POTRAGA

ZA SREOM

Daglas Kenedi

Prevela
Maria Toth Ignjatovi
 

Naslov originala

Douglas Kennedy
The Pursuit of Happiness

Copyright Douglas Kennedy 2001

Translation Copyright 2007 za srpsko izdanje, LAGUNA Jo jednom za Grejs Karli
 

Ne inimo ono to bi trebalo;

to ne bi trebalo, to radimo;
I oslanjamo se na zamisao
Da e nas srea voditi.
Metju Arnold
 

prvi deo

KEJT
10 11

jedan

Prvi put sam je videla kraj kovega moje majke. U svojim sedam
desetim visoka, sva koata, prelepe sede kose skupljene u vrstu
punu na potiljku. Izgledala je ba onako kako bih i ja sama elela
da izgledam ako ikada doivim njene godine. Stajala je uspravno,
kima joj je odbijala da se savije pod teretom godina. Besprekor
na graa kostiju. Koa joj je ostala glatka. Bore joj nisu naruile
izgled lica. Naprotiv, davale su mu karakter, privlanost. Jo je
bila privlana prigueno i otmeno. Moe se rei da su je nekada
mukarci smatrali lepom.
Ali panju su mi privukle oi. Sivoplave. Otro usredsreene,
upijajui sve. Pronicljive, budne oi, sa trakom nagovetaja sete.
Ali ko nije maloduan na sahranama? Ko ne pilji u koveg zami
ljajui sebe prostrtog u njemu? Kau, sahrane su za ive. Vraki
istinito. Jer mi ivi ne oplakujemo samo onog koji odlazi. Plaemo
i za sobom. Zbog surove kratkoe ivota. Zbog silnih besmislica u
njemu. Zbog naina na koji se spotiemo kroz ivot, ba kao stra
nac bez mape, koji pravi greku na svakoj okuci puta.
Kada sam enu pogledala direktno, ona je stidljivo skrenula
pogled kao da sam je uhvatila kako me ispituje. Dete koje ostaje
siroe uvek je u centru panje prisutnih na sahranama. Kao od
najblieg osobi koja odlazi, od tebe se oekuje da da ton prilici.
Ako si histerian, ni oni se nee uzdrati od jecanja. Ako samo tiho
12 Daglas Kenedi
plae, i oni e tako. Ako suspree oseanja, i oni e se ponaati
uzdrano, disciplinovano.
Drala sam se pribrano, pristojno takvi su bili i onih dvade
setak oaloenih koji su doli da moju majku isprate na njeno
poslednje putovanje da pozajmim rei upravnika pogrebnog
zavoda, koji je taj izraz upotrebio dok mi je saoptavao cenu tran
sporta od njegove kapele u 75. ulici i Aveniji Amsterdam do kona
nog odredita. Neposredno ispod aerodroma La Gvardija u Flaing
Medou, u Kvinsu.
Kada je ena ve okrenula glavu, ula sam jak zvuk motora avio
na koji je upravo poleteo prema hladnom, zimskom plavom nebu.
Nema sumnje da je veina prisutnih oko groba pomislila kako sam
razmiljam o raju i o mestu moje majke u njemu. A ja sam u stva
ri samo htela da vidim koju oznaku nosi avion koji je poleteo. US
Air. Jedan od onih starih 727, koji se i dalje koriste za krae letove.
Moda je to let za Boston. Ili moda za Vaington
Neverovatno, beznaajne gluposti prolaze vam kroz glavu i u
najznaajnijim trenucima ivota.
Mamice, mamice.
Moj sedmogodinji sin, Itan, drao mi se rukama za kaput.
Episkopalni svetenik, koji je stajao pokraj kovega, pevao je odlo
mak iz Otkrovenja:
I Bog e otrti svaku suzu od oiju njihovih;
I smrti nee biti vie, ni plaa
Ni vike, ni bolesti nee biti vie;
Jer prvo proe.
Teko sam gutala. Nema tuge. Nema plakanja. Nema bola. To
nije bila pria o ivotu moje majke.
Mamice, mamice
Itan se i dalje vrsto drao za moje rukave, privlaio panju.
Stavila sam mu prst na usne i gladila mu pepeljastoplavu kosicu.
Ne sad, anele moj, apnula sam..
Piki mi se.
Potraga za sreom 13
Suzdravala sam smeh.
Tata e te odvesti, rekla sam, i podigla glavu da uhvatim
pogled svog biveg mua. Met je stajao sa druge strane kovega,
uvajui lea tom malom skupu. Bila sam prijatno iznenaena
kada se jutros pojavio u kapeli. Od kada je pre pet godina napu
stio mene i Itana, nai odnosi bili su u najboljem sluaju poslovni
svaka izgovorena re meu nama odnosila se na naeg sina i na
uobiajena pitanja o novcu koja i one najljue bive suprunike
nateraju da jedno drugom odgovore na telefonske pozive. Kada
je pokuao da se pomiri, ja sam ga odbila. Iz nekih neobjanjivih
razloga, nikada mu nisam oprostila to to je kroz naa vrata iza
ao pravo u Njen zagrljaj Gospoica Glava Koja Pria, medijsko
udo sa njujorkog Kanala 4. A Itan je tada imao samo dvadeset
i pet meseci.
Nema veze, i ti mali porazi moraju se prihvatiti, zar ne? Pogo
tovo kada se Met toliko drao mukog obrasca. Ipak, postoji neto
za ta svom bivem muu moram odati priznanje: on je postao
paljiv i veoma drag otac. I Itan ga oboava to su i na sahrani
svi primetili, kako je od kovega s bakom prosto poleteo ocu u
naruje. Met je podigao dete u vazduh i videla sam kako mu Itan
apue kako mora da piki. Met je klimnuo glavom prema meni,
spustio dete, obgrlio ga oko ramena i poao u potragu za najbli
im toaletom.
Svetenik je sada preao na omiljeni napev za sahrane, Psa
lam 23:
Postavio si preda mnom trpezu na vidiku
neprijateljima mojim; namazao si uljem
glavu moju, i aa je moja prepuna.
ula sam kako se moj brat arli bori da ne zaplae. Stajao je
sasvim pozadi, iza male grupe oko majinog kovega. Nema sum
nje da je danas osvojio nagradu za Najvee Iznenaenje sahrane
im je jutros stigao iz El Eja do kapele, siv u licu kao pepeo i
zbunjen. Bilo mu je neprijatno. Trebalo mi je vremena da ga pre
poznam nisam ga videla sedam godina, a vreme je uinilo svoje i
14 Daglas Kenedi
napravilo od njega mukarca srednjih godina. No, dobro. I ja sam
ena srednjih godina tek! ali arli (sa pedeset pet, skoro devet
godina stariji od mene) zaista izgleda pa dobro, pretpostavljam
da je re zrelo ona prava. Izgubio je dosta i kose i od svog fizi
kog izgleda. Lice mu je postalo neprijatno runo, oputeno. Oko
struka se primeuju velika ispupenja sa obe strane a pojas za
spasavanje jo vie istie lo kroj njegovog crnog odela. Bela kou
lja bila mu je otkopana na okovratniku. Crna kravata isflekana.
Njegov celokupan izgled govorio je o looj ishrani i o izvesnom
razoaranju u ivotu. Iako sam bila dobro upoznata s ovim inje
nicama ipak sam bila zapanjena koliko je ostario, i to je preao
ceo kontinent da bi se danas oprostio od ene s kojom poslednjih
trideset godina jedva da je odravao ikakvu vezu.
Kejt, rekao je prilazei mi u holu kapele.
Primetio je zaprepaenje na mom licu.
arli?
Sledio je neprijatan trenutak, kada mi se pribliavao da me
zagrli, pa se predomislio i samo mi je jednostavno uhvatio ruke
sa strane. Za trenutak nismo znali ta da kaemo jedno drugom.
Najzad sam nekako izustila:
Ovo je ba iznenaenje
Znam, znam, rekao je prekidajui me.
Dobio si moju poruku?
Klimnuo je. Kejt toliko mi je ao.
Naglo sam se izmakla od njega.
Nemoj, molim te, da me tei, rekla sam mirno. Ona je bila
i tvoja majka, sea se?
Pocrveneo je. Najzad je uspeo da promrmlja: Nije fer.
Glas mi je ostao smiren, vrlo suzdran.
Svaki dan poslednjeg meseca otkad je saznala da odlazi
uporno me je pitala da li si zvao. Kada se pribliio kraj, poela
sam da je laem i govorim kako svakodnevno zove da pita za nju.
Zato nemoj da mi pria o tome ta je fer, a ta nije.
Moj brat je nemo gledao u linoleum u pogrebnom zavodu. Dva
prijatelja moje majke prola su pored nas. Njihov prijatan ton u
glasu malo je povratio arlija. Kada je poeo obred u kapeli, seo
Potraga za sreom 15
je u poslednji red. Ispruila sam vrat da pogledom preem preko
prisutnih i na tren srela njegov pogled. Uz vidan oseaj neprijat
nosti, skrenuo je pogled. Traila sam ga posle opela, jer sam elela
da mu ponudim vonju do groblja u takozvanoj porodinoj limu
zini. Ali arli se izgubio. Tako sam se u Kvins uputila sa Itanom
i tetkom Meg, oevom sestrom sedamdesetetvorogodinjom
profesionalnom usedelicom, koja je poslednjih etrdeset godina
alkoholom unitavala svoj ivot. Bilo mi je zadovoljstvo videti da
je ostala trezna za ispraaj svoje snahe. U retkim prilikama kada
je bila trezna, Meg je znala da bude najbolji zatitnik i sauesnik
kakav se samo poeleti moe. Pogotovo to je imala jezik ljute ose.
im se limuzina otisnula od kapele, poveo se razgovor o arliju.
Tako znai, ree Meg, odbegli kuronja nam se vratio.
Da bi onda munjevito nestao, dodala sam.
Doi e on na groblje, rekla je.
Otkud zna?
Rekao mi je. Dok si ti okolo kljocala fotoaparatom, po zavr
etku opela, ja sam ga uhvatila na izlazu. Saekaj malo, rekla sam
mu, i poveemo te do Kvinsa. A on, sav umiljat, odgovorio mi
je da e radije poi podzemnom. Kaem ti, arli je i dalje onaj isti,
stari tuni govnar.
Meg, rekla sam pokazujui glavom na Itana. Dete je sedelo
pored mene u limuzini, udubljeno u svoju knjigu.
On ne slua gluposti koje tetka Meg govori, je li tako, Itane?
Podigao je pogled s knjige i rekao: Znam ta znai re gov
nar.
Divno, ree Meg zadovoljno mrsei detetu kosu.
Samo ti itaj tu knjigu, ljubavi, rekla sam.
Kako je to pametno dete, rekla je Meg. Odlino si ga vaspi
tala, Kejt.
Misli, poto zna i rune rei?
Oboavam ene koje imaju visoko miljenje o sebi.
A to sam ja: gospoa Samopotovanje.
Barem si ti uvek radila one prave stvari. Pogotovo one koje
se tiu porodice.
O, da i vidi kuda me je to odvelo.
16 Daglas Kenedi
Majka te je oboavala.
Da, svake druge nedelje.
Znam da je bila teka
Blae reeno, nemogua.
Veruj mi, eeru ti i ovaj deki ovde bili ste joj sve. Zaista
sve.
Ujela sam se za usnu i priguila pla. Meg me je uhvatila za
ruku.
Veruj mi: i roditelji i deca na kraju dou do istog zakljuka,
da su ba oni obavili onaj nezahvalan posao. Niko tu ne izlazi sre
an. Nema anse. Ali barem te nee muiti gria savesti, kao tvog
blesavog brata.
Da li zna da sam mu prole nedelje ostavila tri poruke da
joj je ostalo jo samo nekoliko dana i da mora doi da je vidi jo
jednom.
A on te nikada nije ni pozvao?
Ali njegov portparol jeste.
Princeza?
Niko drugi nego ona.
Princeza je bio na nadimak za Holi odbojnu provincijalku
koja se 1975. udala za arlija, i postepeno ga ubedila (na osnovu
dugake liste lai i linih interesa) da se potpuno odvoji od svoje
porodice. arliju dodue nije bilo potrebno previe ohrabrivanja
za to. Od trenutka kada sam postala svesna svega, znala sam i to, za
jednu majku i sina neprilino, da arli i moja majka imaju neobi
no hladan odnos i da je razlog te netrpeljivosti bio moj otac.
Kladimo se u dvadeseticu da e se tvoj brat, na kraju, slomiti
kod groba, ree Meg.
Nee, rekla sam.
Ja ga nisam videla, recimo kada nas je ono poslednji put
posetio?
Pre sedam godina.
Tako je, vrlo je mogue da je to bilo pre sedam godina, ali ja
to dete poznajem od roenja. I veruj mi, on je oduvek saaljevao
samog sebe. Kako sam ga ugledala danas, pomislila sam: jadan
na arli, on jo uvek igra na onu istu kartu samosaaljenje. I
Potraga za sreom 17
ne samo to, mui ga i ona toplo-hladna prevrtljiva gria savesti.
Ne moe sebe da natera da popria s majkom na samrti, ali poku
ava da se iskupi pojavljivanjem na njenoj sahrani. Kakva tuna
gluma.
On svejedno nee plakati. Suvie je povreen.
Meg mi je mahnula novanicom.
Ke na videlo!
Prevrtala sam po depovima sakoa dok nisam pronala dve
desetice. Mahnula sam novanicama Megi ispred oiju. Bie mi
uivancija kad ti uzmem dvadeseticu, rekla sam.
Ne toliko koliko u ja uivati gledajui onog malog usranog
kako jeca.
Kratko je pogledala Itana (i dalje udubljenog u svoju knjigu),
zatim digla glavu i pogledala u nebo.
Oprosti, ree Meg, ovo mi se malo omaklo.
I ne diui glavu sa knjige, Itan dobaci: Znam ta znai re
usran.
Meg je dobila opkladu. Posle poslednje molitve nad kovegom,
svetenik mi je dotakao rame i izjavio sauee. Onda su i ostali
poeli da prilaze jedan po jedan. Dok je trajao taj ritual rukovanja
i grljenja, primetila sam onu nepoznatu enu, kako pognute glave
ita natpis na susednom nadgrobnom spomeniku. Natpis sam
znala napamet:
Don Dozef Malon
22. avgust 1922 14. april 1956.
Don Dozef Malon, poznatiji kao Dek Malon. Takoe znan i
kao moj otac, koji je iznenada napustio ovaj svet samo osamnaest
meseci nakon mog roenja a ipak me je njegova senka stalno
pratila. To je ona udna stvar koja se tie roditelja: oni fiziki mogu
nestati iz tvog ivota moda ih nisi ni upoznao ali ih se nikada
ne moe osloboditi. To je njihovo konano zavetanje a injeni
ca je, eleli mi to ili ne, da su oni uvek tu s nama. I bez obzira na
to koliko snano se otimate, oni vas ne putaju.
18 Daglas Kenedi
Dok me je kominica sa gornjeg sprata grlila, brzo sam pogle
dala preko njenog ramena. arli se uputio prema oevom grobu.
Ona ena je i dalje tamo stajala. Ali kada je primetila da se on pri
bliava (oito je znala ko je on), odmah se povukla, oslobaajui
prilaz oevom granitnom spomeniku. arlijeva glava bee duboko
sputena, koraci nesigurni. Kada je stigao do spomenika, naslonio
se da bi se pridrao i odjednom je poeo da jeca. Najpre je poku
ao da obuzda svoje uzbuenje, ali je izgubio tu bitku i jecanje je
postalo nekontrolisano. Polako sam se oslobodila Kristininog zagr
ljaja. Instinktivno sam poelela da potrim pravo ka njemu ali
sam zaustavila taj izliv sestrinske samilosti (pogotovo to nisam
mogla u trenu da mu oprostim bol od kojeg je majka utke patila
tolike godine). Umesto toga polako sam pola ka njemu, i neno
mu dodirnula ruku.
Je li sve u redu, arli?, pitala sam ga tiho.
Podigao je glavu. Lice mu je bilo crveno kao paradajz, oi u
suzama. Iznenada je pokleknuo ka meni, glava mu je pala na moje
rame, a njegove ruke zgrabile su me vrsto, kao da smo dva davlje
nika u moru. Njegovo jecanje sada je postalo estoko, otvoreno.
Neko vreme stajala sam tako, sputenih ruku, ne znajui ta da
radim. Ali njegov bol bio je tako potpun, tako jak i glasan, jedno
stavno sam morala da ga zagrlim.
Trebalo mu je dosta vremena da zaustavi pla. Gledala sam ka
Itanu (sada se vratio iz toaleta). Met ga je neno zaustavio da ne
potri ka meni. Mahnula sam sinu, a on me je nagradio jednim
od onih njegovih milion osmeha od sto vati, to u istom trenu
nadoknadi iscrpljujuu i beskrajnu brigu koja neizostavno prati
roditeljstvo. Onda sam pogledala levo od Itana, i opet videla onu
enu. Posmatrala je kako teim arlija. Pre nego to se okrenula
od mene, u trenutku sam videla njen prodoran pogled. Otrina tog
pogleda naterala me je da se upitam: odakle nas ona zna?
Ponovo sam se okrenula prema Itanu. A on je s dva prsta nai
roko razvukao usta i isplazio jezik jedna od taaka njegovog
repertoara koju je izvodio kada bi primetio da sam preozbiljna.
Priguila sam smeh. Pogled mi se tada opet vratio na nepoznatu
Potraga za sreom 19
enu. Ali nje vie nije bilo tamo videla sam je samu na irokom
putu kako koraa prema izlazu iz groblja.
arli je svom snagom gutao knedle dok je pokuavao da zau
stavi pla Smatrala sam da sam ga dovoljno teila, pa sam se
polako oslobaala njegovog zagrljaja.
Jesi li sada dobro?, pitala sam ga.
I dalje je drao glavu pognutu.
Ne, proaputao je, i dodao: Trebalo je, trebalo je
Opet je briznuo u pla. Trebalo je. Izraz u engleskom jeziku koji
zadaje najvie muka, samokanjavanja, ono to svi stalno izgovara
mo tokom ove lakrdije zvane ivot. arli je bio u pravu. Trebalo
je. A sada vie ne postoji nain da bilo ta promeni.
Vrati se s nama u grad, rekla sam. U maminom stanu ima
neto pia i hrane. Sea se gde se nalazi, zar ne?
U istom asu pokajala sam se za ono to sam rekla, jer je arli
nastavio da plae..
To mi je bilo glupo, rekla sam tiho. ao mi je.
Ne moe ti biti toliko ao koliko je meni, rekao je plaui.
Ne koliko
Ponovo je izgubio kontrolu, plakao je u besu. Ovog puta nisam
ga teila. Umesto toga, okrenula sam se i ugledala Meg kako krui
u blizini. Izgledala je sasvim smireno, ekajui as da pritekne u
pomo. Kada sam se okrenula prema njoj, ona je pokazala glavom
arlija i izvila obrve, kao da me pita: eli li da ja ovde preuzmem
stvari u svoje ruke? Nego ta. Ona je tada prila bratancu i rekla:
Hajde de, arli, i uhvatila ga ispod ruke. Pusti to i proetajmo
malo.
Met je sada pustio Itana, koji je potrao prema meni. unula
sam da ga dignem u zagrljaj.
Je li sad bolje?, pitala sam.
Toalet je bio grozan, rekao je.
Okrenula sam se prema majinom grobu. Svetenik je jo uvek
stajao pored kovega. Iza njega su stajali grobari, na pristojnom
rastojanju, ali sam mogla zakljuiti da ekaju da odemo kako bi je
spustili u zemlju Kvinsa, prineli alat, zatrpali raku, a onda pravac
20 Daglas Kenedi
na ruak ili u oblinju kuglanu. ivot stvarno ide dalje bez obzira
na to jesi li ti ovde ili te vie nema.
Svetenik mi je jedva primetno pokazao: vreme je da se oprosti
mo. Dobro, preasni, neka bude kako kae. Uhvatimo se svi za
ruke i zapevajmo.
Vreme je da se oprostimo od svih
M-I Vidimo se uskoro
K-I Zato? Zato to te volimo
M-A-U-S
Na tren, vratila sam se u na stari porodini stan u 84. uli
ci, izmeu Brodveja i Avenije Amsterdam. Imam est godina,
vratila sam se iz kole, pohaam prvi razred na Brirliju, gledam
Anet, Frenkija i sve ostale likove na naem crno-belom zenitu,
s okruglim ekranom i antenom nalik na zeje ui, i ormariem od
imitacije mahagonija, a majka se tetura prema meni s dve ae u
ruci: sokom od jagoda za mene i kanadskim viskijem s ledenom
sodom za nju.
Kako su Miki i njegovi drugari?, pita ona, nerazgovetno.
Oni su moji prijatelji, kaem.
Spustila se do mene na divan.
Jesi li ti moja prijateljica, Kejt?
Ogluila sam se o pitanje. Gde je arli?
Odjednom je izgledala uvreena.
Kod gospodina Barklija, rekla je. Spomenula je plesnu ko
lu, gde su zalizani deaci kao to je arli, vritei, odlazili jednom
nedeljno.
arli mrzi ples, rekla sam.
Ti to ne zna, ree majka, otpivi polovinu pia.
ula sam kada ti je to rekao, rekla sam. Mrzim plesnu ko
lu. Mrzim i tebe.
Nije on rekao da me mrzi.
Rekao je, kazala sam, i nastavila da gledam program.
Mama je ispila i ostatak pia.
On to nije rekao.
Potraga za sreom 21
Mislila sam da je to igra.
O, da, rekao je.
Ti ga nikada nisi ula
Tu je prekinem. A zato je moj otac u raju?
Posivela je u licu. Ovakav razgovor vodile smo i ranije, i tad
ve nisam pitala za oca skoro godinu dana. Ali danas sam dola
kui s pozivnicom za vee otacerka u mojoj koli.
Zato je on morao da ode u raj?, navaljivala sam.
Draga, kao to sam ti ve i ranije rekla, nije on eleo da ide u
raj. Ali se razboleo
Kada mogu da ga vidim?
Na licu joj se ogledao oaj.
Kejt ti si moja prijateljica, jesi li?
Pusti me da vidim svog tatu.
ula sam kako pokuava da suzdri pla. Barem da mogu
elim da poe sa mnom u moju kolu
Reci mi, Kejt, da li si mi ti prijateljica?
Vrati mi mog tatu s neba.
Glas joj je bio slabaan, piskutav, bezbojan.
Ne mogu, Kejt. Ja
Onda je zaplakala. Privukla me je k sebi, skrivajui lice u moja
mala ramena. Uplaila me je na smrt. I naterala me je da pobeg
nem iz sobe, zastraena.
Tada sam je jedan jedini put videla pijanu. Tada je prvi i jedini
put plakala preda mnom. I tada sam poslednji put od nje traila
da mi vrati oca sa neba.
Da li si ti moja prijateljica, Kejt?
Nikada joj nisam odgovorila na to pitanje. Istini za volju, odgo
vor zapravo ni sama nisam znala.
Mamice!
Itan mi je stiskao ruku. Mamice! Hou kui!
Vratila sam se u Kvins. Vratila sam se majinom kovegu. I
rekla: Doi, prvo reci zbogom baki.
Pustila sam Itana da prie blie, svesna da su svi pogledi upere
ni u nas. Prili smo bletavom kovegu od tikovine. Itan je kucnuo
prstiima.
22 Daglas Kenedi
Zdravo, bako. Zbogom, bako.
vrsto sam zagrizla usne. Oi su mi bile pune suza. Kratko sam
pogledala oev grob. To je to. To je to: od sada siroe.
Osetila sam teku ruku na ramenu. Okrenula sam se. Bio je to
Met. Odgurnula sam ga. Odjednom sam znala: samo smo Itan i
ja, i niko vie.
Svetenik mi je ponovo dao znak. Dobro, dobro. Odlazim.
Stavila sam ruku na koveg. Bio je hladan, kao friider. Povu
kla sam aku. Toliko za veliko finale. Opet sam se ujela za usnu,
prisiljavajui se da ostanem vrsta. Pruila sam ruku prema sinu,
usmeravajui ga prema automobilu koji nas je ekao.
Met je stajao kod vrata. Govorio je tiho.
Kejt, ja sam samo eleo
Ne zanima me
Sve to ti elim rei
Razume li ti engleski?
Hoe li me sasluati, molim te
Zgrabila sam vrata automobila. Ne, ne, neu te sluati
Itan me je uhvatio za rukav. Tata mi je rekao da e me voditi
u bioskop Imaks. Mogu li da idem, mamice?
Tada sam postala svesna koliko sam bila neprijatna.
Malo emo se druiti u stanu, ula sam samu sebe.
Itanu e biti zabavnije u bioskopu, zar ne misli?, ree Met.
Ha, kako da ne. Pokrila sam lice rukama. I tada sam se oseala
umornijom nego ikada pre u ivotu.
Molim te, mamice, mogu li?
Digla sam pogled ka Metu. Kada e ga vratiti kui?
Neto sam razmiljao, moda bi eleo da provede no kod
nas.
Primetila sam da je odmah zaalio to je izgovorio te poslednje
rei. Met je nastavio da pria.
Odveu ga ujutro u kolu. A moe ostati i narednih nekoliko
noi, ako je tebi potrebno
Dobro, rekla sam prekidajui ga. Onda sam unula i zagrlila
sina. I ula sebe kako kaem: Jesi li ti moj prijatelj, Itane?
Potraga za sreom 23
On me je stidljivo pogledao, i onda na brzinu poljubio u obraz.
elela sam da to uzmem kao potvrdan odgovor, ali sam znala da
u razmiljati o njegovom povrnom odgovoru celog dana i
noi. I da u se istovremeno pitati kog avola sam uopte morala
da postavim tako glupo pitanje.
Met je poao da mi dodirne ruku, ali se predomislio.
uvaj se, rekao je odvodei Itana.
Onda sam osetila drugu ruku na ramenu. Jednostavno sam je
stresla sa sebe, kao da je neka muva, i rekla onom ko mi je stajao
iza lea: Vie ne primam sauea, zaista.
Onda i nemoj.
Pokrila sam lice rukama. Meg, oprosti mi.
Pomoli se svetoj Mariji, a onda pravo u auto.
Uinila sam kako mi je naredila. Meg se uvukla u kola pored
mene.
Gde je Itan?, pitala je.
Ostatak dana provee sa ocem.
Odlino, rekla je. Sad mogu da zapalim cigaretu.
Dok je traila svoj merit u tanici, pokucala je na staklenu pre
gradu automobila. Voza je pritisnuo dugme i staklo se spustilo.
Na sledeem izlazu, drugar, rekla je Meg, i zapalila cigaretu.
Videlo se s kakvim zadovoljstvom uvlai dim.
Mora?, pitala sam.
Da, moram.
To e te ubiti.
To se ne zna.
Limuzina je izala na glavni grobljanski put. Meg me je uhvatila
za ruku, upliui svoje tanke prste u moje.
Kako se dri, srce?, pitala je.
Bila sam i bolje, Meg
Jo nekoliko sati, i cela ova prokleta stvar e se zavriti. A
onda
Meg je slegla ramenima. I jae mi stisla ruku.
Gde je arli?, pitala sam.
Otiao je podzemnom, do grada.
Zato to radi, pobogu?
24 Daglas Kenedi
Kajanje na njegov nain.
Gledajui ga tako slomljenog oseala sam saaljenje prema
njemu. Samo da je hteo da podigne slualicu, mogao je da ispravi
toliko toga s majkom.
Ne, rekla je Meg. Ne bi on tu nita ispravio.
Kako se limuzina bliila izlazu, ponovo sam primetila onu
enu. Odluno je koraala prema izlazu iz groblja, zauujue
lako za svoje godine. I Meg ju je videla.
Poznaje li je?, pitala sam.
Odgovorila je neto poput: Uopte me ne zanima.
Bila je uz majin grob, rekla sam. I zadrala se gotovo do
kraja opela.
Meg je ponovo slegla ramenima.
Rekla sam: Moda neka besposlena udakinja to tako tumara
po groblju.
Podigla sam pogled dok smo prolazile pored nje, i brzo ga
spustila.
Limuzina je izala na glavni put i zaokrenula levo prema Men
hetnu. Oseala sam se potpuno iznureno. Za trenutak je nastao
tajac. Onda me je Meg munula laktom.
I, rekla je, gde su moje pare od opklade?
25
dva
Posle sahrane, od dvadesetoro prisutnih na pogrebu njih petnae
storo svratili su u stan moje majke. Bilo je veoma tesno majka je
u tom malom, jednosobnom stanu na uglu 84. ulice i Avenije Vest
End provela poslednjih dvadeset est godina ivota (ak i u onim
zaista retkim prilikama kada bi ona neto proslavljala, ne seam
se da je ikada bilo vie od etvoro ljudi odjednom).
Nikada nisam volela taj stan. Bio je skuen. Imao je lo polo
aj. Nalazio se na jugozapadu, na etvrtom spratu, to znai da je
gledao na zadnji prolaz, a sunce jedva da je i dopiralo do njega.
Dnevna i spavaa soba srednje veliine, kupatilo malo, a kuhinja
duguljasta, sa starom opremom i pohabanim linoleumom. Sve je
u tom stanu izgledalo staro, istroeno, vapilo je za obnovom. Tri
godine ranije uspela sam da ubedim majku da se stan okrei ali,
kao mnogi stanovi na zapadnoj strani, sjaj nove farbe samo je
dodao neki jeftin izgled, novi sloj na ve postojee koje su godina
ma nanosili na zid. Tepisi su bili iskrzani, a nametaj odavno zreo
za popravku i presvlaenje. Sve to je od luksuznih stvari imala
(televizor, klima-ureaj, sve-u-jednom stereo, korejski proizvod)
ve je davno bilo zastarelo. Poslednjih godina, kad god sam imala
neto vika novca (to, istini za volju, nije bio est sluaj), predla
gala sam joj da kupimo nov televizor ili mikrotalasnu penicu.
Ali, ona je uvek odbijala.