Zbornik 1-13

ISSN 2334 - 8631
ZBORNIK RADOVA
NOVA NAUNA EDUKATIVNA MISAO

1/2013
NOMOTEHNIKI CENTAR BEOGRAD 2013

ZBORNIK RADOVA
1/2013
Izdava
NOMOTEHNIKI CENTAR BEOGRAD
2013
Salvadora Aljendea br. 14. Beograd
Tel. 064/315 64 67
065/67 95 340
Urednik
dr Zoran Birovljevi
Korice, tampa i povez

Zoran Baki
Grafiar specijalista
Kompjuterska obrada
Duica Birovljevi
TAMPA
'' NC'' Beograd
Tira :
30
Potovani itaoci,
Pred vama je prvo ovogodinje izdanje Zbornika radova Nomotehnikog Centra

Beograd, Nova nauna edukativna misao. Bilten 1/2013. je sintagma cilja koji je naalost
kod nas jo u zaecima a odnsi se na to, da drutvo u kome ivimo izmeu ostalog bude
bazirano i na znanju. Razne dileme oko implementacije Bolonjske deklaracije upravo
ovim primerom elimo da prevaziemo iz prostog razloga to sama injenica o tome da
smo dobili i neki drugi pogled na proces obrazovanja je veliki uspeh za nau sredinu.
Dovoljno je samo spomenuti reorganizaciju nastavnog procesa i uvoenje itavog niza
novih struka, kao i mogunost kvalitetnije organizacije naunog rada pa da sa pravom
moemo da kaemo krenuli smo kako tako to je bolje nego da stojimo u mestu.
Uvaavajui inostrana pozitivna iskustva kako ona iz Bolonjkog procesa tako i neka
druga hrabro kreemo ka usvajanju nove i aktivne uloge studenata i nastavnog kadra u
procesu obrazovanja i njihovog sve ire ukljuivanje u strune i istraivake projekte.
Naalost, da se ne bi ponavljali svi dobro znamo za teku finansijusku stranu koja pogaa
veinu onih koji bi hteli ili znali da se ukljue u dalje usvaravanje svog strunog
potencijala gde se danas bez trinog modela poslovanja, a to znai bez sopstvenih
velikih materijalnih sredstava ne moe nabaviti struna literatura, dok se na objavljivanje
naunih ili strunih radova mora a priori zaboraviti. Zbornik radova Nomotehnikog
Centra Beograd, kao jedinstveni forum za prezentaciju naunih i strunih dostignua,
obezbeuje uslove za dostupnost ovih rezultata. Vano je napomenuti da zbornici
Nomotehnikog centra izlaze uz veliku pomo donatora i minimalnu kotizaciju uesnika
radova, koja pokriva samo poreske trokove oko izlaenja ovog izdanja, jer na alost nae
drutvo nema nikakvo razumevanje za ovakve i sline naune projekte. Ovim i slinim
izdanjima Nomotehniki Centar Beograd pokuava da razbije tabue o tome da znanje i
elje pojedinaca ka sopstvenom edukativnom usavravanju nije roba ve budunost ovog
drutva. Zbornik izlazi u dva oblika elektronskom i tampanom, koji je pred vama. U
ovom broju tampani su radovi koji su pristigli na osnovu javnog poziva Nomotehnikog
Centra do 30 juna 2013 godine. U Zborniku su ovi radovi dati kao reprint uz manje
vizuelne korekcije.
Za izdavaa
dr Zoran Birovljevi
SADRAJ BILTENA
1. Ivan Ivanovi
EKONOMIJA OBNOVLJIVIH IZVORA U SRBIJI ( 1 - 9 )
2. mr eljko Petrovi
ODNOS EVROPSKE UNIJE I BOSNE I HERCEGOVINE ( 10 - 23 )
3. mr eljko Petrovi
ODNOS MEUNARODNOG KRIVINOG TRIBUNALA
ZA BIVU JUGOSLAVIJU I BOSNE I HERCEGOVINE ( 24 - 36 )
4. mr eljko Petrovi
EKONOMSKA DIPLOMATIJA KAO VID SAVREMENE
DIPLOMATIJE SA POSEBNIM OSVRTOM NA
EKONOMSKU DIPLOMATIJU BOSNE I HERCEGOVINE ( 37 - 49 )
5. doc. dr Katarina Zaki
POSLOVNA PRAKSA U NARODNOJ REPUBLICI KINI
VERSUS U REPUBLICI SRBIJI ( 50 - 65 )
6. Branislav Borota, master mender
PROCES REALIZACIJE MILENIJUMSKI CILJEVA
RAZVOJA U REPUBLICI SRBIJI ( 66 - 82 )
7. Ljiljana Crnogorac
EKOLOKI TERORIZAM - EKOTERORIZAM ( 83 - 92 )
8. Mara Stevanovi
FINANSIJSKA ANALIZA U SISTEMU UPRAVLJANJA
OSIGIRAVAJUIM DRUTVIMA ( 93 - 104 )
9. Aleksandar Jovanovi
PRISUSTVO AKCIONARSTVA I AKCIONARSKIH
DRUTVA U SRBIJI ( 105 - 113 )
10. Ana Krkelji
ASPEKTI I PRIRODA GLOBALIZACIJSKIH PROCESA ( 114 - 129 )
11. Ivana Milovanovi - Marta Mitrovi
NEVERBALNI ODGOVOR POLITIARA NA REZULTATE
PARLAMENTARNIH IZBORA U CRNOJ GORI 2012. ( 130 - 144 )
12. Marta Mitrovi - Ivana Milovanovi
TROENJE KAO NOVO MASOVNO UIVANJE ( 145 - 154 )
ZBORNIK RADOVA NOMOTEHNIKOG CENTRA BEOGRAD
BILTEN 1/2013
EKONOMIJA OBNOVLJIVIH IZVORA U SRBIJI

Ivan Ivanovi
Apstrakt
Privredni razvoj Srbije u proteklim godinama karakterie pogoranje kvaliteta rasta.
Otuda se u narednom periodu razvoja postavlja kao prioritetno pitanje racionalne
upotrebe svih faktora investicija, osnovnih i obrtnih sredstava, domaih privrednih
resursa i radnih potencijala, energije. U takvoj situaciji, kadrovski potencijal treba
usmeriti u pravcu poslovnog povezivanja sa svetom, ne bi li se koliko-toliko prevazilo
izuzetno teko nasleeno stanje. A to za sobom povlai i definisanje nacionalne strategije
razvoja po pojedinim sektorima privreivanja, kako bi u novoj podeli rada u Evropi
(regionalizaciji), dobili svoje mesto i ulogu.
Sa tog aspekta, s obzirom na postojee izgraene kapacitete, postignutog
tehnolokog nivoa proizvodne strukture, znanja u pojedinim oblastima itd., uvoenje
novih tehnologija za proizvodnju postojeih proizvoda je opravdano samo ako to
doprinosi poboljanju performansi kvaliteta, irini asortimana i specifinim zahtevima
pojedinih trinih segmenata.
Kljune rei: privredni razvoj, energetska efikasnost, reforme, racionalna potronja,
obnovljivi izvori, nacionalna strategija, globalizacija
Abstract
Economic development of Serbia in recent years, characterized by the deterioration
of the growth. Therefore, in the future development sets as a priority the rational use of
all factors of investment, working capital and fixed assets of domestic economic
resources and labor resources, energy ... In such a situation, human resources should be
directed towards business connections with the world, would not it be more or less
overcome inherited a very difficult situation. And this leads to the definition of national
development strategies in certain sectors of economic activity, to the new division of
labor in Europe (regionalization), its place and role. From this point of view, and given
the existing built facilities, achieved technological level of production structure,
knowledge in certain areas etc.., The introduction of new technologies for the production
of existing products is justified only if it contributes to the improvement of service quality,
breadth of product range and specific needs of individual market segments.
Keywords: economic development, energy efficiency, reform, rational consumption,
renewable energy, national strategy, globalization
UVOD
Za uspean razvoj privrede svake zemlje jedan od uslova je svakako i uticaj
savremene nauno-tehnike i tehnoloke revolucije. Tom fenomenu zemlje sveta
poklanjaju izuzetnu panju. Nauno-tehnika i tehnoloka opredelenja glavne su
odrednice naeg doba, uzronici sadanjeg i budueg jaza u razvijenosti.
1
BILTEN 1/2013
U tom kontekstu, a u okviru postavljenih politikih odnosa u svetu, neki od

globalnih problema svetske privrede ispoljavaju se kroz nedostatake: prehrane, energije i
mineralnih sirovina.
Prva dva faktora Srbija ima i mogla bi postati jedna od vodeih zemalja u regionu i
kod prehrane i kod energetike. Zato energetika predstavlja i, posebno, najvei izazov za
srpsku dravu i privredu. Prirodni resursi su iscrpivi, pa se ve krenulo u osvajanje novih
tehnologija i proizvodnju alternativnih (obnovljivih) izvora energije. Naravno da u tome
prednjae najrazvijenije zemlje sveta. Malim zemljama ostaje da se snalaze i da koriste
ono o emu najvie znaju, koje resurse imaju i sa ijim e se proizvodima susretati u
veoma jakoj konkurenciji na svetskom tritu. Zato se i namee veoma vano pitanje
racionisanja energije i u naim uslovima.
Energetska efikasnost predstavlja smanjenje korienja energije po jedinici
proizvoda bez uticaja na nivo kvaliteta proizvoda i usluga. Uslov za ostvarenje ovog
zahteva pretpostavlja i institucionalne okvire da bi se preko zakonodavnih, strukturno-
organizacionih i finansijsko ekonomskih reformi u odgovarajuim uslovima energetskog
sektora ostvarila efikasnost upotrebe.
Trei vaan dokumenat je ratifikacija Ugovora o osnivanju energetske zajednice
koji je Srbija potpisala 2005. godine u Atini. Ovaj Ugovor u lanu 20. obavezuje zemlje
potpisnice da uvedu direktivu ES 2003/30. Ta direktiva podrazumeva donoenje
Pravilnika o minimalnom sadraju biogoriva u gorivima za motorna vozila.
Nadalje, Srbija je ratifikovala Kjoto protokol koji predvia smanjenje gasova
staklene bate i nunog korienja obnovljivih izvora energije. EU se obavezala da
smanji emisiju CO2 za 8% do 2010. godine.
Prema istraivanjima nekoliko zapadnih kompanija, eksploatacija nafte dananjim
intenzitetom, mogla bi da potraje jo 60-80 godina. Srbija je potpisnik nekoliko veoma
vanih dokumenata oko zamene upotrebe fosilnih goriva. Isto tako, naa zemlja je
potpisnik i nekoliko Protokola u okviru Meunarodne agencije za obnovljivu energiju
(IRENA International Renewable Energy Agensy). ta vie, Srbija je uesnik
osnivake konferencije ove meunarodne institucije koja je odrana u Bonu 26. i 27. 01.
2009. godine.
Osnovni cilj Meunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA) je da postane
glavna pokretaka snaga u ubrzanoj tranziciji prema iroko rasprostranjenom i odrivom
korienju obnovljivih energija u itavom svetu.
Drugi vaan dokument je tzv. ''Zelena knjiga'' koja nosi naslov Evropska strategija
za sigurnost energetskih izvora, koja predvia da se do 2020. godine 20% fosilnih goriva
zameni biogorivima u sektoru drumskog transporta. Fiskalna politika drava EU
uspostavlja se kroz poreske olakice.
1.Uopteno o obnovljivim izvorima energije u Srbiji
Pitanje energetske sigurnosti i stabilnosti postalo je u poslednjih nekoliko godina
kardinal no pitanje itavog svetskog ekonomskog, privrednog i drutvenog sistema. EU
kao takva i pored svoje visoke razvijenosti i evolucije svog odnosa prema pitanju
energetske sigurnosti takoe se suoava sa problemom smanjenja svog ''traga u ivotnoj
sredini'' i svoje uloge u smanjenju ljudskog uticaja na klimu. Povezanost energetskog
sektora sa konkurentnou evropske ili bilo koje privrede dovodi do olake spremnosti da
2
BILTEN 1/2013
se zarad ekonomskog ''boljitka'' pregazi vanost borbe za stvaranje legalnih,

institucionalnih, tehnikih, ekonomskih i socijalnih pretpostavki za uspenu i odrivu
borbu sa klimatskim promenama.
U samom energetskom sektoru najvaniji mehanizmi za borbu protiv klimatskih
promena su opte poznati, pa ipak vredni ponovnog spominjanja, naime energetska
efikasnost i uvoenje obnovljivih izvora energije u proizvodnji, transmisiji, distribuciji i
potronji/zadovoljenju energetskih potreba.
Naalost moramo biti potpuno svesni da ak ni stari kao ni novi lanovi Evropske
Unije koji su imali daleko vie vremena i daleko povoljnije trine i politike uslove za
implementaciju evropske regulative u oblasti zajednikog trita, promocije obnovljivih
izvora energije i energetske efikasnosti, te u oblasti poboljanja kompetetivnosti,
sigurnosti snabdevanja i nivoa zatite ivotne sredine (u energetskom sektoru), jo ni iz
daleka nisu uspeli da u potpunosti primene evropske zakone u ovom sektoru.
Reforme moraju bitni sprovedene u razliitim, principijelno vanim delovima
energetske politike:
o Samostalnost energetskih regulatornih tela, uee javnosti u donoenju i
sprovoenju energetskih strategija, politika i programa.
o Transparentnost i konsultativnost u upravljanju energetskim sistemom Srbije.
o Transparentnost trita u Srbiji: Srbija ve sada u okviru svoje regionalne saradnje
u energetskom sektoru u okvirima energetske zajednice jugoistone evrope (ECSEE)
mora da zauzme zdrav i odriv pravac u razvoju energetskog sektora, to pak znai da
Srbija mora da uspostavi otvoreno, nekartelizovano, ne monopolizovano energetsko
trite; takoe mora da izbegne zamku stvaranja tzv.nacionalnog ampiona koji ima za
dravu nepovoljan dugoroni ugovor za snabdevanje energijom i koji ima prikrivene ili
otvorene subvencije ime se unitava pravi i jedini poticaji da se konano pone sa
uvoenjem alternativnih izvora energije.1
o Srbija mora da uspostavi optimistine ciljeve u oblasti smanjivanja emisija GHG,
kao to mora da uspostavi ciljeve u upotrebi energetske efikasnosti kao jedinog naina da
se na odrivi nain smanji potreba za novim neodrivim proizvodnim kapacitetima;
o Takoe mora maksimalno da podigne nivo odrivosti, efikasnosti transportnog
sektora u Srbiji koji vri nepodnoljivi pritisak na makroekonomsku stabilnost, urbanu
ivotnu sredinu kao i na cene hrane (u sluaju da se Srbija odlui da se okrene upotrebi
biodizela iz domae proizvodnje.
Iako EE preseca mnoge sektore ne sme ni na koji nain da se zaboravi da je ona
jedino reenje za nepodnoljivi rast tranje energije. EE moe da smanji raune
domainstava, industrije i javnih preduzea, smanji ovisnost o uvozu svih vrsta
energenata, smanji potrebe za novim produkcionim kapacitetima, decentralizuje
proizvodnju i upotrebu energije (proizvodnja kada i gde je potrebna energija).
EE takoe vodi ka rastu kompetetivnosti privrede, razvoju tehnikih inovacija, rastu
socijalne inkluzije svih klasa drutva, poveanju broja radnih mesta, smanjenju emisija.
Obnovljivi izvori energije sa svoje strane vode ka stvaranju novih radnih mesta,
decentralizaciji energetskog sektora, naucno-tehnickim inovacijama, smanjenju
1
ereg N.,Kalmar Krnajski Jovi Z., Ionut A. : ''Obnovljivi izvori energije u Srbiji preporuke, potencijali
i kriterijumi'', CEOR, Subotica, 2008., str.6-7
3
BILTEN 1/2013
makroekonomske nestabilnosti, socijalnoj koheziji i solidarnosti, inkluziji niih slojeva

drutva, dosezanju milenijumskih razvojnih ciljeva UN.
2. Drutveni i nauni ciljevi rada
Korienje obnovljivih izvora energije u oblasti zatite naslea u poslednje vreme
sve vie biva tema istraivanja. Pridravanje principa energetske efikasnosti u planiranju i
izradi projekata zatite naslea je stalna tema naunih analiza i diskusija. Svrsishodnost i
efekti primene pasivnih i aktivnih sistema korienja obnovljive energije u objektima
graditeljskog naslea koji su pod zatitom ima svoje pristalice i protivnike. Meutim,
injenica da veliki broj mesta koja su pod zatitom nisu u gradskim podrujima, da se
radi o istorijski vrednim objektima koji se nalaze u okruenju ruralnog tipa, kao i da su u
pitanju slabo naseljene lokacije, upuuje na zakljuak da bi upotreba obnovljivih izvora u
ovim sluajevima mogla da ima pozitivne efekte, koji nadmauju ranije navedene
nedostatke.
Budui da relevantna istraivanja pokazuju da je ukupan nivo razvoja nekog
podruja proporcionalan potronji energije, jasno je da je problem obezbeivanja energije
za ove lokacije jedan od kljunih u realizaciji planova razvoja. Obnovljivi izvori energije
u tom sluaju se nameu kao znaajna alternativa koja obezbeuje stabilnost na
dugoronom planu, sa minimalnim ili nikakvim posledicama po okruenje. Opravdanost
primene ovih izvora u razvoju naslea treba procenjivati uzimajui u obzir specifinosti
vezane za njihov status kao zatienih podruja.2
Cilj rada je sagledavanje sadanje situacije u energerskom sektoru, analiza
neophodnosti izgradnje obnovljivih izvora energije, mogunosti iskoreenja solarne
energije, enegije vetra, hidropotencijala, biomase i ostalih iskoristivih otpada. Cilj rada je
i da ukae na ekonomske aspekte izgradnje ovih izvora, kao i da se bavi istraivanjem
energetskih potencijala Srbije. Sve to na osnovu iskustava naprednih zemalja irom sveta,
a u skladu sa evropskim standardima u toj oblasti.
Zahvaljujui takvoj proizvodnji i ekonomsko-finansijskim efektima, u akcelaratoru,
sa vikom energije koja e se izvoziti, srpski proizvodi dobili znaajnu konkurentsku
mo. Cena struje iz obnovljivih izvora je skuplja nego klasina proizvodnja, sa visokom
energetskom snagom. Zbog toga, a uz pomo drave, ostale privredne oblasti mogu raditi
nesmetano, jer je potranja za energijom u svetu veoma velika, i stalno nedostaje.
3.Kljuni faktori globalizacije
Globalizacija predstavlja proces transformacije lokalnih ili regionalnih fenomena u
globalne. Ona moe biti opisana kao proces u kome narodi sveta unificirani kao
jedinstveno drutvo funkcioniu zajedniki. Ovaj proces je kombinacija ekonomskih,
tehnolokih, sociokulturnih i politikih sila.
Pojam ekonomske globalizacije se odnosi na integraciju nacionalnih ekonomija u
meunarodnu ekonomiju, direktne strane investicije, slobodne tokove kapitala, migraciju
i irenje tehnolokih inovacija. Noam omski ukazuje da se pojam globalizacije koristi u
doktrinarnom smislu da opie neoliberalnu formu ekonomske globalizacije. Tom Palmer
2
Tripkovi S.: ''Ispitivanje opravdanosti korienja obnovljivih izvora energije u funkciji odrivog razvoja
manastira Hilandar'', doktorska disertacija, Arhitektonski fakultet Beograd, 2009., str.9
4
BILTEN 1/2013
sa Kato instituta definie ovaj fenomen kao smanjenje ili eliminaciju dravnih restrikcija
koje se odnose na razmenu roba i rast integriranog i kompleksnog globalnog sistema
proizvodnje i razmene roba. Za Hermana Dejlija globalizacija pretstavlja brisanje
nacionalnih granica za ekonomske ciljeve; meunarodna trgovina (rukovoena
komparativnim prednostima) postaje interregionalna (rukovoena apsolutnim
pogodnostima).
Efekti globalizacije su mnogobrojni, a meu njima su najznaajniji:
o Industrijski: formiranje svetskih trita robe i iri pristup stranim proizvodima za
potroae i kompanije.
o Finansijski: stvaranje svetskih finansiskih trita i bolji pristup inostranim
finansijama. Simultana, mada ne i isto globalna je i pojava neregulirane strane razmene i
pekulativnih trita.
o Ekonomski: formiranje globalnog zajednikog trita, baziranog na slobodnoj
razmeni dobara i kapitala.
Generalno, smatra se da ideje o slobodnoj trgovini, kapitalizmu i demokratiji
olakavaju globalizaciju. Oni koji podravaju slobodnu trgovinu tvrde da ona poveava
ekonomski prosperitet kao i mogunosti za razvoj, naroito izmeu razvijenih
drava, poveava graanske slobode i vodi efikasnijoj alokaciji resursa. Ekonomske
teorije o komparativnoj prednosti sugeriu da slobodna trgovina obezbeuje efikasniju
alokaciju resursa sa svim zemljama ukljuenim u beneficiranu trgovinu. Generalno, to
obezbeuje nie cene, poveanje zaposlenosti, veu proizvodnju i vii standard ivota.3
Neoliberalizam predstavlja set ekonomskih politika koje su postale rasprostranjene
u poslednjih 25 godina. Glavne take ovog fenomena ukljuuju: oslobaanje privatnih
kompanija od bilo kakvih dravnih ogranienja nametnutih od strane drave, bez obzira
na socijalnu tetu; vee slobode za meunarodnu trgovinu i investicije; redukcija plata i
ukidanje radnikih prava steenih posle mnogogodinjih borbi; ukidanje kontrole cena;
totalna sloboda za kretanje kapitala, dobara i usluga; redukcija javnih trokova za
socijalne usluge kao to su obrazovanje i zdravstvene usluge; redukcija pomoi za
siromane slojeve populacije, pa ak i redukcija trokova za odravanje puteva, mostova i
vodosnabdevanja, a sve u ime redukcije uloge drave; smanjenje dravne regulacije svih
elemenata koji bi mogli da umanje profit, ukljuivi i zatitu ivotne sredine; prodaja
dravnih preduzea privatnim investitorima, ukljuujui banke, kljune industriske
kapacitete, eleznicu, autoputeve, proizvoae elektrine energije, kole, bolnice, pa ak i
vodu za pie; eliminacija koncepta ''javnih dobara'' i ''zajednikog interesa'', zamenjujui
ih sintagmom ''individualna odgovornost''.
U svetskim razmerama, doktrina neoliberalizma je nametnuta pomou jakih
finansijskih institucija kao to su Meunarodni monetarni fond, Svetska banka i
Interamerika banka za razvoj. Prvi jasni primer neoliberalizma se pojavio u ileu na
delu (zahvaljujui ekonomisti Miltonu Fridmanu, sa Univerziteta u ikagu), posle
dravnog udara podranog od CIA, protiv demokratski izabranog pretsednika Salvadora
Aljendea, 1973. godine.
Zatim su sledile druge zemlje, na primer Meksiko, gde su plate smanjene za 40-
50%, a trokovi ivota porasli za 80%. U SAD, neoliberalizam je unitio socijalne
programe, atakujui na prava radnika, ukljuivi i imigrantsku radnu snagu.
3
http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/globalizacija-i-neoliberalizam.html
5
BILTEN 1/2013
Neki ekonomisti, na primer H.Stiglic, smatraju da ideoloka ostraenost MMF-a

uzdie ideju trinog automatizma i potpuni liberalizam do nivoa dogme. Doktrina
slobodnog trita kao mantra se namee svim zemljama, posebno zemljama u razvoju i u
tranziciji. Radikalni ok-terapijski reformatori ale se da je liberalizacija bila nedovoljno
brza i nedovoljno radikalna. Isto se odnosi i na privatizaciju. Ona je praena najgrubljim
oblicima pljake i ogoljavanja imovine preduzea, uz visoke kamatne stope. Ovakva
koncepcija MMF-a proizvodi gomilanje dugova i krize, naroito u zemljama u kojima je
nekritiki prihvaena kao osnova makroekonomske politike stabilizacije i razvoja.
Bankrotstvo banaka (danas i u SAD), masovan steaj preduzea, ogromna nezaposlenost,
socijalno raslojavanje drutva, siromatvo i beda u mnogim zemljama, u velikoj meri su
uslovljeni ovim konzervativnim pravcem u ekonomskoj politici. To nije ni koncept neke
suvisle i konzistentne teorije, ve ekonomske politike u funkciji krupnog finansijskog
kapitala razvijenih privreda i put u neokolonijalni poloaj najveeg broja zemalja u
razvoju. Zahtev za brzo otvaranje privrede spoljnoj konkurenciji, prevremena
liberalizacija, ak i trita kapitala, vodilo je globalnoj nestabilnosti, recesiji,
nezaposlenosti, eksploziji spoljne zaduenosti i unitavanju domae proizvodnje.
Posebno je tetna restriktivna monetarna politika, tj. visoke kamatne stope koje ine rast
nemoguim. Nije u redu insistirati da zemlje u razvoju sa jedva uspostavljenim
bankarskim sistemom rizikuju otvaranje svojih trita. Liberalizacija nije praena
obeanim rastom, ve poveanom bedom, a mnogi koji su izgubili posao primorani su na
siromatvo.
Ta privatizacija, pod pritiskom neoliberalne doktrine, jeste sprovedena u interesu
krupnog kapitala razvijenih privreda zapada i pekulantskog domaeg kapitala.
Sadraj i usmerenost vaingtonskog dogovora su veoma bitni. On predstavlja
koncept u interesu krupnog zapadnog kapitala i najrazvijenijih drava zapada.
4.Neophodnost definisanja nacionalne strategije razvoja
Nacionalna strategija odrivog razvoja definie odrivi razvoj kao ciljnoorijentisan,
dugoroan, neprekidan, sveobuhvatan i sinergetski proces koji utie na sve aspekte
ivota (ekonomski, socijalni, ekoloki i institucionalni) na svim nivoima.
Odrivi razvoj podrazumeva izradu modela koji na kvalitetan nain zadovoljavaju
drutveno-ekonomske potrebe i interese graana, a istovremeno uklanjaju ili znatno
smanjuju uticaje koji prete ili tete ivotnoj sredini i prirodnim resursima. Dugoroni
koncept odrivog razvoja podrazumeva stalni ekonomski rast koji osim ekonomske
efikasnosti, tehnolokog napretka, vie istijih tehnologija, inovativnosti celog drutva i
drutveno odgovornog poslovanja obezbeuje smanjenje siromatva, dugorono bolje
korienje resursa, unapreenje zdravstvenih uslova i kvaliteta ivota i smanjenje
zagaenja na nivo koji mogu da izdre inioci ivotne sredine, spreavanje novih
zagaenja i ouvanje biodiverziteta. Jedan od najvanijih ciljeva odrivog razvoja jeste
otvaranje novih radnih mesta i smanjenje stope nezaposlenosti, kao i smanjenje rodne i
drutvene nejednakosti marginalizovanih grupa, podsticanje zapoljavanja mladih i lica
sa invaliditetom, kao i drugih rizinih grupa.
Odrivi razvoj podrazumeva i usklaivanje razliitih razvojnih aspekata i
suprotstavljenih motiva sadranih u programima pojedinih sektora. Za celishodno
reavanje takvih konflikata potrebni su politika volja i opredeljenost. Kljune
6
BILTEN 1/2013
pretpostavke neophodne za prihvatanje i primenu koncepta odrivog razvoja privrede i

drutva, kao i za njegovo uspeno ostvarenje jesu odgovarajue vostvo, iroka politika,
socijalna i medijska podrka, kao i drutvena saglasnost s tim da je neophodno prihvatiti
taj koncept. Pri tome, jaka politika volja, posveenost Vlade i podrka javnosti
predstavljaju najneposrednije faktore uspeha.
Karakteristika odrivog razvoja je i vee ukljuivanje javnosti u donoenje triju
odluka o reavanju problema ivotne sredine. Nije dovoljno da se samo vlast deklarativno
opredeli za to, ve se i mora posebno podsticati javnost, pre svega pravovremeno
informisati i obuavati da bi objektivno mogla da utie na ishod reavanja problema za
koji je zainteresovana.
Cilj Strategije je da uravnotei tri kljuna faktora, tj. tri stuba odrivog razvoja:
odrivi razvoj ekonomije, privrede i tehnologije, odrivi razvoj drutva na bazi socijalne
ravnotee i zatitu ivotne sredine uz racionalno raspolaganje prirodnim resursima.
Istovremeno, cilj strategije je da spoji ta tri stuba u celinu koju e podravati
odgovarajue institucije. Strategija znaajno doprinosi usklaivanju moguih
suprotstavljenih ciljeva utvrenih s razliitih aspekata drutveno-ekonomskog razvoja,
premoavanju jaza izmeu sektorskih politika, kao i uspostavljanju sistema uzajamnih
prednosti. To je postignuto jer su u izradi Strategije uestvovale sve kljune drutvene
grupe.
Slika 1. ema donoenja nacionalne strategije odrivog razvoja
Izvor: Nacionalna strategija odrivog razvoja4,

4
(''Slubeni glasnik Republike Srbije'' br.8/09)
7
BILTEN 1/2013
Osnovni principi Strategije poveanja izvoza su:

o Saradnja sektora privrede i drave sa jasno definisanim nadlenostima,
odgovornostima i zadacima u pogledu formulisanja i primene strategije;
o Formulisanje sistema podrke izvozu u skladu sa dinamikom prikljuenja
Svetskoj trgovinskoj organizaciji (oekivano 2009. godine) i Evropskoj uniji (oekivano
2014. godine).
o Strategija se bazira na dva osnovna stuba:
o Jaanje kapaciteta malih i srednjih preduzea (pre svega srednjih preduzea) za
izvoz;
o Uspostavljanje sistema podsticaja za priliv stranih direktih investicija koje su
izvozno orjentisane.
5.Zakljuak
U Srbiji ima i malo objekata za eksploataciju obnovljivih izvora energije, osim
hidroelektrana, ali i na tom planu ima pomaka, poto je najavljena izgradnja vie novih
objekata. Gotovo da ne postoje deklarisani proizvoai opreme, poto doskora nisu
postojali tehniki standardi za opremu i proizvoae. Institut za standardizaciju je 2010.
godine usvojio neke tehnike standarde za odreene vrste obnovljivih izvora energije. Za
razliku od ranijih godina u Srbiji sada ima servisera, ali je re uglavnom o onima koji
prodaju uvezenu opremu jer nema vee domae proizvodnje. U Srbiji se proizvode
kotlovi za biomasu - u toj oblasti ima nekoliko proizvoaa, ali bi ih moglo biti i vie.
Nemaki Simens u fabrici u Subotici proizvodi generatore za vetroelektrane a ta
proizvodnja je namenjena izvozu. Simens, takoe, investira 24 miliona evra u poetak
proizvodnje novog tipa generatora sa beskontaktnim pogonom za vetrenjae. Zakon o
racionalnoj upotrebi energije koji je u pripremi predvia odreene mere koje treba da
podstaknu proizvodnju i uvoz energetski efikasnih ureaja i opreme za obnovljive izvore
energije u Srbiju. Ideja je da se viim carinskim stopama i porezom na dodatu vrednost na
neefikasnu opremu smanji uvoz i proizvodnja takvih ureaja, odnosno da se njihovim
smanjenjem podstakne proizvodnja i uvoz kvalitentije opreme.
Kljuni korak za poetak razvoja trita obnovljivih izvora energije bilo je
utvrivanje fid-in tarifa, odnosno garantovane otkupne cene za elektrinu energiju
proizvedenu iz obnovljivih izvora energije 12 godina od poetka proizvodnje. Uvoenje
ovih mera predstavljalo je podsticaj za investitore koji su nakon toga pokazali vee
interesovanje za ulaganja u toj oblasti. Ta uredba istie 2012. godine, to otvara pitanje
kako e nakon njenog isteka biti regulisane cene. Oekuje se da Vlada Srbije do kraja ove
godine usvoji nove uredbe o podsticajnim merama u oblasti obnovljivih izvora energije.
LITERATURA
1) Jki M.,Mrinkovi S.,Komzec G. 10.decembr 2004.,Koopertivni mendment inovcij -
ncionln politik i strtegijpreduze, Poboljnje performnsi preduze - uslov
poslovnj u evropskom okruenju, meunrodni nuni skup, Megtrend, Beogrd
2) Petrovi M. M., 2000. Uloga drave u savremenoj trinoj privredi, Institut ekonomskih nauka,
Beograd
3) Petty, R. and Guthrie, J.: The Case for Reporting an Intellectual Capital: Evidence, Analysis and
Future Trends, Dahiya, S.B. (Ed.), The Current State of the Business Discipline, Spellbound
Publications, Rohtak, 2000
8
BILTEN 1/2013
4) Sokolovi G. Bijeli .,Ggi D.2010., Ispitivnje mogunopsti istovremene eksplotcije uglj i

uljnih kriljc u Aleksinkom bsenu, Rudrski rdovi Bor, br. 1
Krataka biografija
Roen 17.02.175 godine, zavrio Fakultet za Mendment malih i srednjih
preduzea. Trenutno zaposlen na Fakultetu za poslovne studije Megatrend univerziteta u
Beogradu.
9
BILTEN 1/2013
ODNOS EVROPSKE UNIJE I BOSNE I HERCEGOVINE

mr eljko Petrovi
Saetak: Evropska unija je zajednica drava evropskog kontinenta koje su se
objedinile radi ostvarenja zajednikih interesa. Evropska unija je prola kroz burne
transformacije od svog nastanka pa sve do danas i te promene su i danas u toku. Posebno
pitanje i izazov za Evropsku uniju predstavlja njeno proirivanje na nove drave, a
posebno drave istoka i juga Evrope. Predmet analize u vom radu jeste prvenstveno
pitanje proirenja Evropske unije, sa posebnim osvrtom na put Bosne i Hercegovine ka
Evropskoj uniji, kao i uticaj Evropske unije na Bosnu i Hercegovinu i viegodinje ne
samo ekonomsko nego i politiko angaovanje u njoj. Rad se bavi i rezultatima koji su
proizali iz odnosa Evropske unije i Bosne i Hercegovine, kao i nastojanjima i izgledima
Bosne i Hercegovine da se priblii Evropskoj uniji. Istovremno rad ukazuje na proces
promena koje postoje u samoj Evropskoj uniji i na postojanje odreenih nereenih pitanja
od kojih su mnoga jo uvek otvorena.
Kljune rei: Evropska unija, proirenje, pridruivanje, integracija, reforme, Bosna i
Hercegovina.
Uvod
Ideja o povezivanju drava na prostoru Evrope mogo je starija od sam Evropske
unije i datira jo od nastanka prvih drava na njenom prostoru. Drave na prostoru
Evrope kroz itavu istoriju bile su upuene jedna na drugu, da bi u 20. veku dolo do
knane realizacije ideje o njihovom ujedinjenju u jednu zajednicu. Evropska unija nastala
je kao rezultat okolnosti koje su postojale u Evropi nakon Drugog svetskog rata.
Evropska unija predstavlja specifnu meunarodnu organizaciju i nadnacionalnu uniju
evropskih koja je objedinila niz drava evropskog kontinenta sa zajednikim ciljevima.
Nastankom novih okolnosti u meunarodnoj zajednici dolazi i do promena u razvoju
Evropske unije koja postaje glavni partner drava u tranziciji. Dana jedno od glavnih
pitanja Evropske unije predstavlja proces njenog proirivanja na istok i jug Evrope.
Evropska unija ima tano utvrene uslove za primanje nove drave u lanstvo. Evropska
unija i Bosna i Hercegovina imaju viegodinju intezivnu sardnju koja ima za krajnji cilj
pribliavanje Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji, sve do njenog prijeme u punopravno
lanstvo. Njihovi meusobni odnos je jako specifian u donosu na odnos Evropske unije
prema drugim dravam nelanicama imajui u vidu ovlaenja i uticaj koji Evropska
unija ima u Bosni i Hercegovini. Uporedo sa nastojanjem Bosne i Hercegovine da se
priblii lanstvu u Evropskoj uniji, odvijaju se unutranje promene u samoj Evropskoj
uniji koje dovode pitanje njenog opstanka u sadnjem obliku. U Bosni i Hercegovini
postoji jedinstvo u pogledu opredeljenosti za ulazak u Evropsku uniju i ona u tom pravcu
preduzima niz mera uz nadzor i pomo samih predstavnika Evropske unije.
Nastanak Evropske unije
Rimsko carstvo obuvatalo je skor svu teritoriju dananje Evrope. Carstvo Karla
Velikog u 9. veku obuhvatalo je vei deo Zapadne Evrope, dok je i Napoleonovo carstvo
poetkom 19. veka obuhvatalo vei deo Evrope. Slino je bilo i za vreme Drugog
10
BILTEN 1/2013
svetskog rata kada je nacistika Nemaka okupriala skoro itavu Evropu. Ovi pokuaji
ujedinjenja Evropskog prostora prolazili su jer su se zasnivali na sili, a ne na meusobnoj
saradnji evropskih naroda.
Socijal utopista Sen Simon jo 1814. godine osmislio je orginalnu koncepciju
normativnog ureenja Evrope koja bi imala nadnacionalni parlament. On u svojoj brouri
"Reorganizacija evropskog drutva istie ideju o "optoj moi koja je u stanju da ostvari
napredak evropskog zajednitva. Francuski knjievnik, predstavnik romantizma i
politiar Viktor Igo bio je jedan od zagovornika ideje evropskog zajednitva i kohezije.
On je jo 1855. godine pisao da e Evropa biti jedna drava, jednog naroda, koja nee
imati granice ni carine i u kojoj e se omoguiti slobodan protok roba i ljudi bez ikakvih
zabrana.5
Posle Prvog svetskog rata nastaje panevropski pokret iji je osniva austrijski grof
Kudenhof - Kalergi, koji je u manifestu Panveropa, objavljenog u Beu 1923. godine
predloio stvaranje "Sjedinjenih Evropskih drava", po ugledu na SAD. On je
organizovao Panevropski kongeres u Beu 1926. godine na kojem je izneo svoje
proevropske ideje. Na zasedanju Skuptine Drutva naroda u enevi 5. septembra 1929.
godine francuski ministar spoljnih poslova Aristid Brijan i nemaki ministar Gustav
Streseman predloili su stvarnje Evropske unije. Do njenog nastanka u tom periodu nije
dolo zbog tadanje ekonomske krize, nacionalnih tenzija, straha od jaanja francuskog
hegemonizma i drugih faktora.6
Nakon Drugog svetskog rata zapoet je proces integracije evropskih drava sa
nizom uspona i padova, koji i danas traje. Samim povezivanjem evropskih drava u jednu
meunarodnu organizaciju, sam proces nije zavren ve je dinamian i u stalnom je
prilagoavanju novonastalim situacijama. Njegova je karakteristika da on ide ka to
vrem povezivanju evropskih drava u emu drave moraju da pristanu na izvesne
kompromise.7
U periodu posle Drugog svetskog rata dolo je do nastanka niza regionalnih
ekonomskih meunarodnih organizacija od kojih je najznaajnija i najdugotrajnija
Evropska unija. Ona je nastala kao potreba da se prevaziu istorijske netrpeljivosti
izmeu Francuske i Nemake uz potrebu da se ostvari ekonomski napredak drava
lanica. Pariskim ugovorom iz 1951. godine osnovana je Evropska zajednica za ugalj i
elik, a Rimskim ugovorom iz 1957. godine osnovane su Evropska ekonomska zajednica
i Evropska zajednica za atomsku energiju. Ugovorom iz 1967. godine ove tri zajednice su
objedinjene i osnovana je Evropska zajednica sa jednistvenom institucionalnom
organizacijom. Ove tri evropske zajednice su imale jedinstveno lanstvo, zajednike
organe i jedan pravni sistem, ali zadrali su odvojen pravni subjektivitet, na osnovu
konstituivnih ugovora o osnivanju. Zakljuenjem Masthritskog ugovora 1992. godine
uinjena je najradikalnija reforma osnivakih ugovora, te je Evropska unija dobila
dananji naziv i oblik. Saradnja drava je proirena na spoljnu i bezbednosnu politiku,
pravosue i unutranje poslove, tako su uspostavljena tri stuba Evropske unije. Evropska
5
Stepanov, R., Despotovi, LJ., Evropska unija - nastanak, institucije, pravo, NATO, Stilos, Novi Sad,
2002., str. 9-10.
6
Kragulj, D., Milievi, D., Ekonomija -uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonmija,
Makarije, Beograd, 2005., str. 404.
7
Mintas, H, Lj., Uvod u Evropsku uniju, Centar za evropske studije, Zagreb, 2004., str. 3.
11
BILTEN 1/2013
unija je od regionalne meunarodne organizacije koja je prvenstveno imala za cilj

ekonomsku saradnju nekolicine evropskih drava, postala savez drava koji ima obiljeja
konfederacije, sa tendencijom da postane federacija evropskih drava.8
Kao to je rekao uman osnivanjem Evropske ekonomske zajenice za ugalj i elik
osnovae se trajan i kontrolisan savez, jer drave lanice nee moi ni da vode ni da se
pripremaju za rat, kada ne raspolau vie slobodnom energijom i metalom koji su
logistika osnova svakog rata. Ovim se na ilustrovan nain prikazuje opredeljenje
Eevropske unije da e ii u pravcu uspostavljanja duboke saradnje meu dravama
lanicama i uspostavljanja sveopteg mira, stabilnosti i prosperiteta u Evropi.
ta je Evropska unija ?
Evropska unija je specifina meunarodna organizacija i nadnacionalna unija
evropskih demokratskih drava. Ona se definie kao federacija u monetarnim odnosima,
poljoprivredi, trgovini i zatiti ivotne sredine. Ona je konfederacija u socijalnoj i
ekonomskoj politici, zatiti potroaa i unutranjoj politici, a meunarodna organizacija u
spoljnoj politici. Danas se pravo Evropske unije, ali i sam Evropska unija zasniva na
slobodi kretanja roba, kapitala, ljudi i usluga. Politike aktivnosti Evropske unije
obuhvataju razne oblasti kao to su ekonomija, zdravstvo, socijalna zatita, spoljni
poslovi, odbrana itd. Evropska unija je zasnovana na tri stuba. Prvi stub su Evropska
zajednica za uga i elik, Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku
energiju. Drugi stub su zajednika spoljna i bezbednosna politika. Trei stub
predstavljaju policijska i pravosudna saradanja drava lanica.9 Evropska unija ima za cilj
uspostavljanje zajednikog trita, kao i ekonomske i monetarne unije. Ona u tom pravcu
sprovodi zajednike politike u cilju privrednog razvoja, visokog stepena zaposlenosti i
socijalne zatite. Njene aktivnosti su zasnovane na privrednoj i drutvenoj povezanosti i
solidarnosti drava lanica. Ekonomska saradnja pretpostavlja ukidanje svih oblika
diskriminacije izmeu drava lanica.10 Evropska unija ima i svoj sistem pravnih pravila
koji se naziva komunitarno pravo, koje obiluje razliitim tipskim dokumentima meu
kojima ne postoji klasina hijerarhija kao u nacionalnim zakondavstvima. U Evropskoj
uniji mogla bi se napraviti klasifikacija pravnih propisa i prema stepenu tekoe prema
kojoj se pojedine odluke donose, jer nekada je izuzetno teko doneti odreenu odluku u
Evropskoj uniji.11
Evropska unija je nastala posle Drugog svetskog rata kao politiki odgovor na
permanentne oruane sukobe koji su potresali Evropu. Ona je izraz politike volje
evropskih drava koje su odluile da prekinu meusoben sukobe i poveu se u izvornu
politiku uniju. Evropska unija nije politika zajednica koja je nastala po modelu
nacionalnih drava, ona je otvoreni odnos njenih steenih prava i njenih politikih
procesa. Narodni suveren kao politiki subjekt nacionalnih drava nije u Evropskom
ustavu izostavljen iz razloga to oigledno ne postoji evropski narod, niti zato to je u
nacionalnim ustavnim dravama suverenitet podeljen izmeu zakonodavne, izvrne i
sudske vlasti, niti zato to politike stranke razedinjuju svaki homogeni subjekt
8
Gasmi, I., G., Pravo i institucije Evropske unije, Univerzitet Sindigunum, Beograd, 2008., str. 8-22.
9
Dombi, J., I., Evropska unija-prolost, sadanjost, budunost, Struna knjiga, Sarajevo, 2010. str. 27-32.
10
Grbi, V., ekonomija Evropske unije, Megatrend Univerzitet primenjenih nauka, beograd, 2005., str. 17.
11
Prokopijevi, M., Evropska unija-uvod, Slubeni glasnik, Beograd, 2006., str. 76.
12
BILTEN 1/2013
suvereniteta. Evropski suveren je anoniman i on postoji na semantiki neoznaeni nain i

tome je smislu nepostojea druga strana evropskih pravnih i politikih procesa. Ta druga
otvorena anonimna strana svake politike i svakog ustava ujedinjuje lanice Evropske
unije i legitimira njihovu politiku i ustavnu kooperaciju sui generis. Multikulturalnu
Evropsku uniju, sa razliitim narodima, jezicima i ustavnim tradicijama dri na okupu
semantiki anonimni suveren, semantika neoznaena pravda i semantiki neoznaeni
inioci politikog delovanja.12
Proirenje Evropske unije
Danas jedno od glavnih pitanja Evropske unije predstavlja proces njenog
proirivanja na istok i jug Evrope. Evropski savet je u Kopenhagenu 1993. godine utvrdio
kriterijume za prijem u Evropsku uniju. Ti kriterijumi odreeni su lanovima 6. i 49.
Ugovora o Evropskoj uniji i ogledaju se u zahtevu da drave imaju ekonomske, politike
i institucionalne pravce razvoja koji se temelje na vrednostima i modelima Evropske
unije. Neophodo je da drave kandidati imaju razvijen demokratski sistem zasnovan na
potivanju ljudskih prava i trinom ekonomskom ureenju. Na osnovu zakljuaka saveta
Evropske unije iz 1997. godine i Saoptenjem Evropske komisije iz 1999. godine dodati
su posebni zahtevi u odnosu na drave Zapadnog Balkana.U pogledu drava Zapadnog
Balkana, a meu njima i prema Bosni i Hercegovini, posebno se zahteva saradnja sa
Meunarodnim sudom u Hagu i obezbeenje uslova za povratak izbeglog i raseljenog
stanovnitva.
Okonanjem konflikta izmeu Zapada i Istoka, slomom komunizma u Evropi i
raspadom SSSR i krahom njegovog vodstva u dravama Srednje i Istone Evrope, dolazi
do preokreta u razvoju evropskih integracija. U takvim okolnostima javlja se mogunost
proirenja Evropske unije na istok Evrope, tako da ona postaje glavni partner drava u
tranziciji koje se nalaze na putu liberalizacije i demokratizacije. i ukupne transformacije
ovih drava. Proirenje Evropske unije je postupak prijema novih drava lanica u
punopravno lanstvo i ono predstavlja postizanje novog kvaliteta u meunarodnim
odnosima.. Evropska unija je od svog nastanka pa do danas imala est talasa svog
proirenja. Prvo proirenje je bilo 1973. godine kada su u lanstvo primljene Danska,
Irska i Velika Britanija, a drugo proirenje je izvreno 1981. godine kada je primljena
samo Grka. Treim proirenjem 1986. godine primljene su panija i Portugal, a etvrtim
1995. godine primljene su neutralne drave Austrija, vedska i Finska. Najvee
proirenje je izvreno maja 2004. godine kada su primljene Litvanija, Letonija, Estonija,
Poljska, eka, Slovaka, Slovenija, Maarska, Kipar i Malta. U poslednjem estom
proirenju primljene su Rumunija i Bugarska.13
Prijemu u Evropsku uniju prethodi podnoenje molbe za lanstvo uz koju je
potrebno da se podnese i zahtev za ocenom usklaenosti pravnog i ekonomskog sistema
drave kandidata u odnosu na kriterijume koje trai Evropska unija. Prvi korak koji
prethodi podnoenju molbe za prijem u Evropsku uniju jeste zakljuivanje i sprovoenje
Sporazuma o pridruivanju. Nakon toga Evropska komisija daje pozitivno ili negativno
12
Rodin, D., Ustav bez drave i naroda, Politika misao, broj 3, Zagreb, 2006., str. 23-25.
13
Batavelji, D., Proirenje Evropske unije i mesto Srbije u evropskim integracijama, Pravni sistem Srbije i
standardi Evropske unije i Saveta Evrope - Knjiga V, Bejatovi, S., Pravni fakultet Univerziteta u
Kragujevcu, Kragujevac, 2010., str. 495-497.
13
BILTEN 1/2013
miljenje o prijemu, koje nije obavezujue. Savet Evropske unije u sluaju pozitivnog
miljenja daje preporuku Evropskoj komisiji da zapone pregovore sa tom dravom u
pregovarakom okviru. Pregovaraki okvir sastavlja Evropska komisija, koji nakon
analize u dravama lanicama usvaja Savet Evrope. Prije samog pregovaranja, procenjuje
se usaglaenost zakonodavstva drave za zakonodavstvom Evropske unije u postupku u
kome uestvuje drava kandidat i Evropska komisija. Savet Evropske unije donosi
odluku o poetku pregovora prostom veinom na konferenciji drava lanica Evropske
unije. Pregovore vodi predsednitvo Evropske unije u ime svih drava lanica u saradnji
sa Evropskom komisijom. Posle zavrenih pregovora, sastavlja se Nacrt pregovora o
pristupanju izmeu Evropske unije i drave kandidata koji odobrava Savet Evropske
unije i Parlament Evropske unije.Zatim se zakljuuje Ugovor o pristupanju izmeu
drave kandidata i drava lanica. Da bi stupi na snagu on mora biti ratifikovan, a ako je
ustavom drave kandidata predvieno, sprovodi se i referendum. Posle ratifikacije
Ugovora o pristupanju drava kandidat postaje punopravni lan Evropske unije.
Bosna i Hercegovina na putu prema Evropskoj uniji
Evropska unija i Bosna i Hercegovina su u junu 1998. godine formirale zajedniko
konsultativno radno telo, te otpoeli saradnju u pravcu sticanja punopravnog lanstva.
Savet ministara Bosne i Hercegovine u martu 1999. godine doneo je odluku o pokretanju
incijative za pristupanje Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju. Evropska komisija je 26.
maja 1999. godine predloila uspostavljanje Procesa stabilizacije i pridruivanja za
Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju i tadanju SR Jugoslaviju. Proces
stabilizacije i pridruivanja obuhvata sklapanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju,
asimetrine trgovinske povlastice i druge ekonomske i trgovinske odnose, ekonomsku i
finasijsku pomo, humanitranu pomo izbeglicama i saradnju u oblasti unutranjih
poslova i razvoja politikog dijaloga. Evropska unija je u martu 2000. godine sainila
dokument koji predstavlja usaglaene smernice koje dravni organi Bosne i Hercegovine
moraju ispotovati. Ovaj dokument se sastojiod 18 koraka kako bi se Bosna i
Hercegovina mogla kvalifikovati za studiju izvodljivosti za zapoinjanje pregovora o
Sporazumu o stabilizaciji i pridruivanju.U septembru 2002. godine Bosnu i Hercegovinu
je posetio komesar za spoljne poslove Evropske unije Kristofer Paten koji je istakao da
uslovi iz ''Mape puta'' su sutinski ispunjeni te da slede dalje smernice u procesu
pristupanja. Na Zagrebakom samitu novembra 2002.godine potvrena je predanost
Bosne i Hercegovine ka evropskim integracijama, nakon ega je uraena Studija
izvodljivosti i pristupilo se konkretnim pregovorima oko Sporazuma o stabilizaciji i
pridruivanju. Pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruivanju su zvanino zapoeli
u novembru 2005. godine. U januaru 2007. godine uspostvaljen je Instrument
predpristupne pomoi koji se finasira od strane Evropske komisije i namenjen je za sve
predpristupne aktivnosti. Tehniki pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruivanju
okonani su novembra 2007. godine, a 4 decembra 2007. godine parafiran je Sporazum o
stabilizaciji i pridruivanju. Okvirni sporazum o pravilima saradnje za provoenje
finasijske podrke Evropske komisije potpisan je 20. februara 2008. godine. Nakon to je
utvreno da su steeni politiki uslovi 16. juna 2008. godine potpisan je Sporazum o
stabilizaciji i pridruivanju, ime je napravljen najvei korak na putu u lanstvo u
Evropsku uniju a 1 jula 2008. godine stupio je na snagu Privremeni sporazum.
14
BILTEN 1/2013
Bosna i Hercegovina trenutno ne pregovara sa Evropskom unijom o lanstvu nego o

Stabilizaciji i pridruivanju. U tom pravcu od Bosne i Hercegovine se oekuje
liberalizacija trita prema evropskim proizvoaima, kao i uspostavljanje zone slobodne
trgovine kroz uspostavljanje Sporazuma o slobodnoj trgovini sa svim dravama
Zapadnog Balkana. Svi pregovori koji slede posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i
pridruivanju su pre svega pregovori o vremenskom periodu za ispunjene zahteva i
standarada Evropske unije, ali i ne pregovori za ulazak u Evropsku uniju. Sporazum o
stabilizaciji i pridruivanju direktno doprinosi ekonomskoj i politikoj stabilizaciji Bosne
i Hercegovine i regiona uopte On se uspostavlja na neodreeno vreme i sadri odredbe
koje se odnose na politiki dijalog, regionalnu saradnju, trgovinske odnose, usklaivanje
zakonodavstva, saradnju i finasijsku pomo i insticinualni aranman za sprovoenje
sporazuma. Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju treba da doprinese brem
rekonstruktuiranju domaih preduzea i prilivu kapitala iz inostranstva. Takoe treba da
utie na privredni razvoj i poveanje konkuretnosti privred Bosne i Hercegovine, te na taj
utie na smanjenje nezaposlenosti i poboljanje ukupne socijalne situacije. Sporazum o
stabilizaciji i pridruivanju predstavlja novu generaciju evropskih sporazuma, a namenjen
je iskljuivo dravama Zapadnog Balkana. Drave koje su postale lanice petim
proirenjem Evropske unije potpisale su Sporazume o pridruivanju koji se razlikuju od
Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju prvenstveno u sadraju evolutivne klauzule i
naglaavanju saradnje izmeu drava na Zapadnom Balkanu. Drava kandidat se
obavezuje da e potpisati odgovarajue bilateralne sporazume sa dravama lanicama
Evropske unije i dravam iz regiona. Kako se u Sporazumu o stabilizaciji i pridruivanju
daje izuetan znaaj trgovini, mnogi ga smatraju trgovinskim sporazmom. Upravo je
najvie napora uloeno u ureivanje trgovinskih odredbi i liste proizvoda za koje e
Bosna i Hercegovina, postepeno u prelaznom periodu od 5 godina, davati carinske
olakice, pa sve do potpune slobode u trgovini sa Evropskom unijom. Bosna i
Hercegovina treba da sprovede odrebede Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, nakon
ega moe da podnese zahtev za lanstvo u Evropskoj uniji i sticanje statusa kandidata.14
Proces stabilizacije i pridruivanja je jedan od kljunih procesa u tzv. politici
proirenja Evropske unije koja je aktuelna jo od Hakog samita s kraja ezdesetih godina
prolog veka. On marira kroz institucije drava koje ne osvaja silom ve ih dovodi u
situaciju dobrovoljnog pristanka. Sve drave Zapadnog Balkana, a meu njima i Bosna i
Hercegoina su ovom veoma vanom procesu. Vanost procesa se ogleda kako u
zavretku procesa tranzicije, tako i u zavretku procesa konsolidacije demokratskog
poretka. Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju predstavlja ima izuzetnu vanost, jer
predstavlja prvi ugovorni odnos odreene drave sa Evropskom unijom. On predstavlja i
prvi korak prenoenja dravnog suvereniteta na institucije Evropske unije. Kao i ostale
drave i Bosna i Hercegovina je duna da izvri harmonizaciju nacionalnih pravnih
propisa, ime drava potpuno dobrovoljno predaje deo svog suvereniteta nadnacionalnim
institucijama Evropske unije. tako da danom pristupanja Bosne i Hercegovine kao i svake
druge drave svaka odluka Evropske komisije ili Saveta Evropske unije e biti direktno
primenjiva ili e imati neposredno dejstvo, bez obzira da li je drava saglasna ili ne. Ovo
je jedan od dokaza da suverenitet nije vie centralna odlika savremene drave, bez kojeg
se drava nije mogla zamisliti. Kako drave lanice imaju pravo da u svako vreme
14
Dombi, J., I., nav. delo, str. 89-92.
15
BILTEN 1/2013
dobrovoljno istupe iz lanstva Evropske unije, tako mogu da povrate svoj apsolutni
suverenitet.15
Jedno od stalnih tela Saveta ministara Bosne i Hercegovine jeste Direkcija za
Evropske integracije koja ima vodeu ulogu u procesu integracije u Evropsku uniju i
samom procesu spoljne i unutranje politike usmerene u tom pravcu. Ona vri poslove
koji se odnose na usklaivanje aktivnosti organa vlasti u Bosni i Hercegovini kao i
nadzor nad provoenjem odluka koje donose nadlene institucije u Bosni i Hercegovini, a
koje se odnose na sve odgovarajue aktivnosti potrebne za evropske integracije. Direkcija
uestvuje u aktivnostima ili izrauje predloge i nacrte zakona, drugih propisa i smernica
koji se odnose na izvrenje poslova koje je Bosna i Hercegovina duna preduzimati kako
bi se ukljuila u proces evropske integracije. Direkcija obavlja i druge poslove koji se
odnose na pokretanje incijativa i savetovanje o pitanjima usklaivanja ukupnih procesa i
aktivnosti organa vlasti u Bosni i Hercegovini na ispunjenju obaveza prema evropskim
integracijama. Direkcija moe obavljati i druge poslove koje joj dodeli Savet ministara ili
predsedavajui Saveta ministara. Njome rukovodi direktor koga imenuje i razreava
Savet ministara na predlog predsedavjueg Saveta ministara, a neposredno je odgovoran
za svoj rad Savetu ministara. Predstavnici Direkcije ulaze u sastav Odbora za unutranju
politiku i Odbora za ekonomiju kao stalnih tela Saveta ministara. Predsedavajui Saveta
ministara usklauje i prati aktivnosti institucija vlasti u Bosni i Hercegovini vezane za
integrisanje Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju.
Od izuzetne vanosti za Bosnu i Hercegovinu je proces lobiranja prema nadlenim
institucijam Evropske unije. Sve institucije Evropske unije koje uestvuju u donoenju
odluka trebale bi da budu pravac u kome e se kretati lobiranje. Danas u sloenom
okruenju postupaka odluivanja, institucije vie komuniciraju, a faze donoenja odluka
se preklapaju. Lobiranje treba da se svodi prema tri glave institucije Evropske unije,
Evropskom parlamentu, komisiji i savetu.16
Neuspesi Bosne i Hercegovine da postigne potrebne reforme i ostvare zakljuke
Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju ugroava perspektive Bosne i Hercegovine u
pogledu evropskih integracija. Evropska unija prua smernice vlastima Bosne i
Hercegovine u reformskim prioritetima, to podstie i prati putem sastanaka Monitoring
reformskog procesa, koji postaju kljuni element za politiki, ekonomski i tehniki
dijalog Evropske unije i Bosne i Hercegovine.
Angaovanje Evropske unije u Bosni i Hercegovini
Evropska unija se ve dui niz godina se angauje u Bosni i Hercegovini i u okviru
Zajednike i bezbednosne politike i Evropske odbrambene i bezbednosne politike.
Specijalni predstavnik Evropske unije u Bosni i Hercegovini daje savete i olakava
politike procese, te radi na politikoj koordinaciji u Bosni i Hercegovini. Evropska unija
se angauje i putem policijske misije EUFOR-a, koji ima za cilj ouvanje sigurnog
okruenja. Evropska unija je od NATO pakta 2. decembra 2004. godine preuzele
komandu nad meunarodnim vojnim snagama.
15
Miljevi, I., Milan, Evropske integracije i dravni suverenitet: ideja, teorija i savremena praksa, 8. Nauni
skup sa meunarodnim ueem Sinergija 2011., Bijeljina, 2011., str. 154.
16
Petrenko, I., Vodi kroz udruge u Evropskoj uniji, Nacionalna zaklada za razvoj civilnog drutva, Zagreb,
2007., str. 47-48.
16
BILTEN 1/2013
Ueee, Evropske unije u odravnju bezbednosti u Bosni i Hercegovini nije

ogranieno. Ono ima za cilj smanjivanje rizika izbijanja oruanih sukoba, pozivanje
lokalnih politiara i zajednice na saradnju, kao i sprovoenje postupaka i stvaranje okvira
za izlazak iz krize. Poloaj Evropske unije u Bosni i Hercegovini, daje karkter
svojevrsnog protektorata Bosni i Hercegovini. Kao i svaki protektorat i ovaj je
ogranienog karaktera i delotvornijih promena nema bez lokalnog stanovnitva i lokalnih
aktera. Meunarodno prisustvo u Bosni i Hercegovini dalo je svoje rezulate time to je
redukovalo ekstremizam i iskljuila se mogunost irih oruanih sukoba, te su stvorene
institucije unutar Bosne i Hercegovine koje pored svih problema vre vlast.
Bosna i Hercegovina se esto naziva neformalnim protektoratom u kojoj
meunarodna zajednica ima velika ovlaenja u raznim oblastima i samom procesu
izgradnje drave. U Bosni i Hercegovini usled mnotva nereenih problema i dalje je
znaajno vojno, politiko i ekonomsko prisustvo meunarodne zajednice. injenica je da
Bosna i Hercegovina to se vie bude pribliavala Evropskoj uniji tehniki sukobi e biti
manji, dok centralizacijom funkcija i poveanjem ovlaenja Evropske unije u Bosni i
Hercegovini, odnosno meunarodnih predstavnika dovodi do politikih rekacija u smislu
jaanja regionalnih otpora u enitetima Bosne i Hercegovine.
Evropska unija ima posebna ovlaenja i kod imenovanja odreenih lica u
institucijama Bosne i Hercegovine. Na taj nain eli se postii objektivnost i i kvalitet pri
izboru, dok sa druge strane takvi postupci predstavljaju onemoguavanje samostalanog i
demokratskog institicuonalnog razvoja Bosne i Hercegovine. Tako predsednik Evropskog
suda za ljudska prava vri odreena imenovanja u Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine i
Komosiji za izbegla lica.
Evropska unija ukinula je vizni reim za dravljane Bosne i Hercegovine to
omoguuje veu interakciju izmeu graana drava lanica Evropske Unije i Bosne i
Hercegovine. U okviru mera prema Bosni i Hercegovini, Evropska unija daje znaajnu
finasijsku pomo koja ima za cilj prvenstveno jaanje vladavine prava, reformu javne
uprave, ekonomski i socijalni razvoj, demokratsku stabilizaciju, te podrku civilnom
drutvu.
Evropska unija prua znaajnu pomo Bosni i Hercegovini koja je u poetku bila
humanitarnog karaktera, a kasnije je imala je za cilj obnovu i razvoj Bosne i
Hercegovine. Njena pomo danas je usmerena u pravcu obnove, razvoja i stabilizacije
Bosne i Hercegovine. Ciljevi tog programa se poklapaju sa ciljevima Evropske unije, a to
su jaanje demokratije i potovanje ljudskih prava i prava manjina, reforma i unapreenje
rada dravnih organa, reforma obrazovnog i zdravstvenog sistema, razvoj trine
privrede, sela i poljoprivrede, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije,
unapreenje infrastrukture, smanjenje siromatva, te uopte poboljanje kvalteta ivota
graana.17
Izgledi Bosne i Hercegovine za ulazak u Evropsku uniju
Sve drave nastale raspadom SFRJ, koje jo uvek nisu, nastoje da dobiju status
punopravnih lanica Evropske unije. Na takvom putu je i Bosna i Hercegovina, koja u
tome vidi nain za stabilizovanje njenih unutranjih politikih i ekonomskih prilika.
17
ilas, M., Govedarica, N., Pridruimo se, Beogradski centra za ljudska prava, Beograd, 2006., str. 40.
17
BILTEN 1/2013
Ukljuenjem Bosne i Hercegovine i ostalih drava iz regiona u Evropsku uniju,

dravne granice nee predstavljati prepreku, te e se se formirati jedinstveno trite rada i
kapitala koje je postojalo u nekadanjoj SFRJ. To e dovesti do preporoda privrednih
kulturnih, intelektualnih odnosa izmeu drava regiona. to je vano za sve drave u
regionu, a posebno za Bosnu i Hercegovinu. Time e i rastui nacionalistiki interesi koji
vode sukobima i netrpeljivosti zameniti se interesima Evropske unije radi oteg napredka.
Ulazak u Evropsku uniju vodi brem reavanju svih velikih goruih problema Bosne i
Hercegovine i susednih drava.
Bosna i Hercegovina ko i ostale drave na Balkanu nastoje da to bre postanu
lanice Evropske unije. injenica je da u uslovima ekonomske krize ne postoji velika
podrka u Evropskoj uniji za ubrzavanje integracija ovih drava. Razlozi za to su pored
ekonmske krize, uhodavnje Lisabonskog ugovora unutar Evrope, problemi sa Grkom
itd. Brzina evropskih inetegracija zavisi od kvaliteta ostvarenog rada drava kandidata i
prilagoavanja zahtevaima Evropske unije. Od Bosne i Hercegovine i svih drugih drava
nastalih na prostoru bive Jugoslavije pored svih drugih zahteva posebno se istie potreba
za punom saradnjom sa Meunarodnim krivinim sudom za bivu Juslaviju. Treba imati
u vidu da unutranja pravila Evropske unije su sloenija i razvijenija danas nego kada je
bio poslednji talas proirenja, to dodatno usporava prijem novih lanica. Za Evropsku
uniju je od velikog znaaja kvalitet pravnih, ekonomskih i politikih odnosa unutar
drave kandidata. Ujedno za Evropsku uniju pitanje ulasaka drava Zapadnog Balkana je
neraskidivo vezano za pitanje ulaska Turske iji se prijem razmatra vie od decenije.
Mnoge pristalice Ujedinjene Evrope istiu da Evropa moe biti potupna samo sa
prijemom drava sa Balkana. Meutim ulazak ovih drava u Evropsku uniju zavisi od
njih samih i cenie se ispunjenje uslova posebno za svaku, jer e se pojedinano i primati
u lanstvo. Ove drave na prvom mestu treba da se pripremaju pravno, ekonomski i
privredno kako bi postale lanice Evropske unije i da bi sama Evropska unija i nakon tog
proirenja mogla nesmetano da funkcionie.18
Treba napomenuti da je biva SFRJ bila blie ulasku u Evropsku uniju vie nego
bilo koja druga drava Srednje i Istone Evrope. Do danas su veina drava iz tog dela
Evrope postale lanice Evropske unije, dok Bosna i Hercegovina koja je nastala
raspadom SFRJ jo uvek je daleko od tog statusa. U pogledu meunarodnog priznanja
drava koje su nastajale raspadom SFRJ, odnosno legalizacije njenog raspada koji je
vodio u ratove, postojale su podele i meu dravam u Evropske unije. Velika Britanija i
Francuska, kao i veina drugih lanica Evropske unije su u poetku bile rezervisane u
pogledu priznanja. Sa druge strane Njemaka i par drugih drava lanica vrsto su
zauzele stav da priznaju novonastale drave. Tako je Njemaka nezavisno od stava
Evropske unije zauzela stav da e priznati Sloveniju i Hrvatsku to je uinjeno u
decembru 1990. godine. Ostale drave lanice Evropske unije su uinile isto da se ne bi
pomislilo da je dolo do podele u evropskoj politici. Zbog ovakog stava drava Evropske
unije dolo je do nasilnog raspada SFRJ i krvavih ratova, koji su posebno na prostoru
Bosne i Hercegovine ostavili teke posledice. Zbog ovakvih deavanja politiko priznanje
trebalo bi da bude u nadlenosti Evropske unije kao celine, o emu bi se odluivalo
kvalifikovanom veinom, kako se ne bi vie donosile loe politike odluke koji
18
Batavelji, D., nav. delo, str. 504-509.
18
BILTEN 1/2013
naruavaju ugled sam Evropske unije.19 Evropska unija je nesumnjivo napravila niz
greaka u trenutcima raspada bive SFRJ, te na jedan nain ima obavezu prema
novonastalim dravama, a time i Bosni i Hercegovini pomogne u oko sticanja statusa
lana Evropske unije, odgovarajuim ekonomskim i politikim merama.
Reforme, problemi i budunost Evropske unije
Kada je Ugovor o ustavu Evropske unije dat na ratifikaciju, on je u nizu drava
lanica odbijen. Posle odbijanja ratifikacije u Francuskoj i Holandiji 2005. godine i
Velika Britanija je najavila njegovo odbijanje, te je sam postupak ratifikacije obustavljen
iz razloga to se zakljuilo da do njegovog usvajanja u takvoj formi nee moi doi.
Evropski savet je tada odobrio tzv. vreme za razmiljanje u trajnju od najmanje dve
godine. Pri kraju ovog perioda dolo je do reenja krize sredinom 2007. godine, kada je u
formi novog Reformskog ugovora ponueno novo reenje, koje e se prihvatiti i kasnije
preimenovati u Lisabonski ugovor.20
Propau Ugovora o Ustavu EU poraen je federalizam u procesu politikog
ujedinjavanja na teritoriji Evropske unije. Na Samitu Evropske unije juna 2007. godine
postignut je dogovor o usvajanju novog ugovora o reformi, ime je odbaena ideja o
stvaranju Ustava Evropske unije. Lisabonski ugovor potpisan je 17-18. oktobra 2007.
godine ime je okonana viegodinja dinamika pregovora drava lanica o
institucionalnim reformama Evropske unije. Osnovna razlika u odnosu na raniji predlog
Ustava Evropske unije jeste to Lisabonski ugovor o Evropskoj uniji nema formu ustava i
ne ukida postojee primarno zakonodavstvo, nego samo dopunjava Rimske osnivake
ugovore o evropskim zajednicima i Ugovor o Evropskoj uniji iz Mastrihta kojim je
osnovana Evropska unija. Najvei udarac Lisabonskom ugovoru o Evropskoj uniji desio
se u Irskoj kada je na referndumu odranom 13. juna 2008. godine odbijen, da bi se
referendum ponovio 2009. godine kada su se Irci pozitivno izjasnili. Takoe i u ekoj je
prihvaen sa problemima.21 Jaanje integracija u Evropskoj uniji i pored padova, odvija
se kontinuirano i prilagoava novonastalim situacijama. Ovaj postupak se odvija na
osnovu pregovora i meusobnih ustupaka drava lanica Evropske unije. Treba uzeti u
obzir kada su zakljueni Rimski ugovori Zajednica je imala 6. drava lanica, a u vreme
potpisivanja Lisabonskog ugovora o Evropskoj uniji 27. drava lanica, sa tendencijom
svog irenja na nove lanice.
U uslovima kad Evropska unija planira dalje proirenje i ulazkom drava sa Istoka
Evrope u njeno lanstvo, javlja se potreba za reformom njene organizacije. U tom smislu
javlja se koncepcija Evropskog ustava, ija je sutina povezivanje na sistemu vrednosti i
principa, koji dostiu do tradiconalnih evropskih korena. Usled ulaska novih drava u
Evropsku uniju, kao i najave prijema novih drava njene promene su neminovnost te
usled toga sve je vee nastojanje za usvajanjem Evropskog ustava. Evropska unija bez
obzira na svoje reforme zasniva se na zajednici drava, koje opstaju kao nacionalne
19
Pinder, J., Evropska unija, TKD ahinpai, Sarajevo, 2003., str. 140.
20
Vukadinovi, D., R., Staro vino u meine nove - Ustav Evrope i novi Lisabonski ugovor, Pravni sistem
Srbije i standardi Evropske unije i Saveta Evrope - Knjiga III, Bejatovi, S., Pravni fakultet Univerziteta u
Kragujevcu, Kragujevac, 2008., str. 279.
21
Gasmi, G., Kosti, M., Lisabonski ugovor o EU i korporativna ekoloka drutvena odgovornost, Pravo i
privreda, broj 7-9., Beograd, 2010., str.350-360.
19
BILTEN 1/2013
drave. One na Evropsku uniju prenose odreene nadlenosti kako bi ostvarile zajednike
ciljeve. Kod vrenja nadlenosti Evropska unija polazi od interesa lanica, ali i interesa
zajednice u celini. Evropski parlament ima do sad najvea ovlaenja i u njemu se
odluuje o veini zakona u Evropskoj uniji. Novina je da graani Evropske unije imaju
mogunost uea u donoenju odluka, te ako se prikupi najmanje milion potpisa,
Evropska unija mora razmotri takav zahtev. Na taj nain Evropska unija dolazi i u
direktan odnos sa graanima i dobija sve vei stvarni uticaj.22Evropska unija danas je
suoena sa reformiranjem svojih institucija kako bi se ubrzao proces odluivanja te vea
efikasnost i demokratinost. Najvei broj odluka trebao bi se donosti na lokalnom nivou,
a onda na regionalnom, nacionalnom i nadnacionalnom. Na taj nain se vodi rauna o
potrebama i interesima svih graana. Neophodna je vea koordinacija i kooperacija na
razliitim nivoima odluivanja. U Evropskoj uniji nastao je sistem zajednikih prava i
obaveza kao kohezivni sastojak zajednitav drava lanica.23
Evropska unija u procesu reformi i irenja svog lanstva se suoava sa postojanjem
razlika u stepenu razvijenosti izmeu drava lanica. To su razlike u stopi inflacije, stopi
nezaposlenosti, tritu rada, stopi rasta drutvenog bruto proizvoda, regionalnim
razlikama, razlikama u pravnim i fisklanim sistemima, to se sve odrava na
makroekonomsku politiku Evropske unije. U takvim uslovima ekonomski prostor koji
predstavlja jedinstveno trite, jedinstvenu monetu dodatno stavlja pred izazov njenu
makroekonomsku politiku. Zbog toga Evropska unija nastoji da vodi politiku
ujednaenog regionalnog razvoja kako bi se ublaile razlike izmeu razvijenih i manje
razvijenih, odnosno nerazvijenih. Problem neravnomernog razvoja u Evropskoj uniji,
prijem novih lanica dodatno pojaava. Koliki se znaaj daje procesu postizanja
ravnotee u razvoju ukazuje podatak da se 36 % budeta Evropske unije izdvaja za
finasiranje regionalne politike, te je to drugi najvei izdatak posle izdvajanja za
zajedniku poljoprvrednu proizvodnju. Pored postojanja razlika izmeu razvijenih i
nerazvijenih drava lanica Evrospke unije, postoji problem nejednake razvijenosti
regiona unutar istih drava.24
Sa jedne strane Evropska unija vodi integraciji drava na prostoru Evrope u pravcu
uspostavljanja takve organizacije koja e imati sva obeleja jedne drave, Evropska unija
nastoji da drave lanice prevaziu meusobne razlike i ujedine se na osnovu zajednikih
interesa koji imaju. Sa druge u brojnim dravama Evropske unije odvijaju se suprotni
procesi koji vode dezintegraciji i novim podelama. Tako u paniji odavno postoje
separatistika delovanja u Kataloniji, Baskiji i Galiciji. U cilju postizanja nezavisnosti
Baskije preduzimaju se i teroristike aktivnosti, dok se u Kataloniji postupa politikim
mirnim sredstvima, ali i jedni i drugi sebe vide u Evropskoj uniji ali izvan panije.25
panija kao lanica Evropske unije ima niz teritorijalnih zajednica sa nacionalnim
identitetom , kao to su Katalonija, Baskija i Galicija. Takvim zajednicma daje se
22
Batavelji, D., Ustavna pitanja procesa evropskih integracija, Pravni sistem Srbije i standardi Evropske
unije i Saveta Evrope - Knjiga III, Bejatovi, S., Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Kragujevac,
2008., str str 381-387.
23
Lau, Z., O ustavnoj demokraciji, Politika misao, broj 3, Zagreb, 1998., str. 137-147.
24
Labudovi, J., Makroekonomska politika Evropske unije, Pravni sistem Srbije i standardi Evropske unije i
Saveta Evrope - Knjiga III, Bejatovi, S., Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Kragujevac, 2008., str.
407-410.
25
Stankovi, V.,Virus separatizma, Vreme, 30.08.2007., str. 62.
20
BILTEN 1/2013
autonomija, koja nekad moe da bude mala za one koji imaju izraen identitet, kao to je
sluaj Katalonije i Baskije, ali velika za one iji identitet nije dovoljno jasan. Kako
identiteti nisu jednaki, tako ni autonomija ne moe da bude jednaka za sve, a on ne moe
da se izmisli ve mora istorijski da postoji. Trenutno u Evropskoj uniji ima zahteva za
priznavanje identiteta vie neko ikada ranije. Globalizacija je vana za finansijska trita,
dok identit ne moe da bude globalizovan, jer svako ima svoj jezik i istoriju Demokratija
je nastala i dobro funkcionisala u nacionalnim dravama. Nadnacionalne drave mogu da
budu efiksane u odreenoj meri, ali imaju unutranji demokratski deficit, kao to je u
sluaju Evropske unije.26 Ovakvo stanje u paniji kao i pojedinim drugim dravama
lanicama Evropske unije moe se porediti sa trenutnom politikom situacijom u Bosni i
Hercegovini i podelama koje sa javljaju u razliitim oblicima i na razliitim nivoima.
Tako da sa jedne strane politiari provode politiku podela i potenciranja meusobnih
razlika, pre svega zasnovanih na nacionalnoj osnovi, a sa druge strane tee sveooptoj
integraciji i zajednikoj budunosti u Evropskoj uniji.
esto se spominje fomiranje posebnog evropskog identiteta, koji bi sve evropske
nacije podveo pod jedno. Upitno je da li je on jo uvek dobar za funkcionisanje Evropske
unije, jer jasni su kriterijumi njegovog formiranja. Veina evropskih nacija doivljava
krizu sopstvenog identiteta, izgubile su vlastitu eksluzivnost, samodefiniciju, vlastitu
samospoznaju i konano vlastito odreenje. Upravo u Evropskoj uniji nacionalizam je
dobio lo predznak iako on moe imati niz pozitivnih strana. Multikulturalnost i
multinacionalnost su trenutno poeljne vrednosti u svim dravama lanicima Evropske
unije, pored toga i verski, polni i regionalni identiteti znaajan su politiki faktor.
Isticanje identiteta je poeljno, ali samo onih koji podstiu slobodu izbora i miljenja ili
su njen pokazatelj, ali i oni koji nisu, ali se smatraju bogatsvom itave Evropske unije.
Pojedini smatraju da i pored velikih razlika meu evropskim narodima, postoji poseban
evropski identitet koji je teko, odrediti, ali upravo ta njegova fiktivnost i nedefinisanost
je pogodna za stvaranje identiteta iznad nacionalnih identiteta. Taj se identitet stvara
raslojavanjem postojeih nacionalnih identiteta na manje delove u samom procesu
regionalizacije koji je aktuelan u Evropskoj uniji.
Zakljuak
Bosna i Hercegovina je tranzicijksa drava koja prolazi izuzetno sloene promene
koje se sastoje pre svega u promeni ekonomskog i politikog sistema. Proces tranzicije u
Bosni i Hercegovini u odnosu na druge drave karakterie da je on zaustavljen
graanskim ratom, a zatim se odvijao pod upustvima i nadzorom meunarodne zajednice.
Uspostavila se jedna vrsta protektorata Evropske unije. Evropska unija, odnosno
meunarodna zajednica je na putu da Bosni i Hercegovini prepusti punu odgovornost za
upravljnje dravom, kao i njen dalji napredak.
Bosna i Hercegovina mora ii u pravcu potpunog osamostaljivanja od
meunarodnih institucija i jaanju politikog konzensusa kroz usaglaavanje stavova oba
eniteta. Ukoliko se ne postigne sagalasnot izmeu Federacije Bosne i Hercegovine i
Republike Srpske oko najvanijih odluka, Bosna i Hercegovina ne moe imati
perspektivu ni u regionu ni u Evropskoj uniji.
26
orevi, B., panske autonomije, NIN - specijalni dodatak, 19.10.2006., str. 12.
21
BILTEN 1/2013
Put Bosne i Hercegovine ka Evropskoj uniji nije pitanje sposobnosti na

organizacionom, ekspertnom ili normativnom nivou, kao ni pitanje tehnike pregovaranja,
ve je unutranje, politiko pitanje. Uspeh Bosne i Hercegovine zavisi od toga dali e
moi da prati tempo procesa pregovora i ispuniti uslove i obaveze na koje e se u tim
pregovorima obavezati.
Bosna i Hercegovina ima i kompleksnu politiku situaciju, koja se pre svega ogleda
u sloenim ustavnim reenjma i nepotovanju Dejtonskog sporazuma. Postoji izvesni
napredak u podrju vladavine prava, ali meunarodna zajednica pre svega Evropska unija
je i dalje znaajano ukljuenja u sistem upravljanj u Bosni i Hercegovini. Vlasti u Bosni i
Hercegovini nisu pokazale spremnost da preuzmu politiku odgovornost, te su potrebne
hitne mere kako bi se omoguilo funkcionisanje institucija Bosne i Hercegovine, kako bi
mogla da odgoviri zahtevima koji joj se postvaljaju od straen Evropske unije i od kojih
zavisi njeno pribliavanje toj zajednici.
Bosna i Hercegovina ima istoriju ispunjenu politikim previranjima, demografskim
i etnikim promenama. Poslednjih sto godina na njenom prostoru voeni su ratovi,
menjale se drave i drutvena ureenja. Sukobi interesa na njenom prostoru uglavnom su
se pretvarali u oruane sukobe koji su vodili masovnom unitenju ljudi i imovine, a posle
ratova dolazilo je do privremenog primirja, ali u kojem su nastavljani sukobi na druge
naine. Procesi integrisanja Bosne i Hercegovine u evropske strukture, na prvom mestu
Evropsku uniju su jedan od garanta da se istorija ne ponovi na ovim prostorima i da se
krene prema prosperitetu i napredku. Bosna i Hercegovina je na putu ka Evropskoj uniji
jer to je jedini garant za stabilnost i napredak na njenom prostoru. Bosna i Hercegovina
je jednoglasno opredeljena za ulazak u Evropsku uniju, jer svako drugaije postupanje
dovelo bi je u stanje izlovanosti i nazadka.
Ulaskom Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju omoguie se se koritenje svih
prednosti koje sa sobom nosi jednstveno trite. Ravnopravno sa ostalim draavama
Evrope uestvovae u zajednikom donoenju odluka od interesa za sve drave regiona.
Takoe njena integracija e dovesti do stabilizovanja unutranjih politikih prilika, kao u
uspostavljanja bolje bezbednosno i odbrambene situacije.
Potrebi su dodatni napori kao bi se odrala Bosna i Hercegovina kao stabilna i
samoodriva drava, koja e da preuzme punu odgovornost za svoje upravljanje vez
uticaja meunarodne zajednice. Potrebno je sprovesti politike procese kako bi se
okonalo delovanje Evropske unije u Bosni i Hercegovini u smislu da samostalno
odluuje o svojoj budunosti. Bosna i Hercegovina mora na unutranjem planu postii
konsenzus u pogledu politikog, ekonomskog i insticiuonalnog razvoja, u protivnom nee
se moi oekivatai stabilizacija prilika na njenom prostoru i ulazak u Evropsku uniju.
Ukoliko Bosna i Hercegovina ostane van Evropske unije ona e istovremeno biti
izolovana i do ostatka meunarodne zajednice, te je ulazak Bosne i Hercegovine u
Evropsku uniju neminovnost. Bosna i Hercegovina pored ureenja svojih unutranjih
politikih prilika mora kontinuirano i sistematski da radi na izgradanji dobrog imida
Bosne i Hercegovine u inostranstvu, a posebno u institucijama Evropske unije.. Potreban
je strateki pristup u promociji Bosne i Hercegovine, na prvom mestu u seditu Evropske
unije u Briselu, ali i centrima drugih drava lanica Evropske unije, ali i drugih drava u
svetu. Stvaranje dobre slike o Bosni i Hercegovini treba da sa odvija putem diplomatsko-
konzularnih predstavnitava Bosne i Hercegovine, raznih medija, lobista, nevladinih
22
BILTEN 1/2013
ogranizacija, ali istaknutih dravljana Bosne i Hercegovine u inostranstvu. Bosna i

Hercegovina treba da jaa svoju poziciju u meunarodnoj zajednici tako to e ii u
pravcu evropskih integracija i da promeni postojeu sliku o Bosni i Hercegovini,
ukazujui na napredak koji je ostvarila, te na mogunosti njenih ekonomskih potencijala.
Bosna i Hercegovina predstavlja dravu razlika u kojoj postoji potreba stvaranja
drutvenog ambijenta u kome e se manifestovato politiki i ekonomski pluralizam, jer
na taj nain e se stvoriti drutvo zasnovano na demokratiji i povezivanju razliitosti na
bazi zajednikih interesa. Bosna i Hercegovina treba da nae svoje mesto u okviru
Evropske unije, bez obzira na prigovore koji se odnose na samo funkcionisanje Evrpske
unije i pojedina predvianja da e ih on teko prevazii. Bosna i Hercegovina nema
opcije ona se mora ukljuiti u integracione procese koji se deavaju u njenom okruenju.
Evropska unija nalazi se u krizi, ali je ona i u prolosti prevazila brojne krize,
meusobnim dogovorom drava lanica, tako da procesi posednjih godina koji se
odvijaju u Evropskoj uniji mogu se smatrati kao jedna faza njenog razvoja i vid njene
transformacije usled postojanja novih prilika na ekonomskoj i politikoj sceni.
Literatur
Knjige:
1. Gasmi Ili Gordana, Pravo i institucije Evropske unije, Univerzitet Sindigunum, Beograd, 2008.
2. Grbi Vladamir, Ekonomija Evropske unije, Megatrend Univerzitet primenjenih nauka, Beograd,
2005.
3. ilas Milica, Govedarica Nataa, Pridruimo se, Beogradski centra za ljudska prava, Beograd,
2006.
4. Kragulj Dragana, Milievi Dragia, Ekonomija-uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i
makroekonmija, Makarije, Beograd, 2005.
5. Mintas H. Ljerka, Uvod u Evropsku uniju, Centar za evropske studije, Zagreb, 2004.
6. Petrenko Inna, Vodi kroz udruge u Evropskoj uniji, Nacionalna zaklada za razvoj civilnog
drutva, Zagreb, 2007.
7. Prokopijevi Miroslav, Evropska unija-uvod, Slubeni glasnik, Beograd, 2006.
8. Stepanov Radivoje, Despotovi Ljubia, Evropska unija - nastanak, institucije, pravo, NATO,
Stilos, Novi Sad, 2002.
9. Dombi J. Ilija, Evropska unija-prolost, sadanjost, budunost, Struna knjiga, Sarajevo, 2010.
lanci:
1. Batavelji Dragan, Proirenje Evropske unije i mesto Srbije u evropskim integracijama, Pravni sistem Srbije
i standardi Evropske unije i Saveta Evrope - Knjiga V, Bejatovi, S., Pravni fakultet Univerziteta u
Kragujevcu, Kragujevac, 2010., str. 495-497.
2. Batavelji Dragan, Ustavna pitanja procesa evropskih integracija, Pravni sistem Srbije i standardi Evropske
unije i saveta Evrope - Knjiga III, Bejatovi, S., Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Kragujevac, 2008.
3. Vukadinovi D. Radovan, Staro vino u meine nove - Ustav Evrope i novi Lisabonski ugovor, Pravni sistem
Srbije i standardi Evropske unije i Saveta Evrope - Knjiga III, Bejatovi, S., Pravni fakultet Univerziteta u
Kragujevcu, Kragujevac, 2008.
4. Gasmi Gordana, Kosti Milan, Lisabonski ugovor o EU i korporativna ekoloka drutvena odgovornost,
Pravo i privreda, broj 7-9., Beograd, 2010.
5. orevi Branislav, panske autonomije, NIN - specijalni dodatak, 19.10.2006.
6. Labudovi Jasmina, Makroekonomska politika Evropske unije, Pravni sistem Srbije i standardi
Evropske unije i saveta Evrope - Knjiga III, Bejatovi, S., Pravni fakultet Univerziteta u
7. Miljevi I. Milan, Evropske integracije i dravni suverenitet: ideja, teorija i savremena praksa, 8.
Nauni skup sa meunarodnim ueem Sinergija 2011., Bijeljina, 2011.,
8. Lau Zvonimir, O ustavnoj demokraciji, Politika misao, broj 3, Zagreb, 1998.
9. Rodin Davor, Ustav bez drave i naroda, Politika misao, broj 3, Zagreb, 2006.
10.Stankovi Vladimir, Virus separatizma, Vreme, 30.08.2007.
23
BILTEN 1/2013
ODNOS MEUNARODNOG KRIVINOG TRIBUNALA ZA BIVU

JUGOSLAVIJU I BOSNE I HERCEGOVINE
mr eljko Petrovi
Saetak: Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju predstvalja ad hoc
meunarodni sud koji je nadlean da sudi za zloine poinjene na prostoru bive
Jugoslavije. Imajui u vidu da su se najrazorniji oruani sukobi na prostoru bive
Jugoslavije odvijali upravo u Bosni i Hercegovini, ona ima posebnu ulogu u saradnji sa
Meunarodnim krivinim tribunalom za bivu Jugoslaviju. U ovom radu analizira se
odnos Bosne i Hercegovine i Meunarodnog krivinog tribunala za bivu Jugoslaviju
polazei od njegovog formiranja, ureenja, nadlenosti i posebne saradnje sa Bosnom i
Hercegovinom. U radu se ukazuje i na posledice koje ta saradnja reflektira na drutvo u
Bosni i Hercegovini u celini. Imajui u vidu pluralistiki karakter drutva u Bosni i
Hercegovini iznose se zakljuci koji se odnose na potrebu reavanja spornih pitanja iz
prolosti u pravcu pomirenja naroda Bosne i Hercegovine, kao i zakljuci koji se odnose
na rezultate koji su postignuti saradnjom sa Meunarodni krivinim tribunalom za bivu
Jugoslaviju.
Kljune rei: Tribunal, oruani sukobi, ratni zloini, saradnja, Sud Bosne i
Hercgovine, Tuilatvo Bosne i Hercegovine.
Uvod
Promene koje su nastale u meunarodnoj zajednici zavretkom ''Hladnog rata'' i
eskalacija oruanih sukoba na prostoru bive Jugoslavije dovele su do toga da Ujedinjene
nacije formiraju Meunarodni sud za ratne zloine poinjene na podruju bive
Jugoslavije, odnosno Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju. To je bio prvi
meunarodni sud koji je sudio za ratne zloine od suda u Nirnbergu i Tokiju. Na njegovo
osnivanje uticali su poinjeni brojni ratni zloini u oruanim sukobima na prostoru bive
Jugoslavije, kao i i nespremnost domaeg pravosua da vodi postupke u takvim
sluajevima, al i niz drugih faktora prvenstveno politikog karaktera. Meunarodni
krivini tribunal za bivu Jugoslaviju i pored niza zamerki doneo je niz presuda i danas
funkcionie i pored niza najava o njegovom zatvaranju. Bosna i Hercegovina kao jedna
od drava na ijim prostorima su se odvijali oruani sukobi devedesetih godina ima
posebnu ulogu u saradnji sa Meunarodnim krivinim tribunalom za bivu Jugoslaviju. U
tom pravcu Bosna i Hercegovina preduzela je niz mera od donoenja odgovarajuih
propisa pa se sve do preuzimanja pojedinih predmeta Meunarodnog krivinog tribunala
za bivu Jugoslaviju, pa do isporuivanja osumnjienih i sl. Saradnja Bosne i
Hercegovine i Meunarodnog krivinog tribunala za bivu Jugoslaviju trebala je da
omogui reavanje nereenih pitanja iz prolosti, koja se odnose pre svega na poinjene
ratne zloine, sve u cilju da doe do pomirenja naroda u Bosni i Hercegovini i njenog
sveopteg prosperiteta.
Formiranje Meunarodnog krivinog tribunala za bivu Jugoslaviju
Pokuaji da se sudi licima koja su poinila zloine u ratu datira iz 19. veka kada je
jedan od osnivaa Crvenog krsta Gistav Mojnije, uradio predlog za osnivanje
24
BILTEN 1/2013
meunarodnog krivinog suda, koji bi sudio licima koja povrede odredbe enevske
Konvencije iz 1864. godine. Taj predlog nije usvojen iz razloga to se smatralo da bi se
time povredio suverenitet drava. Po zavretku Prvog svetsko rata, kada je Versajskim
ugovorom predvieno da se sudi nemakom caru Vilhelmu II pred specijalnim
tribunalom, on je pobeago na teritoriju Holadije koja je odbila zahtev za njegovu
ekstradikcuju pozivajui se na pravilo nullum crimen sine lege.
Tek po zavretku Drugog svetskog rata prvi put su formirani meunarodni krivini
sudovi koji su sudili poiniocima ratnih zloina. Ugovorom o gonjenju i kanjavanju
glavnih ratnih zloinaca Evropske osovine i Poveljom Meunarodnog vojnog tribunala
osnovan je meunarodni vojni sud u Nirnbergu koji je sudio nacistikim zloincima i u
iji su sastav ulazila samo etvorica sudija iz SSSR, SAD, Velike Britanije i Francuske.
Sud u Tokiju je formiran jedostranom naredbom upravitelja okupiranog Japana
amerikog generala Daglasa Mekartura. U njegovom radu su uestvovale sudije iz
jedanaest drava. Pred njim svih 28 optuenih japanskih politiara i oficira su osueni, a
sedmorica je osuena na smrt, u postucima za koje se isticalo da su imali niz procesni
nepravilnosti27
Generalna skuptina Ujedinjenih nacija pokrenula je incijativu za formiranje
stalnog meunarodnog krivinog suda odmah posel Drugog svetskog rata. Tako je
Rezolucijom 489 od 12. decembra 1950. godine donela odluku da se osnuje Komitet za
meunarodno krivino pravosue koji treba da izradi nacrte ugovora i statuta
meunarodnog krivinog suda. Komitet je u avgustu 1951. godine zavrio Nacrt statuta u
ijem je prvom lanu stajalo da meunarodni krivini sud moe suditi svim licima koja su
optuena za meunaronda krivina dela predviena konvencijma ili posebnim
sporazumima izmeu drava potpisnica. Meutim napori usmereni u tom pravcu nisu dali
nikave rezultate zbog tadanje situcije u meunarodnoj zajednici koju je karakterisalo
postojanje vojno-politikih blokova i postojanje tenzija izmeu njih na rubu da se
pretvore u otvoreni oruani sukob.28
Komisija Ujedinjenih nacija za meunarodno pravo, tokom vie decenija je radila
na normativizaciji meunarodnog krivinog prava u cilju formiranja stalnog
meunarodnog krivinog suda. Politike prilike u meunarodnoj zajednici posle Drugog
svetskog rata, kada je postojala podela sveta na dva bloka, onemoguile su da se stalni
meunarodni krivini sud formira. Prestankom hladnog rata i poetkom oruanih
sukoba na prostoru bive SFRJ, u kome je sa jedne strane dolo do grubih povreda
meunarodnog humanitarnog prava, a sa druge strane nespremnou organa novonastalih
drava da pokrenu krivine postupke protiv odgovornih lica, uticalo je na Ujedinjene
nacije da formiraju Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju.29
Jedan od glavni uzroka za formiranje ad hoc meunarodnog krivinog suda koji e
suditi za poinjene ratne zloine na prostoru bive Jugoslavije, jesu velike razmere
viktimizacije i esklacije ratnih sukoba i izuzetnih okrutnosti koje su ih karaktersila po
raspadu Jugoslavije. Sve brojniji i ei izvetaji o tekim oblicima nasilja naroito nad
27
Kaseze, A., Meunarodno krivino pravo, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2005., str. 451.
28
Vasiljevi, V., Meunarodni krivini sud, Institut za kriminoloka i kriminalistika istraivanja, Beograd,
1968., str. 158.
29
Dimitrijevi, V., Rai, O., Osnovi meunarodnog javnog prava, Beogradski centar za ljudska prava,
Beograd, 2007., str. 232.
25
BILTEN 1/2013
civilnim stanovnitvom na prostoru Hrvatske i Bosne i Hercegovine uticali su na svetsku

javnost, a zatim i na politiare velikih sila i meunarodne organizacije da se preduzmu
odreene mere kako bi se takve povrede meunarodnog humanitarnog prava zaustavile.
Snano se uticalo na Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija kako bi preduzeo pravne i
druge mere da se zaustave te povrede i sprei ugroavanje svetskog mira. Osnov za
osnivanje Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju naen je u VII poglavlju
Povelje Ujedinjenih nacija prema kojem je ovaj organ nadlean da u cilju ouvanja
svetskom mira moe da preduzima razne politike, ekonomske i vojne mere.
Brojni zloini poinjeni u toku graanskog rata na prostoru bive Jugoslavije, kao i
genocid koji se dogodio u Ruandi uticali su da se ponovo pokrene pitanje formiranja
stalnog meunarodnog krivinog suda. Meutim formiran je meunarodni krivini
tribunal za bivu Jugoslaviju rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 808
od 22. februara i broj 827 od 25. maja 1993. godine. Dok je Meunarodni krivini
tribunal za Ruandu formiran Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 955
od 9. novembra 1994. godine. Treba napomenuti da oba ova suda nisu formirani
meunarodnim ugovorom kako nalau pravila meunarodnog prava, nego rezolucijama
Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, to im osporava legalitet i legitimitet. Smatra se
da je ovaj organ na taj nain prekoraio svoja ovlaenja, vrei zakonodavnu nadlenost
koja mu ne pripada. On je takoe sebi dao pravo za kreira i odbrava statute ovih
tribunala, kao i pravo da utie na njihov rad za ta nije nadlean. Time su oni de facto
dobili svojstvo njegovih pomonih organa, to je suprotno opteprihvaenim prinicpom o
samostalnosti i neazvisnoti sudstva.30
Tribunal je poeo sa radom 1994. godine sa seditem u Hagu u Holandiji, kada je
tuilac izdao prvu optunicu protiv Dragana Nikolia, upravnika logora "Suica" u mestu
Vlasenica u Bosni i Hercegovini. Do 1995. godine broj osoblja koje je radilo za Tribunal
prelo je cifru 200, a prvo suenje poelo je 26. aprila 1995. godine, a optueni je bio
Duko Tadi Srbin iz Bosne i Hercegovine, koji je optuen za ratne zloine poinjene na
teritriji Bosanske Krajine.31
Mandat Meunarodnog krivinog tribunala za bivu Jugoslaviju je da pred lice
pravde izveo sve one koji su na prostoru bive Jugolsavije od 1991. godine odgovorni za
krenja meunarodnog humanitarnog prava. Ovaj sud je ovlaten da procesuira i sudi
svim pojedincima koji su poinili teka krenja enevskih konvencija iz 1949. godine,
kao i da im sudi za krenje zakona ili ratnih obiaja, provoenje genocida i drugih zloina
protiv oveanstva. On je kao svoj primarni cilj postavio obnovu i odranje mira u regiji
kroz uspostavljanje pravde za rtve i kroz odvranje i prevenciju daljih krenja
meunarodnog humanitarnog prava.
Organizacija, ureenje i nadlenosti Meunarodnog krivinog tribunala
za bivu Jugoslaviju
Statut Tribunala je uglavnom preuzeo elemente Statuta Ninberkog tribunala To su
uglavnom osnovna naela postupka, dok je novina da su drave obavezne na saradnju sa
30
Vuini, Z., Meunarodno ratno i humanitrano pravo, Slubeni glasnik, 2006., str. 455.
31
Dimitrijevi, V., Vidanovi, H., V., et. al., Hake nedoumice, Beogradski centar za ljudska prava,
26
BILTEN 1/2013
sudom. Sam postupak pred sudom detaljnije je ureen posebnim pravilima o postupku,
dokazivanju i poslovanju suda koja po pravilu donose plenarne sednice sudaca.32
Sedite Trbinula je u Hagu, a Tribunal ima trodelnu strukturu koju ine tri
raspravna vea, kancelarije tuioca i sekretarijata. Raspravno vee se sastoji od troje
stalnih i est povremenih sudija koji odluuju u sastavu od trojice sudija i jednog
albenog vea koje ima sedam sudija, a odluuje u sastavu od pet sudija. Kancelarija
tuioca ima na elu glavnog tuioca i njen sastav ulazi potrebn broj kvalifikovanog
osoblja. Sekretarijat ima na elu sekretara i u njegov sastav ulazi odreeno pomono
osoblje. U okviru sekretarijata postoji odel za rtve i svedoke koji svedocima i rtvama
osigurava zatitne mere, prua strune savete i podrku. Tribunal ima i svoju zatvorsku
jedinicu i svoje administrativno osoblje.
Za sudije Tribunala biraju se nepristrasne osobe visokih moralnih kvaliteta koje
poseduju kvalifikacije potrebne za izbor za najvie pravosudne funkcije u dravi iz koje
dolaze. Sudije koje se biraju moraju da budu istaknuti pravnici u oblasti krivinog i
meunarodnog prava, ukljuujui i meunarodno humanitarno pravo i ljudska prava.
Sudije se biraju na mandat od etiri godine od strane Generalne skuptine Ujedinjenih
nacija, sa kandidacione liste koju joj dostavlja Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Kandidaciona lista sudija sastavlja se prema posebnom kandidacijskom postupku i mora
da ima najmanje 28, a najvie 48 kandidata, s tim da se obuhvate glavni pravni sistemi
sveta. Tuilac Tribunala ima mandat etiri godine koji je obnovljiv. Tuilac se bira na
predlog Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija od strane Saveta bezbednosti
Ujedinjenih nacija, a mora da ima visoke moralne i strune kvalitete, kao i posebno
iskustvo u voenju istranog i krivinog postupka. Na preporuku tuioca Generalni
sekretar Ujedinjenih nacija imenuje i drugo osoblje u tuiteljstvu.
Statut Tribunala utvruje njegovu nadlenost, odnosno vremensku, stvarnu,
teritorijalnu, linu i ravnopravnu nadlenost. Njime se predvia da je Tribunal u pogledu
vremenske nadlenosti, nadlean za zloine koji su poinjeni u periodu od 1. januara
1991. godine. Iz ovakvog reenja mogao bi se izvui pogrean zakljuak da do tog
trenutka u meunarodnoj zajednici nije bilo poinjenih ratnih zloina kojima se trebalo
suditi.
U pogledu stvarne nadlenosti nadlean je da sudi za teke povrede enevskih
konvecija iz 1949. godine, poinjene u oruanim sukobima, krenjem zakona ili obiaja
rata, genocid i zloine protiv ovenosti.
U pogledu teritorijalne nadlenosti Tribunal je iskljuivo nadlean za krivina dela
koja su poinjena u oruanim sukobima na prostoru bive Jugoslavije. Teritorijalna
nadlenost u krivinom pravu nije apsolutno naelo meunarodnog prava i ne moe se
poistovetiti sa teritrijalnom suvernou.33
Na pravila postupka Tribunal, postoje brojni prigovri koji su svoju potvrdu nali u
praksi. Ona su se esto utvrivla u svakom pojedinom sluaju i vremenom menjala.
Posebno je bilo sporno pitanje zatienih svedoka, koji su se masovno pojavljivali pred
Trbunalom. Tako je utvreno da mora postojati stvarna bojazan da bi se usled
svedoenja, svedoku mogla dogoditi neka opasnost, a da istovremneo postoji vanost
32
Krapac, D., Meunarodni kazneni sudovi, Razred za drutvene znanosti, broj 510., Zagreb, 2011., str.
179.
33
Trajnin, A., N., Krivina odgovornost hitlerovaca, Lotus, Beograd, 1948., str 83.
27
BILTEN 1/2013
njegovog iskaza za optubu. Takoe potrebno je postojanje dokaza da je anonimni

svedok verodostojan, te se mora izabrati mera zatite koja najmanje oteava i
onemoguava odbranu. Odbrana ima pravo postavati pitanja u cilju ostvarivanja
verodostojnosti anonimnog svedoka, osim onih pitanja kojima bi se otkrio njegov
identitet. Meutim u sluaju Tadi dolo je do teke zloupotrebe institucije anonimnog
svedoka u postupku pred Tribunalom, jer je odbrana uspela da dokae da je jedno od
kljunih sveodoenja potpuno iskonstruisano, te da je svedok pristao lano da svedoi uz
uslov da bude anoniman. Takvi i slini sluajevi dovode u pitanje legalnost samog
postupka pred sudom bez obzira na sve politike momente koji oteavaju njegov rad.34
Meunarodni krivini tribunal za bivu Tribunal i pored brojnih zamerki u pogledu
njegovog osnivanja i funkcionisanja zapoeo je svoj rad i doneo niz presuda. On je
prvenstveno nadlean za gonjenje lica koja su odgovorna za povrede meunarodnog
humanitarnog prava izvren na prostoru bive Jugoslavije u toku trajnja ratnih operacija
sve od prvih oruanih sukoba na prostoru Slovenije i Hrvatske 1990. godine pa do
poslednjih oruanih sukoba na Kosovu i Metohiji 1999. godine. Iz ovoga prozizlazi da
postoji potreba saradnje nacionalnih zakonodavstava novonastalih drava na prostru
bive Jugoslavije sa ovim Tribunalom. Statut Tribunal predvia obavezu saradnje drava
u pogledu istrage i krivinog gonjenja optuenih za teke povrede meunarodnog
humanitarnog prava. Takoe drave imaju obavezu da to hitnije postupe po svakom
zahtevu za pomo ili nalogu koje je izdalo pretresno vee Tribunala. Drave su obavezne
da pristupe identifikaciji i pronalaenju, izvre uzimanje iskaza i dostavu dokaza, vre
dostavu dokumenta, hapse i pritvaraju i na kraju da izvre predaju ili transfer optuenika
Tribunalu. Pravilnik o postupku i dokazima Tribunala predvia takoe obavezu saradnje
drava sa Tribunalom. Njime je predvieno da ukoliko pretresno vee ili stalni sudija
uvere se da neka drava nije ispotovala svoju obaveze u pogledu saradnje, tada e o
tome se informisati Savet Bezbednosti Ujedinjenih nacija. U sluaju nesaradnje sa
Tribunalom Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija moe da prema takvim dravama
primeni razliite vidove meunarodnih sankcija.35
Meunarodni tribunal oigledno je u momentu osnivanja imao za cilj da sudi veem
krugu lica, ali vremenom taj krug je suavan, tako da se dolo do opredeljenja da se sudi
samo glavnim ratnim zloincima. Tu se javlja problem razlikovanja glavnih i manje
vanih lica iz ugla demokratskih vrednosti i hipotetike predpostavke nevinosti. Takoe
javlja se problem sa naelom legaliteta, jer postoji problem ta se podrazumeva pod
primenjivim meunarodnim krivinim pravom. Oigledan je bio nedostatak razraenih,
prihvaenih i stabilnih normi o osnovnim principima, naelima, konkretnim
inkriminacijma i pravilima suenja na meunarodnom nivou u obliku normativnog akta
ili skupa normativnih dokumenata. Statu Tribunala odreuje da se moe izrei samo
kazna zatvora, a prilikom odmeravnja uzimase u obzir sudska praksa bive Jugoslavije,
kao i teina dela i lina svojstva osuenika. Napredak je uinjen u tom pravcu to je
iskljuena primena smrtne kazne to je posledica razvoja ljudskih prava na
meunarodnom nivou. U pogledu duine trajanja kazne zatvora implicitno je odreeno da
moe to biti i doivotni zatvor, pri tom se polazi od sudske prakse bive Jugoslavije, pri
34
kuli, M., Organizovani kriminal pojam i krivinoprocesni aspekti, Autorska izdavaka zadruga,
35
Nogo, S., Saradnja sa meunarodnim krivinim sudovima, Intermeks, Beograd, 2005., 189-190.
28
BILTEN 1/2013
emu ona praktino i ne postoji za krivina dela za koje se sudi pred Tribunalom, ve
postoje manje ili vie usklaene zakonske norme. Ovde dolazi do kontradiktornosti gde
se Tribunal poziva na sudsku praksu bive Jugoslavije, a sa druge strane razlog njegovog
nastanka jeste nepoverenje u objektivnost i sposobnost nacionalnih sudova da sude u
ovim predemetima. Praktino kako nije postojala kazna doivotnog zatvora u bivoj
Jugsolaviji nego je maksimalna kazna zatvora bila dvadeset godina, prema tom
kriterijumu se ona ne moe ni izrei. Ipak moe se rei da je vremenski ograniena kazna
zatvora odreena kao osnovna kazna, dok je kazna doivotnog zatvora izuzetak, te se
izrie kada se u obzir uzme teina krivinog dela i line okolnosti koje se odnose na
uinioca.36
Izmeu ostalog Tribunalu se prigovara da je prilikom svog konstituisanja zanemario
karakter rata i odreenje oruanog sukoba kao etnikog graanskog rata kakav je on bio.
Glavni razlog tome je to u Statutu Tribunala nije uvrten delikt protiv mira. Prilikom
osnivanja suda nije uzeta u obzir ta elementarna injenica, a kao vremenska odredba stoji
1991. godina, ali se izbegava odreivanje datuma poetka rata. Tribunal neodreujui
karakter rata nije se upustio u utvrivanje odgovornosti za poetak rata, odnosno ko je
njegov pokreta. Takoe primedbe se daju na stavljanje jugoslovenske odrednice u naziv
Tribunala. Takav naziv se primenjuje i time odreuje nadlenostt za ratne loine
poinjene na teritoriji svih nosvonastalih drava na prostoru bive Jugoslavije. Sa jedne
strane smatra se da time sud ima sumnju u te drave i narode i ukazuje se na potencijal da
se poine ratni zloini na ovim prostorima, a sa druge strane ima se za cilj da se postigne
prevencija i spree ratni zloini koji se eventualno mogu uiniti. injenica je da se nisu
vodili oruani sukobi na prostoru svih novonastlaih drava te odreivae ovakve odrednice
nije imalo opravdanja. Meutim Tribunal se na osnovu takve odrednice proglasio
nadlenim i za zloine koji su se desili za vreme sukoba izmeu nekoliko grupa u
Makedoniji u kojima je obim nasilja bio manjeg inteziteta.37
Saradnja Bosne i Hercegovine i Meunarodnog krivinog tribunala
za bivu Jugoslaviju
Kako je Tribunal osnovan u skladu sa VII poglavljem Povelje Ujedinjenih nacija,
drave lanice su prema lanu 25. Povelje Ujedinjenih nacija obavezne na saradnju sa
tim sudom u toku celog postupka. To potvruje lan 29. Statuta koji ih obavezuje na
saradnju u istrazi i krivinom postupku, te lanom 18. koji ovlauje tuioca da istranje
radnje, ukljuujui ispitivanje osmumnjienih i svedoka moe da provede na teritoriji
svih drava lanica u emu su mu obavezni pomoi i nadleni dravni organi. Nakon
pravosnano okonanog postupka, drave lanice dobrovoljno nude svoju pomo u
pogledu izvrenja kazne koja je izreena u presudi i izvravaju je prema svojim
propisima. Konani izbor drave u kojoj e se kazna izvriti je u nadlenosti predsednika
suda.
36
Hiber, S., I., Kriminalna politika i normativna podloga funkcionisanja meunarodnih krivinih sudova,
Pravni sistem Srbije i standardi Evropske unije i Saveta Evrope - Knjiga III, Bejatovi, S., Pravni fakultet
Univerziteta u Kragujevcu, Kragujevac, 2008., str 137-144.
37
Meli, D., Postignua i promaaju u procesima Hakog tribunala, Status-magazin za politiku kulturu i
drutevna pitanja, broj 13, Mostar, 2008., str. 48-49.
29
BILTEN 1/2013
Saradnja sa Tribunalom prestavlja jednu obavezu od koje zavisi i sam ulazak Bosne
i Hercegovine u Evropsku Uniju. Saradnja Bosne i Hercegovine sa Tribunalom znai
ispunjenje obaveza drave prema ovoj instituciji. Ta saradnja iako ukazuje na
dobrovoljnost, ona ima karakter meunarodnepravne obaveze, koja proizilazi iz
reozolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Bez saradnje drava sa Tribunalom on
ne bi mogao da funkcionie. Tribunal ima svoje sudije, tuioce, obezbeenje i drugo
osoblje, utvrena pravila, tehniku, finansijska sredstva, ali nema svju policiju niti
teritoriju pod svojom kontrolom. Bez saradnje sa dravama Tribunal ne moe doi do
dokaza i informacija potrebnih za procesuiranje poinjenih ratnih zloina.
Obaveza saradnje sa Tribunalom postoji za sve lanice Ujedinjenih nacija, ali
najvei teret pada na drave nastale raspadom bive Jugoslavije, a meu njima posebno
Bosnu i Hercegovinu. To proizilazi iz injenice da je najvei broj optuenih,
osumnjienih, svedoka i dokaza se nalazio ili se nalazi na teritorijama tih drava.
Obaveza saradnje proizilazi na osnovu postojanja rezolucija Saveta bezbednosti
Ujedinjenih nacija, ali i pored toga drave svojim unutranjim propisima reguliu tu
saradnju, ali i u sluaju da takvi propisi ne postoje u dravi ona se ne moe pozvati na ne
saradnju. Postojanje unutranjih prpisa vano je iz razloga da se precizno regulie odnos
institucija drave sa Tribunalom.38
Ustav Bosne i Hercegovine predvia obavezu svih nadlenih organa vlasti Bosne i
Hercegovine da sarauju sa Meunarodnim sudom za bivu Jugoslaviju, ali i sa svakom
drugom organizacijom koja dobije ovlaenje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija sa
mandatom koji se tie ljudskih prava ili humanitarnog prava.
Bosnu i Hercegovina ima obavezu pune saradnje sa Tribunalom i njeni
pravosudni, policijski i drugi dravni organi moraju ukuljuiti se u postupak koji ima za
cilj da se sudi licima odgovornim za poinjene ratne zloine na prostoru bive
Jugoslavije, a prvenstvno na prostoru Bosne i Hercegevine. Republika Srpska i
Federacija Bosne i Hercegovine su donele zakone kojima se regulie saradnja sa
Tribunalom.
Republiak Srpska je usvojila Zakon o saradnji sa Meunarodnim krivinim sudom
u Hagu kojim su regulisana saradnja izemeu organa Republike Srpske i Tribunala, kao i
okvir i procedure za tu saradnju. Ova obaveza prvenstveno postoji za Ministarstvo pravde
Republike Srpske, organe pravosua, Ministratvo unutranjih poslova Republike Srpske,
ali i na druge organe Reublike Srpske koji su duni da Tribunalu prue sve vidove
pomoi kada je to potrebno za voenje postupka pred tim Tribunalom.
Prilikom istrage za dela za koja je nadlean Tribunal postupa se prema Zakonu o
krivinom postupku Republike Srpske, ali se na izriit zahtev Tribunala pojedine istrane
radnje mogu se izvriti po posebnim upustvima. Nadleni sud Republike Srpske u skladu
sa pravilima ''Rimskog puta'' ustupa nadlenost za voenje krivinog postupka Tribunalu
na njegov zahtev, o emu odluku donosi vee okrunog suda. Ukoliko se izvri ustupanje
sve preduzete radnje protiv okrivljenog se obustavljaju do okonanja procesa pred
Tribunalom. Ukoliko se donese i postane pravosnana presuda suda u Republici Srpskoj,
odloie se izvrenje takve presude do okonanja postupka pred Tribunalom, a kako je
izvrenje takve presude u toku, prekinue se danom kada je okrivljeni predat Tribunalu, o
emu ministar pravde donosi posebno reenje.
38
Dimitrijevi, V., Vidanovi, H., V., et. al, nav. delo, str. 32.
30
BILTEN 1/2013
Federacija Bosne i Hercegovine je usvojila Zakon o izruenju okrivljenih osoba po

zahtevu Meunarodnog suda. Njime je predvien postupak za izruenje okrivljenih osoba
za povrede meunarodnog humanitranog prava, koje su predviene Statom Tribunala.
Odluku o izruenju donosi Vrhovni sud Federacije Bosne i Hercegovine koji odluuje u
veu u ijem sastavu su trojica sudija koji donese odluku u vidu posebnog reenja, a o
izvrenju ovog reenja stara se ministar pravde. Izruenje se moe dozvoliti i u sluaju da
je presudom nadlenog suda Federacije Bosne i Hercegovine, ve pravosnano osueno
za krivino delo koje sadri obeleja zbog kojih to lice trai Tribunal.
Bosna i hercegovina je u okvriu saradnje sa Tribunalom preuzela odreen broj
predmeta od strane Tribunala, kao jedna od mera rastereenja Tribunala i suenja samo
okrivljenim koji se smatraju najodgovornijim za poinjene ratne zloine na prostoru bive
Jugoslavije.
Statuom Tribunala data je prednost ovom sudu nad nacionalnim sudovima i pravo
da u bilo kojoj fazi postupka trai od nacionalnih sudova ustupanje nadlenosti. Statut
Tribunala predvia u lanu 29 stav 2. take d i e obavezu hapenja, pritvaranja,
premetaja ili izruenja optuenih, a Pravilnik o postupku i dokazima u lanu 58.
propisuje da obaveze iz lana 29. Statuta imaju prevagu nad svim pravnim preprekama
za izruenje ili transfer optuenih ili svedoka do Tribunala, koje postoje u nacionalnom
zakonodavstvu ili meunarodnim ugovorima o izruenju. Sve drave lanice Ujedinjenih
nacija imaju obavezu da potuju ova pravila, bez izgovora zasnovanih na pozivanju na
nacionalno zakonodavstvo. Radi se o specifinoj predaji jednom meunarodnom sudu, a
ne o klasinoj ekstradikciji stranoj dravi. Ova predaja nije vezana zabranama u
unutranjem pravu koje se odnose na zatitu dravljana ili azilanata, amnestije, zastare i
reciporciteta. Doputa se zaobilaenje standarda ekstradibiliteta i u pogledu procesnih
pretpostavki. Za lanice Ujedinjenih nacija saradanja sa Tribunalom nije uslovljena
promenama ustava ili donoenjem posebnog zakona, izuzev kada ustav izriito zabranjuje
predaju domaeg dravljanina meunarodnom krivinom sudu. Ova obaveza ne bi se
smela opstruirati nijednom drugom pretpostavkom, niti nekim drugim razlogom koji
spada u diskrecioni domen ovlaenja izvrne vlasti.39
Jedna od glavnih obaveza Bosne i Hercegovine prema Tribunalu jeste predaja
optuenika koji se nalazi na njenoj teritoriji. Postoji razlika u odnosu na ekstradikcuju ili
izruenje u tom pogledu to se kod ekstradicikije drava dobrovljno odrie dela svoje
suverne vlasti nad pojedincem kojeg predaje vlasti neke drugee drave, a kod predaje
Tribunalu lice se ne ustupa vlasti druge drave, niti dolazi do odricanja dela suverene
vlasti, ve se vri ustupanje meunarodnom sudu kojeg su osnovale Ujedinjene nacije, na
ta postoji meunarodna obaveza. Tako da ogranienja u ustavu kojima se zabranjuje ili
ograniava izruenje sopstvenih drvaljana drugoj dravi ne mogu se primeniti na sluaj
saradnje sa Tribunalom.
Saradnja sa Tribunalom obuhvata ne samo saradnju sa tuilatvom i sudskim
veima, ve i sa timovima odbrane okrivljenih. Sve to ima da trai i da dobije tuilatvo,
moe da trai i da dobije odbrana. Tuilatvo i istraitenji mogu da na teritoriji Bosne i
Hercegovine prikupljaju obavetenja od graana, sasluavaju osumnjiene, optuene,
39
Beljanski, S., Meunarodni pravni standardi u krivinom postupku, Beogradski centar za ljudska prava,
Beograd, 2001,, str. 131-132
31
BILTEN 1/2013
svedoke, vetake, mogu da vre ekshumacije i obdukcije leeva, imaju pristup svim
arhivama i spisima dravnih organa.
Kao jedan od oblika saradnje Bosne i Hercegovine i Tribunala koji nije ulazio u
krug obaveznih mera bilo je zalaganje Tribunala u cilju uspostave mira u Bosni i
Hercegovini. Nakon zavretka oruanih sukoba kako bi se omoguio povratak izbeglica i
raseljenih lica i kretanje ljudi unutar Bosne i Hercegovine, da ne bi dolo do
neopravdanih hapenja i sumnji za ratne zloine, dogovoreno je da Tuilatvo Tribunala
proverava i odobrava osnovanost takvih sumnji ili optubi, pre nego to bi se neko
uhapsio. Taj sporazum potpisan je od strane predstavnika Bosne i Hercegovine, Srbije i
Hrvatske u Rimu 1996. godine. Rimskim sporazumom je ustanovljen postupak nazvan
"Pravila puta", koja su predviala da nijedno lice u Bosni i Hercegovini ne moe se liiti
slobode pod optubom za ratne zloine, ako lokalna policija ili tuilatvo iz Bosne i
Hercegovine ne poalju Tuilatvu Tribunala spis predmeta i dok od njega ne dobiju
potvrdu da taj spis sadri dovoljno verodostojnih dokaza. Tuilatvo je takve predmete
svrstalo u nekoliko kategorija, od onih koji sadre dovoljno dokaza za podizanje
optunice pred sudom u Bosni i Hercegovini, preko onih gde se trai dopuna istrage, pa
do onih gde nema dokaza o postojanju dela ili odgovornosti pojedinca. Prema "Pravilima
puta" odluke Tuilatava Tribunala su obavezivale lokalne tuioce u Bosni i Hercegovini.
Ovaj program je zavren 2004. godine, kada je taj posao preao u nadlenost na
novoosonovano Tuilatvo Bosne i Hercegovine koje je odluivalo o tome da li e se
postupak voditi na dravnom ili entiteskom nivou. Tuilatvo Tribunala je u periodu
primene "Pravila puta" pregledalo 1419 predmeta, koji se odnose na 4985 osumnjienih i
dalo miljenje da je sakupljeno dovoljno dokaza za krivino gonjenje 848 lica.40
U Bosni i Hercegovini su 2004. godine osnovani Tuilatvo i Sud Bosne i
Hercegovine, sa posebnim Odelom za ratne zloine. Oni imaju nadlenost na teritoriji
cele Bosne i Hercegovine i oni su u proteklim godinama preuzeli deo predmeta od
Tribunala. Specifinost ovih odela za ratne zloine jeste to u njima pored domaih
sudija, rade i meunarodne sudije, te se ovaj sud moe smatrati tzv. hibridnim sudom. U
poetku je u trolanim sudskim veima sedelo dvoje meunarodnih sudija i jedan sudija
iz Bosne i Hercegovine, a zatim se sastav promenio te sada ga ini dvoje domaih sudija
i jedan meunarodni sudija. Domai sudija po pravilu presedava sudskim veem. Sudije
imenuje Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, a oni postupaju kao nezavisne sudije,
a ne kao predstavnci drava iz kojih dolaze. Pred sudom Bosne i Hercegovine vode se
suenja po optunicama, koje je Tribunal ustupio Bosni i Hercegovini, po istragama koje
je vodio Tribunal, ali nije podigao optunicu, kao i suenja u onim predemtima gde je
istraga zapoeta u Bosni i Hercegovini, a Tuilatvo Bosne i Hercegovine ih je
okarakterisalo kao "posebno osetljive" predmete.41
Sud Bosne i Hercegovine i Tuilatvo Bosne i Hercegovine imaju specifinu
poziciju u pravnom sistemu Bosne i Hercegovine i strukturi pravosua Bosne i
Hercegovine. Ove institucije nisu ni kojem pogledu nadreene pravosudnim organima
entiteta ili Distrikta Brko. Dejtonski sporazum je ustanovio dva odojena enitetska
sistema pravosua sa vrhovnim sudovima entiteta. Insticionalno ta dva entiteska sistema
pravosua nemaju skoro nijedne dodrine take. Sud Bosne i Hercegovine i Tuilatvo
40
Dimitrijevi, V., Vidanovi, H., V., et. al, nav. delo, str. 47-48.
41
Dimitrijevi, V., Vidanovi, H., V., et. al, nav. delo, str. 142.
32
BILTEN 1/2013
Bosne i Hercegovine nisu supstitu za vrhovni sud Bone i Hercegovine i vrhovno

Tuilatvo Bosne i Hercegovine, nego se radi o stalnom sudu i stalnom tuilatvu ija
nadlenost specifina i jasno odreena odgovarajuim zakonima. U sastavu Suda Bosne i
Hercegovine i Tuilatav Bosne i Hercegovine imenuju se domae sudije i tuioci i
odreen broj stranih sudija. Ovakva praksa polazi od nastojanja da se podigne
profesionalni nivo kvalitetnog postupka. Takoe na taj nain ima se za cilj da se domae
sudije i tuioci osposobe za komplikovane procese, pogotovo u predmetima koji
predstavljaju novinu u naoj pravnoj tradiciji, kao to su ratni zloini. Takoe odabirom
stranih sudija i tuilaca ima se za cilj postizanje nepristrasnog i objektivnog rada ovih
institucija. U skladu sa strategijom tranzicije broj stranih sudija i tuilaca se smanjuje, sa
ciljem da se potpuno ukine njihovo uee.42
Bosna i Hercegovina je u pravacu saradnje sa Tribunalom posebnim zakonom
propisala da moe preduzimati restriktivne mere, u skladu sa meunarodnim pravom
protiv drava, meunarodnih orgnizacija, teritorijalnih jednica, pokreta ili fizikih i
pravnih lica te drugih subjekata obuhvaenih meunarodnim restriktivnim merama.
Posebno se mere mogu preduzeti u cilju spreavanja koritenja, otuenja ili drugog
raspolaganja imovinom lica optuenih pred Tribunalom, kao i njihovih pomagaa, a koja
im nisu dostupna. Cilj ovih mera je da se provedu rezolucije Ujedinjenih nacija i odluke
Evropske unije koje predviaju meunardone restriktivne mere, a posebno Rezolucije
Ujedinjenih nacija 1503. iz 2003. godine, sa ciljem efikasnijeg provoenja mandata
Tribunala. Prema lcima optuenim pred Tribunalom i njihovim pomagaima, a koji nisu
dostupna, primenjuju se privremene mere zamrzavanja fondova i zamrzavanja
ekonomskih sredstava. Savet ministara Bosne i Hercegovine donosi odluku o uvoenju
ovih mera, a protiv takve odluke moe se pokrenuti postupak pred Sudom Bosne i
Hercegovine.
Tribunal ima posebnu kancelariju Bosni i Hercegovini koja ima za cilj da Tribunal
predstavi u javnosti kao i da uspostavi kontakt sa zajednicom u Bosni i Hercegovini, ali i
da deluje kao veza izmeu Tribunala i nacionalnih vlasti u vezi sa predmetima suda. Na
prostoru bive Jugoslavije trenutno postoje ovakve kancelarije u Sarajevu i Beogradu i
planira se da ove dve kancelarije deluju sve do okonanja preostalih predmeta. Do 2007.
godine postojala je kancelarija Tribunala i u Banja Luci, kada je njenu delatnost preuzela
kancelarija Tribunala u Sarajevu. Kancelarija Tribunala u Bosni i Hercegovini ima dva
odvojena odel, jedan jeste Odel tuilatva, a drugi je Registar Tribunala. Kancelarija
tribunala u Bosni i Hercegovini ima sledee funkcije:
Komuniciranje sa dravnim organima i meunarodnim agencijama vezano za
pitanja saradnje sa Tribunalom;
o Delovanje u vidu glavnog kontakta za rtve, potencijalne svedoke i druge
pojedince i organizacije koje ele pruiti informaciju Tribunalu;
o Delovanje kao logistika baza za osoblje Tribunala tokom misije, dajui osoblju
na raspolaganje kancelarijski prostor, vozila, te omoguujui im jasnu
komunikaciju, razmenu informacija i jeziku pomo;
42
Popovi, M., D., Vodi kroz tranzicijsku pravdu u BiH, Razvojna agencija UN u BiH, Sarajevo, 2008.,
str. 117.
33
BILTEN 1/2013
o Omoguavanje lakeg prenosa informacija, predmeta i dokaza Komori za ratne

zloine pri Sudu Bosne i Hercegovine, kao i drugim sudovima u Bosni i
Hercegovini, koji se bave ratnim zloinima;
o Osiguravanje pristupa i daljnjeg pojanjenja rada Tribunala pojedincima i
organizacijama zainteresovanim za rad Tribunala, ukljuujui nevladine
organizacije, udruenje rtava, akademske institucije, pravne strunjake kao i
druge;
Delovanje u vidu Kancelarije za lokalno javno informisanje pri Komori i Registru
po pitanjima pruanja odgovara na upite, davanje intervjua kao i generalne pomoi
medijima.
Zavreetak rada Meunarodnog krivinog tribunala za bivu Jugoslaviju
Rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 1503. i 134. iz avgusta
2003. i marta 2004. godine bilo je planirano da Tribunal potpuno zavri sa radom 2010.
godine. Prema tome je kreirana tzv. izlazna strategija Tribunala, kojom je predvieno da
se sve optunice moraju se podii do kraja 2004. godine i to samo protiv lica od posebne
vanosti, odnosno najvieg ranga. Takoe ovom strategijom predvieno je da Tribunal
prepusti odreen broj predmeta nacionalnim sudovima, te sudovima drave u kojoj je
poinjen ratni zloin, drave u kojoj je okrivljeni uhapen ili bilo kojoj drugoj dravi koja
je spremna i voljna da mu sudi, pod uslovom da se obezbedi pravino suenje i da mu se
ne moe izri smrtna kazna. Tribunal nije uspeo da zavri svoj rad u predvienim
rokovima, te je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 16. decembra 2009. godine usvojio
Rezoluciju broj 1900. kojom je mandat sudija koji sude u prvom stepenu produen do
juna 2010. gdoine, a za sudije u alabenom veu do 31. decembra 2012. godine ili do
okonanja postupka u kojem postupaju, ukoliko ne zavre pre ovog datuma. Do isteka
mandata Tribunala trebao bi da se uspostavi tzv. rezidualni mehanizam, koji bi trebao da
preuzme neke funkcije Tribunala. Predsednik Tribunala Patrik Robinson je u svom
obraanju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija 3. decembra 2009. godine, izneo
procenu da e se sva suenja okonati 2011. godine, sa izuzetkom Radovana Karadia,
koje bi trebalo da se zavri krajem 2012. godine. Oigledno da se procene nisu ostvarile,
te da Tribunal nastvalja sa svojim radom u vie predmeta.43
Tribunal je privremnog karaktera, odnosno taj sud je osnovan ad hoc, tako da je
oigledno da sva lica odgovorna za ratne zloine poinjene na prostoru bive Jugslavije
nee biti procesuiriana pred ovim sudom. Takoe postoji mogunost da postupci koji su
pokrenuti pred Tribunalom ne budu okonani do zavretka njegovog rada. injenica je da
postoji veliki broj predmeta i da se postupci odvijau veoma sporo, a sam postupak je
veoma komplikovan. Dokazni materijal je veoma obiman, a esto dolazi do proirenja
provobitne optunice, usled ega se postupak vremenski produava i po obimu posla
proiruje. Pored svega pokreu se i novi postupci i mogue su optunice i za nova lica.
Postoji opravdan stav bi prestankom rada Tribunala njegov posooa trebao da nastavi
Meunarodni krivini sud u Rimu, koji ima stalni karakter. Meutim za to ne postoji
mogunost jer u lanu 24. stav 1. Stauta ovog suda uvedena je zabrana retroaktivnosti,
43
Dobrkovi, D., Ljudska prava u Srbiji 2009., Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2009., str.
351-352.
34
BILTEN 1/2013
tako da nijedno lice ne moe biti krivino odgovorno za postupke pre stupanja na snagu
Statuta ovog suda. Ovaj sud je poeo sa radom 1. januara 2003. godine, tako da je
nadlean samo za krivina dela koja su uinjen posle tog datuma.44
Zavretkom rada Tribunala ostae sigurno brojna pitanja nereena, tako se postavlja
i pitanje da li je postignuta pravda za rtve ratnih zloina. U tom smislu postvlja se i
piatnje nadoknade tete rtvama ratnih zloina poinjenih na prostoru bive Jugolsavije.
Predsednik Tribunala u svom obraanju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija 8. oktobra
2009. godine pokrenuo je pitanje kompenzacije rtvama ratnih zloina u bivoj
Jugoslaviji. On je pozvao Generalnu skuptinu Ujedinjenih nacija da podri osnivanje
komisije za odtetu, jer ne postiji nijedan delotvoran mehanizam putem kojeg bi rtve
mogle da zahtevaju odtetu za povrede koje su im nanete i pored injenice to one imaju
pravo na takvu vrstu kompenzaicje po meunarodnom pravu.
Zakljuak
U periodu od 1992. do 1995 godine Bosna i Hercegovina je bila poprite oruanih
sukoba u kojima su uinjena teka, sistematska i masovna krenja meuanrodnog
humanitarnog prava, a kao posledica rata izgubljeni su mnogi ljudski ivoti, brojno
stanovnitvo je izbeglo ili raseljeno, veliki broj lica se jo uvek vode kao nestala, a
uinjene su i druge brojne povrede osnovnih ljudskih prava i sloboda. Spreavanje
nekanjivosti i suoavanje sa ratnim dogaanjima oznaeni su kao jedan od osnovnih
preduslova za pomirenje i napredak Bosne i Hercegivine, kako na unutranjem tako i
spoljnjem planu, a posebno u procesu Evropskih integracija. Prvi korak suoavanja sa
prolou jeste procesuiranje i kanjavanje lica odgovornih za krivina dela protiv
ovenosti i vrednosti zatienih meunarodnim humanitarnim pravom. Postoji jasna
opredeljenost Bosne i Hercegovine i meunarodne zajednice da se zauzme efikasniji i
sveobuhvatniji pristup problematici procesuiranja predmeta ratnih zloina. S tim u vezi
rezolucijom broj 808. od 22. Februara 1993. godine Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija
formirao je Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju, sa ciljem da se
procesuiraju poinioci ratnih zloina. Imajui u vidu Rezoluciju Saveta bezbednosti
Ujedinjenih nacija broj 1503. od 28. avgusta 2003. godine kojom se planira zavretak
rada Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju, uspostavljeni su odeli za ratne
zloine u okviru Suda i Tuilatva Bosne i Hercegovine, iji je zadatak da nastave sa
radom na predmetima ratnih zloina u skladu sa najviim meunarodnim standardima iz
oblasti krivinog prava i zatite ljudskih prava. Sudovi i tuilatva u enitetima i Brko
distriktu su takoe nadleni za procesuiranje ovih predmeta. Usled masovnosti poinioca
ratnih zloina, postoje brojna odgovorna lica koja su jo uvek nekanjena i postoji veliki
broj nereenih predmeta. Bosna i Hercegovina mora da pronae sveobuhvatne metode za
reavanje ovih pitanja. Bosna i Hercegovina se jo uvek suoava sa prolou, ime se
dotie viestrukih dimenzija pravde i ljudskih prava i pitanja kako ratne zloince privesti
pred lice pravde, kako zadovoljiti pravdu za rtve i preivele, te kako obnoviti ratom
razoreno drutvo i vratiti poverenje meu narode Bosne i Hercegovine. Utemljenjem
kljunih institucija kao to su Sud Bosne i Hercegovine, Tuilatvo Bosne i Hercegovine
44
ejovi, B., Meunarodno krivino pravo i komandna odgovornost, Slobode i prava oveka i graanina u
konceptu novog zakonodavstva Srbije - Knjiga II, Bejatovi, S., Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu,
Kragujevac, 2003., str. 24-25.
35
BILTEN 1/2013
i Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine, omogueno je da se lokalne vlasti i civilno

drutvo povedu u pravcu ostvarivanja nereenih pitanja iz prolosti. Meutim u Bosni i
Hercegovini postoji niz problema koji se ne mogu samo reavati procesuiranjem ratnih
zloinaca. Neophodno je integrisanje sudskih i vansudskih mehanizama kako bi se
omoguio objektivan proces ostvarivanja pravde i dolaenja do prave istine.
Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju je oigledno u momentu osnivanja
imao za cilj da sudi veem krugu lica, ali vremenom taj krug je suavan, tako da se dolo
do opredeljenja da se sudi samo glavnim ratnim zloincima. Prestankom rada
Meunarodnog krivinog tribunala za bivu Jugoslaviju njegov posao e da nastave da
rade nacionalni sudovi drava nastalih raspadom bive Jusloavije. Sud Bosne i
Hercegovine i sudovi eniteta su ve ukljueni u taj posao i ostvaruju svestranu saradnju
sa Meunarodnim krivinog tribunalom za bivu Jugoslaviju, te se moe oekivati e oni
biti sukcesori dela njegovih nadlenosti.
Literatura
Knjige:
1. Beljanski Slobodan, Meunarodni pravni standardi u krivinom postupku, Beogradski centar za
ljudska prava, Beograd, 2001.
2. Vasiljevi Vladan, Meunarodni krivini sud, Institut za kriminoloka i kriminalistika
istraivanja, Beograd, 1968.
3. Vuini Zoran, Meunarodno ratno i humanitrano pravo, Slubeni glasnik, 2006.
4. Dimitrijevi Vojin, Vidanovi Hadi Vidan, et. al., Hake nedoumice, Beogradski centar za
5. Dimitrijevi Vojin, Rai Obrad, Osnovi meunarodnog javnog prava, Beogradski centar za
6. Dobrkovi Dina, Ljudska prava u Srbiji 2009, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2009.
7. Kaseze Antonio, Meunarodno krivino pravo, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd,
2005.
8. Nogo Sreto, Saradnja sa meunarodnim krivinim sudovima, Intermeks, Beograd, 2005.
9. Popovi M. Dragan, Vodi kroz tranzicijsku pravdu u BiH, Razvojna agencija UN u BiH,
Sarajevo, 2008.
10. Trajnin Aron Naumovi, Krivina odgovornost hitlerovaca, Lotus, Beograd, 1948.
11. kuli Milan, Organizovani kriminal pojam i krivinoprocesni aspekti, Autorska izdavaka
zadruga, Beograd, 2003.
lanci :
Krapac Davor, Meunarodni kazneni sudovi, razred za drutvene znanosti, broj 510., Zagreb, 2011.
Meli Dunja, Postignua i promaaji u procesima Hakog tribunala, Status-magazin za politiku
kulturu i drutevna pitanja, broj 13, Mostar, 2008.
Hiber Simovi Ivana, Kriminalna politika i normativna podloga funkcionisanja meunarodnih
krivinih sudova, Pravni sistem Srbije i standardi Evropske unije i Saveta Evrope - Knjiga III, Bejatovi,
S., Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Kragujevac, 2008.
ejovi Bora, Meunarodno krivino pravo i komandna odgovornost, Slobode i prava oveka i
graanina u konceptu novog zakonodavstva Srbije - Knjiga II, Bejatovi, S., Pravni fakultet Univerziteta u
36
BILTEN 1/2013
EKONOMSKA DIPLOMATIJA KAO VID SAVREMENE DIPLOMATIJE

SA POSEBNIM OSVRTOM NA EKONOMSKU DIPLOMATIJU
BOSNE I HERCEGOVINE
mr eljko Petrovi
Saetak: Ekonomija je prvorazrednog znaaja za dravu, jer ekonomski odnosi
uslovljavaju sam nastanak drave, kao i njen dalji razvoj i progresivni napredak. Drave
su upuene na meusobnu ekonomsku saradnju, tako da razvojem diplomatije, uporedo
se razvijala i ekonomska diplomatija. Ekonomska diplomatija svoje puno znaenje dobija
u savremenoj diplomatiji 20. veka. Ona predstavlja skup vetina pregovaranja i
nastupanja u meunarodnoj zjaednici, kao i prikupljanje informacija koje su od znaaja
za ekonomiju drave, odnosno preduzea od nacionalnog znaaja, radi postizanja to
bolje pozicije na svetskom tritu. Predmet analize ovog rada jeste definisanje, geneza,
funkcije,uloga, ciljevi ekonomske diplomatije, kao i njen status u dilomatskim
aktivnostima drava u savremenoj meunarodnoj zajednici. Radom se ukazuje na
injenicu da je ekonomska diplomatija postala sa neizostavan deo savremene diplomatije
preko koje se ostvaruju nacionlani interesi drava. Poseban osvrt dat je na ekonomsku
diplomatiju Bosne i Hercegovine ukazujui na tekoe u kojima se nalazi njena njena
privreda, te potrebu da diplomatskom aktivnou u meunarodnoj zajednici popravi svoj
ne samo politiki poloaj nego i ekonomsku situaciju.
Kljune rei: Ekonomska diplomatija, privreda, nacionalna preduzea,
pregovaranje, saradnja, Bosna i Hercegovina.
Uvod
Poveanom sloenou ekonomskih odnosa poveava se interesovanje drave za
ekonomsko angaovanje u svojoj diplomatskoj aktivnosti. Usled sloenosti
meunarodnih odnosa dolo je poveanja ekonomske meuzavisnosti drava u
meunarodnoj zajednici. Drave sarauju i pri toj saradnji nastoje da nau zajednike
interese, pri emu dolazi do integracije drava pa sve do uspostavljanja zajednikih
politika i stvaranja izuzetno jakih veza meu njima. Globalizacija i njena posledica
deteritorijalizacija prvo su zahvatile trite kapitala u cilju prevazilaenja teritorijalnih
ogranienja, te u takvim okolnostima teritorija drave gubi znaaj koji je imala, a
pravovremeno i pravilno reagovanje u meunarodnoj zajednici dobija izuzetanu vanost.
Odnosi izmeu drava u meunarodnoj zajednici zasnovani su na kooperativnom
pregovaranju, odnosno pregovarnju zasnovanom na interesima, a ti interesi su veoma
esto ekonomske prirode. Drave putem diplomatije kreiraju svoj poloaj u
meunarodnoj zajednici i na taj nain nastoje da ostvare svoje nacionalne ciljeve.
Ostvarenje nacionalnih ciljeva drave zavisi u velikoj meri od njene ekonomske moi, te
svaka drava nastoji da ostvari to bolju poziciju u odnosima sa drugim dravama.
Drave su upuene jedna na drugu, u raznim domenima, a posebno u ekonomiji. Osnovna
funkcija ekonomske diplomatije jeste zatita nacionalnih interesa u meudravnim
ekonomskim odnosima, a pre svega u cilju promocije nacionalne privrede u svetu.
Ekonomska diplomatija doprinosi ekonomskom i politikom napredku drave kroz
stabilizaciju privrede, kroz njeno uspeno predstavljanje i prodor u svet. Ekonomija
Bosne i Hercegovine nalazi se u novom ekonomskom okruenju sa novim trinim
37
BILTEN 1/2013
pravilima, to je dovodi u izuzetno teak poloaj. Meutim usled novonastalih politikih

promena stvorena je mogunost ulaska Bosne i Hercegovine na nova trita i
usmeravanje njene ekonomske diplomatije u tom pravcu.
Pojam ekonomske diplomatije
Ekonomska diplomatija je skup vetina pregovaranja sa stranim partnerima, odnosa
sa javnim medijima, prikupljanja informacija od znaaja za svoju dravu i nacionalna
preduzea, sve u cilju stvaranja to bolje pozicije na svetskom tritu. Ekonomska
diplomatija sastoji se u promociji ekonomije drave i zatiti interesa nacionalnih
preduzea u meunarodnoj zajednici. Ona obuhvata pregovore sa vladama drugi drava,
spreavanje konflikata koji se odravaju na privredu drave, prikupljanje informacija i
promocija ekonomije u cilju to veeg izvoza.
Interesovanje drava za meunarodne ekonomske odnose je vee sa poveanjem
sloenosti ekonomske situacije i sa produbljivanjem globalne ekonomske krize. U takvoj
situaciji dolazi do velikih promena u diplomatskom radu drava, u kome se ekonomskim
poslovima daje prioritet. Amabasade drava sve vie obavljaju poslove ekonomske
prirode. One uspoastavljaju kontakate sa vladama drava kreditora, privatnim bankama
davaocima kredita, kao i organima Meunarodnog monetarnog fonda koji dre kljune
pozicije u finansijskom sistemu. Ambasade organiazuju sastanke predstavnika drava
koji razgovaraju o ekonomskoj saradnji i sreivanju dunikih odnosa.45
Prema Marksu osnov svakog dravnog ureenja su ekonomski odnosi i samo pravo
se moe objasniti ekonomskim odnosima.46 U takvom sistemu ureenja drava,
ekonomska diplomatija zauzima prvorazrednu ulogu u funkcionisanju i napredku drave.
Ekonomska diplomatija treba da obezbedi privrednicima svoje drave informacije o
dravama u kojima deluju i o dravama u kojima bi njihovi privrednici da posluju odnsno
da izvoze na njihovo trite. Ekonomska diplomatija treba da obezbedi informacije o
privrednim kretanjima u odreenoj dravi, stanje kod konkurencije, stanje
zakonodavstva, kao i da obezbedi povezivanje domaih i stranih privrednika i stvaranje
pozitivnog imida domae privrede u inostranstvu. Ekonomska diplomatija predstavlja
sastavni deo meunarodnih ekonomskih i bilateralnih odnosa izmeu drava, bilo da se
odvija na najviem nivou preko nadlenih dravnih organa bilo na nivou privrednih
organizacija odnosno preduzea u cilju ostvarenja ekonomskih interesa odreenih drava
Geneza ekonomske diplomatije
Ekonomija se javlja kao prva drutvena pojava koja ima za cilj stvaranje
materijalnih dobara i upravljanje njima, to je osnovni uslov za nastanak i razvoj drutva i
same drave. Razvoj ekonomije je imao veliki uticaj na razvoj tehnologije, drutevog
upravljanja i drutva u celini,
Ljudi su se oduvek u cilju savladavnja tekoa i obezbeivanja od neizvesnosti
udruivali i organizovali te stvarali zajednika trita dobara kako bi obezbedili
45
Ostoji, M., Zapisi iz diplomatije, Osloboenje, Sarajevo, 1989., str. 15.
46
Marks, K., Engels, F., Izabrana dela, Tom II, Beograd, 1950., str. 481.
38
BILTEN 1/2013
ekonomsku sigurnost.47 Jo u satroj Grkoj Ksenofon je pod ekonomijom smatrao vetinu

upravljanja gazdinstvom, a Aristotel je smatrao da je ona vetina od velikog znaaja
kako za ivot pojedinca, tako i za opstanak drave.
Saradnja drava u oblasti ekonomije oduvek je postojala. Kada se sistematski
pristupilo toj problematici, drave su meusobno zakljuivale bilateralne ugovore kojim
su regulisale pojedina pitanja iz oblasti trgovine i uopte ekonomije. Okrupnjavanjem
spoljnotrgovinske razmene i sveta u celosti bilo je potrebno nalaziti nove mehanizme za
regulisanje meunarodne trgovine, te se krenulo i u pravcu multilateralne saradnje u ovoj
oblasti. Danas je svet nezamisliv bez sveopte saradnje drava. Bez obzira na veliinu i
stepen razvijenosti drava one su upuene jedna na drugu. 48 Ekonomija je oduvek bila od
prvorazrednog znaaja za sve drave. Ekonomski odnosi uslovaljaju sam nastanak
drave, kao i njen daljai razvoj i progresivni napredak. Progresivni aspekt ekonomije
ogleda se u uveavanju koliina roba i usluga, akumulaciji energije potrebne za razvoj
kulture, podeli rada, veoj slobodi u odnosu na prirodna ogranienja. Razvoj privrede
doveo je do nastanak prvih dravnih oblika i uspostave odnosa izmeu drava i uticao na
celokupnu istoriju oveanstva, kao to je ukazao Engels svojom tvrdnjom da je
ekonomski momenat jedini odreujui momenat u istoriji.49
Savremena Ekonomska diplomatija nastala je u Francuskoj u 17. veku uporedo sa
ubrzanim razvojem diplomatske aktivnosti na prostoru celokupne Evrope. Francuska je
1648. godine je izdala svojevrsno upustvo za francuske amabsadore u kojem je dala
instrukcije za rad svojim predstavnicima posebnu za svaku dravu u kojoj je imala stalna
diplomatska predstavnitva. U tim upustvima posebna se panja posvetila uspostvaljanju
i razvijanju trgovinske saradnje uzimajui o obzir specifinosti svake drave. U 20. veku
ekonomska diplomatija dobija svoje puno znaenje imajui u vidu promene koje su se
deavale u meunarodnoj zajednici. U Nemakoj se dvadesetih godina 20. veka fomira
Resor spoljne trgovine u okviru Ministarstva spoljnih poslova, te se u nemakim
ambasadama organizuju posebni ataei za trgovinu, finansije, poljoprivredu i umarstvo.
Kasnije u nizu drava dolazi do slinih reenja i reorganizacija u pravcu uspostavljanja i
unapreivanja ekonomskih veza sa drugim dravama. Francuski teoretiar Anri Auzer
istako je da ovakvim reformama u diplomatskom radu dolazi do raskida sa udvarakom
diplomatijom i konanog davnja primata ekonomskim interesima u spoljnoj politici. On
istie da narastajua konkurencija je faktor koji odreuje ekonomski poloaj drave i da
diplomata ima posebnu ulogu u praenju tog fenomena. Francuska u skladu sa sa svojom
tradicijom je odredila ekonomsku diplomatiju koa svoj apsolutni prioritet, a takvu praksu
su pratile i odstale lanice Evropske unije.50
Politika SAD koja je ustanovljena krajem 18. veka oslikana je u Oprotajnoj
poslanici prvog predsednika SAD Dorda Vaingtona u kojoj rezimira spoljnopolitika
isksutva koja e biti temelj amerike spoljne politike sve do kraja 19. veka. Osnova te
politike je jaanje trgovinskih odnosa sa inostranstvom, uz distanciranje od sukoba u
47
Koovi, D., Socijalna politika, Udruenje strunih radnika socijalne zatite Republike Srbije, Beograd,
2000., str. 43.
48
Kovaevi, B., Gospodarstva svijeta-odabrane teme, Mikrorad, Zagreb, 2003. str. 35.
49
Marks, K., Engels, F., nav. delo, str. 475.
50
eloevi, D., M., Ekonomska diplomatija-skripta, Univerzitet Privredna akademija, Novi Sad, 2010.
str. 5-6.
39
BILTEN 1/2013
Evropi smatrajui ih stranim po njihove interese. Time su SAD postavilu kao osnovu
svoje politike jaanje ekonomske saradnje sa inostranstvom uz izbegavnje meanja u
konflikte i uopte politiku izvan SAD, a posebno Evropi. Na taj nain SAD e do kraja
19. veka ostvariti ekonomski razvoj koji e ih svrstati u vodee drave sveta po
ekonomskoj , ali i vojnoj snazi, a ubrzo i u vodeu dravu na svetu.51
Razvojem drutva ekonomija postaje sve znaajnija i uticajnija, jer potrebe postaju
sve raznovrsnije i vee zbog porasta stanovnitva i promena u njegovoj strukturi, ali i
zbog velikih drutvenih promena koje nastaju,a naroito od poetka industrijske
civilizacije, kada nastaje masovna proizvodnja materijalnih dobara. Ekonomija zadire u
drutven odnose i svojom sadrinom neposredno utie na ivot celokupne zajednice, tako
i na svakog pojedinca.
U veini drava sve do sredine 20. veka smatralao se da poslovi iz oblasti
uspostavlja ekonomskih veza sa drugim dravama treba da budu posao konzulata i
pojedinih slubi za spoljnu trgovinu, meutim velike trgovake drave poput Velike
Britanije usled zabrinutosti za pad uea u svetskom izvozu, postavilo su kao primat
diplomatkse aktivnosti podsticanje izvoza. Ekonomska diplomatija pored stimulisanja
izvoza, ima i za cilj podsticanje investiranja u dravu, tako da svaki diplomata pored
svojih redovnih zadataka morao da radi na stimulisanju trgovinskih veza. Tako npr. vojni
ataei koliko se posvete prikupljanju vojno obavetajnih podataka, ukoliko njegova
drava proizvodi oruje, treba da se posvete i podsticanju izvoza naoruanja. Meutim
prilikom prilikom podsticanja izvoza, treba se voditi rauna da se ne ugrozi politiko
delovanje diplomatskih predstavnika.52
Evolucijom same diplomatije dolazilo je do evolucije i ekonomske diplomatije koja
se prilagoavala novim okolnostima u privrednim kretanjima, te je vremenom
ekonomska diplomatija dobila prvorazredni znaaj u diplomatskim aktivnostima. Tako da
mnoge drave ekonmsku diplomatiju stavljaju kao prioritet u spoljnopolitikom
delovanju.
Funkcije ekonomske diplomatije
Drave su upuene jedna na drugu u pogledu saradnje u svim domenima, a posebno
u ekonomiji. Nijedna drava ne moe da se izoluje od sveta jer time je ugroen njen
opstanak. Vetina razvojne politike svake drave u oblasti ekonomske saradnje sa svetom
sastoji se u tome da od te saradnje budu najvei efekti za stvaranje drutvenog bogastva i
standarda stanovnitva. Svaka drava ima za cilj da izvozi prozvode koji se najbolje
mogu prodati, a uvozi prozvode za koje treba najmanje platiti.
Drava je kljuni subjekt svih politikih i ekonomskih odnosa u meunarodnoj
zajednici. Odnosi u meunarodnoj zajednici se zasnivaju na interakciji vie drava koje
stupaju i u interakciju sa meunarodnim organizacijama. Sloenost meunarodnih odnosa
dovela je do toga da je kod pojedinih drava, posebno kod drava na prostoru Evrope
dolo do poveanja politike i ekonomske meuzavisnosti.53
51
Tokvil, D., K., A., Demokratija u Americi, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Novi Sad, 2002.,
str. 198.
52
Berridge, R., G.,, Diplomacija-teorija i praksa, Politika misao, Zagreb, 2004., str 116.
53
Stiglic, E., D., Protivrenosti globalizacije, SBM, Beograd, 2002., str. 23.
40
BILTEN 1/2013
Ekonomski odnosi sa inostranstvom obuhvataju razmenu roba i usluga koju jedna

drava obavlja sa drugim dravama, kao i finasijske transakcije koje se tim povodom
ostvaruju. Pojam razmene ne moe se shvatiti samo kao puki kupoprodajni odnos, ve
ima mnogo ire i sveobuhvatnije znaenje. Ekonomski odnosi sa inostranstvom su
potreba svake drave, ali intezitet te potrebe je razliit. Tako manje drave po pravilu
imaju manje prirodnih bogastva te nije mogue razviti razruenu proizvodnju, te je
saradnja sa inostranstvom neophodna. Takoe drave sa malim brojem stanovnika ili
drave koje usled ekonomske nerazvijenosti imaju stanovnitvo sa slabom kupovnom
moi imaju malo domae trite, te su upuene na strana trita. Mala drava se po
pravilu mora odrei proizvodnje niza dobara, za kojim ima potrebu, ali zbog malog
domaeg trita, ako i manjak sredstava, mora te prozvode nabaljati u inostranstvu.54
Ekonomska diplomatija treba da bude kljuna delatnost u postupcima izvoza i uvoza
roba i usluga, kao i privlaenja stranih investicija.
Ekonomska diplomatija ima funkciju ekonomskog i politikog napredka drave,
kroz stabilizaciju privrede i njeno uspeno predstavljanje i njen prodor u svet. Ona ne
samo da prati ona i pomae ekonomski razvoj drave, kao i spoljnopolitiki i
spoljnoekonomski nastup u meunarodnoj zejdnici. Globalizacijom sveteske ekonomije i
meunarodne politike, drave treba da promoviu svoje interese u inostranstvu i da se u
uslovima globalne ekonomije izbore za to vei udio u ostvarenom profitu. Osnovna
funkcija dravne administrracije, mehanizma spoljnog delovanja, diplomatskih i
konzularnih predstavnitava, spoljnotrgovinskih organa, razliitih delegacija, ministara,
predstavnika vlade i efova drava prilikom boravka u inostranstvu postaje funkcija
ekonomskog diplomate. Ekonomske diplomate treba da reklamiraju i prodaju proizvode
nacionalne privrede u inostranstvu i da obezbede da preduzea iz njihovih drava
dobijaju poslove na stranim tritima. Oni treba da posmatraju i prate privredna kretanja
na svetskom tritu i ekonomsku situaciju u dravi u koju su poslati. Oni vre analize
injenica koje uoe i takve informacije redovno dostavljaju svojoj dravi radi to
uspenijeg i breg prodora na strano trite, radi postizanja krajnjeg cilja, a to je plasman
domaih proizvoda, tehnologija i usluga u stranu dravu. Ekonomskom diplomatijom
treba da se stvori utisak kod stranih ulagaa da u dravi postoje stabilne ekonomske,
bezbednosne i politike prilke te da se zakonski garantuje ta sigurnost ulaganja stranog
kapitala.
Funkcija ekonomske diplomatije jeste zatita nacionalnih ekonomskih interesa u
meudravnim ekonomskim odnosima, pre svega u cilju promocije nacionalne privrede u
svetu. Draave odreuje svoje prioritetne ciljeve u ekonomskim odnosima sa drugim
dravama, utvruju politiku nastupanja za ta je potrebno obuiti kadrove i obezbediti
materijalna sredstva. U tom pravcu drave organizuju svoje organe, kadrove koji e
zastupati utvrenu dravnu politiku u inostranstvu i sprovoditi je ekonomskom
diplomatijom na bilateralnom i multilateralnom planu. Ekonomskom diplomatijom vodi
se i borba sa konurentima, traga se za vanim ekonomskim informacijama, uspostavljaju
poslovi na novim tritima i proiruju se na starim sve radi stvaranja profita za svoju
dravu, odnosno nacionalna preduzea.55
54
Veselinovi, P., Ekonomija, Univerzitet Sindigunum, Beograd, 2010., str. 317.
55
eloevi, D., M., nav. delo, str. 6.
41
BILTEN 1/2013
Osnovne funkcije ekonomske diplomatije su:

-stvaranje najbolje pozicije za svoju dravu u ekonmskoj saradnji sa drugim
dravama;
-uticaj na poveanje izvoza robe u inostranstvo;
-kontrola prometa kapitala u okviru ukupnih razvojnih ciljeva i ekonomskog
nastupa drave u inostranstvu;
-povezivanje sa poslovnim preduzeima, privrednim institucijama i dravnim
organima stranih drava nadlenim za sektor ekonomije.
-sistematino praenje prilika na meunarodnom tritu i analiza ekonomije drugih
drava;
-omoguavanje nastupa preduzea iz svoje drave na tritu drugih drava;
-uestvovanje u bilateralnim i multilateralnim ekonomskim pregovorima;
-uee u radu na ekonomskim konvencijama.
Ekonomska diplomatija se zasniva na stalnom pregovaranju koje ukljuuje
interakciju i dijalog izmeu dve ili vie strana, kako bi se nalo reenje sa maksimalnim
koristima za sve strane. Pregovaranjem treba da se ostvare zajedniki interesi i nae
najbolje reenje.56
Drave putem ekonmskih diplomata dolaze i do informacija o ekonomskim
politikama u drugim dravama i na osnovu toga utvruju strategije kako da nastupuju u
svakoj dravi. Ekonomska diplomatija koristi ekonomske resurse, bilo kao koristi ili
sankcije, radi ostvarivanja posebnih ciljeva spoljne politike. Tako drave na osnovu
dobijenih informacija od strane ekonomskih diplomata utiu na sopstveni privredni
razvoj, savetuju nacinalna preduzea ta da izvoze, daju im odgovarajue podsticaje i
pomoi, pomau im da stupe na strana trita. Dok istovremeno na osnovu dobijenih
informacija moe da se prua pomo stranim preduzeima zainteresovanim za
investiranje u dravi.
Uloga i ciljevi ekonomske diplomatije
Ekonomska diplomatija ima izuzetno vanu ulogu u meunarodnim ekonomskim
odnosima. Od ekonomske diplomatije umnogome zavisi obim uizvoza, odnosno uvoza
jedne drave, imajui u vidu da sve drave nastoje da ostvare to vei izvoz. Ona je od
odluujueg znaaja za privlaenje stranih investicija, ali i uspeno investiranje u
inostranstvo. Neki od subjektivnih motiva za meunarodno poslovanje su postojanje jake
konkurencije na domaem tritu, te usled straha od gubitka trita investira se u podruja
koja su atraktivna i privlana. Motiv za investiranje u inostranstvu moe da bude i poziv
od zvaninika drugih drava, te se na taj nain obezbeuje mogunost politikog uticaja
jedne drave u drugoj dravi u kojoj se realizuju investicije.
Vetina razvojne politike svake zemlje u domenu ekonomske saradnje sa svetom
sastoji se u tome da od te saradnje budu najvei efekti na stvaranje drutvenog bogatstva i
standarda stanovnitva. Platni bilans koji je od izuzetnog znaaja za dravu i zavisi
uspenosti ekonomske diplomatije jedne drave. On je deo drutvenog raunovodstva,
privrednih rauna i privrednih bilansa. Ako je drava svojom ukupnom privrednom
snagom sposobna da vie izvozi nego to uvozi, onda je njen bilans plaanja pozitivan, a
56
Gosselin, T., Negotiating Skills for Managers, McGraw-Hill, Madison, Wisconsin, 2007., str. 3-4.
42
BILTEN 1/2013
ako vie uvozi nego to izvozi, ona stvara deficit pa je njen platni bilans negativan.
Meutim, ako jednako i uvozi i izvozi, njen platni bilans je u ravnotei. Platni bilans se
moe shvatiti i kao popis transakcija u toku odreenog perioda, najee, po pravilu, u
toku jedne godine. Meutim, platni bilans se danas shvata kao odnos vrednosti svih
potraivanja i dugovanja jedne zemlje prema inostranstvu u odreenom vremenskom
periodu.57 Devizni bilans predstavlja pregled o svim meunarodnim plaanjima i
naplaivanjima jedne zemlje sa inostranstvom u odreenom periodu. Devizni bilans je
vrlo znaajan, jer pokazuje devizni priliv i odliv iz zemlje, kao i stanje likvidnosti zemlje
prema inostranstvu. Iako je devizni bilans stariji od platnog bilansa, i pored njegovog
znaaja, mali broj zemalja objavljuje devizne bilanse, a ne postoje ni meunarodno
usaglaenje cena i metodologija prikazivanja deviznog bilansa. Ovo se moe objasniti
time to se smatra da su devizna kontrola i devizna ogranienjane poeljni u sistemu
meunarodnih ekonomskih odnosa.58
Konjuktura privrede razvijenih drav, kriza dugova, ekonomska stagnacija i
opadanje ukazuje na neodrivost postojeeg ekonomskog sistema u svetu. Potrebno je
razraivati na meunarodnom planu koncepte i nuditi alternativu. Postoji potreba za
obrazovanjem grupa meunarodnih finansijskih eksperata koji e razrditi koncept
reforme meunarodnog ekonomskog i monetarnog sistema Oni trebaju dati strunu
osnovu za kfalifikovane razgovore u kojima e nai uee kako predstavnci drava u
razvoju tako i drava koje drae kljune pozicije u meunarodnom finansijskom
sistemu.59
Ekonomska diplomatija imai posebnu ulogu u svakoj dravi, koja svoj ekonomski
prosperitet vezuje za stalnu i plodnu razmenu na svetskom tritu, za slobodnu cirkulaciju
ljudi, roba i kapitala, za svoj uspean privredni nastup u svetu. U dananjem vremenu
globalne svetske privrede to je naroito neophodno. Izolacija drava u smislu samostalne
proizvodnje je nemogua i bez povezivanja sa drugim dravama nema normalnog
funkcionisanja privrede i zadovovljavanja potreba graana. Ekonomskom diplomatijom
obezbeuje se komunikacija sa diplomatama drugih drava sa kojima se pregovara o
ekonomskoj saradnji, mogunostima investiranja i davanju garancija da su te investicije
sigurne. Kapital koji je odavno preao granice jedne drave, seli se tamo gde moe da se
oplodi, gde su obezbeeni svi potrebni ekonomski, pravni, organizacioni i infrastrukturni
uslovi. U takvoj sitiaciji ekonomska diplomatija treba da privue strane investitore i
stvori uverenje da za to postoje opravdani ekonomski interesi. Za izvoznu ekpanziju
drave potrebno je mnogo znanja, strategije i uz kvalitetne proizvode, povoljne cene, kao
i kratke rokove isporuke. O stvaranju prave slike o ponudi i mogunostima drave u
ekonomskoj saradnji ekonomska diplomatija ima glavnu ulogu.60
Drave potpisuju sporazume o ekonomskoj saradnji koji koji odreuju trajnu
orentaciju drava u meusobnim ekonomskim odnosima. Drave uspostavljaju meovite
komitete i druga struna tela i organe na kojima se posebno razmatra uspostavljanje
uravnoteene ekonomske razmene i razmatraju mogunosti proirenja postojee saradnje.
57
Kova, O., Platni bilans i meunarodne finansije, Cesmecon, Beograd, 1994. str 14.
58
Vuka, S., Komazec, S., Risti ., Monetarna ekonomija i bankarski menadment, Via poslovna kola u
aaku, aak, 2006., str, 265.
59
Ostoji, M., nav. delo, str. 14.
60
eloevi, D., M., nav. delo, str. 8.
43
BILTEN 1/2013
Ekonomski tokovi koji su pod uticajem raznih inostranih i domaih faktora u ovakvim
razgovorima su jai od politikih usmeravanja. Razvoj ekonomskih veza sa svetom,
praenje i analiza ekonomskih i tehnolokih procesa jedan je od glavnih zadataka
diplomatije jedne drave. Diplomatskim putem se promovie i brane interesi drave na
svetskom tritu.61
Ekonomska diplomatija i globalizacija
Meuzavisnost drava je oduvek postojala, tako da je ona danas samo jedna od
koponeti procesa globalizacije, koja se odvija u meunarodnoj zajednici. Ranije se
meuzavisnost uglavnom odnosila na meuzavisnot susednih drava po pravilu u
ekonomskom pogledu. Meutim kod globalizma re je o meuzavisnosti velikog broja
drava koje nisu iskljuivo susedne i nalaze se na velikoj udaljenosti. Globalizacija
predstavlja proces svestranog povezivanja sveta i njegovog uspostavljanja kao
ravnopravne i pluralistike zajednice, kao i planetarizacija kapitala, interesa i uticaja
velikih korporacija.62
U okolnostima globalizacije svetske privrede i globalizacije svih vidova savremnog
ivota, ekonomska diplomatija, postala je sredstvo prodora na svetsko trite. Kako je cilj
ekonomske diplomatije da stimulie ekonomsku razmenu izmeu drava, jasno je da je
ona vaan faktor privrednog i drutvenog razvoja. Ona je diplomatija budunosti koju su
sve razvijene drave sveta postavile kao svoj prioritet. U razvijenim dravama se smatra
da otvaranje trita i poveana slobodna cirkulacija dobara, usluga i kapitala, neophodni
su elmenti za privredni razvoj drave. Ekonomska diplomatija irenjem i promocijom
ovakvih ideja, a naroito stimulisanjem ulaganja u privredne kapacitete neophodne za
razvoj, doprinosi ekonomskom, ali i drutvenom, demokratskom razvoju drave. 63
Aktuelna globalizacija obuhvata sferu ukrupnjavanja i usmeravanja privrednih
kretanja preko kojih se vri uticaj na razvoj svetske ekonomije. Ekonomska globalizacija
predstavlja objedinjavanje svetske ekonomije preko delovanja odreenih meunarodnih
organizacija (Meunarodni monetarni fond, Svetska banka, Svetska trgovinska
oragnizacija i dr.), ali i stalne i sve jae saradnje drava u oblasti ekonomije. Ekonomsko
povezivanje doprinosi razvoju manje razvijenih drava, ali do ogranienja njihovog
suvereniteta, to dovodi do ekonomske i politike dominacije najrazvijenijih drava
sveta. U takvim okolnostima sveopte ekonomske saradnje drava, postoji mogunost
jednopolarnog voenja sveta, mada stalna konkurencija najrazvijenih drava
onemoguava da neka ostvari trajnu i apsolutnu lidersku poziciju
U 20. veku dolo je do sutinskih promena u privreivanju te da bi preduzea bila
konkurentna i uspena esto moraju da se povezuju se sa preduzeima drugih drava.
Nastaju velike kompanije ija se mo protee izvan granica samog preduzea, te pored
ekonomske moi imaju i politiku mo. U ovakvim uslovima je od izutenog zanaaja
zatita i ouvanje domae privrede i njeno prilagoavanje svetskim kretanjima.64
Drave se danas iznova ekonomski povezuju posle perioda prekida koji su
uzrokovali svetski ratovi, revolucije i svetske krize. Sama tehnologija danas smanjuje
61
Ostoji, M., nav. delo, str. 24-30.
62
Vidojevi, Z., Kuda vodi globalizacija, Filip Vinji, Beograd, 2005., str. 15.
63
eloevi, D., M., nav. delo, str. 10-11.
64
Fromm, E., Zdravo drutvo, Naprijed, Zagreb, 1989., str. 84-87.
44
BILTEN 1/2013
udaljenost izmeu drava i upuuje ih jedne na druge. Robe su uspele danas da

kolonizuju itav svet, poznati svet postao je svet robe i trgovine. Moderna ekonomska
proizvodnja proiruje se putem meunaordne trgovine kako prostorno tako i po intezitetu.
Poetkom masovne proizvodnje za globalno trite roba je postala vidljiva sila koja
kolonizuje itav drutveni ivot.65
Poslednjih decenija usled globalizacije desile su se velike promene u drutvenom i
ekonomskom ivotu. Umanjuje se znaaj politike i drave usled ekonomskih,
strukturalnih i tehnolokih promena, te drave imaju drugaiji nastup u meunarodnoj
zajednici. Problem sa kojim se susree savremena meunarodna zajednica nije otpor
drava meunarodnim institucijama, ve otpor drutva, invidua koje ga ine, koje je
rezervisano prema postojeim ekonomskim intervencijama u svetu i procesu globalizacije
Ekonomska diplomatija Bosne i Hercegovine
Ministarstvo spoljnih poslova Bosne i Hercegovine je kao prioritet u svom radu
postavilo ekonomsku diplomatiju, te u u tom pravcu radi na povezivanju institucija kako
na dravnom tako i na entitetskom nivou u cilju kreiranja sistematskog partnerstva u
pravcu unapreenja izvoza proizvoda iz Bosne i Hercegovine i privlaenja stranih
investicija u Bosnu i Hercegovinu.
U okviru Ministarstva spoljnih poslova Bosne i Hercegovine postoji Odsek za
ekonomsku diplomatiju koji ima zadatak da koordinira aktivnosi diplomatskih i
konzularnih predstavnitava Bosne i Hercegovine u svetu. Odsek za Ekonomsku
diplomatiju se orijentie prvenstveno na aktivnosti koje imaju za cilj privlaenje stranih
ulaganjau privredu Bosne i Hercegovine, kao i otvaranje novih trita za privrednike iz
Bosne i Hercegovine. Odsek za ekonomsku diplomatiju ima jaku saradnju i sa drugim
domaim institucijama koje obavljaju sline poslove kao to su Ministarstvo za spoljnu
trgovinu i ekonomske odnose Bosne i Hercegovine, Agencija za promociju stranih
ulaganja u Bosni i Hercegovini i Spoljnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine.
U okviru svojih nadlenosti Odsek za ekonomsku diplomatiju kontinuirano vri
analizu ekonomskih informacija diplomatskih i konzularnih predstavnitava Bosne i
Hercegovine i na osnovu toga izrauje i predlae strategije privrednih nastupa Bosne i
Hercegovine u pojedinim dravama. Takoe redovno objedinjuje informacije o prijavama
za saradnju koje pojedini strani privredni subjekti dostavljaju u diplomatska i konzularna
predstavnitva Bosne i Hercegovine, te o istim direktno ili putem nadlenih institucija
Bosne i Hercegovine obavetava potencijalne privredne partnere u Bosni i Hercegovini.
Odsek za ekonomsku diplomatiju daje konkretne instrukcije diplomatskim i konzularnim
predstavnitvima Bosne i Hercegovine u pravcu reavnja pitanja u konkretnim
sluajevima.
U Bosni i Hercegovini pored Odseka za ekonomsku diplomatiju, odnosno
Ministarstva spoljnih poslova postoje i druge institucije koje se direktno bave
ekonomskom diplomatijom. Odlukom Saveta ministara Bosne i Hercegovine i odlukom
Saveta za promociju izvoza, formirana je Agencija za promociju izvoza unutar
Spoljnotrgovinske komore, koja je identifikovala prioritet politike koju treba sprovoditi.
65
Debord, G., Komentari o drutvu spektakla, Anarhistika bibloteka, Zagreb, 2012., str. 14-16.
45
BILTEN 1/2013
Ona je usvojila poslovni plan za promociju direktnih stranih investicija, te operativni plan
za fond podrke stranim investitrima i u tom pravcu preduzima konkretne mere.
Ekonomija Bosne i Hercegovine suoena je sa novim trinim okruenjem i novim
trinim pravilima to je dovodi u veoma teak poloaj. Posledice graanskog rata,
zastarelost tehnologije, nepostojanje politikog konsenzusa te nejasni ekonomski i
politiki cinjevi dovode Bosnu i Hercegovinu u jo teu ekonomsku poziciju na
meunarodnoj ekonomskoj sceni. Rat koji se odvijao na prostoru Bosne i Hercegovine je
izazvao ogromne negativne ekonomske posledice koje su vidljive i danas i sa kojima se
suoava njena privreda.
Koje su stvarne ekonomske posledice koje je rat ostavlja po privredu jedne drave
veoma je teko tano utvrditi. Drava u ratu izloena je strahovitim razaranjima,
unitenju infrastrukture, privreda stagnira, a ratni izdaci su ogromni. Kao ilustracija moe
se navesti da izdaci u poslenjoj godini Drugog svetskog rata su iznosili preko 82 milijarde
dolara.66
Gubitak zajednikog jugoslovenskog trita, postao je pored direktnih i indirektnih
trokova rata, glavni uzrok ekonomske stagnacije drava koje su nastale raspadom SFRJ,
izuzev Slovenije koja se brzo uspela preorentisati na trite Evropske unije. Najvei jaz u
visini bruto drutvenog proizvoda je u upravo u Bosni i Hercegovini.
Viegodinja izolacija i odsustvo ulaganja od strane meunarodnih monetranih
institucija tokom devedesetih godina, uzrokovali su gubitak starih i odsustvo novih
privrednih partenera u Bosni i Hercegovini, nedostatak sredstava za proizvodnju, pad
proizvodnje i izvoza, tehnoloku zastarelost, ali i snanu potrebu za otvaranjem privrede i
prilagoavanjem novonastalim uslovima u okruenju.67
Tokom protekle dve decenije u svetu, kao i na prostoru Bosne i Hercegovine
dogodile su se mnoge bitne politike promene, koje su imale veliki uticaj na
internacionalizaciju poslovanja. U tom procesu dolo je otvaranja novih trita i stvorena
je mogunost ulaska na ona trita koja su prethodno bila zatvorena. Proces usvajanja i
razvoja trine privrede u dravama ije su privrede bile centralizovane, planske i pod
strogom kontrolom drave, kakva je situacija bila i u Bosni i Hercegovini, jo uvek nose
rizike koji su esto politike prirode. Odluke politikog karaktera mogu da ugroze
poslovanje sa inostranstvom, te od njih zavisi uspenost inostranih operacija. Upravo
ukoliko je politika situacija u dravi nestabilna, to znaajno utie na uspeh poslovne
saradnje sa drugim dravama.68Drave Zapadnog Balkana prostorno, geografski,
prometno i politiki su izuzetno vane za Evropu i celokupnu meunarodnu zajednicu.
Povezivanje sa meunarodnom zajednicom je uslov privrednog razvoja malih drava,
koje se moraju prilagoavati meunarodnoj zajednici, a ne ona njima. Evropska i uopte
svetska orijentacija je uslov veeg izvoza koji omoguuje odplatu postojeih dugova kao
i poveanje uvoza. Zajednika ulaganja i proizvodnja sa stranim partnerima najbolji su
nain prodora na svetsko trite. Uestvovanje u svetskom tritu kapitala je potreba
66
Andrijevi, B., Ekonomika nacionalne odbrane i sigurnosti, Mikrorad, Zagreb, 2001., 45.
67
Petak, Z., Ekonomska pozadina raspada socijalistike Jugoslavije, Dijalog povijesniara, Fleck, H., G.,
Graovac, I., Zagreb, Friedrich Naumann Stiftung, Zagreb, 2005., str. 72.
68
Previ, J., Doen, O., , Meunarodni marketing, Masmedia, Zagreb, 2000., str. 247.
46
BILTEN 1/2013
oivljavanja razvoja i kvalitativnih strukturnih transformacija privrede. U svetu se danas

odvijaju duboki transformacijski procesi, te je neophodno se u njih ukljuiti.69
Bosna i Hercegovina ima izuzetno dobre bilateralne odnose sa svim dravama
lanicama Evropske unije i one su glavni trgovinski partner Bosne i Hercegovine. Ona
ima otvorenu ekonomiju sa veinskim izvozom u drave Evropske unije, ali i najveim
uvozom iz tih drava. Najvei investicije u Bosnu i Hercegovinu su od strane drava
Evropske unije, ali i Rusije koja je posebno ulae u energetski sektor.
Na prostoru Bosne i Hercegovine makroekonomska stabilnost je poboljana, a
ekonomski operateri su sposobni samostalno donositi odluke u klimi relativne stabilnosti
i predvidljivosti. Usporavanje strukturalnih reformi sa nepostojanjem konsenzusa u
ekonomskim politikama i kontinuiranog snanog pritiska javnog sektora na ekonomiju i
dalje spreava efiksanu podelu resursa putem trinih mehanizama. Liberalizacija u
oblasti industrije je nastavljena, a poseban korak napravljen je u oblasti otvaranja trita
elektrine enrgije stranim investitorima, kao i liberalizacija u u sektoru telekomunikacija..
Borba protiv korupcije treba da bude jedan od primarnih zadataka svih institucija u
Bosni i Hercegovini, jer drava sa korupcijom svedenom na minimum postaje privlaana
za strane investitore. Za drave u tranziciji, kao i drave koje imaju velike strane
donacije, meu kojima je Bosna i Hercegovina, karakteristino je da postoji veliki stepen
koprupcije. Visoka korupcija dovodi do usporavanja privrednog rasta i sveopteg
siromatva, ali zbog toga i do pojaanog traenja stranog kapitala. Time se stvara krug
korupcije koji je uslovljen stranicm ulaganjima i donacijma, a sa druge strane su one
neophodne. Meutim strani investitori i donatori doprinose borbi protiv korupcije tako
to uslovljavaju dravu time to mora sprovesti odreene antikorupcione mere. Takoe
usled priliva stranog kapitala dolazi do privredne stabilizacije, rasta zaposlenosti, plata i
poboljanja ukupne socijalne situacije, te samim tim potreba za korupcijom na razliitim
nivoima se umanjuje.70
Za Bosnu Hercegovinu posebno je vana saradnja sa susednim dravama Srbijom i
Hrvatskom. Sve tri drave opredeljene su u pravcu evroantlantskih integracija. Od
posebnog je znaaja meusobna podrka u ovom pravcu pa sve do odravnja zajednikih
sastanaka za itav region. Posle perioda u kome nije postojala politika volja za saradnju
ovih drava, dolazi do meusobnog usaglaavanja stavova, tako da postoji evidentan
potencijal za reavanje postojeih otvorenih pitanja, a posebno pitanja u oblasti
ekonomske saradnje.
Zakljuak
Ekonomska diplomatija ima sve znaajniju ulogu u meunarodnom poslovanju i
spoljnopolitikom delovanju drava. Ona se bavi novim konceptom meunarodne
saradnje i predstavlja vezu izmeu diplomatije i privrede. Ona predstavlja proimanje
diplomatije kroz spoljnu trgovinu, finasije, politiku i privredu u savremenoj
meunarodnoj zajednici .
69
Crkvenac, M., Ekonomska politika s elementima ekonomike hrvatskog gospodarstva, CIP Nacionalna
sveuilina knjinica, Zagreb, 1997., 187-188.
70
Begovi, B., Ekonomska analiza korupcije, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, 2007., str.
135-225.
47
BILTEN 1/2013
Oblici diplomatskih aktivnosti su raznovrsni i prilagodljivi promenama imajui u

vidu brzinu promena koje se deavaju na meunarodnoj sceni. Drave moraju da se
ukljuuju u aktuelne tokove jer izolacija i kanjenje na planu spoljne politike izaziva
viestruko negativne efekte po svaku dravu bez obzira na njenu ekonomsku i politiku
mo. Posebno negativne posledice se odravaju na ekonomiju drave ukoliko drava
nema dobro organizovanu ekonomsku diplomatiju koja je postala priortet dilomatske
aktivnosti veine drava. Putem diplomatije drave brane svoje interese i nastoje da
ostvare ciljeve od nacionalnog znaaja koji u dananjoj epohi globalizacije zavise od niza
faktora van dravnih granica. Zato svaka drava mora imati jasnu i dobro struktuiranu
spoljnu politiku u suprotnom dolazi do viestruko tetnih efekata usled nepravremenih i
pogrenih nastupa u meunarodnoj zajednici.
Bosna i Hercegovina posmatrano kroz svoj istorijski razvoj vekovima je bila u
poodreenom poloaju, te u nepovoljnom politikom okruenju nije stvorila povoljne
predpostavke koje bi vodile ekonomskom i politikom progresu, kakva je situacija u
mnogim dravama Evrope. Uzroci neuspenog drutvenog i ekonomskog razvitka Bosne
i Hercegovine u duem periodu, a posebno u novije vreme su mnogobrojni, a posebno se
ogledaju u destruktivnim posledicma oruanih sukoba od 1992. do 1995. godine, kao i
pogrenom pristupu obnove privrede razorene drave. Da bi se Bosna i Hercegovina
otvorila sveteskom tritu i uspostvaila bolju meuanrodnu sradnju u oblasti ekonomije
neophodno je uspostvati jedinstven ekonomski sistem, te izvriti celovite i efiksane
trine reforme. Odgovronost za ekonomski progres Bosne i Hercegovine pored domaih
nosilaca politike moi lei i na meunarodnoj zajednici koja je upravo taj cilj postavila
kao jedan od prioriteta u svom delovanju na prostoru Bosne i Hercegovine.
Bosna i Hercegovina treba da uspostavi jau saradnju sa dravama iz regiona koja
e ih pribliiti ulasku u Evropsku uniju, zbog ega je veoma vano da se nau zajednika
reenja za mnoga aktuelna pitanja. Jedan od uzroka politike nestabilnosti u Bosni i
Hercegovini predstavlja ekonomska nestabilnost te u regionalnoj ekonomskoj saradnji,
kao i uspenoj spoljno-politikoj akciji treba traiti reenje tog problema. Neophodno je
da se ekonomski povezuju Bosna i Hercegovina i drave regiona jer one bez jedinstvenog
trita ne mogu ii napred imajui u vidu da su njihova trita mala i nedovoljno
razvijena.
Literatura
1. Andrijevi Berislav, Ekonomika nacionalne odbrane i sigurnosti, Mikrorad, Zagreb, 2001.,
2. Begovi Boris, Ekonomska analiza korupcije, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd,
2007.
3. Berridge R. Geoff, Diplomacija-teorija i praksa, Politika misao, Zagreb, 2004.
4. Veselinovi Petar, Ekonomija, Univerzitet Sindigunum, Beograd, 2010.
5. Vidojevi Zoran, Kuda vodi globalizacija, Filip Vinji, Beograd, 2005.
6. Vuka Slobodan, Komazec Slavko, Risti arko, Monetarna ekonomija i bankarski menadment,
Via poslovna kola u aku, aak, 2006.
7. Gosselin Tom, Negotiating Skills for Managers, McGraw-Hill, Madison, Wisconsin, 2007.
8. Debord Guy, Komentari o drutvu spektakla, Anarhistika bibloteka, Zagreb, 2012.
9. eloevi D. Milena, Ekonomska diplomatija-skripta, Univerzitet Privredna akademija, Novi Sad,
2010.
10. Kovaevi Branko, Gospodarstvo svijeta-odabrane teme, Mikrorad, Zagreb, 2003.
11. Kova Oskar, Platni bilans i meunarodne finansije, Cesmecon, Beograd, 1994.
48
BILTEN 1/2013
12. Koovi Dragoslav, Socijalna politika, Udruenje strunih radnika socijalne zatite Republike
Srbije, Beograd, 2000.
13. Marks Karl, Engels Fridrih, Izabrana dela, Tom II, Beograd, 1950.
14. Ostoji Mirko, Zapisi iz diplomatije, Osloboenje, Sarajevo, 1989.
15. Previ Jozo, Doen Ozreti urana, Meunarodni marketing, Masmedia, Zagreb, 2000.
16. Tokvil De Klerel Aleksis, Demokratija u Americi, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia,
Novi Sad, 2002.
17. Stiglic E.,Dozef, Protivrenosti globalizacije, SBM, Beograd, 2002.
18. Fromm Erich, Zdravo drutvo, Naprijed, Zagreb, 1989.
19. Crkvenac Mato, Ekonomska politika s elementima ekonomike hrvatskog gospodarstva, CIP
Nacionalna sveuilina knjinica, Zagreb, 1997.
Kratka biografija
Roen 24.11.1980 godine, zavrio Pravni fakultet Univerziteta Istono Sarajevo -
osnovne studije. Magistarske studije zavrio na Pravnom fakultetu Slobomir P.
Univerzitet Bijeljina. Trenutno zaposlen u republikoj upravi za geodetske i imovinsko
pravne poslove Banja Luka.
49
BILTEN 1/2013
POSLOVNA PRAKSA U NARODNOJ REPUBLICI KINI VERSUS U

REPUBLICI SRBIJI
doc. dr Katarina Zaki
Apstrakt
Republika Srbija je suoena sa globalnom svetskom krizom na prekretnici svoga
razvoja ili e narueni uslovi poslovanja dovesti do nove razvojne politike koja e je
odvojiti od svetskog proseka, ili e se nastaviti po starom i ostati i dalje na niskom
stepenu razvoja. Novu razvojnu politiku morao bi da prati i novi oblik saradnje sa
pojedinim zemljama sa kojima do sada nismo u dovoljnoj meri saraivali, a meu njima
je svakako i Narodna Republika Kina. Kao jedna od prepreka na tom putu mora biti
savladana i praksa poslovanja na pomenutom podruju, jer su specifinosti rada u tom
regionu velike, a za nau Vladu i menadere relativno nepoznate. Komparativnom
analizom poslovanja u Kini i Srbiji postie se lake saznavanje i pribliavanje naina
odluivanja i pregovaranja u ovom regionu, ime se barem delimino otklanjaju
nedoumice, vezane za to da li Srbija i Kina mogu meusobno saraivati.
Kljune rei: Narodna Republika Kina, Republika Srbija, poslovna praksa,
poslovna saradnja
Abstract
The Republic of Serbia is now faced with global economic crisis and it is now in the
turn point of it development either it will use this bad business situation to establish
new development policy, which will help it to divide from the World average, or it will
stay on the old path and have low degree of development. New development policy surely
should have new way of cooperation with some countries with which we didnt have high
level of cooperation, and Peoples Republic of China is one among them. Business
practice is one of the obstacles on this path, and Serbian people need to learn the specific
way of doing business in this area, because it is relatively unknown thing for our
Government and our managers. Comparative analyses of business practices in China and
Serbia, can show easier way of knowing the way of decision making and negotiating in
China region, and by that way we can remove some doubts if the countries like Serbia
and China can work together.
Key words: Peoples Republic of China, The Republic of Serbia, business practice,
business cooperation
Uvod
Tokom poslednjih dvadeset godina procesa globalizacije pojavila su se pored tri
tradicionalno ekonomski jaka podruja (Evropske unije, Sjedinjenih Amerikih Drava i
Japana), i neki novi regioni i drave koje se bore za primat meu ekonomskim
velesilama. Kina, Indija i Rusija su samo neke od njih. Moe se rei da meu njima
posebno Kina prednjai u tome, i predstavlja dravu u koju je veoma aktuelno ulagati, ali
ujedno i zemlju koja dosta investira u inostranstvo. Srbija je, kao relativno mala zemlja sa
niskom stopom produktivnosti i slabo razvijenom industrijskom i poljoprivrednom
50
BILTEN 1/2013
proizvodnjom, manje interesantna Kini u smislu uvoza robe, ali je ona svakako vie
interesantna sa aspekta ulaganja u srpsku privredu. Intezivniji diplomatski kontakti, razni
sastanci privrednih komora iz Srbije sa kineskim privrednim komorama dosta obeavaju,
ali su rezultati jo uvek skromni.
Da bi se ovakva situacija popravila neophodno je promeniti nekoliko stvari:
- prvo, pregovarati sa kineskim delagacijama na nain koji njima odgovara,
uvaavajui sve specifinosti tog procesa;
- drugo, uoiti oblasti u kojima Kina eli da investira u Srbiju, i shodno tome
obuiti ljude koji privreuju u odreenim granama industrije ili poljoprivrede o tome ta
je to to Kinezi trae i kako do toga doi;
- tree, obezbediti aktivnu podrku Vlade i pripadajuih Ministarstava kako bi se
dogovoreni projekti to bre i efikasnije realizovali.
Dodatno popravljanje odnosa Srbije i Kine, mogue je uz poznavanje kineske
prakse poslovanja, jer je prostor za mogue greke kada se pone saradnjom mali, usled
velike inostrane konkurencije. Stoga e u ovom radu biti prezentovan sistem poslovanja
na kineskom tritu jer je on relativno nepoznat na ovom podruju, ali e ujedno biti
prikazana i poslovna praksa u Srbiji, kako bi se blie objasnile slinosti i razlike
poslovanja na ova dva trita.
U tom smislu rad e imati dva nivoa prouavanja: na prvom nivou bie objanjeni
sistemi poslovanja u Kini i Srbiji, uzimajui u obzir i interkulturni menadment, koji
prilikom objanjavanja poslovne prakse u jednoj zemlji uzima u obzir i ekonomske,
kulturne i socioloke dimenzije poslovanja. Takoe, bie prikazana i ekonomska saradnja
Narodne Republike Kine i Republike Srbije, kako bi se prikazali dosadanji rezultati
razmene, a ujedno i identifikovali razlozi disproporcionalne privredne saradnje.
Na drugom nivou bie objanjene razlike u poslovnim kulturama Kine i Srbije, na
osnovu istraivanja koja je sproveo Girt Hoftejd (Geert Hoefsted). Ovo istraivanje koje
u obzir uzima uticaj nacionalne kulture na poslovnu kulturu, i ueg je opsega, pruie
pored prethodno navedenih kvalitativnih podataka i kvantitavne podatke o tome u kojoj
meri se poslovne prakse u Kini i Srbiji razlikuju.
1. Menadment i interkulturni menadment
Istorija menadmenta kao naune discipline poinje poetkom XX veka kada su
poele da se pojavljuju prve knjige i radovi koji su se bavili menadmentom. Meutim,
ekonomski istoriari smatraju da se prvi pisani tragovi o menadmentu i upravljanju
gradovima ili privredom odreenog okruga mogu nai i ranije. Tako autor Danijel Vren
(Daniel Wren) u svojoj knjizi The Evolution of Management Thought, navodi da su
5000. godina pre nove ere Samariani koristili pisana uputstva, kako da se obavljaju
poslovi vezani za upravljanje dravom i komercijalnim aktivnostima71. Naravno,
podrazumeva se da je recimo gradnja svih velikih objekata kroz dalju istoriju ljudske
civilizacije podrazumevala i upravljanje njima (poput zidanja egipatskih piramida,
Kineskog zida, Tad Mahala, Partenona i tako dalje), kako bi se oni ozidali u odreenom
roku i za odreeni iznos finansijskih sredstava, to je sve predmet prouavanja
71
Schermerhorn, J.R.J., (2008), Management 9th Edition, Ohio University
51
BILTEN 1/2013
menadmenta. Takoe, stvaranje velikih carstva i kraljevina je podrazumevalo

organizovanje administracije i slubenika koji e u ime cara ili kralja upravljati
teritorijom jedne zemlje i omoguiti njeno normalno funkcionisanje.
No, pojava masovne proizvodnje je u stvari kljuni trenutak u razvoju teorije o
menadmentu. Naime, tada je moglo da doe do razdvajanja funkcije vlasnika kompanije
od onoga ko upravlja kompanijom. Pre toga je naravno vlasnik sredstava za proizvodnju
odnosno kapitala koji je uloen u firmu bio i onaj koji je upravljao kompanijom. To je
moglo da funkcionie na ovakav nain sve dok se nisu pojavile maine za masovnu
proizvodnju. One su uslovile da se povea proizvodnja dobara, nakon toga je porasla
tranja za tim istim dobrima, poveali su se ujedno i problemi distribucije robe, tako da
jedan ovek tj. vlasnik kompanije nije mogao vie sam da upravlja ovako sloenim
poslom. Od tada imamo pojavu ljudi koji su specijalizovani za obavljanje razliitih
poslova unutar kompanija, a to rade za raun vlasnika kompanije.
Menadmenta se moe kao proces planiranja, organizovanja, motivisanja i kontrole,
putem koga se ostvaruju osnovni ciljevi jedne kompanije72. Dakle menadment je proces,
koji se obavlja uz pomo razliitih aktivnosti, a sve te aktivnosti su usmerene na
ostvarivanje osnovnih ciljeva kompanije.
Interkulturni menadment predstavlja noviju naunu disciplinu koja je jo uvek u
razvoju. Ona je poela da se razvija sredinom sedamdesetih godina XX veka, kada je
postalo evidentno da je tokom procesa globalizacije dolo do promena u sistemu
poslovanja. Promene su se ogledale pre svega u potrebi da se kroz proces poslovanja
uvae nacionalne kulture kojima pojedinci pripadaju, jer se uvidelo da se jedino kroz
razumevanje tuih nacionalnih specifinosti moe napraviti odgovarajui poslovni
ambijent. Sa ovim problemom su se susrele prvenstveno multinacionalne kompanije, koje
su otvarajui poslovnice irom sveta, shvatile da sistemi poslovanja koji postoje u
matinoj kompaniji ne moraju i ne daju uvek dobre rezultate irom sveta, a razlog za
ovakve probleme lei pre svega u drugaijim kulturama. Pored termina interkulturnog
menadmenta u praksi se dosta upotrebljavaju i termini kroskulturni ili komparativni
menadment, kao sinonimi za interkulturni menadment, kako bi se blie odredilo polje
prouavanja tj. preciznije naglasilo o kakvom istraivanju je re.
Prema Nensi Adler (Nancy Adler) koja se dugi niz godina bavi prouavanjem
interkulturnog menadmenta: "Interkulturni menadment je studija ponaanja ljudi u
organizacijama u razliitim kulturama i nacijama sveta. Ova disciplina se usmerava na
opisivanje organizacionog ponaanja unutar zemalja i kultura, na poreenje
organizacionog ponaanja izmeu zemalja i kultura, i, moda i najvanije, na interakciju
ljudi iz razliitih zemalja koji rade u istoj organizaciji ili unutar istog radnog
okruenja"73. Ragu Nat (Raghu Nath - koji koristi termin komparativni menadment kao
sinonim za interkulturni), istie da komparativni menadment, u najirem smislu,
prvenstveno prouava slinosti i razlike izmeu poslovnih i menadment sistema iz
razliitih konteksta. Meutim pored ove, autor prihvata i uu, esto upotrebljavanu
72
Jovanovi, M., Langovi-Milievi, A. (2009), Interkulturni izazovi globalizacije, Megatrend univerzitet,
Beograd
73
Moji, D. (2007), Organizacije i nacionalna kultura, Sociologija, Vol. XLIX, N4, str. 351
52
BILTEN 1/2013
definiciju komparativnog menadmenta kao prouavanja organizacija iz razliitih

zemalja i kultura74.
Autori Mia Jovanovi i Ana Langovi Milievi smatraju da je: "Interkulturni
menadment proces nametanja, meanja, prihvatanja i uzajamnog ouvanja kulturnih
vrednosti izmeu razliitih civilizacija, a u cilju globalizacije poslovanja"75
U literaturi koja se bavi interkulturnim menadmentom vri se klasifikacija
menadmenta shodno podruju koje se prouava te tako razlikujemo prvenstveno dva
oblika menadmenta azijski i evropski. Afriki oblik menadmenta je tek u nastanku i jo
uvek ne postoji dovoljno istraivanja na tu temu, a sva ostala podruja, poput obe
Amerike i Australije, preuzimaju u nekoj formi evropski nain poslovanja.
Shodno tome u ovom radu se porede jedan evropski i jedan azijski nain
poslovanja. U pitanju su dva oblika poslovanja koja se dosta razlikuju, ali s obzirom na to
da je tokom dugog vremenskog perioda sva pisana istorija sveta, a pod tim se
podrazumeva i ekonomska istorija, nastala na ovom podruju (evro-azijskom), imamo i
slinosti u poslovanju to e na narednim stranama rada i biti pokazano.
2. Ekonomska saradnja Narodne Republike Kine i Republike Srbije
Diplomatski odnosi koje Srbija danas ima sa Kinom datiraju jo od perioda
nekadanje SFRJ, a dobri meunarodni odnosi ove dve zemlje nisu bili ugroeni
raspadom Jugoslavije, ali je njihov obim smanjen u velikoj meri. Pomak po pitanju
meudravnih odnosa evidentan je od 2005. godine, ali tek od 2008. godine zapoinje
itav niz poboljanja u odnosima dvaju zemalja, ukljuujui i uee Srbije na Svetskoj
izlobi u Pekingu, za koje je Kina dala pomo Srbiji u iznosu od 650.000 US$76.
Srbija ve godinama tradicionalno ostvaruje visok spoljnotrgovinski deficit u
saradnji sa Kinom. Taj deficit se meri milijardama US$, i ovakav tempo razvoja odnosa
ne odgovara prvenstveno Srbiji. Meutim, ni Kina nema koristi od ovakvog oblika
(jednostrane) razmene, jer ovakav nain privredne saradnje donosi i njoj oteano
naplaivanje potraivanja, ali i komplikuje mogunosti kompenzacije naplate. Na
narednom grafikonu prikazan je odnos robne razmene izmeu NR Kine i Republike
Srbije u periodu od 2000-2009. godine, koji pokazuje da je tokom 2008. godine
zabeleen najvei spoljnotrgovinski deficit u iznosu od 1821,9 miliona US$, da bi u
narednim godinama poinjao da se smanjuje, ali je on i dalje veoma visok i u 2011.
godini je iznosio 1524 miliona US$77. Razloga za ovako lo spoljnotrgovinski odnos ima
dosta a neki od njih su: nedostatak finansiranja proizvodnje za izvoz od strane Srbije,
nepostojanje korespondentskih odnosa izmeu banaka ovih dvaju drava,
nekonkurentnost cena naih roba, nepotovanje ugovorenih rokova isporuka, veoma
ogranien asortiman roba koje moemo ponuditi kineskim partnerima, visoki transportni
74
Moji, D. (2007), Organizacije i nacionalna kultura, Sociologija, Vol. XLIX, N4, str. 351
75
Jovanovi, M., Langovi-Milievi, A. (2009), Interkulturni izazovi globalizacije, Megatrend univerzitet,
Beograd
76
Zaki, K. (2011), Osobenost menadmenta u Azijsko-pacifikom podruju: proimanje iskustava Istoka i
Zapada (Case Study: Hong Kong), neobjavljena doktorska disertacija, Fakultet za poslovne studije,
Megatrend univerzitet
77
www.pks.rs/MSaradnja.aspx?id=73&p=1&pp=2&, pristup sajtu 25.05.2012.
53
BILTEN 1/2013
trokovi, kao i limitirane mogunosti isporuka veih koliina roba koje su potrebne
kineskom tritu78.
Grafikon 1. - Prikaz robne razmene izmeu NR Kine i Republike Srbije u
periodu od 2000 2009. godine (u milionima US dolara)
Robna razmena Srbije sa Kinom,
mil. USD
2500
2000 1.824,12
1500 1.347,74 1.254,90
1000 785,03
506,78 495,2
500
2,66 1,7 2,22 1,2 Izvoz
3,22 1,9
0 Uvoz
Saldo
-500
-493,30
-504,12
-1000
-781,81
-1500 -1.253,70
-1346,04
-2000
-1821,9
-2500
2005 2006 2007 2008 2009 2010, I-V
Izvor: Centar za informatiku i elektronsko poslovanje Privredne komore Srbije

Bez obzira na prepreke koje objektivno postoje u odnosima razmene, mora se pod
hitno promeniti strategija razvoja ekonomskih odnosa Srbije sa Kinom. S tim u vezi na
narednim stranama ovoga rada bie prikazana poslovna praksa u Kini i Srbiji, kako bi se
bolje sagledale prepreke u sistemu poslovanja i donoenja odluka na ovom tritu, ali i
prevazile barijere u prihvatanju ovog specifinog azijskog trita.
3. Osnovne odlike kineske poslovne prakse
Kineska privreda je, usled brojnih promena koje su se u njoj desile, veoma
raznovrsna. Razliiti su oblici inostranih ulaganja na kineskom tritu, razliite su i
delatnosti kojima se kompanije bave (kako domae, tako i inostrane), a u zavisnosti od
toga razliit je i sistem poslovanja. Kineske kompanije koje su u potpunosti u privatnom
vlasnitvu imaju drugaiji nain rada, u odnosu na one koje su u dravnom vlasnitvu.
Dakle, sa stanovita srpskih privrednika koji ele da posluju sa kompanijama koje dolaze
78
Zaki, K. (November 25th, 2011), The Importance of Intercultural Management for Establishing Better
Economic Cooperation between Serbia and Far East Countries, 9th International Scientific Conference
"Serbia Facing the Challenges of Globalization and Sustainable Development", Megatrend University,
Belgrade
54
BILTEN 1/2013
iz Kine, bitno je da se upoznaju sa tim da li je re o multinacionalnoj kompaniji, privatnoj

kineskoj kompaniji ili je re o dravnom preduzeu. Na osnovu ovakve podele, bie dat i
prikaz toga kakva je uobiajeno poslovna praksa u Kini, posmatrano u odnosu na to ko je
vlasnik odreene kompanije.
Inostrane multinacionalne kompanije koje poinju da posluju u Kini, uglavnom
nastavljaju da primenjuju svoju dotadanju poslovnu praksu. S obzirom na to da najvei
broj ovih kompanija dolazi sa Zapadnog trita, ovde e biti dat prikaz njihovog
poslovnog sistema.
Multinacionalne kompanije (MNK) koje posluju na tritu Kine, obino jedan deo
menaderskog vrha dovode ili iz zemlje porekla te kompanije ili iz neke od njihovih
filijala. Uobiajene menadment procedure koje se tiu planiranja i organizacije
poslovanja, se prenose iz matine kompanije na trite Kine, s tim da se jedan deo
upravljakog tima kompanije sastoji i od lokalnog stanovnitva. Najei problem koji se
javlja u ovako velikim kompanijama je da se lokalnom menadmentu daju funkcije ali ne
i stvarna mo odluivanja, pa se sve ee oni odluuju na prelazak u neke druge
kompanije ili osnivaju svoja samostalna preduzea.
Najvei broj MNK se trudi da pored svojih poslovnih naela, usvoji i jedan deo
poslovne prakse u Kini. Intervjui koje su razliitim asopisima davali neki od
najuspenijih stranih menadera u Kini, pokazali su da je usvajanje jednog dela sistema
poslovanja kakav u Kini godinama postoji, kljuan za postizanje dobrih rezultata. Ovo se
pre svega odnosi na uspostavljanje dobrih odnosa sa podreenima, voenjem rauna o
specifinom nainu komunikacije i uvaavanjem kineskih kolega.
Istraivanja su pokazala da je poslovna praksa MNK dosta dobro prihvaena i u
njihovim kompanijama u Kini. Posebno su dobro prihvaene menaderske vetine koje se
tiu marketinga, finansija i tehnologija, a prakse koje se konkretno odnose na upravljanje
ljudskim resursima se polako uspostavljaju79. Ipak, multinacionalne kompanije u Kini
imaju dva znaajna problema u vezi sa upravljanjem ljudskim resursima, a to su:
geografska distribucija stanovnitva i obrazovni kadar. Upravo zahvaljujui tome to
postoje posebna privredna podruja, ljudi koji trae poslove uglavnom migriraju ka ovim
oblastima i to ka Pekingu, angaju i Guangou. Dakle, ukoliko nisu smetene u ovim
oblastima, multinacionalne kompanije imaju loiju ponudu radne snage. Drugi problem
tie se obrazovanosti kadrova i njihove umenosti za rad. Naime, moe se rei da u Kini
postoji "situacija otimanja profesionalnih kadrova", pri emu se velike kompanije pre
odluuju da preuzmu poslovne ljude iz drugih kompanija, nego da dugorono ulau u
svoje zaposlene. To dovodi do toga da postoji velika fluktuacija dobrih menadera i
kvalifikovane radne snage meu kompanijama, pa firme zbog toga gube mnogo novca -
jer stalno moraju da pronalaze nove ljude koji e zameniti one koji odlaze.
U veini zapadnih multinacionalnih kompanija, zaposlene ocenjuje i vrednuje
njihov direktno nadreeni. Takoe, u jednom broju kompanija, pored miljenja
nadreenog, uzima se u obzir i miljenje kolega koji rade na istoj poziciji kao i zaposleni,
79
Bjorkman, I. (2003), "The Diffusion of Human Resource Management Practices Among Chinese Firms:
The Role of Western Multinational Corporations", The Future of Chinese Management, Frank Cass,
London, Portland, Oregon
55
BILTEN 1/2013
potom subordiniranih kolega, a ponekad (u zavisnosti od vrste posla) i miljenje klijenata

sa kojima sarauju.
Veina zaposlenih u zapadnjakim kompanijama oekuje da se njihov rad i
usavravanje vrednuju kroz plate i bonuse. To su osnovna sredstva motivacije zaposlenih
u ovim kompanijama. Plata se uglavnom odreuje na individualnom nivou, a bonusi se
mogu odreivati kako na individualnom, tako i na nivou grupe, dela organizacije ili
itave organizacije. Dakle, materijalni faktori preovlauju u zapadnom sistemu
upravljanja ljudskim resursima, i oni su osnovna karakteristika na osnovu koje se
odreuje koliko je neko uspean u svom poslu.
Privatne kineske kompanije su uglavnom po svom sastavu i strukturi kapitala
porodina preduzea. Uobiajeno onaj ko je "glava" porodice je ujedno i vlasnik firme, i
on donosi konane odluke koje se tiu organizovanja proizvodnje, pruanja usluga,
organizovanja resursa, kao i kontrole izvrenih zadataka. Shodno tome ostali lanovi
porodice pomau u voenju zajednikog biznisa, ali nemaju mogunost donoenja
konanih odluka. Takoe, ukoliko su kompanije uspene i proiruju svoju delatnost
poslovanja, najblii srodnici vlasnika firme, dobijaju mogunost da upravljaju novim
poslovnim jedinicama.
Kod ovakvog oblika kompanija imamo visok stepen centralizovanog odluivanja,
koji je praen niskim stepenom specijalizacije zaposlenih, koji najee nemaju jasno
definisane pozicije u firmi niti je detaljno odreen njihov posao. Organizaciona struktura
je stoga veoma prosta, to se protee ak i na period kada kompanija poraste.
Paternalizam tj. nepotizam su uobiajena pojava u ovakvom obliku kompanija, ali se
ovakav oblik napredovanja znatno manje primenjuje u dravnim i veim kompanijama.
Liderstvo je u porodinim kompanijama presudno za uspeh jedne firme. Uglavnom
su oni koji motiviu zaposlene i organizuju poslove zasluni za krajnji uspeh jednog
preduzea. Zbog izrazitog potovanja tradicije, odnosno paklanjanja panje onome to su
preci ostavili naslednicima, vlasnici ovakvih kompanija imaju naviku da rade naporno i
dug vremenski period, kako bi se naslednici osigurali.
Ovakve kompanije imaju tu slobodu, u odnosu na multinacionalne i dravne
kompanije, da same osmisle svoj sistem upravljanja ljudskim resursima i nagraivanja.
Ovde nema ocenjivanja rada zaposlenog od njega samog, niti se subordinirani pitaju za
miljenje o njihovom nadreenom. Onaj ko je vlasnik kompanije samostalno donosi
odluke o tome da li neko treba da napreduje, odnosno da li je potrebno poveati mu platu
ili dati bonus. U obzir se svakako, pored rezultata rada, uzima i mesto koje zaposleni
zauzima u hijerarhiji kompanije, kao i to koliko godina zaposleni ima i koliko godina radi
u kompaniji. Timski duh je takoe vana odlika ovakvih preduzea, a potovanje
socijalnih (porodinih) naela je obavezno. Kao takve, one u svom nainu poslovanja,
najee primenjuju tradicionalne kulturne vrednosti, koje prenose na poslovanje. Pod
ovim se najee podrazumeva:
Potovanje osnovnih kodeksa ponaanja koji su utemeljeni u konfuijanizmu i
budizmu (jednim delom i u taoizmu). Pet osnovih postulata konfuijanizma80 govori o
tome da su : podanici (narod) lojalni vladaru, ene su lojalne i sluaju mueve, deca
sluaju roditelje, mlai narataji potuju starije, a odnos izmeu prijatelja je jedini odnos
jednakosti. Shodno tome stariji imaju prednost u donoenju odluka i njihova odluka je
80
El Kahal, S. (2001), Business in Asia Pacific, Oxford University Press, New York
56
BILTEN 1/2013
konana. Budizam predstavlja duhovni put spoznaje, a glavne vrline u okviru budizma su
mudrost i samilost. Celokupno postojanje, raanje, starost, bolesti ili smrt su po budizmu
patnja. Preneseno na poslovni nivo, ono to je oteavajua okolnost danas se trpi i ima
razloga zato je trenutna situacija takva, ali nakon toga dolazi period kada se nepovoljne
okolnosti pretvaraju u prednost.
Guanxi - sistem veza i obligacija sa reciprocitetom meu poslovnim ljudima, koji je
praen oseanjem dobrovoljnosti, linog potovanja i prihvatanja81. Guanxi je jedno od
merila uspenosti zaposlenih, pa onaj koji ima vie uspenih poslovnih veza ima i vee
anse za bolju poziciju u kompaniji, kao i viu platu. Najvei broj poslova u Kini se
upravo sklapa na osnovu sistema veza, guanxi-ja, jer kada neko nekoga preporui
drugome to znai da je njegov ugled proveren i da za njega neko garantuje.
Mianzi (lice, ast) - oznaava da pojedinac u sistemu socijalnih odnosa i uloga,
prihvata i potuje pravila koja su opte drutvena, a ta pravila se odnose na ponaanje tog
pojedinca i oekivanja drutva od njega82. Bitno je naglasiti da je ouvanje mianzi-ja
reciprono, tj. da se ne sme ugroziti lice ili ast nekog drugog. Kada nekome ukaljate
ast, to znai da ste time ukaljali i sebe. Dogovaranje poslovnih poduhvata sa kineskim
partnerom zahteva odlinu tehniku razgovora sa njima, kako bi se sklopio posao i kako bi
saradnja bila dugorona.
Srednji put - holistiki pristup vremenu i performansama. Konfuijevo gledite je
svako mora imati svoj izbalansirani, srednji put put u kome nee biti ekstrema i na
kome e se svako ponaati skromno i pristojno. Ovakav pristup ivotu omoguava
uspostavljanje harmonije u ivotu i poslovanju, ostvarivanje sopstvenih interesa koji su u
skladu da sa opte drutvenim interesima, i dugorono posmatranje vremena. U Kini je
pored Gregorijanskog kalendara zvaninog kalendara, i dalje u upotrebi solarni/lunarni
kalendar koji meri vreme u ciklusima od 60 godina. Vreme je kod njih relativan pojam, te
Kinezi u svom jeziku nemaju prolo i budue vreme83.
Indirektno takmienje - Konfuijevo uenje, izmeu ostalog, govori o tome da je
potrebno u svemu imati meru, kao i da se ne treba isticati. Postoji vie naina kako se
navedeno naelo sprovodi u poslovnoj praksi. Prvo, kineske kompanije, pogotovo kada
rade na inostranim tritima, gledaju da se ne eksponiraju previe i trude se da ne
ugroavaju svoje glavne konkurente. Smatraju da konflikti, koji se tom prilikom mogu
desiti, iziskuju od njih da posvete dosta vremena i to je jo vanije novca, reavanju ovih
problema. Drugo, veina kineskih kompanija gde god da posluje radi sa gotovinom, a ne
sa karticama ili kreditima. Gotov novac im omoguuje da budu diskretni i da se o
njihovom poslovanju malo zna, a takoe im daje finansijsku slobodu da ne zavise od
drugih. Tree, usled ovakvog, da ga nazovemo naela indirektnog takmienja, Kinezi
esto ulau u zanemarene trine nie i neistraena trita.
Specifian nain komunikacije i pregovaranja - Potrebno je naglasiti da kod Kineza
ne postoji re pregovaranje. Kod njih najpriblinija re koja stoji umesto ovog termina je
81
Chen, M.J. (2001), Inside Chinese Business, Harvard Business School Press, Boston, Massachusetts
82
El Kahal, S. (2001), Business in Asia Pacific, Oxford University Press, New York
83
57
BILTEN 1/2013
re diskusija, razgovor84. U toku razgovora sa kineskim partnerima neophodno je voditi

rauna o mianzi-ju, potovati i ljubazno se ophoditi prema sagovornicima, pokazati
spremnost ka kompromisu i fleksibilnosti, potovati kineski "duh" naroda, ukazati
potovanje prema socijalnom statusu onoga sa kime se pregovara i biti strpljiv85.
Dravne kineske kompanije su danas uglavnom veliki giganti koji imaju premo na
kineskom tritu, jer najbolje poznaju uslove poslovanja. Tradicionalne vrednosti ivota i
poslovanja koje su objanjene kod privatnih firmi u Kini, vladaju i u dravnim
kompanijama, tako da ovde nee biti njihovog ponavljanja. Potrebno je naglasiti da i
politiko okruenje utie na poslovnu praksu u Kini, jer partijska pripadnost i potovanje
njene ideologije, predstavljaju preduslov za postavljanje kadrova na odreena radna
mesta.
Najvei broj dravnih kompanija u Kini odlikuje niska formalizacija poslovanja i
ujedno veoma personalizovan kontakt sa zaposlenima. Poto je odluivanje
centralizovano i postoji hijerarhija u odnosima nadreenih i podreenih, komunikacija se
odvija po vertikalnim nivoima, tako da se esto informacije odozgo na gore jako sporo
prenose. Zbog ovakvog oblika organizacione strukture, i poto su u pitanju dravne
kompanije, esto se dogaa da produktivnost trpi i da su rezultati loiji nego to su
planirani.
Dravne kineske kompanije takoe imaju svoj sistem nagraivanja i upravljanja
ljudskim resursima. Te karakteristike su svakako neto drugaije nego kod zapadnjakih
dravnih kompanija, te one kao osnovu za sistem nagraivanja uzimaju u obzir "moralne
aspekte" zaposlenih - poput politikog ponaanja, timskog duha i zalaganja za kinesku
dravu i imovinu86. Takoe, u velikim kineskim kompanijama uobiajeno je da zaposleni
samostalno piu izvetaj o svom radu, koji nakon toga pregledaju njihovi pretpostavljeni i
relativno malo ga modifikuju, a nakon toga se taj izvetaj stavlja u njihov radni dosije.
Ovo je, moglo bi se rei, demokratskiji nain ocenjivanja zaposlenih, jer se u obzir
prvenstveno uzima miljenje samog zaposlenog o svom radu. Samo mali broj velikih
dravnih kompanija u Kini preuzima poslovnu praksu nagraivanja i upravljanja ljudskim
resursima koja je zasnovana na zapadnom sistemu poslovanja.
Mora se naglasiti da je komunistiki drutveno-ekonomski sistem, koji je vladao do
sredine osamdesetih godina XX veka, najsnanije uticao na sistem rada i nagraivanja. U
tom periodu, plate su odreivane administrativnim putem, nije se vodilo rauna o linim
postignuima zaposlenih, ve se pre u obzir uzimala kolektivna dobrobit naroda. Sa
promenom sistema poslovanja u zemlji i taj momenat se polako menjao. U poetku je, sa
otvaranjem Kine prema strancima, dolo do reforme u platnom sistemu zaposlenih u
zemlji, pa se kao osnovica neijeg nagraivanja uzimao broj godina zaposlenog u
kompaniji, to je najvie u skladu sa konfuijanskim uenjem. Meutim, sa daljom
84
85
Zaki, K. (2011), Osobenost menadmenta u Azijsko-pacifikom podruju: proimanje iskustava Istoka i
Zapada (Case Study: Hong Kong), neobjavljena doktorska disertacija, Fakultet za poslovne studije,
Megatrend univerzitet
86
Bjorkman, I. (2003), "The Diffusion of Human Resource Management Practices Among Chinese Firms:
The Role of Western Multinational Corporations", The Future of Chinese Management, Frank Cass,
London, Portland, Oregon
58
BILTEN 1/2013
reformom radnog zakonodavstva, broj godina zaposlenog vie nije imao primat, ve
obrazovanje zaposlenog i stepen njegovog usavravanja. Dodatno je potrebno naglasiti da
u dravnim kompanijama i dalje ne postoje velike razlike u nivou plata, a kada se u
uspenim kompanijama isplauju bonusi, onda se ti bonusi daju svima koji su zaposleni,
a ne samo onima koji su najvie doprineli uspehu. Za oekivati je da e se sa daljim
smanjenjem broja velikih dravnih kompanija, i ovaj nain nagraivanja zaposlenih
tokom vremena menjati, ali ostaje otvoreno pitanje koliko brzo e se to stvarno desiti.
Zbog toga to se nagraivanje zaposlenih odvija po unapred utvrenom sistemu, a
ne po pojedinanim ugovorima i dostignuima zaposlenih, esto se deava da najbolji
menaderi iz dravnih preduzea odlaze u privatne kompanije, tako da se dobar deo
kvalifikovanih i sposobnih kadrova gubi. Time se dodatno stvara jaz u kvalifikacijama
zaposlenih u dravnim kompanijama u korist onih koji rade u privatnim kompanijama.
4. Osnovne odlike srpske poslovne prakse
Razni autori u Srbiji (Janiijevi, Moji, Eri, Cerovi, Bogievi) se poslednjih
godina bave istraivanjima osnovnih odlika poslovne prakse u Srbiji, i uobiajenog
naina poslovanja. Na osnovu prikupljenih podataka mogue je podeliti uobiajenu
poslovnu praksu onako kako je to uinjeno i u Kini, na osnovu oblika poslovanja koji se
javlja u zavisnosti od tipa preduzea, tj. vlasnikih odnosa unutar preduzea.
Inostrane kompanije koje posluju u Srbiji situacija je slina onoj u Kini. I u Srbiji
je uobiajeno da kada inostrane kompanije ponu da se bave poslovanjem u naoj zemlji,
primenjuju procedure i pravila ponaanja koja postoje u matinoj zemlji, tj. zemlji odakle
ta kompanija dolazi. Dakle, strategija poslovanja, planiranje neophodnih koraka za njeno
ostvarenje, motivisanje i kontrola zaposlenih se obavlja po onome to su standardi
matine kompanije. U veini inostranih kompanija u Srbiji, na elu kompanije se nalazi
stranac, ali se pored njih u upravljakim strukturama kompanije nalaze i domai
menaderi.
Prema Janiijeviu87 Multinacionalne kompanije koje dolaze da posluju u Srbiji bi
trebalo da imaju jednostavnu organizacionu strukturu sa relativno niskom formalizacijom
poslovanja. Takoe po njemu ta niska formalizacija bi morala biti kompenzovana
snanim liderom koji ima autoritarni stil vostva. Ovaj autor je ovakve zakljuke dao na
osnovu Hoftejdovih dimenzija nacionalne kulture, o kojima e kasnije u radu biti vie
rei kada se bude uporeivala poslovna praksa Kine i Srbije. Interesantno je naglasiti da u
ovom lanku autor naglaava da kolektivizam koji postoji u okviru srpske nacionalne
kulture potie jo od doba kada je Srbija bila pod Turcima (14-19 vek), kada su porodice
bile prvenstveno organizovane u zadruge i taj princip kolektivizma se zadrao i do danas,
a komunizam koji je bio glavni oblik drutvenog ivota nekadanje SFRJ, samo je kao
ideologija nastavio tamo gde je preanji oblik privreivanja stao. S obzirom na to kako
se sprovodi poslovna politika inostranih kompanija u Srbiji proteklih godina, uviamo da
su postavke ovog autora bile tane, ali i da takve postavke donose dobre rezultate
inostranim kompanijama.
87
Janiijevi, N. (januar 2003-mart 2003), Uticaj nacionalne kulture na organizacionu strukturu preduzea,
Ekonomski anali br.156
59
BILTEN 1/2013
Sistem upravljanja ljudskim resursima i nagraivanja zaposlenih se sprovodi po

ustaljenim kompanijskim procedurama. Najee se kao oblik motivacije zaposlenima
daju poveanje plate i bonusi, ali dobar deo kompanija i investira u svoje zaposlene, kroz
razne oblike dodatnih edukacija ili usavravanja u inostranstvu.
Sa dolaskom inostranih kompanija razvila se i potreba uvoenja novih sektora
unutar domaih kompanija, koji e se baviti iskljuivo ljudskim resursima (H&R). Do
tada je unutar srpskih kompanija uobiajeno pravna sluba brinula o radnim odnosima
zaposlenih, ali je dolazak stranaca i otvaranje njihovih kompanija promenio ovu praksu,
te sa te strane posmatrano, moemo zakljuiti da su ove kompanije imale pozitivan uticaj
na poslovanje naih kompanija.
Iako svi pokazatelji u Srbiji ukazuju na to da imamo nedovoljan broj visoko
obrazovanih kadrova, pokazatelji Zavoda za zapoljavanje pokazuju da i meu njima ima
dosta onih koji ne mogu da nau posao. Posebno se ova konstatacija odnosi na
stanovnitvo starosti od 50 - 65 godina, koje nije ciljna grupa inostranih kompanija za
novozaposlene. Inostrane kompanije se i kod nas ale na nedostatak kvalitetnih kadrova,
te je i kod nas situacija slina kao i u Kini, da postoji dosta velika fluktuacija kadrova, i to
meu kompanijama koje se bave slinim delatnostima, ak i kada meu njima postoji
potpisana saglasnost o nepreuzimanju kadrova i odavanju kompanijskih tajni.
Privatne srpske kompanije Meu ovom vrstom kompanija je veliki broj onih koji
su u stvari porodina preduzea. Shodno tome, onaj ko je vlasnik firme uobiajeno
samostalno donosi odluke, tj. u njima je centralizovano odluivanje. U poetnim faza
razvoja kompanije zapoljavaju se uglavnom lanovi ue i ire porodice, a nakon toga i
prijatelji. Vlasnici se pored toga najee oslanjaju na sistem preporuka kada primaju
novozaposlene, a tek kada kompanija dostigne vii stepen razvoja, prelazi se na
regrutaciju kadrova putem konkursa ili angaovanjem specijalizovanih kompanija koje
taj posao obavljaju za raun date kompanije.
U zavisnosti od toga kolika je kompanija menja se i sistem poslovanja. U malim
porodinim kompanija slabo je razvijen sistem menadmenta, kao i upravljanje ljudskim
resursima, ali se ovakva praksa menja kada se firme razviju. Bez obzira na to da li je u
pitanju mala ili velika privatna kompanija potuju se tradicionalne kulturne vrednosti
vezane za ovo podruje. Dominatana religija je hrianska - pravoslavna i katolika, s tim
da juni deo Srbije ima veinsko muslimansko stanovnitvo, te se deo kulture koji je
oblikovan religijom razlikuje. Srpsko drutvo je uglavnom patrijarhalno, mukarci su
uglavnom direktori, ali se poveava i broj ena koje zauzimaju rukovodea mesta.
Veliki broj poslova koje sklapaju ovakve kompanije, iako je po naem
zakonodavstu obavezno raspisivanje tendera za sklapanje veine poslova, postie se
putem neformalnih dogovora.
Najvei broj inostranih kompanija koje sarauje sa srpskim privatnim kompanijama
nema pritube na njihov rad, ali imaju zamerke na sporo donoenje odluka. Naime, onaj
ko se nalazi na elu kompanije najee ispod sebe ima samo operativne menadere, ali
ne i one koji imaju mogunost doneenja odluka i reavanja problema.
Prema Mojiu88 neke od osnovnih karakteristika organizacione kulture u Srbiji su:
jednostavna organizaciona struktura, autorativan stil voenja, motivacioni obrazac koji je
88
Moji, D. (2010.), Kultura i organizacija, Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta, igoja
tampa, Beograd
60
BILTEN 1/2013
zasnovan na primatu potrebe pripadanja, preovladava kultura moi, a sistem nagraivanja

se zasniva na jednakosti, kolektivnom uinku i senioritetu.
Dravne kompanije broj kompanija koje posluju u dravnom vlasnitvu je rapidno
smanjen nakon poetka procesa privatizacije 2001. godine. Ona preduzea koja su ostala
u dravnom vlasnitvu, su uglavnom velike kompanije sa manje ili vie
monopolizovanim poloajem, ali je zato veina njih od opte drutvenog znaaja. Jedan
deo kompanija koji je nakon privatizacije preao u privatno vlasnitvo, ali privatizacija
nije uspela, je vraen pod okrilje lokalne ili gradske samouprave (primer PKB u
Beogradu), kako bi se kompanija vratila na stare staze.
Direktori dravnih kompanija su uglavnom mukarci koji imaju veliki autoritet, i
koji centralizovano donose odluke. Nii menaderski nivoi u najveem broju sluajeva ne
mogu samostalno da donose odluke, bez saglasnosti viih nivoa, te se usled toga sporo
donose odluke. Poto su u pitanju obino velike kompanije kako po broju zaposlenih,
tako i po veliini organizacione strukture, postoji i odreeni stepen birokratije. Meutim,
kriza koja je na globalnom nivou zahvatila svetska trita, nepovoljno je uticala i na nau
dravu, te se stoga ovakve birokratizovane strukture polako menjaju, te se otputa viak
zaposlenih, a oni koji ostaju menjaju svoj nain poslovanja, prilagoavajui se vie
savremenim trendovima poslovanja.
Njihovo poslovanje je u novonastalim uslovima znatno ugroeno, te je promena u
sistemu menadmenta neminovna, jer praksa spasavanja dravnih preduzea u situaciji
kada ni drava nema dovoljno sredstava, vie nije mogua. Stoga je primetno da je
poslednjih godina u ovako velikim sistemima podmlaeno rukovodstvo, i da su sada ove
kompanije znatno modernizovane.
6. Uporedna analiza poslovne kulture u Kini i Srbiji
Nakon prikazanih slinosti i razlika poslovne prakse u kineskim i srpskim
preduzeima, na osnovu tipa kompanije koji je u pitanju, ovde e biti detaljnije
objanjene njihove razlike i slinosti u poslovnim kulturama, koje su posledica razlika
nacionalnih kultura a koje je osmislio Hoftejd (Hoefsted). Hoftejd je jedan od
najcitiraniji autor u oblasti interkulturnog menadmenta i objanjenja uticaja nacionalne
kulture na poslovnu kulturu. Njegove studije koje su do sada sprovedene u preko 70
zemalja pokazuju kako nacionalne kulture utiu na organizaciono poslovanje jedne
kompanije. Polazno istraivanje koje je ovaj autor uradio za potrebe IBM kompanije
posluilo je Hoftejdu da formulie ovu teoriju. Hoftejd je radio za IBM od 1967-1973.
godine. Naime IBM je ve tada bio velika kompanija, i imao je probleme sa rezultatima
poslovnica u razliitim zemljama. IBM standardi i procedure rada su bili isti za sve, ali
su se njihovi konani rezultati potpuno razlikovali. Poto je i obrazovna struktura
zaposlenih bila manje vie ista u svim zemljama, Hoftejd je doao do zakljuka da su
razlike u nacionalnim kulturama zaposlenih u IBM-u uzrok razliitih rezultata
poslovanja. Shodno tome odredio je pet osnovnih dimenzija89 poslovne kulture koje
objanjavaju ove razliitosti meu zemljama a to su :
1. distanca moi (Power Distance Index - PDI) - oznaava do kog nivoa manje
moni lanovi organizacije ili institucije (poput porodice), prihvataju i oekuju da se mo
89
www.geert-hofstede.com, pristup sajtu 20.06.2012.
61
BILTEN 1/2013
unutar grupe distribuira neravnomerno. Pri tome, ova distanca moi se pre definie sa
stanovita onih koji su manje moni, nego sa stanovita onih koji poseduju mo. Na taj
nain ovaj indeks sugerie da je socijalni nivo nejednakosti prihvaen kako od strane onih
koji su sledbenici, tako i od strane onih koji su moni.
2. individualizam (Individualism - IDV) - na suprotnoj stani od njega stoji
kolektivizam, a zajedno oznaavaju do kog su nivoa individue u drutvu integrisane u
grupe. Na strani individualizma postoje drutva u okviru kojih su veze izmeu pojedinaca
slabe tj. oekuje se od svakoga da se stara sam o sebi i svojoj najblioj porodici. Na strani
kolektivizma nalaze se drutva u kojima se ljudi od roenja udruuju i okupljaju oko
jake, kohezivne grupe, esto proirene porodice (sa tetkama, ujacima, bakama i dekama)
koja ih titi u zamenu za apsolutnu lojalnost. Ovde re kolektivizam nema politiko
znaenje, tj. odnosi se na grupu, a ne na dravu.
3. mukost (Masculinity - MAS) - ima svoj opozit enskost, a odnosi se na podelu
uloga izmeu polova. IBM studija je otkrila da se: a) enske vrednosti manje razlikuju
meu drutvima u odnosu na muke vrednosti i b) muke vrednosti se razlikuju od zemlje
do zemlje i kreu se u rasponu od veoma samopouzdanih i takmiarski nastrojenih (dakle
potpuno se razlikuju u odnosu na enske vrednosti) do skromnih i brinih poput onih
vrednosti koje poseduju ene. U zemljama u kojima preovlauje mukost, ene su
samopouzdanije i ambicioznije, nego to je to sluaj sa zemljama u kojima preovlauje
enskost.
4. izbegavanje neizvesnosti (Uncertainty Avoidance Index - UAI) - opisuje
toleranciju drutva prema neizvesnosti. Indeks pokazuje do kog nivoa se pripadnici jedne
kulture oseaju nesigurno ili sigurno u neizvesnim situcijama. Pod neizvesnim
situacijama se podrazumevaju nove, iznenadne situacije koje su drugaije od normalnih,
uobiajenih. Ljudi koji ive u kulturama koje ele da izbegnu neizvesnost ine to
potujui striktno zakon, pravila kao i bezbedonosne mere, a na filozofskom i
religioznom nivou veruju u jednu apsolutnu istinu. Kulture koje prihvataju neizvesnost su
tolerantnije prema drugim kulturama koje imaju drugaija miljenja od njihovih, i nastoje
da imaju to je mogue manje pravila.
5. dugorona orjentisanost (Long-Term Orientation - LTO) - njena suprotnost je
kratkorona orjentisanost. Ova peta dimenzija je ustanovljena tokom istraivanja meu
studentima iz 23 razliite zemlje, a osmislili su je kineski studenti. tedljivost,
ekonominost, istrajnost i trpeljivost su odlike dugorone orjentisanosti i ove
karakteristike su okrenute ka budunosti. Za razliku od njih kratkorono orjentisane
kulture, koje su vie okrenute ka prolosti, imaju sledee karakteristike: potovanje
tradicije, ispunjavanje drutvenih obaveza kao i zatita neije linosti (njegovog imena). I
dobre i loe karakteristike ove dimenzije se mogu nai u Konfuijevim uenjima.
Dakle, primenjujui tehnike istraivanja koje je osmislio Hoftejd na Kinu, dobijeni
su sledei rezultati:
1. Indeks distance moi je veoma visok (PDI je 80, a kod veine zemalja je 55), to
oznaava duboku podeljenost drutva na one koje imaju mo i one koji je nemaju.
2. Individualizam je na veoma niskom nivou (IDV je 20, prosek je 43), tj. kolektiv
dolazi pre pojedinca. Ovo se moe objasniti kako uticajem Komunistike partije, tako i
Konfuijevim uenjima o ulozi porodice i kolektiva.
62
BILTEN 1/2013
3. Kineska kultura je muka (MAS je 66, a do 50 je enska), to znai da

preovlauju muke vrednosti poput ambicioznosti i napredovanja.
4. Indeks izbegavanja neizvesnosti je malo ispod proseka (UAI je 40, a najvei broj
zemalja ima oko 64), to znai da Kinezi prihvataju neizvesnost i nemaju otpor ka
promenama i novim stvarima.
5. Najvea ocena u celoj Aziji za okrenutost ka dugoronosti (118). Dakle,
tedljivost, ekonominost, trpeljivost i istrajnost su veoma izraeni u Kini, tj. te odlike
jae su ispoljene nego bilo gde drugde u Aziji.
U odnosu na Kinu, Srbija ima sledee pokazatelje:
1. Indeks distance moi je 86, i on pokazuje da nau kulturu odlikuje visok stepen
distance moi, tj. prihvatamo podelu drutva na one koji imaju mo i one koji nemaju.
2. Individualizam je 25, to znai da u Srbiji preovlauje kolektiv nad pojedincem,
tj. suprotno veini evropskih naroda nas ne odlikuje individualizam.
3. Pokazatelj koji govori o podeli uloga u drutvu na osnovu pola mukost/enskost
je 43, i on tako svrstava Srbiju u ensku kulturu, u kojoj su empatija, pomaganje i briga o
drugima osnovne karakteristike kulture.
4. Indeks izbegavanja neizvesnosti je u Srbiji jako visok 92, dakle u Srbiji se
apsolutno tei izbegavanju neizvesnosti, jer je i novije vreme ali i ono pre njega bilo
obeleeno velikim promenama i preokretima.
5. Peta karakteristika u Srbiji ne postoji tj. nije merena, jer se ona uglavnom odnosi
na azijska drutva koja imaju taj dugoroan pogled na ivot i budunost. S obzirom na to
da Srbija pripada Balkanu moemo usvojiti premisu, da u ovom regionu postoji
kratkorona orjentisanost drutva. Ona dakle podrazumeva, kao to je ranije reeno veu
okrenutost prolosti i potovanju tradicije.
Tabela broj 1. Hoftejdove karakteristike nacionalne kulture u Kini i Srbiji
Zemlja/ Indeks Inividualizam Mukost/ Indeks Dugoronost
Hoftejdove distance / enskost izbegavanja
karakteristike moi kolektivizam neizvesnosti
Kina 80 20 66 40 115
Srbija 86 25 43 92 -
Uporedna analiza poslovne kulture u Kini i Srbiji (dodatno predstavljeno u tabeli
broj 1.) pokazuje da smo slini u pogledu indeksa distance moi i
individualizma/kolektivizma. Naime i Kina je kao i Srbija zemlja gde postoji podeljenost
drutva u pogledu onih koji imaju mo i onih koji je nemaju, ali isto tako oba drutva
imaju kult zajednice i dubokog pripadanja njoj. Razlikujemo se u preostala tri parametra.
Kina je muka kultura u kojoj dominiraju ambicioznost, elja za uspehom i
napredovanjem, za razliku od Srbije gde enske vrednosti dominiraju. Takoe, najvie se
razlikujemo po pitanju izbegavanja neizvesnosti. Kinezi su pod velikim uticajem
konfuijanstva shvatili da su konstantne promene neminovne, este i neizbene, te se oni
prema njima odnose sa filozofskim mirom, i nemaju otklon prema njima. Nae drutvo
pak nema ovakvu filozofiju ivljenja, i ono tei veem miru i manjim promenama, koje
e donekle stabilizovati nae drutvo.
63
BILTEN 1/2013
No, dodavanjem i uporeivanjem karakteristika poslovne prakse u prethodnom delu

rada dolazi se do zakljuka da su ove prakse i kulture blie nego to bi se to na prvi
pogled moglo zakljuiti. Sistem preporuka i veza (guanxi) koji postoji u Kini, postoji i u
Srbiji, a takoe i kod jednih i kod drugih bitno je potovanje tradicije i ugleda domaina.
Poslovanje u razliitim tipovima kompanija (MNK, privatne, dravne) skoro da je isto u
Srbiji i Kini. Svakako azijska kultura i evropska kultura ne mogu biti u tolikoj meri
sline, ali je i ova polazna taka dovoljna za uspostavljanje odgovarajuih poslovnih
veza.
6. Zakljuak
Osnovni cilj ovog rada je da se prikae kineska i srpska poslovna praksa kao i da se
prui uvid iroj javnosti da poslovanje sa narodom koji nam nije geografski ni kulturno
blizak, ima perspektivu razvoja odnosa u budunosti. Razlike u nainu privreivanja u
Kini i Srbiji postoje, ali te razlike nisu u tolikoj meri velike da bi bile smetnja u dobroj
poslovnoj saradnji i komunikaciji.
Specifinosti rada u ovoj nama dalekoj ali i privlanoj zemlji za saradnju, svakako
treba prouiti kako bi se stekla prednost u odnosu na konkurente, bez obzira da li je u
pitanju takmienje za privlaenje investicija u Srbiju ili plasiranje naih proizvoda na
kinesko trite.
Analiza u ovom radu je pokazala da prepreke u meusobnoj saradnji postoje, ali da
nisu takve prirode, da opravdavaju ovoliki trenutni deficit u spoljnotrgovinskom bilansu
Srbije. S obzirom na to da je kineska Vlada itekako zainteresovana za infrastrukturne
projekte u Srbiji (primer mosta Zemun-Bora u Beogradu), bilo bi itekako korisno,
saznanja koja postoje na ovu temu primeniti u praksi.
Kao to je nama problem da shvatimo nain poslovanja u Kini, tako i meu
Kinezima postoji problem da razumeju nau poslovnu praksu i nain komuniciranja i
donoenja odluka. No, Srbija je kao to je ve reeno na nekoj vrsti raskrsnice kada se
konano moraju definisati prioriteti njenog razvoja. Budui da je kineska ekonomija u
ovim godinama svetske recesije meu retkima koja belei dalji rast, bilo bi uputno
okrenuti se ka njoj, pogotovo u situaciji kada Evropska unija ima velike probleme kako
politike, tako i ekonomske.
Literatura:
1. Bjorkman, I. (2003), "The Diffusion of Human Resource Management Practices Among Chinese
Firms: The Role of Western Multinational Corporations", The Future of Chinese Management,
Frank Cass, London, Portland, Oregon
2. Chen, M.J. (2001), Inside Chinese Business, Harvard Business School Press, Boston,
Massachusetts
3. El Kahal, S. (2001), Business in Asia Pacific, Oxford University Press, New York
4. Janiijevi, N. (januar 2003-mart 2003), Uticaj nacionalne kulture na organizacionu strukturu
preduzea, Ekonomski anali br.156
5. Jovanovi, M. (2009), Uvod u biznis sa osnovnim principima menadmenta, Megatrend
univerzitet, Beograd
6. Jovanovi, M., Langovi-Milievi, A. (2009), Interkulturni izazovi globalizacije, Megatrend
univerzitet, Beograd
7. Moji, D. (2007), Organizacije i nacionalna kultura, Sociologija, Vol. XLIX, N4, str. 351
64
BILTEN 1/2013
8. Moji, D. (2010.), Kultura i organizacija, Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta,

igoja tampa, Beograd
9. Schermerhorn, J.R.J., (2008), Management 9th Edition, Ohio University
10. www.geert-hofstede.com, pristup sajtu 20.06.2012.
11.www.pks.rs/MSaradnja.aspx?id=73&p=1&pp=2&, pristup sajtu 25.05.2012.
12. Zaki, K. (2011), Osobenost menadmenta u Azijsko-pacifikom podruju: proimanje iskustava
Istoka i Zapada (Case Study: Hong Kong), neobjavljena doktorska disertacija, Fakultet za
poslovne studije, Megatrend univerzitet
13. Zaki, K. (November 25th, 2011), The Importance of Intercultural Management for Establishing
Better Economic Cooperation between Serbia and Far East Countries, 9th International Scientific
Conference "Serbia Facing the Challenges of Globalization and Sustainable Development",
Megatrend University, Belgrade
Kratka biografija
Roena 23.04.1976 godine, zavrila Ekonomski fakultet u Beogradu, zaposlena na
mestu docenta na Univerzitetu Megatrend u Beogradu - Fakultet za poslovne studije.
65
BILTEN 1/2013
PROCES REALIZACIJE MILENIJUMSKI CILJEVA RAZVOJA U REPUBLICI

SRBIJI
Branislav Borota, master mender
UVOD
Milenijumski ciljevi su jednom reju klasini razvojni ciljevi doneti pod okriljem
UN-a, koji se izvode i ostvaruju u saradnji sa jo 23 meunarodne organizacije sa
zajednikim ciljem. Ono to je karakteristino za njih je da imaju navedeni cilj,
strategiju i datum za ispunjavanje istih. Za pojedine od njih dat rok, koji iznosi 15 godina
se ini zaista kratkim i moda neostvariv.
Ako paljivo rezimiramo dosadanji uspeh ka postizanju Milenijumskih ciljeva
uvideemo da napredak nije ravnomeran. Pojedine zemlje su mnogo napredovale u
implementaciji i razvoju drutva, edukaciji i dole u tu poziciju da mogu i same da
pomognu drugima. Sa druge strane, daleko je vei broj onih koje ak nisu ni na dobrom
putu za ostvarivanje nijednog od navedenih ciljeva. Najvei broj takvih drava se nalazi
na Afrikom kontinentu i u Aziji.
Mnoge dravne i nevladine organizacije su shvatile i teinu ovog zajednikog
zadatka pa su se zajedno prikljuile u program razvoja i implementacije Milenijumskih
ciljeva. Najznaajnije i najuticajnije su svakako Milenijumska kampanja, Meunarodni
projekat protiv siromatva i brojni Ameriki i Evropski pokreti i organizacije koja
detaljnije se bave odreenim problemima kao to su glad, siromatvo, borba protiv
HIV/AIDS-a, razvoja univerzalnog obrazovanja irom sveta, ekoloke odrivosti itd.
Prema Nacionalnoj strategiji odrivog razvoja, Republika Srbija je ve 2017.
godine institucionalno i ekonomski razvijena drava sa odgovarajuom infrastrukturom,
kompatibilna sa standardima EU, privredom zasnovanom na znanju , efikasno korienim
prirodnim resursima, veom efikasnou i produktivnou, bogata obrazovanim ljudima,
sa ouvanom ivotnom sredinom, istorijskim i kulturnim nasleem, gde postoji javno-
privatno partnerstvo i koje prua jednake mogunosti za sve graane. Kljuni nacionalni
prioriteti nae zemlje do 2017. godine90 jesu:
o lanstvo u EU;
o Razvoj konkurentne trine privrede i uravnoteen ekonomski rast,
podsticanje inovacija, stvaranje novih boljih veza izmeu nauke, tehnologije i
preduzetnitva;
o Razvoj i obrazovanje ljudi, poveanje zapoljavanja i socijalna ukljuenost,
vea ulaganja u ljudske resurse;
o Razvoj infrastrukture i ravnomeran regionalni razvoj, unapreivanje
atraktivnosti zemlje i obezbeenje adekvatnog nivoa kvaliteta usluga;
o Zatita i unapreenje ivotne sredine i racionalno korienje prirodnih resursa.
Ekonomski razvoj Republike Srbije u poslednjoj deceniji prethodnog veka odvijao
se pod snanim uticajem neekonomskih faktora, razorne hiperinflacije i voenja ratne
ekonomije. Znaajan deo privredne aktivnosti preao je u sivu zonu poslovanja. Od
90
Vlada Republike Srbije, Nacionalna strategija odrivog razvoja, Slubeni glasnik RS, Beograd 2007. str
12 - 14
66
BILTEN 1/2013
2001. do 2006. godine ekonomija se ubrzano oporavila i ostvarena je relativno visoka

stopa rasta BDP-a.
Naa strategija se zasniva na globalno prihvaenim principima koji su definisani U
deklaraciji o odrivom razvoju iz Johanezburga, Milenijumskim ciljevima razvoja i
Strategiji odrivog razvoja Evropske Unije. To su91 pre svega:
o Meugeneracijska solidarnost i solidarnost unutar generacije;
o Otvoreno demokratsko drutvo;
o Znanje kao nosilac razvoja;
o Ukljuenost u drutvene procese;
o Integrisanje pitanja ivotne sredine u ostale sektorske politike;
o Predostronost;
o Naelo ''zagaiva / korisnik plaa'';
o Odriva proizvodnja i potronja.
Iz ovih principa proizlazi i najpotpunija definicija odrivog razvoja
zadovoljavanje potreba sadanjih generacija, ali tako da se ne ugroze prava buduih
generacija da zadovolje svoje potrebe. Ovaj princip se temelji na solidarnosti.
Demokratsko drutvo bi trebalo da obezbedi pristup informacijama (prema odredbama
Arhunske konvencije92) i osigura dostupnost pravde. Nova znanja i vetine bi trebalo da
budu zamajac drutva. U naoj zemlji ustanovljena su posle 2000. godine elementarna
pravila igre koja vae u svetu trine privrede, vladavine zakona i politike demokratije.
Na alost, ta pravila jo nisu preovladala u realnom ekonomskom, politikom i
socijalnom ivotu. Danas su termini ekonomija znanja i drutvo znanja postali
prepoznatljivi i veoma popularni termini u svetu. Danas gotovo da ne postoji zemlja sveta
koja nema posebnu politiku ili strategiju podsticanja ekonomije zasnovane na znanju.
1. ISKORENJIVANJE EKSTREMNOG SIROMATVA I GLADI
Vlada Republike Srbije je u maju 2005. godine usvojila izvetaj o realizaciji
Milenijumskih ciljeva razvoja u Srbiji. Izvetaj je pripremljen od strane radne grupe
Vlade Srbije za praenje toka realizacije ciljeva, uz sveprisutnu podrku UNDP-a.
"Nacionalna strategija za smanjenje siromatva se mora baviti suzbijanjem uzroka,
a ne samo posledica siromatva i ona se mora definisati kao sastavni deo strategije
drutvenog razvoja, iji je dugoroni cilj izgradnja uspenog, ali i pravednog drutva, u
kome e vladati solidarnost i jednakost ansi... SSS nije Vladin projekat, ve integralna
strategija svih delova drutva ministarstava, privatnog biznisa, nevladinih organizacija,
meunarodnih razvojnih partnera".93 Kako bi se postigli to bri i bolji rezultati na
predlog radne grupe koja je uestvovala u kreiranju Strategije za smanjenje siromatv94 a,
odreena su tri osnovna strateka pravca:
91
Vlada Republike Srbije, Nacionalna strategija odrivog razvoja, Slubeni glasnik RS, Beograd 2007. str
14-15
92
Arhunska konvencija - je konvencija o dostupnosti informacija, o ueu javnosti u donoenju odluka i
pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine koja je u naoj zemlji ratifikovana 25. maja 2009.
godine.
93
Zoran ini, bivi predsednik Vlade Srbije na konferenciji "Profil siromatva u Srbiji", Beograd
18.12.2002.
94
Strateki pravci strategije za smanjenje siromatva u RS, dostupno na:
http://www.prsp.gov.rs/tri_pravca/index.jsp (16.09.2012.)
67
BILTEN 1/2013
o Dinamini privredni rast i razvoj, sa naglaskom na otvaranju novih radnih

mesta i poveanju zarada;
o Spreavanje nastanka novog siromatva kao posledica restruktuiranja
privrede;
o Efikasna primena postojeih I definisanje novih programa, mera i aktivnosti
direktno usmerenih na najsiromanije I socijalno ugroene grupe (deca, stari,
osobe sa invaliditetom, izbeglice, Romi, ruralno siromano stanovnitvo i
neobrazovani).
U februaru 2005. godine, u Planditu odrana je nacionalna Konferencija o
smanjenju siromatva u Srbiji koja je okupila sve uesnike u implementaciji Strategije I
naglasila privrenost svih uesnika u procesu implementacije. Poetkom oktobra iste
godine, Vlada Republike Srbije je usvojila Prvi izvetaj o implementaciji SSS. Izvetaj je
primio tim potpredsednika Vlade za implementaciju ove Strategije u saradnji sa ostalim
nadlenim resornim ministarstvima.
Glavna tema ove IV Konferencije, odrane u Beogradu 2009. godine su bili
reavanje problema zapoljavanja, obrazovanja, ruralnog razvoja, socijalne i zdravstvene
zatite. Tom prilikom je uoena potreba za poveanjem izdvajanja za aktivne mere
zapoljavanja i razrada nacionalnog plana zapoljavanja izbeglih i raseljenih lica. Pored
toga je potrebno i unaprediti evidencije u Nacionalnoj slubi za zapoljavanje o broju
nezaposlenih Roma kako bi se implementirale podsticajne mere zapoljavanja. Predlog je
bio da se uvedu izmene Zakona o zapoljavanju i osiguranju u sluaju nezaposlenosti ali i
efikasnije usklaivanje sistema obrazovanja za potrebama trita rada. Reavanje pitanja
nezaposlenosti trebalo bi simultano da reava centralna vlast ali i lokalna samouprava ali
i razrada akcionog plana za formiranje socijalnih preduzea ( gde je neophodno
prethodno izglasati Zakon o socijalnim preduzeima). Problem zapoljavanja invalida bi
trebalo biti predoen potencijalnim poslodavcima kroz edukaciju. Takoe i udruenjima
Roma bi trebalo urediti status sakupljaa sekundarnih sirovina, kako bi na bezbedan
nain obavljali tu delatnost. Kada je re o obrazovanju, neophodno je ubrzano nastaviti
usaglaavanje obrazovnih politika i potreba trita rada. Razvijanje koncepta obrazovanja
odraslih po ugledu na razvijenije zemlje sveta bi trebalo osmisliti Akcionim planom.
Potrebno je takoe i uloiti dodatne napore kako bi Romska deca prisustvovala nastavi u
to veem broju. Ruralni razvoj zavisi od uea drave u njihovom odravanju. Potrebno
je usmeriti posebnu panju na razvoj zadruga i izradu plana revitalizacije zadrugarstva ali
i vreme dok graani ne povrate poverenje u zadruge. Stari zanati u ruralnim sredinama su
mogu izvor prihoda i neophodno je njihovo prepoznavanje od strane vlasti i registracija.
U oblasti socijalne i zdravstvene zatite, potrebno je uiniti jo mnogo kako bi se usluge
dovele na zadovoljavajui nivou. Na Konferenciji je istaknuta potreba za efikasnijim
merama i programima smanjenja siromatva ali I potreba za pruanjem vee podrke
porodicama koje imaju dete sa smetnjama u razvoju. Reforme u penzionom sistemu
kaskaju, najvie zbog nereenih pitanja poloaja penzionera iz Hrvatske ali i interno
raseljenih lica. Pored kompletnog unapreenja nivoa usluga u zdravstvu, razvoja novih
tehnologija i unapreenja znanja, potrebno je posebno obratiti panju na osetljive grupe i
razviti strateke dokumente za zdravstvenu zatitu ( neosigurana lica, Romi, lica u
ruralnim predelima zemlje itd.).
68
BILTEN 1/2013
U procesu evropskih integracija,Srbija je u obavezi da svoj sistem i kvalitet ivota

graana, posebno ugroenog stanovnitva, prilagodi standardima EU. Pri tome posebno
treba voditi rauna o efektima svetske finansijske krize koja utie na smanjenje ubrzanog
razvoja privrede i oteava realizaciju predvienih mera gotovo u svim oblastima koje
utiu na ivot ugroenih slojeva stanovnitva Srbije.
Na osnovu sprovedenih studija i Ankete o potronji domainstva, najvei procenat
siromanih u RS ine lica iz kategorije nezaposlenih (oko 20%). Procenat siromanih u
gradskim podrujima je nii nego u ostalim.
Prema poslednjim objavljenim podacima, najvee poveanje procenta siromanih
belei se kod domainstava iji je nosilac nezaposleno lice ( sa 10.3% na 19.3%). Najvei
procenat siromanih je u onim domainstvima u kojima je nosilac domainstva radno
neaktivan (studenti, domaice, invalidi...). Ukoliko se ostvarenom na kategorije
siromanih u zavisnosti od uzrasta, najvei broj siromanih se nalazi u grupi dece do 13
godina i kod najstarijeg stanovnitva stariji od 65 godina. U prethodnih 5 godina,
procenat najsiromanije populacije u ove dve pomenute uzrasne kategorije u Srbiji se nije
menjao.
Komesar EU za proirenje, Oli Ren smatra da glavnu ulogu u procesu reavanja
problema siromatva imaju graani Srbije, civilno drutvo, Vlada i lokalne vlasti koji bi
ovaj proces trebalo da vide kao svoje vlasnitvo i iskau svoju volju da Srbiju uine
zemljom koja doprinosi stabilnosti u regionu i Evropi i postane bolje mesto za ivot.95
2. POSTIZANJE UNIVERZALNOG OSNOVNOG OBRAZOVANJA
Poveani zahtevi na globalno tritu rada, zahtevaju temeljne reforme obrazovanja
iji standardi zaostaju za evropskim. Trenutna ponuda radne snage ne moe da odgovori
na potrebe sadanje srpske privrede.
Obrazovna politika u Republici Srbiji nije dovoljno i jasno usmerena na potrebe
stvaranja ljudskih resursa i ona ne odgovara ciljevima Lisabonske strategije u
obrazovanju i edukaciji.96 Pre svega, najvei problem predstavlja to to obrazovanje nije
u dovoljnoj meri finansijski podrano. Izdvajanja za potrebe obrazovanja u 2006. godini
iznosilo je 4.2% BDP-a, dok se u zemljama OECD preporuuje da to bude u rasponu od 6
do 8%.97
Objektivno posmatrano, na obrazovni sistem je trenutno neodriv, nije dovoljno
efikasan, ne obuhvata svu decu i omladinu i nema dovoljno kvalitetan ishod ni na jednom
nivou. Posledica toga je nizak obrazovni nivou, veliki procenat osipanja aka iz kolskog
sistema na svim nivoima obrazovanja (ukljuujui i osnovno obrazovanje, koje je po
zakonu obavezno), veliki odliv kolovanog kadra u inostranstvo, nedostatak standarda za
osiguranje kvaliteta, rigidan i zastareo kolski program, ali i tehnoloka zaostalost u
pogledu na razvijenije industrijske zemlje. Upravo zbog toga, nove strategije koje se
razvijaju u oblasti obrazovanja bi trebalo da se zasnivaju na znanju i predstavlja
neophodnu pretpostavku odrivog razvoja privrede i drutva u celini. irenje znanja o
95
Izvetaj komesara EU za proirenje, Oli Ren, Brisel, 2011. godina.
96
Lisabosnska strategija dokument iz 2010. godine. U oblasti obrazovanja zalae se za povean kvalitet i
efektivnost, osiguranje dostupnosti znanja svima i otvorenost za iri svet.
97
Vlada Republike Srbije, Nacionalna strategija odrivog razvoja, Slubeni glasnik RS, Beograd 2007. str.
35
69
BILTEN 1/2013
odrivom razvoju u uem smislu jeste preduslov i vano orue za upravljanje, donoenje
odluka i promociju demokratije, jaanje kapaciteta pojedinaca, grupa, zajednica,
udruenja i drave u prosuivanju i prilikom izbora u korist odrivog razvoja. U tom
smislu Strategija preporuuje98 odrivo obrazovanje u Republici Srbiji koje e biti:
o Konkurentno u skladu s naunim, privrednim i tehnolokim potencijalima
nae zemlje;
o Dostupno svima, a naroito deci i pripadnicima socijalno osetljivih drutvenih
grupa;
o Prilagodljivo i u skladu s potrebama trita rada;
o Dovoljno atraktivno i u skladu s drutveno-ekonomskih promenama;
o Ukljueno u evropski sistem obrazovanja;
o Moderno finansirano na bazi modela evropskog sistema finansiranja;
o Zasnovano na sistemu modernog upravljanja, sertifikacije, licenciranja i
akreditacije.
Jedan od nacionalnih prioriteta resornog ministarstva jeste poveanja dostupnosti
obrazovanja svakom detetu u naoj zemlji ali istovremeno stvaranje uslova za kvalitetno
obrazovanje u skladu sa njegovim potrebama i sposobnostima. Inkluzivno obrazovanje99
predstavlja cilj nove Vlade i zajednikim radom nadlenih tela jedino se moe postii
uklanjanje barijera i diskriminacije, bez obzira na pol, nacionalnu pripadnost, versko i
socio-ekonomsko poreklo, sposobnosti, zdravstveno stanje ili bilo koje drugo lino
svojstvo pojedinca. Inkluzivna praksa u obrazovnom sistemu je bila slabo zastupljena sve
do donoenja novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009.
godine. Tokom poslednjih godina uoene je napredak u ovoj oblasti zajednikom
saradnjom resornog ministarstva, UNICEF-a i nevladinog sektora. Opti principi koji su
zagarantovani ovim Zakonom100 su:
o Jednakost i dostupnost obrazovanja;
o Kvalitetno i uravnoteeno obrazovanje i vaspitanje;
o Puno potovanje prava deteta, uenika i odraslog;
o Obrazovanje i vaspitanje koje izlazi u susret razliitim potrebama uenika;
o Jednake mogunosti obrazovanja i vaspitanja u skladu sa potrebama i
interesovanjima;
o Pristup svim nivoima obrazovanja deci, uenicima i odraslima sa smetnjama u
razvoju i invaliditetom.
Puna primena mera ovog tipa obrazovanja zahteva brojne i sutinske promene,
vreme i angaovanje svih zaposlenih u sektoru obrazovanja, kao i podrku strune
javnosti, sektorskih i strunih udruenja, roditelja, dece itd. Najvei propusti pre
donoenja novog Zakona o obrazovanju su bili u inkluziji romske dece i osoba sa
invaliditetom i osobama sa posebnim potrebama. Prema tim podacima situacija je bila
alarmantna:
98
Republike Srbije, Nacionalna strategija odrivog razvoja, Slubeni glasnik RS, Beograd 2007. str. 37
99
Inkluzivno obrazovanje struni termin koji predstavlja poseban pristup obrazovanja koje je usmereno
na dete i njegove specifine potrebe.
100
Zvanini sajt Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja; dostupno na:
http://www.mpn.gov.rs/sajt/page.php?page=142 (17.09.2012.)
70
BILTEN 1/2013
o 85% dece sa tekoama u razvoju nije bilo obuhvaeno bilo kakvim vidom
sistematskog obrazovanja;
o Veinu uenika u specijalnim kolama, ak do 80% inila su romska deca;
o Osnovnu kolu je zavravalo oko 75% dece sa sela;
o Manje od 37% romske dece je zavravalo osnovnu kolu;
o 68% romske dece je naputalo kolovanje jo na nivou osnovnog obrazovanja;
o Samo 10% dece iz romskih naselja je obuhvaeno obaveznim obrazovanjem, a
naroito jeslab obuhvat bio romskih devojica.
Takoe, prema studijama koje su sprovedene u Nemakoj i Engleskoj, veliki znaaj
u prihvatanju tehnika i razvoju radnih nauka u prvim danima u osnovnoj koli ima
predkolsko obrazovanje. Upravo zbog toga, Projekat Ministarstva prosvete I nauke
Republike Srbije I Evropske unije pod nazivom IMPRES pokrenut je 2011. godine u
15 optina I gradova irom zemlje. Svrha projekta je unapreivanje uslova za predkolsko
vaspitanje I obrazovanje dece, posebno iz onih osetljivih grupa, putem unapreivanja
kvaliteta ponude predkolskih programa i proirenja prostornih kapaciteta predkolskih
ustanova.101
3. PROMOVISANJE JEDNAKOSTI POLOVA U REPUBLICI SRBIJI
Uee ena u vlasti i politikom ivotu nae zemlje je krajnje nezadovoljavajue.
Poloaj ena na tritu rada se blago promenio u poreenju sa periodom socijalizma, kada
su ene bile jako zastupljene u radnoj snazi (oko 70%), dok je poslednjih godina opao na
58%. Podatak koji zabrinjava je da je stopa nezaposlenosti ena u odnosu na mukarce, u
Srbiji najvea u Evropi. Vie je dugorono nezaposlenih ena nego mukaraca (oko 61%
ena u poreenju sa 57% mukaraca) ali one i belee nie stope u ukupnom
zapoljavanju. ene u proseku zarauju 17% manje od mukaraca i znatno su manje
zastupljene meu samozaposlenima i preduzetnicima.
Kada je re o obrazovanju, rodna nejednakost je gotovo ukinuta ili se ona odrava
samo u marginalizovanim grupama. U visokom obrazovanju, u Srbiji ima neto vie ena
nego mukaraca. ene su ak i zastupljene sa 32% meu magistrima i doktorima nauka.
Rodna nejednakost se najvie ogleda u segregaciji prema obrazovnim profilima.
Oigledno je da i dalje postoje podele na ''muke i enske poslove''.
Uprkos poboljanju trendova obrazovanja, zastupljenost nepismenosti je vea kod
enske populacije nego u mukoj. Nepismenost je izraenija u starijoj enskoj populaciji
(ene preko 65 godina) i iznosi 36%.
Naroito teka situacija se belei kod ena iz marginalizovanih grupa (romska i
izbeglika populacija i ene sa invaliditetom). Njihova diskriminacija je dvostruka i
polazi iz rodne pripadnosti i pripadnosti marginalizovanim grupama. U romskoj
populaciji, na primer, prema istraivanjima od etiri zaposlena Roma samo je jedna ena.
Na to ima uticaj i visoka stopa nepismenosti, prekid kolovanja, siromatvo i loi uslovi
ivota u izolovanim naseljima, rano stupanje u brak, neposedovanje linih dokumenata
itd. Kada je u pitanju izbeglika populacija, ene izbegle iz Bosne i Hercegovine su ee
nezaposlene i izdravane u poreenju sa enama izbeglim iz Hrvatske.102
101
Zvanina prezentacija projekta; dostupno na: http://www.impres.rs/o-projektu/ (17.09.2012.)
102
Nacionalna strategija odrivog razvoja, Vlada Republike Srbije, Beograd, str. 62
71
BILTEN 1/2013
U rodnim odnosima i dalje dominira patrijahalni vrednosni sistem. Odravanje

patrijarhalnih obrazaca unutar domainstva i porodice vodi neravnopravnoj podeli rada u
kojoj ene obavljaju najvei deo neplaenog, kunog posla a mnoge imaju ogranieni
pristup finansijskim resursima.
Politika jednakih mogunosti za ene i mukarce koju promovie Strategija za
odrivi razvoj Republike Srbije, treba da usvoji dvosmeran pristup zasnovan na
principima Evropske unije. Na taj nain se integrie rodno osetljiva politika u celokupnu
institucionalnu sferu i prua se mogunost da se premoste negativne razlike u sferama
javnog i privatnog ivota.
o Strateki ciljevi nae zemlje u oblasti rodne ravnopravnosti su :
o Uspostavljanje institucionalnog okvira za mere koje e obezbediti integraciju
principa rodne ravnopravnosti u sve aktivnosti dravnih organa i institucija;
o Ravnopravno uee ena i mukaraca u vlasti i odluivanje o javnoj politici;
o Poboljanje poloaja ena na tritu rada;
o Socijalna integracija ena i mukaraca iz marginalizovanih drutvenih grupa;
o Poveanje stope zapoljavanja i samozapoljavanja ena u gradskim i seoskim
sredinama;
o Prevencija, suzbijanje nasilja i zatita ena od nasilja;
o Uklanjanje rodnih stereotipa i promocija rodne ravnopravnosti u javnosti.
Sprovoenjem svih mera u elji da se suzbije rodna neravnopravnost, potrebno je
osnaiti ekonomske kapacitete ena tako to e se poveati stopa zaposlenosti i broj ena
iz ranjivih grupa koje se koluju i zapoljavaju. Neophodno je unaprediti pristup ena
razliitim resursima i u poljoprivrednoj proizvodnji da bi se obezbedila diversifikacija
ruralne ekonomije i ouvanje ivotne sredine.
Uprava za rodnu ravnopravnost Republike Srbije je nadlean organ koji za cilj ima
unapreivanje rodne ravnopravnosti. Od njenog osnivanja, 2007. godine pa sve do njene
transformacije iz Sektora u Upravu, ona je u sastavu Ministarstvu rada i socijalne
politike.103
Uprava na osnovu Zakona o ministarstvima obavlja poslove koji se odnose na:
o analizu stanja i predlaganje mera u oblasti unapreenja rodne ravnopravnosti;
o izradu i sprovoenje Nacionalne strategije za poboljanje poloaja ena i
unapreenje rodne ravnopravnosti;
o izradu nacrta zakona i drugih propisa u ovoj oblasti;
o saradnju sa drugim dravnim organima, organima autonomnih pokrajina i
organima jedinica lokalne samouprave u ovoj oblasti;
o meunarodnu saradnja;
o koordinaciju rada i pruanje strune i administrativno-tehnike podrke Savetu
za ravnopravnost polova;
o poboljanje poloaja ena i promociju rodne ravnopravnosti i politike jednakih
mogunosti;
o integrisanje principa rodne ravnopravnosti u svim oblastima delovanja
institucija sistema;
o sprovoenje preporuka Komiteta UN o eliminaciji diskriminacije ena,
103
Uprava za rodnu ravnopravnost Republike Srbije; dostupno na:
http://www.gendernet.rs/rrpage.php?chapter=38 (19.09.2012.)
72
BILTEN 1/2013
o kao i druge poslove u skladu sa zakonom.
4. SMANJENJE STOPE MORTALITETA KOD DECE U REPUBLICI

SRBIJI
Znaajan napredak je uinjen u rutinskoj imunizaciji protiv boginja irom sveta, a
naroito u Africi. Na taj nain obezbeena je zatita milionima dece protiv ovog
oboljenja sa esto fatalnim ishodom. Meutim, projekcije za naredni period pokazuju da
bez odrivog sistema finansiranja imunizacije u zemljama sa prioritetom, smrtnost usled
oboljevanja od boginja mogla bi opet naprasno da naraste na procenjenih 1.7 miliona
dece u periodu od 2010. do 2013. godine.104
Edukacija majki ostaje snana determinata nepravedne situacije. Deca obrazovanih
majki, pa ak i onih samo sa osnovnim obrazovanjem, imaju vee anse da preive nego
deca ije majke nisu uopte obrazovane. Mogue je ubrzati proces smanjivanja
mortaliteta kod ove uzrasne grupe ako se drutvo, vlast i nevladine organizacije
fokusiraju na glavne uzronike. Uz obezbeivanje konstantnog obrazovanja, ojaavanja
poloaja ena i uklanjanja finansijskih i drutvenih barijera u dostupnosti osnovnih
zdravstvenih usluga, velike su anse da se pobedi ova nepravda.
Ministarka zdravlja Republike Srbije, prof. Dr Slavica uki Dejanovi je potvrdila
posveenost nae zemlje unapreenju zdravlja majki i dece. U proteklih 40 godina
smrtnost dece je opala za 50%. Samo u poslednje dve decenije smrtnost dece je opala sa
12 miliona na 7.6 miliona dece, kako je zabeleeno 2010. godine. Naa zemlja belei
znaajan napredak u smanjenju mortaliteta kod dece. Razlike su i dalje vidljive kada se
posmatraju deca iz siromanih i marginalizovanih grupa stanovnitva. Mortalitet kod
dece mlae od 5 godina romske populacije je 15, to je dva puta vie od nacionalnog
proseka105 i to pitanja predstavlja prioritet.
Ali naalost, na hiljadu ivoroenih u Srbiji umre 6.7 odojadi 106 to je daleko vie
od proseka Evropske unije (4.2). Prema podacima sa kojima raspolae UNICEF, taj
procenat se smanjuje iz godine u godinu. Time je naa zemlja u samom evropskom dnu
uz Bugarsku, Rumuniju, Albaniju i Makedoniju.
Vidljivo je da je napredak ostvaren u periodu od 1990. godine pa sve do 2010.
godine. Najvie zasluga za to ima bolja obuenost medicinskog kadra, razvoj tehnologija,
bolji pristup i edukacija roditelja ali nove tehnologije koje svakodnevno se usavravaju u
korist pacijenata.
I pored ovako velikog broja, i podataka sa kojima raspolae UNICEF, ali i
Republiki Zavod za statistiku Republike Srbije, pretpostavka je da e Srbija uspeti da
ostvari ovaj Milenijumski cilj razvoja do 2015. godine i zadrati dobar trend u ouvanju
ivota najmlaih.
5. POBOLJANJE ZDRAVLJA MAJKI U REPRODUKTIVNOM PERIODU
104
Organizacija UN; MCR; dostupno na: http://www.un.org/millenniumgoals/pdf/MDG_FS_4_EN.pdf
(19.09.2012.)
105
UNICEF Serbia, dostupno na: http://www.unicef.rs/novosti/republika-srbija-potvrdila-posvecenost
globalnoj-inicijativi-za-zaustavljanje-umiranja-dece.html (19.09.2012.)
106
Dnevni list Politika 21.05.2012. godine.
73
BILTEN 1/2013
Naa zemlja je na dobrom putu da ispuni ciljeve vezane za unapreenje zdravlja

majki u reproduktivnom periodu. Opta stopa mortaliteta 2006. godine iznosila je 343
smrtna sluaja na 1000 ena starijih od 15 godina ivota. Najee intervencije, odnosno
oboljenja od kojih majke obolevale u naoj zemlji u prethodnih 5 godina su: oboljenja
mokrano-polnog sistema (oko 50%), infektivna oboljenja (3.8%) i tumori (2.7%). Kada
je re o hospitalizaciji, najvie ih je bilo povezano sa poroajem i patologijom trudnoe.
Maternalna smrtnost predstavlja vaan pokazatelj zdravlja ena u generativnom
periodu. Broj umrlih majki zbog razloga povezanih sa trudnoom, poroajem i
puerperijumom107 na 100 000 ivoroene dece u periodu od 1999. do 2006. godine je
varirao.
Naa zemlja raspolae sa dovoljno dobrim i strunim kadrom, a u cilju daljeg
razvoja medicinskih usluga, putem donacija i kredita se finansiraju projekti koji imaju za
cilj unapreenja ve postojee bolnike infrastrukture i tehnologije ali i edukaciju mladih,
naroito mladih ena u reproduktivnom periodu o rizicima i problemima koji mogu
nastupiti u prenatalnom i postnatalnom periodu.
6. BORBA PROTIV HIV/AIDS-A, MALARIJE I DRUGIH OBOLJENJA
Srbija od 2005. godine ima razvijenu Strategiju za borbu protiv HIV/AIDS-a ije
glavne komponente su sama prevencija infekcije u optoj populaciji (osetljivim
grupacijama stanovnitva), nega i leenje osoba obolelih od HIV-a, podrka zajednice u
borbi protiv HIV-a i na kraju epidemioloki nadzor, praenje i izvetavanje. Pored ovog
dokumenta, simultano se sprovodi Akcioni plan za sprovoenje definisanih aktivnosti u
gore navedenim oblastima.108 Prema podacima sa kojima raspolae resorno Ministarstvo,
naa zemlja ima najvei broj novih infekcija u periodu od 1999. godine. Via stopa
novoobolelih od AIDS-a u regionu beleio se samo u Rumuniji. Uporedo sa rastom
incidence infekcija HIV-om, raste i stopa infekcija sifilisom i hepatitisom C. Kada su u
pitanju transmisije infekcije kod intravenskih narkomana, ne moe se rei da postoji
razvijena strategija ili doktrina u pogledu prevencije ili leenja zavisnika. To znaajno
oteava proces implementacije ove strategije, jer se na taj nain nema uvid u ponaanje i
broj koristnika narkotika ali i nema uvid u priblian podatak o broju ugroenih ove
kategorije. Srbija ima najmanju stopu testiranih na HIV u Evropi po broju stanovnika
oko 2.7 na 1000 stanovnika. Ono to je novina je ukidanje tzv. rizinih grupa ve
uvoenje novog termina rizino ponaanje.
Strunjaci smatraju da faktori koji najvie doprinose razvoju epidemioloke slike109
su:
o Nizak socijalno-ekonomski status rizinog dela populacije;
o Nedostatak realnih procena o veliini osetljivih grupacija;
o Neodgovarajui sistem nadzora nad HIV-om;
o Nedovoljna informisanost opte populacije o nainima i rizicima prenoenja
infekcije;
o Visok stepen diskriminacije prema osetljivim grupacijama;
107
Puerperijum period nakon poroaja u kome dolazi do regresije svih promena u organizmu ene koje su
nastale za vreme trudnoe I poroaja
108
Nacionalna Strategija za borbu protiv HIV/AIDS-a, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, 2005. str. 12
109
Nacionalna Strategija za borbu protiv HIV/AIDS-a, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, 2005. str. 20
74
BILTEN 1/2013
o Nedostatak pozitivno-pravnih reenja koja reguliu probleme vezane za

HIV/AIDS.
Strateki plan Republike Srbije bazira se na sledeim principima, koje su detaljno
opisane u Nacionalnoj strategiji borbe protiv HIV/AIDS-a u Srbiji:
o Uee osoba sa HIV-om u razvoju politike i planiranju programa podrke i
zatite;
o Jednaka dostupnost osobama sa HIV-om zdravstvenoj i socijalnoj zatiti;
o Tretman uz duno potovanje njihovog dostajnstva;
o Zatita privatnosti i poverljivost podataka tokom testiranja, leenja i nege;
o Uee mladih u razvoju strategija, planiranju i sprovoenju ovih aktivnosti;
o Razvoj odgovarajueg pravnog okvira koji regulie obaveze i prava osoba sa
HIV/AIDS-om uz potovanje preporuka EU;
o Viedimenzionalni odgovor na epidemiju;
o Kontinuirana saradnja dravnih organa sa NVO; multidisciplinarni i
multisektorski timovi i zajednika saradnja usmerena ka postizanju stratekih
ciljeva;
o Kontinuirana edukacija i unapreenje vetina uesnika u implementaciji
strategije;
o Stvaranje mogunosti za odrivost stratekih aktivnosti u uslovima smanjenog
uea meunarodne pomoi.
Upravo zbog toga, u skladu sa ovim principima se razvijaju i strateke komponente
koje bi trebalo da pomou ve isplaniranih mera ostvare cilj do 2015. godine. Primaran
problem svakako predstavlja rizino ponaanje, odnosno redukovanje rizinog ponaanja
kroz poveanje obima dostupnih informacija o rizicima za prenoenje HIV-a i polno
prenosivih bolesti i mogunostima zatite. Ove radnje su svakako usmerene na mlade,
poto prema podacima resornog ministarstva, najvei broj novonastalih infekcija je bio u
grupi mladih od 20 do 39 godina ivota. Najvei broj infekcija je bio u populaciji s niim
nivoom obrazovanja. Upravo je edukacija, razvoj i podrka slubama orijentisanih na
potrebe mladih klju smanjenja epidemije. Te ustanove bi trebalo da ukau na potrebu za
korienjem kondoma pri svakom rizinom odnosu. Intravenski korisnici droga su u
poslednjih par godina sve ree rtve infekcija. Moda najvei udeo u tome imaju neke od
organizacija koje dodeljuju sterilne priceve za jednokratnu upotrebu, odnosno razvoj
metadonske terapije za IKD. Posebna duna panja bi trebalo da se obrati na sva lica koja
se bave prostitucijom, odnosno koja na taj nain ostvaruju sredstva za linu egzistenciju.
Prema procenama iz 2005. godine u Beogradu je bilo oko 3000 ena koje su se bavile
komercijalnom prostitucijom. Od ukupnog broja lica koja su se bavili prostitucijom,
prema tim podacima oko 85% su bile ene.
I pored svih napora koji su uinjeni da se dostupnost terapije obezbedi svim licima
kod kojih postoji potreba za otpoinjanjem terapije, eksterni faktori oteavaju postojeu
situaciju i implementaciju strategije. Prema podacima sa kojima Ministarstvo zdravlja
raspolae, cena HAART terapije je najvia u regionu. Upravo zbog toga, pojedina
medicinska sredstva i pratei protokoli su nedostupni pacijentima u Srbiji. Jaanjem
kapaciteta institucija zdravstveno-socijalne zatite na svim nivoima i zajednikom
saradnjom i pregovaranjem sa farmaceutskim kompanijama treba raditi na smanjenju
cena pojedinih lekova kako bi se efikasna terapija pruila svim licima. Trokove leenja
75
BILTEN 1/2013
kao i celokupnu terapiju snosi Republiki zavod za zdravstveno osiguranje. Kompletna

terapija je stavljena na pozitivnu listu lekova. U 2010. godini Ministarstvo zdravlja
izdvojilo je oko 6.2 miliona evra za leenje osoba koje ive sa HIV-om. 110Taj novac se
pre svega izdvajao za HAART terapiju, a jedan deo sredstava je izdvajan za preureenje I
otvaranje odeljenja za HIV/AIDS u okviru Infektivne klinike u Kragujevcu.
Od poetka epidemije (1985,god) pa do 2011. godine registrovano je 2692 osobe
inficirane HIV-om. Kod 1585 je dijagnostikovan AIDS, a 1100 HIV pozitivnih osoba je
umrlo.111 Procena UNAIDS-a je da je broj inficiranih mnogo vei i da iznosi oko 4.926
osoba112 Razlog tome je to to infekcija moe proticati jako dugo bez ikakvih simptoma,
te da jedini taan nain da se utvrdi prisustvo infekcije je testiranje na ta se populacija u
Srbiji retko odluuje. Najtea epidemioloka slika je u Beogradu, zatim Vojvodini a
nakon toga i u ostalim okruzima centralne Srbije. Registruje se vei broj mukaraca nego
ena, naroito onih koji stupaju u seksualne odnose sa mukarcima. IKD indeks znatno
opada od 99 novih sluajeva samo 8 njih su bili pripadnici ove grupe. Zabeleen je i
jedan sluaj vertikalnog prenosa sa majke na dete.
Strategija takoe predvia razvoj unapreenja mree pomoi, uvidom u incidencu i
prevalencu infekcija, ukljuujui praenje trendova i glavne determinate epidemije. To se
ostvaruje kroz ve obezbeene sisteme dobrovoljnog I poverljivog testiranja i
savetovanja, kako pre tako i nakon obavljenog testiranja.
Republika Srbija ne spada u podruje ugroeno malarijom. Ipak, mogue infekcije
se najee deavaju kod ljudi koji putuju na egzotine destinacije, sezonske radnike u
ugroenim podrujima koji odbijaju hemioprofilaksu113 ili na neki drugi nain. Najbolja
prevencija jeste spreavanje uboda komarca, prekrivanjem golih delova koe ili
nanoenja sredstava sa permetrinom (supstancom koja odbija insekte) na zatitne mree
ili odeu. Leenje pacijenata u Srbiji se odvija na Infektivnim klinikama u okviru etiri
velika klinika centra (Beograd, Ni, Novi Sad i Kragujevac) a sve trokove leenja ovim
lekova pokriva Republiki zavod za zdravstveno osiguranje. Pored prevencije zaraznih
bolesti, konstanta edukacija bi trebalo da ojaa svest ljudi o posledicama loih navika po
zdravlje. Ubrzan nain ivota, fizika neaktivnost, nekvalitetna ishrana, genetski
modifikovana hrana, ali posledice zraenja su samo neki od faktora koji utiu na
mortalitet stanovnitva kako u razvijenijim tako i u onim manje razvijenijim delovima
sveta. Upravo zbog toga znaaj javnog zdravlja bi trebalo kroz razne projekte pribliiti
svima koji imaju ve loe navike.
U Srbiji, najvei problem u blagovremenoj reakciji na bolest jeste nejednakost u
pogledu pristupa zdravstvenim uslugama, neujednaenost kvaliteta, kriza u finansiranju
zdravstvenog sistema i osiguranja, privatizacija zdravstva gde su najtee pogoene
siromane i druge rizine grupe stanovnitva.114 Najvei udeo u mortalitetu u naoj
110
HIV podrka; dostupno na: http://www.hivpodrska.org.rs/menu/index/45 (21.09.2012.)
111
AIDRESURS; Epidemioloka situacija u Srbiji; dostupno na:
http://www.aidsresurs.rs/epidemiologija/epidemiolo%C5%A1ka-situacija-hiv-infekcije-krajem-2011-u-
srbiji-i-svetu (21.09.2012.)
112
UNAIDS, Srbija; 2012. dostupno na: http://www.unaids.org/en/regionscountries/countries/serbia/
(21.09.2012.)
113
Hemioprofilaksa - preventivno uzimanje lekova radi izbegavanja infekcije.
114
Nacionalna Strategija odrivog razvoja Republike Srbije, Vlada Republike Srbije; 2005. str. 64-68
76
BILTEN 1/2013
zemlji, ako izuzmemo infektivne bolesti, imaju bolesti srca i krvih sudova, maligna
oboljenja a zatim povrede, trovanja i spoljni faktori.
U narednom periodu prioritet nae zemlje predstavlja razvoj adekvatnog
informacionog sistema, kako bi se obezbedio kvalitetniji nain praenja osnovnih
indikatora i stvaranje baze podataka na nacionalnom nivou. Pored toga bi trebalo raditi na
usavravanju u razvoju istraivakih i akademskih institucija za istraivanje faktora
rizika, oboljevanja i umiranja. U okviru obrazovnog sistema bi trebalo razviti program
koji bi radio na podizanju nivoa obrazovanja u oblasti javnog zdravlja. Razvoj strategije
javnog zdravlja bi znaajno doprineo unapreenju zdravlja i ljudi i njihove svesti o
dalekosenim posledicama, kao i smanjenju stope mortaliteta u narednom periodu.
7. PROCENA DOSADANJIH REZULTATA PO PITANJIMA
EKOLOKE ODRIVOSTI U REPUBLICI SRBIJI
Klimatske promene se deavaju na globalnom nivou, i tu Srbija kao pojedinac ne
moe da preduzme nita. Ono to bi moglo da bude od koristi jeste preuzimanje uloge
zemlje lidera u regionu. Naa zemlja je ratifikovala sva etiri amandmana Montrealskog
sporazuma i Kjoto protokol. U skladu sa tim dokumentima, u Srbiji se ne proizvode
supstance koje oteuju ozonski omota. Resorno ministarstvo je na sebe preuzelo
kontrolu uvoza i izvoza tih supstanci ali i alternativnih supstanci koje nose oznaku ''ozone
friendly''. Ono to nije pohvalno je da naa zemlja nije pripremila inventar gasova sa
efektom staklene bate pri emu zaostaje za zemljama iz regiona.
Neadekvatno upravljanje otpadom je jedan od alarmantnih problema u naoj zemlji
kada je u pitanju zatita ivotne sredine. Oko 60% komunalnog otpada organizovano se
prikuplja u urbanim oblastima zemlje.115 Preostali otpad (oko 40%) zavrava na divljim
deponijama. Te deponije predstavljaju potencijalni izvor irenja zaraze. Trenutno glavni
izazov predstavlja upravljanje otpadom, reavanje problema divljih deponija i
obezbeivanje dobre pokrivenosti i kapaciteta za pruanje osnovnih usluga kao to su
prikupljanje, transport otpada i sanitarno odlaganje otpada u skladu sa standardima EU.
Reavanje ovog problema predstavlja jedan od niza uslova koje EU postavlja svojim
potencijalnim lanicama. Sa istim problemom susrela se i susedna Rumunija. Kao i
veina zemalja u tranziciji, Rumunija je uz pomo sredstava iz predpristupnih fondova
pokrenula projekat uklanjanja divljih deponija. Na alost, kao i kod nas, projekat
reciklae jo uvek nije zaiveo, ali se od nje oekuje da rei i ovaj problem, uslovljena
novanim kaznama i prestankom ulaganja Evropske agencije za razvoj u sline projekte.
U Srbiji, nedostaje plan upravljanja biodegradiranim otpadom i sistemom reciklae.
Postrojenja za reciklau nisu dovoljno iskoriena iz razloga to ne postoji dobra
organizacija prikupljanja, sortiranja i reciklae otpada.
I pored divljih deponija, ije poreklo najvie vodi iz domainstava, problem se
javlja i kod industrijskog otpada. Na teritoriji nae zemlje trenutno ne postoji nijedna
specijalizovana deponija za odlaganje industrijskog otpada. Nepotrebno je pomenuti
koliko tetno moe biti pogreno odlaganje i rukovanje ovakvim otpadom, privremena
skladita ne reavaju problem. Takoe, potrebna je jasno razvijena strategija upravljanja
115
Nacionalna Strategija odrivog razvoja Republike Srbije, Vlada Republike Srbije; 2005. str. 92-93
77
BILTEN 1/2013
ostacima sagorevanja uglja, neupotrebljivim delovima starih automobila, elektro

otpadom, otpadnim gumama, naftnim derivatima i sl.
Nacionalna strategija upravljanja otpadom na uvid potrebu za razvijanjem ekoloke
svesti svih proizvoaima otpada. Drutvene inicijative imaju za cilj da podstaknu
stanovnitvo na odgovorniji odnos prema otpadu i postupanje sa otpadom u skladu sa
naelima odrivog razvoja ponovno korienje, reciklaa i odlaganje otpada na
bezbedan nain.
Opasnost od udesa je stalno prisutna iz razloga loeg stanja hemijskih postrojenja,
stihijske urbanizacije hemijske industrije, neadekvatnom prevencijom i odgovorom na
eventualne udese na svim nivoima. Najvei uspeh koji je postignut predstavlja primena
ekonomsko-finansijske mere ''zagaiva plaa'' jer se na taj nain radi na prevenciji i u
nekom smislu naknadi tete i zadovoljavanja pravde.
Rude predstavljaju jedno od prirodnih bogatstava nae zemlje. Nepravilnim
upravljanjem i eksploatacijom, ovaj presuni resurs bi mogao postati deficitaran. Da bi se
izbegao ovaj scenario potrebno je unaprediti zakonska reenja iz oblasti rudarstva i
geolokih istraivanja, zastarelost tehnologije i industrijskih postrojenja, nepravilno
odlaganje otpada u jalovine kao i problem degradacije zemljita pored rudnika. Jedna od
strategija koju bi trebalo uskladiti sa regulativama EU predstavlja racionalno upravljanje
neobnovljim prirodnim resursima u cilju suzbijanja nelegalne eksploatacije i odrivom
snabdevanju trita mineralnim sirovinama.
Lignit, kojim je naa zemlja relativno siromana, predstavlja najvaniji energetski
resurs. Problem neravnomerene energetske rasporeenosti i deficitanrnosti, trebalo bi da
alarmiraju resorno ministarstvo da potrae alternativne energetske izvore. Solarni izvori
energije, ali i energija vetra nije dovoljna da se podmire potrebe domaeg stanovnitva i
industrije pa je naa zemlja primorana da uvozi elektrinu energiju iz susednih zemalja
po znatno visokim cenama. Pored ovih problema, naa zemlja je veliki zavisnih od
uvoznih fosilnih sredstava, tehnika infrastruktura (oko 32%) je stara i dotrajala pa se
stvara dodatni nepotrebni gubitak energije. Cenovna politika energenata je nestabilna,
neadekvatna i time i neodriva (naroito kada govorimo o elektroprivredi). Upravo zbog
toga ciljevi obuhvaeni Strategijom odrivog razvoja116 u vezi sa energetskim izvorima
obuhvataju:
o Znatno poboljanje energetske efikasnosti radi smanjenja potronje energije;
o Sigurnost i stabilnost snabdevanja, kao i proizvodnja energije u dovoljnim
koliinama;
o Podsticanje korienja obnovljivih izvora energije;
o Potpisivanje i ratifikacija meunarodnih ugovora u vezi sa spreavanjem
zagaivanja ivotne sredine u ovoj grani industrije;
o Smanjenje rizika od zagaenja vazduha i oteenja ozonskog omotaa;
o Reavanje problema postupanja sa otpadom u energetici;
o Obrazovanje i razvijanje javne svesti o stanju u ivotnoj sredini u vezi sa
energetikom.
Strateki ciljevi razvoja sektora energetike Srbije do 2015. se podudaraju sa
ideologijom odrivog razvoja i predstavljaju kljuno polje za investiranje i unapreenje
samog sektora i ivotne sredine pa ba zato predstavljaju glavni pravac kretanja ka
116
Nacionalna Strategija odrivog razvoja Republike Srbije, Vlada Republike Srbije; 2005. str. 102
78
BILTEN 1/2013
odrivom razvoju. Razmena tehnologija, iskustva i informacija stvara dobru osnovu za

razvoj oronule industrije i mogunost javno-privatne saradnje otvara mogunost
otvaranja novih radnih mesta i privrednom rastu zemlje.
Teka ekonomska kriza ali i proces tranzicije ostavile su jako puno slobodnog
prostora za pogreno tumaenje regulative koja ureuje oblast poljoprivrede.
Depopulacijom sela, stvara se mogunost zamiranja stoarstva, to lanano prouzrokuje
izumiranje travnjaka i taj domino efekat na kraju pogaa i oveka kao dela prirode i
ivotne sredine. Razvoj poljoprivrede se odvija u ambijentu koji jo uvek nije dobro
definisao ouvanje ivotne sredine, pa stihijska intenzifikacija poljoprivrede predstavlja
ozbiljan problem. Prema podacima iz 2008. godine, Srbija raspolae za oko 46%
obradive teritorije (bez AP Vojvodine i Kosova i Metohije). Prema ovim pokazateljima,
ona je bliska Austriji (41.2%), Belgiji (46.1%) i Nemakoj sa 48.7% poljoprivrednog
zemljita. Problem se javlja zbog depopulacije seoskih podruja i porodinih gazdinstava
gde usitnjeni zemljini posedi uslovljavaju ekstenzivan nain proizvodnje. Pored ovoga
glavni problemi poljoprivrede Srbije vezuju se za nepovoljnu posedovnu i starosnu
strukturu ljudi na individualnim posedima i neadekvatno prenoenje znanja iz oblasti
biotehnologije, marketinga, ekonomije i ekologije. Veliki deo postrojenja za razvoj
prehrambene industrije zahteva dodatna ulaganja da bi se kvalitet pribliio izvoznim
standardima i na taj nain konkurisao za akreditaciju. Opti cilj odrivog razvoja
poljoprivrede jeste stvaranje ekonomski isplative i ekoloki prihvatljive poljoprivredne
proizvodnje.117
Uvoenje ''istije proizvodnje'' je svakako od velikog znaaja kako za ivotnu
sredinu, tako i za dravu i za njeno stanovnitvo. Oigledno je da naa zemlja ne moe
vie biti konkurentna u regionu na osnovu jeftine radne snage niti obiljem i kvalitetom
prirodnih resursa. Iz tog razloga se moraju pronai novi pokretai ekonomskog razvoja i
drutvenog rasta. Strunjaci reenje vide ba u ''istijoj proizvodnji''. Da bi se dolo do
tog stadijuma neophodno usaglaavanje domaeg zakonodavstva sa regulativama
razvijenih zemalja. Prethodno je potrebno ojaavanje implementacije ''istije
proizvodnje'' pomou ekonomskih instrumenata, poput:
o Naknade za zagaivanje i emisije zagaivaa;
o Subvencije za istraivanje i razvoj;
o Subvencije za istraivake projekte obnovljivih izvora energije;
o Poreske olakice za proizvoae opreme;
o Subvencije i akreditacije strunih laboratorija i sl.
Znaaj ''istije proizvodnje'' se ogleda kroz veu konkurentnost privrede gde se
podstie ekonomija znanja i blagovremeno podie ukupno blagostanje nacije.
8. GLOBALNO PARTNERSTVO ZA RAZVOJ I SARADNJU
Poslednji Milenijumski cilj razvoja okuplja ideje, potrebe i ciljeve koji se odnose na
globalni razvoj drutva i jaanje meusobne saradnje. Ono se zasniva na otvorenom,
pravilima ureenom, predvidljivom nediskriminatornom trgovinskom i finansijskom
sistemu, gde izmeu ostalog se sa razumevanjem odgovara na problem prezaduenosti
117
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede; dostupno na:
http://www.mpt.gov.rs/postavljen/186/UPZ-aktivnosti.pdf (23.09.2012.)
79
BILTEN 1/2013
zemalja u razvoju. Posebna panja se posveuje slabo razvijenim zemljama,

kontinentalnim dravama i malim ostrvskim dravama. Cilj takoe obuhvata saradnju sa
farmaceutskim kompanijama, kako bi se obezbedio pristup osnovnim lekovima u
zemljama u razvoju. U saradnji sa privatnim sektorom, radi se na implementaciji i irenju
upotrebe svih novih tehnologija, naroito ICT.
UN je predvidela da iznos pomoi razvijenih zemalja treba da bude oko 0.7%
kombinovanog nacionalnog dohotka. Trenutni podaci sa kojima raspolae UN govore da
je taj iznos daleko manji od predvienog 0.31% pa se pretpostavlja da se do 2015.
godine usled posledica recesije ovaj cilj nee ostvariti. Otpis dugova zemalja u razvoju je
daleko ispod oekivanog nivoa, sa osvrtom na prethodna iskustva u prolosti. Internet
tehnologije i njihov razvoj u svim delovima sveta nije ravnomeran. Prema procenama
UN-a, jedan od est ljudi zemalja u razvoju ima pristup internetu.
Naa zemlja polae velike nade u lanstvo u Evropskoj uniji. Politiki vrh gleda na
evropsku zajednicu kao na utopiju gde svakodnevni problemi poput nezaposlenosti,
siromatva, niskog BDP-a i niske stope razvoja privrede ne postoje. Stvarnost je, ipak
malo drugaija jer se i same njene lanice esto nalaze na rubu bankrota. Sa druge strane,
evropski lideri nude pomo ali ne i zvanian poziv za prijem Srbije u EU. Do tada
ostajemo preputeni sami sebi i svojim svakodnevnim problemima.
ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Iz prethodnog izlaganja, moe se zakljuiti da je napredak evidentan ali sa geo-
aspekta neujednaen. Praenjem merljivih indikatora, i na osnovu podataka prikupljenih
od strane drava lanica UN-a, odnosno samih agencija ili podorganizacija dobija se slika
koja bi trebalo da pokae trenutni poloaj drave ili regiona u pitanju pri ispunjavanju
pojedinih Milenijumskih ciljeva razvoja. Jako je bitno napomenuti da i pored klasifikacija
i podela koje su Ujedinjene nacije sprovele podaci variraju i u samim dravama.
Indikatori u ovom sluaju bi trebalo da poslue kao okvir za dalje sprovoenje akcija za
reavanje konkretnih pitanja. Zadatak svake Vlade je da proceni uspenost i donese ocenu
o uspehu, ali i ako je potrebno razvije nove strategije i zadatke, otvori nova pitanja od
nacionalnog znaaja i u skladu sa tim obezbedi odgovarajue kadrovske, finansijske i
pravne okvire za njihovu realizaciju.
I Srbija, kao kandidat za lanstvo u Evropskoj uniji, ima identine probleme i
ciljeve kao i njene ve postojee lanice. Uz meunarodnu pomo, ali i vrstu podrku
stanovnitva ona bi trebalo da preduzme set odgovarajuih mera za praenje realizacije
Milenijumskih ciljeva razvoja. Izbor ali i merenje indikatora bi po pravilu trebalo da
odraava vezu sa kljunim predloenim instrumentima koji moraju biti standardizovani,
kako bi se obezbedilo nesmetano praenje rezultata na meunarodnom nivou.
Osnova realizacije pojedinih strategija u slubi realizacije ovih ciljeva jeste
kvalitetna i efikasna dravna uprava koja se ogleda kroz dobru meusektorsku saradnju,
koordinaciju i konsultaciju. Kancelarija za odrivi razvoj, njeno formiranje i aktivna
uloga, predstavljaju klju akcionog plana za sprovoenje te Strategije. Takoe, brojne
agencije iji nadzor vri Vlada, trebalo bi da pretrpe velike finansijske, regulativne i
finansijske reforme kako bi se njihova uloga dovela do onog nivoa koji je predvien
njenim osnivanjem. Smanjenje birokratije, korupcije i proces departizacije u svim
nivoima vlasti bi trebalo da olakaju osnovno funkcionisanje javnog sektora to bi
80
BILTEN 1/2013
svakako puno pomoglo u savladavanju pojedinih Milenijumskih ciljeva razvoja i

odrivom razvoju. To se ogleda kroz smanjenje siromatva, unapreivanje obrazovne
politike, jaanje institucije javnog zdravlja i vea novana izdvajanja za finansiranje
ostalih projekata od znaaja za celokupan razvoj nae zemlje.
Nakon 2015. godine, injenica je da ako se nastavi ovakav nepovoljan trend, veliki
broj pitanja i ciljeva ostae nereen. U narednoj deceniji, zajednikim snagama bi trebalo
nastaviti reavati ve postojea otvorena pitanja jer su ona trenutno sveobuhvatna i
predstavljaju najvee pretnje za oveanstvo. Otvaranje novih pitanja bi ugrozilo
realizaciju prethodnih, samim razvodnjavanjem ie interesovanja i finansijskih sredstava
za finansiranje projekata, stoga bi trebalo zatvoriti ve postojea poglavlja pre nego to se
otvore nova.
LITERATURA
1. N.Petrovi; Ekoloki menadment - skripta; I izdanje, FON, Beograd, 2007.
2. D.Todi; Savremeno pravo i politika zatite ivotne sredine; Megatrend Univerzitet, Beograd,
2009.
3. Vlada Republike Srbije, Nacionalna strategija odrivog razvoja, Slubeni glasnik RS, Beograd
2007
4. Dr J.Radulovi; Dr M.Bonjak; Mr T. Spariosu; Koncept odrivog razvoja; Savezno
Ministartstvo za razvoj, nauku i ivotnu sredinu, Beograd, 1997.
5. F.Nwonwu; Achievements and prospects of meeting the targets in Africa, Africa Institute,
Pretoria, 2008.
6. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije; Nacionalna strategija za borbu protiv HIV/AIDS-a,
Beograd, 2007
7. L.J.Wook; Health and Millenium Development Goals; WHO; Paris, 2005.
8. Vlada RS (2007); Drugi izvetaj o implementaciji strategije za smanjenje siromatva u Srbiji;
Beograd
9. Vlada RS (2006); Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012.
godine; Beograd
10. Vlada RS (2006); Nacionalni milenijumski ciljevi razvojau Republici Srbiji; Beograd
11. Republiki zavod za statistiku (2005); Anketa o radnoj snazi u Republici Srbiji, Beograd
12. G.Krsti (2007), Main Poverty Indicators Based on LSMS; Life in Serbia trough survey data;
Strategic Marketing, Beograd
13. United Nations (2011); The Millenium Development Goals Report 2011; New York
14. United Nations (2012); The Millenium Development Goals Report 2012; New York
15. United Nations (2000); Millenium Declaration; New York
16. M.Babovi; Poloaj ene na tritu rada u Srbiji; UNDP, Beograd, 2007.
17. Vlada RS (2003); Strategija za smanjenje siromatva u Srbiji, Beograd
18. V. Nikoli-Ristanovi; Porodino nasilje u Srbiji, Viktimoloko drutvo Srbije; Prometej;
Beograd, 2002.
19. Republiki institut za javno zdravlje Dr Milan Jovanovi Batut; Zdravlje stanovnika Srbije;
Analitika studija, Beograd, 2008.
20. UNICEF (2008); Istraivanje viestrukih pokazatelja stanja dece i ena Srbije; Beograd
21. D.aranovi, Zdravlje Roma; Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Beograd, 2009.
22. Republiki Zavod za statistiku (2008); Demografska statistika, Beograd
23. Kramer MS., Kakuma R., The optimal duration of exclusive breastfeeding, A sistematic review,
WHO, 2002
24. Agencija za zatitu ivotne sredine; Izvetaj o stanju ivotne sredine za 2011. godinu; Beograd,
2011
25. Republiki zavod za statistiku, Studija o ivotnom standardu 2002-200.; Beograd, 2008
81
BILTEN 1/2013
Internet izvori:
-Ministarstvo zdravlja Republike Srbije; Kontrola tuberkuloze u Srbiji; dostupno na:
http://www.tbc.zdravlje.gov.rs
-Strategija za smanjenje siromatva, dostupno na: http://www.prsp.gov.rs
-Socijalno ukljuivanje i smanjenje siromatva, dostupno na: http://www.inkluzija.gov.rs
-Monitoring implementacije Milenijumskih ciljeva razvoja; dostupno na:
http://www.mdgmonitor.org
-UNAIDS, Program UN-a za suzbijanje i pomo obolelima od HIV/AIDS-a; dosputno na:
http://www.unaids.org
-UN MDG; Zvanina prezentacija UN-a, dostupno na:
http://www.un.org/milleniumgoals/bkgd.shtml
-Republika Srbija, Uprava za rodnu ravnopravnost, dostupno na: http://www.gendernet.rs
-Republika Srbija, Ministartsvo rada i socijalne politike; dostupno na: http://www.minrzs.gov.rs
-Republika Srbija; Ministartvo zdravlja; dostupno na : http://www.zdravlje.gov.rs
-Republika Srbija, Ministartstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, dostupno na :
http://www.ekoplan.gov.rs
-Gavi Alliance, dostupno na: http://www.gavialliance.org
-Izvetaj Britanske organizacije ActionAID; dostupno na: http://www.actionaid.org.uk/
Krataka biografija
Roen 10 12.1988 godine, zavrio Univrezitet u Beogradu, Diplomeske
akademske studije - master (menadment poslovnih performansi).
82
BILTEN 1/2013
EKOLOKI TERORIZAM - EKOTERORIZAM

Ljiljana Crnogorac
UVOD
Pojam ekoloki terorizam (environmental terrorism118) poeo je da se koristi
tokom Zalivskog rata 1991. godine. Tada je zabiljeeno da su irake snage, navodno
namjerno, izazvale dva ogromna izlivanja nafte u Persijski zaliv. Ovaj dogaaj izazvao je
buru negodovanja, naroito zapadnih medija, a tadanji ameriki predsjednik Dord Bu
optuio je Irak za akt ekolokog terorizma (Newsvweek, 4 February 1991: 36, New York
Times, 26 January 1991:1-4). Termin ekoloki terorizam poinju da koriste i drugi izvori
kao to su EPA Journal i Congressional Quarterly Weekly Report (Schwartz, 1998).
U akademskim krugovima koncept ekoloki terorizam poeo je da privlai sve
veu panju (Lanier Graham, 1993; Winnefeld & Morris, 1994).
Na meunarodnoj konferenciji odranoj 1994. godine u Portlandu, Oregon, SAD, pod
naslovom Meunarodni sastanak eksperata za korienje krivinih sankcija u zatiti
ivotne sredine, zapaa se da se ekoloki terorizam pominje kao legitimna prijetnja
meunarodnoj bezbjednosti.
Godine 1994. Danijel varc (Daniel Schwartz) u svom lanku Ekoloki terorizam:
analiza koncepta pokuao je da objasni kada je prikladno destrukciju ivotne sredine
zvati ekolokim terorizmom, kao i da termin vrlo esto zloupotreblavaju politiari i
mediji. Naunici iz domena bezbjednosti ivotne sredine znaju da postoji jak argument u
povezivanju izvjesnih resursa i problema u ivotnoj sredini sa povolnim izgledima za
politiku tenziju ili ak za rat i mir.
Eksperti iz oblasti terorizma smatraju da se u poslednjoj deceniji prolog vijeka
priroda terorizma promijenila od profesionalnog, uglavnom politiki motivisanog ina do
amaterskog, motivisanog linim, religioznim ili pak socijalnim razlikama (Hoffman,
1998, Chalk, 2000).
Istraivanja na polu ekolokog terorizma daju novu dimenziju definicijama
terorizma u smislu identifikacije cila kao prirodnog resursa ili ekoloke karakteristike.
1. DEFINISANJE EKOLOKOG TERORIZMA
Prije nego to se pozabavimo definisanjem ekolokog terorizma, rei emo neto
uopteno o terorizmu. U literaturi je ponueno mnotvo definicija terorizma. Terorizam
se kao koncept prvo pojavio u Oksfordskom rijeniku, na engleskom jeziku 1795. godine
kao ''politika drave da vlada putem zastraivanja''. U toku sledea dva vijeka terorizam
se transformisao od dravne podsticajne politike u protivdravnu politiku. Rije
terorizam je poela da dobija negativnu konotaciju sredinom prolog vijeka, a u dananje
vrijeme terorizam mnogi dovode u vezu sa kidnapovanim avionima, Svjetskim
trgovinskim centrom i okrutnom smru mnogih ludi. FBI119 (Federalni biro za istrage, tj.
118
Ako bi se slijedio taan prevod termina environmental terrorism sa engleskog jezika pravilnije bi bilo
rei terorizam protiv ivotne sredine. Zbog jednostavnosti, kod nas se sve ee pojavljuje prevod
ekoloki terorizam.
119
US Federal Bureau of Investigation (FBI): The unlawful use of force or violence against persons or
property to intimidte or coerce a government, the civilian population, or eni segment thereof, in furtherance
of political or social objectives, US Code of Federal Regulations (28 CFR Section 0.85).
83
BILTEN 1/2013
amerika savezna policija) definie terorizam kao nezakonitu upotrebu sile ili nasila
protiv lica ili imovine u smislu zastraivanja ili primoravanja vlade, civilnog stanovnitva
ili bilo kojeg njihovog segmenta u unapreenju politikih ili socijalnih cileva.
Terorizam se takoe definie i kao akt nasila ili prijetnja protiv osoba koje nisu
borci, a sa cilem da se izvri osveta, postigne zastraivanje ili na drugi nain utie na
javnost. Teroristi, bilo da su grupe ili individualci, imaju razne motivacije: religiozne,
kulturne, politike, psiholoke ili kombinaciju pomenutih. Motivi i cilevi mogu ukluiti
ekoloke resurse, kao to su, na primjer, vodni ili poloprivredni resursi.
Destrikcija ili prijetnja ivotnoj sredini moe imati oznaku terorizma ukoliko:
o Akt ili prijetnja naruava nacionalno ili meunarodno pravo u toku mira ili rata,
o Akt ili prijetnja ukazuju na fundamentalne karakteristike terorizma (ako akt ili
prijetnja nasilem imaju specifine cileve).
Akt destrukcije ivotne sredine moe biti definisan kao ekoloki terorizam jedino
ukoliko zadovolava ova dva kriterijuma i kada izvrilac koristi ivotnu sredinu kao
simbol koji iri strah kod stanovnitva uslijed ekolokih posledica akta. Ekoloki
terorizam moe biti definisan kao nelegalna upotreba sile protiv ekolokih resursa, tako
da liavaju stanovnitvo njihove koristi i unitavaju drugu imovinu120. Prosto govorei,
ekoloki terorizam ukluuje upotrebu sile protiv prirodnih resursa da bi se postigli
politiki ili drutveni cilevi.
2.EKOTERORIZAM (EKOLOKI EKSTREMIZAM)
Ekoterorizam ili ekoloki ekstremizam121, treba razlikovati od ekolokog terorizma.
Ekoterorizam je neologizam koji se koristi da opie in nasila, prijetnje, sabotae,
vandalizma, zastraivanja ludi i unitavanja imovine koji se preduzimaju u ime ouvanja
ivotne sredine. Najvanije cil ekolokih ekstremista, ini zaustavlanje eksploatacije
prirodnih resursa i privlaenje panje javnosti na zatitu i probleme ivotne sredine. To
izmeu ostalog podrazumjeva: gubitak stanita divlih vrsta usljed razvoja,
nekontrolisanu sjeu uma, gajenje genetski modifikovanih organizama, korienje
ivotinja u laboratorijske svrhe itd. Ekoterorizam ukluuje upotrebu sile protiv
politikih, drutvenih ili ekonomskih resursa da bi se postigao cil zatite ivotne sredine.
Neprijateli ekoterorista ili ekolokih ekstremista, mogu biti biotehnoloke kompanije,
farmaceutske kue, univerziteti ili pak njihovi investitori.
Organizacija ''Zemla najprije! (Earth First)'' prva je iznijela na javnu debatu temu
ekoterorizma. Ova organizacija je poznata po protestima protiv gradnje puteva u
divlinama, podizanja brana i po svojim ueima u mnogim drugim akcijama. ELF
(Earth Liberation Front Front za oslobaanje zemle), frakcija ''Earth First'' osnovana je
u Brajtonu u Engleskoj 1992. godine. Sjedita ove frakcije su u Americi, Kanadi i Velikoj
Britaniji.
Earth Liberation Front zasniva svoje aktivnosti na tri oblasti:
1. Nanoenju ekonomske tete grupama ili licima koji profitiraju od destrukcije i
eksploatacije prirodnih stanita,
120
Chalecki, L.E (2002) A New Viligance: Identifyng and Reducing the Risk of Enviromental Terrorism.
Global Environment Politics, 2, (1): 46 64.
121
Na meunarodnom nivou ne postiji konsenzus u pogledu korienja ovog termina.
84
BILTEN 1/2013
2. Edukaciji javnosti o zloinima koji se sprovode u unitavanju stanita bilnih i

ivotinjskih vrsta,
3. Preduzimanju svih mjera protiv nanoenja tete ludima ili ivotinjama i ostalim
ivim biima.
Ova organizacija je najpoznatija po akciji podmetanja poara u Vejlu, Kolorado, u
oktobru 1998. godine, nanosei tetu u vrijednosti od 12 miliona dolara. Akcija je imala
za cil da privue panju javnosti na problem ouvanja stanita risova. ELF je jedna od
najaktivnijih ekstremnih elemenata u Americi i za teroristiku prijetnju. ALF (Animal
Liberation Front Front za oslobaanje ivotinja) u Americi je obileen kao
ekoteroristika organizacija. U njihovim akcijama unitene su zgrade i oprema
(ukluujui posebno one koje su vezane za medicinska istraivanja), a tete se mjere
milionima dolara. Ova organizacija je osnovana krajem sedamdesetih godina 20. vijeka.
Svoje aktivnosti ALF zasniva na:
1. Oslobaanje ivotinja na mjestima gdje se sa njima surovo postupa,
2. Nanoenju ekonomske tete grupama ili licima koji profitiraju od bijede i
eksploatacije ivotinja,
3. Razotkrivanju uasa i muenja poinjenih nad ivotinjama koje se odigravaju bez
prisustva javnosti.
Najznaajnije aktivnosti ALF a su: jula 1984. godine su ukrali tri make, dva
psa i osam golubova iz laboratorija Pensilvanijskog univerziteta, ALF i ELF su preuzeli
odgovornost za razbijanje prozora i pisanje grafita po zidovima Nujorke banke, zbog
njene poslovne umijeanosti sa jednom evropskom kompanijom koja koristi ivotinje u
medicinskim istraivanjima. ELF, ALF i ''Earth First'' su od strane mnogih obileeni kao
fundamentalisti, ali oni generalno cilaju velike korporacije.
Ekstremisti koji se bore za prava ivotinja koriste sledeu taktiku:
o Oslobaanje ivotinja iz zatoenitva (laboratorija, farmi, farmi za proizvodnju
krzna itd.),
o Nanoenje ekonomske tete organizacijama koji imaju epitet da posluju protivno
pravima ivotinja,
o Objavlivanje imena, adresa, telefonskih brojeva zaposlenih u organizacijama koje
nose epitet da posluju protivno pravima ivotinja na internet stranicama ovih
organizacija,
o Slanje prijeteih pisama i uznemiravanje preko telefona na kune brojeve
zaposlenih,
o Preplavlivanje kompanija e mail ovima, faksovima, telefonskim pozivima, a
sve u cilu da se osujeti poslovanje kompanije,
o Slanje anonimnih pisama u okruenje u kojem ive ludi na visokim poloajima sa
lanim optubama da je dotina osoba pedofil,
o Slanje paketa na kune adrese cilanih osoba sa uvredlivim materijalom, kao to
su toalet papir, brijai itd,
o Razbijanje prozora, unitavanje motornih vozila, ispisivanje grafita,
o Korienje lanih eksplozivnih naprava,
o Organizovanje uznemiravajuih i poniavajuih protesta u prostorijama
kompanija ili ispred domova zaposlenih.
85
BILTEN 1/2013
ALF odrava blisku vezu sa organizacijom ''Ljudi koji se bore za etiki tretman
ivotinja'' (People for the Ethical Treatment of Animals PETA) kao i ''Prestanak
zlostavlanja ivotinja u Hantington'' (Stop Huntington Animal Cruelty SHAC).
Proljea 2006. godine u Engleskoj aktivisti koji se bore protiv korienja ivotinja za
medicinska istraivanja uputili su prijetnje na raun 50 akcionara farmaceutskog giganta
''Glaxo Smith Kline'' zbog rada medicinske laboratorije ''Huntingdon ife Science''.
Kompanija je od policije zahtjevala odlunu akciju u cilu spreavanja daleg djelovanja,
kako su ih nazivali ekstremista. Jo 1991. godine FBI je proglasio ALF za domau
teroristiku prijetnju. U poslednjih nekoliko godina FBI je uhapsio izvjestan broj
pripadnika ekoteroristikih grupa, a sadanji direktor FBI ja Miler izjavio je da je jedan
od najveih prioriteta borbe protiv domaeg terorizma osuivanje lica koja izvravaju
zloine poinjene u ime zatite ivotinja ili ivotne sredine.
Krajem jula 2004. godine Ministarstvo unutranjih poslova Velike Britanije
objelodanilo je novu strategiju u borbi protiv ekstremista koji se bore za prava ivotinja.
Predloena strategija obuhvata akte koji predviaju liavanje slobode ekolokih
ekstremista koji protestuju ispred domova osoba i koji nesumnjivo dovode do
uznemiravanja i zabrinutosti kako samih vlasnika tako i stanovnika u okruenju.
Neki kritiari termina ''ekoterorizam'' govore u prilog tome da su ekoteroristi
zapravo osobe, kompanije i vlade ukluene u ekoloki neodgovorne aktivnosti. Nihova
protivdefinicija je esto korienja u smislu izraavanja milenja grupa koje se bave
ekologijom ili pak da bi se opravdale njihove akcije. Interesantno je da je kanadski
ekolog, Dejvid Suzuki, opisao australijskog premijera Dona Hauarda kao ekoteroristu,
zato to je odbio da se povinuje protokolu iz Kjota o klimatskim promjenama. Na
konferenciji o terorizmu odranoj na Univerzitetu Dordija 1997. godine tadanji
ameriki ministar odbrane Vilijam Koen izrazio je sasvim drugo milenje i izjavio da
opasni naunici razvijaju ekoloki tip terorizma, jer mijenjaju klimu, izazivaju dejstvo
zemlotresa ili vulkana na dalinu kroz upotrebu elektomagnetnih talasa.
3. EKOTERORISTI
Mediji vrlo esto mijeaju u terminolokom smislu aktiviste koji se bore za prava
ivotinja i one koje zagovaraju dobrobit ivotinja. Kluna razlika izmeu aktivista koji
se bore za prava ivotinja lei u injenici da se prvi bore za ''ivot ivotinja bez kaveza'',
dok su drugi milenja da ''kavezi treba da budu ve''. Aktivisti koji se bave pravima
ivotinja propagiraju nain ivota i filozofiju ivlenja u kojem se ivotinje koriste na
prikladan i prijatelski nain. Aktivisti koji se bave pravima ivotinja koriste samo
konvencionalne naine u promociji svojih cileva, a to podrazumijeva:
o Da se ne jedu proizvodi ivotinjskog porijekla,
o Izbjegavanje proizvoda koji se testiraju nad ivotinjama, kao i izbjegavanje svih
proizvoda od koe i krzna,
o Izbjegavanje pesticida i proizvoda koji tete ivotnoj sredini,
o Edukaciju, kampanje i promocije u vezi sa pravima ivotinja
o Izbjegavanje zoolokih vrtova i cirkusa,
o Investiranje u kompanije koje vode prijatelsku politiku prema ivotinjama
o Lobiranje za zakonodavstvo,
o Objavlivanje knjiga i lanaka koji se bave pravima ivotinja.
86
BILTEN 1/2013
Zagovornici za dobrobit ivotinja smatraju ko je moralno prihvatlivo da ludska

vrsta koristi odnosno eksploatie ivotinje samo ukoliko je patnja eliminisana ili
smanjena na najniu moguu mjeru i ukoliko ne postoji drugi nain postizanja cila bez
korienja ivotinja. Ovakav stav je u potpunoj suprotnosti sa aktivistima koji se bave
pravima ivotinja i koji zastupaju gledite da je moralno neodgovorno upotreblavati ili
eksploatisati ivotinje na bilo koji nain.
4. EKOLOKI RAT
Razlika izmeu ekolokog terorizma i konvencionalnog ekolokog voenja rata je

jednostavna: rat vode drave, a terorizam ustanike grupe, imajui u vidu injenicu da
nezakonite akte protiv ne boraca esto vre drave. Ekoloko voenje rata ima mnogo
vaniji cil: poraziti neprijatelsku vojnu silu i unititi ili otetiti prirodne resurse. Voenje
ekolokog rata se zasnivalo na dva komplementarna kriterijuma: ''kriterijum pravednosti
namjere'' i ''kriterijum pravednosti sredstava''.
Prvi kriterijum oznaava da uzrok rata mora biti ispravan i da su zadovoleni pravni,
ekonomski i diplomatski kriterijumi. Drugi kriterijum sadri osnovni princip, a to je da u
konfliktu nisu cilani ne borci. Terorizam vie nego jasno ugroava kriterijum
pravednosti sredstava, poto u sri te strategije lei upravo cilanje stanovnitva.
Kriterijum pravednosti sredstava, vodea sila koja stoji iza enevske konvencije i
konvencije o ekolokim promjenama, oznaava da, iako se u toku rata desi kolateralna
teta u ivotnoj sredini, ekoloki resursi ipak nisu namjerno bili cil napada. Meutim,
kao to se teroristi ne dre kriterijuma pravednosti sredstava u odnosu na stanovnitvo,
tako ga se ne dre ni kad je u pitanju ivotna sredina.
5. PREGLED NAJVEIH EKOLOKIH KATASTROFA
Incidenti vezani za akutno dejstvo zagaujuih materija u vazduhu deavali su se i u

prolosti, ali nekoliko velikih nesrea (opisanih kao katastrofe) u XX vijeku dovelo je do
velikog broja ljudskih i drugih rtava.
Prvo katastrofalno zagaivanje vazduha otpadnim gasovima iz fabrikih dimnjaka
registrirano je poetkom decembra 1930. godine. Tada je dolina rijeke Maas (Belgija)
utonula u najgui smog na duini od 24 km122.
Posljednje nedjelje oktobra 1948. godine, grad Donore oko 50 km juno od
Pitsburga (SAD), utonuo je u gusti smog. Uzrok pojavi smoga bio je sumporni anhidrid,
slab vjetar i termika inverzija.
Godine 1952., u vremenu od 4 do 9. decembra, u Londonu su koncentracije
sumpor-oksida i ai bile iznad graninih vrijednosti. Taj, do sada, najtei smog, s
katastrofalnim posljedicama, odnio je oko 4.000 ljudskih ivota - dijelom zbog direktnog
122
Crnogorac, (2006) Geografske osnove zatite ivotne sredine, Prirodno-matematiki fakultet
Banjaluka, Banjaluka, 164-166.
87
BILTEN 1/2013
uticaja smoga, dijelom zbog pogoranja osnovne bolesti kod mnogih ljudi (TBC, rak
plua, kardiovaskularne bolesti i dr..)123.
Seveso je mali grad u Italiji124, u blizini Milana. Hemijska fabrika Ismesa, koja se
nalazila u tom gradiu, eksplodirala je jula 1976. godine. Tom prilikom formirao se oblak
otrovnih gasova (dioksina) duine od oko osam kilometara koji je due vremena bio
lociran iznad grada Seveso i okolnih naselja. Treba rei da je navedena fabrika
proizvodila trihlorfenol, hemikaliju koja se koristi kao osnovna sirovina za proizvodnju
defolijanata. Posljedice su bile sljedee:
o stradalo je oko 70.000 ivotinja, koje su trenutno uginule ili kasnije od posljedica
trovanja,
o dravlje oko 30.000 ljudi dovedeno je u stanje rizika,
o vie od 700 stanovnika je evakuisano na dui vremenski rok.
Nakon ove nesree postavlja se pitanje da li uopte treba da se proizvode sredstva
namijenjena unitavanju prirode ili pojedinih vrsta?
Jedna od prvih nuklearnih nesrea velikih razmjera se desila 1979. godine u SAD, u
Pensilvaniji kod Harisburga u nuklearnoj elektrani nazvanoj "Ostrvo tri milje". Dolo je
do kvara nekoliko pumpi za snabdijevanje vodom, a to je smanjilo protok vode. Sticajem
okolnosti dolo je do topljenja ipki s nuklearnim gorivom, otputanja radioaktivnog
kriptona - 85. Radioaktivnim materijama zagadio se prostor oko reaktora i voda u rijeci
enando (Suskehana) koja je veliine Save. Stanovnitvo u krugu od osam kilometara je
iseljeno125.
Indijski grad Bopal predstavlja danas sinonim "klasine nesree". Nekoliko hiljada
ljudi je umrlo za vrijeme katastrofe i poslije nje. Katastrofa se desila 3. decembra 1984.
godine kadasu se, u 00:30 sati, tone otrovnih gasova (metil izociant: MIC - manufactured
methyl isocyanate) izlile iz fabrike pesticida u Bopalu. Ova fabrika je pripadala
amerikoj kompaniji Union Karbajd, ali je u meuvremenu prela u vlasnitvo kompanije
Dau hemikals. Udruenje rtava dolo je do brojke od oko 10.000 nastradalih. Amnesty
International, (Meunarodna organizacija za zatitu ljudskih prava, nevladina oganizacija
sa sjeditem u Londonu) meutim tvrdi da je izmeu 7.000 i 10.000 ljudi umrlo samo
tokom prvih dana katastrofe, a da se na kraju njihov broj popeo na 20.000, kao i da jo
10.000 njih pati danas od neke hronine bolesti. S obzirom na ove okolnosti Amnesty
International se udi to "niko nije odgovarao za curenje toksinih gasova i njihove
dramatine posljedice''. Ljudska prava su krena u velikim razmjerama, prije svega pravo
na ivot i pravo na zdravlje ... a preivjeli svakodnevno osjeaju posljedice curenja
gasova126.
123
124
125
126
Alpas, H. et al. (2010) Environmetntal Security and Ecoterrorism, NATO Science for Peace and Security
Science C, 30-33.
88
BILTEN 1/2013
Oktobra 1986. godine dolo je do eksplozije i poara u hemijskom kompleksu

"Sandoz" koji je lociran u predgrau vajclerhale u Bazelu u vajcarskoj. U poaru, kod
kojeg se razvila temperatura vea od 1.000C, gorela su skladita s razliitim otrovnim
materijama: insekticidima, herbicidima, fungicidima i raznim ivinim jedinjenjima.
Pomijeana otrovna jedinjenja, s masom od oko 150 tona, su dospjela u rijeku Rajnu.
Tom prilikom uginulo je oko pola miliona tona ihtiofaune, desetkovana je ornitofauna, a
unitena je kompletna akvatina i priobalna biocenoza127.
Nuklearna nesrea u ernobilu se jo uvijek smatra kao najvea tehnoloka
katastrofa u ljudskoj istoriji, odnosno to je do sada najvea nuklearna nesrea. Nesrea se
dogodila 1986. godine u Ukrajini u gradu ernobilu, u blizini Kijeva. U nuklearnoj
elektrani, zbog ljudske nemarnosti i amortizovane (dotrajale) opreme dolo je do
havarije: tone radioaktivnog materijala su danima emitovane u atmosferu. Na ovaj nain
je praktino cijela Evropa kontaminirana radionukleidima. Strunjaci smatraju da e se
posljedice osjeati do polovine XXI vijeka, a mogue je i do 50.000 sluajeva oboljelih
osoba od raka128.
Prema podacima Grinpisa (Meunarodna nevladina organizacija za ouvanje
nezagaene ivotne sredine 1996) ernobilskom nesreom je bilo pogoeno 9,0 miliona
ljudi; ukupna zahvaena kontaminirana zona u tri republike biveg SSSR-a (Rusija,
Ukrajina i Bjelorusija) iznosila je oko 1,6 miliona km; oko 400.000 ljudi je trajno
napustilo svoje domove, a oko 270.000 jo uvijek ivi u kontaminiranom podruju.
Glavne posljedice na ljudsko zdravlje129 su:
o Rak titne lijezde - prognozira se da e u narednih godina oko 40% ozraene
djece, koja su u vrijeme nesree imala oko 12 godina oboljeti od raka tiroidne
lijezde, kada odrastu,
o Od psihikih bolesti i bolesti osjetljivih organa, prema prognozama UNESCO - a
oboljee oko 43%, a od organa za varenje oko 28%, oko 62% ozraenih
mukaraca nee moi imati porod.
Godine 2000-te godine, poginulo je 22 ljudi u masovnoj eksploziji vatromet depoa
u Holandiji. Oko 400 kua je uniteno, 1500 oteeno, ostavljajui 1250 ljudi bez krova
nad glavom. 2001. godine desila se eksplozija 300 tona amonijum nitrata u AZF ubriva
u Tuluzu, stvoren je krater dubine 30 m i 200 m u preniku. On je ubio 30 ljudi, 2500
ozbiljno ranjeno i sa lakim povredama 8000 rtava. 2/3 gradskih prozora je polupano.
Oko 40000 ljudi je ostalo bez krova nad glavom za nekoliko dana130. 2010. godine
Lambro Rijeka u Italiji apsorbovala je 600000 l (5,100 barela) benzina i nafte koja je
putena iz bive rafinerije.
127
128
129
130
Science C, 32.
89
BILTEN 1/2013
Izlivanje nafte u Meksikom zalivu 2010., poznato je kao izlivanje nafte BP-a,
Deepwater Horizon katastrofa i Macondo pukotina, je bio masovni tromjeseni izliv nafte
u Meksikom zalivu koji se dogodio 20. aprila 2010. godine te je nakon mjesec dana
nezaustavljivog irenja naftne mrlje proglaena najveom naftnom ekolokom
katastrofom amerike istorije koja je nadmaila katastrofalno izlivanje nafte iz Exon
Valdeza 1989. godine. Uzrok je erupcija nafte sa morskog dna nakon pucanja i eksplozije
naftne platforme Deepwater Horizon u blizini savezne drave Luizijane. Za platformu je
bio odgovoran British Petroleum. To je bio trei ozbiljan incident u koji je bio umijean
BP u SAD-u. erupcija nafte pokrenuta je iz naftnog bazena koji je izbuen oko 1,5
kilometar ispod morske povrine131.
Slika 1: Poar na naftnoj platfromi British petroleum132
Procjene o koliini izbaene nafte u moru seu od 790000 do 16 000000 litara

dnevno. Kao posljedica, zagaena je povrina mora od oko 6000 km2.Najvee rtve
katastrofe su ribarstvo, turizam, morska flora i fauna te razne ptice koje su teko
nastradale. Prema Nacionalnom okeanografskom institutu, u prvih 40 dana izlivanja
isteklo je otprilike 120 miliona litara nafte u more. Sveukupno, povrina zagaenog mora
je na oko 9900 km. Od 20 aprila do 16 avgusta, kada je zaustavljeno izlivanje nafte,
procjenjuje se da je u more sveukupno iscurilo izmeu 500000 i 1000000 tona nafte133.
Srednji istok, podruje Persijskog zaliva, meu najveim je svjetskim nalazitima
nafte i sredite naftnih industrija, odakle proizlazi izuzetan geostrateki, odnosno
ekonomski znaaj ovog podruja, a time i uzroci rata. Relativno kratak rat u Persijskom
zalivu, od 2. avgusta 1990. do 28. februara 1991. godine, bio je sukob snaga Iraka i
131
Science C, 31.
132
(Izvor: www.wikipedia.org)
133
Science C, 31.
90
BILTEN 1/2013
meunarodne vojne koalicije 13 sastavljene od 34 zemlje koje su predvodile SAD i

Velika Britanija, a uz odobrenje Ujedinjenih nacija u tzv. Zalivskom ratu. Uzrok ovome
ratu je bila iraka okupacija Kuvajta 2. avgusta1990. godine. Irake snage su u kratkom
roku okupirale vane poloaje irom Kuvajta, a SAD su odmah poduzele diplomatske
aktivnosti suprotstavljajui se invaziji, jer je okupacija Kuvajta znaila prijetnju
funkcionisanju njihove ekonomije koja dijelom poiva na uvozu nafte iz te zemlje.
Buova administracija je hitno poduzela korake proguravi Rezoluciju 660 u Savjet
sigurnosti UN-a, u kojoj osuuju invaziju i zahtijevaju povlaenje irakih snaga iz
Kuvajta. Istovremeno se u Pentagonu hitno razmatra ratni plan razvijen 1989./90. godine,
koji je imao dva temeljna cilja: napasti ratoborni Irak i osigurati dotok nafte Zapadu, to
se imalo ostvariti stratekim vazdunim udarima koji su bili sredinja komponenta ovoga
vojnog plana. Tokom priprema koalicijskih snaga za napad, S. Husein je u svojim
govorima prijetio unitavanjem ivotne sredine. Tako je izjavio da e, ukoliko njegova
vojska bude silom istjerana, Kuvajt biti spaljen. Svoje prijetnje ostvario je u 1991.
godine, kada su irake vojne snage u Kuvajtu otvorile ventile naftnih terminala i pustile
velike koliine sirove nafte u zaliv. Prema procjenama iraka je vojska odgovorna za
namjerno isputanje oko 11 miliona barela nafte, zagadivi tako vie od 800 milja
kuvajtske i saudijskoarabijske obale. Meutim, doslovno su se njegove prijetnje ostvarile
prilikom povlaenja irakih snaga iz Kuvajta, kada je zapaljeno vie od 700 buotina na
kuvajtskim naftnim poljima. Buotine su gorele vie od osam mjeseci troei po
procjenama 5-6 miliona barela nafte i 70-100 miliona kubnih metara prirodnog gasa na
dan. Paljenje naftnih izvora u potpunosti je ispunilo osvetnike ciljeve jer je uzrokovalo
znaajne ekonomske tete kuvajtskoj proizvodnji nafte, iznimne ekoloke posljedice u
ekosistemima kojima e biti potrebno odreeni vremenski period da uspostave ravnoteu,
te zdravstvene potekoe stanovnitva134.
Slika 2: ienje Persijskog zaliva takerima135
Iako su paljenje naftnih buotina Iraani proglasili ratnom taktikom, taj akt se prije
moe protumaiti kao namjerno unitenje ivotne sredine i resursa. Da se u ovom sluaju
134
Science C, 33.
135
Izvor: (www.wikipedia.org.)
91
BILTEN 1/2013
nije radilo o ratnoj taktici nego o teroriziraju prirodne sredine, potvruju zastraivanja i
prijetnje koje su realizovane u ratnim operacijama bez stratekih i vojnih znaenja, kao i
surovost i beskrupuloznost ovoga postupka, kojem nisu bile cilj samo ekonomska i
ekoloka teta, nego i in osvete u situaciji gubitka rata. Od posljedica ovoga rata
izdvojimo kako se ratnim razaranjima pripisuje porast malignih oboljenja, a posebno
radioaktivnoj praini to nastaje eksplozijom municije s osiromaenim uranom. Srana i
oboljenja organa za disanje povezuju se s udisanjem dima i toksinih hemikalija koje su
nastajale izgaranjem nafte. Poseban fenomen je tzv. Gulf War Syndrom kao niz
simptoma koji se konstatuju kod ratnih veterana koji su sluili u ovom ratu.
ZAKLJUAK
Na osnovu gore navedenog moemo zakluiti da problem ekolokog terorizma nije

nimalo ''naivan''. Naime, ekoloki terorizam je krajem XX i poetkom XXI vijeka postao
velika opasnost za ovjeanstvo. Ovaj oblik terorizma poznat je po tome to koristi
resurse kao metu i resurse kao alat. Kada su u pitanju resursi kao alat, ta vrsta terorizma
se koristi kada se ekoloki resursi upotreblavaju kao prenosilac destruktivnog, opasnog
agensa. Teroristi koji ele da koriste resurse kao metu, napadaju direktno cileve, npr.
mogu da dignu u vazduh branu i poplave grad ili vie gradova. Ovakvi tipovi napada za
sada nisu tipini, ali nije isklueno da teroristi u budunosti nee primijeniti i takve
aktivnosti.
LITERATURA
1. BBC. Introduction to animal rights and how rights differ from welfare. Dostupno na
http://www.bbc.co.uk/ethic/animals/rightsintroduction.shtml.
2. Beres, L.R (1995) The legal meaning of terrorism for the military commander. Connecticut
Journal of international Law, 11, 1 27.
3. Betts, K.S (1999a). DNA chip technology could revolutionaze water testing. Enviromental
Science and Technology, 33 (15), 300A 301A.
4. Betts, K.S (1999b) Testing the vaters for new beach tehnology. Environmental Science and
Technology, 33 (16), 353A 354A.
5. Crnogorac, (2006) Geografske osnove zatite ivotne sredine, Prirodno-matematiki fakultet
6. Chalecki, L.E (2002) A New Viligance: Identifyng and Reducing the Risk of Enviromental
Terrorism. Global Environment Politics, 2, (1): 46 64.
7. Alpas, H. et al. (2010) Environmetntal Security and Ecoterrorism, NATO Science for Peace and
Security Science C, 30-33.
8. www.wikipedia.org pregledano dana 08.06.2013. u 12:20.
Krataka Biografija
Roena 1989 godine, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, oblast
istraivanja prirodne nauke.
92
BILTEN 1/2013
FINANSIJSKA ANALIZA U SISTEMU UPRAVLJANJA OSIGIRAVAJUIM

DRUTVIMA
Mara Stevanovi
Rezime
Finansijska analiza u sistemu upravljanja osiguravajuim drutvima, prije svega
analiza bilansa stanja i bilansa uspjeha, neophodna je radi dobijanja kvalitetnih
informacija na ijoj osnovi se donose bitne odluke. Zavisno od vrste finansijskih
institucija odreuju se prioritetni finansijski pokazatelji koje treba ispitati. Efikasnost
doneenih finansijskih odluka lei kako u kvalitetu tako i u kvantitetu informacija kojima
se raspolae. Navedena analiza prioritetnih finansijskih pokazatelja u sistemu upravljanaj
osiguravajuim drutvima u radu ce se primjeniti na konkretnom primjeru ``Jahorina
osiguranje`` a.d. Pale, sa posebnim osvrtom na: analizu likvidnosti, analizu solventnosti,
analizu profitabilnosti i analizu koeficijanta isplate odtetnih zahtjev.
Kljune rijei: Finansijska analiza, osiguravajua drutva.
UVOD
Osiguranje predstavlja udruivanje svih onih koji su izloeni istoj opasnosti,
odnosno riziku, u cilju pruanja sigurnosti. Pored svoje osnovne funkcije znaaj
osiguranja se ogleda u obezbjeivanju profita, ali i umanjenju trokova prirodnih
katastrofa, otvaranju novih radnih mjesta, i mogunosti akumulacije kapitala bez kojeg
trite ne bi funkcionisalo.
Djelatnosti i funkcije osiguranja obavljaju osiguravajua drutva koja su dobila
dozvolu nadlenog organa za rad i obavljanje te djelatnosti moraju vriti u skladu sa
poslovnim obiajima, zakonima i poslovnom etikom.
Dobra poslovna odluka osiguravajueg drutva zasniva se na tanim informacijama
koje se temelje na finansijskoj analizi osnovnih pokazatelja. Finansijska analiza u sistemu
upravljanja osiguravajuim drutvima slui da se na najbolji nain obezbjedi kontinuiran
proces poslovanja osiguravajueg drutva. Ispitivanje osnovnih finansijski pokazatelja ne
vri se samo u cilju ostvarivanja profita drutva ve i pruanja neophodne sigurnosti i
sticanja povjerenja svojih klijenata, tj. osiguranicima, bez kojih osiguravajue drutvo ne
bi ni postojalo.
Radi navedenih injenica neophodno je poznavanje veeg broja finansijskih
pokazatelja dobijenih finansijskom analizom osnovnih bilansnih izvjetaja osiguravajuih
drutava. Pri navedenoj anlizi koristi se nekoliko vrsta finansijskih pokazatelja koji e se
na odgovarajui nain obraditi u ovom radu.
Upravo ova obiljeja osiguravajuih drutava su razlog da predmet ovog rada bude
finansijska analiza njihovog poslovanja. Cilj rada je da proprati poslovne aktivnosti
osiguravajueg drutva ''Jahorina osiguranje'' a.d. Pale zahvaljujui komparativnoj analizi
koji e rezultirati poboljanju u upravljanju osiguravajuim drutvima.
1. OSNOVNA OBILJEJA OSIGURAVAJUIH DRUTAVA
Osiguranje (Insurance, Versicherung) je oblik finansijske zatite u sluaju
specifinog dogaaja. Osiguravajua drutva obezbjeuju finansijsku odtetu
93
BILTEN 1/2013
osiguranicima, u sluaju nesree, bolesti, smrti, tete ili predvienih i nastalih poslovnih
ili linih trokova.136
Osiguravajua drutva predstavljaju institucionalne investitore. Posluju sa velikim
brojem klijenata i organizuju ugovorenu tednju.137
Osnovna funkcija osiguranja ekonomska zatita imovine i lica od rizika koji im
prijete, nameu zadatak osiguravajuim drutvima da na osnovu teorije vjerovatnoe
procijene veliinu rizika i u skladu sa tim iznose premija (tarifa) za pojedine, razliite
vrste osiguranja.
Ako posmatramo osiguravajua drutva, u osnovi postoje dvije vrste:
o za ivotno osiguranje,
o za osiguranje imovine i nesrenih sluajeva.
Osiguravajua drutva koja se bave ivotnim osiguranjem, do sredstava dolaze kroz
prodaju polisa kojima tite osigurana lica od prerane smrti, preranog penzionisanja ili od
gubitka prihoda. Osiguravajua drutva koja se bave osiguranjem imovine, do sredstava
dolaze kroz naplatu premija i prodaju polisa.
2. FINANSIJSKA ANALIZA U SISTEMU UPRAVLJANJA
OSIGURAVAJUIM DRUTVIMA - TEORIJSKI OSNOV
Izvori sredstava osiguravajuih drutava kao i sredstva kojima raspolau propisani
su zakonom. Kao i svako drugo preduzee i osiguravajua drutva imaju imovinu.
Postoje interni i eksterni izvori sredstava. Interni izvori sredstava su akumulirani
neto dobitak, revalorizacione rezerve, dugorona rezervisanja i pasivna vremenska
razgranienja. Eksterni izvori sredstava podrazumjevaju primarnu emisiju hartija od
vrijednosti i prodaju akcija na finansijskom tritu, trajne uloge privrednih subjekata i
zaduivanje na finansijskom tritu.
Premija osiguranja. Najvaniji izvor sredstava za osiguravajue drutvo je premija
osiguranja. Po sklapanju ugovora o osiguranju, osiguravajue drutvo, koje je u ulozi
osiguravaa, ima obavezu da pokrije tetu, a osiguranik da plati cijenu te usluge.
Tehnika rezerva je rezervisani dio sredstava namijenjen za pokrie obaveza iz
obavljanja poslova osiguranja koji se utvruje na kraju obraunskog perioda.138
Prenosna premija se rauna na kraju tekueg obraunskog perioda, posebno za
svaku vrstu osiguranja, srazmjerno vremenu trajanja osiguranja.
Rezervisane tete se procjenjuju prema vrsti osiguranja i mogu se definisati kao
zbir svih procjenjenih nastalih teta, a glase na iznos koji odgovara visini oekivanog
iznosa isplata.
Rezerve za izravnanje rizika. Rezerve za izravnanje rizika (vrsta tehnikih
rezervi) obrazuju se posebno za svaku vrstu neivotnih osiguranja i koriste za vremensko
izravnjanje toka teta u pojedinim vrstama osiguranja.139
136
Izvor: www.osiguranje.ba
137
Prof. dr Nenad M. Vunjak, Prof. dr Ljubomir D. Kovaevi: Bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica,
Subotica, 2006., str. 33.
138
Izvor: www.swiss-osiguranje.com
139
Izvor: www.kamatica.com
94
BILTEN 1/2013
Rezerve za uee u dobiti. Rezerve za uee u dobiti (vrsta tehnikih rezervi)

obrazuju se u sluaju da osiguranici prihvate da uestvuju u riziku deponovanja i ulaganja
sredstava tehnikih rezervi.
Matematika rezerva je tehnika rezerva osiguravajuih drutava namjenjena
izmirenju buduih obaveza po osnovu ivotnog osiguranja.
Prema Zakonu o drutvima za osiguranje Republike Srpske osiguravajua drutva
su obavezna da formiraju garantne rezervu koje slue njihovom trajnom izvrenju
obaveza i odreuje na kom nivou te rezerve moraju da budu.
Poetni fond sigurnosti je osnivaki kapital osiguravajue organizacije i u
novanom obliku se Zakonom propisuje njegov minimum.
Revalorizacione rezerve su dio sopstvenog kapitala osiguravajueg drutva i one
poveavaju sopstveni kapital, a slue odranju realne vrijednosti kapitala.
3. FINANSIJSKA ANALIZA U SISTEMU UPRAVLJANJA
OSIGURAVAJUIM DRUTVIMA SA KONKRETIM PRIMJEROM
NA ''JAHORINA OSIGURANJE" A.D. PALE
Grafikon 1. Trino uee osiguravajuih drztava - Republika Srpska140
Akcionarsko drutvo ''JAHORINA OSIGURANJE'' Pale osnovano je kao dioniko

drutvo u mjeovitoj svojini, od strane jedanaest osnivaa pravnih lica, odlukom broj
1/92 od 31.07.1992. godine. Povjerenje ''Jahorini osiguranju'' ukazalo je vie od 70.000
osiguranika u Republici Srpskoj.
Pod likvidnou osiguravajuih drutava se podrazumjeva kratkorona sposobnost
izmirenja obaveza o roku dospjea.141 Razlikuje se nekoliko vrsta finansijskih pokazatelja
koji su bitni za finansijsku analizu u sistemu upravljanja osiguravajuim drutvima, a to
su: pokazatelji likvidnosti, pokazatelji solventnosti, pokazatelji profitabilnosti i
pokazatelji koeficijenta isplate teta.
140
Izvor: www.jahorinaosiguranje.com/
141
Prof. dr Radojko Luki: Raunovodstvo osiguravajuih kompanija, Univerzitet u Beogradu-Ekonomski
fakultet, Beograd, 1999., str. 53.
95
BILTEN 1/2013
IZNOS
POZICIJA AOP
2008 2009 2010
AKTIVA
A. STALNA IMOVINA 001 21.681.310 22.142.952 27.575.227
I- Nematerijalna ulaganja 002 212.791 413.512 467.097
II- Goodwill 005 0 0 0
III- Nekretnine, postrojenja, oprema i bioloka sredstva 008 10.185.933 12.271.509 17.780.998
IV- Dugoroni finansijski plasmani 016 11.282.586 9.457.931 9.327.132
B. OBRTNA IMOVINA 027 3.704.008 7.570.540 4.857.283
I- Zalihe 028 16.227 409.522 102.323
II- Stalna sredstva namjenjena prodaji sredstava 031 0 0 0
III- Kratkorona potraivanja, plasmani i gotovina 033 3.687.781 3.586.328 1.774.794
1. Kratkorona potraivanja 034,043,044 3.084.063 3.141.647 1.476.677
2. Kratkoroni plasmani 045 201.000 315.889 96.202
3. Gotovinski ekvivalenti i gotovina 055 402.718 128.792 201.915
IV- Aktivna vremenska razgranienja 059 1.826.807 3.574.690 2.980.166
V- Odloena poreska sredstva 060 0 0
V. POSLOVNA IMOVINA 062 27.212.125 29.713.492 32.432.510
G. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA 061 0 0 0
D. UKUPNA AKTIVA 064 27.212.125 36.106.569 35.799.205
. VANBILANSNA AKTIVA 063 6.393.077 6.393.077 3.366.695
PASIVA
A. KAPITAL 101 10.404.572 10.959.128 11.537.261
I- OSNOVNI KAPITAL I OSTALI KAPITAL 102 15.000.000 15.000.000 15.000.00
II- UPISAN NEUPLAENI KAPITAL 1409 0 0 0
III- EMISIONA PREMIJA 111110 599.400 599.400 599.400
IV- REZERVE IZ DOBITKA 111 1.014.631 590.840 590.840
V- REVALORIZACIONE REZERVE 117 309.759 918.047 1.644.392
VI- NEREALIZOVANI DOBICI PO OSNOVU FINANSIJSKIH
SREDSTAVA RASPOLOIVIH ZA PRODAJU 118 0 0 3.200
VII- NEREALIZOVANI GUBICI PO OSNOVU
FINANSIJSKIH
SREDSTAVA RASPOLOIVIH ZA PRODAJU 119 0 0 (2.622)
VIII- NERASPOREENI DOBITAK 120 238.067 282.910 3.430.308
IX- GUBITAK DO VISINE KAPITALA 123 (6.757.285) (6.432.069) (9.728.257)
B. REZERVISANJA I OBAVEZE 16.807.553 18.754.364 20.895.249
I- DUGORONA REZERVISANJA 126 26.876 0 340.957
1. Matematika rezerva ivotnih osiguranja 127 0 0 149.056
2. Rezervisanja za uee u dobiti 128 0 0 0
3. Rezervisanja za izravnjanje rizika 129 26.876 0 0
4. Rezerve za bonuse i popuste 132 0 0 0
5. Rezervisanja za popuste, naknade i benificije zaposlenih 133 0 0 191.901
6. Druga dugorona rezervisanja 134 0 0 0
II- DUGORONE OBAVEZE 136 13.089 107.838 79.182
III- KRATKORONE OBAVEZE 145 1.341.258 1.835.659 2.518.760
IV- PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIENJA 166 15.426.330 16.810.867 17.956.350
1. Prenosna premija 167,168,169 8.621.472 10.153.183 11.183.133
2. Rezervisane tete 170,171,172 6.334.716 6.432.442 6.752.371
3. Druga pasivna vremenska razgranienja 173 470.143 225.242 20.845
V- ODLOENE PORESKE OBAVEZE 0 0 0
G. UKUPNA PASIVA 176 27.212.125 36.106.569 35.799.205
D. VANBILANSNA PASIVA 175 6.393.077 6.393.077 3.366.695
96
BILTEN 1/2013
IZNOS
POZICIJA AOP
2008 2009 2010
A. POSLOVNI PRIHODI I RASHODI

I-POSLOVNI PRIHODI 201 18.869.656 22.198.585 26.634.220
1. Prihodi od premija 202,208 16.818.263 20.796.446 23.964.340
2. Prihodi po osnovu uea u naknadi tete 209 0 0 49.306
3. Prihodi od smanjenja rezervnih teta 210 0 26.876 20.307
4. Drugi poslovni prihodi 212 2.051.393 1.375.263 2.600.267
II-POSLOVNI RASHODI 213 15.449.404 16.796.448 23.818.762
1. Funkcionalni rashodi 214 7.662.084 7.729.000 11.560.686
1.1. Rashodi za dugorona rezervisanja i funkcionalne doprinose 215 548.473 701.996 908.115
1.2. Naknade teta, ugovorenih iznosa i premija saosiguranja i

reosiguranja ivotnog osiguranja 223 21.260
1.3. Naknade teta i ostale naknade neivotnih osiguranja 229 7.113.611 7.027.004 10.631.311
2. Trokovi sprovoenja osiguranja 233 7.787.320 9.067.448 12.258.076
2.1. Trokovi amortizacije i rezervisanja 234 541.816 567.415 668.499
2.2. Trokovi materijala, energije, usluga i nematerijalni trokovi 237 4.009.908 4.947.447 5.640.411
2.3. Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi 243 3.235.596 3.552.586 5.949.166
III-POSLOVNI DOBITAK 246 3.420.252 5.402.137 2.815.458
IV- POSLOVNI GUBITAK 247 0 0 0
B. FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI
I- FINANSIJSKI PRIHODI 248 111.348 579.311 512.468
II- FINANSIJSKI RASHODI 253 65.793 13.504 34.198
III- DOBITAK REDOVNE AKTIVNOSTI 258 3.465.807 5.967.944 3.293.728
IV- GUBITAK REDOVNE AKTIVNOSTI 259 0 0 0
V. OSTALI PRIHODI I RASHODI
I-OSTALI PRIHODI 260 429.134 707.808 4.356.185
II- OSTALI RASHODI 265 8.182.806 6.343.305 3.904.606
III- DOBITAK PO OSNOVU OSTALIH PRIHODA I

RASHODA 270 0 0 451.579
IV-GUBITAK O OSNOVU OSTALIH PRIHODA I
RASHODA 271 (7.753.672) (5.635.497) 0
G. PRIHODI I RASHODI OD USKLAIVANJA

VRIJEDNOSTI IMOVINE
I-PRIHODI OD USKLAIVANJA VRIJEDNOSTI
IMOVINE 272 0 0 0
II-RASHODI PO OSNOVU USKLAIVANJA

VRIJEDNOSTI IMOVINE 276 2.469.420 19.365 0
III-DOBITAK PO OSNOVU USKLAIVANJA

VRIJEDNOSTI IMOVINE 280 0 0 0
IV-GUBITAK PO OSNOVU USKLAIVANJA

VRIJEDNOSTI IMOVINE 281 (2.469.420) (19.365) 0
D. DOBITAK I GUBITAK PRIJE OPOREZIVANJA 286,287 (6.757.285) 313.082 3.745.307
. TEKUI I ODLOENI POREZ NA DOBIT 288,289,290 0 30.172 315.000
E. NETO DOBITAK I NETO GUBITAK PERIODA 291,291 (6.757.285) 282.910 3.430.308
97
BILTEN 1/2013
LIKVIDNOST
u KM
POZICIJA AOP 2008 2009 2010
Tekua likvidnost:
Obrtna imovina / Kratkorone obaveze 027/145 2,761 4,124 1,928
REFERENTNA VRIJEDNOST - (Vee od ...) 2,000 2,000 2,000
Ubrzana likvidnost:
gotovina + kratkorona potraivanja / kratkorone obaveze 2,599 1,782 0,666
Trenutna likvidnost:
gotovina / kratkorone obaveze 0,301 0,070 0,080
Napomena :
Tabela 1. Saeti bilans stanja osiguravajueg drutva ''Jahorina osiguranja'' a.d. Pale
Tabela 2. Saeti bilans uspjeha osiguravajueg drutva ''Jahorina osiguranja'' a.d. Pale
Tabela 3. Koeficijenti likvidnosti ''Jahorina osiguranja'' a.d. Pale
Pod likvidnou osiguravajuih drutava se podrazumjeva kratkorona sposobnost

izmirenja obaveza o roku dospjea.142
Tekua likvidnost. Koeficijent tekue (opte) likvidnosti se utvruje iz odnosa

obrtne imovine i kratkoronih obaveza. Parametri tekue likvidnosti su zadovoljeni u
prva dva obraunska perioda, tj. u 2008-oj i 2009-oj godini, te ispunjavaju uslove za
izmirenje obaveza drutva, dok ve u 2010-oj godini dolazi do naglog smanjenja
koeficijenta tekue likvidnosti propraenog smanjenjem vrijednosti obrtne imovine kao i
poveanjem vrijednosti kratkoronih obaveza.
Ubrzana (efektivna) likvidnost.
Dobijeni koeficijenti ubrzane likvidnosti ''Jahorina osiguranje'' a.d. Pale, kao i u

sluaju tekue likvidnosti, u 2008-oj i 2009-oj godini pokazuje ispunjavanje uslova za
izmirenje kratkoronih obaveza, dok u 2010-oj postavljeni uslovi nisu zadovoljeni, tj.
osiguravajue drutvo, ostvarivi koeficijent neznatno nii od 1, nije u potpunosti moglo
da svoje kratkorone obaveze pokrije raspoloivom gotovinom i kratkoronim
potraivanjima.
Grafikon 2. Kretanje koeficijenta ubrzane likvidnosti
Koeficijent ubrzane likvidnosti
3,000
2,500 2,599
2,000
1,782
1,500
1,000
0,666
0,500
0,000
2008 2009 2010
Koeficijent ubrzane lik vidnosti
142
98
BILTEN 1/2013
Koeficijent trenutne likvidnosti.

Koeficijent trenutne likvidnosti dobija se iz odnosa gotovine i kratkoronih
obaveza. Pod solventnou osiguravajuih drutava se podrazumjeva dugorona
sposobnost izmirenja svih dospjelih obaveza o roku.143 Kod posmatranog drutva
vrijednost ovog koeficijenta je znatno niska i iznosi 0,301, 0,070 i 0,080.
Referentna vrijednost ovog koeficijenta je 1, a nema pravila koliki treba da bude

odnos izmeu poslovne imovine i dugova, vano je samo da taj odnos ne bude manji od
jedan.
Tabela 4. Koeficijent solventnsoti osiguravajueg drutva ''Jahorina osiguranja'' a.d. Pale
SOLVENTNOST
u KM
1. Poslovna imovina 27.212.125 29.713.492 32.432.510

2. Dugovi 16.807.553 18.854.364 20.895.249
KOEFICIJENT SOLVENTNOSTI (1/2) 1,619 1,575 1,552
REFERENTNA VRIJEDNOST - Koeficijent solventnosti

1,000 1,000 1,000
(Vee od ...)
Koeficijent solventnosti.
Pod solventnou osiguravajuih drutava se podrazumjeva dugorona sposobnost
izmirenja svih dospjelih obaveza o roku.144
Solventnost oznaava sposobnost preduzea da svoje dugove (obaveze) plati, ne u
roku dospijea, ve kad tad, makar iz steajne, odnosno likvidacione mase.145
Dakle, osiguravajue drutvo je solventno ukoliko ostvaruje uslove poslovanja u

kojima su ukupna sredstva iz bilansa stanja jednaka ili vea od ukupnih izvora sredstava,
posmatrano u odreenom vremenskom intervalu. Referentna vrijednost ovog koeficijenta
je 1, a nema pravila koliki treba da bude odnos izmeu poslovne imovine i dugova, vano
je samo da taj odnos ne bude manji od jedan. Ukoliko je odnos poslovne aktive i dugova
manji od jedan, odnosno od referentne vrijednosti, osiguravajue drutvo ne ispunjava
143
144
145
Prof. dr Pajo Pani, Biljana Radoji, dipl. ing. org. nauka master: Projektni menadment, Upravljanje
projektima i procesima sa ocjenom efikasnosti investicionih ulaganja, Bijeljina, 2010., str. 314.
99
BILTEN 1/2013
kriterijume solventnosti, tj. nesolventno je (insolventno), to znai da preduzee,

unovenjem svoje imovine po vrijednostima iskazanim u bilansu, ne bi moglo da plati
ukupne dugove u visini razlike izmeu ukupnih dugova i poslovne aktive. Solventnost
osiguravajueg drutva je prihvatljivija to je koeficijent solventnosti vei od referentne
vrijednosti.
Grafikon 3: Kretanje koeficijenta solventnosti
KOEFICIJENT SOLVENTNOSTI
1,552
3
1,575
2
1,619
1
1,500 1,520 1,540 1,560 1,580 1,600 1,620 1,640
1 2 3
Koeficijent osiguravajueg drutva ''Jahorina osiguranje'' a.d. Pale ima vrijednost

veu od referentne vrijednosti, to znai da je ostvarilo uslove solventnosti u periodu od
2008. do 2010., iako vrijednosti parametara pokazuju opadajui trend, prouzrokovan
stalnim rastom vrijednosti dugova iz godine u godinu, te je najvea vrijednost
koeficijenta zabiljeena u 2008-oj godini kada je iznosila 1,619, a najmanja u 2010-oj
(vrijednost koeficijenta-1,552).
Tabela 5. Adekvatnost kapitala osiguravajueg drutva 'Jahorina osiguranja'' a.d. Pale
u KM
2008 2009 2010
POZICIJA AOP
Iznos % Iznos % Iznos %
1. Akcijski kapital - obine
11.000.000 73,33 11.000.000 73,33 11.000.000 73,33
akcije
2. Akcijski kapital - prioritetne
4.000.000 26,67 4.000.000. 26,67 4.000.000 26,67
akcije
Akcijski kapital - ukupno (1 +
15.000.000 100 15.000.000 100 15.000.000 100
2)
I-OSNOVNI I OSTALI
15.000.000 144,17 15.000.000 136,87 15.000.000 130,01
KAPITAL (1 do 7)
II-EMISIONA PREMIJA 599.400 5,76 599.400 5,47 599.400 5,20
III-REZERVE IZ DOBITKA 1.014.631 9,75 590.840 5,39 590.840 5,13
IV- REVALORIZACIONE
309.759 2,98 918.047 8,38 1.644.392 14,25
REZERVE
V- NERASPOREENI
238.067 2,29 282.910 2,58 3.430.308 29,73
DOBITAK
VI-GUBITAK DO VISINE
(6.757.285) 64,95 (6.432.069) 58,69 (9.728.257) 84,32
KAPITALA
UKUPNI KAPITAL (I do VII) 10.404.572 100,00 10.959.128 100,00 11.537.261 100,00
Adekvatnost kapitala osiguravajueg drutva mjeri se ueem ukupnog kapitala u

poslovnoj pasivi bez dugoronih rezervisanja.
U strukturi pasive sa stanjem na dan 31.12.2008. zabiljeeno je dominantno uee
osnovnog kapitala drutva za osiguranje, sainjenog u 100% iznosu od akcijskog
kapitala. Prema tabelarnim podacima vrijednost ukupnog kapitala je manja od vrijednosti
osnovnog kapitala za ak 69,36%, to se smatra posljedicom poveanog iznosa pozicije
100
BILTEN 1/2013
gubitka do visine kapitala (6.757.285 KM) koja je prouzrokovala smanjenje vrijednosti

osnovnog kapitala i vrijednosti rezervi. Slina situacija propraena je i u 2009. i 2010.
godini, u kojima je takoe, veinsko uee osnovnog kapitala.
Pozicija ukupnog kapitala ima trend rasta u obraunskom periodu 2008-2010.
U toku 2008., 2009. i 2010. nije dolo do promjena u visini akcijskog kapitala.
Decembra 2008. godine, uspjeno je izvrena dokapitalizacija zahvaljujui petoj emisiji
akcija.
Tabela 6. Koeficijent popunjnosti tehnikih rezervi osiguravajueg drutva 'Jahorina osiguranja'' a.d. Pale
TEHNIKE REZERVE
u KM
I TEHNIE REZERVE 14.983.063 16.585.625 18.084.561
1. Prenosna premija 167,168,169 8.621.472 10.153.183 11.183.133

2. Rezervisane tete 170,171,172 6.334.716 6.432.442 6.752.372
3. Rezervisanja za uee u dobiti 127 0 0 149.056
4. Rezervisanja za izravnjavanje rizika 128 26.875 0 0
5. Matematika rezerva (ivotno osiguranje) 129 0 0 149.056
Strukturu tehnikih rezervi ini: rezerve za prenosne premije, rezervisane tete,

rezerve za uee u dobiti, matematika rezerva, rezerve za izravnjavanje rizika. Obaveza
drutva za osiguranje je da utvrdi sumu tehnikih rezervi koja mora u svakom trenutku
biti tolika da preduzee moe ispuniti obavezu koja proistie iz ugovora o osiguranju.
Iznos tehnikih rezervi osiguravajueg drutva ''Jahorina osiguranje'' a.d. Pale u 2008.
godini bio je 14.983.063 KM. Prenosna premija, sa 57,54% uea, dominira u strukturi
tehnikih rezervi, dok je ostatak tehnikih rezervi popunjen iz rezervisane tete
(6.334.716 KM) i rezervisanja za uee u dobiti (26.875 KM). Vrijednost tehnikih
rezervi zabiljeila je svoj rast i u 2009. godini za oko 10% i iznosi 16.585.625 KM.
Popunjenost tehnikih rezervi u ovoj godini ponovo ima visoku vrijednost prenosne
premije i vrijednost rezervisane tete, kao i u prethodnoj godini. Trend rasta se nastavlja i
u 2010. godini. U ovoj godini u tehnike rezerve ukljuene su i matematike rezerve u
iznosu od 149.056 KM. Prenosna premija rasla je srazmjerno iz godine u godinu za oko
BILANS USPJEHA u KM
10%, proporcionalno sa ukupnom vrijednou tehnikih rezervi.

Tabela 7. Profitabilnost osiguravajueg drutva
101
BILTEN 1/2013
Iznos
POZICIJA AOP
2008 2009 2010
1. Dobitak/(Gubitak) pre oporezovanja (6.757.285) 313.082 3.745.307

2. Porezi i doprinosi iz dobitka 0 30.172 315.000
3. Neto dobitak/(Gubitak) (6.757.285) 282.910 3.430.307
4. Ukupan prihod 19.410.138 23.485.704 31.502.873
KOEFICIJENT PROFITABILNOSTI
(0,346) 0,011 0,108
(3/4)
Pod profitabilnou osiguravajueg drutva se podrazumjeva ostvarenje odreene

stope prinosa od uloenog kapitala u vrenju osiguranja.146 Sa ostvarenim rastom ukupnih
prihoda od 10 %, u 2008. godini, i uz poveanje ukupnih rashoda za ak 49 %, u odnosu
na prethodnu godinu, osiguravajue drutvo ''Jahorina osiguranje'' a.d. Pale je ostvarilo
neto gubitak od 6.757.285 KM. U 2009. godini situacija se popravlja u korist drutva za
osiguranje. Zabiljeen je neto dobitak od 282.910 KM kao i rast ukupnih prihoda sa
19.410.138 KM na 25.485.704 KM ali nije dolo do znatnog poboljanja koeficijenta
solventnosti koji je iznosio 0,011, meutim uviaju se napori drutva za osiguranje da
ostvari pozitivne rezultate. Pozitivne rezultate drutvo biljei u 2010. godini kada je dolo
do znatnog poveanja dobitka na 3.430.308 KM kao i rasta ukupnih prihoda u odnosu na
prethodnu godinu.
Grafikon 4. Struktura poslovnih prihoda
Poslovni prihodi
2008 2009 2010
2010;
26.634.220 2008;
18.869.656
2009;
22.198.585
Poslovni prihodi se sastoje iz prihoda od premija, prihodi po osnovu uea u

naknadi tete, prihodi od smanjenja rezervne tete, i ostali prihodi. Bitna komponenta
prihoda je premija, cijena rizika koju osiguranik plaa. Ona je izvor sredstava
osiguravajueg fonda i uglavnom dominira u strukturi poslovnih prihoda drutva.
Tabela 8. Stopa efikasnosti u rjeavanju i isplati odtetnih zahtjeva
Odtetni zahtjevi
2008 2009 2010
Pozitivno rijeeni zahtjevi 1 3.652 3.513 4.226

Ukupno rijeeni
odtetni zahtjevi Odbijeni 2 562 610 654
Ukupno odtetnih zahtjeva 3 4.955 4.938 5.376
Stopa efikasnosti u rjeenju odtetnih zahtjeva (1+2)/3 85,05% 83,50% 90,77%
146
102
BILTEN 1/2013
Odtetni zahtjevi
2008 2009 2010
Neisplaeni odtetni zahtjevi prenjeti iz

Ukupno pozitivno rijeeni prethodne godine 1 2 2 7
odtetni zahtjevi Pozitivno rijeeni zahtjevi u tekuem
periodu 2 3.652 3.513 4.226
Ukupno isplaeni odtetni zahtjevi 3 3.650 3.506 4.168
Stopa efikasnosti u isplati odtetnih zahtjeva 3/(1+2) 99,95% 99,74% 98,46%
Stopa efikasnosti u rjeavanju odtetnih zahtjeva dobija se kao odnos broja ukupno
rijeenih (ukljuujui i broj odbijenih zahtjeva) i broja ukupno evidentiranih odtetnih
zahtjeva, dok stopa efikasnosti u isplati odtetnih zahtjeva posmatra se kao odnos broja
isplaenih i ukupnog broja pozitivno rijeenih zahtjeva. Prema izvjetajima o poslovanju
osiguravajueg drutva ''Jahorina osiguranje'' a.d. Pale u toku 2008. prijavljeno je 4.126
sluajeva nastanka teta, a u stanju na rezervama za tete iz prethodne godine zabiljeeno
je 829 zahtjeva, te je ukupan broj prijavljenih i rezervisana teta iznosio 4.955. Od
ukupnog broja prijavljenih teta rijeeno je 3.652 odtetna zahtjeva ili 73,70%, a
isplaeno 3.650, dok je broj odbijenih zahtjeva za isplatu teta, u ovoj godini, iznosio
562, evidentirani kao neosnovani. U 2009. prijavljeno je 4.197 predmeta tete, s tim da je
u rezervacijama iz 2008. godine prenjeto 741 zahtjev za rjeavanje u narednom periodu,
to znai da je u ovoj godini ukupno na rjeavanju 4.938 zahtjeva. Obraenih predmeta je
bilo 3.513 ili 71,14%, dok broj odbijenih zahtjeva iznosi 610, evidentiranih kao
neosnovani za isplatu, te ukupno rjeenih zahtjeva u 2009. godini je 4.123. Zahvaljujui
ovom broju dobila se stopa efikasnosti u rjeenju odtetnih zahtjeva od 83,50%, neznatno
nia u poreenju sa prethodnom godinom U 2010. godini prijavljeno je 4.561 sluaj
nastanka tete. Obraenih predmeta bilo je 4.226 (pozitivno rijeeni zahtjevi) ili 78,61%,
a odbijeno je 654 zahtjeva, stopa efikasnosti rijeenih odtetnih zahtjeva je u visini od
90,77%. Isplaen je 4.168 sluaj u vrijednosti od 8.275.102 KM ili 98,46% od ukupnog
iznosa likvidnih teta. Aurnost u likvidaciji teta je zadovoljavajua i u ovoj godini.
Grafikon 5. Kretanje stopa efikasnosti u rjeavanju i isplati odtetnih zahtjeva
92 100,50
90,77
90 100,00
99,95
88 99,74
99,50
86
85,05 99,00
84 83,50
98,46 98,50
82
80 98,00
78 97,50
2008 2009 2010
Stopa efikasnosti u rjeenju odtetnih zahtjeva

Stopa efikasnosti u isplati odtetnih zahtjeva
ZAKLJUAK
Finansijska analiza u sistemu upravljanja osiguravajuim drutvima uraena na
osnovu podataka iz finansijskih izvjetaja temelj su relevantnih poslovnih odluka. Ispitani
finansijski pokazatelji bilansa stanja i bilansa uspjeha ukazuju na korisnost finansijske
analize u sistemu upravljanja osiguravajuim drutvima ukazujui i na njihovo
pozicioniranje i konkurentnost na finansijskom tritu. Osiguravajue drutvo ''Jahorina
osiguranje'' a.d. Pale jedno je od vodeih na tritu osiguranja u BIH, RS koje uiva
povjerenje svojih osiguranika, pratei svjetske trendove u oblasti osiguranja i najvie
standarde industrije.
103
BILTEN 1/2013
Zahvaljujui podacima zabiljeenih u finansijskim izvjetajima izraunavaju se

osnovni pokazatelji efikasnosti poslovanja, meu kojima su najvaniji:
o pokazatelji likvidnosti drutva,
o pokazatelji solventnosti drutva, sa akcentom na adekvatnost kapitala i
popunjenost tehnikih rezervi,
o pokazatelj profitabilnosti drutva, i
o pokazatelj koeficijenta isplate teta.
Osiguravajue drutvo ''Jahorina osiguranje'' a.d. Pale ispunilo je navedene uslove
za sve vrste likvidnosti u obraunskom periodu 2008-2010., sa neznatnim odstupanjem u
2010. godini, kada je koeficijent trenutne likvidnosti bio neto manji u odnosu na
referentnu vrijednost (1,928 / referentna vrijednost 2,000). Koeficijent solventnosti, kao
odnos poslovne imovine i ukupnih dugova, odbacio je zadovoljavajue vrijednosti u sve
tri analizirane godine. Stopa prinosa analizira se ispitivanjem profitabilnosti
osiguravajueg drutva sa panjom na premiju osiguranja. Dobijeni podaci pokazuju da je
drutvo ostvarilo uslove profitabilnosti u 2009. i 2010. godini, dok u 2008. osiguravajue
drutvo je bilo neprofitabilno, tj. nije ostvarilo uee neto dobitka u ukupnom prihodu, s
obzirom da je u posmatranoj godini poslovalo sa gubitkom. Osiguravajue drutvo gradi
se na povjerenju koje uiva od strane svojih klijenata. Povjerenje koje ukazuju
osiguravajua drutva svojim klijentima ogleda se i kroz stopu efikasnosti u isplati
odtetnih zahtjeva (odnos izmeu broja isplaenih zahtjeva i ukupnog broja pozitivno
rjeenih zahtjeva). Iako je finansijska kriza poremetila i zaustavila razvoj poslovanja
osiguravajuih drutava na tritu nae zemlje, ali i u svijetu, ona su uspjela da ouvaju
dugogodinju tradiciju i stabilnost u poslovanju.
LITERATURA
1. Koovi dr Jelena, uleji dr Predrag: Osiguranje, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2002.
2. Koovi dr Jelena, uleji dr Predrag: Osiguranje, Centar za izdavaku delatnost Ekonomski fakultet u
Beogradu, Beograd, 2006.
3. Koovi dr Jelena, uleji dr Predrag, Rakonjac Anti dr Tatjana: Osiguranje, Centar za izdavaku
delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2010.
4. Luki dr Radojko: Raunovodstvo osiguravajuih kompanija, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd,
1999.
5. Luki dr Radojko: Raunovodstvo osiguravajuih kompanija, Centar za izdavaku delatnost
Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2006.
6. Maleevi N. dr oko, Starevi B. dr Vitomir: Poslovna Analiza, Univerzitet u Istonom Sarajevu,
Fakultet poslovne ekonomije, Bijeljina, 2010.
7. Mrkei dr Branko: Osiguranje u teoriji i praksi, Alef, Petrovaradin, 1999.
8. Radovi dr Rajko, Petrovi dr Zoran: Raunovodstvo, Univerzitet u Istonom Sarajevu, Fakultet
Spoljne Trgovine, Bijeljina, 2006.
9. Rodi dr Jovan, Vukeli dr Gordana: Teorija i analiza bilansa, Poljoprivredni fakultet Beograd,
Beograd, 2003.
10. Tuevljak dr Spasoje, Rodi dr Jovan: Finansije preduzea, CONSSECO INSTITUT, Beograd-S.
Sarajevo, 2003.
11. Vunjak M. dr Nenad, Kovaevi D. dr Ljubomir: Finansijska trita i berze, Ekonomski fakultet
Subotica, Subotica, 2009.
12. Vunjak M. dr Nenad, Kovaevi D. dr Ljubomir: Bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica,
2006.
Internet linkovi:
104
BILTEN 1/2013
www.azors.rs.ba
www.jahorinaosiguranje.com
www.kamatica.com
www.nbs.rs
www.osigurajse.info
www.osiguranje.ba
www.sec.gov.rs
www.steta.rs
Kratka biografija
Roena 20.03.1983 godine, Fakultet poslovne ekonomije, Bijeljina, Istono Sarajevo.
PRISUSTVO AKCIONARSTVA I AKCIONARSKIH DRUTVA U SRBIJI

Aleksandar Jovanovi
Akcionarska drutva su prisutna u drtvu dosta dugo. Na prostom primeru dve
drutva, dva prvobitna akcionarska drutva se moe videte kako su se i pre par vekova
akcije koristile za prikupljanje kapitala za finansiranje drutva. Zaetke savremenog
akcionarstva se mogu nai u Engleskoj u 16. Veku. Tadanja Muscovy company je za
poduvhat Sebastijana Kaboa u cilju pronalska novog puta za Kinu, prodala 240 akcija u
vrednosti od 25 funti po akciji. Iako je ekspedicija bila neuspena ova kompanija je
uspela da otpone trgovanje sa Rusijom koje joj je donelo profite i istovremeno bilo
veoma unosno za akcionare. Ubrzo potom se u Engleskoj pojavilo 140 kompanija sa
zajednikim akcijama (joint stock companies). U 17. veku je osnovana, moe se rei,
prva korporacija na svetu Istonoindijska kompanija koja je godinama sakupljala kapital
javnim upisom akcija. Akcije ove kompanije su uestvovale i u rastu amsterdamske
berze, koja je postal vodea berza tog doba147.
Danas su akcije jedna od osnovih haritja od vrednosti. One su jedan od naina za
prikuplanje kapitala za finansiranje drutva. Iako se tvrdi da su one alternativni izvor
kapitala u modernom kompanijskom svetu one igraju veliku ulogu.Mogu da budu razlog
osiromaenja, razlog oboenja, postoje razliiti naini trgovine akcijama, akcije
kvalitetnih kompanija mogu da se kupuju kao nain tednje koja ujedno donosi plodove
(dividendu). Svaka akcija donosi akcionaru mogunost upravljanja drutvom na posredan
ili nepospredan nain, pravo glasa pri donoenju najbitnijih odluka a tiu se budunosti
drutva. Vremenom su se menjale, stvarane su nove akcije koje su donosile razliita
prava njihovim imaocima. U ovom radu pokuau na najednostavniji naina da prikaem
osnovne vrste akcija, nain izdavanja akcija, vrednost akcija i dividendu kao osnovno
imovinsko pravo svakog akcionara
Akcionarsko drutvo kao predstavnik drutva kapitala je pravno lice koje se osniva
za obavljanje odreene delatnosti. AD je privredno drutvo koje osniva jedno ili vie
pravnih ili fizikih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odreene delatnosti pod
zajednikim poslovnim imenim iji je osnovni kapital utvren i podeljen na akcije
odreene vrednosti148. Istorija akcionarskih drutava u Srbiji ima dugu tradiciju.
147
Za vie informacija pogledati Dr. Dejan D. Eri Finasijska trita i instrmenti drugo i dopunjeno
izdanje, Beograd 2003. 318 320 str.
148
Dr Dara B. Milenovi Subjekti privrednog prava tree I dopunjeno izdanje, Ni 2006, str. 263.
105
BILTEN 1/2013
Trgovaki zakon iz 1860 godine poznaje akcionarska drutva kao ''bezimena drutva'' -
drutvo bezimeno (akcionarsko) ne postoji pod zajednikim imenom, niti je oznaeno
imenom ma kog uesnika, nego mu se daje ime po predmetu preduzea149. Vlada Kralja
Aleksandar Obrenovi je 1896 godine donela zakon o akcionarskim drutvima kojim se
regulisala materija akcionarstva akcionarsko je drutvo ono, koje se osniva sa
glavnicom unapred odrenomi podeljenom na delove jednake vrednosti akcije i u
kome uesnici sudeluju i odgovaraju samo svojim ulozima150. Kapital koji je podeljen na
akcije odreene vrednosti je jedno od osnovnih obeleja akcionarskog drutva. Iste
godine, 1986, par meseci ranije urednik Wall Street Journal Charles Dow je kreirao jedan
od najpoznatijih berzanskih indeks Charles Dow Industial Average kako bi merio rast
industrijskog sektora preko berzanskih pokazatelja. Ovaj berzanski indeks je drugi
najstariji berzanski indeks u SAD u. Karatekristika AD je podeljeni osnovni kapital na
akcije koji zajedno sa jo par injenica (drutvo kapitala, ograniena odgovornost)
izdvaja akcionarsko drutvo od ostalih formi privrednih drutava. Akcija je hartija od
vrednosti, koja ima svoju vrednost koja pored toga to predstavlja deo kapitala drutva
ona je i potvrda o vlasnitvu nad delom akcionarskog drutva i zato se nazivaju
vlasnikim hartijama od vrednosti151. U odnosu na broj akcija koje poseduju oni postaju
vlasnici drustva srazmerno tom broju152. Nekada su se akacije izdavale kao pisane hartije
od vrednosti sa svim bitnim elementima danas se hartije od vrednosti javljaju kao
elektronski zapisi u Centralnom registru hartija od vrednosti.
1. Emisija akcija
Postupak emisije akcija regulisan je Zakonom o tritu hartija od vrednosti i drugih
finasijskih intsrumenta, Zakonom o tritu kapitala i pravilnicima koje u skladu sa
zakonima donosi Komisija za HOV153. Svaka hartija od vrednosti pa tako i akcija se
izdaje javim pozivom za upis i uplatu hartije od vrednosti koji je praen objavljivanjem
prospekta za izdavanje hartija od vrednosti. Javni poziv za upis i uplatu mora da sadri
sve podatke o o datumu, mestu i podatke o izdavaocu te hartije. Za izdavanje prospetka
potrebno je uputiti zahtev Komisiji za HOV. Zahtev za izdavanje prospekt za mora da
sadri poslovno ime, matini broj, sedite i sve druge relevantne informacije koje se tiu
izdavaoca hartije. Komisiji se dostavljaju podaci o vrsti, broju, klasi i pravima koja
proizilaze iz akcije. Pored podataka koje se tiu samih akcija potrebno je dostaviti i sve
informacije drutva odnosno izvod iz privrednog registra, reenje o dodeli ISIN broja i
sva druga dokumenta po zahtevu komisije. Prospekt za izdavanja akcija je veoma
formalan dokument koji je podeljen na uvodni i osnovni deo. Sve informacije koje treba
da se navedu u prospektu, mogu se videti u pravilniku koji je donela Komisija za
HOV154. Spisak informacije koje obuhvata pravilnik je veoma obiman kako za uvodni
149
Trgovaki zakonik iz 1860, lan 31.
150
Zakon o akcionarskim drutvima iz 1896 godi., lan 1.
151
Lj. Nikoli Berzansko pravo i poslovanje, Ni 2008, str.88.
152
Ibid.
153
Za vie informacija posetiti sajt Komisije za HOV, dostupno na adresi
http://www.sec.gov.rs/index.php?option=com_remository&Itemid=47&func=select&id=31
154
Za detaljan pregled posetiti
http://www.sec.gov.rs/index.php?option=com_remository&Itemid=47&func=startdown&id=1607
106
BILTEN 1/2013
tako I za osnovni deo. Pravilnik predvia mogunost da se pojedine informacije izostave

u skladu sa Zakonom o tritu kapitala. Mesto i rok uplate akcija je utveno zakonom.
Mesto uplate su ili banke ili brokersko dilerska drutva iskljuivo u novcu. Rok uplate
ne moe biti dui od tri meseca od dana naznaenom u javnom pozivu, s tim to je
mogue da se rok produi za 45 dana po zahtevu izdavaoca. Ako izdavanje akcija
protekne bez odustajanja, ponitenja ili obustave, izdavalac je duan da obavesti
Komisiju za HOV i dostavi dokaz o broju upisanih i uplaenih hartija od vrednosti
(akcija) kako bi dobio odobrenje o izdavanju hartija od vrednosti155. Kada izdavalac
dobije dozvolu duan je da u listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije,
objavi izvetaj o ishodu javne ponude u roku od tri dana. Poslednji korak je podnoenje
zahteva u roku od sedam dana od dobijanja odobrenja Centralnom registru da se hartije
od vrednosti ukljue na berzansko ili vanberzansko trite.
2. Vrste akcija
Postoji vie vrsta akcija u zavinosti od kriterijuma na osnovu kog e se praviti
podela. Pravilo od kog nema odstupanja je da za sve akcije iste vrste vae ista pravila.
Prema redosledu izdavanja one mogu biti osnivake i nove akcije156. Osnivake akcije se
emitiju pri samom osnivanju drutva tj. to su prve akcije koje su neophodne radi
osnivanja drutva. Kada se uplati celokupna vrednost jedne akcije pri osnivanju drutva,
njen uplatilac postaje akcionar i samim tim vlasnik jednog dela drutva. Osnivke akcije
se izdaju posle upisa drutva u sudski registar kad je ono steklo status pravnog lica.157
Sve akcije izdate posle osnivakih akcija su akcije sledee emisije i slue za poveanje
kapitala drutva. Akcije koje daju ista prava akcionarima ine istu vrstu (rod) akcija158.
Svako akcionarsko drutvo preko svojih organa odluuje koje e akcije izdati u
odreenom trenuntku i ujedno ima pravo da izda vie razliitih klasa akcija kako bi
pospeila svoje poslovanje. Najbitnije kod podele akcija na klase je da svaka klasa akcija
donosi razliita prava. Prema pravima koja donose razliite klase akcija one se mogu
podeliti na obine i preferencijalne. Obine akcije su najznaajniji instrument akcijskog
kapitala.159 One su jedna klasa akcija koja donose odreena prava njenom imaocu koja su
odreena pozitivnim pravom. Ta prava po Zakonu o privrednim drutvima160 Republike
Srbije su :
1) pravo uea i glasanja na skuptini, tako da jedna akcija uvek daje pravo na
jedan glas;
2) pravo na isplatu dividende;
3) pravo uea u raspodeli likvidacionog ostatka ili steajne mase u skladu sa
zakonom kojim se ureuje steaj;
155
Pravila o odustajanju, ponitenju ili obustavi su regulisana Zakonom o tritu hartija od vrednosti i
drugih finansijskih instrumenata lanovi 45 i 46.
156
157
Dr Dara B. Milenovi Poslovno pravo, Ni 2011, str. 670.
158
Ibid
159
Dr. Dejan D. Eri Finansijska trita i instumenti drugo dopunjeno i izmenjeno izdanje, Beograd 2003,
str. 333.
160
Zakon o privrednim drutvima, 2011 god. lan 251.
107
BILTEN 1/2013
4) pravo preeg sticanja obinih akcija, i drugih finansijskih instrumenata

zamenljivih za obine akcije, iz novih emisija;
5) druga prava u skladu sa ovim zakonom i statutom.
Preferncijalne akcije (proritetetne, povlaene) akcije su druga velika klasa akcija
koje moe da izda akcionarsko drutvo. Naziv su dobile zbog povlaenog poloaja koji
pruaju svom imaocu. Po svojim karatekeristikama preferncijalne akcije su meavina
obveznica i akcija. Slinost se ogelda u isplati dividende koja je kao i kod obveznica
fiksna odnosno odreena u tanom novanom iznosu.161 Smatra se da su preferncijalne
akcije kreirane kako bi donosile vei prihod od obveznica ali i veu sigurnost od obinih
akcija.162 Sva prava koja uivaju vlasnici preferencijalnih akcija su utvrena Zakonom o
privrednim drutvima163 Republike Srbije:
1) pravo na dividendu u unapred utvrenom novanom iznosu ili u procentu od
njene nominalne vrednosti, koja se isplauje prioritetno u odnosu na imaoce obinih
akcija;
2) pravo da mu se neisplaena dividenda iz stava 1. taka 1) ovog lana kumulira i
isplati pre isplate dividendi imaocima obinih akcija (kumulativna preferencijalna
akcija);
3) pravo da participira u dividendi koja pripada imaocima obinih akcija, u svim
sluajevima isplate dividende imaocima obinih akcija ili po ispunjenju odreenih uslova
(participativna preferencijalna akcija);
4) pravo prvenstva naplate iz likvidacionog ostatka ili steajne mase u odnosu na
imaoce obinih akcija;
5) pravo pretvaranja tih akcija u obine akcije ili u drugu klasu preferencijalnih
akcija (zamenljive preferencijalne akcije);
6) pravo prodaje tih akcija akcionarskom drutvu po unapred utvrenoj ceni ili pod
drugim uslovima.
Posebna grupa preferencijalnih akcija su participativne prioritne akcija,
konvertabilne prioritetne akcija, prioritne akcije sa pravom reotkupa i kumulativne akcije,
koje su predviene lanom 253. ZOPD. Participativne akcije daju pravo svojim imaocima
da uestvuju u raspodeli dobiti samog drutva pored prava na dividendu. Ovim potezim
se ostvaruje i ekstra prinos.164 Konvertabilne akcije daju pravo vlasnicima da svoje akcije
zamene za odreni broj obinih akcija ili za neku drugu hartiju od vrednosti koju drutvo
izdaje. Odlukom skuptine se moe predvidi da drutvo ima pravo ili obavezu da otkupi
akcije od njegovog imaoca165. U tom sluaju se radi o prioritnetnim akcijama sa pravom
reotkupa. Ovakve odredbe daju pravo (ili stvaraju obevezu) drutvu da posle proteka
odreenog vremena otkupi akcije od njenog imaoca. Po naem pozitivnom pravo rok za
otkup akcija je do dve godine. Isplata se vri iz rezervi koje su formirane u ove namene.
Kumulativne akcije daju pravo imaocu na isplatu svih neisplaenih divideni pre isplate
dividenidi imaocima obinih akcija. To znai da u sluaju kad akcionarsko drutvo u
161
Razlika je sa druge strane to to je prihod kod obveznica kamata a kod akcija dividenda
162
str. 351.
163
Zakon o privrednim drutvima, 2011 god. lan 253
164
165
108
BILTEN 1/2013
jednoj godini nije ostvarilo dobit dovoljnu za isplatu dividend, imalac kumulativne akcije
ima pravo da razliku naplati u narednoj godini.166 Ako govorimo o akcijama sa pravom
glasa i akcijama bez prava glasa onda imamo u vidu da je ova podela izvrena s obzirom
na to da li akcionari imaju pravo uea u doneenju odluka u organima drutva. Akcije
sa pravom glasa daju pravo njihovom imaocu da uestvuju u doneenju odluka u
organima drutva. Akcije koje daju pravo glasa su uglavnom obine akcije. Akcije bez
prava glasa daju vrlo malo ili gotovo nikakva prava u odluivanju njihovim imaocima.
Preferncijalne akcije su u veini sluajeva akcije koje ne daju pravo glasa jer njihove
imaoci su zainteresovani samo za imovinsku korist koju one donose (npr. Prvenstvena
isplata dividendi). Takoe ove akcije se izdaju kada je drutvu potreban dodatni kapital, a
njegovi posojei akcionari ne ele da umanje svoje prava u pogledu upravljanja
drutvom167. Po vaeem zakonu Republike Srbije168 u sluaju da postojanja
preferncijalnih akcija sa pravom glasa one svojim imaocima daju sledea prava :
1) poveanju ili smanjenju ukupnog broja odobrenih akcija te klase;
2) izmeni bilo kog povlaenog prava akcija te klase;
3) utvrivanju prava imalaca bilo kojih drugih hartija od vrednosti drutva na
zamenu ili konverziju njihovih hartija od vrednosti u akcije te klase;
4) podeli ili spajanju akcija te klase ili njihovoj zameni za akcije druge klase;
5) novoj emisiji iste klase preferencijalnih akcija, ili izdavanju nove klase akcija
koje daju vea prava u odnosu na prava koja daju akcije te klase, ili izmeni prava iz
akcija druge klase tako da daju jednaka ili vea prava u odnosu na prava koja daju akcije
te klase;
6) ogranienju ili iskljuenju postojeeg prava preeg upisa akcija te klase;
7) ogranienju ili iskljuenju postojeeg prava glasa iz akcija te klase ako je to
pravo utvreno statutom u skladu sa stavom 2. ovog lana.
Zakonom predvia da ako se statutom drutva predvidi da preferncijalne akcije
mogu da se zamene za obine akcije ti akcionari dobie pravo glasa u odluivanju po
pitanjima koja su odreena statutom drutva kada imaju broj glasova jednak broju
glasova obinih akcija u koje se mogu pretvori. Takoe zakon dozvoljava da se
akcionarima koji poseduju preferncijalne akcije dozvoli uee u odluivanju zajedno sa
akcionarima obinih akcija ako im dividenda nije isplaena. Pravo glasa imaju sve do
isplate dividente. Pored nevedene podele akcija zavisno od kriterijuma prema kome se
pravi razlika, postoji jo nekoliko raliitih izraza kojim se opisuju razliite vrste akcija169
Blue chips(plavi etoni) akcije koje izdaju velike kompanije. To su kompanije sa
nacionalnom reputacijom za kvalitet, pouzadnost i mogunost da posluju profitablno u
dobrim i loim vrmenima170. Ove akcije su dobile naziv po plavim ipovima u pokeri koji
imaju najveu vrednost. Green chips (zeleni etoni) akcije kompanija koje posluju u
tkz. zelenoj (earth friendly) industriji. Ove kompanije se bave obnovljivim izvorima
energije (solarna energija, energija vetra), organskom hranom, itd. Penny stock (akcije za
166
Dr Dara B. Milenovi Poslovno pravo, Ni 2011, str. 675.
167
Ibid str. 676
168
169
str. 336..
170
NYSE, dostupna na adresi http://www.nyse.com/content/faqs/1042235995602.html
109
BILTEN 1/2013
peni) akcije ije je cena veoma niska. U SAD u, odnosi se na akcije ije je vrednost
ispod 5$ odnosno u Velikoj britaniji ispod jedne funte (penny shares). Ovakve akcije su
veoma rizine jer se uglavnom radi o kompanijama koje se nalaze u poetku svog razvoja
ili akcionarskim drutvima koja su zapala u velike probleme i gubitke u poslovanju171.
Sopstvene akcije su akcije koje je drutvo steklo (kupilo) od svojih akcionara. Po
vaeem Zakonu drutvo moe da stekne akcije indirektno ili preko treeg lica koje
akcije stie u svoje ime ali za tu raun. Zakon predvia uslove i postupak sticanja
sopstevnih akcija. Za sticanje sopstvenih akcija prvo skuptina akcionara mora da donese
odluku o kupovini sopstvenih akcija. Odlukom se utvruje maksimalni broj akcija koji se
stie, minimalna i maksimalna cena odnosno nain za utrivanje te cene i rok u kome
drutvo moe stei akcije a koji nije dui od dve godine. Izuzetno odbor direktora moe
bez saglasnosti skuptine da donese odluku o sticanju sopstevnih akcija i to kada preti
vea i neposredna opasnost po drutvo i kada se sopstevene akcije stiu radi raspodele
zaposlenima u drutvu ili odboru direktora kao nagrada (odnosno izvrnom i nadzornom
odboru kada je upravljanje dvodomno). Postupak sticanja svopstvenih akcija pokree
odbor direktora odnosno izvrni odbor upuivanjem ponude akcionirama za otkup te
klase akcija. Ponuda za otkup mora da zadri vrstu, klasu i broj akcija, cenu koju je
drutvo spremno da plati ili nain utvrivanja te cene i rok u kome akcionari mogu da
odgovore na ponudu drutva koji ne moe biti krai od 15 dana. Jedan vid sticanja
sopstevnih akcija moe da se javi i kao mera odbrane akcionarskog drutva od
preuzimanja kontrole. Prinudna kupuvina sopstevnih akcija predstavlja podvrstu
sopstvenih akcija ali se zbog uestalosti korienja izdvojila kao mera odbare172. Kada
jedno drutvo stekne odreeni broj akcija sa pravom glasa drugog drutva ono moe da
zahteva od tog drutva da otkupi od njega akcije po ceni koje su vie od trine ili e u
suprotnom nastaviti postupak preuzimanja173. Kako bi izbegli opasnost od preuzimanja
drutvo e morati da prinudno otkupi svoje akcije, koje prodavcu donosi veliki profit.
3. Vrednost akcija
Nominalna vrednost - akcije je polazna taka kod odrivanja vrednosti akcija.
Nominalna vrednost je ona vrednost koju drutvo odredi kada prvi put emituje svoje
akcije. To je poetna cena po kojoj prvi vlasnik akcija stekne tu akciju a koju kasnije
moe prodati po ceni koja se razlikuje od nominalne174. Ovu cenu odruju njeni organi i
znaajna je samo kod prve prodaje jer kasnije ona ima relativno mali znaaj175. Sve akcije
iste vrste moraju da imaju istu nominalnu vrednost. Minimalna nominlna vrednost se
utvruje zakonom i ne moe biti nia od te vrednosti. U naem zakonodavstvu minimalna
nominalna cena je 100 dinara.176 U praksi postoje i akcije bez nomilane vrednosti, koje
poznaje i na zakon o privrednim drutvima. Razlog za izdavanje akcija bez nominalne
171
str. 336
172
Vuk Radovi Mere odbrane akcionarskog drutva od preuzimanja kontrole, Beograd 2008., 390 str.
173
Ibid. Str. 393.
174
175
str. 357.
176
Nominalna vrednost preferncijalne akcije ne moe biti nia od nominalne vrednosti obine akcije,
Zakon o privrednim drutvima lan 258.
110
BILTEN 1/2013
vrednosti je da bi se spreilo vezivanje vlasnika za tu vrednost i kako bi drutvo diblo

mogunost da prikupi vee iznose jer u tom sluaju akcije se mogu prodavati po
razliitim cenema koje su vee od nominalne177. Ta cena se uglavnom formira prema
volji investitora koliko je spreman da plati za tu akciju. One se knjigovodstveno
evidentiraju po ceni po kojoj su prodate pa one imaju raunovodstvenu vrednost.Prava
vlasnika ovih akcija nisu ni u jednom trenutku ugroena poto se vezuju za procenat,
odnosno uee u vlasnitvu.178 Knjigovodstvena vrednost ili raunovodstvena vrednost
predstavlja kolinik ukupne knjigovodstvene vrednosti akcijskog kapitala i broja
emitovanih akcija. Zbir svih akcija nominalne vrednosti ili akcija raunovodstvene
vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti ine trajni kapital akcionarskog drutva179.
Trina vrednost je najvanija vrednost kod akcija. Trina vrednost se formira na
berzanskim i vanberzanskim tritima usled ponude i tranje. U razvijenim ekonomijama
ova cena je podlona izmenama iz asa u as. Na trinu cenu akcije mogu da utiu
razliiti faktori poslovanje drutva, celokupna ekonomska situacija, razliiti ekonomski
faktori, poliki dogadaji, realizacija razliitih transakcija drutva itd.
4. Dividenda
Dividenda je godinji prihod od akcije koji se isplauje iz profita drutva. Pravo
svakog akcionara je pravo na dividendu. To je jedno od imovinskih prava koje ima svaki
akcionar drutva bez obzira koliko je dugo akcionar drutva. Za isplatu dividendi
potrebno neophodno je kumulativno ispunjenje dva uslova postojanje dobiti i odluka
nadlenog organa o isplati dividende180 s tim to ne postoji zakonska obaveza isplate
dividendi. U sluajevima kada drutvo loe posluje ono nee imati sredstava da podeli
akcionarima dividendu za poslovnu godinu. Sa druge strane kad drutvo dobro posluje
ono ima obevezu da prvo izmiri sva dugovanja koja ima npr. kamatu na obveznice pa tek
onda da isplati dividenu. Mogue je da organi drutva odlue da ne isplate dividendu
nego da dobit iskoriste u reinvestiranje te dobiti. Jedan izuzetak predstavljaju akcionari sa
preferncijalnim akcijama181. Akcionarima sa participativnim preferncijalnim akcijama u
sluaju dobiti dividenda mora biti isplaena. Ako postoje akcionari sa kumulativnim
preferncijalnim akcija oni imaju prednost kod isplate dividende iz ranijih godina od
akcionara sa obinim akcijama. Po pravu Republike Srbije odluku o isplati dividende
donosi skuptina akcionara na redovnoj skuptini. Dividedna se isplauje s obzirom na
prava iz odreene vrste akcije gde svi akcionari koji poseduju jednu vrstu akcija se
tretiraju jednako. Svaki akt kojim se pravi razlika izmeu akcionara u okviru iste vrste je
nitav. Dan isplate dividende se moe utvrditi statutom ili nain odreivanja datuma a
ako nije utvreno statutom utvruje se u odluci o isplati dividende. Zakonom su
predviena i ogranianja kada drutvo ne moe da izvri plaanje dividendi. Ti razlozi su
finansijske priorode, kada je neto imovina drutva manja ili bi postala manja usled isplate
dividendi. Drugo ogranienje se tie veliine isplate dividende odnosno ono ne moe biti
177
str. 327
178
Ibid
179
180
Dr Dara B. Milenovi Subjekti privrednog prava tree I dopunjeno izdanje, Ni 2006, str. 324
181
Ibid
111
BILTEN 1/2013
vee od dobiti na kraju te poslovne godine uveano za nerasporeenu dobit iz prethodnih

perioda i iznose rezervi predvienih za raspodelu akcionarima, a umanjene za
nepokrivene gubitke iz prethodnih perioda i iznose rezervi koje je drutvo u obavezi da
odrava u skladu sa zakonom ili statutom, ako takve rezerve postoje182. Svaki akcionar
koji je znao ili je morao znati da mu je dividenda isplaena u suprotnosti sa odredbama
zakona isplaeni iznos mora vratiti. Postoje vie naina isplate dividende. Najei oblik
isplate je u novcu. Jedan od naina je isplata u akcijama drutva kada drutvo ne eli ili
ne moe da isplati dividenu u novcu. U tom sluaju ona izdaje nove akcije akcionarima
na ime dividende, npr. 0,5 akcija za svaku postojeu akcija. Drutvo umesto svojih akcija,
akcionaru moe izdati i akcije zavisnog druva kao i bilo koju drugu hartiju od vrednosti
koju emituje drutvo. Takoe je mogue da se dividenda isplati u pruanju odreenih
usluga, u imovini ili proizvodima drutva183. Po Zakonu o privrednim drutvima
dividende se isplaaju u novcu a mogu se isplatiti i u akcijama drutva. Ako se plaaju u
akcijama drutva potrebna je saglasnost akcionara klase kojima se dividenda na takav
nain isplauje uz uslov da se isplata izvri u akcijama te klase. Izuzetno se doputa i
isplata u drugim klasama ako postoji troetvrtinska saglasnost akcionara iste klase.
Meudividenda (privremena dividenda, eng. interim dividends)je dividenda koja se
isplauje tokom poslovne godine. Isplata meudividende je mogua ako statutom drutva
nije drugaije odreeno i to u bilo kom trenutku izmeu redovnih sednica skuptine. Za
isplatu meudividende je potrebno da se ispune odreni uslovi koji se tiu poslovana
drutva odnosno da je drutvo periodu za koji se isplauje dividenda ostvarilo dobit i da
iznos koji za koji se isplauje dividenda nije vei od dobiti drutva nako zavretka
prethodne poslovne godine. Odluku za isplatu meudividende moe doneti odbor
direktora ako je to predvieno statutom ili odlukom skuptine. U tom sluaju
meudividenda se moe isplatiti samo u novcu. Isplata meudividendi moe da se javi
kao mera odbrane akcionarskog drutva od preuzimanja kontrole. Jedan od inilaca koji
moe da utie da jedno drutvo preuzme drugo(ciljno drutvo) su slobodna novana
sredstva tog drutva. Isplatom meudividendi ciljno drutvo e uiniti sebe manje
atraktivnim za preuzimanje184. Ne treba oekivati da isplata meudividendi moe
predstavljati osnovnu odbrabrenu meru, ali u sadejstvu sa drugim merama moe ostvariti
znaajan odraujui efekat.185 Likvidaciona dividena se javlja u procesu likvidacije
drutva. Preostali kapital u procesu likvidacije se isplauje prvenstveno poveriocima a
ostatak akcionarima. Isplatom likvidacione dividende vraa se kapital akcionaru na koji
se ne plaa porez186.
ZAKLJUAK
182
183
Londonska elektrodistribucija je svojim akcionarima ponudila mogunost da im se dividenda isplati u
struji, odnosno da plaanje rauna za struju bude prebijeno sa dividenom koju budu dobijali u toku godine
dr. Dejan D. Eri finansijska trita i instumenti, Beograd 2003. Str. 342
184
Vuk Radovi Mere odbrane akcionarskog drutva od preuzimanja kontrole, Beograd 2008., 390 str.
185
Ibid.
186
112
BILTEN 1/2013
Akcionarsko drutvo definisano je Zakonom o privrednim drutvima iz 2004.

godine. Pre toga, Zakon o preduzeima iz 1996. godine takoe odreuje ovu formu, a i
istoimeni akt iz 1988. godine koji je koristio termin ''deoniko drutvo''. Akcionarsko pod
ovim imenom sree se i u Zakonu o akconarskim drutvima Kraljevine Srbije iz 1896.
godine, kao i u jugoslovenskom Trgovakom zakoniku iz 1937. godine. Iz samog naslova
zakona i oblika drutva sledi i razlika izmeu termina ''akcija'' i ''deonica''. U teoriji su
podeljena miljenja o tome kom terminu treba dati prednost. U naem zakonodavstvu je
prihvaen termin akcionarsko drutvo. Prema Zakonu o privrednim drutvima
akcionarsko drutvo moe biti otvoreno i zatvoreno. Osnovni kapital drutva ii zbir
nominalnih vrednosti svih akcija.
Literatura
1. dr. Dejan D. Eri Finasijska trita i instrmenti drugo i dopunjeno izdanje, Beograd 2003. 318
320 str.
2. dr Dara B. Milenovi Subjekti privrednog prava tree I dopunjeno izdanje, Ni 2006, str. 263.
3. Trgovaki zakonik iz 1860, lan 31.
4. Zakon o akcionarskim drutvima iz 1896 godi., lan 1.
5. Lj. Nikoli Berzansko pravo i poslovanje, Ni 2008, str.88.
6. dr Dara B. Milenovi Poslovno pravo, Ni 2011, str. 670.
7. Zakon o privrednim drutvima, 2011 god.
8. dr. Dejan D. Eri Finansijska trita i instumenti drugo dopunjeno i izmenjeno izdanje, Beograd
2003,
9. dr Dara B. Milenovi Poslovno pravo, Ni 2011, str. 675.
10. Vuk Radovi Mere odbrane akcionarskog drutva od preuzimanja kontrole, Beograd 2008., 390
str.
11. Lj. Nikoli Berzansko pravo i poslovanje, Ni 2008, str.89.
Internet linkovi:
http://www.sec.gov.rs/index.php?option=com_remository&Itemid=47&func=select&id=31
http://www.sec.gov.rs/index.php?option=com_remository&Itemid=47&func=startdown&id=1607
NYSE, dostupna na adresi http://www.nyse.com/content/faqs/1042235995602.html
Kratka biografija
Roen 29.10.1987 godine, zavrio Pravni fakultet Univerziteta u Niu
113
BILTEN 1/2013
ASPEKTI I PRIRODA GLOBALIZACIJSKIH PROCESA

Ana Krkelji
UVOD
Veliki broj savremenih kritiara smatra da je dananji svet organizovan pod
uticajem globalnih procesa. Takvi procesi jaaju ulogu svetskog kapitalistikog sistema,
transnacionalnih organizacija i korporacija, kao i globalne kulture, pri emu istie se da
nacionalna drava i lokalna kultura sve vie gube znaaj i preanji autoritet. U samom
jezgru debate o globalizaciji, postavljaju se pitanja o prirodi globalizacijskih procesa,
poreklu globalizacije, njenim efektima i posledicama po svet, kao i o budunosti
globalizacije. Anthony Giddens definie globalizaciju kao ''jaanje drutvenih odnosa
irom sveta kojima se povezuju meusobno udaljena mesta, tako da lokalna deavanja
oblikuju dogaaji koji se odvijaju na velikoj udaljenosti i obrnuto''187. Mauro Guillen
smatra da je globalizacija proces koji vodi ka ''sve veoj meuzavisnosti i uzajamnoj
refleksivnosti uesnika u okviru ekonomskih, politikih i socijalnih jedinica irom
sveta''188.
Diskurs globalizacije inicijalno je polarizovan na antiglobalizacijski i
proglobalizacijski, pri emu nastupaju suprotstavljna shvatanja o prirodi, poreklu,
efektima i budunosti globalizacije. Uopteno govorei, za branitelje globalizacija
predstavlja sutinski pozitivan proces, koji predstavlja vrhunac kapitalizma i trine
ekonomije, doprinosei irenju demokratije i sloboda, uveanju bogatstva, uvaavanju
razliitosti, slobode, ljudskih prava, poveanju zdravlja i sree. Suprotno stanovite o
globalizaciji iznose kritiari za koje je globalizacija postala sinonim za globalni
kapitalizam i imperijalizam, drugim reima, ona predstavlja jo jedan oblik nametanja
globalne logike kapitalizma i trita na sve vie regija u svetu i sfera ivota koji potvruje
hegemoniju bogatih i razvijenih drutva i nacija, u osnovi, proces koji dovodi do jaanja
najbogatijih slojeva i sektora u svetu. Rasprave o globalizaciji koje vode ovi autori,
upuuju na ideju o postojanju dva vida ili dva glavna toka globalizacijskih procesa. S
187
Boaventura de Soza Santos (2002): Procesi globalizacija, prevod s engleskog Slobodanka Glii, u Re
(str. 5-65), Beograd.
188
Mauro F. Guilln (2010): Is Globalization Civilizing, Destructive or Feeble? A Critique of Five Key
Debates in the Social Science Literature; u Readings in Globalization: Key Concepts and Major Debates
(str. 4-17) edited by George Ritzer and Zeynep Atalay, Wiley-Blackwell, Oxford.
114
BILTEN 1/2013
jedne strane, uoavamo pozitivne trendove i efekte globalizacije, kao uinka irenja
svesti, demokratije, bogatstva, informacija, uvaavanja razliitosti irom planete, dok, sa
druge strane, globalizacija, kao negativni trend, dovodi do jednosmernog uticaja i jaanja
moi sila centra na utrb ostatka sveta.
Postavlja se pitanje, koja od ovih tedencija sutinski odreuje pravac i domet
uticaja, te ''sudbinu'' onog to nazivamo globalizacijom u savremenom svetu? Ako
poemo od shvatanja da globalizacija nije jednolinijski, monolitan i jednoznaan proces,
ve turbulentan, kontradiktoran i neizvestan proces koji generie razliite, esto oprene
efekte na raznim nivoima drutvenih interakcija, vrlo je diskutabilno zadravanje na
jednom od ovih stanovita o globalizaciji. irenje logike kapitala i trinog modela
ponaanja unutar svetskog sistema, kao i irenje demokratije u raznim vidovima
drutvenog ivota, istovremeno jaanje centralizacije i organizacije moi, akumulacija
bogatstva pojedinaca i grupa, u suprotnosti sa procesima fragmentacije moi, koji su sve
vie pluralni, zajedno stvaraju ''globaln' polje borbi, konflikata i sukoba. Anthony Negri i
Michel Hard, u knjizi ''Impreija'' 2000, ukazuju na kontradikcije unutar globalizacije u
smislu impreijalistike logike ''Imperije'' i asortimana borbi koji stvaraju polje tenzija i
konflikata, otvarajui prostor za progresivnu demokratizaciju i samoostvarenje189.
Moemo rei da globalizacija deli sveti, isto kao sto ga ujedinjuje. Takva dinamika
meusobnog i paralenog dejstva protivrenih procesa globalizacije proizovdi mnotvo
sukoba i borbi koje karakteriu savremeno drutvo u kojem ivimo. Jednostrana
odreenja koja ne uzimaju u obzir sve aspekte globalizacije i njihovu tesnu
meupovezanost u sloenoj slici koju grade globalizacijski procesi, ne objanjavaju u
potpunosti sve njene forme i, esto, njene protivrene uticaje i posledice na drutvo u
njegovim pojedinim segmentima, kao i u celini. Umesto toga, globalizaciju je potrebno
posmatrati kao izuzetno sloen, kontradiktoran, ambivalentan set insitutucija i
drutvenih odnosa koji poprimaju ekonomske, politike, kulturalne i drutvene forme.
''Dijalektiki posmatrano, globalizacija ukljuuje i kapitalistika trita i skupove
socijalnih odnosa i protoke roba, kapitala, tehnologije, ideja, formi kulture i ljudi preko
nacionalnih granica posredstvom globalno umreenog drutva''190.
Dakle, globalizacija otvara razliite horizonte, posledice, prisutpe i interpretacije.
Ukoliko nastojimo da spoznamo njenu sutinu i predvidimo njene potencijalno
negativne, ali i pozitivne rezultate, kao i mogunosti plodotvorne saradnje u svestranom
polju koje generiu globalizacijski procesi, vano je da ovom fenomenu pristupimo
hrabro i otvoreno, bez oslanjanja na bilo koju naznaku izvesnosti i navike prebrzog
predvidjnja, to znai, pre svega, otvaranje ka novim interdisciplnarnim i
transdisciplinarnim sponama koje na kritiki nain dovode u vezu i ispituju razliite
aspekte drutvene stvarnosti u novonastalim globalnim i lokalnim okvirima.
1. MEDIJI U ERI GLOBALIZACIJE-GLOBALNI I LOKALNI KONTEKST
Jedan od najvanijih aspekata diskusije o odnosu globalnog i lokalnog u kontekstu
globalizacije, moe se formulisati u pitanje: Da li globalizacija homogenizuje
189
Douglas Kellner (2007): Dialectics of Globalization: From Theory to Practice,
dostupnona:http://pages.gseis.ucla.edu/faculty/kellner/essays/2007_Kellner_DialecticsGlobaltoPrac07.pdf
190
115
BILTEN 1/2013
unitavajui lokalno? Globalizaciju moemo posmatrati kao amalgam homogenizujuih

sila uniformnosti i istosti, i heterogenosti, razliitosti i hibridnosti. U tom smislu, Giddens
objanjava da je globalizacija ''proces koji dovodi do dezintegracije kao i do
usklaivanja''191. Friedman opisuju globalizaciju kao proizvod kulturalne
fragmentiranosti, na isti nain kao to je rezultat modernistike homogenosti192. Sa jedne
strane, globalizacija otvara proces standardizacije u kojem globalizovana masovna
kultura cirkulie svetom stvarajui svuda istost i homogenost. Ali, globalizovana kultura
omoguava i jedinstvenu aproprijaciju i razvoje irom sveta, podstiui tako hibridnost,
razliitost i heterogenost193. Kulturalna globalizacija, dakle, dovodi do susreta ili meanja
razliitih svetskih kultura. Navike, obiaji i kultura dolaze sa protokom robe, kapitala i
ljudi preko nacionalnih granica. Kulturalni kontakti ne dovode do nestajanja starih
obrazaca, ve do stvaranja novih praksi. U savremenom globalnom svetu tradicionali
oblici kulture i ''prenosioci'' kulturalnih obrazaca, kao to su knjievnost, religija,
prosveta i druge kulturalne forme i institucije, sve vie gube znaaj, dok primat
preuzimaju masovni mediji koji postaju osnovni kreatori drutvene stvarnosti. Mediji
oblikuju vienje savremene globalne kulture. Doivljaj stvarnosti je u savremenom svetu
najesce sekundaran, posredovan ili ''iz druge ruke''. Na najposredniji odnos sa drugima
je posredovan kroz televiziju, film, video, internet, fotografije i sl, a pristup je izraen u
zamrznutim, ogranienim, pohranjenim i nanovo prikazanim slikama. Moemo rei da u
savremenom svetu mi ivimo sa medijima i u medijima. Ljudi svakodnevno stupaju u
razliite interakcije sa medijskim reprezentacijama sveta. Mi itamo medijske slike, na
svet je posledino posredovana slika, podvrgnuta interpretaciji, rekonstrukciji i
menjaju194.
Mediji su poslednjih desetak godina poprimili globalni karakter. Globalni mediji
predstavljaju neophodnu komponentu globalnog kapitalizma i ine jednu od njegovih
glavnih odlika. Sa komercijalizacijom i vrom integracijom u globalnu ekonomiju, idu
i vei medijski, oglaivaki i opti korporativni prodor195. Masovnost i monopolizacija
medijskog sistema, uz jaanje transnacionalnih medijskih imperija, dovodi u pitanje
nezavisnost medija. Mnoge zemlje u svetskom sistemu tee ovom komercijalnom modelu
medijskog delovanja, kao imperativu kojem se prilagoavaju da bi ostvarile komercijalni
uspeh i opstale na globalnom tritu. Zbog dominatno komercijalno-profitne funkcije
medija, javlja se opasnost od zanemarivanja osnovnih demokratskih funkcija medija
(informativne, obrazovne, socijalizacijske), to utie na opadanje kvaliteta medijskog
izvetavanja i dovodi u pitanje njihovu ulogu javnih komunikatora. Odstupanje od
kritike uloge medija uveliko je povezano sa irenjem logike profita na planetarnom
191
192
193
194
Hanno Hardt (2002): Vizualna kultura v kulturnih tudijah; u Cooltura: Uvod v kulturne tudije, uredili
Ale Debeljak, Peter Stankovi, Gregor Tomc, Mitja Velikonja, Scripta, tudentska zaloba Ljubljana.
195
Edvard S. Herman i Robert V. Mekesni (2004): Globalni mediji. Beograd: Clio.
116
BILTEN 1/2013
nivou, ali i sa optim drutvenim stanjem, stepenom osveenosti i preduzimljivosti

pojedinih zemalja.
Kakva je situacija na lokalnom planu? Da li je Srbija dovoljno svesna drutvenih,
ekonomskih i kulturalnih transformacija koje se poslednjih godina deavaju pod uticajem
globalnih procesa, i na koj nain identifikuje i planira svoju izmenjenu ulogu u takvim
novonastalim drutvenim uslovima? Ovo pitanje zahteva prethodno razumevanje
drutveno-istorijskog puta koji je Srbija prela u skoranjem periodu, a koji se znatno
odrazio na sadanje stanje. Sveopta kriza u kojoj se nalo savremeno srpsko drutvo na
poetku 21. veka, a koja se odraava na ekonomiju, kulutru, identitet i vrednosti koje se
nastoje uspostaviti i ouvati, ali i sve druge aspekte ivota, skicira drutvenu stvarnost
koja nosi teko breme prouzrokovano kompleksnou dogaaja i kontinuiranim procesom
tranzicije kroz koje je Srbija, zajedno sa zemljama u okruenju, prola u protekom
periodu. Drutvo u kojem ivimo odlikuju procesi stalne reforme koji su u Srbiji
zapoeti nakon demokratskih promena i jo uvek traju, obuhvatajui gotovo sve
drutvene sfere, od ekonomije, pravosudnog sistema, obrazovanja, socijalne politike do
kulture i medija. Srbija, koja nosi oznaku poluperiferijske zemlje u globalnom sistemu
drutvene raspodele, u svojoj sutini je tranzicijska, to znaci da je u stalnom procesu
tranzicije od jednog skupa struktura ka drugom skupu struktura, sledei jednu formu
nakon druge, dok se ni prethodna nije zavrila, niti su njeni uinci dovoljno ispraeni i
ispitani, zbog ega je nestabilna i nosi karakteristike praznine, diskontinuiteta i
nestruktuiranosti. ''Bivanje'' izmeu jezgra i periferije otvara jedno novo polje, ''jednu
skoro treu dimenziju poluperiferije, jednu vrstu nejasnog haotinog stanja''196. Visok
nivo korupcije, tribalizma, repatrijahalizacije, kriminalizacije itd., u stvari su osnovali
polje, ak su se revitalizirali, unutar procepa izmeu novih formi koje je uvela tranzicija i
starih drutvenih struktura. U kriznim vremenima, preovlauju jednokratna i oskudna
reenja ili filozofija ''preivljavanja'' za razliku od filozofije ''ivljenja'', koja
podrazumeva kontinuirani, sveobuhvatan i osmiljen nain rada na kvalitetu ivota u
zajednici. Kada se perspektiva budunosti izgubi u haosu uljuljane, destablizovane
svakodnevnice, ''preivljavaki'' pristup uzima maha, to se ogleda kako u materijalnoj,
tako i u duhovnoj bedi. ivot ''od danas do sutra'', ne garantuje vie od pukog opstanka,
pri emu se alternative trae na samoj margini egzistencijalne oskudice. Bekstvo od
realnosti, eskapizam, u neki novi ''udesni'' svet uitka i blagostanja koje prua opsena,
zbog osujeenosti svakodnevnim i oseanja bespomonosti u pogledu menjanja takve
neprijatne stvarnosti, tada postaje bliska opcija. U poslednje dve decencije, gotovo svaki
''prosean'' ovek, kao pripadnik ovdanjeg drutva, na neki nain, proiveo je slino
iskustvo ili se makar naao u iskuenju da mu se preda. Tome je doprineo prolongirani
oseaj straha i konfuzije zbog neizvesnosti i nepravedne drutveno-ekonomske situacije.
Mentalna i moralna konfuzija, posebno je izraena kod mladih narataja, koji su neretko i
sami rtve raznih oblika nehumanog postupanja i krenja osnovnih ljudskih naela.
Potraga za neupitnim vrednostima i sigurnim temeljem u poljuljanom drutvu koje je u
''stalnom prelazu'', proizilazi iz takvog hroninog stanja zbrke snabdevajui se
196
Marina Blagojevi (2009): Non-White Whites, Non-European Europeans and Gendered Non-Citizens:
On A Possible Epistemic Strategy from The Semipheriphery of Europe; u Marina Blagojevi, Knowledge
Production at the Semipheriphery A Gender Perspective (str. 20) Beograd: Institut za kriminoloka i
socioloka istraivanja.
117
BILTEN 1/2013
pokuajima iracionalnog pojednostavljenja u kojima se pronalazi kratkotrajni beg od

stvarnosti. U tom pogledu, mediji, svesno ili nesvesno, esto idu ruku pod ruku sa
jalovom slikom drustvene dehumanizacije, nudei narodu raznovrsne ''opijume'', laku
zabavu i trivijalne sadrzaje, koji truju besmislom. Krajem prolog veka, koristei
nepovoljne drutvene uslove i rezigniranost koja je zavladala duhom, politiki vrh je u
saradnji sa domaim medijima, nasilno promovisao svoje politike interese. Tokom
devedesetih godina prolog veka, mediji u Srbiji uestvovali su u kontroli javnog prostora
i diskursa, a u svojim informativnim, kulturnim, obrazovnim i zabavnim programima,
promovisali su negativne etnike i druge stereotipe, otvoreno irei govor mrnje. Takava
diskriminatorna praksa je u dananjim uslovima nakon demokratskih preobraaja, i dalje,
ukorenjena i prisutna, u manje vidljivim, ali i otvorenim vidovima diskriminacije. U
vreme nakon Miloevievog reima, posle petooktobarskih promena, nezavisni mediji u
Srbiji su u stalnim pokuajima komercijalizacije, sa stalnim porastom tabloidnih
karakteristika u gotovo svim medijskim sadrajima i oblastima izvetavanja. Protekle
decenije siromatva, ratovanja, nesigurnosti i politikog rascepa na teritoriji bive
Jugoslavije, doprinelo je padu ne samo materijalnih, ve i kulturalnih, humanistikih,
etikih i svih drugih opte ljudskih vrednosti, to se neminovno odrazilo i na opadanje
kvaliteta domaih medija. Mediji, najee u sprezi sa vladajuim reimom i njihovim
trenutanim interesima i projektima, poeli su da gube svoje osnovne demokratske
funkcije, dok je komercijalno-profitna medijska funkcija izbila u prvi plan. Pratei
savremene tokove, srpsko drutvo je poput ostatka sveta, uveliko zagazilo u doba
globalnog ujednaavanja ukusa i svesti, programirane proizvodnje potroakog duha,
dobom formiranja mase potencijalnih kupaca robe najireg proizvodnog spektra''. Proces
medijske tabloidizacije koji je obeleio kraj XX veka kao opti, globalni medijski trend, u
Srbiji se ispoljavao u svom najdrastinijem obliku. Poplava tabloida, naviranje tabloidnog
miljenja i ukusa, prevaga jeftinih programa, doprinela je optoj povrnosti koja je
zavladala srpskim medijskim prostorom. Tedencija tabliodizacije svih medijskih sadraja
i formi, kao posledica toga, poela je da prodire u svaki segment i strukturu ve
poljuljanog i duhovno i kulturalno osiromaenog drutva. ''Dugogodinja teka
ekonomska i politika situacija, doveli su stanje drutvene svesti na nivo koji pogoduje
bujanju tabloidne kulture, miljenja, ivljenja...Oni su dakle posledica, ne uzrok, ali
njihovo uporno odravanje raa niz novih posledica-dalje tonjenje ka evropskom dnu''.
Ekonomska propaganda u medijima koja esto utie na vulgarizaciju svih aspekta
medijskih programa, u svom stremljenu ka profitu ostavlja mnogo ozbiljnije posledice
nego to se to moda na prvi pogled ini. Degradacijom i vulgarizacijom ukusa, mediji
utiu na formiranje svesti i stavova publike, a naroito su im podlone one
najvulnerabilnije grupe tj. mlade generacije. Re je, dakle, o tedenciji koja ima dugorone
tetne efekte na sadanje i budue generacije, kao i na drutvo u celini. Ukoliko ne
stanemo na put daljem irenju takve medijske (ne)kulture, osnaivanjem ljudi da im se
aktivno suprotstave, postoji realna pretnja stvaranja ''konformistikog drutva, formiranja
ljudi koji nee imati drugih svetinja i ideal do li trke za novcem, posedovanjem i grabei
materijalnih dobara. A to je drutvo potrcanog individualizma, sebinosti,
dehumanizovano drutvo konzumenata''.
Savremeno srpsko drutvo danas se nalazi na prekretinci. Stanje u ovdanjem
drutvu i kulturi za koje su umnogome zasluni mediji, svedoi o jo uvek
118
BILTEN 1/2013
neprevazienom jazu izmeu skoranje prolosti i perspektiva budunosti. ''Most'' koji

srpsko drutvo nastoji izgraditi na svom putu ka civilnom drutvu, drutvu znanja, istinski
demokratskom drutvu koje je okrenuto ka svetlijoj budunosti, jo uvek nije dobio svoje
stabilne temelje. U ovom trenutku i iz ove pozicije, mozemo samo mapirati neka od
kljunih polja na kojima treba kontinuirano i predano raditi kako bismo bili blie
ostvarenju takvog cilja. Polazei od shvatanja da su za izgradnju civilnog drutva
najpotrebniji svesni i angaovani graani koji bi zauzeli aktivno uee u demokratskim
procesima u svim segmentima drutva, nuno je osvrnuti se na naine na koji oni dobijaju
informacije, grade znanja i stupaju u odnos sa razliitim drutvenim strukturama. Mediji
su jedan od najznaajnijih kanala informisanja ire javnosti, ali i instrumenti kroz koje
savremeni pojedinci grade lini identitet i svest o razliitim domenima stvarnosti. U tom
smislu, javlja se potreba za dobro osmiljenim i kontinuiranim medijskim obrazovanjem,
koje e predstavljati platformu izgradnje demokratinijeg drutva budunosti.
2. MEDIJSKO OBRAZOVANJE U NOVOM DRUTVENOM PORETKU
Tokom svog izlaganja na festivalu ''Hay'' u Velikoj Britaniji 2013 godine, Google-
ov predstavnik upravnog odbora, Eric Schmidt, rekao je da je svet otiao predaleko u
prisiljavanju tinejdera da nikada ne zaborave. On je istakao da su sadanji tinejderi prvi
koji ce moi da podele konkretan dokaz za svaki svoj dan, ta su radili, s kim su se
druili, gde su sve bili, i prvi koji nee moi da zaborave na svoje greke. Time je hteo da
upozori na latentne posledice koje proizilaze iz masovne (i nesavesne) upotrebe novih
medija, kao i da ukae na injenicu da su dananje generaciju pod mnogo veim uticajem
medija nego prethodne.
Moemo s pravom rei da dananje generacije ive u jednom novom poretku stvari,
u tzv. medijskoj stvarnosti, koju karakterie kultura u kojoj slike, zvuci i predstave
''uestvuju u stvaranju svakodnevnog ivota, dominiraju nad slobodnim vremenom,
oblikuju politika gledita i drutveno ponaanje i nude grau na osnovu koje ljudi
oblikuju ak i svoj identitetpoto medijska kultura oblikuje dominantna shvatanja o
svetu i naim vrednostima''197. Prema Kelneru, medijska kultura predstavlja komercijalni
oblik kulture, koji se stvara radi profita i distribuira u vidu robe. Medijska kultura, dakle,
predstavlja uporinu taku kroz koju se prelamaju nae svakodnevne aktivnosti, stavovi,
vrednosti, stilovi zivota, pa i na identitet. Da bismo mogli da je shvatimo i da joj se
odupremo, trebalo bi da budemo spremni, to podrazumeva kontinuirano medijsko
obrazovanje koje, u svom najosnovnijem obliku, rezultira sticanjem elementarne
medijske pismenosti. U suprotnom, postajemo puki konzumenti, komercijalni roboti i
rtve medija i medijske (ne)kulture.
Mnoge evropske zemlje su u proteklih nekoliko decenija ozvaniile medijsko
obrazovanje kao nastavnu opciju na nekom od nivoa u sistemu obrazovanja. Nastavne
opcije koje povezuju medije i obrazovanje oznaavane su razliitim pojmovima i
nazivima, najee kao medijsko obrazovanje, medijska pismenost i ''obrazovanje za
medije'', a njihovi programi nemaju uvek isto znaenje i ne obuhvataju iste aktivnosti, jer
su se ciljevi i oblici ove vrste edukacije menjali tokom vremena. U Srbiji opte
obrazovanje ne ukljuuje i medijsko obrazovanje. Medijsko obrazovanje nije ozvanieno
197
119
BILTEN 1/2013
kao deo kolskog sistema i retko se pojavljuje u okvirima neformalnog procesa

obrazovanja. U savremenom razvijenom svetu, medijsko obrazovanje postaje deo
elementarnog opteg obrazovanja, a u najrazliitijim formama, javlja se i kao deo
neformalnog obrazovanja. Medijski nepismenim smatraju se oni koji nisu stekli imunitet
kritike svesti neophodan za odbranu od izloenosti tetnom medijskom uticaju.
Medijsko obrazovanje ili obrazovanje za medije postaje sastavni deo obrazovanja
graana u savremenim, demokratski orijentisanim zajednicama.
Koncept medijsko obrazovanje, poeo je da se upotrebljava jo ezdesetih godina
u meunarodnim krugovima koji su se bavili istraivanjem problema obrazovanja,
naroito u krugovima vezanim za UNESKO198 (Gone, 1998). Potreba za izuavanjem
korelacije izmeu medija i obrazovanja proistekla je iz tadanje dileme o perspektivama
upotrebe televizije u obrazovnom kontekstu. Pratei razvoj novih medija i njihov
intenzivni prodor u gotovo sve sfere drutvenog i individualnog ivota, meunarodna
organizacija UNESKO je poetkom devedesetih godina prolog veka, donela
''Deklaraciju o obaveznom medijskom obrazovanju'', od predkolskog do visokokolskog
nivoa, koju su usvojile neke od najrazvijenijih svetskih zemalja. U Srbiji, medijsko
obrazovanje ili obrazovanje za medije, kao zasebna tema postaje aktuelna tek poslednjih
godina. Srbija, sa oko 60 odsto funkcionalno nepismenih graana, drastino zaostaje za
ostalim evropskim zemljama, to je dovodi na samo dno evropske lestvice, iz ega se
jasno moe zakljuciti da su njeni graani i najlake rtve medijske manipulacije i
medijske (ne)kulture u kojoj dominira tabloidni pristup. Njima je, dakle, medijsko
obrazovanje, koje garantuje elementarni stepen kritinosti u odnosu na medijski sadraj,
samim tim najpotrebnije. U suprotnom, oni ostaju pasivni recipijenti, puki konzumenti
medijskih poruka, rtve povrnih, zaglupljujuih sadraja kojima je jedini cilj ostvarenje
profita i/ili promocija politikih interesa. Zaboravljajui na svoje drutvene funkcije,
mediji neretko zastupaju otvorenu ili manje otvorenu formu simbolikog nasilja.
Simboliko nasilje je ''nasilje koje se vri uz preutno sauesnitvo onih koji ga trpe i,
isto tako, esto i onih koji ga vre, i to u meri u kojoj su i jedni i drugi nesvesni da ga ine
ili da ga podnose''. Uzimajui u obzir ovakve potencijalno tetne efekte medija, ali i
njihov demokratski potencijal, pozitivnu funkciju medija u demokratizaciji sfere
komunikacije, medijsko obrazovanje dostupno za sve, to znai, dostupnost kvalitetnih
znanja i informacija kako za mlade generacije koje su tek u procesu socijalizacije i
identitetskog formiranja, tako i za one starije generacije, kojima esto nedostaje i
elementarna medijska pismenost, postaje urgentno drutveno pitanje.
U najoptijem smislu, medijsko obrazovanje ili obrazovanje za medije, znai
pripremati mlade i budue generacije da ive u svetu sa medijima i u medijima.
Obrazovanje za medije treba da ui kritikom itanju medijskih poruka, to znai,
prihvatiti da one nisu prozor u svet ili ''ogledalo stvarnosti'' koje transparentno
reflektuje realnost kakva jeste, ve njeni aktivni konstruktori koji uestvuju u kreiranju
razliitih verzija takve stvarnosti ili slika stvarnosti. Medijsko opismenjavanje, kao ui
pojam sadran u prethodnom, podrazumeva ''poduavanje jeziku i pismu medija, to jest,
znakovnom i simbolikom pismu kojim se poruke ispisuju i znaenja sugeriu''199.
Ovakvo stanovite podrazumeva delanje u pravom smislu te rei, analizu, raspravu,
198
ak Gone (1998): Obrazovanje i mediji. Beograd: Clio.
199
Divna Vuksanovi (2008): Knjiga za medije-mediji za knjigu. Beograd: Clio.
120
BILTEN 1/2013
konstrukciju i dekonstrukciju medijskih poruka (ibid, 2008). U vezi sa ovim pojmovima,

blizak je i pojam obrazovanje putem medija. ''Pod obrazovanjem putem medija treba
podrazumevati studiranje, poduavanje i vaspitanje, uz pomo modernih sredstava
komunikacije i izraavanja, koji postaju sastavni deo specifinog i autnomnog procesa
saznanja u pedagokoj praksi i teoriji''200. Re je o praktinom aspektu primene medija u
obrazovanju, o sticanju vetina za korienje razliitih medija u obrazovnom kontekstu,
njihovoj specifinoj upotrebi kao didaktikih materijala, koji se koriste samostalno ili u
kombinaciji sa drugim nastavnim sredstvima. Sutina medijskog obrazovanja jeste
dostizanje vieg nivoa medijske pismenosti. ''Vii nivo medijske pismenosti omoguava
vam da mnogo jasnije sagledate granicu izmeu stvarnog sveta i sveta koji stvaraju
mediji. Kada ste medijski pismeni nalazite jasne putokaze za snalaenje u svetu medija,
te moete da doete do eljenih iskustava i informacija, a da vam pri tome panju ne
odvraaju stvari koje su za vas tetne. U situaciji ste da gradite ivot kakav vi elite, a ne
da preputate medijima da vam ga oni grade kako oni ele''201. S obzirom da pojedinci
nemaju veliki uticaj nad medijskom ponudom, oni se mogu kroz proces medijskog
obrazovanja osnaiti i podstai na preusmeravanje kontrole s medija na sebe. Zbog
''informacione preplavljenosti'' u savakodnevnom ivotu, susreemo se sa ogromnom
koliinom verbalnog i vizuelnog materijala to nas dovodi do stanja dezorijentisanosti,
manjka kontrole i izbora. Kako bismo mogli da izdvojimo pouzdane ili korisne
informacije, potrebno je da posedujemo odreeni nivo medijske pismenosti, u suprotnom,
ishod moe da bude stanje ''medijskog slepila'', kada nismo u mogunosti da utvrdimo
izvor informacija koje stiemo i meamo nae stvarno iskustvo sa posredovanim202.
Sloeni proces medijskog obrazovanja, iji je ishod medijska pismenost ili medijski
pismena osoba, koja je u stanju da se zauzme kritiki i aktivno u odnosu na razliite
medijske forme i sadraje, trebalo bi da je usmeren ka sveobuhvatnom i kontinuiranom
izuavanju medija kao obrazovnih sadraja i sredstava, i to, ne samo u kontekstu sticanja
vetina za njihovo korienje, ve i u irem, drutvenom, kulturalnom i komunikacijskom
okviru razmatranja fenomena medija i medijske kulture. tavie, ovakvi obrazovni
procesi i sa njima u skladu ciljevi, nisu ostvarljivi bez uporednih procesa obrazovanja
koji, zajedno sa istinski demokratskim procesima, ostvarenim u jednom realnom drutvu
koje afirmie obrazovanje i kulturu kao samosvrhu, a ne kao sredstva za ostvarenje neeg
drugog, promoviu univerzalne kulturalne vrednosti, omoguavajui tako opstanak
kulture i osnovnih vrednosti graanskog drutva. Drugim reima, aktuelno medijsko
obrazovanje, pored procesa uenja o medijima koji podrazumevaju neposrednu obuku za
korienje novih komunikacijskih sredstava, ''trebalo bi da obuhvati i sve druge procese
komunikacijskog posredovanja, koji se ne tiu samo kulture mas-medija, nego i one vrste
socijalizacije, to (kreativno) doprinosi opstanku i razvoju sveta kulture, posmatrano ne
samo u kontekstu medijskog, ve i svakog drugog, na humanistikim osnovama
izgraenog sistema miljenja, uenja i vrednovanja''203. U savremenom globalnom svetu,
200
ak Gone (1998): Obrazovanje i mediji. Beograd: Clio.
201
Dejms Poter (2011): Medijska pismenost. Beograd: Clio.
202
Dejvid Dajls (2011): Psihologija medija. Beograd: Clio.
203
Divna Vuksanovi (2008): Knjiga za medije-mediji za knjigu. Beograd: Clio.
121
BILTEN 1/2013
nauka, tehnika i tehnologija razvijaju se mnogo bre od kulture, ali bez kulture i
prosveenosti ne moemo govoriti o izgradnji novog, humanijeg i demokratinijeg sveta
u globalnoj zajednici. Jednosmeran pravac razvoja nauke i novih tehnologija, bez
uporednog razvoja i afirmacije humanistikih principa, uvruje tedencije
tehnologizacije, komercijalizacije i depersonalizacije, na globalnom, kao i na lokalnom
nivou, to, u krajnjem ishodu, dobija formu otuenja, konformizma i pukog
konzumerizma. Pokazatelji razvijenosti drutva ne svode se samo na ekonomske i
nauno-tehnoloke inioce, ve obuhvataju i podatke o obrazovanju, kulturnoj
razvijenosti, ravnopravnosti, potovanju ljudskih prava, sloboda, razvijenosti demokratije
i humanosti u ljudskim odnosima. U tom smislu, obrazovanje za medije, kao integralni
deo celokupnog procesa obrazovanja, treba da sledi ne samo aktuelne nauno-tehnoloke
trendove i dostignua, ve i naela demokratije, pravinosti i solidarnosti, odnosno svega
onog humanog to vodi razvoju celovite, slobodne, autonomne linosti koja je u stanju da
kritiki procenjuje drutvene strukture i zauzme aktivnu drutvenu ulogu.
3. DOIVOTNO UENJE I MEDIJI-PRILOG KONCEPTU
MEDIJSKOG OBRAZOVANJA
Zahvaljujui razvoju novih globalnih medija i sredstava komunikacije, dolazi do
ekonomskog, politikog i kulturalnog proimanja, tako da se moe govoriti o nastanku
jedne nove ''planetarne civilizacije'', koja brie nekadanje razlike koje su delile nacije i
kulture. Stvaranje prostora za razvoj i afirmaciju planetarnog humanizma, u smislu
saradnje drava na zajednikoj dobrobiti i ouvanju civilizacijskih tekovina, javlja se kao
jedna od globalizacijskih perspektiva. Sa druge strane, proces globalnog ujednaavanja,
preti stvaranjem uniformnosti i istosti, to dovodi u pitanje ouvanje posebne i specifine
nacionalne kulture. Problem se javlja i u ekonomskom domenu, kada se uzme u obzir da
globalizacija doprinosi asimetriji u ekonomskom razvoju zemalja u svetskom sistemu.
Neujednaeni drutveno-ekonomski razvoj, koji podstiu globalizacijski procesi,
najdrastinije posledice ostavlja na poluperiferijske i periferijske zemlje u svetskom
sistemu, koje, oslabljene i interno i eksterno, moraju uloiti vie napora da bi ile u korak
sa razvijenim centralistikim zemljama. Kao to je ve spomenuto, sveopti proces
drutvene tranzicije, koji je karakteristian za zemlje u razvoju, namee niz novih
problema i izazova sa kojima treba izai na kraj. U tom kontekstu, promena paradigme
obrazovanja i obrazovnog sistema, postavlja se kao jedan od najvanijih i najurgentnijih
zahteva. Na to ukazuju i brojni svetski i ekonomski dokumenti koji obrazovanje vide kao
jedan od najznaajnijih resursa 21. veka.
Potreba za rekonstrukcijom celokupnog sistema obrazovanja i vaspitanja, u
njegovim formalnim, neformalnim i informalnim segmentima, javlja se u okviru
sveukupnih procesa drutvene tranzicije. Postojei obrazovni sistem u Srbiji nosi
posledice opteg drutveno-ekonomskog pada tokom devedesetih godina i odraava
kompleksnost procesa i promena u periodu posle 2000. godine, kada su reforme zapoete,
zaustavljene, a zatim, u odreenim segmentima, iznova pokrenute. Formalno obrazovanje
se kod nas i dalje rigidno dri svojih tradicionalnih osnova. Promene koje se deavaju u
domenu obrazovanja najee su ili samo formalne i rutinske, kao slab odgovor na
pritiske ''spolja'', kako bi se ilo u susret propisima i zahtevaima meunarodnih i
nacionalnih organizacija, ili suvie trome i parcijalne, kao posledica neodgovarajueg i
122
BILTEN 1/2013
sporog delovanja i menjanja kole nasuprot brizim i radikalnim promenama u

svakodnevnom ivotu i radu. Radi spreavanja ostanka i opstanka na evropskoj periferiji,
Srbiji je potreban organizovan i kvalitetan razvoj sistema obrazovanja, koji je jedan od
najznaajnijih uslova za razvoj zemlje ka drutvu zasnovanom na znanju. U dananjem
globalnom, postindustrijskom ili postmodernom vremenu, kada se sve vie pribliavamo
paradigmi ''drutva koje ui'' ili drutva zasnovanog na znanju, tradicionalno ukorenjen
vaspitno-obrazovni sistem, koji se razvijao u skladu sa potrebama industrijskog drutva,
ispostavlja se kao nedovoljno fleksibilan u odnosu na sve promenljivije, interaktivnije i
kooperativnije forme svakodnevnog ivota i rada. Savremeni ivot je postao ivot u svetu
zasienom porukama, ivot koji je pod stalnim pritiskom prilagoavanja novim
pristupima, informacijama i znanjima. Globalizacija je doprinela razvoju medija kao
kolektivnih izvora informacija i slika. Knjige su danas postale samo jedan od kanala
informisanja i sticanja znanja. Posredstvom masovnih medija, primamo ogroman broj
raznovrsnih informacija koje su gotovo svima lako dostupne i sve se bre proizvode.
Mnogo vie informacija o spoljnjem svetu dobija se putem masovnih medija nego iz
kole i uopte posredstvom tradicionalnih oblika uenja. Medijsku kulturu, koja je postala
dominantan oblik savremene kulture, moemo oznaiti kao odreenu formu pedagogije,
koja ui poeljno i nepoeljno ponaanje, uloge, vrednosti i prenosi znanja o svetu, i to,
najee na nedovoljno otvoren i osveen nain. Posledino, mnogi ljudi nisu ni svesni
da su veinu svog znanja i vrednosti stekli kroz medije, jer je takav proces obrazovanja za
njih esto ''nevidljiv''. Nasuprot tome, kola nije u stanju da proizvede i prenese toliku
koliinu novih informacija kao to to mogu mediji, zbog ega postaje mnogo manje
interesantna i stimulativna sredina za uenje. Formalno obrazovanje i kola zapali su u
duboku krizu, izgubivi preanji autoritet i monopol nad znanjem i uenjem. Vie nego
ikada ranije, uoava se raskorak izmeu znanja koje daje kola i onog koje je potrebno u
savremenom ivotu i radu. Da bi uspeno odgovorile na ovaj problem, kole se moraju
otvoriti ka viestrukim sredinama, pristupima, metodama i sredstvima uenja, i stupiti u
interakciju sa drugim sistemima u svojoj sredini. To znai da nekadanja odgovornost i
obaveza kole postaje mnogo ira i sloenija i prebacuje se na celokupnu zajednicu.
Prenoenje znanja i kontrola nad procesom uenja, vie nije njeno ekskluzivno pravo i
obaveza. Stoga, potreba za redefinisanjem koncepta uenja i kontekstualizacija uenja u
svakodnevno i radno okruenje, postaje briga sveukupne zajednice koja nastoji raditi na
vlastitom boljitku. Briga drutva za stvaranje neophodnih ekonomskih, drutvenih i
pedagokih uslova za uenje je imperativna, jer se znanje javlja kao najvaniji drutveni
resurs i preduslov svestranog razvoja oveka. Obrazovana osoba sutranjice morae da
bude pripremljena za ivot u globalnom svetu. Iz ove perspektive, vreme koje dolazi
moemo okarakterisati kao doba koje e obeleiti velike i turbulentne promene, ali i
brojne sloenosti, suprotnosti i protivrenosti. Takvi uslovi ivota i rada tre od
pojedinaca visok nivo fleksibilnosti, proaktivnosti i autonomije u svim sferama linog i
drutvenog ivota, zbog ega ih treba osposobiti za samostalno uenje i korienje svih
dostupnih oblika obrazovanja. Dakle, obrazovanje, shvaeno u smislu kontinuiranog,
celoivotnog uenja i razvoja, koje je neophodno za ivot i rad u turbulentnim i sloenim
drutvenim tokovima dananjice i sutranjice, zahteva preusmeravanje ka filozofiji
doivotnog uenja, koje obuhvata irok obim formalnih, neformalnih i informalnih
sredina uenja.
123
BILTEN 1/2013
Evropska Unija je krajem prolog veka prepoznala filozofiju doivotnog uenja kao
vodei obrazovni princip i neophodnu strategiju u cilju razvoja celokupnog drutva. Istie
se da doivotno uenje mora postati vodee naelo u snabdevanju i sudelovanju u
celokupnom kontekstu uenja/usvajanja znanja (A Memorandum on Lifelong Learning,
2000). U srednjoronoj strategiji razvoja UNESKA, ''postizanje kvalitetnog obrazovanja
za sve i doivotno uenje'' postavlja se kao jedan od glavnih ciljeva u domenu
obrazovanja204. Doivotno uenje se moe definisati kao svrsishodan proces usvajanja
znanja koji se odvija na stalnoj osnovi u cilju unapreivanja znanja, vetina i sposobnosti.
Ono podrazumeva sve oblike usvajanja znanja i vetina, kako kroz formalno tako i kroz
neformalno i informalno uenje, u svim ivotnim dobima. Odvija se u razliitim
uslovima, a u cilju celovitog razvoja pojedinca. Doivotno uenje ima vremensku
dimenziju, koja podrazumeva da ''ovek ui dok je iv'', kao i prostornu dimenziju, koja
podrazumeva da se ne ui samo u obrazovnim institucijama, ve na svakom mestu i u
svim ivotnim situacijama (Strategija razvoja doivotnog uenja, 2005)205. Koncept
doivotnog uenja temelji se na sledeim pretpostavkama:
1.ivot nije mogue podeliti na doba za uenje i doba za rad, ve je neophodno obe
aktivnosti podjednako podsticati tokom itavog zivota.
2.Ljudi su sposobni da ue tokom itavog ivota, a uenje i usavravanje su
neophodni za potpuni razvoj linosti i njenih potencijala.
3.Uspeno uenje ne podrazumeva samo usvajanje znanja, ve isto tako i razvoj
vetina potrebnih u svakodnevnom ivotu.
4.Tradicionalni sistem obrazovanja podrazumeva aktivnog predavaa i pasivne
studente od kojih se oekuje da naue zbog ocene i diplome. Takav pristup ima
negativne posledice jer razvija negativni odnos prema uenju, a uenje bi, umesto
obaveze, trebalo da predstavlja zadovoljstvo i lino ispunjenje.
5.Mnoga znanja i vetine stiu se na neformalan i informalan nain, te ih je
potrebno na adekvatan nain podsticati, vrednovati i koristiti.
Pored toga, moemo izdvojiti etiri temeljna principa koja su u osnovi doivotnog
uenja:
1.Uiti znati (interdisciplinarnost, holistiki pristup, reavanje problema,
orijentacija ka budunosti).
2.Uiti initi (primena znanja, donoenje odluka, odgovorno i odluno delovanje).
3.Uiti iveti zajedno (uvaavanje drugih, zajednika odgovornost, lokalno i
globalno delovanje).
4.Uiti biti (demokratinost, tolerantnost, solidarnost, komunikativnost)206.
Doivotno uenje, kao filozofski princip, u Srbiji jo uvek nema adekvatnu
strategiju i primenu u praksi. U reformama obrazovnog sistema malo panje je posveeno
doivotnom uenju. Postojei sistem podrazumeva da se obrazovanje stie prvenstveno u
toku mladosti, u kolama i na fakultetima, dok se zaobilazi injenica da ljudi ue i
204
A Memorandum of Lifelong Learning (2000) Brussels: Commision of the European Communities.
Dostupno na: http://see-educoop.net/education_in/pdf/lifelong-oth-enl-t02.pdf
205
Strategija razvoja doivotnog uenja (2005) Beograd: Univerzitet u Beogradu. Dostupno na:
http://www.bg.ac.rs/files/sr/studije/DozivotnoObrazovanje_strategija.pdf
206
Jacques Dolores (1998): Uenje-blago u nama. Zagreb: Educa.
124
BILTEN 1/2013
razvijaju se tokom celog ivota. Kada govorimo o potencijalnim promenama u oblasti

medija i nove kulture doivotnog uenja, vano je skicirati drutvene prostore u kojima je
potrebno insistirati na temeljnim izmenama. U tom smislu, moemo govoriti o dva
osnovna nivoa promena. Na nivou medijske i obrazovne politike, treba menjati zakone,
kao i naine primene zakona. Kao to je ve spomenuto, nedostaju programi medijske
pismenosti u zvaninom kolskom kurikulumu, angaovanja i programi neformalnog
medijskog obrazovanja, kao i razvoj adekvatnog sistema za praenje i vrednovanje u
oblasti neformalnog i informalnog obrazovanja. Na nivou civilnog drutva, treba menjati
nedovoljan kritiki odnos prema negativnim medijskim sadrajima, kao to su nasilje,
stereotipi, propaganda i sl. Pored toga, vano je senzibilirati javnost o socijalizacijskoj i
edukacijskoj ulozi medija u drutvu. Studiozno osmiljavanje strategije i konkretizacija
ovih promena u realno dosegljive ciljeve i zadatke, na svakom nivou, promilja se iz
pozicije koja prati i problematizuje odnos izmeu uenja, znanja i nove drutvene
stvarnosti, koja je sve vie pod uticajem medija i globalnih tedencija. U tom pogledu,
potrebno je blagovremeno i efektivno raditi na obrazovnim strategijama polazei od
sledeih pitanja:
1.Kakve promene u uenju i znanju treba oekivati u novom drutvenom kontekstu?
2.Koje vrednosti i dispozicije linosti treba razvijati zavisno od tipa i nivoa
obrazovanja, u skladu sa uzrastom, mogunostima i interesovanjima subjekata
koji ue, te specifinostima obrazovnog procesa i sociokulturalne sredine?
3.Koja je optimalna pedagoka tehnologija koju je potrebno primeniti u odreenom
obrazovnom kontekstu u skladu sa ciljevima, zadacima, uslovima obrazovanja
(metodi, postupci i sredstva vaspitnog rada)?
Danas se od osobe koja se obrazuje ne moe oekivati da usvoji sva neophodna
znanja iz odreenih predmetnih oblasti u toku samo jednog perioda obrazovanja. Zbog
toga je u kulturi uenja vano stremiti ka konceptu ''uiti kako uiti'' ili razvoju onih
kvaliteta i vetina koje e pojedincu omoguiti da samostalno organizuje vlastiti proces
uenja tokom svih faza svog ivota. Najvaniji element na kojem se zasniva koncepcija
doivotnog ucenja jeste ova sposobnost za samouenje. Takav koncept podrazumeva
visok nivo samomotivisanosti za uenje, jer da bi osoba prihvatila uenje kao celoivotnu
funkciju od vitalnog znaaja za svoj ivot i rad, neophodno je da bude motivisana za
proces uenja u svim fazama svog ivota, to znai, da posmatra uenje ne samo kao
sredstvo, ve i kao samosvrhu, kao cilj prema kojem je stalno usmerena. Uenje postaje
cilj onda kada u njemu pronalazimo lino zadovoljstvo i prostor za samoispunjenje, kada
u samom procesu prepoznajemo linu svrhu, a ne samo put ka sticanju novih znanja i
vrednosti koji nam pomau da se prilagodimo i angaujemo u pojedinim oblastima ivota
ili rada onda kada se za to javi potreba. Tradicionalni oblici uenja obino ne vode
stvaranju takve trajne unutranje motivacije za uenjem. U okvirima tradicionalnog
obrazovanja, uenje se ostvaruje sistematskim poduavanjem, a nastavnik i/ili nastavna
sredstva, najesce u formi verbalnog gradiva, predstavljaju osnovni izvor informacija i
znanja. Uenje se u takvim uslovima najee poistoveuje sa formalnim obrazovnim
procesima, a efekti i rezultati koji se pri tome ostvaruju, sa sistemom ocenjivanja ili
nagraivanja. Na taj nain, postojee obrazovne institucije promoviu kompetativnost i
podstiu razvoj spoljanje motivacije koja je voenja ostvarenjem kraktoronih ciljeva ili
rezultata. Tako postavljen proces ucenja kao i njegovi rezultati, izmiu vlastitoj kontroli i
125
BILTEN 1/2013
organizaciji uenja, zbog ega nastaje i manjak interesovanja i motivacije za uenjem

koje izlazi iz formalnog okvira ili ne doprinosi sticanju odreenih spoljanjih priznanja.
Pored toga, znanje koje se stie u formalnim obrazovnim uslovima esto ne predstavlja
bazu za kreativnu primenu u svakodnevnom ivotu i radu, jer se nedovoljno insisitira na
interdisciplinarnost u uenju i reavanju problema. Uenje bi trebalo da omogui
razumevanje uzajamnih veza izmeu razliitih naunih disciplina odnosno oblasti znanja,
koje su vetaki izdvojene u posebne studijske oblasti, i to, korienjem razliitih
kompleksnih pristupa u reavanju problema, samostalno i u saradnji sa drugima.
Tradicionalnu orijentaciju ka transmisivnoj nastavni, kompetativnosti, jaanju pamenja i
verbalnom receptivnom usvajanju gradiva, potrebno je proiriti novim metodama uenja
koje ce omoguiti veu fleksibilnost, interaktivnost i kooperativnost u procesu saznavanja
i reavanja problema, kao i veu sintezu sadraja i oblasti znanja kojima je potrebno
ovladati. Tradicionalnu kulturu uenja potrebno je menjati u pravcu stvaranja nove
kulture uenja koja je usklaena sa potrebama drutva zasnovanog na znanju. U tom
novom okviru naglaava se potreba irenja organizovanog uenja na sve faze ivota i
otvaranje ka novim prostorima uenja. U savremenoj psiholoskoj i pedagokoj literature,
sve vie se uoava znaaj inovativnog ili anticipacijskog uenja, posebno iz perspektive
uenja koje je okrenuto budunosti. Nasuprot tradicionalnom ili adaptabilnom uenju,
koje se u osnovi svodi na reavanje poznatih situacija i problema uz pomo usvajanja i
primene gotovih znanja, uvodi se pojam ''inovativnog uenja'', iji su sastavni elementi
anticipacija i participacija. Za razliku od adaptabilnog uenja koje podrazumeva
reaktivno prilagoavanje na neki spoljanji podsticaj, inovativno uenje istie anticipaciju
koja implicira promiljanje u pravcu buduih dogaaja i sadri alternative za budunost.
Dakle, akcenat je na budunosti, na potencijalim i promenljivim strukturama koje se
nastoje predvideti, planirati i proceniti, umesto na prolosti i pasivnom prilagoavanju
ve utvrenim procedurama i postojeim sturkturama. Bitan element inovativnog uenja
jeste imaginacija, predvianje i aktivno donoenje odluka u vezi sa moguim
implikacijama207. Adaptabilno uenje, koje promovie ve postojee i utvrene pristupe
stvarnosti i naine reavanja problema, neophodno je za odravanje drutvenog
kontinutieta i stabilnosti Ali u kompleksnom savremenom ivotu, koje karakteriu sve
vee i bre promene, kao i diskontinuitet, inovativno uenje mora zauzeti znaajno
mesto, kao vid uenja koji nas podstice da predviamo i vrednujemo razliite vizije
buduih sistema, jer je nemogue uploviti u nedovoljno predvidljivu budunost
oslanjanjem samo na ono to smo radili u prolosti. Humanizovani i demokratizovani
odnosi u koli i svim drugim sredinama uenja, drugim reima, kultura ''partnerstva'', kao
i primena inovativnih oblika i metoda uenja u kojima dolazi do izraaja proces
personalizacije kojim se osnauje subjekatska, aktivna pozicija onih koji ue, temelj su
ostvaranja koncepcije doivotnog uenja.
Imajui u vidu da su medijiski proizvodi globalno rasprostranjeni i da medijska
kultura oblikuje javnu i privatnu sferu svakodnevnog ivota, stvaranje nove kulture
uenja koja je sistematski usklaena sa koncepcijom doivotnog uenja, mora da
obuhvati sticanje znanja i razumevanje medijske stvarnosti od najranijeg nivoa
obrazovanja i vaspitanja. Obrazovanje za medije se moe sistematski implementirati u
sistem obrazovanja i vaspitanja na razliite naine. U skladu sa tim, javljaju se i brojne
207
James Botkin (1979): No Limits to Learning-Bridging the Human Gap. Oxford: Pergamon Press Ltd.
126
BILTEN 1/2013
dileme koje se podjednako odnose na sisteme osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja,

a pojavljuju se i na konceptualnom nivou: s kojim ciljem poduavati medijskoj
pismenosti, koji pristup odabrati, da li uvesti potpuno novi predmet ili je adekvatnije da
se medijski sadraji integriu u ve postojee predmete? i sl. Drugim reima, postavlja se
pitanje kada i kako poduavati medijima. Pojedini autori (Kelner i sar.) smatraju da
dananje obrazovanje treba da ostvari balans izmeu tradicionalnih materijala i novog
multimedijalnog materijala. Ali mediji per se ne deluju direktno na proces i efekat
uenja, njihovo delovanje je pre posredno i zavisi od specifinosti samog medija, ciljeva i
metoda uenja, te konteksta i oblasti obrazovanja u kojoj se to uenje ostvaruje. Mediji,
kao potencijalno sredstvo uenja, otvaraju nove mogunosti za didaktiko-metodiku
organizaciju uenja. Re je o korienju auditivnih, vizuelnih, tekstualnih,
multimedijalnih i hipermedijalnih zapisa u obrazovne svrhe. U zavisnosti od naina na
koji se koriste, multimediji, koji objedinjuju tampane medije, film, radio, televiziju,
mobilnu telefoniju, Internet i druge medije u organsku celinu, mogu da daju razliite
rezultate. Inovativno uenje i problemski, interaktivni odnosi prema svemu to ti mediji
donose pred pojedince, trebalo bi da bude osnovno didaktiko pravilo. Mogunost
upotrebe multimedije u koli i drugim obrazovnim kontekstima, nuno je staviti u
funkciju razvijanja vetina i znanja koje e omoguiti njihovo efikasno i optimalno
korienje. Tradicionalne pismenosti i vetine (itanje i pisanje) potrebno je dopuniti i
proiriti novim kompetencijama i pismenostima (vizuelna, medijska, informatika), to
ukljuuje i medijsko obrazovanje ili obrazovanje za medije. Kritika medijska pismenost,
kao integralni deo opte kulture, pomae da se mediji koriste inteligentno tj. da se
optimalno, selektivno i kritiki, konzumiraju raznovrsni medijski proizvodi. Na svakom
stupnju obrazovanja za medije, potrebno je osmisliti i u skladu sa obrazovnim ciljevima i
kontekstom uenja promovisati kljune koncepte medijske pismenosti. Neki od tih
principa, koji mogu posluiti kao orijentir za osmiljavanje posebnih obrazovnih i
vaspitnih programa, su:
1.Netransparentnost. Ovim konceptom nastoji se ukazati na injenicu da su sve
medijske poruke konstruisane. Drugim reima, medijske poruke ne odravaju svet
na jednostavan i transparentan nain, ve su konstruisane odreenim tehnikama i
procesima. Obrazovanje bi trebalo da ukae na razliku izmeu stvarnosti i
reprezentacije, korienjem razliitih primera medijske prakse kroz analizu,
diskusiju i praktinu primenu odreenih medija koji mogu posluiti kao sredstvo
simulacije realnosti.
2.Kodovi i konvencije. Medijske poruke su konstruisane korienjem kreativnog
jezika koji ima sopstvena pravila. U obrazovanju je potrebno staviti naglasak na
semiotiku analizu razliitih medijskih tekstova kako bi se pokazalo kako
medijski znaci i simboli funkcioniu i kojima pravilima se podvrgavaju.
3.Dekodiranje. Istu medijsku poruku razliiti ljudi itaju na razliite naine. Ovaj
princip implicira aktivni odnos publike u susretu sa medijskim porukama. S
obzirom da pojedinci ve imaju iskustva sa raznovrsnim medijskim sadrajima i
izgraen vlastiti doivljaj medijske stvarnosti, to se moe iskoristiti kao baza za
pokretanje diskusije i razmiljanje u pravcu moguih alternativa, npr., na koje sve
naine je mogue interpretirati odreeni medijski sadraj, koliko pozicija iz koje
127
BILTEN 1/2013
posmatramo medijske poruke utie na prijem i interpretaciju takvih poruka, i ta

je sve potrebno da bismo pravilno shvatili poruku koju nam poiljalac alje.
4.Sadraj i poruka. Mediji otelotvoruju odreene vrednosti i take gledita. Zbog
toga je potrebno usresrediti se na eksplicitni i implicitni sadraj medijskih poruka
kako bi se ispitale ideologije, konotacije, stereotipi i predrasude koje su u njima
sadrane. U obrazovnom procesu takva analza moe obuhvatiti medijske
reprezentacije razliitih drutvenih grupa i odnosa tj. nain na koji su u medijima
predstavljeni rasa, klasa, rod i druge drutvene grupe.
5.Motivacija. Mediji su organizovani sa ciljem da steknu profit i/ili mo. U
obrazovanju je potrebno upozoriti na ovu izraenu komercijalnu ili profitnu
orijentaciju medija, jer ona umnogome odreuje karakter i formu medijskih
poruka. Odgovori na pitanja zato je neka medijska poruka poslata i odakle
dolazi, ko proizvodi medijski artefakt ili koji sistem proizvodnje dominira datim
medijem, omoguavaju jasniji uvid u ekonomsku strukturu koja podrava medije i
pomau da se kriticki preispita karakter medijskih tekstova, kao i intencije
medijskih kreatora
Navedeni principi su samo od nekih bazinih smernica za celishodno kreiranje
programa medijskog obrazovanja. Dobro osmiljeni obrazovni programi sa paljivo
koncipiranom i adekvatno primenjenom pedagokom tehnologijom predstavljaju osnovu
izgradnje medijske pismenosti. Medijska pismenost zahteva sistematski i kontinuirani
razvoj sposobnosti postavljanja kritikih pitanja vezanih za medijsku poruku (poiljaoca i
njegove namere, kreatora i njegove tehnike i primaoca i njegove percepcije i
interpretacije). Zbog toga, programi medijskog obrazovanja moraju postati sastavni deo
svih stupnjeva obrazovanja, od predkolskog do visokokolskog. Takvi programi
podrazumevaju postupke osveivanja i kritike analize steenih znanja u svakodnevnom
susretu sa medijima, to uzajamno doprinosi kvalitetnijem uenju o medijima i putem
medija kako u neformalnim tako i u formalnim sredinama uenja. U tom smislu,
medijsko obrazovanje ini integralni deo strategije doivotnog uenja, koja nalae pomak
ka modelu izgradnje znanja, gde uitelji, nastavnici, profesori, uenici i studenti, kao
partneri zajedniki deluju na izgradnji baze znanja, koja se tokom formalnog
obrazovanja, ali i u neformalnim i informalnim uslovima samostalnog i partnernskog
rada, otkriva i nadopunjuje, pri emu se koriste razliiti izvori znanja i informacija,
ukljuujuci i medije.
ZAKLJUAK
Ekonomska, politika i kulturalna globalizacija stvaraju uslove za produkciju novih
formi drutvene realnosti. Novi mediji i nove forme medijske interakcije menjaju svaki
vid ivota ljudi. Komunikacija koja se ostvaruje posredstvom globalnih medija, iri
kulturalne horizonte i menja nain meusobnog ivljenja. Savremeni ivot prua vee
prilike i mogunosti izbora, ali ujedno stvara i vei rizik i nesigurnosti. Pluralizam novih
ideja, vrednosti, informacija i naina ivota prua vee mogunosti izbora, ali trai i vee
umee i odgovornost u kreiranju vlastitog ivota. Nova promiljanja kulture uenja idu
uporedno sa takvim intenzivnim i kompleksnim promenama u drutvu, koje se sve vie
razvija u pravcu drutva zasnovanog na znanju. U kontekstu razvoja nove kulture uenja,
sve vie se insistira na proirenju pojma uenja. Uenje se posmatra ne samo iz
128
BILTEN 1/2013
perspektive koja nalae primenu razliitih pristupa, metoda i sredstava, ve i kao mnogo
iri i sveobuhvatniji proces koji se postavlja u centar ljudskog ivota, uvaavajui
injenicu da se linost usavrava i razvija tokom itavog zivota, te da je sistematski
organizovano obrazovanje i uenje najvaniji pokreta takvog razvoja.
Mediji i sami vre jedan sveobuhvatan proces doivotnog uenja. Njima je mogue
formulisati i prenositi gotovo sve oblasti znanja. U ovaj proces ukljueni su svi, od
mlaih do starijih narataja. Meutim, razlike u pogledu nivoa i kvaliteta znanja koje se
stie putem medija najvidljive su meu onima koji poseduju visok nivo medijske
pismenost i kod onih kojima nedostaje makar elementarna medijska pismenost. Stepen
osveenosti, kriticizma i etinosti koji vlada u novinarskoj profesiji i medijskom
prostoru, svakako je vano pitanje, ali takoe je potrebno da pojedinci poseduju odreeni
nivo medijske pismenosti kako bi mogli pravilno da shvate samu prirodu medija i
medijskih poruka i zauzmu aktivni stav u odnosu prema medijima. Zbog toga je medijsko
obrazovanje jedan od najvanijih demokratskih puteva u borbi protiv nejednakosti u
znanju i moi, i kao takvo mora biti afirmisano kao bazini princip i metod u buduim
nacionalnim strategijama. S obzirom da mediji preuzimaju ulogu edukatora tokom celog
ivotnog veka ljudi, i medijsko obrazovanje treba da se odvija kao doivotni proces. U
novoj kulturi uenja o medijima i kroz medija, u prvi plan dolaze oni oblici uenja koji
osiguravaju participaciju i aktivnost, autonomiju u procesu uenja i razvoj svestranih
kompetencija subjekta koji ui. Na taj nain podstie se povoljna atmosfera koja
omoguava stvaranje ''aktivne publike'', kritiki orijentisanih pojedinca koji e doprineti
stvaranju drutva zasnovanog na znanju, a u kojem je medijski sistem kreiran po meri
demokratske zajednice i njenih graana.
Literatura
1. A Memorandum of Lifelong Learning (2000) Brussels: Commision of the European Communities.
Dostupno na: http://see-educoop.net/education_in/pdf/lifelong-oth-enl-t02.pdf
2. Boaventura de Soza Santos (2002): Procesi globalizacija, prevod s engleskog Slobodanka Glii, u
Re (str. 5-65), Beograd.
3. James Botkin (1979): No Limits to Learning-Bridging the Human Gap. Oxford: Pergamon Press Ltd.
4. Douglas Kellner (2007): Dialectics of Globalization: From Theory to Practice, dostupno
na:http://pages.gseis.ucla.edu/faculty/kellner/essays/2007_Kellner_DialecticsGlobaltoPrac07.pdf
5. Daglas Kelner (2004): Medijska kultura. Beograd: Clio.
6. Dejvid Dajls (2011): Psihologija medija. Beograd: Clio.
7. Dejms Poter (2011): Medijska pismenost. Beograd: Clio.
8. Divna Vuksanovi (2008): Knjiga za medije-mediji za knjigu. Beograd: Clio.
9. Edvard S. Herman i Robert V. Mekesni (2004): Globalni mediji. Beograd: Clio.
10. Hanno Hardt (2002): Vizualna kultura v kulturnih tudijah; u Cooltura: Uvod v kulturne tudije,
uredili Ale Debeljak, Peter Stankovi, Gregor Tomc, Mitja Velikonja, Scripta, tudentska zaloba
Ljubljana.
11. Mauro F. Guilln (2010): Is Globalization Civilizing, Destructive or Feeble? A Critique of Five
Key Debates in the Social Science Literature; u Readings in Globalization: Key Concepts and Major
Debates (str. 4-17) edited by George Ritzer and Zeynep Atalay, Wiley-Blackwell, Oxford.
12. Jan Nederveen Pieterse (2010): Globalization as Hybridization; u Readings in Globalization: Key
Concepts and Major Debates, edited by George Ritzer and Zeynep Atalay, Wiley-Blackwell, Oxford.
13. Marina Blagojevi (2009): Non-White Whites, Non-European Europeans and Gendered Non-
Citizens: On A Possible Epistemic Strategy from The Semipheriphery of Europe; u Marina Blagojevi,
129
BILTEN 1/2013
Knowledge Production at the Semipheriphery A Gender Perspective (str. 20) Beograd: Institut za
kriminoloka i socioloka istraivanja.
14. ak Gone (1998): Obrazovanje i mediji. Beograd: Clio.
15. The UNESCO Medium-Term Strategy 2008-2013, dostupno na:
http://uil.unesco.org/home/programme-areas/lifelong-learning-policies-and-strategies/news-
target/lifelong-learning/9bf043146eaa0985e05daa9e12135f5b/
16. Strategija razvoja doivotnog uenja (2005) Beograd: Univerzitet u Beogradu. Dostupno na:
http://www.bg.ac.rs/files/sr/studije/DozivotnoObrazovanje_strategija.pdf
17. Jacques Dolores (1998): Uenje-blago u nama. Zagreb: Educa.
Kratka biografija
Roena 7.06.1987godine, Filozofki fakultet Univerziteta u Beogradu-osnovne studije
i Fakultet za Medije i komunikacije Univerziteta Singidunum -master studije.
NEVERBALNI ODGOVOR POLITIARA NA REZULTATE

PARLAMENTARNIH IZBORA U CRNOJ GORI 2012.
Ivana Milovanovi - Marta Mitrovi
Saetak:
Cilj ovog istraivanja je da odgovori na pitanje da li i u kojoj meri, postoje
neslaganja i razmimoilaenja izmeu verbalne i neverbalne reakcije politiara na
rezultate izbora tokom izborne noi. Karakteristino za politiare, pre svega na ovim
prostorima, je to da nakon objavljivanja izborih rezultata, gotovo sve partije proglaavaju
pobedu na izborima, najavljui mogunost da ba njihova partija bude vodei faktor u
formiranju nove vlasti. Ipak, iako su verbalni aspekti njihovih govora uglavnom proeti
optimizmom, postavlja se pitanje da li u njihovom neverbalnom ponaanju postoji neto
to ih odaje. Kvalitativno-kvantitativna analiza diskursa pokazala je da, ili zbog
nedostatka obuenosti politiara, ili pak zbog izrazito emotivne situacije u kojoj se
nalaze, oni nisu u stanju da kontroliu komunikacionu situaciju u toku izborne noi, te
tako, s jedne strane, alju odreene neverbalne signale koji odaju njihove emocije i
stavove, a sa druge, nedovoljno se slue veoma monim neverbalnim znakovima u cilju
postizanja vee sugestivnosti. Moglo bi se zakljuiti da je neverbalna komunikacija
politiara sa irom javnosti na ovim prostorima i dalje u drugom planu.
Kljune rei: politika komunikacija, izborna no, analiza diskursa, neverbalna
komunikacija.
Abstract:
The main goal of this research is to answer the question: are there any
disagreements between verbal and non-verbal reactions of the politicans to the results of
elections during the election night. What is caracteristic for the politicans in this region is
that right after the election results, all political parties announce victory and a possibility
to be key factors in formation of the new government. However, even though verbal
aspects of their speeches are filled with optimism, there is a question that needs to be
answered: is there something in their non-verbal behaviour that can show their real
intentions? Critical discourse analysis, qualitative and quantitative, has showen that
130
BILTEN 1/2013
politicans are non capable of controling comunication during the election night, either
because of the lack of training, or their emotional situation. In addition, they send non-
verbal signals which show their emotions and attitudes. In conclusion, politicians non-
verbal communication with the general public in this region is still in the background.
Key words: political communication, election night, discourse analysis, non-verbal
communication.
UVOD
Komuniciranje politiara sa irom javnosti privlai dosta panje teoretiara upravo
zbog uticaja koji takva komunikacija ima na itav drutveni sistem i odnose unutar njega.
Ovakva komunikacija gotovo je uvek medijski posredovana, sa izuzetkom diretne
politike komunikacije, poput one na mitinzima i politikim skupovima, i gotovo uvek za
svoj cilj ima pridobijanje podrke javnog mnenja za odreeni politiki akt. Medijski
sistem dakle, igra veliku ulogu, ne samo u distribuciji politiki oblikovanih poruka, ve i
u njihovoj interpretaciji, i to kroz odabir odreenih delova poruke koji e biti dopremljeni
do auditorijuma, kao i kroz njihovo stavljanje u iri kontekst.
Posebno vana i primamljiva za analizu jeste komunikacija politiara tokom
predizbornih kampanja, jer ona predstavlja kulminaciju svih komunikativnih vetina
politikog govornika sa ciljem pridobijanja glasake podrke. Sve vreme trajanja
kampanje, politiari se svakodnevno obraaju javnosti, nadmeui se, ne samo kroz
predstvljanje svog politikog programa, ve i kroz demonstraciju svojih komunikacionih
kompetencija, jer poznato je jo od antikog perioda da nije vano samo ono to je
izreeno, ve bitnu ulogu ima i nain na koji je to uinjeno. Ipak, ono to je posebno
interesantno i to e biti predmet analize ovog rada je komunikacija politiara sa
graanima neposredno nakon izbora, odnosno u izbornoj noi, a posebna panja bie
posveena njihovoj neverbalnoj reakciji na rezultate izbora.
U prethodnih nekoliko godina na ovim prostorima proirio se trend zapadnjakog
sistema voenja politikih kampanja, pa tako sve vie politikih partija sa Balkana
angauje strane agencije, pre svega iz SAD, kako bi ih to bolje obuili za javne nastupe.
Veliku panju poklanjaju, kako svojim govorima, odnosno onome to moemo nazvati
verbalnim aspektom javnog obraanja, tako i neverbalnoj komunikaciji, pre svega
paralingvistikoj komunikaciji208, govoru tela, mimici i gestovima (to spada u kinezike
znakove), kao i proksemikoj komunikaciji, odnosno prostornoj komunikaciji. Dobro
utrenirani, politiari u manjoj ili veoj meri uspevaju da kontroliu svoje neverbalno
ponaanje tokom kampanje, meutim, postavlja se pitanje da li su u tome uspeni i u, za
njih, izrazito emotivnim trenucima, kao to je proglaenje izbornih rezultata.
Karakteristino za politiare, pre svega na ovim prostorima, je to da nakon
objavljivanja izborih rezultata, gotovo sve partije proglaavaju pobedu na izborima,
najavljui mogunost da ba njihova partija bude vodei faktor u formiranju nove vlasti.
Opozicija, podjednako kao i stranke na vlasti, u izbornoj noi svojim pristalicama
poruuju da su pobednici na izborima, bez obzira na broj osvojenih glasova i broj
manadata u novoj vladi. Ipak, iako su verbalni aspekti njihovih govora uglavnom proeti
208
Rot (1982: 162) pod paralingvistikim znacima podrazumeva ritam, intonaciju, naglaavanje rei, kao i
pauze u govoru.
131
BILTEN 1/2013
optimizmom, postavlja se pitanje da li u njihovom neverbalnom ponaanju postoji neto

to ih odaje. Upravo e neverbalna reakcija politiara na rezultate parlamentarnih
izbora u Crnoj Gori biti predmet analize ovog rada.
1. POLITIKI SISTEM U CRNOJ GORI
S obzirom na to da e se u radu anaizirati neverbalne reakcije politara na rezultate
parlamentarnih izbora, potrebno je najpre neto rei o politikom sistemu Crne Gore.
Kako se u Ustavu209 iz 2007. godine navodi, Crna Gora je ''nezavisna i suverena drava,
republikanskog oblika vladavine''. Nezavisnost je stekla 2006. godine, referendumom na
kome je 55,54% graana glasalo za izlazak Crne Gore iz dravne zajednice sa Srbijom.
Vlast je u Crnoj Gori podeljena na izvrnu, zakonodavnu i sudsku.
Predsednik Crne Gore bira se na pet godina glasanjem graana na izborima. Izbor za
predsednika raspisuje predsednik Skuptine. Njegove nadlenosti su pre svega
predstavnike, on predstavlja Crnu Goru u zemlji i inostranstvu, zatim komanduje
vojskom, ukazom proglaava zakone, raspisuje izbore za Skuptinu, predlae Skuptini
mandatara za sastav Vlade, predsednika i sudije Ustavnog suda, postavlja i opoziva
ambasadore itd210. Trenutni predsednik Crne Gore je Filip Vujanovi, jedan od
potpredsednika vladajue Deokratske partije socijalista (DPS).
Parlament Crne Gore je predstavniko telo graana i ima mandat u trajanju od
etiri godine. Skuptina je organ zakonodavne vlasti, u kome se odluke donose veinom
glasova. Njen predsednik je trenutno Ranko Krivokapi211, predsednik
Socijaldemokratske parije (SDP), koja je u koaliciji sa DPS-om dobila najvie
poslanikih mandata na izborima u oktobru 2012.
Vladu, kao organ izvrne vlasti, ine predsednik, potpredsednici, generalni sekretar
i ministri212. Trenutni premijer je Milo ukanovi, koji se na ovoj fukciji naao po etvrti
put.
2. PARLEMENTARNI IZBORI 2012.
Parlamentarne izbore u Crnoj Gori je krajem jula 2012. raspisao predsednik Filip
Vujanovi. Izbori su bili deveti po redu od uvoenja viepartijskog sisitema, odnosno
trei od proglaenja nezavisnosti. Na izborima za formiranje parlamenta u oktobru 2012.
godine uestvovalo je 13 izbornih lista, odnosno 7 koalicija, 5 partija i jedna grupa
graana.
Vladajue partije, Demokraska partija socijalista (DPS) i Socijaldemokratska
partija (SDP) su ponovo nastupile ujedinjenje u koaliciji Evropska Crna Gora (ECG),
zajedno sa Liberalnom partijom (LP), pod vostvom Mila ukanovia, dok su se kao
protivtea vladajuoj koaliciji na izborima nadmetali koalicija Demokratski front (DF)
koji je inilo nekoliko partija: Nova srpska demokratija, Pokret za pomjene, Demokratska
stranka jedinstva i grupa nestranakih ljudi, bivih lanova Socijalistike narodne patije,
a koji predvodi Miodrag Leki.
209
Kompletan tekst Ustava, (poseeno 12. 3. 2013.)
http://www.privrednakomora.me/sites/pkcg.org/files/multimedia/gallery/files/2012/09/ustav_crne_gore.pdf,
210
Preuzeto sa http://www.predsjednik.me, poseeno 12. 3. 2013.
211
Preuzeto sa http://www.skupstina.me, poseeno 12. 3. 2013.
212
Preuzeto sa http://www.gov.me, poseeno 3. 12. 2013.
132
BILTEN 1/2013
Druga vana opoziciona stranka je Socijalistika narodna partija (SNP), na ijem je

elu Sran Mili, i koja je nastala rascepom u vladajuoj Demoktratskoj partiji socijalista,
nakon razmimoilaenja dve vodee linosti Mila ukanovia i Momira Bulatovia.
Kao nova politika parija, se neposredno pre izbora (u maju 2012) pojavila i
Pozitivna Crna Gora (PCG), iji je lider Darko Pajovi, a koja je, s obzirom na kratak
politiki sta, ostvarila vie nego zadovoljavajue rezultate na izborima. Osim veinskih,
na izborima se nadmetalo i vie manjinskih parija i koalicija, meu kojima su
najznaajnije Bonjaka stranka (BS), Forca, Albanska koalicija (AK), i Hrvatska
graanska inicijativa (HGI).
O s taleglsova koji su osvojile partije/koalicije

Grafikon 1. Procenat
7%
PC G BS
9% 5%
ECG
45%
S NP
11%
DF
23%
Rezultati izbora nisu u Crnoj Gori doneli promenu vlasti, bez obzira na to to prvi
put vladajua koalicija nije imala veinu potrebnu za formiranje vlasti. Ohrabreni tom
injenicom, predstavnici opozicije su u izbornoj noi najavljivali moguu smenu vlasti,
do koje ipak nije dolo, jer je nakon izbora, koalicija ECG je formirala novu Vladu sa
koalicijom manjinskih naroda (BS, Forca, AK i HGI).
3. SREDSTVA NEVERBALNE KOMUNIKACIJE KAO
NOSIOCI ZNAENJA
Neverbalna komunikacija se u najirem smislu moe definisati kao svaka
komunikacija koja se ne odvija korienjem verbalnih sredstava, odnosno jezika. Kako
Penington smatra, ''verbalna komunikacija se moe definirati kao stvarno izgovorene
rijei; neverbalna komunikacija je sve drugo to se dogaa i ukljuuje i glasovno i
neglasovno ponaanje''213.
Dugo vremena je neverbalna komunikacija bila neopravdano izostavljana iz
istraivanja u oblasti komunikologije, a njenom analizom bavii su se istraivai iz oblasti
213
Donald C. Pennington (2008), Osnove socijalne psihologije, Jastrebarsko: Naklada Slap
133
BILTEN 1/2013
antropologije i najee socijalne psihologije. Razlog za to bilo je miljenje da je sa

komunikacione take gledita vanije ono to je direktno i neposredno izreeno, odnosno
ona poruka koju komunikator alje verbalnim putem. Ipak, iako ne tako oigledno i
eksplicitno, i sredstva neverbalne komunikacije alju snanu poruku o komunikatoru.
Kako primeuje Tijana Mandi, kada komuniciramo jedni sa drugima, mi nikako ne
reagujemo samo na rei koje ujemo. Mi uvek sluamo izmeu redova, ili hvatamo
''treim uhom''214. Stoga, sredstva neverbalne komunikacije treba posmatrati kao bitne
nosioce znaenja u razmeni poruka, koji osim to poruku mogu dopunjavati i menjati joj
smisao, isto tako mogu prikazivati emocionalne reakcije i stanja komunikatora i to
uspenije od verbalnih poruka. Jer dok je ''verbalna komunikacija, u formi jezika, bolja za
prenoenje logikih ili apstraktnih ideja; neverbalna komunikacija smatra se boljom za
prenoenje emocija, vrste veze koja postoji izmeu dvoje ljudi i regulacije/manipulacije
meuljudskom interakcijom''215. Jedan broj autora smatra da neverbalni signali koji se
nesvesno alju (npr. znojenje, crvenjenje) nemaju komunikacijsku vrednost i da ih,
prilikom istraivanja ne treba uzimati u obzir. Drugi su, pak miljenja da neverbalna
komunikacija, bilo da je svesna ili nesvesna, uestvuje u oblikovanju poruke, jer je ostali
uesnici komunikacije prepoznaju i reaguju na nju. Takoe, i pokuaj izbegavanja
neverbalne komunikacie, okretanje glave, zatvaranje oiju, je snaan neverbalni impuls
koji komunikator alje. Nesumnjivo je da je neverbalna komunikacija vaan deo naeg
linog identiteta, koji donosi informacije o naim interpersonalnim odnosima, ali i
emocijama i stanjima, koje ili nismo u mogunosti da izrazimo verbalno, ili ne elimo da
ih prikaemo. ''Komunikacija vrlo esto ne podrazumeva samo ono to napiemo ili
kaemo, ve i nain na koji piemo, ali i ono to ne kaemo''216. Neverbalna komunikacija
moe govorniku omoguiti i kontrolu sveukupne komunikacije i to pre svega poloajem
tela, pauzama i odreenim gestovima.
4. ZNACI NEVERBALNE KOMUNIKACIJE
Meu socijalnim psiholozima i komunikolozima koji se bave neverbalnom
komunikacijom, postoji saglasnost o podeli neverbalnih komunikacionih znakova na
potkategorije, i to prema njihovim osnovnim karakteristikama. Tako moemo govoriti o:
1) paraligvistikim,
2) kinezikim i
3) proksemikim znakovima.
U paralingvistike znakove Nikola Rot ubraja dve vrste znakova - paralingvistike
znakove u uem smislu i prozodijske paralingvistike znakove. ''Razlikovanje dve grupe
paralingvistikih znakova opravdano je jer one imaju razliitu ulogu u komunikaciji''217.
U paralingvistike znakove u uem smislu spadaju nedefinisani glasovi uz pomo kojih
se stvaraju signali za odreena emocionalna stanja, kao to su plakanje, smeh ili vrisak,
kao i razni uzvici poput ''oh'' ili ''uh'', dok se pod prodozijskim znakovima mogu smatrati
214
Mandi, Tijana (2001), Komunikologija : psihologija komunikacije, Beograd : Grme - Privredni pregled
215
216
Gajadhar, J., Green, J. (2003). An Analysis of Nonverbal Communication in an Online Chat Group.
Poseeno 28. 3. 2013.
217
pauze u govoru.
134
BILTEN 1/2013
''karakteristike u nainu izgovaranja reenice a koje se vezuju uz sadraj reenice i utiu

na njen smisao. Takve su, meu ostalim: ritam, modulacija (intonacija), naglaavanje rei
u reenici i pauze meu reima''218.
Kineziki znakovi poivaju na pokretanju miia pojedinih delova tela ili veih ili
manjih grupa miia raznih delova tela istovremeno. Kao glavne vrste kinezikih znakova
Nikola Rot razlikuje: a) pokrete lica ili facijalnu ekspresiju ukljuujui i usmeravanje
pogleda; b) pokrete pojedinih delova tela glave, ruku, nogu, trupa; c) dranje tela u
celini ili poloaj tela; d) sisteme vie raznih telesnih pokreta sa odreenom namerom, a
koji se esto nazivaju gestovima219. Facijalna ekspresija zapravo je najznaajni pokazatelj
unutranjih stanja i oseanja komunikatora, dok pokretanje odreenih delova tela moe
biti znak za emocionalnu uzbuenost, a dranje tela ukazuje na dominaciju/submisivnost
uesnika u interakciji. Gestove, kao posebnu kategoriju u okviru kinezikih znakova,
posebno su prouavali Ekman i Frizen, koji daju podelu gestova na:
1. Ambleme konvencionalni, namerni znaci, koji su autonomni u odnosu na jezik
i mogu da zamenjuju i mogu da zamenjuju pojedine rei ili reenice. Kao i sam jezik i
gestovni amblemi su ogranieni na posebne kulture.
2. Ilustratore getovi kojima se ilustruje ono to se govori, predstaljaju dodatak
reima. Njih moemo zvati i gestikulacija.
3. Pokazatelje oseanja se najee odnose na izraz lica koji nam ukazuje ta neko
osea, na primer osmeh ili mrtenje lica.
4. Manipulatore pomau linosti da zadovolji ili ukae na vlestite probleme ili
deavanja, kao to je na primer eanje, krtenje ruku, igranje kosom.
5. Regulatore su povezani sa govorom i oni reguliu gvornu interakciju izmeu
govornika i slualaca, kao to su gestovi glavom pravac tela, koji jasno ukazuju na elju
govornika za odobravanjem ili nagovetavaju da e on poeti da govori220.
Proksemikim znacima smatraju se svi oni oblici neverbalne komunikacije koji su u
direktnoj vezi sa komunicianjem u prostoru. Kako je ovek spacijalno bie, odnosno kako
se itava ljudska interakcija se obavlja u prostoru, treba voditi rauna o tome, ta se
podrazumeva pod proksemikim znakovima. Nikola Rot smatra da njih pre svega ine:
a) fizika blizina, odnosno udaljenost meu osobama u komunikacionoj interakciji;
b) prostorni raspored uesnika u komunikaciji;
c) teritorijalno ponaanje221. Fizika blizina/razdaljina izmeu osoba u interakciji
pokazatelj je stepena uzajamne bliskosti i odnosa izmeu njih; prostornim rasporedom se
jasno ukazuje na status osoba u komunikaciji, dok se pod teritorijalnim ponaanjem
podrazumevaju dranje i postupci kojima jedna osoba drugima stavlja do znanja svoje
pravo na odreeni prostor.
5. CILJ ISTRAIVANJA
218
pauze u govoru.
219
pauze u govoru.
220
Ekman, Paul i Frizen, Valas (1969), The repertiore of nonverbal behavior: Categories, origins, usage and
coding, Semiotica, San Francisco: University of California,
221
pauze u govoru.
135
BILTEN 1/2013
Verbalna komunikacija se esto smatra okosnicom komuniciranja i njenom

istraivanju je u strunoj literaturi posveeno mnogo panje. Sa druge strane, istraivanja
neverbalne komunikacije jo uvek su u poetnoj fazi, bar na naim prostorima. Ipak, ''ono
to je karakteristino za komunikaciju koja se javlja kod oveka jeste da se uvek, pored
verbalnih, javljaju i brojni neverbalni znakovi, odnosno da su neverbalna i verbalna
komunikacija neraskidivo povezane i prisutne kod oveka''222. U slobodnoj definiciji
moglo bi se rei da se pod verbalnom komunikacijom podrazumeva sve ono to se u
razmeni poruka saoptava, dok se pod neverbalnom komunikacijom podrazumevaju oni
segmenti poruke koji se ele sakriti od sagovornika. Stoga je, za analizu neposredne
reakcije politiara na izborrne rezultate vanije pristupiti analizi neverbalnih signala koje,
u veoj meri, nesvesno alju. Iako tada poznati rezultati izbora jo uvek nisu konani, oni
sa vrlo malim pogrekama oslikavaju broj dobijenih glasova, a samim tim i broj mandata
koje su partije osvojile.
Cilj ovog rada je da ukae na razmimoilaenja u reakcijama politiara koje oni alju
verbalnim, odnosno neverbalnim putem.
6. METODOLOGIJA ISTRAIVANJA
U radu je koriena kvalitativno-kvanitativna metoda analize diskursa. Analizu
diskursa je u teoriji utemeljio holandski teoretiar Teun van Dijk, koji se posebno
zanimao za kritiku analizu diskursa i pod njome podrazumeva ''analizu diskursa koja
prvenstveno prouava zloupotrebu drutvene moi, dominacije i nejednakosti, u
politikom i socijanom kontekstu, izraenu kroz govor i tekst''223. Analiza diskrusa dakle,
za razliku od analize govora i razgovora, ukljuuje analizu svake instance znaenja, pa
tako i neverbalnih sredstava koji se koriste u razmeni poruka i kojima se svesno ili
nesvesno alju odreena znaenja. Medijski disuks, kako smatra van Dijk224 moe biti
tolerantan i netolerantan u odnosu na kulturni, politiki, etniki, rasni kontekst. Analiza
diskursa koji je u drutvu dominantan, jasno pokazuje koje su to strategije kojima se
mone drutvene grupe slue kako bi nametnule ideologiju i itav sistem vrednosti u
skladu sa njom. Van Dijk primjeuje kako dominantne grupe ne odravaju vie svoj
poloaj samo silom pa ak ni pretnjama silom, ve sloenim sustavom diskursa i
ideologija koji navodi podinjene skupine (ili veinu njezinih pripadnika) da vjeruju ili
prihvate kao injenicu da je dominacija opravdana, prirodna ili nuna225. Kao sistem
proizvodnje znaenja diskurs svakako ne obuhvata samo verbalne iskaze, jer su u
kreiranju eljenih poruka podjednako bitni i verbalni i neverbalni signali koje
komunikatori alju. ''Razumevanje diskursa i kulture podrazumeva i uenje ne samo toga
ta se moe rei i kako komunicirati, nego i onog to se ne moe rei''226.
222
Pavlovi, Milica (2011), Znakovi i znaenja Nikole Rota, Linost i socijalne situacije: 100 godina od
roenja Nikole Rota, Ni: Filozofski fakultet,
223
Van Dijk, Teun A. (2008), Discourse & Power, New York: Palgrave Macmillan
224
Vali Nedeljkovi, Dubravka (2010), Zato obavezni predmet Analiza medijskog diskursa, Mesto i
znaaj medijskih studija za meuregionalnu saradnju, Novi Sad : Filozofski fakultet, Odsek za medijske
studije,
225
Van Dijk, Teun A. (2008), Discourse & Power, New York: Palgrave Macmillan
226
Keating Elizabeth, Duranti Alessandro (2011), Discourse and Culture, Discourse studies, London: Sage
publications, 331-357.
136
BILTEN 1/2013
Reakcije politiara bie analizirane u odnosu na nekoliko kategorija koje su

stvorene posebno za ovaj rad, a koje obuhvataju: 1) paralingvistika 2) kinezika i 3)
proksemika sredstva neverbalne komunikacije.
7. KORPUS
Tokom izborne noi gotovo sve televizijske stanice sa nacionalnom frekvencijom
emituju specijalne emisije posveene minulim izborima, prebrojavanju glasova i analizi
prispelih rezultata. Ove ''specijalke'' poseduju niz speifinosti koje ih odvajaju od
standardnih televizijskih emisija. One se naime uvek kreiraju sa istim povodom njhovo
emitovanje direktno je uslovljeno odravanjem izbora, bilo parlamentarnih, bilo
predsednikih. Takoe, svaka od ovih emisija ima svojih osobenosti i kada se radi o
urednicima, voditeljima, ali i gostima i scenografiji. U ovom radu analizirana je
specijalna emisija ''Izborna no'' na televiziji ''Vijesti'', koja je emitovana 14. oktobra
2012. godine. Emisija je poela u 19:23 i trajala do 15 minuta nakon ponoi. Ono to e u
radu biti posebno analizirano jesu izjave politiara najveih partija i koalicija (ECG, DF,
PCG, SNP) Mila ukanovia, Miodraga Lekia, Darka Pajovia i Srana Milia u
poslednjem satu emisije, u kojima oni reaguju na rezultate izbora. U fokusu istraivanja
bie poruke koje oni prilikom reagovanja na rezultate alju neverbalnim kanalnom
komuniciranja.
8. REZULTATI ISTRAIVANJA
Neverbalna reakcija je analizirana na osnovu kategorija koje su kreirane za ovo
istraivanje a koje zapravo predstavljaju i osnovne znake neverbalne komunikacije
(paraingvistike, kinezike i proksemike) a dodata je jo jedna kategorija ostali znaci
neverbalne komunikacije kroz koju e biti analizirani oni aspekti neverbalne
komunikacije koji ne mogu biti obuhvaeni prehodinim kategorijama (odevanje,
crvenjenje).
9. ANALIZA NEVERBALNE REAKCIJE
Kako je brojnim analizama dokazano, ljudi su, pre svega vizuelna bia koja najveu
panju poklanjaju onim kodovima koje mogu registrovati ulom vida. Stoga je
neopravdano smatrati da prilikom interakcije neverbalna komunikacija zauzima periferno
mesto. Bez nje ''komunikacija meu ljudima bila bi mnogo siromanija. Mnoga stanja
pojedinaca ne bi bila ispoljena i registrovana, mnogi sadraji bi ostali nesaopteni ili bi
bili saopteni znatno nepotpunije''227. Analiza neverbalne komunikacije ima svoju
primenu i u varanju, odnosno pokuaju prikrivanja istine verbalnim putem. Kada ljudi
izgovaraju lai, esto od njihove uspenosti da kontroliu svoje neverbalne reakcije,
zavisi hoe li uspeti u tome. Kada je re o politiarima, oni su najee dobro obueni da
kontroliu i aspekte neverbalne komunikacije, meutim, kada se radi o veoma emocijama
nabijenim situacijama, vrlo se lako moe destiti da kontrola zakae i da se jasno primete
227
pauze u govoru.
137
BILTEN 1/2013
znaci ''curenja''228 pravih emocija. U emisiji ''Izborna no'' politiari etiri najvee partije
su se u poslednjim ukljuenjima obraali javnosti, iznosei svoje utiske o izborima i
verbalnim, ali i neverbalnim putem.
9.1. Sran Mili priznavanje poraza
Prvi se javnosti obratio Sran Mili, predsednik SNP-a, stranke koja je na izborima
proglaena za najveeg gubitnika, s obzirom na to da je na prethodnim parlamentarnim
izborima 2009. godine osvojila 16 mandata, a 2012. samo 9. Ve se i iz potrebe da se prvi
obrate moe zakljuiti da je SNP svestan poraza na izborima, a izlazak u javnost pre
ostalih partija predtavlja in samoodbrane i opravdanja. Predsednik SNP-a se pojavio za
govornicom u pratnji dvojice potpredsednika stranke, Nevena Goovia (sa desne strane)
i Vasilija Laloevia (sa leve strane), dok je Mili zauzeo centralno mesto za
govornicom, to je jasan znak pokazivanja hijerarhije ''Rasporedom u prostoru se veoma
jasno pokazuju i status i presti osoba u komunikaciji. Osoba sa najviim statusom, po
pravilu zauzima centralno mesto''229. Takoe, dok su potpredsednici obueni veoma
formalno, u odela sa kravatama, predsedniku je dozvoljena izvesna doza neformalnosti,
oliena u izostanku kravate. Iako se nisu verbalno obratili javnosti, potpredsednici
stranke su slali neverbalne signale govorom tela i imali su funkciju podrke predsedniku
stranke i prihvatanja zajednike odgovornosti za lo rezultat na izborima. Vasilije
Laloevi je tokom itavog obraanja predsednika, ruke drao prekrtene u laktovima na
prsima, to je znak zatite sopstvenog tela i obrane od napada. Sa druge strane, Neven
Goovi je ruke spojio u predelu genitalija, to je karakteristino za situacije neprijatnosti
i poveanog stida. Uope uzev, gestovi dodirivanja sopstvenog tela samoadapteri
karakteristini su ''u situacijama kada osoba doivljava stid ili billo koju drugu negativnu
emociju''230. Takoe, njegovo dranje tela, koje je blago pogrbljeno (smanjeno) i nagnuto
unapred znak je pokornosti i odlaganja napada. Moris smatra da kada nekom oveku preti
napad, ''on ima pet mogunosti, da se bori, sakrije, da bei, da pozove nekog u pomo ili
da smiri napadaa''231. Pojavljivanje Milia u pratnji dvojice potpredsednika, poziv je u
pomo, dok je Goovievo prividno smanjivanje tela pokuaj simivanja nasrtljivca. S
obzirom na to da je poetak obraanja iz tehnikih razloga kasnio vie od minuta,
predsednik SNP-a je pokretom prebacivanja sa noge na nogu odao nestrpljenje i oseanje
nervoze pred obraanje. Pre poetka samog govora Sran Mili zakopava svoj sako, to
je potez karakteristian za politiare prilikom javnog obraanja, recimo odlaska za
skuptinsku govornicu, kojim se politiar vraa u svoju ulogu javne linosti i ozbiljnog
predstavnika naroda.
Slika 1. Sran Mili, Neven Goovi, Vasilije Laloevi govor tela koji pokazuje obranu i stid
228
Termin curenje (leakage) uveo je Paul Ekman koji pod njime podrazumeva nain na koji neverbalni
znaci odaju nae prave misli i emocije, koje pokuavamo sakriti. Primer za to je vetaki osmeh koji je
paljivim posmatranjem vrlo jednostavno razotriti. Ekman smatra da telo odaje mnogo vie znakova no to
bi ljudi eleli da pokau (Ekman 1991, 25),
229
pauze u govoru.
230
231
Moris, Desmond (2005), Otkrivanje oveka, vodi kroz govor tela, Ni: Zograf
138
BILTEN 1/2013
Kada se radi o paralingvistikim znacima, obraanje predsednika SNP-a karakterie

pre svega usporeno i tiho govorenje, odnosno nizak intenzitet, koji se, za razliku od
glasnog verbalnog saopenja koje predstavlja odlunost, jasnost i sigrnost, povezuje sa
nesigurnou, ali i emocijom alosti koju upravo karakterie ''tih glas, niska visina,
rezonantna boja glasa, spor tempo, modulacija pri kojoj opadaju jaina i visina, nepravile
pauze u govoru i nejasno izgovaranje glasova''232. Naglaavanje pojedinih rei kao to su
''glasovi'', ''nova vlada'' i ''promene''' ukazuje na pojmove koji su vani stranci, a koje nije
uspela da ostvari na izborima. Slegnuta ramena govornika takoe su znak za emociju
stida i aljenja, ali i pokornost i poniznost. U ovom sluaju moe se protumaiti kao
poniznost pred biraima zbog loeg rezultata. Iako i svojim verbalnim iskazom Mili
izraava nezadovoljstvo postignutim rezultatima, neverbalna reakcija u ovom sluaju ima
funkciju potvrivnja i dopunjavanja. Ipak u pojedinim delovima obraanja pokreti i lice
govornika alju razliite poruke od verbalnih. Tako dok on javnosti obeava da e SNP
biti snaan klub poslanika u parlamentu, njegove rei prati odmahivanje glave u levu i
desnu stranu, to je pokret karakteristian za negaciju i poricanje. Dakle, iako on reima
ubeuje ostale uesnike u komunikaciji u jedno, njegovi pokreti tela odaju da ni on sam
ne veruje u izreeno. Osim toga, vie puta u toku obraanja Mili se osmehuje,
pokuavajui da prikrije izrazito nezdovoljstvo, ali i nelagodnost. Paljivim
posmatranjem, moe se uoiti razlika izmeu iskrenog i lanog osmeha. Jedna od
karakteristika lanog osmeha, a koja je na prvi pogled vidiljiva na slici 2, jeste asimetrija,
odnosno neujednaeno pokretanje miia leve i desne strane lica, to je posledica voljnog
upravljanja. Kod iskrenog osmeha, osim pomeranja uglova usana na gore, javlja se i
nabor oko oiju, odnosno podizanjem obraza, oi se blago zatvaraju, a takoe se i obrve
blago sputaju, to dovodi do stvaranja vertikalne bore izmeu njih, a to kod lanih
osmeha nije sluaj233.
Slika 2. Sran Mili lani osmeh
232
pauze u govoru.
233
Ekman, Paul (1991), Telling Lies, New York - London: Norton paperback
139
BILTEN 1/2013
9. 2. Miodrag Leki trijumfalno dranje

Verbalno obaanje lidera DF, Miodraga Lekia, za razliku od njegovog prethodnika
proeto je optimizmom. Leki govori o podedi ''demokratskih snaga na izborima'', i
najavljuje mogunost da DF formira vladu narodnog jedinstva. Leki takoe zauzima
centralno mesto za govornicom, meutim, on je pred javnost izaao u pratnji vie
funkcionera koalicije, to je pokazatelj elje svih da uberu zasluge za zadovoljavajue
rezutate koje je koalicija postigla. Neposredno iza Lekia nalaze se lanovi predsednitva
DF, Milan Kneevi (levo) i Andrija Mandi (desno). Svi funkcioneri koji se u kadru
nalaze formalno su obueni, u odelima, ali ne nose kravate, to moe ukazivati na elju
DF da se kroz izvesnu neformalnost u odevanju priblii graanima, kroz proces
identifikacije. Dranje tela njegovih koalicionih partnera je oputeno, sa rukama
sputenim uz telo, bez znakova napetosti i poveane uzbuenosti, osim u nekoliko
navrata kada pljeskanjem rukama aplauzom pruaju podrku svom lideru tokom
govora, a na njihovim licima se povremeno pojavljuje i osmeh. U odreenom trenutku, u
kadru se vidi i ruka prebaena preko ramena Milana Kneevia, to je jasan znak
meusobnog jedinstva i podrke, pa ak i prisnosti, jer je zagrljaj univerzalan znak za
iskazivanje pozitivnih interpersonalnih stavova.
Slika 3. Miodrag Leki uzdignuta glava, pokazatelj triumfalnog stava
140
BILTEN 1/2013
Prva razlika koja je primetna jeste ta da je Lekievo obraanje dinaminije, bre,

jaeg intenzteta i bez pauza u govoru, to je znak za povien stepen uzbuenosti
organizma, a karakteristino za emotivne situacije, jer ''brzina kojom osoba govori moe
biti indikator emocionalnog stresa''234. Naglaene rei tokom govora jesu pobeda,
demokratija ali i ''Demokratski front'', to takoe ukazuje na pojmove koji su vani za
koaliciju, ali i na znaaj koji pridaju sebi. Govor tela Lekia takoe pokazuje dominantan
stav, pre svega uzdignuta glava, blago nagnuta unazad koja jasno ukazuje na trijumfalno
dranje. Kako istie Rot uzdignuto dranje glave javlja se esto kod osoba sa viim
drutvenim statusom i onih koje tee za dominacijom i isticanjem235. Osim toga u vie
navrata, govornik se podie na prste u elji da povea svoju telesnu visinu i na taj nain
istakne sebe i da sebi na vanosti. Lider DF vrlo malo gestikulira rukama, ali uoljiva je
gestikulacija rairenih ruku i aka okrenutih na gore, i to kada govori o koaliciji DF i
njenom uspehu. Politiari se ovim gestom irenja i dizanja ruku esto koriste kada slave
pobedu ''pri emu kao da rukama, malo razmaknutim i prstima rairenim, ele da dodirnu
nebo''236.
9. 3. Darko Pajovi proslavljanje izbornih rezultata po ugledu na boksere

Javno obraanje lidera PCG, Darka Pajovia za govornicom i oko nje, prisustvom je
podrao vei broj funkcionera partije. Kao i njihovi prethodnici, i oni su imali razloga za
zadovoljstvo, te se stoga, pojavljivanje veeg broja lanova moe protumaiti kao potreba
za odavanjem priznanja svima, a samim tim i kao izraz kolegijalnosti i pozitivnih
interpersonalnih odnosa unutar stranke. U prilog tome govori i Pajoviev gest rukom na
samom poetku obraanja, kojim pokazuje na sve prisutne lanove PCG, uz blagi poklon,
ime ne samo da ih predstavlja, ve im i izraava zahvalnost i potovanje. Iako je sam
Pajovi odeven relativno formalno, (u odelu, bez kravate), ostali lanovi PCG su
uglavnom neformalno odeveni, te su tako neki od njih odeveni u farmerke i majice. Treba
napomenuti da odea osim svoje ''primarne uloge zatitnika, ima sloeno simboliko i
estetsko znaenje. Ona govori o raznim dimenzijama linosti, njenim interesovanjima i
shvatanjima, njenom statusu, pripadnosti grupi, seksualnim podobnostima, agresivnosti,
interpersonalnim stavovima''237. Stoga se moe zakljuiti da je ovakvo odevanje izraz
tenje da se politiari priblie glasaima i anuliraju ili umanje distancu koja postoji.
Slika 4. Darko Pajovi proslava pozitivnih rezultata po ugledu na boksere
234
235
pauze u govoru.
236
237
141
BILTEN 1/2013
Pre poetka obraanja, svi lanovi PCG aplaudiraju, to je jasan simbol odavanja
priznanja, i proslavljanja pozitivnih rezultata, meutim, jedino su ruke lidera stranke
uzdignute i spojene iznad glave, poput boksera u ringu. Takav gest ujedno je i znak po
kome se raspoznaje dominantna osoba, ali i pokazatelj prolavljanja pobede. Kako smatra
Moris ''politiari su, verovatno u nadi da e asocijacijom na boksere i oni sami stei neto
od njihove muevnosti, usvojili bokserski stil dranja spojenih aka iznad glave u
trenucima pobede na izborima''238. Njegov verbalni iskaz je dinamian i jaeg intenziteta,
meutim, za razliku od Lekia, u ijem se govoru jasno moe primetiti poveana
emocionalna uzbuenost, Pajovi je dosta staloeniji, to se moe videti pre svega kroz
korienje pauza na tano odreenim i eljenim mestima, ime govornik pokazuje da
vlada govornom situacijom. Ipak, iako se u paralingvistiim znacima neverbalne
komunikacije ne moe primetiti nervoza kod govornika, ona je vidljiva u njegovim
pokretima tela, pre svega nogu. Naime, Pajovi se vrlo esto prebacuje sa noge na nogu,
ime odaje utisak nesigurnosti. Sa druge strane, dranje tela je uspravno sa blago
uzdignutom glavom, to je znak za dominaciju. Vertikalni pokreti glave, gore i dole, koji
prate govovo itav govor, pokazatelj su dodatnog potvrivanja i ponavljanja onoga to je
izreeno i odaju takoe nesigurnost govornika i njegovu potrebu da dodatno naglaava
izgovorene rei, to, kada se ima na umu da su ovo prvi izbori na kojima PCG uestvuje,
i ne iznenauje. Tokom itavog obraanja na licu je primetan blagi osmeh. Meutim,
treba imati na umu da, iako je to osmeh zadovoljstva, on je ujedno i ''paradni osmeh'',
odnosno osmeh za pokazivanje, jer iskrene emocije se na licu ne zadravaju toliko dugo,
to je i jedna od osnovnih razlika izmeu pravih i lanih facijalnih ekspesija emocija.
9. 4. Milo ukanovi samoproglaenje pobednika u izbornoj trci
Redosled govorenja jasno ukazuje na status uesnika u komunikaciji i ljudi sa
najviim statusom obino govore prvi ili poslednji. Stoga moe zakljuiti da je izbor Mila
ukanovia da se javnosti obrati poslednji, jasna pretenzija na najvii status meu
politiarima. Iako su se prethodni govornici javnosti obraali jedan za drugim, izmeu
obraanja Darka Pajovia i Mila ukanovia, proao je gotovo itav sat. Sa jedne strane
ova pauza moe se smatrati ozbiljnim politikim inom, kada lider vodee koalicije ne
eli da manipulie rezultatima izbora, pre nego to oni postanu izvesni, dok sa druge
strane, pauza se moe protumaiti kao elja ukanovia da njegova izjava do javnosti
238
142
BILTEN 1/2013
doe u poslednjim minutima emitovanja emisije, kako bi upravo on dao konaan

zakljuak o izborima i time sebi dao na vanosti. ukanovi je za govornicu, u odnosu
na ostale politike lidere, izaao u najveem broju pratilaca, koji su ga aplauzom
podravali ee od ostalih. Ostali lanovi ECG, koji su bili u pozadini, osim
aplaudiranjem, slali su neverbalne signale i osmesima kojima su najee podravali
verbalni iskaz svog lidera. Ono to je takoe razliito, u odnosu na ostale politiare, jeste
i to da ukanovi nije svoj govor prekidao za vreme trajanja aplauza, ime se takoe
izraava dominantniji status. to se tie paralingvistikih znakova, treba napomenuti da
su oni veoma veto iskoieni u cilju dobijanja na sugestivnosti i to pre svega dinamika
glasa, korienje pauza i intenzitet koji nije ni previe visok, ni nizak. ukanovi veto
koristi i pokrete glavom kao i usmeravanje pogleda. Naime, u toku govora, esto menja
poloaj glave, kako bi uspeo da pogled usmeri ka svim pristalicama ECG koje se nalaze
ispred njega. Ovim gestom govornik pokazuje da se obraa svima, a direktan pogled u oi
doprinosi dodatnoj sugestivnosti. Kao vet politiki govornik, koji je na politikoj sceni
vie od 20 godina, ukanovi je svestan vanosti neverbalnog komuniciranja sa
graanima, te je on i jedini koji tokom obraanja gestikulira rukama. On koristi gest
stisnute pesnice desne ake kao simbol odlinosti i jaine, koji se javlja nekoliko puta,
kao i gest ispruene ake koja je usmerena u napred, koja pokazuje usmerenost ka
budunosti. Ipak, iako je relativno uspean u kontrolisanju neverbalnih signala koje alje,
paljivim posmatranjem moe se uoiti i tzv. curenje pravih emocija. Naime, kada govori
o tome da je koalicija ECG na ovim izborima osvojila vie glasova nego na prethodnim
(to prema zvaninim podacima nije sluaj), ukanovi kaiprstom leve ake odmahuje u
stranu, to je univerzalni gest za negaciju. Dakle, iako birae i itavu javnost eli da ubedi
da je koalicija koju predvodi ''jaa nego ikad'', njegov pokret pokazuje da sam govornik
nije uveren u to.
Slika 5. Milo ukanovi proslava izbornih rezultata po ugledu na vozae Formule 1
Na samom kraju obraanja, u tabu ECG otvara se velika boca ampanjca, koju
lider die iznad glave, a zatim pije iz nje. Ovaj potez karakteristian je za pobednike
Formule 1, dok stoje na pobednikom postolju i njime se alje jasna poruka da je za
lanove ECG jasno ko je pobednik u ''izbornoj trci'', kako se esto naziva sam izborni
proces.
143
BILTEN 1/2013
ZAKLJUAK
Komuniciranje politiara sa graanima sve je ee dobro osmiljeno i planirano,
pogotovo u toku predizbornih kampanja. Politike stranke izdvajaju velika novana
sredstva kako bi njihovi lideri bili obueni da potpuno kontroliu svoje javne nastupe.
Ipak, moglo bi se zakljuiti da je neverbalna komunikacija politiara sa irom javnosti na
ovim prostorima i dalje u drugom planu. Politiari naime, vie ulau u svoj verbalni
nastup, a vrlo malo se koriste veoma monom neverbanom komunikacijom. Meutim,
oni, makar nesvesno, alju odreene signale svojim govorom tela, gestikulacijom i
mimikom, ime doprinose stvaranju celokupnog utiska o njihovom javnom nastupu, jer
znaenje verbalnih iskaza moe da varira u zavisnosti od neverbalnih znakova koji ih
prate.
Iako je neverbalna komunikacija ''tea za itanje'' od verbalnog iskaza jer zahteva
punu panju sluaoca, ona je svakako neizostavni deo komunikacione interakcije.
Odreeni gestovi, mimika, ton glasa i drugo, jasno ukazuju na odreena stanja i emocije,
dok drugi iziskuju dublju analizu, koju svakako moe da ponudi kritika analiza diskursa.
Analiza neverbalnih odgovora crnogorskih politiara na rezultate izbora pokazala je da,
ili zbog nedostatka obuenosti politiara, ili pak zbog izrazito emotivne situacije u kojoj
se nalaze, oni nisu u stanju da kontroliu komunikacionu situaciju, te tako, s jedne strane,
alju odreene neverbalne signale koji odaju njihove emocije i stavove, a sa druge,
nedovoljno se slue neverbalnim znakovima u cilju postizanja vee sugestivnosti u
verbalnom obraanju. Moe se zakljuiti da je za politiku komunikaciju od izuzetne
vanosti i neverbalni aspekt, koji osim to moe doprineti ubedljivijem nastupu
politiara, moe i odati odreene emocije i stavove, koje bi govornici eleli da sakriju.
Literatura
1. Donald C. Pennington (2008), Osnove socijalne psihologije, Jastrebarsko: Naklada Slap
2. Ekman, Paul (1991), Telling Lies, New York - London: Norton paperback
3. Ekman, Paul i Frizen, Valas (1969), The repertiore of nonverbal behavior: Categories, origins, usage and
coding, Semiotica, San Francisco: University of California, 49-98.
4. Gajadhar, J., Green, J. (2003). An Analysis of Nonverbal Communication in an Online Chat Group.
Poseeno 28. 3. 2013.URL: http://scholar.google.com/scholar
5. Keating Elizabeth, Duranti Alessandro (2011), Discourse and Culture, Discourse studies, London: Sage
publications, 331-357.
6. Mandi, Tijana (2001), Komunikologija : psihologija komunikacije, Beograd : Grme - Privredni pregled
7. Moris, Desmond (2005), Otkrivanje oveka, vodi kroz govor tela, Ni: Zograf
8. Pavlovi, Milica (2011), Znakovi i znaenja Nikole Rota, Linost i socijalne situacije: 100 godina od
roenja Nikole Rota, Ni: Filozofski fakultet, 203-216.
9. Rot, Nikola (2004), Znakovi i znaenja: verbalna i neverbalna komunikacija, Beograd: Plato
10. Vali Nedeljkovi, Dubravka (2010), Zato obavezni predmet Analiza medijskog diskursa, Mesto i
znaaj medijskih studija za meuregionalnu saradnju, Novi Sad : Filozofski fakultet, Odsek za medijske
studije.
11. Van Dijk, Teun A. (2008), Discourse & Power, New York: Palgrave Macmillan
12. Van Dijk, Teun A. (2006), Ideologija, Zagreb: Golden marketing-Tehnika knjiga
Internet izvori:
1. http://www.predsjednik.me, poseeno 12. 3. 2013.
2. http://www.skupstina.me, poseeno 12. 3. 2013.
3. http://www.gov.me, poseeno 12. 3. 2013.
4. Ustav Crne Gore (2007),
144
BILTEN 1/2013
Kratka biografija
Ivana Milovanovi, studentkinja master studija Komunikologije na Filozofskom
fakultetu u Novom Sadu, roena je 30.09.1989 godine. Marta Mitrovi, studentkinja
master studija Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Niu, roena 19.11.1989 godine.
TROENJE KAO NOVO MASOVNO UIVANJE

Marta Mitrovi - Ivana Milovanovi
Saetak:
Tehnoloka ekspanzija, procesi modernizacije i urbanizacije preobratili su
postindustrijsko u potroako drutvo, a pojedinca u homo consumensa. Uslovi sveopteg
razvoja, promenjen nain i obim proizvodnje, viak slobodnog vremena, kroje
programirano drutvo, drutvo obilja i jednodimenzionalnosti u kome je sve podreeno
proizvodnji, potronji i profitu. Trijumf sveta robe za sobom ostavlja poraene sve
duhovne svetove, zadovoljavajui potrebu oveka za posedovanjem. itavo moderno
drutvo funkcionie po principima ponude i potranje, a celi svet se sagledava kao
jedinstveno planetarno trite. ivot je postao dinovska reklama, a proizvodnja robe u
njemu nije nita drugo do proizvodnja iluzija. Potroa je uvek nezadovoljan i u potrazi
za novim i boljim. U neprestanoj borbi sa proizvoaima, koju nikada ne dobija,
pojedinac se sve vie otuuje od svoje istinske prirode.
Kljune rei: potroaka kultura, konzumerizam, masovna proizvodnja, troenje
UVODNA RAZMATRANJA
Od druge polovine XVIII veka drutvo se naglo poelo menjati. Nagle promene
koje je se sa sobom donela industrijska revolucija zamena runog rada parnim
mainama, prelazak iz feudalnog u moderno graansko drutvo do sredine XIX veka
temeljno su izmenile politiki, privredni i drutveni sistem u veem delu sveta. Meutim,
druga industrijalizacija industrijalizacija duha, napreduje tokom XX veka, pogaajui
duu drutva. Potpomognuta tehnolokom ekspanzijom i procesima modernizacije i
145
BILTEN 1/2013
urbanizacije, postindustrijsko drutvo je krajem minulog veka preobratila u potroako

drutvo, a pojedinca u homo consumensa.
Uslovi sveopteg razvoja, promenjen nain i obim proizvodnje, kao i viak
slobodnog vremena, kroje programirano drutvo, drutvo obilja i jednodimenzionalnosti
u kome je sve podreeno proizvodnji, potronji i profitu. U takvom drutvu svaki vid
individualnosti je nepoeljan, a tenja je pretvoriti oveka u univerzalnog potroaa. Bilo
da je re o sadrajima masovnih medija ili proizvodima masovne kulture u najirem
smislu rei, oni nisu kreirani prema ukusu pojedinca, ve prema ukusu potroaa. Ukus
potroaa zapravo je zamiljeni ukus najire populacije tzv. ''globalni ukus''. Meutim i to
nije bilo kakav ukus, ve ukus koji je i kreirala potroaka kultura, sa svim njenim
mehanizmima propagande. Stoga se, u eri masovne proizvodnje, roba stvara da bi se
dopala svima, to dalje implicira homogenost i u krajnjoj liniji konformizam, nasuprot
individualizmu.
U doba opte spektakularizacije i simulacije realnog, potronja, koja se kao zahtev
postavlja pred modernog oveka, vie se ne tie egzistencije, ve postaje sama sebi svrha.
Trijumf sveta robe za sobom ostavlja poraene sve duhovne svetove, zadovoljavajui
potrebu oveka za posedovanjem. Laan svet ''slobode izbora'' zapravo vezuje oveka u
''okove potronje'', gde pri tom, kupovina, odnosno potronja nije fizika, ve simbolika
neophodnost. Iluzija slobode izbora postaje jedno od najmonijih oruja masovne
potronje. Kao tle na kome su masovna proizvodnja i potronja ponikle, najee se
navodi Amerika, odnosno zapadnjaki liberalni kapitalizam. Teza takvog kapitalistikog
konzumerizma da ''svaka roba ima svoju cenu, ali i svog kupca'', navodi na zakljuak da
je svaki proizvod, pa i onaj duhovne vrednosti, mogue prodati. Kupovina proizvoda
duhovne vrednosti, ve je sama po sebi paradoks, jer takvi proizvodi nemaju upotrebnu
vrednost. Ipak, kako potronja u savremenom svetu nema svrhu zadovoljenja izvornih
ljudskih potreba, bilo fizikih ili psiholokih, ve onih vetakim putem konstruisanih,
postaje oigledno da se svaka roba moe (i treba) prodati, odnosno kupiti.
Vanu ulogu u irenju potroake ideologije imaju i masovni mediji, koji u trinom
okruenju svoju slamku za spas nalaze u prodavanju svog prostora i vremena velikim
multinacionalnim korporacijama. Kao jedan od najvanijih inilaca nametanja i irenja
dominantne ideologije, mediji uspevaju da kroz plasiranje svog sadraja paradigme
potroake kulture inkrporiraju u ivote svojih gledalaca i to gotovo neprimetno.
Gledaoci imaju iluziju da je sadraj koji gledaju besplatan, meutim u cenu robe koju
kupuju, uraunata je i cena marketinga tog proizvoda. Kako ve odavno kritiki
nastrojeni teoretiari medija istiu, svoju osnovnu funkciju informisanja, mediji
zamenjuju funkcijom prodavanja robe i usluga. Mediji se pretvaraju u ''pozornicu
reklama'' gde najvanije postaje kako savremenog oveka ubediti u neophodnost
posedovanja predmeta masovne proizvodnje.
1. POTROAKA GROZNICA KAKO JE SVE POELO
Iako se moda ini da su pojmovi kao to su potroaka kultura, konzumerizam i
potroako drutvo novijeg datuma, potraga za vremenom koji ih je iznedrilo vodi nas u
XIX vek i izlobe i sajmove organizovane u tom periodu. Uspon sajmova poeo je
sredinom XIX stoljea, od kada se organizuju ''svejtski sajmovi'', poznati kao ''velike
izlobe'', na kojima se, kroz najnovija dostignua, prikazivalo materijalno bogatstvo
146
BILTEN 1/2013
zemalja izlagaa, iju su glavnu atrakciju inili nacionalni paviljoni u kojima su se

izlagali najnoviji dometi pojedinih drava239. Takve vrste manifestacija nudile su
najrazliitiju robu, sa eljom da svoju zemlju prikau to naprednijom, ogledanom u
blagostanju i materijalnom napretku. Poseenost sajmova i potranja za dobrima
izloenim na njima, otvorila je vrata novoj epohi, koja i danas umnogome odreuje
oveanstvo. Premda se zaetak potroake groznice vezuje za kraj XIX veka, uspon
kulture konzumerizma svakako se ogleda u 20-im godinama XX veka, oznaavajui
''razdoblje u kojem se kristaliziraju jasni poeci ve pomenute produkcije potroakoga
imaginarija elje''240. Nasuprot dotadanjoj potronji, koja se ogledala u racionalnoj elji
za posedovanjem i konzumiranjem robe u onoj meri koja obezbeuje egzistencionalne
potrebe oveka, ono to Bauman naziva ''svrhovitim konzumerizmom''241, stasavala je
elja za zadovoljavanjem psiholoke potrebe posedovanja, kao cilja po sebi. Mat ovaj
period opisuje kao ''presudan emocionalni preokret kod velikoga broja Amerikanaca:
elja za posjedovanjem potroakih objekata i njihovom konzumacijom nije vie
shvaena kao nemoralan grijeh ve kao pozitivna stvar''242. Od tog trenutka, pa nadalje,
konzumerizam se kao fenomen planetarno iri, zalazei u pore modernog drutva. Zlatno
doba potroake kulture neretko se povezuje sa ''usponom'' Hladnog rata, pedesetih i
ezdesetih godina minulog veka. Ponuda robe iroke potronje u tom periodu nije bila
samo izvor profita, ve je igrala ulogu svojevrsne ideoloke borbe243. Kako Vuetieva
istie, ''generalno, sovjetske su izlobe pokazivale da ovjek, uz pomo strojeva, slui
dravi, a amerike da drava, uz pomo najrazliitijih kunih aparata, slui pojedinc''.
Potroako drutvo na taj nain postaje i ''sredstvo manipulacije i propagande, ali i dio
amerikog kulturnog imperijalizma usmjerenog ne samo prema ideolokim neprijateljima
nego i prema ostatku svijeta''244. irenje amerikih brendova smatralo se vanim orujem
u hladnoratovskom arsenalu, pri emu je bombardovanje SSSR amerikom robom
smatrano uinkovitim sredstvom za ruenje komunizma. Na ''potroakom frontu'' udarac
su uzvraali i Sovjeti, irei svoje trite po amerikom modelu. U tom bombardiranju
nije bilo ni obinih ni atomskih bombi, nego je Sovjetski Savez bombardiran amerikom
robom (najlonke, cigarete, jojoi, satovi), na to su Sovjeti uzvratili bombardiranjem
239
Prvi meunarodni sajam tog tipa odran je 1851. u Londonu, na inicijativu princa Alberta, pod nazivom
Velika izloba industrijskih proizvoda svih nacija. Meu najpoznatije spadaju izlobe u Parizu (1889.,
1900., 1937.), New Yorku (1939.) i Bruxellesu (1958.), za koje su vezana mnoga obiljeja dananjice, npr.
Eiffelov toranj, izgraen za Svjetsku izlobu u Parizu 1889., ili Atomium, izloen u Bruxellesu 1958
(Vueti 2012).
240
Hromadi, H. (2012), Konzumeristiki kapitalizam: epoha produkcije imaginarija potroake elje,
Sociologija i prostor, br. 1, Zagreb.
241
Bauman, Z. (2002), Society under Siege, Cambridge: Polity Press
242
Sociologija i prostor, br. 1, Zagreb,
243
Visoki standard amerikog drutva bio je najoitiji u kakvoi stanovanja i nainu ureenja kue, pa se
udarni dio promidbe odnosio na predstavljanje ''tipine amerike kue'', opremljene najraznovrsnijom
opremom. O uspjehu prikazivanja amerikog naina ivota svjedoe tisue ljudi iz Istonog Berlina koji su,
do podizanja Berlinskog zida, odlazili u Zapadni Berlin makar samo promatrati, ako si nisu mogli priutiti,
blagodati potroakog drutva (Vueti 2012).
244
Josimovi kao prvu samoposlugu navodi samoposlugu iz Memfisa, koju je 1916. otvorio Clarence
Saunders Saunders je otvorio niz takvih trgovina, koje su mu ve 1923. donosile 180 milijuna dolara
godinje (Josimovi 1961: 4, prema Vueti 2012).
147
BILTEN 1/2013
Amerike manjim koliinama konzervi kavijara, bundama i tisuama kopija Staljinovih

govora''245. Jo jedan od trendova koji je doao iz ''obeane zemlje'', a koji je u velikoj
meri ponudio iluziju slobode izbora i pospeio irenje potroakog mentaliteta, jeste
samoposluga. Kao to i sama re kae ''posluiti se sam'' znai imati mo izbora u svojim
rukama, dok je ''uklanjanje tezge i prodavaa kao prepreke u osobnom kontaktu s robom
znailo naime, i doslovce i simboliki, jo jedan korak u osvajanju sloboda''246. Liberali
bi takvu mo okarakterisali kao pozitivan korak ka slobodnom drutvu, u kome pojedinac
sam odluuje o zadovoljenju svojih potreba. I zaista, ukoliko pojedinac ima mo da iz
bogate ponude sam odredi prioritete svoje kupovine, moe se na prvi poged izvesti
zakljuak o ''nesputavanju zadovoljenja potreba pojedinaca'', meutim treba imati na
umu, da iako zadovoljenje potreba nije sputano, ono je uspeno, planski kanalizovano.
Kritiari konzumerizma ovakav nain usluge prepoznaju kao stvaranje vetakih potreba,
vie psihikih nego biolokih, nudei ono to Franfurtovci nazivaju ''lanom iluzijom
izbora''.
Samoposluge se prvo javljaju u Americi poetkom XX veka, a u narednim
decenijama ire se poput groznice, zaposedajui kako amerike, tako i evropske prostore.
Ve etrdesetih godina samoposluge su postale dominantan oblik trgovina za prodaju
hrane u Americi, a supermarketi jedno od obiljeja amerikog sistema i slobodne
inicijative, kao i simbol amerikog naina ivota. Govorei o usponu potroakog
drutva na naim prostorima i samoposluzi, kao vanoj kariki u ekspanziji potroakog
drutva, Vuetieva navodi iskaz jedne Beograanke ''koja je krenula do samoposluge za
pola kilograma krompira, a 'kupila sam: kofu od plastike, novi stolnjak sa ruama, pastu
za skidanje masnih fleka, rusku salatu, tri tegle za zimnicu, sok od borovnice...''247. Ovaj
iskaz prilino dobro ilustruje preanje navode o zavodljivoj moi raznovrsne robe, koja
je na dohvat ruke, iluziju izbora koja se pred potroaa stavlja sa ciljem da svojim
hipnotiuim dejstvom bude odabrana, iako je moda u datom trenutku nepotrebna. Kada
pojedinac smatra da je mo odluivanja u njegovim rukama, on se bez zadrke preputa
zavodljivom inu troenja. Svoje mesto u ivotu modernih ljudi portoaka kultura je
nala najpre u ispunjavanju onoga to nazivamo slobodnim vremenom. ''Kako istie
Despotovi na taj nain nam se nova potroaka kultura otkriva kao kultura razlike u
pristupu potronje vlastitog slobodnog vremena. ak i onda kada neodluni i zbunjeni
stojimo pred prenatrpanim rafovima mega-marketa, opinjeni prividom robnog
blagostanja, ak i tada senzibilitet line potroake filozofije ostaje iskljuivo na
privilegovani izbor''248.
Izlobe i sajmovi, prve samoposluge, samo su skroman poetak onoga to danas
prepoznajemo kao podstrek konzumerizmu. ''Robne kue, moderni trni centri,
megamarketi, bioskopi ili teleop emisije, za savremenog potroaa predstavljaju
nekadanje svetove bajki, elja i snova, zemlju udesa Alise i Pinokija, svojevrsne
245
Vueti, R. (2012), Potroako drutvo po amerikom modelu (jedan pogled na jugoslovensku
svakodnevicu ezdesetih), asopis za suvremenu povijest, br. 2, Zagreb,
246
Prva jugoslovneska samoposluga otvorena je 1956. u Ivancu kod Zagreba, a Beograd je svoju prvu
samoposlugu dobio 1958. godine, na Cvetnom trgu (Vueti 2012).
247
Vueti, R. (2012), Potroako drutvo po amerikom modelu (jedan pogled na jugoslovensku
248
Despotovi, Lj. (2009), Slobodno vreme i ivotni stilovi izmeu Protestantske etike i kulture
hedonizma, Kultura polisa, posebno izdanje, godina VI, 2009,
148
BILTEN 1/2013
'katedrale potronje', s karakteristinim 'grandioznim scenografijama', u ijim su

bletavim izlozima smetene zavodljive robe.. Sa razvojem multinacionalnih korporacija,
ije trite ne poznaje granice, i masmedijima, koji svojim sadrajem propagiraju
''potroaki mentalitet'' i uvek nedosanjan ''ameriki san'' ivota u izobilju, potroaka
kultura zagospodarila je svetom. I premda je Zapadna Europa postala gotovo jednaka
Americi u svojoj potroakoj groznici, Amerika je ipak u cijelom XX stoljeu davala
(zapravo, diktirala) ritam potroakom drutvu249. Transformacija amerikog drutva u
drutvo preokupirano konzumerizmom ukljuivala je ''viziju potroake kulture kao
sredstva za ostvarivanje sree, artikulirajui u to vrijeme novu svjetonazorsku
maksimu: ima pravo eljeti''.
Status paradigme konzumerizma Amerika je zadrala i u XXI veku, irei svoje
brendove do najudaljenjih zemalja sveta. Dobro osmiljenim markentikim potezima
ameriki (potroaki) stil ivota prikazuje se kao opteprihvaen i jedini poeljni nain
bivstvovanja modernog oveka dananjice. ''Konstrukcija pseudopotreba u nadlenosti je
masovnih medija i oglaivakih agencija koje produciraju beskrajne serije zavodljivih
reklamnih slika za masovnu konzumpciju''250.
Iako se znaenje pojma ''rad'' poslednjih decenija XX veka menja, pre svega zbog novih
drutvenih okolnosti, koje su dovele i do stvaranja novih zanimanja, pa ak i itavih
oblasti rada, treba rei da i kada je re o radu u tzv. ''neproizvodnom sektoru'', rad se uvek
posmatra kao sfera obaveza, za razliku od slobodnog vremena, koje je simbol za slobodu.
Kako smatra Krivokapieva, upravo je i elja za troenjem, za imanjem, menjanjem
potronih dobara, prisutna najsnanije u vremenima nakon rada. Ove elje esto se
posmatraju kao oblik bekstva od sfere rada kao napora i obaveze, ulaskom u sferu
slobodnog izbora. Upravo tada, kada je ovek preputen sebi i upravo zbog njegove
potrebe za linim ueem, dokazivanjem, linim izborom, oputanjem, odmorom i
slino proizvodi potroake kulture dolaze kao mogui izlaz, kao reenje. Meutim,
treba imati na umu, da taj segment ivota ljudi ne pripada sferi slobode u punom znaenju
rei. Ljudi naime, jedino imaju izbora da odlue na koji e nain i u kojoj meri
konzumirati proizvode masovne proizvodnje.
2. IMATI ILI BITI
Kako navodi Erih From u svojem izdanju ''Imati ili biti'' iz 1976 godine, razlika
izmeu imanja i bivanja nije, u biti, razlika izmeu Istoka i Zapada. Razlika lei mnogo
vie izmeu drutva usmjerenog na osobe i drutva usmjerenog na stvari. Orijentacija na
imanje karakteristina je za zapadno industrijsko drutvo u kojem su prevladavajue
ivotne teme lakomost za novcem, slavom i moi. Manje otuena drutva - kao to su
srednjovjekovno, zatim drutvo Indijanaca Zuni, afrika plemenska drutva, jo nisu
zadojena idejama modernog napretka. Sa razvojem drutva, koji se kretao u pravcu
raskonih hramova konzumerizma, razvile su se i nove vrednosti na kojima poiva
postmoderno drutvo. Savremeni heroji, pre nego da identitet grade nasleivanjem
tradicionalnih vrednosti i obiaja, iskazuju svoje postojanje i mo vie na simbolikom
249
Vuksanovi, D. (2005), Medijske egzistencije: postindividualizam i imaginacija, Zbornik radova
Fakulteta drams kih umetnosti, br. 8-9,
250
149
BILTEN 1/2013
nivou. Svesni da se ne reprezentuju samo svojom pojavom, tee da posedovanom robom

izgrade svoj identitet. Predstavljajui modele onima koji se uz drutvenu lestvicu tek
uspinju, stvaraju tipove, koji serijskom proizvodnjom vode bezlinom,
jednodimenzionalnom drutvu, u kome samo ono to ima cenu ima i vrednost.
Primenjujui Marksove rei ''proizvodnja ne proizvodi samo predmet za subjekat ve i
subjekat za predmet'', Moren istie da proizvodnja nuno proizvodi i potroaa, a
potroako drutvo kulturu konzumerizma251. Pojedinac se, u takvom drutvu, vie ne
odreuje prema onome to jeste, ve prema onome to poseduje, ''ovek nije merilo
stvari, stvari su merilo oveka''252. Na taj nain, svet koji bivanje zamenjuje imanjem
prirodno vodi stvaranju potroakog mentaliteta, iji je inherentni stav, kako navodi
From.
Objanjavajui procese u eri zrelog potroakog kapitalizma Hromadi uvodi
pojam ''konzumeristikog kapitalizma'', koji bi se u najkraem mogao definisati kao
''epoha u kojoj sama potronja postaje glavni fokus drutvenoga ivota''253. Voeni ovim
navodom, celokupno moderno drutvo mogli bismo opisati teorijom i praksom
radikalnog hedonizma, a ''onaj ko mu se posveti osetie zavodljivu ar pripadanja svetu
uspenih i monih. Kroz kupljene proizvode ostvaruje se magija samopotvrivanja, kao i
privid vlastitog izbora i sudelovanja''254.
Troenje nije samo ekonomski, ve i socijalni/drutveni in, jer ak i onda kada
nema fizikog ina potronje, kada potroaka korpa (ukljuuje i fiziku i simboliku
komponentu ovog pojma) ostaje prazna, ak i tada, na komunikolokoj ravni, potronja
nastavlja da se odvija u inovima razgovora o njoj, bilo o onoj koja je ve bila ili o onoj
koja e uslediti. Na taj nain, kupovina putem svakodnevne komunikacije, i onda kada
nema manifestni oblik, postaje znaajan deo nae drutvenosti. S druge strane, svako ko
proba da se odupre naletu potroakih zahteva nuno rizikuje da bude izopten iz
zajednice, jer ''eventualno odbijanje da se troe isti proizvodi, usluge ili simboli, na isti
nain i na istim mestima, obino predstavlja veoma rizian potez koji moe dovesti do
izolacije, odbacivanja i iskljuivanja iz grupe''255. Radi se, dakle, o epohi u kojoj
konzumpcija i bivanje potroaem vie nisu opcije. To su neizbjene aktivnosti i
identiteti onih koji ive u eri zreloga potroakog kapitalizma.
Dranje pojedinca u stanju stalnog potroakog raspoloenja ostvaruje se
manipulisanjem njegovim eljama. Stoga, From potroaa naziva ''veno dojene'', jer
njegovim eljama nema kraja i uvek iznova trai boicu sa mlekom, njegov je cilj imati
vie, i on je sam vie ukoliko ima vie. Voeni time, da kada se jednom zadovolje
bioloke elje i potrebe, smenjuju ih psiholoke, koje su neograniene i neiscrpne,
prozvoai znaju da ljudske elje moraju zasjeniti njihove objektivne potrebe, kao i da
je ''elja ta koja ini suvremenoga potroaa''256.
251
Moren, E. (1979), Duh vremena, Beograd : Beogradski izdavako-grafiki zavod
252
unji, . (2011), Ribari ljudskih dua, Beograd : igoja tampa
253
Sociologija i prostor, br. 1, Zagreb, str. 45-60.
254
Jovanovi, Z. (2005), Mo privida, Vranje : Uiteljski fakultet
255
256
150
BILTEN 1/2013
S obzirom da je upotrebnu vrednost robe zamenila simbolika, vie se ne kupuje da

bi se zadovoljile egzistencijalne potrebe, kupuje se da bi se odgovorilo zahtevima
potroakog drutva, da bi se integrisalo u zajednicu kupoholiara, koji svoje statusne
(kupljene) simbole tako ponosno nose. Simboliku vrednost, mnogo je tee odrediti i
definisati. Primer odee, koja je uveliko prevazila svoju primarnu ulogu zaitinika tela,
moda najbolje oslikava ovu tendenciju u potronji. Kupovina odevnog predmeta vie
nije in kupovine neophodne robe, ve simboliki akt, kojim svaki pojedinac posredno
iskazuje svoj status i mesto na hijerarhijskoj lestvici. ''Brendovi, kao produkt masovne
(re)produkcije realnih iluzija u sferi marketinga, posredstvom delovanja medija masovnih
komunikacija, preuzimaju na sebe magijska svojstva potronje i robe, inei auru robne
marke atraktivnom u onoj meri za koju se pretpostavlja da je nekada posedovalo
autentino umetniko delo''257.
Reprezentacijska javnost vie se ne dii ordenima, ve svojim raskonim domovima
i automobilima, a svako onaj ko se ne odazove tom skaradnom paradiranju ulicama,
poploanim najskupljim ploama bez due, ukida mu se bivstvovanje, jer nije ispunio
osnovni uslov postojanja-imati. Identitet homo consumensa konstruie se kroz njegovo
vlasnitvo. On samostalno ne postoji kao subjekat, ve to postaje tek kada svom bivanju
doda svoje imanje, ili, kako primeuje From: ''moderni potroai mogu se poistovjetiti s
formulom: jesam = ono to imam i ono to troim''258. Govorei o potroau From se
osvre i na drutvo koje ga je iznedrilo istiui ''da su karakterne crte koje je proizveo na
drutveno-ekonomski sistem, tj. na nain ivota, patogene, te da, naposljetku, proizvode
bolesnog ovjeka i na taj nain bolesno drutv''.
3. NOVO JE BOLJE
Troenje i posedovanje poveava oseaj moi i sigurnosti kod svih slojeva, a sa
promenom u strukturi rada, raspodelom slobodnog vremena i poveanjem ivotnog
standarda dovodi i do promene stila ivota kako kod graanstva, tako i kod seoskog
stanovnitva. Mogunost da uivaju blagostanje koje je bilo rezervisano samo za gradsko
stanovnitvo, nii slojevi nisu propustili, oni postepeno ulaze u svet blagostanja,
dokolice, potronje, koji je do tada pripadao samo graanskoj klasi. (Primenjujui Tardov
zakon ''imitacije superiornih slojeva od strane inferiornijih''259 moemo donekle objasniti
ovaj trend. elja za viim socijalno-ekonomskim poloajem vodilja je kako manje
razvijenim drutvima, koja se ugledaju na vele sile, tako i niim klasama unutar jednog
drutva.
Govorei o potroaima na naim prostorima, Despotovi primeuje da oni u
najveem broju ostaju frustrirani i osujeeni u nameri da zadovolje narasle potrebe
konzumerizma. Takav ishod govori o nemogunosti da se na novi trend potronje
odgovori, a sa druge strane na jaku elju da se u toj nameri ipak uspe, to oekivano
rezultira neuspehom praenim hroninom frustracijom.
257
Vuksanovi, D. (2005), Medijske egzistencije: postindividualizam i imaginacija, Zbornik radova
Fakulteta drams kih umetnosti,
258
From, E. (1998), Imati ili biti?, Beograd : Narodna knjiga-Alfa
259
Tard, G. (2011), Socijalni zakoni, Galop
151
BILTEN 1/2013
Za razliku od razvijenih zapadnih zemalja, gde je koliina bogatstva srazmerna

koliini posedovane robe i njene vrednosti, pojedinci koji su ekonomski inferiorniji
poseu za potronjom kako bi se odbranili od socijalne i ekonomske osujeenosti, troei
vie nego to im to realna ekonomska pozicija omoguava. Radi se, dakle, o svojevrsnom
zatvorenom krugu neprestane, sve ubrzanije ideoloke produkcije konzumeristikih
elja, koje se hrane trajnim potroakim nezadovoljstvom, neispunjenjem. Opisujui
ovu socijalnu karakteristiku naih potroaa, Despotovi uvodi socioloki pojam
''rasipniki konzum'' i dodaje da ''dok kod zapadnog sveta potronja esto oznaava
poziciju socijalnog bogatstva i moi jedinki, kod nas je ona povezana sa psiholokim
faktorima kompenzacije loeg socijalnog poloaja, ili pak to je jo ei sluaj
terapeutskog ina odbrane od stresa''260.
Pogreno je, meutim, misliti da je potroaka groznica odlika samo inferiornijih
klasa, koje se u elji da pariraju viim slojevima preputaju arima potroake kulture.
Hronina frustracija zarade, kupovine i potronje, bolest je celokupnog modernog
drutva, a tenja je oveka pretvoriti u potroaa, ije se potrebe, nespokojstvo i elje
ispituju i prate u cilju lakeg uklapanja u potroaku masu. Odreeni proizvodi postaju
statusni simboli u konzumerizmu i njihovom kupovinom se stie oseaj zadovoljstva i
pripadnosti, ''zadovoljstvo vie ne dolazi iz upotrebe roba proizvedenih u ogromnim
koliinama u njima se uiva upravo zato to su roba''261. Univerzalni recept za
(ne)ogranienu sreu jeste (ne)ograniena potronja. elja za to veom kupovnom moi,
kao suplementom za manjak svih ostalih oblika moi, esto se manifestuje simptomima
koji karakteriu i druge bolesti zavisnosti (kupoholiar/alkoholiar). Jovanovi navodi
novi psiholoki poremeaj - onimania, koji se ogleda u emotivnoj vezanosti za kupljene
proizvode i sam in kupovine, a ije su rtve, pre svih ''manje imune ene'', za koje
kupovina predstavlja svojevrsni ritual262. Anksioznost i potrebu za poveanjem doze
ovog ''opijata'', From objanjava dvosmislenim osobinama troenja: ''ono ublaava
zabrinutost, jer ono to imamo ne moe nam biti oduzeto; ali ono takoer zahtijeva sve
vee i vee troenje, jer nas prijanja potronja uskoro prestaje zadovoljavat''.
Dinamika trita, iluzija izbora i konstantna ponuda neeg novog, boljeg, u malim
dozama nude se potroaima, tako da uvek ostaje deo koji fali da dopuni celinu. Parola
koja je stoer dananjeg drutva verovatno bi mogla glasiti ''novo je bolje''', a tzv. trei
sektor263 tu je da na to iznova podsea potroae. Tom cilju slui rezervna armija
nezaposlenih, koja se uglavnom regrutuje za tericijarni sektor, usluge, kao pojaanje
trupama zaduenim za distribuciju i glorifikaciju najnovijih roba; na ovaj nain
zadovoljava se jedna stvarna potreba za sve masivnijim propagandnim kampanjama
koje treba da navedu ljude da kupuju sve nepotrebnije robe.
Roba vie ne poseduje vrednost za sebe, ona je vredna samo dok se upotrebljava i
dok joj ne proe ''rok trajanja'', koji se drastino skrauje eljom za novim proizvodima
koji se neprestano nude. Meutim, iako postoji nametnuta potreba za novim, treba imati
260
261
Debor, G. (2003), Drutvo spektakla, Beograd: A. Golijanin
262
Jovanovi, Z. (2005), Mo privida, Vranje : Uiteljski fakultet
263
''Trei sektor'' ili sektor usluga, odnosi se na neproizvodne delatnosti koje odlikuju postmodernistiko
drutvo,a oznaavaju zaokret od industrijskog, modernistikog, naina proizvodnje, ka neproizvodnom
sektoru (nematerijalni radnici: menaderi, novinari, komunikolozi, itd).
152
BILTEN 1/2013
na umu da novo nikada nije stvarno novo, pre se moe opisati kao ''isto, samo malo
drugaije'', jer proizvoai svesni navika svojih potroaa nikada ne nude jedinstvene
nove kreacije koje bi mogle probiti horizont oekivanja kupaca, a pri tom, nestaje sve to
je nekada bilo jedinstveno i neponovljivo, ustupajui mesto klietiranim standardima robe
i aktuelnoj planetarnoj brendokratiji. Danas se ne kupuje radi uvanja, stvari vie nemaju
sentimentalnu vrednost, niti bilo koju drugu koja bi ih osigurala od odbacivanja kada se u
izlogu predstavi novi model. Zatvoreni potroaki krug From opisuje formulom:
''stjecanje > kratkotrajno imanje i koritenje > odbacivanje (ili, ako je mogue,
novano povoljna zamjena za bolji model) > novo stjecanje''264. Moglo bi se stoga
zakljuiti da se u svetu potroake kulture zapravo kupuje radi odbacivanja.
ZAKLJUAK
Materijalizam i potronja nisu pojmovi koji nastaju u XX veku, ve njihova pojava
datira mnogo vekova unazad. Takoe, pojam potronje ne treba nuno posmatrati u
negativnom kontekstu. Ipak, treba imati na umu da iako su ljudi od nastanka onoga to
danas nazivamo civilizacijom, koristili materijalna dobra i uivali prednosti njihove
upotrebe, ini se da nikada nisu bili vie zavisni od njih, i to ne samo u fizikom, ve pre
svega u psiholokom smislu. Kako je nemogue kod ljudi stvoriti potrebe bioloke
prirode (osim onih koje su samim bivstvovanjem date), itava propaganda okrenuta je ka
kreiranju psiholokih potreba ljudi za posedovanjem, odnosno troenjem. U svetu koji se
dii parolom ''kupujem, dakle postojim'', cilj je brza zarada i jo bra potronja. Gotovo je
nemogue iveti van potroake kulture, odnosno ograniiti njene domete. Potroaka
kutura prevazilazi granice nacionalnih kultura, nudei istovetne paradigme na
planetarnom nivou. Preovlaujui materijalistiki sistem vrednosti stvara iznova nove
potroae, nudei im, u zamenu za troenje, zadovoljenje vetaki stvorenih potreba.
Svakodnevno usavravanje postojeeg brie epitet trajnosti, a roba se vie ne sagledava sa
aspekta njene funkcionalnosti ve sa psiholokog aspekta oseaja uklopljenosti i
prolaznog oseaja zadovoljstva, koje se stie kupovinom. Dakle, oseaj zadovoljstva vie
ne stvara ni samo posedovanje, ve upravo kupovina, odnosno troenje. Kako bi se oseaj
zadovoljstva ponovo javio, ili kako zadovoljstvo ne bi ni prestajalo, neophodno je gotovo
neprestano kupovati. U skladu sa tim i svet je postao dinovska reklama, a proizvodnja
robe u njemu je proizvodnja iluzija, pa i potroa postaje potroa iluzija.
Moderno drutvo odraava se procesima ponude i potranje, a celi svet se sagledava
kao jedinstveno planetarno trite. Individualnost vie nije na ceni, a svako istupanje iz
klieiranog scenarija posmatra se u negativnom kontekstu, kao istupanje iz
opteprihvaenog drutvenog sistema vrednosti. Umesto mnotva individua, na sceni je
mnotvo klonova, iji je jednak ukus formiran neprestanim plasiranjem istovetnih poruka
o tome ta ini ivot modernog oveka dananjice. Tako koncipirano trite, ne nudi
samo robu u njenom materijalnom obliku, ono prodaje i snove, elje, iluzije, ali nikada do
kraja, uvek ostavljajui prostor za neku novu kreaciju, koja u redu eka da ve sutra
zameni trenutnu. Veza ljudi sa robom masovne proizvodnje nije postojana, ve trenutna,
s obzirom na to da je pojedinac, dobro osmiljenom i dugotrajnom propagandom,
naviknut da zahteva novu proizvodnju, a samim tim i bude spreman na novu potronju.
264
From, E. (1998), Imati ili biti?, Beograd : Narodna knjiga-Alfa
153
BILTEN 1/2013
Svoenjem svake vrednosti na materijalnu, prodajui i ono to se ne moe kupiti,

ovek biva sve vie otuen od svoje istinske prirode koja podrazumeva duhovnost i
okrenut ka materijalizmu. Individualnost i kreativnost se zanemaruju, a akcenat se stavlja
na konformistiko prihvatanje nametnute potroake ideologije. Predvianja koji je to
sledei stupanj u ''razvitku'' drutva, koji e smeniti ''potroako'' ne deluju optimistino,
moda je jedina nada da e kada kupi i potroi sve to se moe kupiti drutvo vratiti
vrednostima koje nemaju cenu. Treba imati na umu da aspekti kulture, pa makar ona bila
i planetarnog karaktera i duboko ukorenjena, postoje samo dok postoje ljudi spremni da
ih prate.
Literatura:
1. Bauman, Z. (2002), Society under Siege, Cambridge: Polity Press
2. Debor, G. (2003), Drutvo spektakla, Beograd: A. Golijanin
3. From, E. (1998), Imati ili biti?, Beograd : Narodna knjiga-Alfa
4. Jovanovi, Z. (2005), Mo privida, Vranje : Uiteljski fakultet
5. Jovanovi, Z. (2005), Komunikacijska kultura, Vranje: Aurora
6. Krivokapi, N. (2008), Slobodno vrijeme i masovna i potroaka kultura, Socioloka lua, izdavai:
Filozofski fakultet Niki, Studijski program za sociologiju, Drutvo sociologa Crne Gore, godina
II/broj 1,
7. Moren, E. (1979), Duh vremena, Beograd : Beogradski izdavako-grafiki zavod
8. unji, . (2011), Ribari ljudskih dua, Beograd : igoja tampa
9. Tard, G. (2011), Socijalni zakoni, Galop
10. Vueti, R. (2012), Potroako drutvo po amerikom modelu (jedan pogled na jugoslovensku
URL: http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik
11. Hromadi, H. (2012), Konzumeristiki kapitalizam: epoha produkcije imaginarija potroake elje,
Sociologija i prostor, br. 1, Zagreb, str. 45-60.
12. Despotovi, Lj. (2009), Slobodno vreme i ivotni stilovi izmeu Protestantske etike i kulture
13. Vuksanovi, D. (2005), Medijske egzistencije: postindividualizam i imaginacija, Zbornik radova
Fakulteta drams kih umetnosti, br. 8-9,
Kratka biografija
Marta Mitrovi, studentkinja master studija Novinarstva na Filozofskom fakultetu
u Niu, roena 19.11.1989 godine. Ivana Milovanovi, studentkinja master studija
Komunikologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, roena je 30.09.1989 godine.
154
BILTEN 1/2013
CIP -
,
33
NOVA nauna edukativna misao : zbornik

radova/ glavni i odgovorni urednik Zoran
Birovljevi. - 2013, br, 1- .- Beograd
(Salvadora Aljendea 14) : Nomotehniki centar
Beograd, 2013- (Beograd : NC ). - 30 cm
ISSN 2334 - 8631 = Zbornik radova Nova nauna

edukativna misao
COBISS.SR-ID 199642636
Edicija:
Godina: X Zbornik : 1
Izdava: Nomotehniki centar Beograd, ul. Salvadora Aljendea br. 14. Beograd
Glavni i odgovorni urednik: dr Zoran Birovljevi,
Ureivaki odbor:
dr Zoran Birovljevi - mr Duica Birovljevi,
Redakcija:
mr Duica Birovljevi, mr milena Vojnovi, mr Slobdan Petrovi, Marija Perla, dipl, pravnik
Zoran Baki, tehniki urednik
tampa: '' NC'' Beograd
tampanje odobrio: Savet za izdavako-ureivaku delatnost Nomotehnikog centra Beograd
Predsednik Saveta: Petar Jankovi, Advokat
Svako kopiranje, umnoavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta iz ovog Biltena
predstavlja povredu autorskog prava i krivino delo (shodno odredbama lana 187. Zakona o autorskom
i srodnim pravima i lana 199. Krivinog zakonika). Korienje delova teksta iz ovog Biltena dozvoljeno
je shodno autorskom pravu i uz saglasnost izdavaa.
155
KOLEKCIJA IZDANJA NOMOTEHIKOG CENTRA BEGORAD
*NAJTREENIJI NASLOVI*
2013.
1. dr Zoran Birovljevi, mr Duica Birovljevi, Edicija Graanin ima pravo da zna - ,,Graanska
inicijativa i Evropska povelja o lokalnoj samoupravi u predlogu za izmenu partokratsko
oktroisanog Statuta grada Beograda, Nomotehniki Centar Beograd, 2013. ISBN: 978-86-87451-
34-5, COBISS.SR-ID 196126220, 293.str.
2. dr Zoran Birovljevi, mr Duica Birovljevi, ,,Komparativna analiza potrebe za uvoenjem

privatnih bezbednosnih struktura u pravni sistem Srbije kao odgovor na pojavu privatnih
detektivskih agencija i slinih organizacija, Nomotehniki Centar Beograd, ISBN: 978-86-
87451-35-3, COBISS.SR-ID 196133388, 148 str.
2012.
3. dr Zoran Birovljevi, mr Duica Birovljevi, Pravni menadment primene propisa iz oblasti

zatite ivotne sredine u Republici Srbiji, Nomotehniki centar Beograd 2012., COBISS. SR-ID
184597820; 780 str.
4. dr Zoran Birovljevi, mr Duica Birovljevi Pravni menadment i komparativna analiza primene

zakona o planiranju i izgradnji, zakona o javnoj svojini, zakona o vraanju oduzete imovine i
obeteenju u Republici Srbiji,Nomotehniki centar Beograd 2012., COBISS. SR-ID 190078220;
810 str.
5. dr Zoran Birovljevi, mr Duica Birovljevi, Energetska efikasnost kod izgradnje stambenih

objekata uz primenu energenata iz elektrana na vetar ili sa pogonom na bio/gas, Nomotehniki
centar Beograd 2012., COBISS, SR-ID 184597825; 158 str.
2011.
6. Duica Birovljevi, Master' degree; Srbija i implikacije pojavnih oblika mobinga (work abuse,
employee abuse) iz Zakona o spreavanju zlostavljanja na radu i Zakona o bezbednosti zdravalja
na radu, Nomotehniki centar Beograd 2011., COBISS, SR-ID 184600844; 232 str.
7. Duica Birovljevi, Master' degree; Pravne nedoslednosti u Zakonu o izgradnji i planiranju

Republike Srbije u odnosu na direktive Evropske unije o energetskoj efikasnosti kao globalnoj
politici; Nomotehniki centar, Beograd 2011., (ISBN 978-86-87452-27-1; 148.str.
8. Duica Birovljevi, Master' degree; Evropske direktive o bezbednosti i zdravlja na radu i Zakon o
bezbednosti zdravalja na radu Republike Srbije, Nomotehniki centar Beograd 2011., COBISS.
SR-ID 1820521109; 336 str.
9. Duica Birovljevi dipl.pravnik, Predrag Savi advokat ,,Struni komentar Zakona o radu
Republike Srbije", Nomotehniki centar Beograd, 2011. COBBISS.SR-ID 1820521108.
10. Zoran Birovljevi, Ph.D., Duica Birovljevi, Master' degree, Energetska efikasnost kao globalna
politika (energy efficiency as a global politics) kod izgradnje objkata u Srbiji, Nomotehniki
centar Beograd 2011., COBISS. SR-ID 1820531109; 154 str.
11. dr Zoran Birovljevi, dipl.pravnik, Duica Birovljevi, dipl.pravnik, Meunardona organizacija

rada / International labour organization / i primena Zakona o radu Republike
Srbije, Nomotehniki cnetar Beograd 2011., COBISS. SR-ID 181979404; 327.str.
12. dr Zoran Birovljevi, dipl.pravnik, Duica Birovljevi, dipl.pravnik, Odredbe i primena Zakona o
spreavanju zlostavljanja na radu, Nomotehniki centar Beograd 2011., COBISS. SR-ID
181979405; 31 str.
13. Zoran Birovljevi, Ph.D., Duica Birovljevi, Master' degree, Implementacija Zakona o
bezbednosti i zdravlja na radu Republike Srbije, Nomotehniki centar Beograd 2011.,
COBISS.SR-ID 978-86-87451-27-7; 1249.str.
14. Zoran Birovljevi, Ph.D., Duica Birovljevi, Master' degree, Problemi u primeni Zakona o
planiranju i izgradnji iz 2011. / Problems in applying the law on planning and construciton from
2011. Nomotehnika radionica centra za primenu prava Beograd 2011., COBISS.SR-ID 978-86-
87451-25-4; 315 str.
15. Zoran Birovljevi, Ph.D., Duica Birovljevi, Master' degree, Upotrebna dozvola kao uslov
podobnosti izgraenog objekta za redovnu upotrebu u Republici Srbiji, Nomotehniki centar
Beograd 2011., COBISS.SR-ID 184599820: 135 str.
2010.
16. dr Zoran Birovljevi, Duica Birovljevi, Pravne odredbe prostornog urbanistikog planiranja
Republike Srbije, Nomoteniki centar Beograd 2010., COBISS. SR-ID 175689484; 151 str.
17. Duica Birovljevi, dipl.pravnik; Komentar Zakona o udruenjima Republike Srbije i Evropska
konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Nomotehniki centar Beograd 2010.,
COBISS, SR-ID 178963212; 175 str.
18. Duica Birovljevi, dipl.pravnik ,,Komentar Zakona o udruenjima Republike Srbije i Evropska
konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda", Nomotehniki centar Beograd, 2010.
COBISS.SR-ID 178963212
19. dr Zoran Birovljevi, Duica Birovljevi dipl.pravnik, Evropska konvencija o zatiti ljudskih
prava i osnovnih sloboda i komentar Zakona o prekrajima Republike Srbije, Nomotehniki centar
Beograd 2010., COBBISS. SR-ID 17975092; 118.str.
20. dr Zoran Birovljevi, Duica Birovljevi Sudksa kontrola uprave od Ustava iz 1869.goidne I
primena Zakona o prekrajima iz 2009.godine, Nomotehniki centar Beograd 2010., SR-ID
179874828; 136.str.
21. dr Zoran Birovljevi, Duica Birovljevi dipl.pravnik, Komparativna analiza gradjanskog

zakonika za kraljvinu Srbiju iz 1844.godine - Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i
osnovnih sloboda i Zakon o udruenjima Republike Srbije, Nomotehniki centar Beograd 2010.,
COBISS. SR-ID 179301132; 186 str.
22. dr Zoran Birovljevi, Duica Birovljevi Implementacija Zakona o planiranju I izgradnji

republike Srbije (URBAN LAW) i hrestomatija prateih propisa, Nomotehnika radionica centra
za primenu prava Beograd 2010., COBISS.SR-ID 18072782; 450 str.
23. dr Zoran Birovljevi, Duica Birovljevi, Korupcija u urbanistikoj delantosti Srbije,

Nomotehnika radionica centra za impelementaciju propisa Evrospke unije Beograd 2010.,
COBISS. SR-ID 177594892; 123. str.
24. dr Zoran Birovljevi, Duica Birovljevi, Komentar zakona o udruenjima republike Srbije i
Evropska konvvencija za zatitu ljduskih prava i osnovnih sloboda, Nomotehniki centar Beograd
2010., COBISS. SR-ID 178963212; 74 str.
25. dr Zoran Birovljevi, Duica Birovljevi, Urbanistiko pravo, Nomotehnika radionica centra za
primenu prava, Beograd 2010, COBISS. SR-1D 172925708: 219 str.
26. dr Zoran Birovljevi, Duica Birovljevi, Pravni menadment propisa o komunalnoj policiji u
Republici Srbiji, Nomotehnika radionica centra za primenu prava, Beograd 2010, COBISS. SR-
1D 174533900: 69 str.
2009.
27. dr Zoran Birovljevi, Duica Birovljevi, Tehniko-pravne odredbe za izgradnju objekata u

Beogradu /knjiga 1/ Nomotehnika radionica centra za implementaciju Evropske unije, Beograd
2009 COBISS. SR-1D 155881228 : 224 str.
28. dr Zoran Birovljevi, Duica Birovljevi, Tehniko-pravne odredbe za izgradnju objekata u

Beogradu /knjiga 2/ Nomotehnika radionica centra za implementaciju Evropske unije, Beograd
2009 COBISS. SR-1D 155901964 : 432 str.
29. dr Zoran Birovljevi, Duica Birovljevi, Implementacija pravnih odredaba Evropske unije u
funkciji privrednog razvoja Srbije sa komparativnom nomotehnikom analizom urbanistiko-
30. graevinske regulative, Nomotehnika radionica centra za implementaciju Evropske unije,
Beograd 2009 COBISS. SR-1D 155893004 : 349 str.
31. dr Zoran Birovljevi, Duica Birovljevi, Pravni menadment primene Zakona o planiranju i
izgradnji u Republici Srbiji, Nomotehnika radionica centra za primenu prava, Beograd
2009, COBISS. SR-1D 170522892 : 420 str.
32. dr Zoran Birovljevi, Duica Birovljevi, Komentar Zakona o planiranju i izgradnji u Republike
Srbije, Nomotehnika radionica centra za primenu prava, Beograd 2009, COBISS. SR-1D
171330828: 96 str.
33. dr Zoran Birovljevi, Duica Birovljevi, Pravni menadment i Zakon o javnim nabavkama
Republike Srbije, Pravna radionica za implementaciju uporednog prava Evropske unije Beograd
2009, COBISS. SR-1D 168891660: 122 str.
34. dr Zoran Birovljevi, Duica Birovljevi, Pravne odredbe za izgradnju objekata u Beogradu -
knjiga 2., Nomotehnika radionica centra za implementaciju propisa Evropske unije, Beograd
2009., COBISS. SR-ID 155901964; 432 str.
35. dr Zoran Birovljevi, Duica Birovljevi, Pravni menadment primene sredstava obezbeenja
potraivanja u urbanistikom pravu, Nomotehnika radionica centra za primenu prava, Beograd
2009, COBISS. SR-1D 171359244: 131 str
2008.
36. mr Zoran Birovljevi, Duica Birovljevi, Operativni mendzment i funkcionalna revizija

saobracajnih propisa u oblasti drumskog saobraaja sa pratecim propisima /knjiga
1/ Nomotehnicki centar Beograd 2008 COBISS. SR-ID 146420492 : 642 str.

saobracajnih propisa u oblasti zeleznickog saobraaja /knjiga 2/ Nomotehnicki centar Beograd
2008. COBISS. SR-ID 146663692 : 601 str.
38. mr Zoran Birovljevi, Duica Birovljevi, Operativni mendzment i funkcionalna revizija u oblasti
vodenog saobraaja / knjiga 3 Nomotehnicki centar Beograd 2008. COBISS. SR-ID 147155468 :
762 str.
39. mr Zoran Birovljevi, Duica Birovljevi, Operativni mendzment sa funkcionalnom revizijom

pravnih i drugih odredaba u oblasti vazdusnog saobraaja / knjiga 4 / Nomotehnicki centar
Beograd 2008. COBISS. SR-1D 147155724 : 670 str.

saobraajnih propisa u oblastima drumskog, zeleznickog, recnog, vazdusnog, cevnog postanskog i
41. telekomunikacionog saobracaja, Nomotehnicki centar Beograd 2008. COBISS. SR-ID 146421516
: 1460 str.

urbanisticko-gradevinskih propisa za izgradnju objekata u Republici Srbiji, Nomotehnicki centar
Beograd 2008. COBISS. SR-1D 148507404 : 1064 str.
2007.
43. mr Zoran Birovljevi, Mirjana Birovljevi, Duica Birovljevi, Praktikum za primenu

urbanisticko-gradevinskog prava /Deo 1/ Nomotehnicki centar Beograd 2007. ISBN 978-86-
903347-2-8 : 984 str.
44. mr Zoran Birovljevi, Duica Birovljevi, Praktikum za primenu urbanisticko-gradevinsko-pravne

regulative za izgradnju objekata za korisnike socijalne zastite u Srbiji, Nomotehnicki centar
Beograd 2007. COBISS. SR-ID 1456645524 : 331 str.
45. mr Zoran Birovljevi, Duica Birovljevi, Praktikum za primenu Omnibus propisa za zivot i rad u
Beogradu /Deo 1/ Nomotehnicki centar Beograd 2007. COBISS. SR-ID 124227724 : 377str.
46. mr Zoran Birovljevi, Duica Birovljevi, Praktikum za primenu zakona o javnim nabavkama
(komentar i iskustvena praksa) Centar za implementaciju programa, pravila, propisa i zakona
Evropske unije, Beograd 2007. COBISS. SR-ID 140162572 : 71 str.
47. mr Zoran Birovljevi, Duica Birovljevi, Propisi za pravni puls Beograda (praktikum za
primenu), Nomotehnicki centar Beograd 2007. COBISS. SR-ID 144106252 : 380 str.
48. mr Zoran Birovljevi, Duica Birovljevi, Urbanistiko pravne odredbe za izgradnju objekata
Republici Srbiji, Nomotehnicka radionica Centra za implementaciju propisa Evropske unije,
Beograd 2007. COBISS. SR-ID 1485074o4 : 991 str.
2006.
49. mr Zoran Birovljevi, Duica Birovljevi, Praktimum za primenu Urbanistickih odredaba i

prateih propisa zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o opstem upravnom
postupku Glosarijum- Beograd 2006. COBISS. SR-ID 137583372 : 556 str.
Najznaajniji projekti naeg Centra:
o Lets dress up buildings to create a better energetic efficiency future" Nomotechnical Center
Belgrade 2012 2013
Project "Lets dress up buildings to create a better energetic efficiency future" refers to the thermal
insulation of the external parts of buildings as a first step towards the low-energy buildings in
Serbia.
o "Small school of urban planning as a part of Social Innovation" Nomotechnical Center
Belgrade 2013
Small school of urban planning as part of the Social Innovation deals with corruption in a
completely different way in one of the most widespread areas and that's urbanism.
We have a few modules with the main question - How to wake up real estate business in Serbia?
o "Innovation...that's it!" Nomotechnical Center Belgrade (April July 2013)

In order to help the growing number of young people who are faced with the harsh reality that they
can not in a scientific journal or publishing house published scientific work without much monetary
compensation, Nomotechnical Center Belgrade, which is engaged in publishing and legal advice,
with a base of over a hundred independent editions created a project - New scientific educational
thought, "Innovation .... that's it! ", which is a collection of papers of undergraduate, graduate and
doctoral students of accredited Universities in the Republic of Serbia and neighboring countries as
well as those who have completed college, and also research whether the employed or not.
The aim of the competition is to bring together research papers represent innovation in science and
represent a new scientific educational thought, we seek creative theme, the only requirement is to
have links with the Republic of Serbian social progress going from one of the following areas: the
humanities and social sciences (economics, law, political science, philosophy, marketing) or
culture.
o "New scientific educational thought" Nomotechnical Center Belgrade & Kapital Magazin
(May 2013 August 2013)
Nomotechnical Center Belgrade started a very important project, in order to help the growing
number of young people who are faced with the harsh reality that they can not in a scientific journal
or publishing house published scientific work without much monetary compensation, after
"Innovation...that's it!" we started a new one, only for students in city of Nis!
Project represent a collection of papers of undergraduate, graduate and doctoral students of

accredited Universities in the Nis, Serbia, as well as those who have completed college, and also
researchers whether the employed or not
o "Workshop for writing of papers" Nomotechnical Center Belgrade - 2013

Prijatelji koji su pomogli u promociji Zbornika
Posebna zahvalnost Tamari Petrovi ispred prijateljske organizacije C:E:T
Platform, na podrci nae ideje.
Duica Birovljevi
Nomotehniki Centar Beograd
HVALA NAJLEPE LISTU ALO, KOJI JE OBJAVIO NAU PRIU!

Posebna zahvalnost gospodinu Duku Vukajloviu, koji mi je izaao u
susret, pokazvai tako veliku profesionalnost i jo veu elju da pomogne
mladim ljudima. Hvala jo jednom.
Duica Birovljevi
Zahvaljujemo se Fondaciji Konrad-Adenauer-Stiftung Beograd, koja nas je

ispotovala prijavom za na dogadjaj.
Duica Birovljevi
Velika zahvalnost Mirjani Panti ispred Novog Magazina.
Duica Birovljevi
Veliko hvala Pravnom fakultetu u Beogradu to je na dogadjaj podelio na

njihovoj FB stranici.
Duica Birovljevi
Hvala mladoj ekipi asopisa InterFON-a na objavljenom tekstu.
Duica Birovljevi
ISSN 2334-8631
Udruenje Nomotehniki Centar Beograd je
dobrovoljno, nevladino, nestranako i neprofitno
udruenje, osnovano na neodreeno vreme radi
unapreenja svesti i znanja iz oblasti pravnih nauka i
nomotehnike delatnosti, edukacija i izdavatvo.
Postojimo od 2003. godine, prvenstveno kao
samostalna agencija koja se bavila pruanjem pravnih
usluga iz oblasti radnog prava, da bismo 2006. kao
neformalno Udruenje poeli sa izdavanjem strunih
knjiga. U bazi posedujemo preko pedeset samostalnih
objavljenih izdanja, koji predstavljaju razliite
Komentare Zakona sa primerima i objanjenjima iz
prakse.
Na Svetski dan knjige i autorskih prava,
23.04.2013. godine postali smo formalno Udruenje sa
osnovnim ciljevima:
o unapreenje svesti i znanja iz oblasti pravnih nauka i nomotehnike delatnosti,

o implementacije Zakona Evropske unije u na pravni sistem,
o edukacija strune javnosti i graana o potrebi izuavanja primene i poznavanja uporednog prava ostalih
zemalja sveta,
o razvoj civilnog drutva i graanskih vrednosti,
o promocija i razvoj neformalnog obrazovanja za graane a posebno za mlade, pruanje pomoi dravnim
institucijama u formulisanju odgovornih javnih i praktinih politika,
o razvoj vetina i znanja koje doprinose ueu graana i aktivizmu u javnom i drutvenom ivotu,
o promocija i razvoj znanja o domaim, internacionalnim i evropskim odnosima,
o podsticanje i podrka razvoju regionalne i prekogranine saradnje,
o promocija i razvoj kreativnosti, inovacije i preduzetnitva i promocija razmene u domenu potovanja
ljudskih prava, nacionalnih i etnikih manjina, prava ena i drugih manjina,
o odrivog razvoja, energetske efikasnosti i zatite ivotne sredine.
U okviru Udruenja, bavimo se organzacijom razliitih Seminara, Panel diskusija i radionica koje
prate naa objavljena izdanja.
KONTAKT:
https://webgate.ec.europa.eu/socialinnovationeurope/node/3987
http://nomcentar.blogspot.com
NomotehnickiCentarBeograd
@nomcenta
e-mail: nomcentar@gmail.com
dusicabirovljevic@gmail.com
Tel.: 00 381 64 315 64 67
00 381 65 679 53 40

Zbornik 1-13

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbornik 1-13

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ISSN 2334 - 8631

NOVA NAUNA EDUKATIVNA MISAO

NOMOTEHNIKI CENTAR BEOGRAD 2013

NOVA NAUNA EDUKATIVNA MISAO

Korice, tampa i povez

Pred vama je prvo ovogodinje izdanje Zbornika radova Nomotehnikog Centra

EKONOMIJA OBNOVLJIVIH IZVORA U SRBIJI

U tom kontekstu, a u okviru postavljenih politikih odnosa u svetu, neki od

se zarad ekonomskog ''boljitka'' pregazi vanost borbe za stvaranje legalnih,

makroekonomske nestabilnosti, socijalnoj koheziji i solidarnosti, inkluziji niih slojeva

Neki ekonomisti, na primer H.Stiglic, smatraju da ideoloka ostraenost MMF-a

pretpostavke neophodne za prihvatanje i primenu koncepta odrivog razvoja privrede i

Izvor: Nacionalna strategija odrivog razvoja4,

Osnovni principi Strategije poveanja izvoza su:

4) Sokolovi G. Bijeli .,Ggi D.2010., Ispitivnje mogunopsti istovremene eksplotcije uglj i

ODNOS EVROPSKE UNIJE I BOSNE I HERCEGOVINE

unija je od regionalne meunarodne organizacije koja je prvenstveno imala za cilj

suvereniteta. Evropski suveren je anoniman i on postoji na semantiki neoznaeni nain i

Bosna i Hercegovina trenutno ne pregovara sa Evropskom unijom o lanstvu nego o

Ueee, Evropske unije u odravnju bezbednosti u Bosni i Hercegovini nije

Ukljuenjem Bosne i Hercegovine i ostalih drava iz regiona u Evropsku uniju,

Put Bosne i Hercegovine ka Evropskoj uniji nije pitanje sposobnosti na

ogranizacija, ali istaknutih dravljana Bosne i Hercegovine u inostranstvu. Bosna i

ODNOS MEUNARODNOG KRIVINOG TRIBUNALA ZA BIVU

civilnim stanovnitvom na prostoru Hrvatske i Bosne i Hercegovine uticali su na svetsku

njegovog iskaza za optubu. Takoe potrebno je postojanje dokaza da je anonimni

Federacija Bosne i Hercegovine je usvojila Zakon o izruenju okrivljenih osoba po

Bosne i Hercegovine nisu supstitu za vrhovni sud Bone i Hercegovine i vrhovno

o Omoguavanje lakeg prenosa informacija, predmeta i dokaza Komori za ratne

i Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine, omogueno je da se lokalne vlasti i civilno

EKONOMSKA DIPLOMATIJA KAO VID SAVREMENE DIPLOMATIJE

pravilima, to je dovodi u izuzetno teak poloaj. Meutim usled novonastalih politikih

ekonomsku sigurnost.47 Jo u satroj Grkoj Ksenofon je pod ekonomijom smatrao vetinu

Ekonomski odnosi sa inostranstvom obuhvataju razmenu roba i usluga koju jedna

Osnovne funkcije ekonomske diplomatije su:

udaljenost izmeu drava i upuuje ih jedne na druge. Robe su uspele danas da

oivljavanja razvoja i kvalitativnih strukturnih transformacija privrede. U svetu se danas

Oblici diplomatskih aktivnosti su raznovrsni i prilagodljivi promenama imajui u

POSLOVNA PRAKSA U NARODNOJ REPUBLICI KINI VERSUS U

menadmenta. Takoe, stvaranje velikih carstva i kraljevina je podrazumevalo

definiciju komparativnog menadmenta kao prouavanja organizacija iz razliitih

1500 1.347,74 1.254,90

Izvor: Centar za informatiku i elektronsko poslovanje Privredne komore Srbije

iz Kine, bitno je da se upoznaju sa tim da li je re o multinacionalnoj kompaniji, privatnoj

potom subordiniranih kolega, a ponekad (u zavisnosti od vrste posla) i miljenje klijenata

re diskusija, razgovor84. U toku razgovora sa kineskim partnerima neophodno je voditi

Sistem upravljanja ljudskim resursima i nagraivanja zaposlenih se sprovodi po

zasnovan na primatu potrebe pripadanja, preovladava kultura moi, a sistem nagraivanja

3. Kineska kultura je muka (MAS je 66, a do 50 je enska), to znai da

No, dodavanjem i uporeivanjem karakteristika poslovne prakse u prethodnom delu

8. Moji, D. (2010.), Kultura i organizacija, Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta,

PROCES REALIZACIJE MILENIJUMSKI CILJEVA RAZVOJA U REPUBLICI

2001. do 2006. godine ekonomija se ubrzano oporavila i ostvarena je relativno visoka

o Dinamini privredni rast i razvoj, sa naglaskom na otvaranju novih radnih

U procesu evropskih integracija,Srbija je u obavezi da svoj sistem i kvalitet ivota

U rodnim odnosima i dalje dominira patrijahalni vrednosni sistem. Odravanje

o kao i druge poslove u skladu sa zakonom.

4. SMANJENJE STOPE MORTALITETA KOD DECE U REPUBLICI

Naa zemlja je na dobrom putu da ispuni ciljeve vezane za unapreenje zdravlja

o Nedostatak pozitivno-pravnih reenja koja reguliu probleme vezane za

kao i celokupnu terapiju snosi Republiki zavod za zdravstveno osiguranje. Kompletna

ostacima sagorevanja uglja, neupotrebljivim delovima starih automobila, elektro

odrivom razvoju. Razmena tehnologija, iskustva i informacija stvara dobru osnovu za

zemalja u razvoju. Posebna panja se posveuje slabo razvijenim zemljama,