lica: POTAR, BRANKICA, OKA, MILKICA, TETKICA iz letovalita, DECA

1. slika
KONFERANSJE: Niko ovde nije bio zao, ni pakostan, a ipak je jedna velika zavist kruila
od jednog malog letovalita do velikog grada... i od velikog grada do malog
letovalita...
(Kad se digne zavesa, pozornica je prazna. S leve strane nailazi potar s torbom i
pismima i produuje ka desnoj strani. Iza kulisa se uje Brankiino dozivanje.)
BRANKICA: ika-potare! ika-potare! (Potar zastaje na sredini pozornice, Brankica
stie zadihana.)
POTAR: ta je, mala?
BRANKICA: ikapotare, molim vas, ima li togod za Brankicu Nedeljkovi?
POTAR: Za Brankicu Nedeljkovi? ...ekaj, sad u ja da vidim. (Pretura po pismima.)
U kojem broju ti stanuje?
BRANKICA: U broju dvanaest...
POTAR: Aha... dvanaest... Evo deset... jedanaest... Brankica Nedeljkovi! Tano! Evo
jedne dopisnice sa mora! (Prua joj pismo.)
BRANKICA: Jao! Hvala vam, ika-potare! Kako ga dugo ekam! (Brankica ostaje na
sredini pozornice i ita pismo. Potar prolazi i nestaje na desnoj strani. Nailazi
oka s desne strane.)
OKA: Od koga si to, Brankice, dobila pismo?
BRANKICA: Pisala mi Milkica iz letovalita... uti kad itam...
OKA: Milkica! Hi! Iz letovalita. Ba me zanima kako se dosauje. Tamo nema nikakve
zabave. Ustani, lezi, plivaj, izlazi sve na komandu. Zato nisam ni iao s acima...
Pa ta pie?
BRANKICA: Pa ekaj. Nisam jo ni ja sve proitala...
OKA: itaj naglas da i ja ujem...
BRANKICA: (ita polako i glasno): Draga moja Brankice, oprosti to se nisam ranije javila.
Nisam imala vremena. Na letovanju je tako divno da se ne moe opisati. Kupamo
se i plivamo celi dan...
OKA: Ih, ba po ceo dan... a za ruak, a odmor posle ruka...
BRANKICA: ekaj to si dosadan. Ako kae ceo dan, onda ceo dan... (ita.) Imamo i
sandoline pa se vozimo...
OKA: Ih, to ja volim da se vozim sandolinom!
BRANKICA: Nauila sam i da se gnjuram!
Nalovila sam puno koljki i jeeva
dubinskih, ljubiastih i utih...

95
 OKA: Uh, to ja nisam tamo! Da vidi ta bih ja tek ulovio... Ona to sve pokupi na obali
kad se voda povue...
BRANKICA: Misli kad je oseka...
OKA: Dabome, kad je oseka...
BRANKICA: Ti misli, ako je moja drugarica, ne ume da se gnjura!... ekaj da proitam
sve... (ita.) Doneu svima u dvoritu po jednu koljku, i tebi i oki i Rajku...
A sad vas sve pozdravlja i voli i oekuje vae zajedniko pismo vaa Milkica.
(alosno) Jesi li video kako se oni lepo zabavljaju... A mi?
OKA: Mi. Nita. Vie mi se ne ide ni u bioskop, ni u cirkus... ni uopte.
BRANKICA: Milkica vadi koljke i jeeve... Pa to je da ovek pukne!
OKA: Stvarno da pukne od muke... Hoe li joj pisati?
BRANKICA: Pa moram. Nema smisla da joj ne piem. Nije ona nita kriva to mi nismo
hteli sa kolom... Idem odmah da joj piem...
OKA: Stvarno mi doe da puknem!
BRANKICA: A ti misli da je meni lake...

2. slika
(Trpezarija letovalita. Na sredini sto, sa strane klupe. Milkica sedi u sredini. Nekoliko
dece sa strane... Vee je. Deca su umorna. Neka se naslonila na sto. Neka itaju knjigu.)

I DEAK: Jao, to sam umoran. Jedva ekam da spavam...

I DEVOJICA: Mene sve bole ruke i lea od plivanja...
II DEAK: A vidi ove uljeve od veslanja...
II DEVOJICA: Jao, to je strano! Kad e to proi... (Ulazi tetkica sa pismima. Deca poskau.)
DECA: Jao, pisma! Pisma!
TETKICA: Pisma, deco! Polako samo. Bez galame...
I DEAK: Ima li, tetkice, neto za mene?
I DEVOJICA: Tetkice, za mene?
II DEAK: Prvo meni?
TETKICA: Svi ete dobiti... polako. (Proziva.) Stefanovi Svetozar!
I DEAK: Moje!
TETKICA: Kosti Spomenka! (Dobija druga devojica.)
II DEAK (prilazi i uzima pismo): Ovo je moje. Poznajem rukopis. (Otvara i ita pismo.)
TETKICA: Radi Milkica!
MILKICA: To je za mene! Jao! Dva pisma!
DEVOJICE: Ko ti je to jo pisao, Milkice?
MILKICA: Sigurno drugarica! Jeste. Od Brankice.
SVA DECA: ta pie? (Tetkica odlazi, a deca se skupljaju oko Milkice.)
MILKICA: ekajte, sad u da vidim... to mi ona odgovara na pismo...
I DEAK : Ih! ta moe da pie. Sigurno da se dosauje...
II DEAK: Ne bih sad bio u gradu...
MILKICA: (ita): Draga Milkice, ja i Svetlana ti piemo zajedniki i prosto ti zavidimo.
I DEAK: Nego ta, moraju da zavide!
I DEVOJICA: Pa uti, pusti da ita!

96
MLKICA: (ita): Kod nas nema nikakvih novosti. Ila sam triput u bioskop. Davali su se
crtani filmovi...
SVA DECA: (zadivljeno): Jao, crtani filmovi! Blago njima...
MILKICA: ...Pre tri dana je dolazio tea iz Zrenjanina pa je vodio mene i Svetlanu u
cirkus. Gostuje jo nedelju dana, i ao mi je to ga nee zatei...
I DEVOJICA: Jeste li videli, deco!
II DEAK: Jao, cirkus!
MILKICA: Pa utite... Program je mnogo lep: dresirani medvedi, samo beli, nisu crni, pa
slonovi, jao, pa klovnovi... da vidi samo kako su smeni...
I DEAK: E, ba nema smisla, kad nismo tamo dolazi cirkus!
II DEAK: Meni je krivo zbog crtanih filmova... Strano volim crtane filmove!
I DEVOJICA: Ja nikad nisam videla dresirane medvede!
II DEAK: Kao da sam ih ja video!
MILKICA (plaljivo): A ja toliko volim crtane filmove... Sedam puta sam gledala Sneanu
i Gulivera... Pa to je da ovek pukne od muke !
II DEAK: Ba, da pukne!
S V I: Nita drugo nego da puknemo od muke!
Zavesa
Jovanka Jorgaevi

ta misli? Kai mi, kai

Ljudi obino ele ba ono to nemaju.
ta misli o tome? Koja je tvoja
najvea elja? ta radi da bi ti se elja
ostvarila? Kako se javlja zavist kod
ljudi? Koji je najbolji lek protiv zavisti?
ta misli o nazivu igrokaza?
Prokomentarii tekst koji izgovara
konferansje. Gde se deava radnja?
Koliko su drugarice iskrene u
svojim pismima?

Zadaci
Napii pismo prijatelju/prijateljici sa kojima si u svai i to na sledei nain:
1. deo Razbesni me kad... 5. deo elim da...
2. deo Rastui me jer... 6. deo Opratam ti to...
3. deo Strah me je da... 7. deo Hvala ti za...
4. deo ao mi je to...
Pismo moe poslati potom ili mu/joj ga naglas proitati.

Hajde da stvaramo!
Podelite se u nekoliko grupa u razredu: glumci i glumice koji e glumiti
igrokaz, kostimografi koji e osmisliti kostime za njih i reklamni tim koji e
pozvati publiku na predstavu.

97
 IZA OBLAKA SUNCE SINE

, .

, . DECO, BUDITE

, . .
.
, , ? .
.
.
.
. .
.
. .

.
, .

!

. , . .
? ,
, .... ,
? .

98
 ^EMU
SLU@I
SRCE
 ^EMU SLU@I SRCE
()

,
, .
,
. .

.

.

?
? ?
?
: , , ...

,
? ?
, ? ?

!
* :
100 2
3
*

100
 GLAVNI JUNAK

,
? ?
? ?

. .
: , , -
, , , ?

!
.... .
101
 KAKO SE PI[U PESME

, ,
,
,
,
,
,
, ,
.

, ,
, ,
, ,
,
.

?
? , ?
? ?

,
?
? ? ?

.
. ?
: , .

!
.

102
Imam kuu nemoguu, Pomislie udan stan,
u njoj loim led u pei, il izmilja ili baje,
smrkne joj se pri svanuu, da si doo u moj san
nemoj ovo nikom rei. vidio bi istina je!
Dragan Radulovi
Prozori su na njoj vrata,
moe lei al stojei,
mieve nam pseto hvata,
nemoj ovo nikom rei.
A sto nam je na plafonu,
dohvati ga ko je vei,
krava pase na balkonu,
nemoj ovo nikom rei.
Tata sjedi, jo, na noi,
mama igra, mi smo vei, D se pdsetim
baka samo vake troi, Svaki skup stihova donosi novu
sliku, oseaj, misao ili raspoloenje.
nemoj ovo nikom rei.
Takav skup stihova zove se strofa.

Kai mi, kai

Da li je ovo rodoljubiva, aljiva, ljubavna ili nemogua pesma? Prve etiri strofe
zavravaju se istim stihom. ta pesnik eli da postigne tim stihom? Koja strofa ti
je najsmenija? Zato? Kakav preokret se deava u poslednjoj strofi?

Zadaci
Koja slika u pesmi ti se ini najmanje mogua? Na osnovu pesme, nacrtaj
nemoguu kuu. Budi svemirski arhitekta. Projektuj kuu na Marsu.
Kako ti zamilja idealnu kuu za sebe? Opii je.

Hajde da stvaramo!
Napii priu pod naslovom Kua nemogua koristei sledee rei:
ljubiasti krov, stojei krevet, leea vrata, drveni poret, letei tepih,
sanjajua soba, vuneni tanjir, kamena kaika, prozori s pogledom na tufne...
103
 DRANGULIJE

,

.

, , ,
!

.

, ,
,
. .

, ,
.
, , ,
. .

?
? ? ?
?

,
?
? ?
? . ?

? ?

!
: , ,
, , . .
104
 KAD PORASTEM
BI]U DIV
, !
, , .
, !
, !
, , ...
... , .
, , ,
, ...
... .
, ,
.
, , .
,
,


.
, , ,

.
, , , .

, ?
? ?
?
?
? ? ?
?

!

. ...

105
 V KA MA AKA

Kad sam imao deset godina, poeo sam da skupljam

marke. Imao sam druga, Lojzika epelku, pa sam se s
njime predao toj filatelistikoj strasti. Lojzik je bio
sin siromanog verglaa, upav i pegav deak,
otrcan kao vrabac, a ja sam ga voleo kao to
samo deca mogu voleti svoje drugove.
Mome ocu ta zabava nije bila po volji: mislio je da u zbog toga slabo
uiti. Morao sam dakle da skrivam svoju zbirku maraka na tavan.
Tamo je bio stari sanduk za brano. U nj smo se uvlaili kao mievi i
pokazivali jedan drugome marke: Gledaj, ovo je Holandija, a ovo je Egipat,
a ovo Sverige ili vedska. A to smo se s ovim blagom morali tako skrivati i u
tome je bilo neto drai. Kako sam marke dobavljao, to je opet bila posebna
pustolovina. Obilazio sam poznate porodice i moljakao da mi dozvole da
odlepim marke s njihovih starih pisama.
To su dakle bile najlepe godine moga ivota, ovo prijateljstvo s Loj-
zikom i sakupljanje maraka. A onda sam dobio arlah pa nisu putali Lojzika
k meni, premda je on stajao u hodniku nae kue i zvidao da bih ga uo.
Jednom nisu na mene dobro pazili pa sam utekao iz kreveta. Odjurio sam
na tavan da vidim svoje marke. Toliko sam bio slab da sam jedva podigao
poklopac naeg sanduka.
A sanduk je bio prazan. Kutije s markama nije bilo!
Stajao sam nad sandukom kao skamenjen i nisam mogao ni plakati
kako mi se grlo steglo. Bilo je strano to su moje marke, moja najvea ra-
dost, nestale; ali jo je stranije bilo to ih je zacelo ukrao Lojzik, moj jedini
prijatelj. To je bilo moje prvo i najvee razoarenje u oveka.
Kad sam se oporavio od bolesti, oporavio sam se i od bola zbog iz-
gubljene zbirke. Samo me jo ubolo u srce kad sam video da Lojzik ve ima
nove drugove. Kad mi je priao, rekao sam mu suho i ozbiljno:
Odlazi, s tobom ne razgovaram. Lojzik je pocrveneo, nekoliko trenu-
taka zbunjeno utao, a onda rekao: Dobro.
Prole su godine.
Jednoga dana prevrtao sam na tavanu u starom ormaru svakojake
porodine uspomene: fotografije, pisma, moje stare kolske sveske. Na dnu

106
jedne ladice nalazila se zapeaena kutija. Kad sam je otvorio, naao sam u
njoj onu zbirku maraka koju sam sakupljao pre mnogo godina.
Potekle su mi suze na oi a kutiju sam odneo u svoju sobu kao kakvo
blago. Shvatio sam odmah. Kad sam ono bio bolestan, neko je naao moju
zbirku, a otac ju je zaplenio da ne bih zbog nje zanemario uenje.
A onda mi je palo na um: Lojzik nije ukrao marke! Kakvu sam mu
uvredu naneo!
Onda mi se pred oima pojavi onaj pegavi i otrcani deran. Ko zna ta
se sa njim desilo i da li je jo iv! Bilo mi je tako muno i stid kad sam sve to
obnavljao u seanju. Zbog neosnovane sumnje izgubio sam jedinog dru-
ga, izgubio sam detinjstvo.
Zato kroz itav ivot nisam mogao pogledati potansku marku.

Krel pek

Kai mi, kai

Kako je deak izgubio svog najboljeg druga Lojzika?
ta se zapravo desilo sa njegovim markama? Kako se oseao Lojzik kada mu
je deak rekao: Odlazi, s tobom ne razgovaram? Kako se oseao deak,
mnogo godina kasnije, kada je shvatio da je pogreno osumnjiio Lojzika?

Zadaci
Ispriaj ovu priu kao da si ti Lojzik. Promeni tok prie. Neka Lojzik ue u
razgovor sa deakom kada ga on otera od sebe. Da je otac znao ta e se
sve dogoditi u ivotu njegovog sina, da li bi sakrio zbirku maraka? ta znai
izreka zaklela se zemlja raju da se sve tajne doznaju?

Hjde d stvrm!
Napii drugi deo ove prie. Radnja se deava mnogo godina kasnije. Bivi
drugovi se sastaju i pokuavaju da izglade nesporazum.
Da li e se prijateljstvo obnoviti, zavisi od tebe. Ti si pisac.

Narod je rekao:
ISTINA SUNCEM SJA.

107
 AMOSA

Nikad nisam video tako malu pticu. Uinilo mi se:

list. Jedan prosueni list koji ukoso pada s grane.
Ali kad se otrije zagledah ptica!
U stvari malo repa, malo perja i iljasti kljun
koji je, prosto, ravnotea repu. Da nije tog izduenog
kljuna, ptica bi bila nestabilna. Uzalud bi se doekivala
na male noice. Pretegnuo bi rep.
Boja? Kao prosueno lie. Malena. Skoro nevidljiva ptica.
Glas kao da se u vreli zejtin stavi utipak cvrkne.
Nisam ni slutio da me poznaje. Ne boji se.
Svakog dana eka u ogradskoj ivici. eka da istresem mrve koje ostaju
posle ruka. Uveren sam: u poetku se plaila. I ko zna koliko je to trajalo.
A sada? Ne boji se mog pokreta. Kad sa obe ruke iznosim trpezarijski
arav. I tresem mrve. Prouila je, dakle, svaki moj pokret.
Ona poleti.
Let je kratak. Nizak. Ni dva metra visine. Slee sa ivice. Sa najniih
granica. Dolee iz prizemlja. I kljuca mrve.
Koliko li se dugo prikradala? Proveravala? Koliko li je trebalo da se uveri
da e kroz prozor kad se otvori leteti samo mrve?
Danas sam je prvi put ugledao. Zaista ne boji se!
Crno oko. Kao iodica. Kao glava iode. I malo sivog perja. I u tom perju
malo rujevine. Na jednoj strani rep, a na drugoj kljun. Zbog klackalice i
ravnotee.
Siva ptica.
I u tom vrtkanju, uini se: prosine malo rujnog perja. Malo rujevine na
prsima.
Sad i ja nju poznajem. Stojim kraj prozora. Gledamo se.
Ptica se klati. Klati.
Nakljucala se mrvica. Proprpoila perjem. Proteglila jedno krilce,
proteglila drugo krilce. Skakutala. U grmi, pa u ivicu, pa natrag, u tri poleta
i tri skoka, pod prozor.
Upoznali smo se. Dobro. Valjalo bi da proslavimo poznanstvo.
Okreem se i prilazim prozoru. Uzimam suv kola koji stoji na okru-
glom posluavniku. Vanilica. To je vanilica sa orasima. Izabrao sam vanilicu.
Nisam uzeo tanglicu sa ledom. Sa belim, kao led, eernim prelivom.
Izabrao sam suv kola bez fila. Jer ima vanilica filovanih pekmezom. U
stvari, dve vanilice, jedna na drugoj, spojene su premazom od pekmeza.
Pekmez od kajsija je zlatast. Pekmez od ljiva je crnout.
108
 Uzimam, dakle, vanilicu. Mrvim je u aci. Prilazim prozoru. I laganim
pokretom ruke rasprujem oblai mrvica koji mirie na vanilu.
Ptica se nije ni pomerila. Toliko je poverljiva. Pitoma. A ja o tome ni-
sam imao pojma!
Ptica nije ni poletnula. Dozvolila je da je poeerim mrvicama slatkog
kolaa. Da, sad i ptica mirie na vanilu.
Ne znam kako se zove ptica priam sa planincem, ovekom koji
ivi u planini i poznaje ptice. Grmua! ivi u grmu. Nisko polee. Nee u
visinu.
Ne, nije grmua osmehnu se planinac. Znam dobro tu pticu.
Zove se cari!
Cari! Siguran si da je to ptica cari?
Siguran? Pita. To ti je kao to tebe gledam. U planini nema manje
ptice od caria. Car nije. A cari, vaistinu, jeste.
Carstvo mu je veliko kao bagremov hlad. Ograeno je vrzinom. Na
njemu bun leskova prua. U tom prostoru raste bunjiak bokvice, dva
struka plave vodopije. Vetar naveje lanjsko lie.
To je carievo carstvo.
Ponekad, dugo u no, stojim pored osvetljenog prozora. Napolju mrak.
Ali svetlost koja pada sa prozora obasjava kuti ive ograde u kojoj ivi ptica.
Svetlost prodire kroz zavese i pada kao mrea na ogradicu i bunje.
Ne mogu da vidim pticu. Ali otud, iz ivice, oseam da me neko gleda.
Ili je to uobraenje. Ili, stvarno, mala ptica, potpuno sama, opominje kako ni
ja vie nisam osamnjen, kao to ni ona nije sama kad sam ja tu, kraj prozora,
pored nje.
Branko V. Radievi

ta misli?
ta je samoa? ime se usamljenost moe najlake oterati? Koja oseanja obino
idu uz samou? Da li se ovek moe oseati usamljeno i kada je u drutvu?

Kai mi, kai Zadaci

U kom licu nam pisac pria ovu
priu? ta se time postie?
Kako se pisac trudio oko ptice?
Na koji nain mu je ptica ukazala
poverenje? ime je krunisano ovo
poznanstvo?
U tekstu ima mnogo kratkih reenica.
Pronai ih. ta pisac postie kratkim
reenicama u tekstu? Raspitaj se kako
izgleda cari. Najbolje da pronae
njegovu sliku. Izvuci iz teksta svaki
opis caria i spoj u jednu celinu.

Hajde da stvaramo!
Napravite ptiji hor u razredu. Neka svaki uenik imitira jednu pticu. Nacrtaj
pticu koja e imati svako pero druge boje. Daj joj ime.
109
 ESA

Eno sree u livadi, tri brzo, tri brzo, eno sree u livadi. Tri brzo. Pobei e.

Ako hoe da je stigne, tri brzo, tri brzo, ako hoe da je stigne, tri brzo.
Pobei e.

U zvoniu i duici, tri brzo, tri brzo, u zvoniu i duici, tri brzo. Pobei e.

Na ovnovim rogovima, tri brzo, tri brzo, na ovnovim rogovima, tri brzo.
Pobei e.

Od jabuke pa do trenje, tri brzo, tri brzo, od jabuke pa do trenje, tri

brzo. Pobei e.

Pa preskoi i ogradu, tri brzo, tri brzo, pa preskoi i ogradu, tri brzo.
Pobei e!
Pol Fr

110
ta misli?
Da li se tebi srea esto osmehuje? ta je nasuprot srei? ta znai izreka
srea u nesrei? Da li detelina sa etiri lista zaista moe da donese sreu
onome ko je pronae u travi?

Da li zna?
Po narodnom verovanju srea se zamilja kao neobino lepa devojka koja
srenim ljudima plete zlatnu nit.

Kai mi, kai

Kako nas pesnik poziva da krenemo u potragu za sreom?
Otkrij u pesmi gde se moe pronai srea. Kojim reima pesnik postie
ivost i ritam pesme? ta sve moe biti ograda koja nas deli od sree?

Da se podsetimo
Veliki mislilac Petar Petrovi Njego rekao je da je srea promenljiva:
Kolo sree u okoli, vrtei se ne prestaje,
ko bi dole sad je gore, a ko gore, dole pada.

Devojica ide ulicom grada

Pod kiobranom u sedam boja.
Na kii koja pada, pada,
Pod malom dugom raskriljenom
Vedro je u srcu njenom.
ani Rodari

111
 QUBAVNA PESMA

.
.
, .
, .
, , ,
.
:
.
,
.
,
, ,
,
,

.

,
?
?
? .
? ?
?
.
.

!
.
.
112
 DOMOVINA SE BRANI
LEPOTOM



!



.


,
.



.

,
?
? ?
? ?
?
. ?
, ?

!
.
. ,
.
113
 E O E A R SA

Zadaci
ta je dalje bilo? Ispriaj priu prema nizu slika i daj ime deaku i majci.

114
 ARS S

iveo je tako utokljuni vrabac. Zvao se Pudik. iveo je iznad jednog

prozoreta, ispod strehe, u toplom gnezdu od kuine, mahovine i drugog
materijala. Da leti jo nije probao, ali krilima je ve mahao i stalno izvirivao
iz gnezda: hteo je to pre da sazna kakav je ovaj beli svet i hoe li mu se
svideti.
ta je, ta pitala je vrabica mama.
On bi stresao krilima i cvrkutao gledajui na zemlju:
Crna je, precrna!
Doleteo je otac, donosio bubice Pudiku i hvalio se:
Div, div!
A Pudik je gutao bubice i mislio: Na ta li su ponosni; dali mi crva s
noicama, velika stvar!
I sve je izvirivao iz gnezda, razgledao sve.
edo, edo! sekirala se majka. Pazi, strmoglavie se.
im, im? upita se Pudik.
Ma kako im? Pae na ze-
mlju, maka hop! I proguta te!
objanjavao je otac odlazei
u lov.
Tako je to bilo, a krila se
nisu urila da porastu.
Jednom poe da duva
vetar, a Pudik upita:
ta je to, ta je to?
Fiju, dunue vetar i
bacie te na zemlju maki
objanjavala je majka.
To se Pudiku ne dopa-
da, pa e:
A zato se ljulja dr-
vee? Neka prestane, pa e
vetar stati.

115
 Majka je pokuavala da mu objasni da to nije tako, ali on nije povero-
vao. Voleo je da sve objanjava na svoj nain.
Prolazi pored njih seljak, razmahao se rukama.
Mora da mu je krila oupala maka ree Pudik samo su mu ko-
ice ostale!
Pa to je ovek, svi su oni bez krila! kae mu vrabica.
A zato?
Kod njih ti je tako, oni ive bez krila. Uvek su na nogama, skau, ra-
zume?
A zbog ega?
Kad bi imali krila, oni bi nas lovili, kao to tata i ja lovimo muice...
Grozota ree Pudik grozota, glupavo! Svi moraju imati krila. Pa
na zemlji je gore nego u vazduhu!... Kad ja odrastem, ve u udesiti da svi
lete.
Pudik nije verovao mami. On jo nije znao da oni koji mami ne veruju
ravo prolaze. Sedeo je na samoj ivici gnezda i iz sveg glasa pevao.
Pevao je on, pevao, i preturio se iz gnezda. Vrabica brzo za njim, a
maka, ria, zelenih oiju odmah se tu stvori.
Uplaio se Pudik. Raskrilio se, klati se na sivim noicama i cvrkue:
ast mi je, ast mi je...
A vrabica ga gura u stranu. Sva se nakostreila strana, hrabra. Kljun
je otvorila i cilja maki u oko.
Dalje, dalje. Leti, Pudik, leti na prozor, leti...
Strah podie sa zemlje vrapia. On poskoi, zamaha krilima i tada je-
dan, dva! Evo ga na prozoru!
Tada je i mama doletela bez repa, ali presrena. Sela je kraj njega,
kljucnula ga u zatiljak i kae mu:
ta sam ti govorila, ta?
Pa ta e kae Pudik. Ne moe se svemu odjednom nauiti!
A maka sedi na zemlji, isti ape od perja, gleda ih ria, zelenih oi-
ju i alosno maue:
Me-e-kan, tako me-e-kan vrapi, kao mi-i-i... Mijau-u...
I, ako zaboravimo da je mama ostala bez repa, sve se dobro svrilo...

Maksim Gorki

116
 Kai mi, kai
Kako je vrabac Pudik razumeo svet oko sebe? ta je mislio o oveku?
Kako se Pudik naao u ivotnoj opasnosti? Ko mu je spasao ivot i kako?

Zadaci
U emu je Pudik slian sa detetom?
Da se na osnovu ove prie snima film, koja muzika bi se mogla staviti:
u prvi deo, kada nestani Pudik otkriva svet oko sebe;
u drugi deo, kada je ispao iz gnezda pravo pred maku;
u trei deo, kada ga majka spasava;
u etvrti deo, kada se sve sreno zavrilo.
Kako je maka podnela to to je ostala bez ukusnog obroka?

ta misli?
ta je to pustolovina? Koje su osobine neophodne da bi neko postao
pustolov? Na ta pustolov mora da bude spreman? Koja je tvoja najvea
pustlovina?

Za radoznale
Svi znamo da irafa ima najdui vrat od svih ivotinja. Ipak, vrabac u vratnom
delu kimenog stuba ima 14 prljena, a irafa svega 7. Razlika u duini vrata
je oigledna, ali gledajui brojke, vrabac vodi sa 14:7.

Narod je rekao:
TEKO ONOM KO NE ZNA,
A UITI SE NE DA.

117
 A ZA[TO ON VE@BA
:
( . .)

(: , ,
; ): -! -! ----
!
( ).
( ).
: , ?
( ): ... ?!
: , .
: !... -! -!
: ?
: !
: ?
: ... ... -! -!
: , ...
( ): ?
: ; ?
( ): ! ( .)
: ?
: ... ...
: ?...
: ... : ...
...
(): !... (, .)
?
: !... ! -! -!
( ; ): !
( ).
: !
( ): ?
: ?
: ?
: ...
: !
( ): ...
?
(, ): ?
: , ...

118
 ( ): , ! ... (
.)
( , ):
?
: !... -! -!... ... ( .)
: ? (.) ...
( , , ):
? !?
: ... ... ...
: ... ! ( .)
( ).
(, ): , ?
( ): ?
: , ?
( ): ... ...
: ?!
( ): .
, !

. ,
. .

.
? ?
.

,
, . ,
?
? , ? ?

!
. .
.
. , .
119
 PADE BISER U SELO

; .
()

.
()

: ,
.
()

. , , ,
( ) , , ;
, ,
. , . .
(, , ) () ( )

TR^I, TR^I TR^UQAK
.
, ,
, . .
, ,
.
,
.

.
, .
.
.
/
( ).

.

120
BA[ SU MI
MUDRI...
 VA
MAMA TATA
Ba su mi mudri i mama i tata:
Jutros mi u kuu doneli brata!
Prvo se za re javila mama
NEKO E VREME IVETI S NAMA...
Onda se ohrabrio i utljivi tata
ZAR NIJE LEPO IMATI BRATA?
NIKAKO! dreknuh pomalo zlovoljan
ZA SADA SAM I SAM SEBI DOVOLJAN!
Tata i mama na to su se skupili
ZNA, OVAJ, SINE... MI SMO GA KUPILI...
M M
UJTE, DA STE GA SMESTA VRATILI!
ALI, KAKO? VE SMO GA PLATILI...
NEU U KUI DA TRPIM TOTA!
ALI, SINKO, SKUPO NAS KOTA...
BA STE NEZRELI! ZAR SE NE STIDITE?
NEKA DANAS OSTANE, A SUTRA VIDITE!
A SADA NOSITE TU VAU ROBU,
I TO TO DALJE, U DRUGU SOBU!
Dragomir orevi

Kai mi, kai

ta je tema ove pesme? Zato je deak
tako burno reagovao kada je uo da je
dobio brata? Kako su se snali njegovi
roditelji u toj situaciji?
Uporedi deaka iz ove pesme i deaka
iz prie Moj deak (str. 130).

Zadaci
Kako bi jo mogla da se zove ova pesma?
Nai stihove u kojima je najizraenija
deakova ljutnja i ljubomora. Zameni u
ovoj pesmi rei i stihove tako da iz nje izbija
radost i srea to je deak dobio brata.
t misli?
ta je to ljubomora? Da li ivotinje
oseaju ljubomoru?
Daj primer. ta ti radi kada oseti
ljubomoru?
Koji je najbolji lek za ljubomoru?

Hjde d stvrm!
Podelite uloge iz pesme: konferansje, deak, mama i tata.
Napravite igrokaz po stihovima.
122
 TA JE AJ ESE

Nebo je neto beskrajno, U njega dojure autobusi

duboko i iroko, i dotre svi moji drugovi.
pa ipak,
kao od ale, Jer nebo je kao sva mora.
stane u svako oko. I jo jedanput toliko.

Jer oko je vee, Njega nikada nije

i vee,
i najvee od svega.
Vee od grada.
Od brega.
I vee od moga tate.
U njemu moe da ivi
neznanih svetova bezbroj.
U njega ptice dolete.
U njega putevi svrate.
U njega uplove brodovi.
Dogegaju se kue i trgovi.
prepeaio niko,
ni oplovio niko,
ni obleteo niko.
Jedino ako mama
u moje oko doeta,
tad nema mesta za nebo,
za ptice,
za mora iroka,
jer mama je vea od neba
i vea od celoga sveta.
I vea od oba oka.
Miroslav Anti

Kai mi, kai Zadaci

O emu peva Miroslav Anti? Da li svi stihovi imaju jednak broj slogova?
ta sve moe da stane u oko? Da li sve strofe imaju jednak broj stihova?
ta o nebu misli pesnik? ta pesnik postie ovim izmenama?
ta je jedino vee od oka? Objasni. Pronai rimu u pesmi.

t misli? Hjde d stvrm!

ta je za tebe najvee? Odaberi jednu od sledeih tema i napii
Sa im moe da uporedi sastav ili pesmu:
svoje roditelje? ta je najbre
Da si ti nebo, kakvo bi nebo bilo? ta je najslae
Da si ti more, kakvo bi more bilo? ta je najvernije

123
 TA JE OTAS

Molim vas, recite Pa zato pitam

otac ta je. otac ta je.
Da li je otac tata Da li je otac tata
ili sudija za prekraje? ili sudija za prekraje?
Dragan Luki
Mene otac stalno ispituje
i eli ovo i ono da uje.
I kad sam u kolu pola
i kad sam iz kole dola,
i zato je ovo ovako
i zato je ono onako,
i zato je ovo ovde
i zato ono nije onde,
i kako sam smela ovo
i kako sam smela ono,
i znam li ja da sam ve velika
i znam li ja da vie nisam
mala,
znam li ta je karakter
tvri od elika
i znam li ja poto je nala?
I zato nisam mislila
i kako nisam pazila
i ta sam opet zgazila
i kako, kako
i zato, zato,
i smem li, smem li,
i znam li, znam li?

124
 Kai mi, kai
U emu je razlika izmeu oca i tate u ovoj pesmi?
Na koji nain nam pesnik prikazuje oca?
ta devojica zamera svom ocu?
ta se krije iza tatinih primedbi?

t misli?
ta tebi najee prigovaraju roditelji?
Kako se tada osea?
Da li roditelji potuju tvoje miljenje?
A ti njihovo?

Zadaci
Kakav je ton u ovoj pesmi? Kakvo ti je ponaanje kada se naljuti? Da li uti
ili kao ova devojica mnogo pria? Na osnovu ega shvatamo da je ovaj
otac u osnovi brian? ta bi bio savet za ovu devojicu?

Hjde d stvrm!
Proitaj pesmu tako to e umesto otac staviti majka, a umesto tata
mama. Ne zaboravi da promeni i naslov!

125
 A J V JE E S RE E

Bio jednom jedan par cipela, mu i ena. Desna cipela, koja je bila
gospodin zvala se Nikola, a leva, njegova gospoa, zvala se Tina.
ivele su u jednoj lepoj kartonskoj kutiji, umotane u svilen papir. Bile
su veoma srene i nadale se da e tako iveti zauvek.
Kad, jednog lepog dana, prodavaica ih uze iz kutije i dade jednoj
gospoi da ih proba. Ova ih je obula, proetala nekoliko koraka u njima i
videvi da joj savreno pristaju, ree:
Kupujem ih!
Da vam ih spakujem? upitala je prodavaica.
Nema potrebe odgovorila je gospoa zadrau ih na nogama.
Platila je i izala u svojim novim cipelama.
I tako su Nikola i Tina ceo dan proveli hodajui, a da se nijednom nisu
videli. Nali su se tek uvee u nekom mranom plakaru.
Tina, jesi li to ti?
Ja sam, Nikola!
Sva srea! Ve sam se uplaio da sam te izgubio!
I ja isto. Gde si bio ceo dan?
Ja? Na desnoj nozi.
A ja sam sve vreme bila na levoj.
Sad mi je sve jasno ree Nikola. Svaki put kad si ti bila napred, ja
sam bio pozadi, i obrnuto, kad si ti bila pozadi, ja sam bio napred. Zato se
ceo dan nismo videli.
Zar emo sad stalno tako iveti? uplai se Tina.
Bojim se da je tako!
Uasno! Ceo dan da te ne vidim, mili moj Nikola! Nikad se s tim
neu pomiriti!
Sluaj ree Nikola imam ideju: poto sam ja uvek na desnoj, a ti
uvek na levoj nozi, svaki put kad budem krenuo napred, ja u malo skre-
nuti ka tebi. Tako emo se pozdravljati. Vai?
Vai!
Sutradan, tokom celog dana, Nikola je inio kako je obeao Tini. Go-
spoa koja je nosila cipele nije mogla da napravi ni tri koraka, a da njena
desna noga ne zakai levu petu, i tras! svaki put bi se nala na zemlji.

126
 Veoma zabrinuta, istoga dana, otila je do doktora.
Doktore, ne znam ta mi je. Sapliem samu sebe.
Sami sebe sapliete?
Da, doktore! Pri skoro svakom koraku desna noga mi zakai levu
petu, sapletem se i padnem.
Vrlo ozbiljna stvar ree doktor. Ako se nastavi, moraemo da
vam odseemo desno stopalo. Izvolite recepte za lekove: kotae vas deset
hiljada franaka. Meni za pregled dugujete dve hiljade franaka, i sutra doite
na kontrolu.
Uvee, u plakaru Tina je upitala Nikolu:
Jesi li uo ta je kazao doktor?
Jesam, uo sam.
Uasno! Ako gospoi odseku desno stopalo, ona e te baciti i bie-
mo zauvek razdvojeni! Moramo neto da preduzmemo!
Da, ali ta?
Sluaj, imam ideju: poto sam ja na levoj nozi, sutra u ja skretati ka
tebi svaki put kad budem krenula napred! Vai?
Vai!
Tina odra obeanje tako da je tokom celog sutranjeg dana leva
noga udarala u desnu petu i tras! gospoa bi se nala na zemlji. Jo zabri-
nutija, ponovo ode kod doktora.
Doktore, sve mi je loije. Sad mi leva noga udara u desnu petu!
Stanje se pogorava ree doktor. Ako se nastavi moraemo da
vam odseemo oba stopala! Izvolite recept za lekove: Kotae vas dvade-
set hiljada franaka. Meni dugujete tri hiljade za pregled, i obavezno mi se
sutra javite.

127
 Uvee je Nikola upitao Tinu:
Jesi li ula?
ula sam.
ta e biti s nama ako gospoi odseku oba stopala?
Ne smem ni da pomislim!
Tina, tako te volim!
I ja tebe Nikola!
Nikad te neu napustiti!
Ni ja tebe Nikola!
I tako su njih dvoje u mraku razgovarali ni ne slutei da gospoa koja
ih je kupila eta neujno hodnikom u papuama, jer od brige nije mogla
da zaspi. Prolazei pored plakara ula je ceo njihov razgovor, a kako je bila
veoma pametna, odmah je sve shvatila.
Tako dakle pomisli ona. Nisam ja bolesna, ve se moje dve cipele
vole! Kako su slatke!
Uzela je tada lekove koje je platila trideset hiljada franaka, sve pobaca-
la u kantu za ubre, a sutradan rekla svojoj kunoj pomonici:
Zapamtite ovaj par cipela! Ja ih vie neu obuvati, ali svakako elim
da ih sauvam. Dobro ih oistite, namaite, pazite da uvek budu uglancane,
i nemojte ih sluajno odvajati jednu od druge!
Kad je ostala sama, kuna pomonica pomisli:
Gospoa mora da je poludela kad hoe da uva cipele koje vie nee
obuvati! Za jedno petnaestak dana, kad ih gospoa bude zaboravila, ja u
ih ukrasti!
Petnaestak dana kasnije ona ih je, kradom, uzela i obula. Ali, im ih je
obula i ona stade samu sebe saplitati. Jedne veeri, dok je silazila pomo-
nim stepenitem da baci ubre, Nikola i Tina poelee da se poljube, i bum!
tras! cangr! kuna pomonica se zaustavila na odmoritu, kose pune otpa-
daka iz ubreta, dok joj se niz elo, kao lokna, spiralno sputala kora od
jabuke.
Ove cipele su zaarane, pomisli ona. Nikad ih vie neu obuti. Dau
ih mojoj hromoj roaki!
Tako je i uradila. Roaka, koja je bila hroma, gotovo ceo dan je provo-
dila sedei na stolici, skupljenih stopala. Kad bi negde i krenula, bilo je to
tako laganim korakom da nikako nije mogla da se saplete. A cipele su bile
veoma srene, jer su sad, ak i danju, bile jedna pored druge.
Vreme je prolazilo. Naalost, poto je bila hroma, roaka je jednu cipe-
lu kvarila mnogo bre nego drugu.

128
 Jedne veeri Tina ree Nikoli:
Oseam kako mi on postaje tanak, sasvim tanak! Uskoro u se pro-
buiti!
Ne, to ne sme da dozvoli! ree Nikola. Ako nas bace, opet emo
biti razdvojeni!
Znam ja to vrlo dobro ree Tina ali ta da radim? Starenje ne
mogu da izbegnem!
I zaista, osam dana kasnije, Tinin on se probuio. Hroma devojka ku-
pila je nove cipele, a Nikolu i Tinu bacila u ubre.
ta e sad biti s nama? upita Nikola.
Ne znam uzvrati Tina. Kad bih samo bila sigurna da se neemo
razdvojiti!
Prii blie ree Nikola i zavei moju pertlu za tvoju. Tako nas ni-
kad nee razdvojiti!
I Nikola i Tina svezae svoje pertle. Zajedno su ih izbacili u kantu za
smee na ulici, zajedno ih je kamion za ubre odvezao i ostavio na nekom
pustom zemljitu. iveli su tu zajedno sve do dana kad su ih jedan deak i
jedna devojica pronali.
Jao, pogledaj! Cipele koje se dre podruku!
Mora da su mu i ena ree devojica.
Poto su brani par ree deak sad emo ih poslati na svadbeni
put!
Deak uze cipele, prikuca ih, jednu pored druge, za jednu dasku,
odnese ih do obale reke i spusti ih u vodu, koja ih ponese ka moru. Dok su
se cipele udaljavale, devojica im je mahala maramicom dovikujui:
Zbogom cipele, i srean put!
Tako su, Nikola i Tina, koji nisu vie nita oekivali od ivota, otputovali
na divan svadbeni put.
Pjer Gripari

Hajde da stvaramo!
Zamisli veliku radnju sa igrakama. ta misli, da li se igrake izmeu sebe
drue? Koje su u svai a koje u ljubavi? ta igrake rade nou, a ta preko dana?
Odaberi jednu igraku i napii priu iz tog lika.

129
 MOJ ESAK

Imam deaka. Radoznao deak. Pita, a ja odgovaram li, odgovaram.

Neto znam neto ne znam. Neki put ga, priznajem, mada to nije lepo, i
prevarim.
Ima li nepojediv sladoled? pita tako.
Nema kaem, a vidim njemu ao.
Ni okolada?
Ni okolada.
teta kae ozbiljno. A ve se rastuio.
Nesavren je ovaj svet, kao da govori njegova upava glavica. ta da
radim? Kako da ga uteim?
ekaj! viknem. Nemoj se rasplakati. I onda ponem nadugako
da mu priam. Kada svri kolu, a treba da bude radian, postae uven
ovek, zasluan i slavan. Bie ponos svoga kraja. ivee u izobilju. I tad e
imati sve. ak i nepojediv sladoled i nepojedivu okoladu.
Sad meni treba klima njegova glavica. A to je daleko. Ko e do-
ekati?
Bilo je leto, pa od jare umekao asfalt.
Vreme je kae mati da ga vodi kod bake.
Sad je leto na selu. Neka pije dosta mleka. A vazduh planinski e ga
dobro ojaati.
Tako je sloim se. I pone spremanje na put.
U vozu je bio dobar sve do uine. Mati mu je spremila pitu od treanja.
Zagrizao pare, upro oi u mene.
Ima li nepojediv kola? upita iznenada.
Misli: jede ga, jede i ve si sit, a on stoji, ni za mrvu se nije sma-
njio?
Ba takav ree.
E, takvoga nema.
Znai, sve ima svoj svretak kao da kau njegove rastuene oi.
I opet se sneveseli.
Kod bake udan postade: odbi se od mene. Od nje se ne mie. Sve ne-
to apu. I, rekao bih, neto kriju od mene, jer im priem, kao zaverenici

130
uute. Uvee isto: sa bakom lee. Ja sluam: u... u... u... baka ape, a on
tek zasmeje se, ili uti sav se pretvorio u uvo.
Pomirio sam se sa sudbinom. Sad je bakin, kaem, nije vie moj. Ali,
ekaj, vratiemo se u grad. Opet e ti oko mene; a ja se neu dati. Ba tako
mislim, kad ugledam njega tri preko polja k meni, a u korpici nosi puno
jagoda.

Da te pitam neto? vie izdaleka.

Pitaj! odgovorim i ja, onako, izdaleka.
Ima li nepojedivih jagoda?
Opet ti isto. Nema. Eto, probaj, pa e videti.
Znai, sve se potroi, sve se svri?
Tako je... Drukije ne moe biti.
Stie i stade pored mene. Utom i baka doe. Gleda on baku, a u oima
mu nekakve vragolije.
A ima li neispriivih pria?
Opet na muci, kaem mu da nema.

131
 Kako nema! udi se moj deak.
Pogledaj, eto neispriive prie.
Baka!
Jeste, baka.
Priznadoh mu: E, ba si
me nadmudrio. Tano, baka
je neispriiva pria. To nikako
nisam smeo zaboraviti.
Nasmejasmo se sve
troje. I ja mu estitah.
Ba je pametan moj
deak, najpametniji.
Branko V. Radievi

Kai mi, kai

Na koliko mesta se odvija radnja u ovoj prii? Odredi te celine.
Gde se deak najbolje osea? Zato? Kakva pitanja mue deaka?
Ko mu pomae da shvati svet oko sebe? Kako?

t misli?
Zato deca vole da postavljaju pitanja? Koje je tvoje omiljeno pitanje?
Ko ti daje najpotpunije odgovore? Da li je svet savren? Zato?

Zadaci
Izvuci sva pitanja koja je deak postavio u prii.
Kako bi mu ti odgovorio/la? ta deak misli kad kae nepojediv?
Iz kojih reenica se vidi blizak odnos izmeu deaka i bake?

Hjde d stvrm!
Neka svi uenici dovedu u razred svoju baku ili neku drugu dragu osobu iz
porodice. Svako ima 5 minuta da predstavi svog gosta na najbolji nain.
Napravite raspored dolazaka gostiju.

Narod je rekao:
VIE UM ZAMISLI NEGO MORE PONESE.
132
 SVITAC TRA@I
PRIJATEQA
, -
.
?
!
, , -
. ! -
.
, , .
.

, .
? .
?
.
, .

133
 , , -
. . , .
. -
. . ,
.
,
.
ep, .
.
, ,
.
, ! .
.
?
.
.
-
. . ,
.
:
, .
.

.
?
.
?
.
, .
, .
.

134
 ,
. ?
? ?
?

.
?
?
.
.

!

:

?
,
. .
!
!

135
 QUTITO ME^E

, , ,
,
. ?
, , .
, , , ,
. ?
, ,
.
.
, :
:
, .
e ,
?
e ,

.
?

136
 , :
.
, ,
.
:
, , ,
, .
. !
?
,

.

. .

,
?
? ?
?

(. 115).
?
. :
? , ?

!
.
.

137
 BIO JEDNOM JEDAN LAV

...
?
,
.

, !

.
,

!

, !

,
,
...

, !

, ,
!

, !

,
,
.

, !

138
 ,
? ?
?
? ?

. ,
. ,
? ,
? .

?
:
.
.
?

!
.
.
.

139
 ECI PECI PEC , ,
,
,
, ,
,
,
; ,

,
,
,
,
. ,

.

BROJALICA
IZA BRDA PLAVA

.
, ,
. ,
,
. ,
, ,
: ! , , !

, ?
.
. .

140
ZAMISLITE
 SLAVUJ I SUNCE

.
.

...
:
.

. ...
, , .
.


...

, .
...

!

,

. ?
. .
: ? .
?
? (. 112)?

!
. .
. . .
142
 VO@WA

. , ,
,
. ,
e
, ,
, . .
, ,
,
.
. ; ,

. .
, .

. .
,
, ,
, . , .

? ,
?

, , ...
, , ?
?
?
, , ...
?

?
.
? ?

!
.
.


? ?
. .

,
?
...
.

.
.
143
 AM TE

Zamislite, deco, jedno veliko more,

i u tom moru jednu veliku lau,
i na lai okrugle prozore,
i na jednom prozoru princezu Nau.
Zamislite sad, deco, to isto more,
i u tom moru istu veliku lau,
i na lai iste okrugle prozore,
i na drugom prozoru razbojnika Kau.
Zamislite onda: bura ide,
vetrova fijuk i talasi,
i jedan talas princezu skide
i poe mladi ivot da gasi.
Zamislite, deco, sto talasa,
veih sto puta od svake princeze,
moe akula svakoga asa
na modrom talasu da se doveze.
Strahom i bolom obuzet,
pojavi se otac princezin i ree
Onaj bie mi zet,
ko spase mladi ivot njezin!
Zamislite, deco, puna laa,
sve oficiri, prinevi, admirali.
I svi ute, svi drhte, samo Kaa
skoi i more ga zali.
Kaa izvali stranu psovku
na raun vetra, na adresu ivota, na ime mora,
izbee smrti miolovku
i spase princezu iz valova.

144
Zamislite sad: otac taj,
kralj sigurno, a car verovatno,
podie Kau u zagrljaj
i poljubi ga nonalantno.

Ovo je ker moja, a ena vaa princeza, mila Naa!

A ja sam, s doputenjem, izvinite na smetnji, razbojnik
Kaa!
Umiri se more, zataji vetar, stade laa...
Puni straha, puni stida, prepuni jeze
svi gledahu u pravcu princeze.

Hrabri Kaa ree bleda princeza ja sam vaa Naa...

Izvinite, tata, na ovom svetu svata se dogaa!
Duan Radovi

Kai mi, kai

Koji likovi u pesmi su glavni, a koji sporedni? Kakve osobine ima Kaa?
Zato mu je princeza rekla: Hrabri Kaa, ja sam vaa Naa?
Uporedi ovu pesmu sa pesmom Zima (str. 24).
U emu se sve razlikuju ove dve pesme?

Zadaci
Zato se pesma ovako zove? Ima li ti neki drugi predlog?
Dopii nastavak pesme u vidu dijaloga. ta je tata rekao Nai? Da li je Kaa
pristao na venanje sa princezom? Da li su se oficiri, prinevi i admirali
postideli ili razgoropadili? Pronaite tekst Duana Radovia Kapetan Don
Piplfoks. Podelite uloge i odigrajte komad.

Hjde d stvrm!
Pretoi ovu pesmu u strip. Neka svaka strofa bude po jedna slika.
Napii sastav Zamislite jednu veliku olju.

D se pdsetim
U Beogradu, na padini Tamajdanskog park, nalazi se Malo pozorite
Duko Radovi. Tu se svakodnevno igraju predstave za decu i omladinu.

145
 KAK E JE VOJE ROTOK

Potoku koji umom tee S mnotvom zvijezda doe vee,

Oprezno prie jedan jelen Ugasi svoje boje dan,
I napivi se vode ree: Plaljiva srna tiho ree:
Potok je kao uma zelen. Gle, sav je potok ozvjezdan.

Kraj stijena potok dalje tee Grigor Vitez

O kamena se lome rebra,

Skakutajui zeko ree:
Potok je ovaj sav od srebra.

Kroz polje potok dalje tee

Pod vedro nebo izaav,
A lastavica ozgo ree:
Potok je kao nebo plav.

I potok dalje tee, tee,

Nad njim oblaci bijeli stoje,
Lebdei bijeli leptir ree:
Potok je ovaj bijele boje.

ta misli? Kai mi, kai

Da si ti boja, koja bi boja bio/bila? Zato?
Kako bi izgledao svet da nema boja?
ta je sve plavo? ta je za tebe vanije,
zvuk ili miris? Zato?
U svakoj strofi potok je druge boje.
Objasni. Kroz koje predele sve potok
tee? Kakav je potok preko dana a
kakav je u toku noi?
Objasni re ozvezdan.

Zadaci Hajde da stvaramo!

Kakav bi potok bio za medveda?
A za umsku vilu? Kada bi na potok doao
vanzemaljac, ta bi rekao?
Da li bi ubor potoka bio isti za jelena,
zeca, lastu, leptira i srnu? Objasni.
Osmisli susret svih ivotinja iz pesme
na izvoru potoka. Kako bi tekao njihov
razgovor? U emu bi se sve ivotinje
sloile?

146
 STRA[NA KI[A

.
. .
,

.
.

? ,
? ? .
? ?
?
. ?
?

?
.
?
?
. ?

147
 STRA[NA PRI^A

,
.
? ? .
?
? .

? (. 138).

148
 Bila jedna bistra, plava i velika bara. Po celoj bari rasla je trska samo u
sredini nije.
U sred bare bilo je plavo vodeno ogledalo. A u gustoj umi trske imala
je jedna roda gnezdo. Nou je spavala u gnezdu a danju je stajala na jednoj
nozi u sred vodenog ogledala i kljunom arala po vodi!
Svi koji sluaju ovu priu sad e rei: znamo zato je roda arala klju-
nom po vodi! Traila je abu da je ulovi!
Ali nije tako.
Jer, ovo nije pria o takvoj rodi.
Roda, o kojoj je ova pria, CRTALA je po vodenom ogledalu! Crtala je
najlepe leptire koji postoje na svetu! Moda je crtala i neke koji pre nisu
postojali, ali POSTALI su kad ih je roda nacrtala.
Roda je crtala po vodenom ogledalu, po povrini vode. I slika se od-
mah GUBILA. Naslikan leptir brisao se sa vode bre nego to bi pravi leptir
mogao da odleti!
A kad roda nacrta leptira i on nestane, otplovi ili odleti, roda kae:
Srean ti put!

149
 I crta novog leptira. Jo lepeg.
A KAD je lovila abe?
Ova roda nije lovila abe!
A ta je onda ruala?
Nita nije ruala.
Od ranog jutra pa sve dok se dan beli roda je crtala leptire.
A uvee, kad potamni dan, potamni i vodeno ogledalo. Tada roda nije
mogla da crta, i mogla je da lovi abe, ali abe se nou sakriju ne moe
ih uloviti.
Zato je roda veerala ono to ima: malo vodene trave i po neki trskin
list. I bila je srena i zadovoljna u svom gnezdu mislei na nov dan i leptire
koje e crtati.
Volela je roda kad pored nje proleti neki odistinski leptir. O, zadivljeno
je gledala za njim i aputala: Veliki svet je lep zato to na njemu ima malih
leptira!
Jednoga dana dok je roda crtala leptira kljunom po vodenom ogle-
dalu proleti tim putem pravi leptir.
Roda je aputala za njim: Kako je svet lep!
Ali, i aba je videla leptira. I aba je gledala za njim. Ali, aba je skoila i
leptira uhvatila. Dri aba leptira za oba krila a roda vie:
Pusti leptira! ali aba nije htela i spremala se da ga proguta. A roda
u dva skoka dohvati abu! E, sad je aba bila u rodinom kljunu! Ukletena
kao orah u krckalicu! Samo joj je virila glava. I jo uvek je drala leptira za
oba krila.
aba je htela da moli rodu da je pusti, ali nije mogla da govori jer bi joj
leptir odleteo!
I roda je htela da kae abi da pusti leptira, ali nije mogla da govori jer
bi joj aba pobegla.
Samo leptir, kome je aba drala krila, mogao je da govori i rekao je:
Dobra rodo! Hoe pustiti abu ako aba pusti mene?
A dobra roda klimnula je glavom da hoe.
Samo, ta vredi, aba je bila glupa i nita nije razumela. aba tu nije vi-
dela KORIST za sebe, mislila je: ako ja pustim leptira a roda pusti mene svi
e ostati gladni! Bolje je da ja progutam leptira i da se naruam a roda neka
proguta mene pa neka se narua!
Glupa aba! Nije se setila da joj ne vredi ruak u stomaku kad je neko
proguta!

150
 Glupa abo! Zini, da ja odletim! Onda tebe roda nee pojesti! lju-
tito je povikao leptir.
aba nije htela da zine, ali je morala neto da pita, jer nita nije razu-
mela. Ali, im je otvorila usta leptir odleti!
A dobra roda pusti abu i zapreti joj svojim lepim crvenim kljunom da
drugi put leptire ne dira.
Ali, ko bi znao da nam kae da li je aba to razumela... Mi znamo da
je pobegla, a gde, to ne znamo. Moda da pita nekoga ono to ne zna. A
moda da pria abama kako postoji roda koja ne lovi abe! I da ih pozove
da gledaju tu rodu. Onako, izdaleka. Za svaki sluaj.
Stojanka Grozdanov-Davidovi

Kai mi, kai

Po emu se ova roda razlikuje od svih drugih roda? Kako je zavolela leptire?
Kako je roda poela da jede samo biljnu hranu?
Na koji nain je roda spasla leptira od abe?

Zadaci
Nai opis bare u kojoj je ivela roda. ta misli, kako su ostale rode gledale na
dobru rodu? Kako razume reenicu Veliki svet je lep zato to je pun malih
leptira? Na osnovu ega moemo da kaemo da je roda umetnica?

Hajde da stvaramo!
Ti si izveta poznate televizijske kue. Napravi direktno ukljuenje sa
otvaranja rodine izlobe iz barske galerije. Nakon to da svoj komentar o
umetnikim delima, porazgovaraj sa autorkom rodom i ostalim posetiocima
izlobe. Zato preporuuje da izlobu pogledaju i V gledaoci?

Da li zna?
Movarna i barska podruja veoma su vana za ouvanje ravnotee u prirodi.
Zato se svakog 2. februara obeleava Meunarodni dan vlanih stanita.

151
 LED SE TOPI

:
(. .)
: , , ?
: ,
?
: ! -
, !...
: !? -
, ?
: , ,
,
!
: , , , , ...
: ?
: , , -...
: ... -
... ...
...
...
, ...
!
: .
: ?
: !
: , , , !

, -
!
!
, -
,

152
 ,
!
: , -

!

?
?
?

?

?

,
? ?
?
?

.
.
.
?
, , .

, .
a .

153
 LAV I ^OVEK

, .
,
.
,

, .
, .

, , . :
, ?
:
, . .
. .
.
, .
, -
. ,
.
. -
. . .
, .
?, . :
?
? , . , -
. ,
. , .
.
. , ,
, , .
, .
, ! .
, :

154
 , .
? !
. ,
. , , -
. ,
.
.
. . ,
. ,
, . -
.
? . ?
, .
, .

155
 .
. .
, .
.
,
.
, .
, ,
. .
.
. ,
, . , ?
. -
, .
.

,
?
? ? ?

?
?
?
? ?

, ?
, ?
. .

.
. 8 .
20 .

156
 STAKLAREVA QUBAV

,
, ,
.
! ,
, .
,
. , !
...
.
, . , ,
... . .
, . -
.
, , , .
-
.
, , ? -
? , ,
.
.
, , -
. , , , -

,
:
.
, , !

. , , ,
. , -
.
,
.

157
 ,
.
.
, !
, .
-
.
. ,
,
. : -
,
.
...
, , , -
,
.
.
, ...
: -
? ...
?
,
,
.

.
, ! -
.
-
! -
,
,
,
.
?
.
, ,
! -

158
 .
.
? .
...
! .
...
.
-
. ?
? ? ,
,
.
,
, : , ,
.
. ,
.
? ?
.
.
, ,

, , .
? , , ?
? .
?
, !
. , ... -

.

. -
, , , .
,
.
.
... ,
, , .

159
 ... , , -
, .
, , ,
,
.
, !?
,
.
, .
. ,
, je , -
.
, , . -
,
.
, . ,
.

, ?
?
?
? ?
? ?

? ?

. ?
?
.

!
.
. ? ? ?...

160
 SME[NE SLIKE

!
.
. .

161
 PUT NA MARS

26. 2005.

,
. -
. , ,
, ,
.
. -
, , -
, , .

. ,
!
, , ... -
! ,
,
. -
.
, ,
, , ,
, . .
. . ,
!
.
!
, ,
. -
. ...
-, -
, , . , , ,
, , , ,

162
! , ,
, !
, , -
. - -
, ,
,
! , , o-

! ! , ,
, !
! .

KOSMIKI BROD BIBERE

23. mart 2009.

Dragi moji,
Mnogo sam nauio! Prosto nemam rei da vam sve to opiem! Ba je
lepo od kosmonauta to su mi dozvolili da na put ponesem i ovaj moj mali
mobilni telefon. To je, ako ne raunamo seme, najmanja stvar na brodu!
Ipak, iako je tako mali, tu su stali snimci, glasovi, muzika, umovi, sve ega
sam mogao da se setim! Tako su i moji prijatelji kosmonauti upoznali moje
drugove iz kole, moju porodicu, mog psa uu... Sve je tu! Svi mediji, svi
posrednici koji nas povezuju i telefon i radio i televizija i kompjuter i
fotoaparat! I svi su ti mediji povezani u mom mobilnom telefonu i rade kao i
mi kosmonauti: svi za jednog i jedan za sve! Evo ta o tome kae komandant
naeg kosmikog broda: Radio je, kae on, povezan sa fotografijom (zato
to moe da uje glas i da, u mislima, lepo vidi sliku onoga koji ti govori);
fotografija je povezana sa filmom, film sa televizijom (ukljui televizor
i gleda film); televizija je povezana sa kompjuterom, kompjuter sa tele-
fonom (ukljui telefon i povee se sa Internetom), a Internet je povezan
sa vetakim satelitima koji neprekidno krue oko Zemljine kugle (ukljui
satelitsku vezu i razgovara sa svojima na Zemlji), kao ja sada sa vama!
Mnogo vas voli i pozdravlja va
kosmonaut Nikola!
Miodrag Novakovi

Hajde da stvaramo!
Zamisli da si lan kosmike ekspedicije koja putuje na Mars.
Kako bi izgledala jedna tvoja stranica iz dnevnika?
163
 BILO, PA GA NIJE

!
!
?
!
?
! KAKVE SVE
?
POSTOJE REKE
!
? ,
! ,
? ,
! ,
? ,
,
! ,
? ,
! ,
? ,
! ,
? ...
!
? .
!

?
!

? !

.
. .

164
RE^NIK
 RE^NIK

, .
.

 ,
,
.


.

 ,
, ,
.

 .
.
.

 ,
, .


.

166
 A ,
,

-
,
,
50
V
,

, ,


,

,
, ,
.

,,

G
,
B ,
,
,

,

,
,



D

,

,
,

8. ,

, ,


;

167
 | K
, ,


,



,



,
,

,
@
,


, ,
,

Z
,

-

, L

;
, ,

I

, ,

,

Q
,
J
, ,



, , M



,


,

168

,

,
,
1852



a

N



,

,
.
AE
, R
, ,
,

O
( )

S

, ,


e

( )
,

,
P

, T

, : ,
25
,

, ,

169
 {



,




,

e
F



;


,


H
,





C

,


^
,





,
, , ,

170
 ONI SU PISALI ZA NAS
, (1944), . : -
, , , , , ,
.
, (18921975), . , ,
, . 1961.
. . -
.
, (19321986), .
.
. , :
, , , , ,
, .
, (1943), . : ,
, , , , , -
, .
, (1947), . :
, , , .
, (19281999), , -
. , , , , .
1985. . -
.
, (18561900), ,
. -
.
, (19001923), , -
. ,
. : , .
, (19?), , .
, .
: .
, (19111966), . ,
.
. : , , ,
, , , .
, (1944), . -
. , -
, , .

171
 (18681936)
. : -
.
19. . -
.
(17581863) -
. -
.
(1925-1990) . : -


( ).
- (1940) . -
.
:
.
(1937) .
.

.
(1953-1999) . :

.
(6. ...)
.
. -

.
(1936) . .
:


j
.
(1945) . : -
-
, .
(18601894) .
.
. : .
(1938) . :
.

172
 (18331904), .
: . :
-
.
(1928) .
- .
.
(1917) . : -
.
(1928) . :


.
(18981993) .
:


.
(1954) .
.
. : .
(1959), .
: .
(19341961) -
. . :
.
(1940) .
( ). :
.
(17421811) -
. . 1808. .
. :
.
(1933-1999) .
. :

.
(1947) -
. :
-

.

173
 (1934) . :

.
(1929) . -
.
. :
.
(1960) . :

. - .
Ntinl Gegrphic Junir.
(1961), .
:

.
(1928-1996) .
. :

.
(1824-1853) () -
. : I
II III .
. (1925- 2002) . : -
-

.
(1952) . .
:
.
(1922-1984) . .
:
- - .
(1951-2002) . : -

.
(1928-2007) . : -
-
.
(1920-1980)
. :
.

174
 (1952) .
o . :
.
(1939) .
:

.
(1932), . :

.
(1938) . :
39 -
.
(1861-1941)
. :
.
(18941984), -
. :

.
(1911 -1991) . :

.
(1932) . : -
.
(1933) . :
-
.
(1915-1984)
. . :
-

- .
(18621960) . .
.
(1931) .
. : .
(18901938) -
. : -
.

175
 DRAGA DECO,
.
. .
.
, .
.
.
, , , , ,
, ...
:
.