Fernan B rod el

Materijalna civilizacija, ekonomija i kapitalizam

od XV do XVIII veica

IGRE RAZMENE
DRUGA KNJIGA

B eograd 2007
 SADRAJ

PREDGOVO R........................................................................................................................ 7

PRVO POGLAVLJE: INSTRUMENTI RAZMENE ..................................................... 11

Evropa: toko vi trgovine na najniem n iv o u .......................................................... 14
Obine pijace poput dananjih, 14. - Gradovi i pijace, 16. - Pijaca je sve vie i
one se specijalizuju, 18. - Gradovi interveniu, 23. - Primer Londona, 27. -
Brojke kao pokazatelji, 30. - Engleska istina, evropska istina, 35. - Razna
trita: trite rada, 37. - Trite kao razvode, 42. - Ispod razine pijace, 47. -
Duani, 48. - Specijalizacija i hijerarhizacija, 55. - Duani osvajaju svet, 56. -
Uzroci poleta, 58. - Izuzetna delatnost kolportera, 63. - Da li je kolportaa
zastarela, 68

Evropa: tokovi trgovine na gornjoj granici .......................................................... 69

Sajmovi, stare institucije koje se stalno prilagoavaju, 70. - Gradovi koji slave,
75. - Razvoj sajmova, 78. - Sajmovi i veze, 81. - Slabljenje sajmova, 82. -
Spremita, stovarita, skladita, ambari, 83. -B erze, 86. - Amsterdamskaberza
vrednosti, 90. - U Londonu predstava se ponavlja od poetka, 96. - O nunosti
putovanja u Pariz, 100. - Berze i papirni novac, 102
Svet izvan Evrope ...................................................................................................... 104
Pijace i radnje kao sveopta pojava, 104. - Promenljiva povrina elementarnih
pijanih zona, 109. - Svet kolportera ili svet veletrgovaca, 110. - Indijski
bankari, 113. - Malo berzi - mnogo sajmova, 116. - Evropa u odnosu na ostali
svet, 122
Pretpostavke umesto zakljuka ................................................................................ 124

DRUGO POGLAVLJE: TRITA I EKONOMIJA....................................................... 127

Trgovci i trgovaki k ru govi...................................................................................... 127
Povratni putevi, 129. - Opticaj i menice, 131. - Bez zatvaranja kruga nema
posla, 133. - O tekoama povratnog putovanja, 134. - Saradnja meu
trgovcima, 137. - Mree, trgovake oblasti i osvajanja, 141. - Jenneni i Jevreji,
143. - Portugalci i panska Amerika: 1580-1640, 148. - Mree u sukobu i
mree koje propadaju, 151. - Osvajake manjine, 153
Sadraj

Trgovaki viak vrednosti, ponuda i potranja..................................................... 156

Trgovaki viak vrednosti, 156. - Staje prvi pokreta, ponuda ili
potranja, 161. - Potranja kao takva, 164. - Ponuda kao takva, 168
Trita i njihova geografija...................................................................................... 171
Firme i njihov prostor, 171.-Z o n e gradova, 175.-T rita sirovina: eer, 178.
- Plemeniti metali, 181
Nacionalne ekonomijei trgovaki bilans ............................................................... 191
Trgovaki bilans, 191. - Tumaenje brojki, 194. - Francuska i Engleska pre i
posle 1700. godine, 195. - Engleska i Portugalija, 198. - Istona Evropa,
zapadna Evropa, 201. - Opti bilansi, 204. - Indija i Kina, 207
Poloaj trita ............................................................................................................. 211
Samoregulativno trite, 211. - Trite kroz stolea, 212. - Da li nas sadanjost
moe neemu nauiti, 216

TREE POGLAVLJE: PROIZVODNJA ILI KAPITALIZAM KOD DRUGIH . . . 219

Kapital, kapitalista, kapitalizam .............................................................................. 220
Re kapital, 220. - Kapitalista i kapitalisti, 224. - Nova re: kapitalizam, 226.
- Stvarnost kapitala, 228. - Stalni i opticajani kapital, 230. - Kako izraunati
kapital u prolosti, 232. - Vrednost sektorske analize, 236
Zemlja i n o v a c ............................................................................................................. 238
Preduslovi za kapitalizam, 240. - Seljake mase: brojevi, inercija,
produktivnost, 242. - Beda i preivljavanje, 243. - Dugotrajna stabilnost ne
iskljuuje promene, 244. - Vlastelinski sistem na Zapadu nije mrtav, 246. - U
Montaldeu, 250. - Savlaivanje prepreka, 252. - Sa rubova u srce Evrope, 254.
- Kapitalizam i drugo kmetstvo, 254. - Kapitalizam i amerike plantae, 260.
- Plantae na Jamajki, 266. - Povratak u srce Evrope, 268. - Okolina Pariza:
Bri u doba Luja XIV, 269. - Venecija i Terraferma, 271. - Rimsko selo
poetkom XIX veka: razlika, 274. - Poderi iz Toskane, 277. - Napredne oblasti
su u manjini, 279. - Sluaj Francuske, 280
Kapitalizam i predindustrij a .................................................................................... 284
etvorodelni model, 284. - Da li Burenova ema vai i izvan Evrope, 289. -
N e postoji jaz izmeu poljoprivrede i predindustrije, 291. - Industrija kao spas
od siromatva, 293. - Neukorenjenost zanatstva, 294. - Sa sela u gradove i
natrag, 296. - Da li postoje vodee industrije, 298. - Trgovci i esnafi, 300. -
Verlagssystem, 303. - Verlagssystem u Nemakoj, 307. - Rudarstvo i
industrijski kapitalizam, 308. - Rudnici u Novom svetu, 311. - So, gvoe,
ugalj, 313. - Manufakture i fabrike, 3 1 5 .-V a n R o b eo v o preduzee u Abevilu,
323. - Kapital i raunovodstvo, 325. - O profitima u industriji, 328. - Zakon
Voltera Hofmana, (1955) 331
Prevoz i kapitalistiko preduzetnitvo..................................................................... 335
Kopneni prevoz, 335. - Reni saobraaj, 343. - Moreplovstvo, 347. - Proraun
trokova: kapital i rad, 354
Prilino negativan b ila n s........................................................................................... 357

ETVRTO POGLAVLJE: KAPITALIZAM NA SVOM ............................................ 359

Na vrhu sveta trgovine ............................................................................................. 359
Trgovaka hijerarhija, 361. - Specijalizacija: samo na osnovnom nivou, 362. -
Uspeh u trgovini, 367. - Zajmodavci, 370. - Kreditiranje i bankarstvo, 374. -
Novac koji krui i novac koji se skriva, 379
 Sadraj

Kapitalistiki izbori i strategije ................................................................................ 384

Kapitalistiki duh, 384. - Trgovina na daljinu i veliki dobici, 386. -
Obrazovanje i komunikacije, 390. - Konkurencija bez konkurenata, 395. -
Monopoli na meunarodnom nivou, 399. - Jedan neuspeo pokuaj stvaranja
monopola: trite kokcineala 1787, 404. - Novac i njegove zamke, 406. -
Izuzetni profiti, izuzetni rokovi, 411

Drutva i kom panije.................................................................................................... 416

Drutva: poeci jednog razvoja, 416. - Komanditna drutva, 420. -
Deoniarska drutva, 421. - Ogranieni razvoj, 424. - Prethodnici velikih
trgovakih kompanija, 425. - Pravilo trojno, 426. - Engleske kompanije, 429.
- Kompanije i konjunkture, 432. - Kompanije i trgovaka sloboda, 435

Opet trojna podela ...................................................................................................... 436

PETO POGLAVLJE: DRUTVO ILI SKUP SKUPOVA ...........................................441

Drutvene hijerarhije ................................................................................................. 444
Pluralnost drutava, 446. - Vertikalno uzdizanje: ogranien broj povlaenih,
449. - Drutvena pokretljivost, 455. - Kako otkriti pramenu, 459. -
Istovremenost drutvenih pramena u Evropi, 461. -T eorija And Pirena, 462. -
U Francuskoj, dentrija ili inovniko plemstvo, 465. - Od grada do drave:
rasko i razmetljiva rasko, 471. - Revolucije i klasne borbe, 477. - Nekoliko
primera, 481. - Red i nered, 485. - Ispod razine preivljavanja, 487. - Izlazak
iz pakla, 495

Sveobuhvatna d rava................................................................................................. 497

Zadaci drave, 497. - Odravanje reda, 498. - Trokovi prevazilaze primanja:
novac se uzajmljuje, 501. - Kastiljski juras i asientos, 505. - Engleska
finansijska revolucija 1688-1756, 507. - Budeti, konjunkture i nacionalni
proizvod, 510. - Finansijeri, 515. - Francuska: od traitants do Opteg zakupa
(Ferme gnrale), 519. - Dravna ekonomska politika: merkantilizam, 524.
- Nedovrena drava naspram drutva i kulture, 530. - Drava, ekonomija,
kapitalizam, 535

Civilizacije ne kau uvek ne .................................................................................... 536

irenje kulture: model islama, 537. - Hrianstvo i roba: spor oko zelenatva,
541. - Da li je puritanizam isto to i kapitalizam, 548. - Retrospektivna
geografija: jedno dobro objanjenje, 550. - Da li je kapitalizam isto to i razum,
553. - Firenca u XV veku: novi oblik ivljenja, 559. - Drugo vreme, druga
vizija sveta, 562

Kapitalizam izvan Evrope ........................................................................................ 562

uda trgovine na velike udaljenosti, 563. - Nekoliko argumenata i intuicija
Normana Jakobsa, 566. - Politika i drutvo - posebno drutvo, 574

ZAKLJUAK ........................................................................................................................ 581

IN D E K S ................................................................................................................................... 583
 PREDGOVOR

Kada bih eleo da to jednostavno izrazim, rekao bih da ova knjiga vodi iznad
prizemlja materijalnog ivota - to je predmet prve knjige naeg del - te istra
uje gornje spratove, koji predstavljaju ono to sam nazvao ekonomskim ivo
tom, a pre nego to pree na jo vii nivo, kapitalistiko delovanje. Slika kue sa
vie spratova dobro izraava stvari, iako na taj nain njihovo konkretno znaenje
biva poneto nategnuto.
Izmeu materijalnog ivota (u smislu elementarnije ekonomije) i ekonom
skog ivota, dodirna i nekontinuirana povrina materijalizuje se hiljadama taaka:
pijacama, tezgama, duanima... Svaka od ovih taaka predstavlja prekid, s jedne
strane je ekonomski ivot s razmenom, novcem, voritima i kompleksnijim sred
stvima, trgovakim centrima, berzama i sajmovima; s druge strane je materijalni
ivot, neekonomija, zatvorena u samodovoljnost. Privreda poinje na pragu raz-
menske vrednosti.
U ovoj knjizi pokuao sam da analiziram itavu igru razmene, od proste
trampe pa do najsloenijeg kapitalizma. Polazei od opisa koji je u najveoj meri
paljiv i neutralan, pokuao sam da shvatim pravilnosti i mehanizme, te napiem
neku vrstu opte ekonomske istorije (kao to postoji opta geografija), ili drugom
terminologijom reeno, da izgradim jednu tipologiju, jedan model, ili, pak, jednu
gramatiku koja bi nam pomogla da utvrdimo barem smisao nekih kljunih rei,
nekih izvesnosti, odriui se zahteva da pomenuta opta istorija bude savreno
stroga, tipologija konana i potpuna, model u bilo kom smislu matematiki pro-
verljiv, a gramatika sredstvo koje daje klju nekog ekonomskog jezika ili di-
skursa, ak i ako pretpostavimo da takav postoji i d a je dovoljno postojan u vre
menu i prostoru. U celini, re je o pokuaju razumevanja, otkrivanja izvesnih arti
kulacija i razvoja, a ne manje i monih sila koje odravaju tradicionalni poredak,
inertno nasilje, kako g a je nazvao an-Pol Sartr. Re je, dakle, o studiji na spoju
drutvenog, politikog i ekonomskog.
Za takav plan nema druge metode do izuzetno upornog posmatranja, te
obraanja razliitim humanistikim naukama; iznad svega, potrebno je siste
matsko uporeivanje, uporeivanje iskustava iste vrste, pri emu ne treba da se
plaimo da emo, bavei se sistemima koji se premalo kreu, zapasti u neku ana-
hroninost. To je ona komparativna metoda koju je naroito preporuivao Mark
Predgovor

Blok, a koju sam ja koristio imajui na umu dugorone perspektive. Na dana

njem stupnju naih znanja dostupno nam je mnotvo uporedivih podataka za
razna vremena i prostore, tako da imamo utisak da pristupamo ne samo po-
reenjima uslovljenim sluajem, ve pravim eksperimentima. Tako sam napisao
knjigu na sredokrai istorije, zapravo zaetnice, i drugih humanistikih nauka.
U tom suoavanju izmeu modela i posmatranja, neprestano sam nailazio
na suprotnost izmeu normalne i esto rutinske razmenske ekonomije (koja se u
XVIII veku nazivala prirodnom ekonomijom ) i jedne vie, sloenije ekonomije
(koja se u XVIII veku nazivala vetakom ekonomijom)} Uveren sam d aje ta di
stinkcija opipljiva, da delujue sile i ljudi, da postupci, kao i mentaliteti, nisu isti u
tim razliitim sferama. Takoe sam siguran da pravila trine ekonomije, kao to
je slobodna konkurencija koju opisuje klasina ekonomija, a koja su vidljiva na
nekim nivoima, deluju mnogo rede u vioj sferi racun i spekulacije. Tu poinje
zona senke, polusvetla, zona aktivnosti onih upuenih, za koju smatram da se
nalazi u samom korenu onoga to obuhvata izraz kapitalizam; kapitalizam pred
stavlja akumulaciju moi (koja zasniva razmenu na odnosu snaga, podjednako ili
vie nego na uzajamnosti potreba), drutveni parazitizam, koji se kao i mnogi
drugi oblici ponekad mogu izbei, a ponekad ne. Ukratko, postoji hijerarhija trgo
vakog sveta, ak i ako, kao u svakoj hijerarhiji, gornji spratovi ne bi mogli posto
jati bez onih niih. Konano, ne bi trebalo da zaboravimo na to da ispod same raz-
mene ono to sam u nedostatku boljeg izraza nazvao materijalnim ivotom, pred
stavlja u stoleima Starog poretka najiri mogui sloj.
Ali zar italac nee smatrati spornim - jo vie spornim nego to je razlika
izmeu vie spratova ekonomije - moje korienje rei kapitalizam za oznaa
vanje najvieg sprata? Re kapitalizam se u svojoj zrelosti i eksplozivnoj snazi
pojavljuje dosta kasno, poetkom XX veka. Neosporno je da je njeno znaenje
obeleeno vremenom njenog pravog roenja. Zar njeno smetanje u razdoblje
14001800. ne znai poiniti najozbiljniji greh koji jedan istoriar moe da poini
- greh anahroninosti? Istinu govorei, to me ne uznemirava previe. Istoriari
kuju rei i etikete da retrospektivno oznae probleme i razdoblja: Stogodinji rat,
renesansa, humanizam, reformacija... Meni je bila potrebna posebna re da oz
naim tu zonu koja nije istinska trina ekonomija, ve esto njena suprotnost. A
re koja se neodoljivo nametala bila je re kapitalizam. Zato ne koristiti ovu sli
kovitu re i zato ne zaboraviti sve one une rasprave koje je izazivala i koje jo
uvek izaziva?
Prema pravilima izgradnje svakog modela, u ovoj sam knjizi oprezno iao
od jednostavnog do sloenog. Ono to je na prvi pogled vidljivo u ranijim eko
nomskim drutvima, jeste ono to se obino naziva prometom roba ili trinom
privredom. U prva dva poglavlja Instrumenti razmene i Trita i ekonomija,
nastojao sam da opiem pijace, kolportau, duane, sajmove, berze... Verovatno
previe podrobno. Pokuao sam da utvrdim pravila razmene, ako ona postoje.
Dva naredna poglavlja Kapitalizam daleko od kue, i Kapitalizam na svome,

Jacques Accarias de Srionne, Les Intrts des nations de l Europe dvlopps relativement
au commerce, 1766, posebno str. 270.

8
 Predgovor

razmatraju razne probleme proizvodnje koji se javljaju uporedo s problemima

prometa. U njima sam eleo da ustanovim tano znaenje kljunih rei u raspravi
koje smo se latili: kapital, kapitalista, kapitalizam ; u njima konano pokuavam
da kapitalizam situiram sektorski. Takva bi topologija trebalo da otkrije granice
kapitalizma, a, shodno tome, i njegovu pravu prirodu. Na taj nain bismo doli do
sredita naih problema, ali time naim tekoama ne bi bio kraj. Poslednje pogla
vlje, najpotrebnije od svih, Drutvo ili celina celin, pokuava da smesti ekono
miju i kapitalizam u opti okvir drutvene stvarnosti izvan koje nita nema svoje
puno znaenje.
Pa ipak, opisivanje, analiza, uporeivanje, objanjavanje, obino znae izla
zak iz istorijske prie: to podrazumeva da se ne poznaje, ili da se svesno kida kon
tinuirani tok istorije. A taj tok postoji; mi emo ga ponovo pronai u treoj, po-
slednjoj knjizi naeg del, Vreme sveta. U ovoj smo drugoj knjizi na prethodnom
stadijumu, u kojem ne potujemo hronoloki kontinuitet, ve vreme koristimo kao
pomo u posmatranju.
To, ipak, nije olakalo moj zadatak. Poinjao sam da piem etiri ili pet puta
poglavlja koja su pred itaocima. To su najpre bila predavanja koja sam odrao u
Kole de Frans (Collge de France) i na koli visokih studija (Ecole des Hautes
Etudes). Prvo sam ih napisao, a onda potpuno preradio. Jedan moj prijatelj koji je
pozirao Anriju Matisu, priao mi je da je ovaj i po deset puta radio isti crte, ba
cao listove u korpu iz dana u dan, zadravajui samo poslednji, na kojem je, po
vlastitom miljenju, pronaao istotu i jednostavnost poteza. Ja, naalost, nisam
Anri Matis. Osim toga, nisam ni siguran da je poslednja verzija mog rukopisa
najjasnija, da je najvie u skladu s onim to misim ili pokuavam da mislim. Za
utehu mi slue rei engleskog istoriara Frederika V. Majtlanda (1887), da je
dnostavnost nije polazite, ve cilj .2 Uz malo sree, ponekad i dolazimo do nje.

2 Frdric W. Maitland, Domesdaybook and Beyond, izd. 1921, str. 9. Simplicity is the out
come of technical subtlety; it is the goal, not starting point.

9
 Prvo poglavlje

INSTRUMENTI RAZMENE

Privredu, na prvi pogled, sainjavaju dve ogromne oblasti, proizvodnja i potronja.

S potonjom se sve dovrava i unitava, s prvom sve uvek iznova poinje. Drutvo - pie
Marks1 - ne moe prestati da proizvodi, kao ni da troi. Izanala je to istina. Gotovo to
isto kae i Prudon, koji tvrdi da su rad i ishrana jedini oigledan cilj ovekov. Ali izmeu
ta dva sveta uvlai se trei, uzan ali iv kao reka, i sam prepoznatljiv na prvi pogled:
razmena, ili trina privreda. Ona je nesavrena, nepovezana, ali tokom stolea koja u
naoj knjizi prouavamo, ve postaje prinudna, a zaelo i revolucionarna. U celini koja
uporno tei rutinskoj ravnotei i koja ovu naputa samo da bi joj se ponovo vratila, trina
privreda je podruje promena i inovacija. Marks je naziva sferom prometa,2 to je izraz
koji ve dugo smatram pogodnim. Bez sumnje, re promet (circulation), prela iz
oblasti fiziologije u ekonomiju,3 obuhvata istovremeno mnogo toga. Ako je vero- vati .
Selu,4 izdavau celokupnih Tirgoovih del, potonji je bio naumio da napie Raspravu o
prometu, u kojoj bi govorio o bankama, Loovom sistemu, kreditima, menjanju novca i
trgovini, te konano o bogatstvu; dakle, o gotovo itavoj privredi kako se ona tada
shvatala. Ali zar ni sam izraz trina privreda nije stekao ire znaenje, koje sasvim
prevazilazi jednostavan pojam prometa i ra- zmene?5
Postoje, dakle, tri sveta. U prvoj knjizi naeg del prvenstvo smo dali potronji. U
narednim poglavljima baviemo se prometom. Teki problemi proizvodnje doi e tek na
kraju.6 Marksu ili Prudonu se izvesno ne moe prigovoriti da nisu govorili o sutinskom.
Ali posmatrau koji gleda unazad, kakav je istoriar, teko je poeti od proizvodnje,
zbrkanog podruja, koje je teko odrediti i za koje, uz to, jo uvek nisu napravljene
dovoljno obimne klasifikacije. Promet, naprotiv, ima tu prednost da gaje lako posmatrati.
Tu sve vrvi i ukazuje na svoja kretanja.

1 uvres, d. La Pliade, 1965,1, str. 1066.

2 Ibid., I, str. 420.
3 Jean Romeuf, Dictionnaire des sciences conomiques, 1956-1958, re: Circulation.
4 uvres de Turgot, izd. G. Schelle, 1913-1923,1, str. 29.
5Pogledati poveanje (majoration) opticaja u radu Guillauma de Greefa, Introduction la
sociologie, 2 toma, 1886-1889.
Gabriel Ardant, Thorie sociologique de l impt, 1965, str. 363. Veoma je teko proceniti
proizvodnju kao takvu.
11
Instrumenti razmene

agor pijaca dopire zasigurno i do naih uiju. Ja mogu, a to kaem bez preteri-
vanja, ponovo da vidim one krupne trgovce i preprodavce na Trgu Rialto, u Vene
ciji, negde oko 1530. godine, i to gledajui sa samog prozora Aretinove kue,
odakle je ovaj sa uivanjem posmatrao te svakodnevne prizore.7 Mogu, otprilike
1688, pa ak i ranije, ui u Amsterdamsku berzu, a da ne zalutam; mogao bih ak
i da igram na njoj, a da ne napravim previe greaka. Zor Gurvi bi mi odmah
prebacio da se esto dogaa d a je ono to se lako opaa, zapravo, nebitno ili spo
redno. Ja u to nisam toliko uveren kao on, a ne mislim ni d a je Tirgo, posmatrajui
itavu privredu svog vremena, mogao da se tako grubo prevari dajui prvenstvo
prometu. Zar je, uostalom, nebitno to je nastanak kapitalizma tesno vezan za raz-
menu? I konano, proizvodnja znai podelu rada, pa, dakle, i prisiljavanje ljudi da
se uputaju u razmene.
Uostalom, ko bi pomiljao da umanjuje znaaj pijaca? ak i u svom naj-
osnovnijem obliku, one su stecite ponude i potranje, mesta obraanja drugom
oveku, bez ega ne bi postojala privreda u obinom smislu rei, ve samo jedan
u samodovoljnost zatvoren sistem (na engleskom embedded), to jest nepri
vreda. Pijaca znai osloboenje, otvaranje, pristupanje jednom drugaijem svetu.
Ona znai buenje. Delatnost ljudi, vikovi koje oni razmenjuju, prolaze malo-
-pomalo kroz uzani otvor, isprva isto onako teko kao kamila iz Svetog pisma
kroz iglene ui. Potom se ti otvori proiruju, sve ih je vie, a drutvo najzad pos
taje drutvo obuhvatnog trita.8 Kada kaemo najzad, to znai kasno, a u raz
liitim podrujima nikad u isto vreme niti na isti nain. Nema, dakle, jednostavne
i pravolinijske istorije razvoja pijaca. Ovde se tradicionalno, arhaino, moderno i
najmodernije meusobno dodiruju. To je ak i danas tako. Izvesno je da je lako
stvoriti i sakupiti slike koje dosta govore, ali ne i odrediti njihov redosled, i to ne
samo kada je re o Evropi, koja je na neki nain tu povlaena.
Da li ova unekoliko postojana tekoa nastaje zbog toga to je nae polje
posmatranja, razdoblje od XV do XVIII veka, jo uvek suvie kratko? U idealno
polje posmatranja trebalo bi da uu sve pijace sveta, i to od njihovog nastanka pa
do naih dana: to je ogromno podruje kojim je nedavno poeo da se bavi Karl
Polani,9 ulaui svoju ikonoklastiku strast. Ali da li je jednim jedinim ob
janjenjem mogue obuhvatiti pseudopijace antikog Vavilona, dananje tokove
razmene primitivnih ljudi sa Trobrijandskih ostrva, te pijace u srednjovekovnoj i
predindustrijskoj Evropi? Nisam sasvim uveren u to.
U svakom sluaju, nemojmo se ograniavati na opta objanjenja. Poe-
emo opisivanjem. Prvo Evrope, najvanijeg svedoka, koju, uostalom, poznajemo
bolje od drugih oblasti. Potom oblasti izvan Evrope; naime, nijedan opis ne bi bio
valjan poetak objanjenja ako ne bi obuhvatao itav svet.

7 P. Molmenti, La Vie prive Venise, 1896, , str. 47.

8 Julien Freund, prikaz del: C. B. Macpherson, La Thorie politique de l individualisme pos
sessif de Hobbes to Locke, Oxford, 1962, u: Critique, 1972, str. 55.
9 Pre svega u knjizi izdatoj u saradnji sa C. M. Arensbergom i H. W. Pearsom, Trade and Mar
ket in the Early Empires, Economies in History and Theory, 1957; francuski prevod: Les Systmes
economiques dans l histoire et dans la thorie, 1975.

12
 Instrumenti razmene

Venecija, M ost Rialto. Karpaova slika, 1494 (Venecija, Akademija, otisak irodon)

13
Instrumenti razmene

EVROPA: TOKOVI TRGOVINE NA NAJNIEM NIVOU

Ponimo, dakle, s Evropom. U njoj su jo pre XV veka uklonjeni najarhai-
niji oblici razmene. Cene koje su nam poznate ili za koje smatramo da su vaile,
ve su od XII veka fluktuirajue,10 to je dokaz da ve postoje moderne pijace,

1. RANA KOLEBANJA CENA U ENGLESKOJ

Prema D. L. Farmeru: Some Prices Fluctuations in Angevin England: The Economic H is
tory Review, 1956-1957, str. 39. Valja istai istovremeni rast cena razliitih itarica posle
loe etve 1201. godine

koje povremeno, povezane jedne s drugima, mogu stvarati osnove sistema, meu
gradske veze. Praktino, samo varoice i gradovi imaju prave pijace. Seoske pi
jace11 postojale su jo u XV veku, ali u zanemarljivo malom broju. Zapadni grad
je sve progutao, sve potinio svojim zakonima, svojim zahtevima, svojoj kontroli.
Pijaca je postala jedan od njegovih mehanizama.12

Obine pijace poput dananjih

Pijace, u svom osnovnom obliku, jo i danas postoje. Uglavnom miruju, da
bi se u odreene dane pred naim oima obnavljale na uobiajenim mestima u
naim gradovima, sa svojim karakteristinim neredom, guvom, vikom, otrim

Gaston Imbert, Des Mouvements de longue dure Kondratiejf, 1959.

Sluajno je sauvan opis pijace u Pilubijeu, seocetu u Provansi za godine 1438-1439,
1459-1464. Tu se prodavalo ito, ovas, vino, ovetina, ukopljeni jarci, koe, remenje, mula, ma
garac, drebe, svinje, ribe, povre, ulje, vree sa kreom. Nol Coulet, Commerce et marchands
dans un village provennial du XVIe sicle. La leyde de Puyloubier, u: tudes rurales, br. 22, 23, 24,
juli-decembar 1966, str. 99-118; Alan Everitt, The Marketing o f Agricultural Produce u: The Agra
rian History o f England and Wales, M. P. R. Finberg, IV, 1500-1640, 1967, str. 478.
Paul-Louis Huvelin, Essai historique sur le droit des marchs et des foires, 1897, str. 240.

14
 Instrumenti razmene

mirisima i sveinom namirnica. Jo koliko jue, bile su gotovo iste: nekoliko sta-
laka, cirade protiv kie, prodavci od kojih svaki ima svoje brojem oznaeno i
unapred utvreno mesto, propisno registrovano i za koje valja platiti onoliko
koliko vlasti ili njihovi posednici zatrae; gomila kupaca i mnotvo slabo plaenih
radnika, raznovrstan i aktivan proletarijat: ljutai mahuna, koje bije glas stranih
blebetala, prodavci aba (koje stiu u Zenevu1314 i u Pariz15 natovarene na mazga-
ma), nosai, smetlari, koijai, mukarci i ene koji robu prodaju kriom, osorni
nadzornici koji po porodinoj liniji nasleuju svoja bedna zanimanja, prepro-
davci, po odei prepoznatljivi seljaci i seljanke, graani u kupovini, sluavke koje
znaju kako da prilikom kupovine malo otkinu i za sebe (ili, kako se tada govorilo,
koje znaju da potkuju papuu, ferrer le mule),16 pekari koji prodaju velike hle-
bove, mesari za tezgama, kojih je toliko da zakruju ulice i trgove, veletrgovci
(trgovci ribom, sirom i maslacem na veliko),17 ubirai dabina... Konano, svuda
izloena roba, grudve maslaca, hrpe povra, gomile sira, voa, ribe sa kojih curi
voda, divljai, mesa koje kasapin see na licu mesta, gomile neprodatih knjiga i
jim se otisnutim listovima uvija kupljena roba.18 Sa sela stiu i slama, drvo, seno,
vuna, to jest, konoplja, lan pa ak i platno iz seoskih tkanica.
Ova pijaca u osnovnom obliku istrajava kroz stolea upravo stoga jer je u
svojoj vrstoj jednostavnosti nezamenljiva zbog sveine namirnica koje nudi, a
koje inae lako propadaju, koje se dovoze iz samih bati i sa polja u blizini. Ta-
koe i zbog niskih cena, jer pijaca u svom osnovnom obliku, pijaca na kojoj se
pre svega prodaje iz prve ruke,19 jeste najdirektniji, najtransparentniji oblik
razmene, koji se moe najbolje nadzirati i gde je teko varati. Da li je i najpraved
niji? Boalo u svojoj Knjizi o zanatima (oko 1270),20 to izriito tvrdi: Jer je jasno
da roba dolazi na pijacu gde se moe razgledati da li je dobra i ispravna ili ne (...]
jer u onome [...] to se odvija na pijaci svako moe uzeti uea, siromani i bo
gati. Prema nemakom izrazu, re je o trgovini iz ruke u ruku, oi u oi (Hand-
in-Hand, Auge-in-Auge Handel),21 to jest o neposrednoj razmeni: prodaje se na
licu mesta, kupljeno se odmah uzima i plaa; veresije gotovo da nema, izuzev tu i
tamo, na ponekoj pijaci.22 Ovaj veoma stari tip razmene bio je upranjavan ve u
Pompejima, u Ostiji, u rimskom Timgadu, i to stoleima, milenijumima ranije. U
staroj Grkoj postojale su pijace; takoe i u drevnoj Kini, kao i u faraonskom
Egiptu; bilo ih je i u Vavilonu, gde se sa razmenom otpoelo veoma rano.23 Neki

13 U gradu Luka bilo je 144 oznaena mesta na pijaci San Michele, A. d. S. Lucca, Officio
sopra la Grascia, 196 (1705).
14lie Brackenhoffer, Voyage en France, 1643-1644, 1927, str. 47.
15 B.N., Ms. Fr., 21633, 133, u vezi s pijacom kod groblja Sen-Zan.
16 douard Fournier, Varits historiques et littraires, 1855-1863, V, 249 (1724).
17 B.N.,Ms. Fr., 21633, 153. J
18 Varits..., II, str. 124 (1735).
19 G. von Below, Probleme der Wirtschaftsgeschichte, 1926, str. 373.
20 tienne Boileau, Livre des mtiers, izd. Depping, 1837, str. 34-35, citirao Paul Claval, Go
graphie gnrale des marchs, 1962, str. 115, napomene 9 i 10; str. 125.
27 Werner Sombart, Der modeme Kapitalismus, 15. izd. 1928, II, str. 482.
22 Ferdo Gestrin, Le Trafic commercial entre les contres des Slovnes de l intrieur et les
villes du littoral de l Adriatique du XIIIe au XVIe sicle, 1965, saetak na francuskom, str. 265.
23 P.-L. Huvelin, op. cit., str. 18.
Instrumenti razmene

Evropljani su opisali aroliku rasko i ustrojstvo pijace u Tlalteku pored Teno-

htitlana (Meksiko), kao i iste i uredne pijace u Crnoj Africi, ijem su se
redu divili uprkos skromnosti razmene na njima.25 U Etiopiji, pijace su nastale u
davnini.26

Gradovi i pijace
Gradske pijace se odravaju obino jednom ili dva puta sedmino. Da bi se
redovno snabdevale, selo mora da ima dovoljno vremena da namirnice proizvede
i sakupi, kao i da se povremeno liava del radne snage koja e ih prodavati (a to
se najradije preputa enama). Istina je, u velikim gradovima pijace sve vie po
staju svakodnevne, kao to je bilo i u Parizu, gde su one u naelu (a esto i u stvar
nosti) trebalo da se odravaju samo sredom i subotom.22 U svakom sluaju, po
vremene ili stalne, ove pijace u osnovnom obliku, na kojima se gradovi snabdevaju
sa sela, svojim brojem i stalnim odravanjem, predstavljaju najvei od svih po
znatih vidova razmene, kao to je to primetio Adam Smit. Gradske vlasti su stoga
uzele vrsto u svoje ruke njihovo organizovanje i nadzor nad njima: za njih je to
bilo ivotno vano pitanje. Re je o vlastima koje deluju na licu mesta, hitrim
kada treba da kazne, da ustanove pravila. One su pomno nadzirale i cene. Tako je
na Siciliji prodava koji bi zatraio cenu za samo jedno zrno {grano) iznad
utvrenog cenovnika, mogao da bude osuen na robijanje na galijama! Do neeg
slinog dolazi 2. jula 1611. u Palermu.28 U atodenu, pekari uhvaeni u pre
kraju po trei put, bili su bez ikakvih obzira bacani sa dvokolica, vezani kao ko
basice. S takvom se praksom poelo 1417. godine, kada je ari Orleanski eeve-
nima dodelio pravo nadzora nad pekarima. Zajednica e izdejstvovati ukidanje
takvih kazni tek 1602. godine.
Ali, nadzor i kazne ne spreavaju pijace da se ire, da rastu u skladu s po
tranjom, da prodiru u samo srce gradskog ivota. Poseena u odreene dane, pi
jaca je prirodno sredite drutvenog ivota. Tu se ljudi susreu, dogovaraju, uza
jamno vreaju, tu se sa pretnji prelazi na udarce; tu dolazi do ispada, potom do
parnica tokom kojih se otkrivaju sauesnici, tu dolazi do intervencija straara, iz-
vesno retkih i spektakularnih, ali i opreznih;30 tu kolaju politike i druge vesti. U
grofoviji Norfolk, godine 1534, na javnom trgu pijace Fejkenhem, glasno se kriti-
kuju postupci i namere Henrija VIII.31 A na kojoj engleskoj pijaci ne moemo tih

~4 P. Chalmetta Gendron, El Senor del Zoco en Espana, 1973, predgovor Maxime Rodin-
son, str. XXXI, napomena 46; referenca kod Bernala Diaza del Castilla, Historia verdadera de la
conquista de la Nueva Espana.
Otac Jean-Baptiste Labat, Nouvelle Relation de L Afrique occidentale, 1778, II, str. 47.
Simon D. Messing, u: Markets in Afrika, priredili Paul Bohannan i Georges Dallon, 3. izd.
1968, str. 384 sq. '
Jacques Savary Des Bruslons, Dictionnaire universel du commerce, 1761, III, stubac 778.
Diarii della citt di Palermo, dal secolo XVI al XIX, 2, str. 61, u: Biblioteca storica e lette-
raria di Sicilia, priredio G. di Marzo.
Marcel Couturier, Recherches sur les structures sociales de Chteaudun, 1525-1789, 1969
str. 191.30 v
Podatke dao Jean Nagle koji priprema rad o predgrau Sen-ermen u XII veku.
Everitt, cit. l., str. 488, napomena 4.

16
 Instrumenti razmene

i : 1i f t u n i t t I t I if l rtf if'n' i f j i1j r iii l i f u . j . ,] ,- , , ', ; -

* * 4 ^ * ^J4f i *' u

Pariz, pijaca hlebom i pijaca peradi, Ke de Ogisten, oko 1670

(Pariz, M uzej Karnavale, otisak Zirodon)

godina uti i estoke reci propovednik? Gomila se tu okuplja iz svakojakih ra

zloga, valjanih i loih. Pijaca je i najpogodnije mesto za sklapanje poslovnih i po
rodinih ugovora. ,,U mestu Gifoni, u pokrajini Salerno, u XV veku, a to vidimo u
zapisnicima belenikd, na pijani se dan, osim prodaje namirnica i proizvoda lo
kalnih zanatlija, registruje vei broj [nego obino] zemljinih kupoprodajnih ugo
vora, dugogodinjih zakupa, poklona, branih ugovora, dogovora o mirazima .
Preko pijace sve se ubrzava, pa tako, naravno, i promet duana. Tako u Lanke-
steru, u Engleskoj, krajem XVII veka, Vilijem Staut, koji tu dri duan, upoljava
pomone radnike on the market and fair days55 (na pijane i sajamske dane -
p.p.). To je, bez sumnje, obiaj. Pod uslovom, naravno, da duani nisu po zakonu
obavezni da na pijane i sajamske dane budu zatvoreni, kao to je to sluaj u mno
gim gradovima?
Da se pijaca nalazi u sreditu svakakvih odnosa, dokazuju i poslovice. Na
vedimo nekoliko prim era?5 Na pijaci se sve prodaje, osim tihe obazrivosti i
asti. Onom ko kupuje ribu dok je jo u moru [dok jo nije ulovljena] preti da
od nje oseti samo miris . Ako ne vlada vetinom prodaje i kupovine, ne mari,345

33 Alberto Grohmann, Le Fiere del regno di Napoli in et aragonese, 1969, str. 28.
33 The Autobiography of William Stout o f Lancaster, str. 162, citirao T. S. Willan, Abraham
Dent of Kirkby Stephen, 1970, str. 12.
34 Henri Pigeonneau, Histoire du commerce de la France, 1889,1, str. 197.
35 Joseph Aquilina, A Comparative Dictionary of Maltese Proverbs, 1972.

17
Instrumenti razmene

pijaca e te nauiti. Poto na pijaci niko nije sam, misli na sebe i na pijacu, to
jest, na druge. Za pametnog oveka, kae italijanska poslovica val pi avere
amici in piazza che denari nella cassa, bolje je da ima prijatelje na pijaci nego
novac u krinji. Dananja dahomejska narodna poslovica kae da odupreti se is
kuenjima pijace predstavlja najveu mudrost. Prodavcu koji uzvikuje: Doi i
kupi, pametno je da odgovori: Ne troim vie no to imam .36

Pijaca je sve vie i one se specijalizuju

Pijace rastu sa gradovima koji ih upijaju. Sve ih je vie, preplavljuju
gradske prostore pretesne da ih obuzdaju. Kao jedan od inilaca modernosti, pi
jace ne trpe prepreke u razvoju; nekanjeno nameu vlastiti nered, otpatke, na
njima se ljudi stalno okupljaju. Reenje bi bilo premestiti ih ka gradskim vratima,
izvan zidina, prema predgraima. To se esto i deava kada nastaje neka nova pi
jaca; u Parizu se nova otvara na Trgu Sen-Bernar, dok stara odlazi u predgrae
Sent-Antoen (2. marta 1643); tako i (u oktobru 1660) jedna pijaca se premeta
izmeu vrata Sen-Miel i jarka naeg grada Pariza, jedna izmeu ulice Anfer i
kapije Sen-ak.37 Pa ipak, stara okupljalita, u srcu gradova, odravaju se: sada
je ve teko izmestiti ih, kao godine 1667, kada se jedna pijaca premeta sa sre
dine mosta Sen-Miel na njegov kraj,38 ili pedeset godina kasnije, iz ulice Muftar
u oblinje dvorite palate Patrijarha (u maju 1718).39 Novo ne moe da otera
staro. Budui da se zidine pomiu uporedo sa rastom naselj, pijace smetene po
obodima, odjednom se jednog dana nau unutar grada, gde i ostanu.
U Parizu, Vrhovni sud, naelnici, policijski porunici (od 1667), oajniki
nastoje da ih zadre u odreenim granicama. Uzalud. Tako je 1678. ulica Sen-
-Onore neprohodna zbog pijace nepropisno postavljene u blizini i to pred mesa
rom Kenz-Ven, u ulici Sen-Onore, gde na pijane dane mnotvo ena i preproda-
vaica, kako sa sela tako i iz grada, izlau namirnice na samoj ulici zakrujui
prolaz, iako bi ovaj morao da bude uvek slobodan kao jedan od najprometnijih i
najznaajnijih u Parizu.40 Oita je to zloupotreba, ali kako joj stati na kraj? Oslo
boditi jedno mesto znai zakriti drugo. Gotovo pedeset godina docnije, mala pi
jaca Kenz-Ven jo je uvek na istom mestu; naime, 28. juna 1714, komesar Brisel
pie svom nadreenom u atleu: Gospodine, danas sam primio albu graana sa
male pijace Kenz-Ven gde sam iao radi hleba, a protiv prodavaica skua koje
bacaju iznutrice tih riba, to je prilino nezgodno zbog zagaenja koje se iri po
pijaci. Valjalo bi [...] tim enama narediti da odlau iznutrice u korpe koje e za
tim da prazne u dvokolice, kao to ine ljutai mahuna.41Jo je vea sablazan
bio Sajam slanine (Foir du Lart), jer se odravao pred vratima crkve Notr-Dam,

n 36 Roger Bastide, Pierre Verger, Contribution sociologique des marchs Nag du Bas-Daho
mey, u: Cahiers de Institut de science conomique applique, br. 95, nov. 1959, str. 33-65, po
sebno str. 53.
37 B. N., Ms. Fr., 21633, 49, okt. 1660.
8Ibid., 20. septembar 1667.
39 B. N., Ms. Fr., 21782, 191.
Ibid., 21633, 43, 19. septembar 1678.
41 Ibid., 21633, 44, 28. juni 714.

18
 Instrumenti razmene

Sajam na Temzi 1683. Ova gravira reprodukovana u knjizi Edvarda Robinsona Stare
engleske kafane, prikazuje aktivnost sajma koji se odrava na zaleenoj reci. Sieve strane
londonski Tauer; u pozadini Londonski most (Fototeka A. Kolen)

tokom Svete nedelje. Bila je to zaista velika pijaca, gde su siromani i manje siro
mani graani Pariza kupovali unku i slaninu. Javni kantar je bio smeten pod sa
mim tremom katedrale. Dolazilo je do stranog tiskanja jer su svi eleli da u ku
povini preteknu svog suseda. Padaju i ale, dolazi do lakrdija, a i do sitnih kraa.
Dok se i sami pripadnici Francuske garde, zadueni za red, ne ponaaju bolje od
ostalih pristutnih, pogrebnici iz oblinje ubonice sebi doputaju burleskne is
pade.^ Sve to nije razlog da se vitezu od Gramona ne dozvoli da postavi novu
pijacu izmeu crkve Notr-Dam i ostrva na kom je Palata . Svake subote nastaju
jeziva zakrenja. Kako na trgu prepunom sveta obezbediti prolazak verskih po
vorki, ili, pak, kraljiine koije?4243
Naravno, im se jedan prostor oslobodi, pijace ga zauzmu. Svake zime u
Moskvi, kada se istoimena reka Moskva zaledi, duani, barake i tezge zauzmu
svoja mesta na ledu.44 To je doba godine uoi i posle Boia, kada usled ola
kanog prevoza, koji se obavlja sankama po snegu, a kada se i na otvorenom za-

42 Ibid., 21782, 210, 5. april 1719.

43 Ibid., 21633, 46 i 67.
44 Ambroise Contarini, Voyage de Perse... en l anne 1473, stubac 53, u: Voyages faits prin
cipalement en Asie dans les annes XIIXIIIXIV et XV sicle, II, 1785.

19
 Instrumenti razmene

mrzva mes zaklanih ivotinja, dolazi do porasta razmene.45 U Londonu, tokom

neuobiajeno hladnih zima u XVII veku, prava je srea kada se na zaleenoj reci
mogu prevoziti uesnici u karnevalu koji ,,u itavoj Engleskoj traje od Boia do
dana posle Sveta tri kralja. Krme u kolibama, ogromni komadi volovskog
mesa koji se peku na otvorenom, pansko vino i rakija, privlae sve stanovnitvo
a ponekad i samog kralja (kao 13. januara 1677) 46 U januaru i februaru 1683. stva
ri su ipak manje vesele. Neuvena hladnoa iznenadila je grad: na uu Temze
ogromne sante leda prete da skre nepokretne brodove. Namirnica i robe je pone
stalo, cene su tri, etiri puta vie, ulice zavejane snegom i okovane ledom, nepro
hodne su. ivot se povlai na zaleenu reku koja postaje put za kola za snabde-
vanje i iznajmljene koije: trgovci, duandije i zanatlije tu podiu barake. Na
staje ogromna pijaca koja odgovara broju ljudi u golemoj prestonici - tako velika
da izgleda kao ogromni sajam , kako pie jedan oevidac iz Toskane. Naravno,
odmah stiu i arlatani, lakrdijai i svi mogui zabavljai i prevaranti ne bi li i
sami tu neto zaradili. Ovaj je neobini skup ostao u seanju kao sajam ( The
Faire on the Thames, 1683). Jedna neveta gravira prikazuje taj dogaaj, iako ne
doarava slikovitu guvu.
Posvuda je rast razmene primoravao gradove da ponu da grade hale (ha
lles), to jest pokrivene pijace, koje su esto bile okruene i pijacama na otvo
renom. Ove hale su uglavnom bile stalne i specijalizovane pijace. Znamo za
mnotvo hala u kojima se trgovalo suknom.49 Tako ak i omanji grad kakav je
Karpantra, ima halu.' U Barseloni se ala del draps nalazila iznad Berze
(Lonja). Ona londonska, Blekvel Hol,52 izgraena 1397, obnovljena 1558, izgo-
rela u poaru 1666, ponovo izgraena 1672, izuzetno je velika. Prodaja, dugo
ograniena na nekoliko dana u sedmici, postaje u XVIII veku svakodnevna, dok
suknan sa sela (country clothiers) poinju da tu skladite neprodatu robu za na
rednu pijacu. Negde 1660. hala ima prodavce, stalne slubenike, itavu jednu
sloenu organizaciju.^ Ali ve i pre tog procvata, ulica Bejzinghol (.Basinghall
Street), gde se uzdie ta sloena graevina, postaje srce poslovne etvrti,
mnogo vie nego to je to u isto vreme Fondaco dei Tedeschi u Veneciji.55
v. Zavisno od robe koja se u njima prodaje, postoje razliite hale. Tako postoje
itne hale (u Tuluzu ve 1203), vinske, koarske, obuarske, krznarske (u ne-
makim gradovima Kornhauser, Pelzhauser, Schuhhauser). U Gerlicu, u regionu

Atkinson i Walker, Manners and Customs o f the Russians, 1803, str. 10

47 A. N., A. E., C. P. Engleska, 122, f 52, London, 14.januar 1677.
48 London, 28. januar-7. februar 1684, A.d.S., Firenca, Mediceo 4213.
49 ? dwi? d Robinson The 1english Coffee Houses, 1. izd. 1893,2. izd. 1972, str. 176-177.
50 Jean Martineau, Les Halles de Paris, des origines 1789, 1960.
Carpentralf53 1 ^ marchs de CarPentras, du Moyen Age au dbut du XIXe sicle,
1967 str S s T *36 Barcelone centre conomique l poque des difficults, 1380-1462,
5 2 "
W. Sombart, Der moderne Kapitalismus, II, str. 484-485
54 ' D- Ramsay. The City o f London, 1975, str. 37.
(1486-1868) ll V s tf 28eVlVS Frche Le Prix des Srains, des vins et des lgumes Toulouse

20
 Instrumenti razmene

Bretanja, hala u Fauetu (kraj XVI veka) (otisak irodon)

gde se uzgaja ta skupocena bojadisarska biljka, postoji hala za vrhovnik. U XVI

veku, u engleskim naseljima i gradovima podie se mnotvo hala razliitih imena,
iju izgradnju esto finansiraju bogati i velikoduni lokalni trgovci. U Amijenu,
u XVII veku, hala za predivo nalazi se u centru grada, iza crkve Sen-Firmen-an-
-Kastijon, u neposrednoj blizini velike ili itne pijace: zanatlije se tu svaki dan
snabdevaju lanenim predivom zvanim sejet, odmaenim posle eljanja i obi
no predenim na malom predionikom toku: to je proizvod kojim grad snabde
vaju prelci iz susednih sela.5565758Tako i tezge mesara, zbijene jedne pored drugih u
pokrivenom prostoru, postaju hala. Tako je u Evreu, tako je u Troa u jednom
mranom skladitu;5960tako je i u Veneciji, gde su Beccarie, velike gradske me
sare, ve 1339. godine okupljene u blizini Trga Rialto, u bivoj K aKerini. Ulica i
kanal dobili su to isto ime Beccarie, dok se crkva San-Mateo, nazivana, crkva
mesara, tu nalazila sve do poetka XIX veka.

55 W. Sombart, op. cit., I, str. 231.

56 A. Everitt, cit. l., str. 478 i 482. , . . . Ire
^ Pierre Deyon, Amiens, capitale provinciale. tude sur la sociologie urbaine au XVII
sicle, 1967, str. 181. ,
58 Marcel Baudot, Halles, marchs et foires dEvreux, u: Annuaire da dpartement de
l Eure, 1935, str. 3. .
59 Albert Babeau, Les Artisans et les domestiques d autrefois, 1886, str. 97.
60 Giuseppe Tassini, Curiosit veneziane, 4. izd. 1887, str. 75-76.

21
Instrumenti razmene

Re hala (halle) ima vie znaenja, poev od jednostavne pokrivene pijace

pa do sloenog zdanja Hala u Parizu, koje su rano postale stomak toga grada. Ta
ogromna graevina potie iz doba Filipa Avgusta. 1 Bila je podignuta na ampou,
u blizini Groblja nevinih koje e biti naputeno tek 1786. godine.6162 Ali tokom ve
like recesije u razdoblju priblino od 1350. do 1450, dolazi do oiglednog naza
dovanja hala. Usled same recesije, jasno, ali i usled konkurencije susednih
duana. U svakom sluaju, kriza hala ne pogaa samo Pariz. Vidljiva je i u dru
gim gradovima u kraljevstvu. Naputene zgrade polako propadaju. U nekim od
njih gomilaju se otpaci iz susedstva. U Parizu, hala tkaa prema registrima iz
razdoblja 1484-1487, sluila je jednim svojim delom kao ostava za kraljeva artilje
rijska kola.63 Poznato je miljenje Roberta S. Lopeza,64 za koga verske grae
vine predstavljaju ekonomski pokazatelj: prekid njihove izgradnje, kao to se
desilo s katedralom u Bolonji 1223, katedralom u Sijeni 1265, i katedralom Santa
Marija del Fjore u Firenci u razdoblju 1301-1302, jeste siguran znak krize. Da li
se halama, ija povest nikada nije do kraja napisana, moe pripisati ista ta ast da
budu ekonomski pokazatelji? Ako je odgovor potvrdan, onda treba istai ob
novu hala u Parizu u razdoblju 1543-1572, obnovu koja je bila ivlja u poetku
nego pri kraju tog razdoblja. Ukaz Fransoa I (20. septembar 1543), registrovan u
Vrhovnom sudu 11. oktobra, samo je prvi korak u tom pravcu. Ostali e uslediti.
Cilj je pre svega bio da se ulepa Pariz, a ne da se u njemu stvori tako mona usta
nova. Pa ipak, povratak na aktivniji ivot, razvoj prestonice, smanjivanje broja
duana i prodajnih mesta u blizini obnovljenih hala, pretvaraju taj poduhvat u izu
zetnu trgovaku operaciju. U svakom sluaju, ve krajem XVI veka, obnovljene
hale razvijaju onu aktivnost koju su imale ranije, u doba Svetog Luja. I tu je re o
jednoj vrsti renesanse.65
Nijedan plan hala ne prua dovoljno valjanu sliku te prostrane celine: pokri
veni i otkriveni prostori, stubovi koji podupiru arkade susednih kua, trgovaki
ivot koji kljua na rubovima, koji koristi nered i zakrenje, a i sam ih stvara u
svoju korist. Iako Savari 1761. kae da se ta sloena pijaca nije menjala od XVI
veka, nemojmo to shvatati doslovno:66 bilo je, naime, stalnih unutranjih kretanja
i premetanja. Pored toga, dolazi i do dve inovacije u XVIII veku: godine 1767,
itna hala je izmetena i ponovo izgraena na mestu bive palate Soason; krajem
veka bie rekonstruisane hala za morsku ribu i koarska hala, dok e vinska hala
biti premetena izvan kapije Sen-Bernar. Stalno niu planovi kako da se hale
preurede, ali i premeste. Ipak, ogromna celina (na 50 000 m2 tla) ostala je, naravno,
na svom mestu.

61 . N., Ms. Fr., 21557, f 4 (1188).

62 J. Martineau, op. cit., str. 23.
63 Ibid., str. 150.
64 conomie et architecture mdivales. Cela aurait-il tu ceci?, u: Annales E. S. C., 1952,
str. 433-438.
65 J. Martineau, op. cit. str. 150. La rfection des Halles de 1543 1572, prema Lonu Biol-
layu, Les anciennes halles de Paris, u: Mmoires de la Socit de histoire de Paris et de Ile-de-
France, 1877, str. 293-355.
66 J. Savary Des Bruslons, op. cit., III, stubac 261.

22
 Instrumenti razmene

Pokrivene su samo suknarska, platnarska i hala gde se trguje usoljenom i

sveom morskom ribom. Ali oko tih zgrada, tik uz njih, pod otvorenim nebom,
nalaze se pijace na kojima se prodaje ito, brano, maslac u grudvama, svece, pre
divo i konopci za bunare. Pored stubova, rasporeenih unaokolo, smetaju se
staretinari, pekari, obuari ,,i drugi siromani trgovci Pariza koji imaju dozvolu da
prodaju u halama. Prvog marta [1657] izvetavaju dvojica holandskih putnika67
- videli smo staretinarnicu (la Friperie) koja se nalazi pored Hala. To je velika ga
lerija, poduprta stubovima od tesanog kamena, pod koju su se smestili svakojaki
preprodavci starih prnja. [...] Dva puta sedmino odrava se javna pijaca [..J i
tada svi staretinari, meu kojima je oito mnogo Jevreja, izlau svoju robu. Co-
veku koji tuda prolazi uvek smetaju njihovi neprekidni poklici Dobar seljaki ka
put!, Dobar dugaki ogrta!, kao i njihovo nastojanje da prodaju svoju robu vu
kui ljude da uu u radnje. [...] Neverovatno je koliko imaju odee i pokustva:
ima veoma lepih stvari, ali je opasno kupovati ih ako se ovek u te stvari ne ra
zume, jer ti su prodavci veoma veti da poprave i zakrpe stare stvari tako da izgle
daju kao nove. Budui da su ovi duani veoma loe osvetljeni vi mislite da ste
kupili crno odelo, a kada izaete napolje, vidite d a je ono zeleno ili ljubiasto, ili
pak areno kao leopardovo krzno.
Skup pijaca, slepljenih jedne uz druge, gde se nagomilava smee, prljava
voda, trula riba, lepe Hale su, kae Pianiol de la Fors (1742),68 ,,i najgadnija i
najprljavija etvrt Pariza. One su glavno mesto za bune rasprave i otar jezik.
Ton daju prodavaice, kojih je vie od prodavaa; upravo njih bije glas da imaju
najpoganije jezike u itavom Parizu. H ej! Bestidnice! Ma ta mi kae! Hej,
droljo jedna! Ti si aka kurva! Gubi se. Idi u kole Montegi! Zar te nije stid? M r
cino stara! Premlaeni skote! Bezobraznice! Gaduro nad gadurama, pijana si kao
letva. To je jezik prodavaica riba, u XVII veku,69 a bez sumnje i kasnije.

Gradovi interveniu
Iako centralna pijaca Pariza moda izgleda sloena i jedinstvena, ona je
samo odraz sloenosti i snabdevakih zahteva velikog grada koji je rano prerastao
uobiajene razmere. Kada je London poeo da se iri, isti uzroci su doveli do istih
posledica, a engleska prestonica bila je preplavljena mnotvom nekontrolisanih
pijaca. Nemogui da se uklope u prostore iskljuivo njima namenjene, pijace su
se prelivale u oblinje ulice, a ove se pretvarale u specijalizovane pijace: ribe,
povra, peradi. U elizabetansko vreme one su se svakog dana irile, blokirajui
najprometnije ulice. Tek e veliki poar (Great Fire, 1666), omoguiti da se uvede
red. Gradske vlasti, da bi oistile ulice, podiu nove velike zgrade oko prostranih
unutranjih dvorita. Tako stvaraju zatvorene pijace, iako pod vedrim nebom;
neke od njih su bile specijalizovane, to jest odreene za veletrgovinu, dok se na
drugim prodavala raznovrsnija roba.

67 Journal du voyage de deux jeunes Hollandais (M. M. de Villers) . Paris en 1656-1658,

st. A.-P.Faugre, 1899, str. 87.
J. A. Piganiol De La Force, Description de Paris, 1742, III, str. 124.
69 Louis Batiffol, La Vie de Paris sous Louis XIII, 1932, str. 75.

23
Instrumenti razmene

U Parizu prodavaice skua i druge ribe u Halama; u prednjem planu prodava slatkia.
Gravira nepoznatog autora iz doba Fronde (Kabinet grafike, otisak B. N. )

24
 Instrumenti razmene

Najvea londonska pijaca, a neki smatraju i najvea u Evropi, bila je Liden-

hol. Mogla se uporediti sa parikim Halama. Bila je, meutim, mnogo urednija.
Lidenhol je u svoje etiri zgrade uvukao sve gradske pijace koje su na tom mestu
cvetale pre 1666, to jest pijace na Grejser Stritu, Kornhilu, Pultriju, Nju Fi
Stritu, Istipu. U jednom dvoritu bilo je postavljeno stotinu mesarskih tezgi na
kojima se prodavala govedina; u drugom je bilo 140 tezgi za prodaju drugih vrsta
mesa; posvuda su prodavani maslac, riba, sir, ekseri, predmeti od gvoa. Ta u
dovina pijaca, bila je predmet javnog ponosa i jedna od gradskih znameniosti.
Ureenost, kojoj je Lidenhol bio simbol, naravno, nije potrajala. Kako je nasta
vila da raste, grad se suoio sa starim problemima, koje je mislio d a je prevaziao
mudrim reenjima. Godine 1699, a moda i pre, tezge su se proirile na ulice;
poele su da se postavljaju pod tremove kua. Iako im je rad bio zabranjen, ra
znosai su se mogli videti po itavom gradu. Najivopisnije su bile prodavaice
riba, koje su robu nosile u korpama na svojim glavama. Bile su na loem glasu,
kuene ali i iskoriavane. Posle dobrog dana, sasvim sigurno su se nou mogle
sresti u gostionici. A bile su isto tako jeziave i agresivne kao i prodavaice u pa
rikim Halama.70 Tako se vraamo u Pariz.
Da bi se osiguralo snabdevanje nuno je bilo organizovati jedan veliki re
gion oko Pariza; riba i ostrige dolaze iz Dijepa, Krotoja, Sen-Valerija: Mi naila
zimo, izvetava 1728. godine jedan putnik koji prolazi pored dva potonja grada,
jedino na barke za ribu (sic). ipak, do ove ribe koja nas okruuje sa svih
strana, nemogue je doi [...], dodaje on, svu je odnose u Pariz.71 Sir dolazi iz
Moa, maslac iz Gurnea, pored Dijepa, ili iz Izinjija; ivotinje za klanje sa pijaca u
Poasiju, Seu, ili iz jo daljeg Nebura. Dobar hleb dolazi iz Gonesa; mahunasto
povre iz Kodbeka u Normandiji, gde se pijaca odrava svake subote72... Otuda i
niz mera kojima se neto obnavlja ili popravlja. Naime, cilj je da se zatiti nepo
sredna zona opskrbe grada, da se ostavi sloboda proizvoaima, preprodavcima i
prevoznicima, sve skromnim linostima koje nastoje da veliki grad bude stalno
snabdeven. Profesionalni trgovci smeju da rade samo izvan te zone. Policijskom
uredbom iz Satlea (1622), proirena je na deset milja zona izvan koje su se trgo
vci mogli baviti kupoprodajom ita; izvan sedam milja mogla se kupovati iva
stoka (1635); izvan dvadeset milja telad i svinje (1665); izvan etiri milje mogla
se kupovati slatkovodna riba, i to od poetka XVII veka;73 izvan dvadeset milja
vino se moglo kupovati na veliko.74
Postoje i drugi problemi; jedan od najhitnijih je snabdevanje konjima i sto
kom. Trgovina ovim ivotinjama se obavljala na prepunim pijacama, koje su po
mogustvu odravane na periferiji ili izvan gradova. Ono to e kasnije postati Trg
Vo, naputen prostor pored Turnela, bilo je dugo konjska pijaca.75 Pariz je stalno

70 Dorothy Davis, A History of Shopping, 1966, str. 74-79 i 89-90.

71 Voyage en Angleterre, 1728, Victoria and Albert Museum, 86 NN 2, f 5.
72 J. Savary Des Brusions, III, stubac 779. Pour beurre, ufs, fromages, Abraham du Pradel,
Le Livre commode des adresses de Paris pour 1692, priredio E. Fournier, 1878,1, str. 296 sq.
73 J. Martineau, op. cit., str. 204.
74 J. Savary des Brusions, IV, stubac 1146.
75 J. Babelon,'Demeures parisiennes sous Henri IV et Louis XIII, 1965, str. 15-18.

25
Instrumenti razmene

okruen prstenom pijaca, to jest nizom sajmova gde se prodaje meso. Jedna se
danas zatvara, druga se sutra otvara, uz prisustvo istih ljudi koji dovode iste ivo
tinje. Na jednoj od tih pijaca (bez sumnje u Sen-Viktoru, 1667), prema oevici
ma76 nalo se najednom mestu vie od tri hiljade konja u isto vreme; udesno je
to ih je toliko, budui da se pijaca odrava dva puta sedmino. U stvari, trgovina
konjima prodire u grad: ima tu novih konja koji dolaze iz unutranjosti ili ino-
stranstva, ali i starih konja, to jest [...] onih koji su ve sluili, uglavnom povre
meno, a kojih se graani ponekad ele ratosiljati ne aljui ih na pijacu ; kao re
zultat svega toga postoji itava mrea brokera i potkivaa koji su u slubi trgo
vaca konjima i vlasnika tala. Svaka etvrt ima i iznajmljivae konja.77
Velike stone pijace su velika okupljalita u Sou (svakog ponedeljka), u Poa-
siju (svakog etvrtka), na etvoro vrata tog malog grada (Vratima za gospoe,
Vratima mosta, Konflanskim vratima i Parikim vratima).78 Veoma aktivna
trgovina mesom se obavlja preko lanaca traitantsa, posrednika koji su unapred
na pijaci (gde im se kasnije vraao novac) plaali pomonike, sabirae (griblins
ili btonniers), koji su putovali irom Francuske i kupovali ivotinje, te konano,
mesara koji nipoto nisu bili siromani prodavci: neki od njih su osnovali prave
buroaske dinastije.7980Prema nekim izvetajima, 1707. se svake sedmice na pija
cama Pariza prodavalo 1 300 goveda, 8 200 ovaca i skoro 2 000 junaca (100 000
godinje). Godine 1707, traitants ili veletrgovci koji su preuzeli pijacu u Poasiju
i Sou, ale se da se prodam (izvan njihove kontrole), obavlja svuda oko Pariza, u
Pti-Montreju, na primer.86
Trite mesom, koje snabdeva Pariz, bilo je proireno na veliki deo Fran
cuske, i liilo je na one zone iz kojih je kapital redovno ili neredovno izvlaio
prinos.81 Ovo irenje postavlja pitanje puteva i veza, na koje se ne moe brzo od
govoriti. Najvanija je tu stvar ureenje vodenih puteva kojima e roba stizati u
Pariz: Jona, Oba, Marna, Oaza, pritoka Sene, te najzad i sama Sena. Na toku reke
Sene kroz grad ima ukupno 26 luka (1754), koje u isto vreme predstavljaju i
roke i neobine pijace sa najjevtinijom robom. Dve najvanije luke su Grev, gde
stie roba iz gornjeg toka: ito, vino, drvo, seno (iako e se potonje sve vie pro
davati u luci Tiled); takoe i luka San-Nikola82 gde dolazi roba iz donjeg toka
Sene. Na reci je bilo najrazliitijih amaca, brodica, a u vreme Luja XIV i
baoa, to jest malih amaca koji su stajali na raspolaganju klijentima, i bili neka
vrsta fijakera na vodi,83 slini gondolama koje su na Temzi, uzvodno od Lon
donskog mosta, ljudi vie voleli nego klimave gradske koije.84

76 Journal du voyage de deux jeunes Hollandais, str. 98. Le march aux chevaux au bout du
faubourg Saint-Victor, A. du Pradel, op. cit., I, str. 264.
77 Journal du citoyen, 1754, str. 306-307.
78 A. N., G7, 1511.
79 A. N., G7, 1668-1670, 1707-1709, Pogledati Annales, I, str. 304.
80 A. N.,7 G7,7 1511.
q i
Jean Meuvret, u: Revue d histoire moderne et contemporaine, 1956.
82 A. N., G7, 1701, 222. Paris, 4 dec. 1713. ... depuis que la mer est devenue libre, toutes les
marchandises viennent par Rouen Paris dbarquer au port St-Nicolas...
83 P. de Crousaz Cretet, Paris sous Louis XIV, 1922, str. 29-31, 47^18.
84 Voyage en Angleterre, 1728, f 36.

26
 Instrumenti razmene

Iako naizgled jako komplikovan, Pariz se moe uporediti sa deset ili dvade
set slinih gradova. Svaki vei grad zahtevao je snabdevaku zonu primerenu
svojoj veliini. Tako je Madrid u XVIII veku privukao najvei deo prevoznih
sredstava Kastilje, ime je ugrozio privredu itave zemlje.85 U Lisabonu, ako je
verovati Tirso de Molini (1625), sve je bilo krajnje jednostavno: voe, sneg sa
Sera d Estrele, i hrana iz izdanog mora: Ljudi su za stolom, jedui, gledali kako
se ribarske mree pune ribom... ispred samih njihovih vrata. 6 Zadovoljstvo je
za oi, kae se u jednom izvetaju za juli i avgust 1633, gledati stotine i hiljade
ribarskih barki na Teu.87 Prodrljiv, lenj, povremeno ravnoduan, Lisabon kao
da e progutati more. Ali slika je suvie lepa da bi bila istinita: Lisabon je morao
s mukom da zarauje nasuni hleb. Uostalom, to je grad mnogoljudniji, njegovo
je snabdevanje tee. Venecija je ve u XV veku morala da kupuje stoku za ishranu
u Maarskoj.88 Carigrad, koji je u XVI veku imao moda i 700 000 stanovnika,
jeo je ovetinu sa Balkana, a ito sa obala Crnog mora i iz Egipta. Ali da strogi
sultan nije drao stvari u rukama, veliki grad bi bio pogoen velikim nestaicama,
skupoom i glau. I zaista, ovakve nedae su ga povremeno i snalazile kasnije,
kako su prolazile godine.89

Primer Londona
Na poseban nain, London predstavlja primer. Mutatis mutandis, on doka
zuje sve ono to moemo da kaemo povodom tih rano razgranatih metropola.
Poto o Londonu ima vie istorijskih istraivanja90 nego o drugim mestima, mo
gue je izvoditi i zakljuke koji nadilaze slikovitost i anegdotinost. N. S. B.
Gras91 bio je u pravu kada je London video kao sasvim tipian primer Fon Tine-
novih pravila o zonskoj organizaciji ekonomskog prostora. Takva se organizacija
oko Londona izgradila ak stotinu godina ranije nego oko Pariza.92 Zona uspostav
ljena oko Londona uskoro e teiti da obuhvati gotovo itav prostor proizvodnje i
trgovine u Engleskoj. U XVI veku, u svakom sluaju, ona se prostirala od kotske
na Severn, do Lamana na jugu, od Severnog mora na istoku - gde je priobalni
brodski prevoz bio od presudnog znaaja za svakodnevni ivot prestonice - pa do
Velsa i Kornvola na zapadu. Ali u ovom prostoru ima i oblasti koje je teko isko-

85 David R. Ringrose, Transportation and economic Stagnation in eighteenth Century Cas

tile, u: The Journal of Economic History, mart 1968.
86 Tirso de Molina (zvani Gabriel Tellez), El Burlador de Sevilla, u: Thtre de Tirso de Mo
lina, Le Sducteur de Sville, 1863, str. 54.
Iako ih ponekad les corsaires turcs les prennent face Lisbonne, British Museum, Sloane,
1572.
88 Brojne reference. Tako A.d.S. Venecija, Senato Terra, 12. mart 1494.
89 W. Hahn, Die Verpflegung Konstantinopels durch staatliche Zwangswirtschaft nach tiirki-
schen Urkunden aus dem 16. Jahrhundert, 1926.0 istom predmetu: Dersca-Bulgaru, Quelques don
nes sur le ravitaillement de Constantinople au XVIe sicle, u: Congrs d'tudes balkaniques, Sofija,
1966.
90 Ingomar Bog, Das Konsumzentrum London und seine Versorgung, u: Munich 1965, str.
118. Jo bolje od istog autora, pod istim naslovom, u: Mlanges Ltge, 1966, str. 141-182.
91 The Evolution o f the english Com Market, 1915.
9~Ibid., str. 122. A. S. Usher, The History of the Grain Trade in France, 1400-1710,1913, str.
52. 54. 87.

27
Instrumenti razmene

Pijaca Istip u Londonu 1598. Opisao ju je Stou (u Pregledu Londona ) kao pijacu
mesom. M esari stanuju u kuama s obe strane ulice, kao i peenjari koji prodaju gotova
jela (Fototeka A. Kolen)

riavati - a koje se tome ak i odupiru - kao to su Bristol i njegova okolina. Kao

i u sluaju Pariza (a kao i po Fon Tinenovoj emi), i ovde one oblasti koje su naj
udaljenije od prestonice snabdevaju ovu goveim mesom: Vels je uestvovao u
toj mrei od XVI veka, a mnogo kasnije i kotska, posle ujedinjenja s Engleskom
(1707).
Srce londonskog trita je zaelo dolina Temze, oblasti blie prestonici,
koje se lake povezuju s njom vodenim putevima i nizom gradova posrednika
(Aksbrid, Brentford, Kingston, Hampsted, Vatford, Sent Albans, Hertford, Kroj-
don, Dartford), ija je glavna delatnost snabdevanje prestonice, u kojima se melje
ito i odakle se otprema brano, u kojima se priprema slad, koji alju namirnice i
manufakturne proizvode put ogromne prestonice. Ako bismo mogli da pogled ba
cimo na niz uzastopnih slika ovog metropolitanskog trita, videli bismo kako
se iri, kako raste iz godine u godinu, isto onako brzo kao i sam London (godine
1600. imao je najvie 250 000 stanovnika, a 1700. bilo ih je 500 000, pa ak i
vie). Ukupno stanovnitvo Engleske i samo neprekidno raste, ali sporije. Jedna
istoriarka je izvanredno rekla to da je London na putu da proguta Englesku, ,,is

28
 Instrumenti razmene

going to eat up England.93 A i sam kralj Dejms I je rekao S vremenom e i

tava Engleska biti London (With time England will only be London).94 Za
ovakve tvrdnje mogli bismo da kaemo kako su i tane i netane, kako i potce-
njuju i precenjuju stvarnost. London nije samo gutao unutranjost Engleske, ve,
da tako kaemo, i spoljanjost - najmanje dve treine, tri etvrtine, pa i etiri
petine njene spoljne trgovine.95 Pa ipak, ak i uz nezajaljivost dvora, vojske i
mornarice, koji su ga na to podsticali, London nije progutao sve, nije potinio sve
svom kapitalu i svojim visokim cenama. Pod njegovim uticajem, naime, nacio
nalna proizvodnja raste, na engleskom selu kao i u malim gradovima koji vie
distribuiraju nego to troe.96 Usluge donekle idu u oba smera.
Pod pritiskom Londona se razvija modernost engleskog naina ivota. Sve
vei razvoj sel zadivljuje putnike, koji u krmama vide slukinje (za koje bi o-
vek pomislio da su prave dame, tako su dobro odevene), dobro obuene seljake
koji jedu beli hleb, ne nose cokule kao francuski seljaci, dok ih ima i koji jau na
konjima.97 Pa ipak, itavu Englesku, kao i udaljenu kotsku i Vels, dodiruju i
menjaju pipci one hobotnice u koju se pretvorila prestonica.98 Svaka oblast pod
uticajem Londona tei da se specijalizuje, promeni, da postane vie trgovaki us-
merena, iako u jo uvek ogranienim sektorima, jer se izmeu modernizovanih
regiona i dalje odrava stari seoski reim, sa farmama i tradicionalnim poljopriv
rednim kulturama. Primer je Kent, oblast juno od Temze, gotovo nadomak Lon
dona, gde se razvijaju vonjaci i hmeljita sa kojih se snabdeva prestonica. Pa
ipak, Kent zadrava vlastiti identitet, pejza sa seljacima, itnim poljima, stokom,
gustim umama (skrovitima drumskih razbojnika), a to je nepogreivi pokaza
telj, sa izobiljem pernate divljai: fazanima, jarebicama, prepelicama, krama, di
vljim patkama... i belorepkom koja je izvanrednog ukusa, iako je tako mala d a je
ima za samo jedan zalogaj.99
Drugi uinak organizacije londonskog trita je ukidanje (neminovno, s ob
zirom na obim poslova) tradicionalne pijace, ili open marketa, javne pijace gde se
nita nije moglo sakriti, gde su se prodavac-proizvoa i kupac-potroa suoa
vali licem u lice. Izmeu njih rastojanje je sada preveliko da bi ga potpuno mogli
prelaziti obini ljudi. U Engleskoj odavno, to jest bar od XIII veka, postoji trgo
vac, onaj posrednik izmeu sela i grada, koji se prvenstveno bavi prometom ita.
Polako se ustanovljuju posredni lanci izmeu proizvoaa i veletrgovca s jedne, i
izmeu veletrgovca i preprodavca s druge strane; upravo e se preko tih lanaca
odvijati glavnina trgovine maslacem, sirom, peradarskim proizvodima, voem,
povrem, mlekom... U toj igri iezavaju propisi, navike, tradicije. Ko bi rekao da
e stomak Pariza, ili stomak Londona, biti revolucionaran! A oni su takvi postali
prostim rastom.

93 Dorothy Davis, A History of Shopping 3, izd. 1967, str. 56.

941. Bog, u: Mlanges Litige, str. 150.
95 Ibid., str. 147. Najbolju procenu daje L. Stone.
96 Alan Everitt, The Food Market of the english Town, u: Munich 1965, str. 60.
97 Voyage en Angleterre, 1728, fos 14 i 161.
98 Za Vels i kotsku, pogledati primedbe Michaela Hechtera, International Colonialism,
V<T5. sir 82-83.
99 Daniel Defoe, En explorant Vile de Grande-Bretagne, izd. iz 1974, str. 103.

29
 Raunajui po grofoviji prosenu zonu koju snabdeva svaki pijani grad, A. Everit dobija
brojke koje se kreu i vie od 100 000 akri (ili 1 500 hektara, ako jedna akra iznosi 150 m2) na
krajnjem severu i zapadu, do manje od 30 000 akri, ili 450 hektara. to je odreena regija
gue naseljena, to je povrina koju pokriva pijaca manja. Prema A. Everitu The Market
Town , u: The Agrarian History o f England and Wales, tom 1, ured. J. Thirsk, 1967, str. 497

Brojke kao pokazatelji

Ovaj razvoj bi bio mnogo jasniji kada bismo raspolagali brojkama, bilan-
sima, ili periodikim dokumentima. Takav materijal je zapravo mogue prikupiti i
objediniti ga, kao to to pokazuju: karta koju preuzimamo iz izvanrednog lanka
Alana Everita (1967), posveenog engleskim i velkim pijacama u razdoblju
150Q-1640;100 naa vlastita karta pijaca u generalitetu Kaena godine 1722; izvod
za XVIII vek koji daje Ekart remer101 o pijacama u Bavarskoj. Ali te studije,
kao i ostale njima sline, samo otvaraju jedan smer u istraivanju.

100 A. Everitt, u: The Agrarian Hist., str. 468, 470, 473.

101 Eckart Schremmer, Die Wirtschaft Bayerns, str. 613-616.

30
 Instrumenti razmene

3. 800 PIJACNIH GRADOVA U ENGLESKOJ IV E L SU U RAZDOBLJU 1500-1640.

Svaki grad ima barem jednu, a obino vie pijaca. Pijacama bi se morali dodati i sajmovi.
Isti izvor kao i za prethodnu kartu, str 468-473

31
Instrumenti razmene

32
 Instrumenti razmene

4. PIJACE I SAJMOVI U GENERALITETU KAEN 1725. GODINE

Karta koju je sastavio Z. Arbelo na osnovu departmanskih arhiva Kalvadosa (sveska
C 1358). Z. Pero mi je ukazao na jo est sajmova (Sen-Zan-di-Val 1, Beri 2, Morten 1,
Vai 2), koji nisu uneti u ovu kartu. Ukupno 197 sajmova koji veinom traju jedan, a neki
dva ili tri dana, dok Veliki sajam u Kaenu traje petnaest dana. To iznosi ukupno 223
sajamska dana godinje. S druge strane, odrava se 85 pijaca nedeljno, to godinje
iznosi 4 420 pijanih dana. Broj stanovnika u generalitetu kree se izmeu 600 000 i
620 000 ljudi. Njegova povrina iznosi otprilike 11524 km2. Slini pregledi bi omoguili
korisna poreenja za Francusku

Ostavljajui po strani pet ili est sela koja su, sto je izuzetak, sauvala svoje
pijace, u Engleskoj u XVI i XVII veku postoji 760 naselja ili varoica sa jednom
ili vie pijaca, dok ih je u Velsu 50; sve u svemu, otprilike 800 mesta sa stalnim
pijacama. Uzimajui da ukupan broj stanovnika dve zemlje iznosi oko 5,5 mi-
liona, na svakom od ovih lokaliteta obavlja se prodaja za, u proeku, est do sedam
hiljada ljudi, pri emu je prosean broj stanovnika jednog lokaliteta oko hiljadu.
Tako je jedno trgovako naselje moglo da animira trgovinu u po broju stanovnika
est ili sedam puta veoj oblasti. Sline razmere postoje u Bavarskoj krajem
XVIII veka: tu postoji jedna pijaca na 7 300 stanovnika. 2 Podudarnost ipak ne
treba da nas navede na pomisao o nekoj zakonitosti. Razmere su zaelo varirale u
razliitim razdobljima i oblastima. U svakom sluaju, uvek treba proveriti nain
kako je raun izveden.
Verovatno je u Engleskoj u XIII veku bilo vie pijaca nego u elizabetanskoj
Engleskoj, iako je zemlja u oba razdoblja imala priblino isti broj stanovnika. Za
to postoje dva objanjenja: ili je u elizabetanskom razdoblju uticaj svakog lokali
teta bio iri, ili je u srednjovekovnoj Engleskoj bilo mnotvo pijaca jer su plemii
otvarali pijace, ili asti radi, ili da dobro zarade. U meuvremenu su, pak, neke pi
jace nestale,102103 a one su isto tako zanimljive kao i ona nestala sela oko kojih
je novija istoriografija podigla mnogo praine.
Istovremeno s poletom u XVI veku, naroito posle 1570, stvaraju se nove
pijace; one se raaju iz vlastitog pepela, ili pak bude iz dremea. Dovele su do
mnogih raspri! Ljudi su gledali stare povelje da bi utvrdili ko je imao ili ko e
imati pravo da prikuplja pijane takse, ko e snositi trokove za sve ono to ide uz
pijacu: za svetiljku i zvono, za krst, vagu, duane, podrume, skladite za iznaj
mljivanje, i tako dalje.
U isto vreme, na nacionalnoj razini, dolazi do podele trgovine izmeu pi
jaca, prema robi koju su nudile, prema rastojanjima, teini dopreme i prevoza
robe, to jest prema geografiji proizvodnje i potronje. Nekih 800 gradskih pijaca
koje je prebrojao Everit, delovale su u oblastima prosenog prenika od sedam
milja (11 km). Oko 1600. godine, ito se kopnenim putem nije prevozilo na rasto-
janja vea od 10 milja, a najee ne preko pet; goveda su se gonila do 11 milja;
ovce od 40 do 70; vuna i tkanine od nje prevozile su se na rastojanja od 20 do 40

102 Ibid., str. 608.

103 A. Everitt, u: The Agrarian Hist., str. 469.

33
Instrumenti razmene
1
i

Seljanka dolazi na pijacu da prodaje ivu perad. Ilustracija iz rukopisa sauvanog

u Britanskom muzeju, iz godine 1598 (Eg. 1222, f. 73) (Fototeka A. Kolen)

milja. Kupci u Donkaster, u Jorkiru, na jednu od najveih pijaca na kojoj se pro

daje vuna, u doba aria I, dolaze iz Genzboroa (21 milja), Linkolna (40 milja),
Vorsopa (25 milja), Plizlija (26 milja), Blanknija (50 milja). Don Haer iz Ker-
baja u Linkolnajeru prodaje ovce u Stamfordu, goveda i krave u Njuarku, a sam
se juncima snabdeva u Spilsbaju, ribom u Bostonu, vinom u Burnu, luksuznom
robom u Londonu.
Ova rasprenost pokazuje to da se pijace sve vie specijalizuju. Na oko 800
gradova i naselja koji imaju pijace u Engleskoj i u Velsu, njih bar 300 je ogra
nieno na prodaju samo jedne vrste robe: 133 na trgovinu itom; 26 sladom; 6
voem; 92 stokom; 32 ovcama; 13 konjima; 14 svinjama; 30 ribom; 21 pernatom
divljai i ivinom; 12 maslacem i sirom; vie od 30 na trgovinu sirovom i pre-
denom vunom; 27 ili neto vie, na prodaju vunenog sukna; 11 proizvoda od
koe; 8 na prodaju lana; najmanje 4 na prodaju konoplje. Tu se ne raunaju uske i
retke specijalnosti: u Vimondamu se, na primer, iskljuivo trguje drvenim kai
kama i epovima za burad.
Naravno, pijace se u XVIII veku sve vie specijalizuju, i to ne samo u Engle
skoj. Kada bismo imali podataka da statistiki oznaimo etape razvoja u ostalim
delovima Evrope, posedovali bismo kartu evropskog rasta kojom bismo mogli da
zamenimo puke opisne informacije koje nam jedino i stoje na raspolaganju.
Pa ipak - a to je najvaniji zakljuak koji se da izvesti iz Everitovog del -
sa stalnim rastom stanovnitva i ekonomskim poletom u XVI i XVII veku u Engle

34
 Instrumenti razmene

skoj, ondanja mrea pijaca postaje manjkava, uprkos specijalizaciji i koncentra

ciji kao i znaajnoj podrci sajmova - drugom tradicionalnom instrumentu razme
ne, o kojem emo kasnije opirnije govoriti.104 Porast razmene pospeuje razvoj
novih kanala prometa, slobodnijih i direktnijih. Tome je doprineo, kao to smo vi-
deli, i sam rast grada Londona. Otuda i uspeh onoga to Alan Everit, u nedostatku
prikladnijeg izraza, naziva private market, koji, zapravo, predstavlja put kojim se
zaobilazi javna pijaca, open market, koji je otro nadziran. Osnivai tih privatnih
pijaca su esto krupni putujui trgovci, tj. razni kolporteri i raznosai: oni po-
seuju farme gde unapred kupuju ito, jeam, ovce, vunu, perad, zeje i ovje
koe. Tako se pijace ire na sela. Ovi doljaci esto imaju sedita u krmama, koje
poinju da dugorono konkuriu pijacama. Putuju iz grofovije u grofoviju, iz
grada u grad; tu sklapaju poslove sa duandijom, tamo sa raznosaem ili vele-
trgovcem. Osim toga, sami preuzimaju ulogu veletrgovaca, raznih posrednika,
spremnih da isporuuju jeam pivarama u Nizozemskoj, kao i da na Baltiku ku
puju ra da bi snabdevali Bristol. Ponekad se dvojica ili trojica udruuju i dele ri
zik posla.
D a je ovaj pridolica koji obavlja vie poslova omrznut, prezren zbog luka
vosti, nepopustljivosti i nemilosrdnosti, jasno se vidi po sudskim procesima do
kojih dolazi. Ovaj novi oblik razmene, za koji je dovoljno da bude potvren na
komadu papira, to obavezuje prodavca (koji esto i ne zna da ita), dovodi do
nesporazuma i drama. Ali za trgovca koji tera svoje tovarne konje ili nadgleda
utovar ita na obalama reka, ovaj muan putujui posao ima drai: on putuje kroz
itavu zemlju od kotske do Kornvola, po krmama sree drugove i kolege, ima
oseaj da pripada visprenom i smelom poslovnom svetu - a pri tom dobro i za
rauje. Bila je to neka vrsta revolucije, koja je iz oblasti ekonomije zadirala i u
drutveno ponaanje. Everit smatra da nije sluajno to to se ove nove delatnosti
razvijaju u isto vreme kada se pojavljuje i politika grupacija Indenpendenata.
Posle graanskog rata, kada se putevi ponovo otvaraju za saobraaj, otprilike
1647. godine, Hju Piter, vodei indenpendistiki zagovornik, uzvikuje: divne
li promene! Ljudi koji ponovo putuju iz Edinburga do Lends Enda u Kornvolu,
ljudi koje vie nita ne spreava. Videti glavne puteve koji su nanovo oiveli; uti
koijaa kako zvidanjem bodri konje; videti potara na nedeljnom obilasku; vi
deti bregove koji se raduju, doline koje se vesele! 105

gleska istina,
ewropska istina
Privatna trgovina nije ograniena jedino na Englesku. I na kontinentu trgo
vac kao da opet rado putuje. Pronicljivi i vredni trgovac iz Bazela, Andreas Rif,
koji je u drugoj polovini XVI veka neprestano i u raznim smerovima putovao - u
proeku trideset putovanja godinje - rekao je o samom sebi: Hab wenig Ruh ge-

104 Ibid., str. 532 sq.

105 Ibid., str. 563.

35
Instrumenti razmene

habt, dass mich der Sattel nicht an das Hinterteil gebrannt hat 106 (Toliko sam se
malo odmarao da sedlo zapravo nikada nije prestajalo da mi greje stranjicu). Na
dananjem stupnju znanja nije uvek mogue praviti razliku izmeu sajmara koji
su ili od sajma do sajma i trgovaca koji su ili da kupuju robu tamo gde se proiz
vodila. Izvesno je, pak, d a je gotovo svuda u Evropi javna pijaca neodgovarajua
i prestrogo nadzirana, tako d a je mnotvo pokuaja da se pijaca po mogustvu za
obie.
Delamar na jednom mestu u svojoj Raspravi (Trait), pie kako su u aprilu
1693. sajamski trgovci varali tako to su robu umesto u Halama ili na javnim pi
jacama, prodavali u gostionicama i drugde.107 Pisac daje i podroban spisak sred
stava kojima se slue mlinari, pekari, mesari, ilegalni ili povremeni skladitari, da
bi se snabdeli po najnioj ceni, ali zaobilazei robu koja redovnim putem stie na
pijace.108 Ve negde 1385. godine, u Evreu, u Normandiji, branioci javnog reda
protestuju protiv proizvoaa i preprodavaa koji se doaptavaju, sporazumevaju
znakovima, stranim i nemutim recima. Drugaije su pravila krili preprodavci
koji su ili u susret seljacima i kupovali od njih proizvode nego to bi ovi sti
gli u Hale.109 Tako i u Karpantrau u XVI veku, prodavaice povra (rptires),
saekuju seljake na putevima i otkupljuju po niskoj ceni robu koju potom odvoze
na pijacu.110 To je uobiajena praksa u svim gradovima.111 Nije vano to je u
Londonu jo u aprilu 1764. ta praksa bila proglaena prevarom. Vlasti bi , kae
jedan diplomatski izvetaj trebalo barem da obrate panju na negodovanja ljudi
zbog previsokih cena hrane; utoliko pre to su te primedbe posledica zloupotreba
koje bi se s pravom mogle pripisati onima na vlasti [...] jer je glavni uzrok ove
skupoe [...] pohlepa monopolista kojih je prestonica prepuna. Oni odnedavno
ele da preduhitre pijacu, odlaze na puteve seljacima u susret, otkupljuju njihovu
robu koju potom preprodaju po ceni koju sami odrede....112 Opasan je to soj,
kae za njih na svedok. Ali njegovih pripadnika ima svuda.
S druge, pak, strane, sveprisutni, brojni i uzalud progonjeni, istinski kriju
mari, izruguju se propisima, carinama i troarinama. Bojena platna iz Indije, so,
duvan, vino, alkohol - sve im je to po volji. U Dolu u pokrajini Fran-Konte (1.
juli 1728) trgovina krijumarenom robom obavlja se javno... poto je jedan trgo
vac bio dovoljno drzak da pokrene proces da bi dobio cenu za svoju robu. 13
Preuzvieni gospodine, pie jedan od agenata Demareu (poslednjem glavnom
kontroloru za duge vladavine Luja XIV), mogli biste da rasporedite vojsku na
sve obale Bretanje i Normandije, ali prevarama se ne bi moglo stati na kraj.114

106 G. von Below, op. cit., str. 353.

107 N. Delamare, Trait de police, 1705, II, str. 654.
108 Ibid., 1710, II, str. 1059, 16. januar 1699. Meu zakupnicima ita su jedan suknar, jedan
trgovac vunom, jedan apotekar, jedan trgovac, jedan lekar, carinski zakupnik, pekar, ratar...
109 M. Baudot, cit. cl, str. 2.
110 R. Gaillet, op. cit., str. 23-24.
111 Ista pesma u Sen-an-de-Lonu 1712-1713, Henri Jacquin, Le ravitaillement de Saint-
-Jean-de-Losne au XVIIIe, u: Annales de Bourgogne, 1974, str. 131-132.
112 Moskva, A. E. A., 50/6, 474, fs 60 et 61, 13-24. april 1764.
113 A. N., Ms. Fr. 12 683.
114 Saint-Malo, 29. juni 1713, A. N., G7, 1701, f 120.

36
 Instrumenti razmene

M azna trita; trite rada

Pijace, direktne ili indirektne, svi oblici trgovine neprestano deluju na pri
vrede, ak i one najmirnije. Oni ih podstiu, ili, kako neki kau, oivljuju. A po
logici stvari, blii se dan kada e sve izai na trite, ne samo poljoprivredni ili in
dustrijski proizvodi, ve i zemlja i novac koji putuje bre nego ijedna druga roba,
ali i rad, ljudski trud, da ne kaemo i sami ljudi.
Naravno, u gradovima, varoima i selima uvek se trgovalo kuama, tere
nima za gradnju, duanima i stanovima za iznajmljivanje. Stoga i nije toliko zani
mljivo kada iz dokumenata vidimo da se u enovi u XVIII veku115 prodaju kue,
ili da se u istom razdoblju u Firenci iznajmljuju tereni na kojima se potom grade
kue.116 Bitno je da je ovih transakcija i razmena sve vie, da polako nastaje
trite nekretnina, da pre ili kasnije dolazi do spekulativne kupovine. Za sve to je
potrebno da obim transakcija dostigne odreen nivo. To se zaelo dogaa u Pa
rizu u XVI veku, za ta su dokaz fluktuacije u visini zakupnina (ukljuujui i one
za prodavnice): te su se cene sasvim uklopile u kretanja konjunkture i inflacije.117
Tako je bilo i drugde, na ta ukazuje i jedna pojedinost: u ezeni, gradiu u
naprednoj poljoprivrednoj pokrajini Emiliji, ugovor o zakupu malog duana, potpi
san 17. oktobra 1622, a koji je sluajno sauvan u Optinskoj biblioteci, pisan je
na odtampanom obrascu: trebalo je samo ispuniti prazna mesta i potpisati.118

115 R. L. Reynolds, In Search of a Business Class in thirteenth Gentury Genoa, u: J, o f Eco

nomic History, 1945.
116 Franck Szenura, VEspansione urbana di Firenze nel Dugento, 1975.
117 Emmanuel Le Roy Ladurie, Le Territoire de historien, 1973, Le mouvement des loyers
parisiens de la fin du Moyen Age au XVIIIe sicle, str. 116 sq.
118 Cesena, Bib. Malatestiana, Cassetta XVI, 165, 39.

37
Instrumenti razmene

Spekulacije imaju jo moderniji izgled: promoteri i njihovi klijenti nisu pojava

XX veka. U Parizu su se u XVI veku spekulacijski poslovi obavljali na prostoru
pored Sene, poznatom kao Pre-o-Kler, 9 koji je dugo bio prazan, kao i na pra
znom prostoru Le Turnel, gde je zasedao konzorcijum pod upravom predsednika
Arlea, konzorcijum koji 1594. kree u unosnu izgradnju prelepih kua na dana
njem trgu Vo. Te e kue potom biti iznajmljene velikim plemikim porodi
cama. 12<9U XVII veku, spekulacije cvetaju na rubu predgraa Sen-ermen, a bez
sumnje i drugdc.11920121 Pod Lujem XV i Lujem XVI, prestonica je prepuna gradi
lita, a promet nekretninama jo je vei. U avgustu 1781, neki Venecijanac oba-
vetava jednog korespondenta da je lepo etalite Pale-Rojala uniteno, drvee
poseeno nonnostante le mormorazioni di tutta la citta (uprkos negodovanju
itavog grada - p. p.); vojvoda od artra namerava da tu gradi kue i daje ih u
najam... .122
Ista je stvar kada je u pitanju zemlja koja naposletku i sama dospeva na
trite. Vlastelinstva su se prodavala i kupovala u Bretanji ve krajem XIII
veka,123 a, bez sumnje, ponegde i ranije. (Raspolaemo podacima za Evropu o
prodaji zemlje, to jest o cenama zemlje, 24 kao i o tome da su one redovno rasle).
U paniji, godine 1558, pie jedan mletaki izaslanik125 ... i beni che si solevano
lasciare a otto e died per cento si vendono a quatro e cinque, imanja (to jest ze
mljita) koja su se obino prodavala od 8 do 10%, to jest 12,5 ili 10 puta vie od
prihoda, preprodaju se uz 4 do 5%, to jest od 25 do 20 puta vie od svog prihoda.
Dakle, dvostruko su skuplja zbog obilja novca U XVIII veku, zakupi bretonskih
vlastelinstava se utvruju u Sen-Malou sa tamonjim bogatim trgovcima, a zahva
ljujui lancima posrednika koji idu sve do Pariza i Javnog monopola (Ferme-G
nrale).126 Oglasi o prodaji imanja objavljuju se u novinama.127 Ve je i reklama
razvijena. U svakom sluaju, sa reklamom ili bez nje, zemlja u itavoj Evropi ku
povinom, prodajom i preprodajom menja vlasnike. Ovo je kretanje, oito, posvuda
vezano za ekonomske i drutvene promene, kojima stari vlasnici, vlastela i seljaci,
gube svoju zemlju koju kupuju novi bogatai iz gradova. Ve u XIII veku, u Il-de-
-Fransu sve je vie vlastele bez zemlje, kao to ju je nazivao Mark Blok (seig
neurs sans terre), a sve je vie i seigneuries-croupions (kljastih imanja), kao
to kae G iFurken.128
Kasnije u opirnije govoriti o tritu novca, kratkoronom i dugoronom.
Iako okosnica evropskog rasta, ono se nije razvilo svuda jednako brzo i delo-
tvorno. Nasuprot tome, svuda se pojavljuju pozajmljivai novca, a nastaje i mrea

119 Varits, IV, str. 105 sq.

120 J. Babelon, op. cit., str. 15-18.
121 Prema neobjavljenom radu Jeana Naglea.
122 Muzej Correr, P. D., C. 903, f 12, Andrea Dolfin, venecijanski ambasador u Parizu, An-
dreji Tronu 13. avgusta 1781.
123 G. Huppert, verovatno pod naslovom Vivre noblement, daktilografisano, str. 127.
124 Wilhelm Abel, Agrarkrisen und Agrarkonjunktur, 2. izd. 1966, str. 124 sq.
125 Eugenio Albert, Relazioni degli ambasciatori veneti durante il secolo XVI, 1839-1863,
VIII, str. 257.
126 Jean Meyer, La Noblesse bretonne au XVIIIe sicle, 1966, II, str. 897.
127 A. du Pradel, op. cit. I, str. XXVI, II, str. 333 sq.
128 Yvonne Bezart, La Vie rurale dans le Sud de la rgion parisienne, 1450-1560,1929, str. 68.

38
 Instrumenti razniene

lihvara, kako Jevreja i Lombarana, tako i Kaoraca. U Bavarskoj ak i samostani

poinju da pozajmljuju novac seljacima.129 Iz dokumenata vidimo da lihvarenje
postoji i d a je razvijeno. To je bio proces u svim civilizacijama sveta.
S druge strane, kreditno trite novcem moe postojati samo tamo gde po
stoji mona privreda. Takvo trite nastaje u XIII veku u Italiji, Nemakoj i u Ni
zozemskoj. Tu mu sve ide u prilog: akumulacija kapitala, trgovina na daljinu, mo
gunosti koje pruaju menice, rano nastale obveznice javnog duga, investiranje u
zanatske i industrijske delatnosti, brodogradnju, putovanja brodovima koji u XV
veku postaju sve vei, ali i prestaju da budu svojina pojedinaca. Trite novca se
postupno seli ka Holandiji, a docnije ka Londonu.
Ali od svih ovih razliitih trita, sa stanovita nae knjige, najvanije je
trite rada. Ostavljam po strani, kao Marks, klasini sluaj ropstva, koje e se
produiti, pa ak i obnoviti.130132elja nam je da vidimo kako je ovek, ili barem
njegov rad, postao roba. Otroumni Tomas Hobs (1588-1679) ve je pisao: Mo
(mi bismo rekli radna snaga) svakog pojedinca jeste roba - to jest neto to se iz
nosi u razmenu na tritu. 1 Pa ipak, u tom razdoblju to jo uvek nije uobiajeno
shvatanje. Dopada mi se opaska jednog opskurnog francuskog konzula u enovi,
bez sumnje oveka zaostalog u odnosu na svoje vreme: Prvi put, veleuvaeni
gospodine, ujem da se vrednost oveka moe izraavati u novcu . Rikardo pak,
bez oklevanja pie: Rad, kao i sve ostale stvari koje se kupuju i prodaju....1
Savreno je jasno da trite rada - kao stvarnost ako ne i kao koncept - nije
tvorevina industrijskog doba. Trite rada je trite na kojem ovek, odakle god
dolazio, sam sebe nudi, i to bez ijednog od svojih tradicionalnih sredstava za
proizvodnju, ukoliko ih je uopte nekada i posedovao: bez komada zemlje, bez
unka za tkanje, bez konja ili koije. Sve to ima da ponudi jesu vlastite ruke,
vlastita radna snaga . I naravno, vlastito umee. ovek koji je tako sam sebe
iznajmljivao ili prodavao, prolazio je kroz uzani otvor trita i izlazio iz tradi
cionalne privrede, to je posebno jasno na primeru rudara iz srednje Evrope.
Dugo nezavisne zanatlije, koji rade u malim grupama, rudari su u XV i XVI veku
i prinueni su da stupaju u slubu trgovaca, jedinih sposobnih da investiraju u
opremu dubokih kopova. Poinju da dobijaju platu. Prekretnica se moda moe
uoiti u recima naelnika Joahimtala, rudarskog gradia u ekoj, izgovorenim
1549: Jedan daje novac, drugi rad (Der eine gibt das Geld, der andere tut die
Arbeit). Pitanje je da li uopte postoji bolji izraz za rano suoavanje kapitala i
rada?133 Istina je d a je rad za platu, jednom ustanovljen, mogao i da ponovo ne
stane, kao to se desilo u nekim vinogradarskim oblastima u Maarskoj: u Tokaju

129 E. Schremmer, op. cit., passim i posebno str. 219, 685 sq.
130 Le Capital, d. sociales, II, str. 352: ... trite rada treba razlikovati od trita robova .
Izmeu ostalih primera trite robova iz Istre i Dalmacije prema Firenci, Sijeni i Bolonji. A. d. S.
Venecija, Senato Mar, 6, f 136 v, 17. avgust 1459.
1311. Freund, izvetaj u: Bernhard Willms, Die Antwort des Leviathan, Th. Hobbes politische
Thorie, u: Critique, 1972, str. 563.
132 A. N., A. E., B1, 598, enova, 31. mart 1783; David Ricardo, Principes de l conomie po
litique, izd. 1970, str. 67.
133 Eric Maschke, Deutsche Stdte am Ausgang des Mittelalters , u: Die Stadt am Ausgang
des Mittelalters, str. W. Rausch, posebno izdanje, str. 20.

39
Instrumenti razmene

1570, u Nabanjinu 1575, u basenu enteri 1601, vaspostavlja se seosko kmet

stvo.134 T aje retrogradna pojava ipak karakteristinija za istonu Evropu. Na Za
padu, do prelaska na najamnitvo, nepovratne pojave, dolazilo je esto ranije i
uestalije nego to se obino misli.
Ve u XIII veku, Trg Grev u Parizu, i oblinji Trg ire pored Sen-Pol-de-
-Sama, kao i trg u blizini Sen-Zervea pored la maison de la Conserve, jesu uo
biajena mesta za zapoljavanje.135 Pronaeni su zanimljivi ugovori za radnike
ciglana pored Pjaence u Lombardiji,1361378koji potiu iz 1288. i 1290. godine. Do-

(podsetimo se da su gradovi u to doba jo uvek prilino vezani za selo i daje vino

gradarstvo bilo vrsta industrije). Zahvaljujui ovom dogaaju saznajemo da su se
leti nadniari i poslodavci sastajali svakog dana u zoru najednom gradskom trgu,
pri emu su poslodavce esto predstavljali predradnici, takozvani closiers. To je
jedno od prvih trita rada za koje imamo konkretne dokaze. U Hamburgu godine
1480, Tagelohner, nadniari, odlazili su na Trostbriicke, u potrazi za poslodav
cem. Ovde je ve re o transparentnom tritu rada.139 U doba Talmana de Rea,
u Avinjonu radnici su ekali posao na mostu.140 Postojala su i druga trita
rada, a i zapoljavanja na sajmovima, (na dan Svetog Jovana, Svetog Mihajla,
Svetog Martina, na Sve svete, na Boi, Uskrs...),141 kada su radnici na farmama
i slukinje izlazili pred poslodavce (bogate seljake ili vlastelu, meu kojima je bio
i sir od Gubervila),142 pri emu su podseali na stoku ija se vrednost moe pro-
veravati i ocenjivati. Svaki gradi ili vee selo u Donjoj Normandiji, oko 1560,
ima svoje mesto za iznajmljivanje radne snage, koje podjednako lii na trnicu ro
bova i sajam.143 U Evreu, sajam magaraca na Dan svetog Jovana (24. juni)
ujedno je i dan za unajmljivanje posluge.144 U vreme etve i berbe, dopunska
radna snaga sliva se sa svih strana i biva upoljavana na uobiajen nain, za novac
ili za naknadu u naturi. Oito je re o velikim kretanjima, to i statistika145 povre
meno lepo potvruje. Ponekad i pojedinana zapaanja govore to isto: u sela oko

134 Acta hungarica, XXIV, str. 30.

135 Marcel Pote, Une Vie de cit, Paris de sa naissance nos jours, 1924,1, str. 301.
136 Robert-Henri Bautier, A propos dune socit lucquoise Lyon au XIIIe sicle. Les cont
rats de travail au Moyen Age, u: Bulletin philologique et historique (pre 1610), 1964, str. 162-164.
137 Antonio H. de Oliveira Marques, Daily Life in Portugal in the late Middle Ages, 1971, str.
186-188. '
138 Marcel Delafosse, Les vignerons dAuxerrois (XIVe-XVIe sicles) , u: Annales de Bo
urgogne A. 20, br. 77, jan.-mart 1948, str. 22 sq.
1 9 Ernst Pitz, u: Wirtschaftliche und soziale Probleme der gewerblichen Entwicklung im 15,
16. Jahrhunderten nach Ansich-Nieder Deutschen Quellen, objavio F. Ltge, 1968. str. 35. Brigit
Fiedler, Die gewerblichen Eigenbetriebe der Stadt Hamburg im Sptmittelalter, 1974.
LA. Babeau, Les Artisans et les domestiques d'autrefois, str. 273, napomena 1, Tallemant
des Raux (1619-1692).
J4* Gustave Fagniez, L conomie rurale de la France sous Henri IV, 1897, str. 55.
2 Le Journal da sire de Gouberville, 1892, str. 400, Pogledati zbornik A. Tollemera, Un Sire
de Goubennlle, str. 27 sq.
E. Le Roy Ladurie, op. cit., str. 202.
144 M. Baudot, cit. cl,, str. 8.
145 Pogedati str. 242 povodom podataka o Orleanu.

40
 Instrumenti razmene

gradia ato-Gontije u Anuu, u XVII i XVIII veku146 - u velikim grupama su

dolazili nadniari da obaraju stabla, testeriu, seku drvo; podrezuju vinovu
lozu, beru groe; da pleve, okopavaju, rade u bati [...], da sade povre; da kose i
spremaju seno; da kose ito, vezuju slamu, vre ito, iste ga.... Jedan izvetaj iz
Pariza147 spominje samo u vezi s prevozom sena sledea zanimanja: metteurs
port, crocheteurs, baguedeniers, chartiers, botteleurs, gens de journe (utovari-
vai, pomonici, nosai sa kukama, prevoznici, vezivaoci, nadniari). Ovakvi i
slini spiskovi dosta govore, jer se iza svakog izraza krije, kako u gradu tako i na
selu, neki plaeni rad, privremen ili trajniji. Glavnina radne snage bez sumnje do
lazi sa sela, gde ivi veina stanovnitva. Drugi izvor zapoljavanja stvoren razvo
jem moderne drave, jeste primanje plaenih vojnika. Drave znaju gde da ih pro
nau, oni sami znaju gde mogu potraiti posao: sve u skladu sa pravilima trita.
Isto to vai za kunu poslugu, niu i viu (tu, naime, postoji stroga hijerarhija):
agencija za zapoljavanje u Parizu postoji jo od XIV veka, u Nirnbergu sigurno
od 1421.148149
Trita rada s vremenom postaju zvaninija, a njihova pravila jasnija. Ab
ram di Pradel (pseudonim izvesnog Nikole de Blenjija) u svom Adresaru Pariza
za godinu 1692 {Le Livre commode des adresses de Paris pour 1692) daje sta
novnicima tog grada sledea korisna obavctenja: 144 Treba li vam sluavka? Idite
u ulicu Vanri u biro za preporuku, muku poslugu pronai ete na Novoj pijaci
(March Neuf), kuvara na Trgu Grev. Treba li vam momak ili egrt? Ako ste trgo
vac, idite u ulicu Kenkampoa; ako ste hirurg, idite u ulicu Kordelije; ako ste apo
tekar u ulicu Iet; zidari i radnici iz Limuzena nude svoje usluge na Trgu Grev; s
druge strane obuari, bravari, tesari, bavari, oruari, peenjari i drugi, sami se
zapoljavaju, odlazei u radnje.
Iako se povest najamnitva jo uvek slabo poznaje, dostupni podaci govore
d a j e sve vei broj najamnih radnika. U Engleskoj, pod Tjudorima dokazano je
da [...] je vie od polovine ukupnog broja domainstava, a moda i dve treine,
ostvarivalo barem deo prihoda u obliku plata .15015Poetkom XVII veka, u han
zeatskim gradovima, posebno u tralzundu, poveava se broj najamnika, tako da
na kraju sainjavaju polovinu stanovnitva.1 1 U Parizu, uoi Revolucije, bilo ih
je vie od 50% .152
Razvoj koji je odavno poeo ni izdaleka nije dostigao vrhunac. Ne postoji
cirkulacija rada, jada se Tirgo u jednoj uzgrednoj reenici, kao cirkulacija

146 Prema lanku Rena Gaucheta.

147 B. N.. Ms. Fr., 21672, f 16 v.
148 Rolf Engelsing, Der Arbeitsmarkt der Dienstboten im 17., 18. und 19. Jahrhundert , u:
Wirtschaftspolitik und Arbeitsmarkt, priredio Hermann Kellenbenz, 1974. str. 174.
149 Op. cit., II, str. 49.
150 Peter Laslett, Un Monde que nous avons perdu, 1969, str. 60. E. H. Phelps-Brown i S. V.
Hopkins govore samo o jednoj treini stanovnitva koja bi primala platu, citirao Immanuel Wallers-
tein, The Modem World System, 1974, str. 82.
151 Herbert Langer, Zur Rolle der Lohnarbeit im sptmittelalterlichen Zunfthandwerk der
Hansestadte. Dargesltellt hauptschlich am Beispiel der Hansestadt Stralsund, u: Jb. f. Regionalge-
schichte 3, 1968.
Jeffry Kaplow, Les Noms des rois, 1974, str. 47M8.

41
Instrumenti razmene

1 . . . ..
novca. Pa ipak, kretanje je zapoeto i usmereno ka svemu to e se kasnije
desiti u toj oblasti promena, prilagoavanja, ali i stradanja.
Nema sumnje da je prelazak na zaraivanje plate, ma kakvi bili njegovi
ekonomski motivi i koristi, praen izvesnim opadanjem u drutvenom poloaju.
Dokaz su mnogi trajkovi15^ u XVIII veku, kao i tadanje oigledno nestrpljenje
radnika. Zan-Zak Ruso govori da radnici, kada ih neko naljuti, jednostavno po
kupe svoje stvari i odu.15314155 Da li su osetljivost i ovakva drutvena svest zaista
postojali na poetku razvoja krupne industrije? Izvesno da nisu. U Italiji, slikari
su bili zanatlije koji su radili u svojim radionicama sa zaposlenima, meu kojima
su esto i njihova roena deca. Kao i trgovci, vode svoje knjige rauna. Tako su
sauvane knjige koje su vodili Lorenco Loto, Basano, Farinati, Gverino.156 Je
dino je vlasnik radionice bio trgovac i on je bio u kontaktu s klijentima ije je po-
rudbine primao. Pomonici, ukljuujui i gazdine sinove, ve spremni da se
bune, u najboljem sluaju su najamni radnici. Lako, stoga, moemo razumeti sli
kara Bernardina Indiju, koji se poverava svom korespondentu ipionu Cibu, tvrdei
da ga potvreni umetnici Alesandro Akajoli i Baldovini pozivaju da radi za njih.
On je to odbio, elei da sauva slobodu i da ne ostavi vlastiti posao za mizernu
platu (per un vil salarie ).157 A to se dogaa 1590!

Trite kao razvode

Trite je neka vrsta razvoda izmeu dve reke. Nain kako ovek osea tri
te zavisi od toga s koje se strane razvoda nalazi. Neki su prinueni da se snabde-
vaju hranom iskljuivo na tritu, kao svilarski radnici u M esini,158 koji su se do
selili u grad i bili iskljuivo upueni na hranu koja se tu prodavala (mnogo vie
nego plemii ili graani koji su esto posedovali komad zemlje u okolini, neki vrt,
vonjak, to jest neki lini izvor snabdevanja). Ako bi se ti radnici umorili od loeg
i natrulog morskog ita, od koga se pravio skup hleb, jedina bi im mogunost
bila da se presele u Kataniju ili u Milaco, to jest da promene i posao i nain ishra
ne. Tako su jednom i postupili 1704. godine.
Onima koji nisu svikli na pijacu, koji su obino iskljueni iz nje, ili ive da
leko, odlazak na nju izgleda kao pravi praznik, kao izlet, gotovo kao pustolovina.
Bila je to prilika da se ovek pokae (presumir, kao to kau Spanci), da se
producira. Mornar, kae se u jednom trgovakom priruniku sredinom XV ve-
ka,159 uglavnom je priprost: tako je nedotupav da kada pije u krmi ili kupuje
hleb na pijaci, misli da je neko i neto ; isto kao onaj panski vojnik160 koji se

153 Op. cit., I, str. 448.

154 Pogledati str. 481-485.
155 Citirao A. Babeau, op. cit., str. 40.
156 Lorenzo Lotto, Libro di spese diverse (1538-1556), priredio Pietro Zambelli; Paolo Fari
nati, Giornale 1573-1606, priredio Lionello Puppi, 1968, str. XL.
157 P. Farinati, ibid., str. XLIII, napomena 116.
158 Palermo, 10. dec. 1704. D. Francisco de Arana kardinalu Judice. Biblioteca Comunale, Pa
enne, hQq 66, fs 452 sq. i f 476.
159 Benedetto Cotrugli, Della mercatura e del mercante perfetto, Brescia, 1602, str. 50 (knjiga
je napisana 1458).
160 Vida y hechos de Estebanillo Gonzalez, u: La Novela picaresca espanola, 1966, str. 1830.

42
 Instrumenti razmene

U M a a rsk o j u XVIII veku d o n o se svinju u D eb recin sk o sta lek o udruenje

(A u to ro va p riv a tn a zbirka)

izmeu dva pohoda obreo na pijaci u Saragosi (1645) i zadivljeno posmatrao go

mile svee tunjevine, zlatne pastrmke, i stotine razliitih vrsta ribe, ulovljene u
moru ili oblinjoj reci. Ali ta je na kraju kupio novcem koji je imao u kesi? Ne
koliko sardinas salpesadas (u soli presovanih sardina), koje e mu gazdarica
oblinje krme ispriti, i kojima e se on osladiti, zalivi ih belim vinom.
Naravno, seljaki ivot ostaje u pravom smislu zona iskljuena iz trita (ili
bar dopola iskljuena); to je zatvoreni svet samopotronje, samodovoljnosti, po-
vuenosti. Seljaci su se zadovoljavali itavog svog ivota onim to bi proizveli
vlastitim rukama ili onim to bi im susedi isporuili u zamenu za namirnice ili us
luge. Naravno, mnogo njih odlazi na pijacu u grad ili varoicu. Ali oni koji bi tu
samo kupovali raonike za plugove ili prodajui jaja, maslac, malo ivine ili
povra, zaraivali da plate dabine i poreze, nisu istinski ukljueni u pijani
posao. Oni su samo na njegovom rubu. Takav je sluaj sa onim normanskim se
ljacima koji donose na pijacu robu vrednu 15 ili 20 sola i koji ne mogu ui u
krmu a da ne potroe isto toliko....161 Selo je esto komuniciralo sa gradom
samo posredstvom nekog trgovca iz tog grada, ili posredstvom zakupnika lo
kalnog imanja.162
Na ovaj zaseban ivot esto je ukazivano i niko ne moe negirati njegovo
postojanje. Bilo je, meutim, razliitih stupnjeva izolovanosti, ali i izuzetaka.

161 12. april 1679, A. N., G7, 491, 505. ,

162 Yves-Marie Berc, Histoire des croquants. tude des soulvements populaires au X V If
sicle dans le Sud-Ouest de la France, 1974,1, str. 41.

43
44
Instrumenti razmene

Mnogi imuniji seljaci koristili su potpuno pijacu: engleski farmeri koji su

mogli da prodaju svoju letinu, koji vie nisu imali potrebu da svake zime predu i
tkaju vunu, konoplju ili lan, koji su postali redovni kupci na pijaci, a i njeni snab-
devai; seljaci iz velikih zbijenih i ratrkanih sela u Ujedinjenim Pokrajinama
(koja ponekad imaju i tri do etiri hiljade stanovnika), a koji proizvode mleko,
meso, slaninu, sir, industrijske biljke, a kupuju ito i drvo za ogrev; stoari iz
Maarske koji izvoze stada u Nemaku i Italiju, a sami kupuju ito; svi oni povr-
tari iz predgraa (koje su ekonomisti mnogo prouavah), uvueni u ivot velikog
grada u kom su se obogatili: bogatstvo Montreja, mesta pored Pariza, svojim je
vonjacima sa breskvama zadivilo Luja-Sebastijana M ersijea163 (1783); poznata
su mesta pored Londona, Bordoa ili Angulema,164 koja su ove gradove snabde -
vala hranom! To su, bez sumnje, ipak izuzeci u seljakom svetu koji ini od 80 do
90% ukupnog svetskog stanovnitva. Ali ne zaboravimo da su ak i siromana
sela uhvaena u varljivu mreu ekonomije. Kovani novac stie im najrazliitijim
putevima, izvan redovnog trita: posredstvom putujuih trgovaca, zelenaa iz
gradia i sela (kakvi su bili jevrejski zelenai iz ruralnih podruja u severnoj Ita
liji),165 vlasnika seoskih radionica, graana i bogatih zakupnika koji su traili
radnu snagu za obradu svoje zemlje, a i preko seoskih duandija.
Pijaca u uem smislu rei, za istoriara starije ekonomije ostaje pokazatelj
iju vrednost on nikada ne srne da potcenjuje. Bistra A. Cvetkova sasvim je u
pravu kada je koristi kao osnovu za neku vrstu skale u merenju ekonomskog
znaaja bugarskih gradova na obali Dunava, a u skladu sa porezima koji su
plaani na ime prodaje na pijaci. Ova istoriarka belei i da su takse plaane u
srebrnim asprama, kao i da su ve tada postojale specijalizovane pijace.166 Dve ili
tri napomene o gradu Jaiju u Moldaviji pokazuju d a je tu u XVII veku postojalo
sedam mesta gde se prodavala roba, a da su neka od njih bila nazvana po glav
nim proizvodima koji su se prodavali, kao to su sajam sena, sajam brana....167168
To ve ukazuje na izvesnu podelu rada u trgovini. Artur Jang ide ak i dalje. Na
putajui Aras, u avgustu 1788, nailazi na barem stotinu magaraca, natovarenih
oigledno veoma laganom robom, kao i na mnotvo mukaraca i ena; ta je roba
bila dovoljna da se izobilno snabde pijaca. Ali veliki deo seoske radne snage ne
zaposlen je usred etve da bi snabdeo jedan grad koji bi u Engleskoj moglo da
snabde etrdeset puta manje ljudi. Kada takvo mnotvo sitniara stigne na pi
jacu, zakljuuje on, onda je dolo do krajnjeg usitnjavanja poseda. Da li se
iz toga zakljuuje da su slabo poseene pijace, gde ima malo zabave i malo sitni
ara, obeleje moderne ekonomije?

Louis-Sbastien Mercier, Tableau de Paris, VIII, 1783, str. 343-345.

Y.-M. Berc, op. cit., I, str. 242.
^ Aldo de Maddalena, Semaine de Prato, april 1975.
^ 6 Bistra A. Cvetkova, Vie conomique des villes et ports balkaniques aux XVe et XVIe
sicles, u: Revue des tudes islamiques, 1970, str. 277-278, 280-281.
167 Stefan Olteanu, Les mtiers en Moldavie et en Valachie (Xe-XVIIe sicles), u: Revue
roumaine d histoire, VII, 1968, str. 180. Ovde je znaenje rei foire i march isto.
168 Youngs Travels in France during the Years 1787, 1788, 1879, izd. Betham-Edwards, 1913,
str. 112.

46
 Instrumenti razmene

Ispod razine pijace

Istovremeno sa irenjem trine privrede, koja pomie granice susednih ili
skromnijih aktivnosti, pijace rastu, granice se menjaju, preinaavaju se elemen
tarne aktivnosti. Novac se na selu retko upotrebljava kao kapital, ve pre svega za
kupovinu zemlje, to je nain drutvene promocije; jo i vie, on se tezaurie: po
mislimo samo na niske novca koje su ene u srednjoj Evropi nosile oko vrata, na
kalee i plitice koje su izraivali seoski zlatari u Maarskoj, 69 a i na zlatne krsto-
ve koje su nosile seljanke u Francuskoj uoi Revolucije.17 Novac ipak sudeluje u
ruenju starih vrednosti i odnosa. Seljak koji dobija platu, beleenu u poslodave
voj knjizi, a prima deo nadoknade i u naturi, pri emu mu krajem godine nikada
ne ostaje gotovine,169170171 navikao se da rauna u novanim iznosima. Najzad dolazi i
do promene mentaliteta. Menjaju se i radni odnosi to olakava prilagoenje mo
dernom drutvu, ali to nikada nije u korist najsiromanijih.
Mladi istoriar ekonomije koji je prouavao zemlju Baska, Emilijano Fer
nandes de Pinedo,172173krajnje je upeatljivo pokazao koliko je neumoljiv napredak
trine privrede delovao na seosko vlasnitvo i stanovnitvo. U XVIII veku, Ba-
skija sve vie postaje nacionalno trite, to dovodi i do sve vee komercijaliza-
cije seoskog vlasnitva; na kraju ak i crkvena zemlja, a i slino nedodirljiva
zemlja majorata, dospevaju na trite. Posledica je da se zemljino vlasnitvo
odjednom koncentrie u nekoliko ruku, te dolazi do dalje pauperizacije ve ionako
siromanih seljaka, koji od tada moraju da vie nego ikada ranije prolaze kroz
uzan otvor trita radne snage, bilo u gradu ili na selu. Takve potrese sa ireverzi
bilnim rezultatima izazvalo je sve vee trite. Mutatis mutandis, ovaj proces je
slian onome koji je mnogo ranije doveo do stvaranja velikih imanja engleskih
farmera. ^
Na taj nain pijaca sudeluje u velikoj istoriji. ak i najskromnija pijaca je
stepenica u ekonomskoj hijerarhiji - najnia, bez sumnje. Gde god pijace ne po
stoje ili su beznaajne, gde god je gotov novac tako redak da ima gotovo eksplo
zivnu vrednost, moemo biti sigurni d a je re o najniem stupnju ljudskog posto
janja, gde svako mora da proizvede gotovo sve to mu treba za ivot. Mnoga se
ljaka drutva predindustrijske Evrope ivela su jo na tom stupnju, na margini
trine ekonomije. Putnik je tu mogao da sa nekoliko novia kupi proizvode
zemlje po smeno niskoj ceni. Nije se moralo ii, kao Metr M anrik,17 sve do Ara-
kanije, oko 1630, da bi se za etiri reala kupilo trideset kokoaka, ili za dva reala
stotinu jaja. Dovoljno je bilo skrenuti s glavnog druma, zaputiti se planinskim sta
zama, nalaziti se na Sardiniji, ili zastati u neuobiajenom pristanitu na istarskoj
obali. Ukratko, previe vidljiv ivot pijace esto od istoriara skriva ivot na
niem stupnju, skroman ali samostalan ivot potpune ili gotovo potpune samodo

169 Lazslo Makkai, Semaine de Prato, april 1975.

170 Misle (Michelet) nam kae: na prodaji zemlje nul acqureur ne se prsentant, le paysan
arrive avec sa pice dor", Le Peuple, izd. 1899, str. 45.
171 Maurice Aymard, Semaine de Prato, april 1975, povodom Sicilije.
172 Emiliano Fernndez de Pinedo, Crecimiento econmico y transformaciones sociales del
pais vasco 1100-1850, 1974, pogledati naroito str. 233 sq.
173 F. Sebastian Manrique, Itinerario de las Missiones, 1649, str. 59.

47
Instrumenti razmene

voljnosti. To je drugi svet, druga ekonomija, drugo drutvo, druga kultura. Po

sebno su stoga znaajni pokuaji Miela M orinoa174 ili Marka Katinija175 koji su
nastojali da pokau ta se dogaa ispod pijace, ta joj izmie, te predstavlja u neku
ruku meru seoske samodovoljnosti. Oba istoriara su sledila istu metodu: smatrali
su da itnu pijacu s jedne strane uslovljava naseljeni prostor koji zavisi od te pi
jace, a s druge strane potranja stanovnitva, ija se potronja moe izraunati na
osnovu prethodno utvrenih normi. Ako uz to poznajemo obim lokalne proizvo
dnje, cene i koliine koje prispevaju na trite, koliko se troi u toj oblasti, a ko
liko izvozi ili uvozi, onda moemo da shvatimo ta se dogaa, ili ta bi trebalo da
se dogaa ispod razine pijace. Miel Morino se u istraivanju usredsredio na ar-
levil, grad srednje veliine, a Marko Katini na varoicu pored Modene, u kojoj se
u poneto izolovanoj oblasti ivelo prilino seoskim nainom ivota.
Slino putovanje u nepoznato, ali razliitim sredstvima, preduzeo je neda
vno Iv-Mari Berse17" istraujui pobune seljaka () u Akvitaniji u XVIII
veku. Prouavajui ove dogaaje, rekonstruisao je mentalitet i motivacije stanov
nitva o kojem istorija nije mnogo znala. Posebno mi se dopada ono to govori o
nasilnosti ljudi po seoskim krama, gde se redovno dogaaju izgredi.
Reju, put je otvoren. Iako se metode, sredstva, pristupi mogu razlikovati
(kao to smo ve videli), zna se da ne moe biti potpune istorije, posebno istorije
sela dostojne tog imena, bez sistematskog istraivanja ivota ljudi ispod razine
pijace.

Duani
Prvu konkurenciju pijacama (iako trgovina od toga ima koristi) predstavlja
ju duani. Ove male jedinice, kojih je bezbroj, jesu drugo elementarno orue razme
ne. Slini su pijaci, a ipak razliiti; pijaca se, naime, odrava u vremenskim razma
cima, a duani rade stalno. Barem u naelu, jer pravilo, ako uopte i postoji, do
puta mnoge izuzetke.
Suk, karakteristini deo islamskih gradova, esto se prevodi reju pijaca.
Suk je ipak samo jedna ulica oiviena duanima, koji se svi bave istom vrstom tr
govine. Ovakve se ulice esto mogu pronai u gradovima Zapada. U Parizu, zbog
mesarskih radnji u blizini Sent-Etjen-di-Mona, ulica Montanj-Sen-enevjev je jo
od XII veka nazivana mesarskom ulicom .177 Godine 1656, takoe u Parizu ...po
red... Groblja nevinih... svi trgovci gvoem, kalajem, bakrom i limom imaju
svoje radnje .178 U Lionu, godine 1643 perad se moe kupiti u posebnim dua
nima, u Kokoarnici (Poulaillerie), u ulici Sen-an .179 Postoje i ulice u kojima
su duani s luksuznom robom (pogledati plan Madrida, str. 49). Takva je Merce-

174 Michel Morineau. la halle de Charleville: fourniture et prix des grains, ou les mcanis
mes du march (1647-1821), u: 95e Congrs national des socits savantes, 1970, II, str. 159-222.
5 Marco Cattini, Produzione, auto-consumo e mercato dei grani a San Felice sul Panaro,
1590-1637 , u: Rivista storica italiana, 1973, str. 698-755.
176 Pogledati napomenu 162.
77 Varits, I, 369, napomena 1.
Journal du voyage de deux jeunes Hollandais Paris en 1656-1658, str. 30.
79 E. Brackenhoffer, op. cit., str. 116.

48
 Instrumenti razmene

' ? ;'vo V, B I *\ I
^ V\/jf L-------- }.1.~
\| p laza mayor r- [P /
\ . laSSl b I fill
\ VT " >\l , " j
\\ V\ f n f\ H * -11
^ I V. \A > \ ----- ; " \. I1
' , -, 4% ; '. 1 ' :
_ . ... , f f
/) \W -
V 4 \ / f \v * S itn i t r g o v c i
5 \ < 7 / // ? ! ................. D r a g u lja r i

a S v ila r i

^ &'.'* ( 'r -ic xx S u k n ari

^ - 7 ^ * * T r g o v c i p la tn o m

5. M A D R ID I N JE G O V I R A S K O N I D U A N I

G la vn i g r a d pan ije se p o s le 1560, u X V II veku, p re tv a ra u b lista v i grad. D u a n a j e sve

vie. O ko G la vn o g trga gru piu se d u a n i p re m a sp ecija ln o stim a . P rem a M. K o p elja ,
A. M a tilja Taskon, P e t g la vn ih m adridskih ceh ova, 1957.

ria izmeu Trga svetog Marka i mosta Rialto, koja ostavlja, kako kae jedan pu
tnik 1680, velianstven utisak o Veneciji.180182*Takva je ulica sa duanima na sever-
noj strani Stare luke u Marselju, gde se prodavala roba sa Istoka, prostor koji je
tako bio traen, kako belei predsednik (prsident) De Bros, da se tu dvadeset
kvadratnih stopa iznajmljuje za pet stotina livri.1 1 Ovakve ulice bile su neka
vrsta specijalizovanih pijaca.
Jo je jedan izuzetak od pravila: izvan Evrope dolazi do dve nove pojave.
Po recima putnik, Seuan, gornje poreje Jang-Ce-Kjanga, koji su Kinezi na silu
ponovo zauzeli i kolonizovali u XVII veku, bio je oblast ratrkanih i meusobno
udaljenih naselja, za razliku od ue Kine gde je stanovnitvo bilo naseljeno u sre
ditima. Pa ipak u ovoj slabo naseljenoj oblasti postoje grupe malih radnji, -
-tiena, koje igraju ulogu stalne pijace . 18 Putnici govore i o Cejlonu u XVII veku,

180Ignace-Franois Limojon de Saint-Didier, La Ville et la rpublique de Venise, 1680, str. 68.

181 Charles Carrire, Ngociants marseillais au XVIIIe sicle, 1973,1, str. 165.
182 G. William Skinner, Marketing and social structure in rural China, u: Journal of Asian
Studies, novembar 1964, str. 6. Pijace kasnije u Seuanu, infra, str. 96-97.

49
Instrumenti razmene

gde ne postoje pijace, ve samo duani.183 S druge strane, vratimo li se u Evropu,

kako nazvati one kuice, one kioske podignute na brzinu na ulicama Pariza, koje
su uredbom 1776. uzalud bile zabranjene. To su bile pokretne tezge kao na pijaci,
ali se prodavalo na njima svakodnevno, kao u duanima.184 Zbunjenost poveava
injenica d a je u Engleskoj bilo trgovakih sredita, kao sto je Vesterhem, gde je
postojao niz (row) suknarskih i piljarskih duana, mnogo ranije nego to e vla
snici dobiti svoju pijacu.185*A opet, bilo je mnogo duana na samoj pijaci; ak i
kada bi se ona otvarala, duani su nastavljali s radom. Postavlja se jo jedno
pitanje: kada je neko u Halama u Lilu, na primer, posedovao mesto za prodaju
usoljene ribe pored trgovaca sveom ribom, nisu li onda bile zdruene pijaca i
duan?186 1
Pa ipak, duani se s vremenom sve vie razlikuju od pijace.
Kada se u XI veku irom zapadne Evrope raaju ili vaskrsavaju gradovi, a
pijace ponovo oivljavaju, gradovi u svom razvoju poinju da se jasno razlikuju
od sela. U gradovima se koncentrie industrija u nastajanju, a shodno tome, tu se
nastanjuju i aktivne zanatlije. Prve radnje koje se odmah pojavljuju jesu, u stvari,
radionice pekara, mesara, obuara, cokulara, kovaa, krojaa i drugih zanatlija
koji prodaju svoje proizvode. U poetku je zanatlija morao da naputa radnju, za
koju ga je njegov rad vezivao kao pua za kuicu, 187 te da odlazi da prodaje
svoje proizvode na pijacu ili u halu. Gradske vlasti, koje nastoje da brane potro
ae, to im nameu, budui d a je pijacu lake nadgledati nego radnje, gde je svako
u neku ruku svoj gospodar.18 Ali, veoma rano, zanatlija poinje da prodaje u
svojoj radnji, sa svog prozora, i to u dane kada pijaca ne radi. Tako zanatske ra
dnje postaju povremena prodajna mesta, nalik na pijace. U Evori, u Portugaliji,
oko 1380. godine, mesar je sekao meso u svojoj radnji i prodavao ga na pijaci
koja se odravala tri puta sedmino.189 Za Strazburane koji bi boravili u
Grenoblu godine 1643, bilo je neobino da vide mesare kako seku i prodaju meso
u svojim radnjama, a ne u halama, to jest da ga prodaju kao ostali trgovci.19019U
Parizu, pekari su obino prodavali jevtini i skupi hleb u svojim radnjama, a veliki
hleb na pijaci, sredom i subotom.1 1 U maju 1718, donosi se uredba, (ustanovlja
vao se Loov sistem), koja remeti vrednost novca; toskanski ambasador192 o tome
pie; pekari, iz straha ili zlobe, tada su prestali da na pijacu odnose uobiajenu
koliinu hleba; u podne, vie nije bilo hleba na javnim trgovima; najgore je to bi
oni tada za dva ili etiri sua po livri teine poveavali cenu hleba [...] tako da tu
nije bilo reda kao drugde.

184 Pat Prvost Histoire gnrale des voyages... (1750), VIII, str. 533.
Marcel Marion, Dictionnaire des institutions de la France aux XVIIe et XVIIIe sicles, str.
195, lanak Echoppe.
185 A. Everitt, u: The Agrarian History..., str. 484.
. Robert Marquant, La Vie conomique Lille sous Philippe le Bon, 1940, str. 82.
8' Jedno miljenje K. Marxa, uvres, I, str. 902.
88 R. Marquant, op. cit., str. 82.
? A. H. de Oliveira Marques, op. cit., str. 201.
E. Brackenhoffer, op. cit., str. 97.
191 B. N., Ms. Fr., 21633, f 58 1, 14, 18, 134.
ly A.d.S. Firenze, Mediceo 4709, Paris, 27. juni 1718.

50
 Instrumenti razmene

Jedan p o r e d dru goga, du an p e k a r a i su knara u A m sterdam u. Slika J a k o b a Vrela,

h olandska kola, X V II vek (A m sterd a m , zb irk a H. A. Vezlara, o tisa k irodon )

51
Instrumenti razmene

6. D O B A V L J A I S IT N O G T R G O V C A A B R A H A M A D E N T A IZ M E S T A
K IR K B A J S T IV E N
(prem a T S. Vilan, A b ra h a m D e n t iz K irk b a j Stivena, 1 9 7 0 )

52
 Instrumenti razmene

D akle, prvi koji su im ali radnje jesu zanatlije. Prave duandije pojavljuju
se tek kasnije: kao posrednici u razmeni, oni se uvlae izm eu proizvoaa i
kupca, sam o kupuju i prodaju, a to to prodaju nikada ne proizvode sam i ( ba
rem ne u celosti). Oni odmah imaju lik on og kapitalistikog trgovca koga je deli-
nisao Marks, a koji polazi od n ovca (N ), kupuje robu (R), i vraa se novcu prema
em i NRN: On se odvaja od svog n ovca sam o da bi ga ponovo stekao . Seljak,
naprotiv, najee prodaje svoju robu na pijaci da bi potom kupio ono sto mu
treba; polazi od robe i vraa joj se prem a em i RNR. Sam zanatlija, koji odlazi na
pijacu da kupi hranu, ne zadrava dugo novac. A li tu su m ogui i izuzeci.
Posrednik, poseban i uskoro veom a est lik, jeste ovek budunosti. A nas
budunost najvie i zanim a, v ie nego p oeci koje je teko ustanoviti, iako je pro
ces krajnje jednostavan: putujui trgovci, koji su preiveli propast Runs og
carstva, u X I veku, a b ez sum nje i ranije, zateeni su razvojem gradova; neki se u
njima nastanjuju i postaju lanovi gradskih cehova. Pojava se ne m oe tacno vre
m enski i oblasno situirati. D o nje u N em akoj i Francuskoj nije d olo u XIII veku,
ve se odigravala poev od XIII veka pa nadalje .193 D eavalo se da poneki
pranjavi trgovac i za vladavine Luja XIII, prestane lutati i nastani se pored za
natlija, u radnji slinoj njihovim . Pa ipak, te su radnje od sam og poetka bile ra
zliite, a ova e se razlika s vrem enom uveavati. Pekara iz XVIII veka slina je
pekari iz XV, pa ak i onoj iz X IV veka. S druge strane, od X V do XVIII veka,
duani i trgovaki m etodi m enjali su se bitno. .. . v
Pa ipak, duandija ne postaje odmah vidljiv lik u cehu u koji je uao na
stanjujui se u gradskoj zajednici. On zadrava dosta od svog porekla, dok i zbrka
koju ono donosi ostavlja na njemu traga. Tako se 1702. u jednom francuskom iz-
vetaju kae: Tano je da trgovce smatraju prvima meu zanatlijama, ali msta
v ie. 194 Pa ipak, tako je u Francuskoj gde, ak postajui veletrgovac (ngo
ciant), trgovac ne reava sam im tim i problem svog drutvenog poloaja. Trgo
vaki predstavnici se zbog toga ale i 1788. godine, tvrdei kako ngociants spa
daju u jednu od najniih drutvenih klasa 195196Tako se nije govorilo u Am ster
damu, u Londonu, pa ak ni u Italiji. 1 .
N a poetku X IX veka, a esto i kasnije, duandije su prodavale robu koju
su dobijali iz prve, druge ili tree ruke. N jih ovo prvobitno im e mercier dosta
govori: ono potie od latinske reci , mercis, to oznaava robu uopste. Fran
cuska p oslovica kae: Mercier, prodava svaega, tvorac niega . Iz svih doku
menata koji su sauvani, vidi se d a je roba u takvim duanima krajnje raznovrsna.
Takav je sluaj u X V veku u Parizu,197198Poatjeu,19 Krakovu, Frankfurtu na

193 Friedrich Liitge, Deutsche Sozial- und Wirtschaftsgeschichte, 1966, passim i str. 143 sq.
194 A N., G7 1686, 156. Mmoire sur la dcoration des commerants.
195A . r ! f 4 724, 11. april 1788. . . , .....
196 Drutveni prezir u Italiji, kao i u gradu Luka, usmeren je ka sitnom ducandziji a ne prema
krupnom trgovcu, Marino Berengo, Nabili e mercanti nella Lucca del Cmquecento I9b3, str. 6j>-
197 Alfred Franklin, La Vie prive d autre-fois au temps de Louis XIII, ILes Magasins de no
uueauts,,1894, str. 22 sq. 0Q7
198 P. Boissonnade, Essai sur l organisation du travail en Poitou , 1, str. Z8 !.
199 Arhive u Krakovu, prepiska Federiga Aurelija (Federigo Aurelio) (od 3. septembra 1680.
do 20. marta 1683), izvori Ital. 3206.
53
Instrumenti razmene

V lasnica sitn o g du an a u k o tsk o j iza sv o je te zg e oko 17 9 0 ; ona, izm eu o sta lo g , p ro d a je

i eer, ze len i a j koji zo vu ison, sukno, limun, sv e e(? ). Z la tn e n au n ice i o g rlic a o d crn og
ilib a ra d o k a z su d a j e im una (N a ro d n a p a la ta , G lazgov, o tisa k M u zeja)

M ajni,200 a u XV III veku, isto vai i za duan Abrahama Denta u Kirkbaj Stivenu,
gradiu u Vestmorlandu, u sever noj E ngleskoj.201
U toj radnji, za koju znam o kako je radila zahvaljujui sauvanim papirima
iz razdoblja 1 7 5 6 -1 7 7 6 , sve se prodaje. N a prvom mestu aj (crni i zeleni) razli
itog kvaliteta - veom a skupo, bez sumnje, jer se Kirkbaj Stiven nalazi u unu
tranjosti bez m ogunosti da se okoristi krijumarenjem; potom eer, m elasa,
brano, vino i brandi, p ivo, jabukovo vino, jeam , hmelj, sapun, pansko belilo,
a, pepeo, biserni prah, vosak, loj, svece, duvan, limun, badem i i suvo groe,
sirce, mahune, biber, uobiajeni zaini, muskat, karanfilii... Abraham D ent je
prodavao i svilene, vunene i pam une tkanine, potom igle, iode, itd. Pa ak i
knjige, asopise, almanahe, hartiju... Lake bi bilo rei ta nije prodavao: so (sto je
teko objasniti), jaja, m aslac, sir (koje je zaelo bilo veom a lako nai na tritu).
200
W. Sombart, op. cit., duan jevrejskog trgovca, II, str. 455 i ono to sledi o problemu kao
takvom.
201 T. S. Willan, Abraham Dent of Kirkby Stephen.

54
 Instrumenti razmene

Glavni kupci su, naravno, bili stanovnici gradia i oblinjih sela. Snabdevai
(pogledati kartu na str. 5 2 )202203su stizali iz udaljenijih krajeva, iako se u Kirkbaj
Stiven nije m oglo doi renim putem. A li je kopneni prevoz, skup bez sumnje,
bio redovan, a p revoznici sii pored robe prihvatali i m enice kojim a je Abraham
D ent plaao robu. Kredit je bio odom aen i koristili su ga i kupci u duanu i sam
duanija, plaajui vlastite snabdevae.
Abraham Dent se nije zadovoljavao samo poslom duandije. On je u Kirkbaj
Stivenu i okolini naruivao i kupovao pletene arape. Tako je polako postajao in
dustrijski preduzetnik i trgovac vlastitim araparskim proizvodim a, koji su bili
uglavnom nam enjeni engleskoj vojsci, a prodavani preko londonskih veletrgo-
vaca. Budui da ga ovi isplauju doputajui mu da m enice vue na njih, Abra
ham D ent postaje, izgleda, dealer menica: m enice kojim a barata znatno prevazila-
ze obim njegovih vlastitih poslova. A baratati metlicama znai pozajmljivati novac.
itajui knjigu T. S. Vilana, im am o utisak d a je Abraham D ent b io neobian
duandija, gotovo poslovn i ovek. M ogue da je to tako. A li ja sam 1958. u
jednom gradiu u G aliciji, u paniji, sreo duandiju koji je m nogo liio na
Denta: u njegovoj radnji je bilo svaega, m oglo se sve poruiti, a ak su se m ogli
unoviti i bankarski ekovi. M ogu e d a je radnja izlazila u susret svim potrebama
stanovnika gradia. Duandija je trebalo da se sam snae da bi mu posao iao.
Takav je, izgleda, bio sluaj i s onim m inhenskim trgovcem sredinom X V ,
ije knjige su sauvane.202 I on je bio neobian trgovac, odlazio je na pijace i saj
m ove, kupovao robu u Nirnbergu i N ordlingenu, a putovao ak i u Veneciju. A li i
on je bio sam o sitni trgovac ako sudim o po njegovom skrom nom stanu, koji je,
zapravo, sam o jedna, oskudno nam etena soba.

Specijalizacija i hijerarhizacija
U poredo sa odravanjem postojeih oblika, ekonom ski razvoj dovodi do
pojave specijalizovanih radnji. Postepeno poinju da se razlikuju prodavci robe
po meri: piljari; po duini: suknari ili krojai; po komadu: gvoari; prodavci ko-
rienih stvari, od ee ili nametaja: staretinari. Veom a ih je m nogo. U Lilu ih je
1716. godine v ie od hiljadu.204205*
Posebne vrste radnji, koje nastaju razvojem pruanja usluga, jesu apoteka,
zalagaonica, m enjanica, banka, krma, koja je esto stanica za drumski prevoz,
konaita, to jest radnje trgovaca vinom koji imaju odaje sa stolovim a i poslu
uju hranu .202 Njih je sve v ie u XV III veku i pojavljuju se svuda na zgraanje
pristojnih ljudi. Istina je da su neke na zlu glasu, kao krma u ulici Urs u Parizu,
koja vie lii na razbojniko leg lo n ego na okupljalite pristojnih ljudi, bez
obzira na prijatan miris p eenog m esa koji dolazi iz oblinjih peenjara. O vom
spisku m ogli bi se pridodati pisari i b elen ici, barem oni u Lionu, koji su viani

202 Prema T. S. Willanu, op. cit.

203 E. Schremmer, op. cit., str. 173-175.
204 A. N F12, 116, T 58 sq., 28. maj 1716.
205 A. N. G7, 1686, 156 - oko 1702.
26Journal de voyage de deux jeunes Hollandais, str. 76.

55
Instrumenti razmene

kako slino obuarima sede u radnjama i ekaju da im neko narui p osao - ka

ko izvetava jedan putnik koji prolazi kroz grad 1643.207 A li u X V II veku postoje
i bogati belenici. S druge strane, postoje i sirom ani javni pisari koji nemaju ra
dnju, ve rade na otvorenom na Trgu nevinih u Parizu, ispod stubova; oni su ipak
m ogli neto da zarade, jer je bilo m nogo nepism enih slugu, slukinja i sirom anog
sveta.208 Postoje i bordeli, c a s a s d e c a r n e , kako su se nazivali u paniji. U Sevilji
en la C alle de la Serpiente (u U lici zm ije), kae se u Burladoru Tirsa de M oli
ne209 [...] m ogue je videti Adam a kako bludnii kao pravi Portugalac [...], pa ta
ko dukat po dukat ovek ostane prazne k ese.
K onano, im a raznih duana i raznih trgovaca. N ovac brzo nam ee svoje
podele; gotovo odmah stvara hijerarhiju m eu duandijama: na vrhu je n ekoli
cina veom a bogatih, koji se iskljuivo bave trgovinom na daljinu; na dnu su siro
mani preprodavci igala i votanog platna, oni za koje p oslovica ispravno i nem i
losrdno kae: mali trgovac, m ala korpa, za koje se ak ni slukinje, naroito ako
bi im ale neto uteevine, nisu htele udavati. Svuda se jedna grupa trgovaca p o
kuava uzdii iznad drugih. Tako su se u Firenci A r ti M a g g io r i razlikovali od A r t i
M in o r i. U Parizu je od vrem ena uredbe iz 1625. do ukaza od 10. avgusta 1776,
postojalo est cehova (S ix C o r p s ): suknari, piljari, m enjai novca, zlatari, trgovci
ivaim priborom, krznari. U Madridu su vrh sainjavali C in c o G r e m io s M a y o -
res, koji su igrali znaajnu finansijsku ulogu u XVIII veku. U Londonu je p osto
jalo dvanaest M e r c h a n t C o m p a n ie s . U Italiji, kao i u slobodnim nem akim grado
vim a, razlika je jo izraenija: bogati trgovci postaju plem ii, patricijat: oni dre
vlast u velik im trgovakim sreditima.

Duani osvajaju svet

Za nas je, m eutim , najvanije to to duani svih vrsta osvajaju, gutaju gra
dove - najpre njih, a potom i sela - gde se u XVII, a naroito u XVIII veku pojav-
sitne duandije, m ali gostioniari i krmari. Ovi potonji, koji su uz to i sitni
zelenai, ali i prireivai kolektivnih sveanosti, postoje u- francuskim selim a
jo i u X IX i X X veku. U seosku krmu se odlazilo da se igra, pria, pije i za
bavlja..., a tu se i poverilac sastajao s dunikom , trgovac s kupcem , tu su se skla
pali p oslovi i zakljuivali u govori..... B ilo je to stecite siromanih! Crkva i
krma bile su dva pola seosk og ivota.210
Ostalo je na hiljade svedoanstava o ovom razvoju duana. U XVII veku do
lazi do prave poplave radnji. G odine 1606, L ope de Vega za Madrid kae: Todo
se ha vuelto tiendas (S ve se pretvorilo u radnje).211 T ie n d a postaje, uostalom ,
jedna od om iljenih pozadina radnji pikarskih romana. U Bavarskoj duandije
postaju brojni kao pekari.212 U Londonu, godine 1673, francuski ambasador je

207 E. Brackenhoffer, op. cit., str. 117.

Journal de voyage de deux jeunes Hollandais , str. 50.
209 Tirso de Molina, op. cit., str. 107.
219 Y.-M. Berc, op. cit., I, str. 222 i 297 i reference za re cabaret u indeksu.
Miquel Capella i Antonio Matilla Tascon, Los Cinco Gremios may ores de Madrid, 1957,
str. 13 i napomena 23. Pogledati Lope de Vega, La Nueva Victoria de Don Gnzalo de Crdoba.
2 E. Schremmer, op. cit., str. 595.

56
 Instrumenti razmene

P ro d a vn ica luksuzne robe u M adridu , u d ru g o j p o lo v in i XV III ve k a : a n tikvarijat. D e k o r j e

u porediv s onim koji o p isu je D efo k a d g o v o r i o n ovim lon donskim p ro d a v n ic a m a s p o e tk a
veka. Slika L uisa P areta i A lk a za ra , M adrid, M u zej L a za ro (foto S kala)

morao da se iseli iz zgrade koja je bila odreena za ruenje da bi se oslobodio te

ren za novu gradnju . U zalud je traio stan, s to je , kako sam pie, teko povero-
vati kada je u pitanju tako veliki grad... A li kako je veina velikih zgrada bila
sruena od kada sam ja ovde i pretvorena u radnje i m ale stanove za trgovce, teko
je neto nai u najam. A ko je i bilo m ogue, stanarina je bila ogrom na. Prema
D anijelu D efou , ovaj porast broja radnji je udovian : godine 1663, mercera
je 50 do 60 u elom gradu; krajem stolea ve ih je od 300 do 400; luksuzne ra
dnje se renoviraju, vlasnici se nadm eu ko e ih raskonije urediti, oblau zidove
ogledalim a, postavljaju p ozlaene stubove, ulepavaju ih bronzanim ukrasima i
svenjacim a, to D efo ne voli i to smatra preteranim. A li jedan francuski putnik
se 1728. oduevljava pred prvim izlozim a: Ono to m i uopte nem am o u Fran
cuskoj, prim euje on, jeste ovakvo staklo, veom a lepo i prozirno. Radnje su
okruene o vim staklom iza kojeg se obino dri roba, to je u isto vrem e titi od 213*

213 A. N ., A. E., C. P. Engleska, 108, f 28.

The Complete English Tradesman, London, 1745, II, str. 332 i 335.

57
 Instrumenti razmene

praine i izlae pogledu prolaznika, koji m ogu d a je vide sa svih strana.215 U isto
vrem e, radnje se pom iu prem a zapadu pratei rast grada i seljenje bogatih. Pater
noster Row je dugo bila njihova om iljena u lica za kupovinu. Potom je zamenjuje
Covent Garden, koja e u m odi biti sam o desetak godina. Potom ovu smenjuju
u lice Ludgate Hill, Round Court, Fenchurch Street i Houndsditch. Tako je bilo u
svim gradovim a. Radnje, kojih je u njima sve vie, ire se na ulice izlozim a, sele
se iz jedn e etvrti u drugu.216 U Parizu se tako ire i kafane.217 Tu obale Sene
(gde je bio otvoren kafe Petit Dunkerque koji je oduevljavao Voltera),218 za-
menjuju galeriju Palate ( galerie du Palais), gde je trgovaka vreva predstavljala
pravi spektakl u K ornejevo doba.219 ak i manja gradska sredita trpe iste pro
men. P oetkom XVIII veka, to se deavalo sa m alim gradom La Valeta na
Malti, gde su se radnje mersijera i sitnih prodavaa, kako se kae u jednom
opirnom izveta-ju,22(1 toliko um noile da nijedan duandija ne m oe da zaradi
dovoljno za ivot. Prinueni su ili da kradu ili da bankrotiraju. Nikada nisu imali
dobro snabdevene radnje i tuno je gledati m n oge m lade ljude koji ulaze u posao
koji e m oda progutati njihov tek dobijeni miraz, ili nasledstvo koje su im osta
vili roditelji, i to sam o radi sedelakog i dokonog zanimanja (una occupatione se-
dentaria et cosi poltrona). Isti vrli izveta ljutito kae d a je u m altekim kuama
sve vie predm eta od zlata i srebra, to je beskoristan i mrtav kapital; da se
mukarci, ene i deca niskog porekla oblae u fine tkanine i ipkana odela; i naj
gore od svega, da se prostitutke v oze koijam a, odevene u svilu. Za kraj, savetuje
on jetko, budui da postoje zabrane u tim stvarima, neka im se nametne porez ,,un
tanto al m ese per dritto d abiti (toliko i toliko m eseno za pravo odevanja -
p.p.)! N ije li tu re o nekom ranom obliku potroakog drutva?
Postoje m eutim razliiti n ivoi razvoja: kada 1815. .-B . Se ponovo poseti
London p osle nekih dvadeset godina (prvi put je tu boravio 1796), naprosto je za
panjen: udni duani u kojim a se nudi roba uz popust, svakakvi prodavci na sve
strane, i oglasi, neki nepokretni, drugi pokretni koje prolaznici m ogu da
proitaju ne gubei ni m inut. U Londonu su se, naim e, upravo bili pojavili ljudi
koji su n osili reklam e na prsima i leim a {sandwich-men). 1 '

Uzroci poleta
Svuda gde je d olo do znaajnog porasta distribucije robe, ubrzana je i ra-
zm ena (to potvruju i sajm ovi i pijace). Dananjim jezik om m ogli bism o rei da
(sa stalnim radom duana i proirenjem usluga), dolazi do uspona tercijarnog sek
tora, to je u skladu s optim razvojem privrede.
215
Voyage en Angleterre, f 29.
^L. Batiffol, op. cit., str. 2 5 -2 6 .
2 jg Pogledati prvu knjigu ovog del, izd. 1967, str. 193-194.
W. Sombart, op. cit., II, str. 465; Mmoires de la baronne d Oberkirch, 1970, str. 348 i na
p o m e n a ^ str. 534.
A. Franklin, La Vie prive d autrefois au temps de Louis XIII, I, Les Magasins de nouve
auts, passim, str. 20 i 40.
2 2 A - de Malte, 6405, poetak XVIII veka.

21 Jean-Baptiste Say, De l'Angleterre et des Anglais, 1815, str. 23.

58
 Instrumenti razmene

P olet bism o m ogli dokum entovati brojkama, ako bism o izraunali odnos iz
meu broja radnji i broja stanovnika;222 ili postotak zanatskih radnji u odnosu na
postotak trgovakih radnji; ili prosenu veliinu i proseni prihod radnje. Verner
Zombart 223 skree nam panju na tvrdnju istoriara Justusa M ezera, koji 1774.
sa nelagodom prim euje da se u n jegovom gradu Osnabriku broj trgovaca za
poslednjih stotinu godina utrostruio, dok se broj zanatlija smanjio za polovinu.
Istoriar Hans M auersberg,224 nedavno je izn eo sline tvrdnje, sada potkrepljene
statistikim podacim a, koje se odnose na itav niz velikih nem akih gradova. Iz
nekih sluajnih uzoraka (u stvari, popisa im ovine p osle smrti vlasnika), jednog u
Madridu za vladavine Filipa IV,22 dva druga iz radnji na Siciliji iji su vlasnici
bili jedan Katalonac odnosno jedan enoveanin, iz X V II veka, vidim o da je
re o m alim , nestalnim i ugroenim radnjama, koje obino ostavljaju dugove
p osle likvidacije. U tom m alom svetu, steajevi su neto uobiajeno. Imamo ak
utisak, iako je to samo utisak - kako su u XVIII veku, da su kojim sluajem trgovci
m ogli da iskau svoje zahteve - bili sazreli u slovi za aktivan puadizam . U
Londonu, kada je ministar Foks pokuao da oporezuje trgovce (1788), vlada je
morala da se povue pred optim n ezadovoljstvom koje je ta namera izazvala u
narodu.227 Iako duanije oito nisu obian narod, m ogli su povrem eno da ga
podbune. U Parizu su 1793. i 1794. sankiloti {sans-culottes) uglavnom poticali iz
tog poluproletarijata sitnih duandija.228 S ve nas to navodi da poverujem o onom,
na prvi pogled preteranom, izvetaju, u kojem se tvrdi d a je 1790. godine u Parizu
bilo 20 0 0 0 trgovaca na m alo na rubu bankrotstva.229
N a osnovu onoga to dosad znam o, m ogli bism o da utvrdimo:
- da su porast stanovnitva i dugoroni razvoj privrede, kao i elja trgovca
na m alo da im a vlastitu radnju, d oveli do poveanja broja posrednika u distri
buciji. B rojnost tih delatnika dokazuje da taj polet maloprodaje prethodi rastu
privrede, pri em u postoji nada da e do njega zaista doi;

^ Istraivanja tek valja obaviti. Evo nekoliko smernica. U Valjadolidu je 1570. godine na
40 000 stanovnika bilo 1 870 trgovakih i zanatskih radnji, ili, otprilike, jedna na 20 stanovnika (Bar
tolom Bennassar, Valladolid au sicle d'or, 1967, str. 168). U Rimu 1622. godine postoji ista sra-
zmera- 5 578 duana na 114 000 stanovnika (Jean Delumeau, Vie conomique et sociale de Rome
dans la seconde moiti du XVIe sicle , 1957-1959,1, str. 377 i 379). O Veneciji pogledati Daniele
Beltrami, Storia della popolazione di Venezia dalle fine del secolo XVI alla caduta dalla Republica,
1954, str. 219, kao i za Sijenu popis svih gradskih zanata godine 1762 (A. d. S. Sijena, Archivio Span-
nochi B 59). Za Grenobl, 1723. godine, pogledati E. Esmonin, Etudes sur la France des X V Ir et
XVIIIe sicles , 1964, str. 461 i napomena 80.
223 W. Sombart, op. cit., II, str. 454.
224 Wirtschafts-und Sozialgeschichte zentraleuropischer Stdte in neuerer Zeit , 1963, str.
183 sq. U Bazelu, od XVI veka do kraja XVII, broj sitnih trgovaca raste za 40%, a broj ostalih zanata
ostaje isti ili se smanjuje. .
225 Claudu Larquiu dugujem inventar jednog aguardientero , posle njegove smrti, u Plaza
Mayor, Archivo de los Protocolos, n 10598, fs 372-516, 1667.
226 Ispitivanja Mauricea Aymarda: 1548, Tribunale del Real Patrimonio 137, Livelli 3561
i 1584; ibid., Privilegovani, f 8.
227 Moskva, A. E. A., 35/6, 390, 84, London, 7. mart 1788.
228 Albert Soboul, Les Sans-Culottes parisiens en Van II, 1958, passim i posebno str. 163,267,
443, 445
229 A. N., F12, 724.

59
 Instrumenti razmene

B an krotstvo je d n o g p a ri k o g p e k a r a 28. ju n a 1770. G o sp o d in G ien e , m a jsto r-p e k a r u

P arizu, p o d n e o j e izv e ta j T rgovakom su du u P arizu i p rik a za o , p re m a p ro p isim a , sv o ja
a k tiv n a i p a s iv n a du govan ja, to bism o m i rekli svo ju aktivu i svo ju p a siv u .
R eprodu kovan a stran ica, p r v a u d o sijeu o d e tiri stran ice, ja s n o p o k a zu je niz p r o d a ja na
veresiju. M eu g la vn im d u n icim a b ili su i sa v etn ic i p a rik o g Vrhovnog suda. P asivn a
du govan ja in e ku povin e bran a, ta k o e na veresiju. N a p e k a r p o se d u je duan,
sred stva rada , kola s konjem za isporuke, u ukupnoj vred n o sti o d 6 6 0 0 livri, a n a m eta j
u vred n o sti o d 7 4 0 0 livri. ita la c treba d a zn a d a j e n a m a jsto r-p ek a r p o s tig a o d o g o v o r
sa svo jim p o ve rio c im a . N a d a m o se d a su n jeg o vi d u n ici sre d ili na vrem e sv o ja d u govan ja
(A rh ivi d ep a rtm a n a Sena, D 4 B 6, 11, d o sije 5 2 6 )

- stalno m esto za prodaju, produeno radno vrem e, reklam e, cenjkanja, ra

zgovori, sve to pom ae razvoju radnji. U njih su ljudi ulazili i da bi m alo proa-
skali i da bi neto kupili. D uan je bio istinsko pozorite u m alom , to se m oe vi-
deti iz zabavnih i realstinih dijaloga u delu Utivi graanin iz artraP Fransoa
Pedua iz 1631. Tako i Adam Smit, u jedn om od retkih trenutaka duhovitosti, upo-
reuje oveka koji govori sa ivotinjam a koje nemaju taj dar: Sklonost razmenji-
vanju predmeta je verovatno posledica sposobnosti da se razmenjuju rei.... ^
Za ljude koji vole da priaju, razmena rei je neophodna, ak i ako je uvek ne
prati razmena predmeta;
- pa ipak, glavni razlog za napredak radnji je kredit. N a jednom stupnju iz
nad obinih radnji nalazi se veletrgovac koji daje robu na kredit: trgovac na m alo
plaa, kako mi to danas nazivam o, na rate. Tako su Gviardini K orsi,232 bogati fi
rentinski trgovci, koji su povrem eno u vozili ito sa S icilije (upravo su oni pozaj
m ili novac G alileju, im e se njihovi naslednici i danas die), prodavali trgovcim a
na m alo biber na rok plaanja od osam naest m eseci. O tom e sved oe njihove
raunovodstvene knjige. Korsi, naravno, nita ne inoviraju u toj oblasti. S druge
strane i obini duandija je davao kredit svojim kupcima, radije onim bogatijim
nego sirom anijim . Kroja daje kredit; pekar daje kredit (koji je beleen na dve
daice233 koje se svakog dana zaseku zajedno, pri em u jedna ostaje pekaru, a
druga odlazi kupcu). Krmar takoe daje na kredit234 (gost napie kredom svoj
dug na zidu); m esar daje na kredit. Poznavao sam jednu porodicu, pie D efo,
iji su prihodi izn osili v ie hiljada funti godinje i koji su plaali mesaru, pekaru,
piljaru i siraru po 100 funti, ostajui stalno 100 funti u dugu.235
M ogao bih se kladiti da gospodin Furnera, trgovac starom odeom , koji se
spom inje u Adresaru iz 1692, 6 koji je prodavao pod stubovim a Hala, i koji je

j Kanonik Franois Pedoue, Le Bourgeois poli, 1631.

Adam Smith, Recherches sur la nature et les causes de la richesse des nations, izd. 1966,
I,str. 18.
232 Mdit...,I, str. 293.
Jean-Jacques Hmardinquer, La taille, impt marqu sur un bton (Landes, Pyrnes,
Bourgogne) , u: Bulletin philologique et historique (do 1610), 1972, str. 507-512.
Lucien Gerschel, LOgam et le nom, u: tudes celtiques, 1963, str. 531-532,1, izd. 1967
str. 357-358.
233 D. Defoe, op. cit., I, str. 356.
236 A. du Pradel, op. cit., II, str. 60.

60
Instrumenti razmene

6i
 Instrumenti razmene

A p o tek a ro v a radnja: fre sk a iz d v o rc a Isonje u Val d A o sti, k ra j X V veka (foto S kala)

tvrdio da m oe da obue jednog oveka pristojno za etiri pistoles godinje,

nije uvek bio plaen u gotovom za svoju konfekciju . Isto to vai i za ona tri ud
ruena trgovca starom od eom iz u lice N ev, u parikoj parohiji Svete Marije, koji
su nudili sve vrste odee za tune prilike, ogrtaa, florova, pa ak i crna odela
koja se nose na tunim sveanostim a.237
Duandija, kapitalista u m alom , ivi izm eu onih koji njemu duguju novac
i onih kojim a ga on duguje. To je nesiguran ivot na ivici propasti. A ko mu neki
dobavlja (odnosno posrednik koji radi za veletrgovca, ili sam veletrgovac) pri-
preti, dolazi do katastrofe. A ko joj bogati kupac ne plati dug prodavaica riba je u
tekim neprilikama: Tek to sam p oela da zaraujem, kae jedna od njih 1623,
odjednom sam ostala bez igde ieg a .238 Svakom duandiji preti opasnost ili da
ga kasno isplate, ili da uopte ne bude isplaen. Oruar Fransoa Pom erol, koji je
stizao i pesm e da pie, ali se 1632.239 na svoje stanje: Em se treba m uiti, em
' strpljivo platu ekati.
To je najea alba koju m oem o proitati u sauvanim pism im a sitnih tr
govaca, posrednika i snabdevaa. P iem o vam da vas pitamo kada ete izvoleti
da nas platite, 28. maja 1669. G ospodine, veom a sam iznenaen to m oja pism a
imaju tako m alo uinka; asnom oveku treba ipak odgovoriti, 30. juna 1669.

fl A. de Paris, 3 B6 27, 26. februar 1720.

QVarits, II, str. 136.
39 Varits, VI, str. 163.

62
 Instrumenti razmene

Nikada ne bism o poverovali da ete, poto ste nam obeali da ete doi u radnju
da nam platite, proi pored nje bez rei, 1. decembra 1669. N e znam kako da
vam se obratim jer vidim da se ne obazirete na m oja pism a, 28. jula 1669. Ve
est m eseci uporno vas m olim da mi poaljete proviziju, 18. avgusta 1669. Vi
dim da vam uzalud p iem , 11. aprila 1676. S ve su to pism a trgovaca iz Liona.
N isam m ogao p onovo da pronaem pism o jedn og razjarenog poverioca koji oba-
vetava svog dunika da stie u G renobl i da sledi fiziki obraun. Jedan trgovac
iz Rem sa, savrem enik Luja XIV, koji nerado pozajm ljuje, n a v o d i^ o slo v icu :
Kada uzajm ljuje on ti je najblii roak, kada vraa to je kurvin sin.
Neuredna plaanja dovode do lananih zavisnosti i potekoa. U oktobru
1728, na sajmu Presvete H ostije u D ionu, platno se veom a dobro prodavalo, ali
ne i tkanina od vune i svile. ...U zrok je verovatno to to trgovci na m alo slabo
prodaju, kao i to to ih kupci ne isplauju redovno. Zbog toga nisu u stanju da se
snabdevaju robom . S druge strane, veletrgovci koji dolaze na sajmove^odbijaju da
daju kredit na kredit vein i trgovaca na m alo, jer im ovi ne vraaju .
Potpuno je razliito opirno objanjenje D anijela D efoa koji kae d a je kre
ditni lanac temelj trgovine, da se dugovi m eusobno potiru, d a je posledica irenje
delatnosti trgovaca i rast njihovog prihoda. N ezgod a je to arhivski dokumenti
uglavnom istoriarim a skreu panju na steajeve, sudske procese, propasti,
um esto na uobiajeni tok poslova. Srea, u poslu i u ivotu, kao da ne ostavlja
m nogo traga u istoriji.

Izuzetna delatnost kolportera

Kolporteri su obino sirom ani trgovci koji na leim a nose svoje skromne
zalihe robe. Oni ipak, kao celina, znatno uveavaju obim trgovine. Popunjavaju
praznine u uobiajenim kanalima distribucije, u gradovima, a jo vie u varoim a
i po selim a. Kako je u to vrem e ovih praznina m nogo i kolportera je bilo m nogo.
Imaju sijaset imena: u Francuskoj colporteur (ovek koji nosi neto o vratu),
contreporteur, porte-balle, mercelot, camelotier, brocanteur', u Engleskoj hawker,
huckster, petty chapman, pedlar, packman', u Nem akoj je svako podruje im alo
svoj naziv za o v o zanimanje: Hocke, Hueker, Grempler, Hausierer, Ausrufer dok
nazivi Pfuscher i Bonhasen i danas postoje. U Italiji to je marciajuolo, u paniji
buhonero. Zanimanje ima svoje posebne nazive i u istonoj Evropi: seyyar satici
u turskom jeziku (to znai i kolporter i sitni duandija), sergidija (od turskog
sergi) u bugarskom; torbar (od turske rei torba), ili torbar i srebar, ili pak Kra
mar ili Kramer (re oito nem akog porekla, koja oznaava kolportera, vou ka
ravana, kao i m alograanina) u srpskohrvatskom jezik u ,2 i itd.
Obilje naziva pokazuje da kolportaa, nipoto ograniena na sam o jednu
drutvenu kategoriju, predstavlja skup zanimanja koja ne m ogu da se strogo klasi- 24013

240 A. D. Isre, II E, 621 i 622.

241 Les Mmoires de Jean Maillefer, marchand bourgeois de Reims (1611-1684), 1890, str. 16.
242 A. N., F12, 863-7, 7. oktobar 1728.
243 Obavetenja dao Trajan Stojanovi.

63
Instrumenti razmene

fikuju: jedan savojski otra n oeva iz Strazbura 1703,244 jeste radnik koji je
pruao svoje usluge putujui, kao to su inili i m nogi dimniari i krpai sto
lica; Maragat,245 seljak sa Kantabrijskih planina, bio je prevoznik ita, drveta,
dugi za burad, bavi sa u soljenom ribom, grube vunene tkanine; putovao je od i
tnih i vinogradarskih oblasti Stare Kastilje do obale Okeana, i obrnuto; bio je, sli
kovito reeno, putujui trgovac ( e n a m b u la n c ia );246 robu koju je prevozio da b ij e
preprodavao, kupovao je ili svu ili jedan njen deo. Kolporteri su i oni seljaci tkai
iz Andrihova, sela pored Krakova, gde se proizvodila tkaka roba, kao i oni koji
su odlazili da je prodaju u Varavu, Gdanjsk, Lavov, u Trnopolj, na sajm ove u
Lublin i Dubno, pa ak i u Carigrad, Smirnu, Veneciju i Marselj. O vi seljaci koji
su sprem ni da napuste zaviaj ponekad postaju pioniri brodoprevoza na Dnjestru i
Crnom m oru... (1 7 8 2 ).247 S druge strane, kako nazvati one bogate trgovce iz
M anestera ili manufakturiste iz Jorkira i Koventrija koji, jaui s jednog kraja
E ngleske na drugi, lino isporuuju robu trgovcim a? Na stranu njihovo b o
gatstvo, pie D e fo ,248 oni su ipak sam o kolporteri. Izraz se m oe primeniti i na
one koji su u Francuskoj poznati kao f o r a i n s ^ 9 (to jest ljudi koji dolaze iz drugog
grada), koji su u toj zem lji i inostranstvu putovali od sajma do sajma, ali su pone
kad b ili i prilino im uni.
B ogati ili sirom ani, kolporteri podstiu i odravaju trgovinu, ire je. A li
tamo gde su oni dominantni, videli sm o, re je o oblasti donekle ekonom ski za
ostaloj. Poljska je bila ekonom ski iza zapadne Evrope: zato je tu kolporter bio
znaajan lik. I zaista, kolportaa se m oe smatrati atavizm om onog to je sto-
leim a b ilo uobiajena trgovina. Siriji250 iz p oznog R im skog carstva bili su k ol
porteri. Trgovac je u Srednjem veku u Evropi predstavljan kao prljav i pranjav
putnik - a to je uobiajeni izgled kolportera. Jedna aljiva pesm a iz 1622. g o
dine25125 opisuje ovo g starom odnog trgovca sa torbom o boku, cokulam a iji je
samo vrh od koe; za njim ide njegova ena, zaklonjena velikim oputenim ei
rom koji joj visi do pojasa . Pa ipak, ovaj par lutalica, jednog dana stekne radnju,
prom eni izgled i pokae se manje sirom anim nego ranije. Zar meu kolporterima
- barem m eu onim a koji su p osed ovali kola - nije bilo potencijalnih bogatih tr
govaca? A ko im se srea nasm ei, napreduju. U XVIII veku s skromne seoske
duane o kojim a sm o govorili, gotovo uvek otvarali upravo kolporteri. Kolporteri
su okuavali sreu ak i u velik im trgovakim sreditima: u M inhenu su upravo
uspeni kolporteri otvorilli 50 italijanskih i savojskih firm i u XVIII veku.2^2 Sli-

244 Georges Li vet, Les Savoyards Strasbourg au dbut du XVIIIe sicle, u: Cahiers d his
toire , IV, 2, 1959, str. 132.
245 Jos Luis Martin Galindo, Arrieros maragatos en el siglo XVIII u: Estudios y Documen
tas , br. 9, 1956; Mdit..., I, str. 408.
2 ^ M. Capella, A. Matilla Tascn, op. cit., str. 14 i 22.
7 Marius Kulczykowski, En Pologne au XVIIIe sicle: industrie paysanne et formation du
march national, u: Annales E. S. C., 1969, str. 61-69.
248 D. Defoe, op. cit., II, str. 300.
24^ J. Savary Des Bruslons, op. cit., re Forain, stubac 707.
0Maurice Lombard, Lvolution urbaine pendant le Haut Moyen Age, u: Annales E. S. C.,
XII-1957; Edouard Perroy, Histoire du Moyen Age, Syri, cest--dire juifs et chrtiens de langue
grecque, str. 20.
251 Varits, III, str. 36.
252 E. Schremmer, op. cit., str. 604.

64
 Instrumenti razmene

ne radnje su verovatno otvarane i u X I i XII veku u evropskim gradovima, koji

su tada bili jedva neto vei od sela. -. .
Sve u svem u, ukupna delatnost kolportera im ala je znatne . Sirenje
narodne literature i almanaha po selim a je iskljuivo njihovo delo. Svu sta
klenu robu p roizved en u u ek oj254 u X V III veku, distribuirali su kolporteri,
kako po skandinavskim zem ljam a, tako i p o E nglesk oj, R usiji, O tom anskom
carstvu. V elika prostranstva ved ske su u X V II i XVIII veku bila polupusta. p o
stojala su sama retka naselja izgubljena u pustoi. Pa ipak, uporni sitni putujui
trgovci iz Vestergotije ili Smalanda, uspevali su da tu distribuiraju konjske p o
tkovice, eksere, zatvarae, iod e... almanahe i verske knjige- u p ljskoj, Je-
vreji putujui trgovci, obavljaju od 40 do 50 posto trg o v in e," 0 ukorenjuju se p o
lagano i u N em akoj, gde ve igraju gotovo glavnu ulogu na uvenim sajm ovim a
u Lajpcigu.257 . , , . .
Kolportaa nije, dakle, uvek neto zaostalo. Kolporteri su ponekad pionin
irenja koji otvaraju trita. U septembru 1710, trgovako vee Pariza odba
cuje zahtev d vojice Jevreja iz Avinjona, M ojsija de Valabrea i Izraela de Zazjara,
koji su eleli da prodaju svilen e i vunene tkanine, kao i drugu robu u svim grado
vim a kraljevstva, po est sedm ica u sva etiri godinja doba, a da ne dre duan.
Ova inicijativa trgovaca koji oito nisu sitni, izgledala je tetna po trgovinu i m-
terese kraljevih podanika, bila je neskrivena pretnja za duandije i trgovce oji
su prodavali na utvrenim m estim a. O bino je bilo obrnuto: veletrgovci, v ei pa
ak i srednji trgovci, upravljaju delatnostim a kolportera, preputajui im nepro-
datu robu nagom ilanu na njihovim zalihama. U m ee kolportera upravo se i sasto
jalo u tom e da prodaje u m alim koliinam a, da polako krmi robu u loe snabde-
venim oblastim a, da ubeuje kolebljive kupce: on pri tom e ne tedi ni truda m
glasa, to je st ponaa se poput svojih naslednika, dananjih sitnih ulinih proda
vaa. D uhovit je, vispren i zabavan i takav se pojavljuje i u jednom pozorinom
komadu 1637. godine:259 mlada udovica se ipak ne udaje za tog priahcu, iako je
dospela u iskuenje da to uradi:
Dragi B oe, kako je zabavan! D a nisam siromana, .
I da to elim , on bi m e sigurno im ao za enu.
A li n ovcem koji zarauje od prodaje svojih novina,
N e bi se m ogle za godinu dana kupiti ni svece.
Sa d ozvolom ili bez nje, kolporteri svuda stiu, ak i pod arkade crkve S ve
tog Marka u Veneciji ili na Pon N e f u Parizu. M ost u A bou u Finskoj je zaposed-

253 Robert Mandrou, De la culture populaire aux XVIIe et XVIIIe sicles. La Bibliothque
bleue de Troyes, 1964, str. 56.
254 W. Sombart, op. cil., II, str. 446.
255 Claude Nordmann, Grandeur et libert de la Sude (1660-1792), 1971, str. 36.
256 Prema podacima Andrzej a Wyczanskog. ,81 Pt.
257 M oskva, A. E. A. 84/2, 420, fs 10-11, Lajpctg, 6 -1 7 . oktobar 1798; I 84/2, 421, f 3 v ,
Lajpcig^.J ^ 9 Januar 99.^_ ^ | zvegtaj Am elota, Paris, 20. septembar 1710. Jevrejski kolporteri
na koje je skrenuta panja Tuluzu (1695): Germain Martin i M arcel ]Bezannjon, :V Histoire du credit
en France sous le rgne de Louis XIV, 1913, str. 189; u Valonju (njihova nedela), arhive Kalvadosa,

C ^ ^ Z ^ E .V o u r ir ie r , Le Thtre franais aux XVIe e tX V lf sicles, 1874, II, str. 288.

65
Instrumenti razmene

P ro d a v a ustipaka na u licam a M o sk v e . G ra vira iz 1 7 9 4 (fo to A lek sa n d ra S kainska)

nut prodavnicam a, a kolporteri stoje na obe njegove strane.260 Valjalo je doneti

posebne zakone, da u B olonji veliki trg naspram katedrale, gde je odravana p i
jaca utorkom i subotom , kolporteri ne pretvore u neku vrstu svakodnevne p i
jace. 1 U Kelnu, trideset i est je vrsta ausrufera, ulinih izvik ivaa.262 U Lionu
1643, stalna je graja: sve to je za prodaju nosi se po ulicama: utipci, voe,
treice za potpaljivanje, umur, suvo groe, celer, kuvana boranija, pomoran-
de. Salata i zeleno povre razvoze se kolim a i nude glasno. Prodaju se kuvane ja
buke i breskve. Trenje se prodaju na livru, za toliko i tolik o....263 Vreva u Pa
rizu, Londonu, Rim u ostavila je traga na gravirama i u knjievnosti tog vremena.
N a slikam a Karaija, ili uzepa Barberija, vidim o uline prodavce u Rim u koji
nude dinje i sm okve, trave, pom orande, perece, dvopek, luk, hleb, staru odeu,
svitke platna, vree uglja, divlja, abe... D a li se m oe zam isliti elegantna Vene
cija iz X V III veka puna prodavaa kukuruznih kolaa? Pa ipak, u julu 1767, oni
se zaista m nogo prodaju, za sm enu cenu od jednog sua. R azlog je, kae jedan
posmatra, to izgladneli stanovnici grada i dalje sirom ae.264 Kako se ratosi-
ljati te gom ile ilegalnih prodavaa? N ijedan grad u tom e ne uspeva: Gi Paten 19.

0 The Scandinavian Economic History Review , 1966, br. 2, str. 193.

^ A.d.S. Bolonja, II-C, 148-150, 1595.
263 Heinrich Bechtel, Wirtschaftsgeschichte Deutschlands , II, str. 392, napomena 286.
E. Brackenhoffer, op. cit ., str. 115 i 144. Raisins de caisse, raisins schs, pogledati Littr,
^Raisin.
Jean Georgelin, Venise au sicle des Lumires, str. 213, prema svedoanstvu Gradenigoa.

66
 Instrumenti razmene

oktobra 1666.265 pie iz Pariza: O vde poinje da se sprovodi osm iljena politika
prem a preprodavcim a, prevarantima i obuarima koji zakruju prolaze; namera je
da se ulice Pariza oiste: kau da kralj eli da od Pariza uini ono to je Avgust
uinio od R im a.... N ita, naravno, nije pom oglo: b ilo je to isto to i rasterivati roj
muva. S ve gradske u lice, svi seoski putevi, prepuni su tih neum ornih hodaa. ak
je i H olandija 1778. preplavljena raznoraznim torbarima koji prodaju m nogo
udne robe im unim ljudima koji provode velik i deo godine na svojim seoskim
posedim a.266267Kasna m oda seoskih kua je tada u punom jeku u U jedinjenim P o
krajinama, to m oda im a veze s talasom pridolica.
Kolportaa esto prati sezonska seljenja: to vai za Savojce, D ofin ce koji
su odlazili u Francusku i u N em aku, za O vem jate268 sa planina, posebno one sa
vulkanske visoravni Sen-Flur, koji krstare putevim a panije. Italijani dolaze u
Francusku na sezonski rad; neki se pak od njih zadovoljavaju obilaskom N a
pulj ske Kraljevine. N eki Francuzi odlaze u Nem aku. Sauvana prepiska kolpor
tera iz M aglanda269 (dananje Gornje Savoje) om oguuje nam da za razdoblje
1 7 8 8 -1 8 3 4 . pratimo dolaske i odlaske putujuih draguljara (zapravo trgovaca
satovim a), koji su odnosili svoju robu na sajm ove u vajcarskoj (Lucern i Cur-
cah),270 kao i u radnje u junoj N em akoj. B ile su to duge marrute, koje su pre
lazili najpre otac, kasnije sin, a naposletku i unuk. Sa prom enljivim uspehom : na
sajmu u Lucernu 13. maja 1819. jedna grupa ovih trgovaca jedva d a je zaradila
toliko da svaki od njih popije u vee kriglu piva .271
Katkad dolazi do pravih najezdi kolportera, kao u razdobljima krize. U Spa-
niji su se 1783.272 m orale doneti m ere protiv kolportera, torbara i putujuih trgo
vaca, protiv prikazivaa pripitom ljenih ivotinja, protiv udnih iscelitelja p o
znatih kao salutadores, koji su n osili oko vrata velike krstove i tvrdili da lece b o
lesti ljudi i ivotinja m olitvam a. N a m eti zabrane su M alteani, enoveani,
domai. Francuze su, izgleda, grekom ispustili. O ve lutalice su, naravno, dolazile
u dodir sa skitnicam a bez zanimanja, koje su sretali na putevim a i ijim su se ne
asnim rabotama ponekad prikljuivali. 3 Izvan sumnje je da su se bavili krijum
arenjem . E ngleska je 1641. prepuna francuskih kolportera koji, tvrdi ser Tomas
Ro, lan Krunskog saveta (King's Privy Council), doprinose budetskom deficitu
kraljevstva!274 Oni su verovatno bili i u dosluhu sa mornarima koji su kriom od
v o zili sa en glesk e obale vunu i masnu valjarsku zem lju, a dovozili rakiju.

265 Guy Patin, Lettres , III, str. 246.

266 Jacques Accarias de Srionne, La Richesse de la Hollande , 1778, II, str. 173.
267 B. N., Ms. Fr., 14667, 131.
268 La Response de Jean Bodin M. de Malestroit, 1568, priredio Henri Hauser, 1932, str.
XXXVIII.
269 Ostavtina doktora Moranda, Bonne-sur-Mnoge (Haute-Savoie).
270 J. Savary des Bruslons, op. cit ., II, stubac 679; V, stubac 915-916.
271 Ostavtina Morand, ozef Perolaz svom ocu, Lucern, 13. maj 1819.
272 Gazette de France , Madrid, 24. maj 1783, str. 219.
273 Pogledati Libro dei vagabondi, priredio Piero Camporesi, 1973, uvod, brojne reference na
evropsku knjievnost.
274 Ernst Schulin, Handelsstaat England, 1969, str. 117 i 195. Portugalski kolporteri na
poetku XVI stolea u Nizozemskoj. J. A. Goris, tude sur les colonies marchandes mridionales...
Anvers 1488-1567, 1925, str. 25-27.

67
Instrumenti razmene

Da li je kolportaa zastarela?

U vreen je stav da se ovaj bujni ivot kolportae sam od sebe gasi kada
neka zem lja d osegne odreen stadijum razvoja. Smatra se da j u Engleskoj ona
nestala u X VIII, a u Francuskoj u X IX veku. Pa ipak, u Engleskoj je kolportaa
doivela ponovni uspon u X IX veku, bar u predgraima industrijskih gradova koji
su ostajali po strani od uobiajene m ree distribucije.275 U Francuskoj, a to proiz
lazi iz prouavanja narodnih obiaja, kolportaa se odrala delim ino i u X X
veku.275 Smatralo se (iako je to a priori zakljuak) da su joj moderna prevozna
sredstva zadala smrtni udarac. Pa ipak, pom enuti putujui asovniari iz M a-
glanda koriste kola, dilianse, a 1834. ak i parobrod na enevskom jezeru.277
Koloportaa je, dakle, savreno prilagodljiv sistem . Pri svakom porem eaju u
distribuciji m oe narasti ili se vratiti u ivot; takoe i pri svakom rastu ilegalnih
delatnosti, krijumarenja, kraa, utaja; a i pri svim neoekivanim dogaajim a koji
umanjuju uobiajenu konkurenciju, nadzor i trgovinske form alnosti.
Francuska je u doba R evolu cije i Carstva bila poprite izuzetnog bujanja
kolportae. M oe se to pretpostaviti na osnovu tvrdnje onog angrizavog sudije
Trgovakog suda u M eu, koji 6. februara 1813. podnosi opiran izvetaj lano
vim a O pteg trgovakog vea u Parizu.278 Danas kolportaa, pie on, nije
kakva je ranije bila, zaveljaj na lea i put pod noge. To je velika trgovina, a dom
joj je svuda i nigde. Ukratko, kolporteri su nitkovi, lopovi, poast za naivne
kupce, propast za dom icilne trgovce koji imaju vlastitu radnju. N avodno joj se
moralo stati na kraj, makar sam o radi javn e sigurnosti. Drutvo je oslabljeno tamo
gde trgovina uiva tako m ali ugled, gde od vrem ena revolucionarnih licen ci i
asignata, svako m oe za skromnu cenu koja se plaa za potvrdu, postati trgovac
bilo im . Jedino reenje, smatra sudija, bilo je da se vaspostave ceh ovi, ali uz
izbegavanje zloupotreba koje su ih pratile u poetku, dodaje nevoljno. N em a
potreba da njegov izvetaj itam o dalje. Istina je da su se u to vrem e posvuda p o
javljivali pravi talasi kolportera. U Parizu, iste te 1813. godine, prefekt policije
biva obaveten da izlagai postavljaju tezge na sam im ulicam a, po itavom
gradu, od bulevara M adlen do bulevara Tempi. Oni se bestidno smetaju pred
sam e radnje, prodaju istu robu pred ljutitim p ogledim a duandija, u prvom redu
trgovaca staklom, m ajolikom , em ajliranom robom , to jest draguljara. Policija im
ne m oe nita: Stalno rasterujemo o v e izlagae, ali se oni vraaju... Spas im je to
to ih je tako m nogo. K ako pohapsiti tolike ljude? A svi su pored toga i siro
mani. Prefekt, m eutim , kae: O va nezakonita trgovina m oda i nije onoliko
tetna za redovne trgovce kao to se to obino m isli, jer upravo potonji prodaju iz-

5 D avid Alexander, Retailing in England during the Industrial Revolution, 1970, str. 63 sq.
Predlog zakona o ukidanju kolporterstva u Londonu 1780. nailazi na vrlo otru reakciju engleskih
manufakturista (vune i pamuka). Oni u svojim peticijama upuenim D onjem domu navode ogromnu
koliinu robe koju prodaju, D. D avis, op. cit., str. 2 4 5 -2 4 6 .
Jean Drouillet, Folklore du Nivernais et du Morvan, 1959; Suzanne Tardieu, La Vie do
mestique dans le Mconnais rural et prindustriel, 1964, str. 190-193.
7 Ostavtina Morand, ,,. Perolaz svojoj eni, G enve, 5. avgust 1834.
278 A. N ., F 12, 2175, M etz, 6. februar 1813.

68
 Instrumenti razmene

lagaim a skoro svu robu koju ovi dalje rasprodaju po ulicama. Izlagai su, naim e,
najee sam o kom isioneri trgovaca... .27
N edavno, kada je Francuska gladovala od 1940. do 1945, nastupio je drugi
talas ilegalne kolportae, u vidu crnog trita. U Rusiji, u tekom razdoblju
1 9 1 7 -1 9 2 2 , sa graanskim nem irim a, kada je bio otean promet, ponovo su se
pojavili putujui trgovci, kao nekada: preprodavci, ilegalni sakupljai, verceri,
kolporteri - torbari,279280281kako su ih ljudi s prezirom zvali. A li i danas, bretonski
seljaci koji dolaze kam ionim a u Pariz, da bi tu prodavali artioke ili karfiol, koje
veletrgovci u Halam a ne ele, jesu, zapravo, jedna vrsta kolportera. M oderni k ol
porteri su i oni seljaci ivop isn og izgleda iz Gruzije i Jermenije, sa vream a
povra i voa, kao i m ream a punim ive peradi, koji dolaze avionim a u M oskvu,
to im om oguuju niske cen e prevoza na unutranjim linijam a u Sovjetskom Sa
vezu. A ko tiranija velikih supermarketa postane nesnoljiva, nije iskljueno da
jedn og dana nastane nova kolportaa. A kolportaa je uvek nain zaobilaenja
sakrosanktnog trita, uvek je izrugivanje postojeim vlastima.

EVROPA: TOKOVI TRGOVINE NA GORNJOJ GRANICI

Iznad tritd, radnji i putujuih trgovaca, uzdie se m ona nadgradnja ra
zm ene u rukama spretnih delatnika. To je n ivo krupne privrede i nuno kapitali
zm a, koji ne bi m ogao da postoji bez nje.
Jo do ju e najvanije orue trgovine na daljinu bili su sajm ovi i berze. N a
njima se ipak ne obavljaju svi veliki poslovi. Rad belenika, u Francuskoj i dru
gim zem ljam a u Evropi - ali ne i u E ngleskoj, gde im je uloga bila samo da iden-
tifikuju stranke - om oguuje da se iza zatvorenih vrata obavljaju brojne i nekad
veom a krupne transakcije. N jih je toliko da istoriar an-Pol Poason smatra da
se na osnovu njih m ogu proceniti ukupni poslovi. S lino tom e, banke, ostave u
koje novac ulazi sporo, a iz kojih ne izlazi uvek razborito i delotvorno, dobijaju
sve v ie na znaaju.2822834Francuski trgovaki sudovi (koji e kasnije b iti nadleni
za bankrotstva i sporove u vezi s njima) predstavljaju privilegovan oblik pravde
za trgovce per legem mercatorum. Oni, zapravo, dele pravdu koja brani klasne
interese. Tako su Le Pi (17. januara 1757)28* i Perige (11. juna 1783),28 podneli
zvaninu m olbu da otvore trgovake sudove koji bi olakali trgovinu.
S druge strane, francuske trgovake kom ore u XVIII veku (prva je osnova
na u Denkerku 1700),285286koje dobijaju replike u Italiji (Venecija 1763,28 Firenca

279 A. N., F12, 2175, Paris, 21. avgust 1813.

280 Basile H. Kerblay, Les Marchs paysans en U.R.S.S., 1968, str. 100 sq.
281 Jean-Paul Poisson, De quelques nouvelles utilisations des sources notariales en histoire
conomique (XVIIe-XXe sicles), u: Revue historique , n 505, 1973, str. 5-22.
282 pogledati str. 361 sq.
283 A. N. F12, 149, 77.
284 A. N. F12, 721, Priqueux, 11. juni 1783.
285 W. Sombart, op. cit ., II, str. 566. Prednost, bez sumnje, u korist Hamburger Kommerzde-
putation. nastaloj 1663.
286 J. Georgelin, op. cit., str. 86.

69
Instrumenti razmene

1770), tee da osnae autoritet veletrgovaca na tetu ostalih. To otvoreno izjav

ljuje trgovac iz Denkerka 6. januara 1710: O ve trgovake kom ore ne slue niem
osim ruenju opte trgovine (trgovine pojedinaca), jer pretvaraju petoricu ili e
storicu u apsolutne gospodare brodoprevoza i trgovine tamo gd im je sdite .288
K om ore su bile manje ili vie uspene, u zavisnosti od grada u kojem su se nala
zile. U Marselju je kom ora bila sredite trgovakog ivota. U Lionu, pak, najva
nija institucija je bila Eevinaa; trgovaka komora, za kojom se nije oseala
vea potreba, postepeno prestaje da se sastaje. Obaveten sam , p ie glavni kon
trolor (27. juna 1775),289 da lionska trgovaka komora retko ili uopte ne za-
seda, da se odluke Vea iz 1702. ne sprovode, a da o svem u u vezi s trgovinom u
tom gradu ispituju i odluuju sindici (gradski eeven i). Ipak jc pitanje da lij e do
voljno podii glas da bi p oela da deluje neka institucija? Sen-M alo je 1728.
uzalud kralja m olio da odobri otvaranje trgovake kom ore.290
Jasno je, dakle, d a je u XVIII veku sv e vei broj sredstava veletrgovine i da
su ona sve raznovrsnija. Sajm ovi i berze su ipak i dalje u sreditu trgovakog i
vota.

Sajmovi, stare institucije koje se stalno prilagoavaju

Sajm ovi su stare institucije, verovatno manje stare nego pijace, no njihovi
koreni ipak seu daleko u prolost.291 Istoriari smatraju da su u Francuskoj oni
postojali i pre rimskih vrem ena, to jest da potiu iz doba velikih keltskih seoba.
Tako ni njihov preporod na Zapadu u XI veku nije posve nov poetak (kao to se to
obino smatra), jer su se verovatno zadrali tragovi gradova, pijaca, sajmova, pu
tovanja - ukratko, navike koje je bilo dovoljno oiveti. Za sajam Landi, u Sen-D e-
niju, govorilo se da potie bar iz IX veka (iz doba vladavine arla elavog);292 za
sajm ove u Troa293 da potiu iz rim skih vremena; za sajm ove u Lionu da su nastali
oko 172. godine nove ere.294 M ogu e je da su to sam o prazne prie, ali je m ogue
da u njima im a i istine, jer su sajm ovi oito veom a stari.
N jihova starost ih ne spreava da budu ive institucije koje se prilagouju
okolnostim a. Funkcija im je da prekidaju su vie uzan krug svakodnevnih ra-
zm ena. Jedno selo u departmanu M eza 1800. godine295 trai uvoenje sajma, da
bi njegovi stanovnici m ogli da nabavljaju gvozdene proizvode koji im nedostaju.
ak i sajm ovi u manjim gradovim a, koji izgledaju kao sastajalita ljudi iz ob
linjih sela i gradskih zanatlija, prekidaju uobiajeni krug razmena. to se tie v e
likih sajm ova, oni pokreu privredu velikih podruja: ponekad se tu sastaje itav

287 Piero Bargellini, Il Bicentenario della Camera eli commercio fiorentina 1770-1970, 1970.
288 A. N., G j 1965, 12.
289 A. N., F , 151. 195.
290 A. N. F12, 683, 23. decembar 1728.
291 Michael Mitterauer, ..Jahrmarkte in Nachfolge antiker Zentralortc, u: Mitteilungen des
Instituts f r osterreichische Geschichtsforschung, 1967, str. 237 sq.
29 J. Savary des Bruslons, op. cit.. za re ..Landi",
..Landi". sstubac
" 508,
292 Flix Bourquelot, tudes sur les foires de Champagne, 1865, str. 10.
294 E. Brackenhoffer, op. cit., str. 105, to je saznao na putu za Lion; on navodi Euzebija, IV
pogl. 3
295
A. N.. F12, 1259 D. Livrv-sur-Meuse. Vendmiaire an VIII.

70
 Instrumenti razmene

7. F R A N C U S K A JE JO 18 4 1. P R E P U N A SA JM O V A

P rem a R e n ih i trg o vin e i roba, 1841, l, str. 9 6 0 i d a lje

poslovni svet Zapada, koristei slobode i olakice koje oni nude, a koje bar za je
dan trenutak uklanjaju prepreke u vidu poreza i dabina. Sve je doprinosilo tom e
da sajam postane izuzetno okupljalite. Vladari, koji su veom a rano preuzeli kon
trolu nad tim vanim stecitim a (kralj Francuske,29 kralj Engleske, car), nudili su
m noge olakice, prava, garancije i povlastice. Pa ipak, prim etim o uzgred, sajmovi 296

296 L i t t r , z a r e M a r c h . P i j a c e i s a j m o v i n c m o g u s e o s n i v a t i b e z d o z v o l e k r a l j e v e . F e r r e t ,
Trait de l abus, 1, 9 .

71
Instrumenti razmene

G odin ji sajam u b lizin i A rnhem a.

G ra vira P. d e H u ga (1 6 4 5 -1 7 0 8 )
( iz fo n d a c ije A tla s van
Stoli, R o terd a m )

72
Instrumenti razmene

73
Instrumenti razrnene

nisu ipso facto slobodni, a nijedan od njih, ak ni onaj u Bokeru, nije u reimu
potpuno slobodne razrnene. Tako se, na primer, za tri kraljevska sajma u So-
miru, od kojih je svaki trajao tri dana, u jednom tekstu kae da su od m ale k o
risti, jer nisu oslobo en i taksi.297 '
Na sajm ovim a se okuplja toliki broj ljudi da oni podseaju na prave gra
dove. S vrem ena na vrem e, sajm ovi postavljaju svoju oprem u, da bi po okonanju
rada, krenuli dalje. P osle jedn og, dva ili tri m cseca izbivanja, ponovo se otvaraju.
Svaki od njih ima svoj ritam, kalendar, obeleja, to ih m eusobno razlikuje.
Najznaajniji sajm ovi nisu nuno i najposeeniji. Verovatno je vie ljudi posei-
valo stone sajm ove, ili, kako se onda govorilo foires grasses (m asne sajm ove -
p.p.). Sili-sir-Loar,298 pored Orleana, Pontinji u Bretanji, Sen-K ler i B om on de
Lom ani, im ali su po osam sajm ova godinje. 99 Lektur, u generalitetu M ontoban,
d evet;300 O , jedanaeset; 300 ston i sajm ovi u enaraju, velik om naselju u Ot-
-M aru u Overnju, bili su uveni po koliini utovljene stoke koja se tu prodavala,
a koja je potom uglavnom terana u Pariz. Odravali su se svakog prvog utorka u
m esecu, pa ih je , dakle, bilo dvanaest godinje.302 U gradu Le Pi ima dvanaest
sajm ova godinje, a na njim a se prodaju sv e vrste ivotinja, posebno veliki broj
m azgi, ivotinjske k oe, raznorazna draperija naveliko iz Langdoka, b elo i crven
kasto platno iz Overnja, konoplja, konac, vuna, netavljena koa. 03 M ogue da
je Morten u Norm andiji drao rekord sa etrnaest sajm ova,304 ali i da g a je neko u
tom broju i pretekao.
Ima najrazliitijih sajm ova, pa lako i seoskih, kao to je onaj mali sajam u
Toskaneli, nedaleko od Sijene, koji je , u stvari, b io sam o velika pijaca za vunu.
Kada bi duga zim a spreila seljake da oiaju ovce na vrem e (kao to je to bilo u
maju 1652), sajam bi b io otkazan,305
Pravi sajm ovi su oni kojim a itav grad otvara vrata. Tada ili sajam preplavi
sve i osvaja grad, ili je grad dovoljno snaan da sajam zadri na rastojanju, to je
pitanje odnosa snaga. Lion je elim in o podlegao svojim ogrom nim sajm ovim a,
kojih je bilo etiri god in je.306 Pariz je izlazio na kraj sa sajm ovim a, svod io ih na
veliinu velikih pijaca. Tako se stari sajam Landi, koji jo uvek postoji, odrava u
Sen-D eniju, izvan parikih zidina. N an si307 je mudro izm estio sajm ove, iako u
neposrednu blizinu, u Sen-N ikola-di-Por. Falez u Norm andiji ih je proterao u v e
liko selo Gibre. Izm eu ovih uvenih i bunih sastanaka, Gibre je bio uspavano
m estace.

^ A . N .. K 1252.
R Grard Bouchard, Un Village immobile, Sennely-en-Sologne au XVIIIe sicle, 1972, str.
200.
J. Savary des Bruslons, op. cit., II, stubac 668.
300 Ibid., stubac 663.
301 Ibid., stubac 668.
Ibid., stubac 671.
03 Jean Merley, La Haute-Loire de la fin de l Ancien Rgime aux dbuts de la Troisime R
publique. 1776-1886, 1 9 7 4 ,1, str, 146-147.
304 Pogledati kartu na str. 32.
Farnesiane, 668, 17. Valentano, 14. maj 1652.
306 Gascon, op. cit., 4 , 1, str. 2 4 1 -2 4 2 .
ilJ7 J. Savary des Bruslons, op. cit., II, stubac 676.

74
 Instrumenti razmene

je bio oprezan, kao mnogi drugi gradovi, pa je sajam Madlen, koji

mu je donosio slavu i bogatsvo, smestio izmeu grada i reke Rone. Uzalud: pose-
tioci, pedesetak hiljada obino, preplavljuju grad, a da bi se obezbedio privid
reda, potrebno je angaovati sve policijske snage pokrajine. Ali i one su nedovo
ljne. Stavie, mnotvo stie obino petnaestak dana pre otvaranja sajma, 22. jula,
dakle, pre nego to se snage reda ne rasporede. Tako je 1757. bilo predloeno da
policija stigne 12. jula, da bi posctioci i stanovnici bili bezbedni.
Grad kojim vlada sajam vie ne lii na grad. U Lajpcigu, koji se obogatio u
XVI veku, rue se i rekonstruiu trgovi i zgrade da bi za sajam bilo vie pro
stora.308 Medina del Kampo, u Kastilji,309 za to je jo bolji primer. Ona se poisto-
veuje sa svojim sajmom koji se, tri puta godinje, odrava u dugakoj ulici Rua,
s kuama s drvenim stubovima, kao i na ogromnom Glavnom trgu (Plaza Mayor),
naspram katedrale, gde se u vreme sajma misa dri na balkonu, tako da trgovci i
kupci mogu da prate bogosluenje ne prekidajui posao. Onaj koji e postati Sveti
Jovan od Krsta se kao dete, navodno, oduevljavao raznobojnim tezgama na
trgu.310 Danas je Medina dekor, prazna koljka starog sajma. U Frankfurtu na
M ajni,311 sajam koji se u XVI veku odravao izvan grada, u narednom veku, kao
veoma prosperitetan, osvojio je grad. U gradu se nastanjuju strani trgovci, to jest
predstavnici firmi iz Italije, vajcarskih kantona, Holandije. Dolazi do postupne
kolonizacije. Stranci, obino mladi lanovi trgovakih porodica, nastanjuju se
samo sa dozvolom boravka (Beisesserschutz). Potom stiu i pravo graanstva
(Burgerrecht). Uskoro poinju da donose zakone. Tako je u Lajpcigu, gde je pro
ces bio isti, pobuna koja je 1593.312 izbila protiv kalvinista, verovatno bila neka
vrsta nacionalne reakcije protiv holandskih trgovaca. Da li je bilo mudro to je
Nirnberg,313 jedan od najveih trgovakih gradova, dobivi od cara 1423-1424. i
1431, koncesije za organizaciju sajmova, na kraju od njih ipak odustao? O emu
god da je re, o mudrosti ili neopreznosti, grad je sauvao svoj identitet.

Gradovi koji slave

Sajam znai vrevu, mete, muziku, narodno veselje, svet izvrnut nagla
vake, nered, a katkad i nemire. U Prato pored Firence, gde sajmovi seu u
XIV vek, u septembru svake godine dolaze trubai (trombetti) iz svih gradova
Toskane da se nadmeu u sviranju na ulicima i trgovima. U Karpantrau, uoi saj
mova Sen-Matjea ili Sen-Sifrena, prodorni zvuci trube uju su na svim gradskim
vratima, a njih je etiri, zatim na trgovima, te najzad pred palatama. Optinu to
svaki put kota sedam sua po svirau. Zvona biju bez prekida od etiri sata

3| Ernst Kroker, Handelsgeschischte der Stadt Leipzig, 1925, sir. 85.

09 Cristobal Kspejo, has Antiguas Ferias de Medinu del Campo, Valladolid, 1908.
310 Jean Baruzi. Saint Jean de la Croix et le problme de l exprience mystique, 1931, str. 73.
311 H. Mauersberg, Wirlschafls-und Sozialgeschichte zentral-europaischer Stdie in neuerer
Zeit, str. 184.
312 E. Kroker, op. cil., str. 113-114.
313 Friedrich Ltgc, Der Untergang der Ntirnberger Heiltumsmesse-, u: Jahrbilcherflir Na-
tionalokonomie und Statistik, lom 178, sveska 1/3, 1965, str. 133.
3,4 Ruggiero Nuti. La Fiera di Prato attraverso i tempi, 1939.

75
Instrumenti razrnene

ujutro; vatromet, bengalske vatre, bubnjanje: grad ima ono to plaa. U njega su
pohrlili zabavljai, prodavci udesnih lekarija i trava, sredstava za proia
vanje , raznih eliksira, zatim gatari, ongleri, pelivani, igrai na ici, upai zuba,
muziari i pevai. Krme su dupke pune.315 U Parizu, sajam Sen-ermen, koji
poinje posle Korizme, privlai prostitutke iz prestonice: prava etva za nas de-
vojke, kae podsmeljivo jedna od njih. Kao i lake ene, i kocka privlai brojnu
publiku. Takozvana bela lutrija izaziva pomamu: prodaje se mnogo belih listia
(gubitnici), i samo nekoliko crnih (dobitnici). Koliko je tu samo slukinja izgubilo
uteevinu, a sa njom i nadu da e se udati!316 No ova lutrija nije nita u po-
reenju s tajnim kockarnicamam, koje uprkos nevoljnom nadzoru vlasti ipak de-
luju u nekim radnjama na sajmu. Bile su, isto tako, popularne kao kockarnice u
Lajpcigu, gde su stalni gosti bili Poljaci.317
Naposletku, sajam je uvek mesto za nastupe glumakih druina. Jo od vre
mena kada je poeo da se odrava u Halama u Parizu, sajam Sen-ermen je mesto
gde se igraju pozorine predstave. Predstave Princ budala i Tupava majka, na
programu 1511, predstavljaju srednjovekovnu tradiciju farsi i sotija, za koje e
Sen-Bev rei da ve predstavljaju vodvilj.318 Ubrzo e im se pridruiti i itali-
janska komedija koja je, izaav iz mode, na sajmovima nala svoje poslednje
utoite. Godine 1764, na sajmu u Karpantrau, Gaetano Merlani i njegova firen
tinska druina igrali su komedije, Melkior Matje de Piolan karusclsku igru,
a ovani Grei pozorine komade, u ijim je pauzama prodavao lekovite
trave.319
Spektakl vlada i na ulici: povorka na otvaranju, konzuli Karpantraa s kapa
ma, ispred kojih idu podoficiri u dugim odorama koji nose srebrne palice, 20
zvanine povorke, kao sto je ona tathaltera iz Haga,3 1 kralja i kraljice Sardinije
na sajmovima u Aleksandriji del Palji;322 vojvoda Modene sa svojom svitom
na sajmu u Redu u Emiliji itd. ovani Baldi, toskanski posrednik koji je kre
nuo u Poljsku da naplati dugove, stie na Lajpciki sajam u oktobru 1685. Nje
gova nam pisma, naalost, ne govore mnogo o sajmovima koji su tada na vrhuncu.
Izvetavaju o dolasku Njegove visosti vojvode Saksonije ,,s brojnom svitom
dama, gospode i nemakih prineva, koji ele da obiu sajamske atrakcije. Go
spoe i gospoda obueni su zadivljujue raskono. Oni su i sami dco spektakla.
Da li su zabava, beanje od stvarnosti i svetovnost, cilj ovih velikih pred
stava? Ponekad i jesu. U Hagu, koji je tek postao politiko sredite Holandije, saj
movi nude tathalteru priliku da pozove za trpezu uglednu gospodu i gospode.*31

313 R. Caillet, op, cit str. 155 sq.

3 6 Varits, IV, 327 et 1, 318, napomena 2.
3' Moskva, A.E.A. 84/12, 420, 7. Leipzig, 18/29 septembar 1798.
Francisque Michel, douard Fournier, Le Livre d or des mtiers. Histoire des htelleries,
cabarets htels garnis e t cafs..., Paris. 1851.2, 10(1511).
3W R. Caillet, op. fit., str. 156 i 159.
Ibid,. str. 156.
331 A.d.S. Napulj, Inostrani poslovi, 801. Den Haag, 17. maj 1768. i 8. maj 1769.
_~ Gazette de France, str. 513, Firenca, 4. oktobar 1720.
3 A.d.S. Firenca, Fondo Riccardi 309. Lujpcig, 18 oktobar 1685, Gio. Baldi Francescu Ric-
cardiju.

76
 Instrumenti rarmene

Kermes u Holandiji poetkom XVII veka. Detalj slike Davida Vinkbonsa (Lisabon, ^
starih majstora, otisak irodon)

11
Instrumenti razmene

U Veneciji, sajam Sensa~ (Uspenja) koji traje petnaest dana, predstavlja ritualnu
i teatarsku sveanost: na Trgu svetog Marka strani trgovci postavljaju tezge; ljudi
i ene nose maske, a dud pred crkvom svetog Nikole, venava more, kao u
drevna vremena. Na sajam Sensa je dolazilo ak 100 000 posetilaca, da bi se
zabavljali i uivali u spektaklu u tom udesnom gradu. Slino je bilo i u Bolonji,
gde je sajam Porchetta 326 prilika za narodno i aristokratsko veselje; u XVII veku
poinje da se za vreme sajma na Glavnom trgu (Piazza Maggiore), postavlja po
zornica, svake godine drugaija i neobinija, o emu svedoe slike Insignia, sau
vane u arhivama. Pored pozorita, malobrojni sajamski duani bili su podignuti
za zabavu puka, a ne za velike poslove. Bartolomejski sajam (Bartholomew
Fair)324*327 u Londonu je, takoe, u prvom redu mesto za zabavu i na njemu nema
ozbiljne trgovine. Bio je to jedan od onih pravih stalnih sajmova koji su pod-
seali ljude na atmosferu karnevala, raspusnosti, nesvakidanjeg ivota, sto je od
lika svakog sajma, burnog i manje burnog. Poslovica je u pravu kada kae Sa
sajma se ovek ne vraa kao sa pijace.328
S druge strane, sajam Sen-ermen,329 jedini sajam u Parizu koji je ouvao
ivost i proticao u znaku zabave - sa uvenom i veoma poscenom bakljadorn
(nocturnes) - zadrao je i svoje trgovako obeleje: velike koliine tkanina, sukna
i platna prodavane su bogatim kupcima, koji su koije u kojima bi dolazili ostav
ljali na posebno odreenom mestu. Ova slika bolje nego prethodne prikazuje saj
move u pravom svetlu - kao mesta za trgovinu. Zapanjeni holandski posetioci u
februaru 1657. belee: Gledajui ovde najrazliitiju skupu robu, mora se priznati
d a je Pariz centar gde je mogue pronai najree stvari na svetu.330

Razvoj sajmova
esto se kae da su sajmovi velike pijace, na kojima su se sretali trgovci.331
Iako je to bila glavna uloga sajmova, ne treba zaboraviti prisustvo obinog sveta.
Svako je mogao doi na sajam. U Lionu, po kazivanju gostioniara, svakako
upuenih u te stvari, na jednog trgovca koji na sajam dolazi na konju i moe da
potroi mnogo novca i udobno se smesti, dolaze desetorica drugih peice, koji su
presreni kada uspeju da nadu skromno prenoite.332 U Salerno i na druge saj
move u Napuljskoj Kraljevini, stiu u velikom broju seljaci koji koriste priliku da
prodaju po neku svinju, balu sirove svile ili bure vina. U Akvitaniji, govedari i

324Mdit., I, 347, i napomena 6.

323 P. Molmcnli, op. cit., II. str. 67, napomena 1.
32 Insignia Bologne, X-8, 1676.
327 Henry Morley, Memoirs of Bartholomew Fair, London. 1859; J. Savary des Bruslons, op.
cit.. II, stubac 679, re Foire".
Citirao P.-L. Huvclin, op. cit., str. 30, napomena 1; referenca kod Lerouxa de Lincia, Pro
verbes, IL str. 338.
32j" J. Savary des Bruslons, op. cit., II. stubac 656; B. N.. Ms. Fr., 21783, 170.
0 Voyage de deux jeunes Hollandais..., str. 75.
33' A. Grohmann, op. cit., str. 31.
332 R. Gascon, op. cit., I, str. 169.

78
 Instrumenti razmene

radna snaga odlaze na sajam u potrazi za veseljem: Na sajam su ljudi odlazili pre
zore a vraali se u neko doba noi, jer su u povrataku svraali u drumske ka-
fane.333
U tom svetu koji i dalje prevashodno ivi od poljoprivrede, sve, pa i one
najvee sajmove, poseuje veliki broj seljaka. U Lajpcigu se unoredo sa glavnim
sajmovima odravaju i veliki stoni sajmovi i sajmovi konja.334 U Antverpenu
koji je oko 1567, zajedno s Berg-op-Zomom, organizovao etiri velika sajma (dva
u jednom i dva u drugom gradu, u trajanju od po tri sedmice), odravala su se i
dva sajma konja od po tri dana, jedan na Duhove, drugi na Gospojinu, u septem'
bru. Tu su se uglavnom iz Danske dovodili dobri konji lepi za oko, i veoma ko
risni. Ovi bi se sajmovi mogli uporediti sa dananjim sajmovima automobila.335
U Antverpenu se u svakom sluaju pravila razlika izmeu sajmova. Ali u Ve~
roni,336 poznatom gradu u venecijanskom zaleu (terraferma), sve je izmeano.
U aprilu 1634, sajam je bio veoma uspean, a za to je po tvrdnjama znalaca bila
zasluna ne toliko roba iz inostranstva, koliko svakovrsne ivotinje izloene u
velikom broju.
U ekonomskom smislu, glavna stvar na sajmovima je delatnost velikih trgo
vaca. Upravo su ih oni, stalno ih usavravajui, pretvorili u mesto velikih poslova.
Da lije na sajmovima izmiljen kredit, ili je tu samo ponovo uveden? Oliver K.
Koks337 smatra da je kredit izum trgovakih sredita, a ne sajmova koji su u iz-
vesnom smislu vetaki gradovi. Kako je kredit, bez sumnje, izuzetno stara insti
tucija, pitanje je pomalo isprazno. Izvesno je da su sajmovi razvili prodaju na kre
dit. Nema sajma koji se ne zavrava velikim plaanjem. Tako je u Linu, na ve
likom austrijskom sajmu.338 Tako je u Lajpcigu: im je sajam poeo da raste,
poslednja sedmica je bila odreena za plaanje (Zahlwoche). 9 ak je i u
Lanano,340 gradi u papskoj dravi, koga bi njegov skromni sajam preplavljivao,
stizala ogromna koliina menica. Isto to vai i za Pezenas i Montanjak, iji su saj
movi smenjivali one u Bokeru, i bili im slini. Tu ogromna koliina menica biva
upuena na Pariz ili Lion.341 Sajmovi su bili mesto za izravnavanje rauna, tu su
se dugovi prebijali, topili kao sneg na suncu. To je udo onog to se naziva
seontro, kompenzacija. Sa stotinak hiljada ekija u zlatu - dakle, s toliko goto
vog novca - mogli su se u dearingu u Lionu regulisati milionski poslovi. Tako je
veliki deo dugova regulisan ili obeanjem plaanja na odreeno mesto (meni-
com), ili odgodom plaanja do sledeeg sajma: to je deposiio, koji je obino izno
sio 10% godinje (2,5% na tri meseca). Sajam je tako sam stvorio kredit.

333 Y.-M. Berc, op. cit., str. 206.

334 E. Kroker. op. cit., str. 132.
3: 5 Lodovico Guicciardini, Description de tout le Pays-Bas (15681, 3. izd. 1625, Str. 108.
33!j Gazette de France, april 1634.
3' 7 Oliver C. Cox, The Foundation o f Capitalism, 1959, str. 27. U obrnutom smislu, P. Chal-
metta Gendron, op. cit., str. 105.
' 38 Alfred Hoffmann, Wirtschaftsgeschichte des Dindes Obersterreich, 1952, str. 139.
33j*E. Kroker. op. cit., str. 83.
340 Corrado Marciani, lettres de change aux foires de Lanciano au XVIe sicle, Paris, 1962.
341 Louis Dermigny. Les foires de Pzenas et de Montagnac au XVIIIe sicle, u: Actes du con
grs rgional des fdrations historiques de Ixmguedoc, Carcassonne, maj 1952, posebno str. 18-19.

79
Instrumenti razmene

Uporedi li se sajam sa piramidom, onda se vidi da su joj u osnovi brojne i

sitne aktivnosti vezane za lokalnu robu, obino kvarljivu i jevtinu, da bi se na
gornjim nivoima sve vie radilo o luksuznoj i skupoj robi koja stie izdaleka; na
samom vrhu piramide je trite novea, bez ega ili ne bi bilo posla, ili se on ne bio
obavljao jednako brzo. Izgleda da su se sajmovi razvijali tako da se prednost da
vala kreditu u odnosu na robu, vrhu u odnosu na osnovu piramide.
Na to nam barem ukazuje razvoj sajmova u Sampanji. Bili su u punom
zamahu oko 1260. godine, i na njima se trgovalo robom i novcem. Kada pone
opadanje, roba je prva na udaru. Trgovina kapitalom opstaje due i obavlja se po
meunarodnim pravilima sve do 1320.343 U XVI veku, jo uverljiviji primer su
sajmovi u Pjaenci (zvani Bezansonski). Oni su nasledili - a otuda im i ime - saj
move koje su 1535. godine enoveani osnovali u Bezansonu,344 carskom gradu,
da bi konkurisali sajmovima u Lionu, na kojima im je uee zabranio Fransoa I.
Potom su se sajmovi premetali redom u Lon-le-Sonije, Monliel, amberi, i naj
zad u Pjaencu ( 1579),345 gde su napredovali sve do 1622.346 Ne bismo smeli da
o njima olako sudimo. Sajam u Pjaenci je bio usredsreen na vrh piramide o ko
joj smo govorili. etiri puta godinje, bio je mesto veoma vanih ali diskretnih
sastanaka, donekle slinih dananjim sastancima Meunarodne banke u Bazelu.
Na sajmu nema robe, malo je gotovog novca; s druge strane, ogroman je broj me-
nica koje predstavljaju itavo bogatstvo Evrope; glavna stavka su plaanja pan-
skog carstva. Prisutno je ezdesetak poslovnih ljudi, uglavnom b a n e h ie r i d i c o n ta
iz enove, nekoliko Milaneza i Firentinaca. Oni su lanovi kluba u koji se ne
ulazi bez velike kaucije (3 000 ekija). Ovi povlaeni ljudi utvruju conto, to jest
kursnu stopu za likvidaciju na kraju svakog sajma. Bili su to veliki trenuci ovih
sastanaka kojima su u tajnosti prisustvovali menjai novca, c a m b ia to r i , kao i
predstavnici velikih firmi.347 Bilo je, dakle, oko 200 upuenih, koji su radili
diskretno, sklapali ogromne poslove, u vrednosti od 30 do 40 miliona ekija po
sajmu, a moda i vie, ako je verovati lepo dokumentovanoj knjizi Domenika Pe-
rija iz enove (1638).348
Ali svemu doe kraj, pa i ovom domiljatom i unosnom enovskom c l e a
On je mogao da funkcionie samo ako je srebro iz Amerike pristizalo u e-
r in g u.
novu u dovoljnoj koliini. Kada su poiljke srebra smanjene oko 1610, itava je
struktura bila ugroena. Ne sasvim proizvoljan datum je godina 1622,349 kada
poinje opadanje. Tada se sajmovi sele u Novi, ali to preseljenje Milanezi i To-
skanci nisu prihvatili. Tim pitanjima emo se kasnije jo baviti.

j4_ Robert-Henri Bauticr, Les foires de Champagne, u: Recueils de la Socit Jean Bodin,
V.' La foire, str. 1-51.
343 F. Bourquelot, tudes sur les foires de Champagne , II. str. 301-320.
344 Mdit. ..., 1, str. 458 i napomena 3.
345 Ibid., I, 314.
4j" Jos Gentil da Silva, Banque et crdit en Italie au XVIIe sicle, 1969, str. 55.
1 Ibid., pogledati u indeksu Mercanti di conto.
34* Domenico Peri, II Negotiante, Genova, 1638; Mdit. ..., I, str. 461.
349 J. Gentil da Silva, op. cit., str. 55.

80
 Instrumenti razmene

Sajmovi i veze
Sajmovi meusobno komuniciraju. Bilo da se na njima prodaje roba, ili je
rc o kreditnim sajmovima, oni bi trebalo da olakaju promet. Ako se na karti oz
nae sajmovi u nekoj oblasti (recimo u Lombardiji350 ili u Napuljskoj Kralje
vini351 u XV veku, ili pak mrea sajmova oko grada Lina na Dunavu - Krems,
Be, Frajtat, Grac, Salcburg, Bolcano),352 pa se pogleda njihov kalendar, vidimo
da je njihova meuzavisnost ozvaniena. Trgovci su sa jednog sajma na drugi pu
tovali kolima, sa svojim tovarnim ivotinjama ili jednostavno s robom na leima,
sve dok se krug ne bi zatvorio i nanovo poeo. Bilo je to u neku ruku stalno kre
tanje. etiri grada, Troa, Bar-sir-Ob, Proven i Lanji, koji su u Srednjem veku
mesta velikih sajmova u pokrajinama ampanja i Bri, stalno se meusobno nad
meu. Anri Loran353 smatra da su prvi krug uspostavili sajmovi u Flandriji; saj
movi u ampanji su ove, navodno, samo imitirali. To je mogue, ukoliko kruno
kretanje nije nastalo takorei spontano i svuda, slino kao i obine pijace. Kao i
kada je re o pijaci, onom podruju u kojem je sajam doveo do zadovoljenja
ponude i potranje, treba vremena da se ove ponovo pojave. Otuda i nune pauze.
Potrebno je i da kalendar sajmova olakava obilaske putujuih trgovaca koji ih re
dom poseuju.
Roba, novac i kredit su ukljueni u ta kruna kretanja. Novac svojom sna
gom pokree kruenja veeg obima i obino stie u sredinju taku iz koje po
novo kree na put. Na Zapadu, gde je oporavak poeo u XI veku, jedan e centar
konano zagospodariti sistemom evropskih plaanja. U XIII veku, to su sajmovi
ampanje; kada oni posle 1320. ponu da slabe, posledice se svuda oseaju - ak
i u dalekoj Napuljskoj Kraljevini.354 Sistem se kako-tako obnavlja u enevskoj
oblasti u XV veku,355 potom u Lionu;356 kasnije, krajem XVI veka na sajmovima
u Pjaenci, to jest u oblasti enove. Funkcije ovih sukcesivnih sistema najbolje
otkrivaju prekidi koji oznaavaju prelazak sa jednog na drugi.
Pa ipak, posle 1622. nijedan sajam vie nee biti u sreditu privrednog i
vota Evrope i otuda vladati celinom. Amsterdam, koji nije pravi sajamski grad,
sve je znaajniji, polako potiskuje Antverpen i organizuje se kao stalno trgovako
i finansijsko sredite. Uspeh Amsterdama istovremeno oznaava propast, ako ne
robnih sajmova u Evropi, ono barem velikih kreditnih sajmova. Veliko doba saj
mova je na izmaku.

350 Giuseppe Mira. Lorganizzazione fieristica net quadro delleconomia delta Bassa' Lom
bardia alta fine del meioevo e nellet moderna, u: Archivt storico lumbardo, knjiga 8, 1958, str.
289-300. '
351 A. Grohmann. op. cit., str. 62.
352 A. Hoffmann, op. vit., sir. 142-143.
353 Henri Laurent. Un Grand Commerce d exportation au Moyen Age: la draperie des Pays-
S a s en France, et dans les pays mditerranens, XIIe-XVe sicles, 1935, str. 37-41.
354 A. Grohmann, op. cit., str. 20.
355 F. Bord, Les Foires de Genve au XV: sicle. 1892.1 priloeni dokumenti; Jean-Franois
Bergier, I jss Foires de Genve et l conomie internationale de la Renaissance, 1963.
356 R. Gascon, op. cit., I, str. 49.

81
Instrumenti razmene

Slabljenje sajmova
Mora se priznati da u XVIII veku mere koje su preduzimale vlasti i kojima
je na nekoliko godina doputeno da se u inostranstvo alje vplika koliina proiz
vedene robe, bez plaanja taksi, te da se bez carine uvoze sirovine, sve vie
smanjuju trgovinu na sajmovima, koji su i bili korisni zbog dabina koje se na
njima ubiru; ljudi sve vie direktno trguju robom, koja ne prolazi kroz saj
move.357 Tako u jednom pismu pie glavni kontrolor fmansija, povodom sajma
u Bokeru, u septembru 1756. godine.
Ncgde u isto vreme, Tirgo358 pie lanak posveen sajmovima, koji je u En
ciklopediji objavljen 1757. Za njega sajmovi nisu prirodna trita koja nastaju
zbog udobnosti i meusobnog interesa kupaca i prodavaa da se sastaju |...]
Nastanak ovih sjajnih sajmova na koje uz visoke trokove stiu proizvodi jednog
del Evrope, i koji izgledaju kao mesta okupljanja nacija, ne treba pripisivati pri
rodnom i slobodno podsticanom toku trgovine. Interes koji treba da kompenzuje
ove ogromne trokove ne proizlazi iz prirode stvari, ve iz povlastica i olakica
koje se daju na izvesnim mestima i u izvesnim periodima, dok je u isto vreme
prodaja na drugim mestima optereena taksama i dabinama . Dakle, ili treba
ukinuti povlastice ili ih proiriti na sve trgovake institucije i poslove. Ve se De
Gurne pitao: Da li treba da postimo itave godine da bismo dobro jeli samo u
odreene dane? . Tirgo na svoj nain postavlja isto pitanje.
Ali da bi se dobro jelo svakog dana, da li je dovoljno ratosiljati se Lih starih
institucija? Istina je da u Holandiji sajmovi nestaju (suprotan primer Haga gdc se
sajam razvija, nije toliko bitan). U Engleskoj, veliki sajam u Storbridu, nekada
bez premca, izgubio je svoju trgovinu na veliko i prvi poeo da propada posle
1750.359 Tirgo je, dakle, bio u pravu kao mnogo puta: sajam je arhaini oblik raz
mene, on je u svoje vreme mogao da stvara iluzije, pa ak i da bude koristan, ali
gde god on vlada bez suparnika tu je stanje ekonomije loe. Tako se objanjava
uspeh, u XVII i XVIII veku, frankfurtskih sajmova koji su pomalo poklekli ali su
jo uvek znaajni, kao i novih sajmova u Lajpcigu;3cruspeh velikih poljskih saj
mova:361 Lublin, Sandomir, Torunj, Poznanj, Gnjezno, Gdanjsk, Lavov, Beg362
u Galiciji (gde se u XVII veku moglo videti vie od 20 000 grla stoke na jednom
mestu). 1 fantastinih sajmova u Rusiji, meu kojima onog najblistavijeg u
Njinom Novgorodu,363 koji je nastao u XIX veku. To utoliko pre vai za Novi
svet koji je, zapravo, produetak Evrope s onu stranu Atlantika. Da navedemo je
dan posebno zapanjujui primer: da li je mogao postojati jednostavniji i kolosal-

A. N.. F12. 149, f 59, 27. septembar 1756.

58 Turgot, lanak Foire, u: Encyclopdie , 1757; J. Savary des Bruslons. op. cit.. re
Foire, stubac 647.
35^W. Sombart, op. cit., II, str. 472 i 479.
3 A. Hoffmann, op. cit.. str. 143; E. Kroker, op. cit., str. 163. Re Messe (sajam) odomaena
u Frankfurtu, prihvata se u Lajpcigu tek tokom druge polovine XVII veka, odnosei prevagu nad
reima Jahrmrkte ili Markte, ibid., str. 71.
361 M d it, ... I, 479.
3f)2 W. Sombart, op. cil., II, str. 473.
363 B. H. Kerblay, op. cit., str. 85 sq.

82
 Instrumenti razmene

niji sajam, u isto vreme, nego onaj u Nombre de Dios, na prevlaci Darijen, a koji
e 1584, iako i dalje izuzetno uspean, biti preseljen u susednu i prilino nezdravu
luku Porto Belo? Tu se roba iz Evrope menjala za srebro iz Perua.-'64 Jednim
ugovorom se zakljuuju poslovi vredni od osam do deset hiljada dukata...364365
Irski monah Tomas Gejd, koji je posetio Porto Belo 1637, pria d a je na pijaci vi
deo ogromne gomile srebra.366
Na osnovu sline ekonomske zaostalosti mogao bih da objasnim i trajni us
peh sajmova u Bolcanu, koji se odravaju u podruju alpskih prelaza koji vode u
junu Nemaku. ivi sajmovi na jugu Italije367*36970su veoma lo znak ekonomskog
zdravlja te oblasti. Kada ekonomski ivot napreduje, sajmovi, kao kakvi dotrajali
satovi, ne mogu da slede ovo kretanje; ali kada se taj ivot uspori, sajam ponovo
stie svoj raison d'tre. Tako bih protumaio sluaj sajma u Bokeru, za koji se go
vorilo da je izuzetan, jer je stagnirao u razdoblju poleta (17241765), i
napredovao kada je uokolo sve slabilo (1775-1790) . Tokom tog traljavog
razdoblja koje u Langdoku, a moda i drugde, nije pravo XVITI veka, velika ko
liina proizvoda stie na sajam Madlen, i to neiskorieni vikovi, ime otpoinje
kriza zakrenja, kao to bi rekao Sismondi. Ali gde bi ta zakrenost mogla
inae da nae oduak? Uspeh sajma u Bokeru neu objanjavati ulogom spoljne
trgovine, ve prvenstveno privredom Langdoka i Provanse.
Upravo u tom svetlu treba razumeti pomalo naivan projekt jednog dobro-
namernog Francuza, izvesnog Tremujea, godine 1802.'69 Poslovi idu loe.
Hiljade sitnih parikih trgovaca su na rubu propasti. Ipak postoji reenje (i to ve
oma prosto!); organizovati ogroman sajam na obodu Pariza, na Trgu revolucije.
Autor vidi ogromni prostor kao ahovsku plou, oivienu duanima, s posebnim
mestom za stoku i konje. Tremuje ipak nije uspeo da dokae ekonomske pred
nosti takve operacije. M oda je smatrao da su one oigledne, te ih ne treba dalje
obrazlagati?

Spremita, stovarita, skladita, am bari

Lagano, esto neprimetno, a ponekad i upitno slabljenje sajmova otvara niz
problema. Riard Erenberg misli da su sajmovi podlegli konkurenciji berzi. An
dre E. Sejus zlovoljno odbacuje tu tezu kao neodrivu?70 U svakom sluaju, dok
su sajmovi u Pjacnci bili sredite trgovakog ivota krajem XVI i poetkom

364 Alice Piffer Canabrava, O Comrcio portugais nn Rio da Prota (1580-1640), 1944, str. 21 sq.
J. Savary des Bruslons, op. cit., V, stubac; 1367 sq pogledali i lanak posveen Vera Kruzu i Karte-
geni.
365 Nicolas Sanchez Albornoz, Un testigo del comcrcio indiano: Toms de Mercado y Nueva
Espana u: Revista de historia de America, 1959, str. 113.
-66 Citirao E. W. Dahlgren, Relations commerciales et maritimes entre la France et les ctes
de l ocan Pacifique, 1909, str. 21.
367 Jos Gentil da Silva, Trafic du Nord, marchs du Mezzogiorno, finances gnoises:
recherches et documents sur la conjoncture la fin du XVI sicle, u: Revue du Nord, XLI, br. 162,
april-juni 1959.1 str. 129-152, posebno str. 132.
3Louis Dermigny, u: Histoire du Languedoc, 1967, str. 414.
369 A. N. F 12, 1266. Projekt nee biti odobren. Trg Republike je dananji Trg Konkord.
370 Werner Sombart, Apoge du capitalisme, 1932, izd. Andr E. Sayous, str. XXV.

83
Instrumenti razmene

XVII veka, novi centar sveta uskoro e postati Amsterdamska berza: jedan oblik,
jedan mehanizam odnosi prevagu nad drugim, lako su berze i sajmovi postojali
jedni pored drugih ve vekovima, do takve promene nije dolo preko noi. Am
sterdamska berza, koja je neosporno preuzela ogromno trite kapitala, nadzirala
je i puteve robe (bibera i zaina iz Azije, ita i drugih proizvoda iz oblasti Bal
tika). Verncr Zombart371 smatra da za ove pojave objanjenje treba traiti na ta
danjem nivou prevoza. skladitenja i distribucije robe. Sajmovi su oduvek bili,
to su ostali i u XVI11 veku, sabiralita robe. Ali sa porastom broja stanovnika,
vrtoglavim rastom gradova, veom potronjom, nuno se razvija i trgovina na ve
liko. koja prevazilazi okvir sajmova i organizuje se nezavisno. Ova autonomna
organizacija uz pomo skladita, ambara, spremita i stovarita, dovodi do re
dovnog snabdevanja i tako zamenjuje periodine sajamske delatnosti.
Zombart ovo verovatno objanjenje ipak pomalo natee. Smatra da sve zavi
si od toga da li skladite, gde se roba dri stalne), na dva koraka od kupaca, funkcio-
nie naluraliter - u kom sluaju je to samo spremite - ili mercantaliter, to jest na
trgovaki nain. U drugom sluaju skladite je radnja vieg ranga, ali ipak i dalje
samo radnja iji je gazda veletrgovac, krupni trgovac {grossier) ili, kao to e se
kasnije otmenije govoriti ngociant.372 Roba se sitnim trgovcima prodaje na li
cu mesta, u velikim koliinama i sous cordes (uvezana - p.p.),373 to jest nera-
spakovana. Kada poinje ova trgovina na veliko? Moda u vremenu Ludovika
Gviardinija i to u Antverpenu (1567).374 Preciznu hronologiju dogaanja je ipak
nemogue utvrditi.
Neporecivo je da u XVIII veku, naroito u severnim zemljama koje su us-
redsreenc na trgovinu na Atlantskom okeanu, trgovina na veliko dobija do tada
nevieni zamah. U Londonu su veletrgovci vladali svim sektorima trgovine. Tako
je razumljivo to u Amsterdamu, poetkom XVIII veka poto tu svakodnevno
stie veliki broj brodova (1 postoji sijaset skladita i podruma u koje se odlae
roba koju dovoze brodovi: grad je izuzetno snabdeven, ima itave kvartove sa
skladitima i ambarima visokim od pet do deset spratova; osim toga, i veina
zgrada du kanala ima po dva do tri magacina i podrum. Ovaj skladini prostor
nije uvek dovoljan, pa se deava da teret ostane na brodovima due nego to je
potrebno. Rue se kue, na ijim mestima se gradi veliki broj skladita koja do
nose veoma dobre prihode.37'5
Usredsreenje trgovine na stovarita i skladita, jeste opta pojava u Evropi
u XVIII veku. Sirov pamuk se skladiti u raznim mestima, u zavisnosti odakle sti
e: u Kadizu ako dolazi iz Centralne Amerike; u Lisabonu onaj iz Brazila (to jest
iz Pernambuka, Maranhaoa, Para, po redu skupoe);376 u Liverpulu se skladiti

371
W. Sombart, Der moderne Kapitalismus, 11, sir. 488 sq.
372
}. Savary des Brusions, op. rit.. , re Marchand, slubac 765 sq.
373
Littr, op. cit., re Corde, str. 80S.
374
W. Sombart, Der moderne Kapitalismus, II, str. 489.
375
Jean-Pierre Ricard, Le Ngoce d'Amsterdam contenant tout ce que doivent savoir les mar
chands et banquiers, tant ceux qui sont tablis Amsterdam que ceux des pays trangers, Amster
dam, 1722, str. 5-7.
376
Moskva, . Cent. 1261-1. 774, P1 18.

84
 S kladite u kojem je d a n fire n tin sk i trg o v a c o d la e svo ju robu iskrcanu u P alerm o.
M in ija tu ra fla m a n sk o g m a jsto ra ilu sln tje fra n c u sk i p r e v o d D ek a m ero n a ( 1413), Lorona
d e P rem ijerfea (B ib lio tek a A rsen a la , P ariz m s 50 7 0 , f 3 1 4 r ( o tisa k B. N.)

pamuk iz Indi je,377 a u Marselju pamuk s Levanta.378 Grad Majnc na Rajni379380bio

je veliki podrum francuskog vina namenjenog Nemakoj. U Lilu3S<) su jo pre
1715. postojali veliki podrumi estokih alkoholnih pia namenjenih Nizozemskoj.
Marsclj, Nant, Bordo su glavna skladita u Francuskoj za robu sa ostrva (eer,
kafa), koja dovodi do trgovakog prosperiteta kraljevstva u doba Luja XV. ak su
i manji gradovi, M iluz381 i Nansi382 na primer, izgradili mnoga skladita raznih
veliina. Moglo bi se navesti jo na stotine primera. Evropa sajmova se pretvara u
Evropu skladita.

377 W. Sombart, op. cit., II, str. 490.

378 Histoire, du commerce de Marseille, U, str. 466; IV, str. 92 sq.; V., str. 510 sq.
37y W, Sombart, op. cit.. II, str. 490.
380 . N.. F1-, 116, 36.
381 Raymond Oberl, Lvolution des finances Mulhouse et le financement de l industria
lisation au XVIIIe sicle , u: Comit' des travaux historiques. Bulletin de la section d histoire mo
derne et contemporaine, br. 8. 1971. str. 93-94.
382 Kardinal Franois-Dsir Mathieu, L Ancien Rgime en Lorraine et Barrais... (1658
1789), Paris, 1878, str. 35.

85
Instrumenti razmene

Za XVITT vek izgleda d a je Zombart u pravu. Ali ta je bilo ranije? Da li je

razlikovanje izmeu dva oblika, mercantiliter i naturaliter prihvatljivo? Uvek je
bilo skladita i stovarita (storehouses, warehouses, Niederlager, magazzini di
traficao, hanovi na Bliskom istoku, ambari u Rusiji).383 Bilo je ak i gradova-
-skladita (Amsterdam, na primer), u kojima se privremeno odlagala roba koja je
slata dalje. U Francuskoj su to u XVII veku384385Ruan. Pariz, Orlean i Lion. Slino
i Denkerk383 sa svojim skladitem u centru grada. Svaki grad ima javna i pri
vatna skladita. U XVI stoleu, hale uopte (u Dionu i Bonu, na primer) kao da
su istovremeno velike robne kue, skladita i privremena spremita.386 Jo ra
nije bilo je mnogo javnih skladita za ito i so. Veoma rano, bez sumnje pre XV
veka, na Siciliji, u blizini luka, postoje tzv. caricatori, ogromna skladita za ito.
Vlasnik robe kojaje u njima bila odloena dobijao bi potvrdu (cedola) - kojom se
moglo trgovati.387 U Barseloni, u XIV veku, u lepim kuama trgovaca, izgrae
nim od kamena iz Montjuiha skladita su bila u prizemlju, dok je trgovev stan
bio na spratu.388 Oko 1450. u Veneciji, u blizini Trga Rialto, u trgovakom srcu
grada, radnje iste vrste se nalaze u posebnim ulicama: iznad svake je odaja slina
spavaonici u manastiru; tako svaki venecijanski trgovac ima vlastiti magacin pun
robe, zaina, skupih tkanina i svile.389
Nijedna od ovih pojedinosti nije sama po sebi presudna. Nijedna nam ne po
mae da razlikujemo obino skladitenje od trgovine na veliko - koji su, bez su
mnje, od poetka spojeni. Skladite, usavreno sredstvo razmene, postojalo je
odavno u razliitim oblicima, ponekad skromnim i hibridnim, jer je zadovoljavalo
potrebe koje su uvek postojale: ono je, zapravo, odgovor na slabost privrede.
Skladita su bila neophodna zbog predugakog proizvodnog i prodajnog ciklusa,
sporosti prevoza i informacija, nestalnosti udaljenih trita, neredovnosti proiz
vodnje, varljivosti godinjih doba... Dokaz a contrario je to da je uporedo s po
veanjem brzine komunikacija i obima prevoza u XIX veku, te s poetkom kon
centracije proizvodnje u velikim fabrikama, stara skladitarska trgovina morala
da se znatno, pa i u celosti, menja, ponekad i da nestaje.390

Berze
Samiel Rikar u delu Le nouveau Ngociant (Novi veleirgovac) iz 1686. go
dine, definic berzu kao sastajalite bankara, trgovaca i poslovnih ljudi, menjaa
novca i bankarskih posrednika, brokera i drugih . Naziv berza je, navodno, na
stao u gradu Briu, ge su se pomenuti sastanci drali pored Htel des Bourses,

383 Jacqueline Kauffmann-Rochard, Origines d'une bourgeoisie russe, XVIe et XVI/1 sicles,
1969, str. 45.
384 J. Savary des Boisions, op. cil., Il; re F.ntrept", stubac 329-550.
385 A. N.. F l2, 70, f 102, 13. avgust 1722.
386 R. Gascon, op. cit. 1 . 1. str. 158.
387 M d it. ,... 1,525.
388 C. Carrre, op. cit., str. 9.
(8^ Roberto Cessi i Annibale Alberti, Rialto, 1934, str. 79.
' 0 Maurice Lvy-Lcboyer, Les Banques europennes et l industrialisation internationale
dans la premire moiti de XIXe sicle, 1964, str. 254 sq.

86
 Instrumenti razmene

zgrade nazvane po staroj aristokratskoj porodici Van der Burs, koja je zgradu po
digla i fasadu ukrasila svojim grbom u kome su figurirala tri novanika (bourses),
grbom koji se i danas moe videti na istom inestu. Iako objanjenje izaziva neke
nedoumice, naziv berza se proirio, uprkos tome to su postojali jo neki nazivi, U
Lionu, berza se zvala Place de Changes: u hanzeatskim gradovima Koled trgo
vaca; u Marselju Loa (Loge): u Barseloni, kao i u Valenciji Lonha (Lonja). Poto
nije uvek imala vlastitu zgradu, berza je esto pogreno nazivana po zgradi u ko
joj je radila, U Sevilji su se trgovci okupljali svakodnevno na gruda, stepeni
cama katedrale; u Lisabonu u Rua Nova, najiroj i najduoj ulici u gradu, koja
se spominje jo 1294; u Kadizu u Calle Nueva, koja je, bez sumnje, izgraena
posle ruenja grada 1596;391*393394567*u Veneciji, pod tremovima na Trgu Rialto,3947kao i u
Loggia dei Mercanti, koja je bila izgraena na trgu u gotskom stilu 1459. godine,
i obnovljena 1558; u Firenci, na Mercato N u ovo?^ na dananjoj Piazza Men-
tana- u enovi na 400 metara od Strada Nuova. na Piazza dei Banchi: u
Lilu399 u Boregaru: u Lijeu400 u kui za Javno merenje, izgraenoj krajem XVI
veka, ili na Quai de la Beach, ili pod prostranim galerijama biskupske palate - pa
ak i u susednoj gostionici; u La Roelu, pod vedrim nebom, izmeu ulice Pti-
Bak i ulice Amiro, na mestu zvanom Kanton de Flaman , sve do podizanja po
sebne zgrade godine 1761.401 U Frankfurtu na M ajni402 sastanci su se odravali
pod vedrim nebom, unter freiem Himrnel, na ribljoj pijaci (Fischmarkt). U Laj-
pcigu403 je u razdoblju 1678-1682. bila izgraena veoma lepa zgrada berze na ze
lenoj pijaci (Naschmarkt); pre toga su se trgovci okupljali pod nekom arkadom, u
nekom duanu na sajmu, ili na otvorenom, pored kantara. U Denkerku svi trgovci
su se u podne okupljali ispred gradske kue. 1 tu, naoigled svih, izbijale su iz
meu velikih zverki svae i padale grube reci.404 U Palermu, loggia na dana
njem Trgu Garafelo, bila je sastajalite trgovaca; njima je 1610. zabranjeno da
lamo odlaze poto bi zazvonila avemaria di Santo Antonio.405 U Parizu, dugo
smetena na starom Plas o an (Place aux Changes), pored Palate pravde, berza

391 Mateo Alcmn. Guzmdn de Alfarache, u: La Novela picanesca espaola, str. 551.
Viera da Silva, Dispersas, 111, 340 el IX, 807. Real Plaa do Comereio e sc graditi tek od
1760. Podatke sam dobio od J. Gcntila da Silve.
393 Raimundo de Laniery, Memorias , priredio Alvaro Picardo Y Gomez, Cadix, 1949. u: M
langes Braudel, lanak Picrra Ponsota, str. 151-185.
394 R. Cessi i A. Alberti, op. cil., str. 66.
395 Richard Ehrenberg, Das Zeitalter des Fugger, 3. izd. 1922,1, str. 70.
396 Na osnovu obavelenja Guida Pampalonija.
397 Im loggia dei Mercanti ai Banchi se nalazi na 400 m od Strada Nuova, po informacijama
Giuseppea Fellonija (pismo od 4. septembra 1975).
; 98 R. Ehrenberg, op. cit., I, str. 70.
399 R. Marquant, op. cit., str. 61.
400 Jean Lejeune, La Formation du capitalisme modem e dans la principaut de Lige au XVIe
sicle , 1939, str. 27.
491 Claude Laveau, Le Monde rochelais de l Ancien Rgime au Consulat. Essai d histoire co
nomique et sociale ( 1744-1800), 1972, str. 146.
493Scripra mercarurae , I, 1967. izmeu str. 38 i str. 39, bakrorez Gaspara Meriana, 1658.
4113 E. Kroker, op. cit., str. 138.
404 A. N ..G 7, 698,24.
405 Diarii di Palermo, II, str. 59.

87
Instrumenti razmene

se preselila u palatu Never, u ulici Vivijen, i to prema odluci Vea od 24. septem
bra 1724. Berza koju je u Londonu osnovao Tomas Grcam, dobila je naziv Royal
Exchange. Bila je u samom centru grada. U jednom stranom izvetaju,406 iz doba
mera protiv kvekera, u maju 1670, kae se da su vojni odredi bili upravo smeteni
dove si radunano li mercanti (na mestu gde se okupljaju trgovci - p.p.), jer se
odatle moglo u sluaju potrebe stii brzo u razliite delove grada.
U stvari, normalno je da svaki grad ima berzu. Jedan Marseljac koji 1685.
godine obilazi razne predele, pie da je stvarnost svuda ista,'407 iako se rei razli
kuju jer na nekim mestima postoji pijaca, a na Levantu bazar. Shvatljivo je,
dakle, iznenaenje Engleza Lidsa Buta koji je, postavi ruski konzul u Gibral
taru,4<w pisao 14. februara 1782. u svom opirnom izvetaju grofu Ostcrmanu: ,,U
Gibraltaru nemamo berzu gde bi se trgovci sastajali i sklapali poslove kao u veli
kim trgovakim gradovima; da iskreno kaem, iako u naem malom mestu, gde se
ne proizvodi nita i nema mnogo trgovaca, ipak se u mirno doba prilino trguje .
Gibraltar je, poput Livorna, bio grad u kojem je cvetala ilegalna trgovina i kriju
marenje. Zato bi mu onda i trebala berza?
Kada nastaju berze? Tu hronologije mogu da prevare; datum izgradnje
zgrada ne podudara se sa datumom stvaranja ustanove. U Amsterdamu, zgrada je
podignuta 1631. dok je nova berza osnovana 1608, a stara je poticala iz 1530. go
dine. Treba se, dakle, esto zadovoljavali tradicionalnim datumima koji su takvi
kakvi su. Ali ne i varljivom hronolokom listom koja kae d a je berza nastala na
Severn: Bri 1409, Antverpen 1460 (zgrada je podignuta 1518), Lion 1462, Tuluz
1469, Amsterdam 1530, London 1554, Ruan 1556, Hamburg 1558, Pariz 1563,
Bordo 1564, Keln 1566, Gdanjsk 1593, Lajpcig 1635, Berlin 1716, La Roel 1761
(gradnja), Be 1771, Njujork 1772.
Uprkos prividu, ova lista uopte nije dokaz prvenstva gradova sa Severa.
Berze su, zapravo, ve postojale u zemljama Sredozemlja jo u XIV veku: u Pizi,
Veneciji, Firenci, enovi, Valenciji, Barseloni gde je Lonja, iju je izgradnju
traio Pedro Seremonijus, bila dovrena 1393. 9 Velika gotska dvorana jo uvek
postoji i ona je svedok starosti. Oko 1400. sijaset posrednika se vrzmalo izmeu
stubova, a ljudi koji su stajali u malim skupinama bili su corredors d orella, iji je
zadatak bio da sluaju, izvetavaju i povezuju zainteresovane. Svakog dana barsc-
lonski trgovac bi na magarcu dolazio u Lonju, tu obavljao poslove, a potom sa
prijateljem odlazio u vonjak Loe, mesto ugodno za odmor.410 Ovakva stvarna
ili prividna berzanska aktivnost, bez sumnje je starija nego to mislimo na osnovu
uobiajenih pokazatelja. Tako se godine 1111. u Luci, pored crkve svetog M ar
tina, okupljaju menjai novca. Pored njih su trgovci i belenici, tako d a je to ve
potencijalna berza, kojoj e trebati samo trgovina na daljinu, koja se zaista uskoro
i pojavila; najpre se trgovalo zainima i biberom, a kasnije buradima sa harin-

406 A. d . S. e n o v a , 1 . c l l e r c Consoli, 1/26-28.

Charles Carrire, op. cil.. I, str. 234.
408 Moskva, A. E. A., 35/6,744, 9 sq.
4<wC. Carrre, op. cil., str. 50.
4 0 Ihid., str. 51.

88
 Instrumenti razmene

gama sa Severa...411 ak i ova prva berzanska aktivnost u sredozemnoj Evropi

nije bila tvorevina nihilo. Ona je veoma stara, iako za nju dugo nije postojala
re; nastala je iz starih okupljanja trgovaca u sreditima na Istoku i u Sredozemlju,
okupljanja trgovaca kakvih je, izgleda, bilo i u Rimu krajem II veka n.e.412 Neto
slino se deavalo i u Ostiji, o emu svedoe mozaici na kojima su oznaena
mesta u gradu iskljuivo namenjena trgovcima i vlasnicima stranih brodova.
Bcrze su jedna drugoj nalik. Tokom kratkog dnevnog radnog vremena one
bar od XVII veka imaju karakteristian izgled: to su bune i guste grupe ljudi.
Godine 1653, trgovci iz Marselja trae mesto koje bi im posluilo kao utoite,
gde bi se mogli odmoriti od tekoa kojima su izloeni na ulici koja im ve
odavno slui za trgovinu .413 Godine 1662, okupljaju se u prizemlju paviljona
Pie, u velikoj dvorani koja je preko etvoro vrata povezana s kejom [...] pri
emu je na vratima, sa obe strane, istaknuta satnica polazaka brodova. Ali dvo
rana e uskoro postati pretesna. Trebalo bi biti zmija pa u nju ui, pisao je vitez
od Giedana svom prijatelju Siam; unutra kakva stiska, kakva buka. Priznajte
da je Plutonov hram neto neobino.414415 Dobar trgovac treba da obie berzu
svakog dana pre podneva. Onaj koji se tu ne pojavi, koji ne doe da uje (esto i
lane) vesti, moe da propusti dobru priliku, a i da izazove nemile glasine o nje
govom trgovakom bilansu. Danijel Defo4 5 sveano upozorava vlasnika skla
dita: Ne ii na berzu, koja je vaa pijaca, [...] u vreme kada trgovci dolaze da tu
kupuju , znai srljati u propast.
Veliko zdanje Amsterdamske berze je dovreno 1631. na Trgu Dam, preko
puta Banke i zgrade Oost Indische Compagnie (I stono indijske kompanije). Sma
tra se da se u doba an-Pjer Rikara (1722) tu svakog dana od podneva do dva sata
tiskalo 4 500 ljudi. Subotom je bila manja poseta jer Jevrcji nisu dolazili toga
dana.416 Vladala je stroga disciplina: svaka trgovaka grana je imala numerisano
mesto; bilo je oko hiljadu brokera, od kojih su jedni bili ovlaeni, a drugi ne. Pa
ipak je uvek bilo teko sresti se u tom meteu, usred halabuke brojki koje su se iz
vikivale iz sve snage i neprekidnog razgovora.
Berza je u neku ruku bila poslednji sprat jednog sajma, ali koji se nikada
nije prekidao. Tu su poslovni ljudi, kao i mnotvo posrednika, obavljali najrazlii-
tije poslove: prodavala se i kupovala roba, menjao novac, kupovale deonice, za
kljuivalo pomorsko osiguranje, pri emu je rizike delilo vie jemaca; bilo je to
trite novca, finansijsko trite i trite vrednosti. Normalno je da je postojala
tenja da se razne aktivnosti organizuju nezavisno. Tako je u Amsterdamu ve
poetkom XVII veka osnovana itna berza417 koja je radila tri puta sedmino, od
deset sati do podneva; smetena je bila u ogromnoj drvenoj dvorani, gde je svaki

4 |* R. Bhrenbcrg, op. cit., I, str. 70.

4 ~ Raymond Bloch, Jean Cousin, Rome et son destin, 1960, str. 126.
413 Ch'. Carrire, op. cit., 1, str. 232-233.
4 4 L.-A. Boiteuk, Im Fortune de mer, le besoin de scurit et les dbuts de l assurance ma
ritime, 1968. str. 165.
415 D. Deioe, op. cit., t, 108.
4lfi J.-P. Ricard. Le Ngoce d'Amsterdam..., str. 6-7.
417 Ibid., str. 6

89
Instrumenti razmene

trgovac imao svog pomonika koji bi donosio uzorke ita za prodaju u vreama
od jedne do dve funte. Kako se cena ita odreivala kako po njegovoj (karakteri
stinoj) teini, tako i po dobrom ili loem kvalitetu, iza berze su bile postavljene
terazije na kojima bi se ito merilo u pregrtima. Po teini tri Ili etiri pregrti...
znala se teina ele vree. ito se dovozilo u Amsterdam za domau potronju,
ali i za preprodaju ili ponovni izvoz. Kupovina na osnovu uzoraka veoma je rano
postala pravilo u Engleskoj i u podruju oko Pariza, posebno kada su se kupovale
velike koliine ita za vojsku.

Amsterdamska berza vrednosti

Poetkom XVII veka u Amsterdamu nastaje berza vrednosti. Javni fondovi,
prestine deonice nizozemske Istonoindijske kompanije, postali su predmet spe
kulacija na sasvim moderan nain. Pa ipak, nije tano da je to prva berza vred- (
nosti, kao to se esto kae. Dravne obveznice su bile predmet trgovine veoma
rano u Veneciji,418 u Firenci jo pre 1328,419 kao i u enovi gde je postojalo ak
tivno trite u luoghi i paghe u Kaza di San oro.420 Gotovo da i ne treba spo
minjati , deonice nemakih rudnika koje su jo u XV veku bile kotirane na
sajmovima u Lajpcigu,421 panske jurose,422 francuske rentes sur l Hotel de Ville
(optinske obveznice) (1522),423*ili trgovinu deonicama u hanzeatskim gradovi
ma, ve u XV veku.4 4 Statuti Verone iz 1318. potvruju kreditnu trgovinu (mer-
cato a termine). Godine 1428, pravnik Bartolomeo de Bosko protestuje protiv
prodaje loca na poek, u enovi 426*Sve ovo ukazuje na Sredozemlje kao kolevku
berze.
Meutim, u Amsterdamu novinu predstavljaju obim, fluidnost transakcija,
njihova javnost i spekulativna sloboda. Tu, naravno, ima i kockarske strasti: ne
treba zaboraviti d a je 1634. godine u Holandiji vladala tulipomanija, da se ak i
jedna lukovica ,,bez prave vrednosti menjala za novu koiju, dva siva konja i
svu opremu!. 7 Pa ipak, spekulisanje na berzi moe znalcima da donese popri
line prihode. Godine 1688, jedan zanimljiv lik, trgovac ozef de la Vega (1650
-1692), Jevrejin panskog porekla, objavljuje u Amsterdamu, pod dvosmislenim

418 F. Braudel, supra, 1. izd. 1967, str. 360; Gino Luzzattu, Stona economica di Venezia
dallXI al XVI secolo, Venecija, 1961, str. 147 sq.
419 Federigo Melis, Tracce di ima storia economica di Firenze e della Toscana in generale dal
1252 al 1550, 1966-1967; Alfred Doren, Storia economica dellItalia nel Medio Evo, 1936, str. 559.
T" Adam Wiszniewski. Histoire de la Banque de Saint-Georges de Gnes, Paris, 1865.
1 K. Maschke, cit. i, objavljen zasebno, str. 8.
422Mdit.....II, str. 44-45.
423 Bernard Schnapper. Les Rentes au XVIe sicle, Histoire d un instrument de crdit, Paris,
1957; Registres de l'Htel de Ville pendant la Fronde, priredili Leroux de Lincy i Douet dArq,
1846-1847, t. II, str. 426. '
4-4 R. Sprandel, Der stdtsche Renten-markt in Nordwestdeutschland im Spatmittelalter,
1971, str 14-23.
J " Armando Sapori, Una Compagnia di Calimalo ai primi del Trecento, 1932, str. 185.
426 Heinrich Johann Sieveking. Wirtschaftsgeschichte, 1935, str. 87.
7 John Francis, La Bourse de Londres, 1854, str. 13; N. W. Posthumus, The tulipomania in
Holland in the years 1636 and 1637, u: Journal of Economic and Business history, 1,1928-1929, str.
434-466. '

90
 Instrumenti razmene

Unutranjost berze u Amsterdamu 1668. Slika Joha Berkhajdea

(Joto Stedelijk, Amsterdamski muzej)

naslovom Confusion de confusiones,428 udnu knjigu koju je teko razumeti zbog

svesno izvetaenog stila (stilo culto tadanje panske knjievnosti), ali, svakako,
knjigu prepunu detalja, ivu, jedinstvenu u svom anru. Nemojmo shvatati do
slovno kada pisac kae da je u toj paklenoj igri propao pet puta zaredom. Niti
kada se udi stvarima koje ve odavno postoje: znatno pre 1688. prodavala se
haringa pre nego to je bila ulovljena, ito pre nego to je sazrelo, proizvodi pre

428 Amsterdam 1688, ponovno izdanje Madrid 1958.

91
Instrumenti razmene

nego to su dopremljeni. Skandalozne spekulacije Isaka Lemera indijskim eo-

nicama poetkom XVII veka, ve su znak razraenih, da ne kaemo kriminalnih
metoda, 29 brokeri ve odavno igraju na berzi, bogate se, dok se trgovci ale kako
siromae. U svim sreditima, u Marselju, Londonu, Parizu, Lisabonu, Nantu i Am
sterdamu, brokeri ne samo da nisu ometeni propisima, ve ih koriste na svoju ruku.
Istina je i da je spekulacija na Amsterdamskoj berzi dostigla visok nivo iz-
raenosti i apstraktnosti, to e ovaj grad dugo initi posebnim mestom u Evropi,
mestom u kojem se ljudi nisu zadovoljavali da kupuju i prodaju deonicc, speku-
liui na njihov mogui rast ili pad, ve i gde se moglo spekulisati bez posedo-
vanja novca i deonica. A tome su se brokeri najradije posveivali. Oni su bili po-
deljeni u koterije - ili, kako se tada govorilo, roterije (rotteries). Ako bi jedna
grupa igrala na rast eena, ona druga, podrivai, igrala bi na njihov pad. Trebalo
je neodlunu i kolebljivu masu spekulanata pokrenuti u jednom ili drugom smeru.
Kada bi broker menjao tabor, a i to se dogaalo, smatralo se to izdajom.430
Deoniee su ipak bile nominalne, a nizozemska Istonoindijska kompanija
zadravala je certifikate; kupac je sricao deonicu samo po upisu njegovog imena u
poseban registar voen u tu svrhu. Kompanija je u poetku na taj nain htela da
sprei spekulacije (deoniee na donosioca pojavie se tek kasnije), ali spekulisati
se moglo i bez posedovanja. Meetar, zapravo, prodaje ono to ne poseduje, kupuje
ono to nee posedovati: bilo je to, kao to se kae, blanko kupovanje i proda
vanje (en blanc). Poduhvat se zavravao gubitkom ili dobitkom. Razlika bi se po
krivala plaanjem i igra bi se nastavljala. Druga igra, takozvana premija, bila jc
malo sloenija.431
Poto su deoniee bile element dugoronog rasta cena, spekulacija je nuno
bila ograniena na kratak rok. Usredsreena je na trenutne fluktuacije - koje je
lako mogla da izazove i neka vest, istinita ili lana. Predstavnik Luja XIV u Uje
dinjenim Pokrajinama, godine 1687, iznenaen je to se posle buke koja je stvo
rena oko zauzimanja Bentama na Javi, sve vraa u koloteinu, kao da je vest bila
lana. A l i . avgusta pie: Sada me ne udi to se to desilo: posluilo je da cene
deonica u Amsterdamu padnu, od ega su neki izvukli korist.432 Desetak godina
kasnije, drugi ambasador izvetava kako se baron Juaso, imuni Jevrejin iz
Haga, pred njim hvalisao da bi mogao zaraditi ,,i sto hiljada ekija za jedan dan...
kada bi saznao za smrt panskog kralja (jadnog Karla 11, ija se smrt svakog asa
oekivala) pet ili est sati pre nego to vest stigne u Amsterdam.433 Uveren sam
da bi on to zaista mogao, kae dalje ambasador, jer su on i jo dvojica Jevreja,
Teheira i Pinto, najmoniji ljudi u trgovini akcijama.
Pa ipak, berzanske manipulacije nisu dostigle obim kao u narednom stoleu.
Tada, posle izbijanja Sedmogodinjeg rata, dolazi do sve veeg spekulisanja akci
jam a engleske Istonoindijske kompanije, Engleske banke, Junomorske kompa-

2) J. G. Van Dillen, Isaac le Maire et le commerce des actions de la Compagnie des Indes
orientales, u: Revue d'histoire moderne, januar februar i mart-maj 1935, posebno str. 24 i 36.
430 J. G. Van Dillen, cit. l., str, 15. 19, 21.
431 . N K 1349. 132. f 82.
432 A. N. A. E., BI, 757.
433 A. N., K 1349,132. F 81.

92
 Instrumenti razmene

nije, i, naroito, obveznicama engleskih dravnih zajmova. .,tim okeanom godi

njih kamata, kao to kae Isak de Pinto (1771 >.434 Pa ipak, cene deonica poee
javno da sc objavljuju tek 1747. godine. S druge strane, Amsterdamska berza je
cene robe objavljivala ve od 1585. godine435436(339 vrsta robe te godine, 550 go
dine 1686)4 6
Objanjenje za obim i sjaj spekulacije u Amsterdamu, koja je donekle spek
takularna ve od svog nastanka, jeste to to su u njoj uestvovali mali deonicari, a
ne samo krupni kapitalisti. Neki prizori podseaju na dananje kladionice na konj
ske trke u Francuskoj! Nai spekulanti, govori ozef dc la Vega 1688. godine,
poseuju kue u kojima se prodaje napitak koji Holanani nazivaju coffy, a is-
tonjaci kafa . Ove coffy huisen veoma su ugodne zimi, sa svojim lepim peima,
razonodom koju pruaju: u jednima se nude knjige na itanje, u drugima su posta
vljeni stolovi za igru, a u svima je mnogo ljudi sa kojima sc moe razgovarati; je
dan pije okoladu, drugi kafu, trei mleko, etvrti aj, a skoro svi pue du van. f...|
Tako se greju, krepe, zabavljaju jeftino, sluaju vesti. [...] Tada u jednu od tih
kua u radnom vremenu berze ue ponua. Ljudi se raspituju za cene deonica,
on dodaje jedan ili dva postotka na njihovu stvarnu cenu, vadi sveiu i spretno
se pretvara kao da zapisuje ono sto je ve unapred sraunao, pokuavajui tako da
prisutne podstakne na to da kupe neku deonicu, na ta ove navodi strah da one
dalje ne skoe.437
ta pokazuje ovaj prizor? Ako se ne varam, nain na koji je berza izvlaila
novac sitnih tedita i sitnih spekulanata. Uspeh operacije je bio mogu: 1) jer jo
nije postajao, ponovimo, zvanini teaj koji bi omoguio da se lako prate pro
men cena na berzi; 2) jer se broker - inae obavezni posrednik - obraa ovde
sitnim posednicima kapitala, koji nemaju pravo koje pripada iskljuivo trgovcima
i brokerima, to jest da ulaze u samu Berzu, iako se ova nalazi na dva koraka od
pomenutih kafea, od kafea Fransoa, kafea Roloa, kafea Angle, kafea Leid.438 O
emu se, dakle, tu radi? 0 onom to bismo danas nazvali bursikotaom. traganjem
za kapitalom.
lako je spekulacija u Amsterdamu igra u kojoj uestvuje mnotvo sitnih te-
dia, tu su prisutni i krupni spekulanti, koji su, zapravo, najaktivniji. Po, navodno,
nepristrasnom svedoenju nekog Italijana, Mikelea Tore (1782), Amsterdam ima
u to kasno doba najaktivniju berzu u Evropi,439 koja nadmauje Londonsku. A
bez sumnje, ogroman obim (bar u oima savremenika) spekulacija deonicama,
veoma je bitan inilac, utoliko pre to se podudara sa pomamom za upis preko
morskih zajmova, to je druga vrsta spekulacije, koja, takoe, nema pandana u
Evropi, a o kojoj emo jo govoriti.

434 Isaac de Pinto, Trait de la circulation et du crdit. 1771, str. 311.

433 C. R. Boxer, The Dutch Seaborn Empire 1600-1800, 1965, str. 19.
436 Pierre Jeannin, L'Europe du Nord-Ouest et du Nord aux XVIIe et XVIIIe sicles, 1969, str.
73. 5
437 J. dc La Vega. op. cit., str. 322.
438 Le Guide d'Amsterdam. 1701. str. 65, spominje Caf l'ranois. Druge je naznaio Joseph
dc La Vega, Die Venvim m g der Verwirrungen, izd. Otto Pringsheim, 1919, str. 192. napomena 2,
prema Bergu, Rfugis, str. 328.
439 Michele Torcia, Sbozzo del commercio di Amsterdam, 1782.

93
Instrumenti razmene

8 . USPON FRANCUSKIH BANAKA

Kartu je sastavio Gi Antonieti. Bankarska kua Grefd Monc i drutvo u Parizu u XVII
veku (1789-1793), 1963. Primetimo d a j e banka Grefil tada najvea parika banka i da
francuska prestonica postaje ftnansijsko sredite s uticajem irom Evrope; kvadratno
oseneni krugovi odgovaraju, prema Antonietievoj zabavnoj terminologiji,
estougaoniku velikih poslova to jest est glavnih rnesta - London, Amsterdam, Zeneva,
Lion, Bordo, Nant. est vrhova estougaonika kao da stoje u ravnotei

Papiri Luja Grefila,440 efa jedne vane poslovnice u Amsterdamu 1778.

godine,4 lepo ilustmju to irenje u dva smera. esto emo se vraati na rei i
del ovog novog bogataa (nouveau riche), oveka u isto vreme opreznog i sp
remnog na rizik, ali, takoe, i lucidnog posmatraa. Godine 1778, pre nego to
Francuska ue u rat na strani engleskih kolonija, spekulacije u Amsterdamu su na
vrhuncu. Izgleda da je povoljan trenutak da se pod okriljem neutralnosti iskoriste
prilike. Ali, da li je trebalo upustiti se u rizik sa kolonijalnim robama ija se nes
taica predviala, spekulisati najpre sa engleskim, a potom sa francuskim javnim
obveznicama, ili, pak, finansirati pobunjenike? Va bivi slubenik Bringli, pie
Grefil u Pariz obraajui se A. Gajaru, potpuno se slizao sa Amerikancima.442
A Grefil sam, bavi se svim moguim poslovima koji mu se ine povoljni, uklju
uje se po tuem nalogu u spekulacije na berzi. Spekulie za sebe i za druge, za
Rodolfa Emanuela Hclera (koji je preuzeo staru banku Telisen-Neker), an-An-
rija Gajara, Peregoe, sveprisutnog Panoa, bankare u Parizu i enevi, za Aleksan
dra Piktea, Filibera Kramera, Turetinija - ljude ija su imena upisana zlatnim slo
vima u istoriju protestantskog bankarstva (koje je prouavao Herbert Liti).443 Igra
je muna i riskantna, re je o ogromnim svotama. Luj Grefil je u njoj spokojno
uestvovao jer je radio sa tuim novcem. Ako bi ga nalogodavci izgubili, to mu
ne bi bilo prijatno, ali ga svakako ne bi bacilo u oajanje: Kada bi se moglo po
gaati u poslovima sa obveznicama (to e rei engleskim dravnim obveznica
ma), kao sto je to mogue u mnogim drugim sluajevima, pie on Haleru, skla
pali bi se, dragi prijatelju, samo dobri poslovi. Poto medalja ima dve strane,
objanjava on na drugom mestu, bie jo mnogo uspona i padova. On ipak ni
kada nije kupovao ni prodavao lakomisleno. On nije uspaljenik koji igra na sve ili
nita poput Panoa, ve sledi naloge svojih klijenata. Filibem Krameru, koji mu
daje nalog da za 10 000 funti kupi deonice engleske I stono indijske kompanije,
po kontu 3/3 sa gospodom Marseom i Pikteom, uz mogunost da ih dobije od 144
do 145, Grefil 4. maja 1779. odgovara: je nemogue, jer uprkos padu tih e-

^ A . N.,61 AQ4. ^
Herbert Lthy. La Banque protestante en France de ta Rvocation de Fdit de Nantes
la Rvolution, 1959-1961, II, str. 515.
^ A. N., 61 AQ 4. Paris, 2. mart 1780.
3 H. Lthy, op. cit.. II, pogledati u indeks.

94
 e s to u g a o n ik
L e s t v ic a p r e n ik a
y.vA

*1
v e lik ih p o s lo v a
10 miliona funti
8,1 miliona funti
6.4 miliona funti
G la v n a tr g o v a k a 5,6 miliona funti
m e sta 4,9 miliona funti
2.5 miliona funti
1.6 miliona funti
G la v n a fin a n s ijs k a
900 000 funti
400 000 funti
100 000 funti
O M a n je z n a a jn a m c s la

95
Instrumenti razmene

onica, one jo uvek vrede 154 za avgust i 152 za maj mesec. Jo ne vidimo mo
gunost takve kupovine, ali smo je uzeli na znanje. 4
Tajna uspeha u Amsterdamu je bila to da se pogodi budui teaj u tom
gradu, a na osnovu poznavanja cena i dogaanja u Londonu.'Grefil sc zato trudi
da dobija direktna obavetenja iz Londona, koja nisu dolazila samo redovnom
potom. Veza u engleskoj prestonici - gde je spekulisao za svoj raun - bili su mu
zet Sartoris, skromni i jednostavni izvrilac tuih naloga, ali i velika jevrejska
kua J. i Abrahama Garsije, koju je koristio, iako ne sa potpunim poverenjem.
Iz Grefilove ive prepiske imamo samo mali uvid u amsterdamske visoke
finansije. Ona je ipak dovoljna da vidimo koliko je holandska berza ve tada bila
otvorena za inostranstvo, koliko je tu ve dclovao meunarodni kapitalizam. Dve
knjige rauna (rescontres)^ Luja Grefila mogle bi da nam kau i vie: kako se
proraunavala zarada iz tako sloenih operaeija. Rescontre (u Zenevi se to zvalo
rencontre) jeste kvartalno sastajanje brokera koji su dogovarali kompenzacije i
poravnavali gubitke i dobitke od trgovine na poek i trgovine premijama. Grefi
love knjige sadre podatke o operacijama koje je obavljao za svoje korespon-
dente. Neki berzanski posrednik bi se tu sigurno veoma dobro snaao, ali je za is-
toriara to ve tei zadatak. Operaciju valja pratiti kroz vie reseontres da bi se
mogla izraunati zarada koja na kraju nije uvek i ostvarivana. Moram priznati da
nisam imao strpljenja da do kraja izvedem taj raun.

U Londonu predstava se ponavlja od poetka

London, koji je dugo za video Amsterdamu i oponaao ga, postao je i sam
uskoro mesto istih aktivnosti. Ve 1695. na Kraljevskoj berzi (Royal Exchange)
obavljaju se prve transakcije javnim obveznicama i deonicama Istonoindijske
kompanije i Engleske banke. London gotovo odmah postaje stecite onih koji
ve imaju novac i ele da ga imaju jo, ali i one brojnije grupe ljudi koji nemaju
nita, ali se nadaju da e nekako izmamiti novac od onih koji ga imaju. Izmeu
1698. i 1700, berza vrednosti, stenjena u zgradi Kraljevske berze, seli se preko
puta, u uvenu Exchange Alley.
Sve do osnivanja Berze (Stock Exchange), godine 1773, kafei u Exchange
Alley bili su sredite spekulacija u trgovini na poek, ili kao to sc govorilo u ar
gonu konjskih trka u Change Alley.445446 Kafei Garavej i Donatan su bili stecita
brokera deonicama i dravnim obveznicama, kafe Edvarda Lojda agenata za po
morsko osiguranje, a kafei Tom i Karsi, agenata za osiguranje od poara. itava
Exchange Alley se mogla proi pcice za minut i po, pie jedan pamfletista
1700. godine. Kad izaete iz Donatana krenite ka jugu; napravite par koraka pa
krenite ka istoku; stiete pred vrata Garaveja. Otuda, izaite na druga vrata i ula
zite u ulicu Birkin. [..,] Vrativi busolu u kutiju i obiavi svet meetarenja, opet
ste na vratima Donatana. Ovaj mali svet, koji vrvi od ljudi u radno vremc, sa

444 A. N., 61 AQ 4. Pod raunom na 3/3 ", porazumeva se na tri treine izmeu Marsea.
Pictea i Kramcra.
445 A. N., 61 AQ, 77 i 88.
446 J. Francis, op. cil., str. 23 i 87.

96
 Instrumenti razmene

y.i<*SWC^5<<K' '
t*-'..;*-^
. - *
...' '.y ' ' S ji - '
-
K..... t

Londonska berza obnovljena posle poara {joto Miel Kabo)

svojim stalnim delatnicima, sa nemirnim grupama ljudi, u isto je vreme i sredite

intriga i centar moi.447 Tako francuski protestanti, ozlojeeni Utrchtskim ugovo
rom (1713), kojim su kraljica Engleske i kralj Francuske sklopili mir, odlaze u
Londonsku berzu nc bi li protiv ugovora podbunili trgovce i pomogli vigovcima.
Dana 29. maja 1713. godine Berza i oblinji kafei odjekuju od njihove vike!448
Ovi mali, osetljivi svetovi su se meusobno ometali, ali je i njih ometao
spoljni svet. Vesti koje utiu na cenc, u Londonu kao i u Amsterdamu, ne izmi
ljaju se uvek na licu mesta. Rat za pansko naslee bio je prepun dramatinih do
gaaja, da se na mahove inilo kao da sve zavisi od njih. Bogati jevrejski trgovac
Medina, doao jc na ideju da poalje svog oveka da prati M alboroa u svim poho
dima, plaajui ovom uvenom i krtom vojskovoi 6 000 funti sterlinga godinje

447 Ibid., sir. 27.

448 A. N.. G7, 1699, London. 29. maj 1713.

97
Instrumenti ruzmene

za povlasticu da ga prvog obavesti o ishodu bitki koje je vodio: Ramili, Udnar,

Blenhajm.449 Ovo je ve prethodnica dogaaja kada su se vestima o ishodu bitke
kod Vaterloa, navodno, okoristili Rotildi! Postoji anegdota daje Napoleon Bona-
parta zabranio da se odmah razglasi ishod bitke kod M areng (14. jun 1800), ime
je izazvao uveni udar na berzi u Parizu.450
Kao i ona u Amsterdamu i Londonska berza ima svoje navike i argon:
puts i refusals, koji se tiu transakcija na poek; bulls i bears su agenti
koji kupuju i prodaju unapred, ali to ine samo iz spekulativnih razloga; riding
on horse back znai spekulisanje sa srekama dravne lutrije. Jo je mnogo sli
nih izraza.451 U Londonu, iako su neto kasnijeg datuma, obavljaju se iste radnje
kao u Holandiji. Tu postoje i Rcscounters days, to je doslovan prevod holan-
skog izraza Rescontre-Dagen. Kada 1734. godine vlasti zabrane puts i refu
sals, te tako privremeno onemogue trgovanje fiktivnim deonicama, kao u Am
sterdamu, odmah se pojavljuju Rescounters, zapravo, ista praksa u drugom ob
liku. U Londonu, kao i u Amsterdamu, nastupaju posrednici, kako oni za robu (za
ito, boje, zaine, konoplju, svilu), tako i posrednici u prodaji i kupovini deonica.
Godine 1761, Tomas Mortimer protestovao je energino protiv itavog tog soja.
Napisao je knjigu Every man his broker (Svako svoj broker - p.p.). Sudski proces
1767. dovee do nekih oslobaajuih koraka u tom pravcu: zvanino je po
tvreno da posao ne mora ii preko brokera.452453Pa ipak, sve to samo naglaava
koliko su u berzanskom ivotu bili vani brokeri, kojima je od 1697. plaana pro
vizija od jedne osmine postotka vrednosti posla. Na lestvici iznad brokera bili su
veletrgovci i bankari-zlatari, a ispod nipoto zanemarljivi bezbrojni delatnici koji
se u argonu nazivaju jobbers, to jest neovlaeni posrednici. Godine 1689,
Dord Vajt optuuje tu udnu vrstu insekata poznatu kao stock-jobbers da
sputaju i podiu cene akcija da bi se obogatili na raun drugoga, kao i da bi pro-
dirali ljude na naoj berzi, kao skakavci nekada plodnu zemlju misirsku . Zar
sam Danijel Defo nije 1701. napisao knjiicu The Villany of stock-jobbers de
tected 7 (Raskrinkani stok-doberi - p.p.), 53 koju nije potpisao.
Neto kasnije, pozorini komad Suzane Sentilivr, A Bold Stroke for a Wife
(Teak udarac za enu - p.p.) (1718) sadri scenu u kafeu Donatan, gde su pri
kazani dealeri, sworn brokers (ovlaeni brokeri), a posebno jobbers. Evo jednog
odlomka dijaloga:
Prvi dober: Juno more za sedam osmina. Ko kupuje?
Drugi dober: Deonice Junog mora, dospee na dan Svetog Mihajla 1718.
Kategorija lutrijskih tiketa!
Trei dober: Deonice istone Indije!
etvrti dober: Dakle, svi prodaju, nema kupaca! Gospodo, ja kupujem za
hiljadu funti, sledeeg utorka, po 3/4.

449 J. Francis, op. cil., sir. 32.

4* Jean Savant, Tel fut Ouvrant, 1934, str. 55.
451 Upor. P. G. M. Dickson, The financial Revolution in England, 1967, str. 505-510; E. V.
Morgan i W. A. Thomas, The Stock Exchange, 1962, str. 60-61.
4' Ibid., str. 65.
453 E. Schulin, op. cit., str. 249 i 295.

98
 Instrumenti razmene

Detalj skice iz 1748. godine, gde su prikazana uvena mesta i zgrade: Lombard strit,
Rojal Eksejndz na Kornhilu i najslavniji Eksejndz Eli. Sivo oseneni elovi
predstavljaju kue unitene u velikom poaru 1666. godine

Konobar: Svea kafa, gospodo, sveza kafa!

Menja novca, g-din Trejdlov: Pazite Gabrijele, platiete mi razliku na ka
pital koji smo obrnuli pre neki dan.
Gabrijel: Naravno, gospodine Trejdlov, evo priznanice na Sword Blade Com
pany.
Konobar: aja, gospodo?4'14
Moda treba podsetiti na to da se spekulisalo i obveznicama dravne blaga
jne (Exchequers bills), obveznicama mornarice (Navy bills), a i akcijama jo e
zdesetak kompanija (meu kojima Engleske banke i Istoenoinijske kompanije,
koje su ponovo ujedinjene 1709. i preuzele glavnu re). The East India Company 45

454 P. G. M. Dickson, op. cit., sir. 504.

99
Instrumenti razmene

was the main point" (Istonoindijska kompanija je glavna - p.p.), pie Defo. U
vreme igranja pomenutog komada, Junomorska kompanija jo nije bila izazvala
takozvani South Sea Bubble skandal. Sword Blade Company je, pak, bila fabrika
oruja.455456
Dvadeset petog marta 1748, poar je unitio Exchange Alley i sve kafane u
njoj. Valjalo je menjati adresu. Ali brokerima je bilo tesno. Posle vie planova,
pretplatom je prikupljen novac za gradnju nove zgrade iza Royal Exchange
(1773). Trebalo je da se zove New Jonathan's, ali je na kraju dobila ime Stock
Exchange 456 Spoljanjost se promenila, postala zvaninija, ali se igra, a to go
tovo da i ne treba pominjati, nastavila u starom obliku.

O nunosti putovanja u Pariz ,

eli li se ipak u Pariz, onda valja ii u ulicu Vivijen gde je Berza od 1724.
godine radila u hotelu Never, bivem seditu Indijske kompanije, a na mestu da
nanje Nacionalne biblioteke. U Londonu i Amsterdamu nije bilo nieg slinog.
U doba Dona Loa, ulica Kenkampoa457 mogla je u jednom trenutku da se meri
sa Exchange Alley, ali ne i posle poznatih dogaaja koji e imati tune i depre
sivne posledice. S druge strane, skoro svi dokumenti o ulici Vivijen nestali su ne
kim teko objanjivim sluajem.
Parika berza je samo pedesetak godina posle osnivanja postala mesto ive
aktivnosti, i to u doba Luja XVI. Vlada pomama za drutvenim igrama. ,.U viso
kom drutvu igraju se faraon, domine, dama, ah, a te igre nipoto nisu na
ivne.458 Od 1776. posmatraju se konjske trke; strana je stiska u sto dvanaest bi
roa zvanine lutrije u Parizu. Ilegalnih kockarnica ima na sve strane. Policija,
koja sve zna, nastoji da mnogo ne intervenie, ak ni u kraju oko Berze i u Pale-Ro-
jalu, gde mnogi propali spekulanti, industrijalci i finansijeri sanjaju o udesnim
spekulacijama. U takvoj atmosferi, spekulacije u Amsterdamu i Londonu postaju
veoma privlaan primer. Utoliko prc to je politikom zajmova Nekera i Kalona
stvoren ogroman javni dug, podeljen na nekih pctslo do esto hiljada nosilaca, ug
lavnom Pariana. Berza je idealno trite za obveznice javnog duga. U skuenom
zdanju u ulici Vivijen, brokeri drugaije dciuju: svemoni, sada sede na podijumu
poznatom kao parket (parquet): izmeu njih i klijenata je uski prolaz, jedva dovo
ljan za jednu osobu (coulisse). argon koji poinje da se koristi pokazuje da je
dolo do porasta aktivnosti. Ovdc se kotiraju, pre svega, obveznice javnog duga,
ali i deonice (podeljene u portions), Indijske kompanije, kao i Caisse d Escom
pte , pretee Francuske banke. Priznajem da se i sa tako mudrim vodiem kakav je

455 E. V. Morgan i W. A. Thomas, op. ir., str. 17.

456 P. P. M. Dickson, op. cil., str. 506.
457 Jakob van Klaveren, ..Rue de Quincampoix and Exchange Alley. Die Spekulationjahre
1719 iind 1720 in Frankreich und England, u: Vierteljahrschrift fur Sozial-wid Wirtschafisge-
schichte 1963, 48, 3, sir. 331-359.
s Robert Bigo, Une grammaire de la Bourse en 1789. u: Annales d'histoire conomique
et sociale, II, 1930, sir. 500 i 507.

100
 Instrumenti razmene

Mari-ozef-Dczire Marten,459 teko snalazimo sa listom teajeva koja svakog

dana zauzima jednu stranicu u Journal de Paris i u Affiches.4
Tako nastaje berzanska spekulacija. Godine 1779, Caisse d Escompte bila
je reorganizovana, a njene deonice putene u javni promet. Od tada je , kae se u
izvetaju Dravnog vea, dolo do tako kaotinog trgovanja deonicama u Caisse
d Escompte da se prodalo etiri puta vie nego to ih je zaista bilo.461 Dakle,
prodato i preprodato. Upravo je u to vreme mladi grof Dc Tili462*izveo veoma us-
penu spekuluciju (na podsticaj svoje ljubavnice, glumice koja je u isto vreme
bila ljubavnica jednog bogatog upravnika pote). G rof kae da su izbrojali 22
deonice Caisse d Escomtea, to e rei 22 000 Uvri. Nema sumnje d a je spekula
cija na rok poela da osvaja Pariz. Odluka od 7. avgusta 1785, ije odredbe Simo-
lin,465 ambasador Katarine TI u Parizu, ovoj prenosi, lepa je ilustracija. Ve neko
vreme, objanjava on odluku, prestonici se obavlja neka vrsta sklapanja po
slova ili kompromisa (kurziv moj), podjednako opasna kako za prodavce tako i za
kupce, pri emu jedan ovek obeava da isporui u nekom dalekom roku stvari
koje ne poscduje, dok se drugi obavezuje da ih plati novcem koji ne poseduje, uz
mogunost da trai da se one isporue pre roka, sa popustom [...]. Ovakve radnje
dovode do podmuklih manevara koji neko vreme utiu na cene javnih obveznica,
jednima preterano diui, a drugima obarajui vrednost [...|. Rezultat je neuredna
i bezobzirna spekulacija koju svaki pametan poslovni ovek osuuje, koja stavlja
na dobo imetke onih koji su dovoljno neoprezni da se u nju uputaju, odvraa ka
pital od solidnog i za nacionalnu industriju povoljnog ulaganja, podstie pohlepu
za neumercnim i sumnjivim dobitkom [...], a koja bi mogla da ugrozi ugled Pa
rike berze u drugim evropskim zemljama. Posle ove odluke vraeni su na snagu
stari propisi iz januara 1723, kao i odluka od 24. septembra 1724 (kojom se os
niva Berza). Utvrene su kazne u iznosu od 3 000 do 24 000 livri, ve prema
teini prekraja. Naravno, sve ostaje mrtvo slovo na papiru. Tako je 1787. Mirabo
napisao Denuncijaciju spekulacije upuenu kralju (Dnonciation de l agiotage
au roi). Da li bi ukidanje spekulacije spasio monarhiju koja u ovom sluaju nije
bila odgovorna?
Francuzi su ipak bili novajlije u poslu. Povodom zajma koji pokree Neker
1781, Luj Grefil,464 bankar iz Amsterdama o kome smo ve govorili, a koji je ku
povao veliki broj deonica - ili, bolje reeno, izdavao uputstva da se one za njega
kupuju - pisao je svom prijatelju i kolegi Tsaku Panou (11. februara 1782): teta
je, velika teta, to zajam nije odmah bio zakljuen. Doneo bi zaradu od 5 do 6%.
U vaoj zemlji jo ne shvataju one oblike i postupke koji u stvarima finansija, spe
kulacija i prometa deluju kao to ulje deluje na asovnik, olakavajui kretanje
mehanizma. Promet, zapravo, znai preprodaju deonica. U Amsterdamu i Lon-

459 Marie-Joseph Dsir Martin, Les trennes financires, 1789, str. 97 sq.
460 i hid., pogl. VI, Bourse, str. 68.
461 Robert Bigo. La Caisse d Escompte (1776-1793) et les origines de la Banque de France,
Paris, 1927, posebno str. 95-116.
462 Mmoires da comte de Tilly, 1965, str. 242.
4fi4 Moskva, A.E.A.. 93/6, 428, str. 40, Paris. 15, avgust 1785.
464 A. N., 61 AQ 4.

101
Instrumenti razmene

donu bio je obiaj da odmah po zakljuenju zajma, deoniari otkupljuju po neto

veoj ceni jedan broj obveznica od drugih deoniara; to je poveavalo njihovu
cenu, dok su organizatori operacije dizali ccnu dalje, sve dok ne bi mogli da ostva
re velike zarade, rasprodajui onaj paket deonica koji su sauvali u tu svrhu. I
zaista, Pariz mora jo mnogo da ui.

Berze i papirni novac

Spekulacija deonicama, zaelo novina, donosila je velika uzbuenja od
XVII stolea. Pa ipak, tvrdnja da su Amsterdamska, Londonska, i u neto skrom
nijem vidu Parika berza, bile ono to Holanani nazivaju Windhandel (trgovina
vetrom), jeste besmislena. Moralisti su taj stav ipak esto iznosili, podjednako
osuujui kredite, banke, papirni novac i spekulaciju. U Francuskoj, Rolan de La
Platjcr,465 ministar unutranjih del, koga je na to mesto 1791. postavila Zakono
davna skuptina, ne okolia mnogo; Pariz poseduje samo prodavce i manipula-
tore novcem, bankare, ljude koji spekuliu papirima, obveznicama dravnih zaj
mova, optom bedom. Spekulaciju su osuivali i Mirabo i Klavjer, dok je prema
Kuediku (1791),466 spekulacija, izvukavi iz jada nekolicinu, unitila vie hi
ljada graana". To je, svakako, tano. Ali velika zasluga Amsterdamske i Lon
donske berze, jeste to su omoguile pobedu, iako sporu, svog papirnog novca.
Aktivna trina ekonomija ne moe postojati bez novca. Novac juri, ska
e", krui. itav ekonomski ivot vrti se u izvesnom smislu oko njega. Tako po
veava razmenu, nikada ga nema dovoljno: rudnici ne mogu da proizvedu do
voljno plemenitih metala, lo novac godinama istiskuje dobar, a uvek prete zla
koja povlai tezaurizacija novca. Reenje bi bilo da se stvori neto bolje nego to
je roba-novac, ogledalo u kome se odraava i po kome se meri sva ostala roba.
Treba stvoriti novac-simbol. Prva zemlja koja je tako neto uinila bila je Kina
poetkom IX veka.467 Ali stvoriti papirni novac nije isto to i uiniti da se on
prihvati. Papirni novac nije igrao u Kini onu ulogu ubrzivaa kapitalizma kao na
Zapadu. .
Evropa jc, zapravo, veoma rano nala reenje, i to ne samo jedno. Tako u
enovi, Firenci i Veneciji ve u XIII veku veliku inovaciju predstavlja menica
koja polako ali sigurno ulazi u razmenu. U Boveu se menice prvi put pominju u
oporukama 1685. godine, to je i godina opoziva Nantskog edikta. 8 Ali Bove je
samo provincijsko mesto. Druga vrsta monete postoji veoma rano u Veneciji: ob
veznice javnog duga. U Amsterdamu, Londonu, u Parizu, dconice raznih kompa
nija bile su, videli smo, kotirane na Berzi. Uz razliite banknote, vidi se d aje u
opticaju velika koliina vrednosnih papira. Tadanji poznavaoci govorili su da
ova koliina ne sme da pree vie od tri do etiri puta koliinu metalnog no
vca.469 Pa ipak, u Holandiji i Engleskoj ova jc razmera u nekim razdobljima bila

Roland de la Platire, Encyclopdie mthodique, 11, str. 2, prema G. Carrireu, op. fit., I,
str. 244. napomena.
466 Maurice Lvy-l.eboyer, op. cit., str. 420, napomena 17.
^ Jacques Gcrnet, Le Monde chinois, Paris, 1972, str. 231.
s Pierre Goubert, Barnais et le Beaavaisis de 1600 1730, Paris, 1960. str. 142.
469 I. de Pinto, op. cit., str. 69.

102
 Instrumenti razmene

1 prema J5.470 ak i u Francuskoj, gdc su se ljudi sporo navikavali na papirni no

vac (omrznut zbog Loovih eksperimenata), i gde e kasnije i banknote Francuske
banke muno kriti sebi put, desilo se d aje samo u Parizu vrednost menica inae
ravna obimu kredita f...J vea pet do est puta od vrednosti metalnog novca u op
ticaju 1789. godine.471
U navali papira neophodnog u trgovini vodeu ulogu su igrale berze i
banke. Stavljajui sav taj papir na trite, one su omoguavale da se obveznica
javnog duga ili deonica u tren oka pretvori u gotov novac. Verujem da ovde, gde
se ekonomska prolost poklapa sa sadanjou, nisu potrebna dodatna ob
janjenja. S druge strane, jedan francuski tekst s poetka XV111 veka472 - koji je,
iako bez tanog datuma, verovatno napisan oko 1706, dakle, dvadesetak godina
pre obnove Berze - izgleda da zavreuje panju. Rentes sur Hotel de Ville (Pa
rike gradske obveznice), nastale 1522, verovatno su u Francuskoj igrale istu
ulogu kao u Engleskoj takozvani anuiteti. One su ipak ostale neka vrsta poro
dinih vrednosnih papira, sigurna vrednost koja se esto prenosila nasledstvima,
a koju je, uostalom, bilo teko i prodati. Kada bi neko to i poeleo, morao je da
rauna sa velikim porezom i izuzetno visokim belenikim trokovima. Posledica
je, objanjava se dalje u pomenutom tekstu, da su gradske obveznice mrtve za tr
govinu; oni koji se bave trgovinom mogu se njima ispomagati isto koliko svojim
kuama i zemljitima. Interes pojedinaca, koji se pogreno shvata, na taj nain
nanosi tetu javnom interesu. postaje jasno, nastavlja pisac, ukoliko se si
tuacija u Francuskoj uporedi sa situacijom u Italiji, Engleskoj i Holandiji, gde se
dravne obveznice, kao sve nepokretnosti, prodaju i prenose bez dodatnih tro
kova i formalnosti.
Brzo pretvaranje vrednosnih papira u novac i obratno, jeste, zaelo, jedna
od najznanijih funkcija berze vrednosti. Engleski anuiteti nisu iskljuivo prilika
za Windhandel. Oni su i alternativna moneta sa dovoljnim jemstvom, a i sa pred
nou to donosi kamate. Ako vlasniku zatreba gotovina, moe je na berzi odmah
dobiti u zamenu za vrednosni papir. S druge strane, zar gotovina, promet novcem,
nisu bili klju - ili jedan od kljueva - uspeha holandskih i engleskih poslova? Je
dan Italijan, pun oduevljenja, 1782. godine pie da Englezi u Change Alley po-
seduju ,,una mina piu dovicioza di quella chc la Spagna possiede nel Potosi e nel
Messico (bogatiji rudnik nego to panija poseduje u Potosiju i Meksiku -
p.p.).473 Petnaestak godina ranije, . Akarijas de Serjon u svojoj knjizi Interesi
evropskih nacija474 (1766), pie: Spekulacija obveznicama je jedno od glavnih
sredstava odravanja kredita u Engleskoj; cena koju im spekulanti odreuju na
Londonskoj berzi, odreuje i njihovu cenu na stranim tritima .

470 Brojka izneta za Holandiju za vreme krize i 763. godine, A.E., Holandija, 513, str. 64.
471 M. Lvy-Leboyer, op. cit., str. 709; Guy Thuillier, .,Le stock montaire de la France en lan
X , u: Revue d'histoire conomique et sociale, 1974, str. 253. U anonimnoj engleskoj knjiici izdatoj
oko 1700. razlikuje se trideset razliitih kategorija obligacija. E. Schulin, op. cit., str. 287, napomena
191. . .
472 A. N., G7, 1622.
474 M. Torcia, Shozzo del commercio di Amsterdam, str. 41.
474 Op. cit.. I, str. 266.

103
Instrumenti razmene

SVET IZVAN EVROPE

Sutinsko pitanje je da li se Evropa nalazi na istom stadijumu razmena kao
ostale gusto naseljene oblasti, a koje, poput nje, predstavljaju posebna podruja.
Proizvodnja, razmena i potronja, na nivou na kojem smo ih do sada opisivali,
jesu elementarne ljudske delatnosti, koje ne zavise ni od starih ni od novih usme-
renja odreene civilizacije, ni od odnosa koje ona odrava sa svojim okruenjem.
Ne zavise ni od prirode drutva, njegovih politikih struktura, prolosti koja na
stavlja da utie na svakodnevni ivot. Za ova elementarna pravila ne postoje gra
nice. U naelu, slinosti su na ovom nivou brojnije od razliitosti.

Pijace i radnje kao sveopta pojava

itav naseljeni svet je istakan pijacama i duanima. Takve su i polunase-
ljene oblasti, kao to su Crna Afrika ili Amerika u doba kada u nju stiu Evropljani.
Tako je i u Latinskoj Americi, o kojoj ima puno ilustracija. U Sao Paolu, u
Brazilu, duani su se nalazili na raskrima glavnih ulica ve krajem XVI veka.
Posle 1580, koristei se ujedinjenjem panske i portugalske krune, portugalski
posrednici doslovno zaposedaju pansku Ameriku, zasipajui je svojim uslu
gama. Kao duandije i kolporteri, oni stiu u najbogatija sredita i gradove koji
su se brzo razvili, u Limu i Meksiko, npr. U njihovim se duanima, kao u ra
dnjama u Evropi, prodavalo sve - obina roba za svakodnevnu upotrebu, brano,
suvo meso, pasulj, tkanina iz uvoza, ali i skupa roba, kao to su crni robovi ili
prelepo drago kamenje. ak i u divljim oblastima Argentine u XVIII veku, za
gauose se stvara pulperia , reetkama ograena radnja u kojoj se prodaje sve i
svata, pre svega alkohol i roba za potrebe karavana.475
Islamske oblasti su poznate po pijacama koje vrve i ulicama s tesnim dua
nima grupisanim po delatnostima, to se i danas moe videti u uvenim sukovima
velikih gradova. Tu ima svih vrsta pijaca. Jedne su izvan gradskih zidina, na veli
kom prostoru; dovode do stranih zakrenja na monumentalnim gradskim vra
tima. Te se pijace nalaze na nekoj vrsti niije zemlje koja vie nije grad, da bi
seljaci tu bez zazora dolazili, ali ni predaleko od njega, da graani ne bi previe ri-
zikovali.476 Postoje i pijace u gradovima, koje su smetene u uskim ulicama i na
trgovima, ukoliko ne zauzimaju velika zdanja kao to je Bezistan u Carigradu. Pi
jace su u gradovima specijalizovane. U Sevilji i Grenadi za vreme islamske vlasti
veoma su rano osnovane pijace radne snage, slino kao i u Bagdadu. Bezbrojne su
obine pijace za ito, jeam, jaja, sirovu svilu, vunu, ribe, drvo, kiselo mleko...
Al-Makrizi tvrdi da u samom gradu Kairu ima najmanje 35 pijaca.477 Da li neka
od njih igra i ulogu berze, barem za menjae novca, kao to se tvrdi u jednoj
skoro objavljenoj knjizi (1965)?478

475 E. Martinez Estrada, Muerte y transfi-guracion de Martin Fierro , 1948, passim i posebno
I, str. 134-135.
476 Roger Letourneau, Fs avant le protectorat , Casablanca, 1949, citirao P. Chalmetta, op.
cit., str. 128.
477 P. Ghalmetta, op. cit., str. 133-134, referenca kod al-Maqrizi, Kitab az-Jitat.
8 S. Y. Labib, Handelsgeschichte Agyptens im Sptmittelalter 1171-1517 , 1965, str. 277,
290 i 323.

104
 Instrumenti razmene

M a la p ija c a u C a rig ra d u iz M u zeja ivik o K o re r u Veneciji (o tisa k M u zeja)

105
Instrumenti razmene

10. PIJACE U KINI

Karta jedne regije Seuana sa 19 trgovita od kojih su est vea, a koja se nalazi izmeu
35 i 90 kilometara severoistono od grada Ceng-Tua. Ova karta i dv eme koje slede su
izvodi iz Marketing and Social structure in rural China Dz. Vilijema Skinera,
objavljenog u Journal o f Asian Studies, novembar 1964, str 22-23

Prva sema (str. 107 gore): na svakom uglu mnogougaonika od punih linija treba zamisliti
selo koje je klijent trgovita ili grada koji se nalazi u sredini. Iznad ove jednostavne geo
metrije, postoji niz veih mnogougaonika, oznaenih isprekidanim linijama, a iji su
centri vei gradovi i na ijem uglu je manji grad

Druga ema (str. 107 dole): ista ali pojednostavljena ema, koja je dobra ilustracija teo
retskog modela matematike geografije prema Valteru Kristaleru i Augustu Leu

106
 Instrumenti razmene

Granice glavnih pijanih zona

Granice manjih pijanih zona
Gradovi s glavnim pijacama
Najvei gradovi

107
Instrumenti razmene

Ukratko, slinost sa evropskim pijacam a je potpuna. Tu je i seljak koji do

lazi u grad da bi zaradio neto n ovca da plati poreze, a koji se tu tek nakratko za
drava; tu je i energini i snalaljivi preprodava brzog jezika, koji, uprkos zabra
nama, otkupljuje robu od seljaka; na ovoj privlanoj pijaci vlada i ivost; tu je u
svako vrem e m ogue pojesti i neko sprem ljeno jelo, peene kom ade m esa, jelo
sa slanutkom, razne utipke.479
U Indiji, gde je veom a rano zavladala novana privreda, nije bilo sela bez
pijace, to je zanim ljivo ali i razum ljivo. N aim e, porezi koje je zajednica plaala
odsutnim gospodarim a ili V elikom M ogulu - koji je bio isto tako pohlepan kao i
ovi prvi - plaali su se isklju ivo u gotovu novcu. Stoga je valjalo prodavati ito,
pirina ili bojadisarske biljke. N a tim pijacam a bi se uvek naao neki banijanski
trgovac, da olaka posao i uari neto i za sebe. U gradovima bujaju pijace i du
ani. Putujue zanatlije, slin o kao u Kini, svuda nude usluge. ak i danas postoje
kovai koji putuju sa svojim porodicam a i nude usluge za neto pirina ili kakve
druge hrane.480 O grom an je i broj putujuih trgovaca, Indusa i stranaca. N e
umorni kolporteri, erpasi sa Himalaja, odlaze ak do M alajskog poluostrva.481*
D ok o obinim pijacama u Indiji ipak ne znam o previe, hijerarhija kineskih
pijaca nam je sasvim jasna. Kina je, sa svojom ogrom nom populacijom , bolje od
drugih drutava sauvala na hiljade obeleja svakodnevnog ivota iz prolosti i to
bar do 1914. godine - a donekle i p osle D rugog svetskog rata. Danas je oito pre
kasno traiti te ostatke prolosti. D . V ilijem Skiner487 je 1949. u Seuanu po-
smatrao jo uvek ivu prolost, a n jegove opirne i tane beleke jesu izvanredan
izvor inform acija o tradicionalnoj Kini.
U Kini, kao i u Evropi, seoska pijaca gotovo da ne postoji. S druge strane,
svi manji gradovi imaju pijacu, a Kantijonova483*opaska da se oni prepoznaju po
pijaci, vai za Kinu isto kao i za Francusku XVIII veka. O ve su se pijace odra
vale dva ili tri puta sedm ino, a tri puta kada je sedm ica, kao u junoj Kini, tra
jala deset dana. To je uestalost koju m ogu podneti seljaci iz oblinjih pet do de
set sela, kao i kupci u gradu ija su sredstva ograniena. O bino je sam o jedan
seljak od petoro njih dolazio na pijacu, to e rei jedan lan dom ainstva ili p o
rodice. N ekoliko skromnih duana u naselju je seljake snabdevalo neophodnom
robom: iglam a, ibicam a, uljem za svetiljke, sveam a, hartijom, tamjanom, m e
tlama, sapunom, duvanom ... Sliku dovrava ajdinica, krma u kojoj se toi vino
od pirina, razni zabavljai i naklapala, javni pisar, kao i zelenake radnje, uko
liko se zelenaenjem nije bavio sam vlastelin.
O ve elem entarne pijace su povezane m eusobno, to pokazuje tradicionalni
kalendar kojim se nastojalo da se pijace u varoicam a po m ogustvu ne pokla
paju, a p ogotovo ne odravaju istog dana kada i pijace u pokrajinskom sreditu.

9 Nikita Elisseeff, Nur-ad-Din, III, str. 856, citirao P. Chalmetta, str. 176.
481 ^ ar^ Folco Quilici, U Alba delVuomo, 1974, str. 219.
Pierre Gourou, Leons de gographie tropicale , 1971, str. 106; Pour une gographie hu
maine, 1973, str. 105. Sutina informacije u zajednikoj knjizi Mount Everest, London, 1963.
^ G. W. Skinner, cit. cl.
Richard Cantillon, Essai sur la nature du commerce en gnral, INED, 1952, str. 5 sq.

108
 Instrumenti razmene

Vrem enski razmaci su om oguavali putujuim trgovcim a i zanatlijama da usta

n ove vlastiti kalendar. Kolporteri, prevoznici, preprodavci, zanatlije, svi u stal
nom kretanju, idu sa jedn e pijace na drugu, iz grada u jednu pa u drugu varo, vra
aju se u grad i tako stalno. Sirom ani kuliji prte na leim a robu koju preprodaju
da bi kupili drugu i na esto sm eno maloj razlici u ceni zaradili neto. Trite
rada je u stalnom kretanju. Zanatlije esto putuju sa svojim alatom. K ova, tesar,
bravar, stolar, berberin i m noge druge zanatlije m ogu se angaovati na samoj pi
jaci. Oni odlaze da rade u takozvane hladne dane, izm eu toplih dana koje
provode na pijaci. Pijaca je prema svom radu i svojim pauzama nametnula selu
svoj ritam. Putovanja nekih privrednih delatnika odgovaraju elem entarnim p o
trebama: zanatlija bi tek kada u njegovom naselju ili selu nije bilo dovoljno m u
terija, krenuo unaokolo trbuhom za kruhom. Budui i d a je prodavao ono to
bi sam napravio, potrebne su mu b ile pauze da obnovi zalihe. Zahvaljujui kalen
daru pijaca na koje je iao, m ogao je unapred da se pripremi.
U gradu, na centralnoj pijaci, razmena ima drugaije dim enzije. Roba i na
m irnice tu dolaze iz oblinjih trgovita. Sam grad je povezan sa susednim grado
vim a koji ponekad njim e dominiraju. Grad donekle izlazi iz lokalne privrede, na
puta njene uske okvire i usklauje se sa irim kretanjem spoljnog sveta, odakle
dobija retku, skupu ili u toj oblasti nepoznatu robu, koju prosleuje manjim pija
cam a i radnjama. Za razliku od naselja ukorenjenih u seljako drutvo, kulturu i
privredu, gradovi izlaze iz tog okvira. Hijerarhija pijaca oznaava u neku ruku
drutvenu hijerarhiju. D . V. Skiner ispravno tvrdi da kineska civilizacija nije ob
likovana u selim a, ve u skupinama sela, ukljuujui i trgovite koje je njihov vrh,
a u izvesnoj meri i regulator. Iako ne treba preterivati sa ovom matrinom g eo
metrijom, ona je ipak znaajna.

Promenljiva povrina elementarnih pijanih zona

Najvanija primedba D . V. Skinera tie se prom enljivosti prosene povrine
osn ovne jedin ice, to jest prostora koji gravitira lokalnoj pijaci. On to pokazuje na
primera K ine tridesetih godina XX veka. A ko se osnovni m odel primeni na itavu
teritoriju zem lje, onda povrina estougaonika ili pseudoestougaonika varira
u skladu s gustinom naseljenosti. A ko stanovnika po kvadratnom kilom etra ima
manje od 10, onda je prosena povrina estougaonika oko 185 km2. A ko na kva
dratni kilom etar im a dvadesetak stanovnika, onda je povrina estougaonika oko
100 km 2 itd. Ovaj odnos objanjava m nogo ta; ukazuje na razliite etape razvoja.
U zavisnosti od gustine naseljenosti i postojanja privrede (pre svega, prevoza), v i
talni pijani centri e biti manje ili v ie udaljeni jedni od dragih. To je m oda na
in da se bolje postavi i onaj problem koji je m uio francuske geografe u vrem enu
Viala de la B laa i Lisjena Galoa. Francuska se m oe podeliti u odreen broj
zem alja (pays), to jest elem entarnih jedinica koje se sastoje od vie estouga
onika. Za o ve zem lje je karakteristina i njihova stalnost, ali i pokretljivost i ne
sigurnost njihovih granica. Zar ne bi bilo login o da se njihova povrina s vrem e
nom menja zavisno od gustine naseljenosti?

109
Instrumenti razmene

Svet kolportera ili svet veletrgovaca?

U sasvim razliit svet nas uvode trgovci koje veliki istoriar J. K. van Ler,484
koga je rat odneo u cvetu m ladosti, opisuje kao pedlars, kao obine kolportere
Indijskog okeana i Indonezije, a u kojim a ja vidim krupnije trgovce, ponekad ak
i veletrgovce. R azlika u naim procenam a nuno e iznenaditi itaoca: to je kao
kada se na Zapadu ne bi pravila razlika izm eu pijace u naselju i berze na otvo
renom . Ipak, postoje razne vrste kolportera. D a li se, odista, za one trgovce koji su
sa m onsunskim vetrom u lea p lovili jedrenjacim a sa jedne obale ogrom nog Indij
skog okeana na drugu, kao i ivin im m orim a Pacifika, da bi se nekad i p osle ita
vih est m eseci vraali bogati ili osirom aeni, m oe rei da su obini sitni trgovci
(pedlars), kao to to tvrdi J. K. van Ler, koji, dalje, zakljuuje da je trgovina u
itavoj Indoneziji i A ziji bila skromna? Ponekad sm o i sami u iskuenju da od go
vorim o potvrdno. Izgled tih trgovaca, neuobiajen za oi zapadnjaka, navodi na
prebrzo uporeivanje sa skrom nim evropskim kolporterima. D a opiem o jedan
dogaaj: 22. juna 1596,485 etiri broda pod kom andom H olananina Hutmana,
obiavi Rt dobre nade i p osle dugotrajne plovidbe, ula su u luku Bantam na
Javi. Tu se na palubu popeo itav roj trgovaca koji su kao na pijaci izlo ili sv o
ju robu, oko koje su unuli. Javanci su doneli svee lokalne nam irnice, perad,
jaja, voe; K inezi, skupu svilu i porcelan; Turci, B engalci, Arapi, Persijanci, Gu-
daraani, svu m oguu robu sa Istoka. Jedan od trgovaca, Turin, ak se ukrcao
na holandski brod kojim se vratio u Carigrad. Van Ler tu vidi osobenu azijsku
trgovinu, kojom se bave putnici koji sa sobom n ose svoje zaveljaje, kao u doba
R im skog carstva. N ita se, navodno, nije prom enilo. N ita se po Van Leru nee
jo dugo menjati.
O va slika je po svoj prilici varljiva. Kao prvo, ona ne prikazuje svu unutar-
indijsku trgovinu. Ve od X V I veka dolazi do udesnog porasta navodno nepro-
m enljive trgovine. B rodovi u Indijskom okeanu sve vie prevoze glom azne i je f
tine terete, ito, pirina, drvo, pam une tkanine, to jest robu obino namenjenu
seljacim a iz oblasti gde se uzgajala sam o jedna kultura. Tu, dakle, nije re o sku-
pocenoj robi koju prenose pojedinci. U svakom sluaju, Portugalci i Holanani, a
kasnije E n glezi i Francuzi, koji su iv e li u tim oblastim a, s radou otkrivaju da
je m ogu e obogatiti se unutarindijskom trgovinom koje se laaju. Izvetaj D.
B rem sa,486 koji se p osle punih trideset pet godina rada za holandsku Istonoindij-
sku kompaniju vraa u dom ovinu 1687, veom a je pouan. On opirno opisuje sve
kom ercijalne linije koje su se ukrtale i zavisile jedna od druge, u veom a irokom
i razvnovrsnom sistem u razm ene u koji su se H olanani spretno ukljuili, ali koji
sami, svakako, nisu izm islili.

4 J. G. Van Leur, Indonesian Trade and Society , 1955, str. 53, 60, 63, itd., a posebno str.
135-137, 197, 200. Stav Van Leura preuzima Niels Steensgaard, The Asian Trade Revolution o f the
seventeenth cent., 1973. Protiv tog stava jednu beleku m ije uputio Daniel Thorner i delo M. A. P.
Meilink-Roelsfsz, Asian trade and Earopean influence in the Indonesian Archipelago between 1500
and about 1630 , 1962. Ova rasprava se tie istorije sveta. Vratiu se na nju u treoj knjizi ovog del
u petom poglavlju.
J.-C. Van Leur, od. cit ., str. 3 sq.
486 A. N., Marine B4*7, 46, str. 256 sq.

110
 Instrumenti razmene

Javan ske lae. Panju treba o b ra titi na d rv en o sid ro , b a m b u so va je d r a i d v a v e sla na

bon im stra n a m a krm e (F o to tek a A. K o len )

N e bi trebalo zaboraviti ni onu neogranienu i besplatnu pom o koju su

trgovci pri putovanjim a po D alek om istoku im ali. B ila je to energija m onsunskih
vetrova. Oni su svojom periodinou odreivali vrem e plovidbe i sastanaka trgo
vaca, i to s tanou nepoznatom za tadanji pom orski prevoz. .
Treba naposletku da obratimo panju na v e realne kapitalistike vidove te
trgovine na daljinu. Trgovci raznih nacionalnosti koje je Kornelijus Hutman video
na palubi svojih brodova u Bantamu, nisu pripadali sam o jednoj trgovakoj kate
goriji. N eki od njih - verovatno manjina - putuju za svoj raun i m ogu se zaista
svrstati u kategoriju gde ih stavlja i Van Ler, to je st m eu one pranjave trgovce-
-peake iz poznog Srednjeg veka (ak i ako ovi, kao to em o videti, a sudei na
osnovu par poznatih sluajeva, pre pripadaju drugom tipu trgovca). Skoro svi o s
tali, to i sam Van Ler prim euje, rade za krupne naruioce za koje su vezani u go
vorom . A li i sami ti ugovori se razlikuju. .
U Indiji, u Indoneziji, kreui na putovanja b ez kraja, Van Lerovi pedlars
su potreban novac pozajm ljivali od bogatih trgovaca ili brodovlasnika, banjana ili
muslim ana, ili od vlastelina i visokih inovnika. O bino bi pristajali da zajmoda
vcu isplate dvostruko veu svotu, osim u sluaju brodolom a. Jem ci su bili oni
sam i i lan ovi njihovih porodica. Tako su se ili vraali sa zaradom ili postajali ro
b ovi svojih poverilaca sve dok ne bi vratili dug. Takvi su ugovori slini ugovo-

111
 Instrumenti razmene

rima commenda koji su postojali u Italiji i jo ponegde, ali su im odredbe otrije;

rok vraanja, koji je u slovljavala duina putovanja, bio je dugaak, ali, s druge
strane, kamatna stopa ogrom na. O vi su drakonski ulo vi prihvatani jer je razlika u
cenam a iste robe na raznim m estim a bila velika, a samim tirrt i zarade izuzetne.
To su v e krugovi veom a krupne trgovine na daljinu.
Jermenski trgovci koji i sami p love jedrenjacim a koje pokreu m onsuni, i
koji u velikom broju putuju izm eu Persije i Indije, esto su, zapravo, agenti v eli
kih isfahanskih trgovaca koji deluju u Turskoj, Rusiji, Evropi i po Indijskom
okeanu. U govori su bili razliiti: kom isioner je od svih transakcija sa kapitalom
koji bi mu bivao poveren (novac i roba), dobijao etvrtinu zarade, dok je ostatak
pripadao gazdi ( khoja). Pa ipak, ova jednostavna slika skriva sloenu stvarnost
koju lepo osvetljava jedna belenica, istovrem eno i raunovodstvena knjiga i
dnevnik jedn og od ovih trgovakih putnika, a koja je sauvana u Nacionalnoj bib
lioteci u Lisabonu. N jen je skraeni prevod objavljen 1967. godine.487 Tekst je,
naalost, nepotpun. N edostaje konani obraun operacije iz koga bism o saznali
profit. A li ak i takav, dokum ent je izuzetan.
I zaista, sve u vezi s putovanjem jerm enskog trgovakog putnika H ovha-
nesa, sina D avid ovog, izgled a nam izuzetno:
- duina putovanja: sledim o ga hiljadama kilom etara, od u lfe, jerm en
skog predgraa Isfahana, do Surata, p otom do Lase na Tibetu; pre povratka u
Surat, m nogo je puta zastajao i skretao;
- trajanje putovanja: od 1682. do 1693, dakle, vie od jedanaest godina, od
kojih je pet bez prekida provedeno u Lasi;
- injenica da je putovanje bilo sasvim uobiajeno: ugovor sa gazdom
{khoja) bio je tipian, i u istom obliku sree se i 1765, skoro stotinu godina ka
snije, u K odeksu Jermena u Astrahanu;
- injenica da su naeg putnika, svuda gde je zastajao, u irazu, Suratu,
Agri, Patni, ali i u srcu N epala, u Katmanduu i Lasi, primali drugi jerm enski trgo
vci koji su mu pom agali, a on je s njima trgovao i uestvovao u njihovim p oslo
vima;
v - izuzetan je i spisak robe kojom trguje: srebro, zlato, drago kamenje,
m ous, indigo i druge bojadisarske biljke, vunene i pam une tkanine, svece, aj,
itd; takoe i obim trgovine: jedn om se pom inju dve tone indiga upuene sa severa
do Surata i dalje u Siraz; drugi put stotinak kilogram a srebra; trei put pet k ilo
grama zlata nabavljenih u Lasi od jerm enskih trgovaca koji su ili do Sininga, na
dalekoj granici sa K inom , da bi tu m enjali srebro za zlato - s to je bila unosna op e
racija jer je u Kini srebro bilo precenjeno u odnosu na Evropu: srazmera 1:7, koja
se spom inje u H ovhanesovoj belenici, ukazuje na lepu zaradu.
M oda je najzanim ljivije to to putnik nije preduzim ao sve ove p oslove j e
dino sa kapitalom koji mu je poverio khoja, iako je za ovoga ostajao vezan u govo
rom i b eleio u svoju raunovodstvenu knjigu sve transakcije. K om isioner se,
takoe, za svoj raun p ovezivao sa drugim Jermenima, koristio je svoj kapital
(m oda i deo zarade), a jo v ie uzajm ljivao. Ponekad je ak i sam davao novac na

487 B. N. de Lisbonne, F. G 7970; prevod Levona Khaghikiana, Le registre dun marchand

armnien en Perse, en Inde et au Tibet (1682-1693), u; Annales E. S. C., mart-april 1967.

112
 Instrumenti razmene

zajam. Stalno je prelazio s gotovin e na robu i na m em ce koje su njegovu robu

prenosile takorei vazdunim putem , nekad po niskim stopama, 0,75% m ese-
no na kratka rastojanja i kada je radio sa trgovcim a ukljuenim u njegov posao;
drugi put, kada je bila re o dugakim rastojanjima, vraanju novca kuci, stope su
b ile visoke, od 20 do 25% , za povratak iz Surata u Isfahan, na primer. v
Preciznost dokumenta, njegova vrednost primera koju jo s vise naglaava
podrobnost, daje neoekivanu sliku o trgovinskim i kreditnim olakicam a u Indiji,
0 razgranatim lokalnim trgovakim m ream a u koje je H ovhanes, odam zastupnik
1 sluga, spretni trgovac, lako ulazio, trgujui skupom i jeftinom , laganom i tekom
robom On putuje, ali da li je sam im tim i kolporter? A ko ga po svaku cenu e
lim o uporediti s nekim , onda on pre p odsea na n ovog engleskog trgovca koji se
bavi privatnim trgovanjem , koji je stalno u pokretu, ide iz krme u kremu, za
kljuuje tu i tam o neki posao, ve prem a cenam a i prilikama. Udruuje se sa dru
gim trgovcim a i hrabro ide napred. Ovaj trgovac, koga danas predstavljam o kao
inovatora koji je uzdrm ao stara pravila en glesk e srednjovekovne trgovine, za
m ene je najblii onim p oslovn im ljudima koji se vide na stranicama H ovhanesove
b elenice. S tom razlikom da E ngleska nije tako prostrana kao Persija, severna
Indija, N epal i Tibet. ..
N a osnovu o v o g primera lake je razumeti i ulogu trgovaca u Indiji - koji
zaelo nisu b ili pedlars - koji deluju od X V I do XVIII veka, a nastanjeni su u
Persiji, Carigradu,488 Astrahanu,489 M o sk v i.4904912L ake je razum eti i onaj talas
skraja X V I veka, koji trgovce s Istoka dovodi u Veneciju, Ankonu, Peza-
ro 493 ili u narednom veku u Lajpcig i Am sterdam. To nisu b ili samo Jermem: u
aprilu 15 89,494 na brodu Ferrera koji isplovljava iz M alamoka, venecijanske
spoljne luke, pored trgovaca iz Italije (M leana, Lombarana i Firentinaca), putu
ju i Jermeni, L evantinci, Kiprani, Kandijci, M aroniti, Sirijci, Gruzijci, G rci, M a-
vari, Persijanci i Turci. Svi oni trguju po istom obrascu kao i zapadnjaci. Spo
minju se u dokum entim a belenika iz V enecije i A nkone, a viaju se i pod tremo-
vim a A m sterdam ske berze. Tu se uopte ne oseaju kao stranci.

Indijski bankari
U Indiji, svako gradsko sredite im a svoje bankare-m enjae novca - sarafe,
koji uglavnom pripadaju m onoj trgovakoj kasti banjana. U gledni istoncar Irfan
Habib (I9 6 0 ),495 uporedio je indijski sistem menjanja novca sa sistem om na z a -

488 Robert Mantran, Istanbul dans la seconde moiti u XVlF sicle, 1962 7hornik
489 Roussko-indiickie otnochenia v XVIII veke (Rusko - indijski odnosi u XVIII veku). Zbornik
dokumenata, str. 29 sq , 56-65, 74, 82, 95 sq.
490 Ibid., str. 32,51-55,67.
491 Mdit. ..., I, str. 263; II, str. 577-578. , . .
492 Luigi Celli, Introduction Due Trattati inediti di Silvestro Gozzohm da Osimo, cono
mistei e^inanziere del sec. XVI, Torino, 1892, str. 2-6.

494 Jacques dTvniamontf Les Voyages du Seigneur de Villamont, 1600, str. 102 s jedne 1 s
druge sf 9a5nefan Banking in Mughol India, u: Contribution to Indian economic history,
I, Calcutta, 1960, str. 1-20.
113
 Instrumenti razmene

padu. O blici su, m oda, razliiti. S tiem o utisak da je u Indiji re o potpuno pri
vatnoj m rei razliitih m esta, ili, pre, razliitih m enjaa novca, bez posredovanja
sajm ova ili berzi. Pa ipak, isti problem i reavaju se slinim sredstvima: m enicam a
( hundi), m enjanjem novca, plaanjem u gotovom , kreditima, pom orskim osigu
ranjem ( bima).
Indija ve od X IV veka im a veom a ivu novanu privredu koja se stalno
kree u pravcu neke vrste kapitalizm a - koji ipak nee obuhvatiti itavo drutvo.
O vi lanci m enjaa novca su tako delotvorni da slubenici engleske Istono-
indijske kom panije, koji imaju pravo da unutar Indije trguju i za svoj raun -
stalno koriste kredite sarafa, isto kao to su Holanani (a pre njih Portugalci),496
pozajm ljivali od Japanaca iz Kjota,497 ili tekoam a pritisnuti trgovci hriani,
koji su zajm ili od m uslim anskih ili jevrejskih zelenaa iz A lepa i Kaira.498 Slian
evropskom bankaru, indijski pozajm ljivao n ovca je esto trgovac koji pozajm
ljuje sa visokim rizikom , a ponekad se bavi i prevozom . Ima ih strano bogatih:
tako je Virji Vora iz Surata, oko 1663.499 navodno posedovao osam m iliona ru-
pija; Abdul Gafur, islam ski trgovac,500 s istim kapitalom, sto godina kasnije im a
dvadeset brodova od 300 do 800 tona nosivosti; tvrdi se da mu je prom et isti kao
i m one Indijske kom panije. Banjani su radili kao brokeri, a Evropljani su morali
da ih koriste kao posrednike u svim p oslovim a u Indiji; oni su vrili prevoz, a p o
nekad (kao u Ahm edabadu, na primer), proizvodili i tekstil koji je Indija u ogrom
nim koliinam a izv o zila u X V II i XVIII veku.
O indijskoj trgovakoj organizaciji i njenoj delotvornosti sauvano je sve-
doanstvo Francuza Tavernijea, koji je trgujui dragim kam enjem putovao po In
diji i Indoneziji. Ono je isto tako reito kao i H ovhanesovo, koji je i sam koristio
sistem sarafa. Francuz objanjava kako je lako putovati Indijom, pa ak i izvan
nje. G otov novac skoro da nije trebalo nositi, jer se m ogao uzajmiti. Svaki putu
ju i trgovac g a j e m ogao uzajm iti u G olkondi, na primer, i vratiti u Suratu, odakle
je svoj dug m ogao da p renese na tree m esto, nanovo uzajmljujui, itd. Zajam je
putovao za uzajm ljivaem , a poverilac (ili, pre, lanac m eusobno odgovornih po-
verilaca), bio bi isplaen tek na kraju. Tavernije to naziva plaanjem starog n o
vim . Naravno, svaki kredit se zasebno plaao. Takva plaanja lie na interes koji
se u Evropi plaao na razm enu. Ona su se zbrajala i njihova cena je bila sve
vea ako je uzajm ljiva dalje putovao ili naputao uobiajene marrute. Bani-
janska m rea se irila na sva m esta Indijskog okeana, a i dalje. Tavernije pie:
sam uvek raunao da ako se novac pozajm i u G olkondi za put u L ivorno ili Vene
ciju, i kada se on vraa i opet uzim a, najmanja kamata izn osi 95% , ali najee ide

496 C. R. Boxer, Macao as religious and commercial entrepot in the 16th and 17th centuries,
u: Acta asiatica, 1974, str. 71.
Voyage de Henri Hagenaar aux Indes orientales , u: R.-A. Constantin de Renneville, Re
cueil des voyages qui ont servi rtablissem ent et au progrs de la Compagnie des Indes orientales
V, 1706 str. 294 i 296-297.
J * Mdit. ,...11, str. 149.
Abb Prvost, op. cit., VIII, 629; W. H. Moreland, From Akbar to Aurangzeb , 1923, str.
153158.
500 *
Jean-Henri Grose, Voyage aux Indes orientales , 1758, str. 155 sq. Onaj veliki trgovac
Abdul Gafur za kojeg se kae daje sam razvio trgovinu podjednako veliku kao onu engleske kom
panije....

114
 Instrumenti razmene

M en ja n ovca u Indiji. O b o jen i c rte iz zb irk e L a li-T o len d a l oko 1 7 6 0 (foto B. N .)

do 100%.501 Upravo je to stopa koju je putujui trgovac plaao naruiocu na

Javi, u Indiji i u junoj Kini. To je, svakako, fantastina stopa, no ona je vaila
samo na najnapetijim linijam a ekonom skog ivota, u sistem u trgovine na velika
rastojanja. U obiajena interesna stopa kod trgovaca u Kantonu krajem XVIII
veka, iznosila je 18-20% .502*E nglezi iz B engala pozajm ljivali su na lokalnom ni
vou po isto tako niskim stopama kao H ovhanes.

501 Jean-Baptiste Tavernier, Les Six Voyages de Jean-Baptiste Tavernier... q u il a faits en Tur
quie, en Perse et aux Indes..., Paris, 1676,1, str. 192, 193.
502 Louis Dermigny, Les Mmoires de Charles de Constant sar le commerce la Chine, 1964,
str. 76 i 189-190.

115
Instrumenti razmene

To je razlog v ie da putujue trgovce Indijskog okeana ne smatramo nebi

tnim likovim a: kao i u Evropi, tako je i na D alekom istoku trgovina na daljinu bila
u osn ovi visok og kapitalizm a.

Malo berzi mnogo sajmova

Iako na Istoku ne postoje institucionalizovane berze kao u Amsterdamu,
Londonu i drugim velikim trgovinskim sreditim a na Zapadu, tu ipak postoje re
dovna okupljanja velikih trgovaca. Ona nemaju uvek prepoznatljiv izgled, ali to
bi se m oglo rei i za sastanke krupnih m letakih trgovaca pod trem ovim a Rialta,
gde su oni izgledali kao mirni prolaznici zahvaeni m eteom oblinje pijace.
Sajm ovi su, nasuprot tom e, prepoznatljivi na prvi pogled. M nogo ih je u In
diji. Igraju vanu ulogu u islam skim zem ljam a i u Indoneziji. Z anim ljivo je da su
veom a retki u Kini, iako i tu postoje.
U svojoj nedavno objavljenoj knjizi (1968), D. i . Surdel izriito tvrde da
,,u islam skim zem ljam a sajm ovi praktino ne postoje.503 Za njih, ipak, postoji
naziv: u svim islam skim zem ljam a re mausim oznaava i sajam i sezonski pra
znik, a poznato je , i periodini vetar koji duva sa Indijskog okeana (monsun).504
Zar m onsun ne odreuje vrem e putovanja toplim morima na D alekom istoku, zar
ne ubrzava i prekida susrete trgovaca iz razliitih zemalja?
U jedn om izvetaju iz 1621,505 podrobno se opisuje jedan od takvih sasta
naka u M oki, m estu gde se sa m alo robe ipak bogato trgovalo. Svake godine,
m onsun je u ovu luku u Crvenom moru (koja e docnije postati velika trnica
kafe) dovodio izvestan broj brodova iz Indije, Indonezije i sa oblinje afrike
obale, koja je bila prepuna ljudi i robe (slini brodovi i danas p love ovom rutom).
Te su godine d ola dva broda iz D abola u Indiji, jedan sa 200, drugi sa 150 pu
tnika. Sve su to putujui trgovci koji su doli da prodaju m ale koliine skupocene
robe: biber, gumu, lak, istonjaki tamjan, pam une tkanine proarane zlatnim n i
tima i slikane rukom, duvan, cim et, karanfilie, kamfor, sandalovinu, porcelan,
m ous, indigo, trave, m irise, dijamante, gumirabiku... Iz pravca Sueca u M oku je
dolazio sam o jedan brod, koji je glavninu puta nosio sam o panske osm ice : p o
tom bi na njega bilo utovareno neto robe, vuneno sukno, korali, kostret. U koliko
brod iz Sueca iz nekog razloga ne bi stigao na vrem e, sajam koji je obino bio
glavna taka susreta, bivao je ugroen. Trgovci iz Indije i Indonezije, ostavi
bez redovnih kupaca, m orali su da rasprodaju robu, jer bi neum oljivi m onsun pre
kidao sajam ak ako on ne bi ni p oeo kako treba. Slini sastanci sa trgovcim a iz
Surata i M azulipatam a organizovani su u Basri i Ormuzu, gde se na brodove kada
bi krenuli nazad, retko kada tovarilo neto osim persijskog vina iz iraza i srebra.
U M aroku, kao i itavom M agrebu, m nogo je lokalnih svetaca i hodoaa.
Upravo pod njihovom zatitom organizuju se sajm ovi. Jedan od najposeenijih

504 Domini4ue et Janine Sourdel, La Civilisation de L Islam classique, 1968, str. 584.
Robert Brunschvig, Coup doeil sur lhistoire des foires travers lIslam, u: Recueils de
la Socit Jean Bodin , t. V: La Foire , 1953, str. 44 i napomena 1.
5 J. C. Van Leur, op. cit ., str. 76.

116
 Instrumenti razmene

11 JEDAN SAJAMSKI GRAD U PERSIJSKOM ZALIVU BUDI SE

S DOLASKOM BRODOVA
B a n d a r A b a si j e b io n a jb o lja luka na o b a li n a su p ro t o strvu O rm u z . B ro d o vi iz In dije
iskrcavaju robu za P ersiju i L evant. U d o b a kad a j e iv e o Tavernije, nakon sto su O rm uz
za u zeli P ersija n ci (1622), u g ra d u im a m n ogo sk la d ita i trgovakih svra tita ,
istonjakih i evropskih. P a ipak, g r a d iv i sa m o tri ili e tiri m e sec a g o d in je d o b a
p o s lo v a , ve li Tavernije, d a k le u d o b a sajm a. N akon toga, p o e v i o d m arta, g r a d koji j e
to p a o i nezdrav, isp ra zn i se o d p ro m e ta i stan ovn ika. S ve d o p o v r a tk a b rodova, idu eg
d ec em b ra (o tisa k A. K o len )

sajm ova u severnoj A frici je onaj m eu G uzulim a,^^ juno od A nti-Atlasa,

odakle se vide prostranstva i peana pustinja. Lav Afrikanac, koji ga je lino
posetio poetkom X V I veka, ukazao je na njegov znaaj. Sajam se i dan-danas
odrava.
to se tie islam skih zem alja, najaktivniji sajm ovi se odravaju u Egiptu,
Arabiji i Siriji, upravo na raskrima gde bi se to m oglo i pretpostaviti. Od XII
veka, glavnina trgovine islam skih podruja prestaje da se obavlja du stare dom i
nantne ose koja je povezivala Persijski zaliv i Bagdad, i seli se prema Crvenom
moru, gde poinje da cveta. O vo preseljenje prati i polet karavanske trgovine, koja
donosi slavu sajmu u M zezibu, u Siriji, velik om karavanskom sreditu. G odine 506

506 R. Brunschvig, cit. l., str. 52-53.

117
Instrumenti razmene

1503. italijanski putnik L udoviko da Vartema507 polazi iz M ezaribe u M eku sa

karavanom od, navodno, 35 0 0 0 kamila! U ostalom , okupljanje hodoasnika u
M eki je najvei islam ski sajam. Kao to kae isti svedok, u M eku ljudi dolaze
parte per m ercanzie et parte per peregrinazione (D elom iz trgovakih razloga,
delom radi hodoaa - p.p.). Jedan oevidac ve 1184.508 opisuje izuzetnu ra
sko sajma: N em a robe na svetu koja ne stie na ovaj sajam. Veliki hodoa
sniki sajm ovi veom a rano uslovljavaju kalendar plaanja, ustanovljavajui pri
tom svoj sistem kom penzacija.509
U Egiptu, u nekim m estim a delte N ila, m ali ali ivi sajm ovi proizlaze iz
koptske tradicije. M ogu e je da potiu ak i iz prethrianskog Egipta, iz doba pa-
ganstva. S prom enom vere njihovi sveci-zatitnici su sam o prom enili imena; u
dane kada se oni slave (mlid), odravaju se veliki sajm ovi. Tako u Tantu, u delti,
godinji sajam na mlid svetog Ahm ada al Badavija, i danas okuplja m notvo
posetilaca.510 Velika okupljanja su bila u Kairu i u Aleksandriji,517 gde su saj
m ovi zavisili od plovidbe Sredozem nim i Crvenim m orem , a pri tom pokuavali
da se uklope u zam reni kalendar h odoaa i karavana. U Aleksandriji, u septem
bru i oktobru, kada duvaju povoljni vetrovi, m ore je bilo otvoreno. Tokom ta
dva m eseca, u kupovinu bibera i zaina d olazili su Venecijanci, enoveani, Fi-
rentinci, Katalonci, D ubrovani i M arseljci. U govori koje je sultan Egipta potpi
sao sa V enecijom i Firencom ustanovljuju, kako to prim euje S. J. Labib, neku
vrstu sajamskih propisa, koji mutatis mutandis podseaju na sajamske propise na
Zapadu.
Sajam u islam skim zem ljam a ipak u relativnom sm islu nije im ao onoliki
znaaj kao na Zapadu. Pripisivati to ekonom skoj zaostalosti verovatno je pogre
no, jer u doba sajm ova u Sampanji, Egipat i islam ske zem lje nipoto ne zaostaju
u odnosu na Zapad. M oda je uzrok veliin a islam skog grada i njegova struktura?
Zar taj grad nije im ao v ie trnica i supermarketa, da tako kaem o, nego bilo
koji grad na Zapadu? Tu su etvrti, iskljuivo namenjeni strancima, stalna
meunarodna sastajalita. Funduk Franaka u Aleksandriji, ili Sirijaca u Kairu
p oslu ili su kao m odel za Fondaco dei Tedeschi u Veneciji: Venecijanci ograuju
nem ake trgovce, kao to i sam i bivaju ograeni u svojim etvrtim a u Egiptu. 2
Slini zatvorim a, ovi funduci predstavljali su u islam skim gradovim a neku vrstu
stalnog sajma, upravo kao to je Holandija, zem lja slobodne trgovine, bila neka

7 Ludovico de Varthema, Les Voyages de Ludovico di Varthema ou le viateur en la plus

grande partie d Orient, Paris, 1888, str. 21. Nous prinsmes nostre chemin et mismes trois jours
aller un lieu appel Mezeribe, et l demourasmes trois jours ce que les marchans se fournissent
et acheptassent des chameaux et tout ce qui leur estoit necessaire. Le seigneur dudict Mezeribe
nomm Zambey est seigneur de la campagne, cest--dire des Arabes..., il a quarante mille chevaux
et pour sa court, il a dix mille jumentz et trois cent mille chameaulx.
.J? S. Y. Labib, Handelsgeschichte gyptens im Sptmittelalter ..., str. 193-194.
Ibid., str. 194.
^7*101R. Brunschvig, cit. cl., str. 56-57.
11 S. Y. Labib, op. cit., str. 197.
512 Mdit. ..., I, str. 190; referance kod Henrya Simonsfelda, D er Fondaco dei Tedeschi und
die deutsch-venetianischen Handelsbeziehungen , 1887; Hans Hausherr, Wirtschaftsgeschichte der
Neuzeit vom Ende des 14. bis zur Hhe des 19. J., 3. izd. 1954, str. 28.

118
 Instrumenti razmene

vrsta stalnog sajma koji je prerano uguio sve ostale sajm ove, koji su postali b e
skorisni. D a li treba zakljuiti da su sajm ovi u ampanji, u srcu jo uvek zaosta
log Zapada, b ili neka vrsta podsticaja za trgovinu u jo nerazvijenim zemljama?
U Indiji, koja je sam o d elim ino bila islam ska, stvari su stajale drugaije.
Sajm ova ima svuda, oni su svakodnevna pojava, neto to ne iznenauje putnike.
Za sajm ove u Indiji nepovoljno je to se poklapaju sa hodoaim a, kada na obale
reka sa vodom koja proiuje stiu beskrajne povorke putnika i vernika, i to
obino u buci rasklimanih volovskih zaprega. Zem lja vie rasa, jezika, vera, In
dija je dugo morala da na granicama suprotstavljenih oblasti odrava stare saj
m ove, koji su b ili pod okriljem zatitnikih boanstava i verskih hodoaa, a
tako i van sukoba dotinih oblasti. Istina je i da su m nogi sajm ovi, ponekad odra
vani izm eu sela, b ili v ie u znaku trampe nego novane trgovine.
To nije, naravno, sluaj sa velik im sajm ovim a na reci Gang, u Hardvaru,
Alahabadu, Sonpuru; ili u Maturi i Batesaru na Jamuni. Svaka vera im ala je svoje
sajmove: hinduisti u Hardvaru i Beneresu; siki u A m ricam , m uslim ani u Pakpa-
tanu u Pendabu. E ngleski general Slim an,513514m alo preterujui, govorio je o tom e
da se sa poetkom hladne i suve sezone, kada nastupa vrem e obrednog pranja,
glavnina stanovnika Indije, ljudi s obronaka H im alaja kao i oni sa rta Komorina,
okuplja na sajm ovim a gde se prodaje sve, pa ak i konji i slonovi. U obiajeni i
vot prekida nova, neobina praksa koja postaje pravilo: to su dani m olitve i v e
selja, ispunjeni plesom , m uzikom i obredima. Svake dvanaeste godine, ulazak Ju
pitera u znak vod olije najavljuje hodoaa i pratee sajm ove. Tada izbijaju i stra
ne epidem ije.
U Indoneziji, dugotrajni sastanci stranih trgovaca u lukama, u pom orskim
gradovim a ili u njihovoj neposrednoj b lizini, pretvaraju se u neku vrstu produe
nih sajmova.
N a velikoj Javi, do vrem ena dok se na njoj nisu naselili H olananH bila
izgraena Batavija (1619), pa ak i neto kasnije, glavni grad bio je Bantam, na
severnoj obali, na zapadnom kraju ostrva, okruen movarama, stegnut u zidine
sa kulama naikanim topovim a kojim a niko nije ni znao da rukuje. Unutar zidina
nalazio se grad, nizak, ruan i veliki kao Am sterdam . Od kraljevske palate
granale su se tri u lice koje su vo d ile ka pijacama prepunim mukaraca i ena, koji
su prodavali svakojaku robu: perad, papagaje, ribu, m eso, vrue pecivo, arak (is
tonjaku rakiju), svilu, som ot, pirina, drago kam enje, zlatnu nit... U neposred
noj blizini nalazila se kineska etvrt, sa vlastitim radnjama, kuam a od opeke i
posebnom pijacom . U istonom delu grada, na glavnom trgu, od zore zakrenom
sitnim trgovcim a, okupljaju se neto kasnije u toku dana i krupni trgovci, osigura
vatelji brodova, veletrgovci biberom , pozajm ljivai novca uz veliki rizik, koji
poznaju razne jezik e i valute. Tim ljudim a trg slui kao berza , zapisao je neki
putnik. Blokirani svake godine u gradu u iekivanju da zaduva m onsun, strani tr
govci uestvuju u sajmovanju koje traje m esecim a. Glavnu re vod e K inezi, koji
su na Javu ve odavno doli, a tu e i ostati jo m nogo godina. G odine 1595. jedan

513 William Crooke, Things Indian, 1906, str. 195 sq.

514 Za pojedinosti koje slede uporediti Abb Prvost, op. cit., I, str. 414 i VIII, str. 139 sq.

119
 Instrumenti razmene

putnik pie: K inezi imaju tu svoj interes; zelenae i stekli su isti ugled kao Jev-
reji u Evropi. O bilaze zem lju nosei sa sobom vage i otkupljuju sav biber na koji
naiu. Poto odm ere jedan deo [re je nota bene o kupovini na uzorak], da bi m o
gli da procene koliinu [to e rei teinu], nude novac prosuujui potrebe proda
vaa. Tako stiu ogrom ne koliine bibera kojim m ogu da natovare brodove iz
K ine im oni stignu, prodajui za pedeset hiljada caixasa (sapeka) ono to su pla
tili dvanaest hiljada. O sam do deset ovakvih brodova stiu u Bantam u januaru, a
svaki im a od etrdeset pet do pedeset tona n osivosti. Tako K inezi imaju so-
pstvenu trgovinu na Levantu. Kina u trgovini na velika rastojanja dugo nee za
ostajati u odnosu na Evropu. U vrem e Marka Pola u toj se zem lji troi, kae isti
putnik, stotinu puta v ie zaina nego u dalekoj E vropi.515
Valja primetiti to da K inezi, zapravo, kom isioneri koji stalno borave na Javi,
odlaze u kupovinu u sela pre nego to zaduvaju m onsuni. D olazak brodova o z
naava poetak sajma. Dugotrajni sajm ovi, ije trajanje odreuju vetrovi, je su ti
pina pojava za itavu istonu Indiju. U Atjehu na Sumatri, D ejvis (1598)516*vidi
tri velik e pijace na kojim a se svakog dana kao na sajmu prodaju sve vrste robe.
N ek o e pom isliti da on re sajam koristi sam o da bi bolje opisao obinu pijacu.
A li Fransoa Marten iz Sen-M aloa (1603), pred istim prizorom , pravi razliku iz
m eu velikih pijaca i obinih pijaca, gde su tezge bile pretrpane egzotinim v o
em ; opisuje duane trgovaca pristiglih sa svih obala Indijskog okeana, koji su
svi obueni na turski nain i koji tu ostaju est m eseci da prodaju svoju
robu. P osle ovih est m eseci dolaze drugi [trgovci]. Drugim recim a, re je o
stalnom sajmu, neprekidno obnavljanom , koji je lenjo razvuen u vrem enu i ni
kada nije kratak i eksplozivan kakvi su sajm ovi na Zapadu. Dam pije, koji dolazi u
Atjeh 1688. godine, jo je odreeniji:51 K inezi su najugledniji trgovci ovde;
neki od njih ostaju ele godine; drugi, pak, dolaze samo jednom godinje. Potonji
nekad dolaze u junu sa deset ili dvanaest jedrenjaka sa velikim tovarima pirina i
drugih namirnica... Zakupljuju sve kue u jednom delu grada, pored mora, tako
da se ta etvrt naziva kineskom ... B rodovim a dolazi i m notvo zanatlija, stolara,
tesara, molera; im stignu, daju se na posao i poinju da izrauju kutijice, kri-
njice, ormare, i ostale kineske proizvod e. Tako se tokom dva m eseca odrava
kineski sajam, gde svako dolazi da kupuje, ili barem da se kocka. Uporedo sa
prodajom robe, trgovci poinju da iznajmljuju manje prostore i kue. Kada pro
daja opada, vie je kockanja.
U samoj K ini stvari su drugaije.519 Kako je tu sve pod kontrolom vlasti, b i
rokratskih, sveprisutnih i delotvornih, a koje su u naelu protiv ekonom skih p ov
lastica, sajm ovi se pom no nadziru, dok pijace ostaju relativno slobodne. Sajm ovi

516 111, Histoire' du commerce du Levant au Moyen Age, 1936, t. II, str. 662-663.
Denys Lombard, Le sultanat d Atjh au temps d'IskandarMuda, 1607-1636,1967, str. 46;
referenca kod Johna Davisa, A briefe relation of Master John Davis, chiefe pilote to the Zelanders in
their India Voyage... 1598, London, 1625.
Franois Martin, Description du premier voyage faict aux Indes Orientales par les
Franais de Saint-Malo, 1604, citirao D. Lombard, op. cit., str. 25, nap. 4.
D. Lombard, op. cit., str. 113114; referenca kod Guillaumea Dampiera, Supplment du
voyage autour da monde..., 1723.
Prema obavetenjima koja su mi pruili Michel Cartier, Denys Lombard i tienne Balazs.

120
 Instrumenti razmene

H olan dska ilu stra cija p r i e o p u to va n ju u iston u Indiju (1 5 9 8 ). U sredim , je d a n o d

kineskih trg o va ca koji se redovn o n astanjuju u g ra d u B an tam u u d o b a trg o va k e
aktivn osti; s leve strane, Javan ka k oja m u j e en a za vrem e n jeg o vo g b o ra v k a u
B antam u; s desn e strane, je d a n o d staln ih kineskih p o sred n ik a , koji s va g o m u ruci
o b ila zi o stv ro i kupuje b ib e r u m rtvo j se zo n i (jo to F K ilic i)

se ipak veom a rano pojavljuju, u vrem e naglog procvata trgovine i razm ene, pred
kraj vladavine dinastije Tang (IX vek). Oni su b ili esto povezani sa nekim budi
stikim ili taoistikom hramom i bili odravani u vrem e godinje proslave b o
anstva. To je razlog da su nazivani kao i skupine hramova - m iao-hui. N a njima
je vladala naglaena atm osfera narodnog veselja. Imali su i druge nazive. Tako je
sajam svile u doba vladavine dinastije Cing (1 6 4 4 -1 9 1 1 ), odravan u Nan-hsin-
henu, na granici provincija o-K ijang i Kjang-Su, bio poznat kao hui-ang 11
lang-hui. S lino tom e, izraz n ien-ih znai isto to i nem aki izraz Jahrmarkte
(godinje pijace). I zaista, on se pre odnosio na velik e sezonske pijace (soli, aja,
konja, itd.), n ego na sajm ove u pravom sm islu reci.
Etjen B ala520 je smatrao da se ove velik e pijace i izuzetni sajm ovi poja
vljuju prevashodno u doba kada je K ina bila podeljena izm eu m eusobno stranih
dinastija; budui da su razni d elovi m orali da se nekako povezuju, sajm ovi i v e
like pijace su se razvijali jednako brzo kao u srednjovekovnoj Evropi, a m oda i
iz slinih razloga. A li im bi Kina opet postajala politika jedinica, obnavljala

520 tienne Balazs, Les foires en Chine, u: Recueils de la Socit Jean Bodin, pogledati: La
Foire, 1953, str. 7789.
121
Instrumenti razmene

svoju birokratsku strukturu, efikasnu hijerarhiju pijaca, sajm ovi bi nestajali iz unu
tranjosti. Odravali su se sam o oni na spoljnim granicama. Tako su u doba dina
stije Sung (9 6 0 -1 2 7 9 ), koja je vladala sam o junom Kinom , postojale uzajamne
p ijace u severn im oblastim a k oje su b ili o sv o jili nom adi. Kad je pod dinastijom
M ing (1 3 6 8 -1 6 4 4 ), ob novljeno jedinstvo, koje je dinastija Cing (16441911),
odravala, ti otvori se nalaze iskljuivo na obodu zem lje, okrenuti spoljnom
svetu. Tako su se od 1405. odravali sajm ovi konja na granici M andurije, koji su
poinjali i prekidali se u zavisnosti od toga da li su nomadi ugroavali pogranine
oblasti. Ponekad bi se sajam odravao na sam im vratima Pekinga, kada je dolazio
karavan iz M oskovije. To je izuzetan dogaaj jer su se karavani sa Zapada obino
zaustavljali na sajm ovim a u H an-eu i eng-Tunu. Tako se 1728. godine,521
juno od Irkutska odravao veom a zanim ljiv i vaan sajam u Kjatki, na kojem su
kineski trgovci kupovali skupoceno sibirsko krzno. I konano, suoen sa evrop
skim trgovcim a, Kanton u XV III veku dobija dva sajma.522 K ao ostale velike
m orske luke m anje-vie otvorene za meunarodnu trgovinu (npr. N ingpo, A m oj),
Kanton sada svake godine im a jednu ili v ie trgovakih sezona. To ipak nisu v e
lika slobodna okupljanja kao u islam skim zem ljam a ili Indiji. Sajam u Kini ostaje
ogranien na neku posebnu oblast trgovine, pre svega inostranu. Ili se Kina plaila
sajm ova i branila od njih, ili, a to je verovatnije, za njima nije ni im ala potrebu: sa
svojim administrativnim i upravljakim jedinstvom , svojim aktivnim lancim a pi
jaca, ona je m ogla i bez sajm ova.
U Japanu pak, gde se pijace i duani stvaraju ve u XIII veku, a potom rastu
i ire se, sajamski sistem kao da ne postoji. Pa ipak, posle 1638, kada se Japan za
tvorio za spoljnu trgovinu, u Nagasakiju je odravana neka vrsta sajma, svaki put
kada bi uz dozvolu stizali holandski brodovi Istonoindijske kom panije ili k i
neske dunke. O vi sajm ovi su ipak bili retki. A li poput sajm ova u Arhangelsku
i M oskoviji, koji su se odravali kada bi stizali engleski i holandski brodovi, oni
su bili nain da Japan povrati preko potrebnu ravnoteu. B io je to jedini nain da
ova zem lja, p osle sam oizolacije, oseti svetske vetrove, ali i da uzm e uea u
svetskoj trgovini jer je izv o zo m srebra i posebno bakra, koji su odlazili istim bro
dovim a, uticala na cikluse svetske privrede: ciklus srebra do 1665, kratki ciklus
zlata od 1665. do 1668. ili 1672; i, konano, ciklus bakra.

Evropa u odnosu na ostali svet

Slike su sam o slike. A li, ako su brojne, ako se ponavljaju, ako su istovetne,
onda ne m ogu sve biti lane. One nam pokazuju to da u tom raznovrsnom svetu po
stoje slini oblici i ostvarenja: gradovi, putevi, drave, oblici razmene su, uprkos
svem u, slini. N e k o je izn eo stav da postoji toliko sredstava razm ene koliko im a
sredstava za proizvodnju. A li, u svakom sluaju, ovih sredstava je ogranien
broj, jer ona reavaju elem entarne problem e, posvuda iste.

521
Encyclopedia britannica, 1969, XIII, str. 124.
Louis Dermigny, La Chine et l'Occident. Le commerce Canton au X V IIf sicle, 1964,
I, str. 295, III, str. 1151.

122
 Instrumenti razmene

Kolporter, p ro d a v a p e r n a te d iv lja i u Rim u (foto O sk a r S a lvio )

Prvi utisak je to da jo u X V I veku, naseljene oblasti sveta, suoene sa za-

htevim a velik og broja ljudi, izgledaju m eusobno bliske i sline. Pa ipak, i mali
jaz m oe biti dovoljan da se na jednoj strani pojave i potvrde prednosti, te stoga i
superiornost, dok na drugoj strani to, naravno, znai najpre inferiornost, a zatim i
potinjenost. D a li se tako neto dogodilo u odnosim a izm eu Evrope i ostatka
sveta? Teko je dati izriit odgovor, sve objasniti u par rei. Postoji, zapravo, neka
istoriografska nejednakost izm eu Evrope i ostalog sveta. Poto je izum ela za
nimanje istoriara, Evropa se njim okoristila. N jena vlastita istonja je dobro ob
janjena, slui kao svedoanstvo, neka vrsta zahteva. Istorija ne-Evrope tek se
pie. S ve dok se ne uspostavi ravnotea znanja i tumaenja, istoriar ce oklevati
da presee G ordijev vor svetske istorije, koji u o vom sluaju predstavlja geneza
superiornosti Evrope. Upravo to m ui D o zefa N idam a,3" istoriara Kine, kom e
je ak i na relativno jasnom planu tehnike i nauke, teko da svom predmetu
istraivanja odredi m esto na svetskoj sceni. M eni neto ipak izgleda izvesno: jaz
izm eu Zapada i ostalih kontinenata pojavio se kasno, a pripisivati ga sam o ra
cionalizaciji trine privrede, kao to in e m nogi nai savrem enici, znai previse
uproavati stvari.523

523 La Tradition scientifique chinoise, 1974.

123
Instrumenti razmene

U svakom sluaju, objasniti taj jaz, koji se godinam a poveavao, znai pri
stupiti sutinskom problem u istorije m odernog sveta. Upravo je to problem kojim
em o se baviti u naoj knjizi, b ez osobite elje da na njega damo definitivan od
govor. U svakom sluaju pokuaem o da ga postavim o u svim njegovim vid o
vim a, da ga napadnemo objanjenjima, kao to su u prolosti ljudi napadali topo
vim a zidine grada u koji su eleli na silu da prodru.

PRETPOSTAVKE UMESTO ZAKLJUKA

R azliite m ehanizm e razmene koje sm o predstavili, od elem entarne pijace
do berze, lako je prepoznati i opisati. S druge strane, nije tako jednostavno odre
diti njihovo m esto u ekonom skom ivotu, uvideti ta oni znae. D a li su nastali u
isto vrem e? D a li su m eusobno povezani ili ne? A ko jesu, onda na koji nain? D a
li predstavljaju snage rasta? ini se d a je n em ogue dati kategorian odgovor na
ova pitanja, jer se neki tokovi u ovom m ehanizm u, ve prema ekonom skom toku
koji ih potiskuje, okreu bre od drugih. Sad su dominantniji jedni, sad opet
drugi, pri em u svaki vek im a svoju fizionom iju. A ko ne greim o tako to odve
uproujem o stvari, ova d iferencijalna istorija objanjava sm isao ek on om sk og
razvoja u Evropi, a slui i za uporedno tum aenje dogaanja u drugim delovim a
sveta.
U X V veku se nastavljaju katastrofe i nedae iz druge p olovin e X IV veka.
D o oporavka dolazi, otprilike, sredinom X V veka. Pa ipak, Zapadu e trebati
m nogo godina da dosegne raniji prosperitet. Francuska Luja IX S vetog, ako se ne
varam, veom a se razlikuje od aktivne Francuske Luja XI, koja ipak jo uvek pati.
O sim u nekim posebnim oblastim a (delovi Italije, iva celina N izozem sk e), sve
ekonom ske veze su popustile; ekonom ski akteri - pojedinci i grupe - preputeni
su sam i sebi, to oni m anje-vie svesn o nastoje da iskoriste. U takvim ok oln o
stima, sajm ovi, a p ogotovo pijace, dovoljno oivljavaju trgovinu. N ain na koji
gradovi na Zapadu stiu prednost nad selim a, najavljuje oporavak gradskih p i
jaca, institucija koje e dovesti do potinjavanja okolnih oblasti. Cene industrij
skih proizvoda rastu, a poljoprivrednih padaju. Gradovi izlaze kao pobednici.
R em on de Ruver,52452 istoriar koji je uvek zazirao od lakih objanjenja,
smatra da je X V I vek zlatno doba sajmova. Prema njemu, sajm ovi objanjavaju
sve. N jih je sve vie; zdravi su; svuda ih ima; na stotine ih je, pa i na hiljade. A ko
je to zaista tako, u ta i sam verujem, onda je napredak u X V I veku bio pokrenut
odozgo, pod uticajem p osebnog novanog i kreditnog prometa, koji se odvijao od
jednog do drugog sajma. S ve kao da zavisi od ov o g meunarodnog prometa na
visokom n ivou .5 5 Kada prom et pone da usporava ili naie na potekoe, m aina

524 Le march montaire au Moyen Age et au dbut des Temps modernes, u: Revue histo
rique, 1970, str. 28.
525 C. Verlinden, J. Craeybeck, E. Scholliers, Mouvements des prix et des salaires en Belgi
que au XVIe sicle, u: Annales E. S. C., 1955, br. 2, str. 187, napomena 1: ,,U sadanjem trenutku
istraivanja mogli bismo se upitati nije li u XVI veku krupna trgovina skoncentrisana u rukama ne
kolicine.

124
 Instrumenti razmene

poinje da kaljuca. G odine 1575. ugroen je prom et A ntverpen-Lion-M edina del

Kampo. enoveani, sa svojim B ezansonskim sajm ovim a, odravali su se neko
vreme.
D o oporavka, do kojeg dolazi u X V II veku, dovodi roba. N e pripisujem ovu
obnovu Am sterdam u i njegovoj B erzi, iako su i oni znaajni in ioci, ve pre rastu
trgovine na niim nivoim a, unutar skrom ne lokalne ili jo ue privrede. Pitanje
koje se postavlja glasi: Zar najhitnije sredstvo, ili m aina obnove, nije duan?
U koliko je odgovor potvrdan, onda porast cena u X V I veku odgovara dom inaciji
superstruktura; opadanje i stagnacija u XVII veku sved oe o prvenstvu infrastruk
tura. Iako ne sasvim pouzdano, o v o objanjenje je verovatno.
Kako bism o onda objasnili napredak, pa ak i polet u veku prosvetiteljstva?
P osle 1720. dolazi do kretanja na svim nivoim a. Znaajno je, meutim, d a je re o
prekidu sa sistem om koji je do tada postojao. Pijaci je suprotstavljena protivpi-
jaca (taj izraz pretpostavljam izrazu privat-market, koji sam do sada koristio);
sajmu se suprotstavljaju skladita i veletrgovina. Sajm ovi se vraaju na nivo ele
mentarne razmene. Berzam a se, pak, suprotstavljaju banke, koje niu na sve stra
ne. Iako nisu sasvim novi oblik, m nogo ih je i nezavisne su. S ve ove prodore, ino
vacije i poraste m ogli bism o objasniti u nekoliko rei, to nije sluaj kada je re o
spoljnim silam a koje steu i lom e staro jezgro trgovine: to je niz paralelnih
aktivnosti, koje postaju sve bre i vidljive na vrhu, du velikih osa bankarskog i
berzanskog ivota koje prolaze kroz Evropu i delotvorno je potinjavaju, ah koje su
vidljive i u osnovi, sa revolucionarnim delovanjem putujuih trgovaca, kolportera.
Iako d elim ino prihvatljiva, ova objanjenja nas vraaju na tajanstvenije,
neprekidno m eudelovanje superstruktura i infrastruktura ekonom skog ivota. D a
li ono to se dogaa na vrhu utie na nii nivo? A ko utie, kako? I obrnuto, da li
ono to se dogaa na nivou elem entarnih pijaca i razmene utie na vie nivoe?
A ko utie, kako? Saetosti radi, navedim o jedan primer. D vadesetih godina XVIII
veka zbila su se dva vana dogaaja: prvi je takozvani South Sea Bubble, skandal
koji je p ogodio en glesk e fm ansije; drugi je ustanovljenje L oovog sistem a u Fran
cuskoj, neobina epizoda koja e potrajati sam o osam naest m eseci... A ko prihva
tim o da su dogaaji u ulici Kenkam poa slini dogaajim a u Exchange A lley ,
onda im am o dokaz da privredu u celini ne m ogu u dugom vrem enskom razdoblju
da ometaju oluje na visinam a, koje je potresu sam o na kratko. K apitalizam jos
uvek nije nam etnuo svoj zakon. Pa ipak, slaem se sa Jakobom van K lavere-
nom, da se L oov neuspeh, objanjiv neprijateljstvom del visokog plem stva,
m oe objasniti i stanjem same francuske privrede koja ne m oe da prati pakleno
kretanje. E ngleska se u ekonom skom sm islu bolje n ego Francuska oporavila od
tam onjeg skandala. U njoj nee ostati odbojnost prema papirnom novcu i ban
kama, koji e u Francuskoj trajati decenijam a. Zar to nije dokaz izvesn e politiko-
-socijalno-ekonom ske zrelosti E ngleske koja je usvojila m oderne oblike finansi-
ranja i kredita tako da v ie nije m ogla da se vraa unazad.

526 Rue de Quincampoix und Exchange Alley, u: Vierteljahrschnft..., 1963.

125
Instrumenti razmene

D a li ocrtani m odel vai sam o za Zapad? D a li nam taj m odel pom ae u tu

maenju dogaanja na svetskom nivou? D va glavna obeleja razvoja na Zapadu
jesu nastanak viih trgovakih m ehanizam a, a zatim, u XVIII veku, um noavanje
puteva i sredstava. ta se u tom pogledu deava izvan E vrope?N ajizuzetniji je
sluaj K ine, u kojoj carska administracija spreava stvaranje bilo kakve ek o
nom ske hijerarhije. D elotvorn o su funkcionisali sam o niski n ivoi trgovine, to jest
duani i pijace u gradovim a raznih veliina. N a Evropu, pak, najvie lie islam ske
zem lje i Japan. Vratiem o se na ovu uporednu istoriju sveta, koja jedina m oe da
rei nae problem e ili barem da ih ispravno postavi.

126
 Drugo poglavlje

TRITA I EKONOMIJA

Svet razmene ostaje tema i drugog poglavlja, u kojem pokuavamo da pred

stavimo nekoliko modela i neke zakonitosti ili pravila.1 Sada, ipak, prestajemo da
niemo slike kao u prvom poglavlju, u kojem su pijaca u varoici, radnja, sajam,
berza bili predstavljeni kao zasebne jedinice. Valja sagledati to kako se ove jedi
nice meusobno odnose, kako se stvaraju krugovi razmene, kako trgovac usposta
vlja svoje veze, te kako one, iako zaobilaze mnoge oblasti bez trgovine, stvaraju
koherentne trgovake zone. Na nesavreni renik naziva ove zone tritima, to
je nuno dvosmislen izraz. Ustaljenoj upotrebi se ipak moramo prikloniti.
Pitanju emo pristupiti s dva stanovita. Kao prvo, imajui u vidu trgovca,
pokuaemo da zamislimo njegovu svakodnevnu delatnost i taktiku. Potom emo
razmatrati oblasti nezavisne od volje pojedinaca, to jest same trgovake zone,
trita u irem smislu. Bilo da su gradska, regionalna, nacionalna ili, pak, meu
narodna, ona su stvarnost na koju trgovac mora da rauna, jer su okvir njegovog
delovanja koji ga podstie ili sputava. tavie, ona se menjaju kroz stolea. A ova
promenljiva geografija i ekonomija trita (koju emo izbliza osmotriti u naoj
treoj knjizi) neprekidno preoblikuje i preusmerava trgovevo delovanje.

TRGOVCI I TRGOVAKI KRUGOVI

Trgovevo stanovite i delovanje su nam poznati jer nam na raspolaganju
stoje njegovi papiri.2 Nita jednostavnije nego sesti za njegov sto, pregledati nje
govu prepisku, prouiti njegove raune, pratiti odvijanje njegovih poslova. Ovde
pre nastojimo da razumemo pravila na koja ga obavezuje njegov zanat, pravila
koja on poznaje iz iskustva, ali kojih se, ipak, nije tako strogo pridravao. Treba,
dakle, da damo sistematsku sliku.

1 Po savetu Georgesa Gurvitcha ne koristim re lois (zakoni).

2 Pre svega mislim na arhive Simona Ruisa u Valjadolidu i Franeska Datinija u Pratu.

127
 Trita i ekonomija

Ruke tr8ovca Georga Gizea. Detalj slike Hansa Holbajna (Dravni muzej pruske
kulturne batine, Berlin)

128
 Trita i ekonomija

Povratni putevi
Poto razmena po definiciji znai uzajamnost, posle svakog puta iz A u B,
dolazi isto tako sloen i krivudav povratak iz B u A. Krug razmene se tako za
tvara. Trgovaka kruenja su kao elektrino kolo: funkcioniu samo pri stalnosti
veze. Kao to je to lepo rekao jedan trgovac iz Remsa, savremenik Luja XIV:
Prodaja upravlja kupovinom .34Oito d a je smatrao da se to obavlja uz zaradu.
Neka nam italac dopusti na navedemo jedan jasan primer: A je Venecija, a
B Aleksandrija u Egiptu. Posle putovanja iz A u B treba da usledi povratak iz B u
A. Ako na mletaki trgovac ivi oko 1500. godine, moemo pretpostaviti da on u
poetku poseduje hrpe (groppi) srebrnjaka, ogledala, staklenih perli, vunenog
sukna. Ova roba, kupljena u Veneciji, bie poslata u Aleksandriju i tamo prodata;
za uzvrat, u Egiptu e verovatno biti kupljeni colli bibera, zaina i trava, koji e
biti poslati nazad u Veneciju i tu prodati, najee u Fontego dei Todeschi (da
upotrebimo mletaki naziv, dok onaj italijanski glasi Fondaco dei Tedeschi).
Ukoliko sve tee prema eljama naeg trgovca, etiri operacije kupovine i
prodaje se odvijaju bez kanjenja ili, tanije, bez mnogo kanjenja. Trgovci su se,
naime, pridravali slogana vreme je novac i pre nego to je on u Engleskoj po
stao poslovica. Nikad ne ostavljati danari mortti (ne ostavljati novac da lei
mrtav); brzo prodavati, ak i jevtinije, da bi se venier presto sul danaro per un
altro viaggio5 (da bi se dolo do novca za naredno putovanje); to su uputstva
koja svojim agentima poetkom XVI veka izdaje Mikjel da Lece, mletaki vele-
trgovac. Ako nije bilo nepredvienih zastoja, roba kupljena u Veneciji odmah bi
se utovarivala na brod, koji bi isplovljavao predvienog dana (to je u praksi ipak
bilo retko). U Aleksandriji doneta roba odmah nalazi kupca, dok robe koju treba
kupiti ima dovoljno na tritu. Poto se ona kupi, preveze u Veneciju i istovari,
prodaje se lako. Gotovo da ne treba isticati da je ovo idealan tok. U stvarnosti se
deava da sukno ak i mesecima lei u Aleksandriji, u skladitu nekog roaka ili
komisionera; moda boja ne odgovara ili je slabog kvaliteta. Ponekad karavani sa
zainima ne stiu na vreme. Ili je u Veneciji, po povratku, trite zasieno proizvo
dima sa Levanta, a cene neuobiajeno niske.
Dakle, u ovom zamiljenom sluaju, bitno je:
1. da se ovo kruenje odvija u etiri koraka, koji su obeleje svakog povra
tnog trgovakog procesa;
2. da e proces, u zavisnosti da li se nalazimo u A ili u B, imati razliite
faze; dve ponude i dve potranje kako u A, tako u B; potranja robe u Veneciji pre
polaska; ponuda za prodaju u Aleksandriji; potom, potranja za robom za kupo
vinu, i najzad, ponuda za prodaju u Veneciji kao zavretak operacije;
3. da se operacija procenjuje tek na kraju. Trgoveva sudbina ostaje neiz-
vesna do kraja poduhvata, i to je, zapravo, njegova muka. Zarada, trokovi, pla
anja, gubici, koji se u poetku i u toku operacije belee iz dana u dan, u odree-

3 Maillefer, op. cil., str. 102.

4 F. Braudel i A. Tenenti, Michiel da Lezze, marchand vnitien (1497-1514)", u: Mlanges Fried
rich Litige, 1956, str. 48.
'Ibid., str. 64.

129
Trita i ekonomija

noj valuti, bie pretvoreni u jedinstvenu valutu - recimo venecijansku. Trgovac

e tek tada moi da napravi bilans, da oceni isplativost okonanog putovanja.
Cesto se deava d a je korist donelo samo putovanje u povratku. Kineska trgovina
u XVIII veku je za to dobar primer.6
Iako ovo izgleda suvie jednostavno, nas nita ne spreava da emu poneto
i uslonimo. Trgovaka operacija ne mora da se sastoji samo od dvosmernog pu
tovanja. Na Atlantiku je u XVII i XVIII veku bilo i takozvanih triangularnih
putovanja; na primer, iz Liverpula do obala Gvineje, potom do Jamajke i natrag u
Liverpul; ili iz Bordoa do Senegala, zatim do Martinika i nazad u Bordo. Ili puto
vanje kapetana De La Roa Kuvera, godine 1743. Njemu su vlasnici broda Sen-
Luj, kojim je zapovedao, naloili obilazno putovanje: najpre je trebalo da plovi u
Akadiju u Kanadi; tu je bio u obavezi da utovari bakalar koji je trebalo da proda
na Gvadalupu, gde je za dobijeni novac trebalo da kupi eer koji e dovesti u
Avr.7 Venecijanci su tako radili i pre XV veka, sa svojim galere da mercato (trgo
vakim galijama - p.p.), koje je redovno opremala Sinjorija. Tako 1505, patricij
Mikjel da Lece8 daje podrobna uputstva Sebastijanu Dolfinu (koji je zapovedao
galijama na putovanju u Berberiju): prva etapa je Venecija-Tunis na kojoj se
nosi gotov novac, srebrnjaci (mocenighi); u Tunisu se ovi menjaju za zlatni prah;
u Valensiji prah se topi i u gradskoj kovnici od njega kuju zlatnici. On se moe i
promeniti za vunu ili doneti u Veneciju, ve prema konjunkturi. Isti trgovac je
obiavao i da u Londonu preprodaje karanfilie kupljene u Aleksandriji, kao i da
na Levantu preprodaje vuneno sukno kupljeno u Londonu. Triangularnom trgo
vinom se bavio i onaj engleski trgovac koji je u XVII veku isplovio iz Temze s to
varom olova, bakra i usoljene ribe, koji je vozio u Livorno; tu je trebalo da se sna-
bde gotovim novcem kojim bi na Levantu, u Zantu, na Kipru, ili u Tripoliju u Si
riji, kupio suvo groe, sirovi pamuk, zaine (ako ih bude), bale svile, a moda i
malvazije.9 Neka putovanja e imati etiri pa i vie etapa. Marseljski brodovi su u
povratku sa Levanta ponekad pristajali i u nekoliko italijanskih luka.10
U XVII veku, tranzitna trgovina koju su upranjavali Holandani ima u
naelu vie grana, dok se po istom obrascu obavlja i trgovina izmeu raznih ob
lasti na Dalekom istoku. Holandska Istonoindijska kom panija11 drala je Timor
u istonoj Indiji samo zbog sandalovog drveta koje je sluilo kao sredstvo ra-
zmene u Kini, gde je bilo izuzetno cenjeno. Kompanija je dovozila mnogo robe u
Surat u Indiji, koju je menjala za svilu, pamuk i naroito za srebrni novac, koji je
bio neophodan za trgovinu u Bengalu; na Koromandelskoj obali, gde je kupovala
velike koliine tkanina, njena razmenska moneta bili su zaini sa Molukih ostrva
i bakar iz Japana, na koje je imala monopol; u gusto naseljenom Sijamu prodavala
je velike koliine tkanina iz Koromandela, uz malu zaradu, ali snabdevajui se za

*L. Dermigny, La Chine et l Occident..., II, str. 703 i napomena 5.

7 A. N. 62 AQ 44, Le Havre, 26. mart 1743.
8 F. Braudel et A. Tenenti, cit. l., str. 57.
9Mdit. ... I, str. 560 sq.
10 Ibid. I, str. 285.
11 itav odlomak prema dugakom izvetaju Daniela Braemsa (1687) po njegovom povratku iz In
dije, gde je dugo zauzimao vano mesto u Kompaniji. A. N.. B7, 463, 235-236, 253, 284.

130
 Trita i ekonomija

uzvrat jelenjom koom koja se traila u Japanu, kao i kalajem iz Ligora, na koji je
imala iskljuivo pravo kupovine, i koji je preprodavala u Indiji i u Evropi uz do
voljan profit. I tako dalje. U XVIII veku, da bi nabavili u Italiji pjastre i cekine
(nune za trgovinu na Levantu), Holanani12 dovoze u enovu i Livorno raznu
robu iz Indije, Kine, Rusije, Sleske, kafu sa Martinika i sukno iz Langdoka, koje
utovaraju u Marselju. Ovi prim ed trebalo bi da osvetle ono to se krije iza odve
uproene eme odlazak i povratak.

Opticaj i menice
Zatvaranje kruga, koje je retko jednostavno, ne zavrava se uvek menjanjem
robe za robu, ili robe za gotov novac. Zbog toga trgovci obavezno i redovno ko
riste menice. Isprva vrsta kompenzacije, one su u hrianskim zemljama, gde je
crkva zabranjivala kamatu na novac, postale najei oblik kredita. Tako su kredit
i kompenzacija najue povezani. a bi se to razumelo, treba da navedemo neko
liko netipinih primera. Naime, nai dokumenti vie ukazuju na propale nego na
uspene poslove.
U prvoj knjizi sam povodom kredita opirno opisao13 kako je Simon Ruiz,
trgovac iz Medine del Kampo, uspevao da potkraj svog ivota, posle 1590, za
rauje bez rizika i bez mnogo muke, bavei se trgovakim lihvarenjem, koje je,
uostalom, bilo doputeno. Stari lisac bi u Medini kupovao menice panskih proiz
voaa vune koji su slali svoju robu u Italiju, i koji nisu eleli da ekaju da proe
vreme potrebno za prevoz i naplatu. urilo im se da dobiju gotov novac. Simon
Ruiz im daje predujam za menice koje su, obino, vuene na kupca vune, i koje su
naplative posle tri meseca. Ruiz je po mogustvu kupovao menicu ispod njene
nominalne vrednosti i slao je svom prijatelju, komisioneru i sunarodniku Balta
zaru Suarezu u Firencu. Ovaj je uzimao novac od trasata, i za njega kupovao novu
menicu, ovog puta na Medinu del Kampo, koju e Simon Ruiz naplatiti tri meseca
kasnije. Ova operacija od est meseci, predstavlja zatvaranje kruga, transakciju
izmeu proizvoaa vune i njihovih firentinskih kupaca, ali pod vodstvom Si
mona Ruiza. On je zaraivao 5 % za kredit od est meseci zato to strane nisu mo
gle ili nisu prihvatale uobiajene rokove izvozne trgovine.
Pa ipak, uvek su mogui i promaaji. Na svakom tritu novca, papiri i go
tovina delovali su donekle povezano, utvrujui kurs menica po vioj ili nioj
ceni u gotovom novcu. Ako gotovine ima mnogo, papir se ceni, i obratno. Opera
cija direktnog povratka sa redovnom zaradom od druge menice bila je ponekad
teka, pa ak i nemogua, ako su menice u Firenci bile skupe. Tada je Baltazar
Suarez morao da vue na vlastiti raun (ili pre na raun koji je na njegovo ime
otvorio Simon Ruiz) ili pak da pere novac preko Antverpena ili Bezansona:
tako bi novac putovao triangularno, i to tri meseca due. To se jo i moglo ne
kako prihvatiti, ali je Simon Ruiz pucao od besa kada po okonanju operacije ne

12 Ibid., f 125.
13 Supra. I, izd. 1967, str. 366.
 . '' ^
fit cCtsjan frtnuzAvpf ih. einCe/iet > r~an/ <$t...... -. S</V? / itr

: /ttmmfjltr,! ! ' V ^iJ^nan^^/ y ^ trc ' uaFkz' Se&jj rjni^tm . t

/or njtr>\etL#ltgs <$!*/ ^ cAvrms. gyn SfcajFer
+ f4 - ,^ ^ . ^ y r a g c ^ u * ^ ^ U c c y
f/nr tf^ j.C n u j& o p a n e s ' ^ V r, m f ^

yj?a#aizz>t aJ&cmjK, cxzraJtSv ^cAeu^um6p-> y Qe^trrhx./ ,

a^uA *^ atajanSx) Jt'uam-Xf ^e+jutt&r^ e^Arf ncytturf f-eAan' e d u farz &vuzi^~

- jfzaz'j./ ^ '}>f ms Utzrztzi ^- Qr/i, nxa_> , St <

/ftt/ cAerzaj fif haFe-maJ s&ntn' /aszeceuirejn ~ an^ezi , srn tiiaS

I T f . .
?in& . otz^j U S fen n Csy } ^ uzJ^'^-f^ juL&c^i 4.40 ? *^ ~

. fieri 9 f% r*mex~ f 7- , <*? ? - U tn rfiz^ . L

' ; / J ~
A**^*- 7 " <-------
<_5* ^ / /^v v )/? *-e/*4

^ e / t ^ frg < <jr^s-9~^Q -f*

l

4P$

Pismo naslednik firme Lodoviko Benedeti Bonbizi i komp., Lion 23. marta 1575,
upueno Fransisku de la Presi i naslednicima Viktora Ruisa u Medini del Kampo
(primljeno 13. aprila). Reje o poravnanju menica (ije svote nalazimo u zbirovima na
dnu stranice). Na kraju pisma, pre potpisa, navode se teajevi na raznim berzama (Arhiv
Simon Ruis, Valjadolid)

132
 Trita i ekonomija

bi ostvario zaradu na koju je raunao. eleo je da igra, ali na sigurno. Kako sam
pie 1584. godine, on vie voli guardar el dinero en caxa que arisgar en cambios
y perder de principal, o no ganar nada 14 (da dri novac u krinji nego da rizi-
kuje da na menicama izgubi glavnicu, ili da nita ne zaradi). Ali kada je Simon
Ruiz zakinut, za ostale partnere krug se normalno zatvara.

Bez zatvaranja kruga nema posla

Ako se u nekim okolnostima trgovaki krug ne bi mogao nikako zatvoriti,
bio je osuen na propast. Ratovi, prilino esti, obino u tome ne uspevaju, iako
se i to ponekad dogaa. Navedimo jedan primer.
Azur, boja mineralnog porekla na bazi kobalta (uvek pomeana sa svetluca-
vim peskom, posebno ako je loeg kvaliteta), koristi se u proizvodnji porcelana i
majolike; slui i za beljenje platna. Jedan trgovac iz Kaena ali se veletrgovcu na
poslednju poiljku azura (12. maja 1784): Ovaj azur nije taman kao obino, bie
d a je u njemu mnogo peska.15 Prepiska firme brae Bensa iz Frankfurta na Ma-
jni, snabdevaa azurom, sa Digarom Fisom, preprodavcem iz Ruana, koji radi na
proviziju, krajnje je jednolina: tokom trideset godina saradnje sve iste rei i
fraze. Jedino to se u tim pismima razlikuje, naravno osim datuma, jesu imena ka
petana brodova koji u Amsterdamu, nekad u Roterdamu, a izuzetno u Bremenu,
ukrcavaju burad azura koje firma Bensa proizvodi i alje Digaru Fisu. Nezgode su
veoma retke: jedan brod kasni, drugi se nasukao ispred Ruana (to je izuzetak),16
pojavljuje se neki konkurent. Burad se odlagala u skladitima Digara Fisa, koji ih
je redovno slao u Dijep, Elbef, Bern, Luvije, Bolbek, Fontenblo, Kaen. Francuska
firma prodaje na kredit i naplauje menicama, uplatama ili direktnim slanjem
novca.
Francuski saradnik je brau Bensa mogao da isplati i u robi, jer je trgovao
svim i svaim - tkaninom, senegalskom gumom, broom, knjigama, burgundskim
vinima (u bavama i bocama), kosama, kitovim kostima, indigom, pamukom iz
Smirne. Pa ipak, uvek se plaalo u novcu, menicama i uplatama, to jest onako
kako je zahtevao nemaki snabdeva. Jedan primer je dovoljan da to ilustruje: 31.
oktobra 1775,17 Remi Bensa u Frankfurtu obraunava robu koju je poslao u
Ruan: Ja je procenjujem sa uobiajenim popustom od 15 % ekstinktivnih18 tro
kova, na 4470 livri i 10 sua, od kojih od danas na vas vuem 2/3, to jest 2 980
livri u tri rate, koje se mogu uplatiti u Parizu na moj raun. Rate su se, verovatno,
plaale na dve sedmice. Digar Fis je do ugovorenog datuma trebalo da uplati 2 980
livri odreenom bankaru u Parizu, koji bi novac upuivao u Frankfurt. Plaanje
otpoeto predujmom dovrie se krajem godine, kada e biti poravnati rauni iz-

14 Felipe Ruiz Martin, Lettres marchandes changes entre Florence et Medina del Campo, Paris.
1965, str. 307.
A. N.. 62 AQ 33. 12. maj 1784.
A. N.. 62 AQ 33. 29. novembar 1773. Ovaj Digar je sin Robera Digara, osnivaa velike firme
za bojenje u Darnetalu koja je pala u steaj 1763. godine.
Ibid., 34. 31. oktobar 1775. _
18 Smisao ovog prideva treba razumeti prema smislu imenice extinction" ..in kojim se zavrava
neka obaveza (Littr).

133
Trita i ekonomija

medu ovih potenih trgovaca, Digara koji nam se sudei po njegovim pisamima
ini utiv, dobroudan i usluan, i korespondenata iz Frankfurta, koji stalno neto
prebacuju i dele savete. Konano poravnanje zavisi od mogunosti slanja menica
iz Pariza u Frankfurt na Maj ni. Prekid veze bi znaio i prekid trgovine. A to se i
desilo kada je poela Francuska revolucija.
U martu 1793, Bensa vie ne gaji iluzije: izmeu Flolandije i Francuske za
branjena je trgovina, a Frankfurani s druge strane ne umeju da se snau u talasu
ratobornosti koji postupno zahvata Evropu. Bensa pie Digaru Fisu: Gospodine,
ako se kod vas stanovnici nae zemlje smatraju neprijateljima, to mi svakako
nismo, ali ako je to ipak tako [s/c], biu potresen jer to znai i kraj naih po
slova.19 I zaista, poslovi su brzo stali, jer papir vuen na Pariz kod nas stalno
gubi na vrednosti, a moe se pretpostaviti da e se to nastaviti, kae se u jednom
od poslednjih pisama. To znai d a je putovanje nazad definitivno poremeeno.

O tekoama povratnog putovanja

Za menice koje su uobiajeno reenje problema povrataka, najvanija je si
gurnost finansijskog kruga. Ova sigurnost zavisi od delotvornosti stvarne komu
nikacije, ali i od poverenja u korespondente. Nijedan trgovac nije sasvim zatien
od iznenaenja. Pa ipak, onom iz Amsterdama je u ovom sluaju bolje nego onom
koji ivi, na primer, u Sen-Malou.
Godine 1747, Piko de Sen-Bik, veletrgovac iz San-Maloa, koji je investirao
u tovar na brodu Le Lis , koji plovi u Peru, eli to pre da povrati imovinu po po
vratku broda u paniju. On iz Sen-Maloa 3. jula pie gospodi iz Jolif i Co u Ka-
diz: ...kada budete mogli da me isplatite, neka to bude, molim vas, u sigurnim
menicama; nadasve vam preporuujem da nijednu ne vuete na francusku Indij
sku kompaniju, niti na bilo kojeg od njenih agenata [7, ko god on bio....20 Nije
udno to u Kadizu borave agenti francuske Indijske kompanije; kao i agenti dru
gih kompanija, oni tu dolaze po srebrne pjastre (tzv. stare osmice), uobi
ajeno plateno sredstvo u trgovini na Dalekom istoku. Kompanija je spremna da
svakom francuskom trgovcu koji joj ponudi pjastre odmah urui menicu naplativu
u Parizu. Zato Piko de Sen-Bik to odbija? Moda zato to ve radi sa Kompa
nijom i ne eli da preplie poslove? Moda zbog toga to su trgovci iz Sen-Maloa
i Indijska kompanija u sukobu? Ili, pak, zato to ogromna kompanija ne gaji lepe
obiaje da redovno plaa. Kako bilo da bilo, Piko de Sen-Bik zavisi od odluke
svog korespondenta. Bitno je, najpre, to San-Malo nema trite novca,21 to on
sam pominje u jednom pismu. Ovo je dragocen podatak kada se zna za sklonost
svih trgovaca iz Sen-Maloa prema gotovom novcu.
Za svaku firmu je uvek korisno da odrava neposredne veze s glavnim finan-
sijskim sreditima. U tome uspevaju braa Pele iz Bordoa, poto se jedan od njih,
Pjer, 1728. godine eni sa anom Nerak, iji e brat Gijom uskoro postati kore-

19 A. N., 62 AQ 34, 14. mart 1793.

20 A. N 94 AQ 1, dosje br. 6.
21 A. N 94 AQ 1, dosje br. 6, f 35.

134
 Trita i ekonomija

Menica trgovca iz Bordoa ana Pelea (1719) (Arhiv pokrajine ironde)

spondent ove francuske firme u Amsterdamu, tada vodeem finansijskom sredi

tu.22 Tu je bilo lako pronai kupce za robu, povratiti novac i na najbolji mogui
nain ga investirati; sem toga, i uzajmljivalo se po najniim stopama u Evropi. Iz
ovog efikasnog sredita, povezanog sa svim ostalim, mogue je uspeno podupi
rati vlastitu firmu, a i saradivati sa bogatim holandskim trgovcima.
Iz istih razloga i firma Marka Fresinea iz Seta ima 1778. u Amsterdamu
svoju podrunicu Sinovi Fresine (Fraissinet Fils). To je razlog to kada holandski
brod Jacobus Catharina, u vlasnitvu Kornelijusa van Kastrikuma iz Amster
dama, stigne u Set u novembru 1778, njegov kapetan S. Gerkel biva preporuen
lokalnoj firmi Fresine.23 On prevozi 644 korpi duvana za Opti monopol (Ferme
gnrale), koji na licu mesta plaa 16 353 livri kao cenu tovara. Holandski bro
dovlasnik trai samo to da mu novac od operacije stigne promptno . Ali nezgoda
je htela da: (1) kapetan Gerkel poveri mandat Opteg monopola kui Fresine,
koja ga je odmah unovila; (2) firma Sinovi Fresine iz Amsterdama bankrotira
krajem te 1778. godine, povukavi u propast i centralu u Setu. Nesreni kapetan
Gerkel odmah dospeva pod udar pravosua; najpre dobija, a potom neto i gubi.
Sudara se sa oiglednim nepoverenjem Marka Fresinea, a ne manje i zahtevima
poverilaca bankrotirane firme. Svi se udruuju protiv stranog poverioca koji je
uleteo u osinjak. Naposletku, doi e do isplate, ali dosta kasno i pod jako nepo
voljnim uslovima.
Kada je re o dugakim turama - u istonu Indiju ili po Indijskom okeanu -
to je najunosnija trgovina toga doba - povratna putovanja esto dovode do pro
blema. Ponekad treba improvizovati i rizikovati.
S oito spekulativnim namerama Fuj Grefil je poslao svog brata na ostrvo
Sv. Eustahija, na Male Antile, koji su bili pod holandskom upravom. Operacija je
bila viestruko korisna; pa ipak, rizina, zavrila se dramatino. Od aprila 1776, to
jest od vremena rata izmeu Engleske i njenih kolonija, meunarodne veze su
bile poremeene, a trgovina sa Amerikom teka i opasna. Grefil ne zna kako da
vrati novac u domovinu. Brat na ostrvu, u oajanju, alje svog partnera Dimulena
(Fujevog zeta) na Martinik da bi doao do menica sa popustom, naplativih, na-

22 Jean Cavignac, Jean Pellet, commercant de gros, 1694-1772, 1967, str. 37.
23 A. N., F12, 721, 25. februar 1783.

135
Trita i ekonomija

ravno, u Francuskoj, koja je jo bila u miru sa Engleskom, a preko Francuske i u

Amsterdamu. Stariji brat u Amsterdamu se ljutio, smatrajui to besmislenim. ta
e iz toga ispasti? Ili nee pronai dobre menice, to e dovesti do novog odga
anja; a i ako uspe da dobije papir naplativ u Bordou ili Parizu, makar i od najso-
lidnijeg stanovnika Martinika, taj je papir sigurno protestovan u Evropi i sam Bog
zna kada e se moi naplatiti. Neka Bog pomogne da nam Dimulen ne poalje
neku menicu odande.24
Menica je, dakako, izvanredno sredstvo za poravnavanje rauna, kako se
to obino kae; pa ipak, ona treba da bude dostupna, zdrava i efikasna.
U oktobru 1729'"' (poto je napustio posao mornara u slubi francuske Indij
ske kompanije i postao trgovac avanturista), Mae de Laburdone nalazio se u Pon-
dieriju. Razmilja o tome da osnuje novu kompaniju sa prijateljima iz Sen-Maloa,
koji su se ve sloili da podele trokove. Oni e davati novac i robu za trgovinu
unutar Dalekog istoka, u Moki, Bataviji, Manili, ak u Kini. Za slanje zarade u
domovinu, kao i za novo investiranje, Mae ima pregrt ideja. Imae na raspola
ganju menice na francusku Indijsku kompaniju; moi e da vraa u robi (upravo
je bio poslao 700 pamunih koulja jednom od naruilaca koji je eleo da bude
odmah isplaen, a kojem je objasnio da ove nipoto ne mogu biti zaplenjene,
to nije sluaj sa obojenim platnima, zabranjenim za uvoz u Francusku u to
vreme). Postojala je i mogunost da se zlato poalje preko nekog predusretljivog
kapetana koji se vraao u Francusku (to znai izbegavanje plaanja prevoza,
utedu od 2,5%, i jo 20 % profita). S druge strane, Mae nije previe zagrejan da
natrag alje dijamante, kako rade mnogi Englezi i Evropljani u Indiji. U jednom
pismu pie: Iskreno vam priznajem da dijamante ne poznajem dovoljno da bih se
uzdao u vlastiti sud.... Isto tako, nisam toliko naivan da bih slepo verovao profe
sionalnim procenjivaima. Ako nova kompanija ne bude uspeno radila, Mae e
sam u Francusku vraati robu i novac. Ali, po mogustvu, na portugalskim brodo
vima koji su svraali u Brazil, gde je on neke proizvode iz Indije mogao veoma
unosno da proda. Tako, uzgred, vidimo d a je Mae de Laburdone imao prijatelje i
poslovne veze na brazilskoj obali, gde je ranije boravio. Svet, za velike putnike
kakav je on, postaje selo gde svako svakog poznaje.
Prirunik za trgovinu u istonoj Indiji i Kini, kapetana Pjera Blankara, obja
vljen u Parizu prilino kasno (1806), opisuje unosne aranmane francuskih trgo
vaca na Mauricijusu (tadanjem Francuskom ostrvu). Oni su se esto bogatili i
nei skupe usluge Englezima nastanjenim u Indiji, koji su eleli da diskretno u
domovinu vrate bogatstvo koje su tamo manje ili vie legalno stekli. Francuski tr
govci su davali Englezima nastanjenim u Indiji menice na Pariz na est meseci
po vienju, po stopi od 9 franaka za zvezdanu pagodu, to je znailo jedna rupija
za dva franka i pedeset santima.26 (Upotreba naziva franci i santimi ukazuje na
to da Blankar, koji pie u Napoleonovo doba, izraava finansijske operacije iz
prethodnog stolea u novoj valuti.) Ove menice, naravno, nisu vuene na prazne

A. N 61 AQ 1, f 28 v, 4. april 1776.
A. N. 94 AQ 1, dosje, 11, pismo iz Pondierija od 1. oktobra 1729.
Pierre Blancard, Manuel de commerce des Indes orientales et de la Chine, 1806, str. 40-41.

136
 Trita i ekonomija

raune, ve na profite francuske trgovine u Indiji, koji su se redovno vraali u do

movinu, to jest u ruke parikih bankara - koji bi potom isplaivali menice ustuplje
ne Englezima. Da bi se ovaj tok okonao povoljno za Francuze sa Mauricijusa,
potrebno je bilo da se steknu sledei uslovi: da se Englezi ne mogu sluiti vlasti
tim sistemom vraanja novca, d a je razvijena trgovina bojenim platnom kojom su
se bavili Francuzi, kao i da u trgovakim poslovima i u menjanju novca, promena
rupija u livre za njih bude povoljna. Francuzi su se, u to moemo biti sigurni, o
tome i starali.

Saradnja meu trgovcima

Razmena poinje da premreava svet. U svakoj postaji, na svakom raskr
u, bio bi poneki trgovac, stalno tu nastanjen ili u prolazu. Na njega bi se moglo
primeniti ono: Reci mi gde si, rei u ti ko si . Naravno da mesto roenja, na-
sledstvo i druge sluajnosti odreuju gde e trgovac delovati. Tako Klemens Ker-
bler, aktivni trgovac u razdoblju 1526-1548. deluje u Judenburgu u Gornjoj ta
jerskoj, gde trguje tajerskim gvoem i elikom iz Leobena. Sasvim je izvesno i
daje poseivao sajmove u Linu.27 D aje bio trgovac u Marselju, imao bi izbor iz
meu tri ili etiri mogunosti - izbor koji bi mu nametala konjunktura. Ako se ve-
letrgovac, pre XIX veka, stalno bavio sa vie delatnosti istovremeno, da li je to
bilo iz opreznosti (da ne bi, kao to to govorilo, stavljao sva jaja u istu korpu)?
Ilije morao da se slui razliitim tokovima (koje sam nije izmiljao), a kojima je
mogao pristupiti? Ukoliko bi se posvetio samo jednoj robi, ne bi mogao da ima
eljeni ivotni standard. Ova viestranost dolazi, dakle, spolja, usled nedovo
ljnog obima razmene. U svakom sluaju, veletrgovac koji u nekom ivom trgo
vakom sreditu ima pristupa glavnim tokovima trgovine, nuno je manje specija-
lizovan nego trgovac na malo.
Svaka trgovaka mrea povezuje izvestan broj pojedinaca, agenata, koji
mogu pripadati istoj firmi ali i ne moraju, koji se nalaze na razliitim takama u
jednom toku, ili u jednom snopu tokova. Trgovina ivi od ovih komunikacija, od
ove saradnje i veza koje se razvijaju uporedo sa sve veim uspehom zainteresova-
nih strana.
Dobar, pa i previe dobar primer, predstavlja karijera Zana Pelea (1694
1764). Roen u Ruergu, Pele postaje trgovac u Bordou, posle munog poetka
kada je radio kao obian preprodava na Martiniku, gde je, kako ga je podsetio
njegov brat kada su se obogatili, ,,s podgrejanom govedinom jeo plesnjivo brano
od manioke, a to sve zalivao kiselim vinom.28 Godine 1718.2<^an se vraa u
Bordo i udruuje sa svojim dve godine starijim bratom Pjerom, koji odlazi na
Martinik. Bila je to firma sa malim kapitalom, koja se iskljuivo bavila trgovinom
izmeu ostrva i Bordoa. Svaki od brae je drao po jedan kraj ueta, to se ispo
stavlja kao dobro u toku krize koju je izazvao Loov sistem: Vidite, pie bratu

27 Ferdinand Tremel, Das Handelsbuch des Judenburger Kaufinannes Clemens Krber, 1026-1548,
1960.
28
J. Cavignac, op. cit., str. 152.29
29 Ibid., str. 153.
Trita i ekonomija

Pjer sa ostrva, da se moemo radovati to smo izdrali ovu godinu bez gubitaka;
svi trgovci sada rade uz pomo kredita (8. jul 1721 ).3031Devetog avgusta pie: I
ja se, kao i vi, udim nedaama koje su snale Francusku, kao i opasnostima da se
naglo izgubi imovina; na svu sreu, mi smo u boljem poloaju nego drugi, jer
ovde [na Martiniku] imamo mogunosti za trgovinu. Gledajte da ne poslujete
novcem ni menicama, ve samo robom. Braa ostaju ortaci do 1730, posle ega
rade samostalno, nastavljajui da odravaju poslovne odnose. Obojica su se osa
mostalila zahvaljujui ogromnim zaradama koje su stekli i koje su manje ili vie
spretno znali da sakriju. Posle 1730. pratiemo samo poslove smelijeg brata,
Zana; godine 1733. on je veoma bogat, deluje preko brojnih komisionera i -
tana-upravljaa brodova koje poseduje, tako da mu vie i ne treba pravi ortak.
irina njegovih poslovnih veza i broj poslova prosto zapanjuju: on je brodovla
snik, veletrgovac, povremeni finansijer, zemljoposednik, proizvoa vina koje sam
prodaje, investitor; imao je veze na Martiniku, u San-Domingu, Karakasu, Ka-
dizu, u Biskaju, Bajonu, Tuluzu, Marselju, Nantu, Ruanu, Dijepu, Londonu, Am
sterdamu, Midlburgu, Hamburgu, u Irskoj (gde je kupovao usoljenu govedinu), u
Bretanji (gde je kupovao platno), i u jo mnogim mestima. Odravao je, naravno,
i veze sa bankarima u Parizu, Zenevi i Ruanu.
Valja primetiti da je bogatstvo dvojice brae proisteklo iz porodine sara-
dnje (i Pjer se, naime, strano obogatio, iako oprezniji i kolebljiviji od mlaeg
brata; bio se ograniio na brodovlasnitvo i kolonijalnu trgovinu). Gijom Nerak,
brat devojke kojom se Pjer oenio 1728, postao je korespondent dvojice brae u
Am sterdamu.11 Budui da se posao trgovca nije mogao zamisliti bez mree pouz
danih posrednika i saradnika, najprirodnije reenje kojem su skoro svi pribegavali
bilo je upoljavanje lanova porodice. Povest velikih trgovakih porodica je go
tovo isto tako znaajna kao i povest vladarskih kua u istraivanju politikih fluk
tuacija. To reito dokazuju del Luja Derminjija, Herberta Litija, Hermana Ke-
lenbenca. Dobar primer je i knjiga Romualda Sramkijevia u kojoj autor prouava
listu guvernera Francuske banke32 u doba Konzulata i Carstva. Jo je fascinantni-
ja predistorija ove banke, to jest povest porodica koje su je osnovale i koje su, iz
gleda, sve odreda imale veze sa trgovinom srebrom i sa panskom Amerikom.
Porodina firma nije bila jedino reenje. Fugeri su u XVI veku koristili ,,de-
latnike, zapravo, svoje nametenike. Bilo je to autoritarno reenje. Afaitadi,3334
firma iz Kremone, drugim oblicima je pretpostavljala podrunice, koje bi se, uko
liko zatreba, povezivale sa lokalnim firmama. Pre njih, Medici su ustanovili si
stem filijala.321 ostavljajui im slobodu da se prostom pismenom odlukom osamo
stale ako im je to u interesu (stoje, zapravo, bio nain da se izbegne da bankrotstvo
jedne filijale ugrozi itavu firmu). Krajem XVI veka proiruje se komisioni si-

30 Ibid., str. 154.

31 Ibid., str. 37.
3~ Romuald Szramkiewicz, Les Rgents et censeurs de la Banque de France nomms sous le Con
solt et l'Empire, 1974,
Clemens Bauer, Untemehmung und Untemehmungsformen im Sptmittelalter und in der begin-
nenden Neuzeit, 1936, str. 45.
34 Raymond de Roover, Il Banco Medici dalle origini al declino (1397-1494) (englesko izd.,1963),
1970. str. 127 sq.

138
 Trita i ekonomija

Bordo: nacrt za izgradnju Kraljevskog trga, rad Z Gabrijela (1733) (Pokrajinski arhiv
ironde). Dole: dananji Trg berze. Desni, odvojeni deo, bio je dodeljen Zanu Peleu 1743.
godine, uz me sto koje je dobio bankar Pjer Polikar (foto B. Bozar)

139
Trita i ekonomija

stem, koji je bio gibak, jevtiniji i bri. Svi trgovci - u Italiji i u Amsterdamu - ra
dili su uz proviziju za druge trgovce, i obratno. Za poslove obavljene za drugog
uzimali su mali postotak. Tu oito, nije re o partnerstvima, ve o uzajamnim uslu
gama. Drugi nain zaraivanja jeste neformalna veza poznata kao participacija :
vie zainteresovanih bi se udruilo, ali samo na jednom poslu. Operacija bi se
mogla ponavljati vie puta. Kasnije emo o tome jo govoriti.
Ma kakav bio oblik sporazuma i saradnje izmeu trgovaca, zahtevaju se lo
jalnost, lino poverenje, savesnost, potovanje uputstava. Otuda i strogi trgovaki
moral. Hebentrajt i sin, trgovka firma iz Amsterdama, zakljuila je ugovor o
participaciji pola-pola sa Digarom Fisom iz Ruana. estog januara 1766,35 oni
mu alju krajnje otro pismo, prebacujui mu d a je prodao po bednoj ceni, bez
ikakve potrebe, pa ak i protiv naih izriitih uputstava, senegalsku gumu koju
su mu ranije bili poslali u Ruan. Zakljuak je razumljiv: Zahtevamo da nam na-
domestite nau polovinu36 po istoj ceni po kojoj ste je tako neoprezno prodali.
Predlau, dakle, prijateljsko reenje koje obrazlau recima: da se ne bismo
morali obraati treoj strani za reenje. To je dokaz d a je trgovaka solidarnost i
u ovakvom poslu, ak i Ruanu, delovala u korist snabdevaa iz Amsterdama.
Bilo je neophodno imati poverenja u svoje agente, a uputstva su, s druge
strane, morala da se potuju. Kastiljanac Simon Ruiz je 1564. godine u Sevilji
imao agenta Jeronima de Valjadolida, svog mlaeg sunarodnika.37 Jednog dana
se Simon Ruiz naljutio na njega, zata je moda imao razloga, a moda i ne, i op
tuio ga za greku ili malverzaciju. Drugi agent (koji je iskoristio priliku da iz
vesti gazdu), nije, naravno, nita pomogao. Jeronimo nestaje jer mu je seviljska
policija za petama. Ali ubrzo se pojavljuje u Medini del Kampo, gde pada na ko-
lena pred gazdom, molei ga za oprotaj. Igrom sluaja, u jednom tekstu iz 1570,
ponovo sam naiao na ime Jeronima de Valjadolida. est godina nakon pomenu-
tog dogaaja, on je trgovac platnom i suknom u Sevilji. Da lije uspeo? Iako poje
dinosti ovog dogaaja nisu u celini poznate, one bacaju dovoljno svetla na vitalno
pitanje poverenja koje trgovac zahteva i ima pravo da zahteva od svog agenta,
partnera ili nametenika. Takoe osvetljavaju odnose izmeu gazde i sluge, nad
reenog i podreenog, odnose u kojima ima neeg feudalnog . Neki francuski
komisioner, poetkom XVIII veka, jo uvek govori o jarmu, dominaciji svo
jih gazda, od kojih je, sreom, nedavno uspeo da pobegne.38
Imati poverenja u svoje agente, bez obzira na sve, bio je jedini nain da stra
nac preko posrednika ue u opasni svet Sevilje. Bio je to jedini nain i da se ka
snije u Kadizu, podjednako opasnom gradu, uestvuje u trgovini sa Amerikom,
trgovini koja je u naelu bila rezervisana za pance. Sevilja i Kadiz, mostobrani
za Ameriku, jesu posebne luke, gradovi u kojima se vara i podvaljuje, gde se pra
vilima i lokalnim vlastima, koje su ponekad i sauesnici, stalno izruguju. Pa ipak,

A. N.. 62 AQ 33.
Oni su, oigledno, u tom poslu na pola udrueni s Digarom, to se u korespondenciji pie 2/2. S
druge strane, 3/3 je treinsko udruenje izmeu tri lica.
37 Fernand Braudel, Ralits conomiques et prises de conscience: quelques tmoignages sur le
XVIe sicle, u: Annales E.S.C., 1959, str. 735.
38 A. N G ', 1698, 132, 12. april 1713.

140
 Trita i ekonomija

u toj korupciji, medu trgovcima postoji neka vrsta profesionalnog kodeksa, kao
to postoji razumevanje izmeu loih momaka i algazila u dva stecita panskog
oloa, u predgrau Trijane i u luci San Lukar De Baremeda. Jer ako ste vi strani
trgovac u Spaniji, i va vas poverenik izda, onda e se na vas, koji ste stranac i
stoga, takorei, uvek u prekraju, obruiti strogi i nemilosrdni zakoni. To se ipak
veoma retko deava. Holanani od kraja XVI veka redovno i bez kazni koriste
posrednike da bi utovarili svoju robu na panske brodove i iz Amerike dovezli
ono to se za nju tamo dobije. Svako u Kadizu poznaje metedores (krijumare,
kurire), esto osiromaene plemie, koji se bave krijumarenjem plemenitih me
tala, skupe robe, pa ak i duvana, na drugu stranu okeana, i koji se, zapravo, i nisu
mnogo skrivali. Preuzimajui rizik, i povremeno ivei na visokoj nozi, ovi ljudi
na koje dobro drutvo upire prstom, ravnopravni su uesnici u sistemu solidar
nosti koji predstavlja kimu velikog trgovakog grada. Jo su znaajniji tzv. carga-
dores,~' roeni ili naturalizovani Spanci, koji su se zajedno sa poverenim tovarima
ukrcavali na brodove za Indiju. Stranci e potpuno zavisiti od njihove lojalnosti.

Mree, trgovake oblasti i osvajanja

Solidarnost izmeu trgovaca bila je gotovo neka vrsta klasne solidarnosti,
iako, dakako, nije iskljuivala poslovna suparnitva pojedinaca, gradova i na
cija, kako su nazivane nacionalne grupe trgovaca u nekoj oblasti. Tako Lionom u
XVI veku ne vladaju italijanski trgovci, kao to se obino kae, ve trgovake
kolonije Luana, Firentinaca, enoveana3940 (pre nemira 1528. godine, zbog kojih
e morati da napuste grad), to jest organizovane suparnike grupe, od kojih svaka
ivi kao nacija. Italijanski gradovi se mrze, svaaju se, a ipak se meusobno po
dravaju protiv zajednikih suparnika. U ove grupe trgovaca spadaju i njihovi ro
aci, prijatelji, sluge, korespondenti, raunovoe, pisari. Ve u XIII veku, kada se
anfiljaci nastanjuju u junoj Francuskoj, oni dolaze, kako kae Armando Sapo-
ri, con una vera folia di altri Italiani, altri mercatores nostri (sa itavom gomi
lom drugih Italijana, takoe naih trgovaca - p.p.).41
Tu je re o osvajanjima, premreavanju, infiltraciji, da tako kaemo. Trgo
vakim tokovima i mreama vladaju mone grupe koje zabranjuju drugim gru
pama da ih koriste. Te je grupe uz malo panje lako uoiti u Evropi, pa ak i izvan
nje. Trgovci i bankari iz pokrajine an-Si krstare Kinom od ute do Biserne reke.
Druga kineska mrea, nastala na junoj obali (posebno u Fu-Kjenu), protegla se
do Japana i Indonezije, uzdiui kinesku spoljnu trgovinu gotovo na nivo kolo
nijalne ekspanzije. Trgovci iz Osake, koji posle 1638. godine vladaju unutra
njim trgovakim razvojem Japana koji se zatvorio u sebe, predstavljaju itavu
aktivnu ekonomiju arhipelaga. Ve sam govorio o ekspanziji banijanskih trgovaca
u Indiji i izvan nje. Tavernije tvrdi da su njihovi bankari veoma brojni u Isfa-

39 O metedores, E. W. Dahlgren, Relations commerciales et maritimes entre la France et les ctes

de l ocan Pacifique, I, str. 42. O cargadoves, John Everaert, De internationale en coloniale handel der
vlaamse Firmas te Cadiz, 1670-1740, 1973, str. 899.
40 R. Gascon, op. cit., str. 204-205.
41 Armando Sapori, Suldi di storia economica, 3. izd. 1955, II, str. 933.

141
Trita i ekonomija

Doek Domenika Travistana, mletakog poslanika u Kairu 1512. godine, slika entilea
Belinija (Pariz, Luvr, otisak irodon)

hanu.4- Takode ih ima u Carigradu, u Astrahanu, pa ak i u Moskvi. Godine

1723,4243 ena jednog indijskog trgovca u Moskvi, posle smrti muevljeve, trai da
joj dopuste da bude iva spaljena pored ovoga. Vlasti zahtev odbijaju. Na to in
dijski slubenici, revoltirani, odluuju da napuste Rusiju i ponesu sa sobom svoje
bogatstvo. Pred ovom pretnjom ruske vlasti poputaju. Slina stvar e se dogo
diti i 1767. Jo je poznatije i spektakularnije irenje trgovaca iz Indije, pagana
ili muslimana, preko Indijskog okeana, sve do obala Indonezije. Njihove mree
e izdrati i brutalne napade Portugalaca i Holanana.
Italijana ima svuda, u Evropi i Sredozemlju, na Zapadu i Istoku. Da li ima
boljeg plena od Vizantijskog carstva, pre, a jo vie posle pada Carigrada 1204.
godine.44 Italijanski trgovci e uskoro napredovati sve do Crnog mora; italijanski
prodavci, mornari, belenici e se tu uskoro oseati kao kod kue. Jo je neobi-

42 Jean-Baptiste Tavernier, Voyage en Perse, izd. Pascal Pia, 1930, str. 69.
43 P. D. de Passenans, La Russie et l'esclavage, 1822,1, str. 129, napomena 1.
44 L. Brentano, Le Origini del capitalisme, 1954, nemako izdanje, 1916, str. 9.

142
 Trita i ekonomija

nije njihovo osvajanje Zapada, sporo i vievekovno. Italijana je bilo ve na saj

movima u Ipru 1127. godine.45 ,,U drugoj polovini XIII veka, njihove mone fir
me, koje su zapravo bile podrunice velikih kompanija iz Firence, Pjaence, M i
lana, Rima i Venecije, deluju u itavoj Francuskoj. Ve su u Bretanji (1272-1273),
Genganu, Dinanu, Keneu, Kenerleu, Renu i Nantu... (kao i) u Bordou, Aenu, Ka-
oru .46 Oiveli su sajmove u ampanji, Briu, enevi, a kasnije i u Lionu; oni su
doneli prvi prosperitet Sevilji i Lisabonu; bie aktivni u razvoju Antverpena, a
kasnije i prvog poleta Frankfurta; i konano, upravljali su denovskim sajmovima,
koji su nazivani Bezansonski.4748Italijani su pametni, ivahni, drugima nepodno
ljivi. Njih, kojih ima svuda, mrze i zavide im. Na obalama Severnog mora, u Bri
u, Sautemptonu, Londonu, mornari ogromnih brodova sa Sredozemlja zakruju
kejove, pune luke krme, dok u isto vreme italijanski trgovci osvajaju gradove.
Da li je sluajno to to je poprite borbe izmeu protestanata i katolika bila oblast
Atlantskog okeana? Dugotrajni sukob mornara sa severa i mornara s juga mogao
bi da poslui kao objanjenje mnogih sporova.
Mogu se identifikovati i druge trgovake mree; one dugotrajne hanzeatske,
na primer; ili mrea trgovaca Gornje Nemake koja je nadmaila samu sebe za
vreme veka Fugera0 (koje je trajalo, zapravo, samo nekoliko decenija, ali bilo
blistavo). Takoe i mree Holanana, Engleza, Jermena, Jevreja i Portugalaca u
panskoj Americi. S druge strane, nije postojala vea spoljna francuska mrea
izuzev Marseljaca na Sredozemlju i na Levantu, ako se izuzme osvajanje trita
Iberskog poluostrva, koje su delili sa Baskima i Kataloncima u XVIII veku.49
Ovaj ogranieni francuski uspeh dosta govori: ne vladati drugima znai te druge
imati za gospodare.

Jerm eni i Jevreji

Iako o jerm enskim i jevrejskim trgovcima znamo dosta, to ipak nije dovo
ljno da iz mnotva pojedinosti stvorimo celovitu sliku.
Jermenski trgovci su kolonizovali itavu Persiju. Iz Dulfe, prostranog i i
vog predgraa Isfahana, gde ih je ah Abas Veliki smestio, krenuli su u osvajanje
sveta. Veoma rano, proli su itavu Indiju i to - izvetaji kau - od Inda do Ganga
i do Bengalskog zaliva.50 Takoe ih ima na jugu, u portugalskoj Goi, gde su poput
francuskih i panskih trgovaca oko 1750, pozajmljivali novac od samostana kla-
risa Svete Roe.51 Jermeni prelaze Himalaje i stiu u Lasu, odakle trguju sve do
granice s Kinom, koja je odatle udaljena vie od 1500 kilometara.52 Tu granicu
ipak nikada ne prelaze pa, Kina i Japan ostaju za njih zatvoreni, to je dosta u-

45 Hektor Amman, Die Anfnge des Aktivhandels und der Tucheinfuhr aus Nordwesteuropa nach
dem Mittelmeergebiet, u: Studi in onore di Armando Sapori, 1957,1, str. 276.
46 H. Pigeonneau, op. cit., I, str. 253.
47 Mdit..., I,.str. 458.
48 Formulacija je Richarda Ehrenberga, Das Zeitalter der Fugger. Geldkapital und Creditverkehr
im 16. J.. 1896.
Pierre Vilar, La Catalogne dans l Espagne moderne, 1962. III, str. 484.
50 Mesroub J. Seth, Armenians in India from the earliest times to the present day, 1937.
51 L. Dermigny, Mmoires de Charles de Constant..., str. 150. napomena 5.
52 L. Khachikian, cit. l., str. 239 sq.

143
Trita i ekonomija

11. KRETANJA JERMENSKIH TRGOVACA U IRANU, TURSKOJ I RUSIJI

U XVII VEKU
Na ovoj karti je prikazan samo deo mree puteva jemenskih trgovaca: veze s Turskim
carstvom -A lep, Smirna i Carigrad - kao i s ruskim zemljama preko Kaspijskog mora i
du Volge. Iz Moskve vode tri puta prema Libau, Narvi i Arhangelsku. Nova ulfa, u koju
je Abas Veliki proterao Jermene izmeu 1603. i 1605, glavno je sredite jem enske
delatnosti. Stara ulfa u Jermeniji, na Arasu, dala je veinu stanovnitva novom gradu.
Treba znati da trgovac u Novoj ulfi ima sve osobine krupnog trgovca i veletrgovca.
Karta je napravljena prema: Keram Kevonijan Jemenski trgovci u XVII veku" u Svesci
ruskog i sovjetskog sveta, 1975.

dnovato.53 S druge strane, bilo ih je mnogo na panskim Filipinima;54 svuda ih

ima u ogromnom Turskom carstvu, gde su otri suparnici Jevrejima i drugim trgo
vcima. U Evropi, Jermeni su prisutni u Rusiji, gde slobodno razvijaju svoje firme
i distribuiraju sirovu svilu iz Irana koja, prolazei kroz mnoge ruke, putuje kroz
Rusiju i stie u Arhangelsk (1676),55 kao i u neke susedne zemlje. Jermeni se traj
no nastanjuju u Rusiji, putuju ak do vedske u koju, sa svojom robom, idu i za
obilaznim putem, preko Amsterdama. Obilaze itavu Poljsku, a jo vie Nema-
ku, posebno sajmove u Lajpcigu.56 Pojavljuju se u Nizozemskoj, Engleskoj,
Francuskoj. U Italiji se udobno naseljavajuju u XVII veku (u Veneciji), i to kao
deo talasa trgovaca s Istoka koji se pokrenuo krajem XVI veka.57 Na Malti su bili
i ranije; dokumenti pominju poveri christiani armeni (siromane jermenske
hriane - p.p.). Moda su zaista i bili siromani, ali su tu ipak per alcuni suoi
negotii (radi svojih poslova - p.p.) (1552, 1553).58 Starosedeoci ih, naravno,
ne doekuju uvek srdano. U julu 1623, konzuli Marselja piu kralju, alei se na
najezdu Jermena koji dolaze s balama svile. To je velika pretnja za gradsku trgo
vinu poto nema, kau konzuli, na svetu tako pohlepne nacije; iako mogu da
prodaju svilu u velikim sreditima kao to su Alep, Smirna i drugima, i da tu po
teno zarauju, oni, da bi zaradili jo vie, dolaze na drugi kraj sveta [naravno, u
Marselj], ive kao prave svinje [si porque], hranei se uglavnom travom59 [to jest
povrem] . Pa ipak, Jermeni nee biti istisnuti. Tako je etvrt stolea kasnije, je
dan engleski brod bio zarobljen od francuske eskadre viteza Pola, pored Malte, u
januaru 1649. Prevozio je iz Smirne u Livorno i Tulon oko 400 bala svile, ugla
vnom za ezdeset etvoricu Jermena koji su se nalazili na brodu.60 Jermeni su se
naselili i u Portugaliji, u Sevilji i u Kadizu, polaznim lukama za Ameriku. Godine

L. Dermigny, La Chine et l Occident..., I, str. 35.

Pierre Chaunu, Les Philippines et le Pacifique des Ibriques, 1960, str. 23.
V. A. Parsamiana, Relations russo-armniennes. Jerevan, 1953, dokum. br. 44 i 48-50.
F. Ltge, op. cit., str. 253.
^ Mdit....I, str. 264.
8 Arhive Malte. Liber Bullarum, 423, f 230,1. mart i 1. april 1553.
59 Gazette de France, 30. januar 1649. str. 108, P. Joseph Bougerel. Mmoires pour servir l his
toire de plusieurs hommes illustres de Provence, 1752. str. 144-173.
Louis Bergasse i Gaston Rambert, Histoire du commerce de Marseille, IV, 1954, str. 65.

144
Trita i ekonomija

145
Trita i ekonomija

1601, stie u Kadiz jedan Jermenin, Horge da Kruz, koji tvrdi d aje doao pravo iz
Goe 6162
Jermena ima u itavom trgovakom svetu. O njihovom uspehu govori trgo
vaki prirunik koji je na maternjem jeziku napisao Jermenin Lukas Vanantesti, a
koji je tampan u Amsterdamu 1699.
Namenjena Vama, mojoj brai i sunarodnicima trgovcima, knjiga je bila
objavljena uz podrku mecene, izvesnog sira Bedrosa koji je, to nimalo ne udi,
bio iz Dulfe. Knjiga poinje recima iz Jevanelja: Ne ini drugima.... Svrha joj
je da obavesti trgovce o teinskim jedinicama, merama i vrstama novca u glavnim
trgovakim sreditima. I to ne samo na Zapadu, ve i u Maarskoj, Carigradu,
Krakovu, Beu, Moskvi, Astrahanu, Novgorodu, Hajderabadu, Manili, Bagdadu,
Basri, Alepu, Smirni. Deo posveen pijacama i robi opisuje trgovaka sredita u
Indiji, na Cejlonu, Javi, Ambonu, Makasaru i Manili.
Zajedno sa svim tim podacima koji zasluuju pomniju analizu, postoji i izu
zetno zanimljivo poglavlje u kojem se uporeduju cene boravka u raznim evrop
skim gradovima. U drugom poglavlju, punom praznina i zagonetki, opisuje se Af
rika od Egipta do Angole, Monomotape i Zanzibara. Ova knjiica, slika trgo
vakog sveta Jermen, ipak ne daje klju njihovog udesnog uspeha. Kada je o
trgovakim tehnikama re, tu se jedino hvale prednosti trojnog pravila (postavlja
se pitanje da li je ono bilo opte primenljivo). U knjizi se ne govori o pitanjima
knjigovodstva, a ne otkriva ni ta bi mogli biti trgovaki, kapitalistiki pokretai
te trgovine. Kako se ustanovljuju i kako su povezani meunarodni tokovi? Da li
su svi oni povezani iskljuivo iz ulfe? Ili, pak, ima, kao to ja mislim, posrednih
stanica? U Poljskoj, u Lavovu, gradu koji spaja Istok i Zapad, mala jerm enska ko
lonija - Persijanci, kako ih tu zovu - sa vlastitim propisima, tamparijama, raz-
granatim poslovnim vezama, kontrolie ogromni transport robe ka Otomanskom
carstvu. Voda karavana (caravan basha), uvek je Jermenin. Da li su se u ovom
prevozu spajala dva sveta trgovaca iz ulfe - isto kao Istok i Zapad? U Lavovu
su, naime, Jermeni bili poznati upadljivoj i drskoj raskoi.63
Po itavom svetu se ire i mree jevrejskih trgovaca. Jevreji su prve uspehe
ostvarili i pre Jermena: jo od vremena Rima, jevrejski i paganski siriji su bili
svuda prisutni; u IX veku nae ere, koristei puteve koje je otvorilo islamsko os
vajanje, Jevreji iz Narbona odlaze u Kanton preko Crvenog mora i Persijskog
zaliva ;64 dokumenti porodice Geniza65 otkrivaju nam mnotvo trgovakih veza
koje donose korist jevrejskim trgovcima iz lfrikije: trgovakih veza iz Kajmana
do Egipta, Etiopije i indijskog potkontinenta. Od X do XII veka, u Egiptu (ali i u

61 Simancas, Estado Napoles, 1097, f 107.

62 Prevod naslova: Riznica mera, teina, brojeva i moneta celog sveta; ili poznavanje svih vrsta
teina, mera i moneta koje vladaju trgovinom celog sveta, prikupljene... trudom poniznog Lukasa de Va-
nanda o troku i na zahtev g-dina Pjera sina Hakatura od ulfe. tampano zahvaljujui trudu i uz sagla-
snost velikog i svetog biskupa Tomasa de Vananda od kue Goltn. Leta gospodnjeg 1699, 16. januara u
Amsterdamu.
Alexandre Wolowski, La Vie quotidienne en Pologne au XVIIe sicle, 1972, str. 179-180.
1L. Dermigny, La Chine et l'Occident, I, str. 291.
J Paul Shaked, A tentative Bibliography o f Geniza Documents, 1964; S. D. Goitein, The
Cairo Geniza as a source for the history ofM usiim civilisation, u: Studia islamica, III, str. 75-91.

146
 Trita i ekonomija

Iraku i Iranu), neke veoma bogate jevrejske porodice bave se trgovinom na duga
rastojanja, bankarstvom i ubiranjem poreza, ponekad za itave pokrajine.66
Jevrejski trgovci tako produuju vievekovnu tradiciju, nadmaujui dugu
italijansku supremaciju o kojoj smo maloas govorili. Iako je njihova povest izu
zetno dugaka, karakteristina je i po sjajnim uspesima i surovim padovima koji
ih ponekad prate. Za razliku od Jermena, sa tabom u ulfi, njihovoj tajnoj ri
znici i voljenom mestu, Jevreji su rasejani i raseljeni, sto je izvor njihove ivotne
drame, ali i plod njihove odlunosti da se ne meaju s drugima. U njihovoj istoriji
ipak ne treba gledati jedino katastrofe, unitavajui njihovu odomaenost i cva-
tuu trgovinu. Bilo je i lepih uspeha, u Francuskoj u XIII veku, na primer,67 izu
zetnih ostvarenja u Poljskoj u XV veku, u raznim oblastima Italije, srednjove-
kovnoj paniji i drugde.
Prognani iz panije i sa Sicilije 1492, iz Napulja 1541,68 Jevreji idu u dva
pravca: prema islamskim zemljama u Sredozemlju, i prema obalama Atlantika.
Jevrejski trgovci e poeti da stiu ogromna bogatstva ve od XVI veka u Tur
skoj, u Solunu, u Bursi, u Carigradu, u Jedrenama, gde rade kao krupni trgovci i
ovlaeni poreznici.69 Portugalija, koja e ih tolerisati neko vreme i posle 1492.
godine, jeste ishodite novog raseljavanja. Amsterdam i Hamburg bili su gradovi
u koje su se doseljavali ve bogati trgovci ili oni koji e se ponovo obogatiti. Oni
su, bez sumnje, doprineli holandskom trgovakom irenju u pravcu Iberskog po-
luostrva - to jest prema Lisabonu, Sevilji, Kadizu i Madridu. Takoe i u pravcu
Italije, gde ve dugo postoje jevrejske kolonije u Pijemontu, Veneciji, Mantovi,
Ferari; upravo zahvaljujui njima, Livorno e se u XVII veku znatno razviti. Je
vreji su, bez sumnje, bili meu neimarima prvog kolonijalnog bogatstva u Ame
rici, posebno kada je re o irenju uzgoja eerne trske i trgovine eerom u Bra
zilu i na Antilima. U XVIII veku ima ih u Bordou, Marselju, u Engleskoj (odakle
su bili proterani 1290, i gde su se vratili u doba Kromvelove vladavine u razdo
blju 1654-1656). Ovaj izuzetan razvoj Sefarda, tj. Jevreja iz Sredozemlja, raseja-
nih po obalama Atlantika, prouavao je istoriar Herman Kelenbenc.70 injenica
da su njihova bogatstva nestajala uporedo s opadanjem proizvodnje srebra u
Americi, to se osealo pre na jednim nego na drugim mestima, postavlja neke
ozbiljna pitanja. Ako ih je konjunktura bacala u propast (da li je to istina?), onda
to nuno znai da nisu bili toliko moni kako se pretpostavlja.
Sa sumrakom Sefarda poinje razdoblje ako ne potpune tiine, onda barem
relativne povuenosti. Jevreji e poeti polako ponovo da napreduju kao putujui
trgovci u srednjoj Evropi. Bie to doba Akenaza, Jevreja srednje Evrope. Prvi
njihov uspeh je bila pobeda dvorskih Jevreja u kneevskoj Nemakoj XVIII
veka.71 Tu ipak nije re, kao to govore hagiografska del,72 o spontanom ra-

f_ S. Y. Labib, u: Journal of Economic History, 1969, str. 84.

67 H. Pigeonneau, op. cit., I, str. 242-245.
68 Mdit..... II, str. 151; Attilio Milano, Storia degli Ebrei in Italia, 1963, str. 218-220.
69 69. H. Inalcik, u: Journal o f Economic History, 1969. str. 121 sq.
70 Sephardim an der unteren Elbe, 1958.
71 F. Liitge, op. cit., str. 379-380, i posebno H. Schnee, Die Hoffmanz und der moderne Staat, 3
knjige 1953-1955.
72 Pierre Saville, Le Juif de Cour, histoire du Rsident royal Berend Lehman (1661-1730), 1970.

147
Trita i ekonomija

zvoju izuzetnih pojedinaca preduzetnika . U Nemakoj, koja je izgubila veinu

kapitalistikih preduzetnika u Tridesetogodinjem ratu, nastala je praznina koju
su popunili jevrejski trgovci krajem XVII veka. Njihova je uloga bila vidljiva ve
oma rano, na primer, na sajmovima u Lajpcigu. Ali veliko doba Akenaza bie
XIX vek, kada dolazi do spektakularnog bogaenja porodice Rotild.
Dodajmo, suprotno Zombartovom miljenju,73 da Jevreji, svakako, nisu
izumeli kapitalizam (ako pretpostavimo, to smatram da nije umesno, da su kapi
talizam izumeli odreeni pojedinci odreenog dana i na odreenom mestu). Ako
su ga Jevreji izumeli, ili ponovo izumeli, onda su to uinili zajedno s mnogo dru
gih. injenica da se jevrejski trgovci nalaze u svim kljunim takama kapitalizma
ne znai da su ga oni i stvorili. Danas irom sveta ima izvanrednih naunika Je-
vreja; da li onda da kaemo d a je atomska fizika jevrejski izum? Iako su Jevreji u
Amsterdamu zaelo postali vodei spekulanti u trgovini deonicama, tim poslo
vima su najpre poeli da se bave trgovci nejevreji, medu kojima i Isak Lemer.
Zombartov stav da se kapitalistiki duh podudara sa vodeim naelima ju
daizma, slian je stavu koji zastupa Maks Veber kada je u pitanju protestantizam.
Ovaj stav se moe obrazlagati na razne, kako uverljive tako i neuverljive naine.
Slino bi se moglo rei i za islam, iji su se drutveni ideali i pravni okviri od sa
mog poetka oblikovali u skladu s idejama i ciljevima jedne trgovake klase u us
ponu, pri emu ovu tenju ipak ne treba povezivati s islamskom religijom kao
takvom.74

Portugalci i panska Am erika: 1580-1640.

Uloga portugalskih trgovaca u ogromnoj oblasti panske Amerike, obja
njena je u nekim novijim radovima.75
Od 1580. do 1640, krune Portugabje i Kastilje bile su ujedinjene pod istim
monarhom. Ova unija dve zemlje, koja je bila vie teorijska nego stvarna (pri
emu Portugalija zadrava veliku autonomiju u nekoj vrsti dominiona), dopri-
nela je da se izbriu isto tako teorijske granice izmeu ogromnog Brazila, koji su
Portugalci kontrolisali iz nekih mesta na atlantskoj obali, i udaljene panske ob
lasti Potosi u Andima. Poto se radilo o trgovaki slobodnom prostoru, panska
Amerika se otvorila za strane trgovce, pri emu su portugalski pomorci i trgovci
ve dugo bili tajni posetioci. Na jednog za kojeg znamo, dolazi stotinu drugih iji
su nam poduhvati nepoznati. Dokaz mi je jedan izvetaj iz 1558, o ostrvu Santa
Margarita u Karipskom moru, ostrvu koje su nazivali bisernim, i na koje su
mnogi bacili oko. Te godine na ostrvo pristaje nekoliko karavela i drugih bro
dova iz kraljevine Portugabje, s portugalskim posadama i putnicima. Navodno
su plovili u Brazil, ali su ih oluja i ista sluajnost primorali da zastanu ba tu.
Izgleda da ih ima mnogo, kae na svedok, mi se ovde plaimo da su stigli s

1'i Werner Sombart, Die Juden und das Wirtschaftsleben. 1922.

74 H. Inalcik, cit. cl., str. 101-102.
7:1 Lewis Hanke. The Portuguese in Spanish America, u: Rev. de Hist, de America, juni 1961, str.
148; Gonzalo de Reparaz sin, Os Portugueses no Peru nos seculos XVI e XVH, u: Boletim da Sociedade
de Geografia de Lisboa, januar-mart 1967, str. 39-55.

148
 Trita i ekonomija

Unutranjost duana namirnicama u Meskiko Sitiju u XVIII veku; kupci su Evropljani

(Meksiko Siti, Nacionalni istorijski muzej, otisak Zirodon)

loim namerama, maliciosamente.76 Portugalaca e kasnije, naravno, biti sve vie,

da bi na kraju prodrli u itavu pansku Ameriku, a posebno u njene prestonice
Meksiko i Limu, kao i u najvanije luke, Santo Domingo, Kartagenu, Panamu i
Buenos Aires.
Buenos Aires, osnovan 1540, a uniten u nizu nesrea, ponovo je izgraen
1580. zahvaljujui portugalskim trgovcima.77 Iz Brazila do Rio de la Plate, mali
brodovi od etrdesetak tona nosivosti stalno su kriom prevozili eer, pirina,
tkanine, crne robove, a moda i zlato. Vraali su se carregados de reaes de prata
(natovareni srebrnim realima). Slino tome, plovei Rio de la Platom, trgovci su

76 Pablo Vila. Margarita en la colonia 1550 a 1600, u: Revsta nacional de cultura, Caracas, ok
tobar 1955, str. 62.
77 A. P. Canabrava, O Comrcio portugus no Rio da Prata, str. 36-38, i napomena, reference kod
L. Hankea i drugih.

149
Trita i ekonomija

dolazili iz Perua sa gotovini novcem da bi kupovali robu u Pernambuku, Baiji,

Rio de Zaneiru. Zarade od te ilegalne trgovine, prema jednom trgovcu, Fransisku
Soareu (1597), iznosile su od 100 do 500 %, pa ak i neverovatnih 1 000%. Da
su ostali trgovci [...] znali za ovu trgovinu , dodaje on, ne bi rizikovali one og
romne koliine robe koje su prevozili kroz Kartagenu (u dananjoj Kolumbiji).
Zbog toga je Rio de la Plata veliki trgovaki vodeni put kojim se najbre i naj
lake stie u Peru.78 Za malu grupu upuenih portugalskih trgovaca, Rio de la
Plata bila je do 1622. godine tajni put za iznoenje srebra iz Potosija. Godine
1605, vrednost prokrijumarenog srebra procenjuje se na 500 000 kruzadosa go
dinje.79 Tek stvaranjem unutranje carine (tzv. Aduana seca u Kordovi 7. febru
ara 1622) izgleda da se stalo na kraj krijumarenju.80
Pa ipak, Portugalci se nisu zadrali samo na atlantskom priobalju. Godine
1590, portugalski trgovac iz Makaa, oao da Gama,81 preao je Pacifik i stigao u
Akapulko (to mu ipak nije donelo dobra). U meuvremenu su Portugalci otvarali
u Meksiku i Limi radnje u kojima se doslovno moglo kupiti sve, od dijamanta do
obinog kima, od najjevtinijeg roba crnca, do najskupocenijeg bisera ;82 ne treba
zaboraviti ni luksuznu robu koja je stizala iz matice, vino, ulje, penino brano,
fine tkanine; prodavali su se i zaini i svila sa Istoka koji su se dovozili iz Evrope
ili sa Filipina; tu se dalje trgovalo i krijumarenim srebrom iz Perua, koje je, za
pravo, i pokretalo svu tu trgovinu.83 ak i u osrednje velikom gradu, kakav je bio
Santjago de ile (nekih 10 000 stanovnika u XVII veku), sreemo portugalskog
trgovca Sebastijana Duartea, koji je ranije boravio u afrikoj Gvineji i koji je sa
svojim sunarodnikom Huanom Bautistom Pereom, izmeu 1626. i 1633, puto
vao do Paname i Kartagene, kupujui crne robove, plemenito drvo i raznu drugu
robu - koju je ponekad dobijao i na kredit od ak 13 000 pezosa.84
Pa ipak, ova rasko je kratkoveka. Portugalske duandije, koji su uz to i
lihvari, obogauju se preko noi. Stanovnitvo gradova se zaas pobuni protiv
njih - kao u Potosiju 1634. godine.85 Javno mnjenje ih optuuje da su novi
hriani - to je esto istina - kao i da tajno upranjavaju judaizam - to je mo
gue. Na kraju e se umeati i inkvizicija, tako da veliki broj suenja i autodafea
brzo slama nagli razvoj. Poslednji su dogaaji poznati: to su procesi u Meksiku
1646, 1647. i 1648, kao i autodaf 11. aprila 1649, kada je stradalo vie krupnih
trgovaca portugalskog porekla.86 Ali to je druga pria.

78 Ibid., str. 116 sq.', L. Hanke, cit. l., str. 15.

79 L. Hanke, ibid., str. 27.
80 A. P. Canabrava, op. cit., str. 143 sq:. Emanuel Soares da Veiga Garda, Buenos Aires e Gadiz.
Contribuinjo ao estudo do comercio livre (1789-1791), u: Revista de historia, 1970, str. 377.
81 L. Hanke, cit. l., str. 7.
1 Ibid., str. 14. Citat Jos Toribio Medina, Historia del Tribunal del Santo Oficio de la Inquisicion
de Cartagena de las Indias, Santjago de ile, 1899, str. 221.
Gonzalo de Reparaz, Los Caminos del contrabando, u: El Comercio, Lima, 18. februar 1968.
4 Napomenu dao Alvaro Jara, prema proraunima Sebastijana Duartea, sauvano u Archivo Na
cional de Santiago.
85 Jakob van Klaveren, Europdische Wirtschaftsgeschichte Spaniens im 16. und 17, J., 1960, str.
151, n. 123.
86 Genaro Garcia, Autos de Fe de la Inquisicion de Mexico con extrados de sus causas, 1910;
Guijo, Diario, 1648-1664, Mexico, dve knjige 1952, svakodnevna hronika koja izvetava o izvrenim spa
ljivanjima (auto da fe) od 11. aprila 1649,1, str. 39-47, 92-93.

150
 Trita i ekonomija

Sa sreditem u Lisabonu, proiren na dve obale Atlantika, afriku i ame

riku, sa vezama s Pacifikom i Dalekim istokom, portugalski trgovaki sistem je
ogromna mrea koja se proirila kroz Novi svet u deset do dvadeset godina. Ovo
naglo irenje bilo je znaajan meunarodni dogaaj. Portugalija se bez njega ne bi
restaurirala 1640. godine, to jest ne bi se oslobodila zavisnosti od Spanije. Ob
janjavati tu restauraciju, kao to se ponekad ini, razvojem trgovine brazilskim
eerom, nije dovoljno. Uostalom, pitanje je nije li i sam ciklus87 trgovanja
eerom bio uslovljen tim trgovakim prosperitetom. Ovaj je, pak, moda i sam
doprineo kratkotrajnom uspehu sefardskih Jevreja u Amsterdamu, Lisabonu i
Madridu. Mogue je i da su se tajne poiljke srebra iz Potosija - zahvaljujui no
vim portugalskim hrianima, kreditorima Filipa IV, kralja planete - pridrui
vale zvaninim isporukama koje su stizale na kejove Sevilje. Pa ipak, ovaj iroki i
krhki sistem trajao je samo nekoliko decenija.

Mree u sukobu i mree koje propadaju

Trgovake mree se dopunjuju, zdruuju, smenjuju, pa ak i sukobljavaju.
Sukobljavanje ne znai da jedna drugu unitava. Postoje neprijatelji koji se do
punjuju, postoje oblici neprijateljskog saivota koji dugo traju. Hrianski trgo
vci i trgovci iz Sirije i Egipta su se sukobljavali stoleima, ali niko nije odnosio
hitniju prevagu; oni su bili protivnici potrebni jedni drugima. Evropljani su retko
odlazili izvan gradova na rubu pustinje, Alepa, Damaska, Kaira. Pustinja je bila
pravi zabran jevrejskih i muslimanskih trgovaca koji su tu putovali karavanima.
Islam je ipak, u doba krstakih ratova, izgubio ogromnu trgovaku oblast Sredo
zemlja.
Slino tome, u prostranom Turskom carstvu, Venecijanci i Dubrovani, kup
ci kostreti, koji su, kako dokumenti pokazuju, bili nastanjeni u Bursi i Ankari,
veoma su diskretni. Najznaajniji prodor zapadnjaka na tursku teritoriju ostvarili
su upravo Dubrovani, iako su se u celini zadrali na podruju Balkanskog polu-
ostrva. Crno more je u XVI veku postalo, a moda se i opet pretvorilo, u neku
vrstu carigradskog jezera. Ono e se za trgovce hriane ponovo otvoriti tek kra
jem XVIII veka, posle zauzimanja Krima od Rusa (1783). Antizapadnjako ra
spoloenje u Turskom carstvu radilo je u korist jevrejskih, jermenskih i grkih tr
govaca.
Slini oblici otpora postoje i drugde. U Kantonu, od 1720, udruenje kine
skih trgovaca Ko-Hong bilo je neka neka vrsta protivindijske kompanije .88 A u
Indiji, banijanska trgovaka mrea preivee englesku okupaciju.
Naravno, ovaj otpor i nadmetanja praeni su neprijateljstvom i mrnjom. Na
meti je uvek najjai. Mandelslo89 koji boravi u Suratu, belei (1638): Muslimani
(i sami trgovci), ponosni su i drski; oni Banijane tretiraju kao kakve robove, isto
kao to se u Evropi postupa s Jevrejima (tamo gde se oni uopte toleriu) . U za

87 U smislu Joo Luio de Azevedoa, Epocas do Portugal econmico, esbonjos de historia, 1929;
autor tu podrazumeva uzastopne periode tokom kojih dominira neka proizvodnja, eera, kafe, itd.
L. Dermigny, La Chine et l Occident..., I, str. 77.
89 Johann Albrecht Mandelslo, Voyage aux Indes orientales, 1659, II. str. 197.

151
Trita i ekonomija

padnoj Evropi u XVI veku slino su se domai stanovnici odnosili prema eno-
veanima, koji su po recima Simona Ruiza i njegovih prijatelja90 bili namerni da
sve progutaju, uvek se udruujui ne bi li izigrali druge. Slino se mislilo za Ho-
landane u XVII veku, a kasnije za Engleze.
Sve ove mree, ak i one najjae, naiu jednom na prepreke i poinju da
slabe. Svako poputanje mree u centru utie na sve njene take, prvenstveno one
na obodu. Upravo se to dogodilo u Evropi, to smo mi nejasnim i spornim izra
zom nazvali dekadencijom Italije. Dekadencija verovatno nije sasvim prime -
rena re, ali Italija u, svakom sluaju, krajem XVI veka zapada u nevolje i pro
bleme; gubi svoje pozicije u Nemakoj, Engleskoj i na Levantu. Slini dogaaji
su se zbili u XVIII veku, u Baltikom prostoru, kada je Holandija popustila pred
rastuom moi Engleske.
Ali svuda gde nestaju dominantni trgovci, postupno nastaju zamenske struk
ture. Francuska Toskana - drugim recima, italijanski trgovci koji su se naselili
u Francuskoj - poinje da se ljulja oko 1661, a moda i ranije, ve od finansijske
krize 1648; vrsto ustanovljena holandska mrea u Francuskoj dospeva u tekoe
poetkom XVIII veka. Kao nekom igrom sluaja, oko 1720. godine,91 poinje da
deluje vei broj veletrgovaca koji dovode do spektakularnog razvoja francuskih
luka, ime se postavljaju osnove za vea kapitalistika preduzea. Ovaj uspeh je
delo domaih Francuza, a zanimljivo, i protestanata koji su se vraali u Francu
sku iz koje su ranije izbegli. Do iste supstitucije dolazi i u Nemakoj, gde su do
bitnici dvorski Jevreji; takoe i u paniji, s usponom katalonskih i baskijskih tr
govaca, a takoe i onih madridskih iz Cinco Gremios Mayores, koji poinju da
kreditiraju dravu.92
Naravno, uspone omoguuje samo ekonomski rast. Rast u Francuskoj, Ne
makoj i paniji u XVIII veku dovodi do uspona na lokalnom i nacionalnom ni
vou. Pa ipak, da prevlast stranih trgovaca u Francuskoj, Nemakoj i paniji nije
bila prekinuta ranije, polet u XVIII veku bi iao drugim smerom - moda uz neke
dodatne tekoe.
Meutim, aktivna mrea dospela u tekoe, uvek ima tenju da nadokna
uje gubitke. Istisnuta iz jedne oblasti, moe svoj kapital i osobena preimustva
da seli u drugu. To kao d a je pravilo u stvarno monom i akumulativnom kapita
lizmu. Tako je bilo sa enovskim trgovcima sa Crnog mora u XV veku. etvrt
stolea posle pada Carigrada (1453), kada su Turci zauzeli trgovaka mesta na
Krimu i posebno znaajno trgovako sredite Kafu (1479), enoveani nisu od
mah napustili svoje pozicije na Levantu: u Hiosu e, na primer, ostati sve do 1566.
Ali sada svoj trud uglavnom ulau u jaanje i razvoj ve postojeih poslovnih
mrea na Zapadu, u paniji, u Maroku, a uskoro i u Antverpenu i Lionu. Nakon
to gube jedno carstvo na Istoku, stvaraju drugo na Zapadu. Isto tako, portugalsko
carstvo, osporeno na itavom Indijskom okeanu i istonoj Indiji, smrtno ranjeno

9(1Baltazar Suare Simonu Ruisu, 15. januara 1590; Simon Ruiz Huanu de Lagu, 26. avgusta 1584;
S. Ruiz Buonvizijima iz Liona, 14. juli 1569, Archives Ruiz, Archivo historico provincial, Valladolid.
9 Pogledati III, pogl. 4.
92 M. Capella i A. Matilla Tascon, op. cit., str. 181 sq.

152
 Trita i ekonomija

upravo na mestu svojih starih poduhvata, povlai se poslednjih godina XVI i pr

vih godina XVII veka, ka Brazilu i panskoj Americi. Takoe u ranom XVII veku,
uprkos senzacionalnim gubicima velikih firentinskih firmi, italijanski trgovci up
ravo u srednjoj Evropi, u oblasti puteva koji se lepezasto ire iz Venecije, nalaze
skromnu ali pouzdanu nadoknadu za nedae koje im je posle 1660. " nanela
konjunktura. Bartolomeo Vijatis9394 iz Bergama, dakle, mletaki podanik, postaje u
Nirnbergu, gradu u kojem se nastanio, jedan od najbogatijih trgovaca (ako ne ak
i najbogatiji); Italijani sudeluju u trgovini u Lajpcigu, Nirnbergu, Frankfurtu, Am
sterdamu, Hamburgu; italijanska roba i moda i dalje stie u Be, a posebno u Polj
sku, a preko ivih posrednih stanica u Krakovu i Lavovu. Sve to nije sluajno.
Prepiska sauvana u poljskim arhivama95 pokazuje to d a je italijanskih trgovaca
bilo u gradovima i na sajmovima u Poljskoj u XVII veku. Toliko su brojni da ih
svako prepoznaje. To se moe prosuditi i po ovoj priici: godine 1643, jedan
panski vojnik je bio poslat da, iz Nizozemske, kraljici Poljske u Varavu odnese
razne poklone, predmete od ipke i jednu lutku obuenu po francuskoj modi koju
je ona sama traila da bi joj njeni krojai mogli po tom modelu saiti odeu, jer
ju je poljska odea stezala i nije joj se dopadala. Ovog glasnika primaju i treti
raju kao ambasadora. Znanje latinskog jezika m ije mnogo pomoglo, izjavio je,
jer inae ne bih razumeo ni jednu jedinu re njihovog jezika... a oni znaju na
jezik samo toliko da oveka pozdrave (dar senoria), na italijanski nain, jer u toj
zemlji ima mnogo italijanskih trgovaca. Na povratku glasnik zastaje u Krakovu,
gradu gde se kruniu poljski kraljevi, gde, takoe, vidi mnotvo italijanskih
trgovaca koji najvie trguju svilom. To je, svakako, samo priica, no ona dosta
govori.96

Osvajake manjine
Iz navedenih primera vidimo da uspeni trgovci koji kontroliu trgovake
tokove i mree, esto pripadaju manjinama, bilo nacionalnim (kao Italijani u Fran
cuskoj za vreme vladavine Filipa Lepog i Fransoa I, a u Spaniji za vreme vlada
vine Filipa II), ili verskim - Jevreji, Jermeni, banijani, Parsi, raskolnici u Rusiji i
hrianski Kopti u islamskom Egiptu. ta je razlog tome? Svaka manjina prirodno
tei koheziji, uzajamnom pomaganju i samoodbrani: u inostranstvu, jedan e e-
noveanin podravati drugog, a Jermenin pak svog sunarodnika. Carls Vilson je u
nedavno objavljenom lanku duhovito osvetlio udesno ukljuivanje proteranih
francuskih hugenota u najkrupnije poslove u Londonu. Ranije su, naime, istoriari
to uglavnom objanjavali zanatskim vetinama kojima su hugenoti vladali. Iz
gleda, meutim, da su oni u engleskoj prestonici uvek sainjavali kompaktnu

93 Mdit. ...,I, 195.

94 G. Aubin. Bartolomaus Viatis. Ein niirnberger Grosskaufmann vor dem dreissigjahrigen
Kriege, u: Viertelj. fiir Sozial-und Wirschaftsgeschichte, 1940, i Werner Schultheiss, Der Vertrag der
niirnberger Handelsgesellschaft Bartholomaus Viatis und Martin Peller von 1609-15, u: Scripta merca-
turae, I. 1968.
95 Arhivi grada Krakova, Ital. 382.
96 La Novela picaresca, Estebanillo Gonzalez, str. 1812, 1817, 1818. Marchands italiens Munich,
Vienne, Leipzig, E. Kroker, op. cit., str. 86.

153
Trista i ekonomija

Bri, Trg berze; zgrada je smetena izmeu kue enovezana i kue Firentinaca to je
dobar dokaz ekspanzije i dominacije italijanskih trgovaca (A. C. L. Brisel)

grupu koja je ljubomorno uvala svoj identitet. S druge strane, manjina lako stie
oseanje da je potlaena, da je veina ne voli. Manjinu to oslobaa obaveze da
ima suvie obzira prema veini. Da li je to nain da se postane savreni kapita
lista? Gabrijel Ardan97 pie: Homo oeconomicus [pod kojim shvata oveka koji
sasvim prihvata kapitalistiki sistem] ne gaji nena oseanja za svog blinjeg. On
pred sobom vidi samo ekonomske delatnike, kupce, prodavce, zajmodavce, pove-
rioce, s kojima u naelu odrava samo ekonomske odnose. Na istoj toj liniji,
Zombart nadmonost Jevreja u stvaranju kapitalistikog duha vezuje za inje
nicu da su im verski propisi doputali da se prema inovercima ponaaju onako
kako im je bilo zabranjeno u odnosu na istoverce.
Ovo objanjenje ipak sadri izvesna protivreja. U drutvu koje ima svoje
vlastite zabrane, gde se nezakonitim smatra lihvaranje, pa ak i trgovina novcem
- to je izvor mnogih bogatstava, ne samo trgovakih - sama drutvena igra je
takva da autsajdere primorava na obavljanje neprijatnih zadataka, ali svakako
onih koji su drutvu u celini nuni. Po miljenju A. Gerenkrona,98 u Rusiji je to
bio sluaj s pravoslavnim jereticima, raskolnicima. Njihova uloga je uporediva s
ulogom Jevreja ili Jermena. Kako se to obino kae: da nisu postojali, trebalo ih

97 Op. cit., str. 361.

98 Europe in the Russian mirror, 1970. str. 21 sq.

154
 Trita i ekonomija

je izmisliti. Jevreji su zemlji neophodni isto koliko i pekari, kae mletaki pa

tricij Marino Zanudo, ozlojeen merama koje vlasti kane da preduzmu protiv Je-
v re ja ."
U ovoj raspravi bolje je govoriti o drutvu nego o kapitalistikom duhu .
Politiki sporovi i verske strasti su u srednjovekovnoj i novovekovnoj Evropi do
vodili do iskljuivanja iz mnogih zajednica pojedinaca, koji bi kasnije u izg
nanstvu stvarali manjine. Italijanski gradovi su, poput grkih u antici, bili pravi
osinjaci sukoba: postojali su graani intra muros i prognanici - toliko esta dru
tvena kategorija da su dobili posebno ime: fuorusciti. S druge strane, mnoge
prognanike porodice su sauvale imanja i poslovne veze u gradovima iz kojih su
bile prognane, a u koje e se, nadale su se, jednom vratiti. Meu njima je mnotvo
enovskih, firentinskih i lukih porodica. Ovi fuorusciti, naroito ako su bili trgo
vci, kretali su put uspeha. Najunosniji posao je trgovina na daljinu, na koju su
oni u neku ruku prinueni. U izgnanstvu, oni prosperiraju upravo zato jer su
udaljeni od zaviaja. Godine 1339, jedna grupa plemia u enovi ne prihvata na
rodnu vlast sa takozvanim stalnim dudevima, i naputa grad.99100 Ovi iseljenici su
postali poznati kao nobili vechi, dok su se oni koji su ostali u gradu nazivali nobili
nuovi. Razlika izmeu njih e se odrati i posle povratka iseljenika u enovu. De-
sie se da su nobili vecchi postali daleko najvei trgovci sa inostranstvom.
Znaajni iseljenici su bili i panski i portugalski marranos, koji su se u Am
sterdamu preobratili na judaizam. Takode i francuski protestanti. Opoziv Nant-
skog edikta (1685) zaelo nije nihilo stvorio Protestantsku banku, koja e
kasnije upravljati francuskom ekonomijom, ali joj je, svakako, omoguio polet.
Francuski protestanti, fuorisciti nove vrste, sauvali su svoje veze u kraljevstvu i
prestonom gradu Parizu. Ponekad su uspevali da u inostranstvo prenesu znaajne
delove kapitala koji im je ostajao u Francuskoj. A kao nobili vecchi, jednog dana
se vraaju i postaju snani.
Manjina je ve unapred vrsta mrea. Italijanu, koji je stizao u Fion bez
iega, bili su potrebni da pokrene posao, emu su se Francuzi udili, samo jedan
sto i prazan list papira. Ali to je bilo zato to je on na licu mesta nalazio saradnike
i informatore, zapravo, sunarodnike koji bi jemili za njega, a sami bili u kon
taktu s ostalim trgovakim sreditima u Evropi. Ukratko, doljaci su tu imali sve
ono to ini jednog trgovca, a zata su, inae, potrebne godine da se stekne. Slino
je bilo i u Fajpcigu i u Beu - gradovima na rubu gusto naseljene Evrope, koji su
se razvili na talasu ekspanzije u XVIII veku - gde strani trgovci stiu ogromna
bogatstva. Meu njima su bili iseljenici iz Nizozemske, izbeglice iz Francuske,
koji stiu posle opoziva Nantskog edikta (prvi u Fajpcig dolaze 1688), Italijani,
Savojci, Tirolci. Stranci kao da su bili preodredeni za uspeh. Njih poreklo vezuje
za udaljene gradove, trgovaka sredita, zemlje, to ih samo po sebi uvodi u trgo
vinu na daljinu. Da lije neumesno rei da posle svake zime dolazi prolee?

99 Diarii, 9. novembar 1519.

100 H. Steveking, op. cit., str. 76.

155
Trita i ekonomija

TRGOVAKI VIAK VREDNOSTI, PONUDA I POTRANJA

Mree i tokovi sainjavaju sistem, kakav je elezniki sistem sa inama,
elektrinim stubovima, vagonima, osobljem. Sve je osmiljeno radi kretanja. Pa
ipak, kretanje se pokazuje kao zaseban problem.

Trgovaki viak vrednosti

Roba koja se kree poveava svoju cenu u toku putovanja. To nazivam trgo
vakim vikom vrednosti. Moe se rei da je re o gotovo univerzalnoj pojavi.
Krajem XVI veka panska osmica vredela je 320 reisa u Portugaliji, a 480 u In
diji.101 Krajem XVII veka, 80 centimetara muslina u fabrikama u Manu kota tri
reala, u paniji est, u Americi dvanaest.102 I tako dalje. Svuda retka roba koja
dolazi izdaleka dostie astronomske cene. Oko 1500. godine u Nemakoj, funta
italijanskog ili panskog afrana kotala je isto kao konj, dok je funta eera ko
tala kao tri praseta.103 U Panami je 1519. godine konj vredeo 24 Vi pezosa, indi
janski rob 30 pezosa, a meina vina 100 pezosa...104 U Marselju 1248. godine, 30
metara flandrijskog sukna kotalo je od dva do etiri puta vie nego to je kotao
saracenski rob.105 Jo u Starom Rimu, kako pie Plinije Stariji, proizvodi iz In
dije, biber i zaini, prodavani su stotinu puta skuplje nego to su prvobitno kuplje
ni.106 Jasno je da su za takvu robu zarade morale da budu toliko visoke da bi pod-
stakle trgovce na plaanje prevoznih trokova. Na nabavnu cenu robe dodavala se
cena prevoza, a ona je donedavno bila veoma velika. Na est poiljaka sukna ku
pljenog na sajmovima u ampanji, godine 1318. i 1319, koje se prevozilo u
Firencu (ukljuujui poreze, ambalau i ostale trokove), plaalo se: 11,80; 12,53;
15,96; 16,05; 19,21; 20,34 % nabavne cene (primo costo).107 Za istu robu i za isto
rastojanje cena prevoza je mogla biti i dva puta via.
Pa ipak, ovi postoci su srazmerno niski: tkanine su bile skupe, ali, s druge
strane, srazmerno male teine. Teka roba, inae jevtinija - ito; so, drvo, vino - po
pravilu se ne prevozi na velika rastojanja na kopnu, osim u sluaju velike potrebe
- kada je cena prevoza prilina. Kjanti (vino koje je pod tim nazivom poznato jo
1398. godine), jeste jeftino vino (povero) koje kota jedan florin po hektolitru
(dok malvazija kota od 10 do 12 florina). Kada bi se prevozilo iz Greva u Fi
rencu (27 km), cena bi mu se poveavala za 25 do 40%; ako bi se putovanje pro
duilo do Milana, cena bi mu se utrostruavala.108 Oko 1600, prevoz bureta vina

Francesco Carletti, Ragionamenti sopra le cose da lui vedute nesuoi viaggi 1701, str. 283.
^Franois Dornic, L Industrie textile dans le Maine (1650-1815), 1955, str. 83.
3 F. Ltge, op. cit., str. 235.
G. Lohmann Villena, Las Minas de Huancavelica en los siglos XVI y XVII, 1949, str. 159.
5 Grard Sivery, Les orientations actuelles de lhistoire conomique du Moyen Age, dans lEu
rope du Nord-Ouest, u: Revue du Nord, 1973, str. 213.
106 Jacques Schwartz, LEmpire romain, lgypte et le commerce oriental, u: Annales E. S. C.,
XV (I960), str. 25.
j^ A . Sapori, Una Compagnia di Calimala ai primi del Trecento, str. 99.
8 Federigo Melis, La civilt economica nelle sue esplicazioni dalla Versilia alla Maremma (se-
coli X-XVIII), u: Atti del 60 Congresso internazionale della Dante Alighieri, str. 26.

156
 Trita i ekonomija

Dolazak afrana i zaina u Nirnberg od 1640. do 1650. godine; sleva udes eno se
isporuuje, upisuje, mere omoti, pregledaju i alju dalje (Nacionalni muzej u Nirnbergu,
otisak Muzeja)

iz Vera Kruza do Meksiko Sitija, kota koliko i bure vina u Sevilji.109 Jo kasnije,
u doba Kantijona, prevoz kolima iz Burgundije do Pariza esto je kotao vie
nego samo vino na licu mesta.110
U naoj prvoj knjizi istakao sam tekoe koje je podrazumevao uvek teak i
nesavitljiv prevozni sistem. Federigo M elis11112je pokazao kako se u XIV i XV
veku ipak mnogo radilo na poboljanju pomorskog prevoza; poveavala su se ko
rita brodova i spremita i uvodile progresivne tarife prema vrednosti robe (ad va
lorem): skupa roba je tako delimino nadoknaivala cenu za obinu robu. Pa ipak,
proteklo je dugo vremena dok to nije postalo pravilo. U Lionu se u XVI veku
cena prevoza obraunavala prema teini robe.11
U svakom sluaju, problem za trgovca ostaje isti: roba koja do njega stie
jedrenjacima, kolima ili na konjima, mora da dobije cenu kojom bi se pokrili ne
samo trokovi operacije, ve i nabavna cena uveana za cenu prevoza, a takoe da
donese oekivani profit. Jer inae, zato bi trgovac rizikovao novac i trud? Pri tom
je neka roba bila sigurnija od druge. Za kraljevsku robu - kako Simon Ruiz na
ziva biber, zaine, kokcineal (a i osmice) - nije bilo problema; putovanje je du
gako, ali profit siguran. Ako cena nije u nekom trenutku povoljna, trgovac je tre-

109 Pierre i Huguette Chaunu, Sville et VAtlantique de 1504 1650, 1959, VIII-1, str. 111.
110 R. Cantillon, Essai sur la nature du commerce en gnral, str. 41.
111 F. Melis, cit. cl., str. 26-27, i Werner Sombart e i problemi della navigazione nel medio evo,
u: U opera di Werner Sombart nel centenario della nascita, str. 124.
112 R. Gascon, op. cit., str. 183.

157
Trita i ekonomija

balo samo malo da saeka: uz malo strpljenja sve bi se vratilo u red, jer bi se ku
pac sigurno pojavio. Svaka zemlja i svako razdoblje imali su svoju kraljevsku
robu, koja je donosila vie profite nego druge.
Fascinantni putopisi ambatiste emelija Karerija izvanredno ilustruju to
pravilo. Ovaj Napolitanac koji je 1694, vie iz zadovoljstva nego koristi radi, kre
nuo na put oko sveta, snaao se kako da pokrije trokove dugog putovanja: kupo
vao je na jednom mestu robu za koju je znao da se posebno ceni na drugom
mestu, na jednoj od narednih stanica na putovanju. Tako je u Bender Abasu, u
Persijskom zalivu kupio datulje, vino, rakiju [...] i plodove iz Persije koji se u In
diju prevoze ili suvi ili marinirani [...], i na kojima se ostvaruje velika dobit;113
ukrcavajui se u Manili na galiju za Novu paniju, odluuje da se snabde kine
skim srebrom to donosi 300 % profita, kae on.114 I tako dalje. Putujui s vla
snikom, roba je bila neka vrsta kapitala koji se oploavao na svakom koraku,
plaao trokove putovanja, a po povratku u Napulj, doneo i znatnu dobit. Fran-
esko Karleti115 koji je 1591, dakle, gotovo sto godina ranije, takoe krenuo na
put oko sveta, izabrao je za prvu etapu svog putovanja crne robove, kraljevsku
robu da tako kaemo, kupljene na ostrvu Sao Tome, a koje je preprodao u Karta-
geni, luci u Karipskom moru.
Svari ipak nisu bile tako jednostavne kada je bilo rei o obinoj robi. Trgo
vaka operacija donela bi zaradu samo uz velike predostronosti. U teorijskom
smislu, sve je bilo prosto, barem za ekonomistu kakav je bio opat Kondijak:116
trebalo je povezati trite gde je odreene robe bilo u izobilju sa tritem gde je
ona bila retka. Meutim, da bi se to ostvarilo u praksi, valjalo je biti i oprezan i in-
formisan, o emu svedoe prepiske trgovaca.
Mesec je april 1681, a mi se nalazimo u Livornu, u duanu ambatiste Sar-
dija.117 Livorno, glavna toskanska luka, povezana je sa ostalim lukama u Sredo
zemlju, a i dalje u Evropi, sve do Amsterdama. U njemu Benamino Burlamaki,
poreklom iz Luke, upravlja firmom koja trguje robom sa Baltika, iz Rusije, In
dije, kao i nekih drugih oblasti. Prepiska izmeu naa dva trgovca poinje upravo
po pristajanju jednog broda holandske Istonoindijske kompanije, to obara cenu
cimeta. Livornac razmilja da radi s tom kraljevskom robom. Pun planova, pie
Burlamakiju, objanjava mu da eli da radi samostalno, dakle, da ne deli tro
kove i zaradu s njim. Posao propada, a Sardi, ovog puta spreman za saradnju sa
Burlamakijem, smatra da je samo jedna vrsta robe zanimljiva za prevoz iz Am
sterdama u Livorno; to su vacchette, koe iz Rusije, koje e uskoro preplaviti
trite Italije. Te 1681. godine, one su ve bile regularno kotirane u Livornu, gde
su ponekad stizale direktno iz Arhangelska, zajedno sa buradima kavijara. Ako su

G. R Gemelli Carreri, Voyage autour da monde, 1727, II, str. 4.

^ Ibid., IV, str. 4.
115 R Carletti, op. cit., str. 17-32.
Condillac, Le Commerce et le gouvernement, izd. E. Daire, 1847, str. 262.
Miel Morino (Michel Morineau) je bio veoma ljubazan da mi dostavi mikrofilm o korespon
denciji firme Sardi iz Livorna sa Benaminom Burlamakijem, koja je sauvana u gradskom arhivu Am
sterdama (Familie-papieren 1. Archief. Burlamachi).

158
 Trita i ekonomija

ove koe lepe boje, spolja i iznutra, dovoljno velike i tanke, i ako ne prelaze
teinu od 9 do 10 firentinskih livri, onda Burlamaki treba da utovari izvesnu ko
liinu na dva broda (da smanji rizik), brodove ,,de buona difesa, che venghino con
buon convoglio (sigurne brodove s dobrom pratnjom - p.p.) i to pre zimskog
prekida plovidbe na Severn. Koa koja se u Amsterdamu prodaje za 12 jedinica, u
Livornu se kotira po 26 i 28, to e rei vie nego dvostruko. Sardi pie da ispo-
runa cena u Livornu ne treba da prelazi 24; nada se zaradi od 10 %. est bala
koe e biti utovareno u Tekselu, a Burlamakiju e biti plaena polovina nabavnih
trokova menicom vuenom na jednog venecijanskog bankara, to e biti obav
ljeno po Sardijevim uputstvima. Iako je sve bilo izraunato, posao se na kraju nije
dobro zavrio. U Livorno e sa drugih strana stii jo nekoliko velikih poiljki
koe, pa e cena u maju 1682. godine pasti na 23; Sardijeva koa, osrednjeg kva
liteta, loe se prodaje: dvanaestog oktobra iste godine ima je jo uvek na zali
hama. To ne pogaa mnogo Sardijevu firmu, jer se ona 1681. i 1682. bavila mno
gim poslovima - posebno izvozom ulja i limuna sa enovske rivijere, a i poslovi
ma s Amsterdamom i Engleskom, pri emu je za svoje potrebe ponekad iznaj
mljivala posebne brodove. Tu je, meutim, zanimljivo koliko je bilo teko predvi-
deti i utvrditi profit u trgovini na velika rastojanja.
Trgovac je prinuen da stalno kalkulie, da operaciju prorauna ,,i deset
puta pre nego to se u nju upusti. Jedan metodian trgovac iz Amsterdama
koji razmilja o poslu u Francuskoj, pie Digaru Fisu, saradniku u Ruanu: Molim
vas da mi u odgovoru navedete cene obine robe kod vas, a poaljite mi i pretpos
tavljeni prodajni raun [to jest procenu svih trokova]... Posebno mi javite cenu
kitove kosti, ulja crvenog kita, finog i oljutenog broa, pamuka iz Smirne, utog
drveta, eline ice [...], zelenog aja . Slino tome, jedan francuski trgovac se
16. februara 1778. informie kod svog kolege iz Amsterdama: Ne znajui kako
se kod vas prodaje rakija, mnogo ete me zaduiti ako mi javite koliko vrede 30
velta u francuskom novcu, na osnovu ega u napraviti proraun i vidim li inte
resa, odluiti da li da vam poaljem odreenu koliinu....
Isto je tako oigledno i suvino objanjavati da trgovaki viak vrednosti
predstavlja nuan podstrek za svaku trgovaku razmenu. Ta injenica, meutim,
objanjava i neke manje oite stvari. Zar taj viak vrednosti ne dovodi automatski
u prednost zemlje koje su rtve visokih trokova ivota? One su postale najsjajniji
svetionici i izuzetno su privlane. Robu tu privlae visoke cene. Venecija, koja je
vladala Sredozemnim morem, dugo je bila, a to je ostala i u XVIII veku, veoma
skup grad za ivot.118*12012Holandija je postala zemlja visokih cena, pa stoga i niskog
ivotnog standarda za siromane, pa ak i manje siromane ljude. panija, od
doba Karla V, jeste stravino skupa zemlja:122 ... tu sam uo poslovicu, kae je

118 A. N., 62 AQ 33, Amsterdam, 27. mart 1766.

^ Arhivi Pariza, D5B6 4433, f 48.
120 Arhivi Voronsov, Moskva, 1876, knjiga 9, str. 1-2. Venecija, 30. decembar 1783, Simon Alek
sandru Voronsovu: Tout est ici, hors les toffes de soie, dune chert prodigieuse.
121 Claude Manceron, Les Vingt Ans du roi, 1972, str. 471.
122 Mdit..., I, str. 471.

159
Trita i ekonomija

dan francuski putnik (1603), d a je sve skupo u paniji, osim srebra.123 Isto je
tako u XVIII veku. Engleska, meutim, uskoro obara sve rekorde: postaje zemlja
ogromnih dnevnih trokova: unajmiti kuu, koiju, jesti i boraviti u hotelu pred
stavlja propast za strance.124 Da li je ovaj rast trokova ivota, vidljiv jo pre re
volucije 1688, bio cena koja se morala platiti za englesku trgovaku supremaciju,
koja se upravo uspostavljala, ili, pak, njen znak ili uslov? Da li je to cena svake
supremacije? Fajns Morison, sekretar lorda Mauntdoja u Irskoj u razdoblju
1599-1606, koji je od 1591. do 1597. putovao kroz Francusku, Italiju, Nizozem
sku, Nemaku, Poljsku, kao dobar posmatra, ovako zanimljivo razmilja: to
sam u Poljskoj i Irskoj naiao na neobinu jeftinou svih namirnica, dok je s dru
ge strane srebro bilo retko i utoliko skuplje, navelo me je na posve neubiajeno
miljenje: nema pouzdanijeg pokazatelja prosperiteta i bogatstva drave nego to
je skupoa tih stvari... .125Pinto izvodi isti zakljuak. Kene, pak, izraava svoj
uveni paradoks: Izobilje plus skupoa znae bogatstvo.126 Artur Jang,127 prola
zei kroz Bordo 1787. godine, belei: Najamnina za kue i stanove podie se
svakog dana; tako je od vremena zakljuenja mira (1783); s druge strane, podig
nuto je i podie se mnotvo novih kua, to se podudara s optim rastom cena;
graani se ale na to da su trokovi ivota porasli za 30 % u poslednjih deset go
dina. To je najjasniji znak prosperiteta. Isto je rekao dvadeset godina ranije
mladi opat Galiani u svojoj knjizi o novcu (1751): Visoke cene roba su najpo
uzdaniji znak gde je, zapravo, najvee bogatstvo.128 Ovo podsea na neke savre-
mene autore, kao to je Leon Diprije,129 koji za sadanje vreme kae: napredne
zemlje imaju nivo plata i cena znatno vii nego u zaostalim zemljama. O ovim
razlikama docnije emo opirnije raspravljati. Lako je govoriti o superiornim
strukturama i organizacijama. Treba, naime, razmatrati strukturu itavog sveta.130
U iskuenju smo da izuzetan sluaj Engleske poveemo s tim. Visoke cene i
nadnice jesu i pomo i prepreka za ostrvsku privredu. Tekstilna industrija, u do
brom poloaju zbog niskih cena osnovne vunene proizvodnje, prolazi kroz teko
e. Da li isto vai i za ostale industrijske delatnosti? Mainska revolucija skraja
XVIII veka, donela je spas.

Barthlmy Joly, Voyage en Espagne, 1603-1604, priredio L. Barrau Dihigo, 1909, str. 17.
24 Bohrepans, London, 7. avgust 1686 (A. N A. E B1, 757); Anisson, London, 7. mart 1714 (A.
N., G ', 1699); Carlo Ottone, decembar 1670 (A. d. S. Genova, LettereConsoli, 1-2628); Simolin, London,
23. mart-3. april 1781 (Moskva, A. E. A. 35/6, 320, f 167); Hermann, 1791 (A. N., A. E B1, 762, f 461
v).
125
Fynes Moryson, An Itinerary containing his ten years travell, 1908, VI, str. 70, citat Antoine
Maczak, Progress and underdevelopment in the ages of Renaissance and Baroque Man, u: Studia Hi-
storiae Oeconomicae, IX, 1974, str. 92.
1261, de Pinto, op. cit., str. 167: L o il y a plus de richesses, tout y est plus cher... Cest ce qui
me fait conjecturer que lAngleterre est plus riche que la France.; Franois Quesnay et la physiocratie,
izd. INED, 1966, II, str. 954.
127 Voyages en France, 1931,1, str. 137.
128 De la monnaie, francuski prevod G. M. Bousqueta i J. Crisafullia, 1955, str. 89.
129 Lon H. Dupriez, Principes et problmes dinterprtation, u: Diffusion du progrs et conver
gence des prix. Etudes internationales, 1966, str. 7.
130 Pogledati III, pogl. 1. Takoe, J. Accarias de Srionne, op. cit., 1766,1, str. 270 sq.

160
 Trita i ekonomija

ta je prvi pokreta , ponuda ili potranja?

Naravno, glavni podsticaj za razmenu jesu ponuda i potranja, to jest razli

ite ponude i razliite potranje. injenica da su one dobro poznate, ne doprinosi
da se bolje shvate ili definiu. Postoje stotine i hiljade razliitih vrsta ponude i
potranje. One sainjavaju lanac, a takoe su i strujni pogon trgovakih krugova.
U klasinoj ekonomiji se pomou njih objanjava sve. Pa ipak, i dalje traju be
skrajne rasprave o ulozi ponude i potranje kao prvih pokretaa - rasprave koje su
se produile sve do danas i koje su jo uvek bitne u utvrivanju ekonomskih poli
tika.
Nema ponude bez potranje i obratno: obe nastaju iz razmene koju same st
varaju i koja njih stvara. Isto bi se moglo rei o kupovini i prodaji, o trgovakim
rashodima i prihodima, o poklonima i uzvratnim poklonima, pa ak i o radu i ka
pitalu, o potronji i proizvodnji (pri emu je potronja za potranju ono to je
proizvodnja za ponudu). Tirgo tvrdi da ako ja neto to imam ponudim, onda je to
stoga jer elim neto drugo; u isto vreme traim neto to nemam. Ako traim
neto to nemam, onda je to zato to sam odluio da za uzvrat ponudim neku
robu, uslugu ili odreenu svotu novca. Dakle, postoje etiri elementa, zakljuuje
Tirgo: Dve posedovane i dve eljene stvari. 1 Suvino je objanjavati, pie
jedan savremeni ekonomista, da svaka ponuda i svaka potranja, pretpostavljaju
svoju dopunu.13113213
Nemojmo prebrzo odbacivati takve stavove kao banalnosti. Oni nam po
mau da izbegnemo vetake razlike i tvrdnje, a pozivaju na opreznost svakoga
ko se pita da li je vanija ponuda ili potranja, ili, to izlazi na isto, ta je od to
dvoje prvi pokreta. Ovo pitanje koje jo nije dobilo pravi odgovor, vodi nas u
samu sutinu problema razmene.
V V 1OO
Cesto sam razmiljao o primeru koji je prouio Pjer Soni, o Carrera de
Indias. Posle 1550, slika je sasvim jasna, potezi i mehanizmi vidljivi: neka vrsta
remena se okree u smeru kazaljki na satu, iz Sevilje do Kanarskih ostrva, do luka
Amerike, Bahamskog moreuza juno od Floride, potom do Azora i natrag u Se-
vilju. Plovidbom se opisuje krug. Pjer oni smatra da u XVI stoleu pravi pokre
ta jeste kretanje u odlasku, plovidba iz panije u Ameriku. Dalje kae: Kada
brodovi treba da zaplove, prva briga trgovaca iz Sevilje jeste ekanje proizvoda iz
Evrope, namenjenih Indiji:134 ive iz Idrije, bakra iz Maarske, graevinskog
materijala sa Severa i itavih brodova sa tekstilom. U poetku su se odvozili i
proizvodi iz same panije, ulje, brano i vino. panija nije bila jedina zemlja koja
je pokretala veliko prekookeansko trite. I Evropa je tu uestvovala i zahtevala
deo zarade pri povratku flote. Francuzi smatraju da sistem bez njihovih poiljki ne
bi funkcionisao. Vanu ulogu igraju i enoveani135 koji su kreditirali duge i

131 Turgot, uvres, I, str. 378-379.

132 Pierre des Mazi, Le Vocabulaire de l conomie politique, 1965, str. 62.
133 H. i P. Chaunu, Sville et l Atlantique de 1504 1650, 12 knjiga.
134 Ibid., VIII-1, str. 260, napomena 2, 293, napomena 1.
135 Felipe Ruis Martin, El Siglo de los Genoveses, Ruth Pike, Enterprise and Adventure. The Geno
ese in Seville, 1966.

161
Trita i ekonomija

Vinjeta koja ilustruje savete mladom nemakom trgovcu koji odlazi u inostranstvo
(XVII vek) (Nacionalni muzej u Nirnbergu, otisak Muzeja)

spore trgovake veze sa Novim svetom od njihovog ustanovljavanja, pa do 1568.

Bilo je jo vanih uesnika. Da bi roba stigla u Sevilju, pre polaska flote trebalo je
mobilisati mnoge sile na Zapadu. Uveliko su korieni izvori van panije, novac
enovskih poslovnih ljudi, rudnici u Idriji, flandrijske tkanice, mnotvo seoskih
pijaca gde se prodavalo platno iz Bretanje. Dokaz a contrario glasi: u Sevilji, a ka
snije u Kadizu, sve staje po volji stranaca. Pravilo opstaje: u februaru 1730,136
polazak galija, piu jedne novine, opet je odloen; sada do poetka marta, da
bi se strancima omoguilo da utovare veliku koliinu robe koja zbog nepovoljnih
vetrova nije jo stigla u Kadiz.
Da li to znai da ovde imamo prvog pokretaa - primum mobile ? U naelu,
prenosni remen moe se pokrenuti u svakoj taki kretanja, ali, isto tako, i zausta
viti. Izgleda d a je prvo produeno usporavanje, od 1610. do 1620, bilo uslovljeno
padom proizvodnje u rudnicima srebra u Americi. Moda i zbog zakona sma-
njujuih prinosa, a, bez sumnje, i zbog smanjivanja indijanskog stanovnitva iz ko
jeg je regrutovana radna snaga za rudnike. Kada oko 1660. sve poinje ponovo da
se lo-ee u Potosiju, kao i u rudnicima srebra u Novoj paniji - dok Evropa i dalje
stagnira - polet dolazi iz Amerike, od domaih rudara koji jo uvek koriste svoje
tradicionalne137 braserose pre nego to se pone koristiti moderna rudarska op-

136 Gazette de France, 14. februar 1730, o Madridu, str. 102.

7 Ovu vanu pojedinost dugujem J.-P. Bertheu.

162
 Trita i ekonomija

I Zvanino do 1660.
I Po holandskim novinama i dopunskim dokumentima

12. POILJKE AMERIKOG SREBRA U EVROPU

Miel Morino ( Anuario de historia economica y social, 1969, str. 257-359) kritiki je
iskoristio holandske novine i ifrovane vesti, koje su slala strana poslanstva iz Madrida, da bi
rekonstruisao krivulju uvoza plemenitih metala u XVII veku. Jasno se vide vrh, te pad poiljki
posle 1620. i obnova posle 1660 (skala: 10, 20, 30... miliona pezosa)

rema. Ukratko, u barem dve prilike, inicijativa (najpre negativna, potom poziti
vna), dolazi s druge strane Atlantika, iz Amerike.
To, ipak, nije pravilo. Kada su posle 1713, koristei se i povlasticom asienta
i krijumarenjem, Englezi prodrli na trite panske Amerike, oni je uskoro pre
plavljuju svojim proizvodima, naroito suknom, koje se trgovcima na malo u No
voj Spaniji i drugde isporuuje na kredit. Dohodak se, naravno, ostvarivao u sre
bru. Ovde je snaan engleski pritisak bio pokretaka snaga s ove strane Atlantika.
Danijel Defo naivno, povodom istog procesa u Portugaliji, tvrdi da nametnuti
prodaju u inostranstvu,138 znai naprosto nametnuti svoju ponudu strancima.
Pa ipak, valjalo je da tekstil ne stoji dugo neprodat u Novom svetu.
Kako ovde da razlikujemo ponudu i potranju, ne pribegavajui Tirgoovoj
etvorodelnoj emi? U Sevilji, velika koliina robe stoji nagomilana u spremi
tima brodova koji polaze i koju su trgovci uspeli da sakupe iscrpljui vlastite
novane rezerve i kredite, ili, ponekad, u oajanju, vukui menice na inostranstvo
(uoi polaska jedne i povratka druge flote, u gradu se nije mogao uzajmiti ni jedan
jedini maravedi!). Ova ponuda, koju podstie bogata i raznovrsna proizvodnja na
Zapadu, praena je izriitom i imperativnom, a nipoto diskretnom ponudom: fi-
nansijski centar i trgovci koji su uloili kapital u izvoz oekuju prihod u srebru.
Isto je i u Vera Kruzu, u Kartageni i u Nombre de Diosu (kasnije Porto Belo), gde
je potranja za evropskim poljoprivrednim i industrijskim proizvodima (ugla
vnom veoma skupim), uravnoteena znatnom ponudom srebra. Godine 1637, na
sajmu u Porto Belu, mogle su se videti ogromne koliine srebra nagomilanog

' ^ D. Defoe, op. cit., I, str. 354.

163
Trita i ekonomija

kao kamenje.139 Bez ove eljene stvari, trgovina, naravno, ne bi funkcionisala.

Ponuda i potranja i tu deluju istovremeno.
Da li sledi zakljuak da dve ponude - to jest dve vrste proizvodnje koje
stoje jedna naspram druge na razliitim obalama Okeana - odnose prevagu nad
dve potranje, nad eljama za onim to nemam? Zar nije bolje rei da one na
staju samo svojom vezom sa predvidljivom i predvienom potranjom?
U svakom sluaju, problem se ne postavlja samo u ekonomskom smislu
(iako ponuda i potranja ni izdaleka nisu isto ekonomski pojmovi, to je, pak
stvar za drugu raspravu). On se mora postaviti i u kategorijama moi. Komandna
mrea ide iz Madrida do Sevilje, a potom u Novi svet. Uobiajeno je izrugivanje
zakonima Indije (Ieyes de Indias), to jest prividu stvarne vlasti katolikih kraljeva
s druge strane Okeana. U tim dalekim zemljama nije se sve odvijalo po volji tih
kraljeva. Kraljevska volja je ipak nalazila puta preko kraljevskih oficira koji se
nisu brinuli jedino za svoje vlastite interese. Kvinta se redovno uzima u ime
kralja, a iz dokumenata se vidi da pri povracima brodova uvek deo prihoda pored
trgovaca uzima i kralj. Na prvim putovanjima njegov je deo bivao najvei: bro
dovi su se vraali sa tovarom srebrnih poluga. Kolonizacija jo uvek nije tako od
makla da bi se iz Evrope trailo mnogo robe. Nije bilo rei toliko o razmeni ko
liko o eksploataciji koja je potrajala. U jednom francuskom izvetaju iz 1703. go
dine kae se da su Spanci navikli [pre Rata za pansko naslee koji je izbio
1701] da nose robu vrednu 40 miliona livri iz Tura, a vraaju 150 miliona u zlatu,
srebru i drugoj robi - i to otprilike svakih pet godina.140 Ove brojke predstavljaju
samo bruto vrednost razmene. Ali kako god da se rauna stvarna zarada, vodei
rauna o trokovima prevoza u oba smera, ipak je re o jasnom primeru nejedna
ke razmene, sa svim ekonomskim i politikim posledicama takve neravnotee.
Naravno, da bi postajala eksploatacija, nejednaka ili prinudna razmena, nije
nuno da u njoj uzme uea neki kralj ili neka drava. Manilska galija je predsta
vljala izuzetno dobar nain za zatvaranje kruga sa trgovinskog stanovita, ali
nema sumnje da je znaila neku vrstu dominacije trgovaca iz M eksika.141 Na
kratko poseujui sajmove u Akapulku, oni su mesecima iz daljine drali pod
svojom vlau trgovce iz Manile (koji su, opet, pod svojom vlau imali kineske
trgovce). Isto tako su trgovci iz Holandije dugo pod svojom vlau imali zastu
pnike iz Livorna. Kada postoji takav odnos snaga, onda se postavlja pitanje ta
tano znae izrazi ponuda i potranja.

Potranja kao takva

Sada je, moda, opravdano za trenutak izdvojiti potranju iz njenog kon

teksta. Na to me podstiu spisi savremenih ekonomista posveeni nerazvijenim
zemljama. Tako je, na primer, Ragnar Nurske142 kategorian: motor pokree po-

139 Thomas Gage, Nouvelle Relation contenant les voyages de Thomas Gage dans la Nouvelle-Es
pagne, 1676, 4. deo, str. 90.
140A.F.,F2, A, 21.
W. L. Schurz, The Manila Galleon, 1959, str. 363.
Ragnar Nurkse, Problems of capital formation in underdeveloped countries, 1958.

164
 Trita i ekonomija

tranja. Jednostavno poveanje proizvodnje dovelo bi do neravnotee. Svestan

sam da ono to danas vai za Trei svet ne vai ipso facto i za drutva i ekonomije
Starog poretka. Ali poreenje dovodi do razmiljanja u dva smera. Da li Keneova
opaska iz 1766. vredi samo za prolost? Nikada ne manjka potroaa koji ne
mogu da potroe onoliko koliko ele: ljudi koji jedu jedino crni hleb i piju vodu,
voleli bi da jedu penini hleb i piju vino; ljudi koji nikada nisu jeli meso, eleli bi
da ga jedu; ljudi loe odeveni eleli bi da imaju dobru odeu; ljudi koji nemaju
drva za ogrev eleli bi da ga mogu kupiti, itd..143 Ova masa potroaa stalno
raste. Stoga mutatis mutandis, uvek postoji potencijalno potroako drutvo. Je
dino obim prihoda, od kojeg drutvo redovno i lako potroi devet desetina, ogra
niava njegov apetit. Pa ipak, veina oveanstva osea ovu granicu. Francuski
ekonomisti XVIII veka su bili svesni ove granice isto kao danas ekonomisti
Treeg sveta; stalno su traili naine da se povea prihod i potronja. Za potonju
je ve Boagilber govorio da njeno unitenje znai unitenje prihoda.144 Kra
tko reeno, ekonomisti su nastojali da poveaju potranju.
Ali oito postoje razliite potranje. Kene je bio protiv dekorativnog lu
ksuza, istiui potronju za odravanje,145 to jest poveanje svakodnevne po
tranje produktivne klase. Nije greio: ova potranja je od sutinskog znaaja
jer je trajna, obimna, sposobna da odrava vlastiti pritisak i vlastite zahteve dugo,
te da deluje kao pouzdan vodi ponude. Svako poveanje ponude bilo je od prvo
razrednog znaaja za rast.
Ove osnovne potranje uslovljene su starim izborima (npr., izmeu ita, pi-
rina i kukuruza), a oni su, sa svoje strane, imali mnogo posledica i uinaka;146
odgovarali su osnovnim ljudskim potrebama: so, drvo, tekstil... Upravo u vezi sa
ovim osnovnim potrebama, ija povest uglavnom nije napisana, valja prosuivati
veliku potranju i izuzetna postignua u njenom zadovoljavanju. Postignua kao
to su transport pirina, soli i drveta iz junih provincija Kine du Carskog kanala
na Severn i sve do Pekinga; pomorski prevoz pirina iz Bengala u sve delove In
dije, ili kopneni prevoz pirina i ita karavanima sa i po hiljadu volova. So je pre-
voena Ronom iz Pekea u Langdoku do Sevsela.147 So iz Kadiza, Setubala, zaliva
Burnef, putovala je od Atlantika do Severnog mora i Baltika. Ujedinjene Pokra
jine bile bi baene na kolena da su spreene njihove poiljke soli pred kraj XVI
veka. panija je o tome mogla samo da sanja.148
to se tie drveta koje je uveliko korieno, a na ta smo ukazali u prvoj
knjizi, zapanjeni smo koliinama koje su se prevozile svim velikim rekama Ev
rope i Kine: splavovi, uvezana debla, plutajua debla, privremeni amci koji se
unitavaju pri dolasku (na uu Loare i mnogih drugih vodenih tokova), morski
brodovi natovareni gredama i daskama, ili, pak, brodovi posebno konstruisani da
bi na Zapad i Jug prevozili drvo iz uma na Severn, namenjeno za izradu jarbola.

143 Franois Quesnay..., II, str. 756.

144 Pierre de Boisguilbert ou la naissance de Vconomie politique, izd. INED, 1966, II, str. 606.
145 Franois Quesnay..., II, str. 664 i 954-955.
6 U znaenju u kojem Pjer Guru (Pierre Gourou) upotrebljava izraz.
141 Mdit. ...,I, str. 409.
148/ ., I, str. 233.

165
Trita i ekonomija

Protei e stotinu godina neprekidnih prilagoavanja pre nego to drvo bude za-
menjeno ugljem, tenim gorivom i strujom. to se tie vina, osnovne komponente
evropske civilizacije, ono je prevoeno bez prekida. Pjer oni ipak malo preteruje
kada kae da je brodski prevoz vina u privredama Starog reima znaio isto to i
prevoz uglja u XVIII, a jo vie u XIX veku.149 Penica, teka i srazmerno jevtina
roba, prevozi se to je manje mogue, jer se gotovo svuda uzgaja. Pa ipak, loe
etve ponekad primoravaju na velike transporte ita.
U poreenju sa ovim glomaznim i tekim robama, luksuzna roba je lagana,
ali oko nje se die mnogo buke. Novac prosto tee ka njoj, pokoravajui se nje
nom diktatu. Postoji, dakle, superpotranja sa vlastitim tokovima i promenama
raspoloenja. Kratkotrajne elje, nagle promene mode, stvarale su vetake ali
imperativne potrebe, koje su preko noi mogle nestati i ustupiti mesta drugim,
naoko jednako bezrazlonim strastima: eer, alkohol, duvan, aj, kafa. Iako se u
domainstvima i dalje tkalo i prelo za svakodnevne potrebe, moda i luksuz uslo-
vljavaju potranju za tekstilom u najrazvijenijim i trgovaki najnaprednijim sek
torima.
Krajem XV veka, bogatai prestaju da nose odeu protkanu zlatnim i sre
brnim nitima i prihvataju svilu. Upotreba svile se iri i ona postaje simbol dru
tvenog uspona. Njena proizvodnja dovodi do stogodinjeg razvoja Italije, sve dok
se industrija svile nije razvila irom Evrope. Situacija se menja kada poslednjih
decenija XVII veka nastupa moda engleskog tekstila. U narednom veku popu
larno je areno platno, to jest bojeno pamuno platno, isprva uvoeno iz Indije,
a zatim proizvoeno u Evropi. U Francuskoj su vlasti oajniki nastojale da za
tite nacionalne proizvoae od navale ovih lakih tkanina. Tu, meutim, nita nije
pomagalo, ni nadzor, ni inspekcije, ni zaplene, ni zatvori, ni globe, ni razularena
mata savetodavaca - kakav je bio Brijon de oa, trgovac iz ulice Burdone u Pa
rizu - koji je predlagao da se isplati 500 livri svakom na ulici svue enu
obuenu u indijsko platno, ili ako je to preotra mera, da se prostitutke najpre
odenu u indijsko platno, a potom, za primer, javno razodenu.150 U jednom iz-
vetaju upuenom glavnom kontroloru Demareu (1710), izraava se ozbiljna su
mnja u takve kampanje: da li je dobro, u vreme kada su namirnice veoma skupe,
novac redak, a dravne obveznice nezgodne i teko upotrebljive, primoravati
ljude da obnavljaju svoju garderobu? Uostalom, kako se boriti protiv m ode?151 U
najboljem sluaju, ona se moe ismevati, kao to ini Danijel Defo u lanku u
Weekly Review (1708): Snaga mode je tolika da danas vidimo ugledne osobe
obuene u indijske ilime, koje bi samo godinu dana ranije i njihove sobarice
smatrale vulgarnim; indijska platna sada prekrivaju itavo telo, od stopala do le
a; ak se i podsuknje od njih izrauju; i sama kraljica je volela da se pokazuje
odevena na japanski ili kineski nain, to jest odevena u kinesku svilenu i pamunu
odeu. Ali to nije sve: ti su se materijali uvukli u nae kue, dnevne i spavae
sobe; zavese, jastuci, fotelje i sami kreveti, sve je to od indijskog platna i sukna.

149 . i. R Chaunu, op. cit., VIII-1, str. 445.

150 A. N., G7, 1695, 252.
151 Ibid.

166
 Trita i ekonomija
rtS$Sr*' 4
'mLtfd

Tkanina od kineske svile (lampas) iz doba Luja XV, Lion, Istorijski muzej tkanina
(otisak irodon)

167
Trita i ekonomija

Bilo d a je to smeno ili ne, moda, to jest stalna, viestrana i zbunjujua po

tranja, uvek na kraju pobeuje. U Francuskoj, ak ni vie od trideset pet zakon
skih odluka nije uspelo da odvrati ljude od krijumarenja indijskog platna. Je
dan je ukaz od 15. decembra 1717, otiao toliko daleko d a je naloio da se osini
zaplene robe i globe od hiljadu ekija za one koji bi bili uhvaeni u kupovini i pro
daji indijskog platna, primenjuju i stroe kazne doivotno robijanje na galijama,
a u sluaju potrebe i vee kazne.... Zabrana je konano ukinuta 1759.15 godine.
Francuska stvara pamunu industriju koja e ubrzo moi da konkurie fabrikama
u Engleskoj, vajcarskim kantonima, Holandiji - pa ak i u Indiji.

Ponuda kao takva

Ekonomisti koji se bave predindustrijskim razdobljem slau se u jednom:
ponuda je tu manje znaajna. Nedostaje joj elastinosti i ne moe brzo da odgovo
ri na potranju.152153 Ipak, valja razlikovati poljoprivrednu ponudu od industrijske
ponude.
U privredi tog doba najvanija je poljoprivredna aktivnost. Istina je da su se
u nekim delovima sveta, posebno u Engleskoj, proizvodnja i produktivnost revo
lucionarno poveali, i to zahvaljujui zdruenom delovanju nekih tehnikih i
drutvenih inilaca. Ali ak i kada je re o Engleskoj, istoriari ukazuju na to d a je
srean niz dobrih etava u razdoblju 1730-1750. 54 uveliko doprineo njenom
ekonomskom uspehu. Pa ipak, poljoprivredna proizvodnja bila je podruje malih
promena.
Postoje, s druge strane, dve oblasti, industrija i trgovina, u kojima je napre
dak oigledan, iako pre nego to su maine revolucionisale industriju, i sve dok je
trgovina sputana velikim brojem stanovnika koji su iveli u samodovoljnosti si
tnog zemljinog poseda, postoje unutranja i spoljna ogranienja za svaki vei po
let. Pa ipak, kada je re o industriji, a na osnovu pomalo sumnjivih pokazatelja
koji se odnose na samo jedan red veliine, ja ipak smatram da je proizvodnja u
Evropi izmeu 1600. i 1800. godine uveana najmanje pet puta. Verujem i da se
promet poveao. Nestaju barijere izmeu privreda i dolazi do poveanja razmene.
Na velikom prostoru, kakav je Francuska, koji je u tom smislu veoma dobro polje
za posmatranje, ovo ruenje trgovinskih barijera jeste za istoriara najznaajniji
fenomen XVIII stolea.155
elim da ukaem na to da ponuda krajem XVIII veka, nije, kao to bi neko
mogao da pomisli, tako zakrljala i nemona pred udovinom potranjom. I ona
e jaati s napredovanjem industrijske revolucije. Oko 1820. godine, ona je ve
bitan inilac. I naravno, ekonomisti su poeli da obraaju panju na nju, pa ak i
suvie. Ponuda je postala ak i znaajnija kada je formulisan i prihvaen tako
zvani Seov zakon,156 nazvan po ekonomisti an-Batistu Seu (1767-1832).

152 J. Savary des Bmslons, op. cit, IV, 1762, stubac 1023, odluke 5. septembra 1759.128. oktobra
iste godine. Stupci 1022 i 1024.
153 Paul Bairoch, Rvolution industrielle et sous-dveloppement, Paris, 1963, str. 201.
154 R. M. Hartwell, The Industrial Revolution and economic Growth, 1971, str. 181-182.
155 Uporediti III, pogl. 4.
156 Thomas Sowell, The Says Laws, 1972; Ch. E. L. Meunier, Essai sur la thorie des dbouchs
de J.-B. Say, 1942.

168
 Trita i ekonomija

Ovaj sjajni popularizator (ali, kako kae Marks, ne i genije), bio je tvorac
pomenutog zakona (koji se nazivao i zakon o proi), isto kao to je Tomas
Gream bio tvorac uvenog zakona koji nosi njegovo ime. .B. Seje, u stvari, bio
jedan od najistaknutijih ekonomista svog vremena, zbog ega je zakon pripisan
samo njemu. U stvari, elementi tog zakona postoje ve kod Adama Smita, a jo i
vie kod Demsa Stjuarta (1712-1780). Neko e moda rei d a je ve Tirgo izneo
stavove u istom smeru kada je Doaji ajldu pripisao neosporivu tvrdnju da rad
jednog oveka daje rad drugom oveku.157 Re je o veoma jednostavnom za
konu; svaka ponuda ujedno predstavlja i potranju. Budui da ovakvi jednostavni
iskazi uvek kriju neke nedoumice, ekonomisti su svako na svoj nain tumaili za
kon. Don Stjuart Mil (1806-1873), kae: Svaki rast proizvodnje, ako je pra
vilno raspodeljen na sve vrste proizvoda, a u razmerama koje zahteva privatni
interes, stvara ili bolje reeno, konstituie vlastitu potranju.15** Ovo je prilino
nejasna tvrdnja, iako joj je cilj da objasni stvari. Neupuen italac e biti pod
jednako zbunjen tvrdnjom arla ida (1847-1932): Svaki proizvod nalazi vee
trite tamo gde postoji vea raznovrsnost i obilje drugih proizvoda,159160ime se
nastoji rei da ponuda lake stvara vlastitu potranju ako postoji obilje ponuda.
Obe ruke su ispruene, pie Anri Giton (1952), jedna da d, druga da primi [...].
Ponuda i potranja su dve strane iste stvarnosti. 60 Slaem se s tim. Postoji jo
jedan nain da se lake objasne stvari: proizvodnja svakog dobra koje u kraem ili
duem roku jeste ponueno na tritu, dovodi u samom svom procesu do raspo-
dele novca; valjalo je platiti sirovine, trokove prevoza, platu radnicima. Kada se
ovaj novac raspodeli, normalno je da se ponovo pojavi, pre ili kasnije, u obliku
potranje, ili da tako kaemo, u obliku kupovine. Ponuda se sree sa samom so
bom.
Seov zakon bie smernica za vie generacija ekonomista koji ga, uz neko
liko izuzetaka, nisu osporavali sve do, otprilike, 1930. Ali zakoni, ili takozvani
ekonomski zakoni, traju verovatno toliko dugo koliko i elje i stvarnosti eko
nomske epohe za koju su manje ili vie verna ogledala i tumaenja. Druga epoha
ima nove, vlastite zakone. Tako negde 1930. godine, ekonomista Kejnz bez
problema preokree stogodinji Seov zakon. Kejnz smatra da se oni koji imaju
koristi od ponude koja se stvara, ne pojavljaju odmah na tritu kao potraioci.
Novac svog vlasnika stavlja pred izbor: da ga uva, troi ili investira. Ovde nam
ipak nije namera da opirno izlaemo Kejnzovu kritiku, koja je svojevremeno si
gurno bila plodonosna i realistina. Takoe ne postavljamo pitanje da li su Kejnz
1930, a Se 1820. bili u pravu ili ne. Jedino nas zanima da li je Se bio u pravu
(to jest da li se njegov zakon moe primeniti) za razdoblje pre industrijske revolu
cije. Pa ipak, nismo sigurni da emo na to pitanje moi da damo zadovoljavajui
odgovor.

157 uvres, I, str. 452.

158 Citat R. Nurkse, op. cit., str. 16.
159 Prema J. Romeufu, op. cit., I, str. 372.
160 Henri Guitton, Les Fluctuations conomiques, 1952, str. 173.

169
Trita i ekonomija

Pre industrijske revolucije privreda doivljava este lomove; njeni razliiti

sektori su loe povezani, ne funkcioniu jednako brzo i nezavisno od konjunkture.
Jedan sektor moe da doivi napredak, ali da ne povue nuno unapred i ostale.
Svi ti sektori mogu zaredom da igraju ulogu uskog grla: napredak nikad nije pra
vilan. Znamo da su se u to doba trgovci uglavnom alili i da su poneto preteri-
vali. Pa ipak, oni nisu sistematski lagali, nisu izmiljali probleme, uspone i pa
dove u konjunkturi, kolapse, lomove, steajeve, do kojih je dolazilo ak i na
najviim finansijskim razinama. Sektor koji u vidu ima Zan-Batist Se, sektor in
dustrijske proizvodnje, nije u takvim uslovima mogao oekivati da ono to on
nudi odmah nae pouzdano i trajno trite. Novac koji je proizvodni proces distri
buirao, nejednako je razdeljen izmeu snabdevaa alatom, snabdevaa sirovi
nama, prevoznika i radnika. Iako su potonji predstavljali najveu stavku u po
tronji, oni su bili i posebni ekonomski delatnici. Novac je meu radnicima, kao
to se govorilo, iao iz ruku u usta. Zbog toga Isak de Pinto tvrdi da se opticaj
gotovine ubrzava kada ona prolazi kroz ruke potinjene klase,161 j>ri emu je
najvei opticaj sitnog novca. Nemaki finansijski strunjak F. V. fon Sreter162 za
lagao se za razvoj fabrike proizvodnje s ciljem poveanja opticaja novca (1686).
Distribucija novca zanatlijama znaila bi samo njegov privremen gubitak, jer bi
se on brzo vraao kroz opti promet. To je vrlo verovatno, jer Rikardo 1817. go
dine jo uvek smatra da radnikova prirodna plata oko koje osciluje trina
plata, ovom omoguuje da se izdrava i reprodukuje svoju vrstu.163 Budui da
je zaraivao goli minimum, radnik je novac najpre troio za hranu. Kako je bio
upuen na poljoprivrednu ponudu, platu mu je u izvesnom smislu odreivala cena
hrane. Radnik, prema tome, nije stvarao potranju za proizvodima koje je sam
proizvodio, a to su esto bili luksuzni predm eti.164 Pomenuta ponuda je u najbo
ljem sluaju stvarala samo indirektnu potranju za takvom robom. Sto se tie
poljoprivredne proizvodnje, njeni neredovni vikovi nisu takvi da prodaja namir
nica dovodi do toga da napoliar, nadniar i sitni sopstvenik stvaraju neku znaaj
niju potranju fabrikovanih proizvoda.
Ukratko, upravo u tom sloenom kontekstu treba shvatiti stav fiziokrat koji
danas esto iskrivljujemo. Da li je zaista bilo pogreno stavljati u prvi plan po
ljoprivrednu proizvodnju i bogatstvo, u doba kada je ponudi poljoprivrednih
proizvoda uvek teko da odgovori na potranju, a i da prati rast stanovnitva? Na
suprot tome, zar esti lomovi u industrijskoj proizvodnji nisu rezultat slabe po
nude, od seoskog stanovnitva, od gradskih zanatlija ili od radnika? Fierovo165
razlikovanje izmeu poljoprivrede (ograniene ponudom) i industrije (ograniene
potranjom) jeste dobar nain da se opie ekonomija Starog poretka.
Plaim se da Seov zakon vie vredi za XX vek nego za vekove pre Fran
cuske revolucije. Uostalom, proizvoai iz XVIII veka pokreu svoja velika

1611, de Pinto, op. cit., str. 184.

*^ Eli F. Hegkscher, La Epoca mercantilista, 1943, str. 653.
D. Ricardo, op. cit., 1970, str. 66.
Ibid., poglavlje o profitima, posebno str. 88-89.
Tawneys Century, u: Essays in Economic and social History o f Tudor and Stuart England,

170
 Trita i ekonomija

preduzea jedino subvencijama, beskamatnim zajmovima, unapred zajemenim

monopolima. Neko e pomisliti da nije re o istinskim preduzetnicima. Ali ak i
pod takvim idealnim uslovima, svi oni nisu uspevali. Jo nije dolo vreme stalno
rastue ponude, sposobne da sama stvara nove potrebe; to e se dogoditi tek ka
snije, u doba maina. Niko nije lepe od Milea izrazio koliko je industrijska re
volucija zapravo bila revolucija potranje, preobraaj elja, da se posluimo
Tirgoovim izrazom koji bi se sigurno dopao nekim dananjim filozofima. Godine
1842, Mile pie: Predionice su u krizi. One se gue, dok su istovremeno velike
radnje prepune robe, a kupaca nema. Prestraeni vlasnici predionica nisu znali ta
da ine - da nastave proizvodnju, ili da prestanu da rade sa svojim prordljivim
mainama. [...] Cene su padale, ali to nije nita pomagalo; one su nanovo padale,
sve dok pamuk nije pao na est sua. [...] Tada se dogodilo neto udno. Sam izraz
est sua delovao je podsticajno. Milioni kupaca, siromanih ljudi koji nikada ra
nije nisu kupovali tekstil, pohrlili su u prodavnice. Uvidelo se da je narod veliki
potencijalni potroa. Velike radnje su ispranjene za tili as. Maine su poele
ponovo da tutnje. [...] Posledica je bila velika, iako ne i mnogo primeena revolu
cija u Francuskoj: revolucija u istoi, ulepavanju siromanih stanova. Ljudi su
kupovali posteljinu, lino rublje, stolnjake i zavese; itave klase su dobile ono to
prethodno nikada nisu imale.166

TRITA I NJIHOVA GEOGRAFIJA

U prethodnim odeljcima, u kojima smo se bavili samo ulogom ekonomskih
prinuda i pravila, nismo govorili o trgovcu. O njemu neemo govoriti ni na nared
nim stranicama, na kojima e se razmatrati trita kao takva. Baviemo se, naime,
prostorom koji ona zauzimaju, njihovim znaajem i opsegom, reju, njihovom
geografijom. Svaki oblik razmene podrazumeva neki prostor, dok sam prostor ni
kada nije neutralan, izvan ovekovog delovanja i uticaja.
U istorijskom bi smislu korisno bilo ocrtati promenljivi prostor kojim domi
nira neka firma, neko trgovako sredite ili nacija - ili prostor na kojem se oba
vlja trgovina odreenom robom - itom, solju, eerom, biberom, plemenitim
metalima. Tako bi se mogao osvetliti uticaj trine privrede u datoj oblasti, uklju
ujui i njene praznine i nedostatnosti, ali i njenu stalnu dinamiku.

Firme i njihov prostor

Trgovac je uvek u kontaktu sa svojim kupcima, dobavljaima, kreditorima i
poveriocima. Oznae li se na karti adrese ovih delatnika, one obeleavaju prostor
koji uslovljava trgovev ivot. to je taj prostor vei, toliko je i trgovac u naelu,
a gotovo uvek i u biti, znaajnija linost.

166 Michelet, Le Peuple, 1899, str. 73-74.

171
Trita i ekonomija

13. TRGOVAKE VEZE FIRME SAMINIJATI U XVII VEKU

Firma Saminijati imala je sedita u Firenci i Livornu. Njene je dokumente spasao u
zadnji as Armando Sapori i oni se sad nalaze u Bokoniju (Milano). Oseneni deo
(srednja i severna Italija) odgovara oblasti gde se obavljala glavnina transakcija firme.
Firma je imala predstavnike po itavom Sredozemlju; u Kadizu i Lisabonu; takoe i na
Severn (Pariz, Lion, Frankfurt na Majni, Lil, London, Amsterdam, Hamburg i Be).
Kartu je izradila g-ica M. K. Lapeir

Zona poslova firme anfiljacija,167 firentinskih trgovaca koji su se nastanili

u Francuskoj tokom druge polovine XIII veka, pokriva Alpe, a posebno Dofine i
dolinu Rone; prema zapadu, oni deluju do Monpeljea i Karkasona. Tri stolea
kasnije, oko 1559, Kaponi iz Antverpena - grana svetski poznate i znaajne to-
skanske porodice - delovali su, to se moe videti iz njihovih pisama i knjiga poru-
dbenica, u uskom pojasu koji ide od Severnog mora do Sredozemlja, sve do Pize
i Firence, pojasu koji se grana ka jugu. To je gotovo isti onaj pojas koji tokom
prve polovine XVI veka ide od Nizozemske do Italije, a na kojem deluju Salvatiji
iz Pize, iji su monumentalni arhivi jo uvek neistraeni. U XVII veku, italijanske
mree se ire kroz itavo Sredozemlje, dok u isto vreme gube vlast nad Severom.
Registar comessioni e ordini (1652-1658) toskanske firme Saminijatija168 koji

167 O anfiljacima, Armand Sapori, Studi di storia economica, 3. izd., 1955, II, str. 933 sq. O po
rodici Koponi, regisatar u posedu Armanda Saporija koji je bio ljubazan da mi dostavi mikrofilm.
Arhive sauvane na Univerzitetu Bokoni u Milanu.

172
 Trita i ekonomija

su sedite imali u Livornu, otkriva prevashodno sredozemnu mreu: glavna mesta

su Venecija, Smirna, Tripoli u Siriji, Tripoli u Berberiji, Mesina, enova i Mar-
selj; esto se pominju i Carigrad, Aleksandreta, Palermo, Alir. Kljuna mesta za
vezu prema zapadu jesu Lion i naroito Amsterdam. Cesto se koriste holandski i
engleski brodovi. Ali Livorno je poseban grad; u izvodima nae firme nailazimo
podatak o dva broda koji u Arhangelsku utovaraju crvenu rusku kou. To je izu
zetak koji potvruje pravilo!
Kada bismo raspolagali stotinama i hiljadama ovakvih izvoda, mogli bismo
da ustanovimo korisnu tipologiju trgovakog prostora i firmi. Tako bismo mogli
da uporedimo prodajnu oblast s kupovnom oblau, da jednu objasnimo pomou
druge, a i da razlikujemo centripetalne i centrifugalne trgovake sile; mogli bismo
da razlikujemo gotovo linearan pojas, a i iri krug koji bi odgovarao razdobljima
poleta i nesputane razmene. Na osnovu dva ili tri primera, postaje oigledno d a je
trgovac prosperirao - to je jasno samo po sebi - kada se vre ukljui u gravita
cionu zonu velikog trgovakog mesta. Dubrovanin Kotruljevi je u XV veku ve
govorio: Velika riba se peca u velikim jezerim a.169 Isto tako mi se dopada pria
Erika M akea170 o nekom trgovcu i hroniaru iz Augsburga, iji su poeci bili
muni i koji je poeo da prosperira tek kada je doao u Veneciju. Dva glavna da
tuma za bogatstvo Fugera bili su septembar 1367 - kada Hans Fuger naputa ro
dno selo Graben i odlazi u susedni Augsburg, gde se sa svojom porodicom na-
seljuje kao tka barchenta (parheta, vraje koe); i 1442, kada njegovi naslednici
postaju trgovci na daljinu, koji odravaju stalne odnose sa velikim susednim gra
dovima i Venecijom.171 Pria je dovoljno poznata i esto ponavljana. Federigo
Melis navodi primer Boromeja, koji potiu iz contada Pize ,,che alia fine del se-
colo XV si milanesizzarono, koji su se krajem XV veka milanizovali i stekli
bogatstvo.172
Trgovev prostor je deo jednog nacionalnog ili internacionalnog podruja, u
odreenoj epohi. Ako je re o razdoblju poleta, trgovaka povrina moe da se iz
nenada uvea, naroito ako trgovac ima pristupa tadanjim velikim poslovima,
menicama, gotovom novcu, plemenitim metalima, kraljevskoj robi (kao to su
zaini, biber, svila), ili pomodnoj robi, kao to je, na primer, bio pamuk iz Sirije,
neophodan za tkae parheta. Iz nepotpunog istraivanja arhiva Franeska Datinija
iz Prata, stiem utisak da veliki posao oko 1400. godine, zapravo, predstavlja pro
met menica iz Firence u enovu, Monpelje, Barselonu, Bri, Veneciju. Postavlja
se pitanje da li je zona finansijskog trgovanja razvijenija i ira nego druge zone
krajem XIV veka i u prvim godinama XV.
Ako je napredak u XVI veku bio razlog, kao to sam istakao, veoma aktivne
superstrukture sajmova i trgovakih centara, onda je lake razumeti iznenadno
proirenje zone koju pokrivaju poslovi Fugera i Velzera iz Augsburga. Po onovre
menim standardima, to su bila ogromna preduzea koja su samom svojom ve-

^ . Cotrugli, op. cit., str. 145.

170 U: Mlanges Hermann Aubin, 1965,1, str. 235 sq.
171 Ernst Hering, Die Fugger, 1940, str. 23 i 27.
172 F. Melis, La civilt economica nelle sue explicazione dalla Versilia alla Maremma, cit. cl.,
str. 21 i 35.

173
 Trita i ekonomija

Broj menica
koje su vuene
na Buonvizije Amsterdam

Cologne

1 Francfort

Nuremberg

Broj menica
ije su Buonviziji
korisnici

Plaisance
Thiers^
*f|jf Genve
Le Puy ' 1 - ,
5 ' .Turin

Burgos*,

Madina del
Campo i Narbonne
Marseille

/lisbonne
[ A Saragossa
^ T o I d l^ ^ M iid tid y ? Barcelone

L ^ r, =r
T O'
Palermo Mee* 2 f ' J
^ W Alger
r^>

14. FIRMA BUONVIZI OSVAJA EVROPU

Od 1575. do 1610. trgovaka Evropa je pokrivena mreom firme Buonvizi, trgovaca iz
Luke nastanjenih u Lionu, koje roaci i saradnici predstavljaju u svim vanim trgovakim
sreditima. Menice pletu mreu izmeu najraznovrsnijih poslova. Ovaj dijagram
predstavlja samo broj tih menica, a ne i njihovu vrednost. Zato se ne treba prepustiti
utisku daje firma svuda u povoljnom poloaju, osim u Nantu i Tuluzu. Bilo bi zanimljivo
otkriti pravo stanje zbog ega je mali promet menica iz Liona u Lion i izuzetno veliki
promet prema Luci, gradu odakle su poreklom Buonvizi (karta je izraena prema skici
Fransoa Bajara, Les Buonvisi, marchands banquiers de Lyon, 1575-1692, u: Annales
E. S. C, 1971, str. 1242 i 1243)

174
 Trita i ekonomija

liinom zastraivala ostale trgovce i javno mnjenje. Velzeri iz Augsburga su pri

sutni irom Evrope, u Sredozemlju, u Novom svetu; u Venecueli se pojavljuju
1528. godine, gde zbog zle volje Spanaca i stranih lokalnih sukoba ne uspevaju.
Pa ipak, Velzeri tada poinju da odlaze svuda gde postoje rizici, gde se bogatstvo
moe stei ali i izgubiti. S druge strane, mnogo oprezniji Fugeri ostvarili su vei i
postojaniji uspeh. Oni su vlasnici velikih rudnikih preduzea u srednjoj Evropi,
u Maarskoj, u ekoj, u Alpima. Preko pomonika imaju dobre pozicije u Vene
ciji. Oni vladaju Antverpenom, koji je poetkom XVI veka istinski centar sveta.
Veoma rano su se pojavili u Lisabonu, kao i u paniji, gde staju na stranu Karla V.
Imali su ogranak u ileu 1531, odakle su se ubrzo povukli (1535).173 Godine
1559. otvaraju u Rijeci i Dubrovniku174 svoje line prozore ka Sredozemnom
moru. Krajem XVI veka, dok prolaze kroz ogromne tekoe, kratko uestvuju u
internacionalnom konzorcijumu bibera u Lisabonu. I konano, prisutni su u Indiji
posredstvom svog sunarodnika Ferdinanda Krona, koji je tu doao 1587, kada je
imao 28 godina i koji e raditi i za Fugere i za Velzere, najpre u Koinu, a potom
u Goi. Kron e u Indiji ostati do 1619, to mu je dopustilo da stekne ogromno li
no bogatstvo, da uini mnogo usluga svojim panskim gazdama, kao i portugal
skim gospodarima na licu mesta, koji e se posle 1619. pokazati jako nezahval
nim, inei mu nepravdu i aljui ga vie puta u zatvor.175 Ukratko, carstvo ove
ogromne firme je bilo ire nego carstvo Karla V ili Filipa II, nad kojim, poznato
je, sunce nikada nije zalazilo.
Ali, ovi divovi nisu nuno i najznaajniji. Nas, naime, zanimaju proeci,
firme razliite veliine i njihovo ukupno bogatstvo. U XVII veku njihova veliina
kao da se smanjuje. U XVIII veku ponovo dolazi do irenja, uporedo sa proi
renjem finansija do granica Evrope, pa ak i dalje. Meunarodno udruenje bo
gataa vre je nego ikad. Pa ipak, da bismo proverili da li je ova hipotetina
ema ispravna, potrebno je mnogo primera i poreenja. Treba da se sprovede de
taljno istraivanje.

Zone gradova

Grad se nalazi u sreditu meusobno povezanih prostora: postoji krug iz ko

jeg se on snabdeva; krug u kome se koriste njegov novac, teine i mere; krug iz
koga dolaze zanatlije i novi graani; krug kreditnih poslova (to je najiri krug);
krug prodaja i kupovina; postoje i uzastopni krugovi kroz koje prolaze vesti koje
stiu u grad i koje odlaze iz njega. Kao radnja ili skladite trgovca, grad zauzima
ekonomski prostor koji, zapravo, odreuju njegov poloaj, njegovo bogatstvo,
duga konjunktura kroz koju prolazi. U svakom trenutku, grad se definie krugo
vima oko njega. Pa ipak, poruku koju alju ti krugovi valja tumaiti.

173 F. Ltitge, op. cit., str. 288.

174 F. Gestrin, op. cit., str. 116.
175 Hermann Kellenbenz, Le front hispano-portugais contre lInde et le rle dune agence de ren
seignements au service des marchands allemands et flamands, u: Estudia, XI, 1963; G. R. Boxer, Una
raridade bibliografica sobre Ferno Gron, u: Boletim internacional de bbliografia luso-brasiliana, 1971.

175
Trita i ekonomija

Uzmimo za primer Nirnberg oko 1558. godine, kada Lorenc Meder, jedan
od stanovnika ovog grada, objavljuje Handelsbuch (Trgovaka knjiga). U ovoj tr
govakoj knjizi, koju je upravo ponovo objavio i komentarima propratio Herman
Kelenbenc,1 6 Lorenc daje praktina uputstva svojim sugraanima; on ne eli da
reava na problem stvaranja i tumaenja trgovakih prostora kojima je Nirnberg
centar. Pa ipak, na osnovu Mederovih podataka, koje dopunjuje Herman Kelen
benc, mogue je sastaviti veoma bogatu kartu (str. 177). Ona govori sama za sebe.
Nirnberg, jedan od vodeih evropskih industrijskih, trgovakih i fmansijskih cen
tara, u drugoj treini XVI veka, jo je uvek noen elanom koji je, nekoliko de
cenija ranije, Nemaku pretvorio u jednog od pokretaa evropske privrede. Nirn
berg je, dakle, povezan sa privredom koja iroko zrai, a njegovi proizvodi, koji
su prevoeni iz jednog centra u drugi, dolazili su ak do Bliskog istoka, u Indiju i
u Afriku, u Novi svet. Pa ipak, same gradske aktivnosti ostaju vezane za Evropu.
Centralna zona njegove trgovine je Nemaka, u kojoj postoje kratke i due veze.
Drugi krug gradova jesu Venecija, Lion, Medina del Kampo, Lisabon, Antverpen,
Krakov, Vroclav, Poznanj, Varava; to su granice dalekog delovanja Nirnberga,
granice dokle on u neku ruku prua svoju ruku.
Johanes M iler177 je pokazao d a je Nirnberg u prvoj polovini XVI veka geo
metrijski centar ekonomskog ivota Evrope. To svakako nije preterivanje koje st
vara neki lokalpatriotizam. Ali zato je tako bilo? Deo odgovora verovatno se
krije u sve veem obimu kopnenog prevoza. Drugi razlog bi mogao da bude taj
to se Nirnberg nalazi na pola puta iz Venecije u Antverpen, to je izmeu stare tr
govake zone Sredozemlja i novog prostora evropskog procvata, Atlanskog
okeana (i mora koja od njega zavise). Osa Venecija Antverpen ostaje, bez su
mnje, tokom itavog XVI veka najaktivniji evropski zemljouz. Alpi ga prese-
caju, istina, ali su i alpski prelazi pozornica stalnih prevoznih uda; kao da su
same tekoe dovele do stvaranja monog sistema prevoza. Dakle, nemojmo se
uditi to biber dolazi u Nirnberg krajem XVI veka, kako iz Antverpena tako i iz
Venecije. Biber s juga i onaj sa severa jesu toliko ravnopravni da roba moe isto
tako, i to ne zaustavljajui se, da ide od Antverpena do Venecije ili obratno. Mor
skim i kopnenim putem.
Naravno, ovo odraava situaciju nemake ekonomije u datom razdoblju. Na
dui rok, klatno je ipak radilo u korist istone, kontinentalne Nemake. Ovaj
napredak istoka nalazi konkretni izraz u XVI veku, naroito posle 1570. to jest
posle steajeva u Nirnbergu i Augsburgu, kao i u ponovnom usponu Lajpciga i
njegovih sajmova. Lajpcig je uspeo da se dokopa rudnika u Nemakoj, da u grad
privue najvanije trite (rudnikih akcija), da se direktno povee sa
Hamburgom i sa Baltikom, oslobaajui se posredne stanice u Magdeburgu. Grad
je ipak ostao vrsto vezan za Veneciju, jer je mletaka roba podsticala itav je
dan njegov sektor aktivnosti. Lajpcig je postao tranzitna stanica za robu izmeu
Zapada i Istoka. S godinama, premo grada se potvruje. Za godinu 1710, mo-

Das Medersche Handelsbuch unddie Welserschen Nachtrdge, 1974.

Johannes Mller. Der Umfang und die Hauptrouten des niirnbergischen Handelsgebietes im
Mittelalter, u: V. Jahrschriftfr S.-und W. Geschichte, 1908, str. 1-38.

176
 Trita i ekonomija

15. PODRUJE GRADA: IRENJE UTICAJA NIRNBERGA OKO 1550. GODINE

Prema Das Meder'sche Handelsbuch, ured. H. Kelenbenc, 1974.

gue je tvrditi da su sajmovi u Lajpcigu ,,weit importanter und considerabler

(mnogo vaniji i ugledniji - p.p.) nego oni u Frankfurtu na Majni, barem za
robu, jer je grad na Majni u tom razdoblju ostao vei finansijski sektor nego Laj-
pcig. Trite novca jo je uvek davalo trajnije povlastice.
italac e moda pomisliti da je ove gradske prostore teko tumaiti, po
sebno stoga to dokumenti retko odgovaraju na onu vrstu pitanja koje mi postav
ljamo. ak i upravo objavljena knjiga ana-Kloda Peroa, Nastanak jednog mo
dernog grada, Kaen u XVIII veku (1975), ne moe da rei sve probleme koje autor
ispituje sa uzornom brigom i razumevanjem. Uopte ne udi to to Fon Tinenova
ema vredi za Kaen: lako je oko grada identifikovati prvi krug koji ga obavija, pa
ak i prodire u njegove zidove: to je pojas povrtarstva i mlekarstva; potom sledi
oblast itarica17^ i povrine za uzgoj stoke. Ali, ve je tee razlikovati oblasti u
koje stiu industrijski proizvodi iz grada, i pijace i sajmove na kojima se oni pro
daju. Moda je najzanimljiviji aspekt pitanja dvostruka organizacija regionalnog i
internacionalnog prostora sa kojima grad mora biti u vezi: postoje, dakle, dve raz
liite cirkulacije, prva du mree kapilara gde je tok kratak ali postojan; druga is-
prekidanija ali, u sluaju krize hrane, sposobna da aktivira prevoz Senom, ili po-1789

178 E. Krober, op. cit., str. 71, 163 i passim.

179 J.-C. Perrot, op. cit., str. 181 sq.

Ill
Trita i ekonomija

morski prevoz od Londona ili Amsterdama. Ova dva sistema se dopunjuju, su

protstavljaju, udruuju ili smenjuju. Nain na koji internacionalni ivot utie na
njega ponekad vie odreuje grad nego stalna povezanost sa susedima. Opta isto-
rija ponekad je vanija nego lokalna.

Trita sirovina: eer

Ne bi bilo teko napisati povest glavnih trita sirovina, izmeu XV i XVIII

veka, prema klasinom priruniku Fernana Moreta za svet dvadesetih godina na
eg veka.180 elimo li da se drimo znaajnih primera, onda imamo sijaset izbora:
svaka roba za iroku potronju daje nam dokaz, ali iako se ono to nam te robe
govore moe razlikovati, u jednom se slau: isto kao kada je re o najaktivnijim
gradovima, o najveim trgovcima, trgovina najprofitabilnijim robama naprosto
zrai u velikim prostorima. Udaljenost je stalni pokazatelj bogatstva i uspeha. Tr
govina zainima - a ta re pokriva mnoge proizvode, od onih koji slue da
poprave ukus jela... do medicinskih proizvoda i materijala za bojenje tkanina 181
- je s te toliko poznata i predstavlja tako klasian primer da ovde prosto oklevamo
da ga pomenemo kao model. Prednost ovog primera je to to predstavlja dugotraj
ni polet, sa razliitim epizodama koje se smenjuju, da bi potom u XVII veku dolo
do vidljivog slabljenja. 821834Ali mi smo to ve objasnili.1 eer je, naprotiv, rela
tivno nov proizvod koji se od XV do XX veka stalno iri, pri emu se uveavaju i
njegova proizvodnja i njegova potronja. Uz nekoliko sitnih izuzetaka (sirup od
javora, kukuruzni eer), dragoceni proizvod se dobija od eerne trske (sve do
razdoblja kontinentalne blokade i upotrebe eerne repe). eerna trska se, videli
smo,18"1 proirila iz Indije prema Sredozemlju i Atlantiku (Madera, Kanarska
ostrva, Azori, Sao Tome, Prinevsko ostrvo, potom tropske obale Amerikog
kontinenta, Brazil, Antili...). Ovo napredovanje je bilo utoliko znaajnije jer je ta
da zahtevalo velika ulaganja.
Tako eer, koji i dalje stoji na apotekarskim policama, sve vie prodire u
kuhinje i na stolove. U XV i XVI veku, on je jo uvek luksuzni proizvod koji je
esto jedan princ davao na dar drugom. Osamnaestog oktobra 1513, kralj Portu
gaise poklanja papi njegov kip od eera u prirodnoj veliini, okruen figurama
njegovih dvanaest kardinala, kao i sa tri stotine sveca, od kojih je svaka dugaka
metar i po; bio je to rad nekog strpljivog poslastiara.185 Ali ak i tada, iako nije
postao svakodnevna namirnica, eer se sve vie koristi. Godine 1544, esto se
govori u Nemakoj Zucker verderbt keine Speis, eer ne kvari nijedno jelo.186
Brazil je poeo da alje eer; u proeku 1 600 tona godinje u XVI veku. Godine
1676, etiri stotine brodova, od kojih svaki nosi 180 tona eera (ukupno 72 000

180 p Maurette, Les Grands Marchs des matires premires, 1922.

181 R. Gascon, op. cit., I, str. 37.
182 Uporediti I, str. 200-204.
183 Pogledati I, izdanje 1967, str. 162.
184 Ibid., str. 165.
185 Jacob Baxa i Guntwin Bruhns, Zucker im Leben der Volker, 1967, str. 24-25.
186 Ibid., str. 27.

178
 Trita i ekonomij

eerana u Brazilu. Crte pripisan E Postu oko 1640. godine. Panju treba obratiti u
prvom planu na karakteristina kola s volovima i zapregu stoke koja pokree toak
(Fondacija Atlas van Stolk)

tona), isplovljavaju sa Jamajke.187 U XVIII veku, Santo Domingo proizvee isto

toliko, ako ne i vie.188
Ipak ne treba smatrati da je evropsko trite preplavljeno eerom s obala
Atlantika; niti d a je uspon eera prvi razlog poleta okeanskog brodoprevoza i po
sredno sve vee modernizacije Evrope. Ovaj elementarni determinizam mogao bi
se lako preokrenuti; moglo bi se tvrditi da je upravo evropski uspon, uz pomo
novopodstaknutih apetita, doveo do uspona, najpre u korienju eera, a potom i
kafe.
Ovde nema mesta za opisivanje naina kako su se uklopili elementi u veli
koj povesti eera: crni robovi, plantaeri, tehnike proizvodnje, rafmisanje siro
vog eera, snabdevanje jevtinim namirnicama onih plantaa koje sebe nisu
mogle da hrane; i konano, pomorske veze, skladita i preprodaja u Evropi. Oko
1760. godine, kada sve funkcionie dobro, na parikom tritu i na drugim tri
tima nude se razliite vrste eera: Neproien eer, jednom proien eer,
eer u komadu od sedam funti, kraljevski eer, polukraljevski eer, kandirani
eer i crveni ili kiparski eer. Dobar neproien eer treba da bude beliast, sa
to manje vlage i da se ne osea na karamel. Jednom proien eer, koji nazi
vaju i ostrvskim eerom, treba da bude beo, suv, finog zrna, da mirie na
ljubiicu. Najlepi dolazi iz Brazila, ali je trgovina njim gotovo sasvim prestala;
po kvalitetu su dalje eer iz Kajena, a potom onaj s Ostrv. Poslastiari mnogo
koriste jednom preien eer iz Brazila i s Ostrva; on im se vie dopada nego ra-
finisani eer, jer su poslastice, kau, napravljene od njega lepe i manje se uee-

187/ ., str. 32.

188 Prethodno, I, izd. 1967, str. 166.

179
Trita i ekonomija

ravaju.189190Jasno je da je u to doba eer izgubio presti retke robe. Postao je

uobiajen u radnjama i poslastiarnicama. .
Ovde nas prvenstveno zanima to koliko je trgovcu bila znaajna trgovina
eerom, o emu poneto i znamo. Kao prvo, o eeru se od njegove pojave u Sre
dozemlju mnogo govorilo, i to kao izvanrednom poslu. U vezi s tim, primer Vene
cije i kiparskog eera jeste posebno jasan, jer je bio u rukama porodice Kornero
- kraljeva eera koji su (kao to njihov nadimak sugerie) imali neogranien
monopol na tu robu. Godine 1479, kada je Venecija okupirala Kipar, ona je dobila
i eerni rat.
Ne znamo previe o poslu sa eerom koji su vodili Korneri. Pa ipak, drugi
dokumentovani sluajevi ostavljaju utisak (koji skoro ne iznenauje), proizvo
dnja eera nikad nije bio sektor u kojem se mnogo zaraivalo. Na Siciliji, u XV i
XVI veku, mlinovi za eer, koji su radili uz pomo enovskog kapitala, pokazuju
se kao osrednje ili loe investicije. Isto tako se moglo oekivati da e napredak
gajenja eera na atlantskim ostrvima u ranom XVI veku dovesti do stvaranja ve
likih profita; ali kada je velika kapitalistika firma Velzera kupila 1509. zemlju na
Kanarskim ostrvima i podigla plantae eerne trske, njeni upravnici uviaju da
se posao ne isplati i povlae se iz njega 1520. godine. 19crIsto to vai i za brazilske
plantae u XVI veku: one izdravaju plantaera (senhor de engenho), ali ne ba
raskono. Utisak je slian i u Santo Domingu, uprkos tamonje rekordne proizvo
dnje. Da li je iz tog imperativnog razloga proizvodnja sputena na nii rang ro
pskog rada? To je jedini nain da se izdaci pokriju i stvori ravnotea.
Ova nas primedba, meutim, vodi dalje. Svako kapitalistiko trite ima niz
veza, a negde prema sreditu i jednu viu taku, koja donosi veu zaradu nego
druge. Na primer, u trgovini biberom, ta visoka taka je dugo bila Fondaco dei
Tedeschi: venecijanski biber se tu gomila pre nego to krene ka velikim nema-
kim kupcima. U XVII veku, pravi centar trgovine biberom su ogromna skladita
Oost Indische Companie. to se tie eera, koji je bio potpuno usmeren ka ev
ropskom tritu, veze su bile komplikovanije, jer je trebalo odravati proizvodnju
da bi se izvukla korist iz najvie take u trgovakom lancu. Atlantski eer postaje
vaan tek u drugoj polovini XVII veka, i to sa uzastopnim uspesima razliitih ka-
ripskih ostrva. Kada su godine 1654. izgubili severoistoni Brazil, Holanani su
pretrpeli neuspeh koji je dalje otean velikim napretkom engleske i francuske
proizvodnje. Ukratko, dolo je do podele proizvodnje, potom do podela rafini-
sanja, i konano do podele trita.
Bilo je samo nekoliko pokuaja da se ustanovi dominantno trite eera; u
Antverpenu oko 1550, gde je bilo 19 rafinerija eera; u Holandiji, posle propasti
trita u Antverpenu 1585. Amsterdam je morao 1614. da zabrani upotrebu uglja
u rafinerijama zbog zagaivanja atmosfere - to ipak nije spreilo otvaranje novih
rafinerija: 1650. bilo ih je 40; 1661. bilo ih je 61. Ali, u ovom stoleu merkanti-
lizma, nacionalne privrede su se branile i uspevale da odre vlastita trita. U
Francuskoj, na primer, gde Kolber zatiuje nacionalno trite uvoenjem tarifa

189 J. Savary des Bruslons, IV, stubac 827.

190 J. i G. Bruhns, op. cit., str. 27.

180
 Trita i ekonomija

1665. godine, rafinerije poinju da prosperiraju u Denkerku, Nantu, Bordou, La

Roelu, Marselju, Orleanu. Kao rezultat, od 1670. eer rafinisan u inostranstvu
vie nije uvoen u Francusku; tavie, Francuska ga izvozi, zahvaljujui premiji
za izvoz koja se namie iz poreza na uvoz nerafinisanog eera pod uslovom da se
on posle rafinisanja izvozi.191192Francuskom izvozu pogoduje i to to je nacionalna
potronja niska (1/10 deo kolonijalne proizvodnje u odnosu na 9/10 u Engleskoj),
kao i to to se plantae iz matice srazmerno jeftino snabdevaju (jer su cene u
Francuskoj bile nie), za razliku od Jamajke, koju snabdeva, pre svega, Engleska,
uprkos doprinosu Severne Amerike. rata [koji e biti prozvan Sedmogo
dinjim ratom], pie Journal du commerce}92 eer iz engleskih kolonija bio je
u Londonu do 70% posto skuplji nego eer iz francuskih kolonija u francuskim
lukama, pri istom kvalitetu. Za ovu visoku cenu eera u Engleskoj krive su izu
zetne cene namirnica kojim Engleska snabdeva svoje kolonije. S druge strane, ta
Engleska da uini sa vikovima eera, kad mu je cena tako visoka? Jedino da
ga troi. Unutranje englesko trite je, dodue, ve za to sposobno.
Uprkos izvozu i ponovnoj preprodaji od velikih zemalja proizvoaa, na
cionalizacija trita eerom, preko kupovine sirovog eera i izgradnje rafinerija,
proirila se itavom Evropom. Od 1672, koristei se tekoama Holandije, Ham
burg gradi svoje rafinerije i usavrava nove postupke, ije e tajne nastojati da
sauva. A rafinerije se grade ak i u Pruskoj, Austriji i u Rusiji, gde e biti dravni
monopol. Da bismo imali tanu sliku kretanja trita eerom i pravih profitabi
lnih nivoa operacije, trebalo bi rekonstruisati sloenu mreu proizvoakih ob
lasti, novanih trita koja vladaju proizvodnjom, i rafinerija koje su bar donekle
kontrolisale ukupnu distribuciju. Posle ovih manufaktura dolaze na red brojni
duani za preprodaju koji nas vraaju na obian nivo trita i skromnu zaradu us-
lovljenu otvorenom konkurencijom.
U kojoj taki ili u kojim takama u itavom procesu dolazi do ostvarenja vi
sokih profita? Po primeru Londona, rekao bih da je to na stadijumu trgovine na
veliko, negde blizu skladita u kojem su se gomilala burad eera, pre nego to e
ga kao beli, smei eer (melasa) kupovati, u zavisnosti od namene, rafineri,
poslastiari ili obini trgovci na malo. Proizvodnja belog eera koji je trebalo ra-
finisati u zemlji matici, konano se uspostavlja na ostrvima, uprkos prvobitnim
zabranama. Ali, zar ovaj industrijski pothvat nije jedan od znakova tekoa kroz
koji prolaze ostrva na kojima se eer uzgaja? Kljuna pozicija u trgovini na ve
liko, po naem miljenju, nalazi se posle rafinisanja koje, izgleda, nije privlailo
veletrgovce. Pa ipak, da bismo bili sigurni u to, trebalo bi da imamo vie podataka
o odnosima izmeu veletrgovaca i rafinera.

Plemeniti metali
Ali ostavimo sada po strani eer, na koji emo se uostalom vratiti. Za ra
zmatranje imamo bolji primer: plemenite metale. Oni putuju irom sveta, vode

191 Ibid., str. 40-41 i passim.

192 Godina 1759, str. 97.

181
Trita i ekonomija

nas do najvie razine razmene, a ispostavie se, ako je to potrebno, kao pokazatelj
stalno promenljive konstrukcije hijerarhija u ekonomskom ivotu koji stalno do
stie nove rekorde na gornjim razinama. Ponuda i potranja za ovu sveprisutnu
robu, koju svi ele, dok ona sama obilazi svet, gotovo da su uvek izjednaene.
Izraz plemeniti metali, koji nam lako pada na pamet, ipak nije tako jed
nostavan kao to izgleda. On oznaava razliite stvari:
1) metalnu rudu, koja izlazi iz rudnika ili zlatonosnih reka;
2) poluobraene proizvode, poluge, ipke i iarke (tj. grudve metala nepra
vilnog oblika, porozne i lagane, kakve nastaju isparavanjem ive koriene u pro
cesu amalgamisanja, a koje se u naelu prerauju u ipke i poluge, pre distribucije
na tritu);
3) gotove proizvode, kovani novac koji se stalno iznova kuje. Tako se u In
diji rupija iste vrednosti i iste teine procenjuje po datumu izdavanja, pri emu su
starije manje cenjene.
U ovim razliitim oblicima plemeniti metal stalno i brzo kola. Boagilber j e
ve govorio o tome d a je srebro korisno samo ako je u stalnom kretanju. 195I
zaista, novac neprestano cirkulie. Nita se ne prevozi toliko lako i s tako malim
gubicima, primeuje Kantijon,194 koji je (barem po Jozefu umpeteru), bio prvi
ekonomista koji je govorio o brzini prometa kovanog novca.195 Ovaj se katkada
tako brzo kretao d a je remetio redosled operacija izmeu livenja poluga i kovanja
novca. To se deavalo sredinom XVI veka, a kasnije jo i ee: na obalama Pe
rua, poetkom XVIII veka, na brodove iz Sen-Maloa su se kriom utovarivale
osmice, ali i srebrne iarke bez iga (krijumareno srebro za koje nije plaan
porez , tzv. kraljevska petina). Uostalom, iarke su uvek krijumarene. Srebro,
jo uvek neiskovano u novac, prevoeno je u polugama i ipkama koje su esto
kruile po Evropi.
Novac se, meutim, kretao jo bre. Razmena ga navodi da skae, dok
krijumarenjem prelazi sve barijere. Za novac Pirineji nisu postojali, kae Luj
Derm inji.196 Godine 1614, u Nizozemskoj je u opticaju oko 400 valuta; u Fran
cuskoj ih je u isto vreme 82.197 U Evropi nema oblasti, makar i one najsiroma
nije, gde se ne nae i poneka retka valuta, na primer, u alpskoj pokrajini Ambri-
noa u XIV veku,198 ili u zaostaloj i zabaenoj oblasti kao to je bio evodan u
XIV i XV veku.1 9 Iako papir veoma rano postoji i mogue ga je koristiti, goto
vina i geslo novac u ruku, imaju i dalje prednost. U srednjoj Evropi, gde su za
padne evropske sile uobiajile da reguliu, ili da pokuavaju da reguliu meu
sobne konflikte, snaga protivnika - Francuske i Engleske - merila se distribuci
jom kovanog novca. Godine 1742, venecijanski izvetaji govore o tome da je

Pierre de Boisguilbert..., op. cit., II, str. 621.

^ R. Cantillon, Essai sur la nature du commerce en gnral, str. 150.
^ Joseph Schumpeter, History of economic analysis, 1954, italijansko izdanje, 1959, str. 268.
^L. Dermigny, op. cit., I, str. 376.
B. E. Supple, Currency and commerce in the early seventeenth century, u: The Economic His
torical Review, januar 1957, str. 239-264.
G. de Manteyer, Le Livre-journal tenu par Fazy de Rame, 1932, str. 166-167.
9 Lon Costelcade, Mentalit gvaudanaise au Moyen Age, 1925, prikaz Marc Bloch, u: Annales
d histoire conomique et sociale, I, 1929, str. 463.

182
 Trita i ekonomija

enovska krinja s mnogim bravama, kakve su se koristile za prevoz srebrnih poluga i

srebrnjaka izSpanije uenovu (enova, tedionica, otisak A. Kolen)

engleska flota dovezla ogromne svote namenjene Mariji Tereziji kraljici Maar
ske.200 Cena saveza sa Fridrihom II, godine 1756, koju je platila mona Britanija,
bila je trideset etvoro kola srebrnjaka, upuenih ka Berlinu.201 im se u prolee
1762. godine pojavila nada u mir, naklonost prelazi na stranu Rusije: Potom od
9. marta iz Londona, pie jedan diplomata, stiglo je u Amsterdam i Roterdam
menica u vrednosti od vie od sto pedeset hiljada osmica (sic), s nalogom da se
ta svota uputi ruskom dvoru.202 U februaru 1799. godine, pet miliona engle-

200 Public Record Office, 30/25, Portfoglio 1, 2. novembar - 2. decembar 1742.

201 A.d.S. Napulj, Inostrani poslovi, 796, Den Haag, 28. maj 1756.
202 Moskva A. E. A. 50/6, 470.

183
Trita i ekonomija

skog novca, u polugama i kovanicama, na putu iz Hamburga u Austriju, prolazi

kroz Lajpcig.
Jedini pravi problem je da se utvrde uzroci, ili barem mehanizmi ove cirku
lacije koja prolazi kroz sve vodee ekonomije itavog sveta. Verujem da bi se ovi
uzroci i mehanizmi bolje shvatili ako bismo razlikovali tri vidljive etape: proizvo
dnju, prenos i akumulaciju. Bilo je zemalja proizvoaa sirovog metala, zemalja
izvoznika gotovog novca, a i zemalja iskljuivih uvoznika, iz kojih novac i metal
nikada nisu izlazili. Ali ima i sluajeva koji vie otkrivaju, kao to su Kina i Ev
ropa, na primer, koje su bile i uvoznici i izvoznici u isto vreme.
Zemlje proizvoai zlata ili srebra su gotovo uvek zaostale, a ponekad je
re o jo uvek divljim zemljama: Borneo, Sumatra, ostrvo Hajnan, Sudan, Tibet,
Celebes, ili rudarske zone srednje Evrope, od XI do XIII veka (i opet od 1470. do
1540, kada su ponovo procvetale). Vaenje zlata iz evropskih zlatonosnih reka se
odralo sve do XVIII veka i kasnije, iako se tu radilo o malim, maltene zanemar-
ljivim koliinama. U XV i XVI veku bilo je rudarskih naselja na irokim pro
stranstvima Alpa, Karpata i Ere Gebirgea. Ljudi koji tu rade, ive veoma teko,
ali su barem slobodni!
Nasuprot tome, u Africi, u Bambuku, zlatonosnom srcu Sudana, rudni
cima upravljaju seoske poglavice. Tu jo uvek postoji poluropstvo,204 najblae
reeno. Stvari su jo jasnije u Novom svetu, gde su Evropljani ponovo uveli
ropstvo radi dobijanja plemenitih metala. ta su bili Indijanci iz Mite (rudnikog
pojasa), ako ne robovi, kao to e to kasnije, u XVIII veku, biti oni crnci koji su
ispirali zlato na obalama reka u srednjem Brazilu? Nastaju udni gradovi, od ko
jih je najneobiniji Potosi, na 4 000 metara u Visokim Andima, divovsko rudarsko
naselje i grad u kome se tiska ak 100 000 ljudi.20~* Trokovi ivota su tu og
romni, ak i za bogate: jedna kokoka kota ak osam reala, jedno jaje dva reala,
funta kastiljanskog voska kota deset pezosa, i tome slino.20Novac je tu gotovo
beskoristan. Tu ni rudar ni vlasnik rudnika ne mogu da zarade dovoljno. Jedino
profitira trgovac koji isporuuje kovani novac, namirnice, ivu, neophodnu za
rudnike - za ta su ga plaali u metalu. Isto je i u Brazilu u XVIII veku, kada je
re o proizvodnji zlata. Vodenim putevima i preko suvih mesta prolazile su flotile
zvane moes,2 7 koje su kretale iz Sao Paola i snabdevale gospodare i crne ro
bove u mestima za ispiranje zlata u Minas eraisu i Gojasu. Jedino se trgovci bo
gate. A ono to bi i zaradili, rudari su esto gubili na kocki. Meksiko Siti je postao
pravo kockarsko mesto. Konano, na vagi profita zlato i srebro su manje teili
nego brano od manioke, kukuruz, suena govedina (a carne do sol), koja se jela
u Brazilu.

^ Ibid., 84/2, 421, f 9 v, pismo Faciusa.

205 Prvost, Histoire gnrale des voyages..., 1, str. 641. Voyage de Compagnon, en 1716.
3 A. P. Canabrava, O Comrcio portugus..., str. 13; Lewis Hanke, La Villa imprial de Po
tosi. Uncapitalo indito en la historia del Nuevo Mundo, 1954.
** ? a ete Dominguez, Guia histrica, str. 57, citat Tibor Wittman, La riqueza empobrece;
problemas de crisis del Alto Peru colonial en la Guia de P. V. Gaete y Dominguez, u: Acta histrica
Szeged, 1967, XXIV, str. 17.
207 Sergio Buarque de Holanda, Monoes, 1945.

184
 Trita i ekonomija

Kako bi i bilo drugaije? U podeli rada na svetskom nivou, posao rudara

spada u najbednije, najsiromanije. U pitanju su bile tako krupne stvari da su
monici, ko god da su bili, morali stalno da potvruju svoju prevlast. Nisu dozvo
ljavali da neko drugi istrauje mogunosti dobijanja dijamanata ili plemenitih me
tala. Tavernije208 je 1652. godine kao kupac posetio uveni rudnik dijamanata
poznat kao Raolkonda.... udaljen pet dana puta od Golkonde. Sve je tu bilo iz
vanredno ureeno u korist vladara i trgovaca, pa ak i kupaca. S druge strane, ru
dari su odrpani, goli, s njima se loe postupa. U njih stalno sumnjaju, mislei da
pokuavaju neto da prokrijumare. Ta je sumnja, uostalom, i bila opravdana.
Brazilski garimpeirosi,209210tragai za dijamantima iz XVIII veka, jesu avanturisti,
ija se putovanja, naalost, ne mogu pratiti. Pa ipak, i njihove zarade esto zavra
vaju u depovima trgovaca, kralja u Lisabonu i prodavaa dijamanata. Kada na
stane neka relativno nezavisna rudarska eksploatacija (kao u Evropi u Srednjem
veku), nju e sasvim sigurno pre ili kasnije preuzeti neka trgovaka mrea. Svet
rudnika je, zapravo, najava industrijskog sveta sa njegovim proletarijatom.
Drugu kategoriju predstavljaju takozvane zemlje-skladita - pre svega,
azijske zemlje u kojima novana privreda slabo funkcionie, i gde plemeniti m e
tali krue slabije nego u Evropi. Tu nastoje da plemenite metale uvaju, da ih te-
zauriu, to jest da ih veoma malo koriste. Ove su zemlje bile nalik na sunere ili,
kako se tada govorilo, bile su groblja plemenitih metala.
Dva najvea spremita su Indija i Kina, prilino razliite jedna od druge. U
Indiji se jednako rado prima i zlato i srebro, zlatni prah iz Kontrakoste (tanije
Monomotape), srebro iz Evrope, a docnije i iz Japana. Prema indijskim istoria-
rima, priliv srebra iz Amerike doveo je do povienja cena, i to sa dvadesetak go
dina zakanjenja u odnosu na evropsku revoluciju cena u XVI veku. To je jo
jedan dokaz u prilog tvrdnji d a je uvezeno srebro tu i ostalo. Dokaz je i to to og
romna riznica Velikog Mogula nije uspe vala da neutralise neprestan priliv srebra,
budui da su cene rasle. 0 Ameriko srebro koje se uvozi u Indiju verovatno
podstie na kovanje novog i pretapanje starog novca u novi.
O onom to se dogaa u Kini, bez sumnje, manje znamo. Zanimljivo je to da
Kina nije zlatu dala ulogu novca, ve g a je menjala za srebro i to po izuzetno ni
skoj stopi. Portugalci su bili prvi Evropljani koji su to u XVI veku shvatili, i isko
ristili tu neobinu sklonost Kineza ka srebru. Godine 1633, jedan Portugalac pie:
Come os chinos sentiro prata, em monts trouxero fazenda (im osete mi
ris srebra, Kinezi donose brda robe).211 Nemojmo ipak verovati Antoniu de Uloi,
pancu koji 1787. godine tvrdi, da Kinezi neprekidno rade da bi stekli srebro
kojeg nema u njihovoj zemlji, dok je zapravo re o naciji koja za njim ima naj-

208 .-. Tavernier, op. cit., II, str. 293.

209 Osniva 1844. podruja zasada kakaovca Ilheora, Pedro Galmon, Historia social do Brasil,
1937, str. 190.
210 Aziza Hazan, En Inde aux XVIe et XVIIIe sicles: trsors amricains, monnaie dargent et prix
dans lEmpire mogol, u: Annales E.S.C., juli -avgust 1969, str. 835-859.
. R. Boxer, The Great Ship from Amacom. Annals o f Macao and the old Japan Trade,
1555-1640, Lisabon, 1959, str. 6, napomena 1, 12. septembar 1633, pismo Manuela da Cmare de
Noronha.

185
Trita i ekonomija

919
manju potrebu. Ba naprotiv, srebrni novac se iroko koristi u trgovini u Kini
i to u obliku kovanica visokih nominalnih vrednosti ( koje su bile rezane na tanke
ploice radi plaanja sitnih kupovina), pored sitnog novca caixas ili sapeques, ko
vanog od bakra i olova.
Jedan noviji istoriar Kine212213 smatra d a je barem polovina srebra proizve
denog u Americi od 1571. do 1821, otila u Kinu, odakle se vie nije vraala. Pjer
oni214 govori o treini, ukljuujui u to i direktan izvoz iz Nove Spanije na Fili
pine preko Tihog okeana. ak i takva koliina bila bi ogromna. Iako nisu sasvim
pouzdani, ovi prorauni su iz vie razloga prihvatljivi kao verovatni. Kao prvo,
menjanje srebra za zlato u Kini donosilo je profite (koji su dugo bili visoki, barem
do poznog XVIII veka).215 U tu trgovinu kretalo se ak i iz Indije i Indonezije. S
druge strane, godine 1572, ameriko srebro nalazi novi oduak: ono je prelazilo
Tihi okean galijama iz Manile216 koje su plovile iz meksike luke Akapulko do
prestonice Filipina, i tu se menjalo za svilu, kineski porcelan, luksuzni indijski
pamuk, drago kamenje i bisere. Ta je veza s usponima i padovima trajala itav
XVIII vek i kasnije. Poslednja galija e se u Akapulko vratiti 1811. godine.217 Pa
ipak, u ovu je trgovinu bila ukljuena itava jugoistona Azija. Jedan poseban
sluaj, koji emo izneti, ne objanjava sve, ali pomae boljem razumevanju: kada
je veliki engleski jedrenjak Hindostan u Kinu 1793. godine prevozio ambasadora
Makartnija, na palubu je primljen jedan stari Vijetnamac. Starcu tu nije bilo ugo
dno. Pa ipak, kada su mu u ruke stavili nekoliko panskih pjastri, kao da im je
prepoznao vrednost; uvio ih je paljivo u skut svoje pocepane odee.218
Izmeu zemalja proizvoaa i zemalja akumulacije, islamske zemlje i Ev
ropa zauzimaju specifinu poziciju: oni su posrednici, tranzitne zone.
Sto se tie islamskih zemalja, one su tu u istom poloaju kao Evropa, pa
stoga i ne treba o njima mnogo govoriti. Ipak je korisno zadrati se na as na og
romnom Turskom carstvu. Na njega je suvie dugo gledano kao na ekonomski
neutralnu zonu kroz koju je evropska trgovina nekanjeno prelazila: u XVI veku
to je bilo preko Egipta i Crvenog mora ili preko Sirije,-pri emu su se koristili ka
ravani koji su putovali u Persiju i do Persijskog zaliva. U XVII veku, roba je puto
vala preko Smirne i Male Azije. Smatralo se da su svi ovi trgovaki putevi kroz
Levant neutralni, da ih je srebro samo prelazilo, ne igrajui nikakvu ulogu, go
tovo se ne zaustavljajui, jer se urilo prema persijskoj svili ili indijskim boje-
nim platnima. Utoliko pre to je Tursko carstvo bilo i ostalo prvenstveno zona
zlata - a ono je poticalo iz Afrike, Sudana i Abisinije, a prenoeno kroz Egipat i
severnu Afriku. U stvari, porast cena (do kojeg dolazi u XVI veku), a koji

212 Antonio de Ulloa, Mmoires philosophiques, historiques, physiques, concernant la dcouverte

de l Amrique, 1787,1, str. 270.
2j2 J. Gernet, Le Monde chinois, str. 423.
* P. Chaunu, Les Philippines, str. 268-269.
Na primer, oko 1570, procena je otprilike 6 u Kini nasuprot 12 u Kastilji; oko 1630. je 8 prema
13. Pierre Chaunu, Manille et Macao, u: Annales E. S. C, 1962, str. 568.
W. L. Schurz, op. cit., str. 25-27.
7 Ibid., str. 60.
George Macartney, Voyage dans l intrieur de la Chine et en Tartarie fait dans les annes 1792,
1793 et 1794.... Paris, 1798,1, str. 431.

186
 Trita i ekonomija

istrauju Omer Lutfi Barkan219 i njegovi uenici, dokazuje da je Carstvo dopri-

nelo inflaciji srebra, koja je, sa svoje strane, odgovorna za krizu aspre, srebrnog
novia koji je bio izuzetno znaajan u ekonomiji zemlje jer je korien u svako
dnevnim transakcijama, kao i za plaanje janjiara. Tursko carstvo je, dakle, bilo
posrednik, ali nipoto neutralan.
Pa ipak, njegov znaaj je mali ako se uporedi sa znaajem Evrope u svet-
skim razmerama. Pre otkria Amerike, Evropa je kako-tako uspevala da sa svoje
teritorije dobije srebro i zlato kojima je pokrivan deficit u trgovini sa Istokom.
Meutim, sa rudnicima u Novom svetu, Evropa se potvrdila i uvrstila kao re
distributer plemenitih metala.
Za neke istoriare ekonomije, ova jednosm erna trgovina metalom izgleda
kao nepovoljna za Evropu, kao gubitak supstance. Naravno, to je tano ako se
razmilja s merkantilistikim predrasudama. Uzvraajui slikom, rekao bih da
Evropa sa svojim zlatnim (i naroito srebrnim) novcem bombarduje zemlje ija
vrata bi joj inae ostala zatvorena, ili bi se samo teko otvarala. Zar svaka pobed-
nika novana ekonomija ne eli sopstvenom valutom zameniti druge valute - to
se dogaa gotovo spontano, bez nekog prethodno smiljenog plana? U XV veku,
venecijanski dukat (tada korieni novac) zamenjuje egipatski zlatni dinar, a Le
vant uskoro biva preplavljen srebrnjacima raenim u kovnici (Zecca) u Veneciji,
sve dok poslednjih decenija XVI veka ne bude preplavljen panskim osmicama,
koje su kasnije nazivane pjastre , i koje su postale pravo daljinsko oruje evropske
ekonomije protiv Dalekog istoka. Mae de Laburdone (u oktobru 1729),220 trai
od svog prijatelja i saradnika iz Sen-Maloa, Klorivijera, da sakupi novac i u
pjastrima ga poalje u Pondieri, da bi ga on potom na razne naine mogao kori
stiti u unutranjoj trgovini na Dalekom istoku. Ako bi mu saradnici poslali dovo
ljno novca, objanjava Laburdone, mogao bi da krene u Kinu, na putovanje koje
zahteva mnogo srebra, koje engleski vladari Madrasa rado zadravaju za sebe zna
jui da je to nain da se obogate. Jasno je da je u ovom sluaju velika kolina
srebra nain da se otvori trgovaki put i obezbedi ulazak u odreenu zonu. Uosta
lom, dodaje Laburdone, uvek je povoljno baratati velikim svotama, jer vas to
[sic] pretvara u gospodara trgovine, a potoci e uvek uticati u reku.
Slini uinci prekida postoje i u regentstvu Tunisa, gde u XVII veku pan-
ska osmica postaje standardan novac te zemlje.221 Takoe i u Rusiji, gde obra
unski bilans dovodi do velikog priliva holandskog, a potom i engleskog novca.
Bez ove velike novane injekcije, ogromno rusko trite ne bi ni htelo ni moglo
odgovoriti na zahteve Zapada. U XVIII veku, engleski trgovci uspevaju u Rusiji
upravo zbog predujma koji isplauju tamonjim trgovcima, koji rade kao saku
pljai ili posrednici pri nabavci proizvoda koje je Engleska traila. S druge strane,
prvi koraci engleske Istonoindijske kompanije bili su muni, sve dok je ona in-

219 Mdit. ..., I, str. 299. Pogledati jo lanak Ornera L. Barkana, Les mouvements des prix en Tur
quie entre 1490 et 1655, u: Mlanges Braudel, 1973,1, str. 65-81.
0 A. N., 94 AQ 1, dosje 11, Pondichry, 1. oktobar 1729.
221 M. Cherif, Introduction de la piastre espagnole (ryF) dans la rgence de Tunis au dbut du
XVIIe sicle, u: Les Cahiers de Tunisie, 1968, br. 61-64, str. 45-55.

187
Trita i ekonomija

Mletaki novac iz 1471. godine: lira duda Nikole Trona, jedinog duda iji se lik
pojavio na kovanicama (otisak B. N. )

sistirala na izvozu tkanina, tedei na gotovinskom plaanju svojih saradnika, koji

su u oajanju bili prinueni da pozajmljuju na licu mesta.
Evropa je, dakle, bila primorana da izvozi znatan deo svojih zaliha srebra, a
povremeno, iako u manjem obimu, i svojih zlatnika. To je njena strukturalna pozi
cija ve u XII veku, a to stanje odravae se vekovima. Prilino je zabavno gledati
napore prvih teritorijalno zaokruenih drava da spree odliv plemenitih metala:
Nai naina da se u jednoj dravi zadri sve zlato i srebro, ne doputajui nika
kav odliv, bila je za Eona 1646. maksima svake velike politike. Nezgoda je,
dodaje on, to sve zlato i srebro koje se donosi u Francusku, izgleda kao baeno
u probuenu vreu, pri emu je Francuska kao neki kanal kroz koji voda samo
protie.222 Naravno, krijumarenje i ilegalna trgovina tu igraju znaajnu eko
nomsku ulogu, iako je re o manjim iznosima. Pa ipak, svuda gde je trgovina gla
vna aktivnost, pre ili kasnije e se vrata irom otvoriti, a kovani novac e potei
slobodno kao svaka druga roba.

222 J. Eon (kao svetenik otac Matthias de Saint-Jean), Le Commerce honorable, 1646, str. 99.

188
 Trita i ekonomija

Zlatna gvineja Karla II, 1678 (otisak B. N.)

Italija je u XV veku uvidela tu nunost. U Veneciji je doneta liberalna odlu

ka o iznoenju novca 1396,223 a obnovljena 1397.224 Opet je obnovljena 10. maja
1407. merom Vea umoljenih,225 koja sadri samo jedno ogranienje: trgovac koji
eli da iznese novac (bez sumnje, srebro za Istok), mora najpre da ga uveze i po
loi etvrtinu u mletaku kovnicu (Zecca). Posle toga ostatak moe da nosi gde
god hoe par qualunque luogo. I zaista, Venecija se tako navikla na ulogu iz
voznika srebra na Istok i u severnu Afriku, d a je Sinjorija uvek precenjivala zlato,
stvarajui od njega, ako tako moemo rei, lo novac, kojeg je na licu mesta
mnogo, pa istiskuje dobar novac - srebro. A zar to nije bio i cilj? Takoe je zani
mljivo to kako su Dubrovnik i Marselj organizovali nuan i koristan izvoz srebra.
Marselj je uvek nailazio na tekoe, kao i na nerazumevanje kraljevskih vlasti ko
je su ga pomno nadzirale. Gradske vlasti nastoje da objasne oko 1699. godine, da
ako se zabrani slobodan tok pjastri u gradu, kao i njihov izvoz na Istok, i ako po
stane obavezno da se one pretapaju u kovnicama, one e jednostavno otii u e-
novu i Livorno. Najpametnije bi bilo dopustiti izvoz pjastri ne samo iz Marselja,
ve i iz pomorskih gradova kao to su Tulon, Antib ili drugi, a gde se obavljaju
plaanja mornarice.226

223 A.d.S. Venecija, Senato Misti, reg. 43, f 162.

224 Ibid., reg. 47, f 175 v. Ova obavetenja dugujem R. C. Muelleru.
225 Museo Correr, Don delle Rose, 26 f 2.
226 A. N. A. E., B3, 235, i Gh. Carrire, op. cit., II, str. 805 sq.

189
Trita i ekonomija

Takvih tekoa nema u Holandiji gde trgovina o svemu odluuje: zlatnici i

srebrnjaci ulaze i izlaze kako hoe. Ista sloboda e docnije nastati i u Engleskoj,
kada ova zemlja pone da se razvija. Uprkos veoma ivim raspravama koje su se
produile sve do kraja XVII veka, vrata za izlazak kovanog novca sve se ire otva
raju. Uostalom, od toga je zavisio i opstanak Istonoindijske kompanije. Engleski
zakon, izglasan u Parlamentu (1663), upravo pod pritiskom Kompanije, u svojoj
je preambuli izriit: Iskustvo ui da kovani novac u velikim koliinama odlazi na
mesta gde mu se priznaje sloboda izvoza.227 Uticajni ser Dord Dauning pri-
meuje: Novac koji je ranije sluio kao merilo vrednosti sve robe, i sam je po
stao roba.228 Sada plemeniti metali cirkuliu otvoreno. U XVIII veku otpor cir
kulaciji plemenitih metala sasvim nestaje. Tako, na primer, 16. januara 1721. go
dine, novine na osnovu londonske carinske deklaracije, obavetavaju o poiljci od
2 315 unci srebra za Holandiju; 6. marta o poiljci 288 unci na isto odredite, kao
i poiljci 2 656 unci za istonu Indiju; 20. marta o poiljci 1 607 unci zlata za
Francusku i 138 za Holandiju,229 itd. Povratak na staro je sada nemogu, ak ni
za vreme otre finansijske laize, do koje dolazi po sklapanju Parikog mirovnog
ugovora (1763). London je moda i eleo da donekle ogranii preterani i nagli
odliv zlata i srebra u Holandiju i Francusku ali je u isto vreme znao da se stva
ranjem prepreka zadaje smrtni udarac javnom kreditu koji se mora odravati u
svako vreme.230
Ali takav nije bio, poznato je, stav svih evropskih vlada. Politiku otvorenih
vrata nee preko noi svi prihvatiti, a za odreene ideje trebae vremena da stignu
na dnevni red. Francuska zaelo u tome nije bila pionir. Grof Espenal, francuski
emigrant koji je stigao u enovu u decembru 1789, smatra se pozvanim da ko-
mentarie da su ,,u enovi zlato i srebro postali roba,231 kao d a je to neto neo
bino. Iako bez budunosti, merkantilizam je dugo pruao ilav otpor.
Pa ipak, ne treba misliti da se Evropa slepo oslobaa plemenitih metala. Sve
je to mnogo sloenije. Treba, na primer, misliti i na stalni sukob izmeu zlata i
srebra, na koji je F. K. Spuner232 odavno skrenuo panju. Evropa je dopustila da
se srebro odliva i da slobodno cirkulie svetom. S druge strane, precenjuje zlato.
To je, naime, nain da ga zadri, da ga tezaurie, da ga ima spremnog za unutranje
servisiranje svetske ekonomije Evrope, da bi se ono koristilo za sva vana
plaanja unutar Evrope, izmeu trgovaca ili izmeu nacija. Bio je to nain i da se
ono privue iz Kine, Sudana, Perua. Na osoben nain i Tursko carstvo - koje se u
ovoj oblasti ponaalo na evropski nain - primenjuje istu politiku: uva zlato,
proputa srebro. Da bi se jasno objasnio proces, valja preformulisati Greamov

227 E. F. Heckscher, op. cit., str. 695.

228 State Papers Domestic, 1660-1661, str. 411, citat E. Lipson, The Economic History o f England.
1948, III str. 73.
2 9 Gazette de France, 16. januar, str. 52; 6. mart, str. 135; 20. mart 1721, str. 139. Slini oglasi: 6.
mart 1730. str. 131; 16. septemabar 1751, str. 464.
230 Moskva, A. E. A., 50/6, 472, str. 26-27.
231 Le Journal d migration grofa Espinala je objavio Ernest dHauterive, 1912. Navedeni odlo
mak, koji je ostao neobjavljen, nalazi se u rukopisu, Univerzitetska Biblioteka, Clermont-Ferrand, f 297.
2 F. C. Spooner, L conomie mondiale et les frappes montaires en France, 1493-1680, 1956.
englesko proireno izdanje, 1972.

190
 Trita i ekonomija

zakon - lo novac istiskuje dobar. U stvari, novac istiskuje drugi novac uvek kada
je vrednost prvog precenjena unutar odreene ekonomije. Francuska je u XVIII
veku precenjivala srebro sve do reforme 30. oktobra 1785, kojom je promenjen
odnos zlato-srebro sa 1 prema 14,4 na 1 prema 15,5.233 Posledicaje d a je Fran
cuska XVIII veka liila na Kinu u malom: u nju poinje da pritie srebro. Vene
cija, Italija, Portugalija, Engleska, Holandija, pa ak i panija234 precenjuju vred
nost zlata. ak i minimalne razlike privlae zlato ka ovim zemljama: zlato tako
postaje lo novac koji istiskuje srebro, prinuujui ga da putuje oko sveta.
Ogroman odliv srebra esto dovodi do kriza u evropskoj ekonomiji. S druge
strane, na taj nainje pomogao razvoju papirnog novca, koji je korien kao pali-
jativ. Osim toga, odliv srebra je pospeio traganje za plemenitim metalima na dru
gom mestu; podstakao je i trgovinu da trai zamenu za kovani novac - da alje
sukno na Levant, indijski pamuk i opijum u Kinu. Dok je Azija nastojala da sre
bro plaa tekstilnim proizvodima, ali i povrem, zainima, lekovitim travama, a
jem, Evropa je, da bi uravnoteila svoj trgovaki bilans, udvostruila broj rudnika
i industrijskih pogona. U krajnjoj liniji, zar Evropa tu nije videla izazov koji je
znala da iskoristi? Oigledno je to da odliv srebra ne treba smatrati tetnim za Ev
ropu, kao to se esto misli, to jest smatrati d a je Evropa plaala luksuz zaina i
kineskih ukrasa vlastitom krvlju!

NACIONALNE EKONOMIJE I TRGOVAKI BILANS

Ovde neemo prouavati nacionalno trite u klasinom smislu izraza: ono
se razvilo veoma sporo i neravnomerno u razliitim zemljama. U naoj treoj
knjizi vratiemo se na znaaj ovog postupnog procesa, koji u XVIII veku jo uvek
nije dovren, ali koji je poloio osnovu za modernu dravu.
Sada elimo da pokaemo kako je promet roba doveo do toga da se razliite
nacionalne ekonomije, zaostale i napredne, meusobno suoe (ovde ostavljamo
po strani nacionalno trite). On ih je sem toga i rangirao. Jednaka i nejednaka
razmena, trgovaki balans i debalans, dominacija i potinjavanje ocrtavaju optu
kartu sveta. Trgovaki bilans pomae nam da napravimo skicu ove karte. Iako to
nije najbolji i jedini nain da se prie problemu, a iako su rudimentarne i nepot
pune, brojke kojima baratamo ipak su jedine kojima raspolaemo.

Trgovaki bilans
Trgovaki bilans privrede mogue je uporediti sa bilansom pojedinog trgo
vca na kraju godine, koji je ili zaradio ili izgubio. Tako u delu Discours o f the
common Weal o f this Realm o f England (1549), (raspravi koja se danas pripisuje
Tomasu Smitu), itamo: Uvek treba da vodimo rauna da od stranaca ne kupu-

233 . Marion, Dictionnaire..., str. 384.

234 Jean-Franois de Bourgoing, Nouveau Voyage en Espagne, ou Tableau de T tat actuel de cette
monarchie, Paris, 1788, II, str. 87.

191
Trita i ekonomija

jem o vie nego to im prodajemo.23^ U toj je reenici sve bitno to treba znati o
trgovakom bilansu, a moda i sve to se ikada o njemu znalo. Pa ipak, time nije
reeno neto sasvim novo. Znatno pre 1549. godine, engleska vlada je obavezala
trgovce da u Englesku vraaju u gotovini deo zarade ostvarene prodajom u ino-
stranstvu. S druge strane, inostrani trgovci morali su da od ostvarenog pazara u
Engleskoj pre povratka kui kupe izvesnu koliinu engleske robe. Spis Discourse
o f trade Tomasa Muna, napisan 1621, daje realistinu i u skladu sa onovremenim
znanjem odgovarajuu teoriju bilansa. Munov savremenik Edvard Miselden je
1623. pisao: We felt it before in sense; but now we know it by science (Mi smo
to ranije predoseali, a danas to znamo na nauan nain).2 6 Naravno, re je o
elementarnoj teoriji, veoma udaljenoj od modernih shvatanja koja govore o nizu
simultanih bilansa (trgovakog, obraunskog, bilansa radne snage, kapitala i
plaanja). Trgovaki bilans u to doba bio je samo bilans vrednosti roba koje su
dve zemlje razmenjivale, to jest ukupna suma recipronog uvoza i izvoza, ili ta-
nije recipronih dugova. Na primer, ako Francuska duguje 100 000 pistola Spa-
niji, a ova Francuskoj duguje 1 500 000 livri, a kako jedan pistol vredi 15 livri,
onda je dug poravnat. Budui da se do ovakvog uravnoteenja retko stizalo,
nuno je da nacija koja duguje vie, prenese metal da pokrije deo duga koji nije
kompenzovan.2 7 Deficit je neko vreme mogue nadoknaivati menicama, to
jest mogue je odloiti njegovo pokrivanje. Ali, ako on uprkos svemu opstaje,
tada je neophodan transfer plemenitih metala. Upravo ovaj transfer jeste za nas is-
toriare eljeni pokazatelj: on jasno postavlja problem odnosa izmeu dve eko
nomske jedinice, pri emu jedna prisiljava drugu da se lii del svojih rezervi u
gotovini ili u plemenitom metalu.
itava merkantilistika politika nastoji da u najmanju ruku uravnotei bi
lans. Na sve mogue naine se eli spreiti odliv plemenitih metala. Tako bi, na
primer, d a je engleska vlada u januaru i februaru 1703, umesto kupovine na licu
mesta hrane i robe za englesku vojsku koja je ratovala u Holandiji, poslala iz En
gleske ito, industrijske proizvode i drugu robu, odgovarajua koliina novca
mogla ostati na ostrvu. Takve zamisli nastaju samo kod lanova onih vlada koje
se plae da ne izgube rezerve plemenitih metala. U avgustu iste godine, kada je
Engleska, prema obeanju, morala da Portugaliji pomogne u gotovom novcu, a
prema Metjuenovom sporazumu, vlada predlae da se to uini izvozom penice i
itarica, da bi i ispunila svoje obaveze i zadovoljila nastojanje da se iz kraljev
stva ne iznosi gotovina.238
Uravnoteiti bilans,239 to jest izvoz i uvoz, samo je minimum. Jo je bolje
imati pozitivan bilans, san svih merkantilistikih vlada koje su poistoveivale na
cionalno bogatstvo s novanim rezervama. Sve ove ideje su, naravno, nastajale u

E. F. Heckscher, op. cit., str. 466, pripisuje delu Johna Halesa, a na osnovu istraivanja Edwarda
Hughesa (1937) i Mary Dewar (1964), treba ga pripisati ser Thomasu Smithu. Pogledati E. Schulin, op.
cit., str. 24.
236 E. Schulin, op. cit., str. 94.
M.-J. D. Martin, op. cit., str. 105-106.
238 A.d.S., Venecija, Engleska, 76 i London, 13/34, avgust 1703.
239 B. N Paris, Ms. 21779, 176 v (1713).

192
 Izvoz i uvoz Engleske 1700-1785.

16. BILANSI FRANCUSKE I ENGLESKE U XVIII VEKU

Kao to njihovi trgovaki bilansi pokazuju. Engleska i Francuska udobno su ivele na
raun ostalog sveta do otprilike 1770, kada se pojavljuju slabi i negativni bilansi. Da li
je tu bilo konjunkture, zaostajanja trgovakog kapitalizma ili, verovatnije, zbog
poremeaja uzrokovanih amerikim Ratom za nezavisnost? Podaci za Francusku prema
lanku Ruera Romana Documenti e prime considerazioni intorno ala 'balance du
commerce della Francia, 1716-1780, u Studi in onore di Armando Sapori, 1957, II, str
1268-1279. Neobjavljeni izvori tog spisa navedeni su na str. 1268, beleka 2.
Podaci za Englesku, kojima je dobijena samo gruba krivulja usmerenosti engleske
trgovine, preuzeti su od Vilijema Plejfera, jednog od prvih engleskih statistiara: The
Exports and Imports and general Trade of England, the National Debt..., 1786.

193
Trita i ekonomija

isto vreme kada i teritorijalne drave; tek to su se pojavile, ove drave kreu u
nunu samodbranu. Ve u oktobru 1462. godine, Luj XI preduzima mere za kon
trolu i ogranienje izvoza u Rim zlata i srebra, u gotovini, ili u drugom obliku,
zlata i srebra koji bi se mogli otuivati, odnositi i odvoziti van naeg kraljev
stva,240 kako se kae u odluci.

Tumaenje brojki

Promene trgovakog bilansa - ak i kada ih znamo - nije uvek lako protu

maiti. Osim toga, nema pravila koje bi se pouzdano moglo primeniti za svaki
sluaj. Tako se ne moe rei da panska Amerika ima deficit u svom bilansu usled
ogromnog izvoza metala na koji je prinuena. Otac Merkado (1564) je tu izriit:
,,u ovom sluaju, kae on, zlato i srebro u polugama su u ovim regionima Ame
rike neka vrsta robe ija vrednost raste i opada iz istih razloga koji vae i za svaku
drugu robu.241 A kada je re o paniji, Tirgo objanjava: Srebro je tu prava na
mirnica: kako se ne moe razmenjivati za novac, razmenjuje se za namirnice.242
Ne treba ni neoprezno rei da je trgovaki bilans izmeu Rusije i Engleske, go
dine 1786, u korist prve, jer Rusija obino vie prodaje nego to kupuje od svog
partnera. Ali, isto tako ne treba tvrditi suprotno, kao to nastoji da uini Don
Njumen, u oktobru 1786. Njumen je bio ruski konzul u Halu, velikoj luci u koju
su pristajali engleski brodovi prepuni ruske robe, poto bi direktno doplovili iz
pravca Skageraka. Njumen je video, ili bar mislio da neposredno vidi problem.
Navodi zvanine brojke: godine 1785. kroz rusku carinu prolazi robe u vrednosti
1 300 000 funti, namenjene Engleskoj: u suprotnom smeru prolazi roba u vred
nosti 500 000 funti. Dakle, carstvo Katarine II je na dobitku od 800 000 funti.
Ali uprkos ovoj prividnoj zaradi, uvek sam tvrdio i dalje tvrdim da veliki dobi
tnik tu nije Rusija, ve Velika Britanija koja, zapravo, jedina zarauje u toj trgo
vini. Meutim, Njumen tu, po naem miljenju, ipak malo preteruje. Pomislimo
na posledice trgovine, objanjava on dalje: na iznajmljivanje oko 400 engleskih
brodova, a svaki ima 300 tona nosivosti, te na trokove za sedam do osam hiljada
mornara, zatim na poveanje cena ruske robe im stigne u Englesku (15%),
na sve to ovi tovari robe donose industriji, potom na reeksport s ostrva.243 Vi
dimo da Njumen smatra da se bilans izmeu dve zemlje moe raunati samo na
osnovu vie inilaca. On kao da nasluuje neke moderne teorije o bilansu. Tomas
Mun koji 1621. tvrdi da: Novac izvezen u Indiju naposletku donese petostruku
vrednost,244 kae gotovo to isto, ali i jo neto.
Poseban dvostrani trgovaki bilans je znaajan samo kada je smeten u uku
pan trgovaki kontekst i kada su pridodati svi bilansi odreene ekonomije. Tako
pojedinani bilansi, kao onaj izmeu Engleske i Indije, ili onaj izmeu Rusije i

240 Ren Gandilhon, Politique conomique de Louis XI, 1941, str. 416417.
N. Sanchez Albornoz, Un testigo del comercio indiano: Tomas de Mercado y Nueva Espana,
u: Revista de historia de America, str. 122.
242 Turgot, op. cit., I, str. 378.
243 Moskva, A. E. A., 35/6, 765.
244 Thomas Mun, A Discourse o f trade from England unto the East Indies, 1621, str. 26.

194
 Trita i ekonomija

Engleske, ne objanjavaju pravi problem. Potrebni su nam svi bilansi Rusije, In

dije i Engleske. Danas svaka nacionalna ekonomija ustanovljuje svoj opti spo-
ljnotrgovinski bilans.
Nezgoda je to za prolost znamo samo dvostrane bilanse, jedne zemlje sa
drugom. Neki od njih su klasini primeri, dok drugi zasluuju da to budu: tako je
u XV veku Engleska, izvoznik vune, imala pozitivan bilans u odnosu na Italiju; s
druge strane, Italija je imala pozitivan bilans u odnosu na Flandriju; Francuska je
dugo u pozitivnom bilansu u odnosu na Nemaku. Ovaj se odnos preokrenuo u
korist potonje, ako ne odmah posle prve blokade koju je nametnuo Rajhstag 1676,
onda bar posle dolaska francuskih protestanata nakon opoziva Nantskog edikta
(1685). Nasuprot tome, bilans Francuske u odnosu na Nizozemsku je dugo bio
pozitivan, dok je bilans u odnosu na Spaniju bio konstantno pozitivan. Neka se u
naim lukama ne prave tekoe Spancima, kae se u jednom zvaninom francu
skom dokumentu iz 1700;245246re je optem i posebnom dobru, budui da je
prednost od trgovine izmeu Spanije i Francuske sasvim na strani Francuske.
Ve se u prethodnom stoleu (1635), grubo ali ispravno govorilo da su Francuzi
pijavice koje iaju krv paniji ._
Bilans ponekad osciluje, pa ak i menja smer. Primetimo samo, iako se ovi
primeri ne mogu posmatrati kao reprezentativni, d a je trgovina izmeu Francuske
i Pijemonta bila 1693. u korist prve; d a je trgovina izmeu Sicilije i enove 1724.
bila u korist prve; a da je 1808, prema kratkom izvetaju jednog putnika, trgo
vina Persije sa Indijom povoljna po prvu zemlju.247
Samo jedan trgovaki bilans kao da se odravao stoleima, od razdoblja
Rimskog carstva pa do XIX veka: trgovina sa Levantom je za Evropu uvek zna
ila negativan bilans.

Francuska i Engleska pre i posle 1700. godine

Pogledajmo naas klasian sluaj (iako se postavlja pitanje da lije on tako
poznat kao to vlada uverenje). Re je o francusko-engleskoj trgovini. Tokom po-
slednje etvrtine XVII i prvih godina XVIII veka, esto se i uporno tvrdilo da je
bilans bio u korist Francuske. Francuska je svake godine iz trgovine s Engleskom
navodno zaraivala milion i po funti sterlinga.
Tako barem tvrde u Donjem domu u oktobru 1675, to se ponavlja u pismi
ma Karla Otonea, denovskog agenta u Londonu, u septembru 1676. i u januaru
1678.248 Otone tvrdi d a je brojke saznao u razgovoru sa ambasadorom Ujedinje
nih Pokrajina, ovekom koji ne moe biti sumnjien za pristrasnost prema Fran
cuzima. Meu razlozima koji se navode za ovaj viak u korist Francuske, jeste i
prodaja industrijskih proizvoda koji su na ostrvu prodavani mnogo jeftinije nego

245 A. N.,G7, 1686,53.

246 Ren Bouvier. Quevedo, homme du diable, homme de Dieu, 1929, str. 305-306.
247 Francuska Pijemont, A. N., G7, 1685. 108. Sicilija Republika enova, Geronimo de Uztriz,
Thorie et pratique du commerce et de la marine. 1753, str. 52-53. Persija Indija, Voyage de Gardane, ru
kopis biblioteke Lenjin, Moskva, str. 55.
248 A.d.S. enova, Lettere Consoli, I, 26-29.

195
Trita i ekonomija

Sveanost gradonaelnika Londona, slika Kanaleta (oko 1750). Tradicionalna povorka

svake godine 29. oktobra prekrije Temzu amcima i barkama. Uz barke cehova iz Sitija
vidimo mnotvo malih amaca (verovatno onih koje je neki francuski putnik, posetilac
Londona 1728. godine, nazvao gondolama" - pogledati Prvo poglavlje, beleku 84 - jer
su na Temzi imali ulogu prevoznika kao gondole po kanalima Venecije) (Prag, Nacionalna
galerija, otisak Zirodon)

196
 Trita i ekonomija

domai proizvodi, i to stoga jer se francuski zanatlija zadovoljavao manjom zara

dom. To je, meutim, udno ako se zna da su francuski proizvodi bili zabranjeni
za prodaju u Engleskoj, te da su svakako bili krijumareni. To je Engleze jo vie
podsticalo na to ,,di bilanciare questo commercio (da uravnotee tu trgovinu -
p.p.), kao to kratko kae na enoveanin. A u tu svrhu hteli su da primoraju
Francuze da kupuju vie engleskog sukna.249250
U ovakvim okolnostima izbijanje rata je dobra prilika da se zaustavi prodor
omrznute francuske robe. De TajarAJU izvanredni ambasador Francuske u Lon
donu, pie 18. marta 1699. Ponartrenu: ... Ono to su Englezi kupovali od Fran
cuske pre objave rata (takozvanog rata Augsburke lige, 1689-1697), bilo je po
njihovom miljenju, znatno vee vrednosti nego ono to su sami izvozili u Fran
cusku. Oni u to vrsto veruju, i ubedeni su da nae bogatstvo dolazi od njih; tako
su, im je rat izbio, iskoristili priliku da zabrane da u njihovu zemlju neposredno
ili posredno stie francuska roba, ukljuujui i vino. Da bi se valjano razumeo
ovaj tekst, moramo znati da ratovi u to vreme nisu automatski kidali veze izmeu
zaraenih strana. Stoga je ta apsolutna zabrana bila sasvim suprotna meunarod
nim obiajima.
Proteklo je nekoliko godina. Izbija Rat za pansko naslede (1701). Po
okonanju neprijateljstava trebalo je vaspostavljati trgovake veze izmeu
kraljevstava iji su odnosi bili znatno poremeeni. U leto 1713. godine dvojica
eksperata, Anison, izaslanik Liona u Francuskom trgovakom veu, i Fenelon,
izaslanik Pariza, kreu put Londona. Budui da se rasprava ne odvija u dobrom
smeru, a i oduuje se, Anison ima vremena da prouava odluke Donjeg doma i iz-
vetaje engleskih carina. Silno je bilo njegovo iznenaenje kada je utvrdio d a je
sve to se govorilo o trgovakom bilansu izmeu dve zemlje, bila la! Ve vie
od pedeset godina engleski izvoz je bio vei nego uvoz iz Francuske i to za vie
miliona livri (naravno, onih kovanih u Turu).251 Anison se naao pred neoeki
vanom injenicom. Da li mu verovati? Da li verovati da se zvanino skrivalo daje
trgovaki bilans bio, zapravo, u korist Britanije? Tu bi pomoglo pomno istrai
vanje arhiva Londona i Pariza, ali ni ono ne bi moglo da d konani odgovor na to
pitanje. U tumaenju zvaninih brojki uvek ima greaka. Trgovci i zvaninici pri
lino lau svojim vladama, dok vlade mnogo puta obmanjuju same sebe. Znam i
da ono to je istina 1713, nije nuno istina i 1786. godine, kao i obratno. Pa ipak,
neposredno posle sklapanja Idenskog sporazuma (izmeu Francuske i Engleske,
1786), ruski izveta u Londonu, koji samo ponavlja svima poznatu informaciju,
kae 10. aprila 1787, da brojke daju nepotpunu sliku o prirodi i obimu francu-
sko-engleske trgovine, jer se iz nekih drugih izvora saznaje da zvanina trgovina
izmeu dva kraljevstva ini samo treinu ukupne razmene, dok dve treine otpada
na krijumarenje, koje treba da se smanji u korist obe vlade upravo zakljuenim

249 Margaret Priestley, Anglo-French Trade and the Unfavourable Controversy 1660-1685, u:
The Economic History Review, 1951, str. 37 sq.
250 A. E C. P. Engleska, 208-209.
251 A. N G7, 1699.

197
Trita i ekonomija

trgovakim ugovorom. A k o tako stoje stvari, zato raspravljati o zvaninim

brojkama? Trebalo bi, naime, da znamo i bilans krijumarenja.
Dugotrajni trgovaki pregovori izmeu Francuske i Engleske 1713. godine,
ne osvetljavaju ovo pitanje. Pa ipak, njihov odjek u engleskom javnom mnjenju
dosta otkriva o nacionalistikim strastima u osnovi ovog merkantilizma. Kada 18.
juna 1713, Donji dom odbacuje projekt sa 194 protiv i 185 za, eksplozija narodnog
veselja je spontanija nego prilikom objave o sklapanju mira. U Londonu se pri
reuje vatromet, grad je raskono osvetljen i vlada svearska atmosfera. U Ko-
ventriju tkai su stupali u dugoj povorci. Na vrhu jedne motke nosili su ovje
runo, a na vrhu druge etvrtinu boce, kao i natpis No English wool for French
wine (Nema engleske vune za francusko vino - p.p.). Sve to, suprotno eko
nomskom rezonu, bilo je inspirisano nacionalnim oseajem i plitkom pameu,252253
jer bi oito u interesu obe nacije bilo da otvore vrata jedna za drugu. etrdeset go
dina kasnije, Dejvid Hjum ironino primeuje da veina Engleza smatra da e im
drava propasti ako se budu uvozile velike koliine jevtinih francuskih vina.
Tako smo, nastavlja Hjum: poeli da u Spaniji i Portugaliji kupujemo skuplje i
slabije vino nego ono koje bismo mogli nabaviti u Francuskoj.

Engleska i Portu galija254

Kada se govori o Portugaliji XVIII veka, mnogi istoriari s pravom pominju

ime lorda Dona Metjuena, oveka koji e 1702, na poetku dugog Rata za pan-
sko naslee, nastojati da ostvari savez sa malom Portugalijom, da bi okruio Spa-
niju koja je bila verna vojvodi od Anua, Filipu V i Francuzima. Zakljueni savez
podigao je veliku prainu, ali niko nije obratio dovoljno panje na trgovaki spo
razum koji je pratio vojni, kao rutinska klauzula. Konano, London i Lisabon su i
ranije u vie navrata potpisivali sline sporazume: 1642, 1654. i 1661. godine. A
Francuzi, Holanani i veani, u razliito vreme i u razliitim uslovima, stekli su
iste prednosti na osnovu slinih sporazuma. Povest englesko-portugalskih odnosa
ne poinje, dakle, ovim uvenim sporazumom. Ona je posledica ekonomskih pro
cesa koji su Portugaliju uvukli u neku vrstu zamke.
Poetkom XVIII veka Portugalija praktino naputa Indijski okean. Ona bi
tu povremeno poslala brod sa osuenicima; Goa je, naime, za Portugalce bila ono
to je Kajen bio za Francuze, ili Australija za Engleze. Ova stara veza je Portuga
liji postajala trgovaki znaajna samo kada bi velike sile bile u ratu. Tada bi se de
silo da nekoliko brodova pod portugalskom zastavom, ali koji su ipak bili unaj
mljeni od neke strane zemlje, oplove Rt dobre nade. U povratku, stranci koji su se
pridruivali, esto su finansijski stradali; Portugalci su imali suvie iskustva da bi
se neoprezno prepustili sluaju.

252 Moskva A. E. A., 35/6, 381.

E. Schulin, op. cit., str. 308 sq i posebno 319-320.
Koriena je cela korespondencija ruskog konzula u Lisabonu, J. A. Borchersa od 1770. do
1794, Moskva, A. E. A., poev od 72/5, 217, 58. Metuenski ugovor je trajao do 1836, E. Schulin. op. cit.,
str. 290.

198
 Trita i ekonomija

Svakodnevna briga Portugalije sada je ogromna teritorija Brazila, koju

pomno nadzire i iskoriava. Gospodari Brazila su portugalski trgovci, na prvom
mestu sam kralj, a zatim trgovci iz Lisabona i Porta, kao i njihove trgovake kolo
nije u Resifeu, Paraibi i Baiji (staroj prestonici Brazila), a potom u Rio de Zaneiru
(koji je postao prestonica 1763). Brazilci su matali kako da nadmudre omrznute
Portugalce koji su na prstima nosili ogromno prstenje, a jeli iz srebrnog posuda.
Pa ipak, to im je retko kad uspevalo. Svaki put kada bi u Brazilu poelo da se
proizvodi neto novo - eer, zlato, dijamanti i kasnije kafa - zaradu je prisvajala
portugalska trgovaka aristokratija, koja je od tog asa jo raskonije ivela. Bo
gatstva stiu kroz estuar reke Teu: koa, eer, grubo proien eer, kitovo
ulje, brazilsko drvo, pamuk, duvan, zlatni prah, krinjice sa dijamantima. O kralju
Portugalije se govorilo kao o najbogatijem evropskom vladaru; njegovi zamkovi i
palate nisu ni u emu zaostajali za Versajom, sem moda u jednostavnosti. Og
romni grad Lisabon raste kao parazitska biljka; gde su nekada bila polja sada se
prostiru runa predgraa. Bogati su postali jo bogatiji, a siromani jo siroma
niji. Pa ipak, visoke plate su u Portugaliju privlaile ogroman broj ljudi iz Gali
cije (pokrajina u paniji), koje nazivaju galegos, a koji su u portugalskoj presto
nici i drugim veim gradovima radili kao nosai, prosti radnici i posluga, u emu
su bili slini Savojcima koji su iste poslove radili u Parizu i drugim veim fran
cuskim gradovima.255 Kako se stolee blii kraju, uslovi za ivot u Lisabonu
postaju loiji, a atmosfera munija; redaju se noni napadi na ljude i imovinu;
ubistva i krade u kojima su vinovnici doskora ugledni graani postaju svakod
nevna stvar. Lisabon i Portugalija olako prihvataju konjunkturu koju namee At
lantski okean: kada je ona povoljna onda svako ima koristi; kada je loa, situacija
se kvari za sve.
U lenji prosperitet ove male zemlje uvlae se Englezi koji znaju kako da se
okoriste. Oblikuju Portugaliju u skladu sa svojim potrebama; razvijaju vinograde
na severu, ire slavu vina porto; postaju jedini snabdevai Lisabona itom i ba-
kalarom; uvoze tekstil u koliinama koje zadovoljavaju ne samo stanovnike Por
tugalije, ve i udaljeno trite Brazila. Sve se plaa zlatom i dijamantima. Bra
zilsko zlato samo zastaje u Lisabonu, jer nastavlja putovanje ka severu. Stvari su
mogle biti drugaije; Portugalija je mogla da zatiti svoje trite i izgradi vlastitu
industriju. Tako je kasnije mislio Pombal. Pa ipak, reenje koje nude Englezi je
najlake. ak i terms of trade (trgovinski uslovi - p.p.) naizgled idu u korist Por
tugalije. Dok cena engleskog sukna opada, cena portugalskih izvoznih proizvoda
raste. Englezi pri tom postepeno stiu kontrolu nad tritem. Trgovina sa Brazi
lom, klju portugalskog bogatstva, zahteva kapital koji je imobilisan u dugom
kruenju. Englezi u Lisabonu igraju istu onu ulogu koju su Holandani nekada ig
rali u Sevilji: isporuuju na kredit robu koja ide u Brazil. To to u Francuskoj nije
postojalo trgovinsko sredite slino Londonu ili Amsterdamu, verovatno je
najvie oteavalo situaciju francuskih trgovaca.256 Francuzi su uprkos svemu us-

255 Moskva A. E. A. 725, 226, 73 v, 10. novembar 1772; 273, 25 v.

256 H. E. S. Fischer, The Portugal Trade, 1971, str. 38 i 35.

199
Trita i ekonomija

Lisabon u XVII veku (otisak irodon)

peli da stvore veliku trgovaku koloniju u Lisabonu. S druge strane, zaista je

teko shvatiti zato Holandani nisu bili aktivni na ovom tritu.
Engleska kontrola je bila obezbeena i pre nego to je nastupio polet u
XVIII veku. Ve 1730, jedan Francuz pie: Englezi imaju najvei udeo u trgovini
u Lisabonu; neki smatraju da je taj udeo ravan udelima svih ostalih nacija za
jedno. Ovaj uspeh treba pripisati kako upornosti Engleza, tako i nehatu samih
Portugalaca. Godine 1759, M alue,257 budui lan Francuske konstitutivne skup
tine, putuje kroz Portugaliju koju posmatra kao englesku koloniju. Sve zlato
Brazila, pie on, odlazi u Englesku, koja Portugaliju dri u jarmu. Naveu
samo jedan primer da u pravom svetlu predstavim administraciju markiza Pom-
bala: vina iz Porta, jedini zaista vaan izvozni proizvod zemlje, otkupljuje u ce-
losti jedna engleska firma; svi vinogradari moraju da joj prodaju vino po ceni
koju prethodno utvrde engleski komisioneri. Smatram da je Malue bio u pravu.
Kada strana sila ima pristup tritu ,,u prvoj ruci, to jest samoj proizvodnji, onda
zaista postoji trgovinska kolonizacija.
U razdoblju 1770-1772, kada izgleda da je veliko doba brazilskog zlata
prolo - iako brodovi jo uvek pristiu sa zlatom i dijamantima - a kada se i opta

257 Pierre-Victor Malouet, Mmoires, 1874,1.1, str. 10-11.

200
 Trita i ekonomija

ekonomska situacija u Evropi pogorava, englesko-portugalski bilans poinje da

se ljulja. Da li e se preokrenuti? Jo uvek ne. Negde 1772. godine, u nastojanju
da trguje sa Marokom, Lisabon pokuava da se oslobodi engleskog stiska, da
zaustavi koliko moe izvoz zlata u London .258 Uspeh izostaje. Pa ipak, deset go
dina kasnije, reenje je na pomolu. Portugalska vlada odluuje da kuje mnogo
novca od srebra i malo od zlata, iritirajui time Engleze kojima nije u interesu
da u domovinu alju srebro, ve zlato. Portugalija vodi pravi mali i tihi rat protiv
Engleza, zakljuuje ruski konzul u Lisabonu.259260Ali ipak e se, po recima istog
konzula Borera (Nemca u slubi Katarine II), ekati itavih deset godina da se u
Lisabonu vidi engleski brod koji ne utovaruje zlato ! Fregata Pegaz, pie on u
decembru 1791, ! m odaje prvi brod koji se od kada postoje trgovake veze iz
meu dve zemlje, vraa u Englesku bez zlata . U stvari, dolo je do preokreta.
Svaki brod koji dolazi iz Engleske vraa u Lisabon izvesnu koliinu portugal
skog novca... koji je tokom stotinu godina izvoen u Englesku (istoriari pro-
cenjuju daje u razdoblju 1700-1760. izvezeno portugalskog novca barem u vred-
nosti od 25 miliona funti sterlinga).261 Samo jedan brod, u istom tom decembru
1791, istovario je portugalskog novca u vrednosti od 18 000 funti sterlinga!262263
itav problem englesko-portugalskih odnosa treba podrobno ispitati, ili ga pak
smestiti u opti okvir koji e uskoro poprimiti tragine konture kada izbije rat iz
meu Engleske i revolucionarne Francuske. To, pak, nije naa tema.

'/ ?
Istona Evropa, zapadna Evropa

Svi ovi primeri su jasni. Postoje i tei sluajevi. Zapadna Evropa uzeta u ce-
lini ima nepovoljan bilans u odnosu na Baltik, taj Mediteran Severa, koji pove
zuje neprijateljske zemlje slinih privreda: vedsku, Rusiju, Poljsku, Nemaku s
one strane Labe, Dansku. Ovakav bilans namee vie nezgodnih pitanja.
U stvari, posle objavljivanja senzacionalnog lanka S. A. Nilsona - koji je
veini zapadnih istoriara, iako je napisan jo 1944, tek nedavno postao poznat -
kao i posle nekih drugih istraivakih radova (posebno knjige Artura Atmana,
prevedene na engleski jezik 1973), izgleda da je pasiva u bilansu Zapada samo
delimino pokrivana direktnim poiljkama novca.264 Drugim recima, koliine
srebra koje su zavravale u gradovima na Baltiku, a iju koliinu istoriari po
kuavaju da procene (kao u sluaju Narve), jesu ispod koliine neophodne za po
krivanje deficita Zapada. Ne alju se dovoljne koliine srebra, a teko je videti ta

258 Moskva, A.E.A., 72/5, 226, f 59, Lisabon, 6. oktobar 1772, Borchers Ostermannu.
259 Ibid., 72/5, 270, f 52 et v, 23. april 1782.
260 Ibid., 72/5, 297, f 22, 13. decembar 1791.
261 H. E. S. Fischer, op. cit., str. 136.
262 Moskva, ibid., 72/5, 297, f 25, 20. decembar 1791.
263 O celini, Ingomar Bog, Der Aussenhandel Ostmitteleuropas, 1450-1650, 1971.
264 S.A. Nilsson, Den ryska marknaden. citat M. Hroch, Die Rolle des zentraleuropaischen Han
dels im Ausgleich der Handelsbilanz zwischen Ost-und Westeuropa, 1550-1650, u: Ingomar Bog, op.
cit., str. 5, napomena 1; Arthur Attmann, The Russian and Polish markets in international Trade, 1500
1600, 1973.

201
Trita i ekonomija

Varavski Jevreji u drugoj polovini XVIII veka. Detalj Kanaletove slike Ulica Vjodova
(otisak Aleksandra Skainska)

bi drugo u tim okolnostima moglo da izravna bilans. Istoriari tu jo uvek tragaju

za valjanim objanjenjem.
Jedino mogue reenje je, zapravo, ono koje predlae S. A. Nilson, koji bi
lans Severa smeta u kontekst trgovine i razmene istone Evrope. Ovaj autor
smatra da se deo vika proizvoda trgovine na Baltiku vraao u Evropu lananim
razmenama izmeu istone, srednje i zapadne Evrope, ali u ovom sluaju kopne
nim putem, preko Poljske i Nemake. Bilans Zapada, deficitaran u odnosu na luke
na Severn, moda je delimino bio kompenzovan pozitivnim bilansom u kopne
noj trgovini - a gde su se plaanja vrila, po privlanoj pretpostavci vedskog is-
toriara, na sajmovima u Lajpcigu. Pa ipak, Miroslav Hroh265 se toj pretpostavci
suprotstavlja tvrdnjom da su ove sajmove trgovci iz istone Evrope (posebno po
ljski trgovci Jevreji, kojih je bilo sve vie) poeli masovnije da poseuju tek
poetkom XVIII veka. Tvrdnja da se bilans izravnavao u Lajpcigu znaila bi,
dakle, pogreiti epohu. Prema M. Hrohu, najvie to bi se moglo tvrditi jeste da se

265 . Hroch, cit. i, str. 1-27.

202
 Trita i ekonomija

preko Poznanja i Vroclava obavljala neka trgovina koja izgleda d a je bila defici
tarna za zemlje Istoka. No, to je u svakom sluaju bila trgovina skromnog obima.
Ipak se ne bi reklo daje Nilsonova pretpostavka sasvim pogrena. Moda je
treba malo proiriti. Poznato je d aje iz Maarske,266 zemlje proizvoaa srebra,
u inostranstvo neprekidno oticao dobar novac, teki srebrnjaci - i to uglavnom ka
Zapadu. Praznina je popunjavana sitnim poljskim kovanicama u kojima je bilo
neto srebra, a koje su takorei predstavljale sav novac u opticaju u Maarskoj.
Pored robe, meutim, sada postoje i menice. Znamo da su one u istonoj
Evropi postojale u XVI, kao i da ih je jo vie bilo u narednom veku. Dakle, mali
broj trgovaca iz istone Evrope na lajpcikim sajmovima, ili uopte njihovo pri
sustvo ili izostajanje, nisu u tim stvarima znaajniji dokaz. Primetimo uzgred, su
protno onome to tvrdi Miroslav Hroh, da su poljski Jevreji ve brojni na lajpci
kim sajmovima u XVII veku.267 Ali ak i ne poseujui lino ove sajmove,
Mark-Aurelijo Federiko,268 italijanski trgovac nastanjen u Krakovu, u razdoblju
1683-1685. vue menice na svoje prijatelje u Lajpcigu. A menica, kada je izmi-
rena putuje s Baltika u Amsterdam ili obratno, jeste najee rezultat nekog zaj
ma, predujma na robu. Moda bi se moglo rei da su ova plaanja unapred, koja
nose kamatu, bila porez na viak u plemenitim metalima koji je drava stekla, ili
e stei. itaoca upuujemo na deo u kojem govorimo o Holandiji i trgovini na
akcept.269 Ne bi trebalo zaboraviti ni to da je Baltik bio oblast kojom je zapadna
Evropa vladala i koju je iskoriavala. Postoji tesna veza izmeu cena u Amster
damu i cena u Gdanjsku. Pa ipak, Amsterdam je taj koji odreuje cene, vodi igru i
postavlja uslove.
Mogue je izvesti zakljuak da klasina trgovina na Baltiku nije samodovo
ljan krug. U trgovini koja je uslovljavala kretanje robe, novca i kredita, bilo je
oito vie partnera. Putevi kredita se stalno ire. Da bismo ih pravilno shvatili mo
ramo biti svesni da se u to doba putovalo u Lajpcig, Vroclav, Poznanj, ali i u Nirn-
berg, Frankfurt, pa ak, ako se ne varam, i u Istanbul ili u Veneciju. Zar Baltik,
kao ekonomska celina, nije pruao svoje pipke do Crnog i Jadranskog mora?270 U
svakom sluaju, postoji korelacija izmeu trgovine u oblasti Baltika i privrede is
tone Evrope. To je muzika za dva, tri ili etiri glasa . Posle 1581. godine, kada
su Rusi izgubili Narvu,271 baltika obala gubi na prevoznom znaaju u korist
kopnenih puteva kojima se izvozi roba iz Rusije. Sa izbijanjem Tridesetogodi
njeg rata, dobro utrti putevi kroz srednju Evropu bivaju prekinuti, ime trgovina
na Baltiku ponovo dobija na znaaju.

266 L. Makkai, sedmica Prata, april 1975.

267 Ernst Kroker, op. cit., str. 87 je izriit u tom pitanju.
268 Arhive grada Krakova, Italija, 382.
269 Pogledati III, poglavlje 3.
270 Obratiti panju na postojanje poljskog novca u Gruziji (R. Kiersnowski, Semaine de Prato, april
1975). Godine 1590, jedan poljski prevoznik donosi u Istanbul panske reale (Tommaso Alberti, Viaggio
a Constantinopoli, 1609-1621, Bologna, 1889; Mditerrane, I, str. 183 sq.). Poljski i ruski trgovci stiu
u Indiju s nemakim riksdalima (Tavernier, op. cit., II, str. 14).
271 Pogledati III, poglavlje 5.

203
Trita i ekonomija

Opti bilansi

Ostavimo po strani parove Francuska-Engleska, Engleska-Portugalija, Ru-

sija-Engleska, istona Evropa-zapadna Evropa... Ekonomske jedinice je bolje
posmatrati u ukupnom kontekstu njihovih spoljnih odnosa - to su predstavnici
Zapada (tj. atlantskih luka) podravali ve 1701. godine pred Francuskim trgo
vinskim veem, suprotstavljajui se u tome izaslanicima Liona: ,,U pitanju trgo
vakog bilansa, smatrali su da ne treba da obraunavaju poseban bilans nacije u
odnosu na drugu naciju, ve opti bilans francuske trgovine sa svim ostalim dra
vama - to po njihovom miljenju ima uticaja na trgovinsku politiku.272
Pravo govorei, podaci o optim bilansima uglavnom potvruju prethodna
oekivanja. Oni pokazuju koliko je skroman bio obim spoljne trgovine u odnosu
na ukupan nacionalni prihod - ak i ako se, suprotno svim racionalnim pravilima,
spoljna trgovina definie kao zbir uvoza i izvoza, dok se, zapravo, uvoz treba odu
zimati od izvoza. Ali, ako se razmatra samo bilans, pozitivan ili negativan, onda
je re samo o jednom deliu nacionalnog prihoda koji teko da moe uticati na ce-
linu, bilo da se dodaje ili oduzima. Upravo tako shvatam primedbu Nikolasa Bar-
bona (1690), jednog od mnogih pisaca pamfleta iz kojih je u Engleskoj zapravo i
potekla ekonomska nauka. On pie: The Stock of a Nation [is] Infinite and can
never be consumed (Resursi jedne nacije su neogranieni i nikada ne mogu biti
potroeni i uniteni273 - tumaenje F. B.).
Pa ipak, problem je sloeniji i zanimljiviji nego to to na prvi pogled izgle
da. Neu se zadravati na veoma jasnim sluajevima optih trgovakih bilansa
Francuske i Engleske iz XVIII veka (pogledati grafikone na str. 193). Radije u se
pozabaviti Francuskom sredinom XVI veka, ne zato to za to doba postoji obilje
podataka, pa ak ni zato to brojke pokazuju kako polako nastaje nacionalno tri
te. Razlog je, naime, taj to ustrojstvo koje vai kako za Englesku, tako i za Fran
cusku XVIII veka, jeste vidljivo ak dve stotine godina pre statistika pravljenih u
veku prosvetiteljstva.
Francuska je za vladavine Anrija II verovatno imala pozitivan bilans sa
svim susednim zemljama, izuzev Italije. Tako su Portugalija, Spanija, Engleska,
Nizozemska i Nemaka kupovale vie od Francuske nego to su joj prodavale.
Zahvaljajui ovom izvozu Francuska prikuplja zlatnike i srebrnjake u zamenu za
svoje ito, vino, tekstil, ne raunajui novac koji u domovinu alju Francuzi koji
su se iselili u Spaniju. Uprkos svemu, ovu korist ponitava veiti deficit sa Itali
jom: glavnina novca je u Italiju oticala preko Liona i tamonjih sajmova. Aristo
kratska Francuska ljubi svilu, skup somot, biber i druge zaine; takode i mer-
mer. U Francusku esto pozivaju italijanske umetnike (koje moraju skupo plaa
ti), kao i italijanske trgovce, koji vladaju veletrgovinom i trgovinom menicama.
Sajmovi u Lionu su prave usisne pumpe u slubi italijanskog kapitalizma, isto
kao to su to u prethodnom stoleu bili sajmovi u Zenevi, a verovatno i stari saj
movi u Sampanji. Sva zarada od povoljnih bilansa je prikupljana i gotovo u ce-

212 A. N., G7, 1686, 99, 31. avgusta 1701.

" 3 E. Schulin, op. cit., str. 220.

204
 Trita i ekonomija

17. PRIKAZ FRANCUSKOG UVOZA SREDINOM XVI VEKA

Prema rukopisima 2085 i 2086 iz Nacionalne biblioteke (Le commerce
d importation en France au milieu du XVIe sicle, Albera Samberlana, u Revue
de gographie, 1892-1893)

losti, a u razne svrhe, predavana Italijanima, koji su, jasno, spekulisali u svoju ko
rist. Godine 1494, kada se ari VIII priprema na pohod preko Alpa, potrebna mu
je podrka ili blagoslov italijanskih poslovnih ljudi nastanjenih u Francuskoj, a
povezanih sa trgovakim dinastijama u Italiji.274Ovi potonji, pravovremeno oba-
veteni, ure na dvor, gde bez kolebanja aminuju arlov pothvat, dok za uzvrat
dobijaju pravo da ponovo organizuju etiri sajma u Lionu godinje. To je dokaz
koliko su im sajmovi bili korisni, kao i dokaz da je Lion, karika u superstrukturi
koju su nadzirali stranci, ve bio zasebna prestonica i u neku ruku sredite bo
gatstva Francuske.
Do nas je doao jedan izuzetan, ali naalost nepotpun dokument: u njemu su
podaci o francuskom uvozu oko 1556,275 ali propratna knjiga uvoza nedostaje.
Na grafikonu na prethodnoj strani sabrane su brojke i zbir je negde izmeu 35 i
36 miliona livri iz Tura. Kako je privredno aktivna Francuska u tom razdoblju
zaelo imala pozitivan trgovaki bilans, izvoz mora daje za nekoliko bodova pre-
vazilazio svotu od 36 miliona. Dakle izvoz i uvoz uzeti zajedno, iznose vie od 75
miliona livri, to je izuzetna svota. ak i ako se oni u bilansu ponitavaju, ova dva
uporedna toka koji utiu jedan u drugi, stvarajui povratne udare i vrtloge, pred-

274 R. Gascon, op. cit., str. 48.

275 Albert Chamberland, Le commerce dimportation en France au milieu du XVIe sicle, u: Re
vue de gographie, 1892-1893, str. 1-32.

205
Trita i ekonomija

stavljaju hiljade transakcija i razmena, koje se stalno obnavljaju. Pa ipak, ak ni

ova ustra privreda, ponovimo, ne predstavlja itavu aktivnost Francuske - koju
bismo danas nazvali nacionalnim dohotkom, a koja se, naravno, ne moe izrau
nati, ve samo naslutiti.
Na osnovu ovog rauna sa kojim emo se sresti jo jednom ili dva puta u
naim objanjenjima, procenio sam daje prihod per capita Venecijanaca oko 1600.
godine iznosio 37 dukata: prihod podanika Sinjorije u zaleu ( Terraferma), izno
sio je oko 10 dukata. Ovo su zaelo pribline brojke i zaostaju za onima u samom
gradu Veneciji. Ali one barem pokazuju veliku razliku u prihodima izmeu domi
nantnog grada i teritorija kojima on vlada. Dakle, ako prihvatim da je u Francu
skoj 1556. godine prihod per capita bio slian kao u regionu mletakog kopna
(deset dukata, to e rei 23 ili 24 livri iz Tura), tada se ukupni prihod dvadeset
miliona Francuza moe proceniti na 460 miliona livri. To je ogromna svota, ali
nepokretna, jer smo novcem izrazili i proizvodnju koja glavnim delom ne odlazi u
prodaju. Da bih izraunao nacionalni prihod, mogao sam poi i od prihoda
kraljevske blagajne. Oni su iznosili od 15 do 16 miliona livri iz Tura.2' 6 Uko
liko se prihvati da je to dvadeseti deo nacionalnog prihoda, ukupna svota bi bila
izmeu 300 i 320 miliona livri. To je neto manje nego naa prva procena, ali sva
kako iznad obima spoljne trgovine. Mi smo ispod te prve brojke, ali znatno iznad
obima spoljne trgovine. Tu opet nailazimo na problem o kojem je esto rasprav
ljano, problem odnosa veliine nacionalne proizvodnje (prevashodno one poljo
privredne koja je ogromna), i s druge strane, skromne spoljne trgovine - ali po
mom miljenju ne i ekonomski manje vane.
Kako bilo da bilo, svaki put kada se bavimo nekom relativno naprednom
privredom, uviamo da je njen trgovaki bilans po pravilu pozitivan. Tako je
oito bilo u nekadanjim vodeim gradovima, enovi i Veneciji; a i u Gdanjsku u
XV veku.276277 U XVIII veku, engleski i francuski trgovaki bilansi su gotovo i
tavo stolee bili pozitivni. Nemojmo se ni uditi to je godine 1764, vedska
spoljna trgovina, koju je prouavao vedski ekonomista Anders Hidenijus,278 i
sama u plusu. vedska, u kojoj pomorstvo tada doivljava procvat, izvozi robe u
vrednosti od 72 miliona dalera (kovanica od bakra), a uvozi za 66 miliona. Dakle,
nacija zarauje vie od pet miliona.
Naravno, u ovoj igri ne mogu uspeti svi. U Monkretjenovoj opasci: Niko
ne dobija ako drugi ne izgubi, svakako ima istine. Meu gubitnicima su kolonije
koje krvare, a i zavisne zemlje.
ak i razvijene i naizgled zatiene zemlje ponekad zapadnu u nevolje.
Mislim na onaj sluaj kada je Spanija u XVII veku zbog greaka vlasti ali i usled
okolnosti, bila izloena ruilakoj inflaciji bakra. Delimino to vai i za revolu
cionarnu Francusku, za koju je jedan ruski agent u Italiji rekao da vodi rat tro-

276 Boisguilbert, op. cit., II, str. 586, J. J. Clamageran, Histoire de l impt en France, II. 1868, str.
147.
~77 Henryk Samsonowicz, Untersuchungen iiber das danziger Brgerkapital in der zweiten Halfte
des 15. Jahrhunderts, Weimar, 1969.
278 Anders Chydenius, Le Bnfice national (1765), prevod sa vedskog, uvod Philippe Gouty,
u: Revue d'histoire conomique et sociale, 1966, str. 439.

206
 Trita i ekonomija

ei svoj kapital, dok njeni neprijatelji troe samo svoj prihod. Ovi sluajevi
zasluuju dugo ispitivanje, jer odravanjem svoje politike moi po cenu inflacije
bakra i deficita, do koga vode plaanja u inostranstvu u srebru, panija se iznutra
dezorganizovala. Spoljna propast koju je doivela revolucionarna Francuska jo
pre dramatinih dogaaja 1792. i 1793. godine, oteala je njenu dalju sudbinu.
Teajna vrednost francuskog novca se stropotala u Londonu-80 od 1789. do pro-
lea 1791, to je dovelo do ogromnog odliva kapitala. U oba sluaja, izgleda daje
straan deficit trgovakog i platnog bilansa doveo do destrukcije, ili barem do sla
bljenja privrede iznutra.

Indija i Kina
ak i kada situacija nije tako dramatina, ali je deficit stalna pojava, to na-
govetava da e pre ili kasnije doi do strukturalnog kvarenja privrede. Upravo se
tako neto desilo u Indiji posle 1760, a u Kini posle razdoblja 1820-1840.
Evropljani koji su u uzastopnin talasima stizali na Daleki istok ipak nisu do
veli do neposredne dezorganizacije. Oni nisu trenutno ugrozili strukture azijske
trgovine. Ve dugo - to jest stotinama godina pre nego to su Evropljani oplovili
Rt dobre nade - postojala je ogromna trgovinska mrea koja je pokrivala Indijski
okean i ivina mora Pacifika. Tako ni okupacija Malake (silom zauzete 1511), ni
nastanjivanje Portugalaca u Goi, ni naseljavanje evropskih trgovaca u Makau,
nisu poljuljali staru ravnoteu. Doljaci su u poetku pljakali tovare, ali su stara
trgovinska pravila veoma brzo uspostavljena, kao lepo vreme posle kie.
Staro pravilo bilo je da se zaini i druga azijska roba dobijaju samo za sre
bro; ponekad, ali manje esto, i za bakar koji se u Indiji i Kini dosta koristio za
kovanje novca. Evropsko prisustvo tu nee dovesti ni do kakvih promena. Svi
evropski trgovci, Portugalci, Holanani, Englezi i Francuzi su od muslimana, ba-
nijana ili od japanskih zelenaa iz Kjota pozajmljivali srebro bez koga se nije
moglo trgovati na potezu Nagasaki-Surat. Da bi nekako reili taj problem, Portu
galci, a zatim velike indijske kompanije, iz Evrope alju srebrnjake. Deava se,
meutim, da rastu proizvodne cene zaina. Evropljani, bilo da su to Portugalci iz
Makaa, ili Holanani, pokuavaju da prodru na kinesko trite, no tu jedino mogu
da nemono posmatraju gomile njima nedostupne robe. Do sada smo, pie je
dan Holananin (1632), uvek nalazili robu [...], ali nismo imali novca da je ku
pimo.281 Evropljani su problem reili tako to su uli u lokalnu trgovinu, po
tpuno se posvetili obalskoj trgovini poznatoj kao unutranja indijska trgovina
(to jest trgovina na Dalekom istoku). Portugalci su poeli da ostvaruju veliku za
radu kada su doli do Kine i Japana. U stopu ih prate Holanani, i to uspenije ne
go svi drugi.
Sve to ne bi bilo mogue bez kolonizacije. Ve Portugalcima nedostaje ljudi
i oni jedva odravaju svoja utvrenja. Za unutranju indijsku trgovinu, morali
27Q
Referenca naalost zagubljena, list poreklom iz Moskve, A. E. A.
280 A. N.. A.E., B1, 762, f 401, pismo Hermanna, francuskog konzula u Londonu; 7. april 1791.
S. van Rechteren, Voyage aux Indes Orientales, 1706, V, str. 124.

207
Trita i ekonomija

Delta Kantona (10 000 km2). Tri reke koje teku s istoka, severa i zapada (Si Kjang) meaju
vode, mulj i pesak u ovom velikom zalivu istakanom brdovitim ostrvima. Sve je to
zajedno rezultat, kao i kod riasa u Bretanji, provale mora u drevna vremena. Postojao je
kanal (ija je dubina ovde izraena u hvatima: 1 hvat = 1,949 m, a rastojanja u miljama:
1 milja = 5 km ili 3 engleske morske milje), koji je omoguavao tadanjim velikim
brodovima da doplove gotovo do Kantona (3 m gaza). Pa ipak, moralo se paziti na
pliake, peane sprudove i oseku. Kanton, na Bisernoj reci, ine dva grada (tatarski i
kineski). Makao, u posedu Portugalaca, smeten je na kraju velikog ostrva ( 16 km2). Bio
je previe blizu mora, to je predstavljalo veliku slabost

208
 Trita i ekonomija

su da na licu mesta grade brodove i regrutuju posadu - uglavnom mornare iz Goe

koji su imali obiaj da uvek sa sobom vode i svoje ene. Holanani su se nase
lili na Javi, gde su 1619. godine osnovali grad Bataviju, pa ak i na Formozi, gde,
meutim, nisu uspeli da ostanu. Da bi vladali, morali su da se prilagode. Vladanje
je, meutim, prejaka re, jer tu nije bila u pitanju ak ni ravnopravna trgovina.
Treba samo pogledati kako su Englezi skromno iveli na ostrvu Bombaj, poklonu
Portugalije eni arlsa II, portugalskoj princezi Katarini Braganca (1662). Isto
tako, treba pogledati kako su se Englezi skromno ponaali u selima oko Madrasa
koja su im dodeljena (1640),282*kao i u svojim isprva malim naseljima u Bengalu
(1686).28-1 Jedan od direktora Istonoindijske kompanije se Velikom Mogulu pred
stavio sledeim recima: Najponizniji prah Don Rasel, direktor reene kompa
nije, i pri tom bez oklevanja pao niice na zemlju.284 Treba imati na umu i za
jedniki poraz Engleza i Portugalaca 1722. protiv Kanoji Angrije, kao i tuni
neuspeh Holandana da se iskrcaju u kraljevstvo Travankore (1739). 1750. go
dine bilo je nemogue, tvrdi s razlogom indijski istoriar K. M. Panikar, predvi-
deti da e samo pedeset godina kasnije, jedna evropska sila, Engleska, osvojiti
treinu Indije, pripremajui se da Maratima preotme hegemoniju nad ostatkom
zemlje.
Pa ipak, neto posle 1730, trgovaki bilans Indije poinje da se ljulja. Evro
pljani sve vie plove, uveavajui svoje tovare robe i srebra. Evropljani su ener
gini, pa jaaju i razvijaju svoje trgovake lance, ime ubrzavaju ruenje mone
strukture carstva Velikog Mogula, od koga e posle smrti Aurenga Zeba (1707),
ostati samo senka. Evropljani postavljaju svoje agente na dvorove indijskih vla
dara. Do ovih sporih procesa dolazi pre sredine stolea,285286iako se oni toliko ne
primeuju u meteu sukoba izmeu engleske i francuske kompanije, kada deluju
Diple, Bisi, Gode, Lali-Tolendal, Robert Klajv.
Indijska ekonomija slabi. Bitka kod Plasija (23. juna 1757), samo je ubrzala
njenu propast. Vilijem Bolts, avanturista i protivnik Roberta Klajva, a i njegova
rtva, rei e da engleska kompanija nije imala mnogo muke da se dokopa Ben
gala; iskoristila je povoljne prilike, a njena artiljerija uinila je ostalo.2 6 To je
svakako povran sud, nedovoljno uverljiv, jer kompanija ne samo da je osvojila
Bengal, ve je tu i ostala. I to ne bez posledica. Kako proceniti veliinu te
besplatne prvobitne akumulacije, koja je zapravo znaila pljakanje Bengala od
Engleske (38 miliona funti sterlinga prenetih u London od 1757. do 1780, tvrdi
se)?287 Prvi novi bogatai, ili nabobi (koji se tada jo uvek nisu zvali tako), od
nose u domovinu svoja bogatstva u srebru, zlatu, dragom kamenju i dijamantima.
Tako se u nekim novinama od 13. marta 1763. ak kae: Procenjuje se da vred-

282 K. . Panikaar. L Asie et la domination occidentale du XVe sicle nos jours, str. 68-72.
283
Ibid.
284 ;
4bid str. 95-96.
285 Frdric Mauro, L Expansion europenne, 1964, str. 141.
286 William Bolts, Etat civil, politique et commercial du Bengale, ou Histoire des conqutes et de
l'administration de la Compagnie anglaise de ce pays, 1775,1, str. XVII.
287 G. Unwin, Indian factories in the 18 th century, u: Studies in economic history, 1958, str. 352
-373, citat F. Mauro, op. cit., str. 141.

209
Trita i ekonomija

nost zlata, srebra i dragog kamenja koje je, ne raunajui robu, odvezeno iz isto
ne Indije u Englesku 1759. godine, iznosi 600 000 funti sterlinga.288
Moda to i nije pouzdana brojka, no ona ipak svedoi o uveliko pozitivnom
engleskom bilansu, a moda i o pozitivnom bilansu itave Evrope: ak i zarade
francuske Istonoindijske kompanije u razdoblju 1722-1754,289 govore da su za
Evropljane nastupila bolja vremena. Pa ipak, postojee prednosti najbolje e
umeti da iskoristi Engleska. Nijednom posmatrau ne mogu promai ogromna
bogatstva koja su razni pojedinci i svi izaslanici Kompanije stvarali u toj zemlji.
Ovi azijski sunderi per fas et nefas, kako je govorio Isak de Pinto, odnose u do
movinu deo po deo bogatstva Indije. Vesti o nemirima u Bengalu stiu u Amster
dam u martu 1764. Tu ih tumae oporo, kao normalan odgovor na malverzacije
kojima su steena ogromna bogatstva. Tako se za bogatstvo guvernera Bengala
govorilo da je udovino. Njegovi prijatelji, oito neskloni preterivanju, pro-
cenjuju ga na najmanje 1 200 000 funti sterlinga.290 A ta sve ne ine oni mladi
sinovi iz engleskih porodica koje Kompanija alje u Indiju. Oni su tu ponekad i
protiv svoje volje, pa ak i ne shvatajui, bili korumpirani. Naime, im bi stigli,
pod svoje bi ih uzeli kolege, a posebno banijani. Za razliku od holandske, engle
ska kompanija je dozvoljavala svojim nametenicima da trguju za vlastiti raun;
uslov je bio da se trgovina obavlja unutar indijskog prostora. Na taj su nain otvo
rena vrata raznoraznim zloupotrebama, dakako na tetu domaeg stanovnitva.
Tako moemo da shvatimo i ser Dorda Sevija, koji u aprilu 1777. godine
proklinje Indijsku kompaniju, njene azijske posede, trgovinu ajem i javne krae
u kojima, kae, sam nipoto ne eli da uestvuje .-91 Da li e, meutim, pra
vednici ikada pobediti? Ni Las Kazas nije, naime, spasao amerike Indijance, ve
je u neku ruku doprineo ropstvu crnaca.
Indija je upala u pravo blato. Bie istisnuta iz reda velikih proizvoakih i
trgovakih zemalja i svedena na status kolonije koja kupuje engleske proizvode -
ak i tekstil - i isporuuje sirovine. Ta e je sudbina pratiti punih dve stotine go
dina!
Slina sudbina snai e i Kinu, koja e ipak, zbog vee udaljenosti od Ev
rope, osobene samodovoljnosti i bolje branjenosti nego Indija, podlei kasnije. Pa
ipak, trgovina na kineski nain poinje duboko da prodire u tu zemlju u XVIII
veku. Sve vea potranja aja u Evropi dovodi do poveanja povrina zasaenih
tom kulturom, i to najee na tetu pamuka, ija e se nestaica uskoro osetiti. U
XIX veku, on e morati da se uvozi iz Indije, to e za ovu zemlju (bolje reeno,
za njene engleske gospodare), biti prilika za izravnanje bilansa sa Kinom. Smrtni
udarac Kini, da se tako izrazimo, nanosi indijski opijum koji poinje da dolazi
1780.292 Kina tako doslovno biva isplaena dimom! Negde 1820, bilans se preok
ree, i to ba kada dolazi do svetske recesije, koja poinje da se osea u razdoblju
1812-1817, a koja e potrajati do sredine stolea. Takozvani Opijumski rat

Gazette de France. 13. mart 1763, o Londonu, str. 104.

89. B., Azija, 12, f 6.
290 Moskva, A. E. A., 50/6, 474, f 23, Amsterdam, 12/33 mart 1764.
29 Gazette de France, april 1777.
Panikaar, op. cit., str. 120-121.

210
 Trita i ekonomija

(1839-1842) stavio je peat na ovakav razvoj dogaaja. Otvorio je strano doba

neravnopravnih ugovora, koje e trajati celih sto godina.
Sudbina Kine u XIX veku, slina je sudbini Indije u XVIII veku. Unutranje
slabosti su i u Kini odigrale svoju ulogu. Dinastija Mandu bila je suoena sa bro
jnim unutranjim konfliktima koji su slabili zemlju, slino kao to je na Indiju de-
lovalo sporo raspadanje Mogulskog carstva. U obe zemlje, unutranje slabosti i
nered su uinili jo kobnijim spoljni udarac. Ali, zar i obratno nije istina? Unu
tranje nevolje bi zaelo imale drugaiji tok da nisu nastale pod uticajem Evrope.
Ekonomske posledice bile bi, takoe, drugaije. Bez mnogo moralisanja recimo
da je oigledno da je Evropa u svoju korist poremetila sisteme razmene i staru
ravnoteu na Dalekom istoku.

POLOAJ TRITA
Da li je iz dva prethodna poglavlja mogue izvesti odreeni zakljuak i us
tanoviti pravi poloaj trita? To nije tako jednostavno kao to izgleda, jer je i
sama re trite dvosmislena. S jedne strane, primenjuje se u proirenom zna
enju na sve oblike razmene kojima se razbija samodovoljnost, na sve one manje
i vee trgovake tokove koje smo upravo opisali, na sve kategorije koje se tiu
trgovakih prostora (gradsko trite, nacionalno trite), ili odreenog proizvoda
(trita eera, plemenitih metala, zaina). U tom je smislu re trite sinonim
razmene, prometa, distribucije. S druge strane, re trite esto oznaava pri
lino veliki oblik razmene, koji se naziva i trinom privredom, te tako oznaa
va jedan sistem.
Prva tekoa je to to se kompleks trita moe razumeti samo u kontekstu
ekonomskog i drutvenog ivota koji se menjaju u vremenu; tekoa je i to to se
i sam kompleks razvija i preobraava; on nikada nema isto znaenje u dva razli
ita trenutka.
Da bismo shvatili konkretno znaenje pojma trita, pristupiemo mu na tri
naina: 1) preko uproavajuih teorija ekonomista; 2) koristei svedoanstva is-
torije lato sensu, dakle, kroz dui vremenski period; 3) pomou sloenih, ali vero-
vatno korisnih pouka koje nam daje dananji svet.

Samoregulativno trite
Ekonomisti su pridavali veliki znaaj tritu. Adam Smit ga je smatrao re
gulatorom podele rada. Njegov obim odreuje nivo koji e dosegnuti podela rada,
koja predstavlja proces ubrzavanja proizvodnje. Trite jo i vie predstavlja ne
vidljivu ruku, koja spaja ponudu i potranju, omoguujui da se to dvoje uravno
tee posredstvom cena. Oskar Lange se jo lepe izrazio: trite je prvi raunar
oveanstva, ono je samoregulativna maina koja uravnoteuje ekonomske ak
tivnosti. D Avenel-93 se izrazio jezikom svoje epohe, odnosno jezikom samoza
dovoljnog liberalizma: i kada u dravi nita drugo nije slobodno, cene pred

" G. dAvenel, Dcouvertes d'histoire sociale, 1920, str. 13.

Trita i ekonomija

met jesu. Njima niko ne moe zapovedati. Cene srebra, zemljita, rada, namir
nica i roba su uvek bile slobodne: nikakva zakonska prinuda, nikakvi privatni
dogovori, nisu uspeli da ih potine.
Time se zapravo eli rei da trite, koje nema kontrolora, predstavlja pokre
taki mehanizam itave ekonomije. Uspon Evrope, pa ak i sveta, po ovom mi
ljenju, jeste rast trine ekonomije koja stalno uveava svoj prostor, obuhvatajui
u svoj racionalni poredak sve vei broj ljudi, sve vie trgovine, one lokalne i one
na rastojanja. Sve bi to dalje teilo stvaranju neke vrste jedinstva sveta. Razmena
je, pak, uvek podsticala ponudu i potranju, usmeravala proizvodnju, uzrokovala
specijalizaciju velikih privrednih oblasti. Ove su oblasti za uzvrat, radi vlastitog
opstanka, morale da prihvate razmenu. Ima li potrebe da navodimo primere? Vi
nogradarstvo u Akvitaniji, uzgoj aja u Kini, itarica u Poljskoj, na Siciliji, u Uk
rajini, uzastopna ekonomska prilagoavanja kolonijalnog Brazila (bojadisarsko
drvo, eer, zlato, kafa)... Reju, razmena povezuje ekonomije. Ona je i prsten i
arka. Cena je posrednik izmeu kupca i prodavca. Cena koja na Londonskoj
berzi raste pretvorie bears u bulls, dok e cena koja pada imati suprotan uinak
(bears su u berzanskom argonu brokeri koji igraju na pad, a bulls oni koji igraju
na rast cena).
Na rubovima, pa ak i u samom srcu aktivnih ekonomija, postoje vee ili
manje zone na koje trite gotovo da nema uticaja. Samo nekoliko znakova (no
vac, dopremanje retkih stranih proizvoda) pokazuje to da ovi mali svetovi ipak
nisu sasvim zatvoreni u sebe. Takva podruja inertnosti i nepokretnosti postoje u
dordijanskoj Engleskoj, kao i u izuzetno aktivnoj Francuskoj Luja XVI. Eko
nomski rast zapravo znai smanjivanje tih izolovanih zona, koje se postepeno
ukljuuju u optu proizvodnju i potronju - sve dok industrijska revolucija ne do
vede do sveobuhvatnog mehanizma trita.
Istorija razvoja jeste istorija samoregulativnog trita koje osvaja itavu
ekonomiju i racionalizuje je. Karl Brinkman294 je rekao daje ekonomska istorija
disciplina koja prouava nastanak, razvoj i kasnije rastakanje trine ekonomije.
Ovakvo uproavanje, svojstveno uenjima vie generacija ekonomista, ipak ne
zadovoljava istoriara koji trite ne posmatra kao jednostavnu endogenu pojavu.
Trite nije ni skup razliitih ekonomskih aktivnosti, pa ak ni odreen stadijum u
njihovom razvoju.

Trite kroz stolea

Poto je razmena stara koliko i istorija ljudskog roda, istorijsko prouavanje
trita treba da obuhvati sve epohe; istorija mora, naravno, da prihvati pomo os
talih drutvenih nauka; treba da razmotri njihova objanjenja, bez ega se ne bi
mogli shvatiti dugoroni razvoji i strukture, kao ni kombinacije koje stvaraju novi
ivot. Prihvatimo li takvo proirenje, oekuje nas istraivanje bez pravog poetka
i kraja. Sva trita neto govore: pre svih one arhaine razmene, koje se jo uvek

294 U: Finanzarchiv, I, 1933, str. 46.

212
 Trita i ekonomija

Dananja tradicionalna pijaca u Dahomeju u polju izvan sela (Joto A. A. A., otisak Piku)

ponegde mogu videti i koje su nalik na drevne ivotinjske vrste koje su se odrale
nekoliko hiljada godina. Priznajem da sam oaran dananjim pijacama u Kabiliji,
koje se redovno odravaju podno brda na kojima se nalaze sela;295 isto tako i i
vopisnim pijacama u Dahomeju, koje se takoe odravaju izvan sela;296 i elemen
tarnim pijacama u delti Crvene reke, koje je paljivo istraivao Pjer Guru.297 Ima
jo mnogo zanimljivih pijaca, kao to su one koje su se jo doskora odravale u
zaleu Baije, a gde su dolazili pastiri iz unutranjosti dogonei svoja poludivlja
stada.298 Jo su arhainije bile ceremonijalne razmene na Trobrijandskim ostr-
vima, jugoistono od Nove Gvineje, koje je prouavao Malinovski.299 Na tim se
pijacama susretalo staro i novo, istorija i predistorija. Bilo je to pravo mesto za
antropoloko prouavanje na terenu, za retrospektivnu sociologiju i ekonomsku
istoriju.

295 A. Hanoteau i A. Letourneux, La Kabylie et les coutumes kabyles, 1893; izvanredna knjiga
Pedra Chalmettea, op. cit., str. 75 sq.
296 Roger Bastide i Pierre Verger, cit. cl.
297 Pierre Gourou, Les Paysans du delta tonkinois, 2. izd 1965, str. 540 sq.
Lina putovanja 1935.
299 Bronislaw Malinowski, Les Argonautes du Pacifique occidental, 1963, str. 117.

213
Trita i ekonomija

Karl Polani,300*njegovi uenici i njegove verne pristalice, umeli su da se

suoe sa izazovom ovog mnotva svedoanstava. Oni su ih u granicama svojih
mogunosti prouili, nastojei da ponude objanjenje, pa ak i teoriju. Njihov je
zakljuak d a je privreda samo jedna ,,potcelinaJl" drutvenog ivota, deo koji je
upleten u mree i prinude drutvene stvarnosti, a koji se ovih viestrukih veza
moda tek nedavno oslobodio. Po Polaniju, tek poto se kapitalizam potpuno ra
zvio u XIX veku, dogodila se velika transformacija, to jest samoregulativno
trite je tek tada zadobilo svoje prave dimenzije i potinilo do tada dominantne
drutvene inioce. Pre ove promene postojala su jedino kontrolisana ili lana
trita, ili, da tako kaemo, netrita.
Kao primer razmena koje se ne uklapaju u takozvano ekonomsko po
naanje, Polani navodi ceremonijalne razmene po naelu uzajamnosti; ili re
distribuciju dobara od prvobitne drave koja konfiskuje itavu proizvodnju; ili
pak ports o f trade (trgovake luke - p.p.), mesta neutralne razmene gde trgovac
ne diktira uslove, a iji su najbolji primeri luke na Sredozemlju, u oblastima koje
su kolonizovali Feniani, i gde se trgovalo u ogranienom prostoru. Ukratko, va
ljalo bi razlikovati trade (trgovine, razmene) od marketa (samoregulativnog me
hanizma cena), ija je pojava u prolom veku bila prvorazredan istorijski dogaaj.
Nezgoda je to se ova teorija sasvim oslanja na razlikovanje koje je najvero-
vatnije zasnovano na nekoliko heterogenih ispitivanja. Nita, naravno, ne spre
ava da se u raspravu o velikoj transformaciji u XIX veku uvedu potlatch ili
kula (umesto da se razmatra veoma razgranata trgovinska organizacija XVII i
XVIII veka). Pa ipak, to je kao da se brana pravila u viktorijanskoj Engleskoj ob
janjavaju Levi-Strosovom teorijom o srodnikim vezama. Uopte nema poku
aja da se sagleda konkretna i raznovrsna istorijska stvarnost koja bi se potom is
koristila kao polazite. Tako se ne pominju ni Ernest Labrus ni Vilhelm Abel, a ni
klasini i brojni radovi o istoriji cena. Pitanje trita u takozvanoj merkantilisti-
koj epohi reeno je na itavih dvadeset redova.30230Naalost, jue sociolozi i
ekonomisti, a danas antropolozi, navikli su nas na skoro potpuno zapostavljanje
istorije, to njima, naravno, olakava posao.
Stavie, predloeni pojam samoregulativnog tritaJL,J - pri emu se kae
kako je ono to i to, a nije ovo, kako ne doputa tu i tu deformaciju -
ima pomalo teoloko obeleje. Ovakvo trite, iji bi jedini elementi bili po
tranja, nabavni trokovi i cene, to sve proizlazi iz uzajamnog dogovora,304 bez
delovanja spoljnih inilaca, jeste puka tvorevina mate. Veoma je lako jedan
oblik razmene nazvati ekonomskim, a drugi drutvenim. Svi oblici razmene su
podjednako ekonomski i drutveni. Stotinama godina su postojale veoma razliite
drutveno-ekonomske razmene, i to uprkos ili ba zahvaljujui toj razliitosti. Re-

300 Karl Polanyi, itavo njegovo delo a posebno. K. Polanyi i C. Arensberg, Les Systmes cono
miques, 1975.
3' Pogledati str. 409.
3 2 Walter C. Neale, u: K. Polanyi i C. Arensberg, op. cit., str. 342.
303 Ibid., str. 336 sq.
304/ str. 341.

214
 Trita i ekonomija

cipronost i redistribucija su, takoe, ekonomski oblici razmene (D. K. Nort305 je

tu sasvim u pravu), dok je trite na kojem novac prelazi iz ruke u ruku, koje se
veoma rano pojavljuje, i drutvena i ekonomska stvarnost. Razmena je uvek dija
log, a cena promenljiv inilac. Razmena, svakako, trpi pritiske (vladara, grada,
kapitaliste, itd.), ali se, s druge strane, pokorava imperativima ponude, oskudne ili
izobilne, kao i potranje. Kontrola cena, koju su kao kljuni argument navodili
negatori postojanja istinskog samoregulativnog trita pre XIX veka, uvek je
postojala, a postoji i danas. Pa ipak, kada govorimo o predindustrijskom svetu,
pogreno bi bilo misliti to da su pijani cenovnici ukidali ulogu ponude i potranje.
Otra kontrola trita je u naelu i stvorena da bi se zatitio potroa, to jest da bi
se omoguila konkurencija. Moglo bi se ak rei da je takozvano slobodno
trite, npr. engleski private market, teilo da ukine i kontrolu i konkurenciju.
U istorijskom smislu, o trinoj ekonomiji bi se moglo govoriti im postoji
skladna fluktuacija cena na tritima odreenog podmja; re je o specifinoj po
javi do koje dolazi pod raznim jurisdikcijama i suverenitetima. Tako bi trina
ekonomija postojala mnogo pre XIX i XX veka, jedinih istorijskih doba u kojima,
prema V. K. Nilu,306 deluje samoregulativno trite. Cene su, naime, fluktuirale
jo u antici; u XIII veku one skladno fluktuiraju irom Evrope. Kasnije e se ova
skladnost jo vie potvrditi u jo stroim granicama. ak i u Fosinjiju, u Savoji
XVIII veka, u planinskom podruju slabih veza, cene fluktuiraju iz sedmice u
sedmicu, na svim pijacama u regionu, a u skladu sa etvama i potrebama, drugim
recima, u skladu s ponudom i potranjom.
Ja ipak ne tvrdim da je ova trina ekonomija, koja se primie konkurents
koj fazi, sveopta pojava. Ona to nije ni danas, iako su razlozi za to sasvim raz
liiti, a njen obim sasvim drugaiji. Do necelovitosti trine ekonomije moda do
lazi i usled samodovoljnosti, kao i intervencionizma drave koja iz uobiajenog
prometa izuzima deo proizvodnje; moda i zbog putanja u promet novca koji
vetaki utie na formiranje cena. Trina privreda moe, dakle, biti potkopavana
i odozdo i odozgo, kako u zaostalim, tako i u naprednim zemljama.
Izvesno je, meutim, da su pored Polaniju dragih netrita, oduvek posto
jale i razmene za novac, ma koliko skromne. Skromne pijace postoje veoma rano
u istoriji: u jednom selu, ili u okviru skupine sela, pri emu je pijaca nalik na pu
tujue selo, po ugledu na sajam koji lii na putujui grad. Odluan korak u toj
dugoj povesti bio je nainjen onog dana kada je grad prisvojio do tada osrednje
pijace. On ih je upio i uveao u skladu sa sopstvenom veliinom, ali je, s druge
strane, i sam pretrpeo njihov uticaj. Sada su u ekonomske tokove uli i sami gra
dovi kao teke jedinice. Gradsku pijacu su verovatno prvi ustanovili Feniani.307
S druge strane, u istom razdoblju, pijace postoje i u grkim polisima, gde deluju
na agorama, sredinjim trgovima;308 polisi su takoe izumeli, ili barem irili no-

305 Markets and Other Allocation Systems in History: the Ghallenge of K. Polanyi, u: The Jour
nal o f European Economic History, 6, zima 1977.
306 W. C. Neale, op. cit., str. 343.
307 Maxime Rodinson, u: Pedro Chalmetta, op. cit., str. LIII sq.
308 Ibid., str. LV sq.

215
Trita i ekonomija

vac, koji je jasno unapredio pijacu, ako nije bio i conditio sine qua non njenog
postojanja.
U grkim polisima su postojale i velike gradske pijace koje su se snabdevale
izdaleka. I zaista, kako bi grad mogao bez pijace? Grad, im dosegne izvesnu ve
liinu, vie ne moe da ivi od neposredne okoline, esto kamenite, sune, ne
plodne. Tada grad naprosto mora da se obrati drugom podruju, to su italijanski
gradovi-drave inili ve u XII veku, pa i ranije. Ko da hrani Veneciju kada ona
ima samo nekoliko bati preotetih od peska? Docnije, da bi ovladali irim toko
vima trgovine na daljinu, italijanski trgovaki gradovi prevazilaze stadijum veli
kih pijaca i stvaraju novi i delatni mehanizam - gotovo svakodnevna okupljanja
bogatih trgovaca. Ve su Atina i Rim bili stvorili vie razine bankarstva, a i usta
novili sastajanja trgovaca, koja su verovatno zaetak berze.
Sve u svemu, trina ekonomija se stvarala korak po korak. Marsel Mos
kae: Naa zapadna drutva su od oveka nedavno stvorila ekonomsku ivoti
nju.309 Pa ipak, ne postoji jednodunost oko znaenja rei nedavno.

Da li nas sadanjost moe neemu nauiti?

Trini razvoj se nije zavrio u prolom veku kada je nastalo samoregula-
tivno trite. U mnogim zemljama sa milionima stanovnika, socijalistiki sistemi
sa autoritarnom kontrolom cena, unitili su trinu ekonomiju. Svuda gde je u tim
zemljama opstala, trina privreda je morala da se dovija, da se zadovoljava si
tnom aktivnou. Ova dogaanja u svakom sluaju stavljaju taku na krivulju koju
je zamislio Karl Brinkman. Ne jedinu, jer po nekim savremenim ekonomistima i
slobodni svet prolazi kroz specifine preobraaje. Sve vea proizvodnja, inje
nica da su ljudi u nekim velikim zemljama - ne svim, naravno - prevazili nema-
tinu i oslobodili se muka oko svakodnevnog preivljavanja, bujanje ogromnih,
esto multinacionalnih preduzea - sve je to preokrenulo stari poredak u kojem
vladaju svemono trite, snaga kupca i trina ekonomija. Zakoni trita ne vae
za ogromna preduzea koja reklamnim kampanjama utiu na potranju, ali i svo
jevoljno utvruju cene. Don Kenet Galbrajt je nedavno, u jednoj preglednoj
knjizi, veoma lepo opisao ono to naziva industrijskim sistemom.330 S druge
strane, francuski ekonomisti radije govore o organizaciji. Tako Fransoa Peru u
lanku u Mondu (29. mart 1975), ide tako daleko da o organizaciji govori kao o
modelu vanijem od trita... . Pa ipak, trite uprkos svemu opstaje. Ja kao poje
dinac mogu da uem u duan, odem na obinu pijacu i tu proverim svoju
skromnu mo koju imam kao kupac i potroa. Zakoni trita i dalje vae za sitne
fabrikante - kakvi su, na primer, proizvoai odee - koji rade u veoma konku
rentnom okruenju. D. K. Galbrajt u pomenutoj knjizi govori o dva del ekono
mije, o svetu hiljada sitnih i tradicionalnih posednika (trini sistem), i svetu
nekoliko stotina... visokoorganizovanih korporacija (industrijski sistem).311 Le

U : Annales E. S. C 1974, str. 1311-1312.

310 Francuski prevod, 1974.
311 Ibid., str. 22.

216
 Trita i ekonomija

njin je slino govorio o koegzistenciji onog to je nazivao imperijalizmom (ili

novim monopolskim kapitalizmom nastalim prvih godina XX veka), i obinog
kapitalizma, zasnovanog na konkurenciji koja po njegovom miljenju ima i neke
dobre strane.312
Slaem se i s Galbrajtom i s Lenjinom, uz primedbu da meni razlika izmeu
onoga to nazivam ekonomijom (ili trinom ekonomijom), i kapitalizmom
s druge strane, ne izgleda kao neto novo kada je re o Evropi; ba naprotiv, sma
tram da ta razlika postoji jo od Srednjeg veka. Jo neto nas razlikuje: ja smatram
da predindustrijskom modelu treba dodati trei sektor - onaj najnii nivo neeko-
nomije, ono tlo u koje trite puta korene, ali koje nikada potpuno ne obuhvata.
Ovaj najnii nivo je ogroman. Iznad njega je zona trine privrede, sa mnotvom
horizontalnih komunikacija izmeu razliitih trita; tu izvestan automatizam po
vezuje ponudu, potranju i cene. I konano, pored tog sloja, ili tanije iznad nje
ga, postoji zona protivtrita, u kojoj vlada umenost i zakon jaeg. To je istin
sko podruje kapitalizma - kako u prolosti, tako i danas, kako pre, tako i posle
industrijske revolucije.

312 uvres, t. XXII, 1960, str. 237, 286 sq. 322. sq.

217
 Tree poglavlje

PROIZVODNJA ILI KAPITALIZAM

KOD DRUGIH

Da li iz opreznosti, nemara ili zato to je moj predmet nije zahtevao, re ka

pitalizam do sada sam upotrebio samo pet ili est puta, iako sam je i tada mogao
izbei. Zato niste tako postupili?, mogue je da e povikati zagovornici
venog izgona ove borbene rei.1 Dvosmislena, nedovoljno nauno utemelje
na,12 upotrebljavana u raznim znaenjima, kapitalizam je re koja se ne moe bez
anahroninosti koristiti za predindustrijsko doba.
Pa ipak, posle mnogih pokuaja, odustao sam od nastojanja da se oslobodim
ovog uljeza. Shvatio sam da se nita ne dobija ako zajedno s reju odbacimo i
kontroverze koje ona izaziva, a koje su ipak bitne za dananji svet. Za istoriara je
razumevanje prolosti jednako vredno kao i razumevanje sadanjosti. Moe li se
zamisliti ikakva strast za istorijom koja zastaje na pristojnom rastojanju od sa
danjosti, pod izgovorom da je nepristojno, pa ak i opasno, napraviti jo jedan
korak? Oprez je u svakom sluaju iluzoran: izbaci li se na vrata, kapitalizam se
vraa kroz prozor. ak i u predindustrijskom razdoblju postoji ekonomska ak
tivnost koja trai da se oznai upravo tim izrazom. Iako ta aktivnost moda jo
uvek ne podrazumeva industrijski nain proizvodnje (koji, uostalom, ne sma
tram sutinskim i neophodnim obelejem kapitalizma kao takvog), ona se nipoto
ne moe poistovetiti s klasinim trinim razmenama. Tu u aktivnost pokuati da
definiem u etvrtom poglavlju.
Budui d a je sama re kontroverzna, poeemo prouavanjem renika, pra
tei istorijski razvoj rei kapital, kapitalista, kapitalizam, rei koje su bliske i
meusobno nerazdvojive. Tako emo se odmah reiti nekih nedoumica.
Kapitalizmu, identifikovanom kao sfera investiranja i visoke proizvodne
stope kapitala, mesto je u ekonomskom ivotu s kojim se ipak potpuno ne po
klapa. Dve su, dakle, zone u koje ga valja situirati: 1) njegovo prirodno tie, to jest
onaj njemu u celini svojstven sektor; 2) zona kojoj on pristupa indirektno, u koju
se uvlai, iako nikada ne uspeva da njom potpuno ovlada. Sve do industrijske re
volucije u XIX veku, asa kada je kapital uao u industrijsku proizvodnju, uzdi-

1Franois Perroux, Le Capitalisme, 1962, str. 5.

2 Herbert Heaton, Criteria of periodization in economic history, u: The Journal o f Economic His
tory, 1955, str. 267 sq.

219
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

gnutu na rang velikog stvaraoca profita, kapitalizam je najvie bio kod kue u
sferi prometa. Nije vano to to je povremeno zalazio na druge teritorije, i to ga
nije zanimao promet u celosti, jer je kontrolisao, ili teio da kontrolie samo
odreene trgovinske kanale.
U ovom poglavlju emo prouavati razliite sektore proizvodnje kao terito
rije u koje kapitalizam povremeno ulazi, dok emo u narednom poglavlju proua
vati oblasti gde je on zaista kod kue .

KAPITAL, KAPITALISTA, KAPITALIZAM

Zavirimo najpre u renike. Prema savetima Anrija Bera i Lisjena Fevra,
kljune rei istorijskog renika treba koristiti samo poto se postave neka pitanja:
Odakle dolaze? Kako su dospele do nas? Zar nas ne dovode u zabunu? Hteo sam
da skrenem panju na to upozorenje povodom rei kapital, kapitalista, kapitali
zam - tri rei koje su se pojavile upravo tim redom. To je pomalo tegoban postu
pak, priznajem, ali se bez njega ne moe.
Valjalo bi da italac zna da je re o sloenom istraivanju. Saetak koji
sledi, nije ni stoti njegov deo.34 Sve civilizacije, a tu spadaju i Vavilonija, Grka,
Rim, a koje su se nuno suoavale s razmenom i sporovima oko nje, s proizvod
njom i potronjom, morale su stvarati posebne renike iji su se elementi potom
neprekidno menjali. Ni nae tri reci nisu tu izuzetak. Sama re kapital, najstarija
od njih, dobija dananje znaenje tek negde 1770, i to posle radova Tirgoa,
najveeg francuskog ekonomiste XVIII veka. Znaenje su joj posebno uvrstili i
Riard Dons, Rikardo, Sismondi, Rodbertus, a odvojeno Karl Marks.

R e kapital
Capitale (re kasnog latinskog jezika, koja potie od reci caput, glava) po
javljuje se u XII i XIII veku u znaenju fondova, zaliha robe, svote novca, ili
novca koji donosi kamatu. Re isprva nije bila strogo definisana, jer su se onovre
mene rasprave odnosile prvenstveno na interes i zelenaenje. Te su rasprave pok
renuli sholastiari, moralisti i pravnici, smatrajui da savesno postupaju vodei
rauna o riziku kojem se izlagao zajmodavac. Poprite ovih rasprava je Italija, ze
mlja zaetnica moderniteta u tom pogledu. Upravo se tu re kapital kuje, ra-
sprostranjuje i u neku ruku sazreva. Prvi put se neosporno javlja 1211, dok se ve
1283. upotrebljava u znaenju kapitala trgovake firme. U XIV veku mogue ju
je pronai skoro svuda: kod ovanija Vilanija, Bokaa, Donata Velutija... Dvade
setog februara 1399, Franesko di Marko Datini pie iz Prata jednom od svojih
korespondenata: Naravno, elim da ako kupi somot ili sukno, uzme osiguranje
na kapital (ii chapitale), kao i na dobit [koja e se ostvariti]; nakon toga postupaj

3 Posebno Lucien Febvre, Les mots et les choses en histoire conomique, u: Annales d histoire
conomique et sociale, II, 1930, str. 231 sq. 1930, str. 231 sq.
4 Za obimnija objanjenja, pogledati jasnu i detaljnu tezu, koja je naalost prilino teko dostupna:
Edwin Desghepper, L Histoire du mot capital et drivs, daktilografisani rad, Universit libre de Bruxel
les, 1964. Uveliko sam je koristio u svom radu.

220
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

po svom nahoenju.'1Re, kao i tumaenje njenog znaenja, pojavljuje se u pro-

povedima svetog Bernardina iz Sijene (1380-1444): ...quamdam seminalem ra-
tionem lucrosi quam communiter capitale vocamus (ovo obilno sredstvo zarade
koje obino nazivamo kapitalom).0
Re postepeno poinje da oznaava novani kapital firme ili trgovca, koji se
u Italiji esto nazivao i il corpo, a u Lionu, jo u XVI veku, le corps (telo - p.p.).5678
Pa ipak, slika glave e prevagnuti nad slikom tela, i to posle dugih i zbrkanih ra
sprava irom Evrope. Moda je re potekla iz Italije da bi se proirila kroz Ne-
maku i Nizozemsku. Konano je stigla u Francusku, gde je u poetku bila u su
kobu s drugim izvedenicama latinskog caput: chatel, cheptel, cabal,^ od kojih po
tonju spominje Rable.9 Sama re kapital se nesumnjivo pojavljuje u reniku Zana
Nikoa, Thrsor de la langue franoise (1606). Tada ipak nije konano utvreno
njeno znaenje. Re je i dalje imala niz suparnika: sort (u starom znaenju duga),
richesses, facults, argent, fonds, biens, pcunes, principal, avoir, patrimoine (bo
gatstvo, mo, novac, fondovi, dobra, blago, glavnica, imanje, batina), a koje po
nekad sreemo upravo tamo gde bismo oekivali re kapital.
Re fonds je dugo bila najistaknutija. Tako La Fonten kae u svom epitafu
an je otiao kao to je doao/Jedui svoj fond sa svojim prihodom . Mi i danas
kaemo: prter fonds perdus (pozajmiti neoprezno, tako da se izgubi glavnica -
p.p.). Tako bez uenja itamo d a je jedan brod iz Marselja uzeo u enovi svoje
fondove (fonds) u pjastrima da bi poao na Levant 10*(1713), ili da jedan trgovac,
koji eli da okona posao, treba samo da povrati svoje fondove (1726).11 S
druge strane, Veron de Forbone pie (1757): Ti fondovi (fonds) koji imaju mo
da donose prihod, zasluuju naziv richesses (bogatstvo). 12 Pa ipak, re riches
ses, upotrebljena umesto rei capital (kao to pokazuje nastavak teksta), izgleda
nam danas neprikladna. Neki drugi izrazi jo vie iznenauju: tako se u jednom
dokumentu o Engleskoj13 (1696), tvrdi da ta nacija jo ima unutranju vrednost
od est stotina miliona livri [tj. livri iz Tura, a to je otprilike brojka koju iznosi
Gregori King] u zemlji i fondovima (fonds) svih vrsta . Tirgo 1757. godine, tamo
gde bismo mi bez snebivanja rekli varijabilni ili obrtni kapital, govori o
obrtnim avansima u preduzeima svih vrsta .14 Re avansi kod njega sve vie
dobija znaenje investicije ; dakle, moderni pojam kapitala je ve prisutan, iako
ne sama re. Zanimljivo je da se u reniku Savari de Brislona (1761), u odrednici
o trgovakim firmama, govori o njihovim kapitalnim fondovima (fonds capi-

5 Archives de Prato, br. 700, Lettere Prato-Firenze, dokument na koji mi je skrenuo panju F. Me-
lis.
6 Edgar Salin, Kapitalbegriff und Kapitallehre von der Antike zu den Physiokraten, u: Viertel-
jahrschrift fiir Sozial- und Wirtschaftsgeschichte, 23, 1930, str. 424, napomena 2.
7 R. Gascon, Grand Commerce et vie urbaine. Lyon au XVIe sicle, 1971, str. 238.
8 E. Deschepper, op. cit., str. 22 sq.
Franois Rabelais, Pantagruel, izd. La Pliade, str. 383.
a . N., A. E. B1 531, 22. juli 1713.
J. Cavignac, op. cit., str. 158 (pismo Pjera Pelea s Martinika, 26. juli 1726).
Franois Vron de Forbonnais, Principes conomiques (1767), izd. Daire, 1847, str. 174.
A. E. Memoari i Dokumenti, Engleska, 35, f 43, 4. maj 1696.
Turgot, op. cit., II, str. 575.

221
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

taux).15 Naa re je, dakle, tu svedena na pridev. Izraz, naravno, nije izmislio Sa-
vari. Nekih etrdeset godina ranije, a kako se kae u jednom dokumentu Glavnog
trgovinskog vea:16 kapitalni fondovi Indijske kompanije iznose 143 miliona
livri. Meutim, gotovo u isto vreme (1722), Van Robe stariji,17 manufakturista iz
Abevila, ali se u jednom pismu da se teta nastala brodolomom njegovog broda
Charles de Lorraine, popela na vie od polovine kapitala (plus de moiti du capi
tal) .
Kapital je svoje suparnike pobedio tek kada su se oni polako iscrpli,
kada su nastali novi pojmovi i kada je dolo do prekida znanja, kao to bi rekao
Miel Fuko. Kondijak je to 1782. godine izrazio jednostavnije: Svaka nauka, bu
dui da ima vlastite ideje, zahteva i poseban jezik. Izgleda da treba poeti upravo
sa stvaranjem tog jezika; pa ipak, poinje se sa izricanjem i pisanjem, a jezik os
taje da se stvara .18 Spontani jezik klasinih ekonomista e se koristiti dugo posle
njih. Uprkos tome to 1828. kae daje re richesse (bogatstvo) loe definisan iz
raz,19 an-Batist Se se njom i dalje slui. Sismondi bez zazora govori o teritori
jalnom bogatstvu (u smislu nepokretnosti), o nacionalnom bogatstvu, o trgova
kom bogatstvu, pri emu mu izraz bogatstvo slui i za naslov njegovog prvog
eseja.20*
Pa ipak, re kapital polako istiskuje svoje suparnike. Ve Forbone govori o
produktivnom kapitalu ;-1 Kene s druge strane tvrdi: Svaki kapital je sredstvo
za proizvodnju.22 Re je bez sumnje prela i u svakodnevni jezik, jer je nalazimo
upotrebljenu kao metaforu: Gospodin Volter, od kada je u Parizu, ivi od kapi
tala svoje snage. Njegovi prijatelji trebalo bi da ele da on ivi od svoje rente,
dobro dijagnostikuje doktor Tronen u februaru 1778, nekoliko meseci pre smrti
slavnog pisca.23 Dvadeset godina kasnije, za vreme Napoleonovog pohoda u Ita
liju, jedan ruski konzul, razmiljajui o izuzetnom poloaju revolucionarne Fran
cuske, iznosi ve citirani stav: Francuska vodi rat svojim kapitalom, a njeni pro
tivnici svojim prihodima . Primeujemo da u ovom izvanrednom sudu, kapital
oznaava batinu, bogatstvo jednog naroda. To vie nije tradicionalna re za svotu
novca, ukupan iznos duga, pozajmice, a ne radi se ni o trgovakom fondu, to su
znaenja pomenuta u Krespenovom Thrsor de trois langues (1627), u Firtije-
rovom Dictionnaire universel (1690), u Encyclopdie (1751), kao i u Dictionnaire
de l Acadmie franaise (1786). Pa ipak, staro znaenje je bilo povezano s nov
anom vrednou, dok god je neupitno prihvatano. Mnogo e vremena protei
dok ga ne zameni pojam produktivnog novca i radne vrednosti. Ipak, to moderno

15 J. Savary des Bruslons, Dictionnaire, II, 1760, stubac 136.

16 A. N., G 7, 1705, 121, posle 1724.
17 A. N.. G 7, 1706, 1, pismo od 6. decembra 1722.
18 Condillac, op. cit.. str. 247.
19 J.-B. Say, Cours complet d'conomie politique, I, 1828, str. 93.
_ Sismondi, De la richesse commerciale, 1803.
^ Op. cit., str. 176.
22 Du Pont de Nemours, Maximes du docteur Quesnay, izd. 1846, str. 391, citat Jean Romeuf, Dic
tionnaire des sciences conomiques, za re capital, str. 199.
3 C. Manceron, op. cit., str. 589.

222
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Prodavnica tapiserija iz XV veka (Mie de Kimi, Pariz, foto Roe-Viole)

znaenje ve se nasluuje kod Forbonea i Kenea koje sam ve citirao; takoe i

kod Morlea (1764), koji je razlikovao lenji kapital i delujui kapital;24 i jo
vie kod Tirgoa za koga kapital nije vie samo novac. Trebalo je jo samo neko
liko koraka pa da se dode do znaenja koje Marks eksplicitno i (iskljuivo) pri
daje ovoj rei, kao sredstvu za proizvodnju.25 Zaustavimo se na ovoj jo uvek
kolebljivoj granici o kojoj emo i kasnije govoriti.

24 Morellet. Prospectus d an nouveau dictionnaire de commerce, Paris, 1764. citat E. Deschepper,

op. cit.,rstr. 106-107.
25 E. Deschepper, op. cit., str. 109.

223
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Kapitalista i kapitalisti

Re kapitalista verovatno potie iz sredine XVII veka. Hollandische Mercu-

rius je upotrebljava jednom 1633. godine, ijednom 1654.26 U francuskom memo
randumu iz 1699. godine se govori o tome kako se u odredbi o novom porezu koji
je ustanovila Opta staleka skuptina Ujedinjenih Pokrajina, pravi razliku izme
u kapitaliste koji e platiti tri florina, i ostalih ljudi koji e platiti 30 sola.2,
Re je, dakle, ve odavno u upotrebi kada an-Zak Ruso pie jednom prijatelju
(1759): nisam ni veliki gospodin, ni kapitalista. Ja sam siromaan i srean.-8
Pa ipak, u Enciklopediji, re se pojavljuje samo kao pridev. Imenica, istina, ima
mnogo takmaca. Sijaset je naina da se oznae bogatai: gens argent, forts, fo r
tes mains, pcunieux, millionaires, nouveuax riches, fortunes (re koja se puri-
stima nije dopala). U doba kraljice Ane, u Engleskoj, vigovci, koji su listom bili
bogati, nazivani su ljudi s novanikom, monneyed men. Svi ovi izrazi imaju
pomalo pogrdan prizvuk: Kene je 1759. govorio o vlasnicima novanih bogat
stava, koji ne znaju ni za kralja ni za otadbinu.^7 Morle je smatrao da kapita
listi sainjavaju grupu ili kategoriju, gotovo zasebnu klasu u drutvu.2627*930
Vlasnik novanih bogatstava: upravo je to ue znaenje koje re kapita
lista dobija u drugoj polovini XVIII veka, kada oznaava posednike javnih pa
pira, pokretnih vrednosti ili tekueg novca za investiranje. Godine 1768, jedna
brodovlasnika firma, koja se uglavnom finansira iz Pariza, smeta svoje sedite
u francusku prestonicu, u ulicu Kokeron, jer, kako se objanjava zainteresovanim
u Onfleru, kapitalisti koji borave u Parizu vole da su na dohvat svojih uloga koje
mogu redovno proveravati.31 Jedan napuljski agent u Hagu pie na francuskom
svojoj vladi 7. februara 1769: Kapitalisti ove zemlje ne ele da svoj novac ve
zuju za neizvesne posledice ovog rata32 (re je o tek zapoetom ratu izmeu Ru
sije i Turske). Vraajui se u mislima u 1775. godinu, to jest razmiljajui o osni
vanju holandske kolonije Surinam, u Gijani, Malue, budui lan Ustavotvorne
skuptine, razlikuje preduzetnike i kapitaliste: prvi su zamislili plantae i dre-
nane sisteme; potom su se obratili evropskim kapitalistima da bi dobili fon
dove, povezujui ih sa njihovim preduzeem.33 Re kapitalista sve vie oz
naava rukovaoca novcem, zajmodavaca. Tako neki francuski pamflet napisan
1776. godine, nosi naslov: Un mot aux capitalistes sur la dette d Angleterre34
(Obavetenje kapitalistima o dugu Engleske - p.p.): zar nacionalni dug nije, a pri
ori, briga kapitalista? U julu 1783. godine u Francuskoj se raspravlja da li da se tr
govcima da puna sloboda da postaju veletrgovci. Na intervenciju Sartina, onda
njeg policijskog porunika, Pariz je bio izuzet iz takve odredbe. U obrazloenju

26 Ibid., str. 124.

27 A. N.. K 1349, 132, f 214 v.
E. Deschepper, op. cit., str. 125.
29 Lucien Febvre, Pouvoir et privilge (Louis-Philippe May: LAncien Rgime devant le Mur
d'Argent), u: Annales hist. c. et soc., X (1938), str. 460.
E. Deschepper, op. cit., str. 128.
31 A. N. Z l.D 102 B.
32 A. d. S. Napulj, Inostrani poslovi, 801.
33 Pierre-Victor Malouet, Mmoires, 1874,1, str. 83.
34 A. E M. et D Engleska, 35 fs 67 sq.

224
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

je stajalo da bi u protivnom prestonica bila izloena pohlepi velikog broja kapi

talista koji bi nagomilali namirnice i tako stvorili velike tekoe naelniku poli
cije u nadzoru snabdevanja Pariza.35 Vidimo da re kapitalista ve ima negativan
naboj i da oznaava ljude koji imaju novac i koji su spremni da ga upotrebe da bi
ga imali jo vie. Tako se u jednoj knjiici, izdatoj u Milanu 1799, razlikuju ze-
mljoposednici i possesori di riccheze mobili, ossia i capitalisti36 (vlasnici pokre
tnih bogatstava, to jest kapitalisti - p.p.). Godine 1789, u nekoliko cahiers de do
lances (knjige albi - p.p) u pokrajini Draginjan, iznose se albe na kapitaliste,
koji se nazivaju ljudima koji dre bogatstva u svojim novanicima37 i koji na
taj nain izbegavaju plaanje poreza. Posledica je toga da: krupni zemljoposed-
nici ove pokrajine prodaju svoju batinu da bi stekli kapital i zatitili se od ogro
mnih poreza na zemljino vlasnitvo; tako dobijeni novac odmah mogu investirati
po stopi od 5%.38 U Loreni je 1790. situacija bila sasvim drugaija: Ovde naj
znaajnije terene poseduju, pie jedan svedok, ljudi koji ive u Parizu; vie ovih
terena su nedavno pokupovali kapitalisti; oni su u svojim spekulacijama najvie
usmereni na ovu pokrajinu, jer je u njoj zemlja najjevtinija u srazmeri s prihodom
koji donosi.39
italac svakako primeuje da se re kapitalista nikad ne upotrebljava u
pozitivnom tonu. an-Pol Mara, koji se od 1774. godine izraava sve nasilnije,
ak kae: ,,U trgovakim nacijama, kapitalisti i rentijeri udruuju se sa zakupni
cima, finansijerima i spekulantima.40 Po izbijanju Revolucije, ton je jo otriji.
Dvadeset petog novembra, sa govornice Nacionalne skuptine, grof De Kistin
grmi: Hoe li ova skuptina, unitivi svaku aristokratiju, ustuknuti pred aristo-
kratijom kapitalista, tih kosmpolita koji otadbinu imaju samo tamo gde mogu da
gomilaju bogatstvo?41 Kambon, obraajui se Konventu 24. avgusta 1793, jo je
odreeniji: ,,U ovom asu se bije bitka na ivot i smrt: na jednoj su strani svi trgo
vci novcem, a na drugoj se radi o jaanju Republike. Ako elimo da uspostavimo
reim slobode, moramo da unitimo ova ruilaka udruenja javnog kredita.42
Re kapitalista se tu ne upotrebljava samo zato to je govornik eleo jo tei i
prezriviji izraz (trgovci novcem). Poznato je da su krupni finansijeri u poetku
podravali Revoluciju, koja se, meutim, uskoro obruila i na njih. Oni su se ipak
izvukli ivi i zdravi. Rivarol je zbog toga gnevan i u izgnanstvu pie: ezdeset
hiljada kapitalista i itav mravinjak raznih spekulanata odredili su sudbinu Revo
lucije.43 Oigledno je d a je re o prenagljenom tumaenju dogaaja iz 1789. go
dine. Pa ipak, re kapitalista jo uvek ne oznaava preduzetnika, investitora. Ta
re, kao i njoj srodna re kapital, vezane su i dalje za pojam novca, bogatstva
po sebi.

35 A. N .,F 12, 731, 4. juli 1783.

36 Luigi Dal Pane, Storia del lavoro in Italia, 2. izd., 1958, str. 116.
33 Cahier de dolances. Tiers tat de Garde-Figanires.
38 Cahier de dolances de Saint-Pardoux, Snchausse de Draguignan.
39 D. Mathieu. L'Ancien Rgime dans la province de Lorraine et Barrais, 1879, str. 324.
40 C. Mangeron, op. cit., str. 54.
41 Henry Coston, Les Financiers qui mnent le monde, 1955, str. 41; 25. septembar 1790, Moniteur,
t. V, str. 741.
42 Moniteur, t. XVII, str. 484.
43 H. Coston, op. cit., str. 41. Rivarol, Mmoires, 1824, str. 235.
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Nova re: kapitalizam

Kapitalizam, po naem miljenju najuzbudljivija od tri reci, iako najmanje

stvarna (jer verovatno ne bi postojala bez prve dve), bila je predmet strastvenog
istraivanja istoriara i leksikologa. Prema Dozau,44*pojavljuje se u Enciklopediji
1753. godine, ali sa veoma specifinim znaenjem: Stanje onoga koji je bogat.
Tvrdnja je izgleda netana, jer se odrednica ne moe pronai. Godine 1842, re
kapitalizam javlja se u delu . B. Riara Enrichissement de la langue fran
aise.^ No verovatno je Luj Blan bio taj koji je rei dao novi smisao u svojoj po
lemici sa Bastijaom, piui (1850): ... Ja kapitalizmom (navodnici su njegovi),
zovem prisvajanje kapitala od jednih na raun drugih 46 Re se, meutim, i dalje
slabo koristi. Prudon je ponekad koristi, i to na ispravan nain: Zemlja je jo
uvek tvrava kapitalizma, pie on. To je, zapravo, bila jedna od njegovih glavnih
teza. A samu re kapitalizam odlino definie: Ekonomski i drutveni reim u
kojem kapital, izvor prihoda, ne pripada onima koji ga koriste u svom radu .47 Pa
ipak, Marks za tu re ne zna ni deset godina kasnije, 1867 48
Re kapitalizam se u punoj snazi pojavljuje poetkom XX veka u politi
kim raspravama, i to kao suprotnost socijalizmu. U naunu terminologiju je uvodi
Verner Zombart svojom sjajnom knjigom Der modeme Kapitalismus (prvo iz
danje 1902). Re koju sm Marks nikada nije upotrebio, postae sastavni deo
marksistikog modela. Tako e se ak govoriti o robovlasnitvu, feudalizmu i ka
pitalizmu, kao o velikim etapama koje je definisao pisac Kapitala.
Radi se, dakle, o politikoj rei, to je verovatno odredilo i njenu prome-
nljivu sudbinu. Ekonomisti s poetka veka, ari id, Kanvas, Maral, Seligman i
Kasel, uporno su je izbegavali. Re e se pojaviti u Reniku politikih nauka tek
posle Prvog svetskog rata. U Britanskoj enciklopediji dobie odrednicu 1926. U
Reniku francuske akademije pojavie se 1932, i to uz smenu definiciju: Kapi
talizam, skup kapitalista. Ni nova definicija iz izdanja za 1958. godinu, nije
mnogo bolja: Kapitalizam, ekonomski reim u kojem dobra za proizvodnju
[zato ne i sredstva?], pripadaju pojedincima ili firmama.
Oito je da ova re, koja dobija dalja znaenja jo od poetka XX veka, a
posebno od Ruske revolucije 1917. godine, izaziva nelagodnost kod mnogih. Ug
ledni istoriar Herbert Hiton je ak predloio da se re jednostavno progna: Od
svih izama, kae on, najbuniji je kapitalizam. On je, naalost, dobio svu silu
znaenja i definicija, da se s pravom moe traiti da se on (kapitalizam), kao i im-

44 A. Dauzat, Nouveau Dictionnaire tymologique et historique, 1964, str. 132. Tu informaciju ni

sam, meutim, naao u Enciklopediji. Da lije re o greci?
J.-B. Richard, Les Enrichissements de la langue franaise, str. 88.
Louis Blanc, Organisation da travail, 9. izd, 1850, str. 161-162, citat E. Deschepper, op. cit., str.
153.
J. Romeuf, Dictionnaire des sciences conomiques, za re capitalisme, str. 203 i J.-J. Hmar-
dinquer, u: Annales E. S. C., 1967, str. 444.
48 Jean-Jacques Hmardinquer, prikaz knjige Jeana Duboisa, Le Vocabulaire politique et social en
France de 1869 1872, travers les uvres des crivains, les revues et les journaux, 1963, u: Annales E.
S. C , 1967, str. 445-446. Ali Engels ga koristi 1870. Re Kapitalismus koristi i nemaki ekonomista Al
bert Schaflle (Edmond Silbener, Annales d'histoire sociale, 1940, str. 133).

226
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

perijalizam, izbaci iz renika svakog naunika koji dri do sebe.49 I sam Lisjen
Fevr je eleo da ukloni re, smatrajui je isluenom.50512Pa ipak, kada bismo poslu-
ali ove racionalne savete, nestala re bi nam odmah ustrebala. Endrju onfikP'
lepo kae (1971): ...jedan od razloga to se ova re i dalje koristi, jeste i taj to
niko, pa ak i najotriji njeni kritiari, nije predloio neki bolji izraz umesto nje.
Novu re su prvi prihvatili istoriari, i to jo u vreme kada se oko nje nisu
lomila koplja. Ne plaei se mogue anahroninosti, oni su joj irom otvorili vrata
u istorijskom istraivanju: antika Vavilonija i helenistika Grka, drevna Kina,
stari Rim, zapadni Srednji vek, Indija. Najvea imena jueranje istoriografije, od
Teodora Momsena do Anri Pirena, uplela su se u ovu igru koja e kasnije dovesti
do svojevrsnog lova na vetice. Neoprezni su bili ukoreni, prvi Momsen, i to od
samog Marksa. Moda i opravdano: re kapital se ne moe prosto upotreblja
vati kao sinonim za novac. Na drugoj strani, i samo pominjanje rei kapital,
bilo je dovoljno da Pol Vejn5- kritikuje Majkla Rostovceva, vrsnog poznavaoca
antike ekonomije. J. K. van Ler je, s druge strane, u ekonomiji azijskog jugo
istoka, video samo sitne putujue trgovce {pedlars). Karl Polani s prezirom gleda
na istoriare koji govore o asirskim trgovcima; mi ipak posedujemo na hiljade
ploica s njihovom trgovakom prepiskom. esto se sve eli ukalupiti u post-
marksistiku pravovernost: eli se dokazati da se ne moe govoriti o kapitalizmu
pre kraja XVIII veka, to jest pre poetka industrijske proizvodnje.
Prihvatimo da je re o terminolokom pitanju. Jedva da treba podseati na
to da nijedan istoriar drutava pre Francuske revolucije, a posebno antikih civi
lizacija, pod reju kapitalizam ne smatra ono to spokojno tvrdi Aleksandar
Gerenkorn: Kapitalizam, to je moderni industrijski sistem.53 Ve sam rekao da
je kapitalizam u prolosti (za razliku od dananjeg kapitalizma) zauzimao tek
usku platformu ekonomskog ivota. Dakle, kako bi o njemu bilo mogue govo
riti kao o sistemu koji pokriva elo drutvo? On je ipak bio zaseban svet, razli
it od drutvenog i ekonomskog konteksta koji ne samo da ga je okruivao, ve i
bio stran za njega. Upravo u odnosu na ovaj kontekst, kapitalizam se i definie
kao takav, to jest ne samo u vezi s novim kapitalistikim formama koje e se ka
snije pojaviti. Jo tanije, kapitalizam se odreuje u odnosu na nekapitalizam og
romnih razmera. Odbiti da postoji ova dihotomija u ekonomiji prolosti, pod iz
govorom da pravi kapitalizam nastaje u XIX veku, znai odbijati da se shvati
znaenje - sutinsko za analizu te ekonomije - onoga to bi se moglo nazvati sta
rom topologijom kapitalizma. Ako ima oblasti gde on kao takav postoji (a tu sva
kako nije bio sluajno), onda je to stoga to su to jedine oblasti koje omoguuju
reprodukciju kapitala.

49 . Heaton, cit. l.. str. 268.

50 Lucien Febvre, ..Lconomie ligeoise au XVIe sicle (Jean Lejeune. La Formation du capita
lisme moderne dans la principaut de Lige au XVIe sicle), u: Annales E. S. C,, XII, str. 256 sq.
51 Andrew Shonfield, Le Capitalisme d aujourdhui, 1967, str. 4142.
52 Annales E. S. C., 1961, str. 213.
53 Alexandre Gerschenkron, Europe in the Russian mirror, 1970, str. 4.

227
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Stvarnost kapitala

Posle ovih razmatranja vano je osvetliti promenu u znaenju reci kapital (i

dve druge reci koje je prate), kako ju je shvatao Tirgo i kako ju je shvatao Marks;
valja otkriti da li se novi sadraj reci zaista ne moe primeniti ni na koju raniju
pojavu, kao i da li je kapitalizam u svom punom znaenju savremen industrijskoj
revoluciji. Mladi engleski istoriari pomiu poetke ove revolucije najmanje do
1750. godine, pa ak i stotinu godina ranije. Marks smatra da kapitalistika era
poinje u XVI veku, iako doputa d a je do zaetaka kapitalistike proizvodnje
(ne samo akumulacije kapitala, to treba napomenuti), dolo u italijanskim grado
vima u Srednjem veku.521 Svaki organizam koji se raa, ak i dok se ne razvije
potpuno, sadri potencijal daljeg razvoja i ve se moe oznaiti odreenim ime
nom. Kada se sve dobro proceni i odmeri, novi pojam kapitala se moe smatrati
kao neophodan teorijski koncept u razumevanju vremenskog perioda koji pokriva
ova knjiga.
Pre pedeset godina se o kapitalu govorilo kao o sumi kapitalnih dobara
(biens capitaux) - to je izraz koji je danas pomalo izvan mode uprkos nekim
prednostima. Tako se jedno kapitalno dobro moe shvatiti, fiziki dodirnuti,
nedvosmisleno definisati. Kao prvo, ono je rezultat nekog prethodnog rada, ono
je akumulirani rad. Kapitalno dobro je tako i polje koje je od kamenja oieno
davno u prolosti; kapitalno dobro je i stari vodeniki kamen; to po miljenju
Gastona Rupnela5455 moe biti i kameni seoski put u staroj Galiji. Ova kapitalna
dobra su nasleena i predstavljaju manje-vie trajne ovekove tvorevine. Kao
drugo, kapitalna dobra su obavezno ukljuena u proces proizvodnje; ona se kao
takva i mogu definisati, ali samo pod uslovom da doprinose daljem ljudskom
radu, koji mogu podsticati ili bar olakavati.
Ovaj doprinos im omoguuje da se regeneriu, rekonstruiu i poboljavaju,
da proizvedu prihod. Naime, proizvodnja stalno apsorbuje i preoblikuje kapital.
Seme koje sejem je kapitalno dobro, ono e proklijati; ugalj ubaen u Njuko-
menovu mainu je kapitalno dobro, jer e energija koju daje stvoriti neto. S
druge strane, ito koje jedem u obliku hleba, ugalj koji sagorevam u kaminu, iz
van su proizvodnje; oni su dobra za neposrednu potronju. Slino tome, uma
koju ovek ne koristi, novac koji tvrdica uva, takoe su izvan proizvodnje i ne
mogu biti smatrani kapitalnim dobrima. S druge strane, novac koji ide iz ruke u
ruku, koji podstie trgovinu, plaa stanarinu, rente, prihode, profite, plate - novac
koji je, drugim recima, ukljuen u trgovake tokove, koji im otvara vrata i diktira
brzinu, jeste kapitalno dobro. Novac odlazi jedino da bi se vratio tamo odakle je
poao. Dejvid Hjum je u pravu kada tvrdi d a je novac samo mo predstavljanja
rada i roba .56 Vilalon je jo 1564. godine rekao da neki trgovci novcem zarauju
novac.57

54 . Marx, op. cit., I, str. 1170.

55 Histoire de la campagne franaise, 2. izd. 1974, str. 71 sq.
^ Citat Salin, cit. cl., str. 434.
J. Gentil da Silva, op. cit., I, str. 20.

228
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

uma kao kapitalno dobro. U umi Tronse u departmanu Alije u Francuskoj, jo uvek
postoje hrastovi koje je 1670. Kolber zapovedio da se posade, da bi se od njih pravili
kvalitetni jarboli za francusku mornaricu od XIX veka pa nadalje. Kolber je na sve mislio
osim na pojavu parobroda (foto Erode)

229
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Pitanje da li odreeni predmet ili svojina, jeste ili nije kapitalno dobro,
moglo bi danas da bude isto akademsko. Jedan brod je to a priori. Prvi brod koji
je pristao u Sankt-Petersburgu (1701), bio je holandski brod koji je od Petra Veli
kog dobio tu povlasticu da se na njegov teret nikada ne plaa carinska taksa u ru
skim lukama. To mu je produilo vek trajanja za skoro stotinu godina, tri ili etiri
puta vie nego to je u to doba bio proek korienja nekog broda.58 Taj je ho
landski brod, dakle, bio veoma lepo kapitalno dobro!
Isto se moe rei i za ume u planinama Harc,59 izmeu Zezena, Bad
Harcburga, Goslara i Celerfelda, koje su u razdoblju 1635-1788, kada su bile
nedeljiva svojina vladarskih kua Hanover i Volfenbitel, bile poznate kao Kom-
munionharz. Neophodne zbog snabdevanja drvenim ugljem visokih pei u re-
gionu, ove energetske rezerve su veoma rano bile zatiene da bi se spreilo da ih
lokalno seosko stanovnitvo spontano ne razgrabi. Prvi sporazum o korienju
ume je skopljen 1576. godine, kada je itava oblast bila izdeljena na sektore,
prema brzini rasta razliitih vrsta drvea. Karte ume su izraene u isto vreme
kada su napravljeni i planovi za prevoenje stabala niz reku, nadzor ume i
inspekciju koju e obavljati ovlaeni ljudi na konjima. Tako je osigurana zatita
umske zone i stvorena organizacija proizvodnje za trite. To je dobar primer
ouvanja i poboljanja jednog kapitalnog dobra.
Primer Harca nije jedinstven, jer je u to vreme drvo imalo viestruku upo
trebu. Tako se pisac Bifon dobro starao za svoje drvo u Monbaru u Burgundiji. U
Francuskoj, ume se racionalno koriste jo od XII veka; re je, dakle, o tradiciji
koja ne poinje s Kolberom - iako je od tada naglaenija. Uvek kada su zapa
dnjaci odlazili u ogromne umske pojase Norveke, Poljske ili Novog sveta, ta
monje bi ume, ako je pristup bio morem ili rekom, odmah ulazile u kategoriju
kapitalnih dobara. Godine 1783. Engleska sa Spanijom sklapa ugovor uslovljava-
jui ga odredbom o slobodnom pristupu bojadisarskom drvetu u tropskim u
mama u oblasti Kampee u Meksiku. Engleska konano dobija tri stotine milja
poumljenog obalskog pojasa: Ukoliko valjano gospodarimo tim prostorom,
kae jedan diplomata, drveta e biti zanavek .60
Nema potrebe navoditi dalje primere. Svi nas oni, naime, neposredno i bez
tajanstvenosti vode do poznatih razmiljanja ekonomista o prirodi kapitala.

Stalni i opticajani kapital

Kapital ili kapitalna dobra (to je jedno te isto), mogu se podeliti u dve
vrste: 1) na stalni kapital koji ima dugo ili veoma dugo fiziko trajanje, a slui kao
podloga ljudskom radu; tu spadaju putevi, mostovi, nasipi, akvadukti, brodovi,
alati, maine; 2) opticajni kapital (ili kruei, kako se nekad govorilo), to jest
onaj koji ulazi u proces proizvodnje. Tu spadaju: semensko ito, sirovine, polu
proizvodi, novac za razne namene, kao to su prihodi, profiti, rente, a posebno

58 J.-P. Catteau-Calleville, Tableau de la mer Baltique, II, 1812, str. 238-239.

Ernst Pitz, Studien zur Entstehung des Kapitalismus, u: Festschrift Hermann Aubin, I, 1965,
str. 19-40.
60 A. E Moskva/A, 35/6 341/71 v-72, London. 26. maj - 6 . juni 1783.

230
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Nemaki brod s etvrtastim jedrima i sredinjim kormilom. Gravira iz Peregrinationes

od Brendenbaha, Majnc 1486. Ve je u tom razdoblju brod kapital koji se prodaje u
deonicama i deli na nekoliko vlasnika (otisak Zirodon)

plate, te konano rad. Svi ekonomisti prave razliku izmeu te dve vrste kapitala,
Adam Smit, Tirgo (koji govori o prvobitnim avansima i godinjim avansima),
kao i Marks, koji pravi razliku izmeu postojanog (konstantnog) i promenljivog
(varijabilnog) kapitala.
Negde 1820. godine ekonomista Hajnrih fon torh61 objanjava svojim ue
nicima, velikim vojvodama Nikoli i Mihajlu, na dvoru u Sankt-Petersburgu: Pret
postavimo da postoji izuzetno bogata nacija, koja je fiksirala (kurziv F. Brodel)
ogromnu koliinu kapitala u poboljanje tla, izgradnju kua, podizanje fabrika i
radionica, kao i izradu raznog alata. Pretpostavimo da u tu zemlju odmah nakon

61 Cours d conomie politique, 1823,1, str. 246-247.

231
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

etve upadnu varvari i opljakaju sav pokretni (cirkulirajui) kapital, svu hranu,
sve materijale i svu proizvedenu robu, ali potede kue i radionice: sav industrij
ski (tj. ljudski) rad bi u tom sluaju odmah bio obustavljen. Jer da bi se obraivala
zemlja, potrebni su konji i goveda za oranje, seme za sejanje, a pre svega hleb za
ishranu radnika do naredne etve. Da bi fabrike radile, potrebno je ito za mle-
venje, kao i metal i ugalj za kovanice; za zanatski rad trebaju sirovine. A rad
nicima svuda treba hrana. Rad nee omoguiti irina polja, broj fabrika, radio
nica, ili samih radnika, ve ono malo pokretnog kapitala koji varvari ostave.
Srean je narod koji posle takve katastrofe moe iz zemlje iskopati blago koje je
ranije, predostronosti radi, tu bilo zakopano! Plemeniti metali i drago kamenje
ne mogu, isto kao ni fiksni kapital, zameniti opticajno bogatstvo (richesse u
znaenju kapitala). Prve se stvari mogu izvesti da bi se u inostranstvu kupio potre
ban opticajni kapital. Spreavanjem takvog izvoza domae se stanovnitvo osu
uje na neaktivnost i glad koja e uslediti.
Tekst je zanimljiv i zbog terminologije i zbog opisa arhainog ruskog eko
nomskog ivota (konji, goveda, zanatlije, glad, skriveno blago). Varvari tu po
stupaju primerno: ostavljaju fiksni kapital, a odnose opticajni ne bi li dokazali
nezamenljivost potonjeg. No, da su se varvari predomislili i umesto opticajnog
unitili fiksni kapital, onda bi osvojena, poharana, pa potom osloboena nacija s
tekom mukom obnovila ekonomsku aktivnost.
Proces proizvodnje je neka vrsta dvotaktnog motora: opticajni kapital se
brzo unitava da bi bio reprodukovan, ili ak uvean. Sto se tie fiksnog kapitala,
on se svakako troi, vie ili manje brzo: put propada, most se rui, od broda ili
lae jednog dana ostane tek drvo za ogrev nekog mletakog samostana;62 drvene
poluge u mainama se raspadaju, raonik na plugu se lomi. Sve te stvari treba za
meniti; kvarenje fiksnog kapitala je opasna i neprekidna ekonomska bolest.

Kako izraunati kapital u prolosti?

Danas se kapital procenjuje izuzetno dobro u okviru nacionalnog rauno
vodstva. Tu se sve meri: promene nacionalnog proizvoda (bruto i neto), prihod po
glavi stanovnika, obim tednje, stopa reprodukcije kapitala, demografske pro
mene, itd. Sve je to predmet rauna u okviru merenja ekonomskog rasta. Istoriar,
oito, nema mogunosti da staru ekonomiju meri ovakvom vrstom rauna. Pa
ipak, ak i ako nam nedostaju brojke, sam pokuaj da se prolost razmatra kroz
teorijske kategorije sadanjosti, menja obavezno nau perspektivu i nain ob
janjavanja.
Ova promena perspektive je oita u nekoliko pokuaja kvantifikacije i re-
trospektivnog rauna. Re je o poduhvatima ekonomista a ne istoriara. Tako je
Elis Hanson Dons,63 uspela da donekle pouzdano izrauna privatno bogatstvo,
ili koliinu kapitala koji je 1774. godine posedovan u kolonijama Nju Derzi,

A. d. S. Venecija, Notatorio di Gollegio, 12, 128 v, 27. juli 1480.

Alice Hanson Jones, La fortune prive en Pennsylvanie, New Jersey, Delaware (1774), u: An
nales E. S. C., 1969, str. 235-249, i Wealth estimates for the American middle colonies, 1774, Chicago,
1968.

232
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Pensilvanija i Delaver. Istraivanje o kojem je napisala lanak i knjigu, poela je

sakupljanjem testamenata i prouavanjem imovine koja se u njima spominje. Po
tom je procenjivala imovinu nasledenu ab intestato. Rezultat je veoma zanimljiv:
suma kapitalnih dobara (C) je tri ili etiri puta vea od nacionalnog prihoda (R),
to znai d a je ekonomija tih drava imala iza sebe raspoloivu rezervu vrednu tri
ili etiri godinja prihoda zajedno. Kejnz je u svom raunu za 1930. godinu pri
hvatio odnos C = 4R, to ukazuje na izvesnu saglasnost prolosti i sadanjosti.
Amerika ekonomija s poetka razdoblja nezavisnosti ve ostavlja utisak izu
zetnosti, makar samo po visokoj produktivnosti rada i po prosenom ivotnom
standardu (prihod per capita), koji je oito bio vii nego u Evropi, pa ak i u En
gleskoj.
Ova neoekivana podudarnost se slae i s proraunima i razmiljanjima Si
mona Kuzneca, amerikog ekonomiste koji se posebno bavio prouavanjem rasta
nacionalnih ekonomija od kraja XIX veka do danas.64 Kuznec je na sreu podle
gao iskuenju da ide i dalje u prolost, u razdoblje pre XIX veka: pokuao je da
proceni razvoj u XVIII veku, pri emu je koristio prilino pouzdane grafikone
ekonomskog rasta Engleske, koje su izradili Filis Din i V. A. Kol.65 Tako je iao
sve do 1500, pa ak i dalje u prolost. Neemo ulaziti u pojedinosti metode ili us-
lova pod kojima je preduzeto ovo istraivanje prolosti - iji je cilj, mora se priz
nati, bio pre da se identifikuju problemi i predloe programi istraivanja i korisna
poreenja u vezi s dananjim nedovoljno razvijenim zemljama, nego da se daju
pouzdani odgovori na istorijska pitanja.
Oduevljen sam to je ovo istorijsko putovanje preduzeo vrhunski ekono
mista, ubeden u eksplikativnu vrednost dugoronih ekonomskih procesa. Njegovi
zakljuci predstavljaju izazov svim prethodnim pristupima problemima ekono
mije Starog poretka. Meutim, na velikoj slici koju imamo pred sobom, mi emo
se usredsrediti samo na kapital, osnovni predmet rasprave.
Simon Kuznec je uveren da dananje korelacije (ija je kretanja i razvoj na
primeru desetak zemalja prouavao u periodu od osamdeset do sto godina, a od
kraja XIX veka, to jest u razdoblju za koje postoje veoma dobri dokumenti), omo
guuju mutatis mutandis istorijsko putovanje unazad. Kuznec smatra da izmeu
davne prolosti i sadanjosti postoje veze, slinosti, kontinuiteti - ali i prekidi. On
ne veruje da je dolo do neke iznenadne promene u stopi tednje, koja bi pak,
kako misle A. Luis i V. V. Rostov, dovela do privrednog uspona u novije doba.
Kuznec govori o plafonima tednje, o visokim granicama koje ova svakako
vana stopa nikada ne prelazi, ak ni u zemljama veoma visokih prihoda. ka
kav bio razlog, pie on,66 bitno je da ak i najbogatije zemlje danas, zemlje ije
bogatstvo i mogunosti daleko prevazilaze sve to se moglo zamisliti na kraju
XVIII i na poetku XIX veka, prilikom formiranja kapitala ne prelaze nivo koji
su, kada je u pitanju samo tednja, dosezala i mnoga stara drutva .

64 Ovde sam pre svega koristio izvetaj sa kongresa u Minhenu (1965): ..Capital formation in mo
dem economic growth, and some implications for the past, u: Troisime Confrence internationale d'his
toire conomique, I, str. 16-53.
65 British economic Growth, 1688-1959, 2. izd., 1967.
66 S. Kuznets, cit. cl., str. 23.

233
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Svaka rasprava o tednji podrazumeva i raspravu o reprodukciji kapitala.

Ako potronja dostie 85% proizvodnje, onda 15% odlazi na tednju ili na even
tualno stvaranje reproduktivnog kapitala. To su, ipak, samo hipotetike brojke.
Uz malo preterivanja, moe se rei da nijedno drutvo ne tedi vie od 20% onog
to je proizvedeno. A ako to i ini, onda je to samo zakratko, pod nekom prinu
dom kakva nije postojala u starim drutvima.
Tako Marksovom iskazu Nijedno drutvo ne moe da ne proizvodi niti da
ne troi, treba dodati i stav: ni da ne tedi. Ovaj duboki, strukturalni zadatak
zavisi od broja pojedinaca u drutvu, njegove tehnike, ostvarenog ivotnog stan
darda - kao i drutvene hijerarhizacije koja odreuje unutardrutvenu raspodelu
prihoda. Po hipotetikom modelu Simona Kuzneca, zasnovanom na primeru En
gleske iz 1688, ili na drutvenim hijerarhizacijama nemakih gradova u XV i XVI
veku, postoji elita od 5% stanovnitva (to je, bez sumnje, maksimum), koja ra
spolae sa 25% nacionalnog prihoda. U tom sluaju gotovo itavo stanovnitvo
(tj. 95%) raspolae sa samo 75% nacionalnog prihoda, pri emu je prihod per ca
pita tog najveeg broja ljudi znatno ispod proeka u zemlji. Tako manjina pov-
laenih eksploatie veinu i prinuuje je na restriktivan ivot (to je u jo uvek
neprevazidenoj knjizi, davno dokazao Alfred Sovi).67 Reju, samo povlaeni
deo drutva moe da tedi. Pretpostavimo da privilegovani troe tri do pet puta
vie od obinih ljudi: tednja e u prvom sluaju iznositi 13% nacionalnog pri
hoda, a u drugom 5%. Dakle, u starim drutvima, uprkos malom prihodu pro ca
pita, tednja je bila i mogua i postojala je; drutvena hijerarhizacija se tome nije
suprotstavljala, ve je na odreen nain tome i doprinosila.
Glavne varijable u ovoj raunici su broj stanovnika i ivotni standard. Za
razdoblje 1500-1750, stopa rasta stanovnitva se za itavu Evropu moe proceniti
na 0,17% godinje (u odnosu na stopu od 0,95% u razdoblju od 1750. godine do
danas). Na dugi rok, rast proizvoda pro capita iznosi 0,2 ili 0,3%.
Naravno, sve ove i ostale brojke, hipotetine su. Izvan sumnje je d a je u Ev
ropi, pre 1750, stopa reprodukcije kapitala veoma niska, ali uz jedno obeleje
koje mi izgleda jako vano. Drutvo svake godine proizvodi odreenu koliinu
kapitala, to jest, bruto kapital iji jedan deo mora da nadoknadi fiksni kapital po
troen u procesu aktivne privrede. Neto kapital je, sve u svemu, bruto kapital
umanjen za nadoknadu potroenog. Kuznecova pretpostavka d a je razlika izmeu
stvaranja bruto kapitala i stvaranja neto kapitala mnogo vea u starim nego u mo
dernim drutvima, ini mi se gotovo neospornom i od sutinskog znaaja, uprkos
tome to je obilna dokumentacija koja ovu pretpostavku podrava, vie kvalita
tivna nego kvantitativna. Oito je da su stare privrede proizvodile znatnu koliinu
bruto kapitala, ali se u odreenim sektorima ovaj kapital topio kao sneg na suncu.
Drugim recima, postojala je priroena slabost u osnovnom procesu proizvodnje,
koja je dovodila do nedostataka za koje je jedini lek bio dodatni rad. Sama zemlja
je krhak kapital, jer se njena plodnost smanjuje iz godine u godinu; stoga i stalan
plodored; stoga i neophodnost ubrenja (pri emu se postavlja pitanje kako proiz
vesti dovoljne koliine dubriva); stoga i upornost seljaka da to vie puta preoru

67 Thorie gnrale de la population, I, 1954, posebno, str. 68.

234
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Poar, stalna nedaa gradskog ivota. Ova ilustracija iz Kronik de Bern (1472) Dibolda
ilinga prikazuje bekstvo ena, dece i svetenika, koji odlaze sa svojim stvarima. Poar se
gasio samo uz pomo merdevina i drvenih kofa u koje bi se zahvatala voda u gradskim
opkopima. Bern je gotovo do kraja uniten, a poar je prema navedenom izvoru, zahvatio
itav grad za samo etvrt sata (Burgerbibliotek, Bern, otisak G. Hovald)

235
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

tlo - i po pet, est puta u nekim oblastima, a u Provansi prema Kikeranu de

Boeu,uo ak i po etrnaest puta; otuda i veoma visok postotak stanovniva koji
radi u poljoprivredi - to je inilac koji, znano je, ometa rast. S druge strane,
zgrade, brodovi, mostovi, kanali za navodnjavanje, alati i sve maine koje je o-
vek izumeo da sebi olaka rad i iskoristi energiju koja mu stoji na raspolaganju -
sve je to podlono troenju. Znakovite su i neke naoko beznaajne injenice: tako
su, na primer, gradska vrata u Briu popravljana u razdoblju 1337-1338, potom
ponovo pravljena u razdoblju 1367-1368, a menjana 1385, 1392 i 1443, da bi
opet bila pravljena 1615. Ove su stvari imale znaajno mesto u svakodnevici koju
su, zapravo, strukturirale.6869 U prepisci intendanta Bonvila, u Savoji, u XVIII
veku, jednolino se nabrajaju nasipi koje treba ponovo izgraditi, mostovi koje
treba popraviti, putevi koji su postali neprohodni. Novine iz tog doba prepune su
izvetaja o gradovima i selima koji nestaju u poarima: Troa 1547, London 1666,
Njini Novgorod 1701,70 Carigrad 28. i 29. septembra 1755 - kada poar ostavlja
iza sebe prazninu u ariji (ari), to jest u trgovakom centru grada, veu od
dve milje u preniku.7172Ovih i slinih primera je na hiljade.
Ukratko, mislim d a je S. Kuznec bio posve u pravu kada je pisao: Izlaui
se opasnosti da preteramo, mogli bismo se upitati da lije pre 1750. godine (ako
po strani ostavimo neke spomenike), postojalo bilo kakvo fiksno i trajno form i
ranje kapitala, da li je postojala znaajnija akumulacija kapitalnih dobara sa
duim fizikim trajanjem, a koja ne bi zahtevala u odnosu na punu izvornu vred-
nost jako skupo tekue odravanje (ili ak i zamenu). Ako oprema u celini ne traje
due od pet do est godina, ako u poboljanje tla svake godine valja ulagati i pe
tinu njegove ukupne vrednosti, ako se najvei broj zgrada potpuno amortizuje za
25 do 50 godina, onda tu skoro nema nieg to bi se moglo raunati kao trajni ka
pital... M oda je pojam fiksnog kapitala samo proizvod moderne ekonomske
epohe i moderne tehnologije.7- Ovo bi, uz malo preuveliavanje, znailo da je
industrijska revolucija bila u prvom redu preobraaj fiksnog kapitala, koji e od
tada biti skuplji, ali i znatno trajniji. Pored toga, bie usavren, te e kao takav ko-
renito izmeniti stopu produktivnosti.

Vrednost sektorske analize

Sve ovo o emu smo govorili uticalo je na itavu ekonomiju. Proetamo li
se minhenskim Germanskim muzejom, videemo rekonstruisane drvene maine
(od kojih neke jo mogu da rade!), a koje su pre dve stotine godina bile jedini

68 Quiqueran de Beaujeu, De laudibus Provinciae, Paris, 1551, delo izdato na francuskom pod
naslovom La Provence loue, Lyon, 1614, citat Andr Bourde, Agronomie et agronomes en France au
XVIIIe sicle, str. 50. Uporediti i A. Plaisse, La Baronnie de Neubourg, 1961, str. 153, gde se citira Charles
Estienne: II faut tant de fois labourer et relabourer que la terre soit tout en poudre si possible.
69 Jean-Pierre Sosson, Pour une approche conomique et sociale du btiment. Lexemple des
travaux publics Bruges aux XIVe et XV sicles, u: Bulletin de la Commission royale des Monuments et
des Sites, t. 2, 1972, str. 144.
70 Samuel H. Baron, The Fate of the Gosti in the reign of Peter the Great. Dodatak: Gost Afanasii
Olisovs reply to the government inquiry of 1704, u: Cahiers du monde russe et sovitique, okt.-dec.
1973, str. 512.
7* Traian Stoianovich, Seminar UNESCO-a o Istanbulu, oktobar 1973, str. 33.
72 S. Kuznets, cit. <?/., str. 48.

236
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

pokretai. Njihove izuzetno sloene i vispreno smiljene poluge prenosile su

energiju vode, vetra, pa ak i energiju ivotinjske snage. Pred tim mainama shva-
tamo koji je sektor bio najvea rtva amortizacije opreme. Re je, naravno, o
proizvodnji, koju bismo uslovno mogli da oznaimo industrijskom . Na taj
nain nije jedino drutvena hijerarhizacija bila krivac to je samo 5% privilegova-
nih stanovnika, kao to smo maloas rekli, imalo visoke prihode i mogunost
tednje; sama ekonomska i tehnika struktura je bila takva d aje neke sektore - pr
venstveno industrijsku i poljoprivrednu proizvodnju, osuivala na sporo stva
ranje kapitala. Da li se onda treba uditi to je kapitalizam u prolosti uglavnom
koncentrisan u trgovinskom sektoru, to najvee investicije odlaze u sferu cirku
lacije? Sektorska analiza ekonomskog ivota, najavljena na poetku ovog pogla
vlja, objanjava izbor koji je napravio kapitalizam, a i razloge tog izbora.
Ona objanjava i jednu prividnu protivrenost u ekonomiji prolosti. Na
ime, u nekim oigledno nerazvijenim zemljama, isti kapital, koji se lako priku
plja u zatienim i povlaenim sektorima privrede, ponekad je izobilan ali bez
mogunosti da se korisno investira. Tu postoji tenja ka tezaurizaciji novca. No
vac naprosto lei ; kapital nije dovoljno iskorien. Kasnije u u vezi s tim na
vesti nekoliko zanimljivih tekstova o Francuskoj spoetka XVIII veka. Mi ipak ne
bi trebalo da iz sklonosti ka paradoksima, kaemo da tamo gde vlada opta ne-
matina ima najvie novca. Naime, ono to najvie nedostaje, a za to postoji bez
broj razloga, jesu prilike da se novac profitabilno uloi. Tako je bilo u Italiji skra-
ja XVI veka, iako je zemlja i tada prosperitetna. Posle razdoblja velike aktivnosti,
Italija strada od izobilja gotovine, odnosno izobilja srebra (largezzo), koje je na
specifian nain destruktivno. Naime, zemlja kao da je prevazila onaj kvantitet
kapitalnih dobara i novca koji njena ekonomija moe da potroi. Dolazi vreme
kada se kupuje slaba zemlja, kada se grade raskona seoska stanita, podiu veliki
spomenici i finansiraju kulturne ekstravagantnosti. Ukoliko je ovo objanjenje va
ljano, ono delimino reava i onu protivrenost na koju su ukazali Roberto Lopez
i H. A. Miskimin,73 a izmeu ekonomske depresije s jedne, i raskoi grada Firen
ce u doba Lorenca Velianstvenog, s druge strane.
Glavno je pitanje zato je onaj sektor drutva u prolosti, koji ja bez uste
zanja oznaavam kapitalistikim, morao da ivi zaauren; zato nije mogao da se
razvije i osvoji itavo drutvo. M oda je to, zapravo, bio uslov njegovog prei
vljavanja, jer je onovremeno drutvo doputalo znaajno formiranje kapitala
samo u odreenim sektorima, a ne u itavoj trinoj privredi tog doba. Kapital
koji bi hazarderski bivao investiran izvan zone izobilja donosio bi malo ploda,
ako ne bi bio i potpuno izgubljen.
Za istoriara je prilino znaajno to da zna mesto kapitalizma u prolosti.
Naime, topologija kapitala predstavlja obrnutu topologiju slabosti i neprofitabil
nih sektora starih drutava. Ali pre nego to identifikujemo kapitalizam u onim
sektorima gde je on zaista kod kue, ispitaemo one sektore u koje je on uspeo
da prodre posredno i ogranieno: poljoprivreda, industrija, prevoz. Kapitalizam je

73 R. S. Lopez, H. A. Miskimin, The Economic depression of the Renaissance, u: The Economic

history Review, 1962, br. 3, str. 408^126.

237
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

esto presezao u ove tue teritorije, ali se esto otuda brzo i povlaio. Ta po
vlaenja dosta govore. Zato kastiljski gradovi ne ele da investiraju u poljopri
vredu u okolnim seoskim oblastima posle sredine XVI veka,74 dok se trgovaki
kapitalizam u Veneciji pedeset godina docnije, naprotiv, iri ka selima? Zato
preduzetnika vlastela iz june eke, u istom razdoblju, potapa svoju zemlju i
pretvara je u ogromna jezera za uzgoj ribe?75 Zato francuski buruji posle 1550.
prestaju da pozajmljuju novac seljacima, a poinju iskljuivo vlasteli i kralju?76
Zato se velike trgovake firme jo pre kraja XVI veka, povlae iz gotovo svih ru
darskih preduzea srednje Evrope, doputajui da ove na silu preuzme drava? U
svim ovim naizgled protivrenim sluajevima, kao i u mnotvu drugih, vidimo da
naputena preduzea vie nisu dovoljno rentabilna ili sigurna, te d a je novac upu-
tnije investirati drugde. Jedan trgovac je to saeo recima bolje je uopte ne raditi
nego raditi uzaman .77 Potraga za profitom i njegovo maksimiranje ve su postali
pravila kapitalizma.

ZEMLJA I NOVAC
Kapitalizam, ili bolje reeno gradski novac (u posedu plemia i buruja),
veoma rano ulazi u seosku sredinu. Nema grada u Evropi iji se novac ne preliva
u neposrednu okolinu. to je grad vei, iri je i pojas gradskog tla izvan zidina.
Zemlja se kupuje ne samo u neposrednoj blizini grada, ve ponekad i veoma da
leko: tako su enovski trgovci u XVI veku kupovali imanja u dalekoj Napuljskoj
Kraljevini. U Francuskoj u XVIII veku trite nepokretnosti tei da se proiri sve
do granica nacionalnog trita. U Parizu se kupuju bretonska vlastelinstva78 i ze
mlja u Loreni.79
Ovakve kupovine su esto znak drutvenog napretka. Chi ha danari
compra feudi ed barone, kae napolitanska poslovica ( ima novca kupice
imanja i postae baron - p. p.). Zemlja nije odmah donosila plemiku titulu, ali
je bila korak u pravom smeru, sredstvo drutvene promocije. Iako ne jedini, eko
nomski razlozi su, takoe, znaajni pri kupovini zemlje. ovek je mogao da kupi
imanje u okolini svoga grada da bi obezbedio hranu za svoje domainstvo - u ko
jem sluaju je delovao kao uzorni pater familias. Kupovina je mogla da bude i
nain da se novac sigurno investira. Postojala je izreka da zemlja nikada ne
lae, a koju su trgovci dobro poznavali. Tako Luka del Sera iz Firence 23. aprila
1408. pie Franesku Datiniju, trgovcu iz Prata: Savetovao sam vas da kupite
imanje, to sada jo revnosnije inim. Prednost zemlje je to nije izloena onim ri-

74 Informacije pruio Felipe Ruiz Martin.

75 Tu injenicu pominje Alois Mika, La Grande Proprit en Bohme da Sud, XIV-XVIe sicles,
Sbornik historicky I. 1953, i Josef Petran, La Production agricole en Bohme dans la deuxime moiti du
XVIe et au commencement du XVIIe sicle, 1964; (te mi je informacije saoptio J. Janacek).
Schnapper, Les Rentes au XVIe sicle, Paris, 1957, str. 109-110.
7 Cavignac, op. cit., str. 212, 13. novembar 1727.
J. Meyer, op. cit., str. 619.
79 D. Mathieu, op. cit., str. 324.

238
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Almoshof. Ove slike nepoznatog slikara a Nimberkom muzeja ilustruju irenje kua na
selu u XVI veku. Pr\>a (gore) predstavlja imanje u XVI veku. Druga (na str. 241) pokazuje
kakvo je ono bilo u XVII veku (otisak Hohbauamt)

zicima koji su vezani za more, a ne mogu je ugroziti ni drugi inioci, na primer

propasti trgovakih firmi ili bankrotstva. Utoliko pre vas savetujem i molim daje
kupite (pi ve ne conforto e pregho) .80 Nevolja je za trgovca to se zemlja ne
moe prodati ni kupiti tako brzo kao deonice na berzi. Kada je banka Tjepola Pi-
zanija u Veneciji pala u steaj (1584), imanja koja su bila njena garancija, proda
vala su se sporo i uz gubitak.01 S druge strane, u XVIII veku, trgovci iz La Roela
su rado ulagali kapital u kupovinu vinograda, ili delova vinograda,82 smatrajui
da se tako uloen novac moe brzo, lako i bez gubitaka povratiti. Ali tu se radilo o
vinogradima u regionu iz kojeg se vino izvozilo u velikim koliinama: takva ze
mlja bila je jednako dobra kao i banka! Verovatno je bilo slino i sa zemljom koju
su trgovci iz Antverpena pokupovali u okolini svog grada u XVI veku. Oni su na
osnovu tih imanja uzimali pozajmice, a i poveavali svoj kredit; ak ni prihod koji
je kupljena zemlja donosila, nije bio zanemarljiv.83
Dakle, ma kakvo d a je njeno poreklo, gradska zemljina svojina (koja, pre
svega, pripada graanima) nije ipso facto kapitalistika svojina, utoliko pre stoje
esto, i sve vie od XVI veka, njen vlasnik direktno ne eksploatie. injenica da
ovaj povremeno moe da bude autentini kapitalista i manipulator novcem, nita
ne menja na stvari. Fugeri, prebogati trgovci iz Augsburga, pred kraj svoje u
desne poslovne karijere kupuju vlastelinstva i principate u Svapskoj i Franakoj.

80 Archivio di Stato Prato, Arch. Datini Filza 339, Firenza, 23. april 1408.
81 Prema mnogim dokumentima A.d.S. iz Venecije o propasti te banke, likvidacija jo nije
dovrena 31. marta 1592. Correr, Don delle Rose, 26 f 107.
82 C. Laveau, op. cit., str. 340.
H. Soly The 'Betrayal' of the Sixteenth-Century Bourgeoisie: A Myth? Some Considerations
of the Behaviour Pattern of the Merchants of Antwerp in the Sixteenth Century, u: Acta Historiae Neer-
landicae, knjiga VIII, str. 31-39.

239
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Oni njima valjano gospodare, ali im ne menjaju strukturu. Njihova vlastelinstva

ostaju ono to su bila, vlastelinstva sa svojim dabinama i seljacima zakupni
cima.84 Ni italijanski trgovci iz Liona ili denovski poslovni ljudi iz Napulja, koji
su skupa s imanjima kupili i plemike titule, nisu postali poljoprivredni predu-
zetnici.
Pa ipak, dogaalo se i to da kapitalizam osvoji zemlju i potini je svojim
uzusima, sasvim joj menjajui ustrojstvo. Uskoro emo ispitati neke primere ka
pitalistikih imanja. Njih ima mnogo i neki su sporni. Pa ipak, u poredenju sa tra
dicionalnim upravljanjem i ustrojstvom imanja, ona su uvek u manjini, tako da su
barem do XVIII veka, izuzetak koji potvruje pravilo.

Preduslovi za kapitalizam
Poto seoske oblasti na Zapadu naseljavaju i vlastela i seljaci, njima je teko
manipulisati. Vlastelinski reim je svuda istrajan. A da bi u poljoprivredi nastao
kapitalistiki sistem upravljanja i ekonomske racionalizacije, potrebni su odre
eni preduslovi: da vlastelinski sistem bude, ako ne ukinut, ono bar uproen ili
preinaen (ponekad iznutra, kada sam vlastelin, ili obogaeni seljak, postaje ka
pitalista); da slobode seljaka budu ako ne ukinute, onda bar sputane i ograniene
(tu spada osetljivo pitanje zajednikih dobara); itavo preduzee treba da bude
ukljueno u aktivnu robnu trgovinu na duga rastojanja, gde se prodaju ito, vuna,
vrhovnik,85 bro, vino i eer; neophodno je uvesti racionalno upravljanje, pri
emu se vodi rauna o prinosima i poboljanju tla; na proveren i pouzdan nain
treba investirati i koristiti fiksni kapital; i konano, sistem treba da bude zasnovan
na plaenom proletarijatu.
Ako svi ovi zahtevi nisu ispunjeni, preduzee nee biti kapitalistiko, iako
moe biti na putu da to postane. A ove brojne uslove, negativne ili pozitivne,
teko je ostvariti. Postavlja se pitanje zato je to uglavnom tako? Oito je da se u
selo ne moe jednostavno ui i postupati po svojoj volji; feudalna nadgradnja je
iva i otporna; osim toga, seljaki svet se uvek suprotstavlja inovacijama.
Neki francuski konzul posmatra 1816. godine stranu zaputenost i bedu
Sardinije, koja je uprkos svemu u sreditu evropske civilizacije .86 Glavna pre
preka prosvetljenim naporima poboljanja stanja jesu zaostali seljaci koje
eksploatiu drava, crkva, i feudalci. Ovi divlji seljaci, kako pie konzul, u
vaju svoja stada ili obraduju polja s bodeom o boku i pukom na ramenu . ivot
im je zatrovan porodinim i klanovskim sukobima. U taj arhaian svet nita lako
ne prodire, pa ak ni uzgoj krompira, koji je uspeno oproban, ali se nije odo-
maio, uprkos isplativosti. Pokuaji gajenja krompira, belei konzul, bili su
ismejani ; s druge strane na uzgoj eerne trske (to pokuava jedan sardinijski
plemi zaljubljenik u agronomiju) gleda se s ljubomorom; taj se uzgoj zbog ne-

84 Robert Mandrou, Les Fagger, propritaires fonciers en Souabe, 1560-1618, 1969.

Gilles Caster, Le Commerce du pastel et de l picerie Toulouse, 1450-1561, 1962.
6 A. N.. B III, 406, dugaak izvetaj od 23. januara 1816.

240
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Stara, skromna kua vlasnika, postala je, delimino, stan upravitelja ili uvara; drugi deo
sputen je da bi ga pretvorili u terasu; nova zgrada vlasnika je velika i ima tornjeve, tako
da izgleda kao kakav dvorac (otisak Hohbauamt)

znanja ili zlobe kanjava kao zloin; i ne samo to; svi radnici koji su radili na uz
goju eerne trske, a bili skupo plaani, bili su pobijeni. Neki posetilac iz Mar-
selja divi se zasadima pomorande u Oljastri, drveu punom snage i zdravlja iji
cvetovi, opadajui, stvaraju debeo sloj na tlu... pri emu itelji tog kraja ... ne iz
vlae ni najmanju korist od tog voa. S nekoliko zemljaka Marseljac podie tu
destileriju i radi itavu jednu sezonu. Naalost, kada se sledee godine grupa rad
nika, koja je u meuvremenu boravila u Francuskoj, vratila na posao, zatekla je
unitene radionice, dok je alat i pribor bio ukraden. Poduhvat se morao napustiti.
Bez sumnje, bilo je seljakih drutava koja su ivela u drugaijim uslovima
i bila otvorenija za promene. Na primer je ekstreman: Sardinija, oblast koja i
danas vai kao drutveno zaostala. Ali ta je sa onim enovskim trgovcem iz po
rodice Spineli, koji je kupio plemiki posed Kastrovilanija u Napuljskoj Kralje
vini: kada je objavio da e sam utvrivati dan dolaska i period rada sezonskih rad
nika (koji su se tu nazivali bracciali ili fatigatori), protiv sebe je podstakao itavu
seosku zajednicu ( universit), koja je tu imala poslednju re. Morao je da odus-

241
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

tane od svog nauma. Ne traite mnogo od fatigatori, kau mu seljaci, jer e

prestati da dolaze i rade u naim vinogradima.8
Nije, dakle, sluajno to to se s novim uzgojima esto pokuavalo u mova
rama ili u umama. To je bilo lake nego remetiti uvreene navike i obiaje. Godi
ne 1782, inovator Delport izabrao je za uzgoj ovaca na engleski nain, deo u
me Bulonj-sir-mer, koji je sam iskrio, a zatim poboljao velikim koliinama la
pora.88 Tu je morao da titi ovce od vukova, ali je barem bio zatien od uplitanja
ljudi!

Seljake mase: brojevi, inercija, produktivnost

Seljatvo sainjava ogroman broj ljudi. Delujui slono, seljaci mogu

pruiti veliki aktivan ili pasivan otpor. Ali brojnost, s druge strane, znai nedo
voljnu produktivnost. Ako zemlja daje slabe prinose, a to je uglavnom tako, treba
poveati povrinu obraenog tla, radnici treba da ulau vie truda, a sve u nasto
janju da se veim radom popravi nedovoljna produktivnost. Fraso i Arpaja su dva
siromana sela u zaleu Napulja. U blizini je srazmerno bogato selo Montesarkio.
U prva dva sela produktivnost je bila tako niska da je, da bi se dobili isti prinosi
kao u Montesarkiju, trebalo obraivati tri puta veu povrinu. Posledica je da su
siromana sela imala i prihvatala visoki natalitet, rano sklapanje brakova: bila im
je, naime, potrebna brojnija radna snaga.89 Otuda i stalni paradoks mnogih eko
nomija Starog poretka, ije su seoske oblasti bile prenaseljene i ivele na rubu
gladi i oskudice, a ipak morale da redovno zovu u pomo sezonske radnike u
vreme etve, berbe i zimske vridbe ita, kao i fizike radnike da s pijucima ko
paju jarkove. Ovi radnici dolazili su iz jo siromanijih krajeva gde je vladala ne
zaposlenost. Statistika iz 1698. godine daje sledee podatke o broju stanovnika u
generalitetu Orleana: 23 812 oraa, 21 480 vinogradara, 2 121 mlinar, 539 vrtlara,
3 160 pastira, 38 444 nadniara, 13 696 slukinja, 15 000 slugu. A ak ni ove bro
jke ne predstavljaju ukupno seljako stanovnitvo, jer uz izuzetak slukinja, tu
nisu ukljuene ene i deca. Tako na aktivno stanovnitvo od nekih 120 000 ljudi
dolazi 67 000 plaenih osoba, to pomonih radnika, to slugu, to nadniara!
Ovaj viak stanovnitva je, paradoksalno, smetnja poveanju produktivno
sti: ovako brojno seosko stanovnitvo, koje se jedva izdrava, koje je primorano
da neprestano radi da bi zaleilo posledice estih loih etvi i platilo mnoge da
bine, zatvara se u svoje dnevne zadatke i poslove, kojima gotovo da ne moe iz
mai. To dakle nije sredina u kojoj dolazi do tehnikog napretka, ili gde se pri
hvata rizik novih kultura i novih trita. Prvi utisak je da je re o uspavanim ma
sama vezanim za svoje rutinske poslove. One ipak nisu nuno mirne i poslune.
Mogu se probuditi i biti veoma brutalne. Tako je 1368. u Kini izbio masovan se-

G. Galasso, Economia e societ nella Calabria del Cinquecento, str. 78.

A. Bourde, op. cit., str. 1645 sq.
89 Grard Delille, Types de dveloppement dans le royaume de Naples, XVIIe-XVIIIe sicle, u:
Annales E. S. C , 1975, str. 703-725.
90 Moskva, ostavtina Dubrowski, Fr. 18-4, f 86-87.

242
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

ljaki ustanak kojim je zbaena dominacija Mongola, a u korist dinastije Ming.

Iako seljaki ustanci u Evropi nisu bili tolikih razmera, oni su posvuda izbijali.
Naravno, ovi poari se gase jedan za drugim: akerija u Il-de-Fransu 1358,
seljaka buna 1381. u Engleskoj, ustanak maarskih seljaka91 pod vodstvom
era Doa 1514, a koji se zavrava hiljadama veanja, nemaki seljaki ustanci
1525, ili iroka seljaka pobuna u Napuljskoj Kraljevini 1647. godine. Vlastelin
ski sloj, drutvena nadgradnja seoskog sveta, uvek ponovo stie prednost, i to uz
pomo vladara i uz vie-manje svesno sauesnitvo stanovnika gradova kojima
treba rad seljaka. Pa ipak, iako redovno gube bitke, seljaci ne odustaju. Otvoreni
rat se smenjuje s latentnim ratom. Prema Georgu Grilu,92*istoriaru austrijskog
seljatva, ak i takav straan poraz kojim je okonan Bauernkrieg 1525. godine,
nije stavio taku na latentni drutveni sukob koji je trajao sve do 1650. pa i due.
Seljaki rat je, zapravo, stukturalni rat koji se nikada ne okonava. Due je trajao
i od Stogodinjeg rata.

Beda i preivljavanje
Maksim Gorki je navodno jednom rekao: Seljaci su svuda isti . Da lije
bio u pravu?
Svim seljacima je zajednika manje ili vie trajna beda; svi oni imaju go
tovo neogranieno strpljenje, skloni su odupiranju i to prilagodavanjem prili
kama; spori su uprkos povremenim ispadima gneva do kojih dolazi u pobunama;
uporno odbacuju novotarije94 i istrajni su u tome da poboljaju svoj uvek nesi
gurni ivot. ivotni standard im je nizak, uprkos pojedinanim izuzecima u ne
kim oblastima kao to su bile: u XVI veku, zona uzgoja stoke u Ditmarenu u
junom Jilandu;95*ostrva seljakog blagostanja u Svarcvaldu, u nekim delo-
vima Bavarske, Hesena i Tiringije; neto kasnije holandske seoske oblasti i to
zbog blizine velikih gradskih pijaca; zapadni deo podruja Le Mana;97 znatan deo
Engleske; vinogradarske oblasti irom Evrope. Pa ipak, u optoj slici, tamna po
druja, kojih je na hiljade, daleko su brojnija od svetlih.
Ipak ne treba preuveliavati ove stvarne tekoe. Seljak je preiveo, uspeo
je da se snae, i to gotovo svuda, ali je morao da prihvati na stotine dodatnih
poslova:98 zanatstvo, vinogradarsku industriju, prevoenje kolima. Nije udno
to vedski i engleski seljaci rade kao rudari, radnici u kamenolomima i livnicama
gvoa; to seljaci iz Skanije postaju mornari i bave se obalskom trgovinom na
Baltiku i Severnom moru; to svi seljaci povremeno tkaju i prevoze raznu robu.
Kada je u kasnom XVI veku poslednji talas kmetstva zahvatio Istru, mnogi seljaci
su spas potraili u bekstvu; postajali bi prevoznici i kolporteri s odredinim lu

91 Laszlo Makkai, u: Histoire de la Hongrie, Budimpeta, 1974, str. 141-142.

92 Georg Grll, Bauer, Herr und Landesfrst, 1963, str. 1 sq.
Andr Malraux, Anti-mmoires, 1967, str. 525.
A. Bourde, op. cit., str. 53.
95 Wilhelm Abel, Crises agraires en Europe (X llf-X X * sicles), 1973, str. 182.
Wilhelm Abel, Geschichte der deutschen Landwirtschaft, 1962, str. 196.
97 Paul Bois, Paysans de l Ouest, 1960, str. 183-184.
98 Sombart, II, str. 1061.

243
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

kama na Jadranskom moru. Neki su ak uspeli da organizuju primitivnu industriju

gvozda, gradei po selima visoke p e i." U Napuljskoj Kraljevini, kae se u je
dnom ozbiljnom izvetaju Sommarie, ima mnogo bracciali, koji ne ive isklju
ivo od nadniarenja, ve svake godine zasejavaju est tomola (povrinska jedi
nica - p.p.) ita i jem a [...] uzgajaju povre i odnose ga na pijacu, seku i prodaju
drvo, a prevoze robu svojim zapregama; dovoljno su smeli da porez plaaju samo
kao bracciali.100 U jednoj novijoj studiji prikazani su i kao uzajmljivai i kao
zajmodavci, sitni zelenai, a pored toga i kao savesni uzgajivai stoke.

D ugotrajna stabilnost ne iskljuuje promene

Primeri pokazuju da Gorki nije bio sasvim u pravu. Bilo je hiljadu naina da
se bude seljak, kao i hiljadu naina da se bude siromaan. Lisjen Fevr je obiavao
da kae d a je Francuska zemlja razliitosti, pri emu je mislio na njene pokrajine.
S druge strane, i itav se ostali svet odlikuje razliitou: u tlu, klimi, vrstama kul
tura, istorijskim skretanjima, starim izborima. Razliit je i status poseda i ljudi.
Seljaci su robovi, kmetovi, slobodnjaci, napoliari, slobodni zakupnici; mogu da
budu pod vlau crkve, kralja, krupne vlastele, plemic drugog i treeg reda,
krupnih zakupnika. Njihov je status u svakom od tih sluajeva razliit.
Niko ne osporava ove razliitosti vezane za mesto. Ali unutar svakog si
stema, istoriari seoskog ivota skloni su da vide nepromenljiva i u dugim ra
zdobljima stalno obnavljana ustrojstva.101 Elio Konti, ugledni istoriar seoske
Toskane, smatra da se ta oblast moe objanjavati samo posmatranjima koja se
proteu na hiljadu godina. Sto se tie seoskih oblasti oko Pariza, neki istoriar
tvrdi da njihove strukture gotovo da se nisu promenile od vremena vladavine Fi
lipa Lepog do XVIII veka. 102 Kontinuitet bi tu bio dominantan inilac. Verner
Zombart je davno rekao da se evropska poljoprivreda nije promenila od doba
Karla Velikog do Napoleona, ime je hteo da pomalo zbuni neke njemu savre-
mene istoriare. Ova tvrdnja danas ne bi nikog iznenadila. Oto Briner, istoriar
seoskog drutva Austrije, ide ak i dalje pa veli; Od stvaranja u neolitiku, pa do
XIX veka, seljatvo je bilo kamen temeljac evropskog drutva, tako da ga hi
ljadama godina gotovo nisu doticale strukturalne promene u gornjim slojevima
drutva.103
U potpunu inertnost seljatva ipak ne smemo slepo verovati. Istina je da se
izgled nekih sela nije promenio od doba Luja XIV do danas. Stari roaci jedne is-
toriarke Foreza su i danas slini, duhovno bliski onim piscima oporuka iz XIV
veka.104 A stoka ,,u ovim selima 1914. godine kao da se ne razlikuje od one iz
1340.105 Mogue je da su kue, polja, ivotinje, ljudi, njihov govor i poslovice,

^ F. Gestrin, op. cit., uporediti rezime na francuskom jeziku str. 247-272.

0 A. d. S. Napulj, Sommaria Partium 565; Galasso, op. cit., str. 139.
1 Elio Conti, La Formazione della struttura agraria modema nel contado fiorentino, Roma,
1965,1, str. VII.
Guy Fourquin, Les Campagnes de la rgion parisienne la fin du Moyen Age, 1964, str. 530.
3 Otto Brunner, Neue Wege der Verfassungs-und Sozialgeschichte, ital. izdanje, 1970. str. 138.
M. Gonon, La Vie familiale en Forez et son vocabalaire draprs les testaments, 1961, str. 16.
105 Ibid., str. 243.

244
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

ostali isti... Pa ipak, tota se promenilo! Da lije beznaajno to to je u Midorfu,

seocetu u severnom Alzasu, u razdoblju 1760-1770, stara itarica spelta ustu
pila mesto penici?106107Takoe, nije zanemarljivo d a je isto selo izmeu 1705. i
1816. godine (verovatno oko 1765), prelo s trogodinjeg plodoreda na dvogo
dinji.1' Male promene, primetie moda italac, ali ima i velikih. Svaka dugo
trajna situacija se jednog dana naruava, nikad u celosti, nikad odjednom: pa ipak,
pukotina je sve vie. Glavni prodor je ostvaren u doba Blane od Kastilje i Svetog
Luja, kada se seljatvo oko Pariza, sastavljeno od kmetova (koji su morali da
plaaju glavarinu, da se venavaju iskljuivo u okviru vlastelinstva, dok im je
imovina posle smrti prelazila u ruke vlastelina), ali delom i od slobodnjaka, oslo
bodilo od vlastele; tada dolazi do masovnog oslobaanja. Naime, slobodnom o-
veku koji je iveo meu kmetovima, uvek je pretila opasnost da ga poistovete s
ovima. Druga pukotina se pojavila onda kada su se seljaci iz Orlija, Sisi-an-Brija i
Boasija udruili i zajedno otkupili svoje dabine i stekli slobodu: opta atmosfera
je pogodovala takvim poduhvatima i pokret se proirio.108 Bitno je i to d a je do
oslobaanja seljaka dolazilo po itavoj Evropi, i to najvie u najaktivnijim obla
stima, ali i onim manje povlaenim. Dogodilo se to i u Napuljskoj Kraljevini, pa
ak i u Kalabriji, za koju se nikako nije moglo oekivati da e u tome prednjaiti;
tu je, na primer, obustavljena potraga za onim poslednjim odbeglim seljacima
koje je 1432. godine traio grof Sinopoli.109 Seljako kmetstvo, vezanost za tlo,
nestali su. Stare rei (adscripti, villani, censiles, redditici) nestaju iz kalabrijskog
renika, te se jedino govori o vazalima ( vassalli).1101Zanimljivo je to da su oslo
boeni seljaci iz Gornje Austrije, kao znak slobode nosili crvene eire.111 Intere
santno je da trijaa (podela zajednike zemlje izmeu seljaka i vlastele) propada u
Francuskoj u XVIII veku, dok u Engleskoj isti postupak vodi do ograivanja tla
(ienclosures). Dolo je i do obratnog procesa, kada je drugo kmetstvo u Poljskoj
u XVI veku ponovo sputalo seljaka koji je ve bio stekao izvesna iskustva u radu
na gradskoj pijaci, pa ak i u saradnji sa stranim trgovcima.112 Svi ovi dogaaji su
vani: svaki od njih je menjao sudbinu na hiljade ljudi.
U ovom sluaju Mark Blok113 je bio u pravu za razliku od Ferdinanda Lota,
koji je francusko seljatvo smatrao potpuno krutim sistemom bez ikakvih puko
tina. Njih, naprotiv, ima, kao i troenja, prekida, obrta. Ove pukotine nastaju ne
samo iz sukoba vlastele i seljaka, ve i usled koegzistencije gradova i sela, sai-
vota u kojem se razvija trina privreda i remeti seoska ravnotea.
Trite nije jedini inilac. Pritisak esnafa esto prisiljava zanatlije da napu
taju gradove i odlaze na selo, odakle bi se vraali tek kada nastupe povoljne

106 E. Juillard, Problmes alsaciens vus par an gographe, 1968, str. 110.
107 Ibid., str. 112.
108
G. Fourquin, op. cit., str. 160 sq.
109 G. Galasso, op. cit., str. 76-77.
" Ibid., str. 76.
111 Georg Grll, op. cit., str. 30-31.
112 Evamaria Engel, Benedykt Zientaria, Feudalstruktur, Lehnbiirgertum und Fernhandel im Spt-
mittelalterlichen Brandenburg, 1967, str. 336-338.
113 Marc Bloch, Mlanges historiques, Paris, 1963, II, str. 689.

245
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

okolnosti. Privueni visokim platama, seljaci esto odlaze i u gradove. Plemii

esto u gradovima podiu kue i palate. Italija, u prednosti u odnosu na ostali deo
Evrope, jeste prva zemlja u kojoj se dogaa ovaj inurbamento. Postajui graani,
vlastelini dovode sa sobom svoje prisno povezane seoske klanove, koji sa svoje
strane utiu na privredu i ivot grada.114" Konano, u gradu ive i ljudi od za
kona, koji piu pisma nepismenima - a koji su esto prevaranti, to jest lihvari
koji seljake primoravaju na to da potpisuju potvrde o zaduenjima, uzimaju vi
soke kamate, zaplenjuju imovinu ostavljenu u zalog. Ve u XIV veku, lombardska
casana je zamka u koju upadaju neoprezni seljaci koji se zaduuju. Oni najpre za
lau kuhinjski pribor, burad za vino, poljoprivredni alat - potom stoku i najzad
zemlju.115 U toku ekonomskih kriza zelenake kamate su ogromne. U novembru
1682, intendant Alzasa govori o nepodnoljivim zelenakim kamatama ije su
rtve seljaci: Graani ih prinuuju da potpisuju ugovore sa 30% kamate ; neki
zelenai ak trae od seljaka da kao jemstvo zaloe zemlju s kamatom od polo
vine budueg prinosa [...] to godinje iznosi koliko i sama pozajmica... . Drugim
recima, novac se pozajmljivao po stopi od 100%.116

Vlastelinski sistem na Zapadu nije mrtav

Vlastelinski reim, duboko proimajui ivot seljakov, istovremeno ovog
titi i optereuje. Tragovi tog reima se jo i danas mogu uoiti irom zapadne
Evrope. Znam za dva mala sela izmeu Baroa i Sampanje, koja su nekad pripa
dala jednom skromnom vlastelinstvu. U blizini jednog od njih se i danas uzdie
zamak, kakav je ostao posle obnove i ureenja u XVIII veku, sa svojim parkom,
drveem, jezercima, pa ak i omanjom peinom. Vlastelin je posedovao vodenice
(koje vie ne rade, ali su jo itave), kao i ribnjake (koji su do jue postojali). to
se seljaka tie, oni su imali svoje bate, zasade konoplje, vonjake, polja u blizini
kua, zbijenih jedna uz drugu. Polja su sve do jue bila podeljena na tri pregona
(ito, ovas i parlog), koja su se svake godine smenjivala. Vlastelin je imao is
kljuivo pravo na oblinju umu na brdu, kao i na dve rezerve, po jednu u sva
kom selu. Jedna od ovih celina je dala svoje ime jednom zaseoku koji se zove La
Corve (Kuluk), dok je od druge napravljena velika farma zaokruenog oblika,
koja pored sitnih poseda seljaka izgleda neobino. Seljaci su za svoje potrebe
smeli da koriste samo udaljene ume. Sve ovo ostavlja utisak malog samodovo
ljnog sveta, sa seljacima-zanatlijama (kova, kolar, obuar, bavar, stolar), sveta
koji eli da proizvodi sve, ak i sopstveno vino. S onu stranu horizonta lee druga
zbijena sela, druga vlastelinstva koja seljaci slabo poznaju, ali im se ipak izdaleka
rugaju. U folkloru su ostala mnoga svedoanstva ovih starih suparnitava.
Slika trai da bude potpunija: K oje gospodar? Koje dabine postoje? One u
novcu, naturi, u radu (kuluenje)? U primeru koji sam ja odabrao, dabine su 1789.

114 Jacques Heers, Le Clan familial au Moyen Age, Paris, 1974.

J Vital Chomel, Communauts rurales et casanae lombardes en Dauphin (1346). Contribution
au problme de lendettement dans les socits paysannes du Sud-Est de la France au bas Moyen Age, u:
Bulletin philologique et historique, 1951 ei 1952, str. 245.
1 6 Georges Livet, L Intendance d Alsace sous Louis XIV, 1648-1715, 1956, str. 833.

246
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Zamak s pozlaenim crepovima u burgundskom stilu dominira selom: Ropo, na putu koji
vodi do Anre-le-Dika, na Zlatnoj obali (foto Rafo, otisak Gursa)

bile male, kuluenje retko, dva ili tri dana u godini (oranje i prevoenje); jedini
otriji sporovi vodili su se povodom korienja ume.
Pa ipak, kojeta se menja od mesta do mesta. Trebalo bi preduzeti nekoliko
putovanja: u Nebur, u Normandiju, s Andreom Plesom .117 U Montesarkio, u Na-
puljsku Kraljevinu, sa erarom Deblom ;118 u emou, u Burgundiju,119 s Ivonom

117 Andr Plaisse, La Baronnie de Neubourg, 1961.

118 G. Delille, cit. cl, 1975.
119 Yvonne Bzard, Une Famille bourguignonne au XVIIF sicle, Paris, 1930.

247
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Bezar; mi emo uskoro poi u Montaldeo, sa orom Dorijom. Nita nije toliko
vredno koliko neposredna i precizna slika koju nude neke izvanredne monogra
fije.
Pa ipak, tu neemo nai potpun odgovor na naa pitanja. Trebalo bi pre
svega da se upitamo iz kojih je razloga vlastelinski reim, star vie od hiljadu go
dina, a nastao u poznom Rimskom carstvu, preiveo sve do modernih vremena.
On je svakako proao kroz mnoga iskuenja. Vlastelin je odozgo bio uh
vaen u mreu feudalizma. Te veze nisu bile fiktivne; podrazumevale su plaanje
feudalnih renti koje nisu uvek male, kao i polaganje feudalne zakletve, to je
katkad dovodilo do velikih sporova; postojale su i povremene obaveze, a i feu
dalne dabine koja su se plaale vladaru, a one su mogle biti popriline. Zan Me-
jer smatra da se u XVIII veku prihod plemia (pri emu misli na veoma specifino
bretonsko plemstvo) godinje umanjivao za od 10 do 15%.120 Voban je jo tada
rekao kada se sve uzme u obzir, vidi se da plemii nisu dabinama manje opte
reeni od seljaka.121 To je ipak bila preterana tvrdnja.
Sto se tie pristojbi i dabina koje su plemii ubirali od seljaka, one su se
postupno smanjivale. Dabine utvrene u novcu u XIII veku postale su smeno
niske. Kuluenje na Zapadu je bilo uglavnom otkupljivano. Vlastelini su od
obine pei za hleb prihodovali samo nekoliko aka testa na koliine koje su
seljaci donosili na peenje jednom u sedam dana. Neke dabine u naturi su pos
tale simboline; potpodela seljakih parcela, znaila je da neki seljaci duguju
jednu etvrtinu, jednu osminu, ili jednu esnaestinu kopuna!122 Vlastelinska
pravda je u malim stvarima bila hitra, ali ne i dovoljno stroga da bi se od kazni
mogle izdravati sudije koje je postavljao vlastelin: u Zemou, u Burgundiji, oko
1750, na prihod od 8 156 livri, od globa je prikupljeno samo 132 livre.12- Ovaj
razvoj je takav, da i najbogatija vlastela, ona koja je mogla da brani svoja lokalna
prava, vie ne ivi na svojoj zemlji.
Jo je neto radilo protiv vlastelina: sve vei luksuz modernog ivota, u ko
jem on eli da uiva po svaku cenu. Poput seljaka, i vlastelin je bio rtva gradskih
zajmodavaca. Plemii iz So-Tavena u Burgundiji, mogli su zahvaljujui veliini
svojih poseda, da kroz lou konjunkturu prou bez mnogo tete. Pa ipak, prospe
ritet u drugoj polovini XVIII veka im donosi neoekivane tekoe: prihodi im se
poveavaju, ali jo vie i rashodi. Dolazi do propasti, to je u tim vremenima bilo
neto uobiajeno.124
Stavie, politike i ekonomske krize unitavaju itave delove vlastelinskog
sveta. U doba Sarla VIII, Luja XII, Fransoa I i Anrija II, jo je uvek bilo mogue
provesti deo leta s kraljevom vojskom u Italiji, a zimu na svom imanju. Meutim,
posle 1562. godine, verski ratovi predstavljaju u finansijskom smislu bure bez

120 J. Meyer, op. cit., str. 780.

121 Vauban, Le Projet d'une dixme royale (izd. Coornaert, 1933), str. 181, citat J. Meyer, op. cit.,
str. 691, napomena 1.
122 A. Plaisse, op. cit., str. 61.
123 Y. Bzard, op. cit., str. 32.
124 Gaston Roupnel, La Ville et la campagne au XVIIe sicle, 1955, str. 314; Robert Forster, The
House o f Saulx-Tavanes, 1971.

248
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

dna! Ekonomska recesija iz 1590, dovodi do vrhunca krize. U Francuskoj, u Ita

liji, u Spaniji, a zaelo i drugde, mnoge plemike porodice, esto i one najboga
tije, iznenada propadaju. Sve je to praeno strahom i nezadovoljstvom seljaka
koji se bune i iznuuju ustupke.
Prepuna slabosti i ugroena neprijateljskim silama, institucija vlastelinstva
ipak iz nekih razloga preivljava. Propala vlastela ustupa mesto drugoj vlasteli,
esto bogatim graanima koji kako-tako odravaju sistem. Seljaci diu ustanke,
pokazuju zube, ali dolazi i do reakcija plemia, koje su u Francuskoj, uoi Revo
lucije, veoma brojne. Kao to seljak ne gubi lako svoja prava, tako ni plemi ne
gubi lako svoje privilegije. Potonji, ak i onda kada izgubi neke od njih, odmah
stie druge.
Pa ipak, plemii nisu u svemu gubitnici. Pre 1789, plemstvo je u Francuskoj
kontrolisalo bez sumnje 20% ukupnog zemljinog vlasnitva u kraljevstvu.12'
Porezi na lods et ventes ostaju veliki (do 16 ili 20% iznosa prodaje u Neburu, u
Normandiji). Vlastelin nije samo ubira renti od seljaka, ve je i veleposednik;
poseduje imanje u blizini, veliki deo najbolje zemlje, koju moe eksploatisati
sam, ih aau pod zakup. Posedovao je i znatan deo umskih povrina i ikara,
kao i neobraenu ili movarnu zemlju. U Neburu, baronat je od svojih uma dobi-
jao 54% ukupnih prihoda koji pre 1789. nisu bili m ali.126 to se tie neobraenih
povrina, njihovi delovi su se, ako su bili iskreni, mogli ustupati seljacima, u
kom sluaju bi donosili champart, neku vrstu desetka. Konano, ali ne i najmanje
vano, vlastelin je mogao da kupi imanje uvek kada bi ono bilo stavljeno u pro
daju; naime, raspologao je pravom pree kupovine. Ako bi seljak naputao svoju
parcelu, ili kada bi se ova iz nekog razloga oslobodila, vlastelin je mogao d a je d
u zakup, u napolicu, ili d a je ustupi pod feudalnim uslovima. Pod odreenim uslo-
vima mogao je i d a je sam otkupi. Imao je pravo da ubire dabine na pijace i saj
move odravane na njegovom imanju, kao i da naplauje kolski prolaz kroz
njega. Kada su u XVIII veku u Francuskoj popisane putarine s ciljem da se otkupe
i tako olaka trgovina, uoeno je da su mnoge od njih neto ranije veleposednici
na svoju ruku bili uveli.
Feudalno pravo je, dakle, ostavljalo mnogo manevarskog prostora. Vlastela
iz Gatina u Poatuu, u XVI veku,127 uspela je da od objedinjenih seljakih parcela
stvori nove napoliarske zone, koje su, ograene ivicom, izmenile pejsa. Bila je
to krajnje vana promena. Uvek sreni feudalci iz Napuljske Kraljevine, uspeli
su, takode, da svojim posedima (scarze), prikljue seljake parcele.
I kao zakljuak, iako je to sutinsko obeleje tog doba, ne treba imati suvie
iluzija o ekonomskim uincima slobode seljaka. Osloboenje od kmetstva znai
da seljak moe prodati svoju parcelu i ii kuda eli. Pa ipak, jedan propovednik iz
Gornje Austrije, godine 1676, govorei o prednostima svog vremena, veli: Hva
la dragome Bogu, vie uokolo nema kmetova i svako danas moe i mora da slui
tamo gde eli.1 Ovde re mora pojaava re moe i slabi re eli ! Seljak

Albert Soboul, La France la veille de la Rvolution, u: conomie et Socit, str. 153.

u A. Plaisse, op. cit., 1974, str. 114.
Louis Merle, La Mtairie et l volution agraire de la Gtinepoitevine, 1958, str. 50 sq.
G. Grll, op. cit., str. 30-31.

249
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

je slobodan, ali i dalje mora da slui, obrauje zemlju koja uvek pripada vlaste
linu. Iako slobodan, oporezuju ga drava, crkva i vlastelin. Ishod nije teko na
zreti: u XVIII veku, u Boveziju, seljaki prihod smanjuje se usled raznih dabina
za 30 do 40% .129 I drugde je taj postotak slian. Vladajui slojevi znaju kako da
podstaknu rast poljoprivrednog vika i iskoriste ga za sebe. Zabluda je da seljak
toga nije svestan. Bosonogi (Nu-pieds), pobunjenici iz Normandije (1639),
proklinju u svojim manifestima sakupljae poreza, ljude koji su se obogatili [...]
i koji na na raun nose saten i somot, tu gomilu lopova koji nam otimaju hleb
iz usta.130 Godine 1788, seljaci govore kako kanonici iz Sen-Morisa, pored
Grenobla lumpuju i misle jedino kako e se utoviti poput svinja koje se kolju za
Uskrs.131 Ali ta su ljudi sa sela mogli da oekuju od drutva u kojem je seljak,
kako pie napuljski ekonomista Galanti, bio tovarna ivotinja kojoj se ostavlja
samo onoliko da bi mogla da i dalje nosi tovar,132 to jest tek toliko da preivi,
reprodukuje se i nastavi rad? U svetu koji ivi pod stalnom pretnjom gladi, vla
steli je lako: ona skupa sa svojim privilegijama brani sigurnost i ravnoteu
drutva. Ma koliko to drutvo bilo podvojeno, ono podrava i pomae vlastelu u
odnosu na seljake, sasvim u skladu s Rieljeovom tvrdnjom da ove (tj. seljake),
sline mazgama naviknutim na teak posao, vie kvari dug odmor nego rad .133
Mnogo je, dakle, razloga to se feudalno drutvo, iako neprekidno podrivano i
osporavano, odravalo stotinama godina, preoblikujui se i suprotstavljajui no
vom razvoju koji g a je u seoskim oblastima ugroavao.

U M ontaldeu

Zaustavimo se na as i pogledajmo kako stoje stvari u Montaldeu, malom

selu u Italiji. Njegovu povest je sjajno opisao oro Dorija, istoriar koji je, kao
potomak nekadanjeg vlastelina i gospodara Montaldea, nasledio dokumenta ve
like enovske porodice kojoj je potonji pripadao.134
Veoma siromano selo, s neto vie od tri stotine itelja, i neto manje od
500 hektara zemlje, Montaldeo se nalazi na granici milanskog regiona i teritorije
republike enove, izmeu Lombardske nizije i Apenina. Siuna seoska teritorija
na brdima bila je leno koje je pripadalo caru. Godine 1569. porodica Dorija ga
kupuje od porodice Grimaldi. Porodice Dorija i Grimaldi pripadale su denovskom
poslovnom plemstvu, onim porodicama koje su sticale nova feudalna prava, a u
isto vreme sigurno investirale kapital i stvarale sebi utoita van gradova (bila
je to korisna predostronost, jer je tada u enovi bilo politikih previranja). Pa
ipak, oni su upravljali svojim imanjem kao obazrivi trgovci, bez razmetanja, ali s
druge strane nisu se ponaali kao preduzetnici ili inovatori.

129 Pierre Goubert, Beauvais et le Beauvaisis, str. 180 sq.

130 Michel Caillard, A travers la Normandie des XVIIe et XVIIIe sicles, 1963, str. 81.
131 Vital Chomel, Les paysans de Terre-basse et la dime la fin de lAncien Rgime, u: voca
tions. 18. eot'iiM i mi l !i ", mart-april, 1962, str. 100.
132 Citat L. Dal Pane. op. cil., str. 183.
I 3^
Michel Aug-Larib, La Rvolution agricole, 1955, str. 37.
Giorgio Doria, Uomini e terre di un borgo collinare, 1968.

250
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

oro Dorija u svojoj veoma realistinoj knjizi opisuje poloaj seljaka u

odnosu na feudalca. Seljaci su mogli da idu kuda ele, da se venavaju s kim
hoe, ali su ipak bili strano siromani. Pisac smatra d a je minimalna potronja za
etvorolanu porodicu trebalo da bude 9,5 kvintala itarica i kestena, kao i 560 li
tara vina godinje. Taj je minimum, meutim, dostizalo ili poneto prevazilazilo
samo osam seoskih domainstava od njih 54. to se tie ostalih, njihovi lanovi su
patili od stalne neuhranjenosti. U svojim kolibicama od drveta i gline, porodice su
se uveavale, ak i tokom tekih vremena, jer kako neko ree, takva vremena
kao da podstiu raanja. Pa ipak, kada porodice imaju na raspolaganju samo
hektar loe zemlje, njeni lanovi moraju da potrae hranu drugde, da rade na
imanju feudalca, ili na poljima jednog od one trojice ili etvorice seljaka koji su
uspeli da kupe zemlju. Porodica je mogla i da side u dolinu i tu radi u vreme
etve. Sezonske radnike su ponekad ekala neugodna iznenaenja: deavalo se da
eteoci, kojima je valjalo da se sami staraju za hranu, moraju da za ovu potroe
vie nego to su ih poslodavci plaali - kao to se desilo 1695, 1735 i 1756. go
dine. Ponekad su odlazili u ravnicu ali nisu mogli da nadu posao. Tada je valjalo
ii dalje. Neki e 1734. godine ii ak na Korziku.
Ove tekoe je ponekad pratila neumerenost feudalca i njegovih predstav
nika, prvenstveno intendanta (Ufattore ). Protiv njih, seoska zajednica sa svojim
konzulima (consoli) nije mogla mnogo ta da uini. Svakoje morao da plati da
bine, kao i da prihvati injenicu da vlastelin kupuje prinos jeftino i prodaje ga sa
profitom, kao i to da vlastelin ima monopol na zelenaenje i prihod od deljenja
pravde. Globe su se stalno poveavale, i to uglavnom, kazne za sitne, najee
prekraje. U odnosu na one iz 1459, globe iz 1700. godine, a uzimajui u obzir
pad vrednosti novca, uveale su se 12 puta za nanoenje telesnih povreda; 73 puta
za uvrede; 94 puta za kockanje (koje je bilo zabranjeno); 157 puta za krivolov;
180 puta za napasanje stoke na tuem posedu. Deljenje vlastelinske pravde bilo je
zaelo unosan posao.
Seoce ivi u izvesnom zaostatku u odnosu na tadanje glavne konjunkturne
tokove. Pa ipak, i u njemu e u XVII veku doi do otuivanja poseda seljaka. Po
tom stie napredak u veku prosvetiteljstva, kada se rue barijere izmeu sela i
spoljnog sveta; vinogradarstvo postaje jedina kultura; trgovanje se namee, a
prednost imaju prevoznici sa mazgama. Nastaje sloj nalik na seosku buroaziju.
Rada se i izvestan duh nezavisnosti, ako ne i otvorenog buntovnitva. Pa ipak,
kada neki od siromanih seljaka nadmai svoju sredinu, povlaena vlastela to sa
visine smatra nepristojnou. Ako je arivista uz to i osion, onda nastaje pravi
skandal. U Montaldeu je izvesni Betoldo, huomo nuovo, izazvao gnev markiza
orda Dorije. Betoldo je bio jedan od onih prevoznika mazgama koji je uspeo da
stekne izvestan imetak (godina je 1782) prevozei vino iz sela u enovu; bez su
mnje je imao onu za gonie mazgi karakteristinu drskost: Drskost reenog Be-
tolda mi mnogo smeta, pie markiz svom upravniku, kao i lakoa s kojom psuje
i grdi. [...] Trebalo bi ga kazniti jer se s njim ne moe drugaije. [...] U svakom
sluaju vie mu kod nas ne treba davati posla; moda e ga glad opametiti .

251
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

To ipak nije sigurno, jer su psovanje, vreanje i ruganje veliko iskuenje,

nasuna potreba tih ljudi. Za ponienog oveka veliko je olakanje kada, makar i
u pola glasa, moe da progunda onaj lombardski motto : Pane di mostura, acqua
di fosso, lavora ti Patron, che io non posso (Plesnjiv hleb, voda iz jarka, radi ti
sam gospodaru, ja vie ne mogu!). Nekoliko godina kasnije, bie sasvim obino
rei za orda Doriju: marchesse del fatto suo, e non di pi (On je markiz
samo kada mu to odgovara, i to je sve). Kao protivtea tim revolucionarnim
recima, svetenik iz Montaldea, koji oplakuje nova vremena, obraa se markizu
pismom (1780): ... u poslednjih nekoliko godina sve je vie varanja, osveta, li-
hvarenja i utaja. Sline se opaske mogu u to doba uti irom Italije, ak i od e-
novezija, liberalnog ekonomiste. Preneraen ponaanjem napuljskih oraa, on
1758. godine tome vidi samo jedan lek: vojniku disciplinu i batine, bastonate,
ma bastonate allusso militare.1351367Meutim, od tada se u Napuljskoj Kraljevini
situacija stalno pogorava: otuda se iri neka vrsta epidemije neposlunosti. Nad
niari od 1785. trae da ih plate dva puta vie nego ranijih godina, dok u isto
vreme cene namirnica padaju. Oni ak svojevoljno produuju pauzu za ruak i
odlaze u bettole. U tim krmama novac troe na pie i kockanje.

Savlaivanje prepreka
U nekim okolnostima kapitalizam moe da savlada ili zaobie prepreke
koje postavljaju vlastela i seljaci. Inicijativa za ove strukturalne promene dolazi
nekad iznutra, iz samog vlastelinskog sistema, nekad spolja.
Primer za podsticaj iznutra moe biti kapitalizam koji upranjava, oponaa
ili pokuava da stvori sm vlastelin; to moe da bude i kapitalizam seljakog po
rekla, zasnovan na uspesima bogatih zakupnika.
Pa ipak, najznaajniji podsticaji dolaze spolja. Gradski novac se stalno odli
va ka selu. On se tu esto neracionalno troi na kupovine s ciljem drutvene pro
mocije kao i na luksuz. Takav novac, meutim, dovodi i do svakojakih promena,
iako odmah ne stvara pravu kapitalistiku poljoprivredu. Do najveih promena
dolazi kada se poljoprivreda povee sa celokupnom privredom. Tako poslovni
ljudi iz Denove u XV veku, na podsticaj spoljnog profitabilnog trita, uvode na
Siciliji gajenje eerne trske i mlinove za eer (trapeto). Zbog toga veletrgovci iz
Tuluza u XVI veku u svom regionu podstiu obiman uzgoj vrhovnika. Vinogradi
Bordlea i Burgundije se u narednom veku pretvaraju u velika imanja, donosei
veliku zaradu svojim vlasnicima, koji su listom bili predsednici ili savetnici vr
hovnih sudova u Bordou i Dionu. Posledica svega toga je podela zadataka i ulo
ga, ustanovljenje kapitalistikog lanca eksploatacije koji se jasno moe sagledati
na primeru imanja oko Bordoa: " rgisseur je zaduen za celokupnu eksploataci
ju, homme d affaires bavi se uzgojem loze, pri emu mu pomau matre valet, za-

135 Aurelio Lepre, Contadini, borghesi ed oprai nel tramonto del feudalesimo napoletano, 1963,
str. 27.
136 Ibid., str. 61-62.
137 Paul Butel, Grands propritaires et production des vins du Mdoc au XVIIIe sicle, u: Revue
historique de Bordeaux et du dpartement de la Gironde, 1963, str. 129-141.

252
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Vinograde Boolea (pored Belvil-sir-Saona) fotografisao je Anri Kartije-Breson

(foto Kartije-Breson-Magnum)

253
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

duen za obradu tla, i matre vigneron, koji se stara za vinograd i pravljenje vina,
a pod svojim nadzorom ima specijalizovane radnike. U Burgundiji138 razvoj nije
toliko odmakao: najbolje sorte vina na Zlatnoj obali uzgajaju se jo uvek na
crkvenim posedima. Uskoro redovnici Cistercitskog reda, na ijoj se zemlji uzga
ja dobra loza i u ijim se podrumima pravi izvrsno vino, dobijaju veoma lepu
ponudu od gospode inovnika vrhovnog suda iz Diona. Prihvataju je i ustupaju
im uzgoj Kortona, jedne od vie sorti vina koje uzgajaju. Novi vlasnici znaju kako
da pokrenu proizvodnju i prodaju proizvode svog tla. Neki se ak nastanjuju u
selima na obali, ili bolje reeno na obroncima iznad obale. Sva su ta sela bila sli
na: sa stazama izmeu tronih kua, primitivnim vinskim podrumima i par dua
na i zanatskih radionica ispod glavne ulice. U njima najedanput poinju da niu
lepe kue novih gazda; u Broonu e ih uskoro biti 36, a u Zevreu 47. Re je o ne
koj vrsti kolonizacije, neposrednog nadzora i zatite proizvodnje vina, koje je bilo
lako prodati i koje je donosilo sigurnu i veliku zaradu.

Sa rubova u srce Evrope

U traganju za ranim agrarnim kapitalizamom mogli bismo se lako izgubiti u
stotinama posebnih sluajeva. Pokuajmo zato da izaberemo nekoliko znaajnih
primera. Ostaemo naravno u granicama evropskih iskustava, dakle u Evropi u
uem smislu, na njenim istonim rubovima, ili na ispostavama na Zapadu, to jest
u onoj izuzetnoj laboratoriji koju je stvorilo naseljavanje Evropljana u Americi.
Ovi razliiti okviri omoguie nam da vidimo koliko je kapitalizam prodro u
njemu po strukturi razliite sisteme, to je inio ili frontalnim upadima, ili vlada
jui proizvodnjom izdaleka, kontroliui usko grlo njene distribucije.

Kapitalizam i drugo km etstvo

Naslov ovog odeljka ne proizlazi iz nae elje za paradoksalnim izraa
vanjem. Drugo kmetstvo je sudbina seljaka istone Evrope, koji su bili slobodni
jo u XV, ali im se poloaj u XVI veku pogorao. Kmetstvu su se vratile ogromne
oblasti: od Baltika do Crnog mora, Balkana, Napuljske Kraljevine, Sicilije i Ru
sije (stoje veoma specifian sluaj), preko Poljske i srednje Evrope, pa sve do li
nije koja otprilike povezuje Hamburg i Be, a neto dalje i Veneciju.
Kakvu ulogu igra kapitalizam u tim oblastima? Naizgled nikakvu, budui da
je ovde po pravilu re o refeudalizaciji reima. Izvanredan rad Vitolda Kule,139
koji pomno analizira ono to bi od XVI do XVIII veka mogla da bude eko
nomska raunica kmetova i njihovih gospodara u Poljskoj, objanjava zato
vlastelini nisu pravi kapitalisti i zato to nee biti sve do XIX veka.
Posledice konjunkture su u ranom XVI veku gurale istonu Evropu unazad,
prema kolonijalnom poloaju proizvoaa sirovina, ije najvidljivije obeleje i
jeste drugo kmetstvo. Seljak je posvuda, uz neke razlike prema vremenu i me-

138 Gaston Roupnel, op. cit., str. 206-207.

Witold Kula. Thorie conomique du systmefodal. Pour un modle de l conomie polonaise,
XVIe-XVIIIe sicles, 1970.

254
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

stu, bivao jo vezaniji za zemlju: vie nije bio ni de hire ni de facto pokretan, iz
gubio je pravo da se eni s kim eli, kao i pravo da se otkupi od dabina u naturi i
od kuluenja. A kuluenje postaje straan teret. U Poljskoj140 oko 1500, ono je
beznaajno; statutima od 1519. i 1529. ogranieno je na jedan dan nedeljno, dakle
pedeset dva dana godinje; oko 1550, seljak ve kului tri dana nedeljno; oko
1600, est dana. Slino se dogaa i u Maarskoj: jedan dan nedeljno 1514. go
dine, potom dva, tri, uskoro svaka druga sedmica, da bi konano sva pravila bila
ukinuta, a kuluenje postalo stvar o kojoj svojevoljno odluuje vlastelin.141142U Er-
delju, seljak je kuluio etiri dana nedeljno: seljaci su za sebe imali dva dana u
sedmici, izuzev nedelje. Meutim u Livoniji14- u razdoblju 1589-1590, jeder
gesinde arbeitet mitt Ochsen oder Pferdt all Dage: svaki kuluar radi s volov
skom ili konjskom zapregom svaki dan. Dve stotine godina kasnije (1798), u
Donjoj Sleskoj, zvanino se proglaava da je seljaki kuluk vremenski neogra
nien.143 U Saksoniji postoji neka vrsta regrutovanja seoskih mladia, koji mo
raju da rade za gospodara ak dve ili tri godine.144 U Rusiji je zaduenost seljaka
omoguila plemiima da sklapaju takve ugovore sa svojim zakupnicima, koji su
potonje vezivale za odreeno imanje, u nekoj vrsti dobrovoljnog kmetstva,
kako se govorilo, a koje e docnije biti ozakonjeno.145
Kratko reeno, iako je moglo biti organizovano razliito, a tu i tamo poneto
ublaeno, pravilo o est dana kuluenja nedeljno sve se vie prihvata. Moda tre
ba izuzeti seljake na vladarskim imanjima i one u uskim pojasima oko gradova.
Moda su reimi u ekoj ili u istonoj Pruskoj bili blai. Nemogue je pronai
bilo kakve statistike podatke i napraviti kartu prinudnog rada, budui da se kulu
enje stalno prilagoavalo lokalnim prilikama i radu seljaka. Kuluenje zaprega
ma je dunost seljaka koji imaju najvie zemlje i koji imaju najvie vunih ivo
tinja. Oni stoga za taj posao mogu da odrede i svog sina ili slugu. Ipak, kuluenje
sa zapregama (Spanndienste ili Spannwerke, kako je nazivano u Nemakoj), ne
oslabaa seljaka od prinudnog fizikog rada (Handwerke). Kako je u svim feudal
nim selima bilo seljaka i nadniara bezemljaa, postojao je i itav niz raznih rei
ma i rasporeda rada. Neplaeni prinudni rad mogao je da obuhvata rad u do
mainstvu, rad u talama, u ambarima, oranje, koenje i spremanje sena, etvene
radove, prevoz, zemljane radove, seu drveta. Sve u svemu, re je o ogromnoj
mobilizaciji rada seoskog sveta, to postaje gotovo prirodna stvar. Pritisnuti selja-

140 J. Rutkowski, La gense du rgime de la corve dans lEurope centrale depuis la fin du Moyen
Age", u: La Pologne au VIe Congrs international des sciences historiques, 1930; W. Rusinski, u: Studia
historiae oeconomicae, 1974, str. 27^15.
141 L. Makkai, u: Histoire de la Hongrie, str. 163.
142 A. von Transehe-Roseneck, Gutsherr und Bauer im 17. und 18. Jahr., 1890, str. 34, napo
mena. 2
143 J. Ziekursch. Hundert Jahre Schlesischer Agrargeschichte, 1915, str. 84.
144 E J. Haun, Bauer und Gatsherr in Kursachsen, 1892, str. 185.
1451. Wallerstein, op. cit., str. 313 i napomena 58. Krajem XVI veka, prinudni rad je retko dostizao
etiri dana u nedelji; u XVIII veku, seoske farme istog obima bile su obavezne da daju od 4 do 6 dana rada
u nedelji. Ove brojke odnose se na vee seoske farme; manji rad zahtevan je od manjih farmi budui daje
varirao sa veliinom farme. Ali sklonost rastu obaveza, a posebno prinudnog rada, bila je sve izraenija.
Uporediti Jan Rutkowski. cit. l, str. 142 i 257.

255
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

ka dodatno uvek je lako: valja promeniti raspored rada, zadrati zapregu due na
poslu, poveati teret koji se prevozi, produiti put. A u sluaju potrebe i zapretiti.
Za ovo poveanje prinudnog rada u istonoj Evropi postoje spoljni i unu
tranji razlozi. Kada je re o spoljnim, treba rei to da su zapadnoj Evropi bile po
trebne ogromne koliine hrane i sirovina, to se na Istoku odraavalo kao podsti-
caj za proizvodnju za izvoz. Sto se tie unutranjih razloga, postoji stalno nadme
tanje drave, gradova i vlastele. Upravo je vlastela skoro svuda u dominantnom
poloaju (izuzev u Rusiji). Propadanje gradova i gradskih trita i slabljenje dra
ve praeno je jaanjem feudalaca koji preuzimaju radnu snagu i prisvajaju naj
bolju zemlju. Kuluenje je moan doprinos onome to nemaki istoriari nazivaju
Gutherrschaft (velikim posedima), a nasuprot Grundherschaftu (tradicionalnom
vlastelinstvu). U Sleskoj, u XVIII veku, statistike za samo jednu godinu ukazuju
na 373 621 radni dan kuluenja sa zapregama od dva konja, a 495 127 s volov
skim zapregama. Odgovarajue brojke za Moravsku iznose 4 282 000, odnosno
1409 114. '
Ovaj za seljake muni reim nije ustanovljen preko noi: on je nastajao po
stupno, ukorenjivanjem. Bilo je ak i nasilja. U Maarskoj, odmah nakon sloma
Doinog ustanka (1514),146147 Verboijev zakonik je propisao perptua rusticitas, ili
stalno seljako kmetstvo. Ono je jo jednom proglaeno, stotinu godina kasnije, u
Dravnoj skuptini (1608), posle ustanka hajduka, odbeglih seljaka koji su iveli
od krivolova i pljakanja Turaka.
Pred seljakom je bila mogunost da pobegne od gospodara koji g a je ugnje
tavao. oveka koji se nou, zajedno sa svojom enom i decom, iskrao s imanja,
natovarivi na kola svoj skromni imetak i vezavi pozadi krave, bilo je veoma
teko uhvatiti. Nekoliko obrtaja tokova i uz njega su njegova braa u siromatvu;
konano, odlazi ili na drugo imanje, ili medu prestupnike. U Luici, nakon Tride
setogodinjeg rata, pred Landtagom 148 se naao veliki broj albi vlastelina iji su
seljaci pobegli. Oni trae da se kazne barem oni koji primaju begunce i pomau
im; da se uhvaenim beguncima odseku ui ili nos, a elo igoe usijanim
gvodem. Zar izborni knez Saksonije ne moe da izda ReskripP. Pa ipak, veliki
broj ovakvih reskripata (uredbi), kojima se kmetovima zabranjuje slobodno kre
tanje (u Moravskoj 1638, 1658, 1687, 1699, 1712; u leskoj 1699, 1709, 1714,
1720), dokazuje nemo zakona u ovim pitanjima.
S druge strane, vlastela uspeva da seljake integrie u zatvorene i ponekad
veoma krupne ekonomske celine. U takve su spadala i imanja porodice Cerni iz
eke, Radzivila i artoriskih iz Poljske, maarskih velikaa koji su trgovali
vinom i stokom. Ove privredne celine ive samostalno. Seljak vie gotovo da ne
odlazi na gradske pijace, koje su znatno manje. Kada i pode u grad, to je radi sitne
trgovine, da zaradi neto novca da plati dabine, ili da popije au piva ili rakije u
lokalnoj krmi, koja i sama pripada njegovom vlastelinu.

146 Izgubljeni dokument.

147 Charles dEszlary, La situation des serfs en Hongrie de 1514 1848, u: Revue d histoire co
nomique et sociale, 1960, str. 385.
148 J. Leszczynski, Der Klassen Kampfder Oberlausitzer Bauern in den Jahren 1636-1720, 1964.
str. 66 sq.

256
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

itarice stiu Vislom u Gdanjsk natovarene na brodie i manje amce, ponekad i

na splavove od trupaca. Sasvim levo se vidi pranuic broda i laari koji vuku
(foto Henrik Romanovski)

257
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Ove privredne celine se ipak ne mogu nazvati autarkinim jer su prema os

talom delu sveta otvorene na svom vrhu. Vlastelin, vlasnik kmetova i zemlje kao
to su to bili njegovi preci, proizvodi penicu, drvo, stoku, vino, a neto kasnije i
afran i duvan, jer mu te stvari trai udaljeni kupac. Tako u Poljskoj ogromne ko
liine ita s vlastelinskih poseda putuju niz reku Vislu i stiu u Gdanjsk. Iz M a
arske se u daleke krajeve izvoze vino i iva stoka; iz pokrajina na Dunavu se u
nezasitni Carigrad izvoze ito i ovce. Tamo gde postoji drugo kmetstvo vlaste
linska privreda upravlja svime, ukljuujui i gradove koje je potinila - a to je
bio neobian oblik osvete sela.
Vlastelinska dobra su esto imala sopstvena trgovita - mesta razvoja in
dustrijskih preduzea: ciglana, destilerija alkohola, varionica, mlinova, veih gr-
narskih radionica, visokih pei (na primer, u Sleskoj). Ove manufakture koriste
besplatnu radnu snagu, a uglavnom ne plaaju sirovine koje zato i ne figuriraju u
raunovodstvenim knjigama. U Austriji, u drugoj polovini XVIII veka, plemii
uestvuju u stvaranju tekstilnih manufaktura. Oni su izuzetno aktivni i svesni su
svojih mogunosti; samopregorno rade na Arrondierungu (zaokruivanju - p.p.)
svojih poseda, uzurpiraju ume i prava vladara, uvode nove kulture, kao to je du
van, i potinjavaju oblinje gradie, otimajui im troarine koje naplauju.1 9
Vratimo se na nae prvobitno pitanje: ta u drugom kmetstvu ima kapitali
stiki predznak? Nita, rei e u svojoj knjizi Vitold Kula, iji su argumenti pri
lino odmereni. Ako prihvatite tradicionalnu sliku kapitaliste, ako znate da se on
racionalno ponaa, da paljivo proraunava i investira, da tei maksimiranju pro
fita - onda maarski velika i poljski vlastelin svakako nisu kapitalisti. Njima je
sve lako, poev od sticanja novca pa do voenja prirodne ekonomije. Oni ne rau
naju, jer maina radi sama. Ne trude se da po svaku cenu smanje trokove proiz
vodnje, ne misle mnogo o poboljanju, pa ak ni o odravanju produktivnosti tla,
iako je ono njihov kapital. Usteu se od svakog realnog investiranja i zadovolja
vaju se kmetovima, besplatnom radnom snagom. Ma kakva da je etva, pripada
im itava zarada; prodaju letinu u Gdanjsku, na primer, i tu odmah kupuju proiz
vode sa Zapada, uglavnom luksuzne. Pa ipak, negde 1820. godine1 0 (iako ne
mogu tano da utvrdim vreme promene), situacija je sasvim drugaija: mnogi
vlasnici poinju da svoju zemlju smatraju kapitalom koji se, bez obzira na tro
kove, mora uvati i poboljavati; oni se bre-bolje oslobaaju kmetova, koji za
pravo predstavljaju previe usta koja treba hraniti za malo delotvornog rada; sada
su im bolji nadniari. Njihova ekonomska raunica vie nije ista: sa kanjenjem
se prilagouje pravilima upravljanja gde su bitni odnosi investicija, prodajnih
cena i istog profita. Sam ovaj kontrast do kojeg dolazi, jeste odluan argument
da poljsku vlastelu prethodnog, XVIII veka, svrstamo u feudalne zemljoposed-
nike, a ne u preduzetnike.
Nipoto ne elim da osporavam ovaj argument. Ipak mi izgleda d a je drugo
kmetstvo u stvari pandan trgovakom kapitalizmu, koji u strukturama u istonoj149*

149 Alfred Hoffmann, Die Grundherrschaft als Unternehmen, u: Zetlschriftfur Agrargeschich

und Agrarsoziologie, 1958, str. 123-131.
1 0 W. Kula, op. cit., str. 138.

258
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Evropi nalazi neke prednosti, a u nekim sluajevima i svoj raison d tre. Velepo-
sednik nije kapitalista, ali je praktino u slubi amsterdamskog ili nekog drugog
kapitalizma. On je deo sistema. Najvei zemljoposedik u Poljskoj prima pred
ujme od trgovca iz Gdanjska, a preko njega, od holandskog trgovca. U izvesnom
smislu, on se nalazi u istom poloaju kao uzgajiva ovaca iz Segovije u XVI
veku, koji mnogo pre sisanja ovaca prodaje vunu enovskim trgovcima; ili u po
loaju onih uzgajivaa itarica, siromanih ili ne, koji uvek trae predujam, i koji
u svim razdobljima i irom Evrope, prodaju tek zasejanu penicu krupnim i sitnim
trgovcima, kojima takvi aranamani donose ilegalnu zaradu, kao i mogunost da
zaobiu trina pravila i cene. Da li to znai da se poljska vlastela nalazi pre meu
rtvama, nego meu akterima kapitalizma koji preko posrednik deluje na dalji
nu, a koji prema svojim potrebama upravlja svime to se moe prevoziti morima,
rekama i kopnom?
I da i ne. Postoji razlika izmeu, s jedne strane uzgajivaa ovaca iz Segovije
i uzgajivaa itarica, obojice pod vlau nekog zelenaa, i s druge strane poljskog
vlastelina koji moda nije u povoljnom poloaju na tritu u Gdanjsku, ali je sve
moan kod kue. On, naime, svoju mo koristi da bi proizvodnju tako organizo-
vao da ona odgovori na kapitalistiku potranju - a koja ga zanima samo toliko da
mu omogui da zadovolji vlastite elje za luksuznim stvarima. Godine 1534. re-
gentkinji Nizozemske bilo je upueno pismo u kojem je stajalo: Sva vlastela i svi
gospodari Poljske i Pruske su jo pre dvadeset pet godina nali naina kako da re
kama alju ito u Gdanjsk i tu ga prodaju stanovnicima. Kraljevstvo Poljske i ta
monja vlastela postali su veoma bogati.151 Shvatimo li ovo pismo doslovno, po-
misliemo da je tu re o dentlmenima-farmerima, preduzetnicima kako ih za
milja umpeter. Stvari ipak ne stoje tako: naime, upravo je zapadni preduzetnik
prvi zakucao na vrata poljskog vlastelina. Ovaj se pak pokazao sposobnim da
potini seljake, kao i mnoge gradove, da upravlja poljoprivredom, pa ak i manu
fakturom, to jest, itavom proizvodnjom. Uspevi da mobilise sve te potencijale u
slubi stranog kapitalizma, vlastelin je postao delatnik u sistemu. Bez njega ne bi
bilo drugog kmetstva, a bez ovoga koliina itarica za izvoz bila bi neznatna. Se
ljaci bi svakako vie voleli da koriste vlastito ito ili da ga na pijaci razmenjuju za
druga dobra; to im je, meutim, nemogue, jer se njihov vlastelin domogao svih
sredstava za proizvodnju, zatro ve vitalnu trinu privredu, pri emu je za sebe
zadrao sva sredstva za razmenu.Tu se, dakle, ne radi o feudalnom sistemu; poto
nije bio samodovoljna ekonomija, bio je sistem u kojem je, kao to Vitold Kula
kae, vlastelin na uobiajene naine nastojao da povea prinos ita za prodaju.
Zaelo se nije radilo ni o modernoj kapitalistikoj poljoprivredi po engleskom
uzoru. Bila je to jednostavno monopolska privreda, s monopolom na proizvodnju,
monopolom na distribuciju, a sve u slubi meunarodnog sistema koji je ne
osporno i u celosti bio kapitalistiki.152

151 Jean Delumeau, La Civilisation de la Renaissance, 1967, str. 287.

152 O pitanju da li su vlastelinska preduzea bila kapitalistika ili ne, pogledati spor izmeu J.
Nichtweiss i J. Kuczynskog, u: Z.fiir Geschichtswissenschaft, 1953. i 1954.

259
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Kapitalizam i amerike plantae

Evropa ima sjajnu mogunost da u Americi zapone jo jedan ivot. Na no
vom kontinentu ona moe da nametne vlastitu raznovrsnost, to za posledicu ima
razna ustrojstva.
U francuskoj Kanadi, vlastelinski sistem, ustanovljen odozgo, odmah zaka
zuje. Sto se tie engleskih kolonija, Sever je slobodan kao Engleska - i pred njim
je budunost. Jug je robovlasniki: na svim plantaama, posebno na plantaama
eerne trske u Antilima i na beskrajno dugoj obali Brazila, rade robovi. Vlaste
linski reimi prosperiraju u oblastima uzgoja stoke, u Venecueli i u unutranjosti
Brazila. Feudalni sistemi propadaju irom panske Amerike, gusto naseljene do
morocima. Indijanski seljaci rade za panske plemie, ali encomiendas, imanja
data na doivotno uivanje, predstavljaju vie beneficijume nego lena: panska
vlada ne eli da u feudalni sistem pretvara nemirni svet encomenderosa, koje je
uvek drala vrsto pod svojom vlau.
Nas ovde jedino zanimaju plantae. One su, neposrednije nego oblasti dru
gog kmetstva, bile kapitalistike tvorevine par excellence: novac, kredit, trgovina
i razmena vezuju ih iskljuivo za istonu obalu Atlantskog okeana. Na daljinu ih
kontroliu iz Sevilje, Kadiza, Bordoa, Nanta, Ruana, Amsterdama, Bristola, Li-
verpula i Londona.
Da bi se stvorile plantae, valjalo je sve dovoziti izdaleka: gospodare - bele
koloniste; radnu snagu - crnce iz Afrike (jer Indijanci iz obalskog podruja nisu
preiveli osvajanje njihove zemlje); same biljke, osim duvana. Zajedno sa
eernom trskom trebalo je uvoziti i proizvoaku tehniku. Nju su ve Portugalci
bili doneli na Madeiru i daleka ostrva u Gvinejskom zalivu (Sao Tome i Principe),
tako da su to zapravo bile prve oblasti eerne trske na itavom Amerikom kon
tinentu. Francuski mornari su 1555. godine videli eernu trsku u zalivu Rio de
Zaneira (gde ih je, matajui o slavi, poslao admiral Kolinji). Oni tu biljku uopte
nisu poznavali to se da zakljuiti iz injenice da su je potapali u vodu da bi dobili
neku vrstu sireta!153154
Prve plantae eerne trske u Americi nikle su 1550. godine na obalama
brazilskog severoistoka i neto junije, na ostrvu Sao Visente. Tu su podignuti
mlinovi za eer (engenhos de assucar). Prvi krajolici sa eernom trskom su bili
svi isti: svetlucavi pliaci, amci koji prevoze trsku priobalnim rekama, drvena
kola (carros de boi) sa kripavim tokovima, koja truckaju poljskim putevima.
Potom uveno trojstvo, koje se sve doskora moglo videti u okolini Resifea i Sao
Salvadora (Baija): gospodareva kua (casa grande)', kolibe za robove (senzalas);
mlin za eer. Gospodar je imao obiaj da paradira unaokolo na konju. Vladao je
svojom porodicom koja je bila izuzetno brojna usled velike seksualne slobode
koja se nije zaustavljala pred bojom koe robinja. Svojim je potinjenima olako
delio pravdu protiv koje nije bilo priziva. Sve to podsea na Spartu ili Rim pod
Tarkvinima. 4

153 Jean de Lry, Histoire d un voyage faict en la terre de Brsil, priredio Paul Gaffarel, II, 1880,
str. 20-21.
154 Gilberto Freyre. Casa Grande e Senzala, 5. izd. 1946.

260
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Plantaa u pokrajini Pernambuko: stanovi i eerana (hidraulini mlin, rvanj, kola za

prevoz trske, kotlarnica). U pozadini je casa grande, a jo dalje senzalas. Umetak iz karte
iz K. Barleus, Rerum per octennium in Brasilia et alibi gestarum... historia, Amsterdam
1647 (foto B. N.)

Budui da raspolaemo opirnim izvetajima, odmah moemo da kaemo

da brazilski engenho de assucar nije bio neka naroita investicija. Profiti su izno
sili od 4 do 5% godinje.155 A bilo je i nezgoda. U ovoj arhainoj instituciji samo
je senhor de engenho bio donekle ukljuen u trinu privredu: on je bio taj koji je
kupovao robove, pozajmljivao novac za izgradnju mlina, prodavao svoju, a pone
kad i letinu manjih posednika koji su iveli u njegovoj senci. Ali on je i sam zavi
sio od trgovaca koji su iveli u centru Sao Salvadora ili u Resifeu, podno vlaste
linskog grada Olinde. Posredstvom njih, bio je povezan s trgovcima iz Lisabona
koji su davali predujam u novcu i potrebnoj robi. Slian je odnos postojao izmeu
plantaera iz Santo Dominga (Haiti), kao i onih s Martinika i Gvadalupa s jedne, i
trgovaca iz Bordoa ili Nanta, s druge strane. Dakle, evropska trgovina je ta koja
odreuje proizvodnju i prinose s druge strane Atlantika.
Uzgoj eerne trske i industriju eera su na Antile verovatno uveli portu
galski marranosi, prognanici sa brazilskog severoistoka posle odlaska Holanana
(1654).156 eer tek negde 1680. osvaja zapadni deo ostrva Santo Domingo koje
su Francuzi drali od sredine XVII veka, iako im je to pravo zvanino priznato tek
1697. godine, posle sklapanja mira u Risviku.

155 Frdric Mauro, Le Portugal et l'Atlantique au XVIe sicle, 1960, str. 213 sq.
156 Alice Pifer Canabrava, A industriado anjucar nas ilhas inglesas efrancesas do mar das Antil-
has, daktilografisana teza, So Paulo, 1946, str. 8 sq.

261
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

(A ) G a z d i n a k u a
( R ) O s ta v a z a k o lic a
( B ) S k la d i te
( S ) S o b e z a ro b o v e -p o s lu g u
(D ) K u h in ja
( S ) S o b e z a r o b o v e k o ji ra d e u p o lju
(E ) B o ln i c a
(X ) G la v n a z g r a d a z a d o p u n s k o i e n je
(H ) P o g o n z a p re ra d u e e ra
(Z ) Z v o n o
( J ) P r e i a
(A A ) P o lja trs k e
(K ) D e s tile r ija
(B B ) K r o m p ir
( L ) V e tr e n ja a
(C C ) B an an e
(N ) P r o s t o r ija z a p a ru
(D D ) P r o s o
(O ) B a z e n
(E E ) M a n io k a
( P ) P r o s t o r ija z a n a d z o r n ik a

( Q ) K o v a n ic a
PLAN NASELJA 1753. (FF) Injam
(G G ) G r a n ic e p la n ta e
P. DEFFONTJNE,
DMSIKilBUH DM FORTIFICATIONS DE SAINT-DOMINGUE.
(Coaien cbei M. le comte du FarL)18

18. EERANA U FRANCUSKOJ KOLONIJI U SANTO DOMINGU (HAITI)

Plan plantae Galboa di Fora nije ba jasan. Strpljivo i s lupom valja itati i traiti
pojedinosti navedene u legendi, a koje se pominju u tekstu na str. 263. Pa ipak,
trud se isplati

262
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Gabrijel Debijen157 je podrobno opisao jednu plantau na ostrvu, zaelo ne

najlepu. Nalazila se izmeu Leogana na zapadu i Port-o-prensa na istoku. Bila je
malo udaljena od mora koje se moglo videti sa brdaca na kojem je stajala glavna
zgrada. Ovu ruevnu eeranu je 1735. godine kupio Nikola Galbo di For. Doa
vi na lice mesta, on obnavlja zgrade, menja raspored mlinova i kotlova, po
veava broj crnih robova i ponovo sadi trsku. Prilino lo plan, napravljen 1753.
(a koji reprodukujemo na str. 262), na kojem su granice nejasne, reljef jedva
vidljiv, a razmere netane, ipak e itaocu omoguiti da stekne kakvu-takvu pred
stavu o plantai. Plantaa se vodom snabdevala iz potoka Kur-Bujon, koji je po
nekad bio opasan, ali je kasnije presuio nakon vie sunih perioda. Gospodareva
kua nije casa grande', tri sobe, belo okreeni zidovi od opeke, ulaz od trske, og
romna kuhinja. U blizini je duan. Neto dalje je kuica ekonoma, nadglednika i
raunovoe, iji je rad neophodan za upravljanje imanjem, batom, mlinom za
eer, mlinom za brano, kovanicom i destilerijom (guildiverie).158 Plantaa nije
bila bela, to e rei da se tu proizvodio samo nerafinisani eer. U destileriji se
dobijaju troska i sirupi. Tafia koja se tu proizvodila, prodavala se na licu mesta.
Ova rakija od trske je tu donosila bri prihod nego da se izvozila u Francusku. Na
planu vidimo i ostavu za kola (cabrouets) kojima se prevozila podrezana trska,
zvono to poziva robove na molitvu a jo ee na posao, kuhinju, bolnicu, kolibe
za robove (vie od stotinu); i najzad, vidimo zasade trske (povrina jednog zasada
je bila neto vea od hektara), kao i povrine zasaene kulturama koje se koriste u
ishrani (krompir, banane, pirina, proso, manioka, tropski gomolj). Uzgoj ovog
povra i voa je bio ponekad preputen robovima, koji su ih, u sluaju vikova,
prodavali plantai. U savanama oko brdaaca - koje e i same jednom moda
posluiti za saenje trske - pasu goveda, mazge i konji koji se tu sami snalaze
kako mogu.
Za vreme svog drugog boravka u Leoganu (1762-1767), kada je opet po
kuavao da plantau spase propasti, Nikola di For je nastojao da uvede neke no
vine: bolju ishranu za ivotinje i intenzivno gajenje trske uz ubriva visoke kon
centracije, to je kao metoda sumnjivo. Ali sumnjiva bi bila i suprotna politika,
proirenje plantae, to bi zahtevalo poveanje broja robova, koji su bili veoma
skupi. Ako bi se, pak, plantaer odluio da uposli upravitelja {procureur), koji bi
se umesto njega starao za plantau, pretila je opasnost da finansijski krahira.
Naime, upravitelj koji dobija odreen postotak od proizvodnje (a takvi su tada bili
uslovi), nastoji da povea proizvodnju bez obzira na trokove; tako se sam obo
gati, a vlasnika upropasti.
Plantaer, bilo d a je radio sa eerom, kafom, indigom ili pamukom, obino
nije bogata. Istina je da se kolonijalni proizvodi skupo prodaju u Evropi. Ali
etva je samo jednom godinje; treba vremena da se ona proda i da se uloeno
povrati. S druge strane, trokovi su svakodnevni i izuzetno su visoki. Sve to
plantaer kupuje za svoju linu upotrebu ili za imanje dolazi morem; cenu po-

157 Gabriel Debien, La sucrerie Galbaud du Fort (1690-1802), u: Notes d'histoire coloniale. I,
1941.
158 Guildiverie vient de guildive, leau-de-vie tire des sirops de sucre et de l'cume des premi
res chaudires. Tafia, sinonim, koristili su crnci i Indijanci. (Littr).

263
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

veavaju trokovi prevoza i naroito profiti koje trgovci i preprodavci utvruju u

svoju korist. Ostrva kojima ekskluzivni status zabranjuje da sama trguju sa ino-
stranstvom, pod potpunom su vlau monopolistike matice. Kolonisti se pone
kad bave krijumarenjem, ime omoguuju jeftine isporuke i unosnu trampu. Ono
ipak nije ni lako ni dovoljno. Osim toga, 1727. godine iznenada stie jedan fran
cuski eskadron u borbu protiv krijumara. Stanovnike to prilino pogaa, pie
neki treovac s Martinika, dok uvoznici, iji su interesi suprotni, na to rado gle
daju .1^ 9 Pred ostrvljane se postavlja i pitanje kako da izbegnu smicalice brodo
vlasnika. Potonji znaju (Savari im to uostalom savetuje u svim pismima) u kom
mesecu da dou da bi nali jeftin eer, kada se zbog tropske vruine domae vino
pokvari, pa se vino koje se doveze moe prodati u velikim koliinama.160 Cene
verovatno rastu s ekonomskim usponom u XVIII veku. Roba je na ostrvima u tom
razdoblju neverovatno skupa: hrana, metalni predmeti za domainstvo, bakreni
kotlovi za eer, vina iz Bordoa, tekstil, i konano, ali ne i najmanje vano, ro
bovi. Ne troim nita, pie Nikola Galbo di For 1763. godine. A sledee godine:
moja veera se sastoji od komada hleba s pekmezom.161 Situacija se dalje po
gorava. Trinaestog maja 1782. jedan mladi kolonista pie: Od rata [tj. Ame
rikog rata za nezavisnost] nai obuari uzimaju za par cipela 3 gourdes [pjastra]
to iznosi 24 livri i 30 sola, a meni treba jedan par svakog meseca.[...] arape od
najgrublje pree kotaju 9 livri. Grubo platno za radnu koulju 6 livri. Koulja,
dakle, koja se ije, kota 12 livri i 10 sola. Pristojan, ali ne i naroito dobar eir
kota 16 livri 10 sola.[...] Krojai ivenje odela naplauju 60 livri, kaputa 15 livri,
a isto toliko i pantalona. to se tie hrane [...] brano plaamo do 330 livri [bure],
bavu vina od 600 do 700 livri, bure govedine 150 livri, unku 75 livri, dok funtu
sveca plaamo 4 livre i 10 sola.162 Bilo je to u doba rata, naravno, ali rat i pirate-
rija nisu neto retko u tom delu sveta.
to se tie prodaje na licu mesta, plantaer bi gubio 12, 15 ili 18% od cene
ako bi eer prodavao u vreme kada se on proizvodio u obilju. Ako bi prodaju po-
verio nekom zastupniku iz matice, dogaalo se da zbog velikih daljina eka na
isplatu mesecima, pa i godinama. Kada su u pitanju cene koje su se mogle oeki
vati, treba rei d a je trite kolonijalne robe u evropskim lukama - dakle i u Bor-
dou - bilo meu najspekulativnijim. Veletrgovci su igrali na pad i rast cena, to
je preprodavce primoravalo da dre robu u skladitima, u oekivanju veih cena.
Otuda i dugi rokovi, to za plantaera znai nedostatak gotovog novca i obavezu
da ga zajmi. Plantaer e uz to, ako se, u veri da e zaraditi mnogo, ve na samom
poetku zaduio kupujui itavu plantau ili jedan njen deo, kao i robove, ubrzo
biti ostavljen na milost i nemilost svojih poverilaca.
Primoravajui ostrvljane da koriste njihove usluge, to jest brodove, kape
tane (koji su esto bili zadueni i za prodaju robe), skladita, kao i da od njih pri-

1 J. Cavignac, op. cit., str. 173, napomena 1.

' Savary, citat Cavignac, op. cit., str. 49 napomena 3.
1* G. Debien, cit. cl, str. 67-68.
162 G. Debien, Saint-Domingue avec deux jeunes conomes de plantation 1777-1788, u: Note
d histoire coloniale, VII, 1945, str. 57. Izraz piastre gourde, ili grosse piastre, potie od panskog
gorda, velika, debela.

264
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

hvataju spasonosne avanse, veletrgovci, zastupnici i brodovlasnici iz Bordoa su

bili istinski upravljai maine za proizvodnju kolonijalnog bogatstva. Vidimo to
iz pisama kolonista ije svakodnevne aktivnosti pratimo. Tako e porodice Rabi i
Dol, partneri u eksploataciji velike plantae u Vazesu, u jednoj od najboljih ob
lasti Santo Dominga, morati da se 1787. godine potpuno integriu u veliku bri-
selsku firmu Frederik Romberg i sinovi, ija se podrunica u Bordou neopra
vdano smatrala jezgrom itavog trgovakog ivota velike luke.163
Ovo kao da se ne slae sa statistikim podacima o kolonijalnoj trgovini. U
Bordou, gde se obavlja ak polovina itave trgovine Francuske sa njenim koloni
jama, izvoz predstavlja treinu, zatim etvrtinu, pa onda opet treinu bordekog
uvoza iz Santo Dominga, sa Gvadelupa i M artinika.164 Isti debalans postoji i u
M arselju.165 Zar tu negde nema protivrenosti? Ako je trgovaki bilans toliko u
korist ostrv, ona bi morala da lee na novcu, jer bi tada, kao kompenzacija, iz
Francuske morala da se alje gotovina. Pa ipak, Santo Domingo, da se zadrimo
na njemu, pati od stalne nestaice pjastri: one dolaze krijumarskim kanalima iz
bliske panske Amerike i tek se nakratko zadravaju na ostrvu. Zanimljivo je to
posle 1783, one odmah i u ogromnim koliinama odlaze u Bordo.166 Zar ovaj pri
vidni paradoks ne proizlazi iz injenice da je bilans raunat u francuskim lukama
po tamonjim cenama? D aje ista raunica pravljena na ostrvima, obim francuskih
proizvoda koji se tu prodaju, predstavljao bi mnogo veu novanu svotu nego u
Bordou, dok bi kolonijalni izvoz manje vredeo pre slanja u Francusku, gde su u
krajnju cenu ukljueni trokovi prevoza, provizija, itd. Tako bi se razlika izmeu
dve brojke smanjila. Trebalo bi ukazati i na vetaku razliku u obraunskom
novcu: kolonijalna livra je bila manja za 33% u odnosu na francusku domicilnu
livru. Konano, na bilans je uticalo i slanje novca kolonista njihovim porodicama
koje su ostale u Francuskoj, kao i vlasnicima koji nisu boravili na ostrvima. Pa
ipak, ovde su najvanije finansije, to jest isplata kamata i vraanje zajmova.
Sve u svemu, plantaeri su ukljueni u sistem razmene koji im onemo
guuje da ostvaruju velike profite. Karmelo Traseli pie kako su jo u XV veku
sicilijanske eerane, uprkos intervenciji enovekog kapitalizma ili ba zbog nje,
bile pravi gubitai novca. Gledajui unazad, mogli bismo osetiti izvesnu tugu
zbog ovih pogrenih i prevelikih investicija kupaca plantaa, koji su nekad bili
bogati trgovci. Ispraznio sam svoju kesu, dragi moj, pie svom bratu Mark Dol,
trgovac iz Grenobla, ne bi li ti kako poslao traenu svotu; sada vie nemam slo
bodnog novca.[...] Nadam se da sam ti slanjem novca za tvoj deo [u kupovini
ogromne plantae] omoguio da stekne bogatstvo, ali i da u ja poveati svoje
(10. februar 1785).167 Usledilo je, meutim, gorko razoarenje. Braa Pele, o ko
jim a smo ve govorili, stekli su bogatstvo na Martiniku ne kao plantaeri, ve kao
trgovci: najpre su bili sitne duandije, a potom su se bavili uvozom i izvozom.

163 Pierre Lon, Marchands et spculateurs dauphinois dans le monde antillais, les Dolle et les
Raby, 1963, str. 130.
164 Franois Grouzet, u: Charles Higounet, Histoire de Bordeaux, t. V, 1968, str. 224; Pierre Lon,
u: Braudel, Labrousse, Histoire conomique et sociale de la France, II, 1970, str. 502, slika 52.
165 Gaston Rambert, u: Histoire du commerce de Marseille, VI, str. 654-655.
166 Franois Crouzet, u: Histoire de Bordeaux, str. 230 i napomena 40.
167 Pierre Lon, Marchands et spculateurs..., str. 56.

265
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Oni su znali da odaberu pravu stranu, kao i da se na vreme vrate u Bordo i isko
riste njegov povlaeni poloaj. S druge strane, oni kreditori iz Amsterdama koji
su mislili da prave dobar posao pozajmljujui novac engleskim i danskim plan-
taerima u zapadnoj Indiji, doiveli su veoma neugodno iznenaenje kada su jed
nog dana saznali da su postali vlasnici plantaa u steaju.168

Plantae na Jam ajki

Sluaj engleske Jamajke slian je onom to znamo o Santo Domingu. I tu
postoje casa grande (tj. Great House), crni robovi (devetorica ili desetorica na
jednog belca), svuda prisutna eerna trska, eksploatacija od trgovaca i kapetana
brodova, kolonijalna funta koja manje vredi od funte sterlinga (jedna funta ster-
linga vredi koliko 1,4 funte s Jamajke), piraterija i pljakanje, pri emu su sada
rtve Englezi, a napadai Francuzi (iako ni prvi ni drugi nemaju premo u Karip-
skom moru). I tu postoje problemi i opasnosti s odbeglim robovima, takozvanim
maroons koji bee u planine, dolazei ponekad i sa susednih ostrva. Opta
situacija bila je kritina tokom Marunskog rata (1730-1739).169
Na Jamajki, koja je prema ondanjim merilima bila veliko ostrvo, nastala su
velika imanja, naroito posle razdoblja 1740-1760, kada dolazi do prvog napretka
u proizvodnji eera.170 Kao i na francuskim ostrvima, porodice prvih kolonista
koje su esto same radile na malim plantaama duvana, pamuka i indiga, polako
iezavaju. eerna trska trai velike investicije. To znai dolazak posednika ka
pitala i stvaranje velikih imanja. Gledajui statistike, stiemo utisak da se tu radi o
krupnijem posedu, sa vie robova, i verovatno bogatijem nego to je posed na
Santo Domingu. Istina je da ovo ostrvo, koje su usoljenim mesom i branom sna-
bdevali Engleska ili engleske kolonije u Americi, a koje je sa svoje strane trebalo
da snabdeva Englesku dobrom polovinom potrebnog eera, isporuivalo svoj
glavni proizvod po viim cenama nego to su bile cene na Santo Domingu i dru
gim francuskim ostrvskim posedima.
Jamajka je, poput drugih eernih ostrva, maina za stvaranje bogatstva,
kapitalistika maina u slubi bogatih.171 Poto ovde isti uzroci stvaraju iste po-
sledice, na Jamajki se deava sve to i na Santo Domingu: najvei deo bogatstva
proizvedenog u koloniji, zavrava u rukama bogataa u matinoj zemlji. Plan-
taeri ostvaruju profit od najvie 8 do 10%.172 itava uvozna i izvozna trgovina
(da ne govorimo o zaradama od trgovine robljem, koja se organizuje iskljuivo u
Engleskoj) vraa se i cirkulie u kraljevstvu donosei mu isti profit kao nacio
nalna trgovina, kao da su kolonije u Americi zakaene za Kornvol. Ovo su reci
Berka,1/3 koji je dokazivao korisnost zapadnoindijskih ostrva za ekonomski ivot

Marten G. Buist, At spes nonfracta, Hope et Co 1770-1815, 1974, str. 20-21.

R. B. Sheridan, The Wealth of Jamaica in the Eighteen Century, u: Economic Historical Re
view, knjiga 18, br. 2, avgust 1965, str. 297.
170 Ibid., str. 296.
1 Richard Pares, The Historian's Business and other essays, Oxford, 1961. Id., Merchants and
Planters. Economic History Review Supplement br. 4, Cambridge, i960, citat R. B. Sheridan, cit. l.
' R. B. Sheridan, cit. l., str. 305.
173 Ibid., str. 304.

266
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Engleski trgovci pakuju svoju robu na Antilima. Vinjeta s mape Antila iz Atlas royal
Hermana Mola, 1700 (Fototeka A. Kolen)

Engleske, i koji je skrenuo panju na to koliko su u ovom sluaju bilansne brojke

u stvari varljive.
Trgovaki bilans Jamajke, raunat ak i u kolonijalnim funtama, daje ne
znatnu prednost ostrvu u odnosu na Englesku (1 336 000 funti u odnosu na 1 335 000
funti); pa ipak, bar polovina ukupnog iznosa uvoza i izvoza vraa se nevidljivim
kanalima u Englesku (najam brodova, osiguranja, provizije, kamate na dugove,
poiljke novca vlasnicima koji ne ive na ostrvu). Sve u svemu, ista zarada En
gleske za godinu 1773, iznosi nekih milion i po funti. U Londonu, kao i u Bordou,
zarade od kolonijalne trgovine pretvaraju se u trgovake firme, banke i dravne
fondove. Golema bogatstva stiu neke mone porodice iji su najaktivniji lanovi
istovremeno poslanici u jednom od dva doma engleskog parlamenta. Postoji ipak
i nekoliko veoma bogatih porodica kolonista, koje se divnim udom, nikada is
kljuivo ne bave plantaerstvom: njihovi lanovi pozajmljuju novac zaduenim
plantaerima; u rodbinskim su vezama s londonskim trgovcima; esto se dogaa i
da neki od sinova iz tih porodica ode u London i sam postane prodava proizvoda
s plantaa, istovremeno kupujui za druge koloniste za koje radi kao agent. Ove
porodice gomilaju zarade od proizvodnje eera, uvozne i izvozne trgovine, pro
vizija i pruanja bankarskih usluga. Nikakvo udo, dakle, to oni, ivei u Lon
donu i upravljajui svojim plantaama izdaleka, ili prodajui ih, mogu mnogo da
investiraju u Englesku, ne samo u trgovinu, ve i u naprednu poljoprivredu i ra
zliite industrije.174 Poput brae Pele, ovi plantaeri shvataju d a je nuno iveti u
matinoj zemlji da bi se zaraivalo od kolonija.
Gde god traili primere - duvan u Virdiniji, uzgoj stoke na Kubi, plantae
kakaovca u Venecueli i osnivanje kompanije u Karakasu l75(1728) - svugde na
delu vidimo iste mehanizme. elimo li izbei ovu monotonu povest, treba da
skrenemo sa utrtih staza evropskog trgovca. Treba da vidimo ta se dogaa u di
vljim amerikim kolonijama koje rastu same od sebe, svaka s vlastitom avanturi
stikom priom: u Brazil, u oblast oko grada Sao Paola, odakle kreu bandeiras,
ekspedicije u unutranjost zemlje u potrazi za zlatom ili robovima; u zalede Baije,
du doline Sao Fransisko, to jest o rio dos currais, koralne reke, po kojoj se

174 Ibid., str. 306 sq.

175 Roland Dennis Hussey, The Caracas Company 1728-1784. 1934.

267
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

gone ogromna stada stoke; u argentinsku pampu, u poetke njenog evropskog

perioda; ili, pak, u junu Venecuelu, u llanose poreja Orinoka, gde seigneurs
panskog porekla, velika stada ovaca i pastiri na konjima (koji su Indijanci ili me
lezi), stvaraju autentino vlastelinsko drutvo s monim upravljakim porodi
cama. Bio je to stari, primitivni kapitalizam (u kojem je stoka bila novac). U
njemu je bilo neega to bi se dopalo i Maksu Veberu, koji se za njega zaista neko
vreme i zanimao.

Povratak u srce Evrope

Srcem Evrope nazivam zapadni deo kontinenta, to jest oblasti od Atlan
tskog okeana do linije Hamburg-Venecija. Gradovi, buroazija, bogati trgovci i
preduzetni plemii su znatno eksploatisali podruja ovog del Evrope. Tako je ka
pitalizam na najrazliitije naine proeo aktivnosti i strukturu veoma starih seo
skih oblasti na Zapadu.
Da li moemo da napravimo jasnu emu, to jest da postupimo kao matema
tiari i pretpostavimo d a je problem ve reen? U seljakoj i vlastelinskoj Evropi,
kapitalizam je novi poredak, koji nipoto ne dobija svaku bitku, ali pobeduje u
odreenim oblastima. Poimo, dakle, od onih oblasti gde je eksperiment bio us-
pean, jer je problem za koji se zanimamo tu bio reen.
Engleska je prva zemlja koja nam pada na um. Na njoj se trenutno neemo
dugo zadravati i kasnije emo joj posvetiti opirniji prikaz. Engleski model e u
svojim glavnim crtama posluiti samo kao referentni okvir pomou kojeg emo
situirati neke specifine sluajeve. Engleska revolucija se nije proirila na itavu
Veliku Britaniju, u kojoj izvan velikih trgovakih tokova postoje zaostale oblasti,
od kojih su neke i 1779. godine prilino arhaine, iako se nalaze u veoma razvije
nim grofovijama, kao to su Eseks i Safolk.17617
Uzmimo kao primer jednu oblast u kojoj bez sumnje pobeduje modernitet,
na primer, Norfolkajer u istonoj Anghji. U enciklopedijskoj odrednici kultura
(to jest agrikultura), Veron de Forbone* opisuje - imajui na umu upravo primer
Norfolka - uda engleske poljoprivrede koju predlae kao uzor. Najvie istie
sledee postupke: kalcfikaciju tla uz dodavanje lapora, skidanje povrinskog sloja
paljenjem {paring), proirenje vetakih livada, izgradnju drenanih sistema, in
tenzivno dubrenje tla, selektivni uzgoj, stvaranje ograenih povrina (enclosures),
te saglasno tome poveanje imanja, njihovo ograivanje ivicama, to engleskom
krajoliku daje specifian izgled. Forbone smatra da panju zasluuju i upotreba
raznog kvalitetnog alata, dobronamernost zemljoposednike aristokratije, odra
vanje velikih zakupnikih farmi, rano uvoenje kapitalistikih metoda upravlja
nja, kreditne olakice, naklonost vlade kojoj su vaniji prinosi i snabdevanje gra
dova hranom, nego kontrola i regulisanje pijaca, a koja je osim toga bila uvela
klizne skale da podstakne izvoz itarica.

176 J. Beckmann, Beitrge zur Oekonomie, Technologie, Polizei und Cameralwissenschaft, 1779
-1784,1, str. 4. O toj zemljinoj razliitosti Engleske pogledati Joan Thirsk, u: Agrarian hist, of England,
passim i str. 8 sq.
177 Encyclopdie, t. IV, 1754, stubac 560 sq.

268
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

U ovom razvoju najznaajnije posledice su bile:

1) nestanak iz najnaprednijih poljoprivrednih oblasti Engleske feudalnog si
stema koji je i inae veoma rano poeo da slabi. Marks primeuje i naglaava:178
Pod restauracijom Stjuarta zemljoposednici... ukidaju feudalnu strukturu zemlje,
to jest oslobaaju je ranije nametnutih tereta, obeteuju dravu porezima koje
plaaju seljaci i ostali, proglaavaju kao privatno vlasnitvo u modernom smislu
onu zemlju koja je ranije imala feudalni status . Drugim recima, ukida se tradi
cionalan nain ivota;
2) ustupanje seoskih poseda kapitalistikim farmerima-zakupnicima koji
preuzimaju odgovornost za njih;
3) upoljavanje plaenih radnika koji se pretvaraju u proletere: oni svojim
poslodavcima nemaju nita da ponude sem svoje radne snage;
4) podela rada po vertikali: vlasnik iznajmljuje zemlju i za nju dobija rentu;
zakupnik deluje kao preduzetnik; plaeni radnik zatvara krug.
Imamo li ove posledice na umu, otkriemo u evropskoj istoriji mnoge pri-
mere koji su manje ili vie slini engleskom modelu - to uzgred dokazuje da je
poljoprivredna revolucija evropska pojava, isto kao i industrijska revolucija koja
e uslediti.
Redosled mojih primera, od Brija (XVII vek), Venecije (XVIII vek), rim
skog sela (poetak XIX veka), Toskane (XV i XVI vek), nije posebno bitan. Ta-
koe mi nije namera da prouavam ove razliite sluajeve zbog njih samih, kao ni
da sastavljam neku iscrpnu listu evropskih primera. Ovde elim samo da dam
obris jednog razmiljanja.

Okolina Pariza: Bri u doba Luja X IV

U okolini Pariza, vlasnitvo graana ve vekovima presee u seljaku i
vlastelinsku zemlju.179 Imati kuu na selu, te tako sebi obezbediti ito, drvo za
zimu, perad, voe; ne plaati troarinu na gradskim kapijama (ukoliko se poseduje
uredan vlasniki list) - sve je to saglasno uputstvima iz prirucnik za dobro
voenje domainstva. Te su knjige objavljivane svuda, posebno u Nemakoj
(.Hausvterliterutur), ali i u Francuskoj. Tu je 1564. objavljen prirunik arla Et-
jena Agriculture et la maison rustique (Poljoprivreda i seoska kua). Poto g a je
revidirao an Lijebo, autorov zet, prirunik e izmeu 1570. i 1702. doiveti ak
103 izdanja.180 Buruji su u okolini svih veih gradova kupovali zemlju: male
parcele, vonjake, povrtnjake, livade, kao i prave seoske posede.
Ali neposredno izvan Pariza, na glinovitoj visoravni Bri, pojava ima ra
zliito znaenje. Gradsko vlasnitvo su sainjavala krupna imanja plemia i
buruja, koja su bila kupljena jo pre XVIII veka.181 Tako je vojvoda od Vilara
koji je u doba Regenstva iveo u svom zamku u Vo-le-Vikontu, lino koristio
samo 50 jutara zemlje od 220 koje je posedovao. [...] Vlasnik komunalnog lena, u

178 Karl Marx. Le Capital, Ed. sociales, 1950, t. III, str. 163.
179 Uporediti Jean Jacquart, La Crise rurale en Ile-de-France. 1550-1670, 1974.
180 Andr Bourde, op. cil., I, str. 59.
181 mile Mireaux, Une Province franaise au temps du Grand Roi, la Brie, 1958.

269
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

parohiji Ekren, buruj koji je tu iveo, posedovao je 332 jutara zemlje od kojih je
lino koristio samo 21 jutro. 1821834*6Dakle, tim posedima praktino ne upravljaju nji
hovi vlasnici, ve su ustupljeni zakupnicima koji uglavnom objedinjuju posede
vie vlasnika, petorice, estorice pa i osmorice. U sreditu poseda kojima uprav
ljaju uzdiu se velike zgrade, koje se i danas mogu videti, okruene visokim zi
dovima koji seaju na smutna vremena... Ostale zgrade nalaze se na obodu glav
nog dvorita. Oko svake od njih mnogo je potleuica, koje su i same okruene vr
tovima i malim parcelama zemlje- u njima ive radnici koji glavnom zakupniku
iznajmljuju svoju radnu snagu.
Svi ovi znaci ukazuju na kapitalistiku organizaciju, upravo onu koju je
ustanovila engleska revolucija: zemljoposednik, zakupnik i poljodelci. Uz tu
vanu razliku to se ovde u tehnikom smislu nita nee menjati sve do XIX
veka. Razliito je i to to su ove proizvodne jedinice, usled njihove nesavrene
organizovanosti, specijalizovanosti za uzgoj itarica, velike potronje sopstvenih
proizvoda, kao i visine zakupa, izuzetno osetljive na kretanje cene ita. Ako bi
cene pale za dva ili tri boda na melenskoj pijaci, mnogi zakupnici bi zapali u te
koe. Neki . su ak
. . . . A
padali u bankrotstvo
ioc
ako bi zaredom
,
usledilo
.
nekoliko loih
etvi ili godina niskih cena itarica. Pa ipak, ovaj farmer je novi lik, posednik
kapitala koji se postepeno uveava i koji od njegovog vlasnika ve stvara predu-
zetnika.
U svakom sluaju, pobunjenici iz tzv. Rata za brano (1775), znaju ko im
je neprijatelj: svoj gnev ispoljavaju protiv bogatih zakupnika u okolini Pariza i
drugde. 6 Za to postoje najmanje dva razloga: 1) veliku farmu, predmet zavisti,
gotovo uvek podie samo jedan zakupnik; 2) ovaj pojedinac je istinski gospodar
seoskog sveta, skoro kao i vlastelin koji ivi na svom posedu, a moda i vie od
ovog, jer je blii seljakom ivotu. On je u isto vreme sabira ita, poslodavac,
pozajmljiva ili zelena. U isto ga vreme sam vlasnik imanja esto zaduuje da
ubire rente, champarts (dabine u naturi), banalits (takse za korienje zajed
nike pei ili mlina), pa ak i desetke. U itavom parikom regionu ovi zakup
nici su po izbijanju Revolucije rado otkupljivali zemlju od bivih vlasnika.187 Re
je, dakle, o kapitalizmu koji pokuava da se razvija iznutra, to e mu uskoro i
uspeti.
Imali bismo jasniju predstavu kada bismo znali vie o svakodnevnom i
votu ovih velikih zakupnika, kada bismo znali kako su se ponaali prema slu
gama, konjuarima, poljodelcima i koijaima. To nam, ali samo saeto, nudi
poetak Uspomena ( Cahiers) kapetana Koanjea.188 Kapetan je roen 1776. u
Drij-le-Bel-Fontenu, u dananjem departmanu Jon. Uoi i tokom prvih dana Re
volucije radio je za jednog bogatog trgovca konjima iz Kulomijea, koji e ubrzo

182 Ibid., str. 97.

183 Ibid., str. 103.
184 Ibid., str. 299.
1 5 Ibid., str. 145 sq.
186 V. S. Lublinsky, Voltaire et la guerre des farines, u: Annales historiques de la Rvolution
franaise. 1959, str. 127-145.
Pierre Goubert, u: Braudel, Labrousse, Histoire conomique et sociale de la France, II, str. 145.
8 Izdanje Jean Mistier, 1968, str. 40 i 46.

270
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

poeti konjima da snabdeva revolucionarnu armiju. Ovaj trgovac poseduje

panjake, obraenu zemlju i upoljava zakupnike. Zapisi nam ipak ne omoguuju
da utvrdimo njegovo pravo mesto u drutvu. Da li je on u prvom redu trgovac,
vlasnik koji sam radi na zemlji, ili, pak, rentijer koji je svoju zemlju dao u zakup?
Verovatno sve troje u isto vreme. Oito je da dolazi iz sloja bogatih seljaka. Nje
gov paternalistiki stav, srdanost prema slugama koju pokazuje dok svi skupa
sede za velikim stolom, na ijem elu on sedi sa svojom gospoom, hleb kao
sneg beo koji jedu, dosta govore. Mladi Koanje poseuje jednu od velikih farmi
u regionu, oduevljava se mlekarom (posvuda esme, kae), trpezarijom gde
sve blista od istoe - posue, sto i klupe. Svakih petnaest dana, kae mu do
maica, prodajem puna kola sira; imam osamdeset krava... . Naalost, ove slike
ostaju povrne, jer stari vojnik koji ispisuje ove retke prosto uri kroz svoje uspo
mene.

Venecija i Terraferma
Osvajanjem teritorija u svom zaleu, Venecija je poetkom XV veka postala
velika poljoprivredna sila. ak je i ranije bilo patricija koji su posedovali zemlju
,,s one strane Brente, u bogatoj Padovanskoj niziji. Krajem XVI, a naroito posle
krize iz prvih decenija XVII veka, bogati mletaki patriciji uglavnom naputaju
trgovinu i prelaze u poljoprivredu.
Patriciji su zemlju esto kupovali od seljaka, to je bila uobiajena pojava.
To je verovatno razlog d a je u XVI veku i kasnije, bilo sve vie nasrtaja na vlasni
ke, njihove porodice i posede. Patriciji su se, takoe, okoristili, tokom osvajanja
zalea, zaplenama zemlje koje je vrila Sinjorija i prodajama koje su usledile.
Osim toga, nove obradive povrine se dobijaju graenjem kanala i ustava to
omoguuje isuivanje muljevitog tla. Ova poboljanja tla uz saradnju ili nadzor
drave, a ponekad i uz aktivno uee seoskih zajednica, jesu tipino kapitalisti
ki zahvati.189 Nije stoga udno to, posle godina rada na poboljanju tla, travnata
zemljita Venecije postaju u stoleu prosvetiteljestva sredite poljoprivredne re
volucije, usmereno ka uzgoju stoke i proizvodnji m esa.19019
Naspram Roviga, s one strane Adia, pored sela Angilare, stara patricijska
porodica Tron poseduje 500 hektara zemljita. Godine 1750, tu radi 360 ljudi (od
kojih 177 koji su na stalnom platnom spisku, dok ih je 183 zaposleno privremeno
kao salariati). Rade u grupama od 15 ljudi i vie. Re je, dakle, o pravom kapita
listikom preduzeu. re, kae Zan orelen, nije anahronizam . Ona se
ve iroko koristi u XVIII veku u Veneciji (i u Pijemontu). Gradonaelnici Berga-
maska, sve polupismeni ljudi - o emu svedoe njihovi rukopisi - odgovaraju
potvrdno na pitanje naelnika Bergama: Vi sono capitaliste qui? (Da li su tu
ljudi kapitalisti? - p.p.). A kapitalistom smatraju oveka koji ie doao sa strane
da sa sopstvenim kapitalom angauje seljake da rade za njega.19

189 Mditerrane, I, str. 70 sq.

190 Jean Georgelin, Venise au sicle des Lumires, 1978, str. 232 sq.
191 Jean Georgelin. Une grande proprit en Vntie au XVIIIe sicle: Anguillara, u: Annales, E.
S. C., 1968, str. 486 i napomena 1.

271
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Angilara je neka vrsta poljoprivredne fabrike. Sve se odvija pod nadzorom

intendanta. Predradnici ne isputaju iz oka radnike, koji dnevno imaju pravo na
samo jedan sat odmora. Glavni nadzornik to proverava sa satom u ruci (orologio
alla mano). Sve se tu radi metodino i disciplinovano: ienje jaruga, golu-
binjaka, saenje duda, destilacija voa, uzgoj ribe, gajenje krompira (s im se
poinje 1765), podizanje nasipa radi zatite od opasne vode reke Adia, pa ak i
osvajanja novih korisnih povrina. Imanje je prava konica u kojoj sve vrvi, ak i
zimi:1 2 zemlja se obrauje motikom, pijukom, plugovima s raom, ali se esto
primenjuje i tehnika dubokog oranja i obrada donjih slojeva tla. Uzgaja se penica
(s prinosom od 10 do 14 kvintala po hektaru), kukuruz i naroito konoplja; inten
zivno se uzgajaju goveda i ovce. Prinosi su visoki, pa su i zarade odgovarajue,
iako one, naravno, variraju od godine do godine. Godine 1750, koja je bila loa,
zarada (ne raunajui amortizaciju kapitala) iznosi 28, 29%. Ali odline 1763. go
dine, zarada je ak 130%! Poredenja radi, na najboljim povrinama Brija, izmeu
1656. i 1729, zarada u dobroj godini prelazi jedva 12%, ukoliko su dostupni
obrauni tani.19219394
Ove nedavno utvrene injenice primoravaju nas da promenimo tradicio
nalno gledanje na Veneciju. Putovanje patricijskog kapitala ka zasadima duda, pi-
rina, poljima penice i konoplje u mletakom zaleu, ne predstavlja samo
bekstvo kapitala u sigurnost, daleko od trgovine koja je krajem XVI veka rizina i
teka, izmeu ostalog i zbog obnove piraterije na Sredozemnom moru. Venecija
je, ipak, zahvaljujui stranim brodovima, i dalje veoma iva luka. U XVII veku je
moda i najaktivnija u Sredozemlju. Poslovi, dakle, nisu prekinuti preko noi.
Upravo je rast cena agrarnih proizvoda i profita podstakao mletaki kapital prema
zemlji. Ovde zemlja nije put ka plemstvu: ona je pre svega stvar investiranja i pri
hoda.
To je bez sumnje i pitanje ukusa. Stvar je mode to bogatai iz Venecije,
savremenici Karla Goldonija, naputaju svoje gradske palate i sele se u seoske
vile. Poetkom jeseni, Venecija bogatih bi opustela, jer su ljudi odlazili na selo,
prireivali tamo balove i veere na otvorenom. O tome postoji sijaset verodosto-
jnih opisa. Sve je tu bilo lepo udeeno: prelepe seoske vile, ukraene dvorane,
prepuni stolovi, koncerti i pozorine predstave, vrtovi, lavirinti, podrezane ivice,
aleje oiviene kipovima, brojna posluga. To je savrena pozadina za film, u iju bi
se poslednju scenu izvrsno uklopila dama s jedne poznate slike, koja se nou
vraa iz posete prijateljima, sa svojim psom i u pratnji brojne posluge, oslonjena
o ruku svog ispovednika koji osvetljava put fenjerom.19,3 Ali ove raskone kue
imale su i svoje tavane, prese za groe, podrume; one su bile sredite poljopri
vredne delatnosti, mesta iz kojih je ona nadzirana. Godine 1651. u Veneciji izlazi
knjiga reitog naslova L economia del cittadino in villa (Ekonomija stanovnika
grada na selu). Njen autor, lekar Vinenco Tanara, napisao je jednu od najboljih
knjiga o seoskoj ekonomiji. On deli mudre savete novom zemljoposedniku. Ovaj

192 Ibid., str. 487.

Mireaux, op. cit., str. 148 sq.
I94P. Molmenti. op. cit., str. 138 sq. i 141.

272
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

etnja utroje. Venecijanska slika . Tijepola, XVIII vek (foto O. Bem)

273
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

treba da izabere dobro mesto za vilu, da obrati panju na klimu i vodu u blizini.
Treba da napravi jezerce i uzgaja linjaka, grgea i mrenu - ime e jeftino hraniti
porodicu, a imati i jevtin companatico (hranu koja se jede uz hleb) za radnike na
imanju. Jer na selu, kae pisac, za vlasnika treba da rade drugi.
Mnogo je, dakle, nerealistikog u zanimljivom pismu koje Andrea Tron
upuuje svom prijatelju Andrei Kviriniju (22. oktobra 1743). Mladi patricij koji
pie, mnogo je vremena proveo u Holandiji i u Engleskoj. Kaem ti [...] da oni
[ljudi iz mletake vlade, patriciji kao i on sam] mogu da donose kakve god hoe
uredbe, nikada nee nita postii u pogledu trgovine u naoj zemlji [...]. Nema za
dravu korisne trgovine nigde gde se bogati sami ne bave trgovinom. U Veneciji
moramo da ubedimo plemstvo da uloi svoj novac u trgovinu, [...] a to je trenutno
nemogue. Svi Holandani su trgovci i to je glavni razlog cvetanja njihove trgo
vine. Kada bi se taj isti duh uveo u nau zemlju vaskrsla bi velika trgovina. 1
Ali zato bi patriciji naputali mirnu i udobnu aktivnost koja im donosi pristojan
prihod, i uputali se u neizvesnu pomorsku trgovinu s najverovatnije manjom i
nesigurnom zaradom, budui da su dobre pozicije ve bili zauzeli drugi? Teko bi
opet ovladali trgovinom s Levantom, koju sada kontroliu stranci, trgovci Jevreji,
ili pak mletaka buroazija (cittadini). Mladi Andrea Tron ipak ne grei sasvim:
prepustiti onima koji nisu najbogatiji u gradu, trgovinu, uvoz i izvoz, kao i ma-
nipulisanje novcem, vodi u povlaenje Venecije s velike meunarodne scene gde
je nekad imala glavnu re. Ako se na dugi rok uporedi sudbina Venecije sa sud
binom enove, onda je oigledno da grad svetog Marka ipak nije napravio naj
bolji kapitalistiki izbor.

Rimsko selo poetkom X IX veka: razlika

Prostrana rimska campagna je tokom vie vekova nekoliko puta menjala
izgled. Razlog je taj to se verovatno nije imalo s im poeti. Simond de Sismo-
ndi195196 ove oblasti prvi put vidi 1819. godine i opisuje ih kao mesto gde je izvre
na uzorna podela rada.
Nekoliko pastira na konjima, u ritama i kousima; tu i tamo stada ovaca, ne
koliko kobila sa drepcima, nekoliko meusobno udaljenih velikih farmi - to su
po pravilu jedini znaci ivota u ovom nepreglednom prostranstvu. Nema sela ni
useva, ve samo trnje i utilovka, divlja i miriljava vegetacija koja ponovo os
vaja raieno tlo, polako ali uporno unitavajui panjake. Da bi savladao ovu
biljnu poast, farm er bi u redovnim razmacima morao da kri tlo i seje ito. Tako
bi se panjaci obnovili za vie godina. Ali poto je re o oblasti bez seljaka, posta
vlja se pitanje kako izvoditi ove teke radove, od krenja tla pa do etve.
Reenje je radna snage sa strane: vie od deset raznih vrsta radnika, za koje
ne postoje nazivi ni u jednom jeziku... [Neke poslove] obavljaju nadniari koji si
laze sa Sabinskih planina; [druge poslove] obavljaju radnici iz Marke ili Toskane;

195 Citat Jean Georgelin, Venise au sicle des lumires, str. 75S-759.
196 J. C. Lonard Sismonde de Sismondi, Nouveaux Principes d'conomie politique ou de la
richesse dans ses rapports avec la population (1819), 1971, str. 193.

274
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Detalj karte rimskog sela Eufrozina del Volapaja (1747). Re je o relativno dobro
obraenom predelu sevoroistono od Rima. Vidimo nekoliko oranica, zapregu, ali i
mnogo praznih prostora, naikanih rimskim ruevinima i obraslih u grmlje

275
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

ipak, najvei broj poslova obavljaju radnici iz Abruca; i najzad, za platenje sena
uzimaju se dangube s javnih trgova u Rimu {piazzaiuoli di Roma), koji i nisu za
neki drugi posao. Ovakva podela rada omoguuje primenu najbriljivijih agrarnih
postupaka; penica se isti od korova bar dva puta, a ponekad i ee; budui da
tu svako ima odreeni posao, on se obavlja brzo i tano. Skoro svi radovi su do
govoreni paualno i obavljaju se pod budnim okom vie nadzornika i njihovih po
monika; zakupnik uvek obezbeduje hranu radnicima, jer je oni u toj pustoi ne
mogu sami nabavljati. Svakom radniku pripada odreena koliina vina, 40 baioca
hleba nedeljno i tri funte neke druge hrane, kao stoje usoljeno meso ili sir. Tokom
zimske sezone radnici nou spavaju u casale, velikoj nenametenoj zgradi u sre
dini imanja. [...] Leti [...] radnici spavaju tamo gde rade, obino na otvorenom .
Ovo je nepotpuna slika. To su utisci s proputovanja. Iznenaen ivopisnim
prizorom, Sismondi ne vidi njegove mrane strane, ak ni malariju koja u tom
kraju koji ne odrava ljudska ruka odnosi ivote. On sebi ak ne postavlja ni
kakvo ozbiljno pitanje o sistemu vlasnitva. Uostalom, ono bi prevazilazilo okvir
onoga to se naziva agro romano. Zemlju oko Rima posedovali su veliki feudalci
i nekih ezdeset verskih ustanova. esto je re o krupnim posedima u vlasnitvu
ljudi kao to su princ Borgeze, vojvoda Sforca, markiz Patrick197 Ali ni feudalci
ni verske ustanove ne upravljaju neposredno svojom zemljom. To radi desetak ve
likih zakupnika, koji se, zanimljivo je, nazivaju negozianti (ili mercanti) di cam-
pagna. Oni imaju svoje udruenje koje e postojati i u XIX veku. Veoma razlii
tog drutvenog porekla - trgovci, pravnici, meetari, ubirai poreza, upravnici
imanja - ovi zakupnici ne lie na krupne engleske farmere. Najbolju zemlju zad
ravaju za sebe, a preostalu daju u podzakup manjim farmerima, pa ak i pasti
rima ili seljacima sa strane. Poto ele da imaju odreene ruke, sistematski prote-
ruju seljake sa njihovih parcela.198
Re je o kapitalistikom prodoru koji sredinom XVIII veka postaje oitiji.
Rimsko selo je samo jedan od mnogih primera za takve pojave u Italiji. Do njih
dolazi i u nekim delovima Toskane, u Lombardiji i Pijemontu, oblastima koje se u
XVIII veku potpuno preobraavaju. Ovi appaltatori (zakupci) su na loem glasu
kod vlasnika zemlje, seljaka i drave: smatraju ih pohlepnim spekulantima, koji
ele da izvuku to bre i to vie novca sa zemlje, o ijim se buduim prinosima
ne brinu mnogo. Oni su ipak vesnici budunosti; zaetnici su stvaranja velikih ita-
lijanskih imanja u XIX veku. Pored toga oni iz senke pokreu agrarne reforme do
kojih dolazi krajem XVIII veka, od kojih su se neke pokazale dobrima, a druge
ravima. Zakupnici stalno gledaju da se oslobode starih oblika zakupnitva, majo-
rata i neotuivosti, kao i da nekako doskoe kako plemstvu i seljacima, tako i
dravi, koja strogo nadzire komercijalizaciju poljoprivrede. S poetkom francu
skog razdoblja, kada imanja bivih privilegovanih porodica listom dospevaju na
trite, appaltatori su meu prvim kupcim a.199

197 A. Reumont, Della Campagna di Roma, 1842, str. 3435, citat Dal Pane, op. cit., str. 53.
198 Dal Pane. ibid. str. 104-105 (i napomena 25) ; N. M. Nicolai, Memorie, leggi ed osservazioni
suite campagne di Roma, 1803, citat Dal Pane, ibid., str. 53.
m Ibid., str. 106.

276
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Sismondijev opis je svakako zanimljiv, jer prikazuje rimsko selo kao obra
zac autentine podele rada u poljoprivredi, o emu je inae veoma malo pisano.
Adam Smit200 je sa svoje strane veoma brzo preao preko ovog problema; podela
rada postoji u industriji, ali ne i u poljoprivredi gde, smatra on, iste ruke oru i seju.
ivot na selu je u doba Starog poretka, to jest pre Francuske revolucije, podra-
zumevao stotine poslova; seljaci su ak i u zaostalim oblastima morali da dele za
datke te tako stvaraju specijalizacije. Svakom selu je trebao kova, kolar, bavar,
stolar, kao i neizbeni obuar. Nije nuno da ista ruka seje, ore, uva stado, po-
tkresuje lozu i radi u umi. Seljak koji obara stabla, see drvo, pravi svenjeve, sve
vie postaje zaseban lik. Svake godine za etvu, vridbu i berbu pristie dopunska
radna snaga, vie-manje specijalizovana. Voditelj berbe ima pod sobom reza-
e, brentare i muljae. Tako prilikom krenja tla u Langdoku, Olivje de Ser201
nadgleda radnike podeljene u grupe: drvosee, palioce, orae s raonicima i sna
nim volovskim zapregama, udarae, tj. ljude koji usitnjavaju velike i tvrde
grudve zemlje. Uostalom, drevna je podela izmeu ratara i stoara: Avelj i Kain,
dva sveta, dva naroda; oni se gloe i uvek su spremni da se sukobe. Tu su i skoro
nedodirljivi pastiri. Folklor je sauvao i do danas svedoanstva o tome. U Abru-
cima, u jednoj pesmi se mladoj seljanki, zaljubljenoj u pastira, kae: Nenna mia,
muta pensiere... 'nnanze pigghiate nu cafani ca ommi de societ, predomisli se
devoje, uzmi seljaka, oveka iz dobrog drutva, civilizovanog oveka, a ne ne
kog od tih prokletih pastira koji ne znaju ni da jedu iz tanjira 202203

Pode ri iz Toskane

Toskansko selo se postepeno, pod uticajem bogatstva trgovaca iz Firence,

duboko preobrazilo. Stara sela, usitnjene parcele siromanih seljaka odrale su se
samo u brdima i u par udaljenih oblasti. U ravnici i na obroncima, mnogo pre
1400. godine, ustanovljenje napoliarski sistem (podere a mezzadria, ili skraeno
podere). Podere je bio jedna celina, iako mu je povrina varirala u zavisnosti od
kakvoe tla. Po pravilu g a je obraivao jedan napoliar i njegova porodica. U nje
govom je sreditu bila seoska kua s ambarom i talom, s pei za hleb i gumnom;
u blizini su bili obradiva zemlja, vinogradi, panjevi vrbe, stabla maslina i zemlja a
pascolo i a bosco (panjaci i uma). Veliina imanja je bila tako proraunata da
donese dva puta vei prihod nego to je onaj potreban za izdravanje seljaka i
njegove porodice; naime, jedna polovina ukupnog prihoda odlazila je vlasniku
(oste), a druga napoliaru (mezzadro). Vlasnik ponekad pored seljakove kue ima
vlastitu vilu koja nije uvek raskona. ovani di Pagolo Morel i20 u svojim Uspo
menama (Ricordi) pisanim u razdoblju 1393-1421, savetuje svojim sinovima:
Zapamtite dobro da sami valja da idete u vilu, da obiete svaki kutak imanja s
napoliarem i upozorite ga na ono loe uraeno; treba da procenite prinos pe-

200 Adam Smith, La Richesse des nations, ponovno izdanje Osnabrck, 1966,1, str. 8-9.
201 Olivier de Serres, Le Thtre d agriculture et mesnage des champs, 3. izd. 1605, str. 74.
202 Italijanske narodne pesme, I dischi del Sole, Edizioni del Gallo, Milano (s. d.).
203 Giovanni Di Pagolo Morelli, Ricordi priredio Vittore Branca, 1956, str. 234. Ta lina hronika
odnosi se na godine 1393-1421.

277
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

nice, vina, ulja, itarica, voa i ostalog, i uporedite ga s prinosom iz prethodnih

godina. Da li ova sitniava kontrola ve predstavlja kapitalistiku racionaliza
ciju? Kako bilo da bilo, cilj je najvea mogua produktivnost. Napoliar, sa
svoje strane, opseda vlasnika raznim zahtevima, upuuje mu i sam neke zamerke,
nagovara ga da investira i popravlja; dosauje mu u svakoj prilici. uveni umet-
nik Donatelo je tako jednom odbio ponueni podere od koga je mogao da ivi
udobno. Da li je takav gest bio pameten ili nesmotren? Donatelo zapravo nije
hteo da se tri dana u sedmici bake sa contadinom ,204
U ovom sistemu, seljak koji je imao izvesnu inicijativu, morao je da
odrava produktivnost, da na najbolji nain koristi tlo, bira najisplativije kulture,
ulje ili vino. Neki smatraju da je imanje dato u ovu vrstu zakupa nuno bilo kon
kurentno, te da je to i omoguilo njegovu pobedu nad drugim oblicima agrarnog
organizovanja. Iako je to mogue, uspeh je ovde proizlazio i iz injenice da je Fi
renca mogla ito da kupuje na Siciliji, dok je svoje obradive povrine koristila za
gajenje rentabilnijih kultura. Sicilijansko je ito, dakle, doprinelo uspehu buroas-
kih poderei.
Nesumnjivo da je podere na izvestan nain, kao to pie Elio Konti, bio
pravo umetniko delo, izraz istog duha racionalnosti koji je u Firenci u doba Re
publike proimao i ekonomiju, politiku i kulturu.205 Toskansko selo, koje danas
odumire, bilo je nekad najlepe na svetu. Tu emo videti, ako ne pobedu kapita
lizma, to je preterano rei, ono bar pobedu ulaganja novca od trgovaca koji su
vodili rauna o profitu i umeli da raunaju u kategorijama investicija i prihoda.
Valja istai to da naspram vlasnika ne stoji seljak bez ikakvih sredstava za proizo-
vodnju; napoliar nije radnik za platu. On je u prisnom odnosu sa zemljom koju
poznaje, o kojoj se odlino stara, a koja se stoleima prenosila sa oca na sina. Na
poliar je uglavnom imuan, dobro se hrani i ivi u udobnoj, iako ne i raskonoj
kui, koja je prepuna rublja, posteljine i odee iz domae radinosti. Postoji mnogo
svedoenja o ovom prilino retkom skladu izmeu vlasnika i korisnika, izmeu
novca i rada. Ipak ima i nekih suprotnih shvatanja; naime, neki italijanski isto-
riari tvrde da je napoliarstvo ostalo oblik blizak kmetstvu.206 Sem toga, ini se
da je sistem nazadovao u prvoj polovini XVIII veka, usled optih okolnosti, po
veanja poreza i spekulacija sa itom.
Toskansko iskustvo ukazuje na jo neto. Pri svakoj specijalizaciji kultura
(ulje i vino u Toskani, pirina, navodnjene livade i dud u Lombardiji, suvo groe
na venecijanskim ostrvima, pa i ito za izvoz), poljoprivreda ima tenju da po
stane kapitalistiko preduzee. Tu je uvek re o kulturama za prodaju koje za
vise od velikog domaeg ili stranog trita, tako da e tu produktivnost pre ili ka
snije postati najvaniji inilac. Drugi primer, jako slian uprkos nekim upadljivim
razlikama, jesu uzgajivai stoke u Maarskoj: u XVII veku, kada su uvideli koliki
profit donosi izvoz stoke u zapadnu Evropu, kao i potencijalnu veliinu tog
trita, prestali su da intenzivno obrauju zemlju i gaje penicu, koju su poeli da

^ Elio Conti, La Formazione della struttura agraria modema nel contado fwrentino, I, str. 13.
205 Ibid., str. 4.
206 Renato Zangheri, Agricoltura e sviluppo del capitalismo, u: Studi storici, 1968, br. 34.

278
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Tipian krajolik toskanskog sela s vinogradima, maslinjacima i itom. Prema fresci

Governo, koja ukraava Palao Civiko u Sijeni (foto P. Kilii)

kupuju u inostranstvu.207 Ovi su uzgajivai ve napravili svoj kapitalistiki izbor.

Isto su tako postupili holandski poljoprivrednici koji su se specijalizovali, vero-
vatno bez mnogo mogunosti biranja, za mlekarsku proizvodnju i veliki izvoz
sira.

Napredne oblasti su u manjini

Postoje, dakle, napredne oblasti koje najavljuju kapitalistiku budunost. U
Evropi je ipak najvie zaostalih oblasti i krajeva koji stagniraju. Glavnina selja
kog sveta ostaje veoma daleko od kapitalizma, od njegovih zahteva, poretka i
207
Obavetenja pruio L. Makkai.

279
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

napredovanja. Ima mnogo oblasti koje su zaaurene u prolost, a koje bismo

mogli navesti kao primer.
Poemo li na jug Italije, posle guenja Masanielovog ustanka 1647. godine,
i seljakih pobuna koje su ga pratile, biemo svedoci obnove jo okmtnijeg feuda
lizma.208 Prema jednom onovremenom svedoku, Paolu Matiji Doriji, koji ne na
pada feudalni sistem ve njegove zloupotrebe, stvari su uglavnom iste u prvim de-
cenijama XVIII veka: Baron moe da osiromai i upropasti svog vazala, da ga
dri u zatvoru, a da ne dopusti posredovanje guvernera ni seoskog sudije; kao
gospodar ivota i smrti, on moe da ubije koga hoe, a da s druge strane pomiluje
ubicu. [...] On zloupotrebljava svoje pravo i protiv imovine i protiv asti svojih
vazala. [...] Nemogue je dokazati d a j e baron za neto kriv. [...] Same vlasti su
blage prema monom baronu. Ove zloupotrebe dokazuju to da su pojedini baroni
na svojim imanjima slini vladarima .209*Statistike potvruju ovu preveliku mo.
Tako je ak i u veku prosvetiteljstva, u Napuljskoj Kraljevini, vie od pola stanov
nitva bilo podlono feudalnoj pravdi. Taj je broj u nekim pokrajinama iznosio
70, 80, pa ak i 88% ukupnog stanovnitva.-10
Na Siciliji, ovo drugo kmetstvo oito postoji i 1798. godine, kada izlazi
knjiga . M. Galantija Nuova descrizione storica e geografica della Sicilia (Novi
istorijski i geografski opis Sicilije). Neposredno pred Francusku revoluciju, re-
formski nastrojeni potkraljevi Karaolo i Karamaniko, uspevaju da sprovedu
manje reforme.211 Druga oblast kmetstva ili pseudokmetstva jeste Aragonija, bar
do poetka XVIII veka. Nemaki istoriari su, opisujui je, koristili izraz Guther-
rsschaft, kojim je obino oznaavan tip vlastelinstva koji istono od Labe podra-
zumeva drugo kmetstvo. Duboko u prolosti ostaje i jug Spanije, gde je hrian-
skim osvajanjem ustanovljen sistem velikih poseda. Zaostale oblasti postoje u br
dima kotske i u Irskoj.
Sve u svemu, zaostale oblasti su najizrazitije na periferiji zapadne Evrope.
Aragon je tu poseban sluaj jer se ne nalazi na obodu Evrope (iako treba primetiti
da je u sloenom svetu Iberijskog poluostrva, Aragon je stoleima bila margi
nalna, periferna oblast). Ako zamislimo kartu s naprednim oblastima - nekoliko
manjih podruja, u stvari - kao i zaostalim oblastima na periferiji, morali bismo
da posebnom bojom oznaimo i oblasti koje stagniraju ili sporo napreduju pod
vlastelinskim i pod feudalnim sistemom; one su zaostale, ali se ipak u nekim vi
dovima polako menjaju. U Evropi kao celini, uloga agrarnog kapitalizma je ipak
ostala mala.

Sluaj Francuske
U Francuskoj se deava gotovo sve to i u ostalom delu Evrope. Sve one
sloenosti i protivrenosti prisutne su i tu. Sve to se dogaa drugde, postoji obi
no i u nekom francuskom regionu. Postavljanje pitanja o Francuskoj znaajno je

208 Rosario Villari, La Rivolta antispagnola a Napoli. 1967.

Citat Pasquale Villani, Feudalit, riforme, capitalisme agrario, 1968, str. 55.
Ibid., str. 97-98.
211 Jean Delumeau, L Italie de Botticelli Bonaparte, 1974, str. 351-352.

280
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

i kada je re o njenim susedima. Tako Francusku XVIII veka obeleava agrarni

kapitalizam, manje nego Englesku, ali svakako vie nego Nemaku izmeu Rajne
i Labe. U Francuskoj postoje oblasti koje se mogu uporediti s modernim regio-
nima Italije, koji su ponekad i napredniji od svojih francuskih pandana. Francuska
ipak manje kasni nego Iberijsko poluostrvo, s izuzetkom Katalonije (koja se du
boko preobraava u XVIII veku, iako je vlastelinski sistem i dalje snaan).21 _
Francuska se moe doiveti kao primer pre svega tokom druge polovine
XVIII veka, kako zbog naglog razvoja, tako i zbog otrine konflikata i naina nji
hovog reavanja. Francuska u to vreme doivljava demografski rast (stanovnitvo
je poveano od 20 miliona pod Lujem XIV na moda i 26 miliona pod Lujem
XVI).213 Zaelo dolazi i do poveanja poljoprivrednog prihoda. Sasvim je pri
rodno to zemljoposednik, a posebno zemljoposednik plemi, eli svoj deo pri
hoda. Posle oskudice u razdoblju 1660-1730, zemljoposedniko plemstvo eli da
to bre nadoknadi ono to je propustilo, da zaboravi svoje putovanje kroz pu
stinju .214 Tako dolazi i do vlastelinske reakcije, oito najspektakularnije u novi
joj istoriji Francuske. Vlastela pribegava svim moguim sredstvima: dozvolje
nim, kao to je poveanje ili udvostruenje zakupa; nedozvoljenim, kao to je
obnavljanje starih zahteva na vlasnitvo, ponovno tumaenje spornih pravnih
odredbi, (a njih je bezbroj), prekoraivanje granica, pokuaj deobe zajednike ze
mlje, izazivanje sporova koji doprinose da se seljak sa svih strana osea sputan
feudalnim stegama. Potonji uglavnom ne shvata ovaj po njega opasan proces,
to jest sile koje podstiu ofanzivu zemljoposednika.
Vlastelinsku reakciju izaziva ne toliko elja za vraanjem tradiciji, koliko
duh vremena, nova klima u Francuskoj, finansijske igre, berzanske spekulacije,
udesne investicije, sudelovanje aristokratije u trgovini na daljinu i otvaranju rud
nika, to jest ono to bih ja nazvao iskuenjem i kapitalistikim duhom. Iako su is
tinski seoski kapitalizam i moderno upravljanje na engleski nain jo uvek retki u
Francuskoj - njihovo vreme ipak dolazi. Ljudi se poinju uzdati u zemlju kao iz
vor profita, a i verovati u delotvornost modernih metoda upravljanja. Godine
1762, izlazi Depomijeova uspena knjiga L Art de s enrichir promptement par
l agriculture (Kako se brzo obogatiti poljoprivredom)', za njom 1784. sledi takoe
uspena Arnoova knjiga L Art d'augmenter et de conserver son bien, ou rgles
gnrales pour l administration d une terre (Kako poveati i sauvati imetak, ili
pravila za upravljanje imanjem). Imanja se sve vie prodaju i kupuju. Opta spe
kulativna groznica zahvata i zemljinu svojinu. Eberhard Vajs u jednom novijem
lanku (1970)215 analizira situaciju u Francuskoj, na koju gleda i kao kapitali
stiku i kao vlastelinsku reakciju. I zakupci i vlasnici nastoje da prestrukturiu ve
like posede, i to poev od vlastelinovog matinog imanja (domaine direct). To
izaziva veliki strah i uznemirenje meu seljacima. Ovaj tok dogaaja Vajs upo-

Pierre Vilar, La Catalogne dans l Espagne moderne, t. II, str. 435.

Pierre Goubert, u: Braudel, Labrousse, op. cit., str. 12 i 17.
214 Jean Meyer, La Noblesse bretonne au XVIIIe sicle, 1966, t. II, str. 843.
215 Eberhard Weiss, Ergebnisse eines Vergleichs der grundherrschaftlichen Strukturen Deutsch-
lands und Frankreichs vom 13. bis zum Ausgang des 18. Jahrhunderts, u: Vierteljahrschrift fr Sozial-
und-Wirtschaftsgeschichte, 1970, str. 1-74.

281
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

reuje i kontrastira sa situacijom u Nemakoj, odnosno s poloajem seljatva u

regionima Grundherrschafta, to jest u pravom vlastelinskom sistemu u podruju
izmeu Rajne i Labe. Nemaki vlastelini se ne pokuavaju osloniti na vlastita
imanja ili oblinje teritorije da bi neposredno upravljali svojom zemljom. Oni se
naprosto zadovoljavaju rentijerskim ivotom, pri emu prihode ponekad do
punjuju stupanjem u slubu nekog vladara, npr. izbornog kneza Bavarske. M a
tino imanje je usitnjeno i dato u zakup seljacima koji su tako poteeni briga i st
rahova koji mue francuske seljake. I zaista, jezik Francuske revolucije, osuda
povlastica plemstva, ne nalaze u Nemakoj onaj odjek koji bi neko moda oeki
vao. I ovde treba da budemo zahvalni jednom stranom istoriaru (u ovom sluaju
nemakom), koji je zajedno s ruskim inovativnim istoriarima Luinskim i Por-
njevom, osporio neka uvreena shvatanja u francuskoj istoriografiji.
Emanuel Le Roa Ladiri216*je u jednom novijem lanku (1974) - zahvalju
jui nekim izvanrednim monografijama, meu kojima je i njegova vlastita o Lan-
gdoku - pojasnio Vajsov stav. Ladiri nastoji da utvrdi u kojim regionima Fran
cuske vlastelinska reakcija dobija moderna obeleja. Ve znamo da postoje uspe-
ni zakupci kao i promenama sklona vlastela. Sada za to imamo i dokaz u izvrsnoj
knjizi Pjera Sen-Zakoba posveenoj Gornjoj Burgundiii. Ovaj autor navodi po
malo karikaturalan primer izvesnog Varena de Lonvoa^1' koji uporno objedinjuje
svoje posede, isteruje seljake, zadobija zajednika zemljita, ali i uvodi novine,
na primer, navodnjavanje i stvaranje vetakih panjaka. Pa ipak, na jednog vre-
dnog plemia inovatora dolazi deset ili dvadeset ponekad sasvim ravnodunih ren
tijera.
Da li se obim ovog kapitalistikog kretanja moe meriti zahtevima, previ
ranjima i revoltom meu seljacima? Poznato je d a je taj revolt gotovo stalna po
java. Pa ipak, u XVII veku, on je usmeren vie protiv porez nego protiv same
vlastele, a uglavnom je karakteristian za zapadnu Francusku. U XVIII veku, po
bune su sve vie usmerene protiv vlastele, ocrtavajai tako novu kartu sporenja:
severoistok i istok Francuske, to jest velike ravnice na kojima se uzgajaju itarice,
gde je poljoprivreda napredna (za oranje se tu koriste konjske zaprege),218 i koje
su uz to prenaseljene. Revolucija e jo jasnije pokazati da su to zaista najaktiv
nije oblasti. Moda delom i zato to jo nije stvoren antikapitalistiki renik, fran
cuski seljak suoen s novom i iznenaujuom situacijom, koristi stari i poznati
antifeudalni renik. Taj se renik jedino i koristi u knjigama albi (cahiers de do
lances) iz 1789.
Preostaje nam da objasnimo neke pomalo protivrene tvrdnje, kao i da
ublaimo odve olako suprotstavljanje XVII i XVIII veka. Valja sagledati i ta se
krije u osnovi protivvlastelinskih pokreta u Provansi, koji su esto, izgleda, pod-

216 E. Le Roy Ladurie, Rvoltes et contestations rurales en France de 1675 1788, u: Annales E.
S. C , br. 1, jan.-febr. 1974, str. 6-22.
Pierre de Saint-Jacob, Les Paysans de la Bourgogne du Nord au dernier sicle de l'Ancien R
gime, 1960, str. 427^128.
218 Civilisation matrielle, I, izd. 1967, str. 88.

282
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Bogati zakupnik prima vlasnika. Retif, Moniman di kostim, gravira prema Morou
Mlaem, 1789. Ni traga srdanosti izmeu plemia i seljaka. Prizor bi mogao da potie i
iz Engleske (foto Biloz)

sticali pobune seljaka.219 Neto je izvesno: velike francuske oblasti (Akvitanija,

Centralni masiv, Bretanja), bile su mirne pred kraj Starog poretka. Mogue je da
slobode seljaka jo postoje, da su prednosti seljake svojine i dalje izvesne, ili pak

219 Ren Pillorget, Essai d'une typologie des mouvements insurrectionnels ruraux survenus en
Provence de 1596 1715, u: Actes du quatre-vingt-douzime Congrs national des Socits Savantes,
Section dhistoire moderne. 1967,1.1, str. 371-375.

283
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

d a je seljatvo, kao u Bretanji, osiromaeno i prinueno na poslunost. Opravdano

je i upitati se ta bi bilo s francuskom poljoprivredom da se Revolucija nije dogo
dila. Pjer Soni smatra da su se seljaka imanja za vreme reakcije iz doba Luja
XVI smanjila na 40 do 50% ukupne posedovane zemlje.220 D a je Francuska istra-
jala na tom putu, da li bi ubrzo poela da se razvija na engleski nain, pogodan za
stvaranje agrarnog kapitalizma? To su pitanja koja e zauvek ostati bez odgovora.

KAPITALIZAM IPREDINDUSTRIJA
Industrija je re koja se teko odvaja od svog prvobitnog znaenja - rad, de-
latnost, spretnost. Tek u XVIII veku, iako ni tada definitivno, re dobija ono spe
cifino znaenje u kojem je i danas koristimo, a u oblasti gde su joj izrazi umee,
manufaktura, fabrika, dugo bili suparnici.221 Nametnuvi se u XIX veku, re pr
venstveno oznaava krupnu industriju . Na narednim stranicama emo govoriti
o predindustriji (iako mi se taj izraz ba i ne dopada). To nas ipak nee spreiti da
tu i tamo, kao i bez oseaja da greimo, govorimo o industriji, kao i o industrij
skim, vie nego o predindustrijskim aktivnostima. Nikakva zbrka nije mogua jer
emo uvek govoriti o vremenu pre pojave parne maine, pre Njukomena, Vata,
Kinjoa, ufroa i Fultona, dakle pre XIX veka s kojim krupna industrija poinje
da nas okruuje sa svih strana.

etvorodelni model

Srea je htela da ne moramo stvarati vlastiti model za poetak naeg izla

ganja. On ve odavno postoji, jer ga je 1924. izumeo Iber Buren.222 Tako je
malo korien da jo uvek izgleda nov. Buren je sve industrijske aktivnosti od
XV do XVIII veka, razvrstao u etiri kategorije koje razlikuje a priori.
Prva kategorija: bezbroj malih porodinih radionica, koje su grupisane u
grozdove, svaka sa svojim majstorom, dvojicom ili trojicom pomonika, jed
nim ili dvojicom egrta; dakle, jedna porodica. U tu grupu spadaju noar, izrai
va eksera, kova (koji se odrao do danas i jo uvek postoji u Crnoj Africi i u In
diji, a koji zajedno s pomonicima esto radi na otvorenom). Tu spadaju i cokular
ili obuar, zlatar sa svojom radionicom, punom preciznih alata i retkih materijala,
bravar s prenatrpanom radionicom, kao i pletilja ipki sa sobicom u kojoj sedi
kada ne radi pred kunim vratima. U ovu grupu spada i mnotvo malih porodi
nih zanatskih radionica, na primer, u Dofineu u XVIII veku, gde je posle etve
ili berbe svako poneto radio..., jedna porodica tkala, druga prela.2"' U svakoj
od ovih osnovnih jednoelijskih jedinica zadaci su nediferencirani i stalni,

P. Chaunu, La Civilisation de l'Europe classique, 1966, str. 353.

221 Paul Harsin. ..De quand date le mot industrie?, u: Annales d'histoire conomique et sociale, II.
1930.
222 Hubert Bourgin. L Industrie et le march, 1924, str. 31.
Pierre Lon, La Naissance de la grande industrie en Dauphin (fin du XVIIe sicle-1869),
1954,1.1, str. 56.

284
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Porodina radionica izraivaa eksera, Kodeks Baltazara Behema

(foto Morka Rortvonrski)

285
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

tako da ne postoji podela rada. Njihova porodina struktura im je pomagala da de-

limino izmiu tritu i uobiajenim normama profita.
U ovu bih kategoriju uvrstio i neke delatnosti koje se olako oznaavaju ne-
zanatskim: pekara koji pravi hleb, mlinara koji melje ito, siradiju, destilatora
raznih vrsta rakije, mesare koji, da tako kaemo, od sirovog materijala proiz
vode meso za potronju. U jednom engleskom dokumentu iz 1791. kae se da po
tonji treba da poznaju mnogo vetina: They must not only know how to kill, cut
up and dress their meat to advantage, but how to buy a bullock, sheep or calf,
standing224 (Oni ne samo to moraju da znaju kako da kolju ivotinje, seku i
obrauju njihovo meso, ve i kako da kupe ivog vola, ovcu i tele. - p.p.).
Sutinsko obeleje ove zanatske predindustrije jeste njena veliina: ona
predstavlja veinu, a verna sama sebi, odupire se svim kapitalistikim novinama
(koje ponekad promu neki potpuno specijalizovan zanat sve dok on jednog dana
ne padne sam od sebe u ruke bogatih preduzetnika). Potrebno bi bilo sprovesti
dugo istraivanje da se otkriju svi tradicionalni zanati i umea koji su opstali u
XIX, pa ak i XX veku. Godine 1838, u denovskom selu postoji jo uvek stari te-
laio da velluto, razboj za tkanje somota.225 U Francuskoj e zanatska industrija
dugo voditi glavnu re, da bi modernoj industriji podlegla tek oko 1860. go
dine.226
Druga kategorija: rasute, ali meusobno povezane radionice. Iber Buren ih
naziva fabriques dissmines (rasute, razbacane fabrike), to je prikladan izraz
koji je preuzeo od Z. Volpea. Ja lino vie volim izraz manufactures dissmines,
ali to sada i nije toliko vano. Bilo d a je re o proizvodnji vunenih vlakana u ob
lasti Le Mana, u XVIII veku, ili o firentinskoj Arte della lana (vunarskom zanatu
- p.p.) oko 1350. godine, u vreme Vilanija (60 000 stanovnika u preniku od pe
desetak kilometara oko Firence, kao i u samom gradu),227 mi govorimo o jednom
broju jedinica rairenih u velikom prostoru, ali meusobno povezanima. Trgovac
preduzetnik je i koordinator i posrednik i poslovoa. On isporuuje sirovine, nad
gleda put poluproizvoda od predenja do tkanja, do valjanja, bojenja, seenja i fi
nalizacije; on takoe isplauje plate radnicima, obraunava i uzima za sebe profit
od prodaje robe na domaem ili spoljnom tritu.
Ova rasuta proizvodnja je nastala jo u Srednjem veku, i to ne samo u
proizvodnji tekstila, ve i veoma rano u proizvodnji noeva, avlarstvu, izradi
predmeta od gvoa, zanatima koji su u nekim oblastima, Normandiji i Sampanji
na primer, zadrali do danas neka svoja prvobitna obeleja.228 Isto se moe rei i
za metalurku industriju oko Kelna nastalu u XV veku, ili oko Liona nastalu u
XVI veku, ili pak onu u regionu Bree (u koju su bile okupljene kovanice u Val

224 W. Sombart, op. cit., II, str. 695.

2-5 Luigi Bulferetti i Claudio Costantini, Industria e commercio in Liguria nellet del Risorgi-
mento (1700-1861), 1966, str. 55.
226 T. J. Markovitch, Lindustrie franaise de 1789 1964, u: Cahiers de 1 'ISEA, serija AF, br.
4, 1965; br. 5, 6, 7, 1966, posebno br. 7, str. 321.
; Federigo Melis, Predavanje odrano na Collge de France, 1970.
Flubert Bourgin, op. cit., str. 27.

286
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

osnivanja
Nepoznat datum j gaenja
Kaznena ustanova tie/z/a i

1680 1700 1720 1740 1760
Pamuk
Predenje

Tkanje
tampanje
tkanine
Laneno platno
Svila
Vuna
Predenje

Obrada

Keramika

Staklo
uplje staklo
Ravno staklo
Ogledala
Fino staklo
Duvan

Hartija
Metalna ica
Zlatna ica
Gvozdena ica
Razno
.7 .

19. MANUFAKTURE I FABRIKE

Kneevine Ansbah i Bajrojt bile su male, ali gusto nastanjene teritorije u franakoj
Nemakoj, prikljuene Bavarskoj 1806-1810. Ispitivanje gotovo stotinak manufaktura
ima vrednost uzorka i pomae da se resi spor Zombart-Marks oko manufaktura, koje se ne
pretvaraju (po miljenju prvoga) ili se pretvaraju (po miljenju drugoga) u modeme
fabrike. Dvadesetak manufaktura preivelo je oko 1850, dakle, otprilike jedna od pet. Kao
to to esto biva, istina je negde na sredini. Grafikon nainjen prema O. Rojter,
Manufaktura u Franakom prostoru, 1961, str. 8

287
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Kamonici i oruarske radionice u samom gradu Brei). U vekje re o nizu ope

racija koje dovode do stvaranja finalnog proizvoda i njegove prodaje.
Trea kategorija: koncentrisana fabrika, koja nastaje kasnije, u razliito
vreme, zavisno od grane i zemlje. Kovanice iz XIV veka koje koriste energiju te
kue vode ve su primer koncentrisane fabrike; tu se nekoliko razliitih operacija
obavlja na istom mestu. Isto vai za varionice, tavionice, staklare. U ovu katego
riju jo izrazitije spadaju manufakture,229230 dravne ili privatne. One su proizvodile
sve vrste roba, ali najvie tekstil; proirile su se po itavoj Evropi naroito u dru
goj polovini XVIII veka. Obeleje im je koncentracija radne snage u veim ili
manjim zgradama, to omoguuje nadzor rada, znatnu podelu zadataka - ukratko
veu produktivnost i poboljanje kvaliteta proizvoda.
etvrta kategorija: fabrike s mainama, koje upotrebljavaju dodatnu ener
giju tekue vode i pare. U Marksovom reniku to su jednostavno fabrike. Do
due, rei fabrika i manufaktura se u XVIII veku koriste kao sinonimi.231 Mi
ipak moemo ovde razlikovati fabriku od manufakture. Mehanizovana fabrika iz
lazi iz hronologije ove knjige i uvodi nas u XIX vek preko industrijske revolucije.
Pa ipak, ja u tipinom modernom rudniku iz XVI veka, kakav je postojao u sred
njoj Evropi, i kakav se moe videti na ilustracijama Agrikolinog del De re meta-
lica (1555), vidim znaajan primer mehanizovane fabrike, iako je para uvedena
tek dve stotine godina kasnije, i to tedljivo i postupno. Slino tome u kantabrij-
skoj je oblasti poetkom XVI veka korienje vode kao pokretake snage dovelo
do prave industrijske revolucije.232 Primer su i brodogradilita u Sardamu, po
red Amsterdama, u XVII veku, s mehanikim testerama, dizalicama i spravama
za podizanje katarki; takoe i veliki broj manjih fabrika koje upotrebljavaju hid
rauline tokove: mlinovi za papir, mlinovi za valjanje tkanina, pilane, ili male
fabrike za izradu maeva u Vijanu u Dofineu, gde su tokovi i mehovi mehaniki
radili.233
Postoje, dakle, etiri kategorije, ili etiri tipa proizvodnje u deliminom
hronolokom redu. Iako se ove razliite strukture niu jedna za drugom, one se
ipak naglo ne smenjuju.234 A kako, za razliku od Marksa, ispravno primeuje
Zombart,235 ne postoji prirodan i logian prelazak s manufakture na fabriku. I
slika koju preuzimam od O. Rojtera236 o manufakturama i fabrikama u kneevi
nama Ansbah i Bajrojt, u razdoblju 1680-1880, pokazuje d a je u prelasku s jed
nog oblika proizvodnje na drugi, bilo preklapanja, ali nipoto neki obavezni i pri
rodni sled.

229 Mditerrane, I, str. 396.

230 Pogledati str. 315 sq.
231 W. Sombart, op. cit., II, str. 732.
232 Henri Lapeyre, Une Famille de marchands, les Ruiz..., 1955, str. 588.
233 Jacques de Villamont, Les Voyages du seigneur de Villamont, 1600, f 4 v.
234 Hubert Bourgin, op. cit., str. 31.
235 W. Sombart, op. cit., II, str. 731.
236 Ortulf Reuter. Die Manufaktur im frankischen Raum, 1961.

288
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Da li Burenova ema vai i izvan Evrope?

Burenova pojednostavljena ema se moe lako primeniti i na gusto nase
ljena drutva u svetu.
Izvan Evrope, sreu se prvenstveno dve prve kategorije - individualne ra
dionice i lanac meusobno povezanih radionica, dok su manufakture izuzetak.
Crna Afrika sa svojim kovaima (koji imaju neke funkcije seoskih vraeva),
primitivnim tkaima i grnarima, spada u prvu kategoriju. Na ovom elemen
tarnom planu kolonijalna Amerika je moda u jo gorem poloaju. Pa ipak, svuda
gde se odralo ameriko indijansko drutvo, zanatlije su jo uvek aktivne: prelci,
tkai, grnari, graevinski radnici sposobni da podiu crkve i manastire u M ek
siku i Peruu, kolosalne graevine koje i danas ostavljaju snaan utisak. Koloniza
tori su ili tako daleko pa su u ove graevine smestili obrajes, radionice gde je
prisilna radna snaga obraivala vunu, pamuk, lan i svilu. Na vrhu lestvice se na
laze ogromni rudnici srebra, bakra i ive, a uskoro u unutranjosti Brazila, velika
ali nedovoljno organizovana mesta gde crni robovi rade na ispiranju zlata. Takode
u Brazilu, na ostrvima i u tropskim zonama panske Amerike, rade mlinovi za
eer koji su u stvari manufakture, to jest koncentracije ljudske, vodne ili ivo
tinjske snage, s radionicama za proizvodnju raznih vrsta eera, ruma i tafije.
S druge strane, u kolonijalnoj Americi vae mnoge zabrane i propisi koje su
nametnuli monopoli iz matinih zemalja. Razliiti slojevi industrije nisu ravno-
merno razvijeni. Nedostaje zanatska baza koja u Evropi uiva veliki ugled. Up
ravo to na osoben nain kae jedan putnik iz druge polovine XVII veka:-37 ,,U In
diji postoje samo loe zanatlije [mi dodajemo da pogotovo nije bilo inenjera],
koji izrauju razne predmete za ratovanje, pa ak i mnoge druge stvari. S druge
strane, niko ne zna da pravi hirurke instrumente. Isto se tako ne proizvode merni
ni navigacioni ureaji. Tako je zaelo bilo i s mnogim predmetima za svako
dnevnu upotrebu. Bakreni i gvozdeni kazani za proizvodnju eera, kao i ekseri,
da navedemo samo taj primer, dolaze s druge strane Okeana. Zanatska baza, sli
na evropskoj, ne postoji zbog malog broja stanovnika, ali i njihovog izuzetnog
siromatva. Godine 1820. kada Kocebu, pomorski oficir u slubi cara, dolazi u
Rio, vidi Brazil, taj portugalski rudnik zlata i dijamanata kao zaostalu, potlaenu
zemlju, slabo naseljenu i nepristupanu za bilo kakve duhovne aktivnosti.237238
(Ovaj Kocebu je inae bio sin pesnika koga je 1819. ubio nemaki student Karl
Zand).
Nasuprot tome, u Kini i Indiji, postoji veoma bogata zanatska baza, kako u
gradovima tako i na selu. S druge strane, tekstilna industrija u Guderatu i Ben
galu je neka vrsta konstelacije rasutih fabrika, ili lanac individualnih radionica.
U obe zemlje postoji industrija tree kategorije. Severno od Pekinga, oblast rud
nika uglja ve jasno najavljuje jedan oblik koncentracije, bez obzira na kontrolu

237 Franois Coreal, Relation des voyages de Franois Coreal aux Indes occidentales... depuis
1666jusau'en 1697, Bruxelles. 1736, str. 138.
2' 8 Otto von Kotzebue, Entdeckungs-Reise in die Siid-See und nach der Berings-Strasse..., 1821,
str. 22.

289
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

koju sprovodi drava, kao i na nevelik uloeni kapital.239 Obrada pamuka u Kini je
pre svega seosko i porodino zanimanje; pa ipak, od kraja XVII veka, manufa
kture u Songjangu juno od angaja, stalno zapoljavaju vie od 200 000 radnika,
ne raunajui krojaki rad.240 U Su-uu, prestonici Kjang-Sua, ima oko 3 000 do
4 000 razboja za svilu.241 To je drugi Lion, kae jedan savremeni istoriar, Tur, ili
jo bolje grad Luka.242 U gradu Kin-te-in 1793. godine, postoji tri hiljade
pei za peenje porcelana, koje se pale istovremeno. Nou se stie utisak da je
grad u plamenu.243
udno je to to u Kini, kao i u Indiji, ove izuzetno spretne i dosetljive zanat
lije nisu izraivali visokokvalitetan alat kakav je postojao u Evropi. Ovo pre vai
za Indiju nego za Kinu. Putujui Indijom jedan putnik 1782. godine belei: Za
natstvo u Indiji izgleda nam jednostavno, jer se tu koristi mali broj maina, pri
emu se glavnina poslova i dalje obavlja runo; tu se za poslove za koje mi u Ev
ropi koristimo vie od stotinu alatki, koriste samo dve ili tri alatke. 4 Evroplja
nin se jednako udi kineskom kovau koji sa sobom uvek nosi svoj alat, kova -
nicu i pe, a radi svuda gde ga pozovu. Postavlja opremu pred kuu onog koji ga
zove: od izmrvljene zemlje napravi zidi ispred kojeg pali oganj: iza zida su dva
kona meha koje neizmenino pritiska egrt: tako pali vatru; jedan kamen slui
kao nakovanj, a kova od alata jedino ima kleta, eki, malj i turpiju.245 Putnik
se udi i tkau, verovatno u nekom selu, budui da su u gradovima postojali divni
razboji: Tka ujutro pod drvo postavlja razboj koji rastavlja uvee. Razboj mu je
veoma jednostavan: sastoji se od dva unka oslonjena o etiri motke pobodene u
tlo. Tu su i dve ipke koje prolaze kroz lanac i koje se dre na krajevima, jedna
pomou dva konopca vezana za drvo, a druga pomou dva konopca vezana tkau
za noge. Ove ipke omoguuju tkau da razdvaja niti i provlai potku. Rec je o
elementarnom razboju kakav i danas neka nomadska plemena u severnoj Africi
koriste za izradu atorskih platna.
Zato se koristi ova nesavrena oprema kojoj treba mnogo ljudske snage?
Da li zbog toga to u Indiji i Kini ima mnogo siromane, pa zato i jevtine radne
snage? Uostalom, postoji odreena korelacija izmeu alata i radne snage. Radnici
e toga postati svesni kada stignu maine. S druge strane, neki autoriteti i intelek
tualci shvatili su ta se dogaa i mnogo pre ludistikih ispada poetkom XIX
veka. Saznavi za pronalazak udesne mehanike testere, Gi Paten je savetovao
pronalazau da se, nipoto, ako mu je stalo do ivota, ne pojavljuje pred rad
nicima.246 Monteskje je alio zbog gradnje mlinova; smatrao je da sve maine

239 . Cartier i Teng To, En Chine, du XVIe au XVIIIe sicle: les mines de charbon de Men-t'ou-
kou, u: Annales E. S. C., 1967, str. 54-87.
24(3 Louis Dermigny, op. cit., I, str. 66; Jacques Gernet, op. cit., str. 422.
* Louis Dermigny, op. cit., I, str. 65.
242 Ibid., str. 65.
3 Lord Macartney, Voyage dans l intrieur de la Chine et en Tartarie... fait dans les annes 1792,
1793 et 1794, Paris, 1798, IV, str. 12; J. Gernet, op. cit., str. 422.
P. Sonnerat, Voyage aux Indes orientales et la Chine fait par ordre du Roi depuis 1774
jusquen 1781, 1782, t. 1, str. 103.
245 Ibid., str. 104-105; gravire pi. XX i XXII.
~46 Guy Patin, Lettres, I, str. 2.

290
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

smanjuju broj radnika i da su kao takve pogubne .247 Mark Blok248249ukazuje na

istu ideju koja se iznosi u Enciklopediji, ali u obrnutom obliku: Radnu snagu je
svuda, gde je ona skupa, neophodno zamenjivati mainama; to je jedini nain da
se konkurie zemljama gde je ona jeftina. Englezi to ve odavno pokazuju Ev
ropi. Takvi stavovi uostalom nisu neobini. Vie nas iznenauje jedan dogaaj
koji se zbio sto godina ranije u Londonu, a o kojem jo ne znamo sve pojedinosti.
enovski konzul u tom gradu ga opisuje u dva pisma (avgust 1675): 10 000 svi
larskih radnika se u prestonici pobunilo protiv uvoenja francuskih razboja za vr
pce; s njima samo jedan radnik moe da izrauje 10 ili 12 vrpci u isto vreme; rad
nici su spalili nove razboje, a da nije bilo intervencije vojske i gardista dogodile bi
se moda i gore stvari.244

Ne postoji ja z izmeu poljoprivrede i predindustrije

Iber Buren u svom modelu stavlja naglasak na tehniku; otuda i pojednosta-
vljenost tog modela i njegova nepotpunost. Model, naime, treba znatno urediti.
Moja prva primedba stoga glasi: predindustrija, uprkos svojoj originalnosti,
nije sektor sa otrim granicama. Pre XVIII veka, ona jedva da se razlikuje od
sveprisutne poljoprivrede koja stoji pored nje, a ponekad je i potapa. Postoji ak i
neka vrsta seoske industrije koja predmete proizvodi samo za upotrebu, u poro
dici ili u selu. Ja sam kao dete posmatrao izradu tokova za kola u jednom selu u
Mezi. Gvozdeni obru bi se usijao na vatri i namakao na drveni toak koji bi
poeo da tinja. Zatim bi ih zajedno potopili u vodu, pri emu se gvoe hladilo i
stezalo drvo. Prilikom izrade tokova itavo selo bi se okupljalo i posmatralo ope
raciju. Teko je nabrojati sve to se ranije proizvodilo u seoskim domainstvima.
Proizvodilo se i u bogatim,250251*ali posebno u siromanim domainstvima: tu su se
za upotrebu izraivale tkanine, koulje od grubog platna, pokustvo, amovi od
biljnih vlakana, uad od like, korpe od prua, drvene ruke za alat i raonike. Ova
seoska samodovoljnost je bila izraenija u manje razvijenim zemljama u istonoj
Evropi, kao to su bile zapadna Ukrajina i Litvanija, nego u zapadnoj Evropi.25'
Naime, na Zapadu, uporedo s izradom predmeta za domau upotrebu, na selu se
prave i predmeti namenjeni tritu.
Ovo zanatstvo je dobro poznato. irom Evrope, u varoicama, selima i na
farmama, kada doe zima, velika industrijska aktivnost zamenjivala bi poljo
privrednu. To se deava ak i u udaljenim zaseocima: na primer, 1723. godine u
tridesetak teko pristupanih sela u Normandiji; ili 1727, kada se iz nekih sela u
Sentonu na pijace iznose proizvodi koji nisu u skladu sa standardima koje propi
suju esnafi.2^ Postavlja se pitanje da li izricati kazne? Inspektori misle d a je bolje
otii na lice mesta i objasniti manufakturne propise ljudima koji ih uopte ne

247 De l Esprit des Lois, XXIII, str. 15.

248 Marc Bloch, Mlanges historiques, 1963, t. II, str. 796-797.
249 A. d. S., enova, Lettere Consoli, 1/2628.
250 Charles de Ribbe, Une Grande Dame dans son mnage au temps de Louis XIV, d aprs le jour
nal de la comtesse de Rochefort ( 1689), Paris, 1889, str. 142-147.
251 Witold Kula, op. cit., str. 156, napomena 84, Ukrajina 1583, Litvanija 1788.
A. N., F 12, 681, f 112.

291
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

poznaju jer ive u zabitim krajevima. U okolini Osnabrika 1780. godine u in

dustriji lana rade seljak, njegova ena, deca i seoske sluge. Uinak ovog dopun
skog rada i nije toliko bitan. Zimsko je doba: Slugu valja hraniti, radio on ili
ne.-53 Onda je, kau, bolje da radi! Najzad, svim ovim delatnostima zapoveda
ritam godinjih doba, ili kalendar, kako kae uzepe Palomba. U XVI veku,
ak i rudari iz okoline Lijea svake godine u avgustu naputaju kopove i odlaze na
etvu.25325425*Bez obzira o kom je zanatu re, pravilo gotovo da nema izuzetka. Tako
jedan firentinski trgovac u pismu od 1. juna 1601, kae: Prodaja vune ne ide
dobro, iako se tonie ne treba uditi; malo se radi jer radnika nema; svi su otili da
rade na selo.,iJJ U Lodevu, Boveu i Antverpenu, to jest u svakom industrij
skom gradu, im doe leto, najprei su poljski radovi. Zanatski rad ponovo po
staje glavni u zimu, kada se obavlja i uz svetlost sveca i uprkos strahu od poara.
Naravno, treba ukazati i na suprotne, ili barem poneto razliite primere.
Bilo je pokuaja uvoenja neprekidnog zanatskog rada. Tako u Ruanu 1723, rad
nici sa sela koji su ranije leti ostavljali razboje i odlazili na etvu, to vie ne ine
jer smatraju da je isplativije ostati i proizvoditi sukno i ostale tkanine. To je,
meutim, dovodilo do opasnosti da ,,u nedostatku etvenih radnika ito prezri i
propadne. Vrhovni sud zato namerava da zabrani rad manufaktura ,,u vreme etve
x x 9 Sfv
penice i drugih itarica ! Da li e rad biti nastavljen, ili e se obustaviti? Vo-
ban je izraunao da je zanatlija radio 120 dana godinje u svom poslu; praznici
(kojih je bilo mnogo) i sezonski poslovi ispunjavali su mu ostali deo godine.
Do diferencijacije poslova dolazi, dakle, kasno i sa zadrkama. Gudar257*
nesumnjivo grei kada govori o geografskoj podeljenosti industrije i poljopriv
rede. Ne verujem ni u miljenje Roea Diona2?8 koji govori o nekakvoj liniji La
val, Ruan, Kambre, Furmije, liniji koja bi Francusku delila na dva del, na sever,
oblast tradicionalnih zanata, i jug, oblast vinove loze. Sem toga, sauvan je i iz-
vetaj intendanta Bavila,259*u kojem se tvrdi da u Langdoku, tradicionalnoj vi
nogradarskoj oblasti, godine 1680. ima 145 000 tekstilnih radnika. A za generalitet
Orleana, takoe vinarski kraj, popisom iz 1689. utvreno je da u njemu ivi 21 480
seljaka koji poseduju vinograde, kao i 12 710 zanatlija koji ive po manjim gra
dovima i selima. Istina je i da se domaa radinost ne upranjava u porodicama
vinogradara koje su obino imune. Tako u okolini Arboa, takode vinogradarskoj
oblasti, zbog nedostatka radne snage nije mogue stvoriti tekstilnu industriju.2 '
U Lajdenu, u XVII veku izuzetno razvijena proizvodnja sukna, ne moe da dobije
nikakvu pomonu radnu snagu iz oblinjih, veoma bogatih sela. Kada u XVIII

253 J. Beckmann, op. cil., III. str. 430-431.

" 4 Jean Lejeune, op. cil., str. 143.
255 C. et S. Suarez Gosme Ruiz, Firenza, 1. juni 1601. Archives Ruiz. Valladolid. ... que todos
acuden a la campana.
-56A. N ..G 7, 1706, f 167.
257 Ange Goudar, Les Intrts de la France mal entendus, Amsterdam, 1756, t. III, str. 265-267,
citat Pierre Dockes, L'Espace dans la pense conomique, str. 270.
"' Roger Dion, Histoire de la vigne et du vin en France des origines au XIXe sicle, 1959, str. 33.
Germain Martin, La Grande Industrie sous le rgne de Louis XIV (posebno od 1660: do 1715),
1898, str. 84.
E. Tarl, V Industrie dans les campagnes de France la fin de l'Ancien Rgime, 1910, str. 45,
napomena 3.

292
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Farbanje tkanina u Veneciji (Muzej Kore, Zbirka Viole)

veku ovoj industriji postane neophodna dopunska radna snaga, ona e se morati
potraiti u udaljenijim siromanim seoskim oblastima. Zanimljivo da e upravo te
oblasti postati velika tektstilna sredita u modernoj Holandiji.261

Industrija kao spas od siromatva

Industriju je mogue objasniti jedino velikim brojem inilaca i podsticaja.

Ortensio Landi u svom delu Paradossi (1543),262 pie da se Luka, grad svile, u
XIII veku ,,u nedostatku vlastitog zemljita toliko industryalizovala da je proz
vana Republikom mrava . U Engleskoj, na norfolkoj obali, u XVI veku iznenada

261 Obavetenja mi je pruio I. Schoffer.

Ortensio Landi, Paradossi, cio sententie fuori del comun parre, novellamente venate in luce,
1544, str. 48 na poleini.

293
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

nastaje industrija bojenih arapa. To nije bilo sluajno. Na ovoj obali postojao je
niz malih ribarskih naselja. Mukarci, kada ne bi odlazili na Island, lovili su u Se-
vernom moru haringe, bakalar i papalinu. Brojna enska radna snaga uposlena na
soljenju ribe u tzv. salthouses nije imala posla osim u sezoni ribolova. Upravo je
ova poluzaposlena radna snaga podstakla preduzetnike na to da u toj oblasti stvo
re novu industriju.263
Siromatvo esto podstie razvoj predindustrije. Postoji miljenje d a je Kol-
ber zaposlio neposlunu i jogunastu Francusku, iako bi konjunktura i visoki pore
zi verovatno i sami podstakli razvoj industrijske delatnosti. Iako skromnog obima,
ova zanatska industrija je neka vrsta utoita, spasa od siromatva . Savari de
Brislon, ovek sklon sentencioznosti, godine 1760. kae: uda industrije [a on tu
re bez oklevanja koristi] uvek nastaju iz nude . U Rusiji, najloija zemlja je u
posedu crnih seljaka - slobodnih seljaka koji su da bi preiveli ponekad primo
rani da kupuju ito. Upravo oni najvie razvijaju zanatsku proizvodnju.264 Gor
taci s podruja jezera Konstanc u vapskoj Juri, kao i seljaci u brdskim predeli-
ma Slezije, obraduju lan jo od XV veka kao dopunu slabim letinama sa svoje
posne zemlje.265 U kotskim planinama seljaci koji ne mogu da ive od skromnih
prinosa, spaavaju se od gladi tako to postaju rudari ili tkai.266 Seljaci iz severo-
zapadne Engleske nose na seoske pijace neodmaene tkanine koje su izradili kod
kue. Upravo se na tim pijacama najvie snabdevaju londonski trgovci, koji te
proizvode finalizuju pre nego to ih iznesu na prodaju u prestonikoj hali za su
kno.267

Neukorenjenosl zanatstva

Gradsko zanatstvo je slabije ukorenjeno od seoskog. Posle seoskih zanatlija

(donekle pokretnih, posebno u siromanim krajevima), pojavljuju se zanatlije
stricto sensu, koji su istovremeno i najpokretljiviji deo stanovnitva. Tu njihovu
osobinu uslovljava sama priroda predindustrijske proizvodnje koja prolazi kroz
niz naglih uspona i padova, a za ta lepu ilustraciju prua grafikon na str. 287. Neko
vreme vlada prosperitet, a potom dolazi do recesije. Skica talasa seoba zanatlija, u
kojima se postepeno formira predindustrija u Engleskoj mogla bi to dobro da po
kae. Zanatlije, uvek loe plaeni, primorani da na hirovitom tritu kupuju
hranu, krajnje su osetljivi na sve promene plata, na svaki pad potranje. Poto se
stvari odvijaju gotovo uvek protiv njihove volje, oni su stalni nomadi, neposto
jana grupacija koja zbog najmanjeg povoda menja boravite .268 Zanatlije su sp
remne da odu u tuinu im se zatvori manufaktura u koioi rade, kae se u
jednom upozorenju izdatom u Marselju 1715. g o d in e/"7 Mirabo, prijatelj na-

22Joan Thirsk, u: The Agrarian History of England and Wales, 1967, IV, str. 46.
4 Jacqueline Kaufmann-Rochard, op. cit., str. 60-61.
5 Heinrich Bechtel, op. cit., I, str. 299.
2!j Joan Thirsk, op. cit., TV, str. 12 i passim.
267 Defoe, op. cit., I, str. 253-254.
268 Isaac de Pinto, op. cit, str. 287.
269 A. N G7, 1704, f 102.

294
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

roda,- " objanjava: Industrija je nepostojana jer potpuno zavisi od umenosti

zanatlija koji su spremni da se odsele tamo gde su plate bolje; oni tako uvek os
taju ljudi bez korena. Da li moemo da jamimo za postojanost naih zanatlija
kao za nepokretnost naih polja?. Naravno da ne, odgovara Dipon de Nemur.270271
Forbone je jo izriitiji:272 Zanatstvo kao takvo, je pokretno.
Iako su po tradiciji pokretni (stari nadniarski sistem), zanatlije su esto i
primorani da se sele, svaki put kada i inae loi ivotni uslovi postanu nepod
noljivi. Oni ive od danas do sutra, kae o zanatlijama u svom Dnevniku
(1658) jedan graanin Remsa, koji ih mnogo ne voli. Pet godina kasnije, u zaista
tekim vremenima, isti pie: Ljudi [...] nekako uspevaju da prodaju svoj rad, ali
po tako bednim cenama, da samo najsnalaljiviji opstaju; ostali odlaze u siro-
tita, prose, ili se smucaju po ulicama. Naredne, 1664. godine, zanatlije napu
taju svoje poslove, postaju fiziki radnici, ili se vraaju na selo.273 London je u
to vreme bio, ini se, u neto boljoj situaciji. Drugog januara 1730. neke fran
cuske novine274 izvetavaju kako je hleb pojevtinio za dva sola (oko 9%). U
lanku se dalje kae: Radnici sad mogu da ive od svojih plata. Negde 1773, u
izvetaju jednog inspektora manufaktura stoji: mnogi tkai iz Langdoka, koji su
ostali bez hleba i mogunosti da ga zarade (jer vlada nezaposlenost), prinueni
su da napuste domovinu da bi preiveli .275
Seobe bivaju ubrzane i neoekivanim nesreama i odreenim dogaajima.
Tako 1685. godine, po opozivu Nantskog edikta, dolazi do masovnog iseljavanja
iz Francuske. Slino se dogaa i u Novoj paniji 1749, a posebno 1785. i 1786,
kada glad pogaa rudarska naselja na severu zemlje, i kada se obustavlja doprema
kukuruza u te krajeve. Dolazi do navale ka jugu i ka Meksiko Sitiju, gradu koji se
opisuje kao najgore leglo poroka (lupanar de infamias y disoluciones, cueva de
picaros, infierno de caballeros, purgatorio de hombres de bien) (bordel bea-
a i razvrata, lupeka peina, pakao za viteze, istilite za pristojne ljude p.p.).
Godine 1786. neki dobronamernik ak predlae da se ulazi u grad zazidaju i tako
sprei navala gomile.27627
S druge strane, industrijama u razvoju nije teko da iz drugih gradova, pa
ak i iz dalekih i stranih zemalja, privuku potrebne radnike. Tome uglavnom i pri-
begavaju. Ve u XIV veku, flandrijski gradovi pokuavaju da se odupru politici
kralja Engleske koji poziva tkae nadniare, obeavajui im dobro pivo, dobru
govedinu, dobre krevete pa ak i bolje ensko drutvo, budui da su engleske de-
vojke poznate kao izuzetno lepe.27 ' U XVI, pa i u XVII veku, seobe radne snage
dovode do potpunog poremeaja podele rada. To je razlog primene otrih mera u

270 Mirabeau, L Ami des hommes ou trait de la population, 1756-1758.

271 P. S. Dupont de Nemours, De l exportation et de l importation des grains, 1764, str. 90-91, citat
Pierre Dockes, L Espace dans la pense conomique du XVF au XVIIIe sicle, 1969, str. 288.
272 Franois Vron de Forbonnais, Principes et observations conomiques, 1767,1.1, str. 205, citat
Pierre Dockes, op. cit., str. 288.
273 Mmoires de Oudard Coquault (1649-1668) bourgeois de Reims, izd. 1875, II, str. 371.
274 Gazette de France, 1730, str. 22.
275 Moskva, Biblioteka Lenjin. Fr, 1100, fs 76-77.
276 Enrique Florescano, Precios del maiz y crisis agricolas en Mxico (1708-1810), 1969, str. 142.
277 Germain Martin, op. cit., str. 80.

295
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

spreavanju seobe radnika: njih zaustavljaju na granicama i putevima i na silu

vraaju. Kad je re o onima koji su ve otili u strane gradove, pregovara se o nji
hovom upuivanju kui.
Takva se politika 1757. godine u Francuskoj smatra prevazidenom. Iz Pa
riza u maralate Liona, Dofinea, Rusiiona i Burbonea stie naredba da se obus
tave potere za radnicima beguncima, jer se na njih rasipa javni novac. Vre
mena su se zaista promenila. U XVIII veku, industrijska aktivnost se proirila,
postala sveprisutna, a uspostavile su se i mnoge trgovinske veze. Na sve strane
postoje manufakture i seoske industrije. Nema ni jednog grada, ni jednog sela, ni
jednog trgovita koje ne poseduje razboje za tkanje, kovanice, ciglane, pilane.
Dravna politika, suprotno onom to sugerie re merkantilizam, jeste industrija
lizacija, koja se spontano razvija i ve stvara neke drutvene probleme. Dolazi do
ogromnih koncentracija radnika u nekim oblastima: 30 000 ljudi radi u industriji
uglja u Njukastlu;278279 u Langdoku je 1680, kako to smo videli, bilo 450 000 tka-
a; 1795. godine, 1 500 000 tekstilnih radnika ivi u pet pokrajina, u Enou, Flan
driji, Artoa, Kambresiju i Pikardiji, i to prema izvetaju Pera, narodnog predsta
vnika poslatog u te oblasti da se upozna sa situacijom. Industrija i trgovina su da
kle dostigle divovske razmere.280281
Posle ekonomskog uspona u XVIII veku, industrijska aktivnost se iri. U
XVI veku bila je uglavnom koncentrisana u Nizozemskoj i u Italiji; sada se raz
vija irom Evrope, sve do Urala. Otuda i pokretanja novih poslova, bezbrojni pla
novi, ne uvek originalne zamisli, ali i ve debeo talog sumnjivih poslova.

Sa sela u gradove i natrag

Gledano u celini, seobe zanatlija nisu sluajne: one su povrinski znak du
binskih kretanja. Kada se, na primer, industrija svile u XVII veku odjednom seli
sa juga Italije na sever; kada se glavne industrijske aktivnosti (a s njima i trgo
vinske) u poznom XVI veku premetaju iz mediteranskih zemalja u Francusku,
Holandiju, Englesku i Nemaku - uvek je re o kretanju klatna, koje ima mnogo
posledica.
Ali ima i drugih kretanja napred-nazad. J. A. van Hute~~ u svojoj studiji
skree panju na nain kako se industrija kretala izmeu gradova, trgovita i sela,
u Nizozemskoj od Srednjeg veka do XVIII, pa i do polovine XIX veka. Na po
etku tog dugog razdoblja, industrija je razbacana po selima, odakle i utisak d a je
re o originalnoj, spontanoj i neiskorenjivoj pojavi. Pa ipak, u XIII i XIV veku,
predindustrija se seli ka gradovima. Meutim, posle duge recesije (1350-1450)
dolazi do suprotnog kretanja: sela ponovo postaju utoite zanatstva, utoliko pre
to je rad u gradovima stegnut u esnafski sistem, postao organizaciono teak, a
pre svega skup. Grad doivljava delimian industrijski oporavak u XVI veku, selo
ponovo preuzima primat u XVII, koji opet delimino gubi u XVIII veku.

278 A. N.. F 12, 149, f 80.

279 Defoe, op. cit., str. 125.
280 E. Tarl, op. cit., str. 43.
281 Sedmica Prata. april 1968.

296
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Bdjenje platna u selu pored Harlema u XVIII veku. Pre upotrebe hlora platno se belilo
tako to je nekoliko puta umakano (u surutku), prano (crnim sapunom) i sueno na polju
(Copyright Rijksmuseum, Amsterdam)

Ovaj pojednostavljeni prikaz ipak govori o sutinskoj stvari, to jest da za

predindustriju postoje dva utoita: gradovi i sela. Tako je irom Evrope, a moda
i sveta. Onovremena privreda je, dakle, imala iri manevarski prostor koji se nu
dio preduzetnicima i dravi. Da li je J. A. van Hute u pravu kada tvrdi da su po-
reski sistemi vladara, u zavisnosti od toga da li su se odnosili samo na grad ili i na
okolna sela, doprineli stvaranju razliitih ustrojstava i smena razvoja i recesije?
Ove stvari bi pouzdano moglo da objasni samo precizno istraivanje. Neto je
ipak izvesno: cene i plate su tu igrale svoju ulogu.
Nije li slian proces krajem XVI i poetkom XVII veka, industriju Italije
prisilio da naputa velike i odlazi u manje gradove, kao i u varoice i sela? Naj
vei problem sa kojim se suoava italijanska industrija u razdoblju 1590-1630,
jeste konkurencija jeftinijih proizvoda sa Severa. Domeniko Sela-82 u svom radu
o Veneciji, gradu gde su plate postale prohibitivno visoke, kae da je industrija
imala tri reenja: da se povue na selo, da se specijalizuje za proizvodnju luksuz
nih predmeta, da se u nedostaku radne snage osloni na maine koje pokree voda.
U toj tekoj situaciji, pribegavano je svim pomenutim reenjima. Nezgoda je to
prvo reenje, gotovo prirodan povratak na seosko zanatstvo, nije moglo da donese
potpuni uspeh: mletakom selu je naime bio potreban svaki sposoban radnik. U
XVII veku tu poinju da se gaje nove kulture, dud i kukuruz; poljoprivreda po
staje prilino unosna. Izvoz pirina iz Venecije na Balkan i u Holandiju se nepre-,28

282 Domenico Sella, European industries (1500-1700), 1970.

297
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

kidno poveava. Veliki je i izvoz sirove i obraene svile, koji se u razdoblju

1600-1800,283 uetvorostruuje. Zbog manjka radne snage, pobedu odnose drugo
i tree reenje, proizvodnje luksuznih predmeta, odnosno upotreba maina. Sto se
tie potonjeg, lepa zapaanja je nedavno izneo Karlo Poni.84 Tako nam Italija u
XVII veku izgleda manje letargina nego to to prikazuje opta istorija.
Spanska industrija, koja cveta sredinom XVI veka, a zapada u teku krizu
pred kraj istog tog razdoblja, bila je upala u slinu zamku. Seljaka zajednica nije
mogla da joj poslui kao izvor radne snage kada je industrija oko 1558. poela da
se iz gradova povlai na selo. Upravo to pokazuje u emu je bila snaga Engleske.
U Engleskoj je selo bilo pouzdani snabdeva industrijske radne snage; tu je naime
radna snaga veoma rano, preko proizvodnje tekstila, bila vezana za vunarsku in
dustriju.

Da li postoje vodee industrije?

Poinjemo da opaamo nejasne i sloene obrise predindustrije. Tu se naime
namee jedno pitanje; ono svakako zbunjuje, a moda je i prerano; podstie ga i
situacija u dananjem svetu. Da li u Starom poretku postoje vodee industrije?
Takve industrije danas, a moda i u prolosti, jesu one koje privlae kapital i
radnu snagu i ostvaruju profit; njihov polet moe da pokrene i razvoj susednih
sektora (iako to nuno nije tako). Naime, staroj ekonomiji nedostaje koherent
nost, ona je esto dezorganizovana kao to je sluaj u dananjim nerazvijenim ze
mljama. Ono to se dogaa u jednom sektoru ne odraava se nuno na druge. Na
prvi pogled predindustrijski svet nema onaj neravan reljef koji obeleava dana
nju industriju s disparitetima i vodeim sektorima.
Stavie, iako obimna, ta predindustrija ne vri neki posebno velik pritisak
na ostali deo ekonomije. Sve do industrijske revolucije, naprotiv, upravo itava
ekonomija, koja u svom rastu prolazi kroz zastoje i lomove, odreuje razvoj pre
dindustrije, razvoj isto tako neravnomeran. Ovde je zapravo re o problemu vred-
nosti proizvodnje kao osnovnom iniocu. Moda emo lake to prosuditi ako uo
imo koje su zaista dominantne industrije pre XIX veka. A to su, naravno, vie
smo puta ukazali, tekstilne industrije.
Ova bi nas koncentracija danas mogla iznenaditi. Pa ipak, u prolosti je
dosta polagano na tof, odela i sveanu odeu. I u kuama je bilo dosta tekstila:
zavese, zastori, tapiserije, te aravi i posteljina koja se uvala u ormarima. Bilo
je to doba tatine i vladavine mode. Nikolas Barbon je presrean zbog toga
(1690): Moda ili menjanje odee, pie on, jeste veliki pokreta trgovine, jer
podstie ljude da troe na novu odeu dok stara jo uvek nije iznoena; moda je
dua i ivot trgovine; ona odrava u pokretu itavo trgovako telo; ona je izum
koji oveku omoguuje da ivi u stalnom proleu, to jest da nikad ne vidi jesen
svoje odee.285 iveo tof!, bilo je, dakle, trgovako geslo: on angauje mnogo

283 Ibid., str. 88-89.

Archologie de la fabrique: la diffusion des moulins soie alla bolognese dans les tats
vntiens du XVIe au XVIIIe sicle, u: L'Industrialisation en Europe au XIXe sicle, priredio P. Lon, F.
Crouzet. R. Gascon, 1972.
285 E. Schulin, op. cit., str. 220.

298
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

rada, a ima i tu prednost da se lako prevozi, budui da je srazmerno lagan u od

nosu na svoju vrednost!
Da li se moemo saglasiti s miljenjem ora Marsea (1930), koji kae daje
tekstil u prolosti, mutatis mutandis, bio to i elik danas, a to misli i Vilijem Rap
(1975)?40U Razlika je u tome to tekstil, iako se industrijski proizvodi, ipak ostaje
uglavnom luksuzna roba. ak i kada je osrednjeg kvaliteta, odea je skupa roba,
koju siromani radije iju kod kue, koju kupuju tedljivo i ne obnavljaju onako
esto kako im savetuje Nikolas Barbon. Tek krajem XVIII veka, s razvojem en
gleske industrije tekstila, a posebno proizvodnje pamuka, narod poinje da maso
vno kupuje odeu. Dakle, dominantna industrija podrazumeva veliku potranju.
Zbog toga i istorijat proizvodnje tekstila valja itati oprezno. U svakom sluaju,
suksecivni talasi prosperiteta ne odgovaraju nuno promenama mode: oni odraa
vaju i promene i reorganizacije na gornjim nivoima razmene. Razliiti suparnici
su se stalno nadmetali za nadmo u svetu tekstila.
U XIII veku, trgovina vunom je posebno razvijena u Nizozemskoj i Ita
liji;28628728*901u narednom stoleu, Italija odnosi primat. Dino Barbiri je na jednoj kon
ferenciji nedavno rekao: Italijanska renesansa je vezana iskljuivo za vunu!.
Potom prvenstvo preuzima svila kojoj Italija duguje svoje poslednje godine indu
strijskog prosperiteta u XVI veku. Svila uskoro osvaja Sever, vajcarske kantone
(Cirih), Nemaku (Keln), Holandiju posle opoziva Nantskog edikta, Englesku, a
posebno grad Lion, koji sve do danas slovi kao sredite industrije svile. Pa ipak, u
XVII veku (oko 1660), fina engleska platna stiu prednost nad svilom, a ako je
verovati francuskim trgovcima,-88 njihova se moda proirila ak i do Egipta.2 9
Konano, poslednii takmac i novi pobednik, jeste pamuk. Iako je u Evropi bio
poznat ve dugo,- - sada pamuk u prvi plan4yi dovodi neto drugo: naime, na
stupa moda bojenog indijskog pamunog platna,2922934ija je tehnika prerade u Ev
ropi nepoznata. Postavlja se pitanje da li e indijsko platno preplaviti evropsko
trite? Novi proizvod probija sve barijere. Evropa poinje da oponaa Indiju, da
tka i tampa platno. U Francuskoj se od 1759. indijsko platno potpuno slobodno
proizvodi.-93 Koliina sirovog pamuka koja stie u Marselj 1788, iznosi 115 000
kvintala, dakle deset puta vie nego 1700. 4
Tokom druge polovine XVIII veka, opti polet ekonomije dovodi i do po
veanja proizvodnje u svim tekstilnim granama. Kroz stare manufakture prolazi
svei dah inovacija i raznih tehnikih domiljatosti. Neprestano se pronalaze novi

286 The unmaking of the Mediterranean trade hegemony, u: Journal o f economic history, 1975,
str. 515.
287 Aloys Schulte, La lana come promotrice della floridezza economica dellTtalia nel Medio
Evo, u: Atti del Congresso di scienze storiche, knj. Ill, Roma, 1906, str. 117-122, posebno str. 119.
288 A. N G7, 1685, 76 (Izvetaj iz 1684).
Louis Dermigny, op. cit.,11, str. 756, napomena 3.
290 Louis-Flix Bourquelot, tudes sur les foires de Champagne, 1865,1, str. 102.
291 Pierre Dardel, Commerce, industrie et navigation Rouen et au Havre au X V IIf sicle, 1966,
str. 108-109.
292 Gazette de France, 1783, str. 351.
293 5. septembar 1759. Savary des Bruslons, IV, stubac 1023.
294 Genevive Anthony, L Industrie de la toile Pau et en Barn de 1750 1850 (tudes dcono
mie basco-barnaise, t. III), 1961, str. 4L

299
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

proizvodni postupci i nove vrste tekstila. U Francuskoj je ogroman broj radio

nica: tako se mignonettes, grisettes, frandines i burats proizvode u Tuluzu,
Nimu, Kastru i drugim gradovima i mestima Langdoka;295 velika koliina es
pagnolettes je zaplenjena u ampanji jer ne odgovaraju propisanim standardima
o duini i irini; one izgleda da dolaze iz alona;296 nova vunena tkanina sa be
lom osnovom i smeom potkom se proizvodi u Le Manu;297 proizvodi se i tako
zvana duvana gaza, veoma lagana svilena tkanina koja je tampana tako to se
na nju uz pomo fiksativa lepio sloj praha od iseckanog platna i tirka (to je
stvaralo ozbiljne probleme za carinu, jer se nije znalo da lije svrstati u platno ili u
svilu, budui da je potonja u ukupnoj teini uestvovala sa samo jednom e
stinom);298 u Kaenu se proizvodi tkanina u kojoj ima i konca i pamuka, koja se
naziva grenada i koja ima dobru prou i u Holandiji;299 rimski ser se proiz
vodi u Amijenu,300 a sukno za mantije u N orm andiji.'01 1 samo obilje imena dosta
govori. Ne treba zanemariti ni inventivnost u svilarskoj proizvodnji u Lionu, kao
ni stalno pojavljivanje novih maina u Engleskoj. Moemo razumeti Johana Bek-
mana,302 jednog od prvih istoriara tehnologije, to se raduje D Alamberovom
spisu u kojem se postavlja pitanje: Da li je neko ikad neto tako suptilno izmi
slio, kao to je proces proizvodnje prugastog somota?.
Pa ipak, prvenstvo proizvodnje tekstila u predindustrijskom ivotu ima
neto paradoksalno. Re je o retrogradnosti aktivnosti koja potie jo iz ranog
Srednjeg veka.303 Dokazi su ipak tu. Sudei po njegovom obimu i prometu,
tekstilni sektor se moe uporediti s mnogo modernijom industrijom uglja, pa ak i
sa proizvodnjom elika u Francuskoj, koja je tada nazadovala, kao to pokazuju
podaci iz 1772. i 1788. godine.304 I konano, presudni argument, koji ne treba
previe isticati: bilo d a je bio prvi pokreta ili ne, pamuk je odigrao vodeu ulogu
u poetku engleske industrijske revolucije.

Trgovci esnafi

Poto smo industrijske aktivnosti smestili u njihove razliite kontekste, os

taje da odredimo mesto koje u njima zauzima kapitalizam. To i nije ba tako jed
nostavno. Tadanji kapitalizam je pre svega kapitalizam gradskih trgovaca. A ovi
trgovci, bilo da su uvoznici i izvoznici ili preduzetnici, od poetka su ukljueni u
sistem esnafa koje su stvorili gradovi kao nain organizovanja itave zanatske ak
tivnosti. Trgovci i zanatlije su uhvaeni u istu mreu koje se nikad nee sasvim
osloboditi. Otuda i nejasnoe i konflikti.

295 A. N.. F12, 151, 148 v, 29. april 1729.

296 A. N., F12, 682, 29. avgust 1726.
292 A. N., G7. 1706, f 81, 19. januar 1723.
298 A. N .,F ,721.
299 A. N.,62 AQ7.
^oo
Varits, op. cit., V, str. 345, napomena 2.
^ A . N., G , 1700, f 86.
u Johann Beckmann, op. cit., III, uvod bez oznaenih stranica.
Pierre Chaunu, La Civilisation de l'Europe classique, 1970, str. 332.
04 Bertrand Gille, Les Forges franaises en 1772, 1960, str. .

300
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Znak udruenja tesara u mletakom Arsenalu, XVIII vek. Gastaldoje ef grupe zanatlija
(Venecija, Muzej mletake istorije, foto Skala)

Esnafi (corps de mtiers u Francuskoj; izraz corporations se pojavljuje tek

u Le apelijevom zakonu iz 1791, koji ih i ukida), nastali su irom Evrope u ra
zdoblju od XII do XV veka, pre ili kasnije u zavisnosti od regiona. Najkasnije su
nastali u paniji (Barselona, 1301; Valencija, 1332; Toledo 1426). Nigde esnafi
(francuski corps de mtiers, nemaki Ziinfte, italijanski Arti, engleski guilds,
panski gremios) nisu postojali bez ogranienja. Oni su neke gradove kontrolisali,
dok su drugi gradovi bili slobodni. U nekim gradskim celinama - na primer, u Pa
rizu i Londonu - pripadali su razliitim jurisdikcijama. Njihovo zlatno doba na
Zapadu je XV vek. Negde su uporno istrajavali, pre svega u Nemakoj. Danas su
u ovoj zemlji muzeji prepuni uspomena na Ziinftmeister (esnafske majstore). Ra
zvoj esnafa u Francuskoj u XVII veku je pre svega izraz tenji monarhije, koja
eli da nametne jednoobraznost, kontrolu, a posebno ubere to vee poreze. Svi
esnafi su morali da se zaduuju da bi izmirili poreske obaveze.305
U svoje zlatno doba esnafi su kontrolisali glavninu trgovine, rada i proizvo
dnje. Kada se razvijaju ekonomski ivot i trite, kada podela rada zahteva nove
tvorevine i deobe, dolazi, naravno, i do sporova o nadlenostima. Pa ipak, broj es
nafa se uveava i prati razvoj. Godine 1260. u Parizu ih je ak stotinu ijedan. Njih
pomno nadzire trgovaki naelnik (prvt). Tako veliki broj esnafa ukazuje i na

305 Na primer, dobavljai za vino u Parizu isporuili su u est godina (1703-1709) za skoro milion
i po livri i imaju tekoa. A. N., G7, 1510.

301
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

specijalizaciju. Kasnije dolazi i do potpodela. U Nirnbergu, kojim vlada stroga i

budna aristokratija, esnafi proizvodnje metala - Metallgewerbe - su se jo u XIII
veku izdelili na vie desetina nezavisnih struka.306 Do istog procesa dolazi u
Gentu, Strazburu, Frankfurtu na Majni i Firenci, gde se vunarska industrija pode-
lila na niz struka. Moe se u stvari rei da do poleta u XIII veku i dolazi usled te
sve vee podele rada. S druge strane, ekonomski polet do koga ona dovodi, ubrzo
e ugroziti samu strukturu esnafa, koji su uzdrmani uspesima trgovaca. Zbog ove
nejednakosti dolazi do pravog rata za osvajanje vlasti u gradovima. Nemaki isto-
riari borbu esnafa protiv patricijata nazivaju esnafskom revolucijom (Zunftre-
volution). Iza ove pojednostavljene eme lako je uoiti borbu izmeu trgovaca i
zanatlija, s njihovim privremenim savezima i deobama - to jest viegodinju kla
snu borbu. Doba silovitih sukoba je ipak dosta kratko, dok e u tihom ratu koji e
uslediti, konanu pobedu izvojevati trgovci. Izmeu trgovaca i esnafa nikada nee
postojati ravnopravna saradnja. Tu, naime, trgovci, da ne kaemo kapitalizam kao
takav, osvajaju trita rada i ekonomsko prvenstvo.
Svrha esnafa jeste udruivanje lanova iste profesije i njihova odbrana od
svih drugih, u sitnim, ali za svakodnevni ivot bitnim sporovima. Esnafi budno
prate dogaaje na gradskom tritu, gde svaki od njih eli svoj puni deo. Esnafi
znae sigurnost zapoljavanja i profita, kao i slobode u smislu privilegija. Pa ipak,
u tu nikad jednostavnu igru ukljuuju se novac, novana ekonomija i spoljna trgo
vina - to e rei trgovci. Ve krajem XII veka, sukna iz Provena, jednog od gra
dia u ampanji, u kojem su se odravali pokrajinski sajmovi, izvoze se u Napulj,
na Siciliju, Kipar, Majorku, u paniju, pa ak i u Carigrad.307 pajer, u to vreme
mali grad, koji nema ni most preko Rajne koja u blizini protie, proizvodi obino
vuneno sukno, crno, sivo i belo (to jest sirovo). Pa ipak, ovaj proizvod os
rednjeg kvaliteta prodaje se u Libeku, Sankt-Galenu, Cirihu, Beu, pa ak i u
Transilvaniji.308 U isto vreme novac osvaja gradove. Iz parikog poreskog re
gistra za 1292. godinu, vidimo d a je bilo dosta imunih ljudi (koji su plaali vie
od etiri livre poreza, koji je inae iznosio pedeseti deo prihoda), i nekoliko izu
zetno bogatih ljudi (koji su plaali vie od 20 livri poreza), pri emu je rekord od
114 livri plaao jedan Lombaranin. Postoji veoma jasna razlika izmeu struka,
izmeu bogatih i siromanih unutar jedne struke, pa ak i izmeu siromanih i bo
gatih ulica. Kao najbogatiji se izdiu zajmodavci i trgovci iz Milana, Venecije,
enove i Firence. Nemamo dovoljno dokaza za tvrdnju da ova kombinacija trgo
vaca i zanatlija koji imaju svoje radnje (obuar, piljar, pozamanterista, suknar, ta
petar, bavar) na svojim viim nivoima proizvodi mikrokapitalizam. To je ipak
veoma verovatno.309

306 Ltge, op. cit., str. 205-206 i 258.

307 Hektor Amman, Die Anfange des Aktivhandels und der Tucheinfuhr aus Nord-westeuropa
nach dem Mittelmeergebiet, u: Studi in onore di Armando Sapori, 1957,1, prospect, str. 308 b.
308 Erich Maschke, Die Stellung des Reichsstadt Speyer in der mittelalterlichen Wirtschaft
Deutschlands, u: Vierteljahrschrift fr Sozial-und Wirt-schaftsgeschichte, 1967, str. 435^155, posebno
str. 436.
309 Paris sous Philippe le Bel d aprs des documents originaux..., objavio H. Grard, 1837.

302
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

U svakom sluaju, novac je tu, i akumuliran igra svoju ulogu. Neravno

pravna igra je otpoela; neki esnafi postaju bogati; drugi, veina njih, ostaju na
osrednjosti. U Firenci su se esnafi jasno meusobno razlikovali; s jedne strane
Arti Maggiori, a s druge, Arti Minor, i ljudi se isto tako razlikuju: popolo grasso
i popolo magro (bogatai i siromasi). Razlike i nejednakosti se svuda uveavaju.
krti Maggiori postupno prelaze u ruke krupnih trgovaca, pri emu esnafski sistem
postaje puko sredstvo za dominaciju tritem rada. Organizaciju koju on skriva
istoriari nazivaju Verlagssystem. Svie novo doba.

Verlagssystem
U itavoj Evropi nastaje Verlagssystem, ili Verlagwesen: te gotovo sinoni
mne izraze su stvorili nemaki istoriari i nehotice ih nametnuli svima. Pa ipak,
postoje engleski i francuski izrazi putting out system, odnosno travail domi
cile (domaa radinost), ili travail faon (izrada po porudbini).
Verlagssystem je organizacija proizvodnje u kojoj trgovac (koji je Verleger)
naruuje posao; on zanatliju snabdeva sirovinama i daje mu deo plate, iji ostatak
isplauje prilikom dovrenja proizvoda. Sistem se pojavljuje veoma rano, mnogo
ranije nego to se to obino smatra, i to verovatno u XIII veku, u vreme eko
nomske ekspanzije. Kako inae protumaiti jednu odluku trgovakog naelnika
(prvt) Pariza, u junu 1275,310 kojom se pod pretnjom progona prediljama za
branjuje da zalau svilu koju su na obraivanje dobili od trgovaca, kao i d a je pro
daju ili razmenjuju za drugu robu. Kako vreme odmie, sve je vie tekstova koji
ukazuju na pomenutu aktivnost; u modernom dobu sistem se posvuda iri. U Luki
31. januara 1400, trgovci svilom Paolo Balbani i Pjetro entili osnivaju zajedni
ku firmu. U ugovoru o udruivanju jasno stoji ,,il traffico loro sera per la ma-
ggiore parte in fare lavorare draperie di seta, (njihova glavna aktivnost e se sad
sastojati u izradi tkanina od svile).311 Fare lavorare je doslovan prevod jo
uvek esto korienog latinskog izraza qui faciunt laborare, a koji se odnosi na
preduzetnika koji od drugog naruuje posao. Ugovori sklapani s tkaima se esto
potpisuju pred belenikom i odredbe su im razliite. Nekad dolazi do naknadnih
sporova: godine 1582, neki enovski preduzetnik zahteva od jednog prelca da
prizna da mu duguje novac; poziva svedoka koji izjavljuje da zna ta je posredi,
jer je kao nadniar radio kod Agostina Koste, u ijoj je radnji viao poslodavca
Batistu Montorija, quale li portava sete per manifaturar et prendeva delle mani
fatturate (koji mu je donosio svilu za rad i dolazio po gotove proizvode).312
Posve je jasno to da je Montorio bio Verleger. Slino je u gradiu Le Pi-an-Vele
godine 1740: jedan trgovac daje materijal pletiljama ipki; on ih je snabdevao
odreenom teinom holandskog konca, a uzimao natrag istu teinu u gotovoj
ipki.313 U Izesu, negde u isto vreme, za 25 fabrikanata u gradu i okolnim selima
radi 60 razboja za tkanje sera.314 Dijego de Kolmenares, istoriar Segovije, pi-

310B. N.,Fr., 21557, <'

F. Metis, Aspetti della vita economica medievale, studi nellArchiuio Datini di Prato. I. str. 458.
312 Gradska arhiva grada enove, 572, P 4.
313 Moskva, Biblioteka Lenjin, Fr, 374, f 171.
314 Ibid., f 121.

303
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

sao je o tvorniarima sukna u vreme Filipa II koji su pogreno nazivani trgov

cima; oni su zapravo bili glave velikih porodica; u svojim su kuama i van njih
upoljavah i izdravah veliki broj ljudi [jedni 200, drugi 300], koji su za njih
proizvodili razne vrste skupocenih tkanina.315 Verlegeri su trgovci noevima iz
Solingena, poznati pod zanimljivim nazivom Fertigmacher (dovrivai), kao i tr
govci eirima iz Londona.316
U ovom sistemu rada po porudbini, esnafski majstor i sam esto radi za
platu. Zavisi od trgovca koji ga snabdeva sirovinama, esto uvoenim iz ino-
stranstva. Trgovac prodaje i izvozi gotove proizvode, parhet, vunenu i svilenu
tkaninu. Svi sektori zanatskog ivota su pogoeni, a esnafski sistem polako pro
pada, iako uva spoljni izgled. Primoravajui zanatliju da prihvati njegove usluge,
trgovac namee delatnost po svom izboru, bilo da je re o obradi gvoda, izradi
tekstila, ili brodogradnji.
U Veneciji u XV veku, u privatnim brodogradilitima (dakle, izvan og
romnog dravnog Arsenala), majstori iz Arte dei Carpentieri i Arte dei Calafati s
jednim ili dvojicom pomonika (fanti), rade za brodarske magnate, suvlasnike
brodova u izgradnji. Majstori tako postaju obini radnici za platu.317 U Brei, oko
1600. godine, poslovi idu loe. Proizvodnju oruja ele da podstaknu tako to u
grad pozivaju izvestan broj trgovaca (mercanti), koji upoljavaju majstore i zana
tlije. 18 Kapitalizam se opet pojavljuje u drugaijem kontekstu. Jedan trgovac
moe da radi i sa itavim esnafom, na primer, s izraivaima platna kao to je bilo
u ekoj i leziji: to je sistem koji se naziva Zunfkauf!319
Iako je ovaj razvoj ponekad nailazio na simpatije gradskih esnafa, on se
ipak ee sudarao sa njihovim estokim suprotstavljanjem. Sistem nije imao pro
tivnika na selu, ime su se trgovci znah okoristiti. Trgovci nisu samo posrednici
izmeu proizvoaa sirovina i zanatlije, izmeu zanatlije i kupca finalnog proiz
voda, izmeu njihovih gradova i daljih trita, ve i izmeu grada i sela. Borei se
da zaobidu razne prepreke i visoke plate u gradu, oni upoljavaju seosko za
natstvo. Firentinska vunarska industrija je bila skup delatnosti u gradu i selima.
Slino tome, u okolini Le Mana (14 000 stanovnika u XVIII veku), bila je iz
graena itava industrija etamina (luksuzne lake vunene tkanine). Drugi pri
mer je industrija hartije u okolini Vira.321
U junu 1775. u Ere Gebirgeu, jedan putnik, paljivi posmatra, putuje od
Frajberga do Augustusberga i prolazi kroz vie sela u kojima se tka pamuk i plete
ipka (crna, bela i plava, to jest kombinacija lanenih, zlatnih i svilenih niti).
Leto je: ene sede ispred kunih vrata, dok su se u senci lipe devojke okupile oko
starog grenadira. S vakoje prionuo na posao, ak i stari vojnik. Valja iveti; ple
tilja ipki prekida rad samo na tren: da bi uzela pare hleba ili posoljeni kuvani

^ Diego de Colmenares, Historia de la insigna ciudad de Segovia, 2. izd., 1640, str. 547.
Hermann Kellenbenz, Marchands capitalistes et classes sociales, str. 14 (daktilografisano).
7 Gino Luzzatto, Per la storia delle costruzioni navali a Venezia nei secoli XV e XVI, u: Mis
cellanea di studi storici in onore di Camillo Manfroni, str. 385^100.
Museo Correr. Don delle Rose, 160, f 53 i 53 v.
^ Hermann Kellenbenz, cit. l., napomena 316.
^"Franois Domic. VIndustrie textile dans le Maine, 1955.
" Raoul de Flice, La Basse-Normandie, tude de gographie rgionale, 1907, str. 471.

304
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

krompir. Krajem sedmice, ona e svoj proizvod odneti ili na oblinju pijacu (to
je izuzetak), ili, verovatnije, Spitzenherru (tj. gazdi ipki), koji ju je snabdeo
koncem i nacrtima iz Holandije ili Francuske, i koji joj je dao predujam, osigura
vi se kao kupac gotovog proizvoda. Pletilja e u tom sluaju moi sebi da kupi
ulje, meso i pirina za nedeljni ruak.322
Seosko zanatstvo stvara mreu esnafskih ili porodinih radionica, poveza
nih trgovakom organizacijom koja ih podstie, ali im i upravlja. Jedan istoriar
je tano rekao: Nije bitno to su zanatlije meusobno udaljeni; njihova delatnost
je obuhvaena nevidljivom finansijskom paukovom mreom kojom vlada neko
liko trgovaca.323
Pa ipak, ova paukova mrea nije obuhvatala sve. Bilo je velikih oblasti gde
je proizvodnja i dalje bila izvan neposrednog domaaja trgovaca. Takav je sluaj s
obradom vune u mnogim krajevima Engleske; drugi primer je sve vei broj izra
ivaa klinova oko Bedarjea, u Langdoku; nesumnjivo je isti sluaj i u Troa, gde
obradu lana ni u XVIII veku ne kontrolie Verleger. Takvih je oblasti bilo mnogo
ak i u narednom, XIX veku. Naime, ovakva slobodna proizvodnja je mogua
samo tamo gde su sirovine lako dostupne na oblinjem tritu, i gde e se ugla
vnom prodati i finalni proizvod. U XVI veku u Spaniji, tkai su krajem zime od
lazili na sajmove i tu sami prodavali svoje tkanine, kao to to ine i seljaci u En
gleskoj u XVIII veku.
Verlegera nema 1740. godine ni u Zevodanu, izuzetno siromanoj oblasti u
Centralnom masivu. U ovom hladnom i negostoljubivom kraju nekih 5 000
seljaka svake godine u zimu posedaju za razboje u svojim kuama jer ih na to
primoraju led i sneg koji vie od est meseci prekrivaju zemlju i sela . Kada
zavre proizvod odnose ga na najbliu pijacu, gde ima isto toliko prodavaa ko
liko proizvoda, a koji se prodaju iskljuivo za gotovinu. Upravo to i privlai ove
siromane seljake. Njihove tkanine, iako izraene od solidne lokalne vune, pro
daju se po skromnim cenama od deset, jedanaest pa i dvadeset sola, izuzev sera
poznatog kao esko. Kupci su obino trgovci iz pokrajine Zevodan, koji ive u se
dam ili osam malih sela u kojima postoje suknarske valjaonice, u Marveolu,
Langonju, La Kanurgu, Sen-eliju, Sou i pre svega u Mandu. Dalja prodaja se
obavlja na sajmovima i pijacama. Za dva ili tri sata sve se rasproda, kupac bira
robu i pogaa se za cenu ispred kuice gde je ona izloena, gde e, ali tek poto
se posao obavi, pomou tapa proveriti duinu kupljene tkanine. Prodaja bi se be-
leila u registar, s imenom radnika proizvoaa i cenom.324
Otprilike u isto vreme, preduzetnik Kolson nastoji da u zaostalu pokrajinu
Zevodan uvede Verlagssystem, kao i proizvodnju tkanine koja se u Engleskoj na
ziva corduroy, a u Francuskoj malborough . On u podnesku upuenom Sku
ptini Langdoka,325 opisuje svoj rad i uspehe, a istovremeno moli i za novanu
pomo da bi nastavio sa poslom. Kolson je Verleger a uz to i preduzetnik koji u
ovaj kraj nastoji da uvede posebne razboje, korita i postupke (a posebno sopstveni
322 Johann Beckmann, op. cit.. I, str. 109 sa.
F. Dornic, op. cit., str. 307.
324 Moskva. Biblioteka Leniin, Fr. 374. f 160 v.
325
London. Victoria-Albert Museum, 86-HH, Box 1, bez datuma.

305
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Tkai se odmaraju, slika A. Van Ostadea (16101685). Tipian primer domae radinosti.
Razboj zauzima mnogo mesta u zajednikoj sobi (Brisel. Kraljevski muzej umetnosti.
Copyright A. C. L.)

306
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

izum - mainu za sagorevanje dlake na plamenu od alkohola)- Njemu je ipak

glavni cilj da stvori efikasnu mreu seoskog zanatstva, da obui predilje da
proizvode tanku i jedinstvenu nit. Sve je to skupo, posebno stoga jer se ,,u Zevo-
danu sve plaa u gotovu, jer se tkaljama i prediljama unapred isplauje polovina
plate, i jer stanovnici zbog siromatva jo dugo nee eleti da menjaju te navike.
Iako se uopte ne govori o platama, moemo pretpostaviti da su bile niske. Jer
inae, zato bi se Kolson toliko tmdio u toj zaostaloj oblasti?

Verlagssystem u Nem akoj

Iako su ga nemaki istoriari otkrili, dali mu ime, objanjavali i analizirali u
svojoj zemlji, sistem rada po porudbini nije nastao u Nemakoj. Ako bi trebalo
traiti njegovu postojbinu, kolebanje je mogue jedino izmeu Nizozemske
(Gent, Ipr), i industrijske Italije (Firenca, Milano). Sistem se ipak veoma brzo
proirio po zapadnoj Evropi, posebno u Nemakoj, koja je stoga, s istorijskog sta
novita, dobro mesto za njegovo prouavanje. Jedan jo neobjavljen lanak Her-
mana Kelenbenca, koji ovde saimam, nudi nam bogatu, raznovrsnu i uverljivu
sliku Verlagssystema. Mree ovog sistema su prvi pouzdan dokaz postojanja trgo
vakog kapitalizma koji eli da upravlja zanatskom proizvodnjom ali ne i da je iz-
meni. Trgovce je oigledno najvie zanimala prodaja. Zamiljen tako, Verlagssys
tem moe prodreti u bilo koju granu proizvodnje ako trgovac proceni da tu ima
interesa. Sve ide na ruku ovom sistemu: opti napredak tehnike, bri prevoz, po
rast akumuliranog kapitala kojim sada barataju strunjaci, a naposletku i procvat
nemakih rudnika posle 1470. godine.
Iako se ivost nemake privrede ogleda u mnogoemu, pomenimo samo
rani porast cena, kao i smenjivanje glavnih privrednih centara: poetkom XV
veka sve se jo uvek vrti oko Regensburga na Dunavu; potom prvenstvo preuzima
Nirnberg; veliki dani Augsburga i tamonjih trgovaca-finansijera nastupie do-
cnije, u XVI veku. Kao da izmeu Nemake i drugih delova Evrope nastaje neka
vrsta interakcije, pri emu Nemaka vodi glavnu re. U toj zemlji i nastaju veoma
povoljni uslovi za razvoj Verlagssystema. Ako na karti oznaimo sve veze koje je
on stvorio, onda e itav prostor nemakih zemalja izgledati premreen tankim
nitima. Razliite grane su jedna za drugom ulazile u ove mree. Primer su vu-
narske radionice u Libeku u XIV veku; pivare u Vizmaru, s radnicima koji ve
dobijaju platu (Bruknechte i Brumgde); mlevenje i proizvodnja slada u Ro-
stoku. U XV veku sistem prvenstveno obuhvata veliki tekstilni sektor, od Nizo
zemske gde su koncentracije te industrije vee nego u Nemakoj, pa do vajcar-
skih kantona (platno iz Bazela i iz Sankt-Galena). Proizvodnja parheta - mea-
vine lana i pamuka - koja zavisi od uvoza pamuka iz Sirije preko Venecije, jeste
grana u kojoj veoma vanu ulogu igra trgovac koji snabdeva proizvoaa sirovi
nama iz inostranstva. Bilo je tako i u Ulmu i u Augsburgu gde se proizvodnja par
heta prilino razvila u domaoj radinosti.326 U drugim oblastima u sistem su uklju
eni proizvodnja buradi, papira (prvi pogon za papir je bio podignut u Nirnbergu
1304. godine), tamparstvo, pa ak i izrada brojanica.

326 Barchent = parhet (tkanina).

307
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Rudarstvo i industrijski kapitalizam

S rudarstvom, u Nemakoj ili, u irem smislu, u srednjoj Evropi, uklju
ujui Poljsku, Maarsku i skandinavske zemlje, kapitalizam ulazi u novu i od
lunu fazu. Ovde je trgovaki sistem preuzeo kontrolu nad proizvodnjom i reor-
ganizovao je. Do prvih stvarnih inovacija u ovoj oblasti dolazi krajem XV veka.
U ovom kljunom razdoblju ne dolazi, naravno, ni do stvaranja rudnika ni do
ustanovljenja zanimanja rudara; tada se, naime, znatno menjaju tehniki i radni
uslovi.
Zanat rudara je star. U itavoj srednjoj Evropi udruenja rudara nadniara -
Gewerkschaften, Knappschafter?2'- postoje jo u XII veku. Pravila ovih organi
zacija se ustanovljuju i dopunjuju u XIII i XIV veku, u isto vreme kada se mnogi
nemaki rudari sele u istone zemlje. Rudarima je uglavnom ilo dobro sve dok je
rude bilo dovoljno blizu povrine zemlje, odakle je nije teko bilo vaditi. M eu
tim, kada postane neophodno kopati duboko, onda dolazi do velikih potekoa:
valjalo je probijati dugake tunele i uvrivati ih potpornim stubovima; instali
rati liftove za ljudstvo i rudu u jamama; crpsti stalno prisutnu vodu. Budui da se
u industriji na ovakve izazove esto veoma brzo odgovara, to nije bio toliko teh
niki, koliko finansijski problem. Rudnicima je, naime, od tada potrebna velika i
skupa oprema, koju treba postaviti i neprekidno odravati. Promena do koje je
dolo krajem XV veka otvara vrata bogatim trgovcima. Posedujui kapital, mogli
su da iz daljine upravljaju rudnicima i pridruenim industrijskim preduzeima.
Do ovakvog razvoja dolo je u isto vreme, pred kraj XV veka: u rudnicima
srebra u planinama Harca i u ekoj; u Tirolskim Alpima, gde su ve dugo posto
jali rudnici bakra; u rudnicima zlata i srebra u Donjoj Ugarskoj; u kratkoj dolini
reke Grana od Kenigsberga do Nojzola.327328 Posledica ovog razvoja je da slobodni
radnici iz udruenja ( Gewerkschaften) svuda postaju radnici za platu, te tako
ulaze u odnos zavisnosti. Uostalom, upravo se tada i pojavljuje re radnik (Arbei-
ter).
Investiranje kapitala dovodi do viestrukog poveanja proizvodnje, i to ne
samo u Nemakoj. U Vjelii, pored Krakova, prestaje se sa starim nainom proiz
vodnje kamene soli, koja se dobijala isparavanjem slane otopine u plitkim gvo
zdenim koritima. Do tada su se tim poslom bavili seljaci. Sada se kopaju galerije i
jame i do 300 metara u dubinu. Ogromnim ekrcima koje pokree i po vie up
regnutih konja izvlae se na povrinu ploe soli. Na svom vrhuncu u XVI veku,
proizvodnja dostie 40 000 tona godinje, dok je u rudnicima zaposleno 3 000
radnika. Od 1368. godine u poslu uestvuje i poljska drava.329 Takode, pored
Krakova, ali u Gornjoj leskoj, rudnici olova u blizini Olkua, u kojima se krajem
XV veka proizvodilo od 300 do 500 tona olova godinje, u XVI i XVII veku
proizvode od 1000 do 3 000 tona. Ovde problem nije bio dubina (samo od 50 do

327 Oblik rudarskog preduzea koji potie iz Srednjeg veka i Tridentiner Bergwerkgebruche iz
1208.
328 Gnther v. Probszt, Die niederungarischen Bergstdte, 1966.
329 Antonina Keckowa, Les Salines de la rgion de Cracovie da XVIe sicle au XVIIIe sicle, na
poljskom jeziku, 1969.

308
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

80 metara), ve prisustvo vode. Bilo je neophodno kopati dugake tunele sa podu

piraima, sa nagibom koji omoguuje prirodno oticanje vode, a i postaviti pumpe
koje pokreu konji. Trebalo je zaposliti i vie radnika; stene su, naime, bile toliko
tvrde da je jedan radnik za osam sati rada mogao iskopati samo 5 cm buotine. Za
sve te promene bio je potreban kapital, to je rudnike automatski dovodilo u za
visnost od onih koji su ga imali: tako je petina kopova pripala kralju Poljske Si-
gismundu Avgustu koji je bio rentijer; druga petina pripala je plemiima, drav
nim slubenicima i imunim stanovnicima novopodignutih gradova u blizini rud-
nik; preostale tri petine kopova su pripale krakovskim trgovcima. Oni su
kontrolisali poljsko olovo isto kao to su trgovci iz Augsburga, iako sa vee
udaljenosti, kontrolisali zlato, srebro i bakar iz eke, Slovake, Maarske i Ti
rola.330
Ovi poslovni ljudi su, naravno, eleli da steknu monopol nad tim velikim iz
vorima prihoda. elje su ipak bile esto iznad mogunosti: ak i Fugeri nisu us
peli da ustanove monopol na bakar (iako im je to, dodue, zamalo polo za ru
kom); Hehteteri su se 1529. godine finansijski upropastili nastojei da ustanove
kartel za ivu. Obim potrebnih investicija bio je toliki da se nijedan trgovac nije
mogao nadati da sam stekne kontrolu nad jednim celim rudnikom. Istina je da su
Fugeri dugo godina kontrolisali rudnik ive u Almadenu, u paniji. Pa ipak, Fu
geri su bili izuzetan sluaj. Isto kao to se vlasnitvo nad jednim brodom deblo na
vie akcija ili karata, vlasnitvo nad rudnikom se deblo na tzv. , kojih je
obino bilo 64, a ponekad i 128.331 Ova podela je omoguavala da se dodelom
nekoliko poasnih deonica u preduzee ukljui i sam vladar, koji je i bez njih
imao stvarno pravo na podzemne kopove. Godine 1580. izborni knez Saksonije
Avgust I posedovao je 2 822 . Na taj je nain drava uvek bila prisutna u ru
darskim preduzeima.
Pa ipak, ta slavna, bolje rei spokojna faza u povesti rudarstva, nije dugo
trajala. Zakon sve manjih prinosa je neumoljivo delovao: rudnici su najpre pro
sperirali, a potom nazadovali. Stalni trajkovi rudara u Donjoj Maarskoj u razdo
blju 1525-1526, jesu znak da se vremena menjaju. Deset godina kasnije, sve je
vie pokazatelja postepenog nazadovanja. Ponekad se kae da je konkurencija
amerikih rudnika, zajedno s optom ekonomskom recesijom, dovela do prekida
ekspanzije rudarstva u XVI veku. U svakom sluaju, trgovaki kapitalizam, koji
pred kraj XV veka veoma brzo deluje, ubrzo postaje veoma oprezan i povlai se
iz sitnih poslova. Sada pred kapitalom postoji i mogunost povlaenja, a ne samo
investiranja: u jednoj ekonomskoj situaciji novac pritie, a u drugoj se povlai.
Neki uveni rudnici bili su preputeni dravi - to je rani primer nacionalizacije
neprofitabilnih preduzea. Fugeri ostaju u vacu u Tirolu, samo zato to prisustvo
bakra i srebra u rudi jo uvek donosi znatne profite. U rudnicima bakra u Maar
skoj, Fugere smenjuju druge augsburke porodine firme: Langnauer, Haug,

330 Danuta Molenda, Le Progrs technique et l organisation conomique de l'extraction des m- '
taux non ferreux en Pologne du X IV au XVIIe sicle, str. 14. Od istog autora, Gomictwo Kruszcowe na
terenie z! ' ' .. kU /iV Pnlowy XVIwieku, 1963, str. 410.
3 F. I.Otgc, op. cil., str. 265.

309
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Trite srebrne rude na Kutnoj Hori (eka) u XV veku. Prodaja se obavlja pod
nadzorom kraljevskog zastupnika. Kupci sede oko stola na kojem rudari izlau rudu.
Detalj Kutenbergovog Graduala (Be, Austrijska nacionalna biblioteka, otisak
Biblioteke)

310
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Link, Vajs, Paler, tajniger i najzad Henkel fon Donersmark, kao i Relinger. Na-
posletku se i ove firme povlae i ustupaju mesto Italijanima. Ova smenjivanja
ukazuju na to da rudnici donose veoma male profite, ako ve i ne stvaraju gu
bitke, a to vlasnike, naravno, odvraa od daljeg ulaganja.
Prepustivi veinu rudnika vladarima, trgovci se i dalje bave manje riskan
tnim poslovima distribucije rudarskih i metalurkih proizvoda. Odjednom iza ru
darske istorije vie ne posmatramo istovremeno i istoriju kapitalizma, kao to je
znalaki inio Jakob trider.332 Ako je ovde ocrtano objanjenje tano - a u to ne
treba sumnjati - kapitalisti koji su investirali u rudarsku delatnost povlae se je
dino sa opasnih ili nedovoljno sigurnih poloaja u primarnom sektoru: prelaze u
proizvodnju poluproizvoda, kontroliu visoke pei, topionice i kovanice, ili, pak,
jedino distribuciju. Povlae se na sigurnu udaljenost.
Iako bi bilo od koristi imati dovoljan broj pouzdanih svedoanstava o ovim
investicijama u rudarstvo i povlaenjima iz njega, sutinski problem je negde
drugde. Naime, sada kada su ove mone rudarske mree ustanovljene, opravdano
je upitati se da li ovde dolazi do pojave pravog radnikog proletarijata (to jest
radnika koji nemaju nita sem svoje radne snage), a koji je, prema klasinoj de
finiciji, drugi osnovni element kapitalizma. Rudnici su doveli do stvaranja za to
doba ogromnih koncentracija radne snage. Godine 1550, u rudnicima Svac i Fal-
kentajn u Tirolu ima vie od 12 000 profesionalnih radnika; samo je na crpljenju
vode koja je ugroavala tunele bilo uposleno od 500 do 600 plaenih radnika. U
tom mnotvu plaenih radnika ima i nekih izuzetaka: sitni preduzetnici koji se
bave prevozom, kao i manje skupine nezavisnih rudara. Ali kada je hrana u pi
tanju, skoro svi oni zavise od velikih preduzetnika: na delu je, naime, Trucksys-
tem, dodatni nain za eksploataciju radnika. Radnici su prinueni da po visokim
cenama kupuju ito, brano, mast, odeu i drugu inae jevtinu robu (Pfennwer).
Ova trgovina dovodi do estih protesta medu rudarima, koji su mahom nasilni
ljudi i skloni da napuste posao i krenu dalje. Uprkos svemu nastaje svet rada koji
se dalje oblikuje. U XVII veku oko topionica gvoda u Hunsriku niu radnike
kue. Topionice su po pravilu bile kapitalistike, dok je rudnik gvoda ostajao
slobodno preduzee. Posvuda nastaje hijerarhizacija rada sa nekoliko nivoa odgo
vornosti: na vrhu je Werkmeister, upravnik koji predstavlja trgovca; ispod njega je
Gegenmeister, poslovoa. Sve to najavljuje neka budua vremena.

Rudnici u Novom svetu

Umereno, ali vidljivo povlaenje kapitalizma iz rudarstva od sredine XVI
veka, izuzetno je vaan dogaaj. Evropa, upravo zbog svog ekonomskog uspona,
kao d aje odluila da rudarsku i metalurku industriju premesti na svoju periferiju,
koja od nje zavisi. U srcu Evrope ne samo da sve manji prinosi smanjuju profite,
ve i fabrike na vatru raubuju ume; cene drveta i drvenog uglja postaju previ
soke, pa visoke pei moraju da rade s prekidima, to dovodi do nekorisnog imobi-
lisanja fiksnog kapitala. S druge strane, plate rastu. Ne udi to je evropska priv-

332 Zur Genesis des modernen Kapitalismus, 1935.

311
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Sero u Potosiju, u pozadini. Ljudi i karavani penju se po obroncima. U prednjem planu je

patio gde se obrauje ruda srebra: hidrauliki toak sitni rudu, koju ekii mrve u prah, u
brano. Ona e se na hladno meati sa ivom u poploanim ograenim prostorima;
smesu gaze nogama Indijanci. Kanal koji vodi do tokova puni se vodom od snega koji se
topi, ili kinicom iz atrnji (lagunas). Uz Sero se vide barake Indijanaca (rancherias"); s
druge strane, ispred patia se nalazi grad (koji ovde nije prikazan) 5 dugakim, pravim
ulicama, kakve se esto prikazuju na slikama u XVIII veku. Prema: Mari Helmet; Potosi
na kraju XVIII veka (Journal des Amricanistes, 1951, str. 40. Izvor: Library of the
Hispanic Society of America, New York)

reda sada upuena: na vedsku za gvode i bakar; na Norveku za bakar; uskoro i

na daleku Rusiju za gvode; na Ameriku za zlato i srebro; na Sijam za kalaj (kao
dopunu proizvodnji u Kornvolu); na Kinu za zlato; na Japan za srebro i bakar.
Ipak, nemogue je uvek nai zamenu ili dopunu. Primer je iva, neophodna
rudnicima srebra u Americi. Otkriveni oko 1564, i veoma sporo osposobljeni za
eksploataciju, rudnici ive u HuankavelikP- u Peruu, nedovoljni su. Dodatne ko
liine ive moraju se dopremati iz Evrope, iz Almadena i Idrije. Dosta govori i
sama injenica da kapital nije napustio jedino te rudnike. Almaden je ostao pod
G. Lohmann Villena, Las Minas de Huancavelica en los sighs XVI y XVII, str. 11 sq.
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

iskljuivom upravom Fugera do 1645.334 to se tie Idrije, iji su rudnici otkri

veni 1497, a poeli da rade u razdoblju 1508-1510, trgovci se neprekidno bore za
monopol nad njima sa austrijskom dravom, koja ih u celini preuzima 1580. go
dine.335
Da li se kapitalizam u tim udaljenim rudnicima potpuno posvetio proizvo
dnji koja se postepeno povlaila iz sredita Evrope? Da, do izvesne mere u
vedskoj i Norvekoj; ali ne, kada je re o Japanu, Kini, Sijamu i Americi.
Zlato se u Americi jo uvek proizvodilo na zanatski nain u blizini Kita u
Peruu i u velikim zlatonosnim basenima u unutranjosti Brazila. Srebro, s druge
strane, proizvodi se modernim postupkom amalgamisanja koji je uvezen iz Ev
rope i korien u Novoj paniji od 1545, a u Peruu od 1572. U podnoju planine
Sero u pokrajini Potosi, ogromni hidraulini tokovi mrve rudu i pripremaju je za
amalgamisanje. Ovakva proizvodnja zahteva skupe sirovine i opremu. Mogue je
i d a je tu bio uveden neki oblik kapitalizma: znamo, naime, d a je u Potosiju i No
voj paniji bilo rudara koji su se obogatili preko noi. Pa ipak, oni su izuzetak. I
ovde je pravilo da profit odlazi trgovcima.
Lokalnim trgovcima, najpre. Kao u Evropi, ili ak i vie nego u Evropi, ru
darsko stanovnitvo se naseljava na praznim prostorima, na primer, na se veru
Meksika ili u jednoj pravoj pustinji u Peruu, u Andima. Veliki problem je snabde-
vanje. U Evropi je preduzetnik snabdevao rudare namirnicama i na tome prilino
zaraivao. U Americi je snabdevanje bilo izuzetno vano. Tako je i u brazilskim
zlatitima. Tako je i u Meksiku, gde u rudnike na severu treba sa juga dopremati
ogromne koliine namirnica. Godine 1733. Zakatekas troi vie od 85 000 fanega
kukuruza (1 fanega = 15 kg); Guanahuato 1746. godine troi 200 000, a godine
1785. ak 350 000 fanegasa.336 Pa ipak, ovde se snabdevanjem ne bavi minero
(vlasnik rudnika), kome trgovac, za zlato ili srebro, isporuuje namirnice, tekstil,
alate, ivu, te ga tako prinuuje na trampu ili ogranieno partnerstvo. Trgovac
tako diskretno ili otvoreno kontrolie rudnik, ali ne i trgovinski lanac kojim ide to
snabdevanje, a koje je imalo svoje posrednike u Limi, u Panami, na sajmovima u
Nombre de Diosu i Porto Belu, u Kartageni, te najzad u Sevilji ili Kadizu, krajnjoj
taki jedne druge distributivne mree u Evropi. Drugi lanac je vodio od Meksiko
Sitija do Vera Kruza, Havane i Sevilje. Profiti se nisu ostvarivali toliko na nivou
same proizvodnje koliko du ovih trgovakih lanaca koji su izmeu ostalog omo
guavali razne prevare.

So, gvoe, ugalj

Neke delatnosti ostale su evropske: proizvodnja soli, gvoa, uglja. Nijedan
rudnik kamene soli nije bio naputen. Meutim, ovim rudnicima treba skupa op
rema koju mogu jedino nabaviti trgovci koji tako veoma rano postaju vlasnici
rudnika. Slanita se, naprotiv, i dalje eksploatiu zanatskim metodama; trgovci su

334 A. Matilla Tascon, Historia de las minas de Almaden, I (1958), str. 181-202.
335 F. Ltge, op. cit., str. 304; Encyclopdie italienne, re Idria.
336 Enrique Florescano, Precios del maiz y crisis agricolas en Mxico (1708-1810), 1969, str. 150,
napomena 33.

313
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

kontrolisali jedino prevoz i prodaju; tako je bilo i u Setubalu u Portugaliji, i u Pe-

keu u Langdoku. Velika preduzea za prodaju soli nastajala su na obali Atlan
tskog okeana, kao i u dolini Rone.
Sto se tie gvoda, visoke pei i elezare su dugo ostale ograniene proiz
vodne jedinice. Trgovaki kapital tu retko direktno intervenie. Godine 1785, u
Gornjoj leskoj od 243 visoke pei ( Werke), 191 pripada krupnim zemljopose-
dnicima (Gutsbesitzer), 20 kralju Pruske, 14 kneevinama, dve fondacijama i dve
trgovcima iz Vroclava (Breslau).337 Naime, industrija gvoda se stvara po verti
kali, pa su najvaniji akteri u poetku posednici zemlje na kojoj se nalaze rudnici
i ume. U Engleskoj, dentrija (gentry) i plemstvo esto investiraju u rudnike
gvoda, visoke pei i elezare smetene na njihovoj zemlji. Pa ipak, te industrije
dugo ostaju individualna preduzea, s nesigurnim tritima, s rudimentarnom teh
nikom i jeftinim fiksnim instalacijama. Glavne stavke u potronji su sirovine, go
rivo i plate. Reenje je uzimanje kredita. Da bi se omoguila masovna proizvo
dnja, a tehniki napredak i investicije sledili proirenje trita, morae se ekati
XVIII vek. Divovska visoka pe koju je Embrouz Krouli izumeo 1729. godine,
bila je u to doba mnogo manje znaajan izum od velikih pivara.338
Rudarstvo je bilo veoma dugo u rukama malih i srednjih preduzea. U XVI
veku u Francuskoj ugalj iz povrinskih kopova vade jedino seljaci. Taj ugalj oni
troe za sopstvene potrebe, dok se samo manji i za prevoz laki deo odvozi dalje,
na primer, rekom Loarom ili od Zivora do Marselja. U Engleskoj, pak, ogromno
rudno bogastvo Njukastla nije uspelo da uniti staru i ukorenjenu esnafsku organi
zaciju. U XVII veku, u itavoj Engleskoj, na jedan duboki kop (moderno opre
mljen), postoji dvanaest povrinskih, koji rade uz male trokove [...] i sa skrom
nom opremom.339 Trgovci su svoju korist nalazili samo u prodaji goriva, gde su
uvodili novine, ostvarivali profite i spekulisali. Godine 1731, Junomorska kom
panija {South Sea Company) namerava da brodove koji su se upravo vratili iz
lova na kitove, poalje u Njukastl i luke na reci Tajn da utovare ugalj.340341
Uli smo, meutim, u XVIII vek, kada se ve tota bilo izmenilo. ak i u
Francuskoj koja kaska za Engleskom, Trgovinsko vee {Conseil de commerce) i
ostala nadletva, pretrpani su zahtevima za rudnike koncesije. U Francuskoj
skoro da nema oblasti bez rezervi uglja, ili bar treseta. U toj se zemlji korienje
uglja poveava, iako sporije nego u Engleskoj. Ugalj se koristi u novoizgraenim
staklarama u Langdoku, u pivarama na severu, npr. u Arasu i Betinu, 1 kao i u
elezarama u Alesu. To obnavlja zanimanje trgovaca i kreditora, posebno jer su i
vlasti shvatile da pojedinci u ovako krupnim poslovima nemaju ta da trae. Tako
intendant Soasona pie jednom kandidatu u martu 1760: treba se obraati kom
panijama kao to je Borenova i De Renozanova, koje su jedine u stanju da
obezbede sredstva za pravo rudarstvo kojim se mogu baviti jedino ljudi koji

337 F. Liitge, op. cit., str. 378.

33* L. A. Clarkson, The preindustrial economy in England, 1971, str. 98.
339 Ibid. '
340 Gazette de France, 6. avgust 1731, str. 594.
341 A. N.. F12, 682, 9. januar 1727.

314
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

znaju posao . T a k o nastaju rudnici Anzena, od ije nas slavne povesti zani
maju samo poeci. Oni e ubrzo zauzeti mesto Sen-Gobena kao drugo najvee
francusko preduzee posle Istonoindijske kompanije; u tim su rudnicima, tvrde
neki, ve 1750. postojale pumpe na vatru , to jest Njukomenove maine.342343
Ovde ipak neemo prelaziti u doba industrijske revolucije.

M anufakture i fabrike
Glavninu predindustrije sainjava veliki broj elementarnih zanatskih jedi
nica, ili Verlagssystem. Iznad ovih rasejanih radionica ve nastaju prava kapitali
stika preduzea - manufakture i fabrike.
Ove dve reci su u XVIII veku koriene kao sinonimi. Istoriari su prihvatili
Marksovo shvatanje, pa su manufakturama oznaavali koncentracije radne snage
zanatskog tipa, u kojima su se poslovi obavljali runo (pre svega, u proizvodnji
tekstila), a fabrikama preduzea koja su koristila maine kakve su ve postojale u
rudarstvu, metalurgiji i brodogradnji. Pa ipak, jedan francuski konzul u enovi,
piui kako se u Torinu stvara preduzee koje e uposliti hiljadu tkaa svile broi-
rane zlatom i srebrom, kae: ova e fabrika vremenom naneti veliku tetu manu
fakturama u Francuskoj .344345Za konzula su dve reci oito sinonimi. U francuskom
jeziku re usine (fabrika), koja obino asocira na vee fabrike u XIX veku, po
stojala je jo u XVIII veku. Godine 1738, traena je dozvola da se podigne jedna
fabrika (usine) pored Esona u kojoj bi se proizvodila bakarna ica neophodna
za razne zanate; ~ pa ipak, o toj se fabrici 1772, poto je izgraena, govori kao o
manufakturi bakra ! Godine 1768, kovai i izraivai makaza iz Sedana trae
dozvolu da pored mlina u Iliju346 podignu fabriku (usine) koja im je potrebna za
proizvodnju velikih makaza za rezanje sukna. Godine 1788. baron Ditri iz
raava nadu da se zabrana podizanja mnogih fabrika (usines), tj. u ovom sluaju
visokih pei, topionica, staklara i pogona za izradu alata, nee odnositi i na
njega 347348Dakle, re usine se sree i u XVIII veku. U jednom tekstu iz 1709.
naiao sam i na re entrepreneur348 (preduzetnik), iako je ona u to vreme, valja
priznati, veoma retka. U Dozaovom reniku stoji da se re industriel (industri
jalac), u znaenju efa preduzea, pojavljuje 1770. godine u jednom spisu opata
Galianija. Ona e ipak postati esta tek 1823, od kada e je u spisima koristiti
Sen-Simon.349
Bez obzira na to, mi emo jasnoe radi ostati verni uobiajenom razliko
vanju manufakture i fabrike. Poto mi je namera da pratim napredak koncentra
cija, u oba sluaju u zanemariti male jedinice (re manufaktura se katkad odnosi

342 Marcel Rouff, Les Mines de charbon en France au XVIIIe sicle, 1922, str. 245, napomena 1
343 Germain Martin, La Grande Industrie en France sous le rgne de Louis XIV, 1900, str. 184.
344 A. N., A. E B1, 531, 18. februar 1713.
345 A. N., F12, 515, f 4, 23. maj 1738.
346 Departeman Ardena. Selo Ili koje je postalo uveno tokom francusko-pruskog rata 1870. go
dine.
347 A. N Fi2, 724.
348 A. N., (i . 1692, 101.
349 J. A. Roy, Histoire da patronat du Nord de la France, 1968, daktilografisano.

315
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

na minijaturna preduzea: u Sent-Menuldu manufaktura sera je 1690. godine

zapoljavala petoro ljudi;350 u oenvilu u manufakturi drogeta radilo je 12 rad
nika. 51 U kneevinama Ansbah i Bajrojt u XVIII veku, prema studiji O. Roj-
tera352*koja daje statistike podatke, u prvu kategoriju manufaktura spadaju one
sa 12 do 24 radnika. Godine 1760, u Marselju 38 fabrika sapuna imaju ukupno
oko hiljadu zaposlenih. Ukoliko su ove fabrike zapravo manufakture za koje se u
Reniku Savari de Brislona (1761) kae da su mesta gde nekoliko radnika ili za
natlija rade na istoj vrsti posla,-'2- onda su one toliko male da jo uvek moramo
govoriti o zanatstvu.
Oito je d a je bilo i mnogo veih manufaktura. Uopte uzev, ove velike jedi
nice nisu bile iskljuivo koncentrisane na jednom mestu, iako je skoro uvek po
stojala neka centralna zgrada. Ve 1685, u jednoj knjizi obeavajueg naslova, na
pisanoj na engleskom jeziku, The discovered Gold Mine 354 (Otkriveni rudnik
zlata), opisuje se kako manufakturisti uz ogromne trokove podiu velike zgrade
u kojima sorteri vune, eljari, prelci, tkai, valjari, pa ak i farbari rade zajedno.
italac verovatno pogaa da je onaj rudnik zlata iz naslova knjige upravo vu-
narska industrija. Ipak, gotovo da je opte pravilo da manufaktura, sem svojih
stalnih radnika, upoljava i spoljne radnike iz grada ili oblinjih sela, a koji rade
kod kue. Manufaktura je doista u isto vreme i sredite Verlagssystema. Van Ro-
beova manufaktura vunenog sukna u Abevilu upoljavala je gotovo 3 000 rad
nika, ali nije poznato koliko je od njih radilo kod kue, u okolini grada.355 U jed
noj manufakturi arapa u Orleanu je 1789. radilo 800 radnika u pogonu, ali i dvo
struko vei broj spoljnih radnika. 6 Manufaktura vunenog sukna, koju je Marija
Terezija osnovala u Linu, imala je ak 15 600 radnika (26 000 u 1775). Ove go
leme brojke pokazuju da srednja Evropa eli da nadoknadi zaostajanje. Treba rei
da su od pomenutog broja dve treine sainjavali prelci i tkai koji su radili kod
kue.357 U srednjoj Evropi su za rad u manufakturama esto angaovani seljaci
kmetovi (kao u Poljskoj i ekoj), to uzgred dokazuje da za tehnike inovacije
drutveni kontekst nije bio toliko znaajan. Uostalom, na Zapadu postoji i robo
vlasniki rad, ili neto njemu veoma slino; neke manufakture koriste radnu
snagu iz workhousea, ustanova u koje su zatvarani besposliari, prestupnici, kri
minalci i siroad. Neke manufakture su ak i povrh toga upoljavale radnike za
rad kod kue.
Moglo bi se pomisliti da su se manufakture irile zrakasto. Meutim, ima
jui na umu nastanak manufakture, kao da je bilo obratno. Manufaktura je esto

350 H. Se, Ltat conomique de la Champagne la fin du XVIIe sicle, daprs les mmoires
des intendants de 1689 et de 1698, u: Mmoires et documents pour servir l histoire du commerce et de
l industrie, dir. J. Hayem, X serija, 1966, str. 265.
35 Guy Arbellot, Cinq Paroisses du Voilage, XVIIe- X V I I f sicles, 1970, daktilografisana
teza.
352 Ortulf Reuter, op. cit., str. 14-15.
Savary des Bmslons, op. cit., t. III, stubac 721.
1 L. Nussbaum, A History of the economic institutions o f Modern Europe, 1933, str. 216.
355 Pogledati str. 323 sq.
356 F. L. Nussbaum, op. cit., str. 212-213.
357 F. Ltitge, op. cit., str. 366.

316
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Izrada stakla, ilustracija iz Putovanja ana de Mandevila, oko 1420. godine

(Britanska biblioteka)

bila sredite mree domae radinosti, mesto u kome se eventualno dovravao

proizvodni proces. A finalizacija je, kao to za vunu kae Danijel Defo, inila
skoro polovinu posla.358 Nekoliko finalnih operacija se, dakle, obavljalo u cen
tralnoj zgradi koja se kasnije irila. Industrija vune u Toskani u XIII i XIV veku je

358 Defoe, op. cit., , str. 271-272.

317
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

ogroman Verlagssystem. Compagnia dellArte della lana koju je Franesko Datini

osnovao po povratku u Prato (u februaru 1383), zapoljavala je desetak ljudi koji
su radili u jednoj radionici, i jo hiljadu radnika koji su bili rasejani na 500 km2
oko Prata. Ali vremenom se neki procesi koncentriu u jednom mestu (tkanje i
eljanje); polako nastaje manufaktura.359
Ali zato se toliki broj manufaktura zadovoljava samo finalizacijom? A
zato toliko drugih, obavljajui gotovo itav proces proizvodnje, upoljavaju tako
mnogo spoljnih radnika? Kao prvo, procesi finalizacije (valjanje, bojenje, itd.),
jesu u tehnikom smislu najosetljiviji; zahtevaju i srazmerno veliku opremu. Oni
logino prevazilaze stadijum zanatske proizvodnje i zahtevaju ulaganje kapitala.
S druge strane, trgovac koji se brine za finalizaciju u isto vreme kontrolie i ono
za njega najzanimljivije - prodaju proizvoda. Mogue je da su tu odreenu ulogu
igrale i razlike u cenama izmeu gradskog i seoskog rada. Tako London ima
dobre razloge da kupuje sirovo sukno na provincijskim tritima gde su cene
niske, a zatim da ih sam finalizuje i boji, to su procesi koji u ukupnoj vrednosti
tkanine imaju znatan udeo. Konano, a i kao najvanije, korienje spoljnih rad
nika omoguuje da se proizvodnja prilagoava raznovrsnoj potranji, a da se pri
tom ne otputaju kvalifikovani radnici u manufakturi. Zavisno od potranje an-
gauje se odreen broj spoljnih radnika. Oito je, meutim, da su profiti manu
fakture veoma niski. Njena budunost je relativno nesigurna, jer kao takva nije
sama sebi dovoljna, dok je u Verlagssystem ukljuena samo polovino. To nije
bilo zato to su vlasnici manufaktura tako hteli, ve zbog slabosti takvih pogona.
Uostalom, svi dokumenti potvruju to da manufakturna proizvodnja ini ma
nji deo ukupne proizvodnje. Fridrih Litge360 smatra sve manufakture igraju mno
go manju ulogu u proizvodnji nego to bi se moglo zakljuiti prema tome koliko
se esto pominju. U Nemakoj je bilo otprilike hiljadu manufaktura svih velii
na. Ako se samo za Bavarsku361 pokua proceniti koliina manufakturnih proiz
voda u odnosu na ukupan nacionalni proizvod, onda je to ispod 1%. Iako bi nam
trebalo jo statistikih podataka, sigurni smo da veih odstupanja nije bilo.
Manufakture su ipak bile modeli i sredstva tehnikog napretka. Skromni
udeo manufakturne proizvodnje svedoi o velikim tekoama predindustrije u ra
zvoju. Merkantilistika drava esto i intervenie da bi se razbio nepovoljan tok;
finansira i sprovodi nacionalnu politiku industrijalizacije. Izuzev moda u Holan-
diji, u svim evropskim dravama, ukljuujui i Englesku, industrija se isprva ra
zvijala iza zida protekcionistikih carina.
U Francuskoj, drava intervenie bar od doba Luja XI, koji uvodi proizvo
dnju u Tur. Poto se ve oseala potreba da se smanji odliv plemenitih metala362 u
inostranstvo, smatralo se da bi se to moglo postii proizvodnjom u zemlji mnogih
roba koje su se kupovale u inostranstvu. Merkantilistika drava koja je ve na
cionalistika, u biti je bulionistika. Svoje bi geslo mogla preuzeti od Antoana

359 Federigo Melis, Aspetti della vita economica medievale, 1962, str. 286 sq., 455 sq., i Tracce di
una storia economica di Firenze e della Toscana, str. 249.
360 F. Liitge, op. cit., str. 366.
3* Eckart Schremmer, Die Wirtschaft Bayerns, 1970, str. 502.
" Ren Gandilhon, op. cit., str. 176.

318
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

de M onkretjena, oca politike ekonomije: zemlja treba da snabdeva samu

sebe.363 Naslednici Luja XI sledili su njegovu politiku kad god su to mogli, u
emu se posebno istakao Anri IV: u godini njegove smrti (1610), postojalo je 47
manufaktura, od kojih je on sm stvorio 40. Slino je postupao i Kolber. Klod
Pri364 je primetio da je Kolber svojim manufakturama eleo da se bori protiv ne
povoljne konjunkture. Da li je veina njih brzo nestala zato to su bile vetake
tvorevine? Jedino su se odrale one kojima je upravljala i koje je dotirala drava:
Bove, Obison, Savonri, Gobleni, a medu manufakturama za koje se govorilo da su
kraljevske, Van Robeov vunarski centar u Abevilu (osnovan 1665, a opstao do
1789); manufaktura ogledala, osnovana iste godine, a koja je 1695. jednim svojim
delom smetena u Sen-Goben - i koja jo i danas postoji (1979); takode i
kraljevske manufakture u Langdoku, kao to je ona u Vilnevu koja je aktivna ak
i 1712, sa svojih 3 000 radnika, to je dokaz da njeni proizvodi i dalje nalaze
prou na Levantu.365
Ekonomski uspon u XVIII veku podstie stvaranje planova za veliki broj
manufaktura. Zainteresovani izlau svoje namere Trgovakom veu kojem
upuuju zahteve za povlasticama, koje pravdaju u ime opteg interesa. Njihove
ambicije redovno prevazilaze lokalne okvire. Oni u vidu imaju nacionalno trite
- to je istovremeno dokaz da ono nastaje. Fabrika za gvode i meki elik366 u
Beriju, odmah zahteva povlastice za prodaju robe u itavoj Francuskoj. Ali
najvea tekoa za postojee ili budue manufakture, kao da je prodor na og
romno trite Pariza. Taj prodor spreava takozvano telo est esnafa, koje je
elita svih gradskih esnafa, a predstavlja krupne kapitalistike interese.
U dokumentima Trgovakog vea za razdoblje 1692-1789, inae nepotpu
nim i neurednim, sauvani su brojni zahtevi ili ve postojeih manufaktura koje
trae neku novu povlasticu ili obnovu stare, a i pojedinaca koji bi da otvore novu
manufakturu. Iz jednog uzorka se vidi sve vea raznovrsnost manufakturne proiz
vodnje: 1692, pletenje ipki u Toneru i atijonu; 1695, proizvodnja lima u Bo-
mon-an-Ferijeru; 1698, izrada crvene i crne marokenske koe na levantski
nain, kao i telee koe na engleski nain, u Lionu; 1701, izrada porcelana i
majolike u Sen-Kluu; izbeljivanje finih niti u Antoniju na Bjevru; 1708, proizvo
dnja sera u Sen-Florentenu; tirka u Turu; 1712, izrada sukna (u engleskom i ho-
landskom stilu) u Pon-de-lAru; 1715, proizvodnja voska i sveca u Antoniju;
tepiha u Abevilu; mekog sapuna u iveu; sukna u alonu; 1719, majolike u Sen-
-Nikolau, predgrau Montroa; sukna u Pou; 1723, izrada sukna u Marselju, rafi-
nisanje eera u Setu i u istom gradu proizvodnja sapuna; 1724, majolike i porce
lana u Lilu; 1726,j>roizvodnja gvoa i topljenog elika u Konu; voska, kunih i
crkvenih sveca u Zagonvilu, predgrau Avra; 1756, proizvodnja svile u Le Pi-di-
-Valeu; 1762, proizvodnja gvozdene ice i alata za koenje u Foru u Burgundiji;
1763, izrada lojanica koje imitiraju votane svece u Sen-Memeu, pored Morea;

363 Citat Pierre Dockes, L'Espace dans la pense conomique du XVIe au XVIIIe sicle, str. 108.
364 Claude Pris, La Manufacture royale des glaces de Saint-Gobain, 1665-1830, 1973, daktilogra-
fisana teza u pet tomova, uvod.
365 A. N., G7. 1697, 2,3. januar 1712.
366 A. N., F1", 682.

319
 Manufaktura bojenih tkanina u Oranu (deo murala u privatnoj kui u gradu, rad . K.
Rosetija 1764). U sali za tampanje predstavljen je osniva manufakture, Svajcarac Zan
Rudolf Veter sa enom; pored njih je jedan slubenik koji pokazuje plou za tampanje
jednom Veterovom vajcarskom prijatelju

320
 L e v a i desno su ostale radionice. R adnika im a m nogo: 600 oko / 762. A li manufaktura
nije b ila uspe Sna poput one u ui-an-Zozasu, kraj Versaja. Rosie nekoliko reorganizacija
definitivno j e zatvorena 1802. godine (foto N. D . R oie-V iole)

321
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

1772, izrada bakra u pogonu ila, pored Esona; votanih sveca u Turu; 1777, iz
rada cigala i majolike u eksu; 1779, proizvodnja papira u Sen-Sergu, pored Lan-
gra; boca i prozorskog stakla u Lilu; 1780, obrada korala u Marselju (tri godine
kasnije manufaktura upoljava 300 radnika); proizvodnja gvozda seenog u krug,
etvrtasto i na listove na nemaki nain u Sarluju; izrada papira u Biu; 1782,
proizvodnja somota i pamunog platna u Nevilu; 1788, izrada pamunog platna
u Sen-Veronu; 1786, izrada maramica na engleski nain u Turu; 1789, liveno
gvode u Marselju.
Obraanja manufakturista Trgovakom veu i obrazloenja njegovih kome
sara za donete odluke, lepa su ilustracija naina na koji su manufakture bile orga-
nizovane. Saznajemo d a je Karkason 1723. godine imao najvie vunarskih ma
nufaktura u Francuskoj, kao i d a je bio manufakturni centar Langdoka . Kada
je Kolber, pedesetak godina ranije, podigao kraljevske manufakture u Langdoku
da bi Marselj mogao da sledi engleski primer i izvozi tekstil na Levant, umesto da
ga tamo kupuje za gotovinu, poduhvat je isprva imao velike tekoe i uprkos zna
tnoj pomoi pokrajinske skuptine. Kasnije se, meutim, ova industrija tako ra
zvila da su ak i nepovlaeni fabrikanti dolazili, nastanjivali se i ostajali u Lang
doku, posebno u Karkasonu. Ove su manufakture same proizvodile etiri petine
ukupne proizvodnje u zemlji. Od 1711. poele su da dobijaju manji novani doda
tak po komadu proizvedene tkanine da ne bi dolo do vee nejednakosti izmeu
njih i preduzetnika kraljevskih manufaktura. Potonje su i dalje primale godinje
subvencije, ne raunajui povlasticu da ih nije obilazila inspekcija zakletih slu
benika esnafa koji su proveravali da li kvalitet tkanine odgovara normama profe
sije. Istina je da su kraljevske manufakture bile kontrolisane od inspektora manu
faktura, ali sve rede. One su bile obavezne da svake godine proizvedu odreene
koliine po ugovoru, dok su ostale manufakture bile slobodne da obustave rad,
ako bi ostale bez profita zbog skupoe vune, prekida trgovine usled rata i drugih
povoda. Ipak je dolo do velikih protesta meu manufakturistima i u ud
ruenjima tkaa, obradivaa, rezaa, farbara i drugih, kada je jedan od fabrika
nata iz Karkasona pokuao da ga prime meu kraljevske manufakturiste, to mu
je nakratko i polo za rukom. Izneta pred Trgovako vee, odluka o njegovom pri
jem u bila je ponitena. Uzgred saznajemo da Trgovako vee vie ne vidi svrhu
daljeg poveavanja broja kraljevskih manufaktura, posebno u gradovima gde su,
a to pokazuje sluaj Pariza, bile povod mnogim sukobima i izvorite prevara .
Sta bi se dogodilo d a je De Sentanje - a tako se zvao podnosilac zahteva - uspeo?
Njegova firma bi postala stecite nekvalifikovanih radnika koji bi mogli, zah
valjujui povlasticama, da rade za vlastiti raun. I drugi bi radnici, naravno, pohr
lili k njemu.367 Oito je da postoji sukob izmeu radionica za koje vae obini
propisi i onih koje uivaju kraljevsku povlasticu, te mogu da rade izvan zakona.
Potonje su nalik na povlaene pomorske kompanije koje, takoe, deluju izvan
zakona, pri emu ostvaraju jo vee zarade.

367 A. N., G7, 1706. 126, mart 1723 (za itav prethodni paragraf).

322
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

O O

Van Robeovo preduzee u Abevilu

Kraljevska manufaktura tekstila osnovana 1665. godine u Abevilu na Kol-

berovu inicijativu, od Holandanina Josea van Robea, bila je oigledno uspena;
svoja e vrata zatvoriti tek 1804. Svi radnici, osim onih pedesetak, koje je Van
Robe sa sobom doveo iz Holandije, bili su regrutovani iz lokalnog stanovnitva.
Radnika je 1708. godine bilo 3 000.
Manufakturu su dugo sainjavale radionice rasejane u okolini grada. Tek u
razdoblju 1709-1713, podignuto je golemo zdanje manufakture, poznato kao Les
Rames (rames su bili dugaki tapovi na koje se postavljala tkanina radi su
enja). U zgradi je postojala centralna dvorana za majstore, kao i dva krila za
tkae i farbare. Okruena jarkovima i ivicama, oslonjena na gradske bedeme,
zgrada je bila svet za sebe : na svim vratima straarili su vajcarski gardisti u
odorama kraljevskih boja (crveno-belo-plave). To je olakavalo nadzor, jaalo
disciplinu i potovanje propisa (radnicima je izmeu ostalog bilo zabranjeno da
unose rakiju). Gazda je iz svog ureda mogao da vidi gotovo sve radnike. S druge
strane, ak ni u ovoj ogromnoj zgradi (koja je kotala 300 000 livri) nisu postojala
skladita, perionice i tale. Nije se ak mogla smestiti ni kovanica gde bi se otri-
le makaze. Predilje su bile rasporeene u vie gradskih radionica. Postojao je i
znatan broj spoljnih radnika. U samoj manufakturi je na jednom leteem ra
zboju radilo osam radnika. Daleko od grada, na bistroj reci Breli, izgraen je va-
ljarski pogon u kome su se sukna odmaivala.
Premda velika, koncentracija nije potpuna. S druge strane, organizacija je
sasvim moderna. Izvrena je podela rada: proizvodnja fine tkanine, glavna delat-
nost preduzea, obavljala se u 52 procesa. A manufaktura se sama snabdevala,
kako valjarskom zemljom (koja je dovoena iz Ostendea malim amcima - ,,bel-
landres), tako i finom vunom iz Segovije, najboljom u paniji, a koja je utova-
rana u Bajonu ili u Bilbau na brod Charles-de-Lorraine (a poto je ovaj doiveo
brodolom, na brod Toison d Or). Oba broda su izgleda plovila uzvodno rekom
Somom sve do Abevila.
Sve ovo, zamiljeno da radi savreno, radilo je manje-vie dobro. U poro
dici Van Robe bilo je estokih svaa koje nas ovde mnogo ne zanimaju. Stalno su
se postavljala pitanja o poslovnom bilansu. Od 1740. do 1745, svake godine se
proseno prodavalo 1 272 komada tkanine, od kojih svaki po 500 livri, dakle
ukupno 636 000 livri. Ova svota predstavlja opticajni kapital (plate, sirovine,
razni trokovi), plus profit. Veliki problem je bio kako isplatiti od 150 000 do
200 000 livri za plate i u isto vreme otplaivati investiciju vrednu milion ili vie
livri, a koja je morala da se periodino obnavlja i servisira. Bilo je tekih trenu
taka i napetosti, kada se kao prostom reenju pribegavalo otputanju radnika. Do
prvog protesta radnika dolo je 1686, dok je jedan burni trajk bio organizovan
1716. godine. Radnici su zapravo bili uvek u nekoj vrsti poluzaposlenosti, jer je
manufaktura u tekim vremenima zadravala samo elitu - poslovoe i kvalifiko-368

368 Osnovno prouavanje M. Courtecuisse, La manufacture de draps fins Vanrobais aux XVIIe et
XVIIIe sicles, u: Mmoires de la Socit clmulation - d Abbeville, t. XXV, 1920.

323
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Na tampanoj pamunoj tkanini (po nacrtu . B. Iea, umetnikog saradnika osnivaa

manufakture u Jui-an-Zozasu, Oberkamfa) prikazani su: zgrade manufakture u razdoblju
napretka i nove maine koje su stvarane jedna za drugom od osnivanja 1760. godine.
Posebno se istiu maina za ispiranje tkanine i maina za tampanje s bakrenim ploama,
koje su zamenile drvene blokove (Zbirka Viole)

324
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

vane radnike. Razvoj dovodi do toga da nova preduzea poveavaju raspon plata i
broj funkcija.
Godine 1716. trajkai su popustili tek kada je stigla manja grupa orua-
nika. Nekolicina voa je uhapena, da bi im zatim bilo oproteno. Poddelegat iz
Abevila oito nije imao simpatija za pobunjenike, ljude koji se u vremenu izo
bilja odaju razvratu umesto da tede za teka vremena i koji uopte ne shvataju
da manufaktura ne postoji radi njih, ve da su oni tu radi manufakture. Ako je
suditi po zapaanjima nekog putnika koji, nekoliko godina kasnije, prolazi kroz
Abevil, red je bio veoma brzo vaspostavljen. Godine 1728, ovaj se putnik prosto
divi manufakturi: njenim zgradama ,,u holandskom stilu, u kojima radi 3 500
radnika i 400 devojaka, poslu uz zvuke doboa, devojkama pod kontrolom
nadzornica, a koje rade odvojeno od mukaraca. Putnik kae da nije video nita
tako dobro ureeno, nita toliko isto odravano.369
Pa ipak, bez blagonaklonosti vlasti, preduzee se ne bi tako dugo odralo.
Utoliko pre sto je na nesreu bilo smeteno ujedan industrijski, cehovski grad,
gde je liilo na ogroman kamen baen u jezero. Svi su se tu borili protiv njega, u
emu su neki pokazivali i veliku matovitost. Ovde prolost i modernost nisu vo
dili miran saivot.370

Kapital i raunovodstvo
Neophodno bi bilo pratiti finansijske operacije velikih industrijskih predu
zea u XYII i XVIII veku. Pa ipak, sa izuzetkom manufakture za proizvodnju og
ledala iz Sen-Gobena, moramo se zadovoljiti skromnim pokazateljima. Sve vee
delovanje kapitala - stalnog i opticajnog - oigledno je. Poetno investiranje je
esto veliko. Prema F. L. Nusbaumu, za poetak rada tamparije sa 40 radnika u
Londonu, oko 1 700, bilo je potrebno izmeu 500 i 1 000 funti sterlinga;371 za ra
fineriju eera sa samo deset do dvanaest radnika,37237izmeu 5 000 i 25 000 funti;
za destileriju najmanje 2 000 funti, ali sa izgledima za prilinu zaradu.J,J Godine
1681, otvorena je manufaktura tekstila u Nju Milsu u Hadingtonajeru, sa kapita
lom od 5 000 funti.374 Pivare, dugo zanatska preduzea, rastu i postaju sposobne
da proizvode ogromne koliine piva, ali uz velike trokove za opremu. Tako je za
pivaru Vajtbred koja je 1740. godine snabdevala 750 000 Londonaca, potroeno
20 000 funti.375
Skupu opremu treba povremeno obnavljati. Koliko esto? Da bi se jasno vi-
delo kako tu stoje stvari bilo bi potrebno obimno istraivanje. Glavne tekoe na
staju ee sa opticajnim nego sa stalnim kapitalom, iako to zavisi od industrije.
Velikim manufakturama stalno nedostaje novac. U januaru 1712, kraljevska ma

369 Voyage dAngleterre, citirani dokument. 4.

370 Georges Ruhlman, Les Corporations, les manufactures et le travail libre Abbeville au XVIIIe
sicle, 1948.
471 F. L. Nussbaum. op. cit., str. 215.
372 Ibid., str. 213.
373 Ibid., str. 213.
374 Ibid., str. 216.
375 L. A. Clarkson, op. cit., str. 99.

325
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

nufaktura u Vilnevu, u Langdoku, koju je osnovao Kolber, a kojoj su 1709.

potvrene privilegije za narednih deset godina, zapada u tekoe.376 Da bi nasta
vila sa izradom tkanina u holandskom i engleskom stilu, manufaktura trai predu
jam od 50 000 livri iz Tura. Ova svota... mi je neophodna radi izdravanja mojih
radnika kojihje vie od tri hiljade, pie upravnik. Re je, dakle, o nestaici goto
vog novca.37
U januaru 1721, jo jedna kraljevska manufaktura tekstila, ona brae Pjera i
Zofroa Darasa, nala se na rubu propasti. Osnovana u Salonu tridesetak godina ra
nije, ve se obraala za pomo Trgovakom veu koje joj je 24. jula 1717. dode-
lilo svotu od 36 000 livri, koja je trebalo da stigne u 18 mesenih rata, a koju je
trebalo vraati bez kamate u roku od deset godina, a poev od 1720. Iako avansi
nisu redovno stizali, braa Daras su ipak dobili glavninu svote u oktobru 1719.
Ali tada je sve krenulo nizbrdo. Najpre zbog izuzetne skupoe vune. Braa su
potom sav novac uloili u proizvodnju tekstila koji su prodali trgovcima na malo
prema tadanjim obiajima, sa rokom plaanja od est meseci ili godinu dana.
Meutim, ovi trgovci na malo, koristei se obezvreenjem papirnog novca, pla
tili su im istim tim novcem tik pred devalvaciju. Braa Daras su, dakle, bili rtve
sistema Dona Loa: morali su da ove novanice prodaju po mizernim cenama,
da bi mogli svakog dana da isplauju radnike. Da nevolja bude vea, bili su iz
baeni iz zgrade koju su unajmili trideset godina ranije i pretvorili je u manufa
kturu utroivi 5 000 livri. U novoj zgradi koju su kupili za 10 000 livri (od ega
je 7 000 poticalo od kredita), trebalo im je 8 000 livri za postavljanje opreme, to
jest razboja, korita za bojenje i druge opreme za proizvodnju. Molili su da im se
odloi vraanje kraljevske pozajmice, to im je i odobreno.378
Drugi primer je iz 1786, dodue veoma slabe privredne godine. Kraljevska
manufaktura iz Sedana (iji su suvlasnici bili udovica Lorana Isona i braa Kare),
kua sa dugogodinjim ugledom koja je ve 90 godina bila u vlasnitvu iste poro
dice, nala se u dugu od 60 000 livri. Tekoe su nastupile posle poara u po
gonima, a i smrti Lorana Isona, to je manufakturu (verovatno zbog naslednih
potraivanja) primoralo da ustupi deo svog prostora i izgradi novi. Tekoe su
nastale i zbog loe investicije u izvoz u Novu Englesku, to jest amerikim po
bunjenicima (insurgents) odmah po donoenju Proklamacije o nezavisnosti. U iz-
vetaju se kae d a je re o novcu koji jo nije povraen (sic ).379
Nasuprot tome, sluaj Sen-GobenaJOU izgleda kao uspeh posle razdoblja
1725-1727. Ovoj manufakturi ogledala, osnovanoj u Kolberovo doba (1665), bile
su produene povlastice sve do revolucije, uprkos silovitim protivljenjima prista
lica slobodnog preduzetnitva (na primer 1757). Godine 1702. preduzee zbog
loeg upravljanja pada u steaj, ali se docnije s novom upravom i novim deonia-
rima oporavlja. Zahvaljujui monopolu na proizvodnju ogledala za francusko
trite i izvoz, kao i optem poletu u XVIII veku, prodaja se posle 1725-1727.
376
A. N.. G7, 1697, 6.
377 Ibid.
378 A. N F12, 681,9.
379 A. N F12, 516, 13.
380 Svi su podaci iz teze Claudea Prisa, prethodno navedene.

326
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Pogledati objanjenja u tekstu, posebno o denijeru. Grafikon je preuzet iz

daktilografisanog rada Kloda Pria (Claude Pris, La manufacture royale de Saint-Gobain,
1665-1830, 1297. str., koja zasluuje da bude objavljena)

znatno poveava. Na grafikon pokazuje kretanje poslova, isplate deoniarima,

kao i kretanje denijera (koji ne treba poistoveivati sa obinom deonicom iji je
kurs bio kotiran na Berzi). Treba rei da preduzee nije uivalo onu slobodu delo-
vanja kao tadanja engleska akcionarska drutva, a ni kao francuska deoniarska
drutva stvorena na osnovu Zakona o trgovini (Code du commerce) iz 1807.
Preduzee je ponovo stavljeno na svoje noge 1702. godine, zahvaljujui pa
rikim zakupnicima (traitants), dakle bankarima i finansijerima koji su nastojali
da svoj novac sigurno uloe, u zemlju ili deonice. Kapitalni fond preduzea je bio
podeljen na 24 sola, a svaki sol na 12 denijera: bilo je, dakle, ukupno 288 deni
jera, nejednako rasporeenih na 13 deoniara-spasitelja. Ove deonice menjale su
vlasnike, nasledivanjem i povremenim ustupanjem. Godine 1830. manufaktura u
Sen-Gobenu ima 204 deoniara, od kojih neki poseduju zanemarljive delove (os
mine ili esnaestine jednog denijera). Cena denijera (kada su deo nasledstva),
omoguuje nam da rekonstruiemo njihov rast u toku vremena.
Kapital preduzea se oigledno uveao, to se verovatno moe objasniti i
ponaanjem deoniara. Deoniari su 1702. bili poslovni ljudi (traitants); meu
tim, ve 1720, deonice polako prelaze u ruke velikih plemikih porodica u koje su

327
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

udajom ulazile keri naslednice prvih fmansijera. Tako se g-dica ofren, ki gla
vnog blagajnika manufakture i gospoe ofren, iji je salon postao slavan, udala
za markiza La Ferte-Amboa. Manufaktura je postepeno prelazila pod kontrolu
rentijera plemia koji nisu bili pravi poslovni ljudi. Zadovoljavali su se, naime,
redovnim skromnim dividendama, ne traei puni deo zarade. Tako se moda i
kapital manufakture uveao i sauvao.

O profitim a u industriji
Verovatno je neumesno izricati opti sud o profitima u industriji. Ova pote
koa, da ne kaemo nemogunost, jeste velika prepreka za nae istorijsko razu-
mevanje ekonomskog ivota u prolosti, a napose kapitalizma. Trebalo bi nam
mnogo pouzdanih brojki. Kada bi istorijsko istraivanje, kojim smo mogli da
utvrdimo krivulje cena i plata u prolosti, danas ponudilo pregled profitnih stopa,
onda bi se mogla izvesti i valjana objanjenja: bolje bismo razumeli zastoje kapi
tal na poljoprivredu dugo gledao samo rentijerskim oima; zato je promenljivi
svet predindustrije kapitalisti izgledao kao zamka ili opasan teren; zastoje kapita
lista smatrao d a je bolje da ostane po strani ovog irokog polja delatnosti.
Jasno je da je izbor kapitalista produbio jaz izmeu industrije i trgovine.
Budui da je trgovina svemona, industrijski profiti se stalno smanjuju trgova
kom marom. To se jasno vidi u oblastima gde bi moderna industrija lako mogla
da prosperira: u mainskoj proizvodnji kapa na primer, ili u izradi ipke. Ovu in
dustriju u Kaenu u XVIII veku je zapravo sainjavalo vie egrtskih kola. Tu se
najpre koristila deja radna snaga, da bi se potom podigle radionice i manufak
ture. Razvijana je i grupna disciplina bez koje industrijska revolucija ne bi imala
onoliku snagu. Uprkos tome, industrija ipke u Kaenu je propala. Jedan pogon za
proizvodnju ipke je obnovio neki mladi veletrgovac koji je tako poeo da trguje i
ipkom koju je sam proizvodio. Meutim, kada je posao opet procvetao, nije se
mogao utvrditi udeo same manufakture.
Naravno, veoma je lako objasniti zato su naa merila neodgovarajua. Pro
fitna stopa nije veliina koja se moe lako utvrditi; ona uz to ne poseduje ni rela
tivnu pravilnost interesne stope,381 koju je mogue priblino odrediti preko ispiti
vanja uzoraka. Profitna stopa varira i nepouzdana je. an-Klod Pero u svojoj, u
mnogo emu pionirskoj knjizi, dokazuje to da profitnu stopu ipak nije posve ne
mogue utvrditi. Ona se, naime, moe prihvatiti kao referentna jedinica, iako se
ne moe precizno utvrditi za preduzee (iako ni to nije opte pravilo), grad ili po
krajinu. Posebno ju je teko utvrditi na nivou nacionalne ekonomije.
Ukratko, istraivanje je mogue, iako je i dalje teko. Profit je priblino se-
cite mnogih linija.382 Mi te linije treba da otkrijemo, trasiramo, rekonstruiemo,
a zatreba li, naprosto i zamislimo. an-Klod Pero tvrdi da je varijabile, kojih je
mnogo, mogue uporediti i povezati u relativno jednostavne odnose. Nuno je da

^ Sidney Homer, A History of interest rates, 1963.

1 Slika koju imam na umu lii na priblino seenje linija u topografskom prouavanju. Linije se
nikada savreno ne poklapaju.

328
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

eljanje pamuka u Veneciji, XVII vek (Muzej Korer, Zbirka Viole)

postoje priblini koeficijenti korelacije koji se mogu utvrditi: znajui X imau

neku ideju i o veliini Y... Industrijski profit zavisi od cene rada i cene sirovina,
cene kapitala, kao i mesta ulaska na trite. Pero tvrdi da zarada svemonog trgo
vca neprekidno nagriza industrijski kapitalizam.
Saeto reeno, istorijskom istraivanju u ovoj oblasti najvie nedostaje mo
del jedne metode, to jest model jednog modela. Bez radova Fransoa Simijana, a
naroito Ernesta Labrusa, istoriari se uopte ne bi rado latili prouavanja cena i
plata. Nama treba novi podsticaj. Pobrojau ako ne ba same korake budue me
tode, ono barem zahteve koje ona treba da zadovolji:
1) prvi zadatak je prikupljanje svih profitnih stopa, poznatih ili samo nazna
enih, ak i ako se odnose na samo jedan vremenski period, ili su pak pojedinani
podaci (kasnije e se pouzdani podaci odvojiti od nepouzdanih). Tako znamo na
primer:
- da je jedna fabrika metala pod feudalnim monopolom, zavisna od bi
skupa Krakova, a koja se nalazila u blizini tog velikog grada, godine 1746. ostva
rila profitnu stopu od 150%, koja je narednih godina pala na 25%; 38

Prema W. Kula, podatke mi je preneo Andrej Wiczansky.

329
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

. Ifi 1
- da su u M iluzu,-' oko 1770, profiti na indijska platna iznosili od 23 do
25%, ali da su 1784, iznosili 8,5%;
- da za pogon za proizvodnju papira u Vidalon-le-Anoneu,384385 raspolaemo
nizom podataka od 1772. do 1826, koji jasno pokazuju veliku razliku izmeu pe
rioda pre 1800. godine (profitne stope nie od 10%, osim 1772, 1793. i 1796) i
perioda posle 1800, kada dolazi do naglog uspona;
- da se velike profitne stope u istom periodu ostvaruju u Nemakoj, gde Fon
Sile, augsburki kralj pamuka, ostvaruje godinji profit od 15,4% u razdoblju
1769-1781; manufaktura svile u Krefeldu u razdoblju 1793-1797, ostvaruje pro
fite koji variraju od 2,5 do 17,25%; manufakture duvana brae Bolongaro, osno
vane u Frankfurtu i Hehstu 1734. i 1735. poseduju 1779. godine dva miliona ta
lira.386
- da su rudnici u Litriju u Normandiji, nedaleko od Bajea, od jedne investicije
od 700 000 livri ostvarili u razdoblju 1748-1791, profit izmeu 160 000 i 195 000
livri.387
Prekidam nabrajanje koje navodimo samo kao pokazatelj. Poto sam ove
brojke uneo na grafikon, crvenim mastilom u oznaiti nivo od 10% kao privre
menu granicu. Sve preko 10%, bie smatrano rekordima, dok e ostvarenja u bli
zini linije koja oznaava 10% biti smatrana uspehom. Oigledni neuspeh bie
blizu linije koja predstavlja nulu, a, naravno, i ispod nje. Odmah uoavamo da je
u tom mnotvu profitnih stopa bilo naglih i neoekivanih varijacija;
2) potom treba izvriti klasifikaciju prema starim i novim industrijama, re-
gionima, a pre svega u okviru optih ekonomskih prilika, imajui na umu da se
one mogu znatno razlikovati: industrije nisu u isto vreme prosperirale i nazado
vale;
3) treba nastojati da se ostvari istorijska perspektiva, gledajui unazad ko
liko je to mogue, u XVI, XV pa i u XIV veku, to jest izmai izuzetnom statisti
kom monopolu kasnog XVIII veka. Problem treba postaviti u kategorije dugo
ronosti, drugim recima, treba gledati da se u ovoj oblasti ponovi izvanredan us
peh ostvaren u prouavanju cena. Da li je to mogue? Ja smatram da je mogue
izraunati profit k o jije u Veneciji, negde 1600. godine, ostvario preduzetnik koji
proizvodi sukno. U Svacu, u Tirolu, Fugeri su svom poslu Eisen und Umschlitt-
handel (tj. u industriji gvoa i trgovini zajedno) 1547. godine ostvarili profit od
23%.388 Istoriar Oliveira Marke je ak uradio i vie:389 podrobno je analizirao
zanatstvo u Portugaliji krajem XIV veka. Polo mu je za rukom da u odreenim
proizvodima razlikuje deo koji pripada radu (R) i sirovini (S). Za cipele vai sraz-

384 Raymond Oberl, Lvolution des fortunes Mulhouse et le financement de lindustrialisation

au XVIIIe sicle, u: Comit des travaux historiques, Bulletin des travaux historiques, 1971, str. 151 i na
pomena 32. referenca u Histoire documentaire de l'industrie de Mulhouse et de ses environs au XIXe
sicle, 1902, str. 287 i 698.
Prema neobljavljenom radu R. Zubera koji je koristio arhive Montgolfier (Bibliothque de la
Sorbonne).
Handbuch der Deutschen Geschichte, priredili Aubin i Zorn, 1971,1, str. 550.
' J.-G. Perrot, Gense d une ville moderne: Caen au XVIIIe sicle, 1975, 1, str. 372.
Ludwig Scheuermann, Die Fugger als Montanindustrielle in Tirol und Karnten, 1929, str. 27.
9 Daily life in Portugal in the late Middle Ages, 1971, posebno str. 198.

330
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

mera R = 68% do 78%, dok je S = 32% do 22%; isti odnos vai za konjske potko
vice i sedlarske proizvode (S = 79% do 91%), itd. Viak (ganho e cabedal - profit
i kapital) koji odlazi vlasniku treba da se izvede iz trokova rada (R): ovaj posto
tak - profit - varira izmeu polovine, etvrtine, estine ili osamnaestine plate za
rad, to jest izmeu 50% i 5,5%. Kada se cena sirovine ukljui u proraun, stopa
profita je veoma niska.

Zakon Voltera H ofm ana (1955f 90

Reju, valja da poemo od proizvodnje. Da li je u ovoj ogromnoj i nedovo
ljno istraenoj oblasti mogue utvrditi neka tendencijska pravila koja bi nam
pomogla u radu?
U knjizi koju sam napisao zajedno s Frenkom Spunerom (1 9 6 7 ),-'' poka
zao sam da krivulje industrijske proizvodnje za XVI vek, redovno imaju oblik pa
rabole. U tom su pogledu veoma reiti primeri amerikih rudnika, proizvodnje
kamgarna (sayette) u Hondoteu, vunenog sukna u Veneciji, tekstila u Lajdenu.
Naravno, na osnovu ovako malo podataka ne treba uoptavati stvari: poznato nam
je mnogo krivulja cena, ali, s druge strane, veoma malo krivulja proizvodnje. Pa
ipak, u doba predindustrijske ekonomije, krivulja e verovatno imati otar rast i
isti takav pad. Ona odraava nagli uspeh neke gradske industrije, ili privremeni
rast izvoza, ali i brzo slabljenje, to podsea na nagle promene mode. Krivulja
slinog oblika karakterie i konkurentske industrije od kojih jedna redovno uni
tava drugu; takoe i industrije koje se stalno sele, i koje kao da se preporode
kada napuste mesta gde su nastale.
an-Klod Pero u svojoj studiji o Kaenu u XVIII veku proiruje i potvruje
ova zapaanja povodom etiri industrijske grane koje je pomno prouio u kon
tekstu ekonomskog ivota grada, a koje su jedna za drugom cvetale; proizvodnja
sukna, luksuznog i obinog; izrada kapa; proizvodnja platna; i najzad, industrija
ipke, koja ima znaaj primera. Re je o kratkoronim uspesima, to jest o nizu
parabola. Naravno, spoljni inioci su i ovde bitni: tako je, na primer, uspon proiz
vodnje etamina u Le Manu teko pogodio proizvodnju tekstila u Kaenu. Ali po
stoji i jedno lokalno obeleje sve etiri industrije: slabljenje jedne kao da dovodi
do uspona druge i obratno. Tako e proizvodnja pletenih arapa biti velika kon
kurencija vunarskoj industriji, koja e biti obustavljena kad joj se prihodi jako
smanje. 92 ,,U razdoblju 1700-1760,390312393 napredak u proizvodnji kapa praen je
opadanjem proizvodnje vunenih tkanina. Izrada kapa postepeno ustupa mesto
proizvodnji pamunog platna. Potom indijsko platno ustupa mesto ipki, ija e
proizvodnja napredovati a potom nazadovati, stvarajui savrenu parabolu. Pra
vilo kao da ne trpi izuzetke. U Kaenu kao da svaka industrija u usponu napreduje
na tetu neke druge, koja je u opadanju. Kao da su mogunosti grada, ne samo u
pogledu investiranja ve i prodaje finalnih proizvoda, pristupa sirovinama i po-

390 Walther G. Hoffmann, British industry, 1700-1950, 1955.

391 Cambridge economic history of Europe, IV, 1967, str. 484, slika 33.
392 Jean-Claue Perrot, op. cit., I, str. 400.
393 Ibid., str. 408.

331
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

21. DA LI KRIVULJE INDUSTRIJSKE PROIZVODNJE UVEK IMAJU OBLIK

PARABOLE?
Ve u XVI veku krivulje industrijske proizvodnje imaju oblik parabole slian onima koje
V. Hofman (British Industry 1700-1950, 1955) izvodi za mnogo kasnije razdoblje. Panju
treba obratiti na ve tada izraenu netipinost rudnika kalaja u Devenu. U Lajdenu
postoje dve parabole (grafikon uradio F. K. Spuner, Cambridge Economic History of
Europe, IV, str. 484)

332
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

if M ; lio Grc>so-j
;
i
'LrH - F
r -
||__
o
? 1 ! g ? g 1

22. PROIZVODNJA ZLATA U BRAZILU U XVIII VEKU

U tonama. Prema Virgilio Noja Pinto (Virgilio Noya Pinto), O ouro brasiliero e o
comercio anglo-portugues, 1972, str. 123.1 ovde postoje krivulje u obliku parabole

sebno brojnosti radne snage, bile odve ograniene za istovremeni razvoj vie in
dustrijskih delatnosti. U takvim uslovima, izbor, naravno, pada na najrentabilniju
industriju.
Sve ovo izgleda normalno u doba kada su se ekonomije sastojale od
meusobno nepovezanih sektora. S druge strane, iznenauje to to u knjizi Vol-
tera Hofmana Britanska industrija 1700-1950, nalazimo, podranu obiljem stati
stikih podataka, istu vrstu parabole, predstavljenu kao neku vrstu opteg za
kona koji se odnosi na razvijeni svet XX i XX veka. Hofman smatra da svaka
industrija prolazi kroz tri stadijuma, pri emu izuzeci potvruju pravilo: ekspan
ziju, vrhunac, opadanje, ili tanije reeno: 1) stadijum industrijske ekspanzije s

333
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

rastom stope uveanja proizvodnje; 2) stadijum industrijskog razvoja, kada je

stopa rasta u padu; 3) stadijum apsolutnog pada proizvodnje. U XVIII, XIX i XX
veku, Hofman smatra da su izuzeci jedino atipine industrije: kalaja, papira, du-
vana, konoplje. On ipak tvrdi d a je mogue da su neke industrije imale dui ritam
od drugih (ritam znai vremensku udaljenost izmeu poetka i kraja parabole,
rastojanje koje moe varirati prema proizvodu, a bez sumnje i prema razdoblju).
Zanimljivo je da smo Frenk Spuner i ja primetili da u XVI veku to pravilo nije
vailo za kalaj.
Iako sve to mora imati neko znaenje, ne kaemo da smo nali i objanjenje.
Doista je teko ustanoviti vezu izmeu odreene industrije i ekonomskog kon
teksta od kojeg ona zavisi.
Taj kontekst moe da bude grad, region, zemlja ili gmpa zemalja. Neka in
dustrija moe da nestane u Marselju, a razvija se u Lionu. Kada poetkom XVII
veka, debela tkanina od sirove vune koju je Engleska ranije u velikim koliinama
izvozila u Evropu i na Levant, iznenada izlazi iz mode u zapadnoj Evropi, a po
staje veoma skupa u istonoj Evropi, dolazi do kriza prodaje i nezaposlenosti, po
sebno u Viltajeru, ali i drugde. Prelazi se na proizvodnju lake, bojene tkanine.
To pak dovodi do menjanja tkakih tehnika na selu, a prinuduje i na zamenu op
reme u sreditima za finalnu proizvodnju. Poto se prelazak na novu proizvodnju
odvija neravnomerno, posle uvoenja novih tkanina dolazi do regionalnih po
remeaja u proizvodnji: postiu se novi uspesi, ali se dogaaju i nepopravljivi pa
dovi. Ukratko - karta proizvodnje u Engleskoj biva potpuno izmenjena.
Pa ipak, kontekst moe biti i iri od jedne zemlje. Tako je Italija, negde
1600. godine, izgubila znatan deo svoje industrijske proizvodnje, dok je Spanija u
isto vreme doivela nestajanje velikog del zanatstva u Sevilji, Toledu, Kordovi,
Segoviji i Kuenki.395 Gubici Italije i Spanije podudarili su se, meutim, s rastom
aktivnosti u Ujedinjenim Pokrajinama, Francuskoj i Engleskoj. To je lep dokaz da
je evropska ekonomija koherentna celina, kao i da se odreene pojave mogu i na
taj nain objasniti. Poto poredak sainjavaju promet, strukturacija, hijerarhiza-
cija ekonomskog sveta, uspesi i neuspesi se u toj tesnoj meuzavisnosti uzajamno
uravnoteuju. Pjer G u b e r96 se nosio milju da individualna bogatstva razvrsta
prema njihovoj starosti - na mlada, zrela i stara. To je nain razmiljanja u para
bolama. Postoje, takoe, nove, zrele i stare industrije: nove su na uzlaznom delu,
stare su na silaznom delu parabole.
Pa ipak, zar se ivotni vek industrija, kao i onaj ljudski, nije s vremenom
produio? Ako za razdoblje od XVI do XVIII veka imamo mnoge krivulje koje su
nalik na Hofmanove, verovatno emo primetiti jednu bitnu razliku: ritmovi na
predovanja su mnogo krai i nagliji, sa mnogo otrijim usponima i padovima
nego danas. Svaka industrijska proizvodnja u pomenutom razdoblju moe da
naie na usko grlo, bilo da je re o sirovinama, radnoj snazi, kreditima, tehnici,
energiji, unutranjem i spoljnom tritu. Ista se pojava i danas moe uoiti u ze
mljama u razvoju.

Sidney Pollard, David W. Crossley, The Wealth o f Britain, 1968, str. 134 sq.
5 Informaciju saoptio F. Ruiz Martin.
396 Beauvais et le Beauvaisis..., str. 327.

334
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

PREVOZI KAPITALISTIKO PREDUZETNITVO

Prevozna sredstva, koja postoje od kad je sveta i veka, odravaju se kroz
stolea. U prvoj knjizi sam opisivao tu arhainu infrastrukturu jednostavnih pre-
voznih sredstava: barke, jedrenjake, drvena kola, zaprege, tovarne ivotinje, bell-
horses (konje sa zvoniima koji u London prevoze grnariju iz Stafordajera, ili
bale sukna iz pokrajina), povorke mazgi spojenih na sicilijanski nain (pri emu
je svaka ivotinja vezana za rep prethodne).397 Govorio sam i o 400 000 burlaka
koji vuku ili guraju amce du Volge, oko 1815. godine.398
Prevoz je na izvestan nain zavrna etapa proizvodnje ; to je bri, tim
bolje. Simon Voroncov, ambasador Katarine II u Londonu, pie da se engleski
ekonomski procvat ima zahvaliti upetostruenju brzine saobraaja u pedeset go
dina.39940Ekonomski polet u XVIII veku podudara se sa usavravanjem starih pre-
voznih sredstava, bez revolucionarnih tehnikih novina, ali uz neke nove pro
bleme. I pre izgradnje velikih kraljevskih puteva u Francuskoj, Kantijon je upozo
ravao:4017 ukoliko poboljani saobraaj znai vie konja, oni e se morati hraniti
na tetu ljudi.
Prevoz je zasebna industrija, smatraju Monkretjen, Peti, Defo i opat Ga-
liani. Prevoz, pie potonji,... jeste jedna vrsta manufakture.401402Mi, pak, doda
jem o d a je ipak re o arhainoj manufakturi u koju se kapitalisti nikad sasvim ne
uputaju. Jasno i zbog ega: samo je prevoz du glavnih osa isplativ . Sve drugo,
obini, svakodevni prevoz, preputa se onima koji su spremni da se zadovolje
skromnom zaradom. Procena investiranja kapitala u prevoz je u isto vreme i pro-
cena modernosti, ili jo bolje dohotka raznih vrsta prevoza: investiranje kapi
tala u kopneni prevoz je bilo slabo, dok je na unutranjim vodenim putevima bilo
ogranienog obima. Iako je pomorski prevoz pobuivao neto vie zanimanja, no
vac je i tu bio selektivan, ne nastojei da preuzme sve.

Kopneni prevoz
Vlada uverenje da je kopneni prevoz neefikasan. Putevi ostaju stoleima
manje ili vie u stanju u kakvom ih je priroda stvorila. Re je ipak o relativnoj
neefikasnosti: prevoz u prolosti odgovarao je onovremenoj privredi. Kola, to
varne ivotinje, dostavljai, glasnici, potanski konji, svi su oni imali svoju funk
ciju u okviru ondanjih potreba. Sada valja podsetiti na stari i ve zaboravljeni
stav Vernera Z o m b a rta ,^ koji kae da je uprkos zdravorazumskim shvatanjima,
mnogo vie robe prevoeno kopnom nego rekama i kanalima.

397 Orazio Cancila, I prezzi su un mercato dell'interno della Sicilia alla met del XVII secolo, u:
Economia e Storia, 1966, str. 188.
398 Basile Kerblay, Les foires commerciales et le march intrieur en Russie dans la premire
moiti du XIXe sicle, u: Cahiers du monde russe et sovitique, 1966, str. 424.
Arhive Voronsov, 10, str. 129. Simon Voronsov, Southampton, 12-24. septembar 1801.
400 Cantillon, Essai sur ta nature du commerce en gnral, izd. INED, 1952, str. 36. Pjer Guru
(Pierre Gourou) kae daje re o lanoj dilemi. Mnogo konja, znai mnogo ubriva, dakle bolje etve.
401 Galiani, Dialogue sur le commerce des bls, citat Pierre Dockes, str. 321.
402 W. Sombart, op. cit., II, str. 357 sq.

335
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Prevoz u Ladlou (Sropajer). Slika D l L. Agaseja (1767-1849). Tradicionalni drumski

prevoz dostigao je najvii nivo: dobar put, pojaana zaprega. Uporediti sa starim
putevma koje je esto slikao Brojgel (Bazel, Javna umetnika zbirka, foto Muzeja)

336
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Zombart u svom pronicljivom raunu utvruje odreeni red veliine za Ne-

maku krajem XVIII veka. Broj konja koji se koriste za prevoz utvren je na oko
40 000: tako je mogue ustanoviti na 500 miliona kilometarskih tona koliinu
roba koje se godinje prevoze kolima ili uz pomo tovarnih ivotinja (primetimo
uzgred d a je prevoz eleznicom u istoj oblasti 1913. godine bio 130 puta vei, to
je dokaz koliko je eleznica otvorila zemlju). Sto se tie renih puteva, broj bro
dova pomnoen njihovim prosenim kapacitetom i brojem putovanja, daje go
dinji zbir od 80 do 90 miliona kilometarskih tona . Dakle, u celoj Nemakoj,
krajem XVIII i poetkom XIX veka, kopnenim putem je prevezeno ak pet puta
vie robe nego rekama - uprkos velikom prevozu na Rajni, Elbi i Odri. Pomenuta
brojka od 40 000 konja odnosi se jedino na prevozne ivotinje, ali ne i na one na
farmama, iji je broj mnogo vei. U Francuskoj je konja na farmama u doba La-
voazjea bilo 1 200000. Pa ipak, i ovi konji su esto prevozili znatne koliine robe,
a ponekad i sezonski. Zombart, naime, potcenjuje kopneni prevoz, iako, s druge
strane, iz renog prevoza izostavlja veliku flotau drveta.
Da li se na osnovu nemakog primera mogu izvoditi slini zakljuci za
druge zemlje? Za Holandiju nipoto, jer se tu glavnina prevoza obavljala vodenim
putevima. Verovatno ni za Englesku, gde je mnogo kraih plovnih reka i kanala;
tu su po Zombartovom miljenju dve vrste prevoza ravnopravne. Nasuprot tome,
u ostalim evropskim zemljama ima mnogo manje renih puteva nego u Nema
koj. U nekom francuskom dokumentu se za 1778. godinu ak kae, uz poneto
preterivanja: Prevoz se gotovo u celosti obavlja kopnom, zbog slabe plovnosti
reka .403 Zanimljivo je d a je Ditan404 (1828) procenjivao da se od 46 miliona
tona robe u prometu, 4,8 miliona prevozi vodenim, a ostatak kopnenim putem
(prevoz na kratke udaljenosti - 30,9 miliona tona; velike udaljenosti - 10,4).
Dakle, odnos je 1 prema 10. Istina je da se od 1800. do 1840. godine, broj prevoz-
nih sredstava udvostruio 405
Ovaj veliki obim prevoza kopnom objanjava se mnotvom kratkih tura;
naime, kada je re o kratkim rastojanjima, prevoz kolima nije skuplji od prevoza
manjim brodovima. Godine 1708, ito se iz Orleana u Pariz prevozilo po istoj
ceni i kraljevskim putem (Pav du roi) i Orleanskim kanalom (to su dve, u to
vreme, moderne mogunosti).406 Povrh toga, prevoz vodenim putem nije bio ce-
lovit: robu su morali ponekad i uz velike tekoe pretovarati na kola i prevoziti
kopnom do ponovnog utovara na brod. Tako je izmeu Liona i Roana, to jest iz
meu Rone i Loare, stalno korieno od 400 do 500 volovskih zaprega. Slino je
bilo tada i u Sibiru i Sever noj Americi.
Glavni razlog za premo kopnenog prevoza je ipak stalna konkurencija
seljaka, koji su nudili svoje usluge, a koje su kao i sve dopunske aktivnosti bile is
pod realne cene. A ovom mogunou se svako slobodno koristio. Neki seoski re-
gioni - kao to su Hunsrik u Rajnskoj, Hesen, Tiringija407 - neka sela, na primer,

403 A. N.. G7, 1510.

404 Dutens, Histoire de la navigation hautarire en France, 1828, citat J.-G. Tou-Tain. Les Tran
sports en France, 1830-1965, 1967, str. 38.
405 Toutain, ibid., str. 38.
406 A. N., G7, 1646. Orlans, 26. decembar 1708.
407 Jacob Strieder, Au s Antwerpenen Notariatsarchiven, 1930, str. XXV, napomena 4.

337
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Ramberkur-o-Po u pokrajini Baroa, iji su koijai (charretons) u XVI veku pu

tovali ak i do Antverpena,408 kao i sva sela u Alpima, koja su se ispomagala u
prevozu robe - specijalizovali su se za prevoz.409 Pa ipak, glavninu prevoznika su
sainjavali seljaci koji su prevozili robu s vremena na vreme.
Prevoznitvo treba da bude sasvim slobodno, kae su u jednom francu
skom ukazu iz 25. aprila 1782: ono ne sme da nailazi ni na kakva druga ogra
nienja sem privilegija koje uiva redovan prevoz putnika i paketa koji ne prelaze
odreenu teinu... Ova sloboda bitna za trgovinu ne sme se nimalo ugroziti; se
ljaku koji se povremeno bavi prevozom, da bi uposlio i izdravao konje, mora se
omoguiti da se tim poslom bavi bez ikakvih formalnosti, kao i da ga pod istim
uslovima napusti kada hoe .410
Tu je jedina nevolja sto je rad seljaka sezonski uslovljen. Pa ipak, mnogi mu
se prilagoavaju. Tako je so iz Pekea u Langdoku, slata konvojima brodova
Ronom, pod nadzorom velikih trgovaca; po iskrcavanju u Sevselu, prevozila bi se
kopnom u seoce Regonfl pored Zeneve, gde bi bila opet ukrcavana na brodove.
Trgovac Nikola Burlamaki pie iz eneve 10. jula 1650: ... da ne poinje etva,
dobili bismo so za nekoliko dana ; a 14. jula: Naa so je na putu i svaki dan treba
da stigne jedna koliina; ako nas etva ne omete, nadam se da u je za 15 dana
imati svu. U ovoj poiljci smo dobili oko 750 kola; 18. septembra: ... ostatak
pristie svakodnevno, iako trenutno nema toliko kola zbog jesenje setve. im se
ona obavi dobiemo odjednom sav ostatak.411
Sto godina kasnije, 22. jula 1771. u Bonvilu, u Fosinjiju, nedostaje penica,
pa intendant trai da se hitno preveze ra: Kada ovek gladuje, ne bira koju e
vrstu hleba jesti . Nevolja je ta, pie on naelniku Salana to je u jeku etva,
tako da ne moemo bez tete angaovati dovoljan broj kola .412 A jedan pomo
nik kovakog majstora ovako turobno razmilja 23. ventuza godine VI (po repu
blikanskom kalendaru): Oranje potpuno spreava koijae u prevozu .4
Izmeu ove radne snage koja nudi svoje usluge im to poljoprivredni ka
lendar dopusti, i sistema poiljki u odreene dane, a koji sve zemlje polako i ve
oma rano uvode, ustanovljuje se i specijalizovani, no uglavnom primitivni pre
voz. Organizuju ga sitni preduzetnici, sa nekoliko konja i koijaa. Iz jednog ha-
noverskog registra za 1833. godinu vidi se da je glavni bio zanatski kopneni
prevoz. Nemakom od severa do juga, i dalje, kao u XVI veku, krstare slobodni
prevoznici (Strackfuhrbetrieb, kako se taj prevoz naziva u vajcarskim kanto
nima), koji sami trae klijente i koji plove kao mornari . Oni ostaju van kue
mesecima, a ponekad im se deavaju i prave havarije. Ovakav nain prevoza
doivljava vrhunac u XVII, a odrava se i u narednom veku. Osim toga, izgleda
da su ovi vozari bili samostalni preduzetnici.414

408 mile Coornaert, Les Franais et le commerce international Anvers, I, str. 269-270.
409 Aloys Schulte, Geschichte des mittelalterlichen Flandels und Verkehrs, I, str. 357 sa.
A. N.. F12, 721.
411 Stockalper Archiv, Brique, Sch. 31, br. 2939, 2942, 2966.
412 A. D Haute-Savoie, C 138-307, F 92 v.
413 A. N H 3159/2.
414 W. Sombart, II, str. 330-332.

338
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Sav prevoz se oslanja na gostionice kao postaje - kao to smo ve videli u

Veneciji u XVI, a jo jasnije u Engleskoj u XVII veku,415 gde je gostionica bila,
za razliku od dananje, pravo sredite trgovinske delatnosti. Godine 1686, Sol-
zberi, gradi u grofoviji Vilts, mogao je da smesti u krmama 548 putnika, a po
red njih u talama i na otvorenom 865 konja.416 U Francuskoj pak, gostioniar je
zastupnik prevoznika. Zbog toga su vlasti 1705. pokuale da ustanove slubu
prevoznikog zastupnika. U tome e uspeti, ali samo nakratko, u Parizu. Vlasti
se ljute na gostioniare koje optuuju za razna nedela: Svi prevoznici u
kraljevstvu se ale da su gostioniari i krmari iz Pariza i drugih gradova ve ne
koliko godina gospodari prevoza. Prevoznici moraju da prihvate njihovo posredo
vanje, vie i ne poznaju svoje klijente, a dobijaju naknadu koliko to odgovara
reenim gostioniarima i krmarima; osim toga potonji ih primoravaju da zastaju
u gostionicama i tu nekorisno troe zaradu. Prevoznici tako vie ne mogu da se
izdravaju od svog posla .417 U istom dokumentu se kae da u Parizu oko pedeset
do ezdeset gostionica slue kao prevoznike postaje. ak Savari418419u svom spisu
Savreni trgovac (1712), opisuje gostioniare kao zastupnike prevoznika ; oni
plaaju i razliite takse, carine i troarine, a uzimaju od trgovaca i novac koji ka
snije isplauju prevoznicima. Slika je nalik na gornju, moda neto blagonaklo-
nija, ali ne nuno tanija.
To objanjava i rasko mnogih provincijskih krmi. Tako je neki italijanski
putnik 1606. godine zadivljen izgledom jedne krme u Troa. On opisuje pleme
nito dranje domaice i njenih keri koje su lepe kao Grkinje, sto sa srebrnim
priborom, zavese na krevetu kao za kakvog kardinala, odabranu hranu, izvan
redni ukus orahovog ulja sa ribom, kao i belo burgundsko vino, mutno kao kor-
zikansko, za koje tu kau da je prirodno i boljeg ukusa nego crno. Italijan usput
pominje i etrdeset i vie zaprenih konja u talama, pri emu verovatno ne
shvata da to objanjava rasko gostionice.11
U stvari, bilo je vie sukoba i suparnitva izmeu privatnih i javnih prevo
znika nego izmeu samih prevoznika i gostioniara. Zvanini prevoznici
kraljevskih pota (messageries), koji prevoze putnike i manje pakete, ele mono
pol na sav prevoz. Pa ipak, ukazi u njihovu korist nikada nisu bili sprovedeni jer
su se trgovci snano opirali. U stvari, nije bila re samo o slobodi prevoza, ve i o
cenama. Nedavno ukidanje kontrole cena... izuzetno je znaajno za trgovinu,
izvetava Savari de Brislon, tako da est esnafa trgovaca [iz Pariza], u jednom
memorandumu 1701, ... nazivaju tu odluku Desnom rukom trgovine, ne ustrua
vajui se da kau da prevoz iste koliine robe zvaninim prevozom staje 25 ili 30
livri, a kod privatnih prevoznika samo 6 livri; utvrena cena zvaninog prevoza
ne moe da se smanji, dok je sa privatnim prevoznicima mogue pogaati se, pri
emu se trgovci oseaju gospodarima kao i sami prevoznici.420 Valja nanovo

415 Mditerrane, I, str. 191.

416 A. Everitt, op. cit., IV, str. 559.
417 A. N G7, 1510.
418 Jacques Savary, Le Parfait Ngociant, 1712,1, 2. deo, str. 208-209.
419Relazione... de Bernardo Bigoni, u: Viaggiatori del 600, Marziano Guglielminetti, 1967, str.
309-310
420 Savary des Bruslons, op. cit., IV (1762), stubac 1251.

339
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

P ariz Troa
------------------------- 1-1704
1705
-------------------------- 1-----------------------
1707 ----------- 1----------------------- 1706

23. IZ PARIZA U TROA I NAZAD

BARKOM KOJU VUKU KONJI
Grafikon Zaka Bertena pokazuje da
saobraaj niz reku donosi vie nego
uzvodno, ako se imaju u vidu samo
prihodi. Sa 108 putovanja nizvodno i
111 uzvodno, postoji ravnotea izmeu
dva smera to daje meseno u oba
smera neto manje od etiri putovanja,
ili priblino jedno nedeljno.
Proputeno jedno ili dva putovanja u
decembru 1705, objanjavaju nagli
skok prihoda od prvog putovanja u
prihod u livrama januaru 1706. godine. Prema A. N.,
2209

340
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Dammartin

iMeaux
La Fert-
sur-Marne
Chattes

St Germain

Coulommiers

M ARNE
La Fert
Tournon Gaucher

Guignes

Provins
MELUN

AU8E
Fontainebleau
Montereau

Nemours

LOIRET > Q O Carinarnice

Prihod od carine u
francima po kilometru
Beaumont

24. DRUMSKI PREVOZ U POKRAJINI SENA-I-MARNA: 1798-1799.

Prihodi od taksi za odravanje puteva od 1. frimera do 30. prerijala godine VII.
Kartu izradio Gi Arbelo, Les barrires de l An V il u Annales, E. S. C,
juli-avgust 1975, str. 760

341
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

proitati poslednje retke teksta da bismo uoili njihovu reskost i znaaj: sada
shvatamo staje zatitilo i produilo slobodan prevoz koji su obavljali obini ljudi
i sitni preduzetnici. Ako sam dobro shvatio krai odlomak iz Silijevih Memoara,
pisac se obraa sitnim prevoznicima da bi se u Lion dovezla dulad za kraljevsku
artiljeriju za savojski rat; Imao sam zadovoljstvo, pie on, da vidim da sve to
dolazi u Lion za esnaest dana' na uobiajeni nain prevoz bi trajao dva do tri me-
seca uz ogromne trokove.42
Pa ipak, du glavnih nacionalnih i meunarodnih puteva - iz Antverpena i
Hamburga do severne Italije, na primer - pojavljuju se velike prevoznike firme:
Lederer, Klajnhaus,421422 Anone, Colner.423 Godine 1665. u kratkim izvetajima se
pominje da na tom potezu, ili na jednom njegovom delu, radi prevoznika firma
Fieski i kompanija. Dvadesetak godina kasnije, traei neke povlastice, vlasnici
iste firme se hvale kako svake godine u Francuskoj troe 300 000 livri na pute-
vima, to je novac koji odlazi agentima u tranzitnim gradovima, a i gostionia
rima, kovaima, koijaima, bavarima i drugim kraljevim podanicima 424
Veina ovih velikih firmi imaju sedite u vajcarskim kantonima, ili junoj Ne-
makoj, gde je prevoznitvo izuzetno vano, jer je to zona prelaska iz junih de-
lova Alpa u severne i obratno. Putevi prolaze kroz Regensburg, Ulm, Augsburg,
Koar, a verovatno i Bazel, koji je velika raskrsnica kopnenog, renog (reka Ra
jna) i karavanskog prevoza (mazge za prelazak preko planina). Jedna firma u tom
gradu ima, navodno, hiljadu mazgi.4-5426U Amsterdamu, jasno, postoji ve mo
derna prevozna organizacija: Mi ovde imamo, pie Rikar m lai,1 ' veoma
imune i bogate ljude koji se nazivaju poiljaoci (Expditeurs), a kojima trgovci
treba samo da se obrate kada imaju da poalju neku robu [kopnenim putem]. Ovi
poiljaoci imaju koijae i vozare koji rade samo za njih. Iako u Londonu postoje
sline slube, u Engleskoj prevozniki preduzetnici e se kasno pojaviti; putevi u
Velikoj Britaniji su u XVII i XVIII427 veku jo uvek zakreni trgovcima i fabri-
kantima koji putuju. U Nemakoj, ak i poetkom XIX veka, trgovci na sajam u
Lajpcig dolaze i dovoze robu sopstvenim prevozom.428 Prevoz se ni u Francuskoj
ne razvija naglo: Velike prevoznike firme nastaju tek posle 1789. Godine 1801.
bilo ih je oko 50, a 1843. godine 75 429
Suoen s ovom tradicionalnom i sveprisutnom organizacijom, trgovac napro
sto mora da je prihvati. Zato bi se on trudio da organizuje (ili, kako bi neki rekli,
racionalizuje) na kapitalistiki nain sistem u kojem otra konkurencija ve radi
u njegovu korist? Nisu li predstavnici est esnafa 1701. godine rekli da se trgo
vci u pogaanju s prevoznicima oseaju gospodarima kao i sami prevoznici?

421 Sully, Mmoires, III, str. 42.

422 Wilfrid Brlez, De Firma della Faille en de internationale Handel van vlaamse Firma s in de
16 Eeuw. 1959, str. 577.
H. Kellenbenz, Der Medersche Handelsbuch und die Welserschen Nachtrge, 1974, str. 121.
424 A. N., G7, 1685, 77.
425 W. Sombart, op. cit., II, str. 334.
426 J.-P. Ricard, Le Ngoce d Amsterdam, str. 218, citat W. Sombart, II, str. 338.
Ray Bert Westerfield, Middlemen in English business, particularly between 1660 and .1760,
1915.
428 W. Sombart, op. cit., II, str. 329.
29 J.-C. Toutain, op. cit., str. 14.

342
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Reni saobraaj
Mnogo se govorilo o povoljnostima renog prevoza. Rekama plove vei i
manji brodovi, lepovi, splavovi, uvezana stabla. Kada se kae d a je to lak i jevtin
prevoz, treba znati d a je to samo jedna strana stvarnosti.
Najvea slabost renog prevoza je sporost. Kada se ide nizvodno, lepom
koji vuku konji, od Liona do Avinjona treba samo 24 sata.430 Ali kada konvoj a
maca, vezanih jedni za druge, treba da plovi Loarom uzvodno od Nanta do Or-
leana, intendant potonjeg grada (2. juna 1709) sklapa sa brodarima dogovor da
dovezu ito [iz Bretanje] bez obzira na vetar i vreme [to jest ne zaustavljajui se],
jer bi u protivnom prevoz trajao tri meseca.431 To je znatno ispod preenih 12
kilometara dnevno, to je procena Vernera Zombarta za prevoz nemakim re
kama. U Lionu je 1694. vladala velika oskudica hrane, praena pretnjom glau.
Oekivao se dolazak brodova sa itom iz Provanse. Intendant je, meutim, 16.
februara 1694. izrazio bojazan da oni nee stii ni za est sedmica.^ Osim
uroene sporosti, reni prevoz zavisi i od hirovitosti reka, vodostaja, vetrova,
leda. U Roanu,433 brodar koji kasni zbog visokog vodostaja treba da pred bele-
nikom napie izjavu. Saobraaj su ometale i druge stvari: naputene olupine,
ribolovne zapreke, vodeniki jazovi, nestale bove, peani sprudovi i stenje koje
se nije moglo uvek zaobii. I najzad, sijaset taksi koje je trebalo platiti; bilo ih je
desetak na Loari, kao i na Rajni; kao da se elela obeshrabriti plovidba. U Francu
skoj se u XVIII veku sistematski nastojalo ukinuti takse za plovidbu rekama, koje
su neto ranije bile uvedene i to prilino samovoljno; to se tie starijih taksi, mo
narhija je oklevala da ih ukine jer bi morala da plati veliko obeteenje.434
Kanali su bili moderno i racionalno reenje: tu do sporosti dovode ustave.
Orleanski kanal je na 18 milja imao 30 ustava; Brijarski kanal je na 12 milja imao
41 ustavu.435 Kanal od Libeka do Hamburga imao je toliko ustava d a je neki pu
tnik 1701. godine napisao: ponekad treba gotovo tri sedmice da se ovim kanalom
iz Hamburga doe u Libek; [pa ipak], ima mnogo brodova koji plove kanalom u
oba smera.436
Poslednji, ali ne i najmanji problem, bili su sami brodari. Ovi ivahni ljudi
sa oseajem nezavisnosti esto su se udruivali i podravali jedni druge. Bili su
poseban ljudski soj, to se moglo videti jo i u XIX veku. Drava svuda po
kuava da ih nekako disciplinuje. Gradovi im nameu propise i cenzuse. U Parizu
je 1404. sastavljen spisak brodara prema lukama na obali Sene. Godine 1672. u
gradu je osnovano pseudoudruenje prevoznika, ijim su se propisima morali po-
tiniti ak i skelari koji su prevozili ljude i robu s jedne obale reke na drugu. 37

430 Savary des Bruslons, op. cit., I (1759), stubac 429.

431 A. N.. G7, 1646.
432 A. N.. G7, 1633.
433 Svi podaci o Roanu preuzeti su iz daktilografisanog rada Denisa Luyaa, Batellerie et gens de
rivire Roanne au dentier sicle de l Ancien Rgime, Universit de Lyon, 1972.
434 A. N.. H 3156 i H 2933 (posebno spis iz 1789. godine koji se bavi problemom).
435 Michel de Boislile, Mmoires des Intendants, I (1881), str. 5-6.
436 A. N., K 1352, br. 63,7f 1.
4^7
Savary des Bruslons, I, stubac 430.

343
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

25. PLAANJE CARINA DU REKA SAONE I RONE SREDINOM XVI VEKA

Sari Karijer tvrdi da carinarnice na Roni (u XVIII veku) nisu bile tako velika prepreka
kako su govorili savremenici i istoriari. Pa ipak, bilo je mnogo zaustavljanja i komplika
cija. Crte je iz knjige Risara Gaskona, Grand Commerce et vie urbaine au XVIIe sicle,
Lyon et ses marchands, 1971,1, str. 152, crte 20-21

Drava nastoji da otvori redovne brodske linije, ili ih d u koncesiju poje

dincima: tako vojvoda La Fejad dobija pravo na prevoz brodiima na reci Loari
(u martu 1673); vojvoda De evr (1728) dobija povlasticu prevoza brodiima
na Roni, koju e kasnije prodati ak za 200 000 livri, to je tada bilo pravo bo-438

438 . N., Fr 21702, f 71-73.

344
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

gatstvo.439 Tada nastaju propisi i pravila kojima se odreuju tarife, uslovi pri
hvata robe i putnika na obali, njihov tretman na putu, propisi za vodena kola (to
jest lepove koje vuku konji), i druga plovila, kao i cene tegljenja. Du reke Sene,
od Ruana do Pariza, ustanovljuju se uredi glavnih brodara (od kojih svaki kota
10 000 livri), to im konano donosi monopol.440 Dolazi do bezbroj sporova iz
meu prevoznika i putnika, sukoba interesa izmeu vlasnika vodenih kola i
vlasnika ostalih plovila, izmeu trgovaca i brodara.
Izbija i estok sukob izmeu brodara na reci Somi i trgovaca iz Amijena,
Abevila i Sen-Valerija (1723. i 1724).441 Ovi brodari su bili poznati pod imenom
gribanijeri (po nazivu njihovih brodova - gribanes). Prema tada vaeim propi
sima ti brodovi nisu smeli da imaju vie od 18 do 20 tona nosivosti. Brodari su se
alili na niske tarife, utvrene pedeset godina ranije (1672). S obzirom na to da su
cene od tada mnogo porasle, zahtevali su da im se dozvoli udvostruenje tarife.
ovlen, intendant Pikardije, eleo je da ukine propisivanje tarifa i dopusti ono to
bismo mi nazvali slobodnom igrom ponude i potranje izmeu brodara i trgo
vaca, pri emu bi potonji imali slobodu da robu prevoze kako hoe, a da se o
ceni dogovaraju sa prevoznicima. Gribanijeri e u ovoj slobodnoj utakmici izgu
biti esnafsku prednost, to jest bie ukinuta obaveza brodara da prihvataju tovare
po strogom redu ekanja na obali reke.
Zahvaljujui ovom sporu saznajemo i neke pojedinosti o pravilima zanata.
Na primer, svako prisvajanje ili oteenje prevoene robe znailo je telesnu kaznu
za krivca. Brodar koji je utovario u Sen-Valeriju robu za Amijen nije imao pravo
da ,,u Abevilu ostaje ukotvljen vie od jedne noi, jer bi mogao da snosi odgovor
nost za moguu tetu i kamate koje je valjalo platiti, zbog kojih bi se... brod mo
gao oduzeti njegovim kreditorima, ma ko oni bili, pa ak i od samog vlasnika.
Poslednje rei sugeriu to da brod nije pripadao onom koji je njime upravljao.
Brod je izgleda bio sredstvo proizvodnje kojim nije upravljao vlasnik ve neko
drugi.442 ^
Problem se jo bolje moe sagledati na primeru Roana. J Smeten na me-
stu gde Loara postaje plovna, Roan je sa Lionom povezan i kopnenim putem, pa
tako i s Ronom. Grad na taj nain zauzima kljuni poloaj na osi koja povezuje
prestonicu sa Sredozemnim morem (preko Liona, Loare i kanala Brijar). Roan
duguje svojim splavovima od jelovine koji prevoze robu nizvodno (i bivaju rasta
vljeni na kraju puta) i svojim barkama od hrastovine sa kabinom za bogate putni
ke, barem polovinu direktne i indirektne aktivnosti svojih stanovnika, trgovaca,
prevoznika, tesara, amdija, veslaa, fizikih radnika... Brzo se pojavila razlika
izmeu amdije koji radi sa vlastitim amcem, zajedno sa nadniarima i egr
tima, i trgovaca prevoznika, sitnih kapitalista koji poseduju amce, ali ih sami ne
voze, ve upoljavaju amdije i pomonike. I ovde vidimo razdvajanje radnika i
sredstava za rad. Trgovci prevoznici, koji su iveli u udobnim kuama, udavali

439 Ibid., fs 120-126.

440 A. N G7. 1532, avgust 1705.
A. N.. F1", 681, 60 i 44.
442 P. Deyon, Amiens, capitale provinciale, 1967, str. 91 sq.
Pogledati napomenu 433.

345
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Prevozna laa, slika Rijsdaela. Saobraaj je gust na vodenim putevima Holandije,

manjim i veim rekama, kao i kanalima. Tipinu lau vue konj. Ali ima ih veih i
raskonijih, s kabinama za putovanja nou (Hag, Zbirka Marsela Volfa, otisak Zirodon)

svoje keri za sebi sline, predstavljali su elitu koja je ivela od rada drugih.
Naime, muno je bilo sputati se niz Loaru, posebno posle 1704. Tada je ova su
vie brza reka otvorena za herojsko i opasno brodarstvo, i to od Sen-Rambera,
male luke uzvodno od Roana, u koju je stizao ugalj iz rudnika Sent-Etjen. Sa
obraaj na Loari je naglo dobio drugi izgled poetkom prevoenja uglja nizvodno
do Pariza (posebno za staklare u Sevru), kao i prevoenjem vina boole u bura-
dima, koje je do Roana dopremano putevima, a potom prebacivano na amce i
voeno u Pariz. Trgovci prevoznici su ostvarivali velike zarade na prevozu uglja i
vina, iji su centri bili u Roanu, Decizu i Digoenu. Neki od njih su postali vlasnici
pravih prevoznikih firmi. Najvea od njih, firma Beri Labar, posedovala je i bro
dogradilite. ak je stekla i nezvanian monopol na prevoz uglja. Dvadeset petog
septembra 1752. desio se dogaaj koji donekle osvetljava dotadanji sukob koji
e i dalje trajati. Naime, tog dana su se u Roanu amdije dokopali Labarovih a
maca sa ugljem i traili da ih sami odvezu u Pariz.
Tu je zaista postojao izvestan kapitalizam, ali tradicije i bezbrojne prepreke
- administrativne i esnafske - nisu mu ostavljale iroko polje za delovanje. Nasu
prot tome, Engleska izgleda slobodnija nego to zapravo jeste. Svaki gostioniar,
trgovac i poslovni posrednik mogao je da organizuje prevoz. Ugalj, oporezovan
samo kada je prevoen morem, mogao je da se bez smetnji prevozi svim pute-

346
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

vima i rekama Engleske, pa ak i od jedne reke do druge kroz estuar reke Ham-
ber. Zamani trokovi prevoza i pretovara poveavali su cenu uglja: u Londonu je
ugalj iz Njukastla kotao barem pet puta vie no u samom rudniku. Kada je ugalj
prevoen iz prestonice u unutranjost, cena pri dolasku mu je mogla biti i deset
puta via.444 U Holandiji, pak, mrea kanala je omoguavala prilino lak i jedno
stavan prevoz. Vodena kola su ovde bili mali brodovi za 60 putnika, sa dvoji
com krmanoa i jednim konjem.445 Iz gradova su polazili u odreeno vreme. Plo
vili su ak i nou, a kabine su se mogle iznajmiti i po ukrcaju. Bilo je mogue
poi iz Amsterdama uvee, prespavati na brodu i stii ujutro u Hag.

M oreplovstvo
Na moru su ulozi i investicije bili mnogo vei. More je put ka bogatstvu. No
ak ni tu, kapital nije kontrolisao sav prevoz. Posvuda na moru rade sitni prevo-
znici: na stotine barki, ponekad otvorenih amaca, prevoze raznu robu iz Napulja
u Livorno i enovu, od rta Kors u Livorno, s Kanarskih ostrva na Antile, iz Bre-
tanje u Portugaliju, iz Londona u Denkerk. Bezbroj amaca plovi du obala Eng
leske i Ujedinjenih Pokrajina. enovskom i provansalskom rivijerom pak plove
lake brodice (tartanes) koje su nudile brz prevoz putnicima koji se nisu plaili
mora.
Ovaj pomorski prevoz manjeg intenziteta odgovara u neku ruku isto takvom
kopnenom prevozu o kojem smo govorili. I sam slui lokalnoj trgovini. Seoske
oblasti se prosto stapaju sa morem ako na njega izlaze. Obalski pojasi vedske,
Finske, baltikih zemalja, lezvig Holtajna, Danske, obale u blizini Hamburga
do zaliva Dolart sa malom lukom Emden koja je sedite stalne i raznovrsne ak
tivnosti, razuena obala Norveke, sve do Lofotskih ostrva - sve su to bile oblasti
koje su slabo urbanizovane jo u XVI veku. Takoe i sve one obale koje vrve
seoskim barkama, uglavnom skromne i jednostavne konstrukcije, a koje prevoze
sve i svata (multa non multum): ito, ra, drvo (daske, letve, grede, duge za bu-
rad), katran, gvoe, so, zaine, duvan, tekstil. Upravo ovakvi brodovi plove iz
jednog fjorda u blizini Osla, i u dugakim konvojima prevoze drvo u Englesku,
kotsku i u relativno bliski Libek.4
vedska, koja preuzima kontrolu tesnaca i ustanovljuje mostobran u pokra
jini Haland (mirom u Bremsebru, 1645), nasleuje aktivnu seosku flotu, koja u
inostranstvo odvozi graevinski kamen i drvo. Ukoliko nisu provodili leto putu
jui po lukama u Norvekoj i na Baltiku, u kojem sluaju su se vraali uoi zime
sa zaradom u gotovom novcu, ovi brodovi bi ponekad u vedsku dovozili duvan.
Ovi brodovi koji su tu nazivani schuten , odigrali su ulogu i u Skanijskom ratu
(1675-1679). Na njima je 1707. godine prevezena i vojska Karla XII do oblinjeg
ostrva Zelanda.447

444 Defoe, op. cit., II, str. 254-256.

445 Savary des Bruslons, op. cit.. I, stubac 429.
446 K. Kellenbenz, Buerliche Unternehmerttigkeit im Bereich der Nord- und Ostsee von
Hochmittelalter bis zum Ausgang der neueren Zeit, u: Vierteljahrschrijt fr Sozial- und Wirtschaftsge-
schichte, mart 1962.

347
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

J e S t^ O t ---- demeurait 1 P Ju t/iru * 4 3 - ---- -----

Matre aprs Dieu du Navire nomm & ?a x_ J {^ ____ 6C--------du port
it ce. environ VHUll UV WVtVI * \^liwWVHI^ I pour du premier tems
quil plaira a Dieu envoyer , aller droite route ~ ____-_________ ~ ______
rcconnois & confed avoir reu 8e charg dans le bord de mondit Navire, fous le franc*
dicelui, de vous Meffieurs P O T E L , Freres d i & O tanA C -. d e s ^ < ^ & 5 ~

^ Q e j Q h iu jf a out^ fft to o Q Ptw& wQ

,J L > < 0** d&US Q u Q u ^ rj^aiA tH iikn 1

le tout fcc 8e bien conditionn 8e marqu de la marque en marge ; lesquelles Marchandes je

promets tt moblige porter Sc conduire dans mondit Navire , fuf iesprib 8e rifquts de b M er,
audit lieu d t _ ----- &i les dlivrer >: e& rrs> . '
en me payant pour mon Fret, b fomrae de & c x tz v ta /tifte Jva-V fflu t,-a u . ., <
tfnaa /tojc* ---------~ ------------------- 1----------------- -------------------- ---------- / . -
avec les avaries flon les Us 8e Coutumes de b Mer. Et pour ce tenir & accomplir, je moblige
corps 8e biens avec mondit Navire, Fret 8 : Apparaux dicelui. En tmoignage de vrit , jai ligne
trois Cormoiflemens dune mme teneur, dont lun accompli, les autres de nulle valeur, / 7
F a ST a Cherb ourg, ce % .> jour d-O cSitM O vO mil fept,cent jfo a c a t
rf/tjOiQ

Tovarni list jednog vlasnika broda iz erbura. A. N, 62. AQ 33. Uporediti s Renikom
Savari de Brislona, II, str. 171-172

Dokumenti nam omoguuju da saznamo neto i o finskim seljacima m orna

rima, sitnim trgovcima koji su odlazili u Revel, a kasnije u Helsingfors (osnovan
1554); takode i o seljacima sa ostrva Rigen i iz seoskih luka na uu reke Odre, a
koji su putovali u Gdanjsk. Saznajemo i za manje teretne brodove iz Hobsuma sa
poluostrva Jitland, koji su u Amsterdam prevozili ito i tu spravljenu slaninu i
unku.448
Svi ovi primeri i jo mnogo drugih - a u koje spadaju i oni s Egejskog mora
- lepo ilustruju arhaini brodoprevoz, gde su sami graditelji brodova krcali robu i
plovili s njom, obavljajui sve zadatke i funkcije koje je zahtevala pomorska trgo
vina.
To je izuzetno jasno u sluaju srednjovekovne Evrope. Ako sudimo po Ber-
genskim zakonima (1274), Oleronskim zakonima (1152), ili starom Olonskom
obiajnom pravu, proizlazi to da je trgovaki brod isprva plovio communiter (to
jest kao zajedniki poduhvat).449 On je bio svojina malog broja korisnika. Naime,
u Oleronskim zakonima je stajalo da Brod pripada nekolicini kompanjona .
Svako od njih je na palubi imao odreeno mesto za svoju robu (takav se sistem
447 Ibid.
448 Ibid.
449 L.-A. Boiteux, La Fortune de mer, le besoin de scurit et les dbuts de l'assurance maritime,
str. 45 sq.

348
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

nazivao per loca). Mala grupa bi odluivala o putovanju, danu polaska, a onda bi
svaki lan krcao svoju robu u emu mu je pomagao sused, to bi mu ovaj kasnije
uzvraao. Na putovanju bi svako morao da odradi svoj deo posla, u upravljanju,
osmatranju i ienju. Pa ipak, po pravilu svakoje imao plaenog slugu. Sluga
je iveo, kako se govorilo, na gazdinom hlebu i vinu, i ovog zamenjivao u po
slovima na brodu, a posebno po pristajanju u luku, kada bi gazda odlazio da se
bavi trgovinom. Za plovidbu su bila zaduena trojica pomorskih oficira, kormi
lar, navigator i nadzornik, koji su dobijali platu od kompanjona. Oni su sami bili
pod komandom gazde kojeg su birali suvlasnici broda, i koji zaelo nije mogao
da izigrava boga oca na brodu. I sam je bio kompanjon, savetovao se sa svojim
drugovima, a za taj privremeni posao je dobijao samo poasne poklone: eir, par
obojaka, vr vina. Takav je brod bio republika u malom, manje ili vie sa
vrena, ukoliko je izmeu kompanjona vladalo razumevanje, to su obiaji prepo
ruivali. Bio je nalik i na rudarske zajednice pre nego to e rudnike preuzeti ka
pitalisti. Medu ovim trgovcima, koji su istovremeno bili i vlasnici i moreplovci,
nije bilo dugakih natezanja i raunanja trokova; nije trebalo plaati zakupninu,
jer je svaki kompanjon plaao u naturi ili svojim radom; kad je re o optim tro
kovima - poputni, poetnim izdacima, itd. - oni su pokrivani iz zajednike bla
gajne (koja se u Marselju zvala zajednikim raunom, u Olonu velikom kesom
i slino), kako to savreno jasno u svojoj knjizi Na brodu nije bilo knjigovodstva
kae Luj A. Boate.450
Zapremina potpalublja se ak i pre XV veka, neumereno poveala. Gradnja
i odravanje tih brodova, kao i plovidba njima, postali su neizvodiv zadatak za
nekadanje kompanjone. Umesto d a je podeljen per loca kao nekad, veliki brod je
sada podeljen per partes (na deonice), i to najee na 24 karata (iako to nije bilo
opte pravilo: tako je jedan marseljski brod po ugovoru od 5. marta 1507, bio po
deljen na jedanaestine, koje su dalje deljene na polovine ili tri etvrtine jedanae-
stine). eoniar (parsonier) e svake godine dobijati svoj deo zarade. On, na
ravno, nije sam plovio. Obraao bi se sudiji ako je bilo tekoa da naplati potrai
vanja, koja bismo mi danas nazvali dividendama na karate. Izvanredan primer
ovog sistema vlasnitva jesu krupni dubrovaki teretni brodovi iz XVI veka, koji
su ponekad imali i po hiljadu i vie tona nosivosti; njihovih suvlasnika je bilo po
svim hrianskima lukama na Sredozemlju. Kada bi neki od tih jedrenjaka uplo
vio u luku - u enovu ili Livorno - vlasnici karata bi pokuavali da naplate svoju
zaradu, na prijateljski nain ili pod pretnjama: kapetan broda bi tada morao da po
lae raune i da se snalazi.
Ovo je lep pokazatelj razvoja kroz koji e proi trgovake flote sa Severa,
to jest flote Ujedinjenih Pokrajina i Engleske. Ovaj razvoj je imao vie posledica.
Kao prvo, umnoavaju se naini ulaganja kapitala u brodarstvo. Znamo za
posednike deonica (kakav je, na primer, bio jedan engleski bogata u XVII veku,
koji je posedovao deonice 67 brodova),451 kao i snabdevae brodova koji su ribo-
lovne brodove snabdevali namirnicama i priborom pod uslovom da dobiju treinu
ili neki drugi dogovoreni deo zarade.

450 Ibid., str. 48.

451 Ralph Davis. Alippo and Devonshire Square, str. 34, napomena 2.

349
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Sreda jutro
22. decembar popodne
vee
etvrtak no
23. decembar lagan do umeren
/ i umeren
vetar zs srednje jaine
Petak jak
24. decembar -* olujni
stalna
Subota
25. decembar
kia
povremena
veoma oblano
Nedelja oblano
26. decembar ' slaba oblanost
Vrente
I maglovito
--------------------------------------1--------------------------------------- 1784

Ponedeljak I I vedro
27. decembar
uzburkano
Utorak
28. decembar
B umereno do uzburkano
mirno

Sreda
29. decembar

etvrtak
30. decembar

Petak
31. decembar

Subota
1.januar

Nedelja
2. januar

Ponedeljak
3. januar

Utorak
4. januar

Sreda
1785

5. januar

etvrtak
6. januar 26. IZLAZAK IZ LUKE
Korveta La Levret, francuska laa, ula je u zaliv
Petak Kadiza 22. decembra 1784; imala je sreu da eka
7. januar samo do 9. januara 1785. povoljno vreme za nastavak
putovanja. Beleke u brodskom dnevniku omoguavaju
Subota * da se rekonstruiu vremenske prilike na okeanu.
8. januar
J ,*-* Strelice, koje oznaavaju vetar, ujedno oznaavaju
Nedelja
njegovu snagu i smer. To malo remek-delo stvorio je
9. januar izvanredno spretno Zak Berten, Dokumentacija A. N.,
A. N., A. E., B1, 292

350
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Kao drugo, pored deoniarstva, koje predstavlja trgovinsku operaciju gde

su rizici i zarade podeljeni u odreenoj srazmeri - esta praksa postaju i rizini
zajmovi ( la grosse aventure). Oni se postupno odvajaju od tekueg posla, tj. od
samog putovanja broda i pretvaraju u isto finansijsku operaciju. Opli trgovinski
prirunik (Compagnon ordinaire du marchand), 2 rukopisni francuski prevod
jednog engleskog del iz 1698, zanimljivo objanjava ta zapravo znai ugovor
la grosse aventure. Re je o pomorskom zajmu (koji je ranije bio poznat kao us-
ura marina). Tu se kae da e zajmodavac najbolje postupiti ako pozajmi novac
na jedno putovanje sa kamatom od 30, 40 ili 50%, prema duini putovanja (ako je
brod plovio u Indiju, dvosmerno putovanje je moglo da potraje tri godine, pa i
due). Poto d zajam, zajmodavac svoj novac (dakle, pozajmljeni kapital plus
dogovorenu kamatu), odmah osigurava uz premiju od 4, 5 ili 6%. Ukoliko bi brod
potonuo, ili bi ga zarobili gusari, zajmodavac bi povratio svoj poetni imetak i
oekivanu zaradu, a sve umanjeno za premiju osiguranja. ak i u tom sluaju pri
lino bi zaradio. Danas ima tako promuurnih ljudi, pie dalje u naem vodiu,
koji ne samo da daju brodove pod hipoteku, ve trae i nekog pouzdanog trgovca
da kaucira njihov novac. Oni, pak, koji su, jo domiljatije, sami pozajmili novac
(u Holandiji na primer, gde je kamatna stopa za dva ili tri poena nia nego u Eng
leskoj), i dalje ga dali na zajam, ako se sve dobro odvija, ostvarie zaradu ne ra-
stajui se od sopstvenog kapitala. Tako su se, naime, u pomorstvo prenosile ber-
zanske prakse onog vremena, gde je vrhunsko umee predstavljalo spekulisanje
bez vlastitog novca.
Uporedo s rastom, pomorstvo se deli na vie grana. Najpre u Holandiji, a
zatim u Engleskoj. Kao prvo, brodogradilita postaju zasebna industrija. U Sar-
damu i Roterdamu452453 nezavisni preduzetnici su, iako je brodogradnja u to vreme
jo uveliko zanatska delatnost, u stanju da brzo odgovore na porudbine koje stiu
od trgovaca i drava. Amsterdam u XVII veku nije bio samo mesto za naruivanje
i kupovinu novih brodova, ve i ogromna pijaca korienih brodova. S druge
strane, posrednici se specijalizuju za pruanje raznih brodarskih usluga: pro
nalaze robu za prevoznike, kao i brodove za trgovce. Osiguratelji vie nisu obini
trgovci koji se osiguranjem bave kao uzgrednim poslom. Osiguranje se razvija,
iako ga svi prevoznici i trgovci ne koriste, ak ni i u Engleskoj, gde je preduzee
Lojd, o emu sam ve govorio, krenulo stazom uspeha.
Oito je da u pomorskom prevozu dolazi do velike mobilizacije kapitala i
aktivnosti, u XVII i naroito u XVIII veku. Kreditori i brodovlasnici postaju
neophodni u organizovanju putovanja koja traju i po vie godina. ak i drava tu
vidi svoje interese, to ipak nije neto novo: galere da mercato su u XV i XVI
veku bili brodovi koje je mletaka vlada dala da se izgrade i stavila na raspola
ganje trgovcima patricijima za duga putovanja; slino tome, portugalski karaci,
morski divovi iz XVI veka, bili su svojina portugalskog kralja. Veliki brodovi raz
nih indijskih kompanija (o kojima u jo govoriti), bili su ako se tako moe rei, u
isto vreme i kapitalistiki i dravni.

452 A. N.,K 1351.

453 Seignelay, Journal de voyage en Hollande, izd. 1867, str. 293 i 297.

351
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Brodogradilite u Amsterdamu. Bakrorez L. Bakujzena (1631-1708)

(Rijksmuseum, otisak Muzeja)

Naalost, pojedinosti o ovom iznajmljivanju brodova i zaelo veoma razno

vrsnim kapitalima uloenim u te poslove, nisu dovoljno poznate. Otuda i znaaj
nekoliko naizgled loe odabranih primera (budui da je re o neuspesima). Neu-
spesi praeni sudskim procesima su ostavili vie traga nego srena putovanja. Is-
toriaru su, meutim, vani dokumenti.
U decembru 1787. godine, dvojica bankara iz Pariza jo uvek ne znaju kako
e se zavriti posao sa velikim brodom Karnat, koji je firma Braa Berar &
Co iz Lorijana iznajmila dvanaest godina ranije (1776), za putovanje na Maurici-
jus, na Reunion, a zatim u Pondieri, u Madras i u Kinu. Bankari su dali zajam na
brod i teret od 180 000 livri, za 28% pomorske dobiti, na rok od trideset meseci.
Oprezno su se bili i osigurali kod svojih prijatelja u Londonu. Brod, meutim, ni
kada nije stigao u Kinu. Prilikom obilaska Rta dobre nade poeo je da proputa
vodu, to ga je onesposobilo za dalju plovidbu. Posle popravke, s Mauricijusa je
otplovio u Pondieri gde se kvar ponovio. Karnat je napustio otvorenu luku
Pondieri i plovei uzvodno Gangom stigao do andernagora. Poto je ponovo
popravljen, tu je saekao da prou zimski monsuni (od 25. septembra do 30. de-

352
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

cembra 1777). Posle utovara robe u Bengalu, vratio se u Pondieri i zaplovio ka

Evropi do koje je stigao bez problema. Meutim, u oktobru 1778. godine, eng
leski gusari su ga oteli u blizini panske obale. Oekivalo se da londonski osigura
telji nadoknade tetu (to se esto i dogaalo u takvim sluajevima). Meutim, ad
vokati potonjih uspeli su da pred sudom dokau da je brod namerno skrenut s
kursa poto je isplovio sa Mauricijusa. Bankari se obraaju brodovlasnicima. Ako
je dolo do promene kursa, to je njihova krivica, kau. Novi sudski proces je na
vidiku.454
Drugi primer se tie bankrotstva kue Harlos, Menkenhauzer & Co iz
Nanta, godine 1771.455 Sluaj nije bio reen ak ni u septembru 1788. Meu po-
veriocima je bio i izvesni Vilhelmi, stranac (to je jedino to o njemu znamo),
koji je na pet brodova firme, koji su ve bili na moru, kupio participaciju od 9/64
(u vrednosti od skoro 61 300 livri ). Poverioci su, kao obino, bili podeljeni u pri
oritetne i obine. Vilhelmi je iz nekih razloga bio svrstan medu potonje - to je
25. septembra 1788. potvrdilo i Trgovako vee, ponitavajui odluku Vrhovnog
suda Bretanje od 13. avgusta 1783. Vilhelmi po svoj prilici nije povratio uloeni
novac. Nije nam poznato ni to da lije bio osiguran. U svakom sluaju, naravoue-
nije je da se na sudu moglo izgubiti ak i onda kada je ovek imao sve adute u ru
kama. Trebalo je samo da za protivnike ima spretne advokate sa specifinom lo
gikom dokazivanja. (Priznajem da mi je bilo zanimljivo da itam o ovim sluaje
vima.)
Dakle, ak su i krediti la grosse aventure, pokriveni osiguranjem, bili do
nekle rizini. Pa ipak, najee su donosili prihode. Kamate su, naime, uvek bile
visoke u prevozu na duga rastojanja, jer je on traio velike avanse, a znaio duge
rokove i velike profite. Ne udi to je zajam la grosse aventure, sloena speku
lativna operacija, blie povezana s trgovakim nego prevoznikim profitom, bio
skoro jedini nain na koji se krupni kapital ukljuivao u pomorstvo. Rutinski pre-
voz na kratka rastojanja (koja su u doba Svetog Luja izgledala ogromna, ali na
koje su se prevoznici brzo navikli), preputen je sitnim kreditorima. Konkurencija
je tu bila veoma delotvorna jer je smanjivala trokove iznajmljivanja brodova u
korist trgovaca. Re je o slinoj situaciji kakva je postojala i u kopnenom pre
vozu.
Godine 1725, ogromna je konkurencija malih engleskih brodova oko tereta
za prevoz u Amsterdam i druge luke Ujedinjenih Pokrajina.456 Ovim se malim
brodovima do Sredozemnog mora moglo putovati po znatno niim cenama nego
obinim brodovima na ovim pravcima. Zbog toga su holandski i francuski bro
dovi velike nosivosti, sa brojnom posadom i topovima za eventualnu odbranu od
gusara, bili gotovo neiskorieni. To je dokaz da veliki brodovi ne pobeuju auto
matski manje brodove. U stvari, verovatnije je da e se dogoditi suprotno, uko
liko su margine zarade ue. Belgijski istoriar Vilfrid Brlez, pisao mi je povo
dom toga: Prorauni za trinaest putovanja holandskih brodova, tokom poslednjih

454A .N .,F 12, 724.

455 A. N.. F12, 724, 25. septembar 1788.
456 A. N A. E., B1, 627, 2. avgust 1725.

353
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

godina XVI veka, uglavnom izmeu Iberijskog poluostrva i Baltika, s jednim pu

tovanjem u enovu i Livorno, pokazuju isti profit od 6%. Neka putovanja, na
ravno, donose veu zaradu, druga se zavravaju sa gubicima za brodovlasnika,
kod treih nema ni gubitka ni zarade . To objanjava i neuspeh pokuaja da se u
Amsterdamu (1629. i 1634), osnuje firma koja bi imala monopol na pomorsko
osiguranje. Trgovci su se suprotstavili, a jedan od argumenata im je bio to da bi
predloene premije osiguranja premaile oekivane zarade, ili ih u svakom
sluaju znatno umanjile. Sve se to dogaa, istina je, poetkom XVII veka. Ali i
kasnije, mnogo manjih brodova radi za sitne preduzetnike, to se moe videti iz
injenice da su esto svojina pojedinca, a podeljeni izmeu vie deoniara. To je,
zaelo, sluaj sa najveim brojem holandskih brodova koji obavljaju trgovinu na
Baltiku, ili voze kratke ture (beurts na holandskom) do oblinjih luka Ruana, Sen-
-Valerija, Londona, Hamburga, Bremena, gde ekaju na utovar jedan za drugim.
To je sluaj i sa ogromnom veinom hamburkih brodova u XVIII veku.

Proraun trokova: kapital i rad

Kao i u sluaju industrijske delatnosti, da bi se izraunali profiti treba videti

kako stvari funkcioniu iznutra, pa tako i ustanoviti raunovodstveni model. Mo
delom se, meutim, odbacuje suvino, atipino, sluajno, a u starom brodarstvu to
i dominira. Sve to ulazi u ukupne trokove, sakriva pravila, ako ovih uopte i ima.
Na poslovino nestalnom moru mnogo je nedaa: ratovi, gusari, muenja, pre
padi, zaplene; vetrovi koji danima zadravaju brodove u lukama, ili ih, pak, skre
u s kursa dok plove; stalne havarije (proputanje vode, lomljenje katarki, kva
renje kormila koje valja popraviti); brodolomi u blizini obale ili na puini, kada
se tovar ponekad moe spasti; oluje koje primoravaju na izbacivanje tovara radi
spaavanja broda; poari koji pretvaraju brodove u buktinje, kada gore ak i de-
lovi u vodi. Do nesree moe doi i nadomak luke: koliko je samo brodova kom
panije Carrera de Indias potonulo pored grebena San Lukar de Barameda, na par
sati plovidbe do mirnih voda Sevilje! Neki istoriari su tvrdili d a je vek trajanja
drvenog broda bio nekih dvadeset do dvadeset pet godina. Ja bih rekao da je to
njegov maksimum, naravno ako je srea na njegovoj strani.
Umesto da stvaramo modele, moda bi mudrije bilo da se drimo konkre
tnih sluajeva, da pratimo ta se s brodom dogaa kroz itav njegov vek. U rau
novodstvu se ne poklanja mnogo panje dugoronom dohotku jednog broda. Tu
su znaajniji bilansi pojedinanih putovanja, pri emu razliite stavke u troko
vima nisu toliko bitne. Pa ipak, raun voen za konvoj sedam brodova iz Sen-Ma-
loa457 do obale Pacifika (1706), daje nam nekoliko zanimljivih podataka. Uz
mimo kao primer jedan od brodova, Le Morpa (Le Maurepas): zaokrueno, nje
gov troak u polasku (ono to se naziva mise-hors) iznosi 235 315 li vri;
trokovi na putu su 51 710; trokovi u povratku 89 386; dakle, ukupni troak iz
nosi 376 411 livri. Ako se ovi trokovi podele na fiksni kapital (cena broda, po
pravke, oprema i opti trokovi - koji su mali), kao i na opticaj ni kapital (hrana i

457 A. N Kolonije F2 A 16.

354
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

Ime broda 1 1 IM H l

Morepa I ------

I Kupovina broda Oprema Plate za posadu

iPopravke S-i! Namirnice Ostali trokovi

27. TROKOVI SEDAM BRODOVA IZ SEN-MALOA

Ti su brodovi plovili do Junih mora i po povratku u Francusku bili su pravljeni rauni
(oko 1707). Krupni izdaci su hrana i plate posade. Opticajni kapital igra glavnu ulogu,
moda i dva puta veu nego stalni. Dokumenti su iz Nacionalne arhive, A. N , zbirke F2, A.
16. Grafikon izradila gospoica Zanin Fild-Rekira

plata za posadu), dobija se rezultat od 251 236 livri za opticajni kapital, i 125 175
livri za fiksni kapital, dakle 2 prema 1. Grafikon pokazuje brojke i za ostalih est
brodova: odnos je kod svih slian. Ne pridajui previe znaaja podudarnostima,
ipak primeujemo da sauvano raunovodstvo za jedan japanski brod koji je pu
tovao u Kinu (1465),458 na dugo trgovako putovanje, govori o slinim odnosima.
Oprema i potpalublje su kotah 400 kwan-mona: hrana za posadu za dvanaest
predvienih meseci putovanja kota 340, dok plate iznose 490 kwan-mona. Od
nos fiksnog i opticajnog kapitala i ovde iznosi 1 prema 2.
Dakle, do XVIII veka, u brodarstvu kao i u veini manufaktura, opticajni
kapital uveliko premauje iznos fiksnog kapitala. Treba samo da pomislimo na
duinu putovanja i na ono to to podrazumeva - sporo kruenje novca i investi

458 Yosaburo Takekoshi, The Economic aspects of the political history o f Japan. 1930,1, str. 223
224.

355
Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

ranog kapitala, mnogo meseci isplaivanja plata i ishrane posade - pa emo shva
titi daje to u stvari veoma logian tok. Pa ipak, kao i u manufakturama, izgleda da
se odnos fiksnog i opticajnog kapitala (F/O), polako preokree tokom XVIII
veka. Uzmimo na primer kompletno raunovodstvo za putovanje tri broda iz
Nanta u drugoj polovini stolea: De Notona (1764), Margarite (1776, Santo-Do-
mingo), Baji de Sifrena (1787, Antili). Za ova tri putovanja, odnosi O/F jesu sle-
dei: 47 781 livri u odnosu na 111 517; 46 194 u odnosu na 115 574; 28 095 u od
nosu na 69 827 (to su bila, naravno, kraa putovanja nego stoje bilo putovanje od
Sen-Maloa do obala Perua).459460U sva tri sluaja, postoji priblian odnos 20=F.
Dakle situacija iz 1706. godine se potpuno preokrenula.
Ovi uzorci su nesavreni i nema ih dovoljno da bi resili problem. Pa ipak,
pomau da se on postavi. Udeo fiksnog kapitala se znatno poveao. Rad posade
vie nije glavna stavka u trokovima. Maina - a brod je maina - sada kota vie.
Ukoliko bi se ova pretpostavka mogla dokazati, imala bi dalekosenih posledica i
mogla bi se uporediti sa zapaanjima Ralfa Dejvisa, Daglasa Norta i Garija M.
Voltona koji su zakljuili d a j e u razdoblju 1675-1775 dolo do poveanja
produktivnosti od 50% u prevozu na severnom Atlantiku (dakle 0,8% godinje).
Ali zbog ega je dolo do preokreta u odnosu fiksnog prema opticajnom kapitalu?
Oito je to da je brodogradnja postala sloenija (oblaganje trupa broda bakrom
npr.), a da su cene brodova porasle. Pa ipak, da bi se procenilo, trebalo bi sve to
dovesti u odnos sa optim porastom cena u XVIII veku; trebalo bi znati da li se
promenio vek trajanja brodskih korita, kao i da li se promenila stopa amortizacije
materijala. Takoe i ispitati da li je moda dolo do realnog pada plata posade,
kao i pada trokova hrane na brodu i njenog kvaliteta. Moda je dolo i do smanji
vanja broja lanova posade u odnosu na nosivost broda; moda su i oficiri (kape
tan, glavni oficiri, kormilar, knjigovoa) poeli bolje da rade posao. Moda je isto
tako bilo i sa mornarima koji su poetkom XVIII veka uglavnom bili nekvalifiko-
vani proleteri. Sta ako je ono to je loe donosio sistem prese (prisilne regruta
cije pomoraca za rat), vailo i za uslove za sve mornare? Na ova pitanja jo uvek
nije dat zadovoljavajui odgovor.
Produktivnost broda naravno zavisi od koliine, vrednosti i sudbine njego
vog tovara. Mi smo do sada raunali samo trokove prevoza. Ako je vlasnik
broda naprosto prevoznik po struci, trebalo je samo da naplati brodarinu, te tako
nadoknadi trokove i zaradi. To u Sredozemlju, u XVI veku, rade vlasnici velikih
dubrovakih teretnih jedrenjaka za obino kratka putovanja. To su u Sredozemlju
i drugde, inili vlasnici stotina i hiljada brodova male i srednje nosivosti. Pa ipak,
to je bio teak i rizian posao koji je donosio tek skromnu zaradu. U primerima
koje sam naveo, uopte se ne pominju trokovi opremenja broda. Trgovci su sami
opremali brod da bi njime poslali svoju robu. Brodoprevoz je tako bio samo jedan
deo trgovake operacije. U stvari, a na to emo se kasnije vratiti, kada je re o tr
govini na daljinu, rizici i cena prevoenog tovara su toliki, da je prevoz kao jed-

459 Koriene dokumente mi je dostavio Jean Meyer.

460 Frdric C. Lane. Progrs technologiques et productivit dans les transports maritimes de la
fin du Moyen Age au dbut des Temps modernes, u: Revue historique, april-juni 1974, str. 277-302.

356
 Proizvodnja ili kapitalizam kod drugih

nostavna industrija nezamisliv. Prevoz na daljinu se uobiajeno organizovao u

okviru trgovake operacije u kojoj je predstavljao samo jednu od mnogih stavki u
ukupnim trgovakim trokovima i rizicima.

PRILINO NEGATIVAN BILANS

Ovo dugako poglavlje koje zavravamo, mogli bismo saeti u nekoliko re
ci. eleli smo da opiemo sektore proizvodnje da bismo pokuali da otkrijemo pro
dore kapitalizma u ovu oblast u koju on jo uvek nije bio vrsto integrisan. I za
ista, u ovim oblastima, bilans predindustrijskog kapitalizma je prilino negativan.
Uz nekoliko izuzetaka, kapitalista, to e rei veliki trgovac s mnogim de-
latnostima, ne angauje se sasvim u proizvodnji. On gotovo nikad nije zemljopo-
sednik ukorenjen u zemlju; on je esto zemljini rentijer, dok su mu pravi pro
fiti i interesovanja negde drugde. Nije ni vlasnik zanatske radionice predan poslu;
nije ni preduzetnik u prevozu. Kada jedan od tih poslovnih ljudi poseduje brod ili
deonice broda, kada kontrolie neki Verlagssystem, uvek je re o dodatku njego
vom glavnom zanimanju: on je, naime, ovek trita, berze, mrea i dugih lanaca
trgovine. On je pre svega ovek distribucije, pravog sektora gde se zarauje.
Braa Pele, o kojima smo govorili, imaju svoj brod, ali je to za ove bor-
deke trgovce, angaovane u uspenim poslovima na Antilima, samo uzgredna
prednost, mogunost da utede jer ne moraju da iznajmljuju brod. Kada neko ima
brod, to mu daje mogunost da odabere dan polaska, da stigne u pravo vreme, a
ponekad da stigne i sam; to vlasniku daje i povlasticu da u kapetanu broda ima
svog agenta za razne zadatke, kojima se ovaj moe prilagoditi prema lokalnim
okolnostima. To zapravo znai imati najbolje karte u rukama. Slino tome, trgovci
iz Sen-Maloa, koji su kupili i opremili brodove o kojima smo govorili, zanimali
su se pre svega za robu utovarenu na brod koji je polazio za ile ili Peru, kao i za
onu koja e biti utovarena za povratno putovanje. Za smele trgovake operacije
izvoene u doba rata, a koje su zahtevale tajnovitost i obeavale ogromne zarade
(kakve su nekad i ostvarivane), trebalo je zaista imati svoj brod. Prevoz je i ovde
na drugom mestu, to jest deo je niza operacija. Posle Kolberove smrti, krupni i
prebogati pariki trgovci investiraju u manufakture tekstila pre svega da bi dobili
povlasticu da ga prodaju u Francuskoj i inostranstvu. Oni e te povlastice estoko
braniti kada budu osporene.461
Ukratko, prodor kapitalizma u njemu strane oblasti je retko kada opravdan
sam po sebi. On u proizvodnju ulazi samo ako je to nuno, ili kada to sugerie tr
govaki profit. Kapitalizam ne osvaja proizvodni sektor sve do industrijske revo
lucije, kada maine toliko preinauju uslove proizvodnje da industrija postaje
profitabilan sektor. Kapitalizam e pri tome i sam biti znatno izmenjen, pre svega,
proirie se. On ipak nee napustiti svoje stare navike da osciluje u skladu s tre
nutnim okolnostima, jer e mu se s vremenom, u XIX i XX veku, osim industrije
otvoriti i druge mogunosti. Kapitalizam, ak ni u industrijskom razdoblju, nee
biti iskljuivo vezan za industrijsku proizvodnju.

461 Germain Martin, La Grande Industrie sous le rgne de Louis XIV, str. 213.

357
 etvrto poglavlje

KAPITALIZAM NA SVOM

Ako je kapitalizam na svom u sferi prometa, on ipak ne zauzima itavo to

podruje. On se nalazi samo tamo gde je razmena posebno iva. Njega malo zani
maju tradicionalna razmena i trina privreda u uskim oblastima. ak u najrazvi
jenijim regionima, ima zadataka koje on prihvata, drugih koje deli, te onih koje ne
eli i u koje se nipoto ne uputa. U ovim izborima drava mu esto pomae i
podstie ga. Ponekad ga i ometa, stajui na njegovo mesto, ali ga ponekad i pri
siljava na neku ulogu koju on ne bi eleo.
S druge strane, krupnim trgovcima u prolosti je bilo lako da na duanije i
preprodavce prenesu neke svakodnevne zadatke, kao to su prijem, skladitenje i
preprodaja robe, ili, pak, snabdevanje trita, to su sitne operacije koje su ili be
znaajne, odve rutinske, ili pomno nadzirane da bi ostavljale mnogo slobode de-
lovanja.
Kapitalizam je tako ogranien na jedan opti kontekst koji je vei od njega
samog, a koji ga nosi napred i podie svojim vlastitim kretanjem. Ovaj visoki
rang na vrhu trgovakog drutva je verovatno od presudnog znaaja za kapitali
zam s obzirom na koristi koje taj poloaj donosi: stvarni i zakonski monopol i
mogunost manipulacije cenama. Upravo s te visine moemo lepo posmatrati i
procenjivati panoramu opisanu u ovom poglavlju, kao i najbolje razumeti njen lo
giki razvoj.

NA VRHU SVETA TRGOVINE

Svuda gde se modernizuje, trgovaki svet je predmet podele rada. Podela
rada nije samostalna sila. Ona podsticaj i dimenzije dobija, kako je utvrdio Adam
Smit, zbog poveanja trita i obima trgovine. Stvarna pokretaka snaga jeste po
let ekonomije koji, omoguujui jednima da preuzmu inicijativu u napretku, dru
gima ostavlja sporedne zadatke, stvarajui tako velike nejednakosti u svetu trgo
vine.

359
 Kapitalizam na svom

Trgovac-bankar koji deluje u stranoj zemlji, gravira iz 1688 (foto B. N.)

360
 Kapitalizam na svom

Trgovaka hijerarhija
Nikada nije bilo zemlje, u bilo kom razdoblju, gde su svi trgovci bili ravno
pravni i jednaki. ak i vizigotski zakoni govore o negociatores transmarini,1 pre
komorskim trgovcima koji trguju luksuznim proizvodima s Istoka. Re je, bez
sumnje, o sirijima koji su na Zapadu prisutni ve pred kraj Rimskog carstva.
Nakon buenja privrede u XI veku, u Evropi su sve uoljivije nejednakosti.
U italijanskim gradovima, koji nanovo uestvuju u trgovini na Levantu, nastaje
klasa bogatih trgovaca koji se uskoro potvruju kao vodstvo gradskih patricijata.
Ova hijerarhizacija dalje jaa u doba prosperiteta u narednim stoleima. Razvoj
se zavrava stvaranjem monog finansijskog sektora. I zaista, u doba sajmova u
ampanji, Buonsinjori iz Sijene upravljaju Magna Tavolom, velikom bankarskom
firmom. Oni su bili, kako je Mario Kjaudano12 nazvao svoju knjigu o njima,
Rotildi trinaestog veka (Rothschild del Duecento). Italija e postati uzor itavom
Zapadu. U Francuskoj, na primer, delovanje velikih trgovaca je u XIII veku
vidljivo u Bajonu, Bordou, La Roelu, Nantu, Ruanu. U Parizu su imena Arod,
Popen, Barbet, Pi dO, Pasi, Burdon poznata kao krupne trgovake porodice. U
poreskom registru (taille) iz 1292. godine, Gijom Burdon figurira kao jedan od
najvie oporezovanih graana Pariza.3 Fridrih Litge4 govori o tome kako se u Ne-
makoj ve u XIV veku nazire razdvajanje sitnih trgovaca od krupnih, i to usled
geografskog irenja trgovine, potrebe manipulacije razliitim valutama, nove po-
dele rada (saradnici, zastupnici, veletrgovci), kao i knjigovodstva nunog zbog
kredita koji se svakodnevno koriste. Do tada su ak i krupni trgovci imali duane;
iveli su slino kao i njihove sluge i egrti, odnosno kao glavni majstori s pomo
nicima. Sada nastaje jaz, koji isprva nije potpun: dugo i gotovo svuda, ak i u Fi
renci i Kelnu, veletrgovci i dalje prodaju na malo.5 Pa ipak, nastaju obrisi velike
trgovine koja se jasno razlikuje od one sitne, na drutvenom i na ekonomskom
planu. A to je ono sto je bitno.
Sva trgovaka drutva, pre ili kasnije, stvaraju sline hijerarhije, to ostavlja
traga i u svakidanjem jeziku. Tayir u islamskim zemljama je krupni uvoznik i iz
voznik koji iz svojih odaja upravlja agentima i zastupnicima. On nema nita za
jedniko sa hawantijem, duandijom iz suka.6 U Agri u Indiji - jo uvek velikom
gradu kroz koji 1640. prolazi M etr Manrik - naziv Sodagor se daje oveku koga
bismo mi u paniji nazvali mercader, iako neki od njih sami sebe nazivaju poseb
nim imenom Katari, to je najvia titula trgovaca u tim zemljama, a koja nosi ve
liki ugled i bogatstvo.7 Francuski ekvivalent za Katarija je ngociant, ili vele-
trgovac, trgovaki aristokrata. Re se pojavila u XVII veku i nije odmah zamenila

1Menendez Pidal, Historia de Espana, III, str. 171-172.

2 U: Boli. Senese di Stona Patria, VI, 1935.
3 H. Pigeonneau, Histoire du commerce en France, 1885, str. 237.
4 Op. cit., str. 230.
5 Georg von Below, Probleme der Wirtschaftsgeschichte, 1926, str. 381. Pogledati nastalu zbrku
izmeu ngociants et ngociateurs dtailleurs, J. Accarias de Srionne, Les Intrts des nations de
l'Europe, 1766, II, str. 372.
6 P. Chalmetta, op. cit., str. 103 i 117.
7 F. Sebastian Manrique, Itinerario de las Missiones, 1649, str. 346.

361
Kapitalizam na svom

ve postojee izraze marchand de gros, marchand grossier (veletrgovac), magasi

nier (skladitar), niti lionski naziv marchand bourgeois (graanski trgovac). U
Italiji je ipak postojao veliki jaz izmeu mercante a taglio (sitnog trgovca) i nego-
ziante (velikog trgovca); kao i u Engleskoj izmeu tradesmana (obinog trgovca)
i merchanta koji se u engleskim lukama iskljuivo bavi spoljnom trgovinom. U
Nemakoj se Kramer (obini trgovac) znatno razlikovao od Kaufmana ili Kauf-
herra. Godine 1456, Kotruljevi je razliito gledao na ono to se naziva merca-
tura - trgovko umee, i na ono to se naziva mercanzia - obina duanska pro
daja.8
Ove razlike nisu samo terminoloke: izrazi su bili drutvena obeleja vieg i
nieg ranga. Na vrhu lestvice su oni koji se razumeju u finansije.9 Tako su e-
noveani, kreditori Filipa II u Madridu, oseali prezir prema svakoj robnoj trgo
vini, koja je za njih bila zanat de bezariote et gente piu bassa, (pijaara i sit
niara). Francuski je veletrgovac na duandiju gledao s visoka: nisam trgo
vac na malo, buni se ari Lion, bogati veletrgovac iz Onflera, (1769): Nisam ja
neki prodava ribe, ja sam komisioner, ime eli da kae da je veletrgovac.
Duandija ga gleda sa zaviu, gotovo s besom .10 Koliko je samo gorine u
recima onog Venecijanca, kome poslovi oito ne idu dobro, a koji se iz Antver-
pena 1539. u pismu ali na ljude iz velikih trgovakih kompanija, koje mrze i
Dvor i obian svet, a kojima priinjava zadovoljstvo da pokazuju koliko su bo
gati. Obino se kae, pie on, da veliki bankari gutaju male i siromane. U po
tonje, naravno, valja ubrajati i sitne trgovce,11 koji pak, sa svoje strane, prezrivo
gledaju na zanatlije koji rade svojim rukama.

Specijalizacija: samo na osnovnom nivou

Na niim nivoima hijerarhije postoji mnotvo kolportera, ulinih izviki-
vaa, putujuih pijaara,12 preprodavaa, duandija, siromanih piljara, sitniara
i prekupaca. U svakom jeziku postoji sijaset imena za razliite kategorije ovog tr
govakog proletarijata. Uz njih idu i sva zanimanja koje stvara trgovina, i koja za
vise od nje: blagajnici, knjigovoe, zastupnici, komisioneri, razni posrednici, vo-
zari, mornari, potrkala, upakivai, nosai, fiziki radnici. Kada neka barka stigne
u Pariz, pre no to pristane na obalu Sene, gomila nosaa iskae iz skela i hrli ka
njoj.13 Svi su ti ljudi deo sveta trgovine, sveta koji ima vlastitu logiku, vlastite
protivrenosti, vlastite lance zavisnosti, od sitnih trgovaca itom koji tumaraju po
zabitim selima u potrazi za jeftinom vreom ita, do vlasnika radnji, kako jadnih

O tradesman i merchant, pogledati D. Defoe, op. cit., I, str. 1-3; o mercatura i mercanzia,
pogledati Cotrugli, op. cit., str. 15.
9 Condillac, op. cit., str. 306.
10 O enoveanima u Madridu, pogledati Mditerrane, I, str. 462 i napomena 4; o Charlesu Lionu,
pogledati Paul Decharme, Le Comptoir d'un marchand au XVIIe sicle d aprs une correspondance in
dite, 1910, str. 11.
11 Florence Edler, The Vandermolen, commission merchants of Antwerp: Trade with Italy 1538
1544, u Essaies in honor o f J. W. Thompson, 1938, str. 90, napomena 34, Antverpen, 7. decembar 1539.
12 D. Defoe, op. cit., II, str. 135.
13 B .N .,F r 21702, f 14 i 40.

362
Prodavci u Rimu. Najmanje 192 zanata pokazuju podelu rada u bazi. Bilo je prodavaa
najrazliitijih proizvoda, poljoprivrednih (ak i slame), umskih (od peurki do drvenog
ulja)> ribe, kunih zanatskih proizvoda (sapun, metle, klompe, korpe...), preprodavaa
(haringi, papira, igli, stakla, rakije, starih stvari...), raznih uslunih radnika (otraa,
cepaa drva, upaa zuba, putujuih kuvara) (foto Oskar Savio)

363
Kapitalizam na svom

duana tako i elegantnih butika, pa do vlasnika gradskih skladita, trgovaca u lu

kama koji opremaju ribarske barke, te veletrgovaca Pariza i Bordoa. itav taj svet
je celina. Tu je uvek prisutan i omrznuti, ali neophodni lik zelenaa. Moe biti,
naime, re kako o krupnom finansijeru koji pozajmljuje novac vladarima, tako i o
zalagaoniaru. Prema Tirgou (1770),14 najsurovija lihva je ona koja je u Parizu
poznata pod nazivom zajam na malu sedmicu ( la petite semaine); neki put se
trai kamata od dva sua sedmino na jedan eki od tri livre, to odgovara svoti od
173 1/3 livre na sto livri godinje. Upravo se na osnovu te zelenake kreditne
stope odvija trgovina namirnicama na malo (kurziv F. B.) u Halama i na pijacama
Pariza. Uzajmljivai se ne ale na tako visoke stope zajmova, jer bez njih ne bi
mogli trgovati i zaraivati za ivot; s druge strane, zajmodavci ne zarauju mnogo
jer je ova ogromna stopa samo kompenzacija za rizik kojem je izloen kapital.
Kada samo jedan uzajmljiva ne bi vratio dug, zarada od ostalih trideset bi bila
ponitena.
Postoji, dakle, trgovaka zajednica unutar ire drutvene zajednice. Tu je
celinu vano stalno imati na umu. Felipe Ruiz M artin15 je s pravom oaran priro
dom te zajednice i njene posebne hijerarhije, bez ega se ni kapitalizam ne bi mo
gao dobro shvatiti. Neposredno po otkriu Amerike, panija ima sjajnu priliku,
no meunarodni kapitalizam je bri i sam je koristi. Nastaje piramida s tri sprata:
na donjem se nalaze seljaci, pastiri, proizvoai svile, zanatlije, regatores (kol
porteri i sitni zajmodavci); iznad su kastiljanski kapitalisti koji sve prethodne dre
pod svojom vlau; i najzad, na vrhu piramide, nalaze se nametenici Fugera, a
uskoro i enoveani, koji pokazuju svoju mo.
Ova trgovaka piramida, ovo zasebno drutvo, postoji u slinim oblicima na
Zapadu svuda i uvek. Ono ima sopstvene zakone delovanja. Specijalizacija i po-
dela rada se obino vri odozdo na gore. Ako se modernizacijom ili racionalizaci
jom nazove proces razdvajanja zadataka i funkcija, onda do nje najpre dolazi u
osnovi ekonomije. Svaki napredak trgovine dovodi do sve vee specijalizacije
duana i pojave novih zanimanja vezanih za trgovinu.
Zanimljivo je da ovo pravilo ne vai i za veletrgovca koji se specijalizuje
samo retko. ak i duandija koji se obogatio i postao veletrgovac, odmah sa spe
cijalizacije prelazi na nespecijalizaciju. U Barseloni, u XVIII veku, duandija
(botiguer) koji bi uspeo, poeo bi trgovati najraznovrsnijom robom .16 Godine
1777. Andre, tvorniar ipki iz Kaena, preuzima oevu firmu na rubu ban-
krotstva; oporavlja je tako to proiruje zonu kupovine i prodaje; u tu svrhu putuje
u daleke gradove, u Ren, Lorijan, Roterdam, Njujork... Postaje trgovac, pa osim
ipke, prodaje i muslin, zaine i hranu, kao i krzna.17 On sada mora da potuje tr
govaka pravila viih nivoa. Postati i iznad svega ostati trgovac, donosi ne samo
pravo, ve i obavezu bavljenja mnogim stvarima. Ve sam rekao da se ova viest-
ranost ne moe objanjavati samo opreznou veletrgovca, eljom da raspodeli ri

14 Turgot, uvres, I, str. 262.

15 P. Ruiz Martin, Lettres marchandes..., str. XXXVI-XXXVII.
16 Pierre Vilar, op. cit., , passim i str. 384^422.
17 Jean-Claude Perrot, op. cit., I, str. 435^437.

364
 Kapitalizam na svom

zik (jer zato i sitni trgovci ne bi bili oprezni?). Ovakvo uobiajeno ponaanje
trai, naime, ire objanjenje. I sam dananji kapitalizam je viestran. Zar neka od
naih dananjih velikih poslovnih banki ne bi mogla da se mutatis mutandis upo-
redi s velikom milanskom firmom Antonija Grepija, uoi Francuske revolucije?
Iako u naelu banka, Grepijeva firma ima i monopol na duvan i so u Lombardiji,
dok u Beu kupuje ogromne koliine ive iz Idrije za raun kralja panije. S
druge strane, u industriju ne ulae ama ba nita. Njene brojne podrunice u Ita
liji, Kadizu, Amsterdamu, pa ak i u Buenos Airesu, ukljuene su u mnoge po
slove, ali iskljuivo trgovake, od vedskog bakra (koji se koristio za oplatu bro
dova), do spekulacija itom u Tanderu, komisionerske prodaje platna, svile i svi
larskih proizvoda iz Italije, i razne druge robe kotirane na Amsterdamskoj berzi.
Valja, svakako, pomenuti da Grepi, trgujui menicama, koristi veze koje Milano
odrava sa slinim centrima irom sveta. Svemu tome treba dodati i uee u kri
jumarenju amerikih srebrnih poluga koje su jednom bile ilegalno ukrcane u Ka
dizu.18 Drugi primer je velika holandska firma Trip u XVII veku, koja stalno
menja glavnu aktivnost i proiruje obim poslovanja. Ona podstie jedan monopol
protiv drugog, jedan savez protiv drugog, ne libei se da napadne takmaca koji je
bio neoprezan da joj stane na put. Najvie se bavi trgovinom orujem, katranom,
bakrom, barutom (te, dakle, i salitrom iz Poljske, Indije, pa ak i Afrike); znatno
uestvuje u poslovima Istonoindijske kompanije kojoj e dati i nekoliko direkto
ra; poseduje i brodove, daje zajmove, ima interese u kovanicama, topionicama i
drugim industrijiskim preduzeima; eksploatie tresetita u Friziji i Groningenu,
ima velike interese u vedskoj gde poseduje mnogo zemlje, trguje sa Gvinejom i
Angolom u Africi, kao i s Junom i Severnom Amerikom. Kada je u XIX veku
napadno uao u novi svet industrije, kapitalizam je ostavio utisak kao da se speci-
jalizuje. Istoriari su na industriju poeli da gledaju kao na dovrenje koje kapita
lizmu daje pravi identitet. Da lije to ba tako? Meni pre izgleda da se posle prvog
procvata mainizma, visoki kapitalizam vratio eklekticizmu, nekoj vrsti nedelji-
vosti interesa. Izgleda da je za kapitalizam, danas kao i u vreme aka Kera, bitno
da se ne ograniava na samo jednu stvar. Dakle, valja biti prilagodljiv, a ne speci-
jalizovan.
Do racionalne podele rada je dolazilo na nivou ispod veletrgovca. R. B. Ves-
terfild19*u svom radu posveenom Londonu pred kraj XVII veka, pominje sijaset
raznih posrednika - agente, brokere, komisionere, blagajnike, osiguravatelje, pre-
voznike, brodovlasnike (tj. opremae brodova) koji u to vreme u La Roelu, a
izvesno i u drugim lukama, obezbeuju isplovljavanje brodova (mise-hors). Svi
su oni zapravo specijalizovani pomonici koji nude usluge trgovcima. ak je i
specijalizovani bankar (ne i finansijer, naravno), u slubi trgovca. Potonji, me
utim, ne okleva, ukae li mu se prilika, da sam postane osiguravatelj, brodovla

18 O firmi A. Grepija, pogledati Bruno Caizzi, Industria, commercio e banca in Lombardia nel
XVIII secolo, 1968. str. 203. 206, 210; o firmi Trip, pogledati P. W. Klein, De Trippen in de 77 Eeuw, 1965,
str. 474 sa.
Middlemen in English business, 1915.

365
Kapitalizam na svom

snik, bankar, komisioner. Naime, upravo trgovcu pripada najvea zarada. ari Ka-
rijer20 tvrdi da u Marselju, jednom od najveih trgovakih sredita u XVIII veku,
bankari uopte nisu bili kraljevi.
Pri stalnom menjanju strukture trgovake zajednice, postoji jedan nedodi
rljivi poloaj koji stalno jaa, dok u isto vreme na niim nivoima dolazi do podela
i potpodela. To je poloaj krupnog trgovca s vie interesovanja. U Londonu i osta
lim aktivnim lukama Engleske, ova linost u XVII veku, u zaista tekim vreme
nima, jeste jedini dobitnik. Godine 1720, Danijel Defo pie da londonski trgovci
imaju sve brojniju poslugu, da ele da poput plemia imaju i svoja potrkala
(footmen). Otuda i ogroman broj plavih livreja, koje postaju tako obine da ih
nazivaju trgovakim livrejama. To je razlog da plemii namah prestaju da u tu
boju oblae svoje sluge.21 Za krupnog trgovca se menja itav nain ivota i pro
voenja slobodnog vremena. Trgovac u uvozu i izvozu (merchant), obogativi se
trgovanjem s itavim svetom, postaje znaajna linost, sasvim druge vrste nego
to su srednji trgovci (traders o f the middling sort), koji se zadovoljavaju do
maim tritem, i koji iako kao takvi korisni, kako kae jedan svedok 1763,
nemaju prava na visoke poasti.22
U Francuskoj, takoe, od 1622. veliki trgovci poinju da se odevaju ras
kono. Odeveni u svilena odela i pliane ogrtae, preputaju pomonicima za
metne poslove. Ujutro odlaze na berzu, gde ih ne prepoznaju kao trgovce; [...] ili
na Pon-Nef, gde razgovaraju o poslovima.23 Nita u svemu tome ne podsea na
duandije. tavie, ukazom iz 1629, plemiima se dozvoljava da se bave po
morskom trgovinom, bez gubitka titule. Mnogo kasnije, ukaz iz 1701. godine im
otvara vrata za trgovinu na veliko. Ovim pridruenjem plemstva je zapravo
unapreen status trgovaca u drutvu koje ih je i dalje gledalo s visoka. Da se fran
cuski trgovci ne oseaju lagodno, vidimo po zanimljivoj peticiji koju 1702. pod
nose Trgovakom veu. U njoj zahtevaju nita manje nego proienje profesije,
kojim bi se jednom za svagda ustanovila razlika izmeu trgovaca i manuelnih rad
nika - apotekara, zlatara, krznara, izraivaa kapa, prodavaa vina, arapara, sta-
retinara, ,,i jo hiljadu drugih zanimanja koja su radnika [sic], a imaju status trgo
vakih. Reju, status trgovaca treba da pripada samo onima koji prodaju
robu, ne dodajui joj nita i ne doraujui je .24
Osamnaesto stolee je u itavoj Evropi zlatno doba krupnih trgovaca. Na
glasimo injenicu da trgovci napreduju zahvaljujui optem spontanom rastu eko
nomije na osnovnom nivou. Njih nosi struja. ak i ako u ideji Jozefa umpetera o
postojanju preduzetnikog duha, ima deli istine, empirijsko posmatranje poka
zuje d a je inovator noen plimom. Ali, ta je onda tajna njegovog uspeha? Drugim
recima, kako trgovac postaje jedan od izabranih?

Ch. Carrire, op. cit., I, str. 251.

D. Defoe, op. cit., I, str. 102.
22 S. Pollard i D. W. Crossley, op. cit., str. 169, napomena 65.
23 Varits, III, str. 41 i 56-57.
24 A. N., G ', 1686. f 156.

366
 Kapitalizam na svom

Uspeh u trgovini
Jedan uslov je vaniji od svih ostalih: ve u poetku imati dobar poloaj.
Oni koji uspevaju ni od ega bili su retki jue, kao to su i danas. Uputstvo koje
daje Klod Karer, piui o Barseloni u XV veku - Najbolji nain da se zaradi no
vac u velikoj trgovini, jeste da se on ve poseduje,- ~ vai za sva vremena. Go
dine 1698, neposredno po sklapanju mira u Risviku (koji e doneti samo predah),
mladi Antoan Ogier, potomak jedne trgovake porodice iz Sankt-Galena, dobija
od oca svotu od 100 000 ekija da bi video zata je sposoban . On je u Bordou
ostvario tako uspene poslove d a je u samo mesec dana utrostruio svoj kapital.
Tokom pet narednih godina je u Engleskoj, Holandiji i paniji zaradio velike
svote.2526 Godine 1788, Gabrijel-ilijen Ouvrar, budui veliki Uvrar, tek je
osamnaestogodinjak; s novcem dobijenim od oca (imunog trgovca papirom iz
Antjea, u Vandeji), on je ve ostvario velike zarade trgujui u Nantu. U poetku
Revolucije, spekulie s papirom pravei ogromne zalihe, to se pokazuje uno
snim. Uvrar potom odlazi u Bordo gde e zaraivati na svemu ega se lati.27
Za onog koji tek kree u posao, imati poetni kapital vredi vie od svih mo
guih preporuka. Remi Bensa iz Frankfurta, koji je nameravao da primi jednog
komisionera iz Ruana, za koga su jam ila ak trojica trgovaca, okleva: Nak
lonjen sam M. Digaru, jer je to vredan mladi, veoma taan u pisanju. Nezgoda je
to nema imetka, ili ja barem ne znam za njega.28
Za poetnika je izgledno i ako krene u posao u povoljnom ekonomskom tre
nutku. Ali ni tada, naravno, uspeh nije osiguran. Trgovaka konjunktura je pro-
menljiva. Kada je ona dobra, u borbu ulazi mnotvo naivnih novajlija. Ako su
more i vetar povoljni, oni su puni samopouzdanja, pa se ak i hvale. Oluja ih
meutim iznenadi i nemilosrdno potopi. Jedino najpronicljiviji, najsreniji, ili oni
koji su imali rezerve na poetku, uspevaju da izbegnu tom postradanju nevinih.
Zakljuak se nazire: uspean je onaj trgovac koji je znao da bez tete proe kroz
lou konjunkturu. Ako mu to poe za rukom, onda je to stoga jer je imao
odreene prednosti i znao da se njima poslui; u najgorem sluaju znao je da do
plovi do obale i skloni se dok oluja ne proe. Prouavajui bankarski promet est
najveih firmi u Amsterdamu, M. Buist zakljuuje da sve bez tete prebrouju iz
nenadnu i ozbiljnu krizu 1763. godine (osim jedne koja e se kasnije oporaviti).29
A ova kapitalistika kriza, odmah posle Sedmogodinjeg rata, uzdrmala je eko
nomsko jezgro Evrope i bila obeleena mnotvom lananih steaja i bankrota, od
Amsterdama do Hamburga, Londona i Pariza. Izmakli su joj samo prinevi trgo
vine.
Rei da kapitalistiki uspeh poiva na novcu, bila bi oigledna istina kada bi
se mislilo jedino na kapital neophodan svakom preduzeu. Ali novac znai
mnogo vie nego sposobnost investiranja. On donosi drutveni ugled, te stoga i-

25 Claude Carrre, Barcelone, centre conomique..., 1967,1, str. 143.

Claude-Frdric Lvy, Capitalistes et pouvoir au sicle des Lumires, 1969, str. 354.
Jean Savant, Tel fu t Ouvrard, 1954, str. 11 sq.
Remy Bensa P. F. Delessartu, Frankfurt, 14. septembar 1763, A. N., 62 AQ 34.
- 9 M. G. Buist, op. cit., str. 13.

367
Kapitalizam na svom

Ilustracija naslovne strane knjige Savreni trgovac aka Savarija, 1675

(Zbirka Viole)

368
 Kapitalizam na svom

tav niz jemstava, povlastica, sauesnitava, pokrovitelj stava. On nudi mogunost

da se bira izmeu raznih dostupnih poslova i prilika - a imati izbor znai kako is
kuenje tako i povlasticu. Novac omoguuje i da se na silu prodre u jedan zatvo
reni krug, da se brane ugroene povlastice, nadoknauju gubici, uklanjaju tak
maci, da se oekuju spori povraci novca, ali oni koji obeavaju veliku zaradu, da
se dobijaju ak i usluge i naklonost od vladara. Najzad, novac donosi slobodu da
se ima jo vie novca, jer samo bogati mogu da uzajmljuju vee svote novca. Kre
dit sve vie postaje neophodan za veletrgovevo poslovanje. Njegov vlastiti kapi
tal, njegova glavnica, samo retko zadovoljava njegove potrebe. Nema na ze
mlji, pie Tirgo,30 trgovakog sredita gde se posao ne odvija na pozajmljenom
novcu; nema ni jednog jedinog veeg trgovca koji ne mora da pozajmljuje . A
nepotpisani pisac u lanku u Trgovakom dnevniku (Journal de commerce)
(1759),31 kae Kakva metodinost, kakav smisao za brojke, kakvo bogatstvo
ideja, jesu potrebni oveku koji upravlja trgovakom firmom, koja svake godine
ima promet od nekoliko miliona livri s kapitalom od samo 200 000 do 300 000
livri! .
Pa ipak, ako je verovati Danijelu Defou, itava trgovaka hijerarhija, odo
zgo nadole, funkcionie po istom principu. Od sitnog duandije do krupnog trgo
vca, od zanatlije do manufakturiste, svi oni ive na kredit, to jest od kupovine i
prodaje na poek (at time), to omoguuje godinji promet od 30 000 funti na ka
pital od 5 000 livri na primer.323Cak se i rokovi vraanja kredita, koje svako
uzastopno nudi i uzima (a koji su takorei pozajmice),3- mogu produiti: Na
dvadeset ljudi gotovo da nema nijednog koji se vrsto pridrava roka, a uopte
uzev to se od njega ni ne oekuje, to sve dokazuje da su u toj oblasti trgovci soli
darni .34 U knjigama svakog trgovca, pored zaliha robe, belee se aktiva (krediti)
i pasiva (dugovi). Umean trgovac gleda da sauva ravnoteu, iako nikad ne odu
staje od kredita kojima se obim trgovine umnoava etiri ili pet puta.35 itav trgo
vaki sistem od toga zavisi. Ako bi prestalo kreditiranje, stala bi i ekonomija.
Ovde je, moramo istai, re o unutranjem kreditu u trgovakom sistemu, koji
taj kredit i stvara; na njega se ne plaaju kamate. Defo smatra da posebna razvije
nost takvog kreditiranja u Engleskoj objanjava prosperitet (overtrading)36 te ze
mlje, to joj omoguuje i uspeh u inostranstvu.
Krupni trgovac koji koristi unutranje kredite, pomae i svojim klijentima
da od njih imaju koristi. Trgovac ipak redovno koristi i drugi oblik kredita, pozaj
mljujui novac od finansijera i zajmodavaca izvan sistema. Re je o pozajmicama
u gotovom novcu na koje se redovno plaa kamata. To je bitna razlika, jer trgo
vaka operacija koja poiva na toj vrsti kredita, mora na kraju da donese stopu
profita viu od kamatne stope. Defo smatra da to nije sluaj s obinom trgovinom

30 uvres, I, str. 264.

31 1759, str. 57.
32 Defoe, op. cit., I, str. 354-357.
33 Ibid. I, str. 368.
34 Ibid. I, str. 364.
35 Ibid. I, str. 358.
36 Ibid. I, str. 46.

369
Kapitalizam na svom

u kojoj uzajmljivanje s kamatom izjeda zaradu, jer kamata, makar i po legalnoj

stopi od 5%, moe da poniti zaradu.37*Uzimanje zelenakih kredita bi za trgo
vca utoliko pre znailo pravo samoubistvo. Tako, ako krupni trgovac redovno po
zajmljuje novac iz tueg novanika, to jest ako koristi spoljni kredit, to znai da
je njegova zarada prilino iznad zarada obinih trgovaca. To nas dovodi do linije
koja razdvaja posebni i povlaeni sektor razmene. U knjizi ekonomiste K. K.
audurija. iz koje mnogo preuzimamo, postavlja se pitanje zato se prestine
Istonoindijske kompanije nisu bavile distribucijom; zato su prodavale svoju
robu na licitacijama, pred svojim skladitima, u najavljene dane? Nije li to na
prosto bilo jer su time dobijale gotov novac? Naime, bio je to nain da se izbegnu
pravila i prakse trgovine na veliko, s dugim rokovima plaanja; bio je to nain da
se to bre povrati kapital i ponovo uloi u unosnu trgovinu na Dalekom istoku -
ukratko, nain utede na vremenu.

Zajmodavci
Akumulirajte, akumulirajte! jeste geslo kapitalistike ekonomije, pisao je
Marks.39 Geslo bi moglo da glasi i Pozajmljujte, pozajmljujte!. Svako drutvo
akumulira kapital kojim potom raspolae. Taj kapital se deli na tezaurisanu, te
dakle nekorisnu i pasivnu tednju, i kapital koji plodotvorno prolazi kroz kanale
aktivne ekonomije, koja je u prolosti prvenstveno bila trgovaka. Ako ovaj tok
nije dovoljno snaan da otvori sve ustave, kapital nuno ostaje nepokretan, a nje
gova priroda nerealizovana. Kapitalizam e postojati tek kad akumulirani kapital
bude maksimalno upotrebljen, pri emu se stopa od 100% naravno nikada ne do
stie.
Ovo uvoenje kapitala u ekonomski ivot odreuje razliite interesne stope,
jednog od glavnih pokazatelja uspenosti ekonomije i trgovine. Ako je interesna
stopa u Evropi od XV do XVIII veka u stalnom opadanju; ako je u enovi oko
1600. godine smeno niska; ako u XVII veku ona u Holandiji upadljivo pada, a
neto kasnije i u Londonu, onda je to znak d a je akumulacija uveala masu kapi
tala. Kapital postaje izobilan tako da njegova cena, dakle interesna stopa, pada, a
trgovaki promet, uprkos poveanju, ne moe da prati brzinu stvaranja kapitala.
Drugi razlog jeste to to je u aktivnim sreditima meunarodne ekonomije vladala
dovoljno velika i stalna potranja za zajmovima, to je doputalo da se kapitalista
i tedita rano sretnu, te tako stvori pristupano trite novca. Tako trgovac moe
lake i jevtinije da uzajmljuje u Marselju ili u Kadizu, nego u Parizu, na primer.40
Govorimo li o svetu zajmodavaca, ne smemo zaboraviti sve veu masu
skromnih tedia. Njihov novac je novac nevinih. U hanzeatskim i italijanskim lu
kama, kao i u Sevilji u XVI veku, bilo je mnotvo sitnih tedia-investitora, ljudi
koji su bili spremni na sitne rizike, na primer, na slanje manjih koliina robe bro
dovima koji su i inae isplovljavali. Po povratku brodova upravo su se sa ovim

37 Ibid. II, str. 10.

The Trading world o f Asia and the English East India Company, 1978.
Marx, uvres, izdanje La Pliade, I, str. 1099.
0 Ch. Carrire, op. c it, II, str. 916-920.

370
 Kapitalizam na svom

Kuica menjaa novca. Poziv svetog Matije, slika Jana van Hemesena, 1536
(Bavarske dravne kolekcije slika, otisak Muzeja)

371
Kapitalizam na svom

ljudima esto obavljali najbolji poslovi, jer je njima odmah trebala gotovina. Ve
liki zajam {party), raspisan u Lionu 1557, privukao je mnotvo sitnih upisnika,
sitnih zajmodavaca . Novac malih ljudi uao je u kredite koje su podigli Hehte-
teri iz Augsburga, koji su pokuavajui da steknu monopol na eksploataciju ive
pali u steaj 1529. godine. Zanimljivo je itati kako je poetkom XVIII veka
sluga Z. B. Brunija [bogatog marseljskog trgovca] uloio 300 livri u brod Sveti
Jovan Krstitelj; {Le Saint-Jean-Baptiste) kako je Margareta Trifem, slukinja R.
Brunija [koji je i sam bio veliki trgovac], a koja je godinje zaraivala 60 livri,
uloila 100 livri u brod Marijana {La M arianne) 41 Tako se iz registra za 1705.
vidi i da je jedna sluavka iz Pariza uloila 1000 ekija u Pet javnih monopola {Cinq
Grosses Fermes). Naravno, ovom izvetaju ne moramo ba potpuno verovati.4142
Pored sitnih, postoje i srednje tedie. Tako enovski trgovci koji Filipu II
pozajmljuju novac na kratke rokove i sami uzimaju zajam od panskih i italijan-
skih zajmodavaca, s kojima stupaju u vezu preko posrednika. Kralj enovea-
nima ustupa panske dravne obveznice (juros), za novac koji mu je pozajmljen i
koji e tek biti pozajmljen. Ove blanko obveznice se potom iznose na trite: e
novski finansijeri-bankari platie kamatu na njih, ali e odmah dobiti svotu koju
su pozajmili kralju. Tako e sami obezbediti kredit sa niskom kamatnom stopom.
Kada ih kralj konano isplati, trgovci e mu vratiti jurose iste nominalne vred-
nosti i s istom kamatnom stopom, kao to su bili oni koje su dobili kao jemstvo.
Moda se u arhivama Simankasa mogu pronai liste upisnika koji su prihvatili
ponudu enoveana. Ja sam imao sreu da naiem na takvu jednu listu, ali ne
znajui tada vrednost otkria, nisam zabeleio njen registarski broj.
Bilo bi zanimljivo saznati koliko je bilo ovih zajmodavaca koji nisu mnogo
spekulisali, njihov drutveni status, kao i obim njihovih zajmova. Poveavanje
broja ovih zajmodavaca je jedna od najzanimljivijih pojava XIX veka. Nasluu
jem o d a je njihov broj ve bio znaajan u Engleskoj i Holandiji u XVIII veku, a
pri jednakim uslovima, i mnogo ranije u Veneciji, enovi i Firenci. Jedan isto-
riar govori kako je 1789. godine bilo nekih 500 000 upisnika, pre svega Pa
riana, za zajmove koje je raspisao Luj XVI.43*Iako nije dokazana, brojka nije ne
mogua. U svakom sluaju je jasno da su skromne tedie radije ulagali u dravne
obveznice nego u trgovinu.
Srednji zajmodavci esto imaju iste reflekse, budui da su uhvaeni u pro
cep izmeu elje za zaradom i strahom od nesigurnosti - pri emu potonje esto
odnosi prevagu. Nemojte oekivati da e vodi za ulaganje, II Dottor vulgare
(1673), 4 biti u znaku smelosti i rizika. Tu se kae: Danas se niko ne hvali da mu
novac lei [kod kue], neiskorien i neplodonosan. Mnogo je prilika da se on in
vestira, posebno odnedavno, od uvoenja i irenja javnih obveznica [...] koje se u
Rimu nazivaju luoghi de monti, Tu ipak ne bi trebalo da bude zabune. U knjizi
se, naime, preporuuje ulaganje u najsigurnije hartije od vrednosti.

41 Ch. Carrire, op. cit., I, str. 88.

42 Varits, V, str. 256.
42 Robert Bigo, Une grammaire de la Bourse en 1789, u: Annales, 1930, str. 507.
4 G. B. Cardinale di Luca, Il Dottor vulgare, 1673, V, str. 29.

372
 Kapitalizam na svom

Istinski zajmodavci jesu obino ugledne linosti, koje su krajem XVIII veka
poznate pod specifinim imenom kapitalisti. Posmatrai poslovnog ivota, oni
se ponekad u njega ukljuuju impulsivno (jer je i to moguno), zavedeni spretnim
ubeivanjem nekog molioca (prema Defou, duandija koji se obogatio i povukao
iz tog posla, ne postupa mudro). Pa ipak, odluke kapitalista su najee veoma
dobro proraunate. Gotovo svi bogati ljudi e se pre ili kasnije svrstati u kategori
ju zajmodavaca: pripadnici inovnikog plemstva u Francuskoj (noblesse de ro
be), esto skriveni iza poreskih zakupnika (traitants)4546 koji rade za njih; ma
gistrati i regenti nizozemskih gradova; mletaki patriciji, koji su u XVI veku, a
to proizlazi iz jednog registra, mogli da budu potpisnici (piezarie), koji daju
zajmove s kamatom sitnim poreskim i dabinskim zakupnicima Sinjorije.* U La
Roelu, trgovci i brodovlasnici imaju svoje redovne zajmodavce.47*U enovi,
itava gornja trgovaka klasa, onaj tanki sloj starih plemia (nobili vecchi), bio je
sastavljen od fmansijera, o ijim emo aktivnostima kasnije govoriti. U Amsterda
mu, Kreditna banka koja postoji od 1614, a koju podrava Amsterdamska banka,
odobrava jedino trgovake zajmove na odreeni rok. Negde 1640, postajui neka
vrsta zalagaonice, banka zajmove preputa privatnim kapitalistima.40 Trijumf Ho-
landije je zapravo pobeda lakih kredita, odobravanih ak i stranim trgovcima. U
Londonu u XVII veku, trite novca nije razvijeno.49 S druge strane, gotovina je
bila tako retka da su kredite poeli da daju bil-brokeri (bill-brokers), specijalisti
za menice, skriveneri (scriveners), specijalisti za nekretnine i hipoteke, a naroito
zlatari (goldsmiths), koji su se ve ponaali kao pravi bankari, jer su bili ovlaeni
organizatori upisa krunskih obveznica, koje e, kako istie Isak de Pinto, usko
ro postati supstitutivni novac.50
Sredinom XVIII veka u Francuskoj ne postoji nita slino, jer ona jo nije
poela da nadoknauje svoje poslovno zaostajanje u odnosu na Holandiju i Eng
lesku. Tu je kreditiranje loe organizovano, a gotovo da je i ilegalno. Drutvena
klima je takva da ga ne podstie. Zajmodavci, to zbog svog poloaja (kraljevih
slubenika, na primer), ili svog plemikog ranga (iz straha od gubitka titule), po
zajmljuju diskretno. S druge strane, strah postoji i kod uzajmljivaa: njima bi jav
nost mogla da ugrozi verodostojnost. U nekim poslovnim krugovima se na firmu
koja je uzimala zajmove gledalo sumnjiavo.
Godine 1749,51 krupni trgovac iz Ruana, Rober Digar namerava da u pred
grau Darnetalu osnuje manufakturu platna i pogon za bojenje tkanina; eli da
primeni neke tehnike novine, do kojih je doao manje ili vie poteno. Da pok
rene preduzee potreban mu je novac; a on je morao da posuuje proraunavajui
buduu zaradu. Jedan od Digarovih saradnika, Luve mlai, preuzeo je taj teak
zadatak. Otputovao je u Pariz gde je skoro iao od vrata do vrata, pokuavajui da

45 Daniel Dessert, Finances et socit au XVIIe sicle: propos de la chambre de justice de 1661,
u: Annales E. S. C., 1974, br. 4, str. 847-885.
46 Muzej Correr. tana referenca izgubljena.
47 G. Laveau. op. cit.. str. 154.
4* Violet Barbour, Capitalism in Amsterdam in the seventeenth century. 1950, str. 44.
9 S. Pollard i D. W. Crossley, op. cit.. str. 149-150.
50 Isaac de Pinto, op. cit., str. 44-45, 77 sq 95-96.
51 A. N.. 62 AQ, ostavtina Dugard.

373
Kapitalizam na svom

uveri zajmodavce da mu za menice i razne potvrde daju gotovinu. eleo je da im

vrati novac o roku, a operaciju ponovi. Zahvaljujui njegovoj sauvanoj prepisci,
moemo da ga pratimo u radu. On tri naokolo, moli, raduje se i tuguje; ali stalno
dolazi na ista vrata, kao molilac, a po mogustvu i kao prijatelj. Jo samo malo,
pie Digaru koji gubi strpljenje, za sve treba vremena, a naroito u ovom poslu u
kojem ovek nikada nije dovoljno obazriv. Neko manje oprezan ili darovitiji mo
gao bi da od prve obavi posao, ali ja se plaim da mi ne zalupe vrata, a kada to
jednom uine, vie se na njih ne moe ui.52 Luve na sve mogue naine po
kuava da doe do novca. Umesto menica (od kojih su neke blanko) mogli bi
smo pokuati, pie Luve Digaru, da im predloimo [opreznim zajmodavcima],
neku vrstu deonica koje e biti isplaene posle pet godina sa dividendom koja bi
se svake godine poveavala. Ovi zajmodavci su u srodnikim vezama s jednim
drugim saradnikom, D Aristoom, o kome nam Luve kae: Gospodin DAristo je
otiao na veeru kod porodice; ja sam ga podstakao, a on je otiao zagrejan za
stvar (5. decembra 1749). Evo i poslednjeg primera ovih akrobacija koje shvatamo
tek posle treeg ili etvrtog itanja (28. januar 1750): Moete da vuete 20000
livri na gospodina Le Lea, pie Luve Roberu Digaru, ,,u roku od 20. februara do
2. marta, a i 20 000 livri 2. decembra, ali se one moraju vratiti; ja sam mu dao
uredne papire. Ili ako vie volite, ja u vui na njega, a vi ete mu poslati akcepti-
rane menice; u svakom sluaju, kako vi elite. Luve mlai je finansijski stradao,
a napustio je i partnerstvo u manufakturi Darnetala (koja e i sama bankrotirati
1761). U Londonu, gde je pobegao u februaru 1755, nalazimo ga na adresi kod te
i te gospoe, u toj i toj ulici. Pria nam kazuje da je Luve bio blagoglagoljivi
posrednik, spreman da trai milostinju, koji je da bi izmolio neto novca prvi
put odlazio u posetu iz utivosti, drugi put da nagovara, trei put da sklapa
posao; strpljivo je sluao kako mu trae nemogua jemstva, tvrdio da ne moe da
izda najbolju garanciju jer su se ba u tom trenutku iznenada zatvorile sve berze
zbog nekog steaja u Bordou ili Londonu. Ukratko, prihvatao je da se nalazi na
mestu gde nije postojalo organizovano kreditiranje trgovaca. S druge strane, Ro-
ber Digar je bio ozbiljan poslovni ovek, ukljuen u mnoge poduhvate, izmeu
ostalog i trgovinu na francuskim ostrvima. Trebalo bi da nije imao problema s
kreditima, utoliko pre to kapitala nije nedostajalo u Parizu (to je paradoks). Na
primer, banka Le Kuto, s ograncima u Parizu, Ruanu i Kadizu, ne uzima depozite,
s obrazloenjem: Imamo previe novca na zalihama; Na kapital je neisko-
rien. Ovakva i slina obrazloenja se ponavljaju u vie navrata, 1734, 1754,
1758. i 1767. godine.53

Kreditiranje i bankarstvo
Banka zaelo nije tvorevina srednjovekovne ni moderne Evrope. I u doba
antike je bilo banaka i bankara. U islamskim zemljama deluju Jevreji zajmodavci.
Tu se ve u X i XI veku, znatno pre njihove pojave na Zapadu, koriste kreditni

Ibid., Doslovno, moramo proi uspravno, il fa u t passer debout, to jest bez zaustavljanja.
3 Ch. Carrire, op. cit., II, str. 918.

374
 Kapitalizam na svom

instrumenti, kao to je menica. U XIII veku, u hrianskim zemljama u Sredo

zemlju, prvi bankari su menjai novca, bilo da putuju od sajma do sajma, ili da su
nastanjeni u velikim gradovima, Barseloni, enovi ili Veneciji.54 Federigo Me-
lis55 tvrdi da u Firenci i drugim gradovima Toskane, banke nastaju iz slubi koje
trgovake i druge firme obavljaju jedne za druge. U takvim operacijama je bila
vanija aktivna firma, ona koja je traila kredit i tako obavezivala svog pa
sivnog partnera, kreditora, da uzme posrednog uea u poslu koji mu je u
naelu bio stran.
Ti nas poeci ovde ne zanimaju, kao ni razvoj privatnih banaka pre i posle
osnivanja javnih banaka, to smatramo da je prvorazredan dogaaj (Taula de
Cambis u Barseloni, 1401, Casa di San Giorgio u enovi, 1407, koja e prekinuti
delatnost od 1458. do 1596; Banco di Rialto, 1587; Banque d Amsterdam, 1609;
Banco Giro iz Venecije, 1619). Pre osnivanja Engleske banke 1694. godine, javne
banke su se bavile samo depozitima i prenosom novca, ali ne i kreditima i zajmo
vima, kao i onim to bismo danas nazvali portfeljima. Tim su se delatnostima ve
oma rano poele baviti privatne banke, na primer, venecijanske banchi di scritta,
kao i napuljske banke u XVI veku, iji su mnogi registri sauvani.
Ovde nas ne zanimaju pojedinani sluajevi, ve elimo da utvrdimo kada i
kako je kredit postao institucija; kako i kada je bankarstvo poelo da zauzima gla
vno mesto u ekonomiji. Uopte uzev, bankarstvo i kreditiranje se na Zapadu ra
zvijalo u tri razdoblja: u Firenci pre i posle 1300; u enovi u drugoj polovini XVI
i u prve dve decenije XVII veka; u Amsterdamu u XVIII veku. Da li je mogue
neto zakljuiti iz injenice da se tri puta dogodilo da se snaan razvoj, koji je na-
govetavao da e dovesti do pobede finansijskog kapitalizma, zaustavlja na pola
puta? Taj e se razvoj dovriti tek u XIX veku. Dakle, tri iskustva, tri velika us-
peha, koje prate tri neuspeha, ili barem tri povlaenja. eleo bih da u glavnim cr
tama opiem ta tri iskustva, da bismo videli ta im je zajedniko.
U Firenci u XIII i XIV veku, kreditiranje je glavna delatnost; tako je i u os
talim suparnikim italijanskim gradovima, da ne kaemo i gotovo u itavom Sre
dozemlju i na Zapadu u celini. Nastanak velikih trgovakih i bankarskih firmi u
Firenci moramo sagledavati u kontekstu obnove evropske ekonomije do kojeg
dolazi barem od poetka XI veka. Te su firme nastale na istom talasu koji e Ita
liju dovesti na prvo mesto u Evropi, gde e se zadrati vie stotina godina: u XIII
veku denovski brodovi plove Kaspijskim morem; italijanski putnici i trgovci stiu
u Indiju i Kinu; Mleani i enoveani zauzimaju kljune take na obalama Crnog
mora; neki Italijani nabavljaju sudansko zlato u lukama severne Afrike; Italijani
su se razmileli po Francuskoj, paniji, Portugaliji, Nizozemskoj, Engleskoj. A
firentinski trgovci svuda kupuju i prodaju zaine, vune, gvozdene predmete, me
tale, sukna, svilene tkanine; pa ipak, najvie trguju novcem. Njihovim bankarsko-
-trgovakim firmama su u matinom gradu lako dostupni gotovina i relativno po
voljni krediti. Otuda i efikasnost i snaga njihovih poslovnih mrea. Kompenzacij-

54 A. P. Usher, The Early history o f deposit banking in Mediterranean Europe, 1943, str. 6.
55 Federigo Melis, Origines de la Banca Moderna, u: Moneda y credito, br. 116, 1971, str. 3-18,
posebno str. 4.

375
Kapitalizam na svom

ska plaanja i transferi novca se obavljaju bez tekoa od filijale do filijale, od

Bria do Venecije, od Aragonije do Jermenije, od Severnog do Crnog mora; ki
neska svila se prodaje u Londonu, gde se odmah kupuje vuna. U dobra vremena,
krediti i hartije od vrednosti su izuzetno cenjeni. Oni prosto lete, neumorni su.
Naravno, najvee postignue firentinskih firmi je osvajanje kraljevstva
Engleske i vladavina nad njim. Da bi se domogli tako uticajnog poloaja, morali
su da istisnu Jevreje zajmodavce, trgovce iz hanzeatskih luka i Nizozemske, kao i
da savladaju otpor upornih domaih trgovaca; takode i da udalje italijanske tak
mace. Firentinci su na ostrvu smenili pionire Rikardije, trgovce iz Luke koji su
finansirali Edvarda I u osvajanju Velsa. Neto kasnije, Freskobaldi iz Firence po
zajmljuju novac Edvardu II za rat protiv kotske. Kasnije e Bardi i Perui finan-
sirati Edvarda III u sukobima s Francuskom u poetku Stogodinjeg rata. Firen
tinski trgovci uspeli su ne samo zato to su finansirali engleske kraljeve, ve i zato
to su kontrolisali prodaju engleske vune, neophodne za radionice na kontinentu,
a posebno za vunarsku industriju u Firenci (Arte della lana).
Pa ipak, engleska avantura se zavrava 1345. godine, katastrofom Bardija,
kolosa na glinenim nogama, kako se tada govorilo, ali u svakom sluaju kolosa.
Te dramatine godine, kralj Edvard III je njima, kao i Perucima, dugovao og
romne svote (900 000 florina Bardima, 600 000 florina Perucima) - svote nesra-
zmerne kapitalu tih firmi - to je dokaz da su u ove goleme zajmove one ukljuile
i novac svojih deponenata (razmera je moda 1 prema 10). Ova katastrofa, naj
ozbiljnija u itavoj istoriji Firence, kako kae hroniar Vilani, teko je pogodila
grad i zbog nedaa koje su je pratile. Na jednoj je strani bio Edvard III koji nije
mogao da vrati dugove, a s druge recesija koja je prosto delila XIV vek. Povrh
toga, izbila je i epidemija kuge.
Bogatstvo Firence kao bankarskog sredita, sada tamni pred trgovakim us-
pehom Denove i Venecije. Upravo je Venecija odnela pobedu posle Rata za Kjou
(1381). Firentinsko iskustvo, uprkos tome to je donosilo modernitet, nije prei-
velo meunarodnu ekonomsku krizu. Firenca je sauvala svoju trgovinu i in
dustriju. Iako je u XV veku obnovila i bankarstvo, vie nikada nee igrati pred-
vodniku ulogu u svetu. Naime, Medici nisu bili Bardi.
Drugi eksperiment u bankarstvu bio je delo enoveana. Izmeu 1550. i
1560, delimino se usporava burni razvoj evropske ekonomije otpoet prvih go
dina stolea. Priliv srebra iz amerikih rudnika je delovao protiv krupnih nema-
kih trgovaca koji su do tada gospodarili proizvodnjom srebra u srednjoj Evropi.
S druge strane, porasla je cena zlata, koje je postalo rede, iako je i dalje obra
unska valuta u meunarodnoj trgovini i trgovini menicama. enoveani su prvi
razumeli novu situaciju. Nudei se da zamene trgovce iz Gornje Nemake kao fi-
nansijeri panskog kralja, enoveani su se dokopali bogatstva Amerike, dok je
njihov grad postao sredite itave evropske ekonomije, u emu je zamenio Ant-
verpen. Poinje razvoj jo modernijeg i neobinijeg bankarstva nego to je bilo fi
rentinsko u XIV veku. Kreditiranje je zasnovano na menicama koje se prenose s
jednog sajma na drugi i sjedne berze na drugu. Naravno, menice su bile poznate i
koriene u Antverpenu, Lionu, Augsburgu, u Medini del Kampo i drugde, a ta

376
 Kapitalizam na svom

Jedna italijanska banka krajem XIV veka. Gore soba sa sanducima i sto na kojem se broje
kovanice: dole ulaganje i transferi (Britanski muzej)

377
Kapitalizam na svom

trita novca nisu naputena preko noi. Pa ipak, sa enoveanima, hartije od

vrednosti dobijaju nov znaaj. Fugeri su navodno izjavili da trgovati sa eno
veanima znai trgovati papirom (mit Papier), dok su oni sami radili s dobrom
starom gotovinom (Baargeld). Naravno, bila je to reakcija trgovaca starog kova
koji se ne snalaze s novotarijama. Dajui zajmove panskom kralju, koje im je
ovaj vraao u osmicama ili srebrnim ipkama po povratku brodova iz Amerike,
enoveani su svoj grad pretvorili u veliko trite srebra. A pomou svojih me-
nica i onih koje su kupovali za srebro u Veneciji ili Firenci, kontrolisali su i to
kove zlata. Oni su uspevali da panskog kralja u Antverpenu plaaju zlatom (za
ratne izdatke, jer su se vojnici plaali prevashodno zlatnicima), nabavljenim po
mou srebra koje su sami dobijali iz panije.
enoveka mainerija postaje izuzetno efikasna 1759. s ustanovljenjem ve
likih sajmova u Pjaenci, o kojima smo ve govorili.56 Ovi sajmovi su postali
mesta poslovnih transakcija i meunarodnih plaanja; oni deluju kao clearing ili,
kao to se tada govorilo, kao scontro. Dobro udeena mainerija poee da zaka
zuje tek 1622, stavljajui taku na ekskluzivnu vladavinu denovskog kreditiranja.
Pitanje je zapravo da li je ovaj slom posledica smanjenja poiljki srebra iz Ame
rike, kao to se to dugo smatralo? Miel Morino57 je u svojim izvanrednim studi
jam a dokazao suprotno. Nije bilo znaajnijeg smanjenja amerikog blaga. Ta-
kode, ni sanduci s osmicama nisu prestali da stiu u enovu. Sada za to raspo
laemo i dokazima. U enovu su i dalje priticali plemeniti metali. U doba eko
nomskog oporavka, krajem XVII veka, u sam grad pritie, ili bar kroz njega pro-
tie, od 5 do 6 miliona osmica (pezze da otto)5S (1687, na primer). Znajui sve
to, problem relativnog slabljenja enove veoma je zagonetan. Felipe Ruiz Martin
smatra da su panski kupci jurosa prestali da neophodnim kapitalom snabdevaju
denovske trgovce-bankare, ovlaene zajmodavce panskog kralja. Preputeni
sopstvenim resursima, smatra Martin, potonji su povukli svoje kredite iz panije.
Iako je to mogue, ja naginjem drugom objanjenju. Trgovanje vrednosnim papi
rima, menicama, isplati se jedino ako trita novca izmeu kojih one cirkuliu
imaju razliite eskontne stope; menica na svom putu mora da dobije na vrednosti.
U vremenu izobilja gotovine (koje jedan noviji autor naziva bestial larghezza),59
menica se vezuje za gornju granicu teajeva. Ako je tok novca suvie snaan,
mlinski toak biva potopljen i staje. A u razdoblju 1590-1595, trita novca su
preplavljena srebrom. Iz ovog ili nekog drugog razloga, enovsko carstvo vred-
nosnih papira se rui, ili bar gubi mo da odreuje uslove kreditiranja. Jo jednom
se dogaa da razraeni kreditni sistem, stvoren na najviem nivou evropskih po
slova, ne moe da se odri due, ak ni pedeset godina. Kao da su te metode pre-
vazilazile mogunosti ekonomija Starog poretka.
Avantura e se, meutim, ponoviti u Amsterdamu.

Uporediti str. 79-81.

M. Morineau, u: Anuario de historia econmica y social, 1969, str. 289-362.
P. R. O. London, 30/25, 4. januar 1687.
9. avgust 1613, citat J. Gentil da Silva, op. cit., str. 350, napomena 46.

378
 Kapitalizam na svom

Stvarna bankarska nadmo se u XVIII veku obnavlja u kvadrilaterali Am-

sterdam-London-Pariz-eneva. udo se sada dogada u Amsterdamu. Razni me-
nini krediti dobijaju izuzetnu ulogu. itavom robnom trgovinom u Evropi upra
vlja se izdaleka; odreuju je brzo kretanje kredita i eskonta. Pa ipak, slino kao u
enovi, osa ovog sistema nee izdrati do kraja veka i procvata koji on donosi.
Holandska banka, pretrpana gotovinom, dozvolila je da upadne u zamku davanja
zajmova evropskim dravama. Steaj Francuske 1789. bio je straan udarac za
holandski sistem. Vladavina papira se opet loe zavrila. Kao i u ranijim sluaje
vima, propast postavlja mnotvo pitanja. Moda je naprosto bilo prerano stvarati
vrst i pouzdan bankarski reim, gde bi mehanizam roba u prometu, novca koji
krui i opticajnih kreditnih obveznica, mogao glatko da radi. Ako je tako, onda je
kriza, interciklina depresija otpoeta 1778, bila samo detonator, koji je ubrzao
neizbeni i logini razvoj.

Novac koji krui i novac koji se skriva

Kratkoroni ritmovi ekonomije obino se mere platama, cenama i obimom
proizvodnje. Panju bi moda trebalo posvetiti jo jednom pokazatelju, koji do
sada nije mogao da se izrazi u mernim jedinicama: cirkulaciji novca-kapitala. No
vac se uzastopno akumulira, upotrebljava, skriva. Katkad je zakljuan u sefove:
uvek postojea tezaurizacija je negativna sila u ekonomijama prolosti. Novac se
nekad ulae sigurno u zemlju i nekretnine. Ali ima i razdoblja kada se zabravljeni
sefovi otvaraju, a novac nudi svakom koji je spreman da ga prihvati. Tako je bilo
lake uzajmljivati novac u Holandiji 1750, nego danas (1979). Pa ipak, sve do in
dustrijske revolucije, produktivno investiranje bilo je prilino ogranieno i zavi
silo je od raznih okolnosti, kako od oskudice kapitala, tako i od tekoa da se on
upotrebi i kada je raspoloiv.
U svakom sluaju, postoje razdoblja kada je novac izobilan i kada je teko
dostupan. Posao se odvija glatko, ili se zaustavlja, a da gospodari sveta ne mo
gu tu bogznata da preduzmu. Karlo M. ipolauu je pokazao da se opta situacija
u Italiji poboljala posle sklapanja mira u Kato-Kambresiju (1559). Iako je ovaj
mir Italiju politiki obogaljio, on joj je s druge strane doneo izvestan spokoj i si
gurnost. U itavoj Evropi, posle uzastopnih mirovnih ugovora 1598, 1604, 1609,
sledila su razdoblja izobilja gotovog novca. Taj se novac, dodue, ne upotrebljava
svuda na isti nain. U Holandiji u poetku XVII veka, trgovaki kapitalizam je u
punom usponu. U Veneciji u istom razdoblju novac dobijen u robnoj trgovini
investira se u kapitalistiku poljoprivredu. Drugde pak, novac se rtvuje na oltar
kulture - to je u ekonomskom smislu neracionalno: pansko zlatno stolee, ra
sko Nizozemske u doba nadvojvoda, umetnost Engleske u doba Stjuarta, kao i
stil Henri IV, u Francuskoj poznatiji kao stil Luj XIII, sve se to u celini plaa iz
nacionalnih akumulacija. U XVIII veku, luksuz i trgovake i finansijske spekula
cije idu ruku pod ruku. Isak de Pinto6061 o tadanjoj Engleskoj pie kako: niko tu

60 Carlo M. Cipolla, La prtendue Rvolution des prix; rflexions sur lexprience italienne, u:
Annales E. S. C 1955, str. 513-516.
61 Isaac de Pinto, op. cit., str. 46 i 77-78.

379
Kapitalizam na svom

vie ne odlae novac po sefovima..., kako su ak i tvrdice uvidele daje stavljati

novac u prom et, kupovati dravne obveznice, deonice velikih kompanija ili En
gleske banke, isplativije nego drati novac nepokretan, isplativije i od kupovanja
zgrada i zemlje (stoje u Engleskoj u XVI veku ipak bilo dosta isplativo). Tako je
Danijel Defo 1725. godine, pevajui slavopojke ulaganju u trgovinu, pa ak i u
sitne duane, rekao: Nekretnina je jezero, trgovina je izvor.6-
Pa ipak, ak u XVIII veku, bilo je jo mnogo neiskorienih rezervi novca!
Za tezaurizaciju nekad ipak ima i dobrih razloga. U Francuskoj u tekoj situaciji
1708. godine, vlasti suoene s ratom tokom kojeg e mobilisati sve nacionalne re
surse, tampaju novac; ovaj lo novac istiskuje dobar, koji se skriva. Posebno je to
sluaj u Bretanji, koja u trgovini na Junim morima zarauje velike koliine
srebra. Tako iz Rena glavnom kontroloru Demareu, jedan izveta pie 6. marta
1708: Jue sam bio u kui jednog od najuglednijih graana, oveka dobro
upuenog u trgovinu kojom se zajedno s najveim trgovcima iz pokrajine ve
dugo bavi, kako na moru, tako i na kopnu. Kae mi da pouzdano zna kako ima
vie od trideset miliona skrivenih pjastri, kao i vie od ezdeset miliona u zlatu i
srebru, koji nee ugledati svetlost dana sve dok se novanice [koje je u opticaj
pustila vlade Luja XIV] ne iscrpe, ne ustali teaj pravog novca [koji je tada esto
menjan], a trgovina delimino ne vaspostavi .UJ Pomenute pjastre su iz Perua
neto ranije dovezli brodovi iz Sen-Maloa; to se tie obnove trgovine - za ta se
morao ekati kraj Rata za pansko naslede, koji je otpoeo 1701 - to e se postii
tek sklapanjem Utrehtskog (1713), i neto docnije Ratatskog ugovora (1714).
Svi poslovni ljudi su u to vreme bili oprezni. Utrehtski mir je bio potpisan
ve vie meseci, a francuski konzul u enovi je pisao: Zbog manjka poverenja
jo nema dovoljno novca; stoga oni koji obino trguju na kredit, kao to je sluaj s
veinom trgovaca ovog grada, ne ostvaraju nita naroito. Najbolji novanici su
zatvoreni. 4 Oni e se otvoriti tek kada Carrera de Indias od koje zavise, ponovo
preuzme u Kadizu ulogu distributera srebra. Naime, bez srebra, zlata, sigurnih
prihoda, veliki novanici se ne otvaraju, niti pune. enova je kroz slinu situ
aciju prola jo 1627. Poslovni ljudi, kreditori panskog kralja, nakon bankrotstva
panske krune bili su odluili, ako se ne donesu posebne mere za njihovu zatitu,
da Filipu IV ne daju ni paru na zajam. Guverner Milana i panski ambasador su ih
pritiskali, pa ak im i pretili, ali uzalud. U gradu kao da uopte nije bilo srebra; svi
su poslovi stali, a inilo se da nema ni menica sa kojima bi se trgovalo. Konzul
Venecije u enovi u vie pisama opisuje probleme trita novca, ali na kraju ipak
posumnja d a je manjak novca (stretezza) politike prirode, da ga odravaju po
slovni ljudi da bi opravdali svoje odbijanje.6'" Verovatno da je to istina, kada se
imaju na umu silni reali koje enoveani u to vreme iz panije alju u svoj grad,
i koji se bez sumnje gomilaju u riznicama u palatama.
Novac e ipak otuda izai. Naime, trgovaki se novac tezaurie samo u oe
kivanju boljih vremena. Tako se 1726. godine iz Nanta u vezi s ukidanjem povla-

Citat S. Pollard i D. W. Crossley, op. cit., str. 169.

63 A. N.. G7, 1691, 35 (6. mart 1708).
^ A. N.. A. E., B 1, 331, 25. novembar 1713.
5 A. d. S. Venecija, Consoli Genova, 6, 98, enova, 12. novembar 1628.

380
 Kapitalizam na svom

Marseljska luka u XVIII veku (detalj), ozef Verne (Fototeka A. Kolen)

381
Kapitalizam na svom

stie francuskoj Istonoindijskoj kompaniji, pie: Upoznali smo snage i resurse

naeg grada tek kada su nai trgovci stvorili plan ili da samostalno uestvuju u po
slovima kralja [tj. Kompanije], ili da se u istu svrhu udrue s monim trgovcima
iz Sen-Maloa. Opredelili su se za potonje, da ne bi ometali jedni druge. Par
tnerstvo e biti poznato pod nazivom Kompanija iz Sen-Maloa. Izgleda da pret
plate naih trgovaca iznose osamnaest miliona [livri], dok smo mi verovali da bi
oni teko sakupili i etiri miliona. [...] Nadamo se da e velike svote koje se nude
Dvoru da bi povukao ekskluzivnu povlasticu Indijske kompanije, koja unitava
kraljevstvo, pomoi da trgovinu posvuda uine slobodnom.uu Sve je to bilo
uzalud, jer su povlastice kompanije preivele sve oluje i posledice Loovog si
stema. Pa ipak, to je lepa ilustracija opteg pravila: im se vrati mir i dobre pri
like, novac koji se nalazi u kraljevstvu, vraa se u trgovinu .6667*
Ali, da li se vraa u celosti? Ne moemo se oteti utisku da ak i u XVIII
veku, a i posebno tada, nagomilani novac znatno prevazilazi potranju za kapita
lom. Engleska zaelo nije mobilisala sve svoje rezerve da bi finansirala industri
jsku revoluciju, dok su njeni napori i investicije mogli da budu i vei. Francuske
novane rezerve, tokom Rata za pansko naslede, bile su mnogo vee od 80 do
100 miliona u novanicama koje je emitovala vlada Luja XIV.uo Francusko pok
retno bogatstvo je znatno prevazilazilo potrebe industrije pre industrijske revolu
cije, to i objanjava zastoje mogao da nastane Loov sistem, kao i zato su rudnici
uglja u XVIII veku mogli da bez kanjenja i tekoa pronau fiksni i obrtni kapi
tal koji im je bio neophodan za rad.U7 Prepiske trgovaca70 dokazuju da je Fran
cuska iz doba vladavine Luja XVI bila prepuna nekorienog novca, koji se
dosaivao neupotrebljen, kako to kae H. Hentil da Silva. U Marselju, na primer,
u drugoj polovini XVIII veka, posednici kapitala koji nude trgovcima novac za
samo 5% kamate, samo retko nalaze primaoce. A ako i nau nekog, oni mu se
utivo obraaju recima: zahvaljujemo se za dobrotu to uvate na novac (1763).
U stvari, trgovcima je za poslove stajalo na raspolaganju dovoljno novca, njiho
vog vlastitog, kao i njihovih saradnika koji su s njima delili rizike. Zajmovi s ka
matama im u tom trenutku nisu u stvari ni trebali. U Kadizu je bila slina situa
cija. Krupni trgovci odbijaju ponude novca, ak i sa 4%, kamate, sa obrazlo
enjem da su pretrpani vlastitim novcem. To se dogaa 1759. godine, dakle u
vreme rata, ali i 1754, dakle u doba mira.
Ne bi valjalo zakljuivati da trgovci nikad ne pozajmljuju novac tokom
druge polovine XVIII veka, kao i da se kapital svuda nudi uzalud. Problemi Ro-
bera Digara u Parizu dokazuju suprotno. Recimo samo da su vremena novca u
izobilju, kada novac prosto trai da se investira, bila ea nego to se obino
misli. To izvanredno ilustruje situacija u Milanu uoi Francuske revolucije. U
gradu i itavoj pokrajini Lombardiji se tada obnavlja poreski i finansijski sistem,
jer je ekonomski oporavak bio vie nego uspean. Naspram Montia, banaka, bo
gatih porodica, verskih ustanova, poreskih zakupnika, monih poslovnih grupa,

66 A. G. Varava, ostavtina Radziwill, Nantes, 20. mart 1726.

67 A. N.. G7, 1622.
A. N., G7, 1622 Mmoire sur les billets de monnoye, 1706 (?).
Marcel Rouff, Les Mines de charbon en France au XVIIIe sicle, 1922, str. 243.
70 Ch. Carrire, op. cit., II, str. 9 17 sq.

382
 Kapitalizam na svom

milansko vojvodstvo je postalo dovoljno snano da krene u iskorenjivanje uv-

reenog bezakonja. Naime, milansko i lombardsko plemstvo i buraozija su pos
tupno nagrizali dravu, pretvarajui u privatne prihode sve regalije, javne pri
hode. Tome je bio samo jedan lek: otkupljivanje svih prihoda koje je drava ranije
otuila po raznim osnovama. To je, naravno, znailo i stavljanje u promet og
romnog kapitala. Sprovodena veoma brzo, takva politika preplavljuje Lombardiju
gotovinom, stavljajui stare rentijere pred problem: ta initi s tolikom masom
kapitala koja se iznenada pojavila? Iako ne znamo u potpunosti ta su sa njom ui
nili, znamo da je relativno malo otilo na kupovinu zemlje i dravnih obveznica
koje su donosile 3,5% kamate, kao i zdanja u gradu. Dosta novca je, posredstvom
bankara i menjaa, otilo u tok meunarodne trgovine koji je prolazio kroz Mi
lano. Tim se poslovima izmeu ostalih bavila i firma Grepi. Znaajno je i to da
ovaj kapital nije odlazio u industrijska ulaganja, iako su i tada u Lombardiji po
stojale tekstilne manufakture i metalurki pogoni. Kreditori ne veruju u isplati
vost takvih ulaganja, ime odaju svoju vezanost za stare predrasude i razmilja
nja. Pa ipak, u Engleskoj je ve poela industrijska revolucija.71
tednju i akumulaciju ne smemo posmatrati kao isto kvantitativne pojave,
kao da odreena stopa tednje ili odreeni obim akumulacije imaju mo da go
tovo automatski pokrenu stvaralako investiranje i novu stopu rasta. Stvari su
sloenije. Svako drutvo ima sopstvene naine tednje i potronje, sopstvene
predrasude i motivacije, kao i sopstvena ogranienja za investiranje.
U stvaranju i korienju kapitala ulogu igra i politika. Poreski sistem, na
primer, moe blokirati, preusmeriti i redistribuirati na vie-manje koristan ili brz
nain, novac koji se prikuplja. U Francuskoj je poreski sistem doveo do slivanja
ogromnih svota u ruke poreskih zakupnika (fermiers gnraux) i drugih finansij-
skih slubenika. Novija istraivanja7" pokazuju da su potonji redistribuirali tako
steeno bogatstvo u konstruktivne investicije. ak i u Kolberovo vreme, a i u
doba Luja XV, mnogi od njih su investirali novac u trgovaka pa i manufakturna
preduzea, posebno u one s kraljevskim povlasticama. Mogue d a je to zaista bilo
tako. Ipak moramo priznati, kao to kae Pjer Vilar, d a je prikupljanje kraljevskih
i sinjorijalnih taksi u Kataloniji u XVIII veku, mnogo efikasniji kanal redistri
bucije nego francuski Javni monopol (Ferme gnrale). U prvom sluaju novac
se slivao ,,u ruke trgovaca i zanatlija, te tako u tok trgovakog, a konano i in
dustrijskog kapitala, pa ak i u poljoprivrednu modernizaciju.73 Kada je re o
engleskom sistemu, u kojem porez postaje jemstvo za servisiranje konsolido-
vanog javnog duga, dajui dravi do tada nepoznatu ravnoteu i snagu, postavlja
se pitanje da li je re o drugom i jo delotvornijem nainu ponovnog uvoenja
novca od poreza u opti promet, makar savremenici toga i ne bili uvek svesni.

. Caizzi, Industria, commercio e banca in Lombardia..., str. 149, 206.

72 Guy Chaussinand-Nogaret, Les Financiers du Languedoc au XVIIIe sicle, 1970, str. 40 i 103
104; Gens de finance au XVIIIe sicle, 1972, passim i str. 68 sq.\ prikaz knjige Yvesa Duranda, u: Annales
E. S. C 1973, str. 804.
3 Pierre Vilar, op. cit., t. II, str. 482-491.

383
Kapitalizam na svom

KAPITALISTIKI IZBORI I STRATEGIJE

Kapitalizam ne prihvata sve mogunosti investiranja i progresa koje mu
nudi dati ekonomski trenutak. On stalno posmatra razvoj da bi mogao da deluje u
eljenim pravcima - to znai da zna i moe da bira oblast delovanja. Kapitalizam
kao nadmonu silu, vie nego njegovi izbori - koji se iz veka u vek menjaju
prema okolnostima - odreuje injenica da on poseduje sredstva da stvara, a uko
liko je potrebno, i menja vlastitu strategiju.
Tokom stolea koja nas zanimaju, videemo da su krupni trgovci, iako ma
lobrojni, stekli kljueve trgovine na daljinu, to je strategijski poloaj par exel-
lence', da su mogli da dodu do informacija, to je bilo ogromno preimustvo u
vremenima kada su vesti putovale sporo i skupo; da su obino uivali naklonost
drave i drutva, u skladu s im su mogli da stalno i bez grie savesti, sebi prila
gouju pravila trine ekonomije. Ono to je obaveza za druge nije nuno i za
njih. Tirgo je smatrao74 da trgovci nikad ne izmiu zakonima trita i nepredvidi-
vosti kretanja cena. U najboljem sluaju, to je samo delimino tano.

Kapitalistiki duh
Da li to znai da kapitalistima treba da pripiemo neki poseban duh, izvor
njihove nadmoi, koji ih, kao takve, karakterie. Elementi tog duha bi bili pro-
raunatost, racionalnost, loginost, nedostatak obinih oseanja, a sve podreeno
nezajaljivoj elji za dobitkom. Ovo objanjenje koje je nekad strastveno zastu
pao Verner Zombart, izgubilo je mnogo na znaaju, to vai i za dugo prihvatano
Sumpeterovo miljenje o presudnoj ulozi inovacija i preduzetnike spretnosti. Da
li kapitalista moe u sebi objedinjavati sve te kvalitete i darove? Prema ob
janjenju kojem sam lino sklon, puko biranje i mogunost da se bira - ne donosi
automatski i sposobnost da se uoi pravi put i najbolji odgovor. Ne treba zabora
viti da se kapitalista nalazi na odreenom mestu u drutvenoj hijerarhiji, te da
pred sobom obino ima reenja, savete i znanje sebi ravnih. On stvari prosuuje
njihovim oima. Njegova delotvornost zavisi ne samo od njegovih uroenih oso
bina, ve i od poloaja u kojem se nalazi, bilo na secitima ili na rubovima glav
nih trgovinskih tokova, blizu ili daleko od centara odluivanja - a koji u svakom
razdoblju imaju svoje posebno mesto. Luj Derminji75 i Kristof Glaman76 su s ra
zlogom osporili genijalnost sedamnaestorice gospodara (Heeren Zeventien), koji
su upravljali holandskom Istonoindijskom kompanijom. Ali da li treba biti geni
jalan da bi se uspelo u poslu, ako je ovek ve bio dovoljno srean da se rodi kao
Holananin u XVII veku, kao i da bude medu direktorima ogromne maine kakva
je bila Istonoindijska kompanija. Ima [...] glupih ljudi i usudio bih se rei, pra
vih tikvana, pie La Brijer,77 koji su sebi nali dobra mesta i znali da umru u
obilju, a da tome nita nisu doprineli svojim radom ili najmanjim marom; do iz-

74 Turgot, uvres, I, str. 381.

75 L. Dermigny, Le Commerce Canton, II. str. 774.
/b G. Glamman, Dutch asiatic trade, 1620-1740, 1958, str. 261.
La Bruyre, Caractres..., VI, 39.

384
 Kapitalizam na svom

Sedamnaestorica upravljaa holandske Istonoindijske kompanije. Gravira iz

Kratke istorije Ujedinjenih Pokrajina Nizozemske... , Amsterdam, 1701
(otisak Fondacije Atlas van Stolk)

vora reke ih je neko doveo, a moda je to hteo i puki sluaj; pitali su ih elite li
vode? Izvolite, na ta su je oni i uzeli.
Nemojmo misliti da maksimalizacija profita, koja se esto navodi, objanja
va ponaanje kapitalistikih trgovaca u celini. Naravno, znamo za odgovor Jakoba
Fugera Bogatog, koji je na neiji savet da se povue iz posla, rekao da name-
rava da zarauje novac sve dok moe, to jest do kraja ivota.78 ak i da je ova
izjava (polusumnjiva kao i sve druge istorijske izjave), verodostojna, ona nam
kae ta je u jednom trenutku svog ivota mislio jedan pojedinac, a ne ta je mi
slila itava kategorija ljudi. Kapitalisti su ljudi, i poput svi ostalih ljudi, razliito
se ponaaju. Jedni su proraunati, drugi spremni na rizike, jedni su tvrdice, drugi
su rastroni, jedni naginju genijalnosti, drugi u najboljem sluaju imaju sree.
U jednom pamfletu napisanom u Kataloniji (1809),79 kae se da trgovci vode
rauna samo o onom to e im uveati kapital bez obzira na nain. Za takvu tvr-

78 Lon Schick, Un Grand Homme d'affaires au dbut du XVIe sicle, Jakob Fugger. 1957, str. 416.
79 Pierre Vilar, u: L Industrialisation en Europe au XIXe sicle, 1972, priredili Lon, Crouzet, Gas
con, str. 423.

385
Kapitalizam na svom

dnju nali bismo na stotine potvrda u sauvanim prepiskama trgovaca; trgovci,

oigledno je, rade da bi zaradili. Ipak ne bi trebalo uriti sa zakljukom da mo
derni kapitalizam nastaje iz htenja za zaradom, iz duha ekonominosti ili racio
nalnosti, ili sklonosti ka proraunatom riziku. Zan Pele, trgovac iz Bordoa, opi
suje svoj burni poslovni ivot kada pie: Velikijjrofiti u trgovini stvaraju se spe
kulacijama.80 Mogue d a je tako, ali hazarder Zan imao je i brata, veoma racio
nalnog oveka. Obojica su stekli bogatstvo u isto vreme, i oprezni i neoprezni brat.
Ovo jednostrano, idealistiko objanjenje, koje na kapitalizam gleda kao
na otelotvorenje odreenog mentaliteta, jeste pribeite koje u nedostatku boljeg
prihvataju i Zombart i Veber, sve da ne bi prihvatili Marksovo stanovite. Mi ih
nipoto ne moramo u tome slediti. S druge strane, ja ne verujem ni u to da se kapi
talizam moe potpuno objasniti materijalnim ili drutvenim iniocima, ili drutve
nim odnosima. Pa ipak, neto mi izgleda nesumnjivo: kapitalizam nema samo je
dno, ogranieno poreklo. Na njegov nastanak su uticali ekonomija, politika, dru
tvo, a i kultura i civilizacija. A takoe i istorija, koja esto odluuje ko e odneti
konanu pobedu u tim odnosima snaga.

Trgovina na daljinu i veliki dobici

Trgovina na daljinu je oito igrala presudnu ulogu u nastajanju trgovakog
kapitalizma, a bila dugo i njegova okosnica. Iako ovo moe izgledati kao banalna
tvrdnja, nju treba reafirmisati jer je danas mnogi istoriari osporavaju, to iz vie
to iz manje opravdanih razloga.
Najpre pogledajmo koji su to opravdani razlozi: oito je d a je spoljna trgo
vina (izraz se sree jo kod Monkretijena koji je suprotstavlja domaoj trgovini)
zapravo minoritetna aktivnost. Niko to ne osporava. Zan Majfer, bogati trgovac iz
Remsa, hvali se kada pie jednom korespondentu iz Holandije, u januaru 1674:
Nemojte misliti da rudnici Potosija donose neto vie nego vina sa naih brda
[oko Remsa] i iz Burgundije;81 s druge strane, opat Mabli, racionalno kae: Tr
govina itom vie vredi nego Pera,8~ ime eli da kae da ito vie tei na vagi,
da donosi vie novca nego srebro iz Novog sveta. an-Batist Se, nastojei da op-
seni itaoce 1828. godine, kae da francuski obuari stvaraju veu vrednost nego
svi rudnici Novog sveta.
Istoriarima nije bilo teko da ove istine ilustruju vlastitim posmatranjima.
Pa ipak, ja se ne slaem uvek i s njihovim zakljucima. ak Ers, piui o Sredo
zemlju u XV veku (1964), tvrdi da se najvie trgovalo itom, vunom i solju, dakle,
proizvodima koji su stizali izbliza, a ne zainima ili biberom. Piter Matijas je po
mou statistike dokazivao d a je uoi industrijske revolucije, u Engleskoj spoljna
trgovina bila znatno manjeg obima nego domaa.84 Isto tako, u jednoj doktor-

J. Cavignac, op. cit., str. 156, 12. april 1725.

Jean Maillefer, op. cit., str. 179.
Mably, uvres, XIII, Du commerce des grains, str. 291-297.
Jean-Baptiste Say, op. cit., I, str. 176.
84 Jacques Heers, u: Revue du Nord, jan. 1964, str. 106-107; Peter Mathias, The First indust
nation, an economic history o f Britain, 1700-1914, 1969, str. 18.

386
 Kapitalizam na svom

skoj raspravi na Sorboni, Viktor Magalje Godinjo je priznao Ernestu Labrusu da

je poljoprivredni proizvod u Portugaliji bio vei od vrednosti prekomorske trgo
vine biberom i zainima. U istom tonu, Fridrih Litge,85 koji je uvek nastojao da
umanji znaaj otkria Amerike na kratki rok, tvrdi d a je meduregionalna trgovina
u Evropi, bila u XVI veku sto puta vea od sitne razmene koja je upravo poela da
se odvija izmeu Novog sveta i Sevilje. Sasvim je u pravu. Ja sam pisao d a je ko
liina ita dovoena morem u Sredozemlje u XVI veku, iznosila najvie milion
kvintala, dakle, manje od jedan posto potronje njegovih stanovnika, to je sitnica
u poreenju s ukupnom lokalnom proizvodnjom ita i trgovinom.86
Sve je to dovoljan pokazatelj da se dananja istoriografija bavi majoritetnim
pojavama, koje je starija istoriografija prosto zaboravljala: njoj su sada vaniji
seljaci od vlastele; vaniji su joj 20 miliona Francuza od Luja XIV.87 To ipak ne
oduzima vrednost istoriografiji koja se bavila minoritetnim pojavama, koje su
moda bile i vanije nego velike mase ljudi, dobara i robe - sile svakako og
romne, ali i inertne. Enrike Ote88 je savreno u pravu kada, u veoma dokumento-
vanom lanku, kae d a je obrt panskih trgovaca u oivljenoj Sevilji iz koje se tr
guje s Amerikom, vei nego obrt enovskih trgovaca-bankara. Pa ipak, upravo su
ovi potonji stvorili prekookeanski kreditni sistem bez kojeg bi bio nemogu trgo
vaki tok kompanije Carrera de Indias. enoveani su se tako nali na dobrom
poloaju, slobodni da deluju i po svom nahoenju interveniu na tritu Sevilje.
Velike odluke u istoriji se nisu ni jue donosile, a ni danas se ne donose po racio
nalnim pravilima opteg glasanja. Postoji mnotvo razloga za tvrdnju da su mi-
noriteti esto mnogo znaajniji od majoriteta.
Kao prvo, trgovina na daljinu (ili Femhandel, kako je nazivaju nemaki is-
toriari), stvara grupe Fernhandlera, trgovaca na daljinu, koji su uvek sainjavali
posebnu kategoriju delatnika. Grad u kome oni ive samo je jedan elemenat u nji
hovom sistemu. Kao to je Moris Dob89 pokazao, oni ulaze u tok izmeu zanatlije
i njegove sirovine koja je negde daleko - vune, svile, pamuka. Takoe stupaju iz
meu gotovog proizvoda i njegove prodaje u udaljenim mestima. Pariki merciers
(to jest Femhandler), to 1684. godine objanjavaju u dugakoj poslanici kralju
protiv suknara (drapiers) koji ele da ih iskljue iz prodaje vunenih tkanina, to je
bila povlastica koju su oni stekli dvadeset godina ranije kao nagradu za doprinos u
stvaranju novih velikih manufaktura. Mersijeri objanjavaju da oni odravaju
ne samo vunarske manufakture, ve i druge tekstilne [tj. svilarske] manufakture u
Turu, Lionu i drugim gradovima u kraljevstvu.90 Piu i kako su zahvaljujui nji
hovoj inicijativi i prodajnoj aktivnosti, nastale manufakture koje proizvode tekstil
u holandskom i engleskom stilu, u Sedanu, Karkasonu i Luvijeu. Prodajui nji
hove proizvode u inostranstvu, uvozei za njih pansku vunu i druge sirovine, oni

85 F. Ltitge, op. cit., str. 294.

86 Mditerrane, I, str. 386.
87 Pierre Goubert, Louis XIV et vingt millions de Franais, 1966.
Enrique Otte, Das Genuesische Unternehmertum und Amerika unter den Katolischen Kni-
gen, u: Jahrbuch fiir Geschichte von Staat, Wirtschaft und Gesellschaft Latein-amerikas, 1965, t. 2, str.
30-74.
89 Maurice Dobb. Studies in the development o f capitalism, 4. izd. 1950. str. 109 sq., 191 sq.
90 A. N.. G7. 1865,75.

387
Kapitalizam na svom

odravaju rad tih manufaktura. Iz peticije se sasvim jasno vidi kako mersijeri
kontroliu tu industriju.
U ruke uvoznika-izvoznika dospevaju proizvodi dalekih zemalja: svila iz
Kine i Persije, biber iz Indije i sa Sumatre, cimet sa Cejlona, karanfili s Molu-
kih ostrva, eer, duvan, kafa sa francuskih ostrva, zlato iz oblasti Kita ili iz unu
tranjosti Brazila, srebrne ipke, poluge i kovanice iz Novog sveta. Trgovac na
daljinu prisvaja tako i viak vrednosti rada rudara u rudnicima i radnika na
plantaama, kao i primitivnih seljaka s Malabarske obale ili Indonezije. I to, vaba
ponoviti, samo na minimalnim koliinama robe. Ali kada nam jedan istoriar
kae da 10 000 kvintala bibera i 10 000 kvintala drugih zaina koje Evropa troi
pre Velikih otkria vredi koliko i 65 000 kilograma srebra (to je ekvivalent za
300 000 tona rai, ime se moe prehraniti milion i po ljudi), moemo se upitati
nije li ekonomski znaaj trgovine luksuznom robom prebrzo potcenjen.
Utoliko pre to isti taj autor daje jasnu ideju o zaradama iz te trgovine: kilo
gram bibera, koji vredi 1 do 2 grama srebra na mestu proizvodnje u Indiji, dostie
cenu od 10 do 14 u Aleksandriji, 14 do 18 u Veneciji, 20 do 30 u zemljama po
troaima u Evropi. Oito je da trgovina na daljinu donosi superprofite: ona je
najzad i bila zasnovana na razlikama u ceni na meusobno udaljenim tritima, na
kojima se ponuda i potranja na onim drugima saznavala upravo preko posred
nika. Trina konkurencija bie mogua jedino sa mnotvom samostalnih i neza
visnih posrednika. Ako ona ispuni svoj vek, ako superprofiti nestanu na odree
noj ruti, mogue ih je potraiti na nekoj drugoj, ili sa drugom robom. Ako biber
postane neto obino i izgubi na vrednosti, tada ga smenjuju aj, kafa ili indijska
platna. Rizici u trgovini na velika rastojanja bili su veliki, ali takvi su i profiti. Ta
se lutrija veoma esto isplaivala, ak i kada je re o itu, koje obino nije bilo
kraljevska roba, dostojna krupnog trgovca, ali koja je to u odreenim okolno
stima - u sluaju gladi, naravno - mogla da postane. Godine 1591, velika ne
staica hrane u Sredozemlju dovodi sa severa na jug na stotine jedrenjaka, natova
renih itom i rai. Neki bogati trgovci, koji se nisu bavili samo trgovinom itom,
organizovali su ovu spektakularnu operaciju uz pomo velikog vojvode Toskane.
Da bi se jedrenjaci s Baltika skrenuli s uobiajenih ruta, tereti su, naravno, morali
da se skupo plaaju. S druge strane, u izgladneloj Italiji prodavani su za suvo
zlato. Neki zavidljivci kau da su imenei, bogati portugalski trgovci iz Antver-
pena, koji e uskoro delovati u Italiji, ostvarivali profite od ak 300%.9192
Ve smo govorili o portugalskim trgovcima koji su ilegalno odlazili u Potosi
ili u Limu, putujui brazilskim prostranstvima, ili udobnijim putem iz Buenos Ai-
resa. Njihove zarade su basnoslovne. S druge strane, ruski trgovci u Sibiru zarai
vali su mnogo prodajui krzna Kinezima, ili redovnim kanalima, to jest na kasno
ustanovljenom sajmu u Kjatki93 juno od Irkutska (gde su za tri godine mogli da
uetvorostrue svoje uloge), ili ilegalnom trgovinom, kojom se zarada umnoa-

91 H. H. Mauruschat Gewrze, Zcker und Salz im vorindustriellen Europa..., citat Wilhem Abel
Einige Bemerkungen zum Land Stadtprobleme im spatmittelalter, str. 25.
Baltasar Suarez Simon Ruiz, 26. februar 1591, Archives Ruiz, Valladolid.
3 Encyclopedia britannica, 1969, XIII, str. 524.

388
 Kapitalizam na svom

vala etiri puta.94 Iako moe zvuati preterano, treba rei da su i Englezi poeli da
zarauju goleme svote kada su uoili da je morem mogue prevoziti krzna s ka
nadskog severa do kupaca u Kini.9596Drugo unosno sastajalite je bio Japan u pr
vim decenijama XVII veka, zemlja koja je dugo bila pravi revir Portugalaca.
Svake godine je karaka iz Makaa - a nao do trato - prevozila u Nagasaki po 200
trgovaca, koji bi ostajali sedam do osam meseci u Japanu i tu ne tedei troili po
250 000 do 300 000 taela to Uje domaim stanovnicima
Q/T
donosilo zaradu i zbog
ega su uvek bili predusretljivi prema trgovcima . Pa ipak, domai su samo sa
kupljali mrvice s prazninog stola. Takoe smo govorili o godinjem putovanju
galije iz Akapulka u Manilu. I tu je bila re o dva razliita trita iji su proizvodi,
prelazei okean u jednom i drugom smeru, dobijali ogromne vrednosti, obogau
jui pojedince koji su to znali da iskoriste. Trgovci iz Meksika, pie opat De Be-
lijardi, savremenik Soazelov, jesu jedini koje zanima ta trgovina [tj. godinje pu
tovanje galije], jer tako prodaju robu iz Kine, koju dovoze iz suprotnog smera,
ime svake godine udvostruuju svoj ulog u putovanje. Ovom trgovinom se [u Ma-
nili] sada bavi mali broj trgovaca koji namuju robu iz Kine i koju potom alju u
Akapulko, za pjastre koje su im date.97 Godine 1695, neki putnik pie da se pre-
vozei ivu iz Kine u Novu paniju zaraivalo 300%.98
Ovi primeri - a oni bi se mogli navoditi do u beskraj - pokazuju d a je samo
rastojanje, u razdoblju tekih i neredovnih komunikacija, stvaralo obine i sva
kodnevne uslove za sticanje ekstraprofita. Tako se u jednom kineskom doku
mentu iz 1618. godine kae: Budui d a je ta zemlja [Sumatra] daleko, oni koji
tamo odlaze ostvaruju dvostruku zaradu.99 Kada je anbatista emeli tokom
putovanja oko sveta, prenosio iz jedne luke u drugu razliitu robu, koju je pomno
birao da bi mu se isplatila i nadoknadila putne trokove, on je, zapravo, u tome
samo imitirao trgovce koje je sretao usput. Godine 1639, putnik iz E vrope100 je
ogoren nainom kako javanski trgovci zarauju: oni odlaze u Makasar i Sura-
baju gde kupuju pirina po ceni od sata de caixas za gantans; potom ga prepro
daju dvaput skuplje. U Balambuanu kupuju kokosov orah po ceni od hiljadu cai
xas za sto komada, a prodaju ga u Bantamu, traei dve stotine caixas za osam
oraha. Kupuju i ulje od istog voa, kao i so sa Joartama, Geriija, Patija i Ivame,
po sto pedeset hiljada caixasa za osam stotina gantansa, dok u Bantamu tri gan-
tansa kota hiljadu caixasa. Veliku koliinu soli prenose na Sumatru. Da bi se
razumeo tekst nije potrebno znati koliko tano iznosi gantans, koliinska mera.
italac e prepoznati kineski novac caixas, koji se prilino koristio na Istoku.
Jedna sata je najverovatnije hiljadu caixasa. Svakako bi bilo zanimljivije utvrditi
koliko su pomenuta mesta za snabdevanje bila udaljena od Bantama. Na primer,
izmeu Bantama i Makasara ima vie od 1 200 kilometara. Ma kako bila velika

94 Savary des Bmslons, V, stubac 668.

95 Moskva, Centralna arhiva, Alex. Baxter Voronsov.... 50/6, 1788.
96 C. R. Boxer, The Great ship from Amacon, 1959, str. 15-16.
97 Abb de Beliardy, Ide du Commerce. B.N., Fr., 10759, f 310 v.
98 G. F. Gemelli Careri, op. cit.. IV, str. 4.
9 Denys Lombard, op. cit., str. 113.
100 Johan Albrecht Mandelslo, op. cit., II, str. 346.

389
Kapitalizam na svom

razlika izmeu kupovne i prodajne cene, ak i po odbitku trokova prevoza, za

rada je bila pozamana. A tu nije re o onoj skupocenoj laganoj robi koju Van Ler
opisuje kao tipinu robu koja se u trgovini na daljinu prodaje na Dalekom istoku.
Re je o namirnicama koje ostrva gde se uzgajaju zaini moraju da stalno, pa ak
i izdaleka, uvoze.
Pa ipak, najvanije je to da tvrdnja da ito u prodaji u Portugaliji vie vredi
nego biber i zaini, nije sasvim tana. Naime, skoro sav biber i zaini prolaze
kroz trite, dok, kada je re o itu, istoriar mora da procenjuje vrednost ita
koje je proizvedeno, ali nije prodato. Samo mali deo proizvedenog ita se poja
vljuje na tritu, dok se glavnina troi tamo gde je uzgajana. S druge strane, ito
koje se prodaje donosi malu zaradu seljacima, zemljoposednicima i preprodav-
cima, zaradu koja se uz to deli izmeu mnogo posrednika, kao to je ve primetio
opat Galiani.101 Simon Rui,102*koji je neko vreme iz Bretanje uvozio ito u Por-
tugaliju, nerado se sea da u tom poslu gotovo da nije bilo akumulacije. Glavnina
zarade pripadala je, mrzovoljno je izjavljivao, prevoznicima. Na umu treba imati i
zapaanja D. Defoa o engleskoj unutranjoj trgovini kojoj se on divio, jer se oba
vljala preko mnogo posrednika, koji su svi pomalo zaraivali (i zaista malo, ako
je suditi po primerima koje Defo navodi).10- Neosporna nadmo trgovine na da
ljinu jeste koncentracija koju ona omoguuje i koja od nje stvara pokretaa bez
premca u brzoj reprodukciji i uveanju kapitala. Ukratko, moramo se sloiti s ne-
makim istoriarima, kao i s Morisom Dobom, koji u trgovini na daljinu vide gla
vni inilac u stvaranju trgovakog kapitalizma i trgovake buroazije.

Obrazovanje i komunikacije
Drugi preduslov za trgovaki kapitalizam je neka vrsta uenja, prethodno
obrazovanje i upoznavanje s nimalo jednostavnim metodama. U Firenci je sveto-
vno obrazovanje postojalo od XIV veka.104 Prema Vilaniju, 1340. godine, 8 000
do 10 000 dece, deaka i devojica (u vreme kada grad ima manje od 100 000 sta
novnika) ui da ita u osnovnoj koli (a botteghuza). Upravo u jednu takvu kolu,
koju je drao Mateo, uitelj gramatike, pored mosta Svetog trojstva (al pi del
ponte a Santa Trinit), u maju 1476. dovode deaka Nikolu Makijavelija, da ui
da ita iz saetog udbenika gramatiara Donata (knjige koju su nazivali Dona
tello). Od tih 8 000 do 10000 dece, njih 1 000 do 1 200 su potom pohaali kolu
za trgovake egrte. Tu su deaci ostajali do petnaeste godine, uei aritmetiku
(algorismo) i raunovodstvo (abbaco). Posle tog tehnikog obrazovanja, deak
je ve bio u stanju da vodi raunovodstvene knjige, od kojih su neke sauvane do
danas. U njima su uredno beleene pojedinosti o prodajama na kredit, provizija
ma, kompenzacijskim plaanjima izmeu razliitih mesta, deobama zarade iz-

101 F. Galiani, Dialogues sur le commerce des bleds, izd. str. Fausto Nicolini, 1959, str. 178-180 i
252.
1(P
Simon Ruiz Baltasar Suarez, 24. april 1591, Archives Ruiz, Valladolid.
1 3 D. Defoe, op. cit., II, str. 149 sq.
104 Za naredne pojedinosti pogledati Christian Bec, Les Marchands crivains Florence, 1375
1434, 1967, str. 383 sq.

390
 Kapitalizam na svom

Apotekar pravi obraun. Freska u dvorcu Izonj, kraj XV veka (foto Skala)

medu partnera. egrtovanjem u duanu dovravalo se kolovanje buduih trgova

ca. Poneki su nastavljali kolovanje, pre svega odlazei da studiraju pravo na Uni
verzitetu u Bolonji.
tavie, neki trgovci su uz ovo kolovanje ponekad posedovali pravu kul
turu. U Firenci, kojom e uskoro vladati Medici, nije bilo udno da trgovci prija
teljuju s humanistima, pa ak i da su neki od njih dobri latinisti; da neki dobro
piu i uivaju u pisanju; da neki znaju napamet Boanstvenu komediju, d a je citi
raju u pismima; da su upravo oni itaoci Bokaovih Stotinu novela (Cento No
vele)', da cene Albertijevo komplikovano delo O porodici (Della Famiglia)', da
podravaju novu umetnost, opredeljujui se za Bruneleskija, a protiv konzerva
tivnog Gibertija. Ukratko, takvi su obrazovani trgovci na svojim pleima poneli
znaajan deo nove civilizacije koju poznajemo pod nazivom renesansa. Novac je
i tu imao svoj doprinos, jer jedna povlastica povlai druge. Riard Erenberg105 je
govorei o Rimu, rekao da tamo gde ima bankara ima i umetnika.

105 Richard Ehrenberg. Das Zeitalter der Fugger, 1922.1, str. 273, br. 4.

391
Kapitalizam na svom

Naravno, itava trgovaka Evropa nije bila ustrojena po ovom modelu. Ali
praktino i tehniko kolovanje se svuda namee. Zak Ker je izuio zanat u radnji
svog oca, a posebno na narbonskoj galiji na kojoj je 1432. putovao u Egipat, to
izgleda d a je presudno uticalo na njegovu karijeru.106 Jakob Fuger, zvani Bo
gati (der Reiche) (1459-1525), poslovni genije, upravo je u Veneciji nauio par
tita doppia, (dvojno knjigovodstvo), nepoznato u to vreme u Nemakoj. U Eng
leskoj u XVIII veku, trgovina se po pravilu uila sedam godina. Sinovi trgovaca
ili potomci bogatih porodica koji su bili odreeni za trgovce, esto su odlazili na
praksu na Levant, u Smirnu, gde ih je engleski konzul prosto tetoio. Tu bi se od
mah zainteresovali i za zaradu za koju se, s pravom ili ne, govorilo daje tu najvia
na svetu.107 Valja rei da su hanzeatski gradovi ve u XIII veku slali trgovake
egrte u prekomorska trgovita.
Ne bi trebalo potcenjivati ova znanja koja je valjalo stei: mladi trgovac je
morao da zna da utvrdi kupovne i prodajne cene, da izrauna trokove i teajne
stope, da merne i teinske jedinice menja jedne u druge, da poznaje interesni
raun, da sastavi predraun trgovake operacije, da barata gotovinom, menicama i
obveznicama. Sve u svemu, to nije bila deja igra. Ponekad su ak i iskusni trgo
vci eleli da osvee svoja znanja. Uostalom, kada vidimo ta remek-dela - rau
novodstvene knjige iz XIV veka - obuzeti smo divljenjem. Svaka generacija da
nanjih istoriara, sposobna je na nivou itavog sveta izbaciti jedva dvojicu ili tro
jicu specijalista sposobnih da se snau u tim ogromnim registrima. A da ih itaju
i tumae, moraju sami da naue. Trgovaki prirunici iz tog razdoblja su od dra-
gocene pomoi za razumevanje, poev od Pegolotijevog prirunika (1340), koji
nije bio prvi, pa do Savrenog trgovca aka Savarija, koji nije bio poslednji
(1675). Ali ak ni oni nisu dovoljni za ovo specifino uenje.
Mnogo je lake snai se u prepisci trgovaca. Odnedavno, kada su poela da
se trae, mnoga pisma su i otkrivena. Izuzev nekih jo uvek nespretnih pisama, iz
Venecije XIII i XIV veka, trgovaka prepiska brzo dosee veoma visok nivo koji
e se odravati, jer je on, zapravo, bio njen raison d tre. Visoki nivo je u stvari
opravdavao visoke trokove ove obilne razmene pisama. Biti dobro informisan
bilo je vanije nego biti izveban u poslu, a pismo je u prvom redu bila infor
macija. Operacije koje zanimaju dvojicu korespondenata, (primljene i odaslane
porudbine, obavetenja o slanju, prodaji ili kupovini robe, priznanice, itd.) samo
su deo sadrine pisama. Obavezno slede poverljiva obavetenja: politike i voj
ne vesti, novosti o etvi i o oekivanoj robi. Pisac pomno belei kolebanje cena
roba, gotovine i kredita u svom gradu. Nade li za shodno, pie i o brodovima koji
dolaze u luku i odlaze iz nje. Pismo se obavezno zavrava listom cena i kursnih
stopa, uglavnom u postskriptumu. Posedujemo na hiljade ovakvih pisama. Pose
ban sluaj su Fugger Zeitungen,]0S pisma sa vestima koja su Augsburkoj firmi
stizala od mnotva dopisnika u inostranstvu.

J.-P. Palewski, Histoire des chefs d'entreprise, 1928, str. 103 sq.
Ralph Davis, Aleppo and Devonshire Square, 1967, str. 66.
108 Objavio V. von Klarwill, The Fugger News-Letters, 1924-1926, dva toma.

392
 Kapitalizam na svom

Iako je bila re o poznom XVIII veku, slabost ovog naina informisanja

proizlazi iz sporosti i nepouzdanosti pote. Naime, ozbiljan trgovac je u svakom
pismu slao i prepis prethodnog, ukoliko je u njemu bila neka vana poruka, ili
hitna porudbina. Subito habi ii sensale neka tvoj posrednik odmah doe, gla
sio je savet jednog trgovca drugom 1360.109 godine; a takve su se poruke esto
ponavljale. Loptu treba uhvatiti u letu. A prvi uslov je primati i pisati hrpe pi
sama, biti to bolje ukljuen u informativne mree koje ukazuju na dobre po
slove, na dobre momente, a naroito na poslove koje treba izbegavati kao kugu.
Grof D Avo, ambasador Luja XIV u Ujedinjenim Pokrajinama, motri 1688. godine
protestante koji iz Francuske masovno dolaze i tri godine posle opoziva Nantskog
edikta. Tako je upravo bio doao i izvesni Monino pravi div od oveka, mislim
d a je Gaskonjac. [...] Doneo je sa sobom otprilike etrdeset hiljada ekija. Jutros
sam s njim razgovarao. Re je o oveku koji ima mnogo poslova, on pie dan i
no. 110 Istiem ovu poslednju reenicu, neoekivanu, iako to ne bi trebalo da
bude tako, jer se uklapa u Albertijevu tradicionalnu sliku trgovca kao oveka s
mastilom umazanim prstima.
Pa ipak, primljene informacije nisu uvek i pouzdane. Okolnosti mogu da se
promene, medalja moe i da se preokrene. Jedna pogreka u raunu, kanjenje
pote, i trgovac je propustio dobru priliku. Ali emu jadikovati nad dobrim po
slovima koje smo propustili, pie Luj Grefil svom bratu iz Amsterdama, 30. av
gusta 1777: ,,U trgovini ne valja gledati unazad, ve unapred, a ako oni koji se
njome bave, analiziraju prolost, uvidee da je bilo stotinu prilika da se obogate,
ali i da propadnu. Kada bih sam sastavljao spisak dobrih poslova koje sam pro
pustio, naao bih dobrih razloga da se obesim.111
Najbolja informacija je, naravno, neto to niko drugi ne zna. Godine 1777,
Luj Grefil pie jednom trgovcu iz Bordoa, svom partneru u poslu s indigom: Za
pamtite dobro da smo propali ako se ovo prouje. Sa ovim je poslom kao sa svim
ostalim: im konkurenti neto nanjue, gotovo je .112 Osamnaestog decembra iste
te godine, u vreme kada se Ameriki rat za nezavisnost pretvarao u opti sukob,
Grefil pie: Od sutinskog je znaaja biti pouzdanije i bre informisan od bilo
kog drugog, o stvarima koje e se dogoditi.11' Biti bre informisan od bilo koga:
Ako primi hrpu pisama za tebe i druge trgovce, preporuuje Rasprava o do
brim obiajima (Trattato dei buoni costumi), iji je autor i sam trgovac, otvori
najpre svoje pismo. Daj se na posao. Tek kad posvrava svoje poslove nadi vre
mena da drugima urui njihovu potu.114 Bilo je to 1360. godine. Ali i danas, u
svetu slobodne konkurencije, zna se, vae ista pravila: u Francuskoj je 1973. po
tom upuen poziv nekolicini srenika (happy few ), kojima se nudi da se pretplate
na skupi sedmini bilten koji sadri i nekoliko daktilografisanih stranica eksklu
zivnih vesti. Tu se kae: Svesni ste da rairena informacija gubi 90% svoje vred-

109 Paolo da Certaldo, citat C. Bee, op. cit., str. 106.

110 A. N A.E., ',62 3 .
111 A. N 61 A Q 4 ,f 19.
112 Ibid.
113 A. N., 61 AQ 2, f 18, pismo od 18. decembra 1777.
114 Tekst Paola de Certaldoa, citat G. Bee, op. cit., str. 106.

393
Kapitalizam na svom

nosti. Zar ne biste eleli da neke stvari saznate dve ili tri nedelje pre drugih ljudi .
Vae delovanje e biti znatno sigurnije i uspenije . Dalje se dodaje: Nai ita
oci nee zaboraviti da prvi saznaju za skoru ostavku premijera, kao i za devalva
ciju dolara!
Amsterdamski spekulanti, na ije su odluke uticale novosti - istinite i lane
- bili su zamislili sistem prioritetnog informisanja. To se sluajno saznaje u av-
gustu 1779. godine, kada dolazi do panike zbog ulaska francuske flote u La Mans.
Umesto korienja redovne pote koja se prevozila velikim brodovima, holandski
spekulanti su pomou lakih brodova organizovali izuzetno brzu vezu izmeu Ho-
landije i Engleske: ovi brodii su polazili iz Katvijka pored Seveningena u Holan-
diji i stizali u mestace Souls pored Harvia u Engleskoj ,,gde ne postoji luka ve
skromno pristanite u kojem nema zadravanja... Evo rekordnih ostvarenja:
London Souls, 10 sati; Souls-Katvijk, 12 sati: Katvijk-Hag, 2 sata; Hag- Pariz, 40
sati. Dakle, London-Pariz za 72 sata.115
Pored spekulativnih vesti, ondanji trgovci su eleli da prvi saznaju ono to
bismo mi danas nazvali kratkoronom konjunkturom, poznatom u to vreme kao
larghezza i strettezza (to su izrazi preuzeti iz argona italijanskih trgovaca, a koji
znae obilje i nestaicu). Oni diktiraju akciju u zavisnosti od toga da li roba, go
tovina ili kredit (tj. menice) obiluju na tritu ili ne. Tako Buonvizi piu 4. juna
1571. iz Antverpena: Obilje gotovine nas navodi da panju usmerimo na
robu .116 Simon Ruis, kao to smo videli, nije tako hladnokrvno postupio petna
estak godina kasnije, kada je italijansko trite novca bilo iznenada preplavljeno
gotovinom. Sav gnevan, Ruis smatra gotovo linom uvredom to to mu je
larghezza u Firenci poremetila trgovinu menicama.
Istina je da on nije dobro shvatao situaciju. U to vreme, trgovci su ve bili
stekli izvesna iskustva na osnovu posmatranja; znali su kako da suparnika predu
hitre za korak. Pa ipak, trebalo je vremena da elementarna pravila koja mi danas
vidimo na delu u ekonomijama prolosti, postanu deo kolektivne svesti, kako
trgovaca, tako i istoriara. Godine 1669, Holandija i Ujedinjene Pokrajine stra
daju od vika neprodate robe.117 Cene padaju, poslovi zamiru, brodovi se ne
iznajmljuju, gradska skladita prepuna su neprodate robe. Neki bogati trgovaci
ipak i dalje kupuju: to je jedini nain, smatraju oni, da spree gubljenje vrednosti
svoje robe. Dovoljno su jaki da sebi dopuste da vode politiku protiv pada cena. A
kada je re o uzrocima ove dugotrajne velike krize koja postupno unitava po
slove, o njima mesecima raspravlju svi holandski trgovci zajedno sa stranim am
basadorima. Ne uspevaju da odgonetnu o emu je zapravo re. Shvatili su, do
due, da loe etve u Poljskoj i Nemakoj imaju neto s krizom; one su podstakle
ono to danas nazivamo tipinom krizom u Starom poretku. Nema kupaca za
robu. Ali da li je to objanjenje dovoljno? Holandija je imala toliko drugih pred
nosti d a je nestaica nemakih i poljskih itarica naprosto nije mogla toliko ugro-

115 A. E., C. P., Engleska 532, fs 90-91, Beaumarchais Vergennes, Paris, 31. avgust 1779.
116 Bonvisi S. Ruiz, citat J. Gentil da Silva, op. cit., str. 559.
O toj produenoj krizi, prepiska Pomponnea, A. N., A. E., B 1 Holandija, 619 (1669).

394
 Kapitalizam na svom

ziti. Problem je verovatno bio irih, evropskih razmera. ak ni danas ova vrsta
lanane krize nije dovoljno objanjena.
Nemojmo zato mnogo oekivati od ljudi kojima su ak i ekonomska znanja
njihovog vremena esto sasvim nepoznata. U tu oblast oni bi se uputali samo iz
preke potrebe, kada su im bili potrebni argumenti da uvere nekog vladara ili mi
nistra, da izbegnu ili izdejstvuju ponitenje neke odluke ili ukaza koji je ugroa
vao njihove interese, da odbrane neki njima drag projekt kome su trebale povla
stice, monopoli i subvencije. A ak ni tada nisu izlazili iz uskog okvira svako
dnevnog iskustva. Prema prvim ekonomistima, njihovim savremenicima, oseali
su ili ravnodunost ili ak gnev. Kada se pojavilo delo Bogatstvo naroda (1776),
ser Don Pringl je izjavio je da se od autora, Adama Smita, koji se nikada nije
bavio trgovinom, nije ni moglo oekivati da napie neto valjano o tom predmetu,
isto kao to se to ne moe oekivati ni od advokata koji bi eleo da pie o fizi
ci!.118 Takvo su miljenje delili mnogi ljudi u to vreme. Ekonomisti su izazivali
smeh, barem medu knjievnicima (meu kojima su bili Mabli, simpatini Sebasti-
jan Mersije, pa ak i Volter, koji ih je ismejao u delu Covek sa etrdeset ekija).

.Konkurencija bez konkurenata

Drugi povod trgoveve ljutnje su precizni i opirni zakoni o javnom trgo
vanju. Veletrgovac nije jedini k o jije eleo da im izmakne. Sistem privatnog trgo
vanja, koji je opisao A. Everit,1-0 bio je posvuda vidljiv odgovor na zahteve
trine ekonomije koja raste, postaje bra, menja se i na svim nivoima zahteva
preduzetniki duh. U meri u kojoj je ovaj privatni sistem esto zakonom zabra
njen (a kojije u Francuskoj mnogo manje tolerisan nego, na primer, u Engleskoj),
on ostaje ogranien na aktivne grupe trgovaca koji, videi prednosti ne samo u
cenama ve i u broju i brzini transakcija, svesno rade na tome da se oslobode ad
ministrativnih stega i nadzora koji postoje na tradicionalnim javnim tritima.
Postoje, dakle, dve sfere trgovanja; nadzirano trite i slobodno trite, to
jest ono koje je takvo barem naizgled. Kada bi se ona mogla oznaiti na karti,
jedno plavom bojom, drugo crvenom, videli bismo da se ona razlikuju, ali i da se
prate i dopunjuju. Pitanje je koje je trite vanije (u poetku, pa ak i neto ka
snije, ono starije); koje je lojalnije, istinski konkurentije i bolje regulisano; kao i
da li je jedan sistem sposoban da savlada drugi, i da ga onemogui. Ako ih osmo
trimo poblie, videemo da stariji trgovaki propisi (ije se pojedinosti mogu pro
nai u Delamarovom spisu Rasprava o udredbama) ele da sauvaju potenu kon
kurenciju na tritu i zatite interese gradskih potroaa. Ako sva roba po zakonu
mora da se iznese u javnu prodaju, onda se, zapravo, potonjom suoavaju ponuda
i potranja. Menjanje cena na tritu je tu samo nain odravanja stvarne konku
rencije proizvoaa, ali i preprodavaa. Ipak, takvi propisi na dui rok postaju

James Boswell, The Life o f Samuel Johnson, 8.. izd. 1816, II, str. 450.
119 Re je autora jednog pamfleta koji optuuje ministra javnih radova koji je prevarom izdao do
zvolu za gradnju severnih eleznica banci Rothschild, prihvatajui da ona bude jedini ponua. Citat
Henry Coston. Les Financiers qui mnent le monde, 1955, str. 65.
120 Pogledati str. 34 sq.

395
Kapitalizam na svom

besmisleni, a obim trgovine toliko naraste da ih uini zastarelima. Meutim,

svrha direktnih transakcija na privatnom tritu nije jedino efikasnost; njima se
eli i ukloniti konkurencija, promovisati neka vrsta bazinog mikrokapitalizma
koji, u biti, sledi ista pravila kao kapitalizam na viim nivoima trgovine.
Ovi mikrokapitalisti, koji ponekad brzo stvaraju mala bogatstva, obino iz-
begavaju trini sistem cena sluei se gotovinskim predujmima i elementarnim
oblicima kredita: kupuju ito pre etve, vunu pre ianja ovaca, vino pre berbe.
Cene kontroliu stvaranjem zaliha namirnica; i konano, pod svojom vlau dre
proizvoae.
Pa ipak, kada je re o dnevnom snabdevanju hranom, teko je otii daleko, a
da se ne izazovu gnev i protesti naroda. U tom sluaju krivce obino prijavljuju
vlastima - u Francuskoj efu policije u gradovima, a u prestonici intendantu, pa
ak i Trgovakom veu. Zapisnici sa sastanaka ovog tela pokazuju da su ak i
naizgled beznaajne stvari tretirane veoma ozbiljno. Navodno se i na visokom
mestu, znalo da je strano opasno preduzimati nepromiljene mere ,,u vezi sa
itom, da to moe dovesti do nezadovoljstva naroda i lananih reakcija.121 A
kada neki manji neasni poslovi, a u svakom sluaju ilegalni, uspevaju da barem
neko vreme izmaknu nadzoru i pretvore se u unosni monopol, to obino znai da
su prevazili nivo lokalnog trita i da su u rukama dobro organizovanih grupa
koje poseduju kapital.
Tako je jedan prilino veliki posao preduzeo konzorcijum trgovaca udrue
nih s nekolicinom krupnih trgovaca-mesara, s ciljem monopolizovanja snabdevanja
Pariza mesom. U dogovoru s njima su u Normandiji, Bretanji, Poatuu, Limuzenu,
Burboneu, Overnju i Saloreu delovale grupe sajamskih trgovaca. Podiui cene i
ubeujui uzgajivae (herbagers) da stoku ne alju direktno u Pariz, jer su tamo,
tvrdili su, mesari veoma slabo plaali, oni su uredili da se na sajmove koje su po-
seivali, alju ivotinje koje bi se inae upuivale na lokalne pijace. Konzorcijum
je tako mogao da kupuje direktno od proizvoaa, to ima znatne posledice,
kako se objanjava u opirnom izvetaju upuenom glavnom kontroloru finansija
(u junu 1724), jer kupivi ivotinje preko udruenja, i kontroliui vie od polo
vine trita u Poasiju, oni odreuju cenu, poto ljudi moraju kupovati od njih .122
Prava priroda te trgovine je izala na videlo samo zbog indiskrecije nekih ljudi u
Parizu. Prethodno je grad postao sredite naizgled potene delatnosti, razmetene
u vie zona uzgoja, znatno meusobno udaljenih.
# i
O drugoj velikoj prevari govori se u izvetaju Trgovakom veu 1708:
optueno je veoma brojno udruenje trgovaca maslacem, sirom i drugom
hranom ... u Bordou poznatih pod nazivom maslari (graisseux). Veletrgovci i
trgovci na malo su se udruili u jedno tajno drutvo, i po izbijanju rata godine
I7 0 l, stvorili velike zalihe namirnica kojima su kasnije odredili visoke cene.
Da bi im se suprotstavio, kralj je izdao pasoe stranim trgovcima voljnim da bez
obzira na rat dopremaju namirnice u Francusku. Maslari su na to odgovorili otku-
121 N F'*. 681.
122A.
A. N G7, 1707, str. 148.
123 A. N G7, 1692, str. 34-36.

396
 Kapitalizam na svom

Ilustracija koja prikazuje stonu pijacu u Hornu, u sevemoj Holandiji, XVIII vek
(otisak Fondacije Atlas van Stolk)

pljujui sve tovare hrane koji bi pristizali u luku [Bordoa]. Cene su ostale vi
soke. Konano su zaradili mnogo novca tom vrstom monopola, dodaje se u iz-
vetaju, u kome se dalje predlae prilino sloen i neoekivan nain da im se
oduzme bar deo zaraenog novca. Sve je to tano, pie u komentaru na margini
izvetaja, ali moramo dobro promisliti pre no to napadnemo te trgovce, jer se
pretpostavlja da ih ima vie od ezdeset i to veoma bogatih.124
Iako ovakvi pokuaji nisu bili retki, mi, budui da raspolaemo samo admi
nistrativnim izvetajima, znamo samo za one otkrivene. Tako su, na primer, 1723,
u pokrajini Vandomoa, vinarski posrednici doli na ideju da otkupe svu proizve
denu burad pre berbe. Vinogradari i stanovnici pokrajine su se alili i posred
nicima je bilo zabranjeno da kupuju burad.125 Godina 1707. i 1708, plemii-stak-
lari iz doline Bijeme pobunili su se protiv trojice ili etvorice trgovaca koji su
monopolisali trgovinu karafonima (velikim staklenim bocama), koje su otpremali
u Pariz; veoma bogati, oduzeli su posao vozarima i drugim manje imunim lju
dima.126 ezdesetak godina kasnije, na istu ideju dolaze trgovac iz Sent-Menua i
belenik iz Klermon-an-Argona. Oni se uortauju i tokom deset meseci pregova
raju sa vlasnicima svih staklara [sic] iz doline Argone, ne bi li postali iskljuivi
distributeri proizvodnje boca tokom narednih devet godina, s izriitom odredbom
da boce mogu biti prodavane samo njihovoj firmi, direktno ili preko posrednika .
Vinogradari iz Sampanje, stalni kupci proizvoda oblinjih staklara, iznenada mo
raju da plaaju boce za treinu skuplje. Iako su zaredom usledile tri loe berbe, to

124 Ibid., f 68.

125 A. N F 12, 662-670, 1. februar 1723.
126 A. N G7, 1692, f 211 v (1707 i 1708). Dolina Bijeme u Argonu.

397
Kapitalizam na svom

je, naravno, dovelo i do slabije potranje praznih boca, ta firma milionera koja
kontrolie svu proizvodnju staklara ne samo da ne eli da obori njihovu cenu, ve
oekuje da e joj neka od narednih bogatih godina dozvoliti i da je poveaju .
albe koje su u februaru 1770. uputili naelnik i upravnik Epernea, a uz podrku
grada Remsa, urodile su plodom i milioneri su bili prinueni da ponite ve
sklopljene ugovore. Povukli se se brzo i dostojanstveno.
Stvarni ili navodni monopoli trgovaca gvoem koji su nastojali da uspo
stave kontrolu nad svom ili gotovo svom proizvodnjom kraljevskih elezara, bili
su, izvesno, ozbiljnije stvari. Voleli bismo da vie znamo o njima, ali nai doku
menti su oskudni. Negde 1680. godine u nekom memorandumu se prokazuje ,,za-
vera svih trgovaca Pariza, koji kupuju gvoe u inostranstvu da bi potinili vlas
nike francuskih elezara. Zaverenici su se okupljali svake sedmice u stanu jednog
od njih na trgu Mober, kupovali robu kao grupa, nametali proizvoaima sve nie
cene, a prodajne odravali.127128 Drugi pokuaj, godine 1724, tie se dvojice boga
tih trgovaca iz Liona.129 U oba sluaja, krivci ili navodni krivci tvrde da su ne
vini, kunu se u sve svece da su nepravedno optueni i pozivaju ugledne linosti da
svedoe u njihovu korist. U svakom sluaju, izbegli su javne proteste. Je li to do
kaz njihove nevinosti ili njihove snage? Isto pitanje se postavlja i ezdesetak go
dina kasnije, kada u martu 1789. godine, u izvetaju lanova Trgovakog vea,
pie d a je gvode veoma vano na bonskom tritu i da bonski trgovci, redovni
posetioci sajmova Bokera, isplauju avanse vlasnicima elezara u Fran-Konteu
i Burgundiji.130
Veoma je verovatno da je bilo mnogo malih, udobnih, neupadljivih i lokal
nim obiajima zatienih monopola, koji su se tako uvreib da ili uopte nisu iza
zivali proteste, ili se to samo retko deavalo. U tom smislu, jednostavno lukavstvo
trgovaca itom iz Denkerka, zasluuje divljenje. Kada bi neki strani brod pristizao
s tovarom ita (kao to je bio sluaj krajem 1712, kada je u Denkerk uplovila flo-
tila engleskih brodova od 15 do 30 tona nosivosti, u vreme kada je trgovina po
ela da se oporavlja pred kraj Rata za pansko naslee), pravilo je bilo da se u luci
ne smeju prodavati koliine manje od stotinu razjera (re je o zapreminskom
razjeru, koji je za osminu vei od obinog razjera).131 Tako su samo veletrgovci i
nekoliko bogatih graana mogli ito da kupuju u luci. Svim ostalim je preostajalo
da ga, ako ukoliko ele, kupuju u gradu, par stotina metara dalje. Meutim, ak i
ta mala udaljenost znaila je prilino poveanje cene: tako je 3. decembra 1712,
odnos cena u luci i gradu bio 21 prema 26-27. A na ovih 25% zarade valja dodati
ijednu osminu koju predstavlja razlika izmeu zapreminskog i obinog razjera.
Sada je jasno zato se skromni posmatra koji pie izvetaje Glavnoj kontroli, na
ravno u uvijenoj formi, buni protiv ovog kupovnog monopola ogranienog na bo-

127 A. N F 12, 515, 17. februar 1770.

128 A. N G7, 1685, str. 39.
129 A. N.. F 12, 681, f 48,97,98, 112 i A. N.. G7, 1706, br. 237 i 238. Jedno pismo od 26. decembra
1723. aludira na vladine mere od 1699. i 1716, koje ponitavaju sve prethodne poslove kako bi se spreilo
ovo zelenako kupovanje u trgovini vune.
130 A. N., F 12, 724, n 1376.
131 Savary des Bruslons, op. cit., IV, stubac 406, teina razliitih razjera, 280-290 funti do 245.

398
 Kapitalizam na svom

gate. Obian svet od toga nema nita, pie on, jer ne moe kupiti veu ko
liinu. Kada bi se donela uredba da svaki graanin moe da kupi od 4 do 6
razjera, bilo bi to veliko olakanje .132

Monopoli na meunarodnom nivou

Pozabavimo se sada trgovinom koju obavljaju veliki izvoznici i uvoznici.
Prethodni primeri ve su nagovestili velike mogunosti i slobodu koju trgovina na
daljinu (koja se nije mogla nadgledati zbog velikih rastojanja izmeu prodajnih
mesta i uesnika u tim razmenama), daje onima koji bi da zaobiu slobodno
trite, uklone konkurenciju pomou zvaninog ili nezvaninog monopola, koji
uspeno razdvajaju ponudu i potranju tako da uslove trgovine diktira samo pos
rednik, jedini upuen u situaciju na tritima na dva kraja dugakog lanca. Da bi
uao u ove izuzetno unosne trgovake tokove pojedinac je morao da poseduje do
voljno kapitala i lokalne izvore kredita, da bude dobro obaveten i ima dobre
veze, kao i saradnike na stratekim mestima u trgovakim tokovima, saradnike
koji su upueni u tajne zanata. U delu Savreni trgovac, pa i u Reniku trgovine
Savari de Brislona, a povodom meunarodne konkurencije, nabraja se itav niz
spornih trgovakih postupaka koji predstavljaju veliko razoarenje za onog koji u
slobodnom preduzetnitvu vidi nain ostvarivanja ekonomskog optimuma i
ravnotee cena, kao i ponude i potranje.
Otac Matijas de Sen-Zan (1646) javno osuuje takve prakse koje smatra ob
licima stranog pritiska na siromanu kraljevinu Francusku. Holanani su bili ve
liki kupci francuskog vina i rakije. Kao sredite svoje delatnosti odabrali su Nant,
grad u koji su se dopremala vina iz Orleana, Boensija, Bloa, Tura, Anua i Bre-
tanje. To je bio i razlog da je u dolini Loare vinogradarstvo poelo da se razvija
na utrb uzgoja ita iji su prinosi znatno opali. Viak vina je prinudio proiz
voae na to da velike koliine destilacijom prerauju u rakiju. To opet zahteva
ogromne koliine drveta, tako da dolazi do pustoenja oblinjih uma i poveanja
cene tog goriva. Holandskim trgovcima, u ovoj ve tekoj situaciji, nije problem
da otkupe proizvodnju pre berbe: unapred isplauju seljake to je jedna vrsta
lihve koju ljudska savest ne trpi. Ponekad se ponaaju po pravilima i isplauju
samo kaparu, tvrdei da e vino biti plaeno po trinoj ceni nakon berbe. Ali
spustiti cenu posle berbe prava je deja igra. Gospoda stranci, kae na vodi,
jesu gospodari i jedini procenitelji vrednosti naih vina. Drugi im je trik da vi
nogradare snabdevaju buradima, ali izraenim na nemaki nain, da bi inostrani
kupci pomislili daje re o rajnskim vinima, koja su, jedva da i treba napominjati,
bila skuplja.133
Takoe je primenjivana stretegija smanjivanja snabdevanja trita odre
enom robom, naravno, pod uslovom da se posedovalo dovoljno novca s kojim je
bilo mogue prebroditi odreeni rok. Godine 1718, engleska Levantska kompa
nija (koja trguje s Turskom), odluuje da za deset meseci odloi polazak svojih

132 A. N.. G7, 1678, f 41 i f 53, nov. i dec. 1712.

133 Jean on (P. Mathias de Saint-Jean), Le Commerce honorable, str. 88-89.

399
Kapitalizam na svom

Vaga u Nirnbergu, delo Adama Krafta, 1497 (Fototeka A. Kolen)

brodova za Tursku; ovaj e rok potom produiti nekoliko puta, otvoreno obra
zlaui da tako eli da povea cenu engleskih manufakturnih proizvoda u Tur
skoj, kao i svile u Engleskoj.134 Zarada se tako uveavala na oba kraja trgo
vakog lanca. Slino tome, trgovci iz Bordoa kalkuliu s datumima polaska bro
dova i koliinama tovara koje alju na Martinik. Cilj im je da evropska roba tu
bude dovoljno retka da podigne cene, nekad i do neba, a da na ostrvu kupe
eer odmah iza etve dok je jo uvek jevtin.
Najee iskuenje, a u stvari lako reenje, jeste ustanovljenje monopola na
robu iroke potronje. Zapravo, uvek je bilo nezakonitih monopola, nekih skri
venih, a nekih drsko upadljivih, svima poznatih. Ti su monopoli ponekad uivali i
blagoslov drave. Anri Piren135 pie kako je poetkom XIV veka u Briu Rober
de Kasel bio optuen da nastoji uvesti enninghe da bi otkupljivao sav alaun koji

134 John Nickolls (Plumard de Dangeul), Remarques sur les avantages et les dsavantages de la
France et de la Grande-Bretagne, 1754, str. 252.
135 Henri Pirenne, Histoire conomique de l'Occident mdival, 1951, str. 45, napomena 3.

400
 Kapitalizam na svom

se uvozi u Flandriju tako da moe da odreuje njegovu cenu . Uostalom, u to

vreme svaka firma nastoji da stvori neki monopol, pa i vie njih. Iako se otvoreno
ne izjanjava za to, Magna Societas, firma koja krajem XV veka kontrolie polo
vinu spoljne trgovine Barselone, tei da potonju monopolizuje. Uostalom, ve
tada se dobro zna ta znai monopol. Konrad Pojtinger, istoriograf Augsburga,
humanista, ali i prijatelj trgovaca (venao se sa devojkom iz porodice Velzera) -
bez snebivanja kae da monopol znai bona et merces omens in manum unam
deportare (,,u jednu ruku staviti sve bogatstvo i svu robu)-136
Re monopol su u Nemakoj u XVI veku upotrebljavali gotovo svi. Bez
razlike se primenjivala na kartele, razna udruenja, tezaurizaciju, pa ak i na zele-
naenje. Divovske firme - Fugeri, Velzeri, Hehteteri i jo par njih - zaprepauju
javnost veliinom svojih mrea, proirenih kroz itavu Nemaku i izvan nje.
Mala i srednja preduzea koja se plae propasti, kreu u borbu protiv divovskih
monopola, od kojih jedan potpuno kontrolie ivu, a drugi bakar i srebro. Nirn-
berki Rajhstag se izjanjava protiv monopola (1522-1523), ali Karlo V ih spa
ava donosei u njihovu korist dva ukaza (10. marta i 13. maja 1525).137 U tim
uslovima, neobino je da Ulrih fon Huten, istinski revolucionar, napada u svojim
govorima ne eksploataciju metala, ijim su rudama Nemaka i susedne zemlje bo
gate, ve azijske zaine, italijanski i panski afran, kao i svilu. Dole biber, af
ran i svila, uzvikivao je [...] arka mi je elja da se niko od onih koji ne mogu
bez bibera ne izlei od podagre ili francuske bolesti .138 Postavlja se pitanje da li
je bojkot bibera u borbi protiv kapitalizma, bio nain da se optui luksuz, ili pro
test protiv snage trgovine na daljinu.
Monopoli nastaju kao proizvod snage, lukavstva i inteligencije. Holandani
su u XVII veku postali pravi majstori za stvaranje monopola. Ne treba se dugo
zadravati na veoma poznatoj prii o dvojici kraljeva trgovine orujem, Luju de
Geru koji je u vedskoj posedovao radionice za izradu topova, i njegovom zetu
Elijasu Tripu koji je imao monopol nad vedskim bakrom; itavom amsterdam-
skom veletrgovinom vladaju manje grupe krupnih trgovaca koji diktiraju cene
mnogim vanim proizvodima: kitovoj kosti i ulju, eeru, italijanskoj svili, mirisi
ma, bakru, salitri.139 Jedan od naina za odranje ovih monopola bila su ogromna
skladita, vea i skuplja od velikih brodova, a u koja su se mogle smestiti koliine
ita dovoljne za deset do dvanaest godina potronje Ujedinjenih Pokrajina140
(1671). Takode i ostala roba: haringe i zaini, engleske tkanine i francusko vino,
salitra iz Poljske ili istone Indije, vedski bakar, duvan iz Merilenda, kakaovac iz
Venecuele, ruska krzna i panska vuna, konoplja sa Baltika, svila sa Levanta. Pra
vilo je uvek isto: kupovati robu direktno od proizvoaa po niim cenama, ali za
gotovinu, ili jo bolje, unapred plaati; potom stvarati zalihe i ekati (ili podstica-

136 Joseph Hffner, Wirtschaftsethik und Monopole, 1941, str. 58, napomena 2.
137 Hans Hausherr, Wirtschaftsgeschichte der Neuzeit, 1954, str. 78-79.
138 Ulrich de Htten, Opera, izd. 1859-1862, III, str. 302 i 299, citat Hoffner, op. cit., str. 54.
139 Violet Barbour, op. cit., str. 75.
140 Ibid., str. 89. (Objava De Witta Optoj stalekoj skuptini 1671. To ito nije bilo spremano samo
u Amsterdamu, ve i u jo nekim holandskim gradovima).

401
Kapitalizam na svom

ti) rast cena. Kada bi se naslutilo izbijanje rata, a tada se inostrana roba redovno
proredivala i postajala izuzetno skupa, amsterdamski trgovci bi svoja petospratna
i estospratna skladita punili do vrha; tako uoi Rata za spansko naslede, u Am
sterdamu je u skladitima ponestalo mesta za odlaganje robe koja je i dalje pristi-
zala brodovima.
Holandski trgovci su koristili svoju nadmo da poetkom XVII veka eksplo-
atiu Englesku, isto kao to su eksploatisali i oblast Loare: kupovali su direktno
od proizvoaa i u najpovoljnijem razdobljima (at the first hand at the cheapest
seasons of the years)1 1 (to upuuje na Everitov private market), a posred
stvom engleskih i holandskih agenata koji su krstarili selima i gradovima. Ovi
posrednici su dobijali popuste jer su plaali u gotovu, ili, pak, davali avanse na jo
neistkano sukno, ili na jo neulovljenu ribu. Tako su Holanani u inostranstvu
mogli da prodaju francuske i engleske proizvode po istim cenama kao u zemljama
proizvodnje, pa ak i jevtinije. Francuski posmatrai su bili zaprepaeni i to nisu
mogli drugaije da objasne do niskim cenama brodarina u Holandiji!
Slinu politiku Holanani su sprovodili i na Baltiku, gde im je ona zadugo
obezbedila gotovo potpunu dominaciju tritima na Severn. Godine 1675, kada se
pojavilo delo Savreni trgovac aka Savarija, engleski trgovci su uspeli da se pro
biju na trite Baltika, iako je podela trgovine izmeu njih i Holanana jo uvek
bila nejednaka. I Francuzi ele tu mesto, ali za njih postoji mnotvo prepreka.
Jedna od najozbiljnijih je to ne raspolau ogromnim kapitalom neophodnim za
prodor na trite. Naime, roba koja se odvozila na Baltik prodavala se na kredit,
dok se tamo kupovalo za gotovinu, u srebrnim rijksdalderima moneti koja se
upotrebljavala na itavom Severn. Ovaj novac je valjalo prethodno kupovati u
Amsterdamu ili Hamburgu, a za to se u tim gradovima moralo imati posrednike.
Sem toga, posrednici su bili neophodni i u baltikim lukama. Poslednja, ali ne i
najmanja prepreka bilo je ometanje od Engleza, a jo vie Holanana. Potonji su
inili sve to mogu... ne bi li obeshrabrili i iscrpli Francuze..., prodajui svoju
robu izuzetno jeftino, ak i uz gubitke, a kupujui lokalne proizvode skuplje. Ze-
leli su da Francuzi zapadnu u gubitke i okane se tog posla. Bezbroj su puta fran
cuski trgovci na Severn zbog postupaka Holanana morali robu da prodaju s gu
bicima, jer je inae uopte ne bi ni prodali.142 Postupci Holanana su oito bili
dobro promiljeni. U septembru 1670, kada je osnovana Francuska severna kom
panija (Compagnie de Nord), u Gdanjsk je lino poslat De Vit da pregovara o no
vim povlasticama od Poljske i Pruske da bi za Francusku stekao prava da se
njeni trgovci pojave na tritu tih zemalja.143
Prethodne godine, kada dolazi do stranog pada prodaje, o kome je ve bilo
rei, reakcije Holanana o kojima pie Pompone, prilino su recite. U to je vreme
u Amsterdam ve bilo uplovilo nekoliko od osamnaest brodova iz Indije, dok se
na ostale ekalo da stignu svaki as. Sta initi sa novom robom kada u gradu ve
postoje ogromne zalihe? Kompanija vidi samo jedan lek: preplaviti Evropu sa

Samuel Lambe, Seasonable observations..., 1658, str. 9-10, citat V. Barbour, op. cit., str. 90.
7N . Savvey, Le Parfait Ngociant, izd. 1712,11, str. 135-136.
1 3 A. N., A. E., B 1, 619, Den Haag, 25. septembar 1670.

402
 Kapitalizam na svom

toliko bibera i pamuka, po niskim cenama, da se ostalim nacijama - posebno En

gleskoj - ne isplati da ih kupuju drugde. Uostalom, to je omje koje se vazda ko
ristilo u trgovakoj borbi protiv suseda. To ipak moe i da se okrene protiv onih
koji takvu borbu zameu, ako su prinueni, da bi spreili druge da ostvare profit,
da ga se i sami liavaju.144 Pa ipak, Holanani su dovoljno bogati za takve i sline
igre. Roba koju je donela indijska flota e se prodati tokom leta 1669. Amster-
damski trgovci su je svu pokupovali po niskim cenama, da bi odrali vrednost
svojih ve postojeih zaliha.145
Pa ipak, svi veliki trgovaki gradovi - Venecija i enova na primer - na
stoje da ostvare meunarodni monopol. ak Savari potanko objanjava kako je
enova kontrolisala skupo trite sirove svile,146 koja je bila izuzetno vana fran
cuskoj industriji. Sirova svila iz Mesine se prvenstveno koristila u proizvodnji fe-
randina i moarea u Turu i Parizu. Ali do te sirove svile je tee doi nego do one sa
Levanta, jer nju ele trgovci i zanatlije iz Firence, Luke, Livorna i enove. Fran
cuzi su zapravo iskljueni iz kupovine iz prve ruke. Tritem siclijanske svile vla
daju enoveani, tako da se mora kupovati preko njih. Pa ipak, sirova svila se
mogla kupiti i od seljaka proizvoaa pod uslovom da se plati u gotovu. U stvari,
kada su enoveani, kao i ostali italijanski trgovci, krajem XVI veka investirali u
zemlju, njihov izbor je pao na najbolje i najobilnije regione proizvodnje svile.
Posle toga im je lako bilo da kupuju unapred od seljaka proizvoaa. A ako bi bo
gata etva pretila da spusti cene, dovoljno je bilo da na sajmovima i pijacama
kupe odreenu koliinu bala po visokoj ceni i zadre vrednost zaliha koje su ve
stvorili. Osim toga, imajui graansko pravo u Mesini, enoveani su bili oslo
boeni taksi koje su stranci morali plaati. Otuda i gorko razoarenje dvojice tr
govaca svilom iz Tura, koji su imali jednog saradnika Sicilijanca, i koji su stigli u
Mesinu sa 400 000 livri, mislei da e tim novcem biti u stanju da unite enovski
monopol. Njihov pokuaj je propao, a enoveani, spretni u tim stvarima kao i
Holanani, daju im odmah lekciju isporuujui u Lion svilu po ceni nioj od one
koju su Francuzi platili u Mesini. Istina je da su Lionci, u to vreme esti posre
dnici za enovsku robu, u dosluhu sa enoveanima, ako je verovati jednom iz-
vetaju iz 1701. godine.147 Oni se svojim poloajem koriste da bi naudili konku
rentskim manufakturama iz Tura, Pariza, Ruana i Lila. U razdoblju 1680-1700,
broj razboja je u Turu pao sa 12 000 na 1 200.
Prirodno, najvee monopole su uivale velike trgovake kompanije, pre
svega Istonoindijske, i to ne samo u praksi ve i s legalnim dozvolama. Pa ipak,
to je sasvim drugaiji problem, jer takve firme rade s podrkom drave. Vrati-
emo se uskoro na te monopole koji su istovremeno ekonomski i politiki.

144 Ibid., 4. juli 1669.

145 Ibid., 26. septembar 1669.
146 J. Savana op. cit., II, str. 117-119.
147 A. N.. G7. 1686-99

403
Kapitalizam na svom

Jedan neuspeo pokuaj stvaranja monopola: trite kokcineala 1787.

Za itaoca koji smatra da precenjujemo ulogu monopola, ispriaemo ve
oma neobinu priu o spekulaciji sa kokcinealom koju je 1787. pokuala firma
Houp, u razdoblju kada je bila mona i kada je iz Am sterdama148 davala zajmove
vladama, izmeu ostalih i ruskoj. Zbog ega se ova velika finansijska kua upu
stila u takav posao? Pre svega zato to su direktori firme smatrali da je za vreme
krize, koja je poela 1784, posle zavretka etvrtog rata protiv Engleske, trgo
vina bila odve zapostavljena na raun kredita, kao i d a je nastupio povoljan tre
nutak za trgovake operacije. Kokcineal, koji je dolazio iz Nove panije, bio je
skupoceno sredstvo za bojenje tekstila, koji posle tretmana njime nije bledeo.
Henri Houp je bio uveren da e poiljke kokcineala naredne godine biti slabe, da
su postojee zalihe u Evropi male (1750 bala, ubedivali su ga, uskladitenih u Ka-
dizu, Londonu i Amsterdamu), da cene ve nekoliko godina zaredom padaju, te
da kupci kupuju samo koliko im u tom trenutku treba. Houp je naumio da po ni
skoj ceni i u isto vreme na svim evropskim berzama (da ne bi uznemirio trite)
kupi bar tri etvrtine postojeih zaliha. Tada bi podigao cene i preprodao robu.
Predvieni trokovi operacije bili su ogromni: od 1,5 do 2 miliona guidera. Houp
je smatrao da ne moe da izgubi, ak i ako ne ostvari onoliku zaradu kojoj se
nadao. U svakom je veem gradu pridobio za saradnju poneku firmu. Firm a Ba
ring iz Londona je u posao ula ak sa etvrtinom sredstava.
Operacija je, meutim, doivela fijasko. Kao prvo zbog latentne krize: cene
nisu dovoljno brzo porasle. Kao drugo, zbog sporosti pote se kasnilo s prenosom
uputstava i izvrenjima. A kao poslednje i najvanije: kada se s kupovinom ve
poelo, ustanovilo se da su postojee zalihe mnogo vee nego to su tvrdih infor-
matori. Houp je uporno nastojao da sve kupuje u Marselju, Ruanu, Hamburgu i u
Sankt-Petersburgu, to je podrazumevalo dodatne neugodnosti. Na kraju je ostao
sa zalihama dvostruko veim nego one koje je hteo da stvori. A naiao je i na
mnogo tekoa da ih rasproda, jer je prodaja opala i na Levantu (zbog rusko-tur-
skog rata), i u Francuskoj (zbog krize u tekstilnoj industriji).
Ukratko, operacija se zavrila velikim gubicima, koje je prebogata firma
Houp pokrila bez napora, ne prekidajui unosne spekulacije sa stranim kreditima.
Pa ipak, ova epizoda i obilna prepiska povodom nje, sauvana u arhivima firme,
lepo osvetljuju klimu trgovakog ivota toga doba.
U svakom sluaju, ovaj primer dovodi u sumnju argumente P. V. Klajna, is-
toriografa velike firme Trip. ,l*y On ne samo da ne porie, ve naprotiv, tvrdi da su
svi veliki poslovi u Amsterdamu u XVII veku, bili zasnovani na monopolima, od
kojih su neki bili i nepotpuni. Pa ipak, stalno su se pojavljivah novi monopoli, a
pokuaji da se oni i dalje osnivaju bili su neprekidni. Klajn smatra da monopoli
imaju opravdanje kao uslov ekonomskog napretka. Jer monopol, tvrdi on, znai
zaitu protiv brojnih rizika koji vrebaju trgovca; monopol predstavlja sigurnost, a
bez sigurnosti nema postojanog investiranja, nema stalnog irenja trita, traganja

J'j** Marteng G. Buist, op. cit., str. 431 sq.

" P. W. Klein, op. cit., str. 3-15, 475 sq.

404
 Kapitalizam na svom

Dizalica za iskrcavanje robe u Harlemu pored kanala. Slika Hrita Berkejdea

(1638-1698) (Muzej u Dueti, otisak irodon)

za novim tehnikama. Iako moda moralno sumnjiv, monopol je koristan za eko

nomiju, pa ak i za opte dobro.
Da bi se taj stav prihvatio, treba verovati i u izuzetne vrline preduzetnika.
Ne udi, dakle, da se Klajn poziva na umpetera. Ali da li privredni napredak,
preduzetniki duh i tehnike inovacije dolaze uvek odozgo? Da li njih jedino
moe podstai krupni kapital? Kada je re o sluaju Houp i njegovom pokuaju
ustanovljenja monopola na kokcineal, postavlja se pitanje kako se sve to moe
prikazati kao elja za sticanjem sigurnosti. Nije li pre re o hazarderskoj spekula
ciji? I najzad, kako firma stvara inovacije i slui optem ekonomskom dobru?
Kokcineal je tada ve vie od stotinu godina, i to bez posredovanja Holanana,
bio najtraenije sredstvo za bojenje, kraljevska roba za sve uvoznike iz Sevilje.
Zalihe, koje je Houp traio po itavoj Evropi, bile su tako rasporeene da odgo
vore potrebama industrije, a upravo su te potrebe uslovljavale dogaaje. Kakvu bi

405
Kapitalizam na svom

prednost stekla evropska industrija d a je zalihe kokcineala objedinila samo jedna

firma, kao i da su cene naglo porasle, to je bio priznati cilj itave operacije?
Klajn u stvari ne vidi d a je poloaj Amsterdama sam po sebi monopol i da
monopol ne tei sigurnosti ve dominaciji. Njegova teorija bi vredela samo pod
uslovom d a je ono sto je dobro za Amsterdam, dobro i za itav svet, da parafrazi
ramo jednu dobro poznatu izreku.

Novac i njegove zamke

Postoje i druge trgovake prednosti, drugi monopoli koji su se toliko uv-
reili da su nevidljivi ak i onima koji od njih imaju koristi. Nadmona eko
nomska aktivnost posednika krupnog kapitala, stvara postojane strukture koje ih
svakodnevno favorizuju, a da oni toga nisu uvek svesni. Na monetarnom planu,
na primer, oni se nalaze u istom udobnom poloaju u kakvom su danas posednici
vrste valute koji borave u zemljama slabog novca. Bogati su, naime, praktino
jedini koji manipuliu novcem i kod sebe uvaju velike koliine zlata i srebra. S
druge strane, obinim ljudima, kroz ruke prolazi samo bakarni novac ili kovanice
bakra uz dodatak nekog drugog metala. A ove razliite monete odnose se me
usobno isto onako kao kada bi u nekoj privredi uporedo postojale jaka i slaba va
luta, a izmeu njih se vetaki odravao fiksni paritet - sto je unapred osueno na
neuspeh. Fluktuacije su stalne.
A u doba bimetalizma ili jo bolje, trimetalizma, ne postoji samo jedna mo
neta, ve nekoliko njih. One se jedna drugoj suprotstavljaju, slino kao bogatstvo
siromatvu. Jakob van K laveren.150 ekonomista i istoriar, grei kada kae d a je
novac svejedno novac, bez obzira od ega je: od zlata, srebra, bakra, ili ak pa
pira. Ne moemo se sloiti ni sa stavom fiziokrate Mersijea de la Rivijera, koji u
Enciklopediji pie: Novac je reka po kojoj plove stvari kojima se moe trgovati.
U najboljem sluaju, re treba staviti u mnoinu.
Srebro i zlato se nadmeu. Odnos izmeu dva metala uvek dovodi do brzog
kretanja iz jedne u drugu zemlju, iz jedne privrede u drugu. Tridesetog oktobra
1785. u Francuskoj je doneta odluka151 da se odnos zlato-srebro promeni sa 1
prema 14,5 na 1 prema 15,3 - i to da bi se zaustavio odliv zlata iz kraljevine. U
Veneciji, kao i na Siciliji, u XVI veku, a i docnije, o emu sam ve govorio, pre-
cenjeno zlato postaje lo novac koji, prema Greamovom pseudozakonu, istiskuje
dobar. A dobar novac je u ovom sluaju srebro, neophodno za trgovinu na Le
vantu. U Turskoj shvataju ovu anomaliju tako da su 1603. u Veneciju poeli u ve
likim koliinama stizati cekini, zlatnici koji su se veoma povoljno menjali po zva-
ninom kursu u luci na Jadranskom moru. Ceo novani Srednji vek na Zapadu
obeleavaju: menjanje odnosa izmeu zlata i srebra, nagli preokreti i iznenaenja,
ega ima i u novom dobu, ali znatno manje.

150 Jakob van Klaveren, Europdische Wirtschaftsgeschichte Spaniens, str. 3. ... Erstens ist es fr
die Wirtschaft an sich von keiner Bedeutung, ob das Geld aus Silber, Gold oder aus Papier besteht.
Marcel Marion, Dictionnaire des institutions, str. 384, 2. stubac. Louis Der-Migny, La France
la fin de lAncien Rgime, une carte montaire, u: Annales E. S. C., 1955, str. 489.

406
 Kapitalizam na svom

Devojka meri zlato, slika Jana Gosarta Mabuzea, poetak XVI veka (Zbirka Viole)

407
Kapitalizam na svom

Nije svakom dato da izvlai korist iz te igre, da bira izmeu metala u zavi
snosti od operacije koju treba sprovesti, ili od toga da li kupuje ili prodaje. To us-
peva samo povlaenima, onima kroz ije ruke prolaze velike koliine kovanog
novca i vrednosnih papira. Tako je Malstroa bez zazora napisao 1567: novac je
tajna koju razume malo ljudi .15- A, prirodno, oni koji je razumeju, to i koriste.
Tako je sredinom XVI veka dolo do raslojavanja bogatstava, kada je zlato usled
stalnog priliva srebra iz Amerike povratilo prednost nad potonjim, prednost koju
e dugo odravati. Do tada je srebro bilo relativno retko i uvalo sigurnu vrednost
novca, pogodnog za tezaurizaciju, dok se zlato koristilo kao moneta za vee tran
sakcije. Stanje se preokree izmeu 1550. i 1560.152153 enovski trgovci su prvi na
berzi u Antverpenu igrali zlatom protiv srebra i izvlaili koristi od tanog pro-
cenjivanja koje je drugima nedostajalo.
Rasprostranjenija i manje vidljiva igra, a koja se postupno ukorenjuje u sva
kodnevne obiaje, bila je menjanje slabe monete, od bakra ili bilona (bakra s do
datkom manje ili vie srebra), za jaku monetu, od zlata i srebra. Karlo ipola je za
te odnose veoma rano upotrebio re teaj, ime je naljutio Rejmona de Ruvera
zbog zbrke koju unosi ta re.154 Ali govoriti, kao to je Ruver predlagao, unu
tranji teaj ili vertikalni teaj (to predlae Hose Hentil da Silva) - koji bi se
razlikovao od horizontalnog teaja izmeu raznih moneta i vrednosnih papira -
ne bi donelo neko poboljanje. Izraz teaj je opstao, za ta ima dobrih razloga
jer upuuje na kupovnu mo izraenu u obinom novcu, kao i u zlatnom ili
srebrnom novcu; re je o nametnutom (ali i promenljivom, budui da nije bio
potovan), odnosu izmeu novca ija stvarna vrednost ne odgovara zvaninoj
proceni. Slino je bilo i s amerikim dolarom u posleratnoj Evropi koji je imao
prednost u odnosu na lokalni novac. On se ili prodavao na crno, iznad zva-
ninog kursa, ili se legalno koristio za kupovinu robe pri emu se dobijao popust
od 10% do 20%. Ovo poreenje nam pomae da shvatimo kako su posednici zlat
nog i srebrnog novca izvlaili korist iz itave privrede.
S jedne strane, sve sitne transakcije u trgovini na malo obavljaju se obinim
novcem (na primer, kupovina namirnica na pijaci), kao i plaanja nadniarima i
zanatlijama. Kao to je govorio Montanari (1680),155 obian novac je per uso della
plebe che spende a minuto e vive a lavoro giornaliere, za obian svet koji malo
troi i ivi od svakodnevnog rada.
S druge strane, obian novac stalno gubi na vrednosti u odnosu na jaki. Ma
kakvo bilo monetarno stanje u dravi, obini ljudi trpe od posledica stalne deval
vacije. Tako se u Milanu, poetkom XVII veka sitan novac terline i sesine, pre
tvara u obine komade bakra; parpagliole, sadre neto srebra te im je i vrednost
via. Terline i sesine, usled nebrige drave, postaju fiducijarni novac koji stalno

152Malestroit, Mmoires sur le faict des monnoyes..., 1567, u: Paradoxes indits, izd. L. Einaidi,
1937, str. 73 i 105. ,
153 F. C. Spooner, L conomie mondiale et les frappes montaires en France, 1493-1680, 1956,
str. 128 sa.
154 C. M. Cipolla, Studi di storia della moneta: i movimenti dei cambi in Italia dal sec. XIII al XV,
1948, i prikaz R. de Roovera u: Annales, 1951, str. 31-36.
Geminiano Montanari. Trattato del valore delle monete, ch. III. str. 7, citat J. Gentil da Silva,
op. cit., str. 400.

408
 Kapitalizam na svom

Menjaki ured, drvorez, XVI vek (Zbirka Viole)

gubi vrednost.156157Slino je i u Francuskoj. U avgustu 1738, D Arenson zapisuje

u svoj Dnevnik: Jutros je opet pala vrednost noviima od dva sua za dva lijara;
to je poprilino jer je to etvrtina ukupne vrednosti . l ;i7
Sve ovo, jasno, ima posledice. U industrijskim gradovima s proletarijatom i
potproletarijatom, plate isplaivane u obinom novcu padaju sve nie u odnosu na
cene. To je ijedan od razloga pobune bonskih svilarskih radnika 1516. i 1529. go
dine. U XVII veku, ove unutranje devalvacije koje su do tada pogaale ugla
vnom velike gradove, kao kuga se ire u male gradove, u varoice, gde su indust
rija i mnotvo zanatlija prethodno potraili utoite. Hose Hentil da Silva, od koga
preuzimam ovaj vaan podatak, smatra da Lion u XVII veku poinje da novano
iskoriava svoju okolinu.158 To bi, meutim, tek trebalo dokazati. U svakom
sluaju, jasno je da novac nije neutralni fluid, o kojem neki ekonomisti jo uvek
govore. Novac je udesno orue razmene, ali i prevare u slubi povlaenih.

156 C. . Cipolla, Mouvements montaires de l tat de Milan (1580-1700), 1952, str. 13-18.
157 Marguis dArgenson, Mmoires et Journal indit, izd. 1857-1858, II, str. 56. Sol je vredeo 12
dniera a Hard 3 dniera. to znai d aje kovanica od 24 dniera devalvirala za 6 deniera, tj. 25%.
158 J. Gentil da Silva, Banque et crdit en Italie au XVIIe sicle, I, str. 711-716.

409
Kapitalizam na svom

Igra trgovaca i imunih ljudi je jednostavna: vratiti primljeni bilon u promet

to pre, zadravati jedino vredne kovanice ija je kupovna mo via od njihovog
zvaninog ekvivalenta ili crnog novca, kako se tada govorilo. Savet koji blagaj
niku daje jedan trgovaki prirunik iz 1638. glasi:159 Kad god se mora plaati,
valja to initi kovanicama koje su trenutno najmanje vredne . I naravno, treba
skupljati to vie jakog novca. To je politika Venecije koja se redovno ratosilja
svojih bilona, aljui ih u ogromnim koliinama na ostrva Levanta. Spanski trgo
vci u XVI veku primenjuju jednostavan trik: donose bakar da se kuje u kovnicu u
Kuenki (Nova Kastilja); pozajmljuju takav novac lokalnim tkaima kojima on
treba za kupovinu sirovina; s druge, pak, strane zahtevaju da im se dug vraa u
srebrnjacima, koji e se sakupiti u gradovima ili na sajmovima gde majstori budu
prodavali proizvedeno sukno.160 U Lionu, oko 1574, brokerima zabranjuju ne
samo da monopoliu trgovaku robu, ve i da obilaze svratita i privatne kue
da bi kupovali zlatnike i srebrnjake odreujui im sami cenu .lul U Parmi su
1601, hteli da doskoe menjaima novca, nazivanim bancherotti, a koji su bili
optueni da skupljaju zlatnike i srebrnjake koje uklanjaju iz prometa, i zamenju ih
kovanicama loeg kvaliteta.162 A za strane trgovce u Francuskoj, posebno Holan-
ane, kae se u jednom izvetaju (1647), kako alju svojim posrednicima i komi-
sionerima kovanice iz svoje zemlje, koje su iskvarene ili manje iste od naih,
francuskih. Tim novcem plaaju nau robu, zadravajui najbolji francuski novac,
koji alju u svoju domovinu .
Nita jednostavnije, ali da bi se u tome uspelo valja krenuti s dobrog poe
tnog poloaja. Upravo to skree panju na poplave loih kovanica, do kojih je
esto dolazilo u povesti novca. Nisu to uvek spontana ni nevina dogaanja. Lepo
kae Isak da Pinto,164 koji Engleskoj, kojoj esto nedostaje gotovina, daje savet
koji u prvi mah udi, iako je ozbiljan: neka po uzoru na Portugaliju, kuje sve vie
sitnog novca . Moda je to nain da se ima vie novca za manevrisanje na viim
nivoima trgovine. Pinto je kao Portugalac i bankar bez sumnje znao o emu go
vori.
Da li prethodno reeno obuhvata sve neobine probleme koje novac stvara?
Sigurno da ne. Nije li sutina igre inflacija? ari Maton de la Kur (1788), o tome
izuzetno jasno govori: Zlato i srebro, koji se stalno vade iz utrobe zemlje, svake
godine se ire Evropom i uveavaju novanu masu. Iako nacije time ne postaju
stvarno bogatije, njihovo bogatstvo zauzima vie prostora; neprestano rastu cene
namirnica i ostalih stvari neophodnih za ivot. Za hleb, kuu i odeu se mora iz
dvajati sve vie zlata i srebra. Plate ne rastu u istoj srazmeri [tavie zaostaju] u
odnosu na cene. Ljudi svesni toga tuno posmatraju kako siromani moraju da za
rauju vie da bi preiveli, to nekad i smo dovodi do sniavanja plata ili slui
kao izgovor da se one dugo zadravaju na nivou koji vie ne odgovara troko-

9 Gio. Domenico Peri, ll Negotante, izd. 1666, str. 32.

F. Ruiz Martin, Lettres marchandes de Florence, str. XXXVIII.
61 R. Gascon, op. cit., I, str. 251.
J. Gentil da Silva, op. cit., str. 165.
163 Jean on, op. cit., str. 104.
164 Isaac de Pinto, op. cit., str. 90-91, napomena 23.

410
 Kapitalizam na svom

vima. Tako rudnici zlata podstiu sebinost kog bogatih, omoguujui im da sve
vie tlae i porobljuju klase koje rade.165 Zanemarimo li isto kvantitativno
objanjenje poveanja cena, danas bi se svako sloio s autorom da u kapitalisti
kom sistemu inflacija ne nanosi tetu ba svima.

Izuzetni profiti, izuzetni rokovi

Gotovo da smo pregledali sve kapitalistike igre, vie-manje svesno voe
ne. Ali da bismo shvatili nadmo kapitalista, najbolje je pogledati brojke - poka
zatelje trgovakih profita, pa ih uporediti sa najveim ostvarenjima u poljopri
vredi, prevozu i industriji. Ii pravo u srce ekonomskih rezultata,166 kao d a je
jedini nain da se stvari stave u pravu perspektivu. Samo tamo gde profit dostie
visoke stope, smeta se kapitalizam, jue kao i danas. Izvesno je da su u XVIII ve-
ku gotovo svuda u Evropi, krupni trgovaki profiti mnogo vei od krupnih profita
u industriji i poljoprivredi.
Naalost, malo je istraivanja o tom pitanju. Istoriar koji se time bavi lii
na novinara koji je uao u neki zabran. On pogaa ta se dogaa, ali za to retko
kad poseduje dokaz. Brojke postoje, ali su ili nepotpune ili fiktivne, ili oboje u
isto vreme. Sumnjam i u to da bi bile jasnije nekom dananjem poslovnom ove-
ku nego istoriaru. Mi posedujemo, na primer, godinji izvod angaovanog kapi
tala i profita firme Houp iz Amsterdama (u razdoblju od 1762. do 1815), s bele-
kama o svotama isplaenim raznim partnerima. Oito je re o dragocenom i
tanom izvoru informacija, gde se uoava i razumna profitna stopa, esto oko
10%. Ali, istoriar firme Houp, M. Buist, upozorava nas da je jasno... da milioni
porodice Houp ne potiu iz profita od kapitala firme . Ti su profiti, uostalom, bili
odmah vraani u firmu. Zapravo, svaki partner je imao vlastite transakcije i rau
ne, koje mi ne poznajemo, a tu su se, zapravo, i pojavljivali stvarni profiti (the
real profits).16'
Svaki dokument treba pomno pregledati. Tako raun o nekom poslu nije
potpun ako nije izveden od poetka do kraja, ako u njega nije ukljuena i najsitni
ja pojedinost. Kako bismo, na primer, mogli biti zadovoljni nainom na koji fran
cuska Indijska kompanija iskazuje svoj raun, gde se jednostavno belei da od
1725. do 1736, razlika izmeu kupovine u Indiji i prodaje u Francuskoj iznosi ,,u
proeku 96,12%?168 Kada je niz transakcija povezan kao u nekoj viestepenoj
raketi, poslednji stepen sigurno ne sainjava celinu. Istoriar bi eleo da zna
poetni ulog, trokove putovanja, opreme broda, vrednost robe i gotovine u
poetku, operacije i zarade na Dalekom istoku, itd. Tek tada bi se moglo raunati,
ili to barem pokuati.
Takoe sumnjam da e se ikad do kraja moi istraiti rauni enovskih trgo
vaca, pozajmljivaa Filipu II i njegovim naslednicima. Oni su panskoj kruni
posuivali ogromne svote (uglavnom i same po skromnim stopama pozajmljene

165 tats et tableaux concernant les finances de France depuis 1758jusqu 'en 1787, 1788, str. 225.
,_J. Bouvier, P. Furet i M. Gillet, Le Mouvement du profit en France au XIXe sicle, 1965, str. 269.
' M. G. Buist, op. cit., str. 520-525 i napomena str. 525.
168 Louis Dermigny, Cargaisons indiennes. Solier et Cie, 1781-1793, 1960, II, str. 144.
Kapitalizam na svom

od drugih, iako ovaj prvi stadijum ostaje nepoznanica); zaraivali su iz kursnih

razlika na razliitim mestima o emu ne znamo mnogo; takoe su zaraivali i na
juros de resguardo, kao to smo ve objasnili (ali koliko?); konano, plaani
obino u srebru, oni ga preprodaju u enovi to im obino donosi jo 10% za
rade.169 Kada su enovski poslovni ljudi (hombres de ngocies) raspravljali o
poslu s Katolikim kraljem, oni su bili iskreni kada su govorili kako je interesna
stopa na ugovorene zajmove skromna; kraljevi inovnici su uzvraali da prava za
rada ide i do 30% - to nije veliko preterivanje.170
Kao drugo, profitna stopa nije sve. Treba obratiti panju i na obim angao-
vanog kapitala. Ako je on ogroman zahvaljujui zajmovima (a to je sluaj eno-
veana, divovske firme Houp, i u naelu svih velikih zajmodavaca dravama u
XVIII veku), zarada, ak i ako je kamatna stopa niska, predstavlja veliku koliinu
novca. Uporedimo to s poloajem pozajmljivaa na malu nedelju, o kome go
vori Tirgo, ili s poloajem seoskog lihvara; potonji ponekad nameu astronomske
interesne stope, ali pozajmljuju vlastiti novac i to sitnim zajmoprimcima; oni mogu
da zgrnu dosta novca ili zemlje otete od seljaka, ali tako mora da radi vie nara
taja da bi se stvorilo bogatstvo.
Druga bitna stvar je to da se profiti mogu ostvarivati u kraim ili duim ro
kovima. Na primer, brod polazi iz Nanta i tu se vraa; njegovi trokovi koje on
podrazumeva nisu plaeni pri polasku (po pravilu) u gotovom novcu, ve u meni-
cama na 6 do 18 meseci. Tako, ako sam ja trgovac zainteresovan za operaciju,
morao bih da platim tek po povratku, u trenutku iskrcavanja robe; menice koje
sam dao u poetku bile su kredit, koji se obino dobijao od holandskih pozajmlji
vaa, lokalnih finansijera ili drugih kreditora. Ako je sve ispravno u raunu, moj
spekulativni profit se nalazi negde izmeu interesne stope na posueni novac, i
stope ostvarenog profita; ja sam se verovatno kockao s tuim novcem. Naravno,
bilo je izvesnih rizika, kao u spekulacijama na berzi. Brod Le Saint-Hilaire171
vraa se u Nant 31. decembra 1775. Bertran sin je na tom putovanju ostvario
dobru zaradu (150 053 livri na 280 000 livri uloenog kapitala, dakle 53%). Ali
povratak znai i odlaganja, rauni nisu sreeni, ima repova .172 Ovi rokovi su
muka trgovakog ivota. Bertran sin dobie uloeni kapital odmah, ali e profit
morati da eka ak dvadeset godina, do 1795 !
To je, naravno, ekstreman sluaj. Ali stie se utisak kao da gotovog novca,
privuenog investicijama, uvek nedostaje za poravnanje ivih rauna. Tako je ba
rem bilo u Francuskoj, ali bez sumnje i drugde.
Konano, sektor krupnih profita nije polje na kojem e se svake godine
mirno eti. Profitne stope stalno variraju. Izvrsni trgovaki poslovi mogu da pro
padnu; esto se dogaa da se na odreenoj liniji dobiti smanjuju. Kapital gotovo
uvek uspeva da se preusmeri, a zarade se opet pojavljuju. Ogranak francuske In
dijske kompanije, koja se sa kraljevskim povlasticama bavila trgovinom duvana

9 Giorgio Doria, u: Mlanges Borlandi, 1977, str. 377 sq.

F. Ruiz Martin, El Siglo de los Genoveses.
J. Meyer, L Armement nantais, str. 220 sq.
112 Ibid., str. 219.

412
 Kapitalizam na svom

iz Amerike u Francusku, ostvaruje naprosto udesne stope zarade, no one poste

peno opadaju: 500% 1725 (pre podele dividendi deoniarima); 300% u razdoblju
1727-1728; 206% u razdoblju 1728-1729.173 Prema raunima broda L assom
ption iz Sen-Maloa, koji se vratio s Tihog okeana, investitori su dobili 2 447 livri
na glavnicu od 1 000 livri, to e rei d a je profit 144,7%. Brod Le Saint-Jean
-Baptist donosi profit od 141%, a neki drugi brod 148%. Putovanje broda u Ve-
rakruz, u Meksiko, iji su rauni sreeni 1713, donosi istoj grupi udruenih ula
gaa 180% dobiti.174 U predveerje Francuske revolucije dolazi do opadanja za
rade u trgovini s ostrvima i Sjedinjenim Dravama, dok trgovina na Levantu sta
gnira s prosenom profitnom stopom od 10%; jedino je trgovina na Indijskom
okeanu i s Kinom sve bolja, pa se krupni trgovaki kapital, na rubu kompanije,
uglavnom tu ulagao. Kada bismo na tom podruju izraunali postotak dobiti po
mesecu plovidbe, putovanje od 20 meseci (tj. spori brod) do obale Malabara i na
zad, donosilo bi 21 V4% dobiti meseno. Putovanje do Kine (koje je ranije bilo
unosnije) donosilo je 2 6/7%, do Koromandela 33/4%; trgovina iz Indije u Indiju
6% (dakle, 200% za povratno putovanje od 33 meseca).1' J To je i rekord. Godine
1791. brod L illustre Suffren je krenuo iz Nanta za Mauricijus i Reunion (trokovi
160 206 livri, zarada 204 075) vratio se kui sa 120 posto zarade, dok je 1787,
slian brod sa slinim imenom (Le Bailli de Suffren), koji je takoe isplovio iz
Nanta ali ka Antilima (trokovi 97 922 livri, zarada 34 051), doneo samo 28%
profita.176 Primere bismo mogli redati, ali i ovo je dovoljno. Svuda u svetu s pra
menom konjunkture menjaju se i elementi igre. Na primer u Gdanjsku, u ra
zdoblju 1606-1650. kupovina rai iz unutranjosti Poljske i preprodaja Holana-
nima, donosila je ogroman prosean profit 29,7%, iako uz velike fluktuacije:
maksimum 242,9%, godine 1633; minimum minus 58,2%, 1623. godine.177178Iz
toga je, naravno, teko izvoditi zakljuke.
Izvesno je da velike profite ostvaruju samo kapitalisti koji rade s velikim
svotama - vlastitim ili tuim. Opticaj kapitala - takoe zlatno pravilo trgovakog
kapitalizma - igrao je odluujuu ulogu. Stalno se trailo jo novca! Potreban je
da bi se prebrodila razdoblja ekanja, neugodni vrtlozi, potresi i odlaganja, ega
na svakom putovanju ima. Na primer, sedam brodova iz Sen-Maloa koji 1706.
stiu u Peru,* zahtevaju u polasku ogromno ulaganje od 1 681 363 livre. Na njih
je ukrcano robe u vrednosti od samo 306 199 livri. A ova roba je klju operacije,
jer brodovi u Peru nikad ne nose gotovinu. Robu valja prodati u Peruu, a u Fran
cusku doneti drugu robu, ija vrednost mora da bude bar pet puta vea, i to samo
da bi se pokrili trokovi. Ako je profit na kraju putovanja 145 posto (kao to je
sluaj jednog broda iz istog razdoblja ije su knjige sauvane), onda poetna
vrednost robe, pri svim ostalim stvarima jednakim, treba da se uvea 6,45 puta.

173 Jacob M. Price, France and the Chesapeake, 1973, I, str. 288-289. Ovaj raun m ije dostavio
J.-J. Hmardinquer.
174 A. N.. 94 AQ 1, f 28.
175 L. Dermigny, Cargaisons indiennes, str. 141-143.
176 J. Meyer, op. cit., str. 290-291.
177 M. Bogucka, Handel zagraniczm Gdanske..., 1970, str. 137.
178 A. N., Kolonije, F2 A 16.

413
Kapitalizam na svom

Vlastelin dolazi na svoj seoski posed, slika Pjetra Longija (1702-1785). Uporediti tu
posetu s francuskom slikom (poglavlje tree). Ovde vlastelina ne doekuje prosperitetni
zakupac. On je jedan od mletakih patricija koji su bogatstvo steeno trgovinom uloili
u zemlju, kojom upravljaju na kapitalistiki nain sami. Ovde ga doekuju i duboko mu
se klanjaju plaeni radnici (foto Andre Held, Ziolo)

Stoga nije udno to Tomas Mun, direktor engleske Istonoindijske kompanije,

objanjava 1621. godine da se novac poslat u Indiju vraa u Englesku upeto-
struen.179 Ukratko, da bi se ostvarile velike dobiti na takvim putovanjima, u
poetku treba imati gomilu novca. U protivnom, odlazak ne dolazi u obzir! Van
Lindoten, holandski putnik (i pijun), stie u Goju 1584, odakle pie: Vrlo bih
rado otputovao u Kinu ili u Japan, koji su odavde pojednako udaljeni kao Portu-
galija, dakle tri godine putovanja. Kada bih bar imao dve ili tri stotine dukata, oni

179 Thomas Mun, A Discourse o f trade from England into the East Indies, London, 1621, str. 55
citat P. Dockes, op. cit., str. 125.

414
 Kapitalizam na svom

bi mi lako doneli 600 ili 700. Ali upustiti se u tako neto praznih ruku ista je lu
dost, smatram. Da bi se neto zaradilo treba s neim poeti.180
Stie se utisak (jer se jedino mogu imati utisci, s obzirom na manjak doku
menata) d a je uvek bilo posebnih sektora privrede gde su se mogli ostvarivati vi
soki profiti, ali i da ti sektori variraju. Svaki put kada bi dolo do promena, kapital
bi pod uticajem ekonomskog ivota to osetio i krenuo u novi sektor gde je prospe
rirao. Opte je pravilo da ove promene kapital nikada nije izazivao sam. Ova dife
rencijalna geografija profita je klju za razumevanje kratkoronih fluktuacija ka
pitalizma, koji balansira izmeu Levanta, Amerike, Indonezije, Kine, trgovine cr
nim robljem, itd., ili izmeu trgovine, bankarstva, industrije i zemlje. Ponekad se
dogaalo da grupa kapitalista (na primer, u Veneciji u XVI veku) napusti vodeu
poziciju u trgovini, i posveti se industriji (vune u ovom sluaju), a jo ee po
ljoprivredi i stoarstvu. Ali to je stoga jer se u trgovini vie ne ostvaruju krupni
profiti. Venecija je dobar primer i za promenu u XVIII veku, kada je pokuala da
se opet ukljui u trgovinu s Levantom, ponovo profitabilnu. Nije bila u tome
mnogo uporna moda i zato to su joj zemljoradnja i stoarstvo u tom razdoblju
jo uvek donosili znatne prihode. Negde 1775. godine, farma ovaca dobre go
dine donosi 40% uloenog poetnog kapitala, to je rezultat koji zaelo moe da
pobudi ljubav svakog kapitaliste (da inamorare ogni capitalista).181 Jasno je
da toliko ne daje svaka kultura u oblasti Venecije - jer tla su razliitog kvaliteta.
Pa ipak, u celini, kao to kae Giornale Veneto 1773. godine novac uloen u po
ljoprivredu uvek donosi vie od bilo kojeg drugog investiranja, ukljuujui i ula
ganja u pomorstvo.182183*
Teko je, dakle, definitivno utvrditi valjanu klasifikaciju industrijskih, po
ljoprivrednih i trgovakih profita. U celini, standardna klasifikacija prema dole -
trgovina, industrija, poljoprivreda - odgovara stvarnosti, ali treba rei d a je bilo i
mnogo izuzetaka koji su opravdavali seljenje kapitala s jednog podruja na dru
g o ."
Kao sutinsko obeleje opte istorije kapitalizma mogao bih da navedem
njegovu veliku elastinost, sposobnost za preobraavanja i prilagoavanja. Ako,
kao to ja smatram, postoji jedinstvo kapitalizma, od XIII veka u Italiji do dana
njeg Zapada, onda ga tu treba i situirati i posmatrati. Uz par preinaavanja, na is-
toriju evropskog kapitalizma se mogu primeniti rei jednog savremenog ame
rikog ekonomiste,10^ koji je za svoju zemlju rekao da njena istorija u prolom
veku dokazuje d a je kapitalistika klasa uvek umela da upravlja i kontrolie pro
mene na takav nain da sauva svoju hegemoniju. Na svetskom nivou, valja se
uvati pojednostavljenih slika kapitalizma koji se esto predstavlja kao da prolazi
kroz razne stadijume razvoja, od trgovine do finansiranja i industrije - pri emu
se zreli industrijski stadijum prikazuje kao jedini istinski kapitalizam. U tako-

180 Hackluyt (1885), str. 70-71, citat J.-G. Van Leur, op. cit., str. 67.
181 Jean Georgelin, Venise au sicle des Lumires (1669-1797), str. 436 daktilografisanog teksta.
Ibid., str. 435.
183 Pogledati nain kako se kapitali osloboeni iz krupnih industrija ponovo investiraju drugde ,-
C. Perrot,pp. cit.. I, str. 381 sq.
Stephan Marglin, u: Le Nouvel Obsen'ateur, 9. juni 1975, str. 37.

415
Kapitalizam na svom

zvanoj trgovakoj fazi kapitalizma, kao u takozvanoj industrijskoj fazi (a oba iz

raza pokrivaju sijaset oblika), sutinsko obeleje kapitalizma je njegova spo
sobnost da u sluaju ozbiljne krize ili naglaenijeg smanjenja profitnih stopa,
hitro prelazi iz jednog sektora u drugi.

DRUTVA I KOMPANIJE
Dmtva i kompanije nas manje zanimaju kao takvi. Naime, kroz njihova sve-
doanstva, moemo videti iru sliku ekonomskog ivota i kapitalistike prakse.
Uprkos slinostima i analognim funkcijama, valja razlikovati drutva od ve
likih trgovakih kompanija. Drutva lee u samom srcu kapitalizma; njihovi ra
zliiti oblici, kao i uzastopna vanost oznaavaju evoluciju kapitalizma; s druge
strane, vee trgovake kompanije (kao to su Istonoindijske kompanije) podra-
zumevaju zajedniko delovanje kapitala i drave. Ova potonja, rastui, sve nasil-
nije intervenie; kapitalisti treba da biraju ili da se potine, da se bune ili kao to
su neki zaista i uinili, da se povuku iz igre.

Drutva: poeci jednog razvoja

Odvajkada, otkad se na Zapadu poelo trgovati (ili otkad je trgovina ob
novljena), trgovci se udruuju, zajedno rade. Jer kako bi i bilo drugaije? Jo su u
starom Rimu postojala trgovaka drutva koja su svoju aktivnost, naravno, proi
rila na itavo Sredozemlje. Uostalom, komercijalni pravnici iz XVIII veka su
opravdano pozivali na presedane, renik, a ponekad ak i same zakone starog
Rima.
Da bismo pronali prve oblike tih drutava na Zapadu, moramo krenuti u
prolost, ako ne u Rim, ono bar u doba buenja ivota u Sredozemlju u IX i X
veku. Amalfi, Venecija i drugi gradovi - u to vreme jo uvek mali - poinju da
napreduju. Novac se opet pojavio. Obnavlja se trgovina s Vizantijom i velikim is
lamskim gradovima, to, pak, pretpostavlja vladanje prevozom i posedovanje
veih zaliha novca, nunih za dugotrajne trgovinske operacije - koje pak, sa svoje
strane, podrazumevaju ojaane trgovake celine.
Meu prvim ovakvim institucijama bila su pomorska drutva, societas m a
ri (poznata i kao societas vera, prava drutva, to navodi na pretpostavku daje
taj oblik organizacije u poetku jedini i postojao).18:1 Bile su poznate i kao colle-
gantia ili commenda, uz jo neke varijante. U naelu, re je o dvojnim udru
enjima u kojima jedan partner (societas stans), ostaje u mestu, a drugi (socius
tractator), putuje s brodom. Bila bi ovo veoma rana podela kapitala i rada, kao to
je smatrao Mark Blok i nekoliko autora pre njega, da tractator (doslovno nosi
lac, iako bi re trgovac bila primerenija) nije sudelovao (makar i .vrlo skrom
no) u finansiranju operacije. A mogue su i neoekivane kombinacije, kao to e
mo videti kasnije.1 6 Societas maris se obino zakljuuje za samo jedno puto-
1fic
J. Kuhscher, op. cit., ital. prevod I, str. 444.186
186 Pogledati III, pogl. 2.

416
 Kapitalizam na svom

vanje; to je kratkoroni ugovor, iako su u to doba i putovanja po Mediteranu tra

jala mesecima. Ovakav tip drutva se pominje i u Notulariumu enovskog
belenika ovanija Skribe (1155-1164) - vie od 400 pominjanja - kao i u doku
mentima jednog marseljskog belenika iz XIII veka, Amalrika (380 pominja
nja).187 Slino je i u hanzeatskim lukama. Ovaj prvobitni oblik drutva e se dugo
odravati zbog svoje jednostavnosti. Postoji u XVI veku u Marselju i Dubrovni
ku, a naravno i u Veneciji i jo nekim gradovima. U Portugaliji ak 1578. godine,
neki tractado razlikuje dva tipa partnerstva: drugi se odmah prepoznaje - to je
onaj koji se sklapa izmeu dve osobe quando hum o dinheiro e outro o tra-
balho - kada jedan ulae novac, a drugi rad.188 Neto poput odjeka takvog udru
ivanja rada i kapitala nalazim u razmiljanjima jednog veletrgovca iz Remsa,
koji u svom dnevniku 1655. godine belei: Izvesno je da se ne moete udruiti s
ljudima koji nemaju novca; jer oni dele profite, a svi gubici padaju na vas. A ipak
neki ljudi sklapaju takve sporazume, to ja nikad ne bih savetovao .189
Ali vratimo se na societas maris. Federigo Melis smatra da se ova drutva
mogu objasniti samo injenicom da brodovi polaze jedan za drugim. Brod polazi i
verovatno e se vratiti. Njegovo putovanje stvara prilike i obaveze. Sto se tie
gradova u unutranjosti, situacija je drugaija; njima je trebalo dugo da se ukljue
u trgovake tokove Italije i Sredozemlja. Da bi uli u mreu razmena, morali su
da prevaziu posebne tekoe i napetosti.
Compagnia je posledica tih napetosti. Ona je porodina firma - otac, sin,
braa i drugi roaci - a kao to naziv pokazuje (cum - sa, partis - hleb), bila je
vrsto udruenje u kojem se sve deblo: hleb, a i svakodnevni rizici, kapital i rad.
Kasnije e to drutvo dobiti naziv zajedniko preduzee, iji su lanovi soli
darno odgovorni, u naelu ad infinitum, to jest ne samo prema vrednostima svojih
udela ve i elom svojom imovinom. Kada compagnia uskoro pone da prima i
druge saradnike (koji unose kapital i rad), kao i novac ulagaa (koji je, ako se se-
timo sluaja iz Firence, mogao da bude i deset puta vei od kapitala drutva), po
stade jasno da su drutva mone kapitalistike ustanove. Porodica Bardi, iji su se
lanovi nastanili na Levantu i u Engleskoj, drala je neko vreme itav hrianski
svet u svojoj mrei. Ova mona preduzea su iznenaujue dugo trajala. Kada
umre gazda (maggiore), ona se reorganizuju i nastavljaju da rade gotovo kao i do
tada. Sauvani ugovori uglavnom nisu osnivaki, ve je re o ugovorima o obnovi
kompanije.190 Upravo zbog toga, kada govorimo o tim kompanijama, moemo
jednostavno da kaemo: Bardi, Perui...
Najzad, velika drutva u italijanskim gradovima u unutranjosti su zasebno
mnogo vea nego ona u lukama, gde ih ima mnogo, ali su sitna i kratkoveka. Da
leko od mora neophodne su vee koncentracije. Federigo Melis uporeuje kao
primer 12 preduzea porodice Spinola u enovi, sa 20 drutava i 40 podrunica
(dipendenti) samo jedne firme erki, u Firenci, oko 1250. godine.191

187 J. Kulischer, op. cit., I, str. 446.

188 J. Gentil da Silva, op. cit., str. 148.
Jean Maillefer, op. cit., str. 64.
190 C. Bauer, op. cit., str. 26.
191 F. Melis, Tracce di una storia economica..., str. 29.

417
Kapitalizam na svom

U stvari, ove velike jedinice bile su u isto vreme sredstvo i posledica ulaska
Luke, Pistoje, Sijene i na kraju Firence, u glavne trgovake tokove, gde se oni u
poetku ne bi mogli oekivati. Ovi gradovi su na neki nain tu silom prodrli i
poeli da blistaju u njima dostupnim sektorima : sekundarnom, u industriji; ter
cijarnom, u uslugama, trgovini i bankarstvu. Compagnia nije bila, reju, sluajno
otkrie gradova na kontinentu, ve nain delovanja nastao iz nude.
U prethodnim redovima preuzeo sam ideje Andre Sajusa, koji je kao gla
vni primer uzeo Sijenu, a prouavao samo gradove u unutranjosti Italije. Ja, me
utim, verujem da isto pravilo vai i za trgovake firme na kontinentu, daleko od
Apeninskog poluostrva. Duboko u Nemakoj, na primer, postojalo je Veliko dru
tvo (Magna Societas) u Ravensburgu, gradiu u Svapskoj, u brdovitom podruju
pored Bodenskog jezera, gde se gajio i obraivao lan. Grosse Ravensburger Ge-
sellschaft je udruenje tri porodina preduzea,194 koje e dugo trajati, ak sto-
lee i po, od 1380. do 1530. godine. Ipak izgleda kao da se obnavljalo svakih est
godina. Krajem XV veka, zahvaljujui osamdesetorici udruenih, kapital firme
iznosi ak 132 000 florina - to je ogromna svota gotovo na pola puta izmeu ka
pitala koji u to vreme zajedno poseduju Velzeri (66 000) i Fugeri (213 000).194
Sredita firme, pored Ravensburga, nalaze se u Memingenu, Konstancu, Nirn-
bergu, Lindau, Sankt-Galenu; podrunice postoje u enovi, Milanu, Bernu, Ze-
nevi, Lionu, Briu (kasnije u Antverpenu), Barseloni, Kelnu, Beu i Parizu. Pred
stavnici firme - itav jedan svet saradnika, zastupnika, inovnika, trgovaca po
monika - obilaze velike sajmove po Evropi, a posebno onaj u Frankfurtu na
Majni, na koji ponekad odlaze peice. Veletrgovci okupljeni u drutvu bave se go
tovo iskljuivo robom (platnima, suknom, zainima, afranom i slinim), dok u
novane poslove i davanje kredita ulaze samo izuzetno. Trgovine na malo imali
su samo u Saragosi i enovi - to su vie nego retki izuzeci u prostranoj mrei
koja obuhvata trgovinu na kontinentu u dolini Rone, kao i trgovinu u priobalju od
enove, Venecije pa do Barselone. Sluajno otkrie dokumentacije drutva, 1909.
godine, omoguilo je Alojzu ulteu195 da napie znaajnu knjigu o evropskoj tr
govini na razmeu XV i XVI veka. Naime, ti nemaki trgovci i njihove delatnosti
osvetljuju itav trgovaki ivot u gotovo svim hrianskim zemljama.
Magna Societas kao da ne sledi nove trendove koje nameu velika otkria -
pa se ne uri ni da otvori ispostave u Lisabonu ili Sevilji. Da li treba d a je posma-
tramo zaaurenu u stari sistem i stoga nesposobnu da naini prodor u moni tok
poslova koji obeleavaju poetke modernog doba? Ili je bilo nemogue promeniti
mreu koja e opstati, takva kakva je, sve do 1530? Za to su delimino krive i
stare metode rada. Deoniara je sve manje; direktori (Regierer), kupuju zemlju i
povlae se iz posla.196 Ipak, tipina, krupna i dugotrajna firma, kao ona u Firenci,
nije nestala s Magna Societasom. Potrajae do XVIII veka, pa ak i due. Ovakve

l9- A.-E. Sayous, Dans lItalie lintrieur des terres: Sienne de 1221 1229, u: Annales, 1931,
str. 189-206.
193 Hermann Aubin, Wolfgang Zorn, Handbuch..., str. 351.
194 J. Kulischer, op. cit., nemako izdanje, I, str. 294-295.
195 A. Schulte, Geschichte der grossen Ravensburger Handelsgesellschaft, 1380-1530, 1923, 3 v.
196 H. Hausherr, op. cit., str. 29.

418
 Kapitalizam na svom

IN LADINGE
[n een extraordinair w cl. bezeylt
'? F L U Y T - S C H I P
OP C A D I X
la c ccn icghclijck wcccn.dat
) S T E N D E par C A D I X aen Ladinghe leght voor de
macl op die Vojagie , hct extraordinair wcl bezeylt Fiuyt-
jhen.cmt de Jtff. Mary , over dry weken ghcarrivecrt tan
Cadix* Cartagena, Trypoly, en Trpana , dr voor Mecfter blyft
op Cammandercn den Capiteyn ofte Schipper Purer RLud 'vau Amftcrdam* voor-
fco met fijn Turckfe Paffen, de Vreghtee xyn geregulecrt de Canten tot Twee
Rcalen de hoodert guident weerde, de Rauwe Lynwaten tot Twee Ducaten par
Ballot van t . tt t. Stucken, en g rooter nacr advenante gelijck oock de Gae-
rens en ander Manufadluren, ailes out gelt als voor de prematica : en dito Sebip
fai met G odt, weder ende wint dicnende, zeylcn op den 1 6 . a *7. Mcy 1715.
goet ofte geen : die daer in gelieven te Laden uka hua addreflerea aen dHecr
Thomas R a y t of den boven-genoemden Capiteyn tot O O S T E N D E ,

m ben attbeten boons.

Reklamni letak koji najavljuje odlazak iz Ostendea za Kadiz izvanredno dobrog

jedrenjaka" Jujfrouw Mary s tarifama za tovar: za ipku dva reala, za vrednost od sto
florina; za sirova platna, dva dukata za balu od dvanaest do esnaest duina (A .N., G ,
1704, 679) (otisak Nacionalni arhiv)

419
 Kapitalizam na svom

firme, centralizovane i oblikovane oko neke porodice, uvale su porodini imetak

i omoguavale ivot klanu, sto je verovatno i tajna njihovog preivljavanja. Poro
dino drutvo se nasleivanjem preobraava i samo od sebe obnavlja. Buonvizi,
trgovci iz Luke koji su se nastanili u Lionu redovno menjaju naziv svoje firme: od
5 B rm a se naziva Naslednici Luja Buonvizija i kompanija; od
! 587 Benoa\ Bernarden, Etjen, Antoan Buonvizi i kompanija; od
588. do 1597, Pol, Etjen, Antoan Buonvizi i kompanija; kompanija je tako
ujedno i ista i razliita.197
Takva drutva, koja se po francuskom propisu iz 1673, nazivaju socits
genem ies (opsta drutva) postepeno se pretvaraju u slobodna drutva (socits
libres) ili, pak, drutva zajednikog imena ( nom collectif). Naglaavamo po-
rodicnu atmosferu koja je dugo postojala u takvim drutvima, ak i kada se nije
ra ilo o lanovima iste porodice. Evo teksta ugovora o stvaranju takvog drutva u
Nantu 23. aprila 1719, izmeu strana koje nisu bile u rodbinskim vezama: Iz
drutva ce se uzimati samo novac za ivot i odranje domainstva svakog par
tnera, trudei se da se ne umanji kapital preduzea; partner koji uzme novac o
tome mora da izvesti ostale, koji e uzeti istu svotu, pa se o tome nee voditi knji
govodstvo. Takva meuproetost privatnog i trgovakog bila je jo izrae
nija u manjim trgovakim drutvima i manufakturama.199

Komanditna drutva
Sve ove porodine firme su suoene s tekim problemom odgovornosti -
i o da je ona potpuna ili ograniena. Reenje se naposletku nalo u komanditnom
mstvu, u kojem se jasno razlikuje odgovornost onih koji upravljaju preduzeem,
od odgovornosti onih koji samo finansijski doprinose i koji ele da budu odgo
vorni samo za ulaganje. Ovakvo shvatanje odgovornosti je bre prodrlo u Fran
cusku nego u Englesku, gde komanditno drutvo jo dugo ima pravo da zahteva
od udruenih partnera (sodi) nova ulaganja.200 Federigo Melis,201 smatra da je
sistem ogranienog partnerstva (accomandita) nastao u Firenci (ali ne pre poetka
XVI veka, budui da prvi ugovor potie od 8. maja 1532); takvo drutvo je firen
tinskom kapitalu, sklonom irenju, omoguilo da uestvuje u nizu operacija koje
podseaju na dananje holdinge. Zahvaljujui tome to su bile registrovane,
moemo pratiti stalnost, obim i rasprostranjenost accomandita.
Komanditna drutva napreduju irom Evrope gde postepeno zamenjuju po
rodine firme. Napreduju, dodue, samo u meri u kojoj, reavajui nove tekoe,
o govaraju sve veoj raznovrsnosti trgovine i sve eoj praksi udruivanja
meusobno udaljenih trgovaca. Podstiu ih i oni koji bi da njihova ulaganja osta
nu diskretna. Ovaj je sistem tako omoguio jednom irskom trgovcu iz Nanta da se
197 .
nov.-dec. 197TsTr 61235ard marchands bantuiers Lyon, 1575-1629, u: Annales E. S. C.,
! qqJean , L Armement nantais..., str. 105, napomena 8.
, nn Ibid., str. 112, napomena 2.
Ibid., str. 107-115.
F. Melis, Tracce di una storia economica, str. 50-51.

420
 Kapitalizam na svom

1732. godine udrui sa svojim zemljakom, trgovcem iz Korka202 i izigra... fran

cuske propise koji su ostali na snazi do Revolucije, a zabranjivali strancima da
uestvuju u nacionalnim pomorskim poduhvatima. Komanditno drutvo omogu
uje francuskom trgovcu da se dogovori s komandantima portugalskih utvrenja
na afrikoj obali, sa panskim dravnim inovnicima iz Amerike, kao i s kape
tanima brodova koji se bave poslovima. Trgovac sada moe da ima komanditnog
saradnika u Santo Domingu, Mesini i drugde. Izgleda da mnogi partneri u firma
ma registrovanim u Parizu, uprkos tome to su nastanjeni u prestonici, nisu Pa
riani. Tako je, na primer, 12. juna 1720, osnovano drutvo (koje e trajati samo
godinu dana) za kupovinu i prodaju robe, a osnivaju ga ozef Suis, bivi trgo
vaki sudija u Bordou, sa stanom u Parizu, u ulici Sen-Onore, an i Pjer Nikola,
iz ulice Buloa, Fransoa Amber, iz Gran-Ri u predgrau Sen-Deni i ak Ranson,
veletrgovac iz Bilbaoa.203 Potonji u sporazumu o rasputanju drutva sebe pred
stavlja kao poslanika francuskog naroda i bankara u Bilbaou.
Ali kako razlikovati, osim kada to nai lakonski dokumenti izriito ne kau,
komanditno drutvo (socit en commandite, ili conditionnee ili de commodi
t),204 od prethodno pominjanog drutva zajednikog imena? Verovatno u sluaju
da postoji ogranienje odgovornosti nekog saradnika. Francuska uredba iz 1673.
jasno kae: Udrueni u komanditno drutva odgovorni su samo za svote koje su
sami uloili.205 A evo ta pie u jednom crite ili scripte (tj. ugovoru o par
tnerstvu), zakljuenom u Marselju 29. marta 1786: partnerka, jer je ovde re o
eni, ni u kojem sluaju i ni pod kojim izgovorom ne moe da bude odgovorna
za dugove i obaveze reenog drutva iznad svote koju je uloila.206207Iako je ovo
izuzetno jasan primer, nije uvek bilo tako. Neki komanditeri se odluuju za takvo
udruivanje jer im omoguuje da ostanu u senci, ak i onda kada ulau znatan ka
pital i dele rizike. Budui da uredba iz 1673 (kojom se propisuje da ugovore o os
nivanju komanditnih drutava potpisuju pred belenikom svi partneri), govori
samo o drutvu trgovaca i veletrgovaca, postojalo je tumaenje da oni koji se
ne bave trgovakim poslom ne moraju biti navedeni kao partneri u ugovoru koji
se registrovao kod trgovakih vlasti. 7 Tako su plemii bili zatieni od gubitka
plemikih prava, dok kraljevski inovnici nisu morali otkrivati svoje interese u tr
govini. Ovo oigledno objanjava ogroman uspeh komanditnog sistema u Fran
cuskoj, gde trgovci jo uvek nisu proputeni u visoko drutvo, ak ni u doba po
slovnog procvata u XVIII veku. Pariz nije bio ni London ni Amsterdam.

Deoniarska drutva
Komanditna drutva su bila udruenja osoba i kapitala. Deoniarska drutva,
koja poslednja nastaju, samo su drutva kapitala. Kapital drutva je jedinstvena
masa, poistoveena sa samim drutvom. Partneri ili deoniari poseduju delove ka-

202 Jean Meyer, L Armement nantais..., str. 107 i napomena 6.

203 Arhivi grada Pariza (A. V. P.), 3 B 6, 21.
204 J.-P. Ricard, op. cit., str. 368.
205 Naslov IV, lan 8, citat Ch. Carrire, op. cit., , str. 886.
206 Ibid., str. 887.
207 J. Savary, Le Parfait ngociant, izd. 1712, drugi deo, str. 15 sq.

421
Kapitalizam na svom

pitala ili deonice. Englezi nazivaju ova drutva Joint stock companies, pri emu
re stock ima znaenje kapitala.
Istoriari prava smatraju da su deoniarska drutva samo ona ije se deonice
mogu ne samo prenositi ve se njima javno trguje. Pod uslovom da se potonji stav
ne shvati previe strogo, mogli bismo rei da su se deoniarska drutva u Evropi
pojavila veoma rano, znatno pre osnivanje Moskovske kompanije (1553-1555),
prvog poznatog engleskog deoniarskog drutava; neka su verovatno postojala i
nekoliko godina ranije. I pre XV veka, brodovi na Sredozemlju bili su esto po-
deljeni na deonice - partes u Veneciji, luoghi u enovi, caratti u veini italijan-
skih gradova, quiratz ili carats u Marselju. Ove deonice su se mogle prodavati. Isto
vai i za rudnike u itavoj Evropi: ve u XIII veku mogue je kupiti deonice rud
nika srebra pored Sijene, deonice rudnika soli ili slanita, elezara u tajerskoj,
rudnika bakra u Francuskoj u kojem i Zak Ker ima deonice. S poletom u XV ve
ku, rudnike u srednjoj Evropi preuzimaju trgovci i vladari; njihovo je vlasnitvo
podeljeno u , koje je mogue prenositi, a i spekulisati s njima.20*208 Ponekad
su i mlinovi u svojini drutava, kao u Dueu, Kelnu, Tuluzu. U potonjem gradu209
ve od XIII veka, mlinovi su podeljeni u delove (uchaux), a njihovi ih vlasnici,
pariers mogu prodavati kao bilo koju nekretninu. Ustrojstvo tulukih mlinar
skih drutava nee se menjati od kraja Srednjeg veka do XIX veka, pri emu pa
riers uoi Francuske revolucije u tekstovima drutva sasvim prirodno postaju
gospoda deoniari.210
U potrazi za prvim drutvima, znaaj koji se obino pripisuje enovi, iako
je svakako re o posebnom sluaju, moda je malo preuvelian. Zbog svojih poli
tikih potreba i slabosti, republika svetog ora je dopustila da se u njoj stvore
dve vrste drutva, compere i maone. Maone su bile udruenja podeljena na de
love, a koja su se bavila dravnim poslovima: napadom na Seutu 1234. na primer
(kada je prva maone stupila u akciju), kao i kolonizovanjem Hiosa 1346. Tu ope
raciju je dobro izveo ustinijani: grko ostrvo e ostati pod enovskom vlau
sve do 1566, kada ga zauzimaju Turci. Compere su zapravo bili dravni zajmovi,
podeljeni na loca ili luoghi, a ije je isplaivanje zavisilo od prihoda vlade. Go
dine 1407, compere i maone se udruuju u Casa di San Giorgio, istinsku dravu
u dravi, koja je jedan od stubova tajanstvene i protivrene istorije enovske re
publike. Pa ipak, jo su uvek podeljenja miljenja o tome da li se compere i maone
mogu smatrati deoniarskim drutvima.211
U svakom sluaju, izuzmemo li velike trgovake kompanije s povlasticama,
deoniarska drutva se nisu naglo irila. Francuska je primer zemlje koja se u
tome nije urila. Sama se re action (deonica) tu prilino kasno ukorenila; ak i
kada je pronaemo, ne radi se nuno o prenosivim deonicama. Cesto re postoji,

20S Eric Maschke. Deutsche Stdte am Ausgang des Mittelalters, u: Die Stadt am Ausgang des
Mitelalters, 1974, zasebno izdanje, str. 8 sq.
209 Tuluku organizaciju izvanredno objanjava Germain Sicard, Aux Origines des socits anon
ymes: les moulins de Toulouse au Moyen Age, 1953.
210 Ibid., str. 351, napomena 26.
211 E. F. Heckscher, op. cit., str. 316, 385 i passim.

422
 Kapitalizam na svom

Prva poznata prodaja denijera 1695. godine Manufakture stakla u Sen-Gobenu

(foto Sen-Goben)

ali ne i ono to mi danas pod njom shvatamo. Takoe se dvosmisleno koriste iz

razi parts d intrts ili sols, ponekad sols d intrts. Tako je 22. februara 1765,
zabeleen jedan transfer, prodaja deonica nekog drutva da bi se naplatila renta,
a re je o dva sols 6 deniers kamata, koje... pripadaju [prodavcima] od 21 sola
od kojih je sastavljeno drutvo .212 Dve godine kasnije, takoe u Parizu, kompa
nija Boren koristi re actions, ali svoj osnivaki kapital od etiri miliona livri
predstavlja na sledei nain: 4000 priznatih jednostavnih interesa po 500 livri;
10 000 petina jednostavnih interesa po 100 livri; 1 200 priznatih rentijerskih
interesa po 500 livri; 4 000 petina rentijerskih interesa po 100 livri. Jedno
stavni interesi su obine deonice s kojima njihov posednik uestvuje i u dobiti i u
gubicima; rentijerski interesi su pak obveznice na 6%.213
Re actionnaire (deoniar), takoe se sporo probija. Barem u Francuskoj,
gde ona ima pejorativan prizvuk, kao i re banquier (bankar). Melon,214 jedan
od sekretara Dona Loa, pisao je nekoliko godina posle propasti uvenog sistema
(1734): Ne tvrdimo d a je deoniar korisniji dravi od rentijera. To su rune i

212 A. V .,P .,3 B 6, 66.

213 A. N.. Z*D 102 A, fs 19 v-20 v.
214 Jean-Franois Melon, Essai politique sur le commerce, 1734, str. 77-78.

423
Kapitalizam na svom

nama strane podele. Deoniar prima dohodak, isto kao to rentijer prima svoj; ni
jedan od njih ne radi vie od drugog, a novac koji su uloili da bi dobili deonicu ili
ugovor (rentu) podjednako dobro cirkulie i primenuje se u trgovini i poljopri
vredi. Pa ipak, procedura za korienje tih papira je razliita. Deonice ne podleu
nikakvim formalnostima, pa mogu bolje cirkulisati, te tako stvarati veu vrednost,
a pored toga sigurniji su resurs u sluaju potrebe.
Ugovor nije mogue staviti u prodaju bez sloene procedure pred bele-
nikom. To je sigurno ulaganje kojim su se u Francuskoj oevi eleli zatititi od
maloletnih naslednika, esto pravih rasipnika. Uprkos prednostima obinih de-
onica, novi tip drutva izgleda da se razvija krajnje sporo, bar prema dokumen
tima koji su istraivani: na primer u Nantu i Marselju u XVIII veku. lavlja se
obino u modernim oblicima osiguranja ili onima u toku modernizacije. Cak i
radi opremanja brodova za gusarenje: ono to se dogaalo u Engleskoj za vlada
vine Elizabete I, dogaa se oko 1730. u Sen-Malou. U nekoj molbi upuenoj
kralju stoji: Svima je znano da se prema uvreenoj navici za opremanje gusar
skih brodova u Sen-Malou i u drugim lukama kraljevstva nije ulo ni u jedan po
duhvat sem pretplatom, podeljenom na deonice skromnog kapitala. Tako je dobit
od gusarenja ila u najudaljenije krajeve kraljevstva.215
To je znaajan tekst. Deoniarsko drutvo prua mogunost da se okupi
mnogo vie investitora, to jest da se geografski i drutveno proire zone izvla
enja novca. Tako je kompanija Boren (1767. godine) u kontaktu s ljudima koji su
spremni da sarauju i kupuju deonice u Ruanu, Avru, Morleu, Onfleru, Dijepu,
Lrijanu, Nantu, Pezenasu, Ivtou, Stolbergu (pored Ahena), Lilu, Burg-an-Bre-
su. Uz malo sree, mrea bi se proirila na itavu Francusku. Pa ipak, najvea
aktivnost je u prestonici, u poslovno zahuktalom Parizu Luja XVI. Tu se osnivaju
Kompanija za pomorsko osiguranje (1750) (koja 1753. prerasta u Compagnie
Gnrale), Drutvo za rudnike Anzena, Drutvo za rudnike Karmoa, Drutvo za
kanal izora, Drutvo za kanal Brijara, Deoniarsko drutvo za Javne monopole
(Fermes gnrales), Drutvo za vode. Naravno, deonice ovih drutava su se pro-
cenjivale, prodavale i cirkulisale u Parizu. Posle jednog neuvenog potresa, de
onice Dmtva za vode su u aprilu 1784. godine skoile sa 2100 na 3 200 do 3 300
livri." Na spisak bi bio mnogo dui kada bismo ukljuili i Nizozemsku i Eng
lesku, to ovde ipak nije potrebno.

Ogranieni razvoj
Istorija trgovakog prava razlikuje tri generacije firmi: opta ili porodina,
komanditna i deoniarska drutva. Njihov je razvoj barem u naelu jasan. U stvar
nosti, sem par izuzetaka, drutva dugo ostaju starinski ustrojena, to je uglavnom
posledica njihove malenosti. Sva istraivanja - i ona izvrena u ostacima arhiva
trgovakih vlasti u Parizu ukazuju na slabo definisana ili ak nedefinisana

2JU ean Meyer, L Armement nantais..., str. 275.

216 A. N., Z7D 102 A.
217 Jean Meyer, L Armement nantais..., str. 113.

424
 Kapitalizam na svom

drutva. Najvie je onih sitnih, to ostavlja utisak da su se mali ujedinjavali da ih

veliki ne bi progutali.218 Tek na desetak ugovora o osnivanju sitnih drutava na
ilazi se na jedan ugovor o nekoj eerani, a na dvadesetak njih jedan o osnivanju
banke. To naravno ne znai da se bogati nisu udruivali. Ba naprotiv, rei e Da
nijel Defo219 za Englesku svog vremena (1720). Odgovarajui na pitanje gde je
najvie udruivanja, on pie: Meu bogatim veletrgovcima tkaninama zlatarima-
-bankarima (banking goldsmiths) i drugim znaajnim trgovcima (considerable
traders), kao i onima koji trguju s inostranstvom.
Ovi krupni trgovci su ipak manjina. A ak i meu njima, firme, trgovaka
udruenja, preduzea,220 izuzev nekoliko povlaenih kompanija i krupnih ma
nufaktura, vrlo dugo e prema naim merilima ostati veoma mali. U Amsterdamu,
jedna tezga okuplja najvie dvadeset do trideset osoba;221 najvea parika ban
ka uoi Revolucije, banka Luja Grefila, ima tridesetak zaposlenih.222 Svaka fir
ma, ma koliko velika, mogla je sasvim udobno da se smesti u jednoj jedinoj kui,
najee vlasnikovoj. To e joj dugo davati porodino, da ne kaemo patrijarhalno
obeleje. U vreme Danijela Defoa, sluge stanuju kod veletrgovca, jedu s njim za is
tim stolom, od njega trae dozvolu za izlazak. Nikad im se ne doputa da prenoe
izvan kue! U pozorinom komadu koji se izvodio u Londonu 1731. godine, jedan
trgovac kori svog slubenika: Pogreili ste mladiu, nije vas bilo prole noi, a
niste me pitali niti izvestili.223 Istu atmosferu opisuje Gustav Frajtag u romanu
Trebati i imati (1850), ija se radnja uglavnom odvija u kui jednog nemakog ve
letrgovca. U Engleskoj su ak i u doba kraljice Viktorije, u velikim trgovakim
kuama, gazde i osoblje iveli u nekoj vrsti porodine zajednice: ,,U mnogim fir
mama danje poinjao porodinom molitvom, u kojoj su uestvovali i nametenici
i pomonici? 24 Dakle, ni spoljni izgled, ni drutvena stvarnost, ni mentaliteti, ne
menjaju se naglo. I dalje vladaju mala preduzea. Preduzee se uveavalo samo
kada bi se udruivalo s dravom. Drava, najvee moderno preduzee, pomagala
je, rastui, i drugima da rastu.

Prethodnici velikih trgovakih kompanija

Krupne trgovake kompanije nastale su iz trgovakih monopola. U 'celini,
potiu iz XVII veka i karakteristine su za evropski severozapad, na ta je mnogo
puta ispravno ukazivano. Upravo kao to su gradovi u unutranjosti Italije stvorili
preduzea po firentinskom obrascu i tako prodrli u trgovake tokove Sredozemlja
i Evrope, tako su se Ujedinjene Pokrajine i Engleska posluili svojim kompani
jam a u osvajanju sveta.

Ch. Carrire, op. cit., II, str. 879 sq.

19 D. Defoe, op. cit., I, str. 215.
229 Re se retko pojavljuje. Citat Littr: Entreprise, str. 1438, u Fnelon, Tlmaque, XII, 1699.
1 Prema uzgrednoj misli Isaaca de Pintoa, op. cit., str. 335.
_ 22 Guy Antonetti, Greffulhe, Montz et Cle, 1789-1793, str. 96; pogledati J. Everaert, op. cit., str.
875. Nemake firme u Kadizu su oko 1700. malobrojne.
J George Lillo, The London merchant, with the tragical history o f George Barnwell, 1731, str. 27.
W. Sombart, op. cit., II, str. 580.

425
Kapitalizam na svom

Iako nije pogrena, tvrdnja ovu izuzetnu pojavu ne smeta u pravi istorijski
kontekst. Monopoli velikih kompanija imaju tri obeleja: 1) izraz su snanog ka
pitalistikog nastojanja; 2) ne mogu postojati bez dravnih povlastica; 3) prisva
jaju itava podruja trgovine na daljinu. Jedna od kompanija prethodnica ho-
landske Istonoindijske kompanije nosi karakteristian naziv Compagnie Van
Verre (Kompanija za daleke krajeve). Ali ni trgovina na daljinu, ni dravne pov
lastice, ni kapitalistiki poduhvati ne nastaju u ranom XVII veku. U svetu Fern-
handela, kapitalizam i drava stupaju u vezu mnogo pre stvaranja engleske Mo
skovske kompanije (1553-1555). Mletakoj krupnoj trgovini su od poetka XIV
veka dostupni itav Mediteran i itava Evropa, ukljuujui i Sever; godine 1314,
mletake galije uplovljavaju u Bri. U XIV veku, suoena sa sve veom priv
rednom krizom, mletaka drava organizuje sistem galere da mercato. U dra
vnom Arsenalu grade se i opremaju veliki brodovi (na raun Sinjorije), koji se za
tim iznajmljuju trgovcima patricijima da bi se podstakla trgovina. Bio je to snaan
damping, kao to dobro opaa Dino Lucato. Te trgovake lae (galere da mer
cato) igrale su ulogu do prvih decenija XVI veka kao oruje Venecije u borbi za
hegemoniju.
Slini sistemi su se uspostavljah i u irim oblastima nakon otkria Amerike
i putovanja Vaska de Game oko Rta dobre nade. Evropski kapitalizam, iako tada
pronalazi nove i velike prednosti, ipak nije odmah procvetao. panska drava os
niva Consejo de Indias, Casa de la Contractacion i Carrera de Indias. Postavlja
se pitanje kao izbei sve ove stege i nadzor? U Lisabonu ivi kralj trgovac i tu,
kako lepo kae Nunjes Dijas,225 postoji monarhijski kapitalizam olien u Casa
da India, s dravnom mornaricom, dravnim posrednicima i dravnim monopo
lom. Nezavisni trgovci to moraju da trpe.
Ovi sistemi dugo traju: portugalski do 1615-1620, a panski do 1784. Iberij
ske zemlje su se dugo odupirale stvaranju velikih trgovakih kompanija, jer je
drava ve dodelila povlastice trgovcima iz Lisabona, Sevilje i Kadiza. Maina je
radila, a jednom pokrenuta, teko se mogla zaustaviti. Cesto se kae da Spanija
svojom Carrera de Indias imitira Veneciju, to je istina. Takoe i da Lisabon imi
tira enovu, to nije sasvim tano.226 U Veneciji drava je sve, a u enovi kapital
je sve. A u Lisabonu, gde je upravo stvorena moderna drava, postoji sve izuzev
opte borbe karakteristine za enovu.
Drava i kapital su sile koje se mogu udruiti. Kako je njihov sklad delovao
u Ujedinjenim Pokrajinama i Engleskoj? To je sutinsko pitanje u povesti velikih
kompanija.

Pravilo trojno
Da bi postojao monopol neke kompanije potrebno je da postoje: 1) drava,
manje ili vie delotvorna, ali uvek prisutna; 2) trgovaki svet, to jest kapitali,
banke, krediti, kupci - svet koji moe da bude neprijateljski ili sauesniki raspo-

225 Manuel Nunes Dias, O Capitalismo monarquico portugus (1415-1549), So Paulo, 1957,
Doktorska disertacija.
226 Charles Verlinden, Les Origines de la civilisation atlantique, 1966, str. 1112 i 164.

426
 Kapitalizam na svom

Brodogradilite i skladite Istonoindijske kompanije u Amsterdamu. Bakrorez

J. Muldera, oko 1700 (otisak Fondacije Atlas van Stolk)

loen, a moda i jedno i drugo; 3) trgovako podruje na velikoj udaljenosti, koje

se moe eksploatisati i koje samo po sebi odreuje mnogo toga.
Uvek prisutna drava raspodeljuje i jami povlastice na nacionalnom tri
tu, to je sutinska stvar. Ali to nisu besplatni darovi. Svaka kompanija je deo
neke poreske operacije, koju prate finansijske tekoe - veita zla kob modernih
drava. Kompanije neprekidno plaaju za svoje monopole, a oni se uvek obnav
ljaju nakon dugih rasprava. ak i jedna naizgled nedovrena drava Ujedinjenih
Pokrajina uspeva da nametne poreze bogatoj Istonoindijskoj kompaniji, pri
siljava je da joj pozajmljuje novac, da plaa dabine, kao i porez na kapital akcio-
nara, i to je oteavajua okolnost, istovremeno vodei rauna o stvarnoj vred-
nosti deonica prema kursu na berzi. Kao to kae advokat Piter van Dam, najbolji
poznavalac Istonoindijske kompanije (a to se razmiljanje moe proiriti i na su
parnike kompanije): Drava bi morala da bude srena to postoji takvo ud-

427
Kapitalizam na svom

ruenje koje svake godine daje tako velike svote, tako da zemlja izvlai iz trgo
vine i plovidbe do Indije tri puta vie nego sami deoniari.227
Neu insistirati na ovom banalnom primeru. Pa ipak, samim svojim delo-
vanjem, svaka drava daje svojim kompanijama osobit izgled. One su u Engleskoj
posle revolucije 1688. godine slobodnije nego u Holandiji gde se jo uvek osea
teina stare slave. U Francuskoj, Indijska kompanija, da navedemo samo taj pri
mer, stvorena je i preureena po ukusu kraljevske vlade, koja ju je drala odvo
jenu od celine ekonomije. Kompanija kao da je visila u vazduhu, pod upravom
nestrunih ili nedovoljno strunih ljudi. Svaki Francuz vidi razlike. Francuski
dopisnik koji u julu 1713. godine javlja o stvaranju kompanije Asiento (koja e
kasnije postati Kompanija za juna mora, a kojoj su odmah date povlastice za sna-
bdevanje panske Amerike crnim robljem, a koje su dotada imali Francuzi), pri-
meuje: Ovo je kompanija pojedinaca; tu naredbe Dvora uopte nemaju znaaja
na interese pojedinaca....22 To je oigledno preterana tvrdnja. Ali u poslovima
posle 1713. godine, ve se vide velike razlike sjedne i s druge strane Famana.
Ukratko, trebalo bi da odredimo na kom nivou i koliko su se prisno odvijali
odnosi izmeu drava i kompanija. Potonje su se razvijale samo ako se drava
nije uplitala onako kao u Francuskoj. Ako je, naprotiv, postojala izvesna eko
nomska sloboda, kapitalizam se brzo javljao i prilagoavao svim administrativ
nim tekoama i hirovitostima. Moramo priznati d a je holandska Istonoindijska
kompanija par meseci mlaa od engleske, i prva od velikih kompanija koja je
postigla zadivljujui uspeh - imala neobino i sloeno ustrojstvo. Bila je podelje-
na na est nezavisnih komora (Holandija, Zeland, Delft, Roterdam, Horn, Enk-
huizen), iznad kojih se nalazila zajednika uprava sedamnaestorice gospode
(Heeren Zeventien), od kojih su osmorica bili iz Holandske komore. Preko ko
mora, buroazija regenata gradova imala je pristup ovom ogromnom profita
bilnom preduzeu. Direktori lokalnih komora (Gewindhebbers, koji biraju H ee
ren XVII) imali su pristup glavnoj upravi kompanije. Recimo i da se u toj razje
dinjenosti pojavljuju gradske privrede, pod naoko jedinstvenom optom privre
dom Ujedinjenih Pokrajina. To pak uopte ne ometa dominaciju Amsterdama. U
lavirintu Istonoindijske kompanije treba ukazati i na stalno prisustvo velikih po
rodica kao to su bile Bikeri iz Amsterdama i Lampsini iz Zelanda. Njih nije na
metala drava, ve novac i drutvo. Slino vai i za englesku Istonoindijsku
kompaniju, Junomorsku kompaniju, Englesku banku, kao i za, da navedemo je
dan ogranien ali oigledan primer, englesku Kompaniju Hadsonovog zaliva. Na
vrhu ovih velikih preduzea su male vladajue grupe koje se vrsto dre svojih
povlastica bez ikakvih sklonosti ka promenama i inovacijama. Odve su bogate
da bi se uputale u nekakve rizike. Usudili bismo se rei i da njihovi pripadnici
nisu olienje poslovne trgovake inteligencije. Preesto se iznosi stav da je Isto
noindijska kompanija istrulela od korena; istrulela je i od vrha. A tako se dugo
odrala, jer je uestovala u najplodnijim razmenama svog doba.

9 ? Louis
Dermigny, La Chine et l Occident, Le commerce Canton..., I, str. 86.
A. N. A. E B 1, 760, London, juli 1713. ..........

428
 Kapitalizam na svom

Sudbinu kompanija je delimino odreivao i trgovaki prostor njihovog

monopola, pri emu je veliku ulogu imala geografija. A iz prakse je jasno d a je tr
govina u Aziji najvra osnova za delovanje ovih kompanija. ak ni Atlantik -
promet s Afrikom i trgovina s dve Amerike - ni evropska mora, Baltik, Sever no
more i ogromni Mediteran, ne pruaju neko dugoronije unosno polje delovanja.
U engleskoj istoriji slina je sudbina Moskovske, Levantske i Afrike kompanije,
dok je u nizozemskoj istoriji, najznaajnija konana propast Zapadnoindijske
kompanije. Za velike trgovake kompanije postoji prava geografija uspeha. Da li
je to zato to je trgovina s Azijom iskljuivo u znaku luksuzne robe - bibera,
zaina, svile, indijskog platna, kineskog zlata, japanskog srebra, a uskoro aja,
kafe, laka, porcelana? Evropa, u stalnom rastu, ima sve vee prohteve za luksu
zom. A propast carstva Velikog Mogula, poetkom XVIII veka, preputa Indiju
pohlepi trgovaca sa Zapada. Pa ipak, Azija zbog svoje velike udaljenosti, tekoa
trgovine u tom delu sveta, kao i njene prefinjenosti, ostaje revir krupnog kapitala,
jedinog sposobnog da tu angauje ogromne koliine gotovine. To odmah uklanja
konkurenciju, ili je u najmanju ruku suzbija; letvica se podie na odreenu visinu.
Jedan Englez 1645. godine pie: Pojedinac nema sredstava za tako dugaka, ri
zina i skupa putovanja.229 To je u stvari bilo razmiljanje u korist kompanija,
ponavljano esto u Engleskoj i drugde, iako ne sasvim opravdano: naime, kao to
emo videti kasnije, bilo je mnogo ljudi (private men) koji su mogli da prikupe
kapital za neki takav poduhvat. Poslednja prednost Azije je to su se Evropljani tu
mogli sami izdravati. Trgovina izmeu razliitih krajeva na Istoku bila je izu
zetno unosna: portugalsko carstvo je od nje ivelo itavo stolee, a holandsko dva
stolea zaredom, sve dok Engleska nije progutala Indiju.
Ali da li ju je ona zaista progutala? Lokalna trgovina, na ijoj su izgrae-
nosti Evropljani i postigli uspeh, dokazuje snagu tamonje ekonomije, stvorene
da traje. Evropa se u nekoliko stolea eksploatacije koristi prodorom u ve bogate
i razvijene civilizacije u kojima su poljoprivredna i zanatska proizvodnja ve bile
organizovane za izvoz, uz sveprisutne efikasne trgovake lance i posrednike.
Tako se na primer Holanani na ostrvu Javi oslanjaju na Kineze koji prikupljaju
hranu tamo gde se proizvodi i spremaju je za prodaju. Umesto da poinje od
poetka, kao u Americi, Evropa na Dalekom istoku iskoriava ve vrst trgo
vaki sistem. Samo zahvaljujui svom srebru, uspela je da sebi otvori ta vrata.
Tek kasnije, kao gospodar Istoka namee se Engleska. To ini vojnim i politikim
osvajanjima uz ozbiljno remeenje stare ravnotee.

Engleske kompanije
Englesko bogatstvo nije tako rano stvoreno. Jo 1500. godine Engleska je
zaostala zemlja, bez jake mornarice, s preteno seljakim stanovnitvom i sa
samo dva izvora bogatstva: ogromnom proizvodnjom vune i snanom tekstilnom
industrijom (koja se toliko razvila d a je mogla da apsorbuje prvu). Ova uglavnom
seoska industrija proizvodila je na istoku i jugozapadu zemlje grubo sukno, dok

2~9 Charles Wilson, Englands apprenticeship, 1603-1763, 3. izd. 1967, str. 172-173.

429
Kapitalizam na svom

su se meka pliana sukna (kersies) proizvodila u Vest Ridingu u Jorkiru. Ova

Engleska sa 75 000 stanovnika u svojoj prestonici, koja e se polako pretvoriti u
udovite, sa snanom monarhijom po okonanju Rata dveju rua, s monim es
nafima i aktivnim sajmovima, i dalje je zemlja tradicionalne privrede. Trgovina
poinje da se odvaja od zanatstva - sto je proces slian onome u gradovima Italije
u predrenesansnom razdoblju.
Prva velika engleska preduzea se naravno stvaraju u sektoru spoljne trgo
vine. Dva najvea preduzea, ija je dokumentacija sauvana tako da moemo
pratiti njihov razvoj. The Merchants o f the Staple, izvoznici vune (preko Kalea), i
Merchants adventurers, veletrgovci suknom - jo su uvek starinski organizovana.
Prvi, predstavnici engleske vune, koja e, meutim, uskoro prestati da se izvozi,
nisu za nas toliko znaajni. Merchant adventurers,230 koji su prisvojili neodre
enu re adventurers (koja oznaava u stvari sve trgovce u spoljnoj trgovini), jesu
izvoznici sirovog sukna u Nizozemsku s kojom su sklopili niz ugovora (1493-
1494, a zatim 1505). Postupno mercers i grocers iz Londona preuzimaju vodstvo
meu adventurerima, nastojei da uklone suparniku grupu provincijskih trgo
vaca sa severa. Od 1475. ti londonski trgovci deluju u dogovoru, iznajmljuju iste
brodove za slanje robe, sarauju u plaanju carina i sticanju povlastica, u okviru
onog to e uskoro izgledati kao diktatura mercera. Godine 1497, kruna se za
uzima da kompanija u Londonu pone da prihvata i trgovce izvan prestonice.
Njih, meutim, primaju samo na nie poloaje.
Kada je re o organizaciji Merchant Adventurers Company, u oi najpre
upada injenica da joj je operativno sredite izvan Engleske. Dugo je bilo u An-
tverpenu i u Berg-op-Zomu, iji su se sajmovi otimali za klijentelu engleskog
preduzea. Smetena u Nizozemskoj, kompanija je mogla da podstie ova dva
grada jedan protiv drugog, te da bolje uva sopstvene povlastice. Bitne transak
cije su se pre svega obavljale na tritu na kontinentu - prodaja sukna za gotovinu
i kupovina zaina. Tu je engleska trgovina mogla da komunicira s najivljim to
kovima svetske privrede. U Londonu su ostajali stariji trgovci, koji su se plaili
putovanja i nemirnih sajmova. Mladi su u Antverpenu. Godine 1542, trgovci koji
ive u Londonu, ale se Krunskom veu da mladi u Antverpenu uopte ne
obraaju panju na savete gazda iz Londona.231
Nama je ovde najzanimljivije to to Merchant Adventurers Company ostaje
korporacija. Disciplina kojoj su izloeni trgovci slina je onoj koju esnafi na
meu svojim lanovima u uskim okvirima pojedinih gradova. To lepo ilustruju
propisi koje im namee drava - na primer, kraljevski kodeksi iz 1608.~32 lanovi
kompanije se meusobno oslovljavaju s brate, a njihove ene sa sestro. Braa
moraju da odlaze zajedno na bogosluenje i sahrane. Ne smeju da se ponaaju
nedolino, da psuju, da se opijaju, kao i da svojim postupcima skreu panju na
sebe - na primer, da tre po potu umesto d a je ekaju u radnji, ili da nose robu na

210 Pogledati o ovoj temi shvatanje (koje upuuje na iru bibliografiju) Jiirgena Wiegandfa, Die
Merchants Adventurers Company aufdem Kontinent zur Zeit der Tudors und Stuarts, 1972.
231 E. F. Heckscher, op. cit., str. 310.
232 Ibid., str. 362-363.

430
 Kapitalizam na svom

Dvorana suda u zgradi firme Merchant Adventurers" u Jorku (foto Kantri Lajf)

leima; zabranjene su i svae, vreanja i dvoboji. Kompanija je prava moralna

zajednica i pravno lice, sa svojom vladom (guverner, poslanici, sudije, sekre
tari). Poseduje trgovinski monopol i povlasticu stalnog nasleivanja (pravo da
samu sebe nasleuje). Sva ova obeleja su tipina (da upotrebimo kasniji renik
ser Doaje Cajlda) za tzv. regulated company. Mutatis mutandis, sve to nali
kuje na esnafe, kao i hanze na obalama Severnog mora.
Tu, dakle, nema nikakvih inovacija ni originalnih reenja. Merchant Adven
turers, iji poeci bez sumnje seu pre XV veka, nisu bili stvoreni dobrom voljom
engleskog kraljevstva. Pojava kompanije, kao to smatra Majki Postan,233 oito je
posledica opadanja prodaje sukna, to, pak, primorava trgovce da se tenje poveu.
Ipak se tu ne radi o deoniarskom drutvu. lanovi kompanije (koji su plaali
pristup, ukoliko nisu nasledili pravo lanstva, ili sluili kao egrti kod nekog lana
kompanije), trgovali su na svoj rizik. Sve u svemu, re je o starinskoj organizaciji
koja postupno preuzima funkciju proisteklu iz razvoja engleske privrede (to jest
prelaska na obradu sirove vune). Ona je izvrsno odigrala svoju ulogu, pri emu su
individualne delatnosti bile koordinisane, ali ne i objedinjene. Kompanija je lako
mogla da preraste u Joint Stock Company. Ipak, Merchant Adventurers, iako u

233 . . Postan, Medieval trade and finance. 1973, str. 302-304.

431
Kapitalizam na svom

opadanju, zadrala je svoju staru organizaciju sve do 1809, kada je Napoleon za

uzeo Hamburg (gde je kompanija bila vrsto ukorenjenajo od 1611) 4 Tek tada
kompanija definitivno propada.
Ove pojedinosti iz istorijata kompanije Merchant Adventurers dovoljne su
da se stekne slika o ureenoj kompaniji (regulated company). A prve deoniarske
kompanije kojih j e u Engleskoj sve vie posle naglog poleta krajem XVI i poet
kom XVII veka, 5 nisu nipoto odmah u veini. Pojavljuje se medu firmama sta
rijeg tipa koje su pruale iste usluge; ponekad je izgledalo da su ove potonje nad
mone jer su se neka deoniarska drutva, na primer Moskovsko, osnovano 1555,
ili Levantsko, osnovano 1581, docnije pretvorila u ureene kompanije: prvo
1622, a potom opet 1669, drugo 1605, dok se s Afrikom kompanijom to dogo
dilo 1750. ak je i engleska Istonoindijska kompanija, osnovana 1599, privile-
govana 1600, prola kroz neobinu krizu od 1698. do 1708, razdoblje tokom koga
je opet postala delimino ureena kompanija .
I zaista, tokom prvih sto godina postojanja, engleska Istonoindijska kom
panija, osnovana sa znatno manjim kapitalom nego holandska kompanija, ni izda
leka nije prava deoniarska kompanija. Kapital bi se prikupljao za samo jedno pu
tovanje, a svaki trgovac je po povratku broda uzimao nazad svoj ulog i podizao
dobitak. Deoniari su dugo zadrali pravo da povlae uloge. Stvari se, ipak, po
lako menjaju. Od 1612. rauni se vode ne samo za naredno putovanje, ve za niz
planiranih putovanja. Posle 1658. kapital drutva postaje nedeljiv. Godine 1688.
deonice kompanije poinju da se prodaju na Londonskoj berzi, slino kao to su
se deonice Holandske kompanije prodavale na berzi u Amsterdamu. Tako su en
gleske kompanije postepeno preuzele model holandskih, iako im je za to bio po
treban skoro itav jedan vek.

Kompanije i konjunkture
Globalni uspeh kompanija iz severozapadne Evrope, zavisi delom i od
konjunkture i hronologije. Bogatstvo Amsterdama nastaje u razdoblju 1580
1585. Zauzimanje Antverpena od Alesandra Farnezea (1585) zapeatilo je sud
binu grada na Seldi. Iako Antverpen nije bio sasvim uniten u trgovakom po
gledu, suparniki Amsterdam odnosi pobedu. Pa ipak, na stvaranje Istonoindi-
jske kompanije ekae se jo dugo (do 1602). Ona je, dakle, stvorena postoje bo
gatstvo Amsterdama ve nastalo. U najmanju ruku nije ga ona stvorila, nego je
ak ono donekle stvorilo nju. U svakom sluaju, kompanija je gotovo odmah
doivela uspeh, kao to je bilo i s engleskom kompanijom, osnovanom neto ra
nije.
Napori Francuza u osnivanju trgovakih kompanija osujeeni su u razdoblju
1664-1682; Istonoindijska kompanija, osnovana 1664 veoma brzo zapada u fi-
nansijske tekoe a povlastica joj biva oduzeta 1682; Kompanija za Levant, os-2345

234 F. Liitge, op. cit., str. 342.

235 Prema objanjenjima J. U. Nefa, K. W. Taylora, I. W. Vallersteina i Th. K. Rabba, Enterprise
and Empire, 1967, str. 19 sq. 26 sq.

432
 Kapitalizam na svom

novana 1670, ve 1672. poinje da propada; osnovana u julu 1669, Kompanija za

sever pravi je fijasko ; Zapadnoindijska kompanija, osnovana 1664,236 biva uki
nuta 1674. Ovakav niz neuspeha teko d a je mogao biti nadoknaen polovinim
uspehom Istonoindijske kompanije. injenica da u meuvremenu engleske i ho-
landske kompanije cvetaju, zahteva objanjenja. Francuska preduzea su ometena
nepoverenjem domaih trgovaca prema kraljevskoj vladi, srazmerno slabim sred
stvima i nezrelou onoga to je moglo da bude francuski kapitalizam. A teko je
i prodreti u ve organizovane mree: dobra mesta su ve zauzeta i oni na njima
spremni su da ih brane na no. an M evre237 pie: Pored toga, strane kompa
nije, osnovane u prvoj polovini veka, iskoristile su izvanredne prilike koje se vie
nee ponoviti jer se konjunktura promenila. Francuzi su izabrali pogrean trenu
tak: Kolber je na scenu stupio kasno. Utoliko pre to je pedesetak godina ne
vienog poleta dalo severu i naroito Nizozemskoj, takvu prednost da e moi da
se odupru moguoj konkurenciji, pa i nedaama konjunkture.
Isti ekonomski uzroci mogu da izazovu razliite posledice na razliitim
mestima. Na prelazu stolea (1680-1720) dok u itavoj Evropi postoje tekoe, u
Engleskoj preokreti i krize ostavljaju utisak opteg napretka. Da lije to zato to u
doba nazadovanja i stagnacije postoje zatiene privrede ili manje ugroene nego
ostale? Posle revolucije 1688, u Engleskoj cvetaju poslovi; uvode se javni krediti
na holandski nain. Engleska banka, osnovana smelim poduhvatom 1694, sta-
bilizuje trite obveznica i daje novi podstrek poslovima. A oni se i inae odvijaju
veoma dobro; menice i ekovi su sve znaajniji na unutranjem tritu.238239Spoljna
trgovina raste i raznovrsnija je: miljenju Gregori Kinga i Davenanta, to se
podruje najbre razvija/ 1'' Veliko je oduevljenje za ulaganja u joint stock com
panies'. bilo ih je dvadeset etiri 1688. godine u Engleskoj i kotskoj; u razdoblju
1692-1695. osnovano je ak 150 deoniarskih drutava, iako sva nee prei-
veti.240 Pretapanje kovanica, u toku krize 1696. godine je bio straan udarac ko
jim su pored nekoliko sumnjivih, uniteni i mnogi dobri poslovi. Kako su rtve
bile hiljade deoniara, 1697. godine donet je zakon kojim se broj brokera i stock
jobbera ograniava na sto, s ciljem da se predupredi delovanje bezobzirnih akvi
zitera.241 Pa ipak, boom investiranja e se ponoviti i potrajati sve do 1720, kada
izbija skandal South Sea Bubble. Sve u svemu, bilo je to burno, ali poslovno plo
dno razdoblje, bez obzira na ogromne namete koje razrezuju vlade Vilijema III i
kraljice Ane.
U toj klimi, kompanijama koje su suoene s privatnom inicijativom, teko je
da sauvaju svoje privilegije. Ukinuti su monopoli kompanija za Rusiju i Levant.
Postavlja se pitanje da li e i Istonoindijska kompanija doiveti brodolom, upr-
kos tome to joj se kapital znatno uveao? U atmosferi nove slobode, ve je bila

236 to se tie Severne kompanije cf. A. N. G7, 1685,1; to se tie Zapadnoindijske kompanije cf.
A. E. M. iD 16.
237 tudes d histoire conomique, 1971, str. 33.
238 S. Pollard i D. W. Crossley, op. cit., str. 150-151.
239 Ibid., str. 143, 146, 147, 163.
P. Jeannin, L'Europe du Nord-Ouest et du Nord aux XVIIe et XVIIF sicles, 1969, str. 192.
S. Pollard i D. W. Crossley, op. cit., str. 149.

433
 Odlazak jednog holandskog East Indianmana oko 1620. godine. Slika Adam Vilertsa
(Nacionalni pomorski muzej u Grinviu, London)

osnovana druga kompanija. Borba izmeu stare i nove kompanije na berzi bila je
napeta sve do 1708. godine.
Bez elje da kritikujem agresivni kapitalizam koji u to vreme nastaje, opi-
sau samo jedan neobian dogaaj. U avgustu 1698, trgovci stare engleske kom
panije razmiljaju o tome da prepuste neka od svojih preduzea u Indiji ili trgov
cima nove kompanije, ili ak francuskoj Istonoindijskoj kompaniji! Ponarten 6.
avgusta 1698. pie Talaru:242 Direktori francuske Indijske kompanije su obave-
teni da su direktori stare engleske kompanije voljni prodati preduzea u Mazuli-
patamu na Koromandelskoj obali. Tako su mogui pregovori. Njegovo Velian
stvo eli da se vi diskretno raspitate da li je to tano, i ako jeste, da li oni na to
imaju pravo i ta trae za uzvrat. (Kurzivom pisane rei su u tekstu bile ifrova-
949
Pismo Ponartrena (Pontchartrain) Talaru (Tallard) (6. avgust 1698), uporediti: A. E., GP. Ang.,
208, f 115; pismo Talara Ponatrenu (21. avgust 1698), uporediti: A. N., A. E., B1, 759.

434
 Kapitalizam na svom

ne.) Dvadeset prvog avgusta Talar iz Utrehta odgovara ministru: Sasvim je iz-
vesno da direktori stare engleske Istonoindijske kompanije ele da prodaju
preduzea. Direktori nove kompanije im govore, ne bi li postigli niu cenu, da ih
nee, da mogu i bez njih. Ja ipak sumnjam da bi se prvi, bogati trgovci iz Londona
koji bi mogli mnogo izgubiti, usudili da preduzea prodaju strancima. Deset go
dina kasnije problem je reen spajanjem dve engleske kompanije.
Ova epizoda se moe uporediti s ponaanjem nekih Holanana koji su,
gnevni to im neki vrsti monopoli kod kue zabranjuju trgovinu s Dalekim isto
kom, pokuavali da osnuju sline kompanije u Francuskoj, Danskoj, vedskoj,
Toskani. Objanjava se i klima koja pred kraj XVIII i poetkom XIX veka vlada u
engleskoj Indiji, gde suprotstavljanje engleskih trgovaca privilegijama Istonoin
dijske kompanije (koje e biti ukinute tek 1865) nailazi na podrku ne samo lokal
nih agenata kompanije, ve i mnotva evropskih trgovaca raznih nacionalnosti,
koji su aktivno ukljueni u krijumarenje, posebno u smeru Kine i Indonezije, kao
i u unosno ilegalno vraanje gotovine u Evropu.

Kompanije i trgovaka sloboda

Piter Laslet tvrdi da su engleska Istonoindijska kompanija i Engleska
banka, koje su ve postale model institucija koje e najzad stvoriti poslove, kako
ih mi zamiljamo, imale poetka XVIII veka neznatan uticaj na ukupnu tr
govaku i industrijsku aktivnost Engleske . arls Bokser je jo sigurniji u to, iako
ne navodi vre dokaze.244 Smatra da velike trgovake kompanije nisu najva
nije. V. R. Skot je odreeniji: procenjuje da 1703 (posle oiglednog uspona), masa
kapitala koju su prikupila deoniarska drutva iznosi samo 8 miliona funti ster-
linga, dok je 1688, prema Gregori Kingu, nacionalni prihod iznosio 45 miliona, a
nacionalno bogatstvo vie od 600 miliona funti sterlinga.245
Takvi su nam argumenti ve poznati: svaki put kada se uporeuje obim vo
deeg sektora s obimom itave privrede, vea slika svodi izuzetnost na skromnije
ili ak beznaajne dimenzije. Ja sam protiv toga. Vane su one injenice koje
imaju posledice, a kada su potonje modernizacija privrede, modeliranje bu
duih poslova, ubrzano stvaranje kapitala i poetak kolonizacije, onda o njima
valja i dobro razmisliti. Uostalom, zar graja protesta protiv monopola kompanija
ne pokazuje d a je igra vredna truda?
Ve i pre 1700. trgovaki svet se neprekidno buni protiv monopola. Ve do
lazi do albi, gneva, nada i kompromisa. Slobodno moemo rei da isti monopol,
bez mnogo gunanja tolerisan u XVII, u XVIII veku postaje nepodnoljiv i skan
dalozan. Deskaze, trgovaki poslanik iz Nanta, kae to jednostavno u svom izve-
taju (1701):246 Povlastice ekskluzivnih kompanija tetne su za trgovinu, jer
danas nai podanici imaju isto onoliko sposobnosti i takmiarskog ara, koliko
je bilo ravnodunosti i nesposobnosti u vreme kada su kompanije osnivane.

. cit.., francusko izdanje, str. 172.

Charles Boxer, The Dutch Seaborne Empire, 1600-1800, 1965, str. 43.
5 Maurice Dobb, Studies in the development o f capitalism, 4. izd. 1950. str. 191. napomena
246 A. N.. G7, 1686. f 85.

435
Kapitalizam na svom

Deskaze dalje kae kako trgovci ve mogu sami da idu u istonu Indiju, Kinu,
Gvineju, zbog trgovine crnim robljem, u Senegal po zlatni prah, kou, slonovau,
gumu. Slino govori i Nikola Menae, poslanik Ruana (3. juna 1704):247* ne
osporno je da e svaka kompanija s ekskluzivnim monopolom pre suziti nego
proiriti trgovinu, kao i d a je za dravu mnogo korisnije d a je njena trgovina u ru
kama svih podanika umesto d a je ograniena na mali broj ljudi. Prema jednom
zvaninom izvetaju iz 1669. godine, ak i pristalice kompanija smatraju da po
jedince ne treba liavati slobode da trguju, te da u dravi ne smeju postojati is
kljuive povlastice. U Engleskoj krijumari i avanturisti trguju na istim me-
stima gde i domae kompanije/ 0 A Kompanija je 1661. godine zaista prepu
stila pojedincima trgovinu na Istoku. Posle revolucije 1688. godine, koja je
donela pobedu trgovcima, javno mnjenje deluje tako da povlastice Istonoindij-
skoj kompaniji bivaju ukinute. Proglaena je sloboda trgovine s Indijom. Meu
tim, sve se vratilo na staro 1698. godine, a posebno 1708, kada su iskljuiva
prava opet propisana.
I u Francuskoj je bilo slinih kolebanja. Kolber je u dva maha proglaavao
slobodu trgovine s Indijom (20. decembra 1681. i 20. januara 1682). Kompanija
je zadrala jedino monopol na prevoz i skladitenje robe.249 Godine 1712. Kom
panija je sama prodala svoju povlasticu jednom preduzeu iz Sen-Maloa.250 Da li
je Indijska kompanija posle toga i dalje postojala? Anison iz Londona 20. maja
1713. pie:251* Naa, francuska Istonoindijska kompanija svojim slabljenjem
baca ljagu na kraljev barjak i naciju. Pa ipak, institucije na umoru se esto ne
predaju odmah. Kompanija je preivela nemirne godine Loovog sistema. Ob
novljena je tokom 1722. i 1723. godine sa znatnim kapitalom, ali bez dovoljno
gotovog novca. Bitke su trajale gotovo do 1760, do kada su priticali i profiti. Go
dine 1769. snana kampanja pod vodstvom ekonomista, dovodi do ukidanja
monopola i otvara francuskoj trgovini, koja to ume da iskoristi, puteve za Indiju i
Kinu.-52 Grupa oko Kalona svojim novcem 1785. godine spasava Indijsku kom
paniju koja poinje da deluje u senci engleske kompanije. Ali posle vie spekula
tivnih skandala, ukida je Revolucija 1790. godine.2-3

OPET TROJNA PODELA

Mesto kapitalizma treba, dakle, odrediti kako u odnosu na razliita podruja
privrede, tako i u odnosu na trgovaku hijerarhiju iji vrh zauzima. Ovo nas vraa
na trojnu podelu koju sam ocrtao na poetku knjige:254 1) osnova koju sainjava
materijalni ivot, viestran, samodovoljan i rutinski; 2) na narednom nivou

247 A. N.. Marine, B7, 230, citat Charles Frostin, Les Pontchartrain et la pntration commerciale
franaise en Amrique espagnole (1690-1715), u: Revue historique, 1971, str. 311, napomena 2.
48 A. N., K 1349, P 1 4 v if 15.
249 Paul Kaeppelin, La Compagnie des Indes orientales et Franois Martin, 1908, str. 135-136.
250 Ibid., str. 593.
251 A. N., G7, 1699.
2^2 Charles Montagne, Histoire de la Compagnie des Indes, 1899, str. 223-224.
M. Lvy-Leboyer, op. cit., str. 417, napomena 2.
-54 Civilisation matrielle, I, izd. 1967, str. 10-11 i 437.

436
 Kapitalizam na svom

ekonomski ivot, jasnije definisan, koji se u naim objanjenjima stapa s kon

kurentskom trinom ekonomijom; 3) i najzad, na najviem nivou, kapitalistiko
delovanje. Sve bi bilo jasno kada bi ova radna podela bila vidljiva u stvarnom i
votu, s otrim linijama razgranienja. Stvarnost ipak nije tako jednostavna.
Posebno je teko povui liniju koja bi ukazivala na sutinsku razliku izmeu
kapitalizma i ekonomije. Ekonomija, u smislu u kojem je mi shvatamo, jeste svet
transparentnosti i regularnosti gde svako unapred moe znati, pouen ranijim is
kustvom, kako se odvijaju procesi razmene. Kad je re o gradskoj pijaci, to uvek
vai za kupovine i prodaje nune za svakodnevni ivot: roba se menja za novac i
obratno, a razmena se odmah obavlja po dogovoru. Isto tako je u duanima gde se
roba prodaje na malo. Slino vai, ak i ako je re o mnogo veim rastojanjima,
za svu redovnu trgovinu, iji se poeci, uslovi, putevi i trita poznaju; ito sa Si
cilije, vino i suvo groe s Levanta, ili, pak, so (kada se drava ne uplie), ulje iz
Pulje, ra, drvo i katran s Baltika, itd. Ove trgovake veze su bezbrojne i stare;
njihove marrute, kalendari, i razlike u ceni poznati su bili svima - to je za ishod
imalo otvorenu trinu utakmicu. Dodue, sve postaje sloenije ako neka roba iz
ovog ili onog razloga postane zanimljiva spekulantima; u tom e sluaju biti us
kladitena, potom redistribuirana, obino u daleke krajeve i u velikim koliinama.
Na primer, ito s Baltika je redovno stizalo na otvoreno trite; nabavna cena u
Gdanjsku je redovno pratila krivulju prodajne cene u Amsterdamu.255 Pa ipak,
kada se ta roba uskladiti u magacinima u Amsterdamu, ito menja svoju prirodu;
ulazi u posebnu igru, dostupnu samo bogatim trgovcima. Oni e je slati na ra
zliita odredita - tamo gde su cene usled oskudica neumereno skoile u odnosu
na poetnu nabavnu cenu; ili tamo gde se roba moe menjati za odreenu drugu
robu. Istina je da na nacionalnom nivou, posebno za robu kakva je ito, postoje
mogunosti sitnih spekulacija, mikrokapitalizam, iako te mogunosti tonu u priv
redi kao celini. Velike kapitalistike igre se odvijaju samo u oblasti neobinog,
posebnog ili onog to je vezano za velika rastojanja, koja se ponekad prevaljuju
mesecima pa i godinama.
Moemo li onda trinu ekonomiju - ili transparentnu ekonomiju, da upo-
trebimo tu re jo samo jednom - da svrstamo u jednu, a kapitalizam i spekulaciju
u drugu kategoriju? Da li se radi tek o terminolokim pitanjima? Da li je re o st
varnoj granici koje su i zainteresovani akteri donekle svesni? Kada izborni knez
Saksonije eli da nagradi Lutera s etiri , tj. etiri rudnike deonice koje
donose 300 guldena, ovaj uzvraa:256 Ich will kein Kuks haben! Es ist Spielgeld
und will nich wuddeln dasselbig Geld . (Ne elim nikakve deonice! To je speku
lativni novac, a ja ne elim da se takav novac mnoi .) To su veoma znaajne rei,
jer su i otac i brat Luterov bili sitni preduzetnici u rudnicima bakra u Mansfeldu,
dakle, s druge strane kapitalistike barijere. Ali istu uzdranost pokazuje i Z. P.
Rikar, mirni i nepristrasni posmatra ivota Amsterdama, oevidac svekolike spe
kulacije u tom gradu. On pie: ,,U Amsterdamu tako vlada duh trgovine da se na-

255 Walter Achilles, Getreidepreise und Getreidehandelsbeziehungen europaischen Raum in XVI.

und XVII. Jahr. u: Zeitschrift fiir Agrargeschichte, 59, str. 32-55.
256 E. Maschke, cit. l., str. 18.

437
Kapitalizam na svom

prosto mora trgovati .2 ,7 Bio je to zaelo potpuno drugi svet. Johan Georg Bi,
pisac trgovake istorije Hamburga, smatra da berzanske komplikacije u Amster
damu i drugim fmansijskim sreditima258 nisu poslovi za razumnog oveka, ve
za kockara. Linija je jo jednom povuena. Stojei na drugoj strani granice, Emil
Zola (1891)259 nekom poslovnom oveku, koji upravo pokree novo bankarsko
drutvo, pripisuje ovu izjavu: Sa zakonskom i slabom platom za rad, razumna
ravnotea svakodnevnih transakcija stvara ivotnu pusto, movaru u kojoj sve
sile spavaju ili dremaju.[...] Ali spekulacija je ivotno iskuenje, vena elja koja
podstie na borbu i ivot.[...] Bez spekulacije, niko se ne bi bavio poslovima .
Ovde je svest o razlici izmeu dva ekonomska sveta i dva naina ivljenja i
rada izraena sasvim otvoreno. Da li je Zola bio puki literata? Mogue i da
jeste. Ali ak sto godina ranije, sasvim drugim jezikom opat Galiani (1728-1787),
govori o istom jazu unutar privrede, ali i izmeu ljudi. U svojim Razgovorima o
trgovini itom (1770),260 opat napada fiziokrate u to vreme sablanjivom tvrd
njom da trgovina itom ne stvara bogatstvo zemlje. ito, tvrdi on, nije samo na
mirnica koja ima najmanju vrednost u odnosu na svoju teinu i zapreminu, i
koja je stoga skupa za prevoz; nije samo kvarljiva, d a je unitavaju insekti i pa-
covi, te ju je teko uvati; ne samo da dolazi na svet usred leta ime primorava
ljude da je prodaju u najnepogodnijem godinjem dobu, to jest zimi, kada je
more uzburkano, a putevi neprohodni; a to je najgore, ito raste svuda. Nema
kraljevstva gde ga nema. Kada se ito uporedi s uljem i vinom, proizvodima to
plih krajeva, moe se rei. Trgovina potonjima je sigurna, postojana i redovna.
Provansa e uvek prodavati svoja vina i ulja u Normandiji.[...] Svake godine po-
stojae potranja s jedne strane, koju e druga strana zadovoljavati; to se nikad
nee menjati. Prava bogatstva Francuske, medu plodovima tla, jesu vina i ulja. i
tav sever ima za njima potrebu, a sam ne moe da ih proizvodi. Tada nastaje trgo
vina, ona kopa svoj kanal, prestaje da bude spekulacija i postaje rutina . Kada je
pak re o itu, ne moe se oekivati neka pouzdanost; ne zna se gde e doi do
potranje, ko e je moi zadovoljiti, ni da li e jedan prodava moda zakasniti,
jer e ga drugi pretei. Rizici su veliki. Zbog toga mali trgovci sa skromnim
sredstvima mogu da zarauju u trgovini uljem i vinom; tavie ta je trgovina
unosnija ako se obavlja na malo. Ekonomija i potenje je pospeuju. A kada je re
o trgovini itom na veliko, onda treba traiti najmonije meu trgovcima. Samo
ovi moni ljudi su dobro informisani; samo oni mogu rizikovati, kako pogled
na tui rizik udaljuje gomilu, oni postaju monopolisti, ostvaruju profite sra-
zmerne riziku. Tako stoji stvar ,,s meunarodnom trgovinom itom. Na do
maem planu, na primer, u trgovini izmeu raznih pokrajina u Francuskoj, nepo-
stojanost etvi takoe doputa izvesne spekulacije, ali bez istih zarada. ito se
preputa vozarima, mlinarima i pekarima koji sitno spekuliu za svoj raun. Dok
je spoljna trgovina [...] itom dovoljno velika i tako [...] rizina i teka da stvara

252 J.-P. Ricard, Le Ngoce d Amsterdam, 1722, str. 59.

2^ Schriften, 1800.1, str. 264, citat W. Sombart, 2, str. 500.
E. Zola, VArgent, izd. Fasquelle, 1960, str. 166, citat R Miquel, L Argent, 1971, str. 141-142.
260 Galiani, op. cit., str. 162-168, 178-180, 152.

438
 Kapitalizam na svom

monopole samom svojom prirodom, unutranja trgovina izmeu bliskih krajeva,

jeste naprotiv veoma mala . Roba prolazi kroz mnogo ruku, ostavljajui svakom
samo sitnu zaradu.
Tako se ak i ito, obina roba prisutna u itavoj Evropi, moe bez pro
blema uklopiti u nau trodelnu emu: ono se troi na licu mesta, ostaje na najniem
nivou materijalnog ivota; prodaje se redovno na mala rastojanja, putuje iz am-
bara u susedne gradove, koji su u nadmonom poloaju, predmet je manje re
dovne i ponekad spekulativne trgovine meu pokrajinama; i konano, tokom pe
riodinih oskudica, postaje predmet velikih spekulacija, dok prevoz ita na velika
rastojanja postaje veliki posao. Svaka promena donosi promenu nivoa unutar tr
govakog drutva: novi ekonomski delatnici i uesnici stupaju na scenu.

4,39
 Peto poglavlje

DRUTVO ILI SKUP SKUPOVA

Uvoenje u raspravu drutvene dimenzije znai povratak na sve postavljene

probleme, a koji su vie ili manje reeni u prethodnim poglavljima. To dalje znai
s njima povezivati sve tekoe i sloenosti koje podrazumeva drutvo.
Svojom difuznom i sveobuhvatnom prirodom, koje smo nekad tako malo
svesni kao i vazduha koji udiemo, drutvo nas obavija, proima, usmerava itav
na ivot. Drutvo misli kroz mene,1 pisao je mladi Marks. Zar istoriar pre
esto ne veruje u privide kada misli da se retrospektivno bavi jedino pojedincima
ije uloge moe da procenjuje po volji. Pravi zadatak istoriara nije samo da po
novo pronae oveka - to je mnogo zloupotrebljavan izraz - ve i da prepozna
davnanje drutvene grupe razliitih veliina, sve meusobno povezane. Lisjen
Fevr2 je alio to su filozofi, kujui re sociologija, prisvojili naziv koji bi jedini
pristajao istoriji kakvu je on eleo. Nastanak sociologije koja poinje delom
Emila Dirkema (1896),3 jeste neka vrsta kopernikanske ili galilejske revolucije,
promena paradigme za sve drutvene nauke, ije se posledice jo i danas oseaju.
Anri Ber ju je tada pozdravio kao povratak optim idejama4 posle dugih godina
strogog pozitivizma. Tvrdio je d a je sociologija vratila filozofiju u istoriju. Pa
ipak, mi istoriari danas smatramo d a je sociologija suvie sklona optim idejama,
te da joj vie od svega nedostaje smisao za istoriju. Ako postoji istorijska ekono
mija, jo uvek ne postoji istorijska sociologija.5 Razlozi za ovaj nedostatak vie su
nego oigledni.
Kao prvo, sociologija, za razliku od ekonomije koja je na izvestan nain
nauka, nije potpuno uspela da odredi svoj predmet. Sta je to drutvo? To pitanje
gotovo da se i ne postavlja posle smrti Zora Gurvia (1965). Meutim, ni nje
gove definicije nisu sasvim zadovoljavale istoriare. Njegovo globalno drutvo

1Citat Louis Dumont. Homos hierarchicus, 1966, str. 18.

Pozivam se na razgovor voen u novembru 1937.
3 Emile Durkheim (1858-1917) nastavljajui u tom smislu delo Ogista Konta, pie svoju tezu De
la division du travail social, godine 1893, te osniva asopis L Anne sociologique, 1896. Ovde se pozivam
na taj poslednji datum.
4 U: Revue de synthse, 1900, str. 4.
5 Uprkos nekim starijim esejima kao to su onaj Alfreda Webera, Kulturgeschichte als Kulturso-
ziologie, 1935, ili Alfreda von Martina, Soziologie der Renaissance..., 1932; ili novijoj bogatoj sintezi Ale-
xandera Rustowa, Ortsbestimmung der Gegenwart, 3 toma, 1950-1957.
Drutvo ili skup skupova

izgleda kao neka vrsta tankog i prozirnog drutvenog omotaa. Za istoriara, koji
je vezan za konkretan svet, globalno drutvo moe jedino da bude zbir ivih stvar
nosti, bilo da su one meusobno povezane ili ne. Za njega drutvo ne predstavlja
samo jedan sadratelj, ve nekoliko njih, ali takode i sadraje.
Upravo s tim na umu, i u nedostatku boljeg izraza, o drutvu govorim kao o
skupu skupova, zbiru svih injenica koje istoriari sreu u razliitim granama
svog istraivanja. Od matematiara tako preuzimam pojam u koji ni oni sami ne
maju velikog pouzdanja; moe biti i da koristim veliku re (francuska re za
skup ensemble oznaava i celinu - p.p.) da istaknem oiglednu istinu da je
sve drutveno. Pa ipak, cilj definicije i jeste da omogui pristup problemu, po
stavi neke ideje vodilje za poetno istraivanje. Ako olakava posmatranje, u
poetku i kasnije, pomae da se prihvatljivo razvrsta materijal i razvije logina ar
gumentacija, onda je definicija korisna i opravdana. Zar nas izraz skup skupova
ne podsea korisno d a je svaka drutvena stvarnost, posmatrana po sebi, sadrana
u nekoj veoj celini; da kao zbir varijabila, zahteva i podrazumeva postojanje dru
gih irih zbirova varijabila? an-Fransoa Melon, sekretar Dona Loa, ve je
1734. govorio: Postoji tako prisna veza izmeu razliitih delova drutva, d a je
nemogue delovati na jedan, a da se to ne odrazi na druge delove.6 T aje tvrdnja
slina dananjim: drutveni proces je nedeljiva celina,7 ili postoji samo opta
istorija,8 da navedemo samo dva od stotina slinih iskaza.9
Naravno, radi delotvornog posmatranja ova sveukupnost se mora ralaniti
u manje jedinice. Jer inae, kako postupati s tako ogromnim materijalom? Svo
jom klasifikatorskom rukom, pie J. umpeter, istraiva vetaki izdvaja eko
nomske injenice iz velike drutvene jedinstvenosti . S druge strane, ima nauni
ka koji e se usredsrediti na druge aspekte, na primer, politike ili kulturne. D.
M. Trevelijan10 je u svom izvanrednom delu naslovljenom Socijalna istorija
Engleske eleo da prikae istoriju jednog naroda odvojenu od politike. Drao je
da je mogue odvojiti dravu, drutvenu stvarnost najvieg reda, od ostalih vrsta
stvarnosti. Nema istoriara, ekonomiste ni sociologa koji ne vri ovakve podele,
iako su one listom vetake; tako je i s Marksovom dvojnom podelom (na nadgra
dnju i bazu), tako je i s mojom trojnom podelom na kojoj sam izgradio prethodna
objanjenja. Tu je uvek re samo o nainima objanjavanja; bitno je samo da li
oni omoguuju bolje razumevanje vanih problema.
Svaka drutvena nauka ovako postupa da omei i podeli svoju oblast. i
nei tako, ona deli stvarnost, moda s ciljem sistematinosti, a moda i jer se ne
moe drugaije. Tako smo i svi mi u neku ruku predodreeni za odreeno
podruje saznanja. Sociologija i istorija - dve drutvene nauke koje u naelu
uoptavaju - dele se u vie uih podruja. Prva se deli na sociologiju rada, eko
nomsku sociologiju, politiku sociologiju, sociologiju saznanja itd. Druga se deli

6 Op. cit., str. 9.

1 Josef Schumpeter, op. cit., I, str. 23.
* Novalis, Encyclopdie, 1966, str. 43.
Sline napomene kod Rena Clemensa, Raymonda Arona, Wilhelma Ropkea, Jacquesa Attalia,
Josepha Klatzmanna, Marcela Maussa.
10 English Social History, 1942; panski prevod, 1946.

442
 Drutvo ili skup skupova

na politiku, ekonomsku i drutvenu istoriju, istoriju umetnosti, istoriju ideja,

nauke, tehnike itd.
Dakle, sasvim je normalno deliti drutvo kao celinu, kao to sam ja uinio,
na manje i bolje poznate skupove : ekonomika, oito na istaknutom mestu; po
tom drutvena hijerarhija ili drutveni okvir (ne kaem drutvo, koje je za mene
skup skupova); zatim politika, kultura, a svaki od ovih skupova deli se zatim na
podskupove, i tako redom. U ovoj klasifikaciji, globalna istorija (ili bolje ona koja
to eli da bude, jer je globalna istorija kao takva nedostian ideal), podrazumeva
prouavanje barem etiri sistema, najpre zasebno, a potom u njihovim meu
sobnim odnosima, zavisnostima, preklapanju. Mogue su mnoge korelacije, pri
emu varijabilnosti, svojstvene svakoj grupi, ne treba da budu a priori rtvovane
intervarijabilnostima, i obratno.11
U idealnom sluaju - koji je naalost neostvariv - valjalo bi sve predstaviti
na istom planu, u jedinstvenom kretanju. U stvarnosti lino mogu da preporuim
samo to da dok vrimo podele imamo na umu neku optu viziju: ona e se nuno
pojaviti u objanjavanju, uvek e teiti da ponovo ostvari jedinstvo, suprotstavlja-
e se lanim pretpostavkama o drutvu kao neem jednostavnom, kao i upotrebi
ustaljenih izraza kao to su rodovsko drutvo, klasno drutvo, potroako
drutvo, a kada se ne uzimaju u obzir njihove ukupne implikacije. To nam po
mae i da izbegnemo olaka izjednaavanja: trgovci - buruji; trgovci - kapitalisti;
aristokrate - zemljoposednici;12 kao i da ne govorimo o buroaziji ili plem
stvu kao da te reci jednoznano upuuju na jasno odreene celine, kao da su gra
nice izmeu kategorija ili klasa lako utvrdive, dok su one zapravo fluidne kao
voda.13
Podjednako je vano ne smatrati a priori da odreeni sektor moe ostvariti
trajnu nadmo nad nekim drugim sektorom, ili nad svim ostalima. Ja tako, na pri
mer, ne verujem u stalnu i neospornu nadmo politike istorije i nepovredivo pr
venstvo drave. Ponekad izgleda da je drava svemona, a ponekad da uopte
nema uticaja. Pol Adam u svojoj jo neobjavljenoj Istoriji Francuske tvrdi da
moja knjiga o Sredozemlju zapravo dokazuje izuzetnu politiku ulogu Filipa II.
M oda je to njegov nain gledanja kojim prevazilazi sloenu sliku. U stvari, sek
tori, grupe, skupovi, beskonano utiu jedni na druge u pokretnoj hijerarhiji, a
unutar sveobuhvatnog drutva koje ih vie ili manje povezuje, ali ni u kojem
sluaju ne ostavlja potpuno slobodne.
U Evropi, gde se te stvari vide jasnije nego drugde, jer je ona mnogo
naprednija u odnosu na ostatak sveta, ekonomija koja se naglo razvija izgleda da
dominira ostalim sektorima od XI i XII, a jo izraenije od XVI veka. Ona je pri
morala ostale sektore da se odrede u odnosu na nju, a ova sva vea prednost eko
nomskih faktora je oito jedan od izvora ranog moderniteta kontinenta. Ali, bilo

11 Mnoga suprotna miljenja. Na primer, Edward J. Nell, Economic relationship in the decline of
feudalism: an economic interdependence, u: History and theory, 1957, str. 328: razmatrati pre odnose
izmeu varijabli nego samo varijable. Evans Pritchard smatra da se drutvena struktura svodi na uzajamni
odnos grupa, prema Siegfriedu Frederiku Nadelu, La Thorie de la structure sociale, 1970, str. 30.
12 I. Wallerstein, op. cit., str. 157.
Jack H. Hexter, Reappraisals in History, 1963, str. 72.

443
Drutvo ili skup skupova

bi pogreno misliti da pre tih stolea poleta ekonomija nije bila vana, i da bi bilo
nemogue da neko napie, kao to je uinio jedan francuski pamfletista (1622)14
tvrdei kako se svaki grad, republika i kraljevstvo prvenstveno izdravaju od
ita, vina, mesa i drveta . Pogreno bi bilo misliti i da suoeni sa sve snanijom
ekonomijom, koja dovodi do mnogih revolucionarnih promena, drugi sektori i i
tavo drutvo ne nastavljaju da igraju svoju ulogu, ponekad ubrzavajui ove pro
men (retko, dodue), a esto vekovima delujui i kao prepreke i konice za njih.
U svakom drutvu postoje razne struje, javljaju se prepreke, istrajavaju ostaci
prolosti to ometaju napredak. Sve te dugotrajne strukture istoriaru mnogo go
vore. Ove istorijske strukture su vidljive, mogu se otkriti i na odreen nain me-
riti: smo njihovo trajanje je neka vrsta mere.
Govorei drugim jezikom, Fransoa Furke15 u jednoj polemikoj i podstica-
jnoj knjizi objanjava ove sukobe konfliktom izmeu elje i moi: s jedne
strane postoji pojedinac, kojeg ne vode toliko potrebe, koliko elje, a koje su u
njega utisnute kao elektricitet u masu u kretanju; s druge strane, postoji represivni
aparat (svake) vlasti, koji odrava red u ime odravanja ravnotee i uinka
drutva. Slaem se s Marksom da su potrebe jedno objanjenje, ali i s Furkeom da
su elje jednako obuhvatno objanjenje (ali zar elje ne mogu podrazumevati po
trebe?), a i sa stavom da sam aparat vlasti, politiki i ekonomski, predstavlja je
dno objanjenje. Ipak to nisu jedine drutvene konstante.
Upravo u ovom kompleksu sila u konfliktu dolazi do ekonomskog uspona
od Srednjeg veka do XVIII veka, koji sa sobom stvara kapitalizam, iji je razvoj
sporiji ili bri zavisno od zemlje, i koji moe da poprimi razliite oblike. Na na
rednim stranicama emo se pre svega baviti otporima, preprekama na koje je ka
pitalizam nailazio u svom razvoju.

DRUTVENE HIJERARHIJE
Kako u jednini tako i u mnoini, izraz drutvena hijerarhija ovde oznaava
obian, svakodnevni ali i sutinski sadraj rei drutvo, koju sam da bi olakala
nae izlaganje uzdigao na vii nivo. Skloniji sam izrazu hijerarhije nego drut
veni slojevi, kategorije pa ak i klase . Iako svako drutvo odreene veliine
ima slojeve, kategorije, a moda i kaste16 i klase, bilo da su potonje eksteriorizo-
vane ili ne, to jest svesno opaane ili ne u okviru klasne borbe. To vai za sva
drutva.17 Ne slaem se sa orom Gurviem kada tvrdi da borba klasa uvek
podrazumeva jasnu svest o borbi i suprotstavljanjima, svest koja po njegovom
miljenju ne postoji pre industrijskog drutva.10 Za suprotan stav ima mnogo do
kaza. Alen Turen je oito u pravu kada pie: svako drutvo iji se deo proizveli

li Varits, III, str. 312, Advis de Guillaume Hotteax s Halles.

L'idal historique, 1976.
16 Karl Bosl, Kasten, Stnde, Klassen in mittelalterlichen Deutschland, u: ZBLG 32, 1969. Ne
mogue je upotrebiti re u strogom znaenju.
17 Povodom kasta Indije, pogledati lanak Clauda Meillassouka, Y a-t-il des castes aux Indes?,
u: Cahiers internationaux de sociologie, 1973, str. 5-29.
18 La Vocation actuelle de la sociologie, 1963,1, str. 365 sq.

444
 Drutvo ili skup skupova'

Kraljevska klupa u vreme Hernija VI:

jednog engleskog rukopisa izX V veka, Biblioteka Iner Templa (foto Biblioteke)

445
Drutvo ili skup skupova

dnje ne troi ve se akumulira, podrazumeva konflikt klasa.19 A takva su sva

drutva.
Ali, vratimo se rei hijerarhija, kojoj dajem prednost. Ona se bez mnogo
tekoa moe primeniti na itavu istoriju gusto naseljenih drutava: nijedno od
njih se ne razvija horizontalno, u uslovima potpune jednakosti. Sva drutva su hi-
jerarhizovana. Otuda i iznenaenje portugalskih istraivaa kada su 1446. naili
na mala berberska plemena, povremenih prodavaa crnog robija i zlatnog praha
na saharskoj obali Atlantskog okeana, u blizini Kabo de Reskatea i na nekim dru
gim mestima. Oni nemaju kralja!,20 udili su se Portugalci. Pa ipak, ta plemena
su imala svoje klanove, a ovi su imali svoje poglavice. Holanani su podjednako
bili iznenaeni primitivnim narodima s Formoze 1630. godine: Oni nemaju ni
kralja ni vladara. Oni su uvek u ratu, to jest jedno selo ratuje protiv drugog. P a
ipak, i selo predstavlja ljudsku skupinu, odreeni poredak. ak i utopijska
drutva, zamiljena kao suprotnost ve postojeim drutvima, ostaju hijerarhizo-
vana. I bogovi na Olimpu imaju svoju hijerarhiju. Moemo zakljuiti da nema
drutva bez ustrojstva, bez nekog okvira.
Dananja drutva, kakav god da im je politiki sistem, nisu egalitarnija od
nekadanjih. Danas su ipak privilegovani tako otro osporeni da su izgubili neto
od svog naivnog samozadovoljstva. Nasuprot tome, u prolosti, u svim ureenim
drutvima, ljudi su nastojali da sauvaju svoj rang, koji se smatrao dostojanstvom,
vrlinom. Podsmehu i osudi su bili izloeni oni koji su prisvajali obeleja tueg
ranga. Poetkom XVIII veka,22 iznet je predlog kao lek protiv meanja ranga i
preteranog luksuza koji je unitavao tednju: kralj Francuske je trebalo da prine
vima, vojvodama, osobama visokog ranga i njihovim enama dodeli plavu vrpcu,
kakvu nose komandanti Maltekog reda i Reda svetog Lazara; niim plemiima
crvenu vrpcu; oficiri, narednici i vojnici bi morali da stalno nose uniformu; a li
vreja je trebalo da bude obavezna za poslugu, ukljuujui i sobare i hotelsku po
slugu pri emu niko od njih ne bi smeo da na eiru nosi nikakve trake, zlatne i
srebrne ukrase. Zar to ne bi bilo idealno reenje? Ono bi smanjilo i izdatke za
luksuz, a onemoguilo male ljude da izgledaju kao veliki.
Takva zbrka se uobiajeno spreava raspodelom bogatstva - luksuza jed
nima, bede drugima; vlasti jednima, poslunosti drugima. Tako se u nekom itali-
janskom tekstu iz 1776. kae: Jedan deo oveanstva biva zlostavljan do smrti
da bi drugi mogao da se prederava.

Pluralnost drutava
Hijerarhijski poredak nikada nije jednostavan. Sva drutva predstavljaju
raznovrsnost, pluralnost. Drutva se u sebi dele, a to deljenje im je verovatno svoj
stveno.

*9 Pour la sociologie, 1974, str. 57.

20 Prvost, op. cit., 1.1, str. 8.
21 Van Reghteren, Voyages, 1628-1632, V, str. 69.
22 A. N. K 910, 27 bis.

446
 Drutvo ili skup skupova

Navedimo jedan primer: takozvano feudalno drutvo. Nastojei da ga de-

finiu, o njegovoj pluralnosti23 su govorili i objanjavali je marksistiki i kvazi-
marksistiki istoriari i ekonomisti. Pre nego to nastavim, eleo bih da kaem da
sam i ja, poput Marka Bloka i Lisjena Feyra, alergian na esto korienu re
feudalizam . Ovaj neologizam,24 izveden iz poznog latinskog (feudum - leno),
trebalo bi da se primenjuje, tvrde oni, a ja se s time slaem, samo na leno i na ono
to njemu pripada - i ni na ta vie. Nije, dakle, prikladno da se ovom reci oz
naava svako evropsko drutvo izmeu XI i XV veka, kao ni da se reju kapita
lizam oznaavaju ta ista drutva izmeu XVI i XX veka. Ostavimo, meutim,
sada po strani te sporove i prihvatimo da se izraz feudalno drutvo, takode esto
korien, moe primeniti na dugako razdoblje u drutvenoj istoriji Evrope, kao i
da taj izraz moe posluiti kao oznaka za ono to emo nazvati Evropa A, za
kojom sledi Evropa B . Prelazak iz A u B, odvija se u doba koje neki ugledni is
toriari25 nazivaju pravom renesansom, to jest u doba izmeu X i XIII veka.
Najbolji opis feudalnog drutva je po mom miljenju jo uvek kratak i auto
ritativan pregled ora Gurvia,26 zasnovan na pomnom itanju izvanredne knji
ge Marka Bloka,27 ali obogaen pievim originalnim zakljucima. Oblikovano
stotinama godina taloenjem, unitavanjem, klijanjem, ovo feudalno drutvo
podrazumeva uporedno postojanje barem pet drutava, pet razliitih hijerarhija.
Najstarije i osnovno, iako ve iezlo, jeste vlastelinsko drutvo. Njegovi koreni
seu u duboku prolost i ono okuplja vlastelu i seljake koji ive u blizini. Manje
staro drutvo, ali iji istorijski koreni seu do Rimskog carstva a duhovni jo
dalje, jeste teokratsko drutvo koje uporno i postojano izgrauje Rimska crkva,
koja ne samo da mora osvajati, nego i zadravati, dakle i stalno iznova pridobijati
vernike. Znatan deo vikova rane Evrope odlazi na odravanje tog pozamanog
preduzea. Tako moemo postaviti i pitanje da li su katedrale, crkve, manastiri i
crkveni prihodi predstavljali investiranje ili rasipanje kapitala. Tree je jedno
mlade drutvo koje raste izmeu drugih, traei za sebe oslonac, i koje se organi-
zuje oko teritorijalne drave. Iako je ova propala s poslednjim Karolinzima, to
unitenje nije bilo potpuno. etvrti podsektor je feudalizam u strogom smislu,
mona superstruktura koja se na vrhu uvukla u praznine koje je za sobom ostavila
propala drava, superstruktura koja ujedinjuje vlastelu u dugaak hijerarhijski la
nac pomou koga nastoji da kontrolie itavo drutvo i njim upravlja. Crkva ipak
nije itava uhvaena u mree sistema; drava e jednog dana raskinuti tu mreu; a
to se tie seljaka, on esto ivi po strani tog vrenja na vrhu. I najzad, peti i po-
slednji sistem, a s naeg stanovita najvaniji, jesu gradovi. Oni se pojavljuju ili

23 Arthur Boyd Hibbert, u: Past and Present, 1953, br. 3, i Claude Cahen, u: La Pense, juli 1956,
str. 95-96, feudalizam nije negacija trgovine. Ortodoksno stanovite Charles Parain i Pierre Vilar, Mode
de production fodal et classes sociales en systme prcapitaliste, 1968, Les Cahiers du Centre d Etudes
et Recherches marxistes, str. 59.
24 Potie najranije iz 1815: re se jo ne nalazi u La Nologie, de L. S. Merciera, 1801; pogledati
N. Landais, Dictionnaire gnral et grammatical, 1934, II, str. 26.
Armando Sapori i Gino Luzzatto.
26 Georges Gurvitch, Dterminismes sociaux et libert humaine, 2. izd., 1963, str. 261 sq.
27 Marc Bloch, La Socit fodale, dva toma, 1939-1940.

447
Drutvo ili skup skupova

ponovo nastaju od X i XI veka, kao zasebna bia: drave, drutva, civilizacije,

privrede. Gradovi su potomci daleke prolosti: u njima esto ponovo ivi Rim.
Potomci su i savremenosti koja im pomae da cvetaju. Takoe su i nove tvore
vine: posledica su izuzetne podele rada (s jedne strane postoje sela, s druge gra
dovi), povoljnih ekonomskih okolnosti, obnove trgovine i ponovne pojave novca.
Upravo posredstvom novca, glavnog mnoitelja, na Zapad poev od Vizantije i
islamskih zemalja, a preko ogromnog Sredozemlja, tee neka vrsta elektrine
struje. Kada neto kasnije itavo to more postane delom hrianstva, doi e do
obnove i poleta rane Evrope.
Ne radi se, dakle, o jednom drutvu, ve o vie drutava koja uporedo po
stoje, pa se ak manje-vie oslanjaju jedno o drugo. Nije re, dakle, o jednom si
stemu, ve o nekoliko njih; ne o jednoj hijerarhiji, ve o nekoliko njih; ne o
jednom poretku, ve o vie njih; ne o jednom obliku proizvodnje, ve o vie njih;
ne o jednoj kulturi, ve o vie kultura, oblika svesti, jezika i naina ivljenja.
Naime, o svemu navedenom valja misliti u mnoini.
Zor Gurvi, kome to nije promaklo, ipak prebrzo zakljuuje da pet pome-
nutih drutava, koja sainjavaju feudalno drutvo, jesu antinomina, uzajamno
strana; da izai iz jednog, znai biti baen u tamu i prazninu. U stvari, ova drutva
su ivela zajedno, meala su svoje elemente, podrazumevala su izvesnu koheren
tnost. Gradovi-drave preuzeli su stanovnike iz okolnih vlastelinstava i sela, pri
vlaei ne samo seljake, ve i vlastelu, ili, jo bolje, skupine plemia koji su se
rodili na selu, ali doli da ive u gradu, gde su ustanovili mone klanove neraski-
divih veza.28 U samom jezgru Crkve, papstvo je ve u XIII veku odravalo veze s
bankarima Sijene, traei od njih da ubiru poreze od vernika. Engleska kruna pod
Edvardom I, obraala se kreditorima iz Luke, potom iz Firence. Plemii su veoma
rano poeli da prodaju ito i stoku: na trgovcima je da ih otkupljuju. to se tie
gradova, znamo da su prethodnici moderniteta, i kada nastaje moderna drava i
nacionalna privreda, oni su im uzor. Oni su, na tetu ostalih zajednica, ostali is
tinska sredita akumulacije kapitala i sticanja bogatstva.
Dakle, svako drutvo, poddrutvo ili drutvena grupa - poev od porodice -
hijerarhijski je ustrojeno: i Crkva i teritorijalna drava; trgovaki gradovi imaju
patricijate, dok je feudalno drutvo zapravo i smo neka vrsta hijerarhije; u vlaste
linskom sistemu, vlastelin je na jednoj, a seljak na drugoj strani. Da bismo defini-
sali koherentno globalno drutvo (socit globale), moramo da priznamo kako je
tu jedna hijerarhija uspela da se nametne drutvu kao celini, ne unitavajui nuno
ostale.
Pa ipak, od svih drutava koja e sainjavati to globalno drutvo, uvek e
jedno ili vie njih nastojati da odnese prevagu nad ostalima - to je promena koja
se uvek odvija sporo, a tek potom potvruje - sve dok se ne desi neki novi
preobraaj, ovaj put na tetu ranijih pobednika. Ovakva pluralnost je sutinski
faktor kretanja, ali i otpora kretanju. Svaka evolucijska ema, ak i ona Marksova,
postaje shvatljivija u tom svedu.

28 Jacques Heers, Le Clan familial au Moyen Age, 1974.

448
 Drutvo ili skup skupova

Vertikalno uzdizanje: ogranien broj povlaenih

Pa ipak, osvrnemo li se na vertikalno ustrojstvo drutva, zapanjeni smo ne

ovim potkategorijama, ve temeljnom nejednakou u bogatstvu i moi koja deli
drutvenu masu od vrha nadole. Svako posmatranje otkriva ovu uvreenu nejed
nakost, koja je neizostavni pratilac tih drutava. Sociolozi kau da je re o stru
kturalnoj zakonitosti bez izuzetaka. Ali kako objasniti tu zakonitost?
Ono to odmah upada u oi na vrhu piramide jeste aica povlaenih. Sve
pripada toj grupici: vlast, bogatstvo, veliki deo vika proizvodnje. To je grupa lju
di koji vladaju, raspodeljuju, upravljaju, odluuju, osiguravaju stalnost investira
nja, dakle proizvodnje. Sva dobra, usluge, novac teku prema ovoj grupi. A ispod
nje je mnotvo ekonomskih delatnika, raznih radnika, ukratko, masa onih kojima
se vlada. Jo nie, ispod svih njih, lei ogromni drutveni otpad - svet onih bez
posla.
Naravno, karte drutvene igre nisu podeljene jednom za svagda, ali su nova
deljenja ipak retka i donose male promene. Ljudi svim silama nastoje da se uspnu
na drutvenoj lestvici, ali za to je esto potrebno vie generacija; a kada se to ne
kad i desi, mesto valja uvati borbom. Ova borba traje otkad postoje drutva, sa
njihovim stepenicama ka asti i uskim vratima ka moi. Unapred znamo da dra
va, plemstvo, buroazija, kapitalizam, kultura, ne mogu da igraju svoju ulogu
ukoliko njihovi pripadnici ne zauzimaju visoke poloaje u drutvu. Upravo u tom
vrhu se vlada, raspodeljuje, sudi, indoktrinira, prikupljaju bogatstva, pa ak i
misli; upravo se tu stalno iznova stvaraju blistave kulture.
udna je, naime, injenica da povlaenih uvek ima malo. Poto do drut
venog napredovanja zaista dolazi, a pomenuta mala elita uvek zavisi od vika koji
nepovlaeni proizvode svojim radom, onda bi i elita, kada ti vikovi rastu, mo
rala da se uvea. Ali neto takvo se gotovo nikada ne deava, ni u prolosti ni
danas. Slogan Narodnog fronta kae da je 1936. godine Francuskom vladalo
200 porodica, diskretnih, ali svemonih. Kao politiki slogan, bila je to esto is-
mejavana tvrdnja. No sto godina ranije, Adolf Tijer, koji izvesno nije bio revolu
cionar, pisao je mirno: ,,u dravi kao to je Francuska, od dvanaest miliona poro
dica ... znamo da postoji najvie dve ili tri stotine koje bi se mogle nazvati boga
tima .29 A jo stotinu godina dalje u prolost, an-Fransoa Melon,3031pristalica
drutvenog reda kao i Tijer, tvrdi kako luksuz nacije ogranien na nekih
hiljadu ljudi u odnosu na dvadeset miliona stanovnika, ne manje zadovoljnih ako
im dobra policija obezbeduje mirno uivanje u plodovima svog rada .
Da li se dananje demokratije u tome razlikuju? Carls Rajt Mils~ - u svojoj
knjizi Elita moi tvrdi da sve bitne odluke u Sjedinjenim Amerikim Dravama
donosi iznenaujue mala grupa ljudi. I tu nacionalnu elitu sainjava nekoliko do
minantnih porodica, a one stvaraju dinastije koje se veoma sporo menjaju. Muta-
tis mutandis, to je slino onom to sijenski pisac Klaudio Tolomej kae u pismu

29 A. Thiers, De la proprit, 1848, str. 93.

30 Jean-Franois Melon, op. cit., str. 126.
31 Charles W. Mills, The Power Elite, 1959.

449
Drutvo ili skup skupova"

ena gradonaelnika Londona. Crte iz albuma Georga Holciera, koji poseuje

Englesku izmeu 1621. i 1625 (Fototeka A. Kolen)

upuenom Gabrijelu ezanu (21. januara 1531 ):32 ,,U svakoj republici, ak i veli
koj, u svakoj dravi, ak i narodnoj, retko se deava da se vie od pedeset ljudi
uspne na vodea mesta. Ranije ni u Atini, ni u Rimu, a sada ni u Veneciji, ni u
Luki, nije bilo niti ima mnogo graana koji vladaju dravom, iako se te drave na
zivaju republikama (benche si reggano queste terre sotto nome di republica).
Dakle, bez obzira na drutvo i razdoblje, zar ne postoji neki tajanstveni zakon koji
daje mo nekolicini? Taj nas zakon zaista uznemirava jer ne vidimo valjano obja
njenje. Posledica je ipak uvek tu. Ne moemo ga poricati, jer ga sva svedo-
anstva potvruju.
U Veneciji, pre epidemije kuge 1575. godine, nobili (mukarci, ene i deca)
broje najvie 10 000 pripadnika, to je najvea brojka u istoriji Venecije. Dakle,
5% ukupnog stanovnitva (Venecija, plus Dogado) koje broji oko 200000 ljudi.33
ak i od ovog malog broja treba oduzeti osiromaene plemie koji esto postaju
neka vrsta zvaninih prosjaka, koje, jer su odbaeni u skromnu etvrt San Bar
nabe, ironino nazivaju Barnabotti. ak i nakon toga uoava se da svi preostali
patriciji nisu imuni trgovci. Posle kuge 1630. godine, broj potonjih se tako sma
njio d a je bilo samo 14 ili 15 ljudi sposobnih da zauzmu najvia mesta u dravi.34

32 Delle lettere di Messer Claadio Tolomei, Venecija, 1547, fs 144 v-145. Na ovaj odlomak mi
je ukazao Sergio Bertelli.
33 Frederic C. Lane, Venice, a maritime Republic, 1973, str. 324. Pogledati takoe K. J. Beloch,
Bevlkerungsgeschichte Italiens, t. III, 1961, str. 21-22.
4 F. C. Lane, op. cit., str. 429-430.

450
 Drutvo ili skup skupova

- ' / f U

Ples nirnberkih patricija u velikoj dvorani Gradske venice. Nema guve.1

(Gradska biblioteka Nirnberga, otisak A. Smit)

Prema jednom izvetaju iz 1684. godine u enovi, tipinom kapitalistikom

gradu, plemstvo koje ima vlast u Republici (na ime titula, ali i bogatstva), sai
njava najvie 700 ljudi (bez lanova njihovih porodica), na oko 80 000 stanov
nika.3536
. . . . . . . . .
A ovi postoci iz Venecije i enove su medu najviima. U Nirnbergu,~~ ve
od XIV veka, vlast je u rukama malobrojne aristokratije (43 patricijske porodice po
zakonu), dakle, od 150 do 200 ljudi na 20 000 stanovnika u samom gradu i jo
20 000 u gradskom okrugu. Ove porodice imaju iskljuivo pravo imenovanja la
nova Ueg vea, koje medu pripadnicima nekolicine starih, istorijskih i bogatih
porodica koje potiu iz XIII veka, bira telo Sedam stareina (koji, u stvari, odlu
uju o svemu, vladaju, dele pravdu, ne polaui nikome rauna). Upravo to obja

35 Saintolon, Relazione della Republica di Genova, 1684, Venecija, Marciana, 6045, c. -8.
36 Gerald Strauss, Protestant dogma and city government. The case of Nuremberg, u: Past and
Present, br. 36, 1967, str. 38-58.

451
Drutvo ili skup skupova

njava pojavu istih imena u nirnberkim analima iz XIII veka. Grad je udesno
netaknut preiveo strane muke kroz koje je u XIV i XV veku prola Nemaka.
Godine 1525, gospoda lteren odluuju da grad prihvati reformaciju. Time je sve
reeno. U Londonu, 1603. godine, pred kraj vladavine Elizabete I, sve poslove
vode nekih 200 krupnih trgovaca.37 U Nizozemskoj, u XVII veku, vladajua ari-
stokratija, ona regenata gradova kao i pokrajinskih zvaninika, broji oko 10 000
ljudi na ukupan broj stanovnika od dva miliona.3839U Lionu, gradu potpuno izuze
tnom zbog svojih sloboda i bogatstva, ironine albe svetenika upuene grad
skim venicima 8. novembra 1558, nedvosmislene su: Vi gospodo venici [koji
uistinu imaju svu vlast u gradu], koji ste gotovo svi trgovci. [...1 U gradu ima
jedva tridesetak ljudi koji se mogu nadati da e postati venici... .
U Antverpenu u XVI veku postoji slina oligarhija, Senatori, ili kako ih
Englezi nazivaju gradski lordovi .40 U Sevilji, godine 1702, prema nekom fran
cuskom trgovcu konzulat se sastoji od etvorice ili petorice ljudi koji manipuliu
trgovinom prema sopstvenim ciljevima i bogate se na raun drugih trgovaca. U
memorandumu iz 1704. godine, otvoreno se govori o stranim nepravdama Kon
zulata Sevilje .41*U Le Manu 1749. godine, proizvodnjom etamina i njegovom
prodajom, to gradu donosi bogatstvo, vlada osam ili devet trgovaca gospoda Ki-
ro, Veron, Gran, Montaru, Garnije, Nue, Frear i Bodije .4- Denkerk, koji pred
kraj Starog poretka koristi status slobodne luke, jeste grad od nekih 20 000 sta
novnika, pod vlau novane kaste koja nipoto ne eli da bude upijena u
plemstvo koje, uostalom, i ne ivi u gradu. Zato teiti plemikim titulama kada
ovek ivi u slobodnom gradu gde svako ima povlasticu da ne plaa nikakve da
bine? Tesno povezana denkerka buroazija se zatvorila oko nekoliko pravih
dinastija : Fokonijera, Treska, Kofina, Lermita, Spina.43 Slino je i u Marselju.
Prema A. abou,44 naelnitvo je tokom 150 godina [pre 1789)] dralo nekoliko
porodica, deset najvie, koje su savezi, brakovi, kumstva zapravo pretvorili u
jednu . ari Karijer45 nam kae da trgovaca u XVIII veku u Marselju: Nije bilo
n ijed an posto [ukupnog stanovnitva]; ... oni su siuna manjina, ali koja pose-
duje bogatstvo i upravlja aktivnou grada, i koja je monopolizovala administra
ciju . U Firenci u XV veku benefiziata ima 3 000 i vie, ali samo od 800 do 1 000
oko 1760, tako da lorenski Habsburgovci koji postaju velike vojvode Toskane
1737, poto je velika porodica Medici izumrla, moraju da formiraju novi plemiki
sloj.46 Sredinom XVIII veka, gradi Pjaenca (30 000 stanovnika) ima od 250 do
300 plemikih porodica, to jest oko 1250 do 1500 privilegovanih (mukaraca,

37 C. A. B. F. de Baert-Duholand, Tableau de la Grande-Bretagne, an VIII, IV, str. 7.

38 C. R. Boxer, The Dutch seaborne Empire, 1600-1800, 1965, str. 11.
39 R. Gascon, op. cit., I, str. 407.
JG. D. Ramsay, The City of London, 1975, str. 12.
E. W. Dahlgren, Les Relations commerciales et maritimes entre la France et les ctes du Paci
fique, 1,1909, str. 36-37, napomena 2.
Franois Dornic, op. cit., str. 178.
43 Jacques Teneur, Les Commerants dunkerquois la fin du XVIIIe sicle et les problmes co
nomiques de leur temps, u: Revue du Nord, 1966, str. 21.
44 Citat Charles Carrire, op. cit., I, str. 215-216.
45 Ibid., str. 265.
46 Izgubljena referenca.

452
 Drutvo ili skup skupova

Poljski plemii i trgovci u poslovnom razgovoru u Gdanjsku. Vinjeta iz Atlasa

Z. B. Amona, XVII vek (foto Aleksandra Skainska)

ena i dece), to iznosi od 4 do 5% stanovnitva. Pa ipak, ovaj srazmerno visok

postotak ukljuuje plemie raznih rodova i razliitog imovnog stanja. A kako je
gradsko plemstvo jedina bogata klasa u toj seoskoj oblasti, u stanovnitvo
Pjaence treba ubrojati i 170 000 seljaka iz susednih oblasti. Postotak plemia bi
u tom sluaju na 200 000 osoba, pao ispod brojke jedan.47
To uopte nije neobino. Prema jednoj proceni za XVIII vek, u itavoj
Lombardiji je bilo 1% plemstva, a ta povlaena manjina je posedovala gotovo
polovinu zemlje.48 A u Kremoni, pak, oko 1626, od 1 600 000 zemljinih pertiche
18 feudalnih porodica same poseduju 833 000, to jest vie od polovine.49
Prorauni na nacionalnoj lestvici govore slino. U svojim procenama koje
istorijska nauka potvruje en gros, Gregori King50 smatra d a je 1688. u Engleskoj
bilo otprilike 36 000 porodica iji je godinji prihod prelazio 200 funti sterlinga,
dok je zemlja imala otprilike 1400000 porodica (re je, dakle, o postotku oko 2,6).
A da bi se dolo i do te brojke, trebalo je neselektivno pribrojati lordove, baronete,

47 Emilio Nasalli Rocca, II Patriziato piacentino nellet del principato. Considerazioni di storia
giuridica. sociale e statistica, u: Studi in onore di Cesare Manaresi, 1952, str. 227-257.
1' J. M. Roberts, u: The European Nobility in the Eighteenth Century, izd. A. Goodwin, 1953, str.
67.
J. Gentil da Silva, op. cit., str. 369-370, napomena 92.
50 Phyllis Deane i W. A. Cole, British economic growth, 2. izd. 1967, str. 2 sq.; S. Pollard i D. W.
Crossley, op. cit., str. 153 sq.

453
Drutvo ili skup skupova

squires, gentlemens, kraljevske oficire, bogate trgovce, kao i vie od 10 000 ljudi
zakona kojima je dobro ilo. Mogue je i da je prag od 200 funti proirio ovu
elitu u kojoj postoje velike nejednakosti, jer se najvei prihodi, oni krupnih zem-
ljoposednika procenjuju na proseno 2 800 funti godinje. Brojke koje daje
Masi51 za 1760. godinu, kada na presto stupa Dord III, ukazuju na novu raspo-
delu bogatstva: trgovaka klasa je popravila svoje imovno stanje na raun zemljo-
posednika. Ali, ako elimo da utvrdimo broj stvarno bogatih i monih ljudi u
kraljevstvu, u politikom i drutvenom smislu, strunjaci kau da postoji jedva
150 porodica, to jest od 600 do 700 osoba.52 U Francuskoj u istom razdolju staro
plemstvo ima 80 000, a celokupno plemstvo 300 000 pripadnika (od 1 do 1,5%
ukupnog stanovnitava Francuske). Kako omeiti buroaziju? Bolje se zna ta
ona nije nego ta ona jeste, pri emu nedostaju brojke. Moda 8,4% ukupnog
stavnovnitva, predlae Pjer Leon, ali koliko od toga broja otpada na krupnu
buroaziju (grands bourgeois)? Jedini pouzdaniji podatak je o bretonskom
plemstvu (2%). Meutim, Bretanja je sa svojih 40 000 plemia bila, zna se, da
leko iznad proeka kraljevstva.54
Vii i verodostojniji postotak postoji u Poljskoj,55 gde plemstvo sainjava
od 8 do 10% stanovnitva, sto je najvii postotak u Evropi. Pa ipak, nisu svi po
ljski plemii velikai; neki su siromani, a neki i lutalice iji se ivotni standard
ne razlikuje od seljakog. A bogata trgovaka klasa je malobrojna. Dakle, i tu,
kao i svuda drugde, zaista privilegovani sloj predstavlja mali deo ukupnog sta
novnitva.
Jo srazmerno manje su, nema sumnje, neke druge manjine: plemii Petra
Velikog, mandarini u Kini, daimyos u Japanu, rade i omerahs u Indiji pod Veli
kim Mogulom,56 aica vojnih avanturista koji vladaju i teroriu siromane sta
novnike Alirskog Kraljevstva, mali sloj zempljoposednika - koji nisu uvek bo
gati - a koji su se naselili uz velike tekoe u prostranstvima panske Amerike.
Znaaj krupnih trgovaca u ovim zemljama znatno se razlikovao, ali brojano, oni
ostaju neznatni. Moemo zakljuiti s Volterom da ,,u svakoj dobro organizovanoj
zemlji, mali broj potinjava veliki broj ljudi, primoravajui ih da rade za njih i da
ih hrane.
Da li je to zaista vredan zakljuak? Jo jednom smo utvrdili injenicu koju
sasvim ne razumemo. Govoriti o posledicama te koncentracije, vidljive u eko
nomskoj sferi i drugde, znai proiriti problem i prebaciti ga u drugu oblast. U st
vari, kako objasniti samu koncentraciju? Pa ipak, istoriari su usredsredili panju
na ove vrhove drutva, birajui najlaki put, kao to kae ari Karijer.57 To ve-31

31 S. Pollard i D. W. Crossley, op. cil., str. 169.

53 Andr Parreauk, La Socit anglaise de 1760 1810, 1966, str. 8.
53 Pierre Goubert, LAncien Rgime, 1969,1, str. 158-159.
54 P. Lon, u: Histoire conomique et sociale de la France, II, 1970, str. 607; Jean Meyer, La Nob
lesse bretonne au XVIIIe sicle, str. 56.
55 W. Dworzaczek, Permabilit des barrires sociales dans la Pologne du XVIe sicle, u: Acta
Poloniae Historica, 1971, 24, str. 30 i 39.
56 M. N. Pearson, Decline of the Moghol Empire, u: The Journal o f Asian Studies, februar 1976,
str. 223: 8 000 privilegovanih u carstvu od 60 do 70 miliona ljudi... The 8 000 men were the empire.
57 Op. cit., I, str. VIII.

454
 Drutvo ili skup skupova'

Plemii mukarci

.... ,------- i ----- i----------------- \ *--------------- ' ------------- *--------

1500 20 60 80 1600 20 40 60 80 1700 20

28. PLEMSTVO U VENECIJI

Tipian primer: svaka zatvorenija aristokratija brojano opada. Nove porodice nisu
dovoljne da popune prazninu. Lagano poboljanje posle 1680. moda odgovara
poboljanju ivotnih uslova. Prema slici u Zan Zorelen: Venise au sicle des Lumires,
1978, str. 653, zasnovano na brojkama iz del Dzemsa Dejvisa: Propadanje venecijanskog
plemstva kao vladajue klase, 1962, str. 137

rovatno nije dobar nain, jer na problem privilegovane manjine nema lakih odgo
vora. Kako manjina odrava svoj poloaj, ak i u toku revolucija? Kako namee
potovanje prema sebi, ak i uzavrelim masama koje se nalaze ispod? Zato u
borbama koje i drava ponekad povede protiv privilegovanih, ovi nikada nisu pot
puni ili definitivni gubitnici? Moda je konano i Maks Veber bio u pravu, kada
je, odbijajui da ga zavedu duboke strukture drutva, naglaavao znaaj poli
tikih kvalifikacija dominantnih klasa ili klasa u usponu . Zar priroda elite (bilo
da je stvorena krvnim vezama ili odreenim nivoom bogatstva), nije glavno obe-
leje starog drutva?

Drutvena pokretljivost

Klase u usponu, pojava novih elita, drutvena pokretljivost - problemi jedne

buroazije ili vie njih, kao i takozvanih srednjih klasa, iako se o njima tradicio
nalno raspravlja, nisu laki za reavanje nego prethodni. Elite se izuzetno sporo
rekonstituiu i reprodukuju, tako da te procese nije mogue meriti, precizno po-
smatrati, a kamoli pouzdano analizirati. Lorens Ston59 smatra da ekonomski us-
lovi podstiu drutveno napredovanje, u emu je moda u pravu. Herman Kelen-
benc50 razmiljajui jo ire, ali na istoj liniji, primeuje da u trgovakim grao-

Citat Julien Freund, op. cit., str. 25.

Lawrence Stone, The anatomy of the Elizabethan aristocracy, u: The Economic History Re
view, 1948, str. 37-41.
60 H. Kellenbenz, Der Merkantilismus in Europa und die soziale Mobilitat, 1965, str. 49-50.

455
Drutvo ili skup skupova

vima na obalama mora, tamo gde je ekonomski ivot najivlji, drutvena po

kretljivost slobodnije raste nego u gradovima u unutranjosti. To je opet ona po
znata suprotnost izmeu obalskog pojasa i unutranjosti. Drutvene razlike su ma
nje izraene u Libeku, Bremenu i Hamburgu nego u reakcionarnom Nirnbergu -
dok ista fluidnost postoji u Marselju, pa i u Bordou. Obrnuto, ekonomsko opa
danje zatvara vrata uspona, jaa drutveni status quo. Piter Laslet61 smatra, a tu
nije usamljen,62 da je u predindustrijskoj Engleskoj drutvena pokretljivost na-
dole ea pojava od pokretljivosti na gore. Kada bi se mogli registrovati svi do
lasci na vrh drutva i odlasci s njega, postavlja se pitanje ne bi li se modernitet
mogao pre poistovetiti s koncentracijom bogatstva i moi, nego sa irenjem? Pri
lino detaljni podaci za Firencu, Veneciju i enovu, pokazuju da se broj privile-
govanih porodica redovno smanjuje, a da se neke od njih i gase. U grofoviji Ol
denburg, od 200 plemikih porodica pod kraj Srednjeg veka, ostalo ih je 1600.
godine samo oko .63 Kao posledica biolokog opadanja kojim se smanjuje mala
grupa na vrhu, dolazi do koncentracije nasledstva i moi u nekoliko ruku, a nekad
se doseu i kritini pragovi (na primer, u Firenci 1737, i u Veneciji 1685, 1716. i
1775).64 Vrata se moraju po svaku cenu otvoriti i nove porodice pripustiti za no
vac, ili per denaro kao to se govorilo u Veneciji.65 Takve krize ubrzavaju pro
ces propadanja, ali nuno i popunjavanja. Kao da drutvo ima sposobnost da za-
celjuje svoje rane i nadoknauje svoje gubitke.
U nekim okolnostima posmatranje je lake. Na primer, u razdoblju kada je
Petar Veliki preoblikovao rusko drutvo. Ili jo bolje, u Engleskoj za vreme krize
izazvane ratom Dveju rua. Kada je ubijanje prestalo, Henri VII (1485-1509), i
posle njegov sin Henri VIII (1509-1547), pred sobom imaju samo ostatke stare
aristokratije koja se u prolosti snano odupirala kraljevskoj vlasti. Graanski rat
ju je prosto zbrisao: godine 1485. bilo je samo 29 od ranijih 50 lordova. Doba
barona je prolo. U meteu su nestale velike porodice koje su se suprotstavljale
Tjudorima: De la Poul, Statford, Kurtne. Na njihovo mesto stupaju nii plemii,
zajedno sa graanima koji kupuju zemlju, pa ak i ljudi skromnog i nepoznatog
porekla, koji su postali miljenici kraljeva: oni su ispunili drutvenu prazninu, za
hvaljujui dubokoj promeni engleske politike geologije, kao to se tada govo
rilo. Iako kao takva nije nova, ova pojava po obimu nije imala presedana. Negde
1540. godine uspostavljena je nova aristokratija, a pridolice su stekle i ugled.
Ve i pre smrti Hernija VIII i kasnije, tokom burnih i nesigurnih vladavina
E dvardaV I (1547-1553) i Marije Tjudor (1553-1558), nova aristokratija po
stupno otri kljun i uskoro se suprotstavlja vlasti. Tome doprinose i refor-
macija, prodaja crkvene i krunske imovine, kao i vea aktivnost Parlamenta. To
kom naizgled blistave vladavine Elizabete I (1558-1603), aristokratija se uvr-

61 Peter Laslett, op. cit., str. 44.

62 Pierre Goubert, L Ancien Rgime, I, str. 105.
Handbuch der deutschen Wirtschafts- und Sozialgeschichte, str. 371.
' Za Veneciju, La Civilt veneziana nll'et barocca, str. 307, februar 1685; La Civilta Veneziana
del Settecento, str. 244 i 274.
5 Ibid., str. 244.

456
 Drutvo ili skup skupova

Barli haus u Stamford Bejronu, u Linkolnajeru, na reci Veland. Sagradio ju je Vilijem

Sesil od 1577. do 1585. Jedna je od retkih, koja se sauvala (naravno, obnovljena) meu
brojnim rezidencijama koje je Sesil sagradio (foto Britanska putnika agencija)

457
Drutvo ili skup skupova

uje i proiruje preimustva i povlastice. Da lije pokazatelj to to Kruna koja je

do 1540. podizala raskone graevine, dokazujui svoju vitalnost, to sad prestaje
da radi? Razlog ne moe biti opta ekonomska situacija, jer se graenje nastavlja,
ali ga preuzima aristokratija. Kako se stolee blii kraju, raskonih imanja i
zgrada je u engleskim krajevima sve vie: Longlit, Volaton, Vorksop, Birgli Haus,
Oldenbaj.6667Uspon novog plemstva na vlast podudara se s prvom engleskom po
morskom dominacijom, poveavanjem prihoda od poljoprivrede i zamahom koji
Don Nef s pravom naziva prvom industrijskom revolucijom. Da bi uveala i
uvrstila svoja bogatstva, aristokratija vie nema veliku potrebu za krunom. A
kada potonja 1640. godine pokua da povrati autoritet, ve je kasno. Aristokratija
i krupna buroazija - koja je u stopu prati - preivele su teke godine graanskog
rata i povratile svoj poloaj tokom restauracije arlsa II (1660-1685) Posle me
tea 1688. i 1689. godine. [...] Engleska revolucija [koja je otpoela 1640. a po
nekima i ranije] zaokruila je svoj ciklus...."' Opet se formirala engleska vla-
dajua klasa.
Primer Engleske, koji postaje sve izraeniji, je jasan, iako o njemu istoriari
i dalje raspravljaju.68 irom Evrope, buruji postaju plemii ili udaju svoje keri
za pripadnike aristokratije. Pa ipak, da bismo pratili ovaj proces sa svim njegovim
oscilacijama, potrebna su dodatna istraivanja: ako smo spremni da na prolost
proirimo radikalne socioloke teorije Pjera Burdjea,69 takvo istraivanje bi se
moglo voditi pod pretpostavkom da je sutinski zadatak svakog drutva da se
reprodukuje na svom vrhu. Druga pretpostavka, s kojom se slaem, a koju iznose
istoriari Dipakije, osinan-Nogare, Zan Nikola i jo neki autori, kae da su i
drutvene promene bitan inilac; kada se neka hijerarhija ili ustanovljeni poredak
istroe i konano propadnu, u prvi plan izbijaju novi pojedinci i u najveem broju
sluajeva ponavljaju ili imitiraju staro stanje stvari. U Savoji, za vladavine Karla-
-Emanuela I (1580-1630) usred stranih nedaa - kuge, oskudice, loih etvi, ra
tova - kae Zan Nikola, koristei se smutnim vremenima ... nova aristokratija,
koja izlazi iz poslovnih, pravnih i admnistrativnih krugova, tei da istisne staro
feudalno plemstvo.70 Tako se novi bogatai, novi povlaeni, uvlae na mesto
starih, iako snaan potres kojim su unitene neke stare povlastice i omoguen
novi talas, stvara na niim nivoima, meu seljacima, velike tete. Uvek se mora
platiti neka cena i uvek mora postojati neko ko e je platiti.

66 O Longleatu, pogledati New Encyclopedia Britannica, 15. izd., VI, str. 319; o Wollaton Hallu,
ibid., X, str. 729; o Burghley Houseu, pogledati. J. Alfred Gotch, Architecture o f the Renaissance in Eng
land, 1,1894, str. 1-3; o Holdenbyu, pogledati Henry Shaw, Details o f Elizabethan Architecture, 1839, str. 8.
67 Peter Laslett, op. cit., str. 166.
68 Pogledati H. R. Trevor-Roper, The General crisis of the seventeenth century, u: Past and Pre
sent, br. 16 (nov. 1959), str. 31-64, i raspravu o tom lanku E. H. Kossmanna, E. J. Hobsbawma, J. H. Hex-
tera, R. Mousniera, J. H. Elliotta, L. Stonea kao i odgovor H. R. Trevor-Ropera, u: Past and Present, br.
18 (nov. 1960), str. 8-42. Pogledati i knjigu Lawrencea Stonea, Les Causes de la Rvolation anglaise, fran
cuski prevod, 1974; J. H. Hexter, Reappraisals in History, 1963, str. 117 sq.
69 P. Bourdieu i J. G. Passeron, La Reproduction. lments pour une thorie du systme d enseig
nement, 1970.
70 U: Histoire de la Savoie, priredio Guichonnet, 1974, str. 250.

458
 Drutvo ili skup skupova

Kako otkriti promenu

Prethodno reeno moe da izgleda jednostavno, pa ak i prejednostavno.
Promena je spora, sporija nego to se obino misli. Naravno, drutveno kretanje
ove vrste nije merljivo, ali je mogue ustanoviti jedan red veliine ako se pokua
proceniti grosso modo, u odnosu na postojee plemstvo ili patricijat, broj ozbilj
nih kandidata za drutvenu promociju, dakle najbogatiji deo buroazije. Istoriari
su skloni ematskom razlikovanju krupne, srednje i sitne buroazije. Izuzetno bi
to jednom trebalo prihvatiti. Dakle, trebalo bi da u na raun uzmemo samo gornji
sloj, verovatno manji od treine ukupnog broja buruja. Kada, na primer, kaemo
da francuska buroazija u XVIII veku, sainjava otprilike 8% ukupnog stanov
nitva, gornji sloj ne moe imati vie od 2% - drugim recima, on je podjednake
veliine kao plemstvo. Ova jednakost je samo pretpostavka, ali uzmimo sluaj
Venecije: ovde cittadini predstavljaju jasno omeenu visoku buroaziju, esto bo
gatu, a u svakom sluaju imunu; iz njenih redova se regrutuju lanovi Sinjorije
(dok se nie slube kupuju), a od 1586. i nosioci funkcija konzula u inostranstvu;
ovi cittadini se uz to bave i trgovinom i industrijom. Brojem ih je isto koliko i
aristokrata (nobila).7172Slian brojni odnos postoji i u gornjoj klasi u Nirnbergu
gde je oko 1500. patricija i bogatih trgovaca podjednako, to sledi iz prouene i
pouzdane dokumentacije iz tog doba.7-
Do drutvene pokretljivosti oito dolazi izmeu patricijata (ili plemstva) i
neposredno nieg sloja bogatih trgovaca. U kojim razmerama? To je teko pro
ceniti, izuzev u nekoliko pojedinanih sluajeva. Poto se dominantan sloj sma
njuje samo dugorono te stoga ostaje dugo podjednako brojan, drutvenim napre
dovanjem se samo popunjavaju male praznine. Prema H. Kelenbencu73 to se do
gaa u Libeku, u XVI veku. Patricijska klasa, ona krupnih trgovaca, koja se
sastoji od 150 do 200 porodica, gubi u svakoj generaciji petinu svojih pripadnika:
njih zamenjuje isti toliki broj pridolica. Ako uzmemo da jedna generacija pred
stavlja dvadesetak godina, a radi pojednostavljenja usvojimo da ima dve stotine
porodica, onda u tom gradu od 25 000 stanovnika, svake godine najvie dve nove
porodice prelaze prag i ulaze u redove gornje klase, pridruujui se sto puta veoj
grupi. Kako i sama ova grupa ima svoju hijerarhiju (12 porodica na vrhu raspo
lau stvarnom vlau), kako bi novopridoli mogao da poremeti pravila sredine u
koju ulazi? Izolovan u novoj skupini, vie-manje brzo e se potiniti njenim zako
nima; prihvatie tradiciju i obiaje; promenie svoj nain ivota i odevanja; ako je
potrebno, promenie i svoju ideologiju.
Ipak, budui da su stvari sloene, deava se da dominantna klasa i sama pro-
meni svoju ideologiju ili mentalitet, da stvarno ili naizgled prihvati stavove
doljaka ili one koji drutveno-ekonomski kontekst predlae; da negira samu sebe

71 Daniele Beltrami, Storia della popolazione di Venezia, 1954, str. 71, 72,78. Srazmere u odnosu
na ukupno stanovnitvo, jesu za 1581. godinu 4,5% plemia i 5,3% graana (cittadini), i za 1586. godinu
4,3%. odnosno 5,1%.
72 Werner Schultheiss, Die Mittelschicht Nrnbergs im Sptmittelalter, u: Stadtische Mitel-
schichten, priredio E. Maschke i J. Sydow, novembar 1969.
73 Marchands capitalistes et classes sociales daktilografisani tekst, str. 9; u Libeku, u XVI veku
trgovinom na daljinu (Fernhandel) bavi se od 50 do 60 porodinih firmi na grad od 25 000 stanovnika.

459
Drutvo ili skup skupova

ili da to izgleda da ini. Pa ipak, takvo odricanje nikada nije bilo jednostavno ni
potpuno, a ni nuno pogubno za vladajuu klasu. Naime, ekonomski polet koii je
doneo doljake na vlast uvek utie na one koji su ve na vlasti. Alfons D op'1*je
skrenuo panju na satire mladog Lucidarijusa koji ismeva vlastelu kraja XIII ve
ka: oni na vladarevom dvoru nisu u stanju da razgovaraju ni o em drugom nego o
cenama ita, sira, jaja, prasadi, o prinosu mleka svojih krava, kao i o letinama. Da
li se to plemstvo zaista pogradanilo u XIII veku? Kasnije e aristokratija jo vie
krenuti putem preduzetnitva. U Engleskoj, krajem XVI veka, aristokratija i
dentrija (gentry) oduevljeno uestvuju u novim deoniarskim drutvima koja se
stvaraju prekomorskom trgovinom. Otpoeto kretanje nee se vie zaustavljati.
U XVIII veku, merkantilizuju747576 se plemstva Maarske, Nemake, Danske, Po
ljske, Italije. Za vreme vladavine Luja XVI, francusko plemstvo obuzeto je po
slovnim arom. Jedan istoriar tvrdi d a je upravo aristokratija najvie spekulisala
i ulazila u rizike; buroazija u poreenju s njom deluje tuno; oprezna je, upla
ena i uzdaje se samo u rente.77 Moda to i nije udno, jer se francusko plemstvo
koje se tada uputa u privatno preduzetnitvo, ve odavno bavilo spekulacijama u
drugom podruju velikih poslova, u kraljevskim finansijama i rentijerskom
kreditiranju.
Ukratko, ako buroaski mentalitet tu i tamo prodire u visoko drutvo, kao
to smo primetili, to nije zbog toga to novi pripadnici stiu u njegove redove
(iako je njih bilo vie nego obino pred kraj XVIII veka), ve pre zbog duha vre
mena, kao i poetka industrijske revolucije u Francuskoj. To je vreme kada vi
soko plemstvo, viteko plemstvo (noblesse d epe) i inovniko plemstvo u
kraljevskim i prinevskim kuama, uestvuje u svim vrstama unosnih eko
nomskih poduhvata, u trgovini na Atlantiku, plantaama u kolonijama i rudarskim
eksploatacijama. Ovo poslovno plemstvo e se od sada sretati na svim bitnim
mestima nove privrede: u rudnicima Anzena i Karmoa, elezarama u Niderbronu
i Krezou, velikim kapitalistikim firmama koje tada bujaju i bave se prekomor
skom trgovinom. Nije stoga udno to to plemstvo, ije bogatstvo ostaje ogromno,
menja svoj izgled, preinauje se, pograanjuje; ono kao da se odrie svoje pro
losti, postaje liberalnije, eli da ogranii kraljevu vlast, radi na nenasilnoj i mirnoj
revoluciji, slinoj onoj engleskoj iz 1688. Budunost e mu ipak doneti gorka ra
zoarenja. Mi se, meutim, ovde bavimo razdobljem pre 1789, vremenom kada
ekonomija preobraavajui samu sebe, preobraava i strukture i mentalitete fran
cuskog drutva, kao to je to mnogo ranije uinila u Engleskoj i u Holandiji, a jo
ranije u italijanskim trgovakim gradovima.

74 Verfassungs- und Wirtschaftsgeschichte des Mittelalters, 1928, str. 329.

75 Th. K. Rabb, Enterprise and Empire, 1967, str. 26 sq.
16 Prema Andr Piettreu, Les TroisAges de l conomie, 1955,str. 182, citat Michel Lutfalla, Ltat
stationnaire, 1964, str. 98.
77 G. Chaussinand-Nogaret, Aux origines de la Rvolution: noblesse et bourgeoisie, u: Annales
E. S. C 1975, str. 265-277.

460
 Drutvo ili skup skupova

Istovremenost drutvenih prom ena u Evropi

Nije udno to to ekonomija igra odreenu ulogu u drutvenoj pokretlji

vosti. Ono to vie iznenauje, jeste to, da uprkos oiglednim vremenskim razli
kama medu zemljama, drutveni razvoji, kao i obini ekonomski razvoji, koji se
pridruuju ili izraavaju kretanje prvih, tee da se vremenski podudare u itavoj
Evropi.
Na primer, XVI vek u svojoj snazi, to jest jo tanije razdoblje od 1470. do
1580, po mom je miljenju doba ubrzane drutvene promocije irom Evrope, koja
lii na spontani bioloki rast. Buroazija koja izlazi iz trgovine vlastitim se napo
rima uspinje na vrh tadanjeg drutva. Snana ekonomija stvara velika trgovaka
bogatstva, ponekad i veoma brzo, dok su vrata za drutvenu promociju irom ot
vorena. Ipak, poslednjih godina stolea, s obrtom stogodinje tendencije, ili ba
rem s produenim medurazdobljem, evropska drutva se ponovo zatvaraju. To se
dogaa u Francuskoj, u Italiji, u paniji, kao da se, na vrhu vlastelinskog drutva,
posle razdoblja velike obnove ljudi na visokim poloajima, a posle masovnog sti-
canja plemikih titula, vrata drutvene promocije ponovo vrsto zatvaraju. Tako
je u Burgundiji, Rimu, paniji,78*gde su u otvorene praznine pohrlili gradski regi-
dores. Slino je i u Napulju gde proizvedeno nekoliko vojvoda i prineva, to
7Q
se moglo i izbei.
Dakle, proces je opti. On je dvostruk - u toku tog dugakog stolea, deo
plemstva nestaje i biva odmah zamenjen; poto je mesto zauzeto, vrata se odmah
zatvaraju za pridolice. Moda ima razloga za sumnjiavost kada Pjer Guber oi
gledno slabljenje francuskog plemstva objanjava postojanjem Hrianskog sa
veza (Lige) i njegovim unutranjim trvenjima, tvrdei kako uticaj ekonomskih
uslova, posebno onih kratkoronih, tu nije bitan .80 Ja, naravno, ne kaem da
Liga i njene katastrofe tu nisu vani, iako su oni na odreen nain i sami deo eko
nomskog slabljenja skraja stolea. Normalno je i da sline ekonomske okolnosti
poprime razliite oblike u raznim evropskim drutvima. Objanjenje Dorda Ju-
perta, na koje u se vratiti, iako se odnosi u prvom redu na Francusku, bavi se i
ekonomskom usponom jedne nove klase, koja nastaje iz bogatstva stvorenog tr
govinom. A takav proces je karakteristian za elu Evropu. U XVI veku drutve
na i ekonomska konjunktura je ista i ona upravlja situacijom. Isto tako e biti u
XVIII veku kada drutvena pokretljivost bude ponovo velika u itavoj Evropi. U
paniji, satiriari ismevaju nove plemie kojih je bilo toliko da nije postojala ni
jedna reka, nijedno selo niti polje za koje nije bila vezana neka plemika titula.81

78 [Burgundija]: Henri Drouot, Mayenne et la Bourgogne, tude sur la Ligue (1587-1596), 1937,
I, str. 45, 51; [Rim]: Jean Delumeau, op. cit., I, str. 458: Poetkom XVII veka, nekadanja krupna vlastela
pod pritiskom dugova rasprodaje nekretnine i nestaje pred jednom novom i poslunom aristokratijom bez
ratnike prolosti.
'B . N., F. Spanija, 127, vers 1610.
Beauvais et le Beauvaisis..., str. 219; F. Braudel, u: Annales E. S. C , 1963, str. 774.
1Raymond Carr, Spain, u: The European Nobility in the Eighteenth Century, str. 44.

461
Drutvo ili skup skupova"

Teorija Anri Pirena

Teorija Anri Pirena koja se tie periodizacije drutvene istorije kapita
lizma,82 a koja je sauvala vrednost, ne daje objanjenja vezana za konjunkturu.
Ona se poziva na regularno drutveno ustrojstvo koje se moe potvrditi u kon
tekstu individualnog ili jo i vie, porodinog ponaanja.
Veliki belgijski istoriar, koji je prouavao predindustrijski kapitalizam,
koji je otkrio u Evropi jo pre renesanse, istie da su trgovake porodice kratko-
veke: najvie dve ili tri generacije. Posle toga one naputaju trgovinu, ako su
napredovale, i bave se manje rizinim ali prestinijim operacijama, kupujui
slube ili jo ee, feudalna imanja - ili pak oboje. Ne postoji neto takvo, za
kljuuje Piren, kao to je kapitalistika dinastija: jedno razdoblje ima svoje kapi
taliste, a naredno svoje. im dovoljno zarade u povoljno vreme, ti poslovni ljudi
hitaju da napuste trgovinu, po mogustvu da se pridrue plemstvu - i to ne samo
zbog drutvene ambicije, ve i stoga jer bi onaj isti duh, koji je osigurao uspeh nji
hovim oevima, njih same onemoguio da se prilagode preduzeima novog vre
mena.
Ovo stanovite je bilo iroko prihvaeno jer ga potkrepljuje izobilje inje
nica. Herman Kelenbenc,83 prouavajui gradove severne Nemake, pronaao je
da trgovake porodice kao da gube svoju stvaralaku snagu posle dve ili tri gene
racije, te se povlae u miran rentijerski ivot; naputaju svoje tezge i odlaze na
seoska imanja koja im omoguuju lako sticanje plemikih titula. Slika je tana,
pogotovo u datom razdoblju, u XVI i XVII veku. Jedino osporavam izraz stvara
laka energija, kao i sliku koja ona nudi o preduzetniku.
Bilo da se radi ili ne o stvaralakoj energiji, do slinih povlaenja i preme-
tanja dolazi u svim razdobljima. U Barseloni, u XV veku, lanovi starih trgova
kih dinastija e pre ili kasnije prei u estament des honrats, iako sklonost ka
rentijerstvu jo uvek ne preovladuje u barselonskoj sredini.84 Jo je impresivnija
brzina gaenja u junoj Nemakoj prestinih imena iz XVI veka, porodica Fu-
ger, Velzer, Hehteter, Paumgartner, Manlih, Haug, Hervart iz Augsburga; kao i
porodica Tuher i Imhof iz Nirnberga - kao i mnogih drugih !85 D. Hekster,86
raspravljajui o onom to sam naziva mitom o srednjoj klasi u tjudorskoj Engle
skoj, tvrdi da svaki istoriar smatra kretanje trgovake buroazije prema dentriji
i plemstvu, tipinom pojavom za njegovo razdoblje (to jest ono koje on pro
uava), dok je to, u svari, pojava do koje dolazi u svim dobima; to D. Hekster
bez tekoa dokazuje na primeru Engleske. U Francuskoj, zar se Kolber i stotinu
godina kasnije Neker, nisu alili na stalno povlaenje bogatih ljudi u spokojstvo
ivota zemljoposednika i plemia.87 U Ruanu, u XVIII veku, trgovake porodice
takoe nestaju, bilo da se naprosto gase, ili naputaju trgovinu i odlaze u sudstvo,

Henri Pirenne, Les Priodes de l histoire sociale du capitalisme, Bruxelles, 1922.

aj H. Kellenbenz, daktilografisani tekst, op. cit., str. 17.
84 Claude Carrre, op. cit., I, str. 146.
Friedrich Ltge, op. cit., str. 312.
8fl J. H. Hekter, op. cit., str. 76 sq.
87 G. Taylor, Non capitalist Wealth and the Origins of the French Revolution, u: American His
torical Review, 1967, str. 485.

462
 Drutvo ili skup skupova

Oprotaj u dvoritu holandske kue na selu. Slika Pitera de Hoha (oko 1675)
(otisak Zirodon)

kao sto je bio sluaj s porodicom Le andr (za koju se tu smatralo d a je najboga
tija trgovaka porodica u Evropi) - ili sa porodicom Planterez.88 Slino je i u
Amsterdamu: Ako se pobroje najbolje firme [u gradu], kae jedan posmatra
1778, malo bi ih se nalo iji su osnivai bili trgovci u doba revolucije [1566
-1648], Stare firme vie ne postoje; one koje danas obavljaju glavninu trgovine
jesu novoosnovane firme; tako trgovina stalno prelazi s jedne kue na dmgu jer
prirodno ide ka najaktivnijoj i najtedljivijoj.89 To je samo nekoliko primera od
mnogih. Pa ipak, da li je pitanje time definitivno reeno?
Ako do ovih redovnih gaenja trgovakih firmi dolazi u neku ruku usled
troenja preduzetnikog duha, da li onda treba da zakljuimo kako ekonomske
okolnosti nisu bitne? Nadalje, videti u ovoj pojavi najhitniji dmtveni aspekt ka
pitalizma - a re je samo o kratkom razdoblju u ivotu jedne porodice - znai ne
razlikovati trgovca i kapitalistu. Ako je svaki krupni trgovac kapitalista, obratno
nije nuno sluaj. Kapitalista moe da bude i investitor, manufakturista, finansi-

Pierre Dardel, op. cit., str. 154-155.

89 Accarias de Srionne, La Richesse de la Hollande, II, str. 31.

463
Drutvo ili skup skupova

jer, bankar, zakupnik poreza, upravnik javnih fondova. Otuda i mogunost stu
pnjeva u kapitalizmu: trgovac moe postati bankar, bankar postaje finansijer, a
obojica postaju kapitalistiki rentijeri - ime kao kapitalisti opstaju kroz vie
generacija. enovski trgovci koji postaju bankari i finansijeri jo pre XVI veka,
prolaze bez tete naredna stolea. Sta se, pak, u Amsterdamu desilo s onim poro
dicama koje se prema naem svedoku iz 1778. nisu vie bavile trgovinom? Da li
su prele u neku drugu granu kapitalistike aktivnosti, to izgleda verovatno, kada
se zna opte stanje u Holandiji u XVIII veku? A ak i ako je ovaj kapital napustio
trgovinu i preao u zemljoposednitvo i slube, ako moemo dovoljno dugo pra
titi njegov napredak, primetiemo da on nije ipso facto izaao iz kapitalistike
orbite; dolazilo je do vraanja u trgovinu, bankarstvo, investiranje u nekretnine i
pokretna dobra, pa ak i u industriju i rudarstvo. Nekad je bilo i udnih avantura,
makar to bilo samo putem sklapanja brakova ili miraza, koji pokreu cirkulaciju
kapitala.90 Stotinu godina posle stranog bankrotstva kue Bardi, neki od direk
tnih potomaka te porodice se nalaze, zanimljivo je, medu partnerima banke M e
d ic i/1
Sledei problem je to to u razliitim etapama kapitalizma, a o kojim govori
Anri Piren, ono to je bitno (ak i danas ) nije toliko trgovaka porodica koliko
grupa kojoj ona pripada, koja je podrava, i u neku ruku hrani. Ako pogledamo ne
samo Fugere, ve sve velike trgovake firme iz Augsburga kao grupu, ne bo
gatstvo porodica Telison ili Neker, ve bogatstvo protestantskih bankara u celini,
jasno je da jedna grupa periodino biva zamenjena drugom; pa ipak, tu trajanje
svake epizode nadilazi dve ili tri generacije, to je norma koju sugerie Piren; a
najvanije od svega, razlozi naputanja i premetanja na ovom nivou jesu zaista
ekonomski.
Jedino valjano objanjenje o tome daje Gi Sosinan-Nogare, u studiji lang-
dokih finansijera.92 Ti su ljudi u isto vreme bili preduzetnici, bankari, brodovla
snici, veletrgovci i manufakturisti, a uz to i finansijeri i finansijski inovnici. Svi
su oni, ili gotovo svi, poeli u trgovini, gde su imali oprezne i uspene karijere. A
svi su bili pripadnici tesne lokalne mree s poslovnim i porodinim vezama. Ako
posmatramo njihov istorijat u jednoj dijecezi (to jest administrativnoj jedinici)
Langdoka, vidimo da uzastopno vladaju tri grupe, koje se razlikuju po sastavu,
poslovnim i porodinim vezama. Tokom prelaznih razdoblja od jedne do druge,
dolazi do prekida za kojim dolazi obnova i pojava novih ljudi. Prva grupa je tra
jala od 1520. do 1600. godine, ali nije preivala ekonomski preokret skraja XVI
veka; druga je trajala od 1600. do prelomnih godina 1660-1680; i konano, trea
je trajala od 1670. do 1789, dakle, due od sto godina. Sve to kao d a je potvrda in
tuitivne teorije Anri Pirena, ali je s druge strane jasno da je re ne o individual
nim, ve o kolektivnim kretanjima, kao i da su to procesi koji su trajali veoma
dugo.

F. Dornic, op. cit., str. 161.

R. de Roover, The Medici Bank, 1948, str. 20, napomena 50.
92 Guy Ghaussinand-Nogaret, Les Financiers du Languedoc au XVIIIe sicle, 1970.

464
 Drutvo ili skup skupova

Konano, kretanje u stadijumima u svetu kapitala mogue je samo ukoliko

drutvo nudi izbor: duan, poslovnicu, slubu, zemlju, ili neki drugi oduak. A
drutvo moe i da se odupre i da zatvori svoja vrata, kao to se vidi iz neobinog
ali znaajnog primera jevrejskih trgovaca i kapitalista. Na Zapadu, oni nisu imali
izbor izmeu novca, zemlje i slubi. Naravno, mi nismo obavezni da verujemo
kako je jevrejska banka Norsa93 trajala est stotina godina, iako je izvesno d a je
drala rekord u dugovenosti. Trgovci-bankari iz Indije bili su u slinoj situaciji:
njihova kasta ih je primoravala da se iskljuivo bave novarstvom. A za bogate tr
govce iz Osake u Japanu ulazak u plemstvo je bio veoma otean. Posledica je da
se oni jo jae vezuju za svoju profesiju. Nasuprot tome, prema poslednjoj knjizi
Andre Remona,9495trgovake dinastije iz Kaira trajale su jo krae nego one koje je
prouavao Anri Piren: islamsko drutvo kao da je gutalo svoje kapitaliste u mla
dosti. Lajpcig u ranim godinama svoga bogatstva kao trgovaki grad u XVI i
XVII veku, kao da je inio to isto: bogati ljudi tu ne ostaju bogati tokom itavog
svog ivota, a njihovi naslednici doslovno bee glavom bez obzira ka spokoju
seoskih imanja. Tu, meutim, objanjenje treba traiti u isprekidanoj i surovoj
ekonomiji u njenoj dejoj fazi, a ne u drutvu kao takvom.

U Francuskoj, dentrija ili inovniko plem stvo

Sloenost svakog drutva je posledica i njegove dugovenosti. Naravno,

ono se menja, moe se ak i sasvim promeniti u jednom od svojih sektora, ali ne
popustljivo zadrava svoje izbore i svoje glavne konstrukcije, ono evoluira, ali
zapravo uvek ostaje dosta slino samom sebi. Pokuamo li ga razumeti, moramo
shvatiti da ono otelotvoruje u isto vreme sve ono stoje bilo, to jeste i to e biti u
budunosti; ono je dugorona akumulacija stalnih oblika i uzastopnih iskrivlja
vanja. Dobar primer krajnje sloenosti - francusko visoko drutvo XVI i XVII
veka - nudi se tu kao potpuno valjan ogled. Ono je jedinstven sluaj, koji ilustruje
poseban oblik razvoja, ali moe posluiti na osoben nain i kao svedoanstvo o
drugim evropskim drutvima. Ima osim toga i tu prednost to je objanjeno broj
nim studijama, koje ubedljivo reinterpretira Dord Jupert u svojoj izvranrednoj
knjizi zanimljivog naslova The French Gentry?5
Re gentry tu oznaava gornji sloj francuske buroazije koja se obogatila u
trgovini, ali se iz svojih duana ili poslova povukla posle jedne ili dve generacije;
oslobodila se trgovine i ljage koju ona tada donosi, te podrana svojim bo
gatstvom i blagostanjem sada eksploatie velike zemljine posede, bavi novanim
poslovima kao i kupovinom kraljevskih slubi koje ulaze u batinu opreznih, te
dljivih i konzervativnih porodica. Na izraz gentry e se lecnuti svi istoriari tog
francuskog razdoblja. Pa ipak, taj e izraz podstai korisnu raspravu: on govori o

93 Paolo Norsa, Una famiglia di banchieri, la famiglia Norsa (1350-1950), u: Bollettino dell'Ar-
chivio storico del banco di Napoli, 1953.
94 Andr Raymond, Artisans et commercants au Caire au XVIIIe sicle, 1973, II, str. 379-380.
95 Prvobitni naslov knjige iji sam daktilografisani tekst koristio. Objavljena je 1977. godine pod
naslovom: Les Bourgeois-gentilshommes:an essay of the definition o f lites in Renaissance France, Uni
versity of Chicago Press, 1977.

465
Drutvo ili skup skupova

problemu s kojim se moramo suoiti na samom poetku. Re je o definiciji jedne

klase, grupe ili kategorije, koja se polako kree ka plemstvu i tradicionalnom
drutvenom uspehu; re je o jednoj diskretnoj i sloenoj klasi koja nema nita za
jedniko s raskonom dvorskom aristokratijom, niti s otrcanim seoskim plem
stvom - o klasi koja se kree ka sopstvenoj slici plemstva i osobenom nainu i
vota. Ova klasa ili kategorija zahteva posebnu re ili poseban izraz u istoriare-
vom reniku, re koja e je odmah individualizovati medu onim drutvenim
formama koje postoje u doba izmeu Fransoa I i poetka vladavine Luja XIV.
Ukoliko izraz gentry tu nije pogodan, onda to zaelo nije ni izraz visoka
buroazija (haute bourgeoisie).
Re buroazija (bourgeoisie ) deli sudbinu rei buruj (bourgois)\ obe su u
upotrebi bez sumnje ve od XII veka. Buruj je bio privilegovani stanovnik
grada. Pa ipak, zavisno od regiona i gradova, re se u Francuskoj proirila tek
pred kraj XVI, ili ak pred kraj XVII veka. Tek u XVIII veku upotreba rei e
postati opta, dok e je Revolucija ovekoveiti. Tamo gde bismo oekivali re
buruj (a gde se samo retko pojavljuje), esto se koristi izraz asni ovek (ho
norable homme), koji moe posluiti kao test: on nepogreivo oznaava prvu ste
penicu u drutvenom napredovanju, onaj muni prvi korak koji treba prei od
seljatva do takozvanih slobodnih profesija. A ove profesije su prvenstveno ve
zane za pravo i zakon - advokati, poverenici (procureurs), belenici. Mnogi od
ljudi koji su se bavili tim profesijama su ih u stvari nauili od nekog starijeg ko
lege, a ne na univerzitetu. ak i oni koji su pohaali univerzitet uglavnom su to
inili iz formalnih razloga. U te profesije spadaju i zanimanja lekara i hirurga-ber-
bera, meu kojima su retki bili hirurzi iz Sen-Koma ili hirurzi dugih odora, to
jest oni koji su zavrili medicinsku kolu.96 Tu su i apotekari koji esto, kao i
drugi, svoje umee prenose unutar porodice .97 Meu asnim ljudima, a koji
se ne bave slobodnim profesijama, svoje mesto imaju i trgovci (ne samo veletrgo-
vci, ngociants, ve i neki obini trgovci). U atodenu, na primer, pravila se ra
zlika izmeu buroaskog trgovca (ngociant ) i trgovca zanatlije (boutiquier , du-
andije).98
Pa ipak, sama profesija nije bila dovoljna da bi se neko uvrstio u plemenite
ljude; potrebno je bilo da privilegovana osoba poseduje izvesno bogatstvo, da
ima mogunosti za relativno lagodan ivot, da ivi dostojanstveno, da je kupila
zemlju u blizini grada i conditio sine qua non, da poseduje kuu s pogledom na
ulicu.
Tako u svakom francuskom naselju, ak i onima koji se, gledajui unazad,
ine malim, istoriar nailazi na aicu plemenitih ljudi koji su u drutvenom
smislu na viem poloaju nego zanatlije, duandije, prosti radnici i seljaci iz
okoline. Na osnovu sauvanih belenikih dokumenata mogue je utvrditi imetak
ljudi na prvoj stepenici hijerarhije povlaenih. Ti se ljudi naravno sasvim razli-

96 Guy Patin, op. cit., II, str. 196.

47 Romain Baron, La bourgeoisie de Varzy au XVIIe sicle, u: Annales de Bourgogne, 1964, str.
173.
98 M. Couturier, op. cit., str. 215-216. Na primer, kod koara razlikujemo matres tanneurs et
marchands tanneurs. Samo ovi potonji su bili estiti ljudi (honorables hommes).

466
 Drutvo ili skup skupova

kuju od ljudi koje sam opisao kao gentry. Da bi se dosegao ovaj sloj, ili da bi mu
se pribliilo, treba se uspeti na jo jednu stepenicu i biti ubrojan meu plemenite
ljude (nobles hom m es). Valja istai da plemeniti ovek (noble hom m e) u prav
nom smislu nije plemi (gentilhom m e ), ve je to naziv koji proizlazi iz drutvene
stvarnosti ali i iz tatine. ak i ako noble hom m e poseduje vlastelinstvo, ivi ple
miki, to jest ne obraujui zemlju ni prodajui njene plodove, on ne pripada
pravom plemstvu, ve poasnom, nepravom i nesavrenom plemstvu, koje se
prezrivo opisuje kao gradsko plemstvo (noblesse de ville), i koje je u stvari blie
buroaziji.99 S druge strane, ako je plemenitom oveku uspelo da ga u bele-
nikim ispravama tretiraju kao cuyera (titonou), onda je on ispunio uslove da
ga priznaju za pripadnika plemstva.
To pripadanje je, meutim, pre drutvena nego pravna injenica, to jest
spontano proizlazi iz prakse. Osvrnimo se na trenutak na uslove za uobiajeno
prelaanje u redove plemstva u to doba. Poev od 1520. u plemstvo se stupa lake
i ee. Takvi su stupanjevi vidljivi i brojni. Tu nemam u vidu dodelu plemikih
titula od kralja, koja je izuzetno retka, kao ni kupovinu slubi koje donose
plemstvo, niti vrenje odreenih sudskih funkcija (eevinaa), koje sa sobom do
nose neku vrstu plemstva (poznatu pod potcenjivakim nazivom noblesse de
cloche). Prag plemstva se najee prelazi molbom vlastima, a posle uzimanja
izjava svedoka koji mogu potvditi da kandidat ivi plemenito (to jest od prihoda
koje stie bez rada), kao i da su njegovi roditelji i roditelji roditelja takoe iveli
plemenito, na oigled svih. Ovi prelasci su bili mogui samo u meri u kojoj je
onim privilegovanim njihovo sve vee bogatstvo omoguavalo da ive plemeni
tim nainom, kao i u meri u kojoj su te klase u usponu uivale naklonost sudija,
esto njihovih roaka; najzad i u meri u kojoj se u XVI veku, kao to smo rekli,
aristokratija ne zatvara. Tvrdnja Pitera Lasleta100 d a je granina linija izmeu ple
mia i obinog oveka bila isto tako jasna kao izmeu hrianina i nevernika,
sigurno nije tana za Francusku tog razdoblja. Pre je re o niijoj zemlji (no-
m a n s -land) preko koje se ipak moglo prei.
Sve to dalje komplikuje injenica to novo plemstvo ne eli uvek da se stopi
s tradicionalnim plemstvom. Ako je Dord Jupert bio u pravu - a to je i vie
nego izvesno - plemeniti ljudi visokog ranga nisu liili na Molijerovog G raa
nina plem ia. Taj se komad prvi put igrao prilino kasno, 1670. godine, dakle,
dugo posle poetka XVI veka. Gospodin urden je stvoren kao karikaturalni lik
za zabavu dvorskog plemstva. On ipak nije puka izmiljotina, ve je slian
srednjem buruju; osim toga pogreno bi na osnovu pozorinog komada bilo m i
sliti da u XVI veku novi plemii ili oni koji e to postati, ele da po svaku cenu
steknu plemiku titulu kao da je ona eliksir ivota.101 Nesumnjivo je i da je
drutvena tatina oblikovala njihovo ponaanje. Pa ipak, ona ih ne prisiljava da
dele ukuse ili predrasude vitekog plemstva {noblesse d epe ); kod njih ne postoji
nikakvo oduevljenje za borbe, lov i dvoboje; tavie, gaje izvestan prezir prema

99 C. Loyseau, Cing Livres du Droict des Offices, 1613, str. 100.

100 Op. cit., str. 43-44.
101 1
G. Huppert, op. cit., daktilografsani tekst.

467
Drutvo ili skup skupova

nainu ivota ljudi za koje smatraju da im nedostaje znanje i kultura, prezir koji
oni ne oklevaju da izraze u spisima.
Uostalom o tome sva buraozija, visoka i srednja, misli jedinstveno. Evo ta
kae jedan kasni svedok, Udar Kokio,102 obini graanin iz Remsa, ali veoma bo
gat trgovac. On u svom dnevniku 31. avgusta 1650. pie: Evo stanja, ivota i pri
lika gospode plemia koji kau da su plemenitog porekla; mnotvo plemia ne
ivi neto izuzetno, kadri su samo da narue seljaka i pojedu ono to on proiz
vede. Nema sumnje da su asni graani gradova i dobri trgovci plemenitiji nego
svi oni; svi su dobroudniji od njih, vode bolji ivot i slue kao uzor, bolje uprav
ljaju svojim porodicama i domainstvima; svi oni se trude da ne ljute druge ljude,
plaaju one koji rade za njih, a pre svega nikad se ne ponaaju kao kukavice; s
druge strane, veina malih maonosaca sasvim su neto drugo. Kada i doe do
nekog poredenja, oni smatraju da su sve, misle da graani prema njima treba da
se ophode slino kao seljaci [...]. Nijedan astan ovek ne obraa panju na njih.
Tako stoje stvari danas. Oito je da vrlinu ne treba traiti kod plemstva.
A krupni buruji koji su postali plemii nastavili su da ive kao i ranije,
uravnoteeno i razumno; svoje vreme provode izmeu svojih lepih gradskih kua
i zamkova ili obitavalita na selu. Radost i ponos u ivotu im je humanistiko
obrazovanje; s uivanjem provode najvei deo slobodnog vremena u bibliote
kama; kulturna granica koja ih istie, ali i najbolje karakterie, jeste njihova strast
za latinskim i grkim jezikom, pravom, antikom i nacionalnom istorijom. Oni su
osnivai mnogih laikih kola, u gradovima, pa ak i malim mestima. Sa izvor
nim plemstvom imaju zajedniko jedino odbijanje rada i trgovine, sklonost doko
lici, to jest slobodnom vremenu koje koriste za itanje i uene rasprave sa sebi
ravnima. Ovaj nain ivota podrazumeva imanje novca, a uopte uzev, novi ple
mii su imuni, imaju solidna bogatstva koja potiu uglavnom iz tri izvora: sa ze
mlje koje se metodino eksploatie; iz lihvarstva na raun seljaka i vlastele; i naj
zad, iz pravosudnih i finansijskih slubi, koje su postale nasledne i prenosive i pre
ustanovljenja prava nasleivanja poloaja (paulette), godine 1604. Pa ipak, gla
vnina njihovog bogatstva potie iz nasledstava, dakle nije steena. Ta su bo
gatstva svakako konsolidovana i uveana, jer novac, kao to znamo, raa novac i
omoguuje drutvene uspehe i proboje. Ali stvaranje dinastije je uvek isto; den-
trija izlazi iz trgovine, to nastoji da sakrije od znatieljnih.
Pa ipak, nije svako prevaren. Tako nas dnevnik L E to a l^ izvetava - a to
je tada bilo opte poznato - kako je Nikola de Nefvil, sir iz Vilroa (1542-1617),
dravni sekretar, koji je drao uzde vlasti gotovo itavog svog ivota, a svoje
bitke vodio gomilama pergamentnog papira i perom ,10 j e s te unuk nekog trgo
vca ribom koji je kupio tri vlastelinstva 1500. godine, potom nekoliko slubi, da
bi enidbom nasledio vlastelinstvo Vilroa pored Korbeja. Dord Jupert navodi
veliki broj slinih primera. Oito da tu niko nije bio prevaren. Niko tu, dakle, nije
prevaren, ali ponovimo, u XVI veku, drutvo ne samo da ne stvara prepreke

' z Op. cit., str. 128-129.

1 3 Objavio L. Raymond Lefebvre, 1943, str. 131-133.
104 Joseph Nouaillac, Villeroi, Secrtaire du roi, 1909, str. 33.

468
 Dnilvo ili skup skupova "

Pjer Segje (1588-1672) pripadao je novom plemstvu , koje se u XVI veku prilino
obogatilo od zemlje, slubi i od lihvarstva. I on sam je ostvario veliku politiku karijeru
kao veran sluga monarhije. Kancelar je od 1635. godine, a nemilosrdan sudija u
Fukeovom procesu. Uprkos svemu, ostao je ovek kulture. Tako se i predstavio s knjigom u
ruci, ispred sjajne biblioteke, koju e u testamentu ostaviti opatiji Sen-Zermen-de-Pre
(Zbirka Viole)

469
Drutvo ili skup skupova

drutvenom napredovanju, ve ga i podstie. Samo ako to znamo moemo razu-

meti stvaranje itave klase novih plemia, koji se slabo ili nikako stapaju s posto
jeim plemstvom, ve se oslanjaju na svoju politiku mo, na vlastitu mreu veza
medu sebi ravnima. Bila je to veoma neobina pojava koja se, uostalom, nee
odrati.
U XVII veku se sve menja. Pseudoplemstvo je do tada prolo kroz teka i
dramatina iskuenja, kao to su reformacija i verski ratovi. Ono je kroz njih
prolo ne kao protestantsko, ne kao ligako, ve kao galikansko i politiko,
kreui se negde izmeu, gde je udarce bilo mogue primiti s obe strane, ali gde
je i manevarski prostor bio najvei. Posle 1600. godine, sve se menja, drutvena
atmosfera, ekonomija, politika, kultura. Vie se nije mogla stei plemika titula uz
pomo nekoliko svedoka koji bi stali pred nekog blagonaklonog sudiju; sada
treba predoiti rodoslovne tablice i proi kroz pomno ispitivanje; ak se i steena
plemstva ponekad proveravaju. Drutvena pokretljivost koja je francusku den-
triju snabdevala novim ljudima, sada slabi. Da li stoga to ekonomija nema one
ivosti kao u prethodnom veku? Monarhija, kojoj snagu vraaju Anri IV, Rielje i
Luj XIV, postaje tlaiteljska, pokazuje d a je odluna da svojim slubenicima na
metne poslunost, poev od slubenika vrhovnih sudova. tavie, kralj je obnovio
dvorsko plemstvo, omoguio mu je da ivi i da se razvija stojei u samoj blizini
njega Kralja Sunca, ili kralja glumca, kako g aje, pak, opisao jedan od njego
vih intimusa.105 Pa ipak, takvo pozorite koje je okupilo u uskom i vidljivom
krugu sva sredstva i mogunosti vrenja vlasti, bilo je veoma znaajno. Ovo
dvorsko plemstvo se buni protiv inovnikog plemstva (noblesse de robe). A po
tonje ne samo da se sudara s tom preprekom, ve i s monarhijom koja mu u isto
vreme daje mo i namee ogranienja. Tako su se svi kvaziplemii nali u dvo
smislenom poloaju, kako politiki tako i drutveno. A kao zavrni udarac, dolazi
do protivreformacije, koja se suprotstavlja ovom sloju, njegovim idejama i inte
lektualnim pozicijama. Francuska dentrija je u neku ruku bila vesnik stolea
prosvetiteljstva: bila je nadahnuta izvesnom racionalnou, na pragu da stvori
naunu istoriju.106 Ali za nju je sve krenulo naopako, postala je omiljena
meta napada jezuita. Stoga je njena uloga nejasna i sloena za vreme naglog i
renja jansenizma i u doba Fronde. Poetkom 1649, do sklapanja Rilskog mira (11.
marta), lanovi Vrhovnog suda su gospodari Pariza iako se ne usuuju da isko
riste svoju pobedu.107
Upravo tokom tih vrenja i kriza, gentry se postupno pretvara u ono to e se
zvati inovnikim plemstvom (noblesse de robe), plemstvo drugo po redu, koje je
prvo plemstvo uvek osporavalo, i s kojim se nikada nije stopilo. Od sada e posto
jati jasna odeljenost dva plemstva, koje monarhija radi lake vladavine huka
jedno protiv drugog. Nije sluajno to se izraz inovniko plemstvo pojavljuje
tek poetkom XVII veka, to jest najranije 1603,108 prema najnovijim istrai-

105 Njegov astrolog Primi Visconti, ako je verovati Henry Mercieru, Une Vie d'ambassadeur du
Roi-Soleil. 1939, str. 22.
!**! G. Huppert, L'Ide de l'histoire parfaite, 1970.
7 R. Mandrou, La France aux XVIIe et XVIIIe sicles, 1970, str. 130.
108 U: Cayer prsent au roy par ceux du tiers estt de Dauphin, Grenoble, 1. izd. 1603, citat Da
vis Bitton, The French Nobility in crisis - 1560-1644. 1969, str. 96 i 148, napomena 26.

470
 Drutvo ili skup skupova

vanjima. Ovo jeziko svedoanstvo nije nevano, jer se vidi da je jedna faza u
povesti inovnikog plemstva bila okonana. Iako jasnije odreeno, manje si
gurno i manje nadmeno nego u prethodnom stoleu, ono i dalje vri veliki uticaj
na sudbinu Francuske. Da bi odralo poloaj, inovniko se plemstvo slui svim
hijerarhijama: zemljoposednikom (vlastelinskom), hijerarhijom novca, hijerar
hijom crkve, hijerarhijom dravnih, lokalnih, pokrajinskih i nacionalnih slubi
(.bailliages, prsidiaux, parlaments, kraljeva vea), a i nekim kulturnim hijerarhi
jama, koje e se na kraju isplatiti.
Napredovanje je sloeno, sporo i poteko: uspeh dolazi upornou. Dord
Jupert smatra d a je inovniko plemstvo, od svog nastanka u XVI veku, pa do Re
volucije, igralo kljunu ulogu u Francuskoj; stvarajui njenu kulturu, upravlja
jui njenim bogatstvom, stvarajui Naciju i zapoinjui vek prosvetiteljstva, reju
- stvarajui Francusku. Toliko uvenih imena nam padaju na um da dospevamo
u iskuenje da prihvatimo taj stav, ali ipak uz ogradu: ta plodna klasa bila je izraz
odreene francuske civilizacije, itava ju je Francuska na rukama nosila, platila je
cenu njenog blagostanja, stabilnosti, a skoro da moemo da kaemo i njene inteli
gencije. Ovim materijalnim i kulturnim kapitalom, inovniko plemstvo upravlja
po svom nahoenju. Da li u korist itave zemlje, sasvim je drugo pitanje.
Verovatno nema zemlje u Evropi koja nije na neki nain prola kroz ovo
komeanje na vrhu hijerarhije, i te sukobe, bili oni latentni ili otvoreni, izmeu
dve grupe - jedne koja je dola do nekih prednosti i druge koja je to ele la. Knjiga
Dorda Juperta lepo opisuje francuske posebnosti, istie originalnost inov
nikog plemstva, kako u njegovom nastanku tako i njegovoj politikoj ulozi. Au
tor nas tako podsea na jedinstveni karakter svake drutvene evolucije. Uzroci su
posvuda slini, ali se reenja razlikuju.

Od grada do drave: rasko i razmetljiva rasko

Gotovo da ne postoje pravila za drutvenu pokretljivost, ili za stavove u od
nosu na presti koji donosi novac, roenje, rang, vlast. U tom smislu drutva ne
maju istu hronologiju, iste hijerarhije, iste osnovne mentalitete.
U Evropi je ipak postojala vidljiva razlika izmeu dve velike kategorije: s
jedne strane, urbanih drutava, to jest drutava trgovakih gradova Italije, Nizo
zemske, pa ak i Nemake, koja su rano stekla bogatstvo; s druge strane, irih
drutava teritorijalnih drava, koja su se sporo i ne uvek potpuno osloboala
srednjovekovne prolosti, ije su tragove ponela i u moderno doba. Jedva da je
proteklo sto godina od kada je Prudon napisao: ,,U ekonomskom organizmu, kao i
u realnom politikom telu, u pravosuu i obrazovanju, nas jo uvek gui feudali
zam.109
Cesto je iznoena tvrdnja da ova dva sveta dele izraene razlike. Mogli
bismo navesti jo stotinak verzija, starih ili modernih, one napomene iz jednog
francuskog memoranduma iz 1702: ,,U monarhijskim dravama, trgovci ne mogu

109 Citat Bancal, Proudhon, I, str. 85, br. 513.

471
DruUO ili skup skupova

dostii isti ugled kao u dravama-republikama, gde obino vladaju veliki trgo
vci . 110 Budui da to gotovo nikog ne iznenauje, napustimo to i pogledajmo po
naanje elita, zavisno od toga da li ive u gradu naviknutom na novac i trgovinu,
ili u prostranim teritorijalnim dravama gde dvor (npr. engleski ili francuski), daje
ton itavom drutvu. Grad (misli se na Pariz) je - govorilo se - oponaatelj
dvora.111 Ukratko, drugaije e iveti grad kojim upravljaju trgovci od onoga
kojim upravlja vladar, kako nam to kae Luis Ortez, panski arbitrarista (to jest
pravni savetnik, esto sklon moralisanju), inae savremenik Filipa II. Mi smo u
1558. godini u veoma nemirnoj paniji; kralj Filip II nije u zemlji, jer ga rat i
meunarodna politika dre u Nizozemskoj. A u Valjadolidu, koji e jo samo
kratko biti prestonica Spanije, vladaju rasko, razmetanje, krzna, svila, skupi mi
risi, sve to bez obzira na nesree toga doba i drame skupog ivota. Pa ipak, tvrdi
na Spanac, takve raskoi nema ni u Firenci, ni u enovi, ni u Nizozemskoj, ak
ni u susednoj trgovakoj Portugaliji; En Portugal, ningun viste seas, niko se,
kae, ne oblai u svilu.112 Ali Lisabon je trgovaki grad koji daje ton itavoj Por
tugaliji.
U italijanskim gradovima-dravama koje su veoma rano osvojili trgovci
(Milano 1229, Firenca 1289, Venecija 1297, ako ne i pre), novac je delotvoran i
diskretan cement drutvenog poretka, najjai lepak, kao to govore pariki
tampari u XVIII veku.113 Da bi vladao, patricijatu nije potrebno mnogo bljeta-
vila i opsenjivanja podanika. On dri u svojim rukama vezice na novanicima i to
mu je dovoljno. Ne moemo rei d a je vladarima strana rasko, ali oni nastoje da
ona bude diskretna, tavie prikrivena. U Veneciji plemii nose duge ogrtae za
koje ne moemo rei ni da li su oznaka ranga, jer, kao to objanjava ezare
Veelio, u komentarima svoje zbirke o Starom i novom odevanju u svetu (kraj
XVI veka), ogrta nose takoe graani, doktori, trgovci i drugi (cittadini, dottori,
mercanti et altri). Mladi plemii, dodaje Veelio, rado nose ispod crne toge svi
lenu odeu nenih boja, ali ipak skrivajui koliko je mogue tu svetlu odeu i to iz
skromnosti koja vlada u ovoj republici (p e r una certa m odestia propria di quella
Republica). Dakle, mletaki patricij se svesno ne razmee odeom. Slino tome,
noenje maske, koje nije ogranieno na karneval i javne praznike, jeste nain da
se ovek izgubi u gomili, da sauva anonimnost i da uiva ne skreui panju na
sebe. Mletake plemkinje koriste masku kada odlaze u kafane - javna mesta koja
su u naelu zabranjena za dame njihovog ranga. Kakva udobna stvar, maska,
pie Goldoni: ... pod maskom svi su jednaki ... sudije tako svakog dana mogu
sami proveravati sve one male stvari [...] koje zanimaju narod. [...] I sam dud
moe se etati iza maske. U Veneciji, rasko se pokazuje na javnim priredbama,
esto grandioznim, ali i u strogo privatnom ivotu. U enovi, nobili se oblae
dosta strogo. Praznici se proslavljaju diskretno u seoskim kuama ili u gradskim
palatama, a ne na ulicama ili trgovima. U Firenci su u XVII veku uvedene ras-

" A .N ..G 7, 1686, 156. ^

11 Saint-Cyr, Le Tableau du sicle, 1759, str. 132, citat Norbert lias, La Socit de Cour, 1974,
str. 11.
112 Manuel Fernandez Alvarez, Economia, sociedad y corona, 1963, str. 384.
1,3 Varits, V, 235 [1710], '

472
 Drutvo ili skup skupova '

Venecija, ene pod maskama. Slika Pjetra Longia (1702-1785) (Roe-Viole)

kone koije, neto to bi s razlogom bilo nezamislivo u Veneciji, a nemogue u

enovi s njenim uskim ulicama. Ipak, Firentinska Republika propada 1530. go
dine s povratkom Alesandra Mediija, i stvaranjem velikog vojvodstva Toskane
(1569). U oima jednog panskog posetioca, ak i u to vreme ivot u Firenci izg
leda jednostavan, gotovo buroaski. Amsterdam, pak, zbog svesne skromnosti
njegovih bogatih stanovnika, koja zapanjuje ak i mletake trgovce, jeste zadnji
polis u Evropi. Ko bi na amsterdamskoj ulici mogao da razlikuje Velikog penzio
nera Holandije od ostalih graana?114
Atmosfera koja vlada u Amsterdamu ili u nekom starom i bogatom itali-
janskom gradu, i na drugoj strani atmosfera u prestonici neke moderne drave ili
na nekom vladarskom dvoru, sasvim su razliite stvari. Tu se skromnost i diskre-

114 Pogledati III. poglavlje 3.

473
Drutvo ili skup skupova

ija nikada nisu cenili. Plemstvo u prvim drutvenim redovima zabljesnuto je vla
darskom raskoi i eli i smo da opseni druge. Ono se razmee i producira. Si
jati na dvoru, znai izdvajati se od ostalih smrtnika, pokazati na gotovo ritualan
nain da se pripada drugoj rasi, reju to znai drati ostale na rastojanju. Za ra
zliku od privilegija koje donosi novac, a koje onom koji ga poseduje dolaze same
po sebi, privilegije koju donosi poreklo ili rang, vrede samo ako ih priznaju drugi
ljudi. U Poljskoj, u XVIII veku, princ Radzivil, koji moe sam da 1750. godine
mobilie itavu vojsku i snabde je artiljerijom, jednog dana poinje da deli vino u
svom gradiu Njeviu oigledno ravnoduan prema koliinama koje se prosipaju
i otiu niz potok. Bio je to nain, pie Vitold Kula, da se impresioniraju posma-
trai (vino je u Poljskoj u to vreme skupo, jer se uvozi), da poveruju u prineve
neogranine mogunosti, i da se pokore njegovoj volji [...]. Ovo rasipnitvo bilo
je dakle racionalno ponaanje u okviru date drutvene strukture .1lj Slino ra
zmetanje postoji i u Napulju; u doba kada ivi Tomazo Kampanela, buntovni pi
sac del Grad sunca (1602), za Fabricija Karafu, princa del Roelu, govori se da
novac troi alla napoletana, na napuljski nain, cio in vanit, to jest uzalud.
Dok njihovi podanici doslovno umiru od gladi, napuljski sinjori troe bogatstva
na pse, konje, klovnove, zlatne tkanine i prostituke, to je najgore (e puttane che
e peggio), kako se kae u izvetaju.115116 Ovi rasipnici (koji zarauju i do 100 000
kuda godinje, dok njihovi podanici nemaju ni tri kuda po glavi), oito ele da
uivaju, ali jo vie da impresioniraju. Oni igraju ulogu koja se od njih oekuje,
ine da im se narod divi i da im zavidi, a potom i da ih mrzi. Razmetanje je, dakle,
neophodno sredstvo za vladanje. Ovi napolitanski plemii moraju da poseuju
dvor panskog vicekralja, da zadobijaju njegove simpatije, makar se finansijski
upropastili i vratili prazne kese na svoja imanja. A omilio im se bio i ivot u pre-
stonici - jednoj od najveih u Evropi, u kojoj se nuno troilo mnogo. Porodica
Bizinjano tu 1547. gradi svoju veliku palatu Kjaja. Napustivi svoja kalabreka
obitavalita, ti plemii tu ive kao i ostala velika gospoda; esto dre neku vrstu
salona u kome se na njihov raun tiskaju dvorani, umetnici i knjievnici.117
Iako isplativa i dakle racionalna, ova javna ekstravagantnost esto se gra
nii s manijom, da ne kaemo psihozom. Fenelon kae da na Sorboni nema ni
jednih vrata i nijednog prozora koje Rielje nije ukrasio svojim grbom .118 A u
seocetu u kojem se rodio, i koje nosi njegovo ime, ,,i gde se nalazio majur njego
vog oca, koji se jo i danas moe videti izmeu Tura i Ludena, kardinal Rielje je
podigao itav grad koji je ostao poluprazan.119 Ovo podsea na prinevske fanta
zije Vespazijana Gonzage (umrlog 1591. godine), iz porodice vojvoda iz Man-
tove, koji je svim silama nastojao da postane nezavisni princ, i koji je ne znajui
kako da postupi, izgradio predivni gradi Sabjonetu,120 s raskonom palatom, ga-

115 Witold Kula, On the typology of economic systems, u: The Social sciences. Problems and
Orientations, 1968, str. 115.
116 Tommaso Campanella, Monarchia di Spagna, u: Opere, 1854, II, str. 148, citat Carlo de Frede,
u: Studi in onore di Amintore Fanfani, V, str. 5-6 i 32-33.
Giuseppe Galasso, op. cit., str. 242.
118 Fnelon, Dialogues des Morts, II, 1718, str. 152.
'*9 R. Pernoud, Histoire de la bourgeoisie en France, II, 1962, str. 10.
Paolo Carpeggiani, Mantova, profile di una citt, 1976, dodatak: Sabbioneta, str. 127 sq. Re
casino (str. 139) oznaava vladarevu privatnu vilu i njen vrt.

474
 Drutvo ili skup skupova

Engleska u XVI veku: rasko i kraljevske zabave na Dvoru renesanse:

ples kraljice Elizabete i njenog miljenika, Roberta Dadlija, grofa od Lestera
(foto Nacionalna galerija portreta, London)

lerijom starina, kockarnicom (casino), pozoritem (retkost u XVI veku), ogrom

nom crkvom u kojoj su mogli nastupati horovi i odravati se koncerti, modernim
fortifikacijama - ukratko, sa svim elementima prave prestonice. Meutim, sam
gradi Sabjoneta, na obali Poa, nije imao nikakav ekonomski ni administrativni
znaaj, izuzev moda manjeg vojnog, jer je tu ranije bila podignuta tvrava. Ves-
pazijano Gonzaga iveo je u Sabjoneti kao pravi vladar, sa svojim malim dvorom,
ali je grad, posle njegove smrti, bio naputen i zaboravljen. Danas se uzdie usred
polja kao kakav pozorini dekor.
Ukratko, postojala su dva naina ivljenja i predstavljanja svetu: razmetanje
i diskrecija. Gde god je drutvo zasnovano na novcu sporo nastaje, vladajua

475
Drutvo ili skup skupova

klasa pribegava staroj politici, pompeznoj raskoi, jer jo uvek ne moe da se

osloni na tihu podrku novca. Naravno, razmetanje moe da se svuda uvue: ono
nikada nije sasvim odsutno tamo gde ljudi imaju vremena i elje da se porede s
drugima, da se ravnaju na osnovu detalja, naina odevanja, jedenja, nastupanja i
govorenja drugih ljudi. ak ni u trgovakim gradovima razmetanje nije neto
posve strano. No, uvek kada mu otvore vrata malo ire, to je znak dezorganiza-
cije, ekonomskih ili drutvenih tekoa. Venecija je bila odve zaslepljena svojim
bogatstvom da bi bila u stanju da proceni svoju sve loiju poziciju posle 1550. Ra
sko je sve otvorenija, sve vidljivija i raznovrsnija. Donose se i zakoni o luksuzu,
ali oni vie ukazuju na rastronost, nego to je spreavaju: mnogo je bogatih
svadbi i krtenja, ene su odevene u haljine prekrivene biserima za koje kau da
su lani; one tvrde da na haljinama nose zuboni e altre veste da homo de seda
(ukrase i staru muku svilenu odeu). Otuda i mnotvo pretnji krojaima, vezi
ljama, crtaima koji podstiu takvo ponaanje. Venanja u bogatim porodicama
su neka vrsta javne proslave... U spisima iz tog doba govori se jedino o prosla
vama, turnirima, balovima, odei na venanjima [...], to je dokaz da Sinjorija
ipak donete zakone ne shvata ozbiljno. Treba osim toga obratiti panju i na prela
zak s privatne raskoi na javnu.12
U iskuenju smo da kaemo da u Engleskoj razvoj ide u suprotnom smeru.
Sedamnaesti vek je vreme kada svuda vlada rasko. Rasko je na dvoru, raskono
ive plemii. Kada Henri Berkli, lord porunik Glostera odlazi nakratko u Lon
don prati ga ak 150 slugu.121122123U XVIII veku, a posebno tokom duge vladavine
Dorda III (1760-1820), engleske bogate i mone porodice svoju rasko radije
pokazuju udobnim ivotom koji vode. Simon Voroncov, ambasador Katarine II,
navikao na kienu atmosferu dvora u Sankt-Petersburgu, uiva u slobodi engle
skog dvora gde ljudi ive onako kako hoe i gde nema formalnosti i etikecije u
ophoenju. Ova zapaanja ipak ni izdaleka nisu prava slika drutvenog poretka u
Engleskoj. Kada se pomnije osmotri, jasno je d a je re o sloenom i raznovrsnom
poretku. Plemstvo, ili jo bolje engleska aristokratija, koja se posle reformacije u
celini uspela na vrh drutvene lestvice, nije imala dublje korene. Ali iz mnogih
razloga, naravno i iz vlastitih interesa, predstavlja se kao stara zemljoposednika
aristokratija. Smatralo se da velika engleska porodica mora da ima veliki posed, a
u njegovom sreditu, kao simbol uspeha, veliku kuu u vladarskom stilu. Ova
aristokratija je u isto vreme i plutokratska i feudalna. Kao feudalna, ona mora
da se pompezno i teatralno ponaa. Godine 1766. se u Abingdonu nastanjuju novi
vlastelini. Tom prilikom priprema se ruak za nekoliko stotina dentlmena, far
mera i metana. Zvona odbijaju punom snagom. Prolazi povorka na konjima, a
ispred nje orkestar. Uvee je vatromet.124 U svom tom razmetanju nema nieg
buroaskog, razmetanju koji je zaelo drutveno nuno, makar da bi se ustano-

121 Za navedeni paragraf pogledati: A. de S. Venecija, kao primer: Senata Terra, 24,9. januar 1557;
32, Padova, 9. januar 1562; P. Molmenti, op. cit., II, str. 111.
Jrgen Kuczinski, op. cit., str. 71.
123 Arhivi Voronsof, VIII, str. 34, 18-29. dec. 1796.
124 Andr Parreaux, La Socit anglaise de 1760 1810, 1966, str. 12. Abingden na Temzi u Ber-
kajeru.

476
 Drutvo ili skup skupova

vila lokalna aristokratija. Ova ekstravagantnost ipak ne iskljuuje sklonost ka po

slovima. Jo od doba Elizabete I, visoko plemstvo peerova najradije ulae u trgo
vinu na daljinu.125
U Holandiji, stvari se odvijaju drugaije. Na vrhu hijerarhije su regenti gra
dova (koje bi u Francuskoj nazivali plemiima po zvonu). Oni sainjavaju
buroasku aristokratiju.
U Francuskoj, prizor je kao i u Engleskoj prilino sloen. Prestonica kojom
dominira dvor, razvija se znatno drugaije nego veliki trgovaki gradovi koji po
staju svesni svoje sve vee snage i predvodnitva. Bogati trgovci iz Tuluza, Liona
i Bordoa, uzdrani su u pokazivanju raskoi. uvaju je u svojim lepim gradskim
kuama, pa ak i svojim seoskim obitavalitima, koja okruuju pomenute gra
dove na udaljenosti do jednog dana jahanja.126 U Parizu, naprotiv, bogati finan-
sijeri u XVIII veku ne samo da prihvataju rasko koja ih okruuje, ve ele i daje
nadmae. U isto vreme e usvojiti i nain ivota najvie aristokratije.

Revolucije i klasne borbe

Masa drutva ispod ovog nivoa zatvorena je u mreu ustanovljenog poretka.
Kada bi masa postala nemirna, mrea bi se stezala ili pojaavala, ili bi se izmi
ljali neki drugi naini da se ona vrsto dri. Drava je bila tu da odri nejednakost,
ugaoni kamen drutvenog poretka. A kultura i njeni predstavnici esto su pozivali
na mirenje sa sudbinom, poslunost, dobro ponaanje, obavezu da se caru da
carevo. Smatralo se da je najbolje da se organska masa drutva razvija sama
od sebe, u granicama koje ne ugroavaju optu ravnoteu. Nije zabranjeno popeti
se s niske stepenice hijerarhije na neposredno viu stepenicu, ali koja je i sama
niska. Drutvena pokretljivost ne postoji samo na visokim nivoima, ve i onda
kada seljak postaje trgovac-farmer, seoski prvak; i kada seoski prvak postaje lo
kalni uglednik, kupac prava, farmer na engleski nain... pripadnik buroazije u
zametku;127 i kada sitni buruj postaje inovnik i rentijer. U Veneciji128 su kao
na poslednjeg od svih gledali na onog oveka iz naroda ije ime nije bilo na
spisku neke bratovtine [Scuola]. Ali ovog nita nije spreavalo, njega niti nje
govog sina, da stupi u neki esnaf (Arte), te tako pree prvu stepenicu.
Sve ove male drame uspinjanja u drutvu, bitke za ,,el ser quien soy, da bu
dem onaj koji jesam , kao to kae jedan lik iz pikarskog romana (1624),129 mogu
se tumaiti kao vesnici klasne svesti. To u svakom sluaju pokazuju brojne po
bune protiv ustanovljenog poretka.130 Iv-Mari Berse je naao dokaz za pet stotina

125 Izmeu 1575. i 1630, polovina peers investirala je u trgovinu, dakle, jedan na dvojicu, dok je
srazmera jedan na pedeset, ako se uzme u obzir sve plemstvo i gentry, Th. K. Rabb, Enterprise and Empire,
1967, napomena 16 i str. 27.
1-6 R. Gascon, op. cit.. I, str. 444.
127 Istupanje Pierra Vilara, na Congrs international des sciences historiques, Rim 1955.
128 P. Molmenti, op. cit., , str. 75.
129 Jeronimo de Alcal, El donador. hablador, 1624, u: La Novela picaresca espanola, 1966, str.
1233.
130 Za naredne primere Y.-M. Berc, op. cit., II, str. 681 [Akvitanija]; E. Maschke, cit. cl., str. 21
[nemaki gradovi]; Ren Fdou, Le cycle mdival des rvoltes lyonnaises, u: Cahiers d histoire, 3,
1973, str. 240 [Lyon],

477
Drutvo ili skup skupova"

seljakih pobuna ili pokuaja pobuna u Akvitaniji od 1590. do 1715. U dokumen

tima koji se odnose na stotinak nemakih gradova u razdoblju 1301-1550, zabe-
leeno je dve stotine sukoba s vlastima, od kojih su neki bili praeni krvopro
liem. U Lionu, u razdoblju 1173-1530, dakle u 357 godina, ak je 126 godina
bilo obeleeno sukobima (tj. vie od jedne godine na tri). Iako ove okraje mo
emo nazvati raznim imenima, pobunama, ustancima, trvenjima, klasnim bor
bama, sukobima, neki od njih su tako siloviti da im jedino pristaje naziv revolu
cija. U Evropi je, tokom petsto godina koje obuhvata naa knjiga, bilo na dese
tine hiljada sukoba, od kojih svi nisu oznaeni kako valja, dok izvetaji o nekima
jo uvek lee u arhivama. Sprovedena istraivanja ipak omoguuju neke zaklju
ke, donekle pouzdane kada je re o seljakim bunama, ali i verovatno pogrene
kada je re o radnikim pobunama, koje su u sutini bile gradske pojave.
Posle pionirske knjige Borisa Pornjeva, " nauka je mnogo radila na selja
kim ustancima u Francuskoj. Ali oigledno je da Francuska nije tu jedina, iako je
u jednom trenutku, zahvaljujui istoriarima, postala krajnje zanimljiva zemlja. U
svemu, iz dosada prikupljenog materijala proizlazi d a je seljatvo u stalnom su
kobu sa svojim ugnjetaima: dravom, vlastelom, spoljnim okolnostima, tekim
vremenima, naoruanim etama i svime onim to ugroava seoske zajednice, us-
lov njegove slobode. A za seljaka, re je o jedinstvenom neprijatelju. Zbog toga
to je jedan vlastelin 1530. godine poslao svoje svinje u zadrunu umu, diglo se
malo selo u napolitanskoj grofoviji Nolize, da bi branilo svoja prava na ispau, uz
poklik: Viva il popolo et mora il signore!,132 iveo narod, smrt vlastelinu.
Otuda i itav niz sukoba koji otkrivaju tradicionalni mentalitet, a posebno uslove
seljakog ivota. Sve to traje do XIX veka. Ako traimo, kao to primeuje Ingo-
mar Bog, ilustraciju onoga to bi se moglo nazvati dugo trajanje, ta ponavljanja,
te obnove i jednolina ustrojstva, onda istorija seljatva nudi obilje savrenih pri
m era.133
Prvo itanje te preobimne istorije ostavlja utisak da ta stalna uznemirenost
samo retko ostvaruje uspeh. Pobuniti se isto je to i govoriti u vetar .134 Seljaki
ustanak u Il-de-Fransu ( 1358); pobuna engleskih seljaka 1381; Bauernkrieg 1525;
pobuna gijenskih komuna protiv poreza na so (1548); siloviti ustanak Bolotni
kova u Rusiji, poetkom XVII veka; Doina pobuna u Maarskoj 1614; veliki
seljaki rat koji je uzdrmao Napuljsku Kraljevinu 1647. godine - sve te silovite
provale nezadovoljstva redovno propadaju. Tako je i s manjim pobunama koje se
redaju jedna za drugom. Zvanini poredak ne trpi seljaki nered koji bi, s obzirom
na nadmo poljoprivrede, mogao da podrije temelje drutva i privrede. Protiv
seljaka je gotovo stalan savez drave, plemstva, buroaskih vlasnika, ak i Crkve,
a dakako i gradova. Vatra ipak tinja ispod pepela.
Porazi ipak nisu tako potpuni kao to to izgleda. Istina je, seljak je uvek
baen na kolena, ali kao posledica pobuna esto dolazi i do poboljanja. Nisu li
uesnici akerije, godine 1358, doneli slobodu seljacima oko Pariza? Naputanje,

| 3*Les Soulvements populaires en France de 1623 1648, 1963.

2 Carlo de Fide, u: Mlanges Fanfani, V, 1962, str. 142.
J33 Ingomar Bog. u: Z. fr Agrargeschichte, 1970, str. 185-196.
134 Varits, VII, str. 330, 7. juni 1624.

478
 Drutvo ili skup skupova

Seljaci napadaju usamljenog vojnika, an de Vavren. Engleska hronika, XV vek

(otisak B. N.)

a onda ponovno naseljavanje tog podruja moda ne mogu dovoljno da objasne

proces kojim je ta sloboda steena, zatim ponovo zadobijena i na kraju sauvana.
Da li je Seljaki rat (Bauernkrieg) iz 1525, bio potpun poraz? Ne nuno. Po
bunjeni seljaci izmeu Labe i Rajne, nisu, poput njihove brae s one strane Labe,
postali novi kmetovi; sauvali su slobode i stare pravice. Godine 1548,135 po
bunjena Gijena je razbijena, ali je i omraeni porez na so ukinut. Preko poreza na
so monarhija je prisiljavala selo da se otvori za spoljnu privredu. Tvrdilo se d a je

135 Y.-M. Berc, op. cit., str. 300.

479
Drutvo ili skup skupova

velika revolucija u selima u jesen i tokom zime 1789, i sama propala: jer ko e se
naposletku domoi nacionalnih dobara? No ipak, ukidanje feudalnih prava ni
poto nije bio beznaajan dobitak.
Slabije smo obaveteni o radnikim nemirima. Naime, dokumentacija je ra-
sejena zbog nestabilnosti zaposlenja i periodinog gaenja industrijskih ak
tivnosti. Radnitvo se stalno pregrupie, pokree, potiskuje u nova sredita za
poljavanja, ponekad ka drugim zanimanjima, to radnikim protestima oduzima
solidarnost, jedini uslov uspeha. Rani razvoj bonskih pogona za izradu sukna, po
uzoru na milanske i pijemontske pogone, bio je veoma brz, upoljavajui do 2 000
majstora i radnika. Zatim dolazi do opadanja, a ubrzo i do rasula, ba u vreme
skupoe. Radnici u tom zanatu ne zarauju dovoljno da bi iveli u gradu; neki su
se povukli u Fore i Boole i tamo rade, ali u tako jadnim uslovima, da su im
proizvodi izgubili svaki ugled.1JU Industrija fustijana se zapravo preselila u
nova sredita, Marselj i Flandriju. Propast te proizvodnje, zakljuuje se u me
morandumu iz 1698, a koji navodimo, utoliko je vei gubitak za Lion jer je u
njemu ostao deo radnika, koji su listom postali prosjaci i gotovo beskorisni, te
tako i teret za javne blagajnu. Da je dolo do nekog protesta bonskih tkaa (to
mi ne znamo), on bi propao sam od sebe.
Druga slabost je nesavrenost koncentracija rada, jer je radna snaga naj
ee podeljena na male jedinice (ak i u unutar jednog industrijskog grada); rad
nici su tako putovali (sistem kompanjonae). ili boravili izmeu sela i grada, pa u
isto vreme bili i seljaci i nadniari. Sto se tie gradskog radnitva, ono je svuda
podeljeno protiv samog sebe, delimino u procepu izmeu starih esnafa i oskud
nih i iskljuivih povlastica njihovih poslodavaca. Slobodni rad se nazire, iako jo
uvek nije koherentan: na vrhu su srazmerno povlaene plaene zanatlije koji
rade za gazdu, ali koji su za uzvrat obavezni da sami plaaju pomonike i sluge;
tako su zapravo neka vrsta potpreduzetnika; ispod njih su oni koji u istim uslo
vima upoljavaju samo lanove sopstvene porodice; i na kraju, tu je masa najam
nih radnika, a ispod njih nekvalifikovani nadniari - nosai, fiziki radnici, od ko
jih su oni najsreniji plaeni na dan, a najnesreniji po uinku.
U takvim uslovima, prirodno je da istoriju radnikih pokreta obeleava niz
kratkih epizoda, retko kad povezanih. To je povest pojedinanih izliva nezadovo
ljstva. Pa ipak, tvrdnja koja se esto uje, da tu nema nikakve klasne svesti, vero-
vatno je pogrena, sudei po epizodama koje bolje poznajemo. Istina je daje itav
svet rada stenjen izmeu slabih plata i pretnje nezaposlenou. On se moe oslo
boditi samo nasilno, ali je zapravo isto tako bespomoan kao i dananji radnici u
razdobljima visoke nezaposlenosti. Ima izliva nasilja, gneva i mrnje, ali na jedan
uspeh ili poluuspeh, kao to je onaj koji su u Francuskoj uoi Revolucije, ostvarili
proizvoai hartije,136137 dolazi stotinu propalih pokuaja. Takvi zidovi se ne rue
lako.

136B. N.. Fr 21773, f 31.

137 Henri Gaghet, Conditions de vie des ouvriers papetiers en France au XVIIIe sicle Commu
nication l'Institut franais d histoire sociale, 12. juni 1954.

480
 Drutvo ili skup skupova

Nekoliko prim era

U Lionu138 je prva tamparija bila otvorena 1473. godine. Godine 1539,
uoi prvog velikog trajka tampara (ali ne i prvog nemira), bilo je oko stotinu
presa u gradu - to ukazuje na to da je radnika bilo oko hiljadu. U tu grupu spa
daju egrti, nadniari (slagai, zaposleni na tampanju, korektori), kao i majstori
koji veinom dolaze iz drugih delova Francuske, ili iz Nemake, Italije i vajcar-
skih kantona, dakle listom doljaci. tamparije su uglavnom male: majstori po
pravilu poseduju dve prese, a oni koji su imali vie uspeha i do est. Oprema za
radionicu je uvek skupa, a valja imati i obrtni kapital da bi se plaali radnici, ku
povao papir i slova. Pa ipak (a to radnici nisu shvatali), ni sami majstori nisu kapi
talisti; oni su u rukama trgovaca, tzv. izdavaa, koji su veoma vane linosti, a
neki od njih i lanovi Konzulata, tj. gradske uprave. Nepotrebno je i govoriti o
tome da su vlasti podravale izdavae, a da su majstori, hteli ne hteli, titili te
mone ljude od kojih su zavisili. Za njih je jedini nain da ive i poveavaju dobit
da smanjuju plate i poveaju radno vreme radnika, a u tom nastojanju, pomo
gradskih vlasti je dragocena, ak i neophodna.
A to se tie naina, ima ih nekoliko. Mogue je promeniti nain plaanja:
ako majstor hrani radnike, a cene hrane uporno rastu, on moe te prodrljivce
oterati od svog stola, plaajui im iskljuivo u novcu, i primoravajui ih da se
hrane po krmama. A teranje od majstorovog stola je strana uvreda. Drugo za
obilazno reenje je zaposliti dodatne egrte, koje ne treba platiti, i pustiti ih da u
sluaju potrebe rade na presama, to im je u naelu zabranjeno. Ili jo otvorenije -
smanjiti plate: osam sua na dan za slagaa, dva i po do etiri sua za nekvalifiko-
vanog radnika. I na kraju produiti radno vreme, na primer od dva sata ujutro do
deset uvee, sa etiri sata pauze za ruak (to ne izgleda verovatno), pri emu je
svaki radnik duan da odtampa 3 000 stranica dnevno! Nije udo to su mladi
radnici protestovali, zahtevali bolje radne uslove, optuivali majstore za neume-
renu zaradu. Nije udo i to su pribegavali trajkovima. trajkovati, znai nainiti
trik :139 radnici izgovaraju tu arobnu re naputajui radionicu kada, na primer,
neki egrt, po nareenju majstora, poinje da radi za presom, ili u slinoj prilici.
To nije sve: trajkai biju trajkbrehere, koje nazivaju furfants (po italijanskoj
rei furfante, to znai hulja, podlac); dele letke, pokreu sudske parnice, ili jo
bolje: naputaju stare tamparske bratovtine, koje su, poetkom XVI veka, oku
pljale majstore i radnike, stvaraju sopstvena udruenja, zvana Griffarins (po staroj
francuskoj rei koja znai prodrljivac). U propagandne svrhe, prilikom redov
nih sveanosti i burlesknih povorki u Lionu, izmislili su jedan groteskni lik, koji
e svako prepoznati i pozdraviti u prolazu. Bio je to seigneur de la Coquille (go
spodin tamparska greka - p. p.). Ne iznenauje nas preterano to su na kraju iz
gubili, to su 1572. ponovo izgubili, nakon to su neto malo dobili.
S druge strane, iznenauje nas to sve u tom neznatnom sukobu ima izrazito
moderno obeleje. Istina je da je tamparstvo struka novog vremena, kapitalisti-

138 itav naredni paragraf prema Nathalie Zemon Davis: Strikes and salvation at Lyons, u: Ar-
chivfiir Reformationgeschichte, LVI (1965), str. 48-64, i Henri Hauser, Ouvriers du temps pass, 1927.
139 H. Hauser, op. cit., str. 180 i napomena 1.

481
Drutvo ili skup skupova

ka, kao i daje svuda dolazilo do trajkova i nemira (u Parizu istih tih godina, 1539.
i 1572, u enevi 1560, a u Veneciji ve 1506. u radionici Aida M enucija).140
Ovaj primer, iako naizgled ispred svog vremena, nije izuzetak. Rad je od sa
mog poetka, sigurno ranije nego to se pretpostavlja, morao da osea da je dru
gaije prirode nego kapital. Tekstilna industrija, koja se rano pojavila, s poslodav
cima i preteranom koncentracijom radne snage, pravo je polje za te rane i uestale
izlive klasne svesti - kao to se moe videti u Lajdenu, monom manufakturnom
gradu u XVII veku, kao i posredno, 1738. godine u Solzberiju, u sreditu stare
vunarske industrije u Viltajeru.
Za Lajden141 nije samo karakteristino d a je u XVII veku najvei suknarski
grad u Evropi (oko 1670. godine ima oko 70 000 stanovnika, od ega 45 000 rad
nika; 1664. godine grad proizvodi rekordnih 150 000 duinskih jedinica sukna);
kao ni d a je u svoje radionice privukao hiljade radnika s juga Nizozemske i severa
Francuske; on je naime ovladao itavim procesom proizvodnje bayetta i sayetta
(lakih vunenih tkanina). Ipak ga ne zamiljajmo kao Nori ili srednjovekovnu Fi
rencu, koji su gotovo sasvim oslonjeni na tkanje, ili ak samo na predenje u ob
linjim selima. Sela u okolini Lajdena su izuzetno bogata: izvoze poljoprivrednu
proizvodnju na nezasitno i unosno trite Amsterdama. A kao to smo videli, je
dino siromana sela prihvataju domau radinost. ak u svom zlatnom dobu, sre
dinom XVII veka, ovaj industrijski grad je osuen da sve sam radi - od pranja,
eljanja i predenja vune, do tkanja, valjanja, sisanja i finalne proizvodnje. To na
ravno ne bi bilo mogue bez brojne radne snage. Problem je, meutim, kako nai
pristojan smetaj za te radnike. Za sve nije bilo mesta u radnikim naseljima. Ve
lik je broj onih koji se stiskaju u sobama iznajmljenim na nedelju ili mesec dana.
ene i deca ine znatan deo radne snage. A kako sve to nije dovoljno, pojavljuju
se maine: maine za valjanje, koje pokreu konji ili vetar, maine za presovanje,
valjanje i suenje sukna, a koje nalaze mesta u velikim radionicama. O srazme-
rno naprednoj mehanizaciji te u celosti gradske industrije vrlo jasno govore slike
u lajdenskom gradskom muzeju, slike koje su nekad ukraavale Lakenhal - nat
krivenu suknarsku pijacu.
Cela ta industrija je pod jednim imperativom. Dok Amsterdam proizvodi
luksuzne tkanine, a Harlem sledi modu, Lajden se specijalizovao za proizvodnju
jeftinog tekstila od vune osrednjeg kvaliteta. Trokove stalno treba smanjivati.
Tako esnafski sistem, koji je preiveo, doputa da se pored njega razviju i nova
preduzea, radionice, manufakture, dok se ak iri i kuna radinost koja je odvaj
kada u znaku nemilosrdne eksploatacije. Budui da grad brzo raste (1581. godine
ima samo 12 000 stanovnika), on nema vremena, uprkos bogatstvu pojedinih pre-
duzetnika, da poloi temelje vlastitom kapitalizmu. itavu aktivnost Lajdena dik
tiraju amsterdamski trgovci.
Pri takvoj koncentraciji radne snage, sukobi izmeu kapitala i rada gotovo
da su neizbeni. Radnitvo Lajdena odve je brojno da ne bi bilo nemirno i bun-

Ibid., str. 203 i 234, napomena 1 i A. Firmin-Didot, Aldo Manure et hellnisme Venise, 1875,
str. 269.
141 N. W. Posthumus, De Geschiedenis van de Leidsche lakenindustrie, 3 toma, 1908-1939; mile
Coornaert, Une capitale de la laine: Leyde, u: Annales E. S. C , 1946.

482
 Drutvo ili skup skupova"

Gradska industrija u Lajdenu: razboj. Ova slika Isaka van Svanenburga (1538-1614) je
jedna u seriji koja ilustruje obradu vune u suknarskoj hali u Lajdenu. Na svim tim slikama
je predstavljena vrhunska mehanizacija tog doba (otisak A. Dingjan)

tovno, utoliko pre to gradski preduzetnici ne mogu da se u sluaju potrebe po

novo obrate poslunijoj seoskoj radnoj snazi. Francuski agenti, poev od ambasa
dora u Hagu, pa do konzula u Amsterdamu, prate ta stalna nezadovoljstva, u nadi
da e nagovoriti ponekog radnika da napusti posao i ode u neku francusku manu
fakturu, u emu nekad i uspevaju.142 Reju, ako u Evropi postoji istinski in
dustrijski grad i koncentracija radne snage, onda je to upravo Lajden.
Nije udo to tu izbijaju trajkovi. Ipak tri stvari iznenauju: ti su trajkovi,
prema preciznim podacima Posthumusa, vrlo malobrojni (1619, 1637, 1644, 1648,
1700, 1701); epizodni su i odnose se samo na jednu grupu radnika u isto vreme,

142 A. N.. A. E 1, 619, 8. i 29. oktobar 1665.

483
Drutvo ili skup skupova

na primer, na tkae ili valjare, izuzev pokreta iz 1644. i 1701. koji su poprimili
obeleje masovnih protesta; kao tree, vrlo slabo su istorijski istraeni, bez sum
nje usled nedostatka dokumentacije.
Treba se, dakle, zadrati na onom sto je izvesno: lajdenski proletarijat je po-
deljen na funkcionalne kategorije - valjar nije ni tka ni prelac. Zanatstvom vla
daju s jedne strane labavi esnafi, a s druge, ono je organizovano kao slobodno
(to je u stvari pogrean naziv, jer je ono briljivo nadgledano i kontrolisano). U
tim uslovima, zanatstvo ne uspeva da stvori dovoljnu koheziju da bi promicalo
svoje interese i bilo opasno za one koji njime upravljaju i koriste ga, za majstore u
manufakturama najpre, a potom i za svemone trgovce. Meutim, ipak postoje i
prava radnika udruenja u kojima se naplauje lanarina kojom se pune kase
uzajamne pomoi.
Ali glavno obeleje organizacije u Lajdenu je neumoljivost sredstava za
prinudu: nadzor, kanjavanje, zatvaranje, pa ak i pogubljenja, stalna su pretnja.
Gradski regenti nepopustljivo podravaju povlaene. Sem toga, manufakturisti
su udrueni u neku vrstu kartela, koji pokriva itavu Holandiju, a gotovo i Uje
dinjene Pokrajine. Oni se svake druge godine okupljaju na optem sinodu, radi
dogovora o uklanjanju tetne konkurencije, utvrivanja cena i plata, a povremeno
i dogovaranja o merama protiv stvarnih radnikih protesta, ili onih do kojih bi
moglo doi. Ova moderna organizacija navodi Posthumusa na zakljuak da
klasnu borbu mnogo svesnije i agresivnije vode poslodavci nego sami radnici. Pa
ipak, to je verovatno utisak istoriara vezanog za dokumente. Iako radnici nisu
ostavili suvie dokaza o svojim borbama i stavovima, oni su sigurno mislili o
onome na ta ih je situacija primoravala. Radnike organizacije iji bi zadatak bio
odbrana radnikih interesa, bile su zabranjene. Radnici nisu stoga mogli da otvo
reno govore u svojim stalnim udruenjima. S druge strane, sama reakcija poslo
davaca dokazuje da utanje radnika nije znailo ravnodutnost, neznanje ili pri-
hvatanje.143
Poslednja epizoda na koju bih da se osvrnem prilino se razlikuje. Tie se
znatno skromnije industrije koja je organizaciono mnogo prilagoenija normama
toga doba - tako d a je u neku ruku reprezentativnija od divovske industrije u Laj
denu.
Mi smo u Saramu, u Viltajeru, nedaleko od Bristola, godine 1738. aram
(Solzberi) je sredite podruja koje se odavno bavi proizvodnjom vune, a koju
nadziru fabrikanti sukna (clothiers), koji su pre trgovci nego manufakturisti. Tu je
1738. dolo do kratke pobune, kada je i deo imovine clothiera opljakan. Odgo
vor je bio brz: trojica voda pobune su obeena, a red vaspostavljen. Pa ipak, su
kob nee ostati bez posledica.
Kao prvo, engleski jugozapad, gde su se 1738. dogodili sukobi, bio je esto
poprite drutvenih nemira, bar od 1720. Tu je nastala i popularna pesma The
Clothiers Delight, ije stihove Pol Mantu u svom klasinom delu144 gotovo u

143 Za tri navedena paragrafa pogledati: Posthumus, op. cit., III, str. 721-729; 656-657, 674; 691
696; 869 sq.; 722-724; 876-878.
144 Paul Mantoux, La Rvolution industrielle au XVIIIe sicle, 1959, str. 57-59. Carlos Guilherme
Mota, Conflitos entre capital e trabalho; anatanjoes acrca de uma agitanjao no Sudo-este ingls en
1738, u: Revista de Historia, So Paulo, 1967, skrenuo mi je panju na dogaaj o kojem se govori.

484
 Drutvo ili skup skupova

potpunosti navodi. Pesma nesumnjivo potie jo od doba vladavine Viljema Oran-

skog (1688-1702). Re je, dakle, o relativno staroj pesmi, pevanoj po krmama
dugo godina. Predstavljena je tako kao da fabrikanti vune poverljivo razgovoraju
o svojim postupcima, zadovoljstvima i brigama. Skupiemo blago, pevaju oni,
steiemo ogromno bogatstvo, makar pljakali i tlaili siromane. Njihovim ra
dom pune se nae kase . Tako je bilo lako posao premalo platiti, ili nai greke
tamo gde ih nema, sniziti plate pod izgovorom da trgovina ide loe, a ako
krene nabolje, radnici to nikada nee primetiti. Tkanine koje oni proizvode pro
daju se preko mora, u dalekim zemljama i izvan radnike kontrole. Kako bi za
cene mogli da znaju jadnici koji rade dan i no? A osim toga oni mogu da biraju
jedino izmeu takvog ili nikakvog posla: Mi im nudimo izbor da li ele da rade
ili ne, kae se u pesmi.
Znaajna pojedinost je i ta da je incident 1738. godine, podstakao 1739. i
1740. objavljivanje pamfleta koje svakako nisu pisali radnici, ve pobornici va-
spostavljanja sklada. Nastupe li problemi u suknarskom poslu, kae se u tim pam
fletima, nije li to zbog strane konkurencije, posebno one francuske? Naravno, po
slodavci bi morali da ublae stavove, ali konano ne moemo ih primorati da se
upropaste, kao to se desilo s mnogim od njih tokom nekoliko poslednjih godina.
Incident postaje jasan: pozicije su jasno zauzete s obe strane klasne barijere. Bari
jera koja je i inae vrsta, bie sve postojanija sa veim nemirima u XVIII veku.

Red i nered

Ovi nemiri su ipak lokalni, ogranieni na mala podruja. U davno doba, u

Gentu 1280. godine, ili u Firenci 1378, za vreme ustanka ompa, radnike su po
bune bile omeene, dok je grad u kojem je do njih dolazilo bio mali zaseban svet.
Stvar se morala na neki nain reiti na licu mesta. Nasuprot tome, albe bonskih
tamparskih radnika (1539), upuene su Vrhovnom sudu u Parizu. Treba li iz toga
zakljuiti da teritorijalna drava svojom irinom i posledinom inercijom moe da
izoluje, da unapred ogranii i ak zaustavi povremene pobune i ustanke? No sva
kako je tano da ova rasejanost, u prostoru i u vremenu, komplikuje analizu tih
brojnih kategorija dogaaja. Nije ih lako obuhvatiti u opta objanjenja koja su
vie stvar nagaanja nego izvesnosti.
Kaem nagaanja, jer nered i ustanovljeni red jesu deo iste grupe problema,
ime se rasprava neizbeno proiruje. Ustanovljeni red podrazumeva dravu, te
melje drutva, kulturne reflekse, privrednu strukturu, a uz to i kumulativnu teinu
viestrukog razvoja celine. Piter Laslet smatra da drutvo u naglom razvoju zah-
teva jo stroi red nego to je uobiajeni. A. Firkand tvrdi da raznovrsno drutvo
ostavlja vie slobode kretanja pojedincu, te tako podstie proteste.145 Veoma sam
sumnjiav prema ovim optim tvrdnjama; drutvo kojim se strogo upravlja ne

145 Peter Laslett, Un Monde que nous avons perdu, 1969, str. 172-173; A. Vierkand, Die Stetigkeit
im Kulturwandel, 1908, str. 103: Moins l'homme est dvelopp, plus il est sujet subir cette force du mo
dle de la tradition et de la suggestion. Citat W. Sombart, Le Bourgeois, str. 27. Ali ta objanjava silovi
tost narodnih pokreta u Rusiji?

485
Drutvo ili skup skupova

razvija se slobodno; raznovrsno drutvo pritiska pojedinca s deset strana istovre

meno; jednu prepreku mogue je oboriti, ali ostale ostaju.
Neupitno je ipak da svaka slabost drave - kakav god joj bio uzrok - otvara
vrata drutvenim nemirima. A sam nemir, sa svoje strane, ukazuje na slabljenje
autoriteta. U Francuskoj, razdoblje 1687-1689, kao i 1696-1699,146 bile su go
dine nemira. Za vreme Luja XV i Luja XVI, dok autoritet poinje da klizi iz ruku
vlasti svaki francuski iole znaajniji grad ima svoje pobune i zavere; Pariz je
na elu sa vie od 60 pobuna. U Lionu, 1744. i 1786, protesti prerastaju u na
silje.147 Ipak se mora priznati da priroda politikog, pa i ekonomskog vodstva,
kako u ovom tako i u drugim sluajevima, moe da bude samo poetak ob
janjenja. Da bi se oseaji i drutveno nezadovoljstvo artikulisali u akciji, po
trebni su ideoloko vodstvo, jezik, slogani i intelektualna podrka, a to obino ne
dostaje.
Tako je itava revolucionarna ideologija prosvetiteljstva bila usmerena pro
tiv povlastica dokone aristokratske klase. U ime napretka branjen je aktivni deo
stanovnitva, trgovci, manufakturisti i napredni zemljoposednici. U toj su raspra
vi, izgleda, kapitalistike privilegije bile preutane. U Francuskoj, kao podloga
politike misli i drutvenih stavova od XVI do XVIII veka, lei sukob autoriteta
izmeu monarhije, vitekog plemstva i predstavnika vrhovnih sudova. To se uo
ava u spisima mislilaca veoma razliitog usmerenja, kao to su Paskije, Loazo,
Dibos, Bulenvilije, Fontanel, Monteskje i drugi filozofi prosvetiteljstva. U tim
raspravama kao da se izostavlja novana buroazija, u to doba snaga u usponu.
Zanimljiva je i slika kolektivnog mentaliteta koja se vidi iz cahiers de dolances,
knjiga albi iz 1789. godine. U njima se nemilosrdno napadaju povlastice plem
stva, dok o kruni i kapitalu gotovo da nema pomena.
Ako je povlastici koju daje kapital, ustanovljenoj u praksi (to je poznato
svakom ko dananjim oima prelistava jueranje dokumente), trebalo dugo da se
ispolji - tek u vreme industrijske revolucije - to nije bilo samo zato to su revo
lucionari XVIII veka bili zapravo buruji, ve i zato to se kapitalistika pov
lastica u XVIII veku zaklonila iza drugih oblika svesti, kao i revolucionarne
osude drugih povlastica. Napadom na mitologiju koja titi plemstvo (kakve su
Bulenvilijeove fantazije o prirodnom autoritetu vitekog plemstva kao potom
cima nove iste krvi franakih ratnika koji su vladali pokorenom zemljom),
napada se i mitologija klasnog drutva. Shodno tome, hijerarhija novca - supro
tstavljena hijerarhiji po roenju - ne istie se vie kao autonoman i tetan sloj.
Dokolici i beskorisnosti visokih i monih suprotstavljena je marljivost i drutvena
korisnost aktivne klase. To je, bez sumnje onaj izvor iz kojeg je kapitalizam XIX
veka, doavi do svog vrhunca, crpeo nenaruivo samozadovoljstvo. Tu se prvi
put stvara predstava o uzornom poslodavcu - neimaru javnog dobra, predstavniku
zdravog buroaskog morala, rada i tednje, koji e uskoro poeti da prosveuje
kolonizovane narode i donosi im blagostanje; tu se rada i mit o ekonomskim pred
nostima sistema laissez-faire, koji e sam od sebe doneti drutveni sklad i sreu.

146 mile Coornaert, Les Corporations en France avant 1789, 10 izd. 1941, str. 167.
147 Ibid., str. 168-169.

486
 Drutvo ili skup skupova

Jo i danas, ti su mitovi veoma ivi, iako ih stvarnost iz dana u dan porie. Zar i
sam Karl Marks nije poistoveivao kapitalizam i ekonomski napredak - u oeki
vanju ishoda unutranjih protivrenosti?

Ispod razine preivljavanja

Drutvene nemire u svim starim drutvima - ukljuujui i evropska - spre

ava i ogromni potproletarijat. U Kini i Indiji, ovaj potproletarijat granii se s en
demskim ropstvom, on je na pola puta izmeu bede i primanja milosra. Ropstvo
postoji u islamskim zemljama, u Rusiji, a donekle i u junoj Italiji. Prisutno je u
Spaniji i Portugaliji, odakle se preko Atlantika iri u Novi svet.
Evropa je najveim delom zatiena od tog zla, iako na veoma velikim
prostorima jo uvek ima ukorenjenog kmetstva koje e dugo trajati. Iako je Zapad
privilegovan, ne treba misliti da je tu sve najbolje u najboljem od slobodnih
svetova. Sa izuzetkom bogatih i monih, svi su tu vezani za mune poslove. Po
stoji li jo uvek znatnija razlika izmeu poljskog ili ruskog kmeta, i napoliara u
mnogim oblastima na Zapadu?148 U kotskoj, do zakona 1775, a naroito do
Akta iz 1799, mnogi su rudari, vezani doivotnim ugovorima, bili pravi kme
tovi.149 Konano, zapadna drutva nisu nikada bila nena prema niim klasama,
prema malom oveku iz naroda, prema nitarijama.150 Tu je stalno prisutan og
roman potproletarijat bez posla, veiti nezaposleni, a to je staro prokletstvo.
Na Zapadu je dolo do velike podela rada u XI i XII veku - na gradove s
jedne i sela s dmge strane. Podela je zaobila ogromnu masu nevoljnika za koje
vie nije bilo nikakvog posla. Odgovornost pada na drutvo, na njegovu uobia
jenu nepravednost, ali moda i vie na ekonomiju koja nije mogla da ostvari punu
zaposlenost. Mnogi nezaposleni ivotare, nalaze tu i tamo sat-dva posla, neko
privremeno sklonite. Ali oni dmgi - bogalji, starci, oni koji su se rodili i odrasli
na ulici - uglavnom teko ulaze u svet rada. Taj pakao ima svoje krugove, a koji
se savremenim jezikom nazivaju siromatvo, prosjaenje, skitnja.
Potencijalni siromah je ovek koji ivi samo od svog rada. Ako se izgubi
snaga, umre suprunik, ako dece ima mnogo, ako je hleb preskup ili zima otrija
nego obino, ako ga poslodovac ne unajmi ili plate padnu - rtva mora da trai
pomo da bi preivela do nekih boljih vremena. Ako takvog oveka gradsko mi
losre uzme pod zatitu, on gotovo da je spasen. Siromatvo je, dakle, jo uvek
drutveno stanje. Svaki grad ima svoje siromahe. U Veneciji, kada bi se broj siro
maha poveao, izvrena bi bila selekcija i iz grada proterani svi oni koji se tu nisu
rodili; ostalima bi dali neki papir, ili ploicu, un signo di San Marco (znak svetog
Marka), koji su im sluili kao dokument.151

148 R. Zangheri, u: Studi Storici, 1968, str. 538; Jrme BLUM, The condition of the European
Peasantry on the Eve of Emancipation, u: Journal of Modem History, 1974.
144 Roland Marx, La Rvolution industrielle en Grande-Bretagne, 1970, str. 19.
Sully, Mmoires..., III, str. 107. Varits, V, str. 129. Hampones, u paniji, J. van Klaveren, op.
cit., str. 187, napomena 36; oziosi u Italiji, Aurelio Lepre, op. cit., str. 27.
21. juni 1636, Civilt Veneziana, str. 285.

487
 Drutvo ili skup skupova'

Skitnica na flandrijskom selu. Razmetni sin, slika H. Bosa, poetak XVI veka
(Muzej Bojmans van Bojningen, Roterdam)

488
 Drutvo ili skup skupova

Korak dalje u toj nesrei vodi u prosjaenje i skitnju - u najgoru situaciju u

kojoj se, suprotno tradicionalnoj mudrosti, ne ivi bezbrino, na raun dru
gih. Zadrimo se na as na veoma estom razlikovanju u tekstovima tog doba,
izmeu siromaha - bednog, ali ne i prezrenog - i prosjaka ili skitnice, dangube
koju poteni ljudi ne mogu da smisle. Udar Kokio, trgovac buruj iz Remsa, pie
u svom dnevniku u februaru 1652. godine o velikom broju siromanih koji dolaze
u grad ne onih koji trae posao [razumnih siromanih, dostojnih da im se po
mogne], ve nevredne sirotinje, koja prosi, jede hleb od mekinja, travu, glavice
kupusa, pueve, pse i make; dok supu sole vodom u kojoj su bile dagnje.152
Postoji bitna razlika izmeu dobrog, istinskog siromaha,153 i loeg siromaha,
prosjaka : dobar siromah je prihvaen, svrstan je u svoju grupu i zvanino re-
gistrovan; ima pravo na javno milosre, a nekad mu se ak doputa da prosi is
pred crkava u bogatim etvrtima, nakon mise, kao i na pijacama. Jedna sirotica iz
Lila je 1788. smislila diskretan nain prosjaenja; obilazila je tezge i nudila pro-
davcima posudu s plamenom na kojoj su mogli upaliti lule. S druge strane, neki
njeni drugovi u siromatvu, radije su doboarili pred gradskim kuama gde je
postojala mogunost da neto dobiju.154
Gradske arhive uglavnom osvetljavaju poloaj ba ovih dobrih siromaha,
iji je ivot, na granici mukotrpnog, jo uvek bio podnoljiv. U Lionu155 postoji
obimna dokumentacija koja doputa merenja i izraunavanja za XVI vek donje
granice, praga siromatva . On se moe izraunati na osnovu odnosa realne nad
nice i trokova ivota, to jest prema ceni hleba. Pravilo je bilo da se pola dnevne
zarade troi na hranu. Dakle, ta svota treba da bude via od iznosa koji porodica
troi na hleb. A skala plata se zna: ako uzmemo 100 kao platu majstora, pomonik
dobija 75, nekvalifikovani radnik koji radi sve poslove 50, a najprostiji radnik
25. Dve poslednje kategorije dotiu liniju siromatva i esto padaju i ispod nje.
Od 1475. do 1599, majstori i pomonici dre se znatno iznad ponora; nekvalifiko
vani radnici e zapasti u tekoe od 1525. do 1574, dok e pred kraj veka (1574
1599) biti u izuzetno tekom poloaju. to se tie najnie kategorije radnika, nji
hov poloaj e se jo pre poetka veka pogoravati, da bi postao straan ve 1550.
Tablica koju dajemo saima te podatke, koji potvruju snienje cene rada u XVI
veku. Tada dolazi do opteg napretka, ali i na podruju cena; a taj napredak, kao i
uvek, uglavnom plaaju radnici.
Ispod praga siromatva, dokumenti nam malo kazuju o paklu u kojem
ive skitnice i prosjaci. Kada itamo da u Engleskoj u doba Stjuarta, etvrtina
ili polovina stanovnitva ivi blizu te najnie crte, ili ak ispod nje,156 treba znati
da se jo radi o sirotinji koja prima pomo. Isto je i za Keln157 u XVIII veku,

152 Mmoires, 1875,1, str. 215.

153 A. N.. G7, 1647, 1709.
154Neobjavljeni magistarski rad Mme Buriez, L Assistance Lille au XVIIIe sicle, Facult des let
tres de Lille.
155 Richard Gascon, conomie et pauvret aux XVIe et XVIIe sicles: Lyon, ville exemplaire et
prophtique, u: tudes sur l 'histoire de la pauvret, 1975, priredio M. Mollat, II, 1974. str. 747 sq. Upo-
rediti u istom smislu napomenu Rolfa Egelsinga, cit. cl., str. 27.
156 P. Laslett. op. cit., str. 5455.
157F. Ltge, op. cit., str. 382.

489
Drutvo ili skup skupova

gradu za koji se tvrdi da ima od 12 000 do 20 000 siromaha na 50 000 stanovnika,

kao i za Krakov,158 gde oni ine 30% stanovnitva. Slino je i u Lilu: tu oko 1740.
godine vie od 20 000 ljudi trajno prima pomo iz javne kase za siromane i pa
rohijskih dobrotvornih drutava, dok je glavarina oprotena vie od polovini oe
va porodica zbog siromatva.159*Isto je i u varoicama Fosinjija.iUU Ali svi ovi
podaci se jo uvek odnose na siromane u gradovima i na poljima. 161

U Lionu: prag siromatva

(broj godina tokom kojih je prag siromatva preden)
Nadniari Nekfalifikovani radnici Povremeni radnici
1475-1499. 0 1 5
1500-1524. 0 0 12
1525-1519. 0 3 12
1550-1574. 0 4 20
1575-1599. 1 17 25
Iz spisa Riara Gaskona Privreda i siromatvo u XVI i XVII veku u Lionu, gradu uzoru.
Navodi Mise Mola u delu Istorija siromatva, II. 1974, str. 751.
Prag siromatva se dostie kada je dnevni prihod jednak potronji hleba.
Ispod praga se dospeva kada je dnevni prihod nii od potrebe za hlebom (str. 749).

Kada je re o prosjacima i skitnicama, pria je sasvim drugaija, a drugaiji

su i prizori: gomile, okupljanja, povorke, ponekad masovne seobe prosjaka veli
kim seoskim putevima i ulicama gradova i naselja, tih ljudi koje su glad i golo
tinja oterali od kue, kao to belei Voban.162 Ponekad se zametne tua, a pretnje
su stalne; povremeno izbije poar, doe do nasilja, zloina. Gradovi se plae tih
udnih posetilaca. Teraju ih im se pojave. Ali kada ih oteraju s jednih vrata, oni
ulaze na druga,163 odrpani i puni buva.
U davnini su prosjaci koji su kucali na vrata bogatih smatrani bojim izasla
nicima; sam je Hristos mogao biti preruen u nekog od njih. Ali takvi oseaji po-
i
Po obavetenjima koje su mi dostavili u Krakovu Kulzcykowsy i Franic.
159 Magistarski rad Mme Buriez, op. cit. UKaorsuje 1546. godine bilo 3 400 siromanih na 10000
stanovnika - neobjavljeni magistarski rad Marie-Julie Prim, str. 53; u Kosu u Sanaku, bilo je 60 prosjaka
na 338 onih koji su plaali porez, Paul Marres, L'conomie des Causses du Gvaudan au XVIIIe sicle,
u: Congrs de Mende, 1955, str. 167; u La Roelu godine 1776, bilo je 3 668 na 14 271 stanovnika, Laveau,
op. cit., str. 72; siromani predstavljaju estinu stanovnitva u Avalonu (1614), Yves Durand, op. cit., str.
42. O Habenichtse, koji nita nemaju, u Augzburgu godine 1500, H. Bechtel, op. cit., II, str. 52, napo
mena 6. Pogledati kao opti pregled, Olwen Hufton, Towards an Understanding of the poor of eighteenth
century France, u; French government and society, 1600-1850, priredio J. F. Bosher, 1975, str. 145 sq.
Brojne reference za 1749,1759, 1771,1790, u departmanskim arhivama Gornje Savoje, C 143,
fs 29-38- C 135, H.S.; C 142, 194, f 81; C 165, f 81 v; IC 111, 51, fs 40 do 47.
Jer njih ima mnogo, M. Couturier, op. cit., Chteaudun, 1697; Abel Poitrineau, op. cit., str. 608:
prosjaci, sainjavaju donji sloj svake seoske populacije.
j6? Vauban, Projet d une dme royale, izd. Daire, 1843, str. 34.
Yves Durand, u: Cahiers de dolances des paroisses du bailliage de Troyes pour les Etats gn
raux de 1614, 1966, str. 39-40. Nikada ne treba gubiti iz vida razliku izmeu siromaha-prosjaka i siro-
maha-nezaposlenih. Jakob van Klaveren, Poblacin y ocupacion, u: Econmica, 1954, br. 2, ukazuje s
pravom da Maltus (Malthus) govori o siromanima a ne o nezaposlenima.

490
 Drutvo ili skup skupova

tovanja i sauea malo-pomalo ile. Lenji, opasni i gadni - takvim siromane

slikaju u drutvu zastraenom sve veim brojem prosjaka. Donosi se sve vei broj
mera protiv prosjaenja i skitnje,164 to e se uskoro smatrati i prestupom. U za
tvoru su skitnice bievali, delat ih je ibao zavezane za kola;165 brijali su im
glave, igosali usijanim gvoem, pretili im da e, ako ih jo jednom uhvate, obe-
siti ili utamniiti bez sudskog postupka, ili poslati na galije, gde su mnoge ski
tnice zaista i zavrile.166 U povremenim racijama hapeni su fiziki sposobni pro
sjaci i slati na rad, nekad u posebno izgraene radionice. Ipak, najee su istili
jarkove, popravljali gradske zidine; ponekad ih i otpremaju u kolonije.167 Godine
1547, engleski Parlament odluuje da se prosjaci izjednae s robovim a.168 Dve
godine kasnije odluka je ponitena: Parlament nije mogao da odlui ko e dobiti
te robove i koristiti ih za rad, drava ili privatnici. Ideja je svakako postojala. Oje
Gislen de Bisbek (1522-1572), veliki humanista, ambasador Karla V kod Sulej-
mana Velianstvenog, smatra da kada bi jo uvek postojao pravedan i blag oblik
ropstva, kakav je bio propisan rimskim zakonima... verovatno ne bi trebalo veati
ni kanjavati one koji, nemajui nita sem slobode i golog ivota, esto silom pri
lika postaju zloinci.169
A to je reenje koje e prevladati u XVII veku. Naime, nisu li tamnice i pri
silni rad oblici ropstva? Skitnice se svuda stavljaju iza brave, u alberghi dei poveri
u Italiji, u w orkhouses u Engleskoj, u D iscipline u Zenevi, u Zuchthduser u Ne-
makoj, u Parizu u m aisons d e fo r c e : Grand-Hpital, izgraen posebno za zatva
ranje siromanih 1622, a zatim Bastilja, zamak Vensen, Sveti Lazar, Bisetr, a-
renton, Madlen, Sveta Pelagija.170 Vlastima u pomo esto dolaze bolest i smrt.
Kada se hladnoa povea, ili kad nema dovoljno hrane, u ubonicama dolazi do
veeg umiranja, ak i kad nema epidemija. U enovi, u aprilu 1710, treba zatvo
riti ubonicu u kojoj se gomilaju leevi; preivele prenose u karantin, gde sreom
nema zaraenih. Lekari kau ... da su ove bolesti posledica bede koju je sirotinja
pretrpela prole zime [to jest 1709. godine], kao i loe ishrane.171
Ni zatvaranja, ni smrt koja hara, ne iskorenjuju zlo. Broj siromaha se stalno
obnavlja. U martu 1545, bilo ih je vie od 6 000 u Veneciji; polovinom jula 1587,
njih 17 000 tiska se pod zidinima Pariza.172 U Lisabonu, sredinom XVIII veka,
ima 10 000 skitnica koji spavaju gde stignu, mornara lopova, raznih odmetnika,

164 U nemakim gradovima 1384, 1400, 1442, 1446, 1447.

165 E. Coyecque, L'Assistance publique Paris au milieu du XVIe sicle, u: Bulletin de la Socit
de l histoire de Paris et de l'Ile-de-France, 1888, str. 117.
166 Ibid., str. 129-230, 28. januar 1526: 500 siromaha iz Pariza koji su poslati na galije.
167 Varits. VII, str. 42, napomena 3 (1605). Slanje irskih siromaha koji su se nalazili u Parizu u
Kanadu. Skitnice iz Sevilje poslane u Magelanov prolaz. A. d. S. Venecija, Senato Spagna Zane Dudu.
Madrid, 30. oktobar 1581.
168 G. S. L. Davies, Slavery and Protector Somerset; the Vagrancy Act of 1547, u: Economic His
tory Review, 1966, str. 533-549.
169 Ogier Ghislain de Busbecq, Ambassades et voyages en Turquie et Amasie, 1748. str. 251.
Pogledati: Olwen H. Hufton, The poor of the 18th century France, 1974, str. 139-159.
1 A. N.. A. E., B1, 521, 19. april 1710. Pogledati AD XI, 37 (1662), Oko Bloa, ... ima malo pu-
teva pored kojih ne lee mrtva tela.
172 A. d. S. Venecija, Senato Terra, 1 [Venecija]; Delamare, op. cit., 1710, str. 1012 [Paris], Bilo je
3 000 siromaha oko Samberija, Franois Vermale, Les Classes rurales en Savoie au XVIIIe sicle, 1911,
str. 283.

491
Drutvo ili skup skupova

Nizozemski prosjaci, slika Brojgela Starijeg 1568. Ti bogalji nose na glavama neobine
kape - mitru, papirni eir, crveni cilindar-a obueni su u kazule. Proslavljaju karneval
i predvode povorke u gradu (otisak iz Nacionalnih muzeja)

cigana, torbara, lutalica, lakrdijaa, bogalja, dakle prosjaka i nitkova svih sor
ti. 3 Grad, koji se predgraima iri u vrtove, ledine i ono to bismo mi nazvali si
rotinjske etvrti, nou je strano opasan. U povremenim policijskim racijama hva
taju se prestupnici i siromani, i alju na prisilni rad u Gou, veliku i udaljenu por
tugalsku kaznionicu. U Parizu, u to prolee 1776, prema recima Malerba ima
oko 91 000 osoba bez stalnog boravita, koji uvee odlaze u za njih podignute
daare, a ujutro ustaju ne znajui kako e preiveti taj dan.173174
Policija ne moe nita protiv te nepostojane mase koja svuda nalazi save
znike, ponekad (iako retko) i meu pravim podzemljem - organizovanim lu
peima koji su podigli svoja mala carstva u srcu velikih gradova, s vlastitim hije
rarhijama, vlastitim etvrtima za prosjaenje, vlastitim nainima vrbovanja no
vih, svojim argonom, svojim cours de miracles. San Lukar de Barameda,
pored Sevilje, stecite panskog oloa, prava je nepristupana tvrava, s mreom
sauesnika sve do algazila susednog grada. panska knjievnost i docnije, pisci i

173 Suzanne Chantal, La Vie quotidienne au Portugal aprs le tremblement de terre de Lisbonne de
1755, 1962, str. 16. Brojna obavetenja u prepisci ruskog konzula u Lisabonu. Posebno u arhivi u Moskvi,
A. G. A. 72/5, 260, 54 v, Lisabon, 30. maj 1780i
174 C. Manceron, op. cit., I, str. 298-299, prema P. Grosclaudeu, Malesherbes, str. 346.

492
 Drutvo ili skup skupova

iz drugih zemalja, stvorili su lik picaroa, klasinog nevaljalca. On je omiljeni ju

nak nove knjievnosti, kadar da sam samcit uznemiri drutvo, poput baklje ba
ene na lau. Pa ipak, ovu sliku romantinog pobunjenika ne bi trebalo shvatiti
doslovno. Picaro nije bio istinski bednik.
Uprkos privrednom rastu, ali usled demografskog uspona koji deluje u su
protnom smeru, siromatvo se u XVIII veku dalje poveava. Da li je tome razlog,
kao to smatra .-P. Giton,175 kad je re o Francuskoj, kriza u seoskim oblastima,
zapoeta krajem XVII veka nizom oskudica, gladnih godina i dodatnih tekoa
koje stvara koncentracija imovine, kao oblik skrivene modernizacije tog starog
podruja. Na hiljade seljaka su izbaeni na puteve isto onako kao nekad u Engle
skoj, u doba ograivanja (enclosures).
U XVIII veku sve se skupilo u tom ljudskom blatu iz kojeg niko ne uspeva
da se iupa: udovice, siroad, bogalji (kao onaj bogalj bez nogu koji svoje pat
rljke 1724. pokazuje na ulicama Pariza),176 nadniari bez ugovora, radnici bez
posla, svetenici bez nadarbina i prebivalita, starci, rtve poara (tek tada po
inju da se osnivaju osiguravajua drutva), rtve rata, dezerteri, otputeni voj
nici, pa ak i oficiri (gordi i agresivni kada trae milostinju), prodavci sitniarije,
propovednici lutalice, s ovlaenjem ili bez njega, zatrudnele sluavke, neudate
majke oterane od kue, deca, koju alju u potragu za hlebom ili u sitnu kradu.
Da ne pominjemo putujue muziare, kojima je muzika izgovor, te svirae ko
jim a su zubi dugaki kao i njihove vijele, a stomaci uplji poput basa .177 Razboj
nicima i pljakaima se ponekad pridrue posade rashodovanih 178 brodova; a
uvek je bilo otputenih vojnika, kao to je bila ona mala eta koju je 1615. otpu
stio vojvoda od Savoje. Ti isti koji su donedavno pljakali sela, sada trae milo
stinju od seljaka kojima su prole zime krali pilie ... Mnogi vojnici prazne kese
postali su verglai koji pevaju pred vratima: fanfara hlas, fanfara bourse
plate! 179 Vojska je poslednje utoite za potproletarijat: otra zima 1709. godine
je Luju XIV dala vojsku koja e spasti zemlju 1712. kod Denena. Ali ratu doe
kraj, a dezerterstvo je endemsko zlo. Putevi su prepuni odbeglih vojnika. U junu
1757, na poetku Sedmogodinjeg rata, neverovatan je broj dezertera koji
dnevno prolaze kroz Regensburg, pie jedan izaslanik. Oni su raznih nacio
nalnosti, a veina se ali na preotru disciplinu, ili da su prisilno regrutovani.180
Prebeg iz jedne vojske u drugu, bilo je neto uobiajeno. U junu 1757, austrijski
vojnici koje carica slabo plaa da bi se izvukli iz bede pridruuju se Prusima.181
Francuski zarobljenici kod Rozbaha bore se u etama Fridriha II, a grof Fa Mese-

175 J.-P. Gutton, La Socit et les pauvres. L'exemple de la gnralit de Lyon, 1970, str. 162. sq.
176 J.-P. Gutton, Les mendiants dans la socit parisienne au dbut du XVIIIe sicle, u: Cahiers
d'Histoire. XIII, 2, 1968, str. 137.
17' Varits, V, str. 272.
va mesta - francuski konzulati u Roterdamu i enovi - za vraanje degradiranih mornara
vraenih na kopno, nude obilnu prepisku posebno: A. N.. A. E.. B1, 971-973 (Roterdam) i A. E., B1, 530
i ostali deo za enovu. Jadni ljudi, bez cipela, bez koulje, odrpani. U nadi da e dobiti pomo i da e ih
vratiti kui, meu njih se uvuklo mnotvo avanturista, skitnica, B1, 971. f 45, 31. decembar 1757;
...vie njih su bili prepuni buva, trebalo ih je oistiti, njihove dronjke prokuvati...
179
18
Varits, V, str. 222.
A. d. S. Napulj, Inostrani poslovi, 796.
181 lbid.

493
Drutvo ili skup skupova

lijer je zapanjen videi ih kako izlaze iz cestara na granici Moravske (1758), jo

uvek u uniformama poatukog puka, okrueni dvadesetoricom ruskih, vedskih i
austrijskih dezertera u njihovim uniformima .182 Nekih etrdeset godina ranije
(1720), kralj je bio ovlastio sira de la Mota da stvori jedan puk od francuskih de
zertera u Rim u.183
Tolika drutvena iskorenjenost bila je jedan od najveih problema tih starih
drutava. Iskusni sociolog Nina Asodorobraj184185je prouavala tu pojavu u Polj
skoj krajem XVIII veka, gde je to nestalno stanovnitvo - odbegli kmetovi,
propali plemii, siromani Jevreji, raznolika gradska sirotinja - privuklo panju
prvih manufakturista u kraljevstvu, kao potencijalna radna snaga. Pa ipak, nije
bilo dovoljno posla za sve odbaene, a u svakom sluaju ni ovi se nisu dali lako
uloviti i pripitomiti. Sasvim je izvesno da oni sainjavaju neku vrstu protivd-
rutva. Kada neko jednom bude izdvojen iz svoje prvobitne grupe, on postaje iz
razito nestabilan elemenat, nevezan za odreen posao, prebivalite ili gazdu.
Moe se ak smelo tvrditi da se on svesno odupire svemu to bi ga moglo ponovo
vezati i dovesti u trajnu zavisnost. Ovo je dalekosena tvrdnja. Moe se oeki
vati da ovakva masa nezaposlenih vri trajan pritisak na trite rada - a tako je za
elo i bilo u nekim okolnostima: prilikom sezonskih radova na poljima, poslu za
kojim postoji velika jagma, kao i kada je re o mnogim prostim poslovima u gra
dovima. Ali ta je masa nezaposlenih imala srazmerno manji uticaj na stalno
trite rada i na plate, budui da nije bila uvek dostupna. Kondorse je 1781. opisi
vao lentine kao neku vrstu bogalja ,1821 nesposobnih za rad. Intendant Lang-
doka e 1775. ak rei: Ovaj ogroman broj beskorisnih podanika [...] posku
pljuje trokove rada na selu i u gradu, jer smanjuje broj radnika, te postaje teret za
narod zbog poreza i zajednikih radova . 186 Kasnije e, s modernom industrijom
doi do izravnog, a u svakom sluaju brzog prelaenja iz sela i iz zanatstva u fab
rike. Nee biti vremena da se na tako kratkom putu izgubi sklonost za rad ili po-
mirenost s nunou rada.
Ovaj potproletarijat skitnica, uprkos strahu koji izaziva, nema snagu zbog
nejedinstvenosti; njegova nasilnost nema uinka. To nije klasa ve gomila. Dovo
ljni su strelci na strai, konjica na seoskim putevima, i oni prestaju da budu
opasni. Ako se i desi neka sitna kraa, poneki napad na nadniare za vreme ra
dova, ili kakav podmetnuti poar, to su pojedinosti koje se gube u mnotvu slinih
sluajeva. Besposliari i skitnice ive zasebno, a poteni svet trudi se da zabo
ravi taj talog drutva, izmet gradova, poast republika, ukras veala [...]. Ima ih
toliko na sve strane da ih je nemogue izbrojati, a dobri su [...] samo za galije ili
da budu obeeni za primer drugima . Zato ih aliti?

182 Comte de La Messelire, Voyage Saint-Ptersbourg, an XI-1803, str. 262-263.

183 A. N., Marine, B1, 48, f 113.
184 Nina Assodorobraj, Les Origines de la classe ouvrire (na poljskom), 1966; saetak na francu
skom, str. 321-325.
185 Citat J.-C. Perrot, op. cit., I, str. 423, napomena 232.
186 Robert Moli, ,,De la mendicit en Languedoc (1775-1783), u: Revue d hist. con. et sociale,
1974, str. 483.

494
 Drutvo ili skup skupova

uo sam da oni takav ivot, na koji su se navikli, ne mogu vie napustiti.

Oni nemaju briga, ne plaaju ni najam ni porez, nemaju ta da izgube; oni su ne
zavisni, greju se na suncu, spavaju i smeju se koliko hoe, svuda su kod kue,
imaju nebo za pokriva, a zemlju za leaj, oni su ptice selice, lete za toplotom i le-
pim vremenom; odlaze samo u bogate krajeve gde im se daje hrana ili je sami
mogu nai. Oni su slobodni da idu kuda hoe, i reju, nemaju nikakvih briga.187
Tako je jedan burujski trgovac iz Remsa svojoj deci objanjavao drutvene pro
bleme svog vremena.

Izlazak iz pakla

Moe li se izai iz tog pakla? Ponekad da, ali nikad samostalno, nikad bez
prihvatanja veze s drugim ovekom. Treba stii do neke drutvene organizacije,
kakva god ona bila, ili improvizovati neko drugo drutvo, protivdrutvo s vlasti
tim zakonima. Organizovane bande kriminalaca - krijumari soli, krivotvoritelji
novca, krijumari, razbojnici i gusari - ili one posebne grupacije, vojska ili svet
posluge - jesu jedina utoita za one koji pokuavaju da izau iz redova osuenih
na pakao. ak i varalice i krijumari moraju da se organizuju, da stvore disciplinu
i solidarnost. Razbojnitvo ima svoje poglavice, svoje grupe i vode - esto prave
plem ie.188 to se tie gusarenja i piraterije, oni zavise od podrke nekog grada.
Grad Alir, Tripoli, Piza, La Valeta, Senj - to su baze varvarskih gusara, vitezova
svetog Stefana, maltekih vitezova i uskoka, neprijatelja Venecije.189190A vojsci,
uprkos nemilosrdnoj disciplini i loem tretmanu, nikad ne nedostaje ljudstvo:
ona je nekakva luka redovnog ivota; ali dezerteri se vraaju u pakao.
I najzad, postoji livreja: ogroman svet posluge je jedino uvek otvoreno tri
te rada. Svaki porast raanja, svaka ekonomska kriza, uveavaju broj pridolica.
U Lionu u XVI veku, zavisno od etvrti, posluga ini od 19% do 26% stanovni
tva.191 U Parizu, kae jedan vodi iz 1754, ili bolje rei u itavoj parikoj
aglomeraciji, ima oko 12 000 koija, gotovo milion ljudi, od kojih su 200 000
sluge.192 im i skromna porodica vie nije primorana da ivi u samo jednoj
prostoriji, ona zapoljava sluavku ili slugu. ak i seljak ima svoje sluge. A
dunost je sluge da slua, ak i kada je gazda nepoten. Pariki Vrhovni sud 1751.
godine osuuje jednog slugu na okove i progon zbog uvrede gospodara.193 Ne
bira sluga gospodara, ve gospodar slugu. Ako sluga napusti posao ili bude otpu-

187 J. Maillefer, Mmoires, str. 120 i 122.

188 Gaston Zeller, Aspects de la politique franaise sous VAncien Rgime, 1964, str. 375-385.
189 Mditerrane, I. str. 425, 438, 512, itd.
190 De Linguet, citat Manceron, op. cit.. I, str. 169: ,,U armiji manje se ceni jedan pionir nego konj
koji nosi sanduk s orujem, jer je takav konj veoma skup dok vojnik ne vredi nita... Bolje bi bilo imati
brojke nego utiske, ali (trojke je teko dobiti. Da bismo imali neki utisak o redu veliine recimo da prema
jednom izvetaju iz Frankfurta na Majni. od 9. avgusta 1783, trupe u Evropi imaju dva miliona ljudi, dakle
neto vie od 1,3% stanovnitva pod pretpostavkom daje Evropa tada imala 150 miliona stanovnika. Ga
zette de France, str. 307.
R. Gascon, op. cit., I, str. 400.
192 Jzt, Journal du Citoyen, 1754. str. 1.
193 Izvod iz Registres du Parlement de Paris, godine 1750-1751, f 427. Presuda od 14. avgusta
1751. kojom se osuuje sluga Pjer Pizel.

495
Drutvo ili skup skupova

Brojna posluga u jednoj kuhinji u Spaniji. Skica za tapiseriju Fransiska Bajena

(1736-1795) (fotoMaz)

ten, a ne nae odmah drugi posao, smatra se skitnicom. Nezaposlene devojke,

zateene na ulicama, biuju i iaju; mukarce alju na galije.194 Kraa ili tek su
mnja u nju, eto jo jednog obeenog. M alue,195 budui lan Ustavotvorne skup
tine pria, kako je, pokraden od svog sluge, s uasom saznao da e ovaj, uhapen
i osuen, biti obeen ispred njegovih vrata. Uspeva da ga nekako spase. Zar je
onda udno to sluge obino pomau prestupnicima da nadmudre straare? Zar je
udno i to je jadnom Malueu, nepoteni sluga, koga je spasao veala, veoma loe
vratio uslugu.
Primere sam uzeo samo iz francuskog drutva, no ono nije nikakav izuze
tak. Kralj, drava i drutvena hijerarhija svuda zahtevaju poslunost. Siromaan
ovek, spao na prosjaki tap, moe da bira jedino izmeu poslunosti ili dru
tvenog izoptenja. Kada an-Pol Sartr (u aprilu 1974) pie da hijerarhiju treba
razbiti, da nijedan ovek ne sme da zavisi od drugog, on po mom miljenju upire
prst u sutinu stvari. Ali, da li je to mogue? Drutvo kao da uvek podrazumeva
hijerarhiju.196 Sva stanja o kojima je Marks govorio, a koja sam nije izmislio -
ropstvo, kmetstvo, poloaj radnik - podseaju na lance. Nije bitno to ti lanci
nisu uvek isti. Ukine li se jedno, pojavljuje se drugo robovanje. Jueranje kolo-

194 Marius Mittre, Les Domestiques en France, str. 14. Varits, V, str. 253 i napomena: referenca
na Trait de la Police, stav 9, poglavlje 3.
195 Pierre-Victor Malouet, Mmoires de Malouet, 1874,1.1, str. 4849.
Claude Veil, Phnomnologie du travail, u: L volution psychiatrique, br. 4, 1957, str. 701.
i vezan za mainu, ovek nije njen rob. On je jedino rob dmgih ljudi. U tom smislu, i mutandis
mutandis, uvek ima raznih muka.

496
 Drutvo ili skup skupova

nije stekle su nezavisnost. Tako se bar tvrdi u politikim govorima: pa ipak lanci u
Treem svetu strano zvee. Bogati i zbrinuti, prihvataju to lako, ili se barem s
tim mire: Kad siromani ne bi imali dece, pie 1688. otvoreno opat Klod Fieri,
,,gde bismo nali radnike, vojnike i sluge za bogate?.197 Korienje robova u
naim kolonijama, pie Melon, pokazuje nam da ropstvo nije suprotno ni reli
giji ni moralu.198 ari Lion, estiti trgovac iz Onflera, vrbuje dobrovoljce, to
jest, slobodnu radnu snagu za Santo Domingo (1674-1680). Treba da ih preda ne
kom kapetanu broda koji e mu za uzvrat dati duvan. Ali veliko je razoarenje
naeg trgovca kada ustanovljuje da momke, koji su bili prihvatili da otputuju, ne
moe nai, najgore od svega je to to nakon dugog hranjenja tih nesrenika,
veina njih bei na sam dan polaska broda.199

SVEOBUHVATNA DRAVA
Drava je stalna prisutnost, sticaj mnogo ega. Izvan Evrope, ona ve sto-
leima vri nepodnoljivi pritisak. U Evropi u XV veku ona odluno poinje da
raste. Osnivai moderne drave su Sveta tri kralja, kako ih zove Frensis Bekon:
Henri VII Lankesterski, Luj XI, Ferdinand panski. Njihova moderna drava je
novina - slina modernoj vojsci, renesansi, kapitalizmu ili naunoj revoluciji. To
je, zapravo, veliki pokret, zapoet mnogo pre Tri kralja. Istoriari su jedinstveni
u oceni da je prva moderna drava bila Kraljevstvo Dveju Sicilija Fridriha II
(1194-1250)? Ernst Kurcijus200 je voleo da kae da je Karlo Veliki bio u tom
podruju pravi pionir.

Zadaci drave
U svakom sluaju, kada se pojavila, moderna drava je izobliila ili unitila
sve ranije formacije i institucije: provincijalne drave, slobodne gradove, valste-
linstva, manje drave. U septembru 1499. godine, aragonski kralj Napulja zna da
mu preti propast: vojska Luja XII upravo je okupirala Milano, i doao je red na
njega. Kralj je, neki kau, izjavio da e postati Jevrei ako treba, samo da ne
preda svoje kraljevstvo bez borbe. Priziva ak i Turke/ ' Pa ipak, to su rei o-
veka na rubu provalije. A mnogo ih je tada koji e sve izgubiti. Nova drava,
noena poletom ekonomije koji joj pogoduje, crpi snagu i od njih. Razvoj ipak ne
ide do kraja: ni panija Karla V, ni ona Filipa II, ni Francuska Luja XIV, uprkos
njenim imperijalnim ambicijama, ne uspevaju da obnove staro jedinstvo hrian-
stva i iskoriste ga. Univerzalna monarhija je kruna koja vie ne odgovara

197 Opat C. Fleury, Les Devoirs des matres et des domestiques, 1688, str. 73. Jedno stotinu godina
kasnije razmiljanje, (1771) navelo je I. de Pintoa da napie, op. cit., str. 257: Zamislimo na trenutak
dravu u kojoj su svi bogati; ona ne bi mogla opstati bez stranih radnika. Svakako proroanska reenica
ako pomislimo na budunost. Ali ve u XVIII veku pa i pre, dolazilo je do masovnog seljenja siromanih.
198 Op. cit., str. 58. Sline izjave ali mnogo kasnije napisao je Baudrya des Lozires, Voyage la
Louisiane, 1802, str. 103 sq.
P. Decharme, op. cit., str. 119.
200 Literatura europea y Edad Media, 1955,1, str. 40.
A. d. S. Mantova, Archivio Gonzaga, Donatus de Bretis au marquis de Mantoue, B. 1438.

497
Drutvo ili skup skupova

hrianstvu: redaju se neuspeni pokuaji. Moda te pompezne politike prime -

njuju stare metode? Dolo je doba ekonomskog osvajanja, iako savremenici
moda toga jo nisu svesni. Ono to Karlu V nikad nije polo za rukom - da
zauzme Evropu - Antverpen s lakoom ostvaruje. Tamo gde je poraen Luj XIV,
trijumfuje siuna Holandija, koja postaje srce sveta. Evropa, koja mora da bira
izmeu starih i novih naina, odluuje se za potonje, ili tanije, oni joj se sami na
meu. Za to vreme ostali deo sveta jo uvek igra po starim pravilima: tursko Os-
manlijsko carstvo, pojavljujui se s dna istorije, ponavlja u neku ruku tursko car
stvo Selduka; Veliki Mogul se seli u palatu Delhijskog sultanata; Kina Mandu-
raca nastavlja Kinu dinastije Ming, koju je surovo porazila. Jedino Evropa uvodi
politike (i ne samo politike) novine.
Rekonstruisana ili nanovo izgraena drava uvek ostaje ono to jeste, skup
funkcija i razliitih moi. Njeni se glavni zadaci ne menjaju mnogo, ak i ako se
stalno menjaju sredstva.
Prvi zadatak drave je da obezbedi poslunost, da u svoju korist monopoli-
zuje potencijalnu snagu drutva, da neutralie sve mogue izazove iznutra i da ih
zameni onim to Maks Veber naziva zakonitim nasiljem.202
Drugi zadatak drave je da nadzire ekonomski ivot, kako izbliza tako i iz
daleka, da osigurava promet dobara na to koherentniji nain, a posebno da se do
mogne znatnog del nacionalnog prihoda kojim bi se izmirivali dravni trokovi,
plaala rasko, administracija, ili finansirao rat. Ponekad e vladar prisvojiti
znatan deo javnog bogatstva: setimo se samo riznica Velikog Mogula, ogromne
palate-skladita kineskog cara u Pekingu, ili onih 34 miliona zlatnika i srebrnjaka,
naenih u novembru 1730. godine u sultanovim odajama u Carigradu, nakon vla
dareve smrti.203
I na kraju, zadatak drave je da uestvuje u duhovnom ivotu, bez kojeg ni
jedno drutvo ne bi moglo postojati; da crpe, ako je to mogue, dodatnu snagu iz
monih religijskih vrednosti, ili birajui izmeu njih ili im poputajui. Drava
mora stalno da motri na znaajna kulturna kretanja, koja esto osporavaju tradi
ciju. Ne sme dopustiti da je iznenade nove ideje - na primer, one humanistike u
vreme Lorenca Mediija u Firenci, ili one francuskih filozofa prosvetiteljstva u
predveerje Francuske revolucije.

Odravanje reda
Drava mora da odrava red, ali koji red? to je drutvo nemirnije i po-
deljenije, to vra mora biti ruka drave, prirodnog sudije i andara.
Zakon i red su kompromis koji drava mora da ostvari izmeu sila za i sila
protiv. Kada drava intervenie za nekog, onda to obino znai da pritie u pomo
drutvenoj hijerarhiji: jer inae kako bi manjina na vrhu mogla da preivi bez
drave kao jem ca reda? S druge strane, drava ne bi mogla da postoji bez saradnje
vladajue klase: ne mogu da zamislim Filipa II kako vlada panijom i ogromnim

Le Savant et le Politique, 1963, str. 101.

203 Gazette de France, str. 599.

498
 Drutvo ili skup skupova

Veala u Holandiji, gravira Borsum (Rijksmuzeum, Amsterdam)

panskim carstvom bez pomoi velikaa. Drava intervenie protiv nekog uglav
nom kada treba da obuzdava najbrojnije, da ih primorava na dunosti, to jest na
rad.
Dakle, drava vri svoj zadatak kad kanjava ili kada preti da bi zadobila
poslunost. Ona ima pravo da uklanja pojedince u ime opteg dobra.204 Ona je
javni delat osloboen krivice. ak je i spektakularno kanjavanje legitimno. A
rulja koja se s morbidnom znatieljom tiska oko gubilita i veala nikada nije na
strani rtve. U Palermu (8. avgusta 1613), dolazi do pogubljenja, ko zna po koji
put, na Trgu Marina, uz uobiajenu procesiju Bianchija, belih pokajnika . Glava
smaknutog e potom biti izloena, okruena sa 12 crnih baklji. Sve su koije Pa-
lerma, kae hroniar, krenule na pogubljenje; toliko je ljudi na trgu da se plo
nik ne vidi, che il piano ne parevaA'JJ U Toledu bi 1633. godine gomila oku
pljena da prisustvuje jednom spaljivanju, ak kamenovala osuenike, da ovi nisu
bili okrueni vojnicima.206 U Lionu je 12. septembra 1642, na trgu Tero dvojici
pripadanika visokog ranga, gospodinu De Sank Marsu i gospodinu De Tuu, tre-

Weber, Economia e socit, 2, str. 991.

Diarii, I, str. 184 i 196.
British Museum, Mss Sloane, 42.

499
Drutvo ili skup skupova

balo odrubiti glave; toga se dana prozor koji je gledao na trg mogao iznajmiti za
itav dublon.207
U Parizu, pogubljenja se obino izvode na Trgu Grev. Godine 1974. sni
mljen je film o Trgu Republike, koji reiser predstavlja kao pariki svet u malom.
Bez elje za stravinim prizorima, moemo misliti kakav bi to dokumentarne bio
d a je snimljen u XVIII veku, u doba prosvetiteljstva, na Trgu Grev, sa beskona
nim nizom pogubljenja i turobnih priprema. Narod se gurao da vidi pogubljenje
Lali-Tolendala (1766). On bi da kae neto s gubilita, ali mu ne doputaju: ve
zuju mu usta.208 Godine 1780, veala su na Trgu Dofin. Osuenik oceubica glumi
ravnodunost; gomila liena zadovoljstva e ubrzo pljeskanjem pozdraviti njegov
prvi krik od boli.209
Oseanja su oigledno otupela zbog uestalosti pogubljenja, kazne izricane
esto za ono to bismo mi danas nazvali sitnicom. Tako je 1586. godine, upravo
pred svoje venanje jedan Sicilijanac popustio elji za lepim kaputom i ukrao ga
gospoi visokog ranga. Odvuen je pred vicekralja i bio obeen za dva sata.210 U
Kaoru, prema nekom hroniaru, koji izgleda da sastavlja spisak svih oblika
muenja i pogubljenja, dogodilo se daje za vreme korizme godine 1559, spaljen
na lomai Karpi iz Ruerga; Ramon je muen na toku; Arno je raskidan kljetima;
Burske je rasereen; Florimon obeen; Le Negi obeen pored mosta Valandr, is
pred parka Furije; Purio je spaljen pored Rok de Ark [nekih etiri kilometra od
dananjeg grada]. Godine 1559, za vreme korizme, odrubljena je glava gospodinu
Etjenu Rigalu na Trgu Konk.211 Veala, tela koja se klate na drveu, a ije se silu
ete istiu na nebu, na mnogim starim slikama, jesu realistina pojedinost - to jest
deo su pejsaa.
I u Engleskoj ima slinih prizora. U Londonu, pogubljenja su se vrila osam
puta godinje, dok su veanja obavljana u serijima u Tajbernu, severno izvan zi
dina Hajd Parka. Jedan je francuski putnik bio prisutan kada je 1728. istovremeno
obeeno devetnaestoro ljudi. Pogubljenjima su prisustvovali i lekari koji su ekali
telo osuenika, za koje su mu ve ranije unapred platili . I osuenikovi roaci
prisustvuju pogubljenju, a kako su veala niska, vuku rtve za noge da im
prekrate muke. Pa ipak, prema naem Francuzu, Engleska je manje okrutna od
Francuske. On smatra da pravda u Engleskoj nije dovoljno stroga. Mislim,
kae on, da tu postoji politika da se drumski razbojnici osuuju na veanje, ne bi
li ih spreili da preu na ubistva, do ega retko dolazi. S druge strane, krae su
este, posebno na putevima za brza kola, letee koije, iz Dovera do Londona.
Zar onda te lopove ne bi trebalo muiti i igosati, kao to se to radi u Francuskoj?
Broj bi im se zaas smanjio.212

Elie Brackenhoffer, op. cit., str. 111.

2(18 Louis-Sbastien Mercier, op. cit., III, str. 278.
209 Ibid., III, str. 279
210 Diarii, I, str. 111.
211 Livre de main des Du Pouget (1522-1598), kritiko izdanje M. J. Prim, D. E. S., Toulouse,
1964, daktilografisani tekst.
12 Nepoznati putnik, 1728, Victoria-Albert Museum, 86 NN2, fs 196 sq.

500
 Drutvo ili skup skupova

Izvan Evrope, drava ima isto lice, pa ak i strasnije, u Kini, Japanu, Si-
jamu, Indiji, gde su pogubljenja svakodnevan prizor prema kome javnost poka
zuje ravnodunost. U islamskim zemljama, pravda je hitra i besprizivna. Da bi
1807. uao u kraljevsku palatu u Teheranu, putnik mora da preskae tela pogu
bljenih. Iste godine u Smirni, ovaj putnik, inae brat generala Gardana, krenuvi u
posetu mesnom pai, nailazi na pragu njegove kue jednog obeenog, kao ijedan
le odrubljene glave.213 Novine objavljuju 24. februara 1772: Novi solunski
paa je okrutnou vaspostavio mir u tom gradu. im je doao, naredio je da se
udavi nekoliko buntovnika koji su remetili javni mir; trgovina, koja je bila obusta
vljena, nastavlja svoju delatnost .214215
Zar cilj ne opravdava sredstvo? Dravno nasilje jam i unutranji mir, sigur
nost na putevima, pouzdanost u snabdevanju pijaca i gradova, odbranu od spo-
ljnih neprijatelja, delotvorno voenja ratova koji se neprekidno smenjuju. Unut
ranji mir je blago neprocenjive vrednosti! Zan Zuvenal de Irsen 1440. godine,
krajem Stogodinjeg rata, kae da se pojavio kralj sposoban da obezbedi mir
Francuzima, bio on i Saracen, svi bi mu se potinili .-15 A mnogo kasnije, Luj
XII postaje otac naroda, jer je zahvaljujui srei i povoljnim okolnostima, us
peo da vaspostavi mir u kraljevstvu i produi doba jeftinog hleba . Upravo
njemu dugujemo, pie Klod Sesel (1519), disciplinu koja je bila strogo odra
vana, uz kanjavanje malog broja najveih prestupnika, dok je pljaka zauzdana
[...] do te mere da se vojnici vie ne usuuju seljaku uzeti ni jedno jaje, a da ga ne
plate.216 Nije li se, upravo odranjem tih dragocenih i krhkih dobara - mira, di
scipline i reda - francuska monarhija tako brzo oporavila posle verskih ratova i
estokih nemira Fronde, i postala apsolutna?

Trokovi prevazilaze primanja: novac se uzajmljuje

Za ostvarivanje svih tih zadataka, dravi treba novac, i to u sve veoj ko
liini, u meri u kojoj ona iri vlast i ini je raznovrsnijom. Ona vie ne moe, da
kao nekad, ivi od vladarevih poseda. Drava sada mora da ima pristup bogatstvu
u opticaju.
U okviru trine ekonomije nastaju odreeni kapitalizam i odreena verzija
moderne drave. Ta dva razvoja su u mnogo emu slini. Glavna slinost je us
postavljanje hijerarhije u oba sluaja, diskretne u sluaju kapitalizma i pompezne
i upadljive u sluaju drave. Slinost je i to to drava, kao i kapitalizam, stvara
monopole da bi dola do novca: Portugalci imaju monopol na biber, Spanci na
srebro, Francuzi na so, veani na bakar, papa na alaun.217 panija poseduje i
Mestu, monopol na baijanje ovaca, kao i Casa de la Contraction, monopol na tr
govinu s Novim svetom.

213 Prema kopiji sauvanoj u Francuskom odseku Biblioteke Lenjin u Moskvi, fs 5 i 54.
214 Gazette de France, 29. februar 1772, str. 327.
215 Franoise Autrand, Pouvoir et socit en France, X IV -X sicles, 1974, str. 12.
216 R. Gascon, u: Histoire conomique et sociale de la France, Braudel-Labrousse, izd., 1976, I,
str. 424' Claude Seyssel, Histoire singulire du roy Loys XII, 1558, str. 14.
L. Stone, An Elizabethan: Sir Horatio Pallavicino, 1956, str. 42.

501
Drutvo ili skup skupova '

Ali isto kao to kapitalizam, razvijajui se, ne ukida tradicionalne dela-

tnosti, na koje se ponekad oslanja kao na take,218 tako se i drava prilagodava
prethodnim politikim strukturama, uvlaei se medu njih, nameui im, kad god
moe, svoj autoritet, svoj novac, oporezivanje, pravdu i svoj zapovedni jezik. To
je istovremeno proces infiltracije i zauzimanja poloaja, osvajanja i prilagoa-
vanja. Filip Avgust, postavi gospodar Turene, uvodi 1203. u kraljevstvo denier
tournois koji e od tada biti u opticaju uz denier parisis - pariki novac, koji e
biti istisnut tek mnogo kasnije, u doba Luja XIV.219 Kralj Luj Sveti je ukazom
1262. godine220 odredio da se kraljevska moneta koristi u itavom kraljevstvu, ali
se za konano ostvarenje moralo ekati ak trista godina, do XVI veka. to se tie
uvoenja poreza, stvari su tekle jednako sporo. Filip Lepi, koji uvodi kraljevski
porez na vlastelinske zemlje, ini to oprezno i lukavo. Svojim slubenicima 1302.
godine, kae: Ne uzimajte taj novac protiv volje barona na njihovoj zemlji ; ili
pak: morate ta ubiranja novca da izvedete sa to manje buke i prisiljavanja obi
nog sveta; gledajte da postavljate razumne i ljubazne izvrioce vaih nare
enja .221 Proi e gotovo sto godina dok se oporezivanje sasvim ne ustali; utak
mica je dobijena tek pod arlom V; pobeda, osporena u doba arla VI, ponovo e
biti potvrena za vreme arla VII; ukaz od 2. novembra 1439. ponovo predaje
oporezivanje u kraljeve ruke.222
Zbog sporosti izgradnje poreskog sistema i nesavrene organizacije finan-
sija, drava se nalazi u tekoj, da ne kaemo apsurdnoj situaciji. Rashodi redovno
prevazilaze prihode - pri emu prvi treba da se odmah reguliu, dok potonje treba
ekati, a uz to nisu uvek ni sigurni. Vladar teko da moe upravljati dravnim
aparatom prema buroaskim metodama voenja domainstva - da troi u okviru
prihoda, to jest da ne troi dok se neophodna sredstva ne obezbede. Dravni tro
kovi uvek prednjae: vladari se nadaju da e ih pokriti, ali niko, sem pojedinih
izuzetaka, ne uspeva u tome.
Obraati se ponovo obveznicima, juriti ih, izmiljati nove poreze, uvoditi
lutrije, sve je to uzalud: deficit zjapi kao ponor. Nije mogue prei odreene gra
nice - uneti sve zalihe novca kraljevstva u dravni trezor. Poreski obveznici su
lukavi, a nekad i jarosni. ovani di Pagolo Moreli, Firentinac iz XIV veka, daje
svojim potomcima savete u vezi s poslom: uvajte se lai kao kuge, osim kada
je u pitanju porez, gde to nije vano, jer tada to ne inite da biste uzeli tue, ve
da spreite druge da nepravedno uzmu vae .223 U vreme Luja XIII i Luja XIV,
pobune u Francuskoj bile su gotovo uvek uzrokovane prevelikim poreskim opte
reenjima.
Ostaje samo jedno reenje: drava mora da zajmi. Pa ipak, treba znati kako
da se to uini: nije lako sluiti se kreditom, a javni zajmovi na Zapadu se ire tek
218
Izraz je Marksov.
219 Jean Imbert, Histoire conomique, 1965, str. 206.
2201hid., str. 207 i Le Blanc, Trait historique des monnoyes de France, 1692, str. 175-176.
Ordonnances des Rois de France de la troisime race, izd. Laurire, 1723, t. 1, str. 371
(uputstvo u vezi sa naredbom o subvenciji rata u Flandriji, 1302).
222 Gabriel Ardant, Histoire de l impt, 1971, 1, str. 238.
223 C. Bec, op. cit., str. 62.

502
Poreznik, crte, Francuska kola, kraj XVI veka (Pariz, Luvr, foto Larus)

503
Drutvo ili skup skupova

u XIII veku: u Francuskoj u doba Filipa Lepog (1285-1314), a u Italiji bez su

mnje i mnogo ranije (jer i ne znamo kada je osnovan mletaki Monte Vechio).224
Zamisao je kasna, ali originalna. Po recima Irla Hamiltona Javni dug je jedna od
retkih pojava iji koreni ne seu u grko-rimsku antiku.225
Da bi zadovoljila forme i zahteve finansiranja, drava je primorana da ra
zvije celovitu politiku, to nije lako, a jo i tee sprovesti u praksi. Da Venecija
nije izabrala reenje prinudnog zajma, da nije prinudila bogatae na upisivanja, te
da zbog rata nije imala tekoa da vrati dugove, smatrali bismo je uzorom kapita
listike mudrosti. Ona je ve u XIII veku izumela nain namicanja novca koji e
Engleska uspeno sprovoditi u XVIII veku: mletaki zajmovi, kao i kasniji en
gleski, uvek odgovaraju predvienim prihodima koji e jamiti isplatu kamate i
glavnice; kao u Engleskoj, dravne obveznice su prenosive i mogu se prodavati
na tritu, nekad iznad, ali uglavnom ispod nominalne vrednosti. Posebna usta
nova je zaduena da upravlja zajmom i isplauje kamatu svake dve godine (5%,
dok se na privatne zajmova u to vreme plaalo 20%). Ova ustanova se u Veneciji,
a i u drugim italijanskim gradovima, zvala Monte. Znamo malo o izvornom
Monte Vechio, kojeg je 1482. zamenio Monte Nuovo, dok e jo kasnije biti osno
van Monte Nuovissimo. U enovi je na slinu situaciju odgovoreno drugaijim
reenjem. Dok je u Veneciji drava zadrala kontrolu nad izvorima prihoda koji
garantuju zajam, denovski zajmodavci prisvajaju gotovo sve prihode republike i
stvaraju, da bi njima upravljali u svoju korist, pravu dravu u dravi, to jest u
venu Casa di San Giorgio (1407).
Nisu sve evropske drave upranjavale ove razraene finansijske postupke,
ali nije bilo nijedne koja nije zajmila novac, i to ve jako rano.22 Engleski kra
ljevi su zajmili od Luana i pre XIV veka, a zatim dugo i od firentinskih bankara:
dinastija Valoa iz Burgundije zajmila je od svojih vernih gradova: Sari VII imao
je svog privatnog bankara aka Kera; Luj XI je zajmio od Mediija iz Liona.
Fransoa I uvodi 1522. godine rente na pariku gradsku venicu, koja deluje kao
neka vrsta Montea: kralj je prepustio venici neke prihode koji jem e isplatu ka
mata. Papa veoma rano pribegava zajmu da uravnotei bilans pontifikalnih finan-
sija, koji se ne moe vie oslanjati jedino na prihode Svete stolice, budui da se
tada smanjuju ili ukidaju dabine od hrianskog sveta. Karlo V mora da se za
duuje u skladu sa svojom ambicioznom politikom, u emu je nadmaio sve svoje
savremenike. Njegov sin Filip II, nee u tome zaostati. Dravni zajmovi potom
stalno rastu. Mnogo kapitala akumuliranog u Amsterdamu u XVIII veku se seli u
blagajne evropskih vladara. Ali, umesto da ispitujemo ova sredita meunarod
nog kreditiranja, kraljevstvo poverilaca i zajmoprimaca, o emu emo kasnije
opirnije govoriti, sada bih radije da osmotrimo mehanizam pomou kojeg drava
nastoji da doe do novca. Ilustrovaemo to slabo poznatim primerom Kastilje i
klasinim sluajem Engleske.

_ G. Luzzatto, Stona economica di Venezia, str. 208.

Origin and growth of the national debt in Western Europe, u: American Economic Review,
br. 2., mai 1947, str. 118.
Od XII veka. H. Pirenne, op. cit., str. 35, napomena 2. Prvi veliki zajam u Francuskoj je onaj iz
1295. godine za gijensku kampanju protiv Engleza. Uporediti Florange, Curiosits financires.., 1928, str. 1.

504
 Drutvo ili skup skupova '

Kastiljski juros i asientos

U XV veku kraljevi Kastilje uvode dravne obveznice (juros), garantovane
prihodima koji su odvajani u tu svrhu. Poreklo tih prihoda daje svoje ime obve
znicama koje e se prema prilici zvati juros na Casa de la Contraction, na Mae-
strazgos, Puertos Secos, Almojarizfazgo de Indias, itd. Uloiti novac, kae jedan
Servantesov lik,228 como quien tiene un juro sobre las yerbas de Extramadura -
kao ovek koji poseduje jedan juro na panjacima [Mestrazgos] u Estramaduri.
Juros se rasprostranio za vladavine Karla V i Filipa II. On se tada pojavljuje
u razliitim oblicima: kao vena renta (juro perpetuo), kao doivotna renta (de
por vida) i kao naplativa renta (al quitar). Zavisno od pouzdanosti posebnih kra
ljevskih prihoda koji ih jeme, ima boljih i loijih jurosa. Postoji i lestvica ka
matne stope od 5% do 14% i vie. Iako ne postoji organizovano trite obveznica,
kakvo e kasnije postojati u Amsterdamu i Londonu, jurosi se kupuju i prodaju,
pri emu njihova cena varira, ali je uglavnom ispod nominalne vrednosti. Osam
naestog marta 1577, u jeku finansijske krize, dodue, jurosi se prodaju za 55%
nominalne vrednosti.
Spomenimo da su kratko postojali i juros de caucin (garantna pisma), koji
e se davati u zalog poslovnim ljudima koji ugovorom (asientos) pozajmljuju
ogromne svote Filipu II. Ovi asientos, koje uglavnom potpisuju enovski trgovci
poev od razdoblja 1552-1557, ubrzo e predstavljati veliki nepokriveni dug.
Kastiljanska vlada povodom uzastopnih bankrota (1557, 1560, 1576, 1596, 1606,
1627), uvek postupa na isti nain: deo nepokrivenog duga pretvara u konsoli-
dovani dug - neto to danas ne bi bilo neobino. U meuvremenu, istina je, od
1560. do 1575, mora da sankcionie pretvaranje jurosa poverenih zajmodavcima,
a koji sada vie nisu samo jem stva (de caucion), u juros de resguardo, koje
poslovni ovek ima pravo da proda u javnosti, pod uslovom da plaa kamatu i da
kralju u trenutku konanog obrauna vrati preostale jurose (koji nose istu ka
matu).
Ovi postupci objanjavaju kako su enovski hombres de ngocies mogli da
kontroliu trite jurosa, kupujui ih kada su cene padale, a prodajui ih kada su
cene ponovo rasle, menjajui obveznice koje loe stoje za one koje dobro
stoje. Pravi gospodari trita, oni teko mogu da izgube. Pa ipak, najuveniji od
njih, Nikolao Grimaldi, vladar Salerna (koji je zapravo kupio tu prestinu napoli-
tansku titulu), bankrotira 1575. godine posle vie rizinih spekulacija upravo na
tritu jurosa. panska vlada e kasnije uvideti da bankrot, drastino sredstvo,
nije jedini nain koji joj stoji na raspolaganju: mogla je da ukine plaanje kamata
na jurose, da smanji kamatnu stopu, da rekonvertuje obveznice. U februaru 1582.
savetnici predlau Filipu II da izmeni kamatnu stopu jurosa, osiguranih na se-
viljske alcabalas, a koja tada iznosi 6% ili 7%. Vlasnici obveznica mogu da biraju
da ih zadre po novoj stopi (koja se u dokumentu ne precizira), ili da ih unove: u

Nisam hteo da navodim mnogo referenci koje se mogu nai u La Mditerrane. Vie detalja o
tome u delu Felipe Ruiza, El siglo de los Genoveses, s kojim sam se upoznao pre nekoliko godina (ne
objavljeni rukopis).
228 U La Gitanilla, Novelas Ejemplares, izd. Nelson, str. 100.

505
Drutvo ili skup skupova

Jakob Fuger i njegov knjigovoa. Nemaki bakrorez iz XVI veka, u vreme kad Augsburka
kua, najvea na svetu, pozajmljuje ogromne svote novca Karlu V. Pozadi su imena
velikih evropskih trgovakih sredita (Fototeka A. Kolen)

tu svrhu bi bio odvojen jedan milion u zlatu im flota doplovi iz Indije. Veneci-
janac koji o tome pie, smatra da e, s obzirom na duge rokove isplate, vlasnici
radije prodati svoje obveznice treim osobama koje e se zadovoljiti novom ka
matnom stopom. Pa ipak, zamisao se nije ostvarila.
Problem sa panskim finansijama je u tome to se uvek mora pribegavati
novim asientosima. U doba Karla Vi, glavni snabdevai ovih predujmova - koji se
esto trae iznenada - jesu bankari Gornje Nemake, to jest porodica Velzer, a jo
vie porodica Fuger. Ne moramo liti suze nad ovim kraljevima finansija, no oni
imaju pravo da budu zabrinuti. Vide, naime, da gotovina naputa njihove sefove.
A da bi je povratili, treba ekati, nekad i pretiti, domoi se zaloga: Fugeri su tako
postali vlasnici Maestrasgosa (panjaka redova Santjago, Kalatrava i Alkantara),
kao i rudnika ive u Almadenu. to je jo gore, da bi povratili ve uzajmljeni no
vac, treba da izdvoje jo vee svote. Praktino izvan trita asientosa, posle bank
rota 1557, Fugeri se krajem veka vraaju u igru u nadi da e povratiti nepovrativo.
Oko 1557. poinje vladavina denovskih bankara, porodica Grimaldi, Pineli,
Lomelini, Spinola, Dorija, svi odreda nobili vechi republike svetog ora. Oni za
svoje sve obimnije pothvate organizuju tzv. Bezansonske sajmove, koji e se go
dinama, poev od 1579, odravati u Pjaenci. Od tada e pansko blago biti u nji
hovim rukama, kako dravno tako i privatno (jer su im svi panski plemii, sve-

506
 Drutvo ili skup skupova

tenici, i naroito slubenici, oficiri, poveravali novac), a posredno, i sav ime

tak Evrope, ili barem njegov pokretni deo. Svi u Italiji spekuliu na Bezansonskim
sajmovima, pozajmljuju novac enoveanima ne znajui da postoji opasnost da
budu iznenaeni, kao to su to panskim bankrotom 1596. godine, koji je za njih
bio poguban, bili Venecijanci.
enovski su trgovci bili neophodni panskoj kruni jer su uspevali da nere
dovan priliv srebra iz Amerike u Sevilju pretvore u stalan. Od 1567, panske voj
nike koji se bore u Nizozemskoj, nuno je plaati svakog meseca. Oni trae da ih
isplauju u zlatu, to se i ini sve do kraja vladavine Filipa II (1598). Dakle, e-
noveani moraju povrh svega da ameriko srebro konvertuju u zlato. Oni us-
pevaju na obe strane i nastavljaju da slue Katolikom kralju sve do bankrota
1627. godine.
Tada naputaju scenu. Posle nemakih bankara, panska vlada je iscrpla i
drugu zlatnu koku. U razdoblju 1620-1630, portugalski Novi hriani preuzimaju
izazov. Grof vojvoda Olivares je znao ta radi kada ih je uveo u posao: oni su
naime bili tek pozajmljivai imena, poslunici velikih protestantskih trgovaca
iz Nizozemske. Preko njih, panija se koristi holandskim kreditnim pogodno
stima sve do 1621. godine, kada se nastavlja rat protiv Ujedinjenih Pokrajina.
Oito je d a je u vreme svog sjaja panija slabo znala kako pozajmljivati, jer
je dopustila da je zajmodavci nadmudre. panski vladari su nekoliko puta po
kuali da reaguju, pa ak i da se osvete: Filip II je organizovao bankrot 1575, ne
bi li se otarasio enoveana - ali, bez uspeha. Svojom vlastitom voljom eno-
veani su 1627. godine odbili da obnove asientose. Meunarodni kapitalizam je
ve mogao da deluje kao gospodar sveta.

Engleska finansijska revolucija 1688-1756.

Engleska je u XVIII veku uspela sa svojom kreditnom politikom, i jo bolje,
kako to kae P. ikson,229 u svojoj finansijskoj revoluciji - to je taan izraz jer
je re o oiglednoj novini, ali sporan ako se uzme u obzir sporost procesa, koji je
zapoeo barem 1660, koji se razvio posle 1688, a okonao na poetku Sedmogo
dinjeg rata (1756-1763). Zahtevao je, prema tome, dugo sazrevanje (gotovo sto
godina), povoljne okolnosti i postojan ekonomski rast.
Ova finansijska revolucija koja je kulminirala preobraajem dravnog
zajma, bila je mogua samo zahvaljujui sveobuhvatnoj i jasnoj reorganizaciji
engleskih finansija. U celini, 1640, a pogotovo 1660. godine, engleske finansije
dosta lie na francuske. Ni u jednoj zemlji nema centralizovanih javnih finansija
pod kontrolom drave. Odvie stvari je preputeno privatnoj inicijativi poreznika,
koji su u isto vreme i zvanini kraljevi zajmodavci, finasijera koji na umu imaju
vlastite poslove, kao i slubenika koji ne zavise od drave jer su. kupili svoje
slube. Ne treba ni pominjati na jednoj strani stalno traenje pomoi od grada
Londona, upravo kao to se na drugoj strani kralj Francuske stalno obraa svom

29 P. G. M. Dickson. The Financial revolution in England. A study in the development o f public

credit, 1688-1756, 1967.

507
Drutvo ili skup skupova

vernom gradu Parizu. Engleska reforma, koja se sastojala u uklanjanju parazi

tskih posrednika, zavrila se diskretno i glatko, iako bez nekog konkretnog plana
delovanja. Prve mere odnose se na carine koje su 1671. stavljene pod kontrolu
drave (tzv. Krunske komisije), dok je 1683. uvedena akciza (porez na potronju),
po uzoru na Holandiju; meu poslednjim merama sluba Rizniara (Lord Treasu
rer) prerasta 1714. godine u stalno Rizniko vee (Board o f Treasury), zadueno
za nadzor prelaska prihoda u dravnu blagajnu (Exchequer). Dananjim jezikom
rekli bismo d a je izvrena nacionalizacija javnih finansija, pri emu je u taj dugi
proces ukljueno i preuzimanje Engleske banke (koji je poeo tek sredinom
XVIII veka, iako je banka osnovana 1694). Pored toga, od 1660, Parlament od
lunije deluje pri izglasavanju trokova i novih poreza.
Koliko je ova nacionalizacija bila dalekoseni preobraaj finansijske biro-
kratije, a kojom su promenjeni svi drutveni i institucionalni odnosi izmeu
dravnih delatnika, moemo proceniti po uzgrednom, ali naalost kratkotrajnom
razmiljanju francuskih posmatraa. Vlada Luja XIV je dva puta u Englesku (da
sklopi trgovaki sporazum od koga na kraju nee biti nita) slala dvojicu svojih
trgovakih poslanika, Anisona iz Liona i Fenelona iz Bordoa. Evo ta oni piu
iz Londona 24. januara 1713. Demareu, glavnom kontroloru finansija: ...budui
da inovnici ovde, kao i svuda drugde, imaju line interese, nadamo se da emo
ostvariti nae ciljeve novcem, tim pre to se pokloni koje smo im dali ne mogu i
niti korupcijom, jer je ovde sve pod dravnom kontrolom.230 Da li je korumpi
ranje nekog inovnika manje oigledno, jer ovaj u naelu predstavlja dravu? To
je prilino sumnjivo. Ali izvesno je da su za te francuske posmatrae, engleske
institucije - ne mnogo razliite od birokratije u modernom smislu - bile origi
nalne i drugaije od onih u Francuskoj. Sve je ovde pod dravnom kontrolom,
kau oni.
U svakom sluaju, da drava nije preuzela finansijski aparat, Engleska ne bi
mogla da razvije onako uspean kreditni sistem, koji su savremenici, dodue,
dugo potcenjivali. U tom procesu ne treba pripisivati prevelik znaaj Viljemu III,
holandskom tathalteru, koji je postao kralj Engleske. On je zaelo od poetka
vladavine mnogo uzajmljivao ,,u holandskom stilu, kako bi za svoju stvar prido
bio to vei broj vlasnika dravnih obveznica. Ipak, engleska vlada je jo uvek
koristila tradicionalne, da ne kaemo zastarele metode uzajmljivanja novca, ko
jim je trebalo da reava tekoe Rata augsburke lige (1689-1697), a zatim i Rata
za pansko naslee (1701-1713). Stvarna novina - dugoroni zajam - polako se
ustaljuje. Vlasti polako shvataju da postoji mogue trite za dugorone zajmove
s niskom kamatnom stopom; da postoji gotovo unapred utvrena srazmera iz
meu stvarnog obima poreza i potencijalnog obima zajmova (koji bez opasnosti
moe da raste do jedne treine totala), zatim izmeu zbira kratkoronih i zbira du
goronih dugova. Naime, jedina bi opasnost bila da se plaanje kamata vee za
nepouzdane, ili teko procenjive izvore prihoda. Ova pravila, o kojima je dugo
raspravljano, postala su jasna tek kada je igra poela da se vodi otvoreno i na vi
sokom nivou. Malo-pomalo, dijalektika izmeu kratkoronosti i dugoronosti

230 A. N .,G 7, 1699.

508
 Drutvo ili skup skupova

bie shvaena, to jo uvek nije sluaj u 1713, godini sklapanja Utrehtskog mira,
kada se za dugoroni dug jo uvek govori da je isplativ ili samolikvidirajui
(repayable or self-liquidating). Dugoroni dug se gotovo sam od sebe pretvara u
veni. Od tada, vie ga ne mora isplaivati drava, koja - pretvarajui nepokriveni
dug u pokriveni - ne mora iscrpljivati svoje kreditne mogunosti niti zalihe goto
vine. Zajmodavac sada svoju obveznicu moe preneti na tree lice - to je dopu
teno ve od 1692 - a i povratiti svoj poetni ulog u svako vreme. To je pravo
udo: drava nikad ne vraa zajam, ali zajmodavac moe povratiti svoj novac kad
god eli.
Pa ipak, udo nije besplatno. Protivnici nacionalnog duga, koji e uskoro
poprimiti udovine razmere, bili su poraeni u velikoj raspravi koja je usledila.
itav sistem je naime zavisio od kreditne verodostojnosti drave, drugim
recima od poverenja javnosti. On je mogao postojati samo zahvaljujui stvaranju
od Parlamenta, novih izvora prihoda namenjenih redovnom plaanju kamata na
dug. U toj igri neki slojevi stanovnitva - zemljoposednici koji su plaali petinu
svog prihoda dravi kao land-tax, porez na zemlju, potroai ili preprodavci
odreenih visokooporezovanih proizvoda - imaju oseaj da sami plaaju tro
kove itave operacije, nasuprot sloju parazita i profitera - rentijera, pozajmlji-
vaa novca, trgovaca iji prihodi ne podleu oporezivanju, to jest onih moneyed
men, ljudi s novcem, koji se koopere i rugaju naciji koja radi. Zar i profiteri ne
maju interesa da potpaljuju poare, budui da zarauju od svakog ratnog sukoba
koji za dravu znai nove zajmove i poveanje kamatnih stopa? Rat protiv Spa-
nije (1739), prvi veliki politiki prelom stolea, dobrim su delom izazvali ba oni.
Prirodno je, dakle, d a je sistem pokrivenog nacionalnog duga, u kojem danas vidi
mo osnovu engleske stabilnosti, bio estoko napadan od savremenika u ime zdra
vog gazdovanja. U stvari, to je bio samo pragmatiki plod okolnosti.
Uspeh vladinoj politici zajmova doneli su krupni trgovci, zlatari, banke koje
su se bavile zajmovima - reju, londonski poslovni svet, istinsko srce nacije. U
svemu tome e i stranci imati odreenu ulogu. Dvadesetih godina XVIII veka,
kada Volpol dolazi na vlast, kao i tokom itavog njegovog doba, holandski kapita
lizam stoji kao glavna snaga u pozadini operacije. U Londonu se 19. decembra
1719. najavljuju nova ulaganja od vie od sto hiljada funti sterlinga u nae fon
dove.231 (R e funds, zajedno sa izrazima securities i annuities, jesu obveznice
engleskih dugova).
Kako objasniti masovnu kupovinu engleskih obveznica od Holanana?
Kamatna stopa u Engleskoj je esto, iako ne uvek, via od one u Ujedinjenim Po
krajinama. A engleski dravni vrednosni papiri su za razliku od amsterdamskih
anuiteta, osloboeni poreza, to je, takoe, prednost. Uz to Holandija ima poziti
van trgovaki bilans s Engleskom. Za holandske firme s predstavnitvima u Lon
donu, engleske obveznice su pogodne i lako konvertibilne investicije za njihove
profite. Neke od tih firmi reinvestiraju prihod od svojih obveznica. Am-
sterdamska berza je tako od sredine veka tesno vezana za londonsku. Spekulacija
engleskim vrednosnim papirima, u gotovini ili na odreeni rok, ivlja je i raznoli-

231 Varava, A. G., F. Radzivvill, 26. dec. 1719.

509
Drutvo ili skup skupova

kija na obe berze nego trgovina deonicama velikih holandskih kompanija. U ce-
lini uzev, iako se ova kretanja ne mogu svesti na jednostavnu emu, Amsterdam
se slui paralelnim tritem engleskih hartija od vrednosti da bi uravnoteio svoje
kratkorone kreditne operacije. U jednom se trenutku ak tvrdi da Holandani po-
seduju etvrtinu ili petinu engleskih hartija od vrednosti - to je ipak preterano.
znam, pie Isak de Pinto 1771, na osnovu onog to govore londonski ban
kari, da stranci imaju najvie jednu osminu u nacionalnom dugu .232
Ali to sada i nije toliko vano. Nije udno ni to se veliina Engleske stvara
na tetu drugog, bilo da je re o holandskim, francuskim, vajcarskim ili nema-
kim zajmodavcima. Ni dravna trita obveznica u Firenci, Napulju i enovi u
XVI i XVII veku, ne bi bila tako velika bez stranih investitora. Neki tvrde da su
Dubrovani oko 1600. posedovali obveznica u vrednosti od 300 000 dukata.233
Kapital ne gleda na granice, on ide ka sigurnim investicijama. Ali, da li je sam
sistem bio finansijska revolucija koja je stvorila englesko bogatstvo? I sami su
Englezi u to na kraju poverovali. Godine 1769, u sedmom izdanju svoje knjige
Every man his broker (Svako svoj berzanski posrednik), Tomas Mortimer za
nacionalni dug kae da je veliko politiko udo koje je zaprepastilo evropske
drave (standing miracle in politics, which at once astonishes and over-awes the
states of Europe).234 Godine 1771, Isak de Pinto ga u svojoj raspravi, koju esto
navodimo, uzdie u nebesa.235 Vilijem Pit je 1786. godine ubeden da na ovom
pitanju nacionalnog duga poiva korist, pa ak i nezavisnost nacije.236
Pa ipak, Simolin, ruski ambasador u Londonu, iako i sam svestan prednosti
engleskog pokrivenog duga, smatra ga jednim od uzroka skupoe u Londonu,
koja je ve 1781. godine tolika da prevazilazi matu.237 Ne moemo a da ne po
mislimo da bi ovaj brzi uspon dugova i cena imao sasvim drugaije posledice da
Engleska nije u isto vreme postala najvea svetska sila, da nije potisnula Francuze
u Severnoj Americi i Indiji, dva podruja koja e postati uporita njene veliine.

Budeti, konjunkture i nacionalni proizvod

Dravne finansije moemo shvatiti jedino u kontekstu ukupnog ekonom

skog ivota jedne zemlje. Pa ipak, gotovo je nereiv problem da se pronau tane
brojke, jasni rauni i proverljivi ekonomski podaci. S druge strane raspolaemo
dosijeima o budetima, ili pre (jer re budet dobija svoje puno znaenje tek u
XIX veku), podacima o prihodima i rashodima vie vlada. Bilo bi naivno da ih uz
memo zdravo za gotovo, ali i nerazborito da ih kao takve odbacimo.
232
.. I. de Pinto, op. cit., str. 1, napomena 2.
Saoptenje Joija Tadia.
Thomas Mortimer, Every man his own broker, 1775, str. 165.
Isaac de Pinto, op. cit., koji se 1771. hvali (str. 13) daje prvi ovek koji je tvrdio daje nacio
nalni dug obogatio Englesku. On izvanredno objanjava prednosti sistema, uporeujui ga sa onim fran
cuskim. Pie kako ga Englezi uglavnom ne poznaju, a da mu se ak i oni koji nisu najgluplji prilino
suprotstavljaju (str. 43).
236 Moskva, A. E. A., 35/6, 390, 114.
237 Moskva, A. E. A., 35/6, 320, 167, Pismo Simolina iz Londona, 23. mart-3. april 1781.

510
 Drutvo ili skup skupova

Takode, imamo venecijanske Bilanci od XIII veka do 1797,238 kao i raune

kue Valoa iz Burgundije od 1416. do 1477.239 Mogli bismo da rekonstruiemo
brojke koje se odnose na Kastilju, najivlju oblast panije u XVI i XVII veku:240
dokumentacija je u Simankasu. Gotovo sve brojke imamo za Englesku, iako njih
jo treba pomno prouiti. Za Francusku jedva da imamo neto vie od reda ve
liina.241 Trenutno se izvode istraivanja za Otomansko carstvo.242 Neke brojke
imamo ak i za Kinu, dodue ne mnogo pouzdane.243 Zahvaljujui pojedinanim
izvetajima i putopisima, imamo grubu predstavu i o prihodima Velikog mogu-
la244 i ruskog cara.245
ak i oni zadueni za finansijsku politiku imali su nejasnu ideju o onome
to se dogaalo u njihovoj vlastitoj kui. Pojam predvianja budeta takorei da
nije postojao. Generalni finansijski izvetaj, koji je 1. maja 1523. podnela fran
cuska vlada, a koji je u neku ruku pomalo zakasnelo predvianje budeta za 1523.
godinu, prava je retkost.246 Takvo je u XVII veku i nareenje Katolikog kralja
Sommariji,247 napuljskom finansijskom veu, da mu se poalje predraun budeta
za narednu godinu u isto vreme kada i budetska rekapitulacija za prethodnu go
dinu. Ova racionalnost madridske birokratije objanjava se eljom da se potpuno
iskoriste resursi Napuljske Kraljevine. Savetnicima Sommarije se ak preti da e
im biti oduzeto pola plate, ili ak cela plata, ako ne postupe po uputstvima. Pa
ipak, savetnici su se nali pred gotovo nereivim zadatkom. Oni objanjavaju da
se u Napulju poreska godina ne podudara s budetskom: porez na so se u Abru-
cima obraunava od 1. januara, ali od 15. novembra u kalabrekim lukim skla
ditima; porez na svilu naplauje se od 1. juna, itd. A povrh toga, porez se razli
kuje u raznim podrujima kraljevstva. Posao, koji Madrid zahteva ne moe biti
obavljen bez zakanjenja, a pretnje su uzaludne. I zaista, obraun za 1622. godinu
u Madrid stie tek 23. januara 1625; za 1626. u junu 1632; za 1673. u decembru
1676. Izmeu redova nazire se i jedno upozorenje: nije preporuljivo razmiljati
o opozivu zakupnik poreza i stavljanja poreza pod direktnu kontrolu vlade - jer
bi to znailo predati novac in mano del demonio, u ruke avola.
Situacija je ista i u Francuskoj. Provera raunovodstva javnih finansija oz-
vaniava se tek ukazom iz juna 1716.248 Ali, to je ipak samo metod provere ra
shoda, a ne nain da se oni unapred odrede. U tim budetima nedostaje pred
vianje. Jedini nain provere izdataka je nadgledanje likvidnosti. Nivo zaliha oz
naava kritine granice i diktira kalendar finansijskog delovanja. Kalon, koji u

22*Bilanci generali. Sria seconda, Venecija, 1912.

Michel Mollat, Comptes gnraux de l tat bourguignon entre 1416 et 1420, 1964.
240 Mditerrane, II, str. 33 i grafikon.
241 Ibid., II, str. 31.
242 Prevod S. J. Shawa (The budget of Ottoman Egypt, 1596-1597, 1968) (Budet Otomanskog
Egipta), a posebno novi radovi Omera Luftija Barkana.
Macartney, op. cit., IV, str. 119 (1793. 66 miliona funti sterlinga; R. Vivero, British Museum,
Add. 18287, f 49, 1632, 130 miliona zlatnih ekija).
244 Opat Prvost, Voyages, X, str. 238 sq.
A. N K 1352 (1720) ili A. E Russija M. i D 7, fs 298-305 (oko 1779).
46 Roger Doucet, L tat des finances de 1523, 1923.
2 7 Francesco Caracciolo, II regno di Napoli nei secoli XVI e XVII, 1966.1, str. 106.
Vron de Forbonnais, Recherches... sur les finances de France, 1758, str. 429 sq.

511
Drutvo ili skup skupova"

29. BUDETI I KONJUNKTURE

Venecijanski poreski prihod potie iz tri izvora: Grad, Terafenna, spoljni posedi.
Izostavljamo potonje, za koje su podaci esto pretpostavka. Grafikon je sastavila ema
Milani, uglavnom na osnovu Bilanci Generali. Tri krivulje odgovaraju ukupnom prihodu
Venecije i Teraferme: nominalni iznosi (u tekuim dukatima), iznosi u zlatu (cekini), iznosi
u srebru (deseci tona srebra). Brojke za Francusku, koje je ustanovio F Spuner, imaju
ogranienu vrednost. Izraene su u livrama iz Tura, kao i u zlatu. Nesavrene, kakve jesu,
te krivulje ipak pokazuju da postoji korelacija budeta i cena. Pogledati Fernan Brodel,
Sredozemlje i sredozemni svet u doba Filipa U, 2. knjiga, str. 31, izd. 1966.

dramatinim okolnostima 3. novembra 1783. postaje glavni kontrolor finansija,

mora da eka vie meseci da sazna pravo stanje dravne blagajne.
Nesavreni budeti ije iznose poznajemo, ili oni koje moemo rekonstrui-
sati, u najboljem su sluaju samo pokazatelji. A pokazuju nam da se budeti po
veavaju u sklopu porasta cena: u celini, dravu nisu pogaala inflatorna kretanja,
jer ih ona sledi. Dravi se ne deava ono to se deava zemljoposednicima iji pri
hodi ostaju daleko iza opteg indeksa. Tako drava nikada nije stenjena izmeu
prihoda na jueranjem nivou i rashoda na sutranjem. To se na grafikonu 29. vidi
na primeru Francuske, a jo jasnije na primeru Venecije i Spanije. Emanuel Le
Roa Ladiri249 ipak misli na osnovu primera Langdoka, d a je u XVI veku dolo do
izvesnog zaostajanja dravnih prihoda u odnosu na brzi rast cena, ali d a je razlika
nadoknaena posle 1585. Neosporan je, meutim, porast francuskih dravnih pri
hoda u XVII veku. Da je konjunktura tu bila presudna, dravni prihodi bi morali
padati zajedno s padanjem cena. Ipak, za vreme Rieljea (1624-1642), oni su se
udvostruili ili utrostruili, kao da je drava u tom tekom razdoblju bila jedino
zatieno preduzee koje je neometano poveavalo svoje prihode. Rielje u
svom testamentu pie da je nadintendant finansija govorio da je porez na so u
Mareu bio isto to i Indija za panskog kralja .25
Karika koja nedostaje, a koja bi pomogla da se objasne anomalije, jeste ona
izmeu fiskalne mase i nacionalnog proizvoda iji je ona samo jedan deo. Prema
proraunima za Veneciju - iako valja priznati d a je Venecija poseban sluaj - taj
deo bi mogao da bude izmeu 10% i 15% bruto nacionalnog proizvoda. Ako je
Venecija 1600. imala 1 200 000 dukata prihoda, mislim da je njen nacionalni
proizvod mogao da bude od 8 do 12 miliona dukata. Strunjaci za istoriju Vene
cije,251 s kojima sam raspravljao, smatraju da su ove poslednje brojke preniske,
jer bi u tom sluaju, smatraju, poreski pritisak bio previsok. Kako bilo da bilo, a
bez elje da itaoca uvlaim u sloene raune, oito je da je poreski pritisak u i-

249 Emmanuel Le Roy Ladurie, Les Paysans du Languedoc, 1966,1, str. 295-296.
Cardinal de Richelieu, Testament politique, priredio Louis Andr, 1947, str. 438. Tekst citirao
[J.-F. Melon], Essai politique sur le commerce, 1734, str. 37.
Uporediti: III, poglavlje 2.

512
 Drutvo ili skup skupova

I. Primer Venecije

35 46 57 60

II. Primer Francuske

513
Drutvo ili skup skupova

III. Primer panije

Indeks cena u srebru preuzet je od Irla Hamiltona. Budeti su izraeni u milionima

kastiljanskih dukata, obraunskoj novanoj jedinici koja se nije menjala u datom
razdoblju. Procena budeta preuzeta je iz neobjavljenog rada Alvara Kastilja Pintada.
Sada, uprkos nesavrenosti prorauna prihoda, korelacija izmeu trendova cena i trenda
poreskih prihoda mnogo je jasnija nego u dva prethodna sluaja. Slini grafikoni mogu se
izraditi i za Siciliju i Napuljsku Kraljevinu, pa ak i za Otomansko carstvo, zadatak koji je
grupa Ornera Lutfija Barkana ve preduzela. Pogledati Fernan Brodel, Sredozemlje i
sredozemni svet u doba Filipa II, 2. knjiga, str. 33, izd. 1966.

rem i manje urbanizovanom podruju nego sto je Venecija, bio nii, to jest nekih
5%.252 Zar irenju teritorijalne drave nisu pogodovala nia poreska optereenja
nego ona u gradovima-dravama koji su delovali na uoj osnovi? Iako su to na
gaanja, moram da ih pomenem.
Da su istoriari pokuali da naprave isti raun za vie zemalja, moda bi
bilo mogue, uporeivanjem brojki, utvrditi da li je to nain ili nije da se otkrije
neto o trendu nacionalnog proizvoda. Bez tako neeg su i pokuaji da se na pro
lost primene analize i reenja iz dananjih prouavanja ekonomskog rasta, una-
pred osueni na neuspeh. Naime, rauni moraju da se odnose na ukupan nacio
nalni prihod, pomou koga se oni mogu meriti. Kada je jedan istoriar nedavno,
povodom zapadne Evrope XV veka, izjavio da trokovi za rat osciluju izmeu 5%
i 15% nacionalnog prihoda, ak i ako su ti postoci samo nagaanja a ne pouzdani
podaci, to ipak u neku ruku osvetljava stare probleme.2' Nia brojka od 5%
predstavlja u tim davnim vremenima priblinu stopu redovnog budeta, dok bi
15% bilo preveliko optereenje sa neminovnim pogubnim posledicama.

252 Prema C. M. Cipolli, Nedelja Prata, maj 1976.

Philippe Contamine, Nedelja Prata, april 1974.

514
 Drutvo ili skup skupova

Otisak skulpture iz privatne kue aka Kera u Burzu, sredina XV veka. Predstavlja jednu
od galija aka Kera, koji iako kraljev blagajnik, uestvuje u meunarodnoj trgovini svog
doba na Levantu (foto E. Zane-Leken)

Finansijeri
Dvostruka nesavrenost poreskog sistema i administrativne organizacije
drave, kao i uestalo pozajmljivanje novca, objanjavaju vanu ulogu finansi-
jera. Oni ine poseban sektor kapitalizma, vrsto i tesno vezan za dravu, to je
razlog da o njemu nismo govorili u prethodnom poglavlju: bilo bi ga pogreno
razmatrati pre nego to se predstavi drava.
I sama re finansijer je dvoznana. U starijem jeziku ona ne znai to i
bankar. U naelu, finansijer se bavi dravnim novanim poslovima, dok se ban-

515
Drutvo ili skup skupova

kar bavi vlastitim poslovima, a i poslovima svojih klijenata. Ovo razlikovanje

ipak ne zadovoljava, kao ni naknadno razlikovanje dravnog i privatnog finansi-
jera.254 U stvari, nijedan finansijer se ne ograniava samo na fmansijske po
slove. On uvek radi i neto drugo - u prvom redu na podruju bankarstva - a to
drugo zanimanje je deo esto veoma irokih i raznolikih aktivnosti.
To je odavno tako. Zak Ker je blagajnik Sarla VII; u isto vreme je i trgovac,
rudarski preduzetnik, brodovlasnik: u ovoj potonjoj ulozi, upravlja Levantskom
trgovakom vezom iz Eg-Morta, a koja eli da se oslobodi mletakog monopola.
Dokumenti s njegovog suenja nude nam dugaak spisak njegovih poslova i po
duhvata.255 Kasnije, traitants, partisans i hommes daffaires (razne vrste
zakupnika poreza) koji se spominju na stranicama francuske finansijske istorije,
bili su slino samo delom angaovani u dravnim finansijama; oni su esto, bez
natezanja znaenja izraza, bankari u kraljevoj slubi, a pre svega u svojoj vlasti
toj. Novac koji oni pozajmljuju mora i sam, naravno, da negde bude pozajmljen,
tako da su ovi ljudi nuno upleteni u zamrene kreditne igre. Tako je i s italijan-
skim finansijerima u slubi Mazarena: Serantoneom, enamijom, Kontarinijem,
Airolijem, Valentijem, koje je kardinal ne bez dobrih razloga postavio u Denovu
ili u Lion; oni su mu bili pomo u obavljanju stalne i plodonosne - iako ponekad
suvie rizine - trgovine menicama.256 ak i kada je finansijer zapravo finansij-
ski inovnik (officier des finances), kao to je esto sluaj u Francuskoj, tako da
kralju pozajmljuje novac ubran od poreskih obveznika, on se ne zadovoljava sa
samo ta dva zvanja - zvanjem poreskog agenta i zvanjem zajmodavca. Uzmimo
na primer sluaj mone porodice langdokih zajmodavaca, porodice Kastanije, u
vreme Luja XV.257 Njihovo bogaenje poinje uporedo s Ratom za pansko na-
slee. Neki od lanova porodice su ubirai poreza Karkasona, drugi su direktori
francuske Istonoindijske kompanije, njihovi sinovi i neaci su lanovi tulukog
Vrhovnog suda, pre nego to postanu dravni ministri. U Karkasonu su manufak
ture Kastanije. U Parizu je banka Kastanije. Neki brodovlasnici u Kadizu i
Bajonu su u partnerskim odnosima s Kastanijeima. U vreme sistema Dona Loa,
u Amsterdamu postoji banka Kastanije. Neto kasnije, Diple e od Kastanijeovih
pozajmljivati za sprovoenje svoje politike u Indiji. Postoje i ljudi koji se bave
raznim vrstama posla, a koje osinan-Nogare naziva trgovac-bankar-preduze-
tnik-brodovlasnik-finansijer. U prvoj polovini XVIII veka, oni se mogu pronai
meu lanovima porodica ili i Kroza. Antoan Kroza, jedan od glavnih kraljevih
zajmodavaca, koji je eleo da obnovi Indijsku kompaniju (sa Samielom Berna-
rom), uestvovao je u stvaranju kompanije Cape Negro, u Gvinejskoj kompaniji,
u Ugovoru Asiento (za dovoenje crnih robova u pansku Ameriku), u Juno-
morskoj kompaniji. Ukratko, uestvovao je u itavoj velikoj meunarodnoj trgo
vini Francuske. Godine 1712. dobio je trgovaki monopol u Lujzijani.

254 Franois Pietri, Le Financier, 1931, str. 2.

Michel Mollat, Les Affaires de Jacques Cur. Journal du Procureur Dauvet, 2 toma 1952.
Germain Martin i Marcel Bezanon, op. cit., str. 56.
257 G. Chaussinand-Nogaret, Les Financiers du Languedoc au XVIIIe sicle, 1970, i Gens de f i
nance au XVIIF sicle, 1972. Brojne reference. Pogledati: Castanier u indeksu.

516
 Drutvo ili skup skupova

Plaanje dabina (detalj), Brojgel Mladi (oko 1565-1637)

(Gent, Muzej lepih umetnosti, foto irodon)

517
Drutvo ili skup skupova

Ali, situacija je drugaija kada finansijer, umesto da pozajmljuje u svojoj

zemlji, prodaje svoje usluge u inostranstvu, drugim vladarima ili drugim dra
vama. Da li je re o razliitom poslu, superiornom prvom? To kae svedok koji
1778. iznosi holandsko stanovite: Ne bi trebalo meati, kae on, vetinu fi-
nansijera s onom razornom vetinom koju je Italija kao otrovni dar prenela u
Francusku, vetinom koja je stvorila partisans, traitons i fermiers, koji su u En
gleskoj poznati kao snalaljivi i spretni ljudi, ije je umee ponekad glupo hva
ljeno, a iju bi aktivnost svaka prosveena vlada morala da zabrani.25S Ovaj su
periorniji finansijer meunarodnog ranga, postaje est lik u XVIII veku, u e-
novi, Zenevi, a posebno u Amsterdamu.
U A m s te r d a m u ,r a z lik a izmeu veletrgovaca i bankara-fmansijera pro
dubljuje se krajem XVII veka, a jaz izmeu njih uskoro postaje sve vei. Razlog
za to je ogroman broj pozajmljivaa na Amsterdamskoj berzi. Prvi veliki dravni
zajam s obveznicama bio je austrijski zajam od milion i po florina od kue Doje
1695. godine.2 58*260 To je poslovna oblast koja se brzo razvija, ne samo u organiza
ciji finansijskih kua koje se bave velikim zajmovima, ve i u reiji mnotva po
srednika koji za proviziju nude vrednosne papire i obveznice u javnosti. Kada se
zajam zatvori, obveznice poinju da se kotiraju na berzi. Tada bi se njihova
vrednost podizala, a iznad nominalne vrednosti bi se prodavale obveznice koje su
esto dobijene pod posebnim i povoljnim uslovima. Zatim bi se preduzela slina
operacija, pod uslovom da se nemaju optereenja iz poslednjeg zajma. Tako je
gigantska banka Henri Houpa, nasledujui firmu Smet kao zajmodavca Katarine
II, uspela da izmeu 1787. i 1793. godine plasira devetnaest ruskih zajmova po tri
miliona florina svaki, to jest ukupne vrednosti od 57 miliona.261 Upravo s ho-
landskim novcem, pie Van Dilen, Rusija je na raun Turske osvojila veliko
prostranstvo sve do Crnog mora. Ostale firme, Hoger, Horneka i komp., Verbruge
i Gol, Fizo, Grand i komp., Smet, uestvuju u tim plasmanima zajmova za koje su
zainteresovane skoro sve evropske sile. Te lagane igre su ponekad bile prekidane
slomovima (ali to su rizici zanata): jedan austrijski zajam, na primer, ugovoren
1736. uz leski zalog propae 1763, kada Fridrih II osvaja Slesku; kasnije e
doi do katastrofe francuskih zajmova odobravanih od 1780. nadalje.
Ova finansijska nadmo Amsterdama nije bila novost: jo od Srednjeg ve
ka, uvek je u raznim zemljama bilo dominantnih finansijskih grupa koje su name
tale svoje usluge itavoj Evropi. Podrobno sam opisao kako je Spanija bila pod
vlau trgovaca Gornje Nemake u doba Fugera, a zatim pod vlau enovskih
hombres de ngocies oko 1552-1557; kako je Francuska bila stoleima pod kon
trolom vetih italijanskih trgovaca, a Engleska XIV veka u rukama firentinskih i
lukih bankara. U XVIII veku, Francuska konano podlee Meunarodnoj
protestantskoj banci. U isto vreme u Nemakoj se uzdiu Hojjuden, dvorski Jev-

258 Richesse de la Hollande, II, str. 256.

25f J. G. van Dillen, Munich V, str. 181 sq.
260 Ibid., str. 182.
261 Ibid., str. 184.

518
 Drutvo ili skup skupova

reji koji doprinose razvoju i delovanju kraljevskih finansija, esto tekom ak i za

Fridriha II.
Engleska je i ovde zaseban sluaj. Preuzevi u svoje ruke dravne finansije,
uspeno je uklonila zajmodavce koji su nekad vladali tritem kredita, kao to je
to bio sluaj u Francuskoj. Tako je deo nacionalnog kapitala bio usmeren prema
poslovima, posebno prema trgovini i bankarstvu. Pa ipak, javni zajam nije po
tpuno izbacio iz igre nekadanje finansijske monike. Istina je da se sistem fon
dova (funds), vrlo rano proiren, kako za kratkorone tako i za dugorone zaj
move, obraao najiroj javnosti. P. Dikson u svojoj izvanrednoj studiji navodi po
reklo upisnika deonica. Vidi se da upisnici pripadaju svim drutvenim slojevima.
Autor nema tekoa da dokae da iza tog naizgled otvorenog trita ipak stoji uski
krug trgovaca i fmansijera, povremenih spekulanata, koji dominiraju dravnim
zajmodavnim delatnostima - i koji se u neku ruku sada svete.262 Kao prvo, to je
stoga to veliki broj sitnih upisnika jo uvek znai samo mali deo ukupnih upisa
nih zajmova. Kao drugo, jer se kao u Amsterdamu, finansijeri koji plasiraju zaj
move, ne zadovoljavaju samo obradom deonica, ve kupuju velike pakete me-
nica, kojima se gotovo odmah slue (ponekad i pre zatvaranja registara) u speku
laciji, a i da bi koristili neki novi zajam za spekulaciju sa starim. Ser Don
Barnard koji se u Parlamentu ali na one koje prezrivo naziva undertakers, a
koji su stekli monopol u dravnim finansijama, postie da zajmovi od 1747. i
1748. budu neposredno otvoreni javnosti, umesto da idu preko tih posrednika. Ali
spekulanti su veoma lako zaobili novi sistem upisivanja, tako da se opet potvr
dilo da vlada ne moe bez profesionalaca ako eli da raspie zajam.263 P. Dikson
iz toga zakljuuje da protest torijevaca protiv finansijskih krugova treba smatrati
opravdanim, to jest da se ne moe smatrati neznanjem ili predrasudom autsaj
dera.264265

Francuska: od traitants do Opteg zakupa (Ferme gnrale)

Francuska pod monarhijom nije uspela da nacionalizuje dravne finan
sije. Moda to nije nikad dovoljno ozbiljno ni pokuavala, uprkos naporima opata
Terea, Tirgoa i pre svih Nekera. Pa ipak, zbog tog propusta monarhija je i pro
pala. Revolucija je odmah uspela u finansijskoj reformi upravo zato to je prob
lem pre svega bio drutveni i institucionalni.26-' D. F. Boer je ispravno primetio
(1970) d a je u dugoj istoriji monarhijskih finansija, manje vana ravnotea pri
hoda i rashoda, iako je i to odigralo svoju ulogu, od same strukture sistema, u ko
jem je stoleima pobedivao privatni interes.
Francuska zapravo nije imala dravnih finansija, niti ikakav centralizovan
sistem. Stoga ni kontrola ni predvianje nisu bili mogui. Svi mehanizmi su bili
izvan kontrole vlasti. Finansije su u stvari zavisile od posrednika koji su nadgle

262 P. G. . Dickson, op. cit., str. 253-303.

263 Ibid., str. 289-290.
264 Ibid., str. 295.
265 J. F. Bosher, French Finances 1770-1790. From Business to Bureaucracy, 1970, str. XI. Nje
govo insistiranje na Nekerovim institucionalnim reformama, str. 150 sq.

519
Drutvo ili skup skupova

dali prikupljanje prihoda, dabina, kao i zajmove. Ti posrednici su bili gradovi,

pre svih Pariz (s rentama na gradsku venicu), Lion, pokrajinski stalei, skuptina
svetenstva, zakupnici koji su prikupljali indirektne i finansijski slubenici koji su
prikupljali direktne poreze. Moemo zamisliti ta bi danas bilo da francuska
dravna blagajna nije imala na svojoj strani Francusku banku, da u svojoj slubi i
pod svojim nadzorom nije imala veliki broj ubiraa poreza, kontrolora i itavu
administraciju ulice Rivoli, organizaciju, u svakom sluaju, veoma skupu. ta bi se
dogodilo da je itav unutranji sistem prihoda bio u rukama privatnih ili polupri-
vatnih preduzea? A monarhija je u takvoj situaciji: koristi se nekih stotinak kasa.
Svota u blagajni kraljevske riznice, koja je u naelu trebalo da bude sredinja, iz
nosila je najvie polovinu kraljevih prihoda.266 Ako bi kralju zatrebao novac, on
bi doznaavao odreden troak na neku od blagajni, ali, kako kae poslovica, tamo
gde nema nieg i kralj gubi svoja prava. ak i poreznici i glavni blagajnici (rece
veurs i receveurs-generaux), koji kontroliu glavne sektore direktnog oporezi
vanja, bili su slubenici koji su kupili svoja mesta i koji su kralju davali svote koje
su ubirali od taillea, (vrsta poreza - p. p.), od dvadesetine (vingtime), kao i od
glavarine. Ti su slubenici bili nezavisni i imali su svoje vlastite poslove.
Tako je francuska monarhija do poslednjih dana svog postojanja bila pod
vlau privatnih interesa. Za aljenje su oni nemilosrdno proterani finansijeri, od
aka Kera do Semblansea, Nikole Fukea, pa i Dona Loa. Moramo, meutim,
priznati kratku delotvornost privremenih pravosudnih komora, osnovanih radi is
pitivanja i eventualnog povraaja del novca koji su proneverili neki manipulatori
javnim novcem. Takvih je komora bilo etrnaest, to jest osam u XVI veku, pet u
XVII, dok je jedna i poslednja delovala 1716. i 1717, odmah nakon smrti Luja
XIV. Sauvana dokumentacija ponekad doputa da sagledamo stanje javnih finan-
sija u to vreme, kao i linosti zakupnika poreza poznatih kao traitants ili parti
sans (naziv zavisi od vrste ugovora koji su sklopili s dravom).267*269
Sudska istraga 1661. godine"0 koja je dovela do procesa nadintendantu Fu-
keu, omoguuje da se izbliza sagledaju mehanizmi i velika razgranatost tog si
stema. Pred sobom imamo 230 partisansa, od kojih je veina optuena. Finansije
Luja XIV na poetku njegove vladavine, u rukama su 200 do 300 ljudi, od kojih
sedamdeset etvorica najbogatijih vode igru. Kao i uvek, na vrhu je manjina,
klika . Ti su ljudi povezani na razne naine, brakovima i poslovnim udrue
njima. To je pravi lobby. Uskoro e zavladati Kolberov l o b b y (posle uklanjanja
Mazarenovog lobbyja, kojem je Kolber i sam u poetku pripadao). Ovi traitans,
uprkos uvreenom miljenju u javnosti d a je re o ljudima koji su krenuli od nule,
bili su zapravo ljudi visokog porekla: od 230 identifikovanih partisans, 176 njih

266 Ibid., str. 304, i 17 napomena 2.

267 M. Marion, Dictionnaire, str. 236.
Daniel Dessert, Finances et socit au XVIIe sicle propos de la chambre de justice de 1661,
u: Annales E. S. C., br. 4, 1974.
269 Daniel Dessert i Jean-Louis Journet, Le lobby Golbert: un royaume ou une affaire de fa
mille?, u: Annales E. S. C , 1975, str. 1303-1337.

520
 Drutvo ili skup skupova

Finansijer na selu, u jutarnjem odelu , francuska karikatura iz XVIII veka (Zbirka Viole)

su plemii (76,5% od ukupnog broja); od onih 74 koji su prvi na listi (medu

kojima trojica nisu identifikovani), njih 65 su kraljevi sekretari.
To je, dakle, prvi razlog za iznenaenje: ti ljudi, za koje se govorilo da su
krenuli od nule, ve su dugo bili u redovima plemstva, a mnogi od njih su dugo i
u kraljevoj slubi. Oni su upravo tu, a ne u trgovini, otpoeli svoje karijere. Za
njih je kraljevska sluba lep nain da se obogate. (I zaista, kako bi bez obave-
tenja iznutra mogli obavljati svoje poslove.) Drugo iznenaenje je to je novac
koji su zakupnici poreza davali kralju, i to u gotovini, dobijan od velikih aristo
kratskih zemljoposednika iz kraljevstva. Visoko drutvo je bilo jako uznemireno
Fukeovim suenjem zbog straha da e nadintendant tu otkriti stvari. On ih je,
meutim, preutao. Ipak, uprkos diskreciji i skrivanju, mi neto znamo o tim bo
gatim zajmodavcima. Nije li i sam Mazaren u svojoj oporuci traio da se ne
istrauje poreklo njegovog imetka, kao i da se ne istrauju rauni i delovanja nje
govih podreenih, jer je tu re, kako on kae, dravnoj svojini. Kao to vi
dimo, raison d tat moe da bude moan alibi. Tano je i da je sva aristokratija,
umeana u skandal kraljevskih finansija. A ako skandal izbije, baena bi bila ljaga
na itavo plemstvo.

521
Drutvo ili skup skupova

Dakle, aristokratija se udruuje s porodicama zakupnika poreza upravo zbog

njihovih drutvenih veza: bogatstva plemia su bila uporediva ili ak vea od bo
gatstava mnogih zakupnika poreza, koja javno mnjenje poneto preuveliava.
Sklapanje braka, zakljuuje Danijel Deser, vie nije trgovina u kojoj se menja
novac za staro ime, ve je pre svega udruivanje kapital. Tako aristokratija od
poetka line vladavine Luja XIV nije izvan poslova; ona se zapravo bavi naju
nosnijim poslovima, kraljevskim finansijama, koje e do kraja Starog poretka biti
plodan sektor jednog snanog kapitalizma - koji mi, dodue, ne ocenjujemo istim.
Sistem koji se otkriva 1661, postoji bez sumnje ve odavno. Koreni mu
seu u dalju prolost,270 a sama ga ona gura unapred. Kako ga izmeniti s obzirom
na to da se nalazi u samom sreditu privilegovanog drutva? Zemljina renta, od
koje ivi vladajua klasa, sputa se s visina da bi ponovo bila investirana u ivot
zemlje, upravo zahvaljujui avansima koje zakupnici poreza isplauju kralju. Si
stem se vremenom sve vie uvruje pa i institucionalizuje. Godine 1669, za vre-
me Kolberove uprave, jasno se formiraju grupe koje bismo mi danas nazvali sin
dikatima (to jest u berzanskom smislu: udruenja kapitalista), a koje e biti za
duene za ubiranje odreenih vrsta poreza: ipak, opti zakupi {fermes gnra
les) poinju tek s Fokoneovom arendom 1680. godine, a bavie se porezima na
so, posrednim porezima, porezima na imanja, carinskim taksama i prihodima,271
za realnu svotu od vie od 63 miliona livri iz Tura. Opti zakup {Ferme gn
rale) (gotovo monopolski sindikat generalnih zakupnika) pojavio se u svom ko
nanom obliku tek kasnije, 1726. godine. Re je o srazmerno kasnoj ustanovi,
potpuno sazreloj 1730, kada se unosni monopol na duvan spojio s ranijim sekto
rom kojim se bavi Ferme. Svake este godine, zakup na ubiranje poreza na so se
dodeljivao nekom pozajmljivau imena, obino nekom od sluga generalnog
kontrolora. Cetrdesetorica generalnih zakupnika jemili su izvrenje ugovora.
Oni su prethodno polagali ogromne svote kao kaucije (ak do milion i po livri po
osobi), a na koje su uzimali kamate. Te svote su bile prve uplate u poresku kasu.
Radilo se o tolikim iznosima da su krupni zakupci praktino bili neuklonjivi sa
svojih poloaja. Da bi se reio nekog od njih, kralj je trebalo da mu vrati ulog, a
to je jo tee, da nae nekog drugog s isto toliko novca. Pa ipak, to se nekad i do
gaalo.
Prema odredbama ugovora, Zakup (Ferme) je unapred kralju isplaivao
odreenu svotu - koja je bila samo deo godinjih prihoda od mnogih poreza koje
su zakupnici ubirali. Poto bi operacija bila zakljuena, ogroman deo bogatstva
zemlje ostajao bi u rukama zakupnika, koji su ga stekli ubiranjem poreza na so,
duvan, ito, na uvoz i izvoz razne robe. Naravno, drava je uveavala svoje zah-
teve prilikom svakog obnavljanja ugovora: 1726. godine 80 miliona; 1738. go
dine 91 milion; 1755. godine 110 miliona; 1773. godine 138 miliona. Pa ipak, za
rada zakupnika je i dalje bila ogromna.
270
Ali s nizom

uzgrednih nezgoda: 1522, pogubljenje u Semblanseu i bojkot finansijskih inov
nika; traenje kapitala potom u Parizu i Lionu; bankrot 1558. to dovodi krajem XVII veka do povratka
finansijske oligarhije. Uporediti: R. Gascon, u: Histoire conomique et sociale de la France, I, str. 296 sq.
Marcel Marion, op. cit., str. 232.

522
 Drutvo ili skup skupova

Naravno, u taj klub prebogatih nije mogao ui svako. Valjalo je ve posedo-

vati izuzetno bogatstvo, imati odobrenje generalnog kontrolora, dolaziti iz poto
vane sredine, iza sebe imati karijeru na podruju finansija, a nekad zauzimati i
mesto intendanta, ili partnera u Indijskoj kompaniji. Ali pre svega, valjalo je biti
prihvaen od samog tog kruga. Generalni zakupci koji su raspolagali pravom da
direktno ili posredno postavljaju ljude na vane poloaje, mogli su da kontroliu
pojedine ulaske, da ih podravaju ili onemoguuju. A iza svake uspene kandida
ture stoje intervencije, oekivanja, protekcije, kompromisi i podmiivanje. U st
vari, Opti zakup je neka vrsta monog klana, s mreom brakova, starih ili novih
rodbinskih veza. Prouavajui rodoslov etrdesetak monika (tanije njih 44 u
godini 1789), s njihovim porodinim vezama, nije iskljueno da bi se ispostavilo
da su oni lanovi dve do tri porodice, a moda i samo jedne.272 Za mene je to jo
jedan dokaz onog gvozdenog zakona kontrole manjine, one strukturalne centra
lizacije kapitalistike delatnosti. Ovde je zapravo re o aristokratiji novca koja,
sasvim prirodno, ulazi u redove visokog plemstva.
Zlatno doba Opteg zakupa je izmeu 1726. i 1776, dakle, pedeset vanih
godina. Opti zakup je apoteoza finansijskog sistema koji je postepeno izgradila
francuska monarhija. Stvarajui inovnike (officiers), monarhija je postavila os
novu za razvoj finansija. Nastala je mona i vrsta mrea koju su podravale rod
binske veze, i koja je postala trajna. Sistem Dona Loa je doveo do neuvenog
procvata poreskih zakupnika. Veina onih koje su nazivali misisipijevci, ljudi
koji su se obogatili preko noi, bili su uglavnom lanovi finansijske vrhuke, a ne
sreni spekulanti. U to se vreme sredite ekonomskog ivota zemlje premeta iz
Liona u Pariz. Provincijalci se doseljavaju u glavni grad, stvaraju korisne veze i
ire horizont svojih interesa i aktivnosti. Finansijeri iz Langdoka, o kojima sam
ve govorio, za to su najbolji primer. U toj pokrajini ivi otprilike 10% stanovni
tva kraljevstva; pa ipak, u Parizu, u finansijskim delatnostima u irem smislu
(ukljuujui i snabdevanje vojske), oni predstavljaju najbrojniju grupu. Postiu
prilian uspeh na nacionalnom nivou. Ali, nije li moda itava istorija Francuske
na svim podrujima (ratovi, knjievnost, politika, itd.), zapravo povest smenji-
vanja raznih pokrajina na najboljim poloajima u zemlji?
Naravno, nije sluajno to se langdoka grupa nala u prvim redovima fran
cuskih finansija. Izvoz soli (slanita u Pekeu), ita, vina, sukna, svile, prirodno je
povezao pokrajinu s inostranstvom. Svemu je pogodovalo i to to je poslovni svet
ovde bio podjednako protestantski i katoliki. Opoziv Nantskog edikta samo je
prividno promenio stvari. Sve protestantske veze su bile u inostranstvu - u e-
novi (gde reformati imaju uporite), Zenevi, Frankfurtu, Amsterdamu i Londonu.
Nije udno to poslovni ljudi katolici ostavljaju po strani versku osetljivost; savez
katolika i protestanata u ovom sluaju jeste savez unutranje i spoljne trgovine. A
on je bio neminovan u svim ekonomskim sreditima u kraljevstvu. U toj igri e
protestantsko bankarstvo kolonizovati Francusku. Ono nudi svoje usluge kao ka
pitalizam vieg reda, kapitalizam sa irim rasponom interesa nego francuske fi-
nansije, koje su uskoro bile nadmaene to je i dovelo do kratkog spoja . Godine
272
G. Ghaussinand-Nogaret, op. cit., str. 236.

523
Drutvo ili skup skupova "

1776. dolazak Nekera na elo francuskog finansijskog sistema (iako nije odmah
postavljen za generalnog kontrolora), oznaava prekretnicu. Neker je bio pro
tivnik Opteg zakupa. Tako se jedan stranac suprotstavio autohtonoj finansijskoj
zajednici.
Na nesreu, francuske finansije upravo u isto to doba prestaju s navikom
aktivnog investiranja; povlae se u vlastite aktivnosti i vidljivo gube teren, ak i u
oima jednog nestrunjaka, kakav je Sebastijan Mersije: udno je da ljudi ele
da uklone finansijere, jer je njihov prinos manji nego nekad; a njihova dobit mora
da je jo uvek ogromna, budui da se estoko bore za odravanje svojih opera
cija 273
Opti zakup e trajati do Revolucije koja je znaila tragian kraj za njene
lanove: 34 pogubljenja u florealu, prerijalu i termidoru godine II (maj-juli 1794).
Njihov vidljivi imetak, njihove veze s visokim plemstvom, kao i ogromne finansij-
ske tekoe drave uoi Revolucije, predodredili su ih za javnu osvetu. lanovi
Opteg zakupa nisu imali sreu mnogih provincijskih i parikih veletrgovaca i
bankara koji su znali da sakriju svoja bogatstva, sve dok nisu u datom trenutku
postali snabdevai i zajmodavci novog reima.

Dravna ekonomska politika: m erkantilizam 274*

Moe li se govoriti o jedinstvenoj ekonomskoj politici evropskih drava -
to je izraz koji podrazumeva koherentnost - dok je njihovo delovanje nuno ra
zliito i pod presudnim uticajem posebnih, ak i protivrenih okolnosti? Ako
bismo to delovanje sagledavali u nizu jasno definisanih i jednoobraznih aspekata,
pridali bismo mu koherentnost koju ono nije moglo da ima. Upravo tako postupa
Zombart u traganju za nemoguom jednainom merkantilizma.
T. V. Hacmson je bez sumnje u pravu kada poziva istoriare i ekonomiste
da se sasvim oslobode rei merkantilizam : to je jedna od najnejasnijih i naj
vie zbunjujuih rei u jeziku koje se zavravaju na izam. Sama re je, naime,
kasno izvedena iz sintagme mercantil system, protiv kojeg je Adam Smit poveo
rat u svom klasinom delu iz 1776. Ipak, koliko god loa, ova etiketa pokriva niz
postupaka i stavova, planova, ideja i iskustava koji oznaavaju prvu afirmaciju
moderne drave izmeu XV i XVIII veka u odnosu na konkretne probleme s ko
jim a se ona suoavala. Prema recima H. Kelenbencaz,u (1965): merkantlizam je
vodee naelo ekonomske politike (i odgovarajue teorije) u doba apsolutistikih
vladara u Evropi. Moda bi umesto neprikladnog izraza apsolutistiki vladari,
bilo bolje rei teritorijalne ili moderne drave - pa tako i naglasiti razvoj koji ih je
sve podsticao ka modernitetu, iako razliitim putevima i u razliitim etapama. Je
dan je istoriar tako bez straha da e pogreiti izjavio (1966): Ima toliko merkan-
tilizama koliko merkantilista.277 S poecima u XIV, a moda ak i u XIII veku

273 L.-S. Mercier, op. cit., III, str. 201.

~! O elom problemu izvanredna knjiica Pierrea Deyona, Le Mercantilisme, 1969.
5 U: Zeitschrift, fur Nationalkonomie XVII.
,uDer Merkantilismus, 1965, str. 5.
' ' Henri Chambre, Posokov et le mercantilisme, u: Cahiers du monde russe, 1963, str. 358.

524
 Drutvo ili skup skupova

an-Batist Kolber, slika KL Lefevr (Versajski muzej, Zbirka Viole)

525
Drutvo ili skup skupova

(sa udesnom vladavinom Fridriha II sa Sicilije),278 i trajanjem do duboko u

XVIII vek, taj dugoveki merkantilizam sigurno nije onaj koherentni sistem koji je
Adam Smit opisivao, da bi ga lake opovrgao.279
Pomnije prouavanje bi ga moralo razlikovati prema mestu i prema razdob
lju. Rihard Hepke govori o tri stadijuma izmeu XIII i XVIII veka: Friih, Hoch
(u vreme Kolbera), i Sptmerkantilismus (posle Kolberove smrti, 1683).280 Anri
Ozer to okree, pa govori o kolbertizmu pre Kolbera.281 Merkantilizam nije
nita drugo do uporno, sebino i silovito stremljenje prema modernoj dravi.
Merkantilisti su, uverava nas Danijel Vili, izmislili naciju282 - ako nacija ili
pseudonacija u zametku, nije, izmislivi samu sebe, izmislila i merkantilizam. Po
tonji se u svakom sluaju eli da prikae kao dravna religija. Da bi se narugao
svim zvaninim ekonomistima, Fon Kaunic, jedan od vodeih savetnika Marije
Terezije, nije oklevao da za sebe kae d a je ateista ekonomije.283
U svakom sluaju, odmah s pojavom talasa nacionalizma, elje da se nacio
nalne granice brane carinama, makar i nasilnim,284 to jest im je nacionalni ego
izam postao vidljiv, merkantilizam je doao na svoje. Kastilja je vie puta zabra
njivala izvoz ita i stoke: 1307, 1312, 1351, 1371, 1377 i 1390. godine.285*Fran
cuska je zabranila izvoz ita za vreme Filipa Lepog, to jest 1305. i 1307. godine.
U XIII veku je u Aragoniii donet Zakon o navigaciji, prethodnik onog engleskog.
U Engleskoj je od 1355.--- zabranjen uvoz gvoa; godine 1390, Statute o f Emp
loyment oduzima strancima pravo izvoza zlata i srebra: oni za svoju zaradu mo
raju kupovati englesku robu.-87 Kada bismo poblie ispitali trgovaku povest ita-
lijanskih gradova-drava, sigurno bismo naili na mnotvo slinih mera. Nema,
dakle, nita novo u velikim odlukama klasinog merkantilizma: engleski Akt o
navigaciji iz 1651; dabine koje Kolber namee na tonau stranih brodova (1664.
i 1667); Produktplakat koji 1624. odreuje prava vedske nacionalne zastave288 i
uskrauje Holandiji pravo da njeni brodovi u vedsku dopremaju so s Atlantika.
Koliina uvezene soli se smanjuje to dovodi do poveanja njene cene. Mere pro
tiv konkurenata omoguuju vedskoj da razvije vlastitu trgovaku mornaricu,
koja e ubrzo krstariti svim morima sveta. Merkantilizam je na taj nain samo po
litika svako za sebe. Slino su pisali Montenj i Volter, prvi uopteno: Korist
jednoga moe se ostvariti samo na tetu drugoga, a drugi, otvoreno: Jasno je da
jedna zemlja moe dobiti samo ako druga izgubi (1764).
A najbolji nain dobitka, za merkantilistike drave, jeste da privuku naj
vei mogui deo svetskih zaliha plemenitih metala, a zatim zabrane njihovo iz
278 V
Re koju je u tom kontekstu izgovorio Paul Manselli, Nedelja u Pratu, april 1974.
79 Adam Smith, op. cit., III, str. 1.
280H. Bechtel, op. cit., II, str. 58.
Henri Hauser, Les Dbuts du capitalisme, 1931, str. 181 sq.
U: Revue d histoire conomique et sociale, 1959, str. 394.
J Franz von Pollack-Parnau, Eine sterreischiche-ostendische Handels-Compagnie 1775-1785,
u: Vierteljahrschrift fr Sozial- und Wirtschaftsgeschichte, 1927, str. 86.
284 A. N., G7, 1698, f 154, 24. juni 1711.
986 ^ erner Sombart, op. cit., I, str. 364.
!" J. Kulischer, op. cit., nemaki prevod, II, str. 203.
7 H. Hausherr, op. cit., str. 89.
288 Eli F. Heckscher, op. cit., str. 480.

526
 Drutvo ili skup skupova

noenje. Aksioma, po kojoj bogatstvo neke drave ini akumulacija plemenitih

metala, upravlja itavom jednom politikom s mnogo ekonomskih posledica i imp
likacija. Tu politiku zadravanja sirovina, njihove obrade, kao i izvoza gotovih
proizvoda, potom carina koje smanjuju uvoz - a koju danas smatramo politikom
podsticanja razvoja industrije - zapravo vode sasvim drugi razlozi. Ve je ukaz
Anrija IV (pre 1603) predloio razvoj manufaktura: kao jedinog naina da se iz
zemlje ne iznose zlato i srebro i tako bogate susedi .289290F. S. Malivski, pravni
zastupnik oblasti Brna, poslao je 1633. caru Leopoldu I opiran izvetaj u kojem
tvrdi da Habzburka monarhija godinje plaa strancima milione za njihovu
robu, koju bi mogla i sama da proizvodi Za Le Potjea de La Estroja (septem
bar 1704), problem je krajnje jednostavan: ako se trgovaki deficit predstavi uvo
zom robe, onda se moe rei da ta roba slui samo da zadovolji potrebu za ra
skoi stanovnika, kao i za ulno uivanje. Ona nikako ne moe da obogati
kraljevstvo, jer je potrona. Ako se, naprotiv, ravnotea ispravlja srebrom, koje se
ne troi, srebro mora da ostaje u kraljevstvu; ako se njegove koliine svako
dnevno poveavaju, onda to dravu bogati i ini monom.291 Na tragu takvog
razmiljenja, Verner Zombart tvrdi da od vremena krstakih ratova do Fran
cuske revolucije postojala korelacija izmeu snage drave i njenih resursa u ru
dama, kao to su srebro i zlato: drugim recima, koliko ima srebra (kasnije zlata),
toliko je drava snanija [so viel Silber (spater Gold), so viel Staat].292293
Drave su stoga opsednute eljom da ne troe novane rezerve. Zlato i
srebro su tirani, govorio je Rielje.-93 U pismu od 1. jula 1669,294 ambasador
Luja XIV u Londonu (bivi intendant Alzasa, Kolber, roak uvenog ministra),
komentarie odluku engleske vlade da se Irskoj zabrani izvoz stoke. liava
Francusku, posebno njenu mornaricu, jeftine usoljene govedine. Sta da radimo?
Moda da meso uvozimo iz Svajcarske ili Nemake, kao to sam video da mesari
rade, dok sam bio u Alzasu? Takva mogunost zaista postoji, ali je isplativije
kupovati skupu govedinu od kraljevih podanika, za mornaricu i pojedince, nego
kupovati je jeftinije od stranaca. Tako bi novac ostao u kraljevstvu i omoguio si
romanim podanicima Njegovog velianstva da plate dabine; tako da bi se vratio
u kraljevu blagajnu, umesto to izlazi iz kraljevstva. U svakom sluaju, to su
opta mesta, kao i rei pievog roaka, uvenog Kolbera, koji smatra da se svi
slau da se veliina i mo drave mere iskljuivo koliinom novca koji ona po-
seduje.295 Pedeset godina ranije, 4. avgusta 1616, Don Hernando De Kariljo
podsea Filipa III na to da se sve odrava srebrom... kao i da se snaga Vaeg
velianstva sastoji u sutini u srebru; u trenutku kada srebra nestane i rat e biti

289 Isambert, Recueil gnral des anciennes lois franaises, 1829, XV, str. 283 (Ukaz o osnivanju
manufakture suknene odee, platna proaranog zlatom, srebrom i svilom u Parizu, avgust 1603).
290 A. Klima, J. Macurek, La question de la transition du fodalisme au capitalisme en Europe
centrale (XVIe-XVIIe sicles), u: Congrs international des sciences historiques, Stockholm, 1960, IV,
str. 88.
291 A. N., G7, 1687.
292 W. Sombart, op. cit., I, str. 366.
293 Kardinal Richelieu, Testament politique, izd. 1947, str. 428.
294 A. N A. E., B1, 754, London, 1. juli 1669.
Ch. W. Cole, Colbert and a century o f French mercantilism, 1939,1, str. 337.

527
Drutvo ili skup skupova

. . '1 / '

izgubljen.^70 To je upozorenje koje bi se moda i oekivalo od predsednika fi-

nansijskog vea Kastilje. Pa ipak, slini stavovi se bezbroj puta sreu kod savre-
menik Rieljea i Mazarena. Vi znate, gospodine, pie kancelaru Segjeu (26.
oktobra 1644) izveta Baltazar poslat u misiju u Monpelje, da zbog naina na
koji se danas vodi rat, poslednje zrno ita, poslednji eki i poslednji ovek mogu
da donesu pobedu.297 Neosporno je da voenje rata, svakim danom sve skuplje,
doprinosi razvoju merkantilizma. S napretkom artiljerije, arsenal, ratne m orna
rice, stajaih vojski, utvrenja, trokovi modernih drava vrtoglavo rastu. Rato
vanje znai novac i sve vie novca. Tako novac i akumulacija plemenitih metala
postaje opsesija, jaa od svih mudrosti i rasuivanja.
Da li je opsesija kao takva naivna? Da li treba da smatramo, gledajui iz
naeg dananjeg poloaja, da je besmisleno, ak opasno zadravati i nadgledati
tok plemenitih metala? Ili je, pak, merkantilizam zapravo izraz osnovne istine -
da su plemeniti metali vekovima bili jemstvo i pokretai ekonomije Starog po
retka? Samo su nadmone ekonomije doputale da novac slobodno cirkulie: Ho-
landija u XVII veku, Engleska u XVIII veku, a ranije italijanski trgovaki gradovi
(zlato i srebro su u Veneciju ulazili bez tekoa, a isto tako izlazili, pod uslovom
da su bili prekovani u Kovnici). Da li zakljuiti d a je doputanje slobodne cirkula
cije plemenitih metala - to je uvek bilo izuzetak - bilo pametan izbor te i te nad
mone ekonomije, ali i jedna od tajni njenog uspeha? Ili, naprotiv, da je samo
nadmona ekonomija mogla sebi dopustiti luksuz takve slobode, bezopasne je
dino za nju?
Jedan istoriar je rekao da Holandija nikad nije upoznala bilo kakav oblik
merkantilizma.298 To je mogue, ali to je ipak i preterana tvrdnja. A mogue je,
jer je Holandija imala slobodu delovanja koja nastaje iz moi. Sprovodei politiku
otvorenih vrata, ne plaei se nikoga, nije morala ak ni da previe raazmilja o
znaenju svog delovanja. O njoj su vie razmiljali drugi, nego to je ona ra
zmiljala o sebi. Ali izneti stav je moda i preterivanje, jer je primer ostalih poli
tika zarazan, a duh odmazde prirodan. Snaga Holandije ne iskljuuje brigu, teke
trenutke i napetosti. U takvim trenucima merkantilistiko reenje joj se namee.
Tako je i naglo posumnjala u nove moderne puteve sagraene 1768. kroz Austrij
sku Nizozemsku.299 A to je reitije, kada je prihvatila francuske hugenote i nji
hovo luksuzno zanatstvo, preduzela je mere da ih zatiti.300 Da li je to razumna
raunica u okviru holandske ekonomske aktivnosti u celini? Isak de Pinto smatra
d a je bolje bilo ostati veran trgovakoj ekonomiji, reimu otvorenih vrata i pre
thodno omoguenom uvozu industrijskih proizvoda iz Evrope i Indije.301
Istina je, pak, da Holandija nije mogla postupati izvan duha toga vremena.
Njena slobodna trgovina je samo privid. itava aktivnost Holandije je vodila do

Simancas, Consultas y juntas de hacienda, leg. 391, f 542.

A. D. Lublinskaya, Lettres et mmoires adresss au chancelier Sguier (1633-1649), 1966, II,
str. 88.
H. Kellenbenz, Der Merkanlismus, str. 65, to je miljenje Van Dillena.
A. d. S. Napulj, Inostrani poslovi, 801, Den Haag, 2. septembar i 15. novembar 1768.
0 Isaac de Pinto, op. cit., str. 247.
0 Ibid., str. 242.

528
 Drutvo ili skup skupova

Isplata plata vojnicima, slika Kaloa (foto Biloz)

stvarnih monopola koje je kasnije ljubomorno uvala. Uostalom, u svom koloni

jalnom carstvu, ponaala se kao i ostale sile, ak i gore od nekih. Sve kolonije ev
ropskih drava smatrane su revirima i za njih su vaili razni zakoni ekskluzivi-
teta. Tako bez krenja pravila, bez dozvole metropole, nije mogao biti iskovan ni
jedan jedini ekser, niti proizveden komad tkanine u panskoj Americi. Na njihovu
sreu, kolonije su udaljene mesecima i godinama plovidbe od Evrope. Sama ta
udaljenost je stvarala slobodu, barem za neke od njih. Zakoni Indije, govorilo se u
panskoj Americi, jesu paukova mrea: hvataju male, ali ne i velike prestupnike.
Vratimo se naem pitanju: da li je merkantilizam bio obina greka u pro-
ceni, opsesija neznalica koji nisu shvatali da sutina vrednosti nisu plemeniti me
tali, ve rad? Ne moemo biti u to sigurni, jer se ekonomski ivot razvijao u dve
ravni: opticajem novca i opticajem papira - ako pod tim smatramo sve ,,ve-
take oblike kredita (kao to su inili Francuzi u XVIII veku, na zgraanje Isaka
de Pinta). Od ova dva opticaja, jedan mora biti iznad drugog: gornja ravan pripada
papiru. Operacije traitantsa, bankara i velikih trgovaca, vre se gotovo u celosti
na tom viem nivou. Ali u svakodnevnom ivotu nije mogue bez gotovine, dobre
ili loe. Na tom niem nivou papiri su loe primljeni, slabo cirkuliu. Malo bi
oduevljenja izazvalo d a je malim prevoznicima 1601. godine, koji treba da od-

529
Drutvo ili skup skupova

vezu francusku artiljeriju u Savoju, bio ponuen papir. Papirom se ne moe platiti
vojnik ili mornar.30- Ve 1567, kad vojvoda od Albe stie u Nizozemsku sa svo
jom vojskom, plate i trokovi podmiruju se iskljuivo zlatom, kao to je ve
odavno utvrdio Felipe Ruis Martin.302303 Tek od 1598. godine, vojnik, u nedostatku
boljeg, prihvata srebro, ali nastoji da ga to pre zameni za zlato. Nositi sa sobom
svoje imanje od nekoliko kovanica koji se lako mogu gurniti u novanik ili pojas,
za vojnika je prednost i nuda. U ratu je gotovina potrebna kao i hleb.
Kada papir dospe u ruke obinih ljudi, bez obzira ko su oni, pretvara se po
svaku cenu u zlato, srebro, pa ak i u bakarni novac. Prepiska D Arensona, poli
cijskog porunika u Parizu, delimino sauvana za razdoblje od 1706. do 1715,
puna je pominjanja sitnih varalica, opskurnih lihvara koji menjaju papirne nov
anice [koje je izdala kraljevska vlada] za polovinu njihove vrednosti.304 Ovi
mali preprodavci stalno imaju posla, i kod siromanih i kod bogatih. Trgovaka
pisma iz tog doba uveravaju nas da je re o uobiajenoj praksi (koja i razlike u
teaju tei da dalje povea). U raunovodstvu brodova iz Sen-Maloa, o kojima je
ranije bilo govora (str. 355 i str. 413), za 1709. godinu nalazimo zapisano crno na
belo: za 1 200 livri u novanicama [...] to znai 40% gubitka na istim [...] mo
emo vam dati samo [...] 720 livri. A zatim, iste godine: za 16 800 livri u
novanicama [...] sa 40% rabata [...] ostaje isto 10 080 livri .305
Moglo bi se pomisliti d a je to tako samo u Francuskoj, zemlji zaostaloj na
podruju ekonomske tehnike; naime, parika javnost je ak i poetkom XIX veka
uzdrano prihvatala novanice Francuske banke. Ali i u Engleskoj u XVIII veku,
papir se nerado prima. Mornari Kraljevske mornarice, na primer, koji zarauju do
etiri funte meseno, plaeni su u papirnim tiketima kada se iskrcaju na kopno.
Oni im se ne dopadaju mnogo; a izvesni Tomas Gaj, lukavi menja novca, eli to
da iskoristi. On u londonskom predgrau Roterhitu obilazi krme i od mornara
otkupljuje tikete u zamenu za gotovinu; tako postaje jedan od najbogatijih ljudi u
Londonu.306
Mora da ima mnogo budi za koje je, kao to kae D. Deser, metalni novac
jedina mera svih stvari.307 U takvim uslovima, moemo rei da merkantilizam
naprosto odraava mogunosti delovanja drava koje nastaju i rastu. Ekonomska
nunost ih primorava da daju prednost plemenitim metalima, bez kojih bi njihove
privrede esto stajale.

Nedovrena drava naspram drutva i kulture

Pribliavajui se kraju ove analize, italac treba da bude svestan pitanja o
kojem je re, kao i da izabere jedno od dva sledea stanovita.
Ili je sve zavisilo od drave - modernitet Evrope, a kao posledica i moderni-
tet sveta, ukljuujui i kapitalizam koji je i proizvod i uzrok moderniteta. To je i

302 Pogledati gore. str. 342.

303 El siglo de los Genoveses.
304A .N .,G 7, 1725, 121,6. februar 1707.
305 A. N., 94 A Q 1,28.
3 John Francis, La Bourse de Londres, 1854, str. 80.
307 Daniel Dessert, cit. cl.

530
 Drutvo ili skup skupova

stanovite Vernera Zombarta, koji ga iznosi u dve knjige Luxus und Kapitalismus
(1912) i Krieg und Kapitalismus (1913) - knjige u kojima brani stav da kapitali
zam nastaje iz moi drave, poto je rasko vekovima bila vezana prvenstveno za
vladarske dvorove, pa tako i za drave u samom njihovom temelju; a i poto je
rat, sa sve veim izdacima i brojem boraca, bio merilo snanog i burnog rasta mo
dernih drava. To je i stav veine istoriara - uz nekoliko izuzetaka308 - koji upo-
reduju modernu dravu s gorostasom iz bajki - Gargantuom, Molohom, Levijata
nom...
Neko bi mogao da zastupa, moda i s vie prava, suprotno stanovite: d a je
drava i dalje nedovrena, da nastoji da stvori vlastiti identitet, da nije sposobna
da se slui svim svojim pravima, kao ni da izvri sve svoje zadatke, iz ega sledi
d a je primorana da se, kao nuno zlo, obrati drugima za pomo.
Ako joj se ta nunost namee na svakom koraku, onda to pre svega znai da
drava ne raspolae dovoljnim upravnim aparatom. Francuska monarhija je pri
mer kakvih ima mnogo. Oko 1500. godine, ako je verovati veoma optimistinoj
proceni jednog istoriara,309 u francuskoj administraciji je 12 000 ljudi na ukupno
stanovnitvo od 15 do 20 miliona. A i brojka od 12 000 ljudi verovatno predsta
vlja gornju granicu: to je bio maksimum dosegnut za vreme vladavine Luja XIV.
Oko 1624, Rodrigo Vivero,310 pouzdan, ali pomalo razoaran posmatra, istie da
je Katoliki kralj imenovao 70 000 plazas, oficios y dignidados u Spaniji, koja
je manje naseljena nego Francuska, ali u obavezi da upravlja ogromnim carstvom.
M oderna birokratija, toliko draga Maksu Veberu, predstavlja prilino mali deo
stanovnitva. Da lije re o birokratiji u smislu koji ta re ima danas?311
Ove brojke od 12 000 i 70 000 ljudi u slubi u Francuskoj odnosno Spaniji,
nisu potvrene. Isto je tako tano da moderna drava, poev od te baze, stalno iri
svoj delokrug, iako nikad ne uspeva da obuhvati itavu naciju. Ti i mnogi drugi
slini napori su unapred izgubljene bitke. U Francuskoj, intendant koji je u sva
kom generalitetu bio direktni predstavnik centralne vlasti, uglavnom nema sarad-
nike niti sebi podreene. A kao kraljev predstavnik, on mora da podigne glas da
bi ostali sluali; esto i sam mora da daje primer. Za takav je zadatak i sama vo
jska nedovoljna, ak u doba rata, a pogotovo u doba mira. Godine 1720, da bi se
uspostavio sanitarni kordon oko Marselja, ime bi se ostala zemlja zatitila od
kuge, mobilisana je itava andarmerija i sve redovne ete. Zemlja i granice os
tale su nezatiene.312 Sve dravne akcije morale su da se izvode u relativno sto
puta veem prostoru nego to je dananji. Sve to dovodi do opteg slabljenja.
Francuska monarhija spasava svoj obraz samo stavljajui u vlastitu slubu
drutvo (ili delove drutva), kao i kulturu; drutvo u ovom sluaju znai klase koje
dominiraju svojim prestiom, funkcijama i bogatstvom; kultura, pak, znai mi-

308 Izuzeci koji potvruju pravilo, Lavisse. Histoire de France, VII, 1, str. 5 sq.: Mditerrane, II,
str. 34^16.
309 Roland Mousnier, Les XVIe et XVIIe sicles, 1961, str. 99.
310 British Museum, Add. 18287, f 24.
311 J.-F. Bosher, op. cit., str. 276 sq.\ re bureaucratie pojavljuje se po nekima prvi put kod Gour-
naya, 1745, uporediti B. Lesnogorski, Congrs international des sciences historiques, Moskva, 1970.
A. G., Varava, Ostavtina Radziwill.

531
Drutvo ili skup skupova

Hone glasova i milione uiju - sve to se govori, misli ili ponavlja s jednog kraja
kraljevstva na drugi.
Drutvene strukture se menjaju tako sporo da je ema ora Gurvia, za
miljena za analizu XIII veka, jo uvek dobar vodi. Cak i 1789. godine, pet dru
tava postoji na vrhu hijerarhije: kraljevi dvorani, feudalna aristokratija, vlaste
lini, gradovi i crkva. Sa svakim od ovih drutava monarhija je postigla kompro
mis, neki modus vivendi. Crkva je bila pod kontrolom - a moda i kupljena -
najmanje dva puta i po visokoj ceni: Konkordatom iz 1516. a kojim je kralj stekao
pravo imenovanja visokog svetenstva (ali je tada monarhija morala da bira iz
meu Rima i reformacije, sto je bio dramatian i moda neizbean izbor s mnogo
posledica); i drugi put 1685. godine, opozivom Nantskog edikta, ime kraljevstvo
gubi mnogo od svog prosperiteta. Za vlastelinsko i visoko plemstvo ratniki zanat
jo dosta obeava u doba neprestanih ratova. A dvor i mogua penzija jesu stalno
iskuenje. Nezavisno od toga, teko je rei do koje je mere monarhija srasla sa
svojim plemstvom ili sa svojim plemstvima. Sociolog Norbert Elijas, smatra daje
drutvo zauvek obeleeno i odreeno svojim prethodnim stadijumima, a isto tako
i svojim prapoecima. A monarhija je proistekla iz movare feudalizma. Fran
cuski kralj je bio vlastelin kao i drugi, a koji se zatim istakao uzdiui se, sluei
se njihovim jezikom i njihovim principima da bi ih nadmaio. Kraljevsko dosto
janstvo ostaje obeleeno svojim poreklom, plemstvo mu je kao takvo priro
eno. Kruna e se moda boriti protiv njega, ali nikada nee raskinuti veze s
njim; ona zatvara plemstvo u rasko dvora - ali je i sama tu zatoenik. Monarhija
iskorenjuje plemstvo, ali nita ne ini da mu otvori vrata trgovine. Posledica je
naravno da mora da ga uzme pod svoje okrilje.
Gradove monarhija obasipa naklonostima i povlasticama, iako drugom ru
kom uzima velike namete, prisvajajui veliki deo njihovih prihoda. Gradovi se
ipak koriste nacionalnim tritem koje se postepeno stvara. Patriciji i buroazija u
gradovima imaju trgovaki monopol, a to nije mala stvar. A kralj trgovakom
staleu prodaje deo vlastite moi: kraljevi inovnici dolaze iz gradova. Oni ku
puju slube koje mogu da preprodaju ili zavetaju svojim potomcima. Mogunost
kupovanja slubi dovodi do feudalizacije313 del buroazije. Sluba je deo javne
vlasti, koju drava ustupa, isto onako kao to se nekada zemlja davala u leno. Ku
povanjem slubi se monarhijsko drutvo izgrauje u obliku piramide. Njen vrh
zauzima inovniko plemstvo, dvoznaan i uticajan sloj; njega stvara ne hirovi
tost kralja, ve razvoj (dodue spor), administrativnog jezgra i zahteva koje posta
vlja drava.
Sa irenjem mogunosti kupovine slubi, jaa i itava buroaska klasa, na
roito u Francuskoj. Za nju francuska drava postaje maina za proizvodnju bo
gatstva. Znatan deo francuskog bogatstva potie upravo otuda. To bi se uostalom
moglo rei za veinu zemalja - bilo da su se slube u njima kupovale ili ne - za
Englesku, Ujedinjene Pokrajine, katoliku Nizozemsku. U paniji su se mogle
kupiti samo nie gradske slube, to jest slube regidora. AH upravo ti inovnici -
m , . . .
Ili ponovna feudalizacija u smislu koji tom izrazu pripisuje Giuseppe Galasso, op. cit., str. 54.
to jest izvesno vraanje na prethodni feudalizam.

532
 Drutvo ili skup skupova

* jjt\ i , 4 f !

I >*
Mladi kralj ari IX (foto N. D. Roze-Viole)

stari ili novi plemii, ili kako bi se u Francuskoj reklo plemstvo po zvonu - sp
remaju se da na kraju XVI veka unite starije plemstvo, da se dokopaju njegove
zemlje, kao i da napreduju prema vrhu drutva. Uostalom, ko pozajmljuje inostra
nim hombres de ngocies, ako ne ovi novi bogatai? K oje drugi u XVII veku, ako
ne oni, mogao ponovo feudalizovati i napola isprazniti kastiljansko selo? I u Ve
neciji se mogu kupiti samo nie slube, ime se koriste cittadini, buroazija. Su-
dijska mesta koja pripadaju plemstvu, obino su kratkorona i na njih se stupa po

533
Drutvo ili skup skupova

redosledu po antikom uzom, to jest kao cursus honorum. Plemie to ipak ne

spreava da se posredno bave ubiranjem poreza. Oni se takode bave trgovinom i
upravljaju svojim velikim imanjima.
Pripadnici tog veoma uzanog sloja drutva, koji zauzimaju mesta u dravi,
crpu dodatnu snagu iz svojih funkcija. Sluba je za buroaziju ono to je dvor za
visoko plemstvo - izvor samozadovoljstva i put uspeha. Ovaj uspeh je karakteri
stian za posebno trajne dinastije. Nekim grupama porodica tako polazi za rukom
da stanu na mesto drave. A ova, ukoliko je snana, podnosi to bez mnogo tete.
To nam sugerie i umesno razmiljanje J. Van Klaverena,314 da kupovina slubi,
ak i u Francuskoj, gde je rasprostranjenija nego dmgde, ne povlai ipso facto ni
kompciju, ni poguban gubitak autoriteta javne vlasti. Nije tano ni d a je slubom,
koja je bila prenosiva, upravljano oinski mudro, na dobrobit svih. Pa ipak, mo
narh kakav je bio Luj XIV, putem slubi dolazi do del buroaskih batina: re je
u neku ruku o obliku oporezivanja, koji s druge strane, titi nie klase od sledeih
nameta. inovnici su pomno nadzirani. Pa ipak, posle autoritarne vladavine Luj a
XIV, stvari e veoma brzo krenuti loim putem. Od sredine XVIII veka, pro-
sveeno javno mnjenje buni se protiv kupovine slubi. Kupovina slubi prestaje
da bude korisna monarhijskom poretku.315 Uprkos tome, u Holandiji se 1746.
raspravlja o uvoenju reima po uzoru na francuski, kao naina borbe protiv oli
garhije i korumpiranosti gradova.316
Tako je monarhija u Francuskoj - i u itavoj modernoj Evropi - obuhvatila
itavo drutvo. Moda bi trebalo dodati da je pre svega re o visokom drutvu.
Ali njegovim posredstvom, obuhvaeno je i veliko mnotvo podanika.
Monarhija je proela itavo drutvo, a gotovo i itavu kulturu. Kultura je sa
stanovita drave bila jezik ceremonijalnosti koji je morao da se uje jasno i
glasno. Krunisanja monarha u Remsu, izleenja od krofula, raskone palate,317
sve su to prednosti, jemstvo uspeha. Javno pokazivanje kralja je takode nain za-
dobijanja uspeha. Od 1563. do 1565, pune dve godine, Katarina Medici irom
kraljevstva uporno pokazuje mladog kralja arla IX svojim podanicima.318 A ta
eli Katalonija 1575. godine?319 Da vidi uivo svoga kralja. ,,ver el rostro a su
. U jednoj panskoj zbirci pouka iz 1345, kae se d a je kralj za narod ono to
je kia za zemlju .320 Propaganda je stara koliko i civilizovani svet. U Francu
skoj, ta nas tema moe dovesti samo u nedoumicu zbog velikog izbora. Mi smo,
kae neki pamfletista 1619,321 sitne muice u odnosu na kraljevskog orla .

314 J. van Klaveren, Die historische Erscheinung der Korruption..., u: Vierteljahrschrift fiir So-
zial- und Wirt-schaftsgeschichte, 1957, str. 304 sq.
315 Prema Mousnieru i Hartungu, tek posle Rata za za austrijsko naslee, potkupljivost je u Fran
cuskoj postala nepodnoljiva. Congrs international des sciences historiques, Paris, 1950, citat I. Wallers-
tein, op. cit., str. 137, napomena 3.
3*J. van Klaveren, cit. cl., str. 305.
Pogledati sjajan opis Rgine Pernoud, op. cit., II, str. 8 sq.
31**Pierre Champion, Catherine de Mdicis prsente Charles IX son royaume 1564-1566, 1937.
3*9 British Museum, Add. 28368, f 24, Madrid, 16. juni 1575.
3 L. Pfandl, Philipp II. Gemlde eines Lebens und einer Zeit, 1938; francuski prevod 1942, str.
117.
321 Varits, II, str. 291.

534
 Drutvo ili skup skupova "

Neka on uniti i raskomada one koji ne sluaju njegove zapovesti. ak i ako je

re o naim enama, deci i blinjima! . Kralj prosto ne moe poeleti bolju pre
poruku. No, ipak se radujemo kada tu i tamo ujemo i drugaije tonove: Zar ne
uje, dragi itaoe, trube, oboe i koranicu naeg velikog monarha, tra-ta-ra-ta ,
tra-ta-ra-ta? Evo nepobedivog, on dolazi da bude krunisan. A krunisanje se oba
vlja upravo u Remsu, gradiu u kojem ivi hroniar M ajfer322 (3. jun 1654). Da li
u Majferu treba videti tipinog buruja, koga je Ernest Labrus opisao kao drut
veno potisnutog?323 Buruj koji je zaredom bio pristalica Lige, jansenista ,324
frondista. Pa ipak, taj buruj sve do velikog preokreta u veku prosvetiteljstva,
najee guna iza zatvorenih vrata.
Mnogo bi se moglo govoriti o operativnom podruju kulture i propagande,
kao i o obliku koji ima prosveena opozicija. Ona je parlamentarna, neprijateljska
prema kraljevskom apsolutizmu i plemikim privilegijama, ali ne i prema privile-
gijama kapitala. Kasnije emo o tome jo govoriti. Jo uvek se neemo baviti pa
triotizmom i nacionalizmom. To su jo uvek svee ideje, maltene u svojoj prvoj
mladosti. One svakako postoje u razdoblju od XV do XVIII veka, utoliko pre to
ratovi pogoduju njihovom poletu, to potpiruju njihov plamen. Ipak, ne smemo
uriti i u dravi videti onaj inilac koji dovodi do stvaranja nacije. Kao i uvek, st
varnost je podvojena: drava stvara naciju, daje joj okvir i identitet. Ali, istina je i
obrnuto, i nacija na hiljadu naina stvara dravu, donosi joj svoje svee vode i
svoje estoke strasti.

Drava, ekonomija, kapitalizam

Na naem putu smo izostavili niz zanimljivih problema, iako je sporno to da
li bi vredelo dugo se zadravati na njima. Da li je trebalo da govorim o bulioni-
zmu uvek kada su u prvom planu bili plemeniti metali, a ne merkantilizam? Po
tonji, naime, uvek obuhvata bulionizam, koji je, bez obzira na privid, razlog
njegovog postojanja. Da li je trebalo da govorim o fiskalizmu svaki put kada je
bila re o porezima? Ali, da li fiskalizam uvek sledi dravu, koja je, kao to kae
Maks Veber,325 preduzee kao i svaka druga fabrika, te stoga prisiljena da uvek
razmilja o svojim prihodima, koji inae nikada nisu dovoljni, kao to smo videli.
I najvanije od svega, da li valja dalje ii ako se ne da izriit odgovor na
mnogo puta postavljeno pitanje: da li drava promovie kapitalizam? Da li pod-
stie njegov razvoj? ak i ako imamo rezerve u pogledu zrelosti moderne drave,
ak i ako sa slinim paralelama iz sadanjice zauzmemo odstojanje prema njoj,
mora se priznati da je drava od XV do XVIII veka bitna za sve; ona je jedna od
novih snaga u Evropi. Ali, da li ona moe da objasni sve, da li ona vlada svim i
svaim? Odgovor je odrean. Uostalom, zar uzajamnost ne igra svoju ulogu?

322 Op. cit., str. 55.

323 E. Labrousse, Le XVIIIe sicle, u: Hist, gnrale des civilisations, priredio M. Crouzet, 1953,
str. 348.
324 Prema Pierreu Goubertu, Beauvais..., str. 338.
325 Op. cit., II, 698.

535
Drutvo ili skup skupova"

Neko bi mogao da kae i sledee: drava je bez sumnje ohrabrivala kapitalizam i

priticala mu u pomo. Neko bi moda eleo i da preokrene tvrdnju, pa kae:
drava je nesklona razvoju kapitalizma koji joj moe smetati. Obe tvrdnje bi
mogle biti istovremeno tane, ali bi i jedna mogla iskljuivati drugu. Naime,
stvarnost je zamrena, na predvidiv i na nepredvidiv nain. Sklona ili nesklona
kapitalizmu, moderna drava je sredina u kojoj je kapitalizam morao da deluje,
katkad ometan, katkad podupiran. On je esto sebi krio put i na neutralnom te
renu. Kako bi sve i moglo biti drugaije? Ukoliko se interesi drave i nacionalne
ekonomije kao celine podudaraju - a budui da je prosperitet potinjenih, u
naelu, uslov za dobrobit preduzea-drave - kapitalizam se uvek nalazi u onom
podruju ekonomije koji tei da se ukljui u najivlje i najunosnije tokove
meunarodne trgovine. Kapitalizam je, dakle, ukljuen u igru na beskonano i
rem planu od plana uobiajene trine ekonomije, kao i od plana drave i njenih
posebnih interesovanja. Kapitalistiki interesi, jue kao i danas, naravno prevazi-
laze uske granice nacije. A to teti dijalogu i odnosima izmeu kapitala i drave,
ili ih bar uslonjava. U Lisabonu, koji biram kao primer od mnogo gradova,
kapitalistiko delovanje pravih poslovnih ljudi i monih trgovaca, bilo je sasvim
nevidljivo za stanovnike grada. Naime, do pravih transakcija dolazi s one strane
mora: u Makau, tajnim vratima ka Kini, u Goi u Indiji, u Londonu, odakle se za-
poveda i zahteva, u dalekoj Rusiji (kada se prodaje neki veliki dijamant),326 ili u
Brazilu, podruju plantaa, gde ive robovi, tragai za zlatom i garimpeirosi (tra
gai dijamanata). Kapitalizam uvek ima izme od sedam milja, ili ako vie volite,
one dugake noge Mikromegasa. U treoj i poslednjoj knjizi ovog del baviemo
se upravo tom dimenzijom.
Zasada treba zapamtiti d a je aparat moi, snaga koja proima i obuhvata sve
strukture, neto vie od drave. On je zbir politikih, ekonomskih, drutvenih i
kulturnih hijerarhija, zbir sredstava za prinudu, gde se prisutnost drave uvek
osea, gde je ona esto temelj celine, ali skoro nikad i jedini gospodar.327 Dravi
se moe dogoditi da se povue ili bude unitena; pa ipak, ona se neminovno obna
vlja, kao d a je re o nekoj biolokoj nunosti drutva.

CIVILIZACIJE NE KAU UVEK NE

Civilizacije ili kulture - a u ovom kontekstu se moe upotrebiti bilo koja od
ovih reci - jesu velika spremita obiaja, prinuda, pristanaka, nagomilanog zna
nja, prakse i stavova koji, svakom od nas, mogu izgledati kao neto lino i spon
tano, iako zapravo dolaze iz davnina. Oni su deo naeg naslea upravo kao i jezik
kojim govorimo. Uvek kada u nekom drutvu prete da se otvore pukotine i po
nori, njih popunjava ili barem prikriva sveprisutna kultura, i to tako to nas vezuje
za nae zadatke. Ono to je Neker govorio o religiji - samom srcu civilizacije, to

326 Moskva. A. E. A., 72/5-299, 22, Lisabon, 22. februar 1791.

O tom usitnjavanju aparata vlasti pogledati F. Fourquet, op. cit., posebno str. 36-37.

536
 Drutvo ili skup skupova

jest da je ona za siromane teki okov i svakodnevna uteha - moe se rei i

za civilizaciju, a primeniti i na itavo oveanstvo.
Kada Evropa ponovo oivljava u XI veku, trina ekonomija i monetarna
usavrenost bile su skandalozne novosti. A civilizacija, zapravo stara tradicija,
neprijateljski se odnosi prema inovacijama. Ona e zato rei ne i tritu i kapi
talu i profitu. U najboljem sluaju, bie sumnjiava i uzdrana. Kako prolaze go
dine, zahtevi i pritisci svakodnevice postaju vei. Evropska civilizacija je u tra
jnom sukobu koji je naprosto kida. Zbog toga mrzovoljno doputa da se otvore
vrata. A to nije samo iskustvo Zapada.

irenje kulture: m odel islama

Civilizacija je istovremeno i postojanost i menjanje. Ukorenjena u nekom
prostoru, ona se u njemu zadrava stoleima. Pa ipak, u isto vreme preuzima
neto od drugih, bliih ili udaljenijih civilizacija, a iri i sopstvena dostignua.
Oponaanje i uticaj deluju uporedo s odreenim unutranjim pritiscima protiv us-
taljenosti, tradicije i onog ve poznatog.
Kapitalizmom upravljaju ista pravila. U svakom trenutku svoje povesti, on
je zbir metoda, sredstava, prakse, misaonih navika, to su sve neosporno kulturna
dobra koja kao takva, putuju i razmenjuju se. Kada Luka Paoli u Veneciji obja
vljuje spis De Arithmetica (1495), on saima ono to se do tada znalo o dvojnom
knjigovodstvu (koje se u Firenci koristilo od kraja XIII veka).328329 A kada Jakob
Fuger Bogati, za vreme boravka u Veneciji ui dvojno knjigovodstvo, on e to
novo znanje odneti u Augsburg. Na jedan ili drugi nain, ono se na kraju proirilo
veim delom trgovake Evrope.
Menica se takoe irila iz mesta u mesto pod prvobitnim uticajem italijan-
skih gradova. Ali moda je ona poticala iz jo dalje starine? Prema E. Atoru,330
islamska sutfaya nema nita zajedniko s menicom na Zapadu, od koje se duboko
razlikuje po svom pravnom obrazloenju. Mogue da je tako. Ali ona bez sumnje
postoji mnogo pre evropske menice. Kako bi se moglo dogoditi da italijanski tr
govci, koji su veoma rano poseivali luke i pijace u islamskim krajevima, pro
puste da uoe ovo jednostavno papirno sredstvo za prenos novca u udaljene kra
jeve? Menica, za koju se pretpostavlja da je italijanski izum, koristila se u Evropi
za reavanje upravo istog problema, iako se morala prilagoditi uslovima koji nisu
bili islamski, kao to je crkvena zabrana pozajmljivanja s kamatom. Pa ipak, iz
gleda mi d a je menica preuzeta s Istoka.
Isto bi se moglo rei i za trgovaka udruenja commenda, kakva su u
odreenom obliku veoma rano postojala u islamu (sam Prorok i njegova ena, bo
gata udovica, ustanovili su jednu commendu).331 Bio je to uobiajeni nain orga-

328 De limportance des ides religieuses, u: uvres compltes de M. Necker, objavio njegov
unuk baron De Stal, 1820. t. XII, str. 34, citat Michel Lutfalla, Necker ou la rvolte de l conomie po
litique circonstancielle contre le despotisme des maximes gnrales, u: Revue d histoire conomique et
sociale, 1973, br. 4, str. 586.
329 F. Melis, Traccedi unastoriaeconomica..., str. 62.
330 E. Ashtor, Nedelja Prata, april 1972.
331 S. Labib, Capitalism in medieval Islam, u: Journal o f Economie History, mart 1969, str. 91.

537
Drutvo ili skup skupova

Trgovina u jednoj levantinskoj luci, prema minijaturi Putovanja Marka Pola

(Zbirka Viole)

nizovanja trgovine na daljinu do Indije, Indonezije i Kine. Bilo da je preuzeta ili

da je nova institucija, commenda se u Italiji pojavila tek u XI i XII veku. Tada
poinje da se iri iz grada u grad, tako da nije udno to to je sreemo u hanzea
tskim gradovima u XIV veku, iako neto preinaenu lokalnim obiajima. U Italiji
je partner koji je putovao s robom esto sudelovao u dobiti od operacije. S druge
strane, po hanzetskom ugovoru Diener dobija fiksnu svotu od partnera koji ulae
kapital: Diener tako postaje neka vrsta plaenog nametenika.JJi Ali bilo je i ugo
vora kada je on uestvovao u profitu.
Dakle, obrazac se ponekad preinaava. A nekad se dogada i da se isto re-
enje primeni na razliitim mestima bez ikakvog pozajamljivanja. Mrana stolea
ranog Srednjeg veka na Zapadu nas ostavljaju u tom pogledu u neznanju. Pa ipak,
znajui putne navike srednjovekovnih trgovaca i puteve njihove robe, oigledno
je da su neke prakse bile preuzete. To sugerie i sam renik koji je Zapad preuzeo
iz islama: douane = carina, fonduk, magasin, mohatra (prodaja na kredit uz tre
nutnu preprodaju, koja se u latinskim spisima iz XIV veka koji govore o zele-
natvu, naziva contractus mohatrae). Dalji pokazatelji su oni brojni darovi Istoka 32

332 Hans Hausherr, op. cit., str. 33 i Philippe Dollinger, La Hanse, 1964, str. 207 i 509.

538
 Drutvo ili skup skupova

Evropi: svila, pirina, eerna trska, papir, pamuk, arapski brojevi, abak-sistem
raunanja, grka nauka ponovo pronaena posredstvom islama, barut, kompas -
sve odreda dragocena dobra koja je Evropa prenela dalje.
Prihvatiti realnost ovih pozajmica, znai odrei se onog Zapada kakvim ga
prikazuju tradicionalni istoriari Zapada koji sam sebe genijalno i potpuno samo
stalno stvara, koji napreduje putevima tehnike i naune racionalnosti. To, takode,
znai porei da su srednjovekovni italijanski gradovi izumeli orua modernog tr
govakog ivota. Stavie, tako se logiki mora porei i uloga Rimskog carstva
kao kolevke progresa. A to vajno Carstvo - sredite sveta i nae povesti, prosti-
mi se svim obalama Sredozemlja, a tu i tamo prodirui dublje u kopno - samo je
deo stare svetske ekonomije, mnogo ire od njega, koja e ga uostalom i nadiveti
stotinama godina. Rim je bio veza u irokoj trgovakoj zoni koja se protezala od
Gibraltara do Kine, on je bio Weltwirtschaft (ekonomija-svet) u kome e ljudi
vekovima saobraati beskrajnim putevima, prenosei u svom prtljagu skupu robu,
ipke plemenitih metala, kovanice, zlato i srebro, biber, karanfili, dumbir, lak,
mous, sivu ambru, brokat, pamuk, muslin, svilu, saten protkan zlatom, boja-
disarske biljke, mirisno drvo, boje, lak, ad, drago kamenje, bisere, kineski porce-
lan. A sva se ta roba izvozila mnogo pre stvaranja uvenih Indijskih kompanija.
Upravo na takvoj trgovini, s jednog kraja sveta na drugi, docnije su slavu
sazdali Vizantija i islam. Vizantija je, uprkos iznenadnim provalama snage, bila
zaostala civilizacija, okovana u tekoj pompi. Ona koristi svoju mo da opini
varvarske vladare i ugnjetava pokorene narode; a robu eli da menja samo za
zlato. Islam je naprotiv ivahan; povezan je s Bliskim istokom i njegovim institu
cijama, a ne sa starim grko-rimskim svetom. Zemlje pokorene islamskim osva
janjem imaju aktivnu ulogu u trgovini izmeu Istoka i Sredozemlja jo pre pojave
pridolice; one e ponovo preuzeti tu ulogu kada obiaji - na trenutak uzdrmani
osvajanjem - ponovo zaive. Od dve monete islamske ekonomije, zlatnog dinara i
srebrnog dirhema, prva (= denarius) je vizantijskog, a druga sasanidskog porekla.
Islam je nasledio zemlje od kojih su neke bile verne zlatu (Arabija, severna Af
rika), a neke srebru (Persija, panija); tako je i ostalo, jer se teritorijalni bimeta-
lizam zadrao stoleima, uz neke varijacije. Ono to mi nazivamo islamskom eko
nomijom jeste u stvari potovanje nasleenog sistema - veza trgovaca Spanije,
Magreba, Egipta, Sirije, Mesopotamije, Irana, Abisinije, Guderata, Malabarske
obale, Kine i Indonezije. Teita ili uzastopni polovi islamskog ivota se stva
raju spontano: Meka, Damask, Bagdad, Kairo. A izbor izmeu Bagdada i Kaira
zavisi od toga da li put za Daleki istok ide Persijskim zalivom, preko Basre i Sa-
rafa, ili, pak, Crvenim morem, preko Sueca i Dede, koja je luka Meke.
Islam je svojim nasleem bio predodreen da postane trgovaka civiliza
cija. Islamski trgovci su od najranijih vremena uivali ugled, barem kod svojih
politikih gospodara, ugled koji nije pratio trgovce u Evropi. Navodno je sam
Prorok rekao: Trgovac uiva sreu i na ovom i na drugom svetu ; kao i: Onaj
ko zarauje novac dopada se Bogu. To je skoro dovoljno da ukae na atmosferu
potovanja prema trgovakom ivotu. A za to imamo i konkretne primere. U ma
ju 1288, vlada Mameluka pokuava da privue u Siriju i Egipat trgovce iz doline

539
Drutvo ili skup skupova"

Sind, iz Indije, Kine i Jemena. Teko je zamisliti na Zapadu vladin ukaz koji bi
bio slian onom u kojem se kae: Ovim pozivom se obraamo uvenim lino
stima, velikim trgovcima eljnim zarade, kao i trgovcima na malo. [...] Ko god
dode u nau zemlju moi e tu da boravi, da odlazi i dolazi po svom nahoenju
[...] naa je zemlja pravi rajski vrt za one koji u njoj borave. [...] Boji blagoslov
prati svakog ko podstie milosre uzimajui zajam i dovrava lepo delo dajui za
jam . Dvesta godina kasnije, tradicionalni saved koji se daju otomanskom vla
daru (druga polovina XV veka), glase: Gledaj s naklonou na trgovce u zemlji;
uvek se brini za njih; ne dozvoli nikom da ih zlostavlja ili da im nareuje; njiho
vim radom zemlja postaje napredna, a zahvaljujui njihovoj robi jeftinoa vlada u
svetu .333
Naravno, protiv ovakvog uvaavanja trine privrede, verske obzirnosti i
predrasude, ne mogu nita. A i u islamu, kao i u hrianskom svetu, ljudi se ua
savaju zelenatva, bolesti koja se prenosi i iri opticajem novca. Iako uivaju
podrku kraljeva, trgovci esto izazivaju mrnju malih ljudi, naroito pripadnika
cehova, bratovtina i verskih vlasti. Izvorno neutralne rei bazingun i matrabaz,
kako se u zvaninim tekstovima nazivaju trgovci, dobijaju u narodnom govoru
pogrdan smisao iardije i varalice .334 S druge strane, mrnja naroda znai da
su trgovci zaista bogati i gordi. Iako ovde ne elimo da izvodimo zakljuke, mo
ramo priznati da su neobine rei koje islam pripisuje Muhamedu: Kada bi Bog
onima koji borave u Raju dopustio da trguju, oni bi svakako prodavali tkanine i
zaine.335 A u hrianstvu se poslovino kae: Trgovina bi trebalo da bude slo
bodna, bez ogranienja, sve do vrata pakla .
Ova slika islama najavljuje razvoj kroz koji e Evropa tek proi. Trgovina
na daljinu u ranom razdoblju evropskog kapitalizma, a koja je obeleje italijan-
skih gradova-drava, nije naslede Rimskog carstva. Ona je, naime, preuzeta iz is
lamskog sveta XI i XII veka, iz islamske civilizacije u kojoj se razvila proizvo
dnja za izvoz, kao i trgovina na daljinu. Da je tu zaista postojao aktivni i delo-
tvorni kapitalizam svedoe duge plovidbe i redovna karavanska putovanja. U
mnogim islamskim podrujima postoje esnafi, a promene kroz koje oni prolaze
(poveanje znaaja zanatlija, razvoj domae radinosti i zanatstva izvan gradova),
previe su nalik na ono to e se kasnije dogoditi u Evropi, da bi kao uzrok imalo
neto drugo sem ekonomske logike. Postoje i druge slinosti: gradske privrede iz
miu kontroli tradicionalnih vlasti - u Ormuzu, gradovima na Malabarskoj obali,
neto kasnije u Seuti na afrikoj obali, pa ak i u Granadi u paniji. Re je zaista o
nekoj vrsti gradova-drava. Konano, islam ima trgovaki deficit: roba koja se
kupuje u Rusiji, na Baltiku, Indijskom okeanu, a i veoma rano u italijanskim gra
dovima - Amalfiju i Veneciji na primer, plaa se zlatom. I ovde islam prednjai u
trgovini, slinoj onoj u Evropi, koja e takoe biti zasnovana na monetarnoj nad-
monosti.

333 Halil Inalcik, Capital formation in the Ottoman Empire, u: The Journal o f Economic History,
1969, str. 102.
Ibid., str. 105-106.
335 M. Rodinson, Islam et capitalisme, str. 34.

540
 Drutvo ili skup skupova"

Ako bi trebalo da odredimo datum koji oznaava kraj trgovakog egrto-

vanja Evrope u koli islamskih i vizantijskih gradova, onda bi to mogla biti go
dina 1252 - kada Zapad ponovo poinje da kuje novac336 - iako moramo nagla
siti da je tu re o veoma sporom razvoju. U svakom sluaju, sve ono to je za
padni kapitalizam uvezao, bilo je bez sumnje islamskog porekla.

Hrianstvo i roba: spor oko zelenatva

Zapadna civilizacija nije mogla da iskoristi trgovini naklonjenu religiji, kao
islamske zemlje. Ona tu mora da poinje od nule. Religija (koja je sutina civili
zacije) i ekonomija, od samog poetka vode spor. Putujui zajedno, jedan od part
nera - u ovom sluaju ekonomija - ubrzava korak i ispostavlja nove zahteve.
M ucanje to dijalog izmeu dva sveta koja skoro da nemaju nita zajedniko, jed
nog koji govori o ovozemaljskom i drugog koji govori o onostranom. ak i u pro
testantskoj zemlji, kakva je Holandija, Staleka skuptina e tek 1658. godine
zvanino objaviti da finansijska praksa (to e rei zajam s kamatom), spada is
kljuivo u nadlenost svetovnih vlasti.337 U hrianskim zemljama odanim Rimu,
estoka reakcija primorae papu Benedikta XIV da 1. decembra 1745 (u buli Vix
per\>enit38 obnovi stara ogranienja u vezi sa zajmom uz kamate. A 1769. neki
bankari pokrajine Angulem, gube sudski proces protiv nesolidnih dunika, uz
obrazloenje da su im davali zajmove uz kamate.339 Godine 1777, odluka Vr
hovnog suda Pariza zabranjuje svaki oblik zelenatva [to jest zajam s kamatama]
koji nije saglasan sa svetim kanonima.340 Zelenatvo u francuskom zakono
davstvu ostaje krivino delo sve do 12. oktobra 1789. Pa ipak, rasprava se nasta
vila i posle toga. Zakon od 1807. utvruje kamatnu stopu na 5% u zajmovima
graanima, a na 6% u zajmovima trgovcima; sve preko toga proglaava se zele-
naenjem. ak i 8. avgusta 1935. jedan zakon u Francuskoj definie preterane ka
matne stope kao zelenaenje, te stoga i kanjive.341
Ova drama, vidimo, prilino dugo traje. Iako sama nije spreila razvoj, ipak
je bila povezana s dubokim krizama savesti u doba kada se mentalitet razvijao
pratei zahteve kapitalizma.
Bendamin Nelson342 u svojoj originalnoj knjizi daje jednostavno obja
njenje: spor oko zelenaenja, sredinji u zapadnoj kulturi, star je dvadeset pet ve-
kova i potie jo iz biblijskih Ponovljenih zakona : Ne sme davati zajam uz ka-

336 To je datum kovanja zlatnog florina, uporediti F. Melis, lanak Fiorino, u: Enciclopedia Dan
tesca, 1971, str. 903.
337 H. Du Passage, lanak Usure u Dictionnaire de thologie catholique, t. XV, 2. deo, 1950. stu-
bac 2376.
338 Ibid., stubac 2377-2378.
339 Turgot, Mmoire sur les prts d argent, izd. Daire, 1844, str. 110. U: (uvres, izd. Schelle, III,
str. 180-183.
340 Ch. Carrire, Prt intrt et fidlit religieuse, u: Provence historique, 1958, str. 107.
341 Zakon od 3. septembra 1807. i zakonska uredba od 8. avgusta 1935. Uporediti: Nouveau R
pertoire Dalloz, 1965, re usure, IV, str. 945.
342 Benjamin N. Nelson, The Idea of usury from tribal brotherhood to universal otherhood, 1949.
O celini problema pogledati Gabriel Le Bras i H. Du Passage, lanak Usure u Dictionnaire de thologie
catholique, t. XV, 2. deo, 1950, stubac 2336-2390.

541
Drutvo ili skup skupova"

mate svom bratu, bilo da se to odnosi na novac, hranu ili neto to se moe
posuivati. A ako se radi o strancu, moe davati zajam uz kamate. Re je o
dobrom primeru dugovenosti kulturnih stvarnosti. Ovaj daleki izvor, koji se gubi
u tami vremena, jeste izvor reke koja beskrajno tee. Razlika izmeu pozajmlji
vanja bratu i strancu nije mogla da zadovolji hriansku crkvu ija su uenja bila
univerzalistika. A ono to je vailo za mali jevrejski narod, okruen opasnim
neprijateljima, nije vie doputeno za hrianstvo: po novom zakonu svi ljudi su
braa. Pozajmljivanje uz kamatu je zabranjeno svakom, kao to objanjava sveti
Jeronim (340-420). Njegov savremenik, sveti Ambrozije Milanski (340-397),
prihvata, meutim, zelenako pozajmljivanje neprijatelju u sluaju pravednog rata
- ubi ius belli, ibi ius usurae - ime se otvaraju vrata zelenaenju u trgovini s islam
skim podrujima. To e se pitanje postaviti i kasnije, u doba krstakih pohoda.
Borba koju vode papstvo i crkva i dalje je estoka, tim vie to zelenaenje nije
neko izmiljeno zlo. Drugi Lateranski koncil (1139) odluuje da e zelena koji se
ne pokaje biti lien crkvenih sakramenata i prava da bude sahranjen na hrian-
skom groblju. Sporom se bave i mnogi crkveni doktori: sv. Toma Akvinski (1225
-1274), sv. Bernardino Sijenski (1380-1444), sv. Antonino Firentinski (1389-1459).
Crkva istrajava u svojim stavovima, ali zlo se nastavlja.343
Pa ipak, u XIII veku, crkva dobija neobinu podrku. Aristotelovo uenje
prodire u hrianstvo oko 1240, a u svojim delima ga razvija sv. Toma Akvinski.
Aristotel je u tom pitanju nedvosmislen: Opravdano je mrzeti zajam uz kamate.
Tako se od novca zarauje novac. Jer cilj je novca da olaka razmenu. Izraz ka
mate (grki tokos - potomak, dete), koji sugerie raanje novca od novca, odnosi
se na zelenaenje, jer po prirodi potomak lii na roditelje.344*Ukratko, novac ne
raa potomstvo, ili bar to ne bi trebalo. Tu e formulaciju mnogo puta ponoviti
Fra Bernardino, a tako e se oglasiti i Tridentski koncil 1563. godine: pecuniape-
cuniam non parit (novac ne rada novac - p.p.)
Reita je i injenica da isto neprijateljstvo prema zelenaenju postoji i u ne-
jevrejskim drutvima: grkom, zapadnoevropskom i islamskom. Takoe i u Indiji
i Kini. Maks Veber, inae veliki relativista, bez zazora pie: ...crkvena zabrana
kamata [...] ima ekvivalent u gotovo svim etikim sistemima u svetu.34'1 Ovakva
neprijateljstva su verovatno posledica upada novca - bezlinog sredstva razmene
- u zatvoreni svet starih agrarnih privreda. To je, naime, instinktivna reakcija pro
tiv te udne moi. Ali novac, to sredstvo napretka, ne moe da nestane. S druge
strane, kredit je potreban starim agrarnim privredama, izloenim udima kalen
dara, nedaama koje on sa sobom donosi i razdobljima ekanja: orati da bi se se-
jalo, sejati da bi se njelo, i tako u beskraj. S ubrzanjem monetarne ekonomije,
koja nikada nema dovoljno zlatnika i srebrnjaka na raspolaganju, moralo se po
kude dostojnom zelenaenju priznati pravo da javno deluje.
Ali za to je trebalo vremena i veliki napor za privikavanje. Prvi odluan ko
rak preduzeo je sv. Toma Akvinski koga umpeter smatra prvim ovekom koji je

343 G. Le Bras, cit. l, stubac 23442346.

344 Aristotel, Politika, IIII, 23.
J"J Max Weber. L'thique protestante et l esprit du capitalisme, 1964, str. 76, napomena 27.

542
 Drutvo ili skup skupova

Upozorenje zelenaima. Drvorez iz XV veka. Bog osuuje njihova nedela

(Kongresna biblioteka, Vaington)

imao optu viziju ekonomskog procesa.346 Uloga ekonomske misli sholastiara,

kako duhovito, ali ipak ispravno kae Karl Polani, moe se uporediti s ulogom
Adama Smita ili Rikarda u XIX veku.347 Ali osnovna naela (uz podrku Aristo
telovog uenja) ostala su nedodirljiva: zelenaenje, jo se uvek govori, nije pove
zano s visinom kamata (to bismo mi danas pomislili), a nema nita zajedniko ni
sa pozajmljivanjem novca nekom siromahu koji je potpuno u zelenaevoj milosti;
zelenaenjem se, naime, smatra svaki zajam - mutuum - koji donosi dobit. Jedini
zajam koji se ne smatra zelenakim, jeste onaj kada zajmodavac oekuje vraanje

346 Schumpeter, Storia dellanalisi economica, str. 10, napomena 3.

347 Karl Polanyi, u: K. Polanyi i Conrad Arensberg, Les Systmes conomiques dans l histoire et
dans la thorie, 1975, str. 94.

543
Drutvo ili skup skupova"

u utvrenom roku iste one svote koju je pozajmio, a prema naelu: mutuum date
inde nil sperantes. Sve drugo bi znailo prodavati vreme u kojem je novac ustu
pljen; a vreme pripada samo Bogu. To to kua donosi stanarinu, a polje plodove
ili dabine, jo se nekako moe prihvatiti; ali neplodan novac mora ostati neplo
dan. A u praksi je zaista bilo besplatnih zajmova. Njih su podsticali milosre, prija
teljstvo, nesebinost, elja da se ugodi Bogu. U pokrajini Valjadolid u XVI veku
zabeleeni su zajmovi za ast i dobra del, para hacar honra y buena ora.348
Pa ipak, sholastika misao je otvorila ustavu. Kljuni ustupak je odobra
vanje uzimanja kamata u sluaju kada je zajmodavac izloen riziku (damnum
emergens), ili eventualnom gubitku zarade u drugom podruju (lucrum cessans).
A te razlike otvaraju mnoga vrata. Budui da je cambium, menjanje novca, jed
nostavan transfer novca, menici, njegovom konkretnom izrazu, moe se dopustiti
putovanje iz mesta u mesto, jer dobit koju ona obino donosi nije unapred osigu
rana zbog rizika. Jedino se suva promena, s fiktivnim papirima, bez seljenja
menice s jednog mesta na drugo, smatra zelenakom - i to ne bez razloga, jer je
cambio seco zaista prerueni oblik zajma s kamatom. Crkva doputa i zajmove
vladaru i dravi; takode i dobiti iz trgovakih ortakluka (enovska commenda,
mletaka colleganza, firentinska societas). ak i depoziti kod bankar - depositi
a discrezione - koje je crkva osuivala, postae dozvoljeni, jer su se mogli pred
staviti kao sudelovanje u preduzeu.349
U stvari, zabranjivati novcu da se umnoava, i to u doba poleta ekonomije,
sasvim je besmisleno. Poljoprivreda je za obradu u tom kratkom razdoblju osvo
jila vie povrina nego to je imala od doba neolitika.350 Gradovi rastu kao nikada
ranije. Trgovina dobija na snazi i poletu. Kako onda da se kredit ne iri kroz pro
speritetne krajeve Evrope: kroz Flandriju, Brabant, Eno, Artoa, Il-de-Frans, Lo-
renu, Sampanju, Burgundiju, Fran-Konte, Dofine, Provansu, Englesku, Katalo-
niju, Italiju? To to e jednog dana zelenaenje u naelu biti preputeno Jevre-
jim a, rasejanim po Evropi, a kojima je za zaraivanje za ivot ostavljen samo taj
oblik trgovine novcem, nije bilo pravo reenje. A moda je to bila i neka vrsta pri-
mene uputstva iz Ponovljenih zakona : naime, ako bi se Jevrejima dozvolilo da ze-
lenae prema nejevrejima, hriani bi se tada mogli smatrati strancima. Pa ipak,
uvek kada imamo dokaze o lihvarstvu koje upranjavaju Jevreji (na primer, u
banchi, koje dre u Italiji u XV veku), vidimo da se i hrianski zajmodavci u isto
vreme bave slinim delatnostima.
U stvari, lihvarstvom se bavi itavo drutvo: vladari, bogatai, trgovci, siro
tinja, pa i sama crkva. Drutvo nastoji da sakrije zabranjenu praksu, osuuje je, ali
joj ipak pribegava, kudi one koji se njome bave, ali ih ipak tolerie. Kod zajmo
davca se odlazi kriom, kao u javnu kuu,351 rekao je neko. Mletaki plemi
Marino Sanudo izjavljuje 1519: Da sam sada lan Vea umoljenih, kao to sam
bio prole godine, izjasnio bih se da su Jevreji neophodni kao i pekari.352 Meu-

848 B. Bennassar. Valladolidau sicle d or, str. 258.

49 R. de Roover, The Medici Bank, 1948, str. 57.
Marc Bloch, Les Curadres originaux de l histoire rurale franaise, 1952,1, str. 5.
Lon Poliakof, Les Banchieri juifs et le Saint-Sige, du XIIIe au XVIIe sicle, 1965, str. 81.
Diarii, 9. novembar 1519, citat L. Poliakof, op. cit., str. 59. napomena 5.

544
 Drutvo ili skup skupova

Kapitel iz XII veka, katedrala u Otenu. avo predstavljen s kesom novca u ruci
(Fototeka A. Kolen)

tim, na Jevreje se sruio nezaslueno veliki deo krivice, jer Lombarani, Toskanci
i Kaorsini, listom hriani, otvoreno pozajmljuju novac uz zalog, a i uz kamate.
Ipak, jevrejski zajmodavci ponegde uspevaju da osvoje trite lihve, na primer u
podrujima severno od Rima u XIV veku. U Firenci ih dugo dre na odstojanju;
oni se tu probijaju tek 1396, a u velikom broju se u gradu nastanjuju po povratku
iz progonstva Kozima Mediija (1434); tri godine kasnije grupa Jevreja stie mo
nopol na davanje zajma u gradu. Zanimljiva je pojedinost da se smetaju ,,u iste
banke i pod istim nazivima, kao hrianski zajmodavci koji su im prethodili:
Banco della Vacca, Banco dei quatro Pavoni..
U svemu, Jevreji ili hriani (da ne pominjemo svetenstvo) koriste ista
sredstva: simulirane prodaje, lane sajamske priznanice, fiktivne brojke u bele-
nikim dokumentima. Ovakvi postupci postaju obiaj. U Firenci, gradu ranog
kapitalizma, to se vidi u XIV veku i na osnovu povremenih zapaanja ljudi kakav
je bio Paolo Saseti, ovek od poverenja i partner Mediija. On 1384. godine povo
dom jednog menjakog posla pie da mu dobit ,,piu di f [iorini] quatrocento cin-
quanta dinteresse, o uxuria si voglia chiamare, vie od 450 florina kamate, ili
lihve, ako se tako vie voli rei. Zanimljivo je kako se izraz kamata jasno od
vaja od pogrdnog znaenja rei zelenaenje.353354 Filip de Komin, poloivi neto

353 L. Poliakof, op. cit, str. 96.

354 C. Bec, Les Marchands crivains Florence, 1355-1434, str. 274.

545
Drutvo ili skup skupova

novca u poslovnicu Mediija u Lionu, otvoreno se ali da je dobio suvie malu

kamatu: T aje dobit prilino mrava za mene (novembar 1489).355 A budui da
su stvari krenule u tom smeru, poslovni svet se uskoro nee morati plaiti mera
crkve. Tako firentinski menja novca u XIV veku pozajmljuje uz kamate od oko
20%, a ponekad i preko toga.356 Crkva je postala raspoloena da oprosti grehe tr
govaca, isto kao i grehe vladara.
Pa ipak, neki su jo uvek obazrivi. Pre nego to izau pred Boji sud, poje
dini lihvari zbog grie savesti vraaju novac steen zelenaenjem: tako je jedan
zelena iz Pjaence, nastanjen u Nici,357 sastavio spisak sa dve stotine napomena.
Prema B. Nelsonu, ova pokajanja u zadnji as, i odredbe o vraanju novca, kojih
su prepuni beleniki spisi i testamenti, ne sreu se posle 1330. godine.358 Ali,
neto kasnije, Jakob Velzer Stariji, iz oseanja savesti odbija da uestvuje u mo
nopolima koji pustoe renesansnu Nemaku. A njegov savremenik, Jakob Fuger
Bogati, zabrinut, trai u tim pitanjima savet od Johana Eka, budueg Luterovog
protivnika, i plaa mu put u Bolonju359 da bi se ovaj tamo raspitao. U dva maha, a
drugi put 1532. godine, panski trgovci iz Antverpena trae o istom predmetu
miljenje teologa sa Sorbone.360 Godine 1577, muen neistom saveu, Lazaro
Dorija, enovski trgovac koji ivi u paniji, povlai se iz posla, ime skree
panju na sebe.361 Ukratko, mentalitet se ne menja uvek jednako brzo kao eko
nomska praksa. Dokaz je i uzbuenje koje je izazvala bula In earn koju 1571. go
dine objavljuje Pije V da bi reio mnogo raspravljano pitanje zamene i ponovne
zamene novca. Moda i bez takve namere, bula predstavlja povratak vrlo strogim
pravilima: ona naprosto zabranjuje deposito, to jest zajam ili odloeno plaanje
od jednog do drugog sajma, uz uobiajenu kamatu od 2,5% - zajam kojim su se
sluili trgovci koji su prodavali i kupovali na kredit. Porodica Buonvizi, u nepri
lici zbog te mere kao i ostali trgovci, pie iz Liona Simonu Ruizu 21. aprila 1571:
Kao to znate, Njegova svetost je zabranila deposito, to je veoma zgodno sred
stvo u naem poslovanju. Mi pak ne smemo gubiti strpljenje; za ovaj sajam nisu
odreene kamate za deposito, tako da naim prijateljima moemo uiniti uslugu
veoma teko i uz mala prikrivanja. Uinili smo najbolje to smo mogli, ali od
sada, budui da svi moraju da se pridravaju pravila, to vai i za nas. Moraemo
da koristimo berze Italije, Flandrije, Burgundije.362 Poto je deposito zabranjen,
vraamo se odmah na cambio, koji je dozvoljen - glasi zakljuak firme iz Luke.
Jedna vrata se zatvaraju, valja krenuti drugima. Verujmo to se toga tie ocu Le-
nezu (1512-1565) koji je nasledio Ignjacija Lojolu kao general jezuitskog reda:

355 R. de Roover, op. cit., str. 56, napomena 85.

356 Charles de La Roncire, Un Changeur florentin da Trecenlo..., 1973, str. 25,97,114, napomena
5, 172, 197.
B. Nelson, The Usurer and the Merchant Prince: Italian businessmen and the ecclesiastical law
of restitution, 1100-1550, u: The Tasks of economic history ( dodatak u The Journal o f economic history),
VII (19471, str. 116.
358 Ibid., str. 113.
359 G. von Plnitz, Jakob Fugger, 1949,1, str. 317 i B. Nelson, The Idea o f usury, str. 25.
360 J. A. Goris, Les Colonies marchandes mridionales Anvers, 1925, str. 507.
61 Pierre Jeannin, Les Marchands au XVI? sicle, 1957, str. 169.
36 Archivo provincial Valladolid, ostavtina Ruiz, citat H. Lapeyre, Une Famille de marchands,
les Ruis, 1955, str. 135 i napomena 139.

546
 Drutvo ili skup skupova"

Trgovci su tako snalaljivi i dovitljivi kada je u pitanju njihov posao, da nam je

teko da otkrijemo o emu se zapravo radi.363 Iako ugovor ricorsa, to jest dugo
roni zajam po sistemu zamene i ponovne zamene (kada menica putuje dugo iz
jednog mesta u mesto, tako da se iz godine u godinu poveava iznos koji treba
platiti), nije stvoren u XVII veku, on se u to doba rasprostranio. Kako je ta praksa
doivela kritiku kao obino zelenaenje, enovska republika se potrudila i uverila
papu Urbana VIII, d a je 27. septembra 1631, prizna kao doputenu.364
Blag stav crkve moe izgledati udan. S druge strane, kako bi se ona i
mogla boriti protiv udruenih snaga svakodnevice? Poslednji sholastiari, Spanci,
a medu njima veliki Luis de Molina, dali su primer liberalizma.365 Pjer Vilar po
vodom toga izjavljuje:366 Kako bi ti stavovi panskih teologa o menjanju novca,
ljudi strastveno odanih opravdavanju profita, razveselili Marksa . Zaista, da li
smeju teolozi rtvovati itavu ekonomiju Sevilje (ili Lisabona, koja je privremeno
bila tesno povezana s prvom, od 1580. godine)?
Crkva nije bila jedina koja je popustila, ve je to bio sluaj i s dravom: ona
e tako postupiti pre ili kasnije, ve prema okolnostima. Godine 1601, Anri IV je
Lionskim sporazumom francuskom kraljevstvu pripojio Bie, Bres i Zeks, koje je
oduzeo na silu vojvodi od Savoje. Te male zemlje imale su neke povlastice i po
sebne obiaje, pre svega u pitanjima renti, kamata i zelenaenja. Francuska kruna,
koja ih je stavila pod nadlenost Vrhovnog suda Diona, nastoji da im nametne
svoja pravila. Tako gotovo trenutno dolazi do smanjenja kamata na dravne ob
veznice a dvanaestine glavnice (au denier douze ili 8,3%), na jednu esnaestinu.
Potom, 1629. godine dolazi do sudskih procesa zelenaima, od kojih neki zavra
vaju izricanjem kazni. su mere izazvale strah i vie niko nije smeo da sklapa
ugovore o zajmovima s kamatama. Meutim, 22. marta 1642, odlukom kralja i
njegovog Vea vaspostavlja se kreditno zakonodavstvo iz doba savojskih voj
voda, to jest pravo da se odreuju kamate kao u stranim susednim pokrajinama
,,gde postoji izdavanje obveznica i utvrivanje kamata.367
Primedbi je sve manje s protokom vremena. Godine 1771, jedan posmatra
ozbiljno iznosi stav da bi Francuskoj bila korisna zalona banka (Mont de Pit),
jer bi se tako moglo stati na kraj zelenaenju koje upropauje mnoge poje
dince.368 Uoi Revolucije Sebastijan Mersije skree panju na zelenaenje kojim
se bave belenici u Parizu, koji se naglo bogate, ali i na ulogu isplaivaa (avan-
ceurs), sitnih pozajmljivaa koji su ipak prava srea za siromane, jer drava tei
da monopolizuje sve vrste kredita. U Engleskoj, Gornji dom 30. maja 1786, odba-

363 Otac Lainez, Disputationes tridentinae..., t. II. 1886, str. 228 (...subtilitas mercatorum. ducentes
eos cupiditate... tt technas invertit ut vix facta nuda ipsa perspici possint...).
364 Giulio Mandich, Le Pacte de Ricorsa et le march italien des changes au XVIIe sicle. 1953,
str. 153.
365 J. Hffner, Wirtschaftsethik und Monopole, 1941. str. 111 i B. Nelson, Idea o f usury, str. 61, na
pomena 79.
366 U jednom razgovoru.
367 Ph. Collet, Trait des usures..., 1690, u lanku avertissement.
Isaac de Pinto, Trait de la circulation et du crdit, 1771, str. 36; L.-S. Mercier, Tableau de Pa
ris, 1782, III, str. 49-50.

547
Drutvo ili skup skupova

uje predloeni zakon (Bili), iji je cilj bio da se dopuste kamate do 25% onima
koji pozajmljuju uz jemstvo, a na veliku muku naroda .369
Pa ipak, u tom razdoblju, u drugoj polovini XVIII veka, spor je bio okon
an. Neki konzervativni teolozi su gnevni. Naime, razlika izmeu lihve i cene uo
biajenog zajma je utvrena: Mislim, kao i vi, pie svom sinu an-Batist Ru,
bogati i estiti trgovac iz Marselja (29. decembra 1798), da se beskamatni zajam
odnosi samo na onoga koji ga uzima iz nude, pa se ne moe primeniti na trgovca
koji ga uzima da bi se upustio u unosne poduhvate i spekulacije.370 A jo etvrt
veka ranije, portugalski finansijer Isak de Pinto, izjavio je bez okolianja (1711):
Kamate na novac su korisne i svima potrebne; zelenaenje je destruktivno i
vredno prezira. Poistoveivati te dve stvari, isto je kao i kad bismo eleli da za
branimo korisnu upotrebu vatre jer spaljuje i unitava one koji joj se suvie pri
maknu.371

Da li je puritanizam isto to i kapitalizam?

Stav crkve prema zelenaenju uklapa se u onaj kompleks verskih stavova
koji se polako menja. Na kraju dolazi do prekida s prolou, kao u mnogim dru
gim sluajevima. Aggiornamento (obnova, prilagoenje) naeg vremena - o ko
jem govori drugi Vatikanski koncil - nije u toj dugoj povesti neto zaista novo.
Ogisten Renode372 smatra da je prvi korak ka modernizmu, i to uspean, bila
Suma teologije sv. Tome Akvinskog. I humanizam je, na svoj nain, bio aggior
namento : sistematska reorganizacija zapadne civilizacije, itavog grko-latinskog
nasleda. Kroz taj proces i danas prolazimo.
ta najzad rei o velikom prekidu koji je izazvala reformacija? Da li je taj
prekid pogodovao usponu kapitalizma osloboenog svojih obzira, svoje neiste
savesti? To je otprilike teza koju u svom kratkom spisu Protestantska crkva i duh
kapitalizma (1904), zastupa Maks Veber. Istina je da posle XVI veka postoji oita
korelacija izmeu zemalja koje su prihvatile reformaciju i podruja gde trgo
vaki, a kasnije industrijski kapitalizam, nastavlja svoju uspenu karijeru, poev
od Amsterdama, pa do Londona. To mora d a je vie od puke podudarnosti. Dakle,
da li je Maks Veber u pravu?
Njegovo dokazivanje je prilino zbunjujue i sloeno. Veber eli da pronae
protestantsku manjinu koja bi bila nosilac posebnog mentaliteta, idealnog tipa
kapitalistikog duha . A to, pak, podrazumeva niz pretpostavki. Da stvari budu
sloenije, izlaganje je retrospektivno u vremenu, to jest ide od sadanjosti ka
prolosti.
Poinjemo s Nemakom otprilike 1900. godine. Statistiko istraivanje
sprovedeno u pokrajini Baden, 1895. godine, ustanovilo je da su protestanti boga
tiji od katolika, kao i da su vie ukljueni u ekonomske aktivnosti. Prihvatimo te
rezultate kao valjane. Sta oni znae u irim razmerama. Martin Ofenbaher, voa

369 Moskva, A. E. A., 35/6, 370, str. 76.

370 Ch. Carrire, cit. i, str. 114.
3711, de Pinto, op. cit., str. 213-214.
372 A. Renaudet, Dante humaniste, 1952, str. 255-256.

548
 Dru o ili skup skupova

istraivanja, inae Veberov uenik, izjavljuje bez okolianja: Katolik je... mir
niji, ne udi toliko za dobiti; miliji mu je siguran ivot, makar i s manjom zara
dom, nego rizici i uzbuenja, ak i kada bi mu oni mogli doneti bogatstvo i
poasti. Narodna izreka kae: ovek ili dobro jede, ili mirno spava. U ovom
sluaju, protestant vie voli da jede dobro; s druge strane, katolik eli mirnije da
spava . S ovakvom slikom - na kojoj za stolom kapitalizma sede protestanti s
viljukama, dok su katolici okrenuti leima istom tom stolu - Maks Veber se
upuuje u prolost, gde hitro pronalazi Bendamina Franklina, naravno izvanred
nog svedoka, koji ve 1748. veli: Zapamti d a je vreme novac [...]; zapamti d a je
kredit novac. Zapamti d a je novac po svojoj prirodi plodan i produkitvan (Saveti
mladom trgovcu).
Maks Veber posmatra Franklina kao oveka koji stoji na kraju jednog po
sebnog narataja, narataja svojih puritanskih predaka i prethodnika. Idui jo
dalje i smelije u prolost, Veber nas vodi do pastora Ricarda Bakstera u Kromve-
lovu Englesku. Baksterovo uenje moglo bi se saeti ovako: ne bi trebalo da rasi
pamo dragocene trenutke naeg kratkog ovozemaljskog postojanja; nagradu valja
da traimo u bavljenju poslom koji nam je Bog odredio; moramo da radimo tamo
gde je On smatrao da treba da budemo. Bog unapred zna ko e biti spasen, a ko
osuen, no uspeh u poslu znak je d a je ovek meu izabranima (a to je neka vrsta
bojeg proricanja sudbine!). Trgovac koji stvori bogatstvo, u svom uspehu videe
dokaz da je izabran od Boga. Ali pazite, nastavlja Bakster, ne koristite svoje bo
gatstvo za luksuz i uivanje, jer je to staza prokletstva. Svojim bogatstvom sluite
optem dobru, budite korisni zajednici. A tu je ovek - to Maks Veber rado istie
- opet rtva svojih del; stvara asketski oblik kapitalizma, smerno osuen na
maksimalizaciju profita, no ipak se trudi da zauzda koristoljublje. Na taj nain, ra
cionalan u posledicama, iracionalan u korenima, kapitalizam bi bio plod ovog
neoekivanog susreta modernog ivota i puritanske etike.
Naravno, ja sam suvie brzo i neodgovarajue saeo misao bogatu nijan
sama, a i uprostio suptilni i zbrkani nain razmiljanja - na koji sam, moram pri
znati, podjednako alergian kao i Lisjen Fevr. To ipak nije razlog da Maksu Ve-
beru pripisujemo ono to nije rekao. Maks Veber je tamo gde je video samo koin
cidenciju, neto zajedniko, osuen da tvrdi kako je protestantizam izvor
kapitalizma. Verner Zombart je medu prvim istoriarima koji je proirio Vebe-
rovo objanjenje da bi ga bolje opovrgao. Protestantizam je u svom poetku, do
kazuje Zombart ironino, ipak pokuaj povratka jevaneoskom siromatvu, ali i
istinska opasnost za ekonomski ivot u njegovim strukturama i njegovom
napretku. A to se tie uputstava za asketski ivot, nalazimo ih ve kod sv. Tome
Akvinskog i sholasticar! Puritanizam je naprosto kola krtosti na kotski nain,
uenje za sitne duandije.373 Moram da priznam d a je sve to zaista smeno, kao i
najvei deo polemike. To je jednako smeno kao kada bismo hteli da opovrgnemo
Vebera, govorei o neobuzdanom troenju Holanana u Bataviji, u XVIII veku, ili
o sveanostima koje su organizovali stotinu godina ranije na Deimi, kako bi ra
zbili dosadu na ostrvu, na koje su Japanci ograniili njihove aktivnosti.

373 Werner Sombart, Le Bourgeois, 1926, str. 313.

549
Drut\o ili skup skupova"

Sve bi bilo mnogo lake da razvoj kapitalizma poveemo s Kalvinovim pi

smom o zelenaenju (1545). Taj tekst mogli bismo da predstavimo kao turning
point (prekretnicu). Ova pronicljiva analiza problema vezanih za zelenaenje,
koju iznosi ovek strogog duha i upuen u ekonomiju, izuzetno je jasna. Po Kal
vinu, mora se razlikovati s jedne strane izmeu teologije, kao vrste neunitive os
novne moralne strukture, i s druge, ljudskih zakona, sudija, pravnika i samog slo
va zakona. Postoji dozvoljeno zelenaenje, ono izmeu trgovaca (pod uslovom da
su kamate skromne, do 5%), kao i nedozvoljeno zelenaenje, ono koje se ogreuje
o milosre. Bog nije zabranio svaku zaradu koju ovek moe da ostvari za sebe.
Jer, ta bi to onda znailo? Da bismo morali napustiti svaku trgovinu.... Naravno,
Aristotelova pouka je i dalje na snazi: Priznajem ono to i deca vide, to jest d a je
novac zatvoren u krinju neplodan . Ali ako se novcem kupi neko polje... [ovaj
put] neemo rei da novac ne proizvodi novac. Nema svrhe zaustavljati se na
recima, treba posmatrati same stvari. Anri Ozer,374 od koga preuzimam ove
lepo odabrane Kalvinove misli, smatra da ekonomsko napredovanje protestant
skih zemalja proizlazi iz nie i dostupnije kamate na novac. objanjava razvoj
kreditiranja u zemljama kao to su Holandija ili Zeneva. Kalvin je taj razvoj omo
guio i bez svog znanja. A to je zapravo jo jedan nain da se sloimo s Maksom
Veberom.
Da, moda bismo rekli, ali ta je sa enovom, katolikim gradom, pa ipak
ivom srcu kapitalizma svetskih razmera, gde oko 1600. godine kamata na novac
iznosi 1,2%.J,J Da lije igde postojala nia stopa? Moda je kapitalizam u irenju
stvorio nisku kamatnu stopu jednako kao to je i ona stvorila njega. A Kalvin, u
svakom sluaju, na podruju zelenaenja ne rui tabue. Oni su, naime, ve odavno
bili prevazieni.

Retrospektivna geografija: jedno dobro objanjenje

Da bismo izali iz ove rasprave, koju bi bilo beskorisno produavati - ili bi
u protivnom trebalo navoditi argumentaciju koju su u itavom nizu prijateljskih
polemika iznosili razni autori, od R. Tonija do H. Litija - moda bi trebalo pogle
dati nema li nekih jednostavnijih optih objanjenja, manje zakuastih, manje
krhkih od ove neobine retrospektivne sociologije. To je pokuao da kae Kurt
Samuelson376 1957. i 1971; ja sam to isto pokuao 1963. godine.377 Pa ipak, nai
argumenti nisu isti.
Miljenja sam d a je nemogue porei d a je reformatska Evropa, gledajui u
celini, pretekla sjajnu ekonomiju Sredozemlja, koja je dugo bila na putu kapita
lizma (na umu posebno imam Italiju). Ali, takva su preticanja uobiajena pojava u
istoriji: Vizantija nestaje pred islamom; islam ustupa pred hrianskom Evropom;
sredozemno hrianstvo dobija prvu trku preko sedam svetskih mora; devedesetih

H. Hauser, Les Dbuts du capitalisme, 1931, str. 51 i 55.

375 C. M. Cipolla, Note sulla storia del saggio d'interesse, corso, dividendi e sconto dei dividendi
del Banco di S. Giorgio nel sec. XVI, u: Economia intemazionale, vol. 5, maj 1952, str. 14.
376 conomie et religion, une critique de Max Weber, vedsko izdanje 1957, francusko, 1971.
F. Braudel, Le Monde actuel, 1963, str. 394-395.

550
 Drutvo ili skup skupova

Severnjaci pobeuju. Mali engleski i holandski jedrenjaci, 16. oktobra 1602. napadaju
ogromni portugalski brod u vodama Malake (foto B. N.)

godina XVI veka teite itave Evrope se pomera ka protestantskom Severn koji
postaje najprosperitetnija oblast. Do tada, a moda i do godina 1610-1620, re
kapitalizam - uprkos Rimu i uprkos crkvi - odnosi se prvenstveno na Jug. Am
sterdam tek tada poinje da se dokazuje . Uostalom, moemo primetiti da Sever
nije nita otkrio, ni Ameriku ni put oko Rta dobre nade, niti daleke svetske pu-
teve. U Indoneziju, Kinu i Japan, prvi stiu Portugalci. Sva ta izvanredna postig
nua treba pripisati navodno lenjoj junoj Evropi. Pored toga, Sever nije iz
mislio niti jedno jedino sredstvo kapitalizma; sva ona potiu s Juga. ak je i Am-
sterdamska banka ustanovljena po uzoru na mletaku banku Rialto. Upravo u
borbi protiv dravnih monopola zemalja Juga - Portugaise i panije - nastaju ve
like trgovake kompanije Severa.
Ako pogledamo kartu Evrope, a posebno tok Rajne i Dunava, a ako za tren
zanemarimo epizodno rimsko osvajanje Engleske, onda je kontinent mogue po-
deliti na dva del: na jednoj strani je staro istorijsko podruje koje ljudi oblikuju i
bogate svojim radom; na drugoj strani je nova Evropa, dugo necivilizovana. Ve
liko dostignue Srednjeg veka su, zapravo, kolonizacija, obrazovanje, razvoj i ur-

551
Drutvo ili skup skupova "

banizacija te necivilizovane Evrope - sve do reka Labe, Odre i Visle, kao i do

Engleske, Irske, kotske i Skandinavije, na drugoj strani. Reci kolonija i kolo
nijalizam zahtevaju moda blia objanjenja, ali u celini, upravo je severna Ev
ropa kolonijalna teritorija koju oblikuju, pouavaju i iskoriavaju stara latinska
kultura, crkva, Rim - isto onako kao to e docnije jezuiti pokuati da nametnu
svoja reenja u rezervatima u Paragvaju, to im na kraju nije polo za rukom. A
reformacija je za zemlje Severnog i Baltikog mora, bila, izmeu ostalog, i kraj
jedne kolonizacije.
Tim siromanim zemljama, uprkos podvizima hanzeatskih gradova i pomo
raca sa Severnog mora, pripali su nezahvalni zadaci, to jest isporuka sirovina:
vune iz Engleske, drveta iz Norveke, rai s Baltika. U Briu i Antverpenu, trgo
vci i bankari s Juga vode igru: oni diktiraju zakon, razjaruju siromane i bogate. A
protestantska revolucija bila je ea na morima nego na kontinentu: tako je At
lantik, im g a je Evropa osvojila, to istoriari esto zaboravljaju, postao poprite
verskih i materijalnih borbi. Upravo zbog niih cena jeziak na vagi se okrenuo u
korist Severa. Tamo su bile nie plate, a tamo se ubrzo razvila i nepobediva in
dustrija. Sever je raspolagao i jevtinim prevozom, velikom flotom obalskih bro
dova i teretnih jedrenjaka. Tu se sve proizvodilo jeftinije: ito, platna, sukna, bro
dovi, drvo, itd. Pobeda Severa je bez sumnje pobeda proletera, sitnog trgovca,
onog koji jede loije, a verovatno i manje nego onaj na Jugu. Uz to, devedestih
godina XVI veka dolazi i do preokreta konjunkture, krize koja i tada, kao i danas,
najpre pogaa napredne zemlje, one sa sloenijom mainerijom. To Severn do
nosi veoma dobre prilike koje poslovni ljudi znaju da prepoznaju i iskoriste. U
Holandiju hrle poslovni ljudi iz Nemake, Francuske, pa i iz Antverpena. Posle-
dica je izvanredan razvoj Amsterdama, a to, pak, dovodi do opteg napretka pro
testantskih zemalja. Pobeda Severa je zapravo pobeda konkurenata skromnijih
zahteva. A, kao to se to uvek deava, uklonivi protivnike, i oni e jednog dana
stei aroganciju bogatih. A njihove e poslovne mree, rairene na sve strane, na
ravno po Nemakoj, ali i u Bordou i drugde, dovesti do stvaranja protestantskih
zajednica, bogatijih, smelijih i vetijih od lokalnih trgovaca - upravo kao to su
nekad Italijani u zemljama Severa, u ampanji, u Lionu, Briu, Antverpenu, bili
nenadmani trgovci i bankari.
Ovo mi se ini uverljivim objanjenjem. Naime, protestantska etika nije je
dini inilac. A ta pria, esto ponavljana u prolosti, ponovo se odvija u XVIII
veku. Da industrijska revolucija nije hanoveranskoj Engleskoj donela neku vrsta
new deala, svet bi se moda okrenuo Rusiji u brzom razvoju ili jo verovatnije
Sjedinjenim Dravama, koje se sporo organizuju u neku vrstu republike, nalik na
Ujedinjene Pokrajine. Ali umesto toga, kao rezultat napretka tehnike i politikog
razvoja, uz povoljne ekonomske okolnosti, dolo je do mainske revolucije. A At
lantski okean su zahvaljujui steameru, elinom brodu na parni pogon, ponovo
osvojili Englezi u XIX veku. Bio je to kraj elegantnih bostonskih clippera s .drve
nim koritima. elik je jai od drveta. Sve se to dogaa u vreme kada Amerika na
puta more, da bi se okrenula osvajanju prostranstava na svom zapadu.

552
 Drutvo ili skup skupova

Da li to znai da reformacija nije snano uticala na ponaanje i stavove po

slovnih ljudi, s oiglednim posledicama na sav materijalni ivot? Besmisleno je
tako ta poricati. Kao prvo, reformacija sjedinjuje zemlje na Severn, te im tako
omoguuje da se skupa suprotstave suparnicima s Juga. Pored toga, verski ratovi
su ostavili batinu solidarnosti protestantskih celina, koja je imala znaaj u trgo
vini, bar do trenutka kada su nacionalni oseaji odneli prevagu nad drugim stavo
vima.
S druge strane, crkva je, ako se ne varam, tamo gde se odrala i ak ojaala,
to jest u katolikoj Evropi, delovala kao cement starog drutva. Razliiti nivoi
crkvene hijerarhije, njene sinekure, koje su neka vrsta drutvene monete, podra
vaju tradicionalnu strukturu i ostale hijerarhije. Oni uvruju drutveni poredak
koji je, za razliku od onog u protestantskim zemljama, manje elastian, vie krut.
A kapitalizam u neku ruku zahteva drutvo koje se moe razvijati u skladu s nje
govim vlastitim irenjem. Tako se kapitalistiki dosije reformacije ne moe mirno
i jednostavno zatvoriti.

Da li je kapitalizam isto to i razum ?

Drugo ire objanjenje koje se ponekad iznosi je napredak naunog duha i
racionalnosti na Zapadu: za ta se dva inioca kae da su ubrzali ekonomski uspon
Evrope, podstiui u isto vreme kapitalizam, ili jo bolje kapitalistiku mudrost, i
njen konstruktivni prodor. I na ovaj nain veliki deo se priznaje duhu, inven
tivnosti preduzetnik i opravdanju kapitalizma kao pokretau ekonomije. To je
veoma diskutabilna teza, ak i ako ne prihvatimo stav Morisa Doba378 - po kojem
je kapitalistiki duh stvorio kapitalizam, pri emu ostaje da se objasni poreklo tog
duha. Pa ipak, to nije nuan put, jer je mogue zamisliti trajnu uzajamnost izmeu
mnotva injenica i duha koji ih posmatra i njima upravlja.
Najistaknutiji branilac te teze je Verner Zombart koji u njoj vidi jo jednu
priliku da naglasi znaaj duhovnih inilaca u celini, na tetu ostalih. Pa ipak, argu
menti koje on iznosi nisu dovoljno uverljivi. ta, na primer, znai njegova pom-
pezna tvrdnja d a je racionalnost (koju on ne definie), tenja koja lei u osnovi, ili
vievekovni trend, kao to bismo danas rekli, razvoja Zapada, ili istorijske sud
bine Zapada, kao to bi rekao Oto Bruner.379 ta dalje znai tvrdnja d a je ta racio
nalnost istovremeno stvorila modernu dravu, moderni grad, nauku, buroaziju, i
najzad kapitalizam? Ukratko, to bi znailo da su razum i kapitalistiki duh jedno
te isto.
A taj razum, za Vernera Zombarta je prvenstveno racionalnost orua i sred
stava razmene. On tako navodi Liber Abaci, knjigu o abakusu koju je 1202. napi
sao Leonardo Fibonai iz Pize. Ve taj prvi primer je loe izabran jer je abakus
arapski izum; a Fibonai je nauio da se slui abakusom, gde je nauio i arapske
brojeve u Buiju, u severnoj Africi, gde se njegov otac nastanio kao trgovac; tu je
nauio i da rauna vrednost novca po koliini plemenitog metala, kao i da meri

378 Studies in the development o f capitalism, 1946, str. 9.

379 O. Brunner, op. cit., str. 16-17.

553
Drutvo ili skup skupova

geografsku irinu i duinu, itd.380 Fibonai, dakle, pre svedoi o naunoj racio
nalnosti Arapa! Drugi preuranjeni primer su raunovodstvene knjige, od kojih je
prva poznata ona firentinska (1211). Sudei prema Trgovakoj knjizi (Handlungs-
buch) Holcuerovih (13041307),J1 (sauvanoj na latinskom jeziku), sledi d a je
to prvo raunovodstvo inspirisala pre potreba da se ima evidencija robe prodate
na kredit, nego apstraktna elja za redom. U svakom sluaju, protei e mnogo
vremena pre nego to raunovodstvo postane beleenje itave trgovake dela-
tnosti. Trgovci su se esto zadovoljavali da belee svoje operacije na ceduljicama
koje su potom kaili na zid, kako pie 1517. Mateus Svare, veoma upueni knji
govoa Fugerovih.382 A tada se ve znalo d a je Fra Luka di Borgo (pravim ime
nom Luka Paoli), u jedanaestom poglavlju spisa Summa di arithmetica, geome-
tria, proportioni e proportionalit (1494), u celosti razradio tehniku dvojnog knji
govodstva. Dve su znaajne knjige u knjigovodstvu, Manuale ili Giornale, u
kojoj se operacije unose po redosledu, i glavna knjiga Quaderno, u kojoj se svaka
operacija upisuje dva puta. U ovoj potonjoj nalazimo dvojno knjigovodstvo, a ono
je novost. Zahvaljujui tom knjigovodstvu, trgovac u svakom trenutku tano zna
kolika mu je aktiva, a kolika pasiva. Ako bilans nije na nuli, to znai da se negde
potkrala greka koju treba odmah potraiti.383
Korisnost dvojnog knjigovodstva (partita doppia) je oevidna. Zombart o
tome ak poetino govori: Prosto je nemogue, pie on, zamisliti kapitalizam
bez dvojnog knjigovodstva; oni su kao oblik i sadraj (wie Form und Inhalt).
Dvojno knjigovodstvo je proizilo iz istog duha [kurziv F. Brodel], iz kojeg su
potekli Galilejev i Njutnov sistem, kao i uenja moderne fizike i hernije. I ne gle
dajui pomno [ohne viel Scharfsinn, a to je neobino upozorenje], u dvojnom
knjigovodstvu je mogue naslutiti ideje o zakonima gravitacije, o optoku krvi, i o
zakonima odranja energije.384 Tu se seamo Kjerkegorove misli Svaka istina
je samo istina do odreene granice. Ako je preemo, istina se obre u neistinu.
Zombart je zaista preao tu granicu, a za njim e se u preterivanju povesti i dru
gi. Tako Spengler uporeduje Luku Paolija s Kristoforom Kolumbom i Koperni-
kom.385 K. A. Kuk (1950) tvrdi da znaaj dvojnog knjigovodstva nije u njegovoj
aritmetici, ve u njegovoj metafizici.386 Valter Ojken, vrstan ekonomista, bez
oklevanja kae (1950) da Nemaka hanzeatskih gradova nije uspela u svom razvo
ju u XVI veku zato to nije usvojila dvojno knjigovodstvo (doppelte Buchhal-
tung) - koje s druge strane uvode augsburki trgovci u vremenu prosperiteta.387
Moglo bi se nai mnogo primedbi protiv ovih gledita! Evo najpre onih
manjih. Ne elei da umanjujemo znaaj Luke Paolija, treba istai daje on i sam
imao prethodnike. I Zombart ukazuje na trgovaku knjigu Dubrovanina Kotru-

380 Aldo Mieli, Panaroma general de historia de la Ciencia, II, str. 260-265.
381 Izdanje H. Proesler, 1934.
W. Sombart, op. cit., II, str. 129 i napomena 1.
383 F. Melis, Storia della Ragioneria, 1950, str. 633-634.
384 W. Sombart, op. cit., II, str. 118.
383 Oswald Spengler, Le Dclin de l Occident, 1948, II, str. 452.
JOC. A. Cooke, Corporation Trust and Company, 1950, str. 185.
Citat Basil S. Yamey, Accounting and the rise of capitalism, u: Mlanges Fanfani, 1962, t.
VI, str. 833-834, napomena 4. O sporosti prodora u Francusku, R. Gascon, op. cit.. I, str. 314 sq.

554
 Drutvo ili skup skupova

Covek koji je doneo dvojno knjigovodstvo u Evropu. Ova slika Jakopa de Bara iz 1495.
godine, predstavlja franjevca Luku Paolija prilikom demonstracije planimetrije, jednom
od svojih uenika, ndjverovatnije sinu vojvode od Urbina, Federiku di Montefeltru
(foto Skala)

. . . . TOQ .
ljevica, Della mercatura\ iako prvi put objavljena 1458,"" postala je poznata u
svom drugom izdanju iz 1573. injenica d a je drugo izdanje objavljeno bez iz-
mena, posle vie od stotinu godina, pokazuje da nain poslovanja nije mnogo
napredovao, bez obzira na krupan ekonomski razvoj u tom razdoblju. Kako bilo
da bilo, u trinaestom poglavlju prve knjige ovog prirunika, nekoliko stranica je
posveeno prednostima urednog raunovodstva, koje doputa usklaivanje kre
dita i prometa. A Federigo Melis koji je proitao stotine trgovakih registara,
kae da se dvojno knjigovodstvo (partita doppia) u Firenci pojavilo jo mnogo
ranije, ve krajem XIII veka, u knjigama kompanije Fini i kompanije Farolfi.
Ali, pogledajmo prave primedbe. Kao prvo, uveno dvojno knjigovodstvo
nije se irilo brzo i nije bilo usvojeno svuda. Ni tri stotine godina posle knjige 389

388 W. Sombart, op. cit., II, str. 155.

389 F. Melis, Tracce di una storia economica di Firenze e della Toscana dal 1252 al 1550, 1966,
str. 62.

555
Drutvo ili skup skupova

Luke Paolija, ono ne izgleda kao pobednik. Prirunici za trgovce ga spominju,

ali trgovci ga uvek ne primenjuju. Neka ogromna preduzea dugo e se uzdravati
od dvostrukog knjigovodstva - a meu njima su ak i holandska Istonoindijska
kompanija, osnovana 1602; zatim Sun Fire Insurance Office iz Londona, firma
koji e ga usvojiti tek 1890!390 Istoriari koji su se bavili nekadanjim knjigovod
stvom, R. de Ruver, Bejsil S. Jami i Federigo Melis, ne vide u dvojnom knjigo
vodstvu nunu zamenu za starije knjigovodstvo, ponekad smatrano neefikasnim.
U vreme jednoobraznog knjigovodstva, pie R. de Ruver391 srednjovekovni tr
govci nalazili su naina da prilagode taj nesavreni nain potrebama poslovanja,
kao i da ostvare iste ciljeve zaobilaznim putem. Pronalazili su reenja koja nas iz
nenauju svojom prilagodljivou i raznovrsnou. Nita, dakle, nije toliko po
greno kao Zombartov stav da je knjigovodstvo srednjovekovnih trgovaca bilo
takva zbrka [Wirvarr], da se u njemu niko nije mogao snai.
Po miljenju Bejsila Jamija (1962), Zombart je precenjivao znaaj knjigo
vodstva kao takvog. Ta apstraktna maina za raunanje, igra vanu ulogu u sva
kom poslu, ali ne odreuje odluke koje donosi ef preduzea. ak ni inventari, bi-
lansi (koje dvojno knjigovodstvo ne olakava vie od jednoobraznog, a koji su bili
retki u poslovnom svetu), nisu presudni za donoenje odluka, pa nisu ni u sreditu
kapitalistike igre. Bilansi su se ee pravili kada bi posao bivao likvidiran, a ne
prilikom njegovog redovnog voenja. A njih je bilo teko sastavljati: ta initi s
nesigurnim potraivanjima? Kako vrednovati zalihe? A budui da se u obraunu
koristila samo jedna novana jedinica, kako beleiti kursne razlike koje ponekad
imaju veliki znaaj? Konani obrauni prilikom stecaj u XVIII veku, pokazuju
da te tekoe jo ni tada nisu prevazidene. A to se tie inventara, koji su vreni u
nepravilnim razmacima, oni imaju smisla samo u odnosu na prethodni. Tako su
Fugeri 1527. godine mogli da procene kapital i profite svoje firme na osnovu in
ventara iz 1511. Pa ipak, izmeu ta dva datuma, oni sigurno nisu vodili poslove
na osnovu starijeg inventara.
I najzad, zar u racionalna sredstva kapitalizma pored dvojnog knjigovod
stva ne bi trebalo uvrstiti i neka druga sredstva: menice, banke, berze, trita, en
dossement, diskont, i si.? Ali sva ta sredstva postoje i izvan zapadnog sveta i nje
gove nedodirljive racionalnosti. Sem toga to su nasledena, uz dugu primenu u
praksi, njih je svakodnevni ekonomski ivot pojednostavio i usavrio. Znaajniji
nego inovativni duh preduzetnitva, bio je vei obim trgovine, esta nedovoljnost
koliine novca, itd.
Ali, da li spremnost istoriara da izjednae kapitalizam i racionalnost zaista
proistie iz divljenja modernim trgovakim tehnikama? Ne potie li ona, u biti, iz
opteg oseanja - jer re argument tu nije prikladna - d a je kapitalizam isto to
i rast; da kapitalizam nije jedan od vie podsticaja, ve d a je glavni podsticaj, daje
pokreta razvoja? Tu se jo jednom kapitalizam suvie poistoveuje s trinom
ekonomijom, to je za mene, da ponovim, proizvoljan ali shvatljiv stav, jer te dve
pojave postoje u isto vreme i razvijaju se u isto vreme, jedna zbog druge, i

^ B. S. Yamey, cit. l., str. 844 i napomena 21.

R. de Roover, u: Annales d hist. conomique et sociale, 1937, str. 193.

556
 Drutvo ili skup skupova

Klupa enovskog menjaa. Iluminacije iz jedne rukopisne knjige, kraj XIV veka
(Fototeka A. Kolen)

obrnuto. Neki su pourili da odu korak dalje, pa su kapitalizmu pripisali racio

nalnost koju su videli u ravnotei trita, u delovanju trinog sistema. Zar tu
nema nikakve protivrenosti? Naime, racionalnost trita, o kojoj je mnogo pi
sano, deluje upravo putem spontanosti razmene, koja je iznad svega slobodna, u
znaku konkurencije i nipoto pod nekim diktatom: bilo da je ona opisana kao ne
vidljiva ruka (Adam Smit) ili prirodni raunar (Lange), ona proizlazi iz prirode
stvari, iz susreta opte ponude i potranje, u emu prevazilazi individualne pro
raune. A priori, ona ne moe biti isto to i racionalno ponaanje preduzetnika
koji nastoji da ostvari to vei profit. Prema Smitovom miljenju, preduzetnik ne
mora da se brine, kao ni drava, o delovanju celine, koje je u naelu automatsko.
Jer nikakva mudrost, kao ni ljudsko znanje ne bi mogli obaviti takav zadatak.
Mogao bih se sloiti da nema kapitalizma bez racionalnosti, bez stalnog prila-
goavanja sredstava cilju, bez pametnog prorauna verovatnoe. To nas ipak
vraa relativistikim definicijama racionalnosti, koje se ne menjaju samo od jedne

557
Drutvo ili skup skupova

do druge kulture, ve i od jedne do druge konjunkture, kao i od jedne drutvene

grupe do druge, pri emu one uvek zavise i od ciljeva i sredstava. Tako unutar
jedne ekonomije postoje razne vrste racionalnosti. Tako postoji logika slobodne
konkurencije, a takode i logika monopola, spekulacije i moi.
Da li je Zombart pred kraj ivota (1934), postao svestan izvesne protiv-
renosti izmeu ekonomskih pravila i delovanja kapitalista? U svakom sluaju,
on veoma neobino opisuje preduzetnika rastrgnutog izmeu ekonomske raunice
i spekulacije, izmeu racionalnosti i iracionalnosti/7^ A to bi, prema mojim obja
njenima, svodilo kapitalizam na iracionalno spekulativno ponaanje. Pa ipak,
ozbiljno govorei, ja smatram da je razlika izmeu trine privrede i kapitalizma
sutinski znaajna. Kapitalizmu, naime, ne treba pripisivati vrline i racionalnosti
same trine privrede - to su implicitno ili eksplicitno inili ak i Marks i Lenjin,
smatrajui razvoj monopola kao neizbeni ali kasni razvoj kapitalizma. Za Mar-
ksa, kapitalistiki sistem, kada zamenjuje feudalni sistem, jeste civilizatorski
jer je pogodniji za razvoj proizvodnih snaga i drutvenih odno-sa, jer podstie
napredak i vodi do stadijuma razvijenosti u kojem nee postojati prinuda, a jedna
drutvena klasa nee monopolizovati drutveni napredak (ukljuujui njegova
materijalna i intelektualna ostvarenja), na raun druge klase.39" Valja rei to da
Marks na iluzije konkurencije ukazuje u analizi sistema proizvodnje XIX veka,
a ne kada kritikuje ponaanje kapitalista. A ovi pak kruti vladalaki autoritet is
kljuivo crpu iz svoje drutvene funkcije proizvoaa, a ne kao u prolosti iz hije
rarhije koja ih pretvara u politike ili teokratske gospodare .3923394395Upravo se dru
tvena kohezija proizvodnje sada poljavljuje kao prirodni i svemoni zakon
naspram individualne samovolje . Po mom miljenju kapitalizam i pre i posle
XIX veka, poseduje eksteriornu prirodu.
Lenjin, u jednom dobro poznatom odlomku (1916), tvrdi da kapitalizam
menja svoj karakter (postajui imperijalizam u poetku XX veka), tek na
odreenom i veoma visokom stupnju svog razvoja, kada su se neka od njegovih
sutinskih obeleja poela pretvarati u svoje protivrenosti... S ekonomskog sta
novita glavna stvar u tom procesu je zamenjivanje slobodne konkurencije kapita
listikim monopolima... [konkurencije koja je bila] osnovno obeleje kapitalizma
i proizvodnje uopte . A s tim se ja ne slaem. Ali, nastavlja Lenjin, ,,u isto vreme
monopoli, koji su nastali iz slobodne konkurencije, ne ukidaju potonju, ve po
stoje iznad i pokraj nje. A s tim se u potpunosti slaem. Svojim recima rekao bih
to ovako: Kapitalizam (jueranji i dananji, podrazumevajui vie ili manje mo-
nopolistike faze) nikada potpuno ne uklanja slobodnu konkurenciju i trinu
privredu iz koje je proiziao (i kojom se i dalje hrani), ve nastavlja da postoji iz
nad njih i pored njih. Jer po mom miljenju, ekonomija od XV do XVIII veka -
koja se u sutni sastoji od osvajanja, poev od nekih davno ustanovljenih -

392 W. Sombart, Die Zukunft des Kapitalismus, 1934, str. 8, citat B. S. Yamey, cit. l, str. 853, na
pomena 37.
393 K. Marx, Le Capital, u: uvres, II, str. 1457 sq. et 1486-1487.
394 Ibid., str. 1480.
395 Lenjin, uvres, 1960, t. 22, str. 286.

558
 Drutvo ili skup skupova

zgara, velikih prostora pomou sve vee razmene i trine privrede - obuhvata
dve faze koje Lenjin razlikuje u svojoj analizi imperijalizma skraja XIX veka:
fazu monopola, otvorenih i skrivenih, i fazu slobodne konkurencije; drugim
recima, kapitalizam, kako sam ja pokuao da ga definiem, i trina privreda u
razvoju.
Kada bih kao Zombart bio sklon sistematskim i konanim objanjenjima,
dospeo bih u iskuenje da kaem da je glavni element u kapitalistikom razvoju
preuzimanje rizika i sklonost spekulaciji. U ovoj knjizi italac je sigurno primetio
postojanje skrivene ideje o hazardu, riziku, varanju; a pravilo bi bilo da se zamisli
protivigra, da se suprotstave uobiajeni mehanizmi i sredstva trita, da bi ono
delovalo u razliitom - ako ne i suprotnom pravcu. Moglo bi biti zabavno pisati
istoriju kapitalizma kao poseban deo teorije igara. Pa ipak, ubrzo bi se pokazalo
da prividno jednostavna re igra (kockanje), pokriva sijaset razliitih i protiv-
renih stvarnosti, igru predvianja, igru po pravilima, doputenu igru, obrnutu
igru i nametenu igru... Sve bi se to teko uklopilo u jedinstvenu teoriju!

Firenca u X V veku: novi oblik ivljenja

Gledano danas unazad, nemogue je poricati da je zapadni kapitalizam vre
menom uspeo da stvori novi oblik ivljenja, novi nain miljenja: on se i sam raz
vijao zajedno s njima. Da li se to moe nazvati novom civilizacijom? To bi ipak
bilo preterano rei. Civilizacija se gradi u mnogo duem vremenskom rasponu.
Ali konano, ako postoji menjanje, kada je poelo? Maks Veber kljunom
prekretnicom smatra pojavu protestantizma, dakle, ne pre XVI veka. Verner Zom
bart, meutim, tvrdi da menjanje poinje u Firenci XV veka. A Oto Hince396 je
govorio d a je do jedne dolo zbog reformacije, a do druge zbog renesanse.
Po mom miljenju, Zombart je tu u pravu. Firenca je, ve u XIII, a pogotovo
u XV veku, kapitalistiki grad, ma kakav da se smisao pridaje toj rei.397 Zom
bart je, naravno, bio iznenaen ranim i neobinim razvojem Firence, iju je sliku
imao. S druge strane, manje je razumljivo njegovo zasnivanje itave analize na
samo tom gradu (Oliver K. Koks se podjednako dobro zalagao za Veneciju XI
veka, na ta emo se vratiti), a i to na osnovu samo jednog svedoanstva, slavnog
dodue. Leon Batista Alberti (1404-1472), arhitekta, vajar, humanista, bio je po
tomak dugo vremena mone porodice uzbudljive povesti: lanovi porodice Al
berti su ekonomski kolonizovali Englesku u XIV veku: toliko ih je bilo da se u
engleskim dokumentima esto nazivaju Albertynes, kao da su poput Firentinaca
ili Luana, formirali sami za sebe naciju! Leon Batista je proveo mnogo godina u
progonstvu, da bi izbegao svetski mete, zaredio se. U Rimu je oko 1433-1434,
napisao tri prve Libri della Famiglia (Knjige o porodici), dok je etvrtu dovrio u
Firenci (1441). Zombart u njima otkriva novu atmosferu: pohvalu novca, pri
znanje vrednosti vremena, isticanje potrebe da se ivi tedljivo - to su sve svea

396 Otto Hintze, Staat und Verfassung, 1962, , str. 374431: Der modeme Kapitalismus als his-
torisches Individuum. Ein kritischer Bericht ber Sombarts Werk.
397 W. Sombart, Le Bourgeois, str. 129.

559
Drutvo ili skup skupova

Panorama Firence. Detalj freske Bogorodica od Milosra", XIV vek

(Joto Alinari-Zirodon)

560
 Drutvo ili skup skupova

buroaska naela. A injenica da je ovaj klerik pripadao dugoj lozi potovanih i

estitih trgovaca, daje verodostojnost njegovim recima. Novac je koren svega;
,,s novcem, mogue je imati kuu u gradu ili vilu; a svi trgovci i sve zanatlije trude
se kao sluge oko onoga koji ima novac. A onome ko ga nema, nedostaje i sve
drugo, jer je novac potreban za sve. To je novi stav prema bogatstvu, na koje je
ranije gledano kao na prepreku za ovekovo spasenje. Isto se moe rei i za
vreme; nekada se govorilo da ono pripada samo Bogu; a prodavati ga (u obliku
kamata) znailo je prodavati non suum, neto to ne pripada oveku, neto tue.
Sada vreme opet postaje jedna dimenzija ivota, dobro koja pripada ljudima i
koje nije pametno rasipati. Novi stav pojavljuje se i prema raskoi: Zapamtite
dobro, deco moja, pie Alberti, neka vai trokovi nikada ne premae va pri
hod. To je novo pravilo koje osuuje upadljivu rasko plemstva. Kao to Zom-
bart kae, uvodi se duh tedljivosti i to ne u vezi s kunim budetima skromnih
ljudi, koji jedva imaju za hranu, ve u kue bogatih.398 Dakle, re je o duhu ka
pitalizma.
Ne, odgovara Maks Veber u jednoj otroumnoj beleci399 u svojoj knjizi.
Ne, Alberti samo ponavlja pouke antike mudrosti: neke reenice, koje je Zom-
bart citirao, nalaze se gotovo u istom obliku kod Cicerona. A uostalom veliko je
iskuenje rei da Alberti govori samo o upravljanju domainstvom, o ekonomiji u
izvornom znaenju rei, a ne o hrematistici - politikoj ekonomiji ili kruenju bo
gatstava kroz trite. Tako bi mesto Albertija bilo u dugoj Hausvterliteratur,
meu piscima prirunika za dobro voenje domainstva, kojima e se sluiti
mnogi savesni nemaki savetodavci do kraja XVIII veka, delei mnoge prepo
ruke, esto prikladne, no koje se samo posredno tiu sveta trgovine.
Pa ipak, Maks Veber grei upravo u ovom sluaju. A da to sam uvidi, bilo je
dovoljno da proita Libri della Famiglia, o kojima Zombartovi citati daju suvie
uske predstave. Mogao je i da se poslui navodima ostalih posmatraa firentin
skog ivota, posebno Paola ertalda, koji bi ga sigurno uverio:400 Ako ima no
vac, ne ekaj, ne uvaj ga kod kue; bolje je raditi uzalud, nego lenstvovati uza
lud, a ako radei nita i ne zaradi, nee izgubiti vetinu u poslovima. Ili dalje:
Uvek se trudi i gledaj da zaradi; ili: Velika je stvar i veliko umee znati da se
zaradi novac, ali jo je vea stvar znati da se on umereno troi i to na pravom
mestu. Jedan od likova iz Albertijevih dijaloga gotovo da kae: Vreme je no
vac . Ako je kapitalizam mogue prepoznati po duhu i meriti po teini rec,
onda Veber svakako nije u pravu. Pa ipak, moemo naslutiti kakav bi bio njegov
odgovor: sve je to, u krajnjoj liniji, elja za zaradom. A kapitalizam je neto
drugo, tavie neto sasvim suprotno: on je unutranja kontrola, konica, ogra
nienje, ili bar pokuaj racionalnog ogranienja iracionalnog poriva prema za
radi. A to nas vraa u poetnu taku!

398 Wi Sombart, ibid., str. 132-133.

399 M. Weber, L thique protestante et l esprit du capitalisme, str. 56. napomena 11, i naredne stra
nice.
400 C. Bec, Les Marchands crivains Florence 1375-1434, str. 103-104.

561
Drutvo ili skup skupova

Neki dananji istoriari misle da su ovi pokuaji da se odredi sutina kapita

lizma zanimljivi i donekle vredni, ali da nipoto nisu dovoljni. Ako zaista elimo
da otkrijemo poreklo kapitalistikog mentaliteta, moramo izai iz zaaranog kru
ga rei i pogledati stvarni ivot. Moramo posmatrati italijanske gradove Srednjeg
veka - to je predlagao i Karl Marks.

Drugo vreme, druga vizija sveta

Danas izgleda da rasprava izmeu Zombarta i Vebera poiva na pogrenom
temelju, kao i d a je gotovo bespredmetna. M oda nae vlastito istorijsko iskustvo
doprinosi da nam ona izgleda daleka i strana. Moda je bilo savreno normalno
to Maks Veber 1904, a Verner Zombart 1912, smatraju da je Evropa sredite
sveta, sredite nauke, racionalnosti, logike. Pa ipak, mi smo izgubili tu samopouz-
danost, taj kompleks vie vrednosti. I najzad, zato bi jedna civilizacija bila zau-
vek umnija i racionalnija od neke druge?
Maks Veber je zaista razmatrao ovo pitanje, ali je posle izvesnog oklevanja,
zadrao svoj prvobitni stav. Svako objanjenje kapitalizma, za njega kao i za
Zombarta, moralo je da ima neke veze s neospornom strukturalnom nadmoi za
padnog sveta - dok je ta sama superiornost posledica sluaja, istorijskih prinuda,
naina podele karata na svetskoj tabli. Ne moe se istorija sveta ponovo pisati
zbog potreba nekog spora, a pogotovo nekog objanjenja. Ali pretpostavimo to da
su Kinezi u svojim dunkama oplovili Rt dobre nade 1419. godine usred evropske
recesije koju nazivamo Stogodinjim ratom. Zar svetska prevlast ne bi pripala toj
ogromnoj, udaljenoj i gusto naseljnoj zemlji na drugom kraju sveta?
A rasprava izmeu Zombarta i Vebera obeleena je jo jednim znakom tog
vremena: kapitalizam se Veberu ini kao dovrenje, kao obeana zemlja ekono
mije, konani stadijum razvoja. Veber kapitalizam nikada nije (ako neto nisam
propustio u itanju) smatrao krhkim i moda prolaznim reimom. Danas u smrti
kapitalizma, ili barem u mogunosti promena u njemu, ne vidimo vie nita neve-
rovatno. Takvu sliku imamo pred naim oima. Kako bilo da bilo, kapitalizam
,nam vie ne izgleda kao poslednja re istorijskog razvoja.401

KAPITALIZAM IZVAN EVROPE

Kao i Evropa, i ostali deo sveta je stoleima oblikovan nunostima proizvo
dnje, zakonima razmene i kretanjem novca. Da li je u svim tim kombinacijama
besmisleno traiti znake koji najavljuju ili ostvaruju odreeni oblik kapitalizma?
Sklon sam stavu koji zastupaju il Delez i Feliks Gatari,402 da je kapitalizam u
neku ruku pohodio sve oblike drutva, barem onaj oblik kapitalizma kao to sam
g a ja definisao. Mora se priznati d a je stvaranje kapitalizma u Evropi uspelo, da
poinje u Japanu, a da nije uspelo (uz neke izuzetke koji potvruju pravilo), nigde
drugde. Moda bi bolje bilo rei da to stvaranje nije dolo do kraja.

401 Otto Brunner, op. cit., str. 16-17.

: Gilles Deleuze, Flix Guattari, Capitalisme et schizophrnie. L'anti-dipe, 1972, str. 164.

562
 Drutvo ili skup skupova

Za to je mogue dati dva velika objanjenja: prvo ekonomsko i geografsko,

drugo politiko i drutveno. Pa ipak, mi ta objanjenja ovde moemo samo skici
rati. Ali ma koliko se nesavreno i zapravo negativno pokazalo istraivanje ovog
tipa pomou nepotpunih podataka, koje su evropski i neevropski istoriari uz to
neprikladno razmatrali, ti oiti neuspesi i poluuspesi svedoe o kapitalizmu, kako
kao o problemu celine, tako i kao o posebnom problemu Evrope.

uda trgovine na velike udaljenosti

Preduslovi za svaki oblik kapitalizma zavise od saobraaja; na prvi pogled

moglo bi se ak i rei iskljuivo od njega. A to obuhvati vie prostora, saobraaj
je plodniji. Ovaj elementarni determinizam deluje svuda. Evelin Sakakida Pavski
u svom nedavnom istraivanju dolazi do zakljuaka d a je u Fu-Kjenu u XVI veku
i u Hunanu u XVIII, priobalni deo ove dve kineske pokrajine, koji uiva blagodati
mora, bio otvoren za razmenu, napredan, i naseljen imunim seljacima; s druge
strane, unutranjost, s pirinanim poljima i istim ljudima, zatvorena je u sebe i
srazmerno siromana. ivost privrede s jedne strane, a stagnacija s druge: to pra
vilo vai za sve nivoe kao i za sve delove sveta.
Ova temeljna razliitost nas posebno iznenauje u Kini i Aziji u to davno
doba, upravo stoga jer su tu prostranstva ogromna; kopnena i pomorska putovanja
kroz veoma zaostale oblasti su tu dugotrajna i muna. Razlike se ustanovljuju na
lestvici koja nije evropska. U odnosu na ta beskrajna prostranstva, napredna
podruja izgledaju jo manja, a nalaze se na potezima kojima putuju brodovi,
roba i ljudi. Japan se razlikuje od ostalog del azijskog istoka prvenstveno zato
sto je okruen morem koje mu olakava veze. Tako je Setsko more ,japanski M e
diteran, mali, ali veoma iv. (Zamislimo u Francuskoj more koje bi se protezalo
od Liona do Pariza.) Ne pokuavam da objasnim Japan samo morem, ali bi bez
njega procesi te neobine povesti bili gotovo nezamislivi. Isto vai i za itavu
junu obalu Kine, s njenim morskim rukavcima koji prodiru u pojas od Fu-ua i
Amoja do Kantona. Ovde su pomorska putovanja i njihovi rizici povezani s izve-
snim kineskim kapitalizmom koji dobija svoju pravu dimenziju kada uspe da iz-
begne strogu kontrolu unutranjosti zemlje. Ova iva Kina koja gleda ka spolja,
ak i posle 1638. godine, kada se Japan gotovo sasvim zatvara za spoljnu trgo
vinu, odrava trite bakra i srebra s japanskog arhipelaga, na isti nain kao Ho-
lanani, a moda i bolje od njih; ta Kina alje brodove u Manilu po srebro s galije
iz Akapulka; pored toga ta Kina jo od davnina alje svoje ljude, robu, zanatlije i
svoje nenadmane trgovce u sve delove Indonezije. Kasnije e oduevljenje Ev
rope za trgovinu na kineski nain stvoriti od Kantona sjajno trite, zahtevno i
sposobno da pokrene itavu kinesku ekonomiju, a na viem nivou i da podstakne
vetinu tamonjih bankara, finansijera i zajmodavaca. ,,Ko-Hong, grupa trgo
vaca, kojoj je vlada u Pekingu poverila da se u Kantonu suprotstavi Evropljanima,
osnovana je 1720, a postojala je do 1771. godine. Bila je takmac Indijskoj kompa
niji, a i izvor nekih ogromnih kineskih bogatstava.
Slina zapaanja bi se mogla izneti i za druge aktivne trgovake gradove, za
Malaku pre 1510. godine, kada je osvajaju Portugalci; za Ahem na Sumatri, oko

563
Drutvo ili skup skupova

1600;403 za Bantam - pravu Veneciju ili Bri tropskog podruja - pre destrukti
vnog dolaska Holandana 1683; takoe i za stare trgovake gradove u Indiji i is
lamskim zemljama. Izbor je tu zapravo ogroman.
Pretpostavimo da smo kao primer izabrali Surat, u Kambajskom zalivu, u
Indiji. Englezi su tu podigli svoju trgovaku stanicu 1609, Holanani 1616, a
Francuzi mnogo kasnije, ali raskono, 1665. godine.404 Otprilike u to vreme Surat
doivljava pravi procvat. Veliki brodovi stiu u spoljnu luku Suali na uu Tap-
tija, priobalne reice koja je plovna do Surata, ali samo za manje brodove. U Su-
aliju, evropske i neevropske posade konae u udericama pokrivenim rogozom.
Veliki brodovi tu ne ostaju dugo zbog loeg vremena koje donosi opasnosti; tu
nije preporuljivo prezimljavati. Ostaju samo trgovci koji se smetaju u Suratu.
Prema recima jednog Francuza,405 Surat je 1672. godine bio veliki kao
Lion. Ima milion stanovnika, ali to je procena prema kojoj smo ipak sumnjiavi.
Poslovima vladaju banijanski bankari, trgovci i komisioneri, koji imaju ugled
potenih, spretnih i bogatih ljudi. Meu njima ima tridesetak bogatih, s posedom
do dvesta hiljada ekija, dok medu njima ima desetak njih koji poseduju od dva do
tri miliona . Najvea bogatstva su u rukama jednog poreskog zakupnika (30 mi-
liona), kao i jednog trgovca koji je pozajmljivao novac s kamatama maorskim i
evropskim trgovcima (25 miliona). Surat je u to vreme bio jedna od glavnih luka
Indijskog okeana izmeu Crvenog mora, Persije i Indonezije. On predstavlja
vrata Mogulskog carstva, gde se susree cela Indija, sastajalite brodovlasnika i
investitora u visokorizinoj pomorskoj trgovini. U grad pri tiu menice; ko ovamo
dolazi da se ukrca na brod moe biti siguran da e nai novac, tvrdi Tavernije.406
Upravo se tu Holanani snabdevaju srebrnim rupijama koje im trebaju za trgo
vinu s Bengalom.407 Drugi znak velike trgovine je etniki i verski kosmopoliti-
zam. Uz banijane (koji su kao posrednici najvanija grupa), postoji i veliko -
gansko zanatsko stanovnitvo grada i okoline. A uz Induse, postoji i velika is
lamska trgovaka zajednica, koja, takoe, iri svoje poslove od Crvenog mora do
Sumatre i do ostalih delova Indonezije; tu je i aktivna kolonija Jermena. Osim Ki
neza i Japanaca, kae putnik Gotje Suten, prisutni su i putnici iz svih zemalja
i trgovci svih nacija Indije. Tu se obavljaju ogromni trgovaki poslovi.
I Surat ima uspone i padove. Ali 1758. godine, odmah nakon engleske oku
pacije Bengala, Englez Henri Gros je istovremeno zapanjen i zadivljen prizorom
koji nudi Surat. On, dodue, izraava izvesnu sumnju prema preteranoj tvrdnji da
veliki i istinski kraljevski trgovac Abdul Gafur... sam obavlja trgovinu jednaku
poslovima engleske Istonoindijske kompanije, iako priznaje da ovaj otprema
svake godine dvadeset trgovakih brodova od trista do osam stotina tona, nato
varenih njegovom robom u vrednosti od bar dvadeset hiljada funti sterlinga, a
neki i do dvadeset pet. Gros je pomalo zbunjen pred tim banijanskim posred-

Denys Lombard, Le Sultanat d Atjeh au temps d'Iskandar Mada (1607-1636), 1967.

J. Savary, V, stubac 1217.
' Prvost, op. cit., VIII, str. 628.
406 Tavernier, op. cit., II, str. 21.
407 A. N., Marine, B7 46, 253. Izvetaj Holananina Bremsa, 1687.
Gautier Schouten. Voyage... aux Indes Orientales, commenc en l'an 1658 et fini en l an 1665.
II, str. 404-405.

564
 Drutvo ili skup skupova'

Banijanski trgovac i njegova ena iz Kambaje, akvarel jednog Portugalca koji je iveo u
Goi i u Indiji, u XVI veku. Biblioteka Kazanatense u Rimu (foto F. Kilii)

nicima, koji su uz sve jo i poteni i koji za pola sata [...] i s malo reci zakljuuju
poslove vredne trideset hiljada funti sterlinga i vie. Njihove radnje ne izgle
daju nita naroito, iako su prepune, jer trgovci uglavnom dre robu u skla
ditima i prodaju je po uzorcima. Grosu se ba i ne dopadaju indijske tkanine,
posebno one s cvetnim motivima, ili one s crvenom podlogom, ali uzme li se u
ruku kamirski al, kae on, ovek je oduevljen tom mekom tkaninom, tako
finom da se itav al moe provui kroz prsten.409
Na obalama Indije i Indonezije, moemo zamisliti desetine gradova isto
tako ivih kao Surat, s hiljadama trgovaca, preduzetnika, prevoznika, posrednika,
bankara, manufakturista. Zar tu nema kapitalista i kapitalizma? Ne moemo olako
rei ne. Tu postoje sva ona obeleja tadanje Evrope: kapital, trgovaka roba,
posrednici, trgovci, banke, razna trgovaka sredstva, ak i zanatski proletarijat,
pa i manufakturama sline radionice u velikim tekstilnim sreditima kao to je
Ahmedabad, domaa radinost u slubi trgovaca, kojom upravljaju posebni po
srednici (taj mehanizam je dobro opisan u nekim lancima o engleskoj trgovini u
Bengalu), a najzad i trgovina na velika rastojanja. No ta je trgovaka aktivnost
visoke napetosti prisutna samo u nekim mestima: ogromna prostranstva su s
druge strane bez nje. Da li se to moe uporediti s Evropom iz XIII i XIV veka?

409 Jean-Henri Grose, Voyage aux Indes orientales, 1758, str. 156, 172, 184.

565
Drutvo ili skup skupova

Nekoliko argumenata i intuicija Normana Jakobsa

Pre nego to preemo na drugo najavljeno objanjenje - to jest politiko i

drutveno - otvoriemo dugaku i korisnu zagradu, inspirisanu knjigom Normana
Jakobsa Poreklo modernog kapitalizma i istona Azija, objavljenom u Hong-
-Kongu 1958. godine.
Jakobsov argument je naoko jednostavan. Na Dalekom istoku, tvrdi on, da
nas je samo Japan kapitalistiki. Rei da japanski industrijski kapitalizam pred
stavlja obinu imitaciju evropske industrijalizacije, ne bi bilo dovoljno objanje
nje. Ako bi tako bilo, postavlja se pitanje zato ostale zemlje Dalekog istoka nisu
bile sposobne za takvu imitaciju. Izgleda, stoga, verovatno da su neke davno usta
novljene strukture odgovorne za sposobnost ili nesposobnost da se prihvati kapi
talizam. Da bismo sadanjost objasnili prolou, trebalo bi da odgovor potraimo
u pretkapitalistikim strukturama. S tim na umu, uporediemo stari Japan: 1) sa
susednom Kinom, kulturno bliskom, ali ipak veoma razliitom; 2) s Evropom,
koja je to se tie kulture, veoma daleka od Japana, ali koja moda s njim ima
neke slinosti. A ako se za razliku izmeu Japana i Kine utvrdi da nije u kulturi
ve da je u drutvu, drutvenoj organizaciji i politikim strukturama, onda e
slinost Japana s Evropom dobiti znaajnu dimenziju. A to moe baciti novo sve
tio na kapitalizam uopte, kao i na njegovo drutveno poreklo u irem smislu.
Norman Jakobs u svojoj knjizi pogreno pretpostavlja da su sutinska obe-
leja evropskog pretkapitalizma ve poznata; potom pristupa detaljnom po-
reenju Kine i Japana, pretpostavljajui da sluaj Kine, koja nije kapitalistika ze
mlja, mutatis mutandis, vai i za Indiju (to je veoma sumnjivo). Jakobs, s druge
strane, i ne spominje islam, to je svakako veliki propust. Pa ipak, najvei nedo
statak ovog svoenja na dva elementa, jeste preveliko naglaavanje suprotnosti
izmeu Kine i Japana. Tako dolazimo do crno-bele obrnute slike, a to dovodi do
opasnosti od proizvoljnih uproavanja. Poreenje zbog toga nije manje zani
mljivo, i u celini je veoma pouno.
Prilikom poreenja Norman Jakobs ne okleva da jednu uz drugu postavi i
tavu prolost Kine i Japana. Takav postupak odobravam, jer sam esto i sam to i
nio kada je u pitanju bila Evropa, vraajui se esto radi objanjenja sadanjosti
do prekretnice u XI veku, a ponekad i dalje u prolost. Jakobs postupa slino, na
vodei, na primer, odluku dinastije Han (III vek p.n.e.) o reimu individualnog
vlasnitva u Kini, kao i japanske edikte VII veka kojima se zemlja ustupljena ne
kim drutvenim kategorijama oslobaa poreza - to je osnova japanske feu-
dalnosti - a i neke vane dogaaje iz razdoblja Aigaka (1368-1573), koji uka
zuju na to da Japan postaje pomorska sila, sa gusarima koji haraju morima Da
lekog istoka, dok istovremeno ekonomija uspeno stie slobode - u onom
smislu kako je re koriena u srednjovekovnoj Evropi, to jest kao line povla
stice i barijere za druge. Dakle, implicitno ili eksplicitno, Norman Jakobs svodi
preduslove kapitalizma na mnogovekovni razvoj; prikupljajui istorijske dokaze
eli da se odgovor sam pojavi. Za jednog sociologa, Jakobs pokazuje retko pove-
renje u istoriju.

566
 Drutvo ili skup skupova "

Herojska ikonografija: udo od deteta Joritomo (1147-1199), u uzrastu od 13 godina ubija

lopove koji su ga napali. (Cukioga Nogin Sai Masanobu, Biografije slavnih ljudi..., B. N.,
Pariz, Est. DD 161, otisak Zirodon)

On, dakle, kroz stolea ispituje razne funkcionalne aktivnosti drutava, eko
nomije, politike vlasti, verske ustanove. Uzima u obzir mnoge stvari: trgovinu,
vlasnitvo, politiki autoritet, podelu rada, drutvenu stratifikaciju i pokretljivost,
srodnike veze, sistem nasledivanja, ulogu vere - pri emu nastoji da u ovim du
gotrajnim pojavama pronae obeleja koja podseaju na evropsku istoriju, pa se
mogu smatrati i kao klice kapitalistike budunosti. Rezultat je originalna i obim
na knjiga, koju u ovde saeti prilino subjektivno, dodajui svoja objanjenja i
tumaenja.
U Kini, glavna prepreka je drava sa vrsto povezanom birokratijom - a ja
bih dodao i dugovenost te drave, koja se, uprkos povremnim lomovima, uvek
obnavlja nalik sebi samoj: ona je uveliko centralizovana, ponaa se moraliza
torski, odrava tradiciju konfuijanskog morala. Iako se ova tradicija esto revi
dira ona ipak ostaje verna svojim vodeim naelima, stavljajui kulturu, ideolo
giju i religiju u svoju slubu, a samu dravu, to jest mandarine svih stupnjeva u
slubu opteg dobra. Drava se svime bavi: javnim radovima, gradnjom nasipa na

567
Drutvo ili skup skupova

rekama, puteva, kanala, odravanjem sigurnosti u gradovima i njihovom upra

vom, zatitom granica od spoljnih pretnji. Tu spada i borba protiv gladi, to znai
da drava mora da zatiti i osigura poljoprivrednu proizvodnju, osnovu itave
privrede; ako smatra za potrebno, odobrava zajmove seljacima, proizvoaima
svile, raznim preduzetnicima; javna skladita moraju da budu popunjena zali
hama. I naravno, drava jedina ima pravo da oporezuje podanike. Ako bi car na
pustio stazu moralnosti, nebo bi ga napustilo i izgubio bi svaki autoritet. Pa ipak,
taj je autoritet redovno potpun i neosporan, sa svim svojim pravima. Iako privatno
zemljoposednitvo potie jo iz doba dinastije Han, vlada u naelu ostaje pose-
dnik itavog tla. Ona moe po svom nahoenju premestiti seljaka, pa ak i ze-
mljoposednika s jednog kraja carstva na drugi, opet u ime opteg dobra i potreba
agrarne kolonizacije. Pored toga, vlada - kao ozbiljan preduzetnik - zadrava
pravo na kuluk seljaka. Tano je da je zemljoposedniko plemstvo zaselo na
grbau seljaka, nameui im kuluk. Iako plemstvo u naelu na to nije imalo
zakonsko pravo, ono je tako postupalo u mestima gde nije bilo dravnih funkcio-
nera koji bi sprovodili direktan nadzor. Plemstvo je tu na neki nain predstavljalo
dravu i ubiralo za nju porez, ali je i smo, vidi se, zavisilo od dobre volje drave.
Isto vai i za poslovne ljude i manufakturiste, koje svevidea administra
cija uvek moe pozvati na red, kontrolisati i ograniavati njihove delatnosti. U lu
kama, mesni mandarin proverava brodove koji dolaze i odlaze. Ima istoriara koji
smatraju da su veliki poduhvati na moru s poetka XV veka bili nain da drava
kontrolie zaradu spoljne trgovine koju su obavljali pojedinci. To je mogue, iako
nije izvesno. Svi gradovi su slino nadgledani, nadzirani, bili podeljeni u etvrti i
ulice, ija su se vrata nou zakljuavala. U takvim uslovima, ni trgovci, ni lihvari,
ni menjai novca, ni vlasnici manufaktura, koje drava ponekad pomae iz nekog
razloga, nemaju mnogo slobode. Vlada ima pravo da kazni ili oporezuje koga god
eli u ime opteg dobra, jer se preterano bogatstvo pojedinaca osuuje kao nemo
ralno i nepravedno. Tako kanjen pojedinac ne moe da se ali; njega osuuje
javni moral. Iznad toga zakona su samo funkcioneri, mandarini ili pojedinci koje
tite ovi monici. Pa ipak, njihova povlaenost nikada nije zajamena. M oda ne
treba izvoditi zakljuke iz pojedinanih sluajava, ali navedimo primer Heena,
omiljenog ministra cara Kjanlonga; kada je car umro, njegov nasledenik je 1799.
osudio Heena na smrt, a imovina mu je bila zaplenjena. Iako je to bio krt, potku
pljiv i omrznut ovek, njegov najvei prestup je bio to je posedovao prevelik
imetak, izmeu ostalog i zbirku starih majstora, nekoliko zalagaonica, ogromnu
koliinu zlata i nakita; reju, bio je prebogat, i uz sve to nije vie bio u slubi.
U prerogative drave je spadalo i diskreciono pravo kovanja loeg novca
(tekih caixas, od smese bakra i olova), koji je esto bio falsifikovan (ali je ipak
bio u opticaju), a kojem je opadala vrednost kad bi se natpisi na njima izlizali:
drava ima i diskreciono pravo izdavanja papirnog novca, za koji se nije znalo
koliko e dugo vredeti. Trgovci, brojni zelenai, bankari-menjai koji esto jedva
zarauju za ivot ubirui dravne namete, ive u stalnom strahu da e biti opore-
zovani na prvi znak bogatstva, ili da e ih potkazati neki suparnik koji eli da na
njih usmeri egalitaristiku mo drave.

568
 Drutvo ili skup skupova

U takvom sistemu, samo drava i dravni aparat mogu da akumuliraju.

Moe se rei da je Kina ivela u nekoj vrsti totalitarnog reima (bez onih stra
nih konotacija koje ta re ima danas). A primer Kine takoe opravdava moju
istrajnost na razlikovanju trine ekonomije i kapitalizma. Jer suprotno onom ta
Jakobs kae aprioristikim argumentom - to jest da ako nema kapitalizma, nema
ni trine ekonomije - Kina ima solidnu trinu ekonomiju, o kojoj smo dosta go
vorili, s lancima lokalnih pijaca, ogromnim brojem sitnih zanatlija i putujuih tr
govaca, svojim duanima i gradskim tritima. Dakle, u osnovi postoji iva i
obilna razmena, koju pomae vlada koja se prevashodno zanima za poljopri
vredu; ali na gornjim nivoima, drava beskompromisno kontrolie sve, i ispoljava
izrazito neprijateljstvo prema svakom pojedincu koji bi se nenormalno oboga
tio. To ide dotle da su posedi u blizini gradova (koji su u Evropi izvor prihoda i
vanih renti za graane koji ih kupuju po visokoj ceni) u Kini teko oporezovani
zbog dobiti koju im donosi blizina gradskih trita u odnosu na udaljenije krajeve.
Dakle, nema kapitalizma, izuzev u okviru tano definisanih grupa, koje drava
nadgleda, za koje jemi, i koje su uvek vie-manje u njenoj milosti - kao to je bio
sluaj s trgovcima solju iz XIII veka ili firmom Ko-Hong iz Kantona. Moe se
rei da najvie postoji neka vrsta buroazije u doba dinastije Ming, kao i o odre
enoj vrsti kolonijalnog kapitalizma koji se odrao sve do danas meu kineskim
emigrantima, posebno u Indoneziji.
U Japanu, a tu moram da pazim da ne uprostim tezu Normana Jakobsa,
seme kapitalizma posejano je u razdoblju Aikaga (1368-1573), kada je dolo do
nastanka ekonomskih i drutvenih sila nezavisnih od drave (esnafa, trgovine na
daljinu, slobodnih gradova, trgovakih udruenja koja esto nikome ne polau
raun). Prvi znaci ovog deliminog izostajanja dravnog autoriteta ispoljavaju se
jo ranije, im se uspostavio vrst feudalni poredak. Pa ipak, to poetno razdoblje
predstavlja problem; ako kaemo da 1270. nastaje prepoznatljiv feudalni sistem,
postajemo suvie kategorini u oblasti gde precizno odreivanje datum moe
dovesti do greke; tako se u senci esto ostavljaju preduslovi tog razvitka. Tako se
esto ne uzima u obzir stvaranje velikih privatnih poseda na raun carevih, iji su
posednici i pre nego to e oni postati nasledni de iure, sabirali vojsku da bi ih
odrali i da bi odbranili njihovu autonomiju. A sve je to dovelo do stvaranja de
facto, pre ili kasnije, monih i gotovo nezavisnih pokrajina, koje tite svoje gra
dove, svoje trgovce, svoje posebne interese.
Kinu je moda od feudalnog reima tokom razdoblja dinastije Ming ( 1368
-1644), pa ak i kasnije, uprkos katastrofi koju je donelo mongolsko osvajanje
(1644-1680), spasla njena mnogoljudnost koja podrazumeva kontinuitet i mo
gunost povratka ravnotei. Ja smatram da feudalni sistem nastaje iz nulte situa
cije, kada je naseljenost izuzetna niska, bilo d a je to posledica nesree, neke ka
tastrofe ili depopulacije; ili pak, u odreenim situacijama, kada neka nova zemlja
ini svoje prve korake. Prvobitni Japan je bio arhipelag ije su tri etvrtine
ukupne povrine bile nenaseljene. Dominantno obeleje za Miela Vjea410
jeste japanska zaostalost u odnosu na kontinent, to jest u odnosu na Koreju i pre

410 Michel Vi, Histoire du Japon des origines Meiji, 1969, str. 6.

569
Drutvo ili skup skupova

svega Kinu. Japan, u tim davnim stoleima, prosto juri za odrazom kineske civili
zacije, ali mu nedostaje brojno stanovnitvo. Niz dugotrajnih i razornih ratova, u
kojima male grupe jedva uspevaju da potine jednog protivnika ili vie njih,
odrava hronino stanje nerazvijenosti; arhipelag ostaje podeljen u autonomne je
dinice koje su prinudom ujedinjene, ali koje e se prvom prilikom razdvojiti. Tako
sazdana japanska drutva su haotina, neskladna, odvojena jedna od drugih. Na
suprot ovoj usitnjenosti postoji autoritet Tenna (cara koji ivi u Kjotu). Pa ipak,
tu je pre re o teorijskoj i duhovnoj nego o svetovnoj vlasti. Pored toga, u uza
stopnim prestonicama koje traju due ili krae, postoji nasilna i omrznuta vlast
oguna, koji su slini merovinkim majordomima. I na kraju, oguni osnivaju vla
davinu bakufu, koja e se proiriti itavim Japanom u vreme Jedoija, osnivaa
dinastije Tokugava (1601-1868), koja e vladati do revolucije Mejdi.
Jednostavnije reeno, tu vlada anarhija koja podsea na evropsku u Sred
njem veku; na raznolikoj sceni Japana sve nastaje istovremeno, onako kako se
zemlja postupno oblikuje kroz stolea; centralna vlast, feudalci, gradovi, seljaci,
zanatlije, trgovci. Japansko drutvo je prepuno sloboda, koje lie na slobode
koje su postojale u srednjovekovnoj Evropi, a koje su bile povlastice iza kojih su
se oni koji su ih posedovali zaklanjali, branili i preivljavali. A nita nije jedanput
za svagda ureeno, nijedno jednostrano reenje nije bilo prihvaeno. Postoji li tu
neto od onog pluraliteta feudalnih drutava koji bi stvarao sukobe i uzrokovao
kretanje? S dolaskom na vlast dinastije Tokugava, uspostavlja se krhka i stalno
ugroavana ravnotea, neto veoma razliito od totalitarnog reima kakav je bio
kineski. Pobeda Tokugava, koju istoriari esto preuveliavaju, bila je zapravo
samo polovina pobeda - stvarna, ali nepotpuna - kao to su bile i pobede monar
hija u Evropi.
Tu su pobedu ostvarili peadinci i vatreno oruje iz Evrope (posebno arke-
buze, jer je japanska artiljerija stvarala vie buke nego tete). Daimy su pre ili
kasnije morali pokleknuti, prihvatiti autoritet agilne vlade koja ima podrku so
lidne vojske, i koja kontrolie mreu glavnih puteva s organizovanim postajama
koje olakavaju nadzor i intervencije kada zatreba. Morali su prihvatiti da pro
vode svaku drugu godinu u Edu (Tokiju), u ogunskom novom i ekscentrinom
gradu, ostajui tu u nekoj vrsti kunog pritvora (sankin-ktai). A kada su odlazili
na svoja lena, morali su da ostave svoje ene i decu kao taoce. Jedan od roaka
Tenoa ivi u Edu i takoe je talac. U poreenju s takvim sistemom, zlatno
ropstvo francuskog plemstva u Luvru i Versaju, izgleda kao izuzetna sloboda.
Dakle, odnos snaga se preokrenuo u korist oguna. Pa ipak, napetost i dalje po
stoji, a nasilje je esto. Uzmimo, na primer, dogaaj koji je ogun Jemicu, koji je
kao sasvim mlad nasledio svog oca 1632. godine, inscenirao da bi svima pokazao
d a je on pravi gospodar. Jemicu saziva daimye. Kada su stigli i po obiaju se sa
stali u zadnjem pretsoblju palate, ne zatiu nikoga. ekaju; postaje veoma hladno;
niko im ne donosi hranu; tiina je i no se sputa. Najednom, podie se zastor i u
svetlu baklji pojavljuje se ogun. Obraa im se kao gospodar: Nameravam da
postupam sa svim daimyima, a i s onim najviim, kao sa svojim podanicima.
Ako meu vama ima onih kojima se ta potinjenost ne dopada, neka idu natrag na

570
 Drutvo ili skup skupova

svoja lena i neka se pripreme za rat; izmeu njih i mene, presudie oruje.411 Bio
je to isti onaj ogun koji je 1635. godine osnovao sankin i zatvorio Japan za svu
trgovinu s inostranstvom, izuzev za pokoji holandski brod i poneku kinesku dun-
ku. A to je bio nain da trgovce dri pod svojom vlau isto onako kao i plemstvo.
Feudalci su pokoreni, ali njihova lena su ostala netaknuta. ogun zaplenjuje
neka lena, ali neka od njih i ponovo deli. Feudalne porodice preivljavaju sve do
danas - to je lep primer dugovenosti. A tome pogoduje sve: naroito pravo pr-
vorodstva, za razliku od Kine gde se nasledstvo deblo izmeu sve muke dece. U
senci ovih monih porodica (od kojih e neke uspeno ui u industrijski kapitali
zam), dugo se odrava nie klijentistiko plemstvo, samuraji, koji e i sami
uestvovati u industrijskoj revoluciji koja e uslediti nakon revolucije Meji.
Meutim, po naem miljenju, najvanija pojava je kasno ali prilino naglo
stvaranje slobodnih trita i slobodnih gradova - od kojih je prvi bio luka Sakai
(1573). Moni esnafi su proirili svoju mreu i monopole od grada do grada. Tr
govaka udruenja, organizovana po ugledu na esnafe, postoje od kraja XVII ve
ka, a slubeno su priznata 1721. Ona tu i tamo poinju da lie na privilegovane
trgovake kompanije kao to su one na Zapadu. Poslednje bitno obeleje je to to se
neke trgovake dinastije, uprkos katastrofama koje ih snalaze, odravaju ponekad
i vekovima, dakle, daleko due nego to smatra Anri Piren: na primer, porodice
Konoike, Sumitono, Micui. Osniva potonje, koja je i danas izuzetno mona, bio
je manufakturista sakea koji se 1620. naselio u pokrajini Ise; njegov sin e 1690.
u Edu (Tokio), istovremeno postati finansijski agent oguna i carske kue .412
Ti se trgovci, dakle, odravaju i eksploatiu daimye, bakafu, pa ak i Ten-
na. Bili su to spretni trgovci koji su brzo nauili kako da izvuku korist iz mani-
pulisanja novcem - a novac je, znamo, mnoitelj i neophodan inilac moderne
akumulacije. Kada je vlada pokuala da novcem manipulie u svoju korist, deval-
virajui ga krajem XVII veka, naila je na tako estoko suprotstavljanje d a je mo
rala da promeni svoju politiku nekoliko godina kasnije. A trgovci su se uvek
provlaili bez tete, esto i na raun ostalog del stanovnitva.
Drutvo ipak ne pomae trgovce sistematski; oni nisu dobili poseban drut
veni status - ba naprotiv. Kumazava Banzan, prvi japanski ekonomista (1619
1691),413 ne gaji naroite simpatije prema njima, a to dosta govori, za uzor
smatra kinesko drutvo. Ipak nastaje rani oblik japanskog kapitalizma, koji sam
sebe stvara i koji je svojstven toj zemlji. Kupujui pirina koji im isporuuju dai-
my ili njihove sluge, trgovci se nalaze u sreditu japanske privrede, na liniji gde
se pirina - stara moneta - pretvara u pravi novac. Cena pirina podjednako za
visi od prinosa i od trgovaca koji kontroliu stvarni viak proizvodnje. Trgovci ta-
koe kontroliu vitalnu osu od Osake, centra proizvodnje i Eda, centra potronje,
ogromne parazitske prestonice sa vie od milion stanovnika. Trgovci su najzad i
posrednici izmeu centra srebra (Osaka) i centra zlata (Edo), pri emu ta dva me
tala vode borbu jedan protiv drugoga, potiskujui iz opticaja bakarni novac koji je

411 De La Mazelire, Histoire du Japon, 1907. III, str. 202-203.

412 D. i V. Elisseeff, La Civilisation japonaise, 1974, str. 118.
413 N. Jacobs, op. cit., str. 65.

571
Drutvo ili skup skupova

Japanski sajam u XVIII veku. Autor Suno, jedan od uitelja Hokusaija (foto Biloz)

bio zvanian od 1636, a koji su koristili obini ljudi. Pored tri metala u opticaju,
postoje i menice, ekovi, novanice, dakle sredstva istinske berze. Iz ogromnog
tradicionalnog zanatstva konano izrastaju i manufakture. Sve radi u korist stva
ranja ranog kapitalizma, koji ne proizlazi ni iz oponaanja inostranstva, ni iz inici
jativa verskih zajednica. Trgovci su, uostalom, unitili veoma otru konkurenciju
budistikih manastira, emu su i oguni uporno teili.
Ukratko, japanski kapitalizam je nastao pre svega iz razvoja trine ekono
mije, stare, ive, bujne. A njena obeleja su trita, sajmovi, plovidba, razmena
(makar samo ribe ka unutranjosti zemlje), te najzad rano razvijena trgovina na
daljinu, posebno prema Kini, koja je donosila fantastine zarade (1 100% prili
kom prvih putovanja u XV vekujU14 Trgovci su uostalom bili veoma dareljivi
prema ogunu negde 1570, kada su se nadali osvajanju Filipina. Naalost, Japan
uskoro nee imati spoljnu trgovinu - neophodan i presudan inilac kapitalistike 41

414 Y. Takekoshi, The Economic aspects of the political history o f Japan, 1930,1, str. 226.

572
 Drutvo ili skup skupova

nadgradnje. Posle zatvaranja 1638. godine, ogunat je znatno ograniio, ako ne i

potpuno ukinuo spoljnu trgovinu. Neki istoriari smatraju da je krijumarenje
ublailo posledice tog zatvaranja, posebno sa Kjuua, najjunijeg ostrva Japana,
kao i sa pustog ostrva Tiine u Korejskom tesnacu. To je ipak preterana tvrdnja,
uprkos dokazima o aktivnom krijumarenju kojim se bave, izmeu ostalih,
trogovci iz Nagasakija, kao i jedan vlastelin iz mone porodice Simacu, gospodar
Sacume, koji je 1691. imao svoje ljude u Kini radi boljeg organizovanja nedozvo
ljenih delatnosti.415 Ipak se ne moe porei da su prepreke i ogranienja u
razdoblju od 1638. do 1868, dakle tokom vie od dva veka, omeli ekonomski ra
zvoj koji je nekad izgledao mogu. Ali i posle toga, Japan je brzo nadoknadio
svoje kanjenje zahvaljujui i svetskoj konjunkturi. Ali pre svega, jer je svoj novi
industrijski polet (po uzoru na Zapad), zasnovao na ve dugo postojeem trgova
kom kapitalizmu, koji je strpljivo gradio vlastitim naporima. Dugo je ito kli-.

415 N. Jacobs, op. cit., str. 37.

573
Drutvo ili skup skupova

jalo pod snegom. Tu sam sliku preuzeo iz knjige Takekoija (1930),416 koji je ta-
koe bio fasciniran ekonomskom i drutvenom slinou izmeu Evrope i Japana,
koji su se razvijali svako na svoj nain, slinim procesima, iako rezultati ipak nisu
istovetni.

Politika i drutvo - posebno drutvo

Zatvorimo nau veliku zagradu i vratimo se problemu u celini. Upravo smo

doli na poznatu ali uzbudljivu temu. Koristei marksistiki jezik, mogli bismo da
kaemo da je feudalizam pripremio put kapitalizmu. A sam Marks, kao to
znamo, ovaj prelazak nikada nije podrobnije analizirao. Norman Jakobs tek dodi
ruje tu temu, pre svega da bi porekao da feudalizam obavezno prethodi kapita
lizmu, a s druge strane da bi sugerisao da su ,,u istorijskom smislu... elementi koji
e razviti kapitalizam nali u odreenim vrednostima, koje se tiu prava i pov
lastica ustanovljenih u feudalizmu radi drugih ciljeva, povoljnu klimu za insti
tucionalizaciju vlastitog poloaja.
A sada bih predstavio dogaaje onako kako ih sam vidim. Izuzev u grado
vima koji su se od davnih vremena razvijali samostalno - kao to su bili Venecija,
enova i Augsburg - a gde je patricijat proiziao iz trgovine zauzimao najvie
mesto na drutvenoj lestvici, vrhunske trgovake porodice na Zapadu i Japanu
bile su tek na drugom mestu u vreme kada ih je ekonomski modernitet podsticao.
One nailaze na postavljenu granicu, kao biljke koje nailaze na zid. Ako prepreka
odoleva, uspinju se du zida. Takva je bila sudbina tih buroazija. Kada se pre
preka najzad savlada, za pobedniku porodicu to donosi promenu statusa. U dru
goj knjizi napisao sam da je buroazija tada izvrila izdaju, to je svakako bilo
preterano rei. Buraozija u stvari nikada nije potpuno izdala: ona je zbila svoje
redove protiv prepreka.
Ove sputane porodice, ograene barikadama, koje tee ka svetlosti drut
venog uspeha, bile su - sve dok je prepreka odolevala - osuene na tedljivost,
raunicu, oprez i akumulaciju. Njihovi lanovi takoe brzo grabe i ono to pripa
dnici plemstva, klase iznad njih, rasipni, razmetljivi i ekonomski krhki, dopuste
ili zanemare. Naveu samo jedan kratak, ali svakako uverljiv primer: zelenako
delovanje, ili bolje rei zelenaku politiku francuske porodice Segje. Bogatstvo
buroazije i inovnikog plemstva, inae druge vrste buroazije, stvara se od XVI
veka ne samo kupovinom slubi, zemlje, nekretnina i poseda, ve i penzijama
koje deli kralj, prikupljanjem miraza i racionalnim upravljanjem imovinom; ta
koe i vrenjem raznih, ali uglavnom lihvarskih usluga monima i jakima.
Predsednik (prsident) Pjer Segje (1504-1580) prima depozite, daje zajmove,
skuplja novac, preuzima zaloge, naplauje kamatu. Tako je zakljuio i neke
unosne poslove s Marijom d Albre, vojvotkinjom od Nevera; kada je trebalo po
ravnati raune, vojvotkinja je prodala Segjeu vlastelinstvo Sorel, pored Drea, za
9 000 ekija, od kojih je dobila samo 3 600 ekija, jer mu je ostatak svote dugo-

416 y Takekoshi, op. cif., I, str. 229.

574
 Drutvo ili skup skupova

vala.417418A to je bio samo jedan Segjeov posao od mnogih slinih. Pozajmljivao

je i porodici Monmoransi, koja e se prilino dobro braniti od njega, kao i nekim
lanovima porodice Sili. Iz ovih poslova Pjer Segie stie jednu ikaru u blizini
Melena, zatim farmu u Eskuriju pored Onoa itd. 10 Tu ima parazitizma, eksplo
atacije i konano prisvajanja. Gornja klasa, plod koji je sporo sazreo na osnovu
zemljinog bogatstva i tradicionalne moi, pokazuje se kao dobra hrana, koju je
mogue progutati, dodue sa neto rizika, ali uz veliku korist. Do istog procesa
dolazi i u Japanu, gde trgovac iz Osake koristi nesreu i rasipnost daimya. Mar
ksistiki reeno, tu dolazi do centralizacije resursa u korist jedne, a na raun
druge klase. Vladajua klasa postaje pre ili kasnije hrana nie klase, kao to su
gradovi (polisi) pojeli eupatride u Atini i drugde. Naravno, ako napadnuta klasa
ima snage da se brani i suprotstavi, uspon drugih prema bogatstvu i moi je
otean, ili privremeno nemogu. Takvih dogaanja je bilo ak i u Evropi. U sva
kom sluaju, sama drutvena pokretljivost nije bila jedini inilac. Da bi jedna
klasa mogla progutati drugu na delotvoran nain, to jest na dugi rok, potrebno je
da obe klase imaju mogunost akumulacije i njenog prenoenja iz generacije u
generaciju.
U Kini, birokratija zahvata itavo drutvo, stvarajui vii i zaista nepropu-
stan sloj, sposoban za regeneraciju. Nijedna grupa, nijedna klasa se tu ne moe pri-
mai ogromnom ugledu uenih mandarina. Ali, svi ti predstavnici javnog reda i
morala nisu bili savreni. Mnogi mandarini, posebno oni u lukama, ulau svoj no
vac kod trgovaca, koji tako kupuju njihovu blagonaklonost. Iz zapaanja nekog
evropskog putnika u Kantonu vidimo da su lokalni mandarini bili korumpirani i
da su se bogatili bez grie savesti. Ali ta vredi gomilanje bogatstva koje pripada
samo jednom oveku? Bila je to naprosto akumulacija koja je nestajala sa svojim
vlasnikom, nagrada za slubu, plod uenosti i konkurentskog, umereno demokrat
skog takmienja za slubu.419 Ugled koji uivaju mandarini esto navodi imune
trgovake porodice da podstiu svoje sinove prema ovim sjajnim, zavisti dostoj
nim poloajima. To je bio nain da oni izdaju svoju klasu. S dmge strane, sinovi
mandarin esto nisu sami postajali mandarini. Uspon porodice moe doiveti na
gli prekid. Ni bogatstvo, ni mo mandarina nije bilo dovoljno da bi se stvarale
dinastije vladajuih porodica.
U islamskim zemljama, situacija je u temelju drugaija, ali su rezultati iz
nenaujue slini. Situacija je drugaija po tome to se gornja klasa stalno menja,
pod delovanjem spoljnog inioca. Otomanski sultan je tipian primer: menja vi
soko drutvo oko sebe kad to poeli. Valja se prisetiti regrutovanja janjiara meu
hrianskom decom. Otomanski feudalni sistem, o kome se esto govori, samo
je neka vrsta predfeudalnog reima doivotnih renti: timari i spahiluci su doi
votne povlastice. Pravi otomanski feudalni sistem nastaje tek krajem XVI veka, s

417 Denis Richet. Une Famille de robe Paris du XVIe au XVIIIe sicle, les Sguier, daktilografi-
sana teza, str. 52.
418 D. Richet, ibid., str. 54. Mnotvo primera u George Huppert, Les Bourgeois gentilhommes, pog
lavlje V.
419 Ping-Ti Ho, Social Mobility in China, u: Comparative Studies in society and history, 1 ,1958
1959.

575
Drutvo ili skup skupova "

kapitalistikom politikom poboljavanja tla i uvoenjem novih kultura u poljo

privredu.420 Tada se feudalna aristokratija ukopava, posebno na Balkanskom
poluostrvu, i uspeva da zadri svoje posede i lena pod porodinom upravom to
kom vie generacija. Istoriar Nikolaj Todorov421 smatra da se borba za dobijanje
zemljine rente zavrila potpunom pobedom vladajueg sloja koji je ve zauzi
mao sve visoke upravne slube u dravi. Pa ipak, trebalo bi poblie ispitati da lije
re o potpunoj pobedi. Ipak je sigurno d a je drutveni uspon bio uzrok i posledica
istorijskog preokreta, raspada stare vojne, ratoborne i osvajake drave, koja je
postala bolesnik . U islamskim zemljama, obina i normalna slika je drutvo
pod vrstom dravnom kontrolom, ponekad i izloeno napadu same te drave, a
zauvek odvojeno od zemlje koja proizvodi bogatstvo. Slika je svuda ista, u Per-
siji, gde kanovi imaju doivotni poloaj vlastelina, kao i u mogulskoj Indiji u
doba njenog sjaja.
U Delhiju, zaista nema velikih porodinih dinastija. Fransoa Bernije, dok
tor sa medicinskog fakulteta u Monpeljeu i Kolberov savremenik, osea se izgu
bljenim u vojnikom drutva koje okruuje Velikog Mogula. Slikovito nam opi
suje ta ga toliko zbunjuje: omerah i rajah (rade) bih su, naime, samo najamnici,
vlastela s doivotnom titulom. Veliki Mogul ih imenuje, ali njihovim sinovima ne
jemi da e naslediti svoje oeve. A i zato bi to inio? Potrebna mu je velika voj
ska, a svoje oficire plaa onime to mi nazivamo beneficijum, ili sipahinik, kako
se to kae u Turskoj - posed koji vladar - kome de iure pripada sva zemlja - do-
deljuje, ali koji e ponovo uzeti posle smrti nosioca titule. Tako se plemstvo ne
moe ukorenih u zemlju koja e mu po pravilu biti oduzeta. Budui da je sva
zemlja u kraljevstvu, objanjava Bernije, vlasnitvo Velikog Mogula, sledi da
nema ni vojvodstava, ni markizata, ni bogatih zemljoposednikih porodica koje bi
ivele od sopstvenih renti i batina. To gotovo znai iveti pod venim New Dea-
lom, s redovnom ponovnom podelom karata. Zato ratnici nemaju porodina
imena kao to je sluaj na Zapadu. Oni jedino imaju ratnika imena: gromovnik,
baca munje, razbija bojnog poretka, verni gospodar, savreni gospodar, ueni i
tako dalje.422 Nema, dakle, onih slikovitih nadimaka kao na Zapadu, koji svoje
poreklo imaju u geografskim pojmovima, imenima sela, oblasti itd. Na vrhu hije
rarhije nalaze se samo vladarevi miljenici - avanturisti, usijane glave, stranci,
nitarije, pa ak i bivi robovi. Ovaj vrh piramide, ovo privremeno i neukore-
njeno zdanje, bilo je lako srueno prilikom engleskih osvajanja, to je i normalno
jer je zavisilo samo od kralja i bilo osueno da propadne skupa s njim. Iznenau
jue je, meutim, d a je englesko prisustvo stvorilo niz porodinih dinastija sa na-
slednim posedima. Englezi su u Indiju nehotice doneli svoje evropske predstave i
obiaje. S njima, oni su nesposobni da shvate ozbiljno neobinu drutvenu struk
turu koja je impresionirala Bernijea. Greka koju su Englezi iz neznanja i koru
pcije napravih jeste to su zamindare (skupljae poreza u selima bez stalnog vla-

42(1Mditerrane, II, str. 65.

421 Nicolai' Todorov, Sur quelques aspects du passage du fodalisme au capitalisme dans les ter
ritoires balkaniques de lempire ottoman, u: Revue des tudes sud-est europennes, 1.1, 1963, str. 108
422 Franois Bernier, Voyages... contenant la description des Etats du Grand Mogol, 1699. I. str.
286-287.

576
 Drutvo ili skup skupova

Mogulski car Akbar (1542-1605) u ratnom pohodu (foto B. N.. Pariz, Kabinet grafike)

577
Drutvo ili skup skupova

snika), smatrali pravim zemljoposednicima, i to su ih pretvorili u hijerarhiju po

uzoru na zapadnu, odanu novim gospodarima; te su se porodice odrale sve do
naih dana.
Jedina klasa monih porodica koja je postojala u Indiji - klasa trgovaca,
manufakturista i bankara koji su tradicionalno, otac a potom sin, upravljali i eko
nomijom i administracijom trgovakih gradova, bilo daje re o velikim lukama ili
snanim gradovima tekstila kao to je Ahmedabad - branie se uspenije i due
orujem koje najbolje poznaje: novcem. Ta e klasa potkupljivati osvajaa, ali e
doputati da i on potkupljuje nju.
Da bismo to ilustrovali, naveemo deo dramatinog govora lorda Klaj-
va423 pred Donjim domom, 30. marta 1772. On je branio svoju ast i svoj ivot
pred optubom za korupciju, koja e ga neto kasnije dovesti do samoubistva. On
opisuje sluaj mladog Engleza koji kao pisar, to jest sitni inovnik, stie u Ben
gal: Neki od tih novajlija eta se ulicama Kalkute, jer mu plata jo uvek ne do
zvoljava da ide kolima. Tu vidi pisare, od kojih neki nisu mnogo due u slubi
nego on, kako se voze u sjajnim koijama s divnim i bogato okienim konjima, ili
kako ih nose u udobnim nosiljkama. Kada se vrati kui ispria banijanu kod koga
stanuje, kako je video svog kolegu. A ta vas spreava da mu budete ravni? - pita
ga banijan. Ja imam novca, vi treba samo da ga primite, i nemojte se ustruavati
da ga traite. ...Mladi proguta taj mamac: sada ima svoje konje, koiju, nosiljku,
svoj harem; i u nastojanju da stvori bogatstvo, on potroi tri takva. Ali kako e ba
nijan nadoknaditi tetu? Sa podrkom gospodina pisara, koji stalno napreduje u
slubi i krupnim koracima uri da zauzme svoje mesto u Veu, penje se i banijan
i nekanjeno iznuuje novac, a s obzirom na to d a je ta praksa toliko uvreena, za
njega nema nikakve bojazni. Uveravam vas da ne potiu iz Velike Britanije oni
koji neposredno vre pritisak, nego su to Indijci koji se skrivaju pod svojim auto
ritetom, a koji su novcem sebi prokrili put do slobode od bilo koje podreenosti.
[...] Da li je [...] udno da ljudi popuste raznim iskuenjima kojima su izloeni?
[...] Doe vam Indijac i pokae torbu punu srebra, pa vas zamoli da prihvatite kao
poklon. Ako odolite tom iskuenju, on sutradan dolazi s istom tom torbom punom
zlata. Ako ste i dalje neumoljivi, on i trei put dolazi s torbom dijamanata. Ako iz
straha da ete biti otkriveni i ovaj put odbijete, on pred vama odvije zaveljaj i po
kae svoju robu, stoje zamka u koju svaki poslovni ovek upadne. inovnik kupi
tu robu jeftino i poalje je na udaljeno trite na kom zaradi 300%. Eto dakle no
vog pljakaa koji deluje protiv drutva. Ovaj govor koji sam naveo prema fran
cuskom prevodu iz tog vremena, i koji smatram veoma sadrajnim, jeste optue-
nikova lina odbrana, ali slika koju nam ocrtava zaelo nije netana. Stari i veoma
iv indijski kapitalizam otima se podreenosti, novim gospodarima i probija se
kroz novi okov engleske dominacije.
Moemo rei da svi ovi primeri, iako veoma saeti i prebrzo prikazani, po
mau sveobuhvatnom objanjenju koje se pribliava istini; oni jedne druge podu
piru u tolikoj meri da nude zadovoljavajui pristup problemu. Visoko drutvo u
423 Lord Clive,
Govor pred Donjim domom. Ovde navedeni odlomci dati su na osnovu francuskog
prevoda, Krakov. ostavtina Czartorisky.

578
 Drutvo ili skup skupova

Evropi je bilo podeljeno na najmanje dve klase koje su, uprkos nedaama istorije,
uspele da bez nesavladivih tekoa razviju svoje dinastije, i to stoga to pred so
bom nisu imale ni totalitarnu tiraniju, ni tiraniju samovoljnog vladara. U Evropi
je na taj nain podsticana strpljiva akumulacija bogatstva, kao i unutardrutveni
razvoj raznih sila i hijerarhija, ije je suparnitvo moglo dovesti do raznih rezul
tata. Sto se tie evropskog kapitalizma, drutveni poredak zasnovan na moi eko
nomije, nesumnjivo je iskoristio svoj poloaj u drugom planu: za razliku od dru
tvenog poretka zasnovanog samo na povlastici po roenju, on e biti prihvaen
kao da se zalae za umerenost, razboritost, marljivost i neku vrstu pravednosti.
Politika vladajua klasa privlai panju kao to vrhovi privlae gromove. Tako
je povlastica vlastelina jo jednom zasenila povlasticu trgovca.

579
 ZAKLJUAK

Na kraju ove druge knjige - Igre razmene - izgleda nam da je razvoj kapita
lizma, sagledan u svojoj celini, mogao tei samo na osnovu nekih drutvenih i
ekonomskih stvarnosti, koje su mu otvorile ili bar olakale put.
1) Prvi oigledan uslov je snana trina ekonomija koja se dalje razvija. Uz
to ide i itav niz inilaca, geografskih, demografskih, poljoprivrednih, industrij
skih i trgovakih. Jasno je da se taj razvoj odvija na svetskom nivou, pri emu sta
novnitvo svuda raste, u Evropi i izvan nje, u svim islamskim zemljama, u Indiji,
Kini, Japanu. Proces se ak i u izvesnoj meri odvija i u Africi, a naravno i u Ame
rici, gde Evropa ponovo poinje svoje putovanje. Svuda postoji isti niz dogaaja,
ista stvaralaka evolucija: u utvrenim gradovima, manastirskim gradovima, ad
ministrativnim gradovima, gradovima na raskru trgovakih puteva ili na oba
lama reka i mora. Ovaj uporedni razvoj dokazuje da je trina privreda, svuda
jednaka, tek sa manjim razlikama, nuna, spontana i normalna baza u svakom
drutvu koje pree odreeni prag. Kada se kritini prag dosegne, dolazi do spon
tanog bujanja razmene, trita i trgovaca. Ali ova trina ekonomija jeste nuan, a
ne dovoljan uslov za poetak razvoja kapitalizma. Kina, ponoviu, jeste savren
dokaz da kapitalistika nadgradnja ne nastaje spontano iz ive trine ekonomije
sa svim to ona podrazumeva. Za to su potrebni i drugi inioci.
2) Kapitalizam moe nastati samo iz jedne vrste drutva, onog koje je davno
stvorilo povoljno okruenje, a da nije bilo svesno ni o kom je procesu re, ni o
procesima kojima priprema put u nekoliko narednih vekova. Na osnovu nama
poznatih primera, drutvo nudi povoljno okruenje za poetak kapitalizma, kada s
hijerarhijama nastalim na ovaj ili onaj nain, pogoduje dugovenosti dinastija i
neprekidnoj akumulaciji bez koje nita ne bi bilo mogue. Potrebno je da se na-
sledstva prenose, batine uveavaju, korisni brakovi sklapaju; drutvo takoe
mora da se deli na grupe, od kojih su neke vladajue ili potencijalno vladajue;
drutvo mora da bude podeljeno i na slojeve, s lestvicama drutvene pokretlji
vosti, ako ne lakim za uspinjanje, ono bar postojeim. Sve to podrazumeva veoma
dugo sazrevanje. U stvari, mnogo inilaca treba da bude prisutno, posebno oni
politiki i istorijski, ako tako moemo da kaemo, vie nego ekonomski i dru
tveni. Potrebno je vievekovno i opte kretanje drutva, kao to dokazuju Japan i
Evropa, svako na svoj nain.
Zakljuak

3) Ali na kraju krajeva, dalji razvoj bi bio nemogu bez posebnog delovanja
svetskog trita, koje je u neku ruku oslobodilako. Iako trgovina na daljinu nije
sve, ona je obavezan prelaz na vii nivo dobiti. U treoj i poslednjoj knjizi naeg
del razmatraemo ulogu ekonomija-svetova, tih zatvorenih prostora, koji se st
varaju svaki u svom posebnom univerzumu, u raznim delovima nae planete. Ti
svetovi imaju vlastitu istoriju jer su se njihove granice menjale tokom vremena;
oni su se irili isto kao to je Evropa osvajala ostali deo sveta. S tim ekonomi-
jama-svetovima doi emo do razliitog nivoa konkurencije i do razliite lestvi-
ce prevlasti. Po pravilima, toliko esto ponavljanim, moi emo ih nepogreivo
slediti kroz hronoloku istoriju Evrope i sveta, kroz niz svetskih sistema, koji
predstavljaju hroniku samog kapitalizma. U svemu tome je bitan jedan stari izraz,
no jo uvek valjan i smislen: meunarodna podela rada, uz koju, naravno, ide i
podela plodova koje ona donosi.