ak Le G of

Nova istorija*

Od pre dvadesetak godina, svedoci smo dubokog obnavljanja

u domenu nauke. Ne samo da veina nauka iskazuje taj razvoj, za
koji je ve banalno konstatovati ga, ve i sama raspodela znanja
znaajno evoluira. Epistemoloka refleksija - oblik samog termi
na epistemologija je indikativan - razvija se u irinu i u dubinu.
Ovaj preokret utie naroito na jedan skup nauka ija je spoznaja
naunih entiteta ve jedna znaajna novost: humanistike nauke,
ili nauke o oveku, kako se rado veli u Francuskoj da bi se bilo u
skladu sa univerzitetskom terminologijom utvrenom 1957. (fa
kulteti za knjievnost i drutvene nauke), ili u skladu sa anglo
saksonskim izrazom - drutvene nauke. Tri fenomena obeleava-
ju tu pojavu novog podruja znanja:

1) afirmacija nauka ili potpuno novih, ili onih koje su se poja

vile pre nekoliko decenija, ali koje su tada prekoraile prag
univerzitetske vulgarizacije: sociologija, demografija, antro
pologija (koja zamenjuje etnologiju), etologija, ekologija, se-
miologija, futurologija, itd.;
2) obnavljanje tradicionalnih nauka - bilo na nivou problema
tike, bilo na nivou obuke, ili pak na oba ta nivoa - izmene
koje se uopteno iskazuju dodavanjem epiteta novi ili mo
deran: moderna lingvistika, new economic history, a najsjaj
niji primer, primer moderne matematike, nalazi se izvan do
mena humanistikih nauka;

* Naslov izvornika: Jacques Le Goff, Lhistoire nouvelle, u: Nouvelle histoire, sous la direc
tion de Jacques Le Goff, Paris: CEPL, 1988, str. 35-75.
62 ak Le Gof

3) interdisciplinarnost, koju obeleava pojava sloenih nauka

koje objedinjuju u sebi dve nauke u jedan naziv, i u jedan
epitet: socioloka istorija, istorijska demografija, istorijska
antropologija, ili onih koje stvaraju jedan hibridni neologi
zam: psiholingvistika, etnoistorija, itd. Ta ista interdiscipli
narnost donela je roenje nauka koje prekorauju granice
izmeu nauka o oveku i prirodnih nauka ili nauka o ivotu:
drutvena matematika, psihofiziologija, etnopsihijatrija, so-
ciobiologija, itd.

Originalno mesto istorije

Na ovom obnovljenom podruju, jedna nauka zauzima poseb

no mesto: istorija. Postoji jedna nova istorija, i jedan od pionira,
Anri Ber (Henri Berr), upotrebljavao je ve 1930. taj termin1.
To originalno mesto istorija ima da zahvali dvema sutinskim
karakteristikama: svom potpunom obnavljanju, i ukorenjivanju
svojih izvora u stare i valjane tradicije. Mnoge nauke moderni-
zovale su se u jednom naroitom delu svoga podruja, bez toga
da je itavo njihovo polje bilo modifikovano. Tako je geografija
jedna od prvih nauka koja se obnovila, zahvaljujui razvoju ljud
ske geografije. Posle Viala de la Blaa (Vidal de la Blache), an
Brine (Jean Brunhes) (1869-1930), Albert Demanon (Albert De-
mangeon) (1872-1940) i il Sion (Jules Sion) (1878-1940) bili su
utemeljitelji jedne geografije koja je nauka o oveku, nauka o lju
dima, kao to to, od samog poetka, nova istorija potvruje. Uti-
caj ovih geografa na uitelje nove istorije, Lisjena Fevra (Lucien
Febvre), Marka Bloka (Marc Bloch), Fernana Brodela (pod ijim
rukovodstvom je kurs este sekcije Praktine kole za visoke studije
od svog osnivanja nosio naziv geografska istorija), bio je takav
da je ovaj prethodni (il Sion) mora biti citiran. Lisjen Fevr nije
nikada prestao da podvlai tu vezu ljudske geografije i nove isto-

1 Berr, in: Revue de synthse historique, t. 50, str. 19, gde pridev nova predstavlja osvrt na
pokret New History, pokrenut 1912. u Sjedinjenim Dravama, i svakako na H. E. Barnesa
(H. E. Barnes), koji je 1919. objavio Psychology and History (Barnes 1919), i predstavio
pokret sa The New History and the Social Sciences (Barnes 1925).
Nova istorija 63

rije, kao na primer u posmtnoj beleci posveenoj ilu Sionu i Al-

beru Demanonu2, gde podsea na Sionove rei koji od geografa
trai da poznaje zanat istoriara, i koji tvrdi da treba misliti kao
istoriar podjednako kao i geograf; ili, u komemoraciji Marku
Bloku, povodom koga izjavljuje: . .Kao i mnogi od nas, njegovih
savremenika, ili neto starijih, on je pretrpeo snaan uticaj one
geografije koju je jedan uticajni i umni profesor (...) Vidal la
Bias - upravo bio unapredio u plodonosnu disciplinu (Fevr 2004:
165-166)3. Lisjen Fevr koji u Zemlji i ljudskoj evoluciji - geografski
uvod u istoriju (Febvre 1922), otvara novoj istoriji uporedo istra
ivanje prostora i vremena, kao to nas Moris Lombar (Maurice
Lombard), na primer, uvodi u istoriju muslimanskog sveta (Lom
bard 1971)4.
Otuda potie vanost kartografije za novu istoriju, velikog pro
izvoaa i potroaa karata, ne samo onih jednostavnih za sna
laenje i ilustraciju, ve i karata za istraivanje i objanjavanje,
koje opravdava elja da se dugo trajanje upie u prostor, elja za
kvantifikacijom, za eksplikativnim hipotezama koje sugeriu po
vezanost izmeu fenomena sa razliitim, neskladnim i zauuju
im melodijama. Ali ovo je ispitivanje jedne geografije od strane
istorije, geografije potpuno osloboene svakog determinizma. U
Originalnim obelejim a francuske ruralne istorije (Bloch 1931),
Mark Blok je oduvek pokazivao istoriju na delu, u modeliranju
pejsaa i kulturnih sistema. umarak nije proizvod zemlje, on je
ljudska tvorevina.

Svaka form a nove istorije pokuaj je totalne istorije

No, istorija se nije zadovoljila time da se otvori sporadino.
Svakako, jedan Pjer Guber (Pierre Goubert) otvara novoj istoriji
2 L. Febvre: Deux amis gographes in: Annales dhistoire sociale (III, 1941), pretampa-
nou: Febvre 1953.
3 L. Febvre: Marc Bloch et Strasbourg, u: M m orial des annes 1939-1945 (Strazbur,
Fakultet za knjievnost), ponovo pretampano u: Borba za istoriju (Fevr 2004).
ak Le Gof veoma esto navodi znaajnu Fevrovu zbirku eseja Borba za istoriju. U nastav
ku teksta, njegova navoenja uporeena su sa prevodom ove knjige na srpsko-hrvatski; no
kako je re o izboru kojim nisu uvreni svi tekstovi iz originalnog izdanja, kod navoenja
e biti korivena oba (francusko i srpsko) izdanja (prim, pr.)
4 Videti posebno prvi deo: les Terrains de lTslam, espaces et rseaux.
64 ak Le Gof

polje istorijske demografije, pribliava je, od roenja pa do smr

ti - zahvaljujui oslobaanju parohijskih izvetaja - svim indivi
duama, svim porodicama jednog regiona tokom jednog stolea5.
Svakako, jedan Natan Vaktel (Nathan Wachtel), svojom Vizijom
pobeenih (Wachtel 1971), spisom koji je uzor i remek-delo nove
istorije, iri istoriju sve do etnoistorije, do dimenzija bez granica.
Nova istorija se ne zadovoljava samo ovim prodorima. Ona tvrdi
za sebe da je globalna i totalna, te zahteva obnavljanje celokupnog
polja istorije. Uostalom, na ovaj ili onaj nain, pionirska del u
jednom podruju nove istorije potvruju da je njihova ambicija
s one strane svake specijalizacije. Bovezi od Gubera i Vizije p o
beenih od Vaktela, dobri su primeri knjiga totalne istorije gde
se ispituje i predstavlja totalitet jednog drutva. S obzirom na to,
Montaju, oksitansko selo od 1294-1324 Emaniela Le Roa Ladirija
(Emmanuel Le Roy Ladurie /Le Roa Ladiri 1991/), je remek-delo
istorijske antropologije, koje dobro manifestuje totalizujuu elju
nove istorije - elju koju, bez sumnje, bolje izraava termin isto-
rijska antropologija - proireni supstitut za istoriju. Svaka forma
nove istorije, ili one koja se predstavlja kao nova, a koja to ini
pod zastavom nekakve etikete koja je na izgled pristrasna ili sek-
taka, bilo da je re o sociolokoj istoriji Pola Vena (Veyne 1976),
ili o psihoanalitikoj istoriji Alena Bezansona (Alain Besanon /
Besanon 1967/), u stvari je pokuaj totalne istorije, globalna hi
poteza za objanjenje grkog ili rimskog antikog drutva, ili ru
skog drutva XIX ili XX veka.
Ve povodom naslova Anali ekonom ske i socijalne istorije, koji
su osnovani 1929, Lisjen Fevr morao je rei da su ta dva prideva, a
pogotovo onaj socijalna, bili izabrani od strane Marka Bloka, kao
i od njega samog, zbog njihovog neodreenog karaktera koji je u
sebe ukljuivao itavu istoriju: Mi smo dobro znali da posebno
odrednica socijalna predstavlja jedan od onih prideva pomou
kojih se u toku vremena izraavalo toliko razliitih stvari, da on,
naposletku, gotovo vie nita i ne znai. (...) Bili smo saglasni u
miljenju da jedna ovako neodreena re, kao to je socijalni, ba
kao da je stvorena, kao da je na svet doneta nekakvim nominativ-
5 Goubert 1960; pretampano pod naslovom Cent mille provinciaux au XVIIe sicle (Go-
ubert: 1968).
N ova istorija 65

nim dekretom samog istorijskog Provienja kako bi posluila kao

oznaka asopisu koji nee da se oziuje bedemima (...) Ne po
stoje ekonomska i socijalna istorija. Postoji jednostavno istorija u
svom Jedinstvu. Istorija koja je po definiciji u celini drutvena6.

Nova istorija je proirila polje istorijskog dokumenta

Druga originalnost nove istorije zapravo je u tome to se ona
oslanja na dugu i vrstu tradiciju. Nova istorija nastala je velikim
delom iz revolta protiv pozitivistike istoriografije XIX veka, de-
finisane izvesnim delima o metodi, oko godine 19007. Jedan deo
tehnikih postignua pozitivistikog metoda u istoriji ipak ostaje
valjan. Mark Blok je taj koji je napisao, ne bez izvesnog preteri-
vanja, povodom Don Mabijona (Don Mabillon), oca eruditske
istorije koja e trijumfovati u XIX veku sa kolom karata, i koja
je dugo, u XX veku, bila bastion tradicionalne istorije: , 1661.
godine, godine objavljivanja De Re Diplomatica, koja je zaista ve
liki datum u istoriji ljudskog duha, kritika dokumenata iz arhiva
definitivno je osnovana (Bloch 1964: 36). Nova istorija proirila
je polje istorijskog dokumenta. Ona je zamenila istoriju Langloa
(Langlois) i Senjoboa (Segnobos) - koja je, sutinski, bila zasno
vana na tekstovima, na pisanim dokumentima - jednom istorijom
zasnovanom na mnotvu dokumenata, opisa svih vrsta, figura
tivnih dokumenata, proizvoda iz arheolokih nalazita, usmenih
dokumenata, itd. Jedna statistika, krivulja cena, jedna fotografija,
jedan film, a kada je re o daljoj prolosti, fosilni cvetni prah, jed
na alatka, jedan ex-voto, za novu su istoriju dokumenti prvoga
reda8. No metode kritike ovih novih dokumenata formirale su se,
manje ili vie, prema metodolokom modelu koji je oblikovala
erudicija XVII, XVIII i X IX veka. Nedavno, u delu Istorija i njeni
metodi, kojim je rukovodio ari Samaran (Charles Samaran /Sa-
maran 1961/), metodoloka izlaganja tradicionalne istorije i ogle
di o nekim novim orijentacijama u istoriji stavljeni su jedni pored

6 Vivre lhistoire, Conference aux lves de lEcole normale suprieure en 1941, pre-
tampano u: Borba za istoriju (Fevr 2004: 33-34).
7 Videti svakako del: Seignobos 1909; Langlois, Seignobos 1898.
8 Povodom istorije bez tekstova, treba proitati Fevrovo pristupno predavanje na Kole
de Frans 1933. (Fevr 2004:7-30; videti i Leroi-Gourhan 1974). ,
66 ak Le Gof

drugih, bez ikakvog sukoba9.

Istorija, koja sa novom istorijom odrava dvosmislene odnose,
preivljava danas dokumentarnu revoluciju, o emu u jo govo
riti. Teak posao skiciranja jedne nove koncepcije dokumenata i
njihove kritike tek treba da bude izveden, kao to sam to pokuao
da uradim u Enciclopedia Einaudi (Le Goff 1978).
Istorija izvlai koristi iz tog metodolokog postignua, kao i od
svog univerzitetskog poloaja. Bolje negoli druge humanistike
nauke - izmeu onih koje ne uspevaju da se obnove i novih nau
ka koje teko pronalaze svoj identitet - istorija, iji profesionalci
raspolau solidnim prtljagom i obuenou i koji, ak ako je u
nju sasvim malo prodro duh nove istorije, ak i ako se ne favo-
rizuje upranjavanje inteligencije (kao to je na primer agregaci-
ja) - nudi nam jednu institucionalnu osnovu koja je vrsta i koja
moe, oslanjajui se na svoju dugu tradiciju, da se okrene prema
novim horizontima; koja ima, ako smem tako da kaem, dobru
zaleinu.
U svom uvenom predavanju u Manesteru 1961, veliki engle
ski etnolog Evans-Priard (Evans-Pritchard), traio je od antro
pologa da ue od istoriara, naroito zbog njihovog iskustva u kri
tici dokumenata, i zbog iskustva u opaanju vremena i promena
(Evans-Pritchard: 1974).

Raanje nove istorije: kola Anala

Nova istorija ve ima jednu tradiciju koja je njena, a to je isto

rija osnivaa revije Anali ekonom ske i socijalne istorije. Otkako su
Lisjen Fevr i Mark Blok pokrenuli 1929, u Strazburu, reviju koja je
preuzela jedan star, preraen i modifikovan program Lisjena Fe-
vra, projekat o meunarodnoj reviji za ekonomsku istoriju - koji
je bio propao - njihove motivacije bile su viestruke.
Pre svega, da se istorija izvue iz rutine, iz zatvaranja u striktno
disciplinarne granice. To je ono to je Lisjen Fevr 1932. nazvao

9 Na primer Istorijsko vreme . Bouana (G. Beaujouan) Istorija mentaliteta ora Dibija
(Georges Duby)> prilozi ora Sadula (G. Saoul) o fotografiji i kinematografiji.
Nova istorija 67

odbacivanjem zastarelih zidova, vavilonski starih grupa predra

suda, navika, koncepcijskih greaka, i greaka u razumevanju
(Febvre 1953: 343). Zatim, to je bila elja da se dva novatorska
usmerenja, koja su izraavali epiteti iz naslova ekonomska i so
cijalna istorija, afirmiu. Kod ekonomske istorije, radilo se o tome
da se pokrene jedan domen koji je gotovo potpuno bio naputen
od strane tradicionalne istorije i gde su Nemci i Englezi bili pre
stigli Francuze, i ija je vanost u ivotu naroda i nacija iz dana u
dan sve vie rasla. Nije sluajno to su Anali roeni 1929, u godini
velike krize. Tada ivui istoriar kojem su se Lisjen Fevr i Mark
Blok bez sumnje najvie divili bio je Anri Piren (Henry Pirrene),
kome je Lisjen Fevr hteo da poveri upravu nad meunarodnom
revijom, i kome je Mark Blok bio posvetio projekat, koji e uskoro
biti naputen, Istorija francuskog drutva u okviru evropske civili
zacije. inei to Mark Blok je, istina, bio podstaknut okolnostima
isto koliko i svojim divljenjem prema Pirenu. Piren je u stvari,
za vreme rata 1914-1918, u zarobljenitvu, napisao Istoriju Evrope
(Pirenne 1936), dok se Mark Blok, za vreme smenog rata* smr
zavao. Kako ne misliti na Fernana Brodela koji je izmeu 1940. i
1944, u jednom nemakom logoru, sainio skicu za Mediteran i
mediteranski svet u epohi Filipa II (Brodel 2001)? U nemakoj re
viji Vierteljahrschriftfu r Sozial-und Wirtschaftsgeschichte, osnivai
Anala nalazili su ne samo akcenat koji je bio stavljen na ekonom
sko, ve takoe i na socijalno, to socijalno koje ih je bilo zavelo
svojim neodreenim karakterom koji je dozvoljavao da se govori
o svemu. Jer, radilo se o tome da se pree preko zidova i da se sru
e podele koje su delile istoriju od susednih nauka, i, svakako, koje
su je delile od sociologije. Pod etiketom socijalnog Lisjen Fevr i
Mark Blok nalazili su bezgraninu inspiraciju u Reviji za istorijsku
sintezu, i u njenom direktoru i njihovom prijatelju, Anriju Beru,
* Drle de guerre - izraz koji opisuje jednogodinju ratnu i politiku epizodu, koja se,
ipak, sa stanovita Francuske, odigrala bez ispaljenog metka. Nakon nemake okupacije
Poljske 1. septembra 1939, Francuska 3. septembra objavljuje rat Nemakoj i grupie svoje
vojne snage, zajedno sa snagama Velike Britanije, du nemako-francuske granice, na po
znatoj Maino liniji, oekujui s te strane nemaki napad. Nemci, meutim, nisu poslali
svoje trupe, ve su nastavili svoje napredovanje kroz Poljsku koja je okupirana za manje od
mesec dana. Ovaj smean, laan ili pozerski rat Francuzi su doiveli kao nacionalnu
sramotu (prim. pr.).
68 ak Le Gof

koji je 1921. objavio Tradicionalnu istoriju i istorijsku sintezu

(Berr 1921), uporednu perspektivu, divei se nainu na koji je o
tome govorio Anri Piren u svome izvetaju uporednom meto
du u istoriji, predstavljenom na otvarakoj sednici Petog m euna
rodnog kongresa istorijskih nauka, 9. aprila 1923. godine. Kako e
Mark Blok napisati u Odbrani istorije ili zanatu istoriara: Jedina
stvarna istorija, koja se mora stvarati uzajamnim pomaganjem, je
univerzalna istorija (Blok 1970).

Borba protiv politike istorije

Od 1924. do 1939, kakva je bila borba A nala10? Pre svega, borba
protiv politike istorije, tog bauka za Lisjena Fevra i Marka Bloka,
naroito u njenom diplomatskom obliku, iji je komarni model
bio Udbenik strane politike od Emila Buroa (Emile Bourgeois)
(1892). Ta istorija koja je, s jedne stane, istorija-pria, a sa druge
dogaajna istorija, pozorite pojava koje prikrivaju istinsku igru
u istoriji koja se odvija iza kulisa, i u skrivenim strukturama u
kojima treba otkopavati, analizirati, objanjavati. Godine 1931,
u Reviji za istorijsku sintezu, sa kojom je Lisjen Fevr saraivao
paralelno kad i sa Analima, pod naslovom Istorija ili politika?,
pitajui o vrednosti jedne Diplomatske istorije Evrope, koja se ne
davno pojavila, on optuuje istraivanje mnogostrukih, pravih i
dubokih motiva, velikih kretanja masa: istraivanje raspoloe
nja, psihologije i udi velikih ljudi, ili protivrene igre rivalskih
diplomatija. Pravi motivi su oni geografski; oni ekonomski, soci
jalni, i, takoe, intelektualni, religiozni i psiholoki (Febvre 1953:
63).
Petnaest godina kasnije Lisjen Fevr, nastavljajui istu borbu,
pie u Analima o drugoj jednoj knjizi, Naoruani mir 1871-1914,
nadovezujui se ovom reenicom: Pristalice istorijskog materija
lizma i dalje pokuavaju da uveliaju znaaj ekonomskih faktora u
meunarodnim sukobima, na tetu moralnih i politikih inilaca.
I komentarie, sa svojom uobiajenom borbenou: , nebesa,
ta istorijski materijalizam trai ovde? Svet je svet. Kaite nam: pre
rata, svet 1914. nije bio onakav kakav e biti od 1920. do 1940. Ali
10 A. Burijer (A. Burguire) i Fransoa Fire sproveli su jednu anketu, u okviru seminara
na l'Ecole des hautes tudes en sciences sociales, posveenu koli Anala.
N ova istorija 69

ve od 1871. do 1914. nee biti ono to je bilo od 1848. do 1870.

Zato? Iz politikih, ili iz moralnih razloga? Ne, ve iz ekonom
skih. To objanjenje bode oi (Febvre 1953: 68-69).
U istoj studiji, pravei aluziju na posthumno objavljenu knjigu
Marka Bloka udan poraz, on daje ovu dijagnozu: Poraz Francu
ske bio je, pre svega, poraz njene inteligencije i karaktera.
Poloaj, delovanje Anala sa svojom plodnou i svojim ograni
enjima, moda najbolje moe biti uhvaen iz ovog citata. Optu
iti povrnu i uproujuu istoriju, koja se zaustavlja na povrini
dogaaja i sve stavlja na jednu kartu. Ali koja takoe moe da se
izgubi u mnotvu motiva i uzroka. Ono sutinsko je, ipak, pozi
vanje na duboku i totalnu istoriju. Slomiti tu siromanu istoriju,
okorelu u varljivi omota pseudo-istorije.

Kritika pojm a istorijske injenice

To je takoe trenutak u kojem Anali nemilosrdno kritikuju po
jam istorijske injenice. Istorijska realnost ne postoji u gotovom
stanju, koja bi se sama od sebe dala istoriaru. Kao i svaki ovek
od nauke, istoriar mora, kako to Mark Blok kae, da se suoi
sa ogromnom i zbrkanom realnou, da uini svoj izbor, to,
oigledno, ne znai ni arbitrau, niti puko pabirenje, ve nau
nu konstrukciju dokumenta, ija analiza mora dozvoliti ponovno
uspostavljanje i objanjenje prolosti. Lisjen Fevr, u svom pristu
pnom predavanju na Kole de Frans (1933), uzima ovaj primer:
(...) Jer, gde da uzmemo injenicu po sebi, tu tobonju nedeljivu
esticu istorije? Je li injenica ubistvo Anrija IV (Henri IV), koje
je poinio Ravajak (Ravaillac)? Hajde da ga analiziramo, da ga
rastavimo na njegove elemente, jedne materijalne, a druge duhov
ne, kombinovani rezultat optih zakona, posebnih okolnosti koje
se odnose na mesto i vreme, okolnosti koje su, najzad, svojstvene
svakom od pojedinaca, znanih ili neznanih, koji su odigrali neku
ulogu u ovoj tragediji: kako emo brzo videti da se epa, rala
njuje, razlae jedan zamreni kompleks... Neposredno datog? O
ne, nego stvorenog u glavama istoriara, koliko puta! Izmiljenog
i proizvedenog pomou pretpostavki i nagaanja, kroz delikatan i
uzbudljiv rad (Fevr 2004: 14).
70 ak Le Gof 1

Anali. Ekonomije. Drutva. Civilizacije

Posle Drugog svetskog rata, Anali i istoriari koji su oko njih
gravitirali nastavljaju, kreu iznova, inei tako novi napredak za
novu istoriju. Revija koja je zbog ratnih okolnosti i nemake oku
pacije vie puta morala promeniti ime, od 1946. nosi novi naslov,
koji oznaava proirenje njenih horizonata. Od sada su to A na
li. Ekonomije. Drutva. Civilizacije'. Najpre mnoina: Ljudi, a ne
ovek - ta apstrakcija, ponavljali su stalno Lisjen Fevr i Mark
Blok. Zatim, pored ekonom ija i drutava, rei koje prizivaju epitete
starih Anala, pojava termina civilizacije, u kojem su Lisjen Fevr
i Mark Blok (Mark Blok je umro 1944, streljan od strane Nemaca,
ali on je svojim duhom jo uvek sa nama), oduvek voleli njegov
iroki karakter koji je sjedinjavao u sebi materijalno sa duhovnim.
I Mark Blok, u svom metodolokom testamentu, podseajui na
Gizoa, opravdava unapred upotrebu rei civilizacije u mnoini:
Priznali smo da se u jednom drutvu, bilo kakvo da je ono, sve
nadovezuje i meusobno proima: politike i drutvene strukture,
ekonomije, verovanja, najelementarnije kao i najsuptilnije mani
festacije mentaliteta (Bloch 1964: 96).

kola Anala i Tojnbijeva koncepcija

Neka mi bude dozvoljeno da povodom pitanja civilizacije dam
jedno kratko objanjenje o upotrebi ovog termina od strane uite
lja Anala. Kao to smo videli, ta re im se dopada. No oni ne kriju
tekoe koje ova re sobom skriva. Oni pre svega hoe da je raz
granie od koncepcije Arnolda Tojnbija (Arnold Toynbee)11, koji
razlikuje, od nastanka oveanstva, dvadeset i jednu civilizaciju,
sagledavajui ih sve u prolasku kroz tri sukcesivne faze - roenje,
zrelost i propadanje - prema zakonu challenge and response, to
je sposobnost da se odgovori na unutranje i spoljanje podraaje.
Renik, neodreenost miljenja koje krije sa sobom re drutvo
* U meuvremenu, asopis je jo jednom promenio naslov, koji u poslednjoj verziji glasi
Anali. Istorija, drutvene nauke (Annales. Histoire, Sciences Sociales) (pr. prir.)
II A. Toynbee: A Study o f History, 12. vol., London, 1934-1961 ; prevod na francuski
jedne skraene verzije koju je priredio D. S. Somervell: lHistoire, un essai dinterprtation
(Paris, Gallimard, 1951), francuski prevod konane skraene verzije: A. Toynbee i J. Caplan
(London, 1972), lHistoire (Paris-Bruxelles, Elsevier, 1978), sa iznijansiranim predgovorom
Rejmona Arona (Raymond Aron).
Nova istorija 71

(ne samo zato to je Tojnbi nabrojao est stotina i pedeset primi

tivnih drutava koja nisu stigla do nivoa civilizacije), i civiliza
cije, upotreba tog termina bez razlikovanja jedne grube uporedne
metode, zasnovana je na brojnim anahronizmima, pozivanju na
metafore, i jednoj ideji vitalizma koja nije od jue, na arbitrai
u razlikovanju civilizacija u zatvorenom broju te na dve velike
kritike: sa jedne strane, jedna iluzionistika istorija, istorija opse-
nara, sainjena od civilizacija koje prolaze kao slike u melodra
mi, i s druge filozofija istorije, nenauna istorija.
Lisjen Fevr zakljuuje, ne bez zlobe, da istorija po Tojnbiju
moe da se rezimira po formuli staroga bibliotekara, koji odgo
vara ahu koji umire, a hoe da spozna elu istoriju u poslednjem
trenutku svoga ivota: Gospodaru kae mu mudri starac, gos
podaru, ljudi se raaju, vole i umiru (Fevr 2004: 160).12
Ako sam se malo due raspriao o toj polemici, to je stoga to
mi ona dozvoljava da odredim izvesne sutinske pozicije nove
istorije. Svi istoriari koji se na nju pozivaju sloni su, kako mi
izgleda, jedni sa drugima, te sa veim ili manjim nijansama sa Li-
sjenom Fevrom. Tojnbijeva istorija, uprkos svojoj zavodljivosti,
irini svojih vidika, elji za totalitetom, ta istorija-skica, sainjena
- obavezno - velikim delom iz tree ruke, jevtino filozofirajui, ta
istorija nije naa istorija.

Problemska, a ne autom atska istorija

Eto Anala sa novim naslovom, pod direkcijom Lisjena Fevra.
Vie negoli ikada, Anali hoe da objasne. Postaviti problem istori
je: (Dati) Istoriju (ne) koja automatski reava, ve postavlja pro
bleme (Fevr 2004: 69).13 I vie no ikada, problem jedne istorije
za sadanjost, da bi dozvolili da se ivi, i da se razume, ,,u jednom
svetu, u stanju definitivne nestabilnosti. Otuda, najpre, u toj reviji
koja je od poetka htela da bude meunarodna, ali koja je bila pre
svega zapadnjaka, ak evropska, otuda u njoj elja da se otvori
ire, prema napolju, i pre svega dalje od svakog evropocentrizma,
prema elom svetu, a pogotovu prema onom koji e se zvati trei
svet.
12 lanak je objavljen 1936. u Revue de mtaphysique et morale, i pretampan u zbirci
Borba za istoriju (Fevr 2004: 121-160).
13 Face au vent manifeste des Annales nouvelles, u: Annales E. S. C. (1946), pretam-
pano u Borba za istoriju (Fevr 2004).
72 ak Le Gof

Na pragu te nove faze, pojavljuju se dva programska del, od

osnivaa koji su poetkom rata objavili svoja remek-dela: Feudal
no drutvo Marka Bloka (Bloch 1958), model za problemsku isto-
riju, sintetiku i uporednu, bez ekstravagancije, koja je otvorena
za nain gledanja i miljenja, i koja prevazilazi istoriju pravnih
institucija kreui se ka drutvenoj istoriji klasa i moi; i Problem
neverovanja u XVI veku: religija Rablea od Lisjena Fevra (Febvre
1942), gde on ponovo pronalazi dubinsku istoriju ,,u religioznom
srcu XVI veka, dugo trajanje ideja, oseanja i verovanja, i gde uni
tava anahroni mit o Rableu kao slobodnom misliocu. Od Marka
Bloka jedna posthumna knjiga, nedovrena, nepregledana, ali koja
e objasniti novu istoriju izvan Francuske, poev od svog prevoda
koji je vrlo brzo usledio (Manester i Njujork, 1954) na engleski,
sve do novih prevoda na jezike zemalja Istone Evrope, pre sve
ga na ruski (Moskva 1973) - Odbrana istorije ili zanat istoriara
(Blok 1970), i koja prema Lisjenu Fevru nije ni metoda istorije,
niti pseudofilozofsko razmatranje u istoriji, ve kritika revija
razliitih naina miljenja i istorijske prakse. Od toga u se za
drati samo na dve preokupacije, koje su vrlo karakteristine za
novu istoriju.
S jedne strane, odbaciti idole porekla, jer, prema jednoj arap
skoj poslovici, ljudi vie lie na svoje vreme nego na svoje oeve.
S druge strane, biti paljiv prema izvetajima o sadanjosti i izve-
tajima o prolosti, to znai razumeti prolost prema sadanjo
sti, odakle proizlazi nunost jedne metode, obazrivo regresivne
(str. 15).

Borba za jednu novu istoriju

Nekoliko godina kasnije, Lisjen Fevr skupio je jedan znaajan
deo svojih lanaka o metodi, u knjizi Borba za istoriju (Fevr 2004).
Tu se mogu nai iskazivanje uverenja u zaetku, od kojih sam
dao vie indikativnih odlomaka, borbeni lanci protiv politike
i diplomatske istorije, istorije-slike, istorije-udbenika, filozofske
istorije, i onoga to on zove istorizujua istorija, sa osnovom u do-
gaajnoj istoriji, pasivnoj pred injenicama, bez problema, zatvo
renoj u preivanje tekstova, uporedivom sa onim to se u politici
danas zove politiarska politika.
N ova istorija 73

Zauzvrat, borba za jednu rukovoenu istoriju - izraz koji

moda danas loe zvui, ali koji oznaava istoriju koja se stvara
poev od kolektivnih istraivanja, budunost istorije za koju su
Anali, od poetka, dali primer pokreui ankete o katastru, par-
celnim planovima, poljoprivrednoj tehnici i njenim posledicama
po istoriju ljudi, po istoriju plemstva. Plodan put kojim e se za
putiti poev od 1948. Centar za istorijska istraivanja este sekcije
Praktine kole za visoke studije, koju e favorizovati - drimo se
Francuske - Nacionalni centar za nauna istraivanja, a kojim e,
malo po malo, a pre svega posle 1968, krenuti mnoga istorijska
odeljenja po univerzitetima.
Zatim, to je pogled prema susedima, sa nadom da e se uspo
staviti dijalog izmeu brae koja se ne poznaju, koji je gotovo
isto toliko razoaranje, izvestan neuspeh lingvistike14 koji istori-
arima dozvoljava ipak da otkriju jedan ugao prolosti bez tek
stova, sa ogranienom indukcijom, moda, ali jakom, vrstom, i
zasnovanom na neoborivom iskustvu, sa psihologijom (Blondel
1928; Wallon 1930), naizgled nesposobnom da sama uspostavi di
jalog sa istoriarima koji moraju obezbediti psiholozima jednu
valjanju istorijsku psihologiju. Najzad, dijalog sa skupom oblasti
koje su, krivicom specijalista bez vidika bile zatvorene svaka u
sebe, bez problema, i koje odslikavaju, daleko od gladi istoriara
nove istorije, sutinska polja; polje knjievnosti, filozofije, umet-
nosti, nauka.

esta sekcija Praktine kole za visoke studije

Posle rata, u delokrugu Anala, sa jedne strane je osnivanje e
ste sekcije Praktine kole za visoke studije, a sa druge obnavljanje,
oko Lisjena Fevra, grupe koja upravlja Analima. Prvi dogaaj bio
je ostvarenje jednog projekta, koji je u odnosu na stvarnost bio
odve napredan da bi ranije mogao biti ostvaren, projekta Viktora
Dirija (Victor Duruy) koji je, kada je pokrenut, predstavljao po
duavanje zasnovano na istraivanju, eruditskoj ili eksperimen
talnoj praksi, germanskom sistemu seminara u okviru Praktine

14 Re je o knjizi Antoana Mejea (Antoine Meillet), Introduction Vetudie comparative

des langues indo-europennes (Meillet 1912/1964).
74 ak Le Gof

kole visokih studija (1968); predvideo je i jednu estu sekciju za

ekonomske i drutvene nauke, projekat uz bok staroj Sorboni, i
vie-manje njenom uiteljskom naukovanju. Lisjen Fevr uspeo je
da izdejstvuje od vlade osloboenja stvaranje te este sekcije iji je
program interdisciplinaran, otvoren prema celome svetu, zasno
van na istraivanju i kolektivnom anketiranju - program Anala
gde istorija15 igra ulogu inspiracije i uvebavanja. Kapitalan do
gaaj za novu istoriju, koja e od tada biti prenoena putem po
duavanja, istraivanja, diskutovanja - imajui kraj sebe sestre-
discipline - dogaaj iz koga e proistei jedna institucija. Dublje
prodiranje u univerzitetsku strukturu i praksu naii e na brojne
otpore. Kada od 1950. do 1955. Fernan Brodel postaje predsednik
komisije za istorijsku agregaciju, on malo moe da uini da ue
sav duh nove istorije.

Ka jedn oj drugoj istoriji... sa Fernanom Brodelom

Sa druge strane, na poziv Lisjena Fevra, or Fridman (Georges
Friedmann) - koji e postati otac nove sociologije u Francuskoj,
jedne sociologije probodene istorijom, koja tejlorizam smeta
u evoluciju industrijskog rada, a sadanjost shvata u svoj njenoj
dubini, tradiciji, u njenim promenama (Friedmann 1936), ideo
lokim mitovima (Friedmann 1938) - i dvojica mladih istoriara,
Fernan Brodel i ari Moraze (Charles Moraz), vraaju Analima
elan ka novoj istoriji, u kojoj se prolost i sadanjost uzajamno
objanjavaju.
Uskoro Fernan Brodel daje novoj istoriji njegovo remek-delo,
Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II (Brodel 2001). Li
sjen Fevr, koji jeotkrio Fernana Brodela, predstavlja potom nje
govo delo lankom s karakteristinim naslovom: jednoj dru
goj istoriji: Mediteran i mediteranski svet u epohi Filipa II (dva
aktera nejednake veliine, pri emu drugi nema preimustvo nad
prvim, to je ve tada bila jedna velika novost) - jue, teza Fer
nana Brodela donosi nam jedan sasvim novi plan, koji je, u izve-
snom smislu, revolucionaran. Odluan da postavi velike planove
panske politike,politike u najirem smislu te rei, u njihov isto-

15 Sa Fernanom Brodelom, Lisjenom Fevrom, Ernstom Labrusom i arlom Morazeom.

Nova istorija 75

rijski i prirodnogeografski okvir, on prouava, najpre, stalne sile

koje deluju na volju ljudi, sile koje ih optereuju a da oni nisu toga
svesni, i koje ih povijaju na ovu ili onu stranu: to je itava jedna
analiza koji dosad jo nije bila napravljena, analiza one snage koja
vodi, kanalie, suprotstavlja se, koi, ili obrnuto, ushiuje, ubrzava
igru ljudskih snaga - sve to to, u jednoj nemarno izgovorenoj rei
nazivamo Mediteranom. Nakon toga, u drugom delu, on se poziva
na naroite sile, nadahnute izvesnom konstantom - sile bezline,
kolektivne, ali ovoga puta datirane i, tako rei, odreene upravo
kao one koje utiu na XVI vek, tj. na prvu polovinu XVI veka, u
prostoru vremena koje ispunjava ono to je preovladavalo u ivo
tu Filipa II panskog. Trei deo: dogaaji, namagnetisani jo uvek
permanentnim snagama koje prouava prva knjiga - sa uticajem
i pod rukovodstvom snaga koje druga knjiga nabraja - ali na koje
utie sluaj, sluaj koji ukraava mesta na kojima se ukrtaju uzro
ci sa posledicama, i najneoekivanije i najbriljantnije varijacije
(Febvre 1949).
Lisjen Fevr umire 1956. godine. Fernan Brodel, praen Ro-
bertom Mandruom (Robert Mandrou) i Markom Feroom (Mare
Ferro), postaje glavni inspirator Anala. Godine 1958. on objavljuje
lanak koji e duboko obeleiti narednu etapu nove istorije: Isto
rija i drutvene nauke: dugo trajanje (Braudel 1958: 725-753).
Godine 1969. Fernan Brodel, ari Moraze i or Fridman A na
le poveravaju jednoj novoj ekipi: Andreu Birgjeru, Marku Ferou,
aku Le Gofu, Emanielu Le Roa Ladiriju i aku Revelu (Jacques
Revel).
No pre nego to pokuamo da defmiemo novu istoriju danas,
trebalo bi podsetiti na dugaku i znamenitu liniju od koje ona
vodi poreklo.

Oevi nove istorije

Nova istorija moe, u stvari, s one strane Anala, da se pozove na

neka od najveih imena istorije, od XVIII veka pa nadalje.
76 ak Le Gof

Ve je Volter definisao projekat nove istorije

Volter (Voltaire) je pisao, u Novim razmatranjima o istoriji
(1744): Moda e se uskoro desiti, sa nainom pisanja istorije,
ono to se ve dogodilo u fizici. Nova otkria prognala su stare
sisteme. elja je za saznanjem ljudskog roda iz interesantnih de
talja, detalja koji danas ine osnovu prirodne filozofije (...) Do
bro je da postoje arhive, za sve, da bi se, u sluaju potrebe, mogle
konsultovati; na sve velike knjige ja sada gledam kao na renike.
No poto sam proitao tri ili etiri hiljade opisa bitaka, sadraj
nekoliko stotina traktata, pronaao sam da, u sutini, nisam puno
obrazovaniji. Tu nisam nairio nita, osim dogaaja. Ne poznajem
nita vie Francuze ili Saracene, preko bitke arla Martela, negoli
to poznajem Tatare i Turke, pobedom koju je Tamerlan odneo
nad Bajazitom. Ja bih hteo da nauim koje su to bile sile u jednoj
zemlji pre nekog rata, da li je taj rat njih uveao, ili ih je smanjio.
Da li je Spanija bila bogatija pre osvajanja Novog sveta, nego to je
to danas? Koliko je vie bila naseljena u vreme arla V, nego u vre-
me Filipa IV? Zbog ega je Amsterdam brojao jedva dvadeset hi
ljada dua pre dve stotine godina? I zato danas on ima dve stotine
etrdeset hiljada stanovnika? I kako se to pozitivno zna? Koliko
je Engleska vie naseljena danas, nego to je bila u vreme Henrika
VIII? Da li bi bilo istina, ono to se veli u Persijskim pism im a, da
ljudi manjkaju zemlji, i da je ona nenaseljena, u odnosu na ono
to je bilo pre dve hiljade godina? (...) Evo ve jednog predmeta
radoznalosti, za bilo koga ko hoe da ita istoriju, kao graanin i
kao filozof. On e se drati uzdrano prema tom saznanju. Traie
koji je to bio radikalan nedostatak, a ta preovlaujua vrlina kod
jedne nacije; zato je bila mona, ili pak slaba na moru; kako i u
kojoj meri se obogatila tokom jednoga veka; registri izvoza mogu
tome da poue. On e, dalje, hteti da zna: kako su se ustanovile
umetnosti, manufakture, sledie njihov prelaz i njihov povratak
iz jedne zemlje u drugu. Promene u obiajima i zakonima bie,
konano, njegov veliki predmet. Tako bi se saznala istorija ljudi,
umesto to znamo tanuni deli istorije kraljeva i dvorova. Uzalud
itam Anale Francuske: istoriari u nas listom ute o ovim deta
Nova istorija 77

ljima. Niko od njih nema za devizu: Hom o sum, humani nil a me

alienum puto16.
Ekonomska, demografska istorija, istorija tehnika i obiaja, a ne
samo politika, vojna, diplomatska. Istorija ljudi, a ne samo kra
ljeva i velikih. Istorija struktura, a ne samo dogaaja. I ne statina,
ve istorija pokreta, istorija preobraaja i transformacija, dakle,
ne istorija-slika. Eksplikativna, a ne narativna, ne deskriptivna ili
dogmatska... Na koncu, totalna istorija! I taj program nove isto-
rije, star ve gotovo vie od dva veka, istorije jednoga atobrijana
(Chateaubriand), i jednoga Gizoa (Guizot), ponovo e biti preuzet
u prvoj polovini X IX stolea.

Istinski manifest kod atobrijana

Predgovor za Istorijske studije atobrijana (1831) pravi je ma
nifest nove istorije: Stara drutva iezavaju: iz njihovih ruina va-
skrsavaju nova - zakoni, obiaji, rituali, miljenja, naela, sve je to
promenjeno. Jedna velika revolucija je obavljena, jo jedna velika
se priprema: Francuska mora ponovo sastaviti svoje Anale, da bi
ih dovela u vezu sa napretkom inteligencije... Analitiari staroga
doba uopte nisu za svoje prie uzimali slike iz razliitih oblasti
administracije: nauke, umetnosti, javno obrazovanje, bili su izba
eni iz domena istorije. Klio je hodala lako, osloboena golemog
tereta koji vazda nosi sa sobom. esto, istoriar je bio samo put
nik koji pria ono to je video. Sada je istorija jedna enciklopedija;
treba sve tu da se stavi, od astronomije pa do hernije, od umetnosti
fmansijera do umetnosti tvorniara, od saznanja slikara, tvornia-
ra i arhitekata, pa sve do znanja ekonomista, od studija crkvenih
zakona, zakona graanskih i krivinih, pa do zakona politikih.
Moderni istoriar - da li se on preputa pripovedanju scena obi
aja i pasija; poreza17 na so nametnuta je jednoj lepoj sredini, za-
hteva se drugi porez; pritiu rat, navigacija, trgovina. Kako su se
izraivala oruja? Odakle drvena graa? Koliko je stajala funta
bibera? Sve je izgubljeno, ukoliko je autor, ne zapazivi da je go

16 ovek sam i nita to je ljudsko nije mi strano (Terence, Heautontimoroumenos, 1,1).

Volterov tekst pretampan je u: Ehrard, Palmade 1964:161-163.
17 Porez na so u Francuskoj u doba Starog reima.
78 ak Le Gof

dina poela na Uskrs, datirao prvoga januara18. Kako hoete da se

uverimo u njegove reci, ako se prevario u stranici, u citatu, ako je
loe naveo izdanje? Drutvo ostaje nepoznato, zanemari li se boja
kraljevskih halja kao i cena jedne marke srebra19. Istoriar mora
da zna ne samo ono to se deava u njegovoj zemlji, ve i u sused-
nim oblastima, i u ovim detaljima treba da je uvek prisutna jedna
filozofska ideja, da je u njegovoj misli, i da mu poslui kao vodi.
Eto neprikladnosti moderne istorije: ona je takva da e nas, mo
da, spreiti zauvek da imamo naklonosti za Tukidida, Tit-Livija
ili Tacita; no ne moemo izbei ove nepogodnosti, moramo im se
povinovati (Chateaubriand u: Ehrard, Palmade 1964: 189-190).
Eto ponovo globalne istorije, u kojoj ekonomsko, umetniko,
antropoloko dolaze u prvi plan. Istorija cena i politike ekono
mije (a ne politika istorija). Filozofska istorija, to znai pro
blemska i eksplikativna. Istorija trai, najzad, da se odustane od
stilskog prestia, od koncepcije o istoriaru piscu i umetniku, ako
tom cenom treba platiti naunu strogost. Nova istorija, koju a-
tobrijan zove moderna, izraz je koji bi se, bez sumnje, mogao
dobro unoviti, samo da razdeoba istorije od strane humanista
XVI veka - na staru, srednjovekovnu i modernu - nije zaustavila
njen opticaj, iz straha od dvosmislenosti. Ali moderna istorija
atobrijana iz 1831, to je ve naa nova istorija.

Gizo i civilizacija kao predm et istorije

Neto malo pre toga, godine 1828, Gizo, u prvoj lekciji svoga
Kursa m oderne istorije: istorija civilizacija u Evropi, od p ad a rim
skog carstva do Francuske revolucije, dodelio je istoriji, kao njen
sredinji predmet, civilizacije. Od pre izvesnog vremena mnogo
se, i to sa pravom, govori o nunosti da se istorija ponovo zatvori
u injenice, o nunosti da se pria. Nema niega istinitijeg. Ali
bie da ima mnogo vie injenica da ih se ispria, i mnogo vie ra
znovrsnih, negoli to bismo poverovali u prvi mah; ima injenica
materijalnih, vidljivih, kao to su bitke, ratovi, zvanina akta vla-
18 U Francuskoj, na primer, godina je poinjala Uskrsom, sve dok jednim ukazom arla
IX njen poetak nije oznaen prvim januarom, poev od 1564.
19 Jedinica mere za plemenite metale u staroj Francuskoj. Marka Pariza: 244, 7529 gra
ma.
Nova istorija 79

da; ima skrivenih, moralnih injenica, koje ipak nisu stoga nita
manje realne; ima ih individualnih, koje nose sopstveno ime; ima
injenica optih, bez imena, kojima nije mogue odrediti precizan
datum, koje nije mogue zatvoriti u stroge granice, i koje time
nisu nita manje injenice negoli sve druge, istorijske injenice, i
koje se ne mogu iskljuiti iz istorije, da se ona time ne osakati...
Ne izgleda li, u stvari, gospodo, da je injenica civilizacije injeni
ca par excellence, da je to opta i konana injenica, na koju izlaze
sve ostale, i u kojoj se one rezimiraju? Uzmite sve injenice od
kojih se sastoji istorija jednog naroda, i za koje smo stekli obiaj
da ih smatramo elementima ivota toga naroda; uzmite njegove
institucije, njegovu trgovinu, industriju, njegove ratove, sve detalje
njegove vlade. Kada hoemo da razmotrimo ove injenice zbirno,
u njihovoj ukupnosti, u njihovoj vezi, kada hoemo da im prosu
ujemo i da ih merimo, ta mi tada itemo od njih? Mi ih pitamo,
ime su one doprinele civilizaciji ovoga naroda, kakvu su ulogu
u tome igrale, kako su uestvovale... Koja je, gospoo, dakle koja
je pitam se, pre nego to preduzmemo da se bavimo istorijom,
bavei se pri tom samo njome samom, ta injenica, injenica tako
prostrana, tako dragocena, a koja izgleda kao suma i izraz itavog
ivota naroda? Odavno ve, u mnogo zemalja, slue se reju civi
lizacija: vezuju se tu ideje manje-vie iste, manje-vie rairene; ali,
na kraju, sluimo se njome, i razumemo se. To je smisao te rei,
njen generalni, ljudski, narodni smisao, i njega treba prouavati
(Guizot u: Ehrard, Palmade 1964: 203-207).
Svakako da Gizo, kao ovek svoga vremena, kao portparol
osvajake buroazije, mora ponovo da preuzme sreni izraz
Sarla Morazea (Moraz 1957); on svakako vidi ideju progresa u
civilizaciji (ideja progresa, razvoja, izgleda mi fundamentalna
ideja, sadrana u rei civilizacija). Verovali bismo ve da ujemo
Lisjena Fevra kako predstavlja, na prvoj Internacionalnoj nedelji
sinteze, godine 1930, svoju uvenu studiju Civilizacija: evolucija
jedne rei i jedne grupe ideja, Lisjena Fevra, koji opravdava, go
dine 1946, novi naslov A nala: Ekonomije. Drutva. Civilizacije
(Febvre 1953: 34-37), civilizacije u mnoini, kako je to podvukao
Mark Blok u svojoj Apologiji istoriji.
80 ak Le Gof

Mile, prorok nove istorije

Prorok nove istorije, Mile (Michelet), nije to samo po delu. On
je to i eksplicitno bio, u sledeem velikom tekstu, Predgovor iz
1869. Istoriji Francuske (Michelet u: Ehrard, Palmade 1964: 261
265): Ona je imala anale, a ne istoriju. Eminentni ljudi su je pro
uavali pre svega sa politike take gledita. Niko nije bio prodro
u beskonane detalje razliitih razvojnih linija, njenih aktivnosti
(religioznih, ekonomskih, umetnikih, itd.). Niko jo nije obu
hvatio pogledom itavo jedinstvo, prirodne i geografske elemente
koji su je sainili. Prvi ja je vidim i kao duu, i kao lice. Jo kom-
plikovaniji, jo straniji bio je moj istorijski problem postavljen
kao uskrsnue integralnog ivota, ne u njegovim povrinama, ve
u njegovim dubokim unutranjim organizmima. Ukratko, istorija,
takva kakvom sam je video u tim eminentnim ljudima, a mnogi
od njih koji su je predstavljali bili su zadivljujui, izgledala mi je
jo uvek slaba sa svoje dve metode: imala je suvie malo materijal
nog, drei se rasa a ne tla, klime, hrane, i mnogih drugih fizikih
i fiziolokih injenica. I bila je manje spiritualna, govorei o zako
nima, politikim aktima, a ne o idejama, o obiajima, o kretanju
narodne due. Ponovo je na delu odbijanje jedne istorije, sutinski
politike, i aspiracija na totalnu i duboku istoriju. Posebno, pozi
vanje na dve sutinske orijentacije nove istorije: jedna materijalna
istorija, koja najavljuje istoriju materijalne kulture, i koja se zani
ma za klimu (Le Roy Ladurie 1967), hranu (Hemardinquer 1970;
Stouff 1970; Aron 1967), za fizike okolnosti (Revel, Peter 1978; Le
Roy Ladurie 1978), i jedna duhovnija istorija (Le Goff 1978), koja
bi bila istorija obiaja sa pozivanjem na Voltera (Eseji o obiaji
ma), najavljujui se kao antropoloka istorija i kao povratak nae
epohe lepom konceptu obiaja (Elijas 2001).

Simijan, ekonomista protiv idola istoriara

Ime Fransoa Simijana (Franois Simian) moe ovde da zaudi.
Jer Simijan (1873-1935) nije bio istoriar ve ekonomista i socio
log, i njegovo diskretno prisustvo nije od iste vanosti kao i slava
istoriara koje sam upravo citirao. Ipak, Simijan ima vie toga da
predstavi, to se tie njegovih veza sa novom istorijom. Vie negoli
Nova istorija 81

kao na ekonomistu, koji je obogatio teoriju krugova i pripremio

problematiku Revije istorijske sinteze, i vie negoli kao na inspi-
ratora Anala, mislim na njega pre svega kao na autora znaajnog
lanka Istorijski metod i drutvena nauka. Preuzimajui jednu
Bekonovu (Bacon) metaforu, Simijan se tu razraunava sa tri
idola u istoriara.
1) Politiki idol kao preovlaujue nastojanje, ili, u najmanju
ruku, kao stalnu preokupaciju politikom istorijom, politi
kim injenicama, ratovima, itd, preokupaciju koja, konano,
ovim dogaajima pridaje preteranu vanost...
2) Individualni idol, odnosno zastarelu naviku da se istorija
shvata kao istorija individua, a ne kao prouavanje injenica;
naviku koja povlai za sobom da se jo, i uglavnom, istra
ivanja i radovi grupiu oko jednog oveka, a ne oko jedne
institucije ili jednog socijalnog fenomena, ili veze koju treba
uspostaviti,
3) ,,Hronoloki idol, naviku da se gubimo u prouavanju po
rekla, u istraivanju posebnih razlikosti, umesto da proua
vamo i razumemo najpre normalni tip, traei ga i odreu
jui ga u drutvu, i u vremenu u kojem se nalazi (Simiand
1903).
Skinuti sa trona politiku istoriju, to je bio cilj broj jedan Ana
la, i to ostaje prvorazredna briga nove istorije, ak i ako, kako u
to pokazati kasnije, nova politika istorija, ili jedna istorija nove
koncepcije politikog, mora zauzeti svoje mesto u domenu nove
istorije.
Osloboditi se istorije velikih ljudi, taj poduhvat na dobrom je
putu ak i ako, sa druge strane, istorija iluzornih pojava nastavlja
da se pojavljuje u para- i pseudo- istoriarskoj produkciji, i ako,
sa druge strane, nova istorija mora da pokrene pitanje o velikim
ljudima, i da d nov, nauni status biografiji. Vie negoli na Lutera
Lisjena Fevra (Fevr 1996), ovde se misli na Fridriha II Ernsta Kan-
torovica (Ernst Kantorowicz /Kantorowicz 1927-1931/) i na Luja
XIV i dvadeset miliona Francuza, Pjera Gubera (Goubert 1966).
Revidirati, konano, hronoloke navike istoriara, to je jedan od
82 ak Le Gof

velikih zadataka nove istorije, u emu se nova istorija angaovala

tek stidljivo. Vie nego prema toj apstraktnoj manipulaciji vreme
nom koju je eleo Fransoa Simian, nova istorija mora se orijenti-
sati prema uzimanju u obzir mnotva istorijskih vremena, u izra
ivanju preciznih pravila za dugo trajanje, prema kojima se mora
orijentisati nova istorija.

Jedna francuska istorija?

Nova istorija je izgleda, u sutini, francuska istorija. I to je do

brim delom tano. Koliko ja znam, nema produbljenije studije
ovog problema, uprkos interesantnim primedbama Luiana Ale-
gra (Luciano Allegra) i Anela Torea (Angelo Torre) (Allegra,
Torre 1977). Najvie to se moe je da se iznesu dve hipoteze koje
moraju, uostalom, da se meusobno dopunjuju i kombinuju. S
jedne strane, istorija je igrala u Francuskoj, od XIX, ako ne i od
kraja XVII stolea, dominantnu ulogu ujedinitelja i pionira u po
lju nauke, koje bi se morale zvati humanistikim ili drutvenim.
Videli smo nekoliko velikih imena koja su manifestovala njenu
ulogu, i doprinela njenom uvrivanju. Dok su u anglosakson
skim zemljama moderne drutvene nauke izale iz sociologije ili
iz antropologije, u Francuskoj je istorija imala ulogu vodia, kao
to se to moe videti iz ulova osnivanja, programa i rada VI sek
cije praktine kole za visoke studije, poev od 1947. Uostalom,
ako ostavimo po strani Englesku i rani razvitak ekonomske nauke
i politike ekonomije, i ameriki uticaj, koji su delimino bloki
rali pojavljivanje istorije, Francuska je jedina od velikih moder
nih zemalja koja ima staru i kontinuiranu istoriografsku tradiciju,
povezanu kako sa centrima politike i ideoloke moi (monar
hija, Crkva), tako i sa socijalnom revolucijom (istorija plemstva,
istorija buroazije) i sa ranim formiranjem nacionalnih oseanja
izmeu XII i XV stolea. Jedna serija studija, kojom je upravljao
Bernar Gene (Bernard Gune), sasvim nedavno je pokazala tu
vitalnost i vanost francuske istoriografije, jo od srednjeg veka
(Gune 1977).
Sa druge strane, istoriografska tradicija u Francuskoj se, vie ili
manje, zatitila od dva uticaja, koja su drugde, u Nemakoj, u Itali-
N ova istorija 83

ji, i pre svega u anglosaksonskim zemljama, istoriju potinili, steri-

lizovali je, ili je u najmanju ruku odvratili od istorije svakodnevice
i konkretnog, gde je nova istorija crpla svoju najbolju inspiraciju.
Hou da govorim o filozofiji - i specifinije, o filozofiji istorije i
prava, koja inspirie pravnu istoriju, esto odseenu od realno
sti, koja se kombinuje sa pozitivistikom erudicijom da bi proi
zvela, kako to Mark Blok kae, one seljake, koji obrauju samo
arhive. Francuskom istoriografijom nisu dominirali jedan Viko
(Vico) (koliko god fascinantno daje delovao na Milea), Hegel, ni
Karlajl (Carlyle), niti ovde nama blii, pengler (Spengler), Kroe
(Croce), Tojnbi. To udaljavanje francuskih istoriara od filozofije
istorije svakako je doprinelo da se ogranii uticaj na francusku
profesionalnu istoriju jednoga Tena u XIX stoleu, jednoga Rej-
mona Arona u nae vreme. Ovo, razume se, ne sme da odvede u
smenu nacionalistiku koncepciju nove istorije. Radi se pre svega
0 istoriji naroito osetljivoj na razlike. I koja e, tamo gde moe
da se razvije, i gde e se razvijati, uiniti to - kao to se uostalom
1 vidi - svojim sopstvenim putevima. Ne treba, takoe, zaboraviti
na ulogu koju su stranci odigrali u genezi te istorije: jedan Piren,
Hojzinga (Huizinga), a da i ne govorimo o Marksu.

Nova istorija van Francuske

Konano, nova istorija sprovodi se takoe i drugde osim u
Francuskoj, esto na eklatantan i pionirski nain. to se tie revija,
podsetimo na paradigmatinu ulogu koju igra Revija za ekonom
sku i socijalnu istoriju (Vierteljahrschrift f r Sozial und Wirtsc-
haftsgeschichte) u roenju i pokretanju asopisa Anali ekonomske
i socijalne istorije. Britanska revija Past and Present od 1953. pred
stavlja novu istoriju na isti nain kao i Anali. Ekonomije. Drutva.
Civilizacije. I angloamerike komparativne studije za sociologi
ju i istoriju (od 1957) doprinele su obnavljanju socijalne istorije
u irokom smislu. Sa Velikom Britanijom, izgleda da se i Italija
otvara za novu istoriju, i aktivnost veeg broja njenih izdavaa
svedoi o tome. Nasumice u citirati (a ima i mnogih drugih) one
koji su na prvom mestu u etnoistoriji u Americi; Natali Zemon
Dejvis (Natalie Zemon Davis) i italijan Karlo Ginzburg (Carlo
84 ak Le Gof

Ginzburg). Briljantna poljska istoriografska kola proizvela je,

na primer, jednog od najboljih i najinovativnijih istoriara meu
marginalcima, Bronislava Geremeka (Bronislaw Geremek) (Gere
mek 1976), a Vitold Kula (Witold Kula) je obnovio marksistike
modele u ekonomskoj i socijalnoj istoriji, kako jednim velikim
traktatom iz ekonomske istorije, tako i, ponajvie moda, jednim
novim modelom feudalizma (Kula 1970), koji je na Zapadu iza
zvao vrlo iv interes, te jednom pionirskom knjigom - O meram a
i ljudima - gde je pokazao kako se istorija socijalnih borbi esto
odigrava preko instrumenata svakodnevnog ivota.

Nova istorija danas

U naslovu Praviti istoriju (Nora, Le Goff 1974) nova istorija

bila je definisana pojavom novih problema i novih metoda, koji
su obnovili tradicionalne domene istoriografije (najvanije od tih
obnova nai emo u lancima ovog renika: istorijska demogra
fija, istorija verskih institucija, socijalna istorija, itd.), kao i pojav
ljivanjem, u podruju istorije, novih predmeta koji su, uopteno,
do tada bili rezervisani za antropologiju (nai emo ovde primere
sa tekstovima: Ishrana, Telo, Gestovi, Slike, Knjiga, Mit, Pol). De-
finisau je istovremeno novim razvojima ovih orijentacija od pre
pedeset godina, i jo nesluenim perspektivama - i potrudiu se
da naznaim ono to je u ovim opcijama u igri, a u suprotnosti
prema drugim opcijama ili tromostima istoriografije.

Dugo trajanje
Najplodnija od perspektiva, koje su definisane od strane pioni
ra nove istorije, bila je perspektiva dugog trajanja. Istorija se kree
vie ili manje brzo, ali duboke sile istorije deluju, i mogu se shvatiti
samo u dugom trajanju. Jedan ekonomski i socijalni sistem menja
se sporo. Marks je to razumeo, i preko pojma naina proizvodnje,
preko teorije prelaza sa robovlasnikog drutva na feudalizam, a
potom na kapitalizam, oznaio je ove sutinske formacije istorije
kao vievekovne sisteme. Moe ih se definisati i drugaije, izabrati
Nova istorija 85

za meru istorije obiaje ili mentalitete; razlikovati periode prema

tehnikama, prema energetskim formama (sukcesivnim predomi-
nacijama ljudske, ivotinjske, mehanike snage), prema poloaji
ma u odnosu na fenomene i na temeljne probleme: rad, na primer
(kada se prelazi od ideje rada kojeg treba prezirati, na progresi-
stiki rad, ili od smrti potpuno preivljene, do smrti delimino
kontrolisane).
Istorija kratkog trajanja nije sposobna da zahvati i objasni stal
nost i promene. Jedna politika istorija koja se rukovodi prome-
nama vlada ne zahvata duboki ivot. Poveavanje prosene visine
ljudi povezano sa revolucijama u ishrani i medicini, promena od
nosa prema prostoru koja proizlazi iz revolucije u saobraaju, po
tresi koji su izazvani u spoznaji pojavom novih medija - tampe,
telegrafa, telefona, novina, radija i televizije - ne zavise od poli
tikih promena, od dogaaja koji danas ine jo uvek prvu stranu
ovih novina. Treba prouavati ono to se sporo menja i ono to
se, od pre nekoliko decenija, zove imenom strukture. Ali, treba
se takoe odupreti jednom od iskuenja nove istorije. Zahvaeni
vanou onoga to traje, neki od najveih istoriara dananjice
upotrebili su - bez sumnje forsirajui rei kako bi se bolje obja
snile stvari, a da istovremeno ne budu obmanuti - opasne izraze:
istorija gotovo nepokretna (Fernan Brodel), ili nepomina istorija
(Emaniel Le Roa Ladiri). Ne, istorija se kree. Nova istorija mora,
naprotiv, uiniti da se bolje zahvati promena.

Divlji ovek i svakodnevni ovek

Plodna teorija dugog trajanja favorizovala je pribliavanje iz
meu istorije i humahistikih nauka koje su prouavale gotovo
nepokretna drutva - izmeu etnologije, ili kako se danas radije
kae - antropologije. Otuda rastui interes za oblast obiaja, za
ono to je Marsel Mos (Marcel Mauss) nazivao tehnikama tela20,
nainima ishrane, oblaenja, stanovanja itd. To je program studija

20 M. Mauss: les Techniques du corps"Journal de Psychologie, 1936, pretampano u Mos

Sociologie et Anthropologie (Paris, P. U. F., 1950), pp. 363-384. Srpski prevod: Marsel Mos,
Sociologija i antropologija (I i II), drugo izdanje, Zemun: Biblioteka XX vek, 1998.
86 ak Le Gof

divljeg oveka i svakodnevnog oveka, program koji smo Fransoa

Fire i ja pokuali da naznaimo21. Otuda nunost da se razviju
metode jedne istorije koja e poi od tekstova koji su do sada pre-
zirani - literarnih tekstova ili tekstova iz arhiva koji svedoe o
skromnim, svakodnevnim realnostima - od etnotekstova22.
Meutim, pribliavanje istoriara i antropologa ne odvija se
bez tekoa. Antropologija se u poslednjim decenijama naroito
razvijala u vanevropskim domenima, i ostavila je slobodno polje
u oblasti drutava iji je folklor razvijen - a taj je folklor esto
malo ili nimalo iskorieno bogatstvo - svedeno na situaciju jed
ne etnologije siromanog. Sa ovim se folklorom nova istorija esto
osea kao na svome, dok antropologija nastavlja da na njega ne
obraa panju. Sa druge strane, nova istorija se svakako intere-
suje za jednu etnologiju razlika, dok je antropologija - ne samo
pod uticajem strukturalizma - okrenuta prema oveku, to je ap
strakcija jo uvek malo privlana za novu istoriju. Misao divljaka
istoriara zanima vie negoli divlja misao - uprkos vanosti del
Kloda Levi-Strosa (Claude Lvi-Strauss) za itavu jednu genera
ciju istoriara mitova.

Istorija i druge humanistike nauke

Ovaj privilegovani dijalog istorije sa antropologijom ne moe
da uini da se zaborave napori nove istorije na boljem povezi
vanju sa drugim humanistikim naukama. Dirkemova francuska
socioloka kola izvrila je neporeciv uticaj na Anale u doba nji
hovog roenja. Prisustvo ora Fridmana, i veze Fernana Brodela
sa orom Gurviem (Georges Gurvitch), nisu bili dovoljni da
osiguraju nastavak jedne plodne razmene. Nova istorija ne na
lazi lako zajedniki jezik sa sociologijom, koja oscilira izmeu
apstraktnog, dogmatskog filozofskog diskursa i vrlo empirijskih

21 F. Furet: ,,1Histoire et lHomme sauvage; J. Le Goff, lHistorien et lHomme quoti

dien, u: lHistorien entre le thnologue et le futurologue (Paris-La Haye, Mouton, 1972), str.
213-237 i str. 238-250, pretampana verzija u: Mlanges en lhonneur de Fernand Braudel,
t. II, Mthodologie de l'histoire et des sciences humaines (Toulouse, Privt, 1973), str. 227
244.
22 Pod rukovodstvom utara (P. Joutard) i Vovela (M. Vovelle), jedna grupa istraivaa
posvetila se njihovom prikupljanju i prouavanju na Univerzitetu u Provansi.
Nova istorija 87

metoda koje nastupaju preko upitnika, iza kojih se ne ocrtava

uvek vrsta problematika. Sa svoje strane sociolozi, suoeni, ne
bez zabrinutosti, sa ekspanzionistikim ciljevima istorije23, nalaze
da je istorija premalo konceptualna, i esto u njoj i dalje vide samo
rezervoar primera i iskustava.
Sa strane ekonomije, dijalog nije nita laki. Svakako, razvoj
ekonomske istorije i njena jo uvek neophodna prisutnost u no
voj istoriji, uspostavljaju mostove izmeu dve nauke. Ali rastui
tehniki karakter ekonomije i tiranija matematike ekonomije,
tendencija ekonomista da se ogranie na prouavanje kratkog i
srednjeg roka, dovode do distorzije izmeu dveju nauka. No sa-
radnja, na primer, izmeu Sera Kristofa Kolma (Serge-Cristophe
Kolm) sa Analima svedoi o evoluciji u ovim odnosima (videti ta-
koe: Lhomme 1967). Delo jednog velikog istoriara nove istorije,
kao to je or Dibi, koji je, na poetnim osnovama ekonomske i
socijalne istorije, proirio horizonte, integriui sisteme predstav
ljanja (Duby 1986), takvo je da olakava tu evoluciju.
Sadanja kriza geografije takoe je dovela do slabljenja veza iz
meu istorije i geografije, koja je sutinsku ulogu odigrala u misli
Marka Bloka, Lisjena Fevra i Fernana Brodela.kao i u Analima sve
do skoranjeg vremena. Premise jedne renesanse geografije, pola
zei od nove problematike prostora i bolje interpretacije vremena
- dakle istorije - u studiju prostornih fenomena, ostavljaju mesta
nadi u obnavljanje, koje obeava, veza izmeu nauka.
Odmrzavanje je manje isto u oblastima psihologije i lingvi
stike. Razvoj socijalne psihologije koja vie kontaktira sa socio
logijom negoli sa istorijom, te progres naune psihologije, vezane
vie za prirodne nauke ili nauke o ivom, nego za nauke o ove-
ku, odrali su ili pak pogorali nepoznavanja izmeu psihologije
i istorije. Evolucija istorije, kolektivne psihologije prema pojmu
mentaliteta, koji je malo zanimljiv za psihologe, samo je poveala
udaljenost izmeu dve nauke. Moderna lingvistika - sa svojim
strukturalistikim orijentacijama - nije se nita vie pribliila
novoj istoriji, uprkos panji koju istoriari posveuju delu Emi-
23 Videti, povodom odreenog problema, posebno o mnogostrukosti drutvenog vre
mena, karakteristine iskaze . Gurvia: la Multiplicit des temps sociaux (Gurvitch 1958:
38).
88 ak Le Gof

la Benvenista (mile Benveniste), ili istraivanjima semiologa i

semiotiara, koji su zauzeli jedno izabrano mesto u estoj sekciji
praktine kole za visoke studije, i koja je 1975. godine postala ko
la visokih studija drutvenih nauka.
Ostaju tri zanimljive evolucije, ali sa jo uvek ogranienim re
zultatima. Prva, u polju samih nauka o oveku, jeste interes za psi
hoanalizu. Odatle je ak proizalo roenje jedne psihoanalitike
istorije, razvijenije moda u anglosaksonskim zemljama nego u
Francuskoj, u kojoj je, ipak, na vrlo razliitim putevima, sugestiv
ne pristupe otvorio Miel de Serto (Michel de Certeau) s jedne
strane, Alen Bezanson s druge (Besanon 1974). Ali tekoe za
psihoanalizu da nauno pree sa individualnog na kolektivno,
podozrivost mnogih istoriara prema Jungovoj misli koja je ipak
sposobnija da obuhvati preokupacije izvesnih istoriara kao to je,
u svakom sluaju, Alfons Dipron (Alphonse Dupront) (Dupront
1961), ili Luii Auriema (Luigi Aurigemma) (Aurigemma 1976)
bez sumnje su privremeno zaustavile ova istraivanja.
Drugi put je put susreta istorije sa egzaktnim naukama, pogo
tovu sa matematikom. Ovde je roena jo jedna nova nauka, soci
jalna matematika, no njena korisnost do sada je bila oiglednija za
sociologiju, psihologiju, lingvistiku i geografiju, negoli za istoriju.
Put koji najvie obeava moda je onaj koji tei da smanji -
ako ne i da srui - podele izmeu humanistikih nauka, ponajpre
izmeu istorije i nauka o ivom. elja nove istorije da saini isto
riju totalnog oveka, sa njegovim telom i njegovom fiziologijom
smetenom u drutveno trajanje, briga izvesnih velikih biologa da
uine od istorije svoje nauke instrument istraivanja na nain ne
spoljanji, ve unutranji (akob 1978), i da proire svoja istra
ivanja na dimenzije ljudske ekologije - to ini da se tu umeu
istorija, geografija, antropologija, sociologija, demografija i bio
logija u pravom smislu (Ruffie 1976) - doputaju da se sagledaju
velike perspektive24. Uloga nove istorije tu je odreujua.

Istorija mentaliteta
Lisjen Fevr i Mark Blok, privueni kolektivnom psihologijom i
duhovnim fenomenima u istoriji, otvorili su pristup jednoj novoj
istoriji, istoriji mentaliteta. Ali Lisjen Fevr je istraio samo dva
24 Videti kolektivni rad (Morin, Piattelli-Palmarini 1974) publikovan od strane centra
u Rojamonu.
Nova istorija 89

aspekta - uostalom vrlo znaajna - ovog novog domena: pojam

mentalne aparature i pojam senzibiliteta (Febvre 1941). Lisjen
Fevr je orijentisao Alberta Tenetija (Alberto Tenenti) ka temi sen
zibiliteta pred smru. ivot i smrt kroz umetnost XV stolea (Te
nenti 1952) ovog mladog italijanskog istoriara otvara put temi
koja e se pokazati kao izvanredno plodna, i izazvati znaajna del
Miela Vovela (Michel Vovelle) (Vovelle 1973; 1974), Filipa Ari-
jesa (Phillip Aris) (Aris 1978) i Pjera onija (Pierre Chaunu)
(Chaunu 1978).
Posle smrti Lisjena Fevra, vie istoriara nastavlja da, na nje
govom tragu, praktikuje i defmie novu istoriju mentaliteta. or
Dibi (Dibi 1970), Rober Mandru (Mandrou 1968) i ak Le G o P ,
Filip Arijes i Roer artije (Roger Chartier), iskazuju, u ovom re-
niku, sutinsku vanost ovog domena za skoranju novu istoriju.
Zadovoljiu se time da podsetim ovde kako je taj dvosmislen, ne
odreen i ponekad zabrinjavajui pojam mentalitet, kao i mnogi
drugi termini, jedan od onih koji su, tokom poslednjih godina,
najvie pomerili domen istorije, te da je doneo, naroito u eko
nomskoj istoriji, eljenu protivteu. Mentaliteti su dali vazduha
istoriji.

Kvantitativna istorija i dokumentarna revolucija

Istoriar ekonomista vrlo je rano radio sa iframa i pomagao
se statistikom, ali od pre dvadeset godina, skoro svi istoriari koji
su se dali na raunanje, gledali su u pravcu kompjutera, i odatle je
proizala jedna-revolucija: kvantitativna istorija. Emaniel Le Roa
Ladiri, sa humorom kujui jednu svesno iskrivljenu formulu, na
javio je da e istoriar uskoro biti programer, ili istorije nee biti.

elja da se interesuje za sve ljude

Revolucija je u stvari dola od protezanja kvantitativne isto
rije na sve to se moglo izraunati, a pre svega na demografsku
i kulturnu istoriju. Porodice, popisi, literarna produkcija, bili su
stavljeni na perforirane kartice i prosleeni kompjuterima. U
svojim fundamentalnim i novatorskim studijama, Fransoa Fire25

25 Videti les Mentalits, une histoire ambigu (Nora, Le Goff 1974).

90 ak Le Gof

(Fire 1994: 69-93) i Pjer oni, pioniri nove istorije - a ovaj po-
slednji pronalaza serijalne istorije (Chaunu 1973), koja je to
po slici serije cena u ekonomskoj istoriji, i koji konstituie serije
od svega to moe biti izbrojano u trajanju - odlino su iskazali
da je izvanredan napredak, koji je kvantitativna istorija ostvarila
konstruisanjem vrstih i ifrovanih injenica, uinio da se isto
rija sama razvije i da se proire granice njene metode. Ve Mark
Blok je upozorio na opasnosti od praznoverja broja. Nova istorija
ostaje jednim svojim znaajnim delom kvalitativna, i zna se da je
plodnost kvantitativne istorije zavisna od kvaliteta programa isto-
riara, te da sutinski deo istoriografskog rada ostaje da se oba
vi poto je kompjuter dao svoje rezultate. Obazrivost se namee
utoliko to se kvantitativna istorija smeta u unutranjost jedne
istinske dokumentarne revolucije koju je an Glenison savreno
opisao, a koja nije bez dvosmislenosti, niti bez opasnosti (Le Goff
1978). Osnovni dokument, jedinica informacije je od sada data, a
ne injenica, a korpus je grupa data koju trai kompjuter. Najbolji
izvori su oni koji obezbeuju masivne podatke, a model je pa
rohijski registar. Dokumentarna eksplozija delimino je rezultat
elje istoriara da se zanimaju za sve ljude. Ali novi istoriar ne
sme forsirati kompjuter da rauna ono to ne moe da se izrau
na, bilo iz razloga stanja dokumentacije, bilo iz razloga prirode
samog fenomena, niti sme da zanemari ono to nije mogue kvan-
tifikovati, niti se obratiti kompjuteru da bi on pravio istoriju, i da
ostvari stari san pozitivistikog istoriara: da pasivno uestvuje u
objektivnoj proizvodnji istorije putem dokumenta.

Istorija i sadanje vreme

Lisjen Fevr i Mark Blok bili su fascinirani sadanjou, mada
je prvi bio seizmiar, a drugi medievalista. Mark Blok smatrao
je nunom drskost da se domen istorije proiri sve do spoznaje
sadanjosti, i deo lanaka vrlo savremene istorije u Analima za
ekonomsku i socijalnu istoriju je bitan. Ipak, glavni napreci nove
istorije desili su se u domenima srednjovekovne i moderne isto
rije. Ima, svakako, znaajnih izuzetaka, individualnih ili kolektiv
nih. U domenu stare istorije - gde je teina tradicionalne istorije
Nova istorija 91

povezana sa klasinim humanistikim naukama i sa erudicijom,

podjednako tradicionalnom, velika i gde je, uprkos arheologiji,
spoznaja oveka teko doseziva, te gde je, osim arheologije, mo
gunost jedne kvantitativne istorije slaba - grupa istoriara mita
u Francuskoj i u helenskoj antikoj civilizaciji26, svedoe o drasti
nom prodoru nove istorije. U domenu savremene istorije, mogu
se naroito citirati del i primeri istraivanja Morisa Agilona (Ma
urice Agulhon) (Agulhon 1968), gde se pojavljuje novi pojam ,,so-
cijabilnosti.
Ali, i slabost tog perioda u skoranjim Analima ESC je znak
toga - prodiranje nove istorije u oblast savremene istorije sasvim
je ogranieno. Presti dogaajne i politike istorije ostaje veliki.
Istorija sadanjosti esto je bolje sainjena kod sociologa i an
tropologa, kod izvesnih velikih novinara, nego kod istoriara od
zanata. Ani Krigel (Annie Kriegel), britka i celovita istoriarka
komunistikog fenomena, zamenila je etiketu istoriarke za etike
tu sociologa. A ipak, kako su se tu okuali sa uspehom ak ijar
(Jacques Julliar), Pjer Nora, ak Ozuf (Jacques Gzouf), izmeu
ostalih, osvajanje savremene istorije od strane nove istorije hitan
je zadatak. Mogunost totalne istorije je eklatantna, povratak do
gaaja, koga sa toliko prodornosti analira Pjer Nora, predomina-
cija ideologija - idealna lovina za istoriara nove istorije - ine od
nje uzoran teren za novog istoriara.

Jedan odgovor na naa pitanja

Ima ih vie. Nova istorija mora sebi da odgovori na neka ve
lika pitanja nae epohe. Od 1946. Lisjen Fevr je tvrdio: Praviti
istoriju, da, u punoj meri ukoliko je istorija mogua, jedino mo
gua, jedino sposobna da nam dozvoli u jednom svetu, u stanju
definitivne nestabilnosti, da ivimo sa drugim refleksima, osim sa
refleksima straha (Febvre 1953: 41). Precizirau: ,,U punoj meri
u kojoj je nova istorija sposobna... Jer, u naem svetu gde se ko
lektivno pamenje menja, gde ovek, bilo koji ovek, suoen sa
ubrzavanjem istorije, hoe da umakne munini da postane siro

26 M. Detien (M. Detienne), N. Loro (N. Loraux), . P. Vernan (J.-P. Vernant), P. Vidal-
Nake (P. Vidal-Naquet).
92 ak Le Gof

e prolosti, bez korena, gde su ljudi u strasnoj potrazi za svojim

identitetom, gde se svuda trai da se saini inventar i da se sau
vaju naslea, da se konstiutiu za prolost kao i za sadanjost ban
ke podataka, gde uzrujani ovek hoe da zagospodari istorijom
koja izgleda da mu izmie, i koja bolje nego nova istorija moe
da mu donese informacije i odgovore. Ta istorija koja ga uzima
sasvim celog na svoj teren u njegovom vekovnom trajanju, koja
ga prosvetljuje o trajanju i o promenama, nudi mu ravnoteu iz
meu materijalnih i duhovnih elemenata, izmeu ekonomskog i
mentalnog, predlae mu izbore, a da mu ih ne namee. Oduvek je
pripadalo istoriji da igra veliku socijalnu ulogu, u najirem smislu
rei. No u naoj epohi, gde je ova uloga vie nego ikada nuna,
nova istorija, ako joj se daju sredstva za istraivanje, za predavanje
na svim nivoima u kolstvu, i za irenje, za kojom ima potrebu, u
stanju je da tu ulogu odigra.

Nova istorija i marksizam

Globalno obnavljanje istorije, koje predstavlja nova istorija,
fundamentalne probleme nalo je samo u sluaju sa marksizmom.
Ne samo stoga to je re o nekoj kompatibilnosti, ve istorijske
okolnosti u kojima se razvila nova istorija u jednom trenutku -
u kome su istoriari koji su se otvoreno pozivali na marksizam,
praktikovali uopte jednu istoriju koja je, borei se istovremeno
protiv ideolokih fraza pozitivistike istorije, prilagoavala svo
je metode - moraju doprineti objanjenju izmeu nove istorije i
marksizma. Pjer Vilar (Pierre Vilar), autor lanaka Marks i naci
ja, dokazao je u svojim delima (Vilar 1962/1977) da se moe biti
uenik Marksa i Lisjena Fevra u isto vreme. Gi Boa (Guy Bois)
daje ovde svoju taku gledita marksistikog istoriara danas.
Skoranje publikacije27 doputaju da se shvati evolucija marksi
stikih istoriara u tom smislu. Zadovoljiu se da sumarno pod-
setim na najvanije take pribliavanja i moguih razdora izmeu
marksizma i nove istorije.

27 Posebno anketa u Nouvelle critique, priredili R Hinker (F. Hincker) i A. Kazanova

(A. Casanova) (Hincker, Casanova 1974); videti isto tako rad grupe autora Ethnologie et
histoire ( 1975).
Nova istorija 93

M arksizam kao teorija dugog trajanja

Marks je, na vie naina, jedan od uitelja jedne nove istori-
je, problemske, interdisciplinarne, usidrene u dugom trajanju i sa
globalnim ciljevima. Periodizacija (robovlasnitvo, feudalizam,
kapitalizam) Marksa ili marksizma, sve i da nije prihvaena u tom
obliku, jeste teorija dugog trajanja. ak iako se pojmovi infra
strukture i superstrukture predoavaju kao nedovoljni da objasne
sloenost odnosa izmeu razliitih nivoa istorijske realnosti, oni
potiu od jednog pozivanja na pojam strukture, koja predstav
lja sutinsku tendenciju nove istorije. Stavljanje u prvi plan uloge
masa u istoriji moe obnoviti zanimanje istorije za svakodnevnog
oveka, koji je takoe ovek smeten u drutvo. Ali, grubi primat
ekonomskog u istorijskom objanjenju, tendencija da se u nad
gradnju smeste mentaliteti, ije je mesto - a da ono nije na nekom
fundamentalnom nivou kauzalnosti - ipak centralnije u novoj
istoriji, a pre svega verovanje u linearnu istoriju koja se odvija po
jednom jedinom modelu evolucije, dok nova istorija insistira na
razlikama istorijskih iskustava i nunosti mnotva pristupa, svi
ovi problemi pokazuju kako nova istorija moe biti smatrana,
od strane zvanine marksistike istorije, kao izazov. Istoriarima
nove istorije, marksistima i nemarksistima, sleduje da prodube tu
konfrontaciju. To je jedan od zadataka istorije danas...

Tradicija kole Anala i nova generacija istoriara

Beskorisno je, mislim, ponavljati kako je nova istorija skovana,
velikim delom, od strane ekipe Anala i oko asopisa. Ne da bi se,
jue kao i danas, eminentnim istoriarima koji nemaju veze sa
Analima, a kadkad ni simpatija za njih, uskratilo mesto u prvom
redu nove istorije. Mislim, naroito, na Luja evalijea (Louis Che
valier), iji je rad Radnike klase i opasne klase u Parizu u prvoj p o
lovini XIX veka (Chevalier 1958) obnovio, savezom izmeu isto
rije i demografije, istoriju drutvenih struktura, i socijalnu istoriju
u perspektivama nove istorije. No, treba smestiti, makar i ukratko,
novu istoriju kakva se danas pojavljuje, u odnosu prema velikim
opcijama Anala Lisjena Fevra i Marka Bloka, da bi se bolje izme-
rio - kako Lisjen Fevr na to poziva mlade istoriare u svom pred
govoru za Bitku za istoriju - preeni put (Fevr 2004).
94 ak Le Gof

Antropologija, privilegovana sagovornica

Vane bitke su dobijene. Ekonomska i socijalna istorija stekla je
pravo graanstva i postala je fundamentalna. Razvijaju se metode
istraivanja, anketa, prakse istorijskog timskog istraivanja. Otva
ranje prema drugim humanistikim naukama, uprkos tekoama
i razoarenjima, ostaje na dnevnom redu. Nunost da se ouva
jedan novi pogled, da se nau problemi, podruja gde bi istorij-
sko istraivanje bilo na svome vrhu, probijeno je od strane mno
gih istoriara. Cilj totalne istorije, koja napreduje po problemima,
i koja je realizovana putem meunarnodne saradnje, ostaje cilj
koji treba dostii. Ali, ekonomska i socijalna istorija, u vidu u kom
su je praktikovali Anali prvog perioda, nije vie pionirski front
nove istorije. Antropologija, koja je imala manji znaaj na poet
ku Anala - nasuprot ekonomiji, sociologiji i geografiji - postala
je privilegovana sagovornica. Fobija od politike istorije nije vie
sredinje mesto, jer je pojam politikog evoluirao, a problematike
moi nametnule su se novoj istoriji (Le Gof 1999: 313-328). Tako-
e, dogaaj, kako je to pokazao Pjer Nora (Pierre Nora), biva re-
habilitovan na novim osnovama (Nora 1974). Istorija mentaliteta
i predstava, jedva skicirana u prvoj fazi Anala, postala, je jedna od
glavnih linija prodora. Kvantitativna istorija je jedna novost.

Zadaci nove istorije

Takvi kakvi se pojavljuju, verovatni i nuni razvoji nove istorije

za sutra su sledei:

Promovisanje jed n e nove erudicije

Tradicionalna istorija se, zahvaljujui svojim metodama i teh
nikama, nametnula i zavetala jo uvek dragoceno naslee. Nova
istorija nije sledila obnavljanje problema identinim obnavlja
njem tehnika erudicije. Taj zadatak mora, pre svega, da obuhvati:
a) jednu novu koncepciju dokumenta, koju prati nova kritika
toga dokumenta. Dokument nije nevin, on ne proistie samo iz
izbora istoriara, koji je i sam delimino odreen svojom epohom
Nova istorija 95

i svojim miljeom; on je proizveden, svesno ili nesvesno, od strane

drutava prolosti, kako bi nametnuo jednu sliku o toj prolosti
i rekao istinu. Tradicionalna kritika pogreaka (a Mark Blok je
nije prevaziao u Odbrani istorije), sasvim je nezadovoljavajua.
Dokument treba razloiti, da bi se razloili uslovi njegove pro
izvodnje. Ko je bio dralac, u jednom prolom drutvu, prava
proizvodnje izvora koji su, voljno ili nevoljno, postali dokumenti
istorije? Poavi od pojma dokument-monument, Miel Fuko je u
Arheologiji znanja (Fuko 1998), ukazao na pravac u kojem treba
istraivati. U isto vreme treba ograniiti, objasniti, zahvatiti lagu
ne, mesta tiine u istoriji, i postaviti istoriju isto tako na ove pra
znine, kao i na ispunjenja koje su preivela;
b) jedno povlaenje pojm a vremena, kao materije istorije.
Istraiti, takoe, ko je imao mo u svome vremenu, njegovu meru
i njegovo korienje. Razbiti ideju o jednom homogenom, jedin
stvenom i linearnom vremenu. Konstruisati operacionalne poj
move razliitih vremena u jednom istorijskom drutvu - po mo
delu mnotva socijalnih vremena, koje su definisali Albva (Hal-
bwachs) i or Gurvi (Halbwachs 1925; Gurvitch 1958; Le Gof
1997). Sainiti jednu novu hronologiju koja radije datira istorijske
fenomene po trajanju njihove delotvornosti, pre nego prema datu
mu njihovog proizvoenja. To je, isto tako, tano i za materijalne
fenomene, kao i za duhovne. Kao to postoji hronologija za izvore
energije (ljudska snaga, ivotinjska snaga, para, elektricitet, nafta),
postoji hronologija verovarija. istilite u hrianskom drutvu
roeno je na kraju dvanaestog veka, i praktino umrlo sa Drugim
vatikanskim koncilom;
c) izlaganje, doraivanje uporednih m etoda koji su podesni, i
koji dozvoljavaju da se poredi samo ono to je uporedivo. Pri-
merice, povodom feudalnosti, izbei isuvie iroku definiciju koja
bi stavila pod istu etiketu stvarnosti suvie udaljene u vremenu
i prostoru, i koja ne zavisi od uporedivih istorijskih sistema. Sa
mozvani afriki feudalni sistemi, .nemaju u stvari nikakve veze
sa evropskom feudalnou u devetom i desetom veku, koja se i
sama razlikuje u vie faza; ali, takoe, ne zadovoljiti se ni uskom
koncepcijom, koja bi smatrala da su uporedive samo evropska i
japanska feudalnost.
96 ak Le Gof

N apredak ka totalnoj i imaginarnoj istoriji

Napredak se pre svega mora ostvariti uzimanjem u obzir svih
dokum enata koja zavetavaju drutva. Literarni, umetniki doku
ment (Duby 1970b; Dibi 1989), moraju pogotovu biti integrisani u
njihovom objanjenju, a da specifinost ovih dokumenata, i ljud
skih ciljeva iji su oni proizvod, ne bude nespoznata. To znai da
je jedna sutinska dimenzija, koja jo uvek i velikoj meri nedostaje
istoriji, dimenzija imaginarnog. Taj deo sna koji nas, ako ga valja
no razdvojimo od kompleksnih odnosa sa drugim istorijskim re
alitetima, vodi daleko u srce drutava. U tom smislu, morala bi da
se uspostavi jedna bolja veza izmeu, na primer, istoriara i Cen
tra za istraivanje o imaginarnom iz anberija, oko ilbera Dirana
(Gilbert Durand), koji je doao iz literarne istorije i lingvistike. Da
bi se to postiglo, istoriar mora izabrati kao predmet istraivanja
ono to smo Pjer Tuber i ja nazvali globalizirajue strukture (Tou-
bert, Le Goff 1975). Mi smo evocirali fenomen incastellamento,
originalnu formu ruralnog habitata, konstituisanog izmeu X i
XIII veka (Toubert 1973), pojam rada, rata, naputanja, marginal -
nosti, itd.

Briga za ideje i za teorije

Lisjen Fevr, zapoinjui svoje poduavanje na Kole de Frans
1933, eleo je da se za njega moe rei da je vodio rauna o ide
jama i teorijama; idejama, zato to Nauke napreduju samo zahva
ljujui stvaralakoj i originalnoj snazi misli; teorijama, zato to
mi bez sumnje dobro znamo da one nikada ne obujmljuju svu
bezmernu sloenost prirodnih pojava, no ipak, i dalje predstav
ljaju one uzlazne stepenice kojima se Nauka, u svojoj neutoljivoj
elji da proiri horizont ljudske misli, postepeno penje... (Fevr
2004: 29-30).
Sve do ovde nova istorija pokuala je da izmakne dvema opa
snostima: da bude, s jedne strane, sistematska, a s druge strane
isto empirijska, po slici pozitivistike kole (koja se smatrala
objektivnom budui da je bez teorije, no koja je naee bila bez
ideja). Ali treba priznati da, uprkos izjavama Lisjena Fevra, istori
ar nove istorije, insistirajui s pravom na mnotvu pristupa, nije
Nova istorija 97

napustio brigu za teorijsko koja, daleko od toga da je dogmatska,

jeste samo objanjenje implicitnih teorija koje istoriar nuno,
kao svaki ovek od nauke, stavlja u osnov svoga rada, i kojih mora
da postane svestan, sa zadatkom da ih saopti drugima. Drim da
istoriar, ako se i dri podalje od strogih sistema objanjenja u
istoriji, ipak zbog toga ne manje treba da prizna postojanje isto-
rijskih sistema, za koje mu pripada da analizira njihovu strukturu
i njihove promene.

Budunost istorije
Moemo se, na kraju, pitati ta istorija rizikuje da postane koli
ko ve sutra? Mark Blok, izmeu ostalih, postavio je sebi pitanje:
Postoji, dakle, samo jedna nauka o ljudima u vremenu, koja ima
neprekidnu potrebu da sjedini prouavanje mrtvih sa prouava
njem ivih. Kako je nazvati? (...) Antiko ime mi izgleda najobu-
hvatnije, najmanje iskljuivo; najispunjenije, takoe, dirljvim us
pomenama jednog nastojanja, vie nego mnogovekovnog (Bloch
u: Febvre 1953: 15).
Da se ne igramo proroka ili vraa, mogu se predloiti tri hipo
teze:
- ili e biti istorija koja, nastavivi sa ulaganjem drugih nauka u
nju, apsorbuje sve u jednu pan-istoriju, globalnu nauku o oveku,
o ljudima u vremenu;
- ili jedna fuzija koja nastaje izmeu tri drutvene nauke, koje
su najblie jedna drugoj: istorija, antropologija i sociologija. Toj,
eventualno novoj nauci, Pol Ven bi rado dao ime socioloke isto
rije; ja bih je radije nazvao istorijska antropologija;
- ili da se, ukoliko prestane da bude bezgranina, i da flertuje sa
svim drugim naukama o oveku, istorija ukopa na jednu novu te
ritoriju, inei jedan novi epistemoloki rez. Mislim da bi Miel
Vovel rado krenuo da je potrai u jednoj novoj dijalektici krat
kog i dugog vremena.
U svakom sluaju, ono emu se treba nadati, to je da istorij
ska nauka ubudue bolje izbegne iskuenja filozofije i istorije, da
odustane od zavoenja velikog slova - istorija sa velikim I - i da
se bolje odredi prema proivljenoj istoriji ljudi. Zanimljivi razvoji
istorije istorije moraju se unaprediti i u tome pomoi.