Banke-finansijske institucije

Banke koje obavljaju poslove na meunarodnom tritu moraju biti ovlatne od strane Centralne banke
(koja propisuje uslove i ovlatenja )
Banke obavljaju poslove
meunarodnog platnog prometa,
odobravaju garancije,
daju i uzimaju kredite i vre transfer novca i kapitala,
finansiraju preduzea
ire finansijske institucije, kao to su osiguravajui zavodi
bave se osiguranjem od rizika ili
specifinim finansijskim transakcijama, kao to je osiguranje naplate i prodaja na lizing.
Ove banke snose odgovornost za sopstvenu likvidnost plaanja prema inostranstvu
Posluju po sistemu SWIFT koda i IBAN koda

SWIFT (Society for Worldwide International Financial Telecommunication)
- je udruenje za meunarodne meubankarske financijske
telekomunikacije osnovano 1973.
- omoguen elektronski prijenos novca, ime su znatno
racionalizovana i ubrzana meunarodna plaanja
KOD banke i zemlje koji daje pravo da se bavi ino- poslovima;
zavisi od depozita i garancija; osiguranje od rizika;
SWIFT kod ili SWIFT adresa je identifikator neke od banaka u medjunarodnom platnom
prometu.)
odobren od ISO organizacije i slubeno nosi naziv ISO9362.
Sastoji se od 8 ili 11 znakova i slui za identifikaciju banaka u meunarodnom prometu.
HYPO ALPE-ADRIA-BANK A.D. HAABBA2B
CENTRALNA BANK BiH CBBSBA22PDS
KOMERCIJALNA BANKA AD BANJA LUKA KOBBBA22
NOVA BANKA AD BANJALUKA NOBIBA22

IBAN kod (International Bank Account Number)

Meunarodni broj bankarskog rauna
predstavlja niz od 22 alfanumerika znaka (do 34), koji precizno identifikuju zemlju, banku i
raun klijenta u Banci bilo gde u svetu, a primenjuje se u svim zemljama EU( od 2003.)
Prednosti koritenja IBAN-a ogledaju se u
olakavanju meunarodnih plaanja,
elektronskoj obradi podataka,
smanjenju trokova naloga prema inostranstvu i
ubrzavanju izvrenja naloga.
IBAN za Bosnu i Hercegovinu je BA39 ( uveden 2007.)
Kao uesnici na meunarodnom tritu banke imaju
veliki uticaj na
Poboljanje uslova poslovanja
Unapreenje sigurnosti protoka novca i
Stimulisanje izvoza
 Drava
Drava u trinim i otvorenim privredama, po pravilu, ne obavlja operativne poslove izvoza i
uvoza, nego ih ak i ako se radi o nabavkama za njene potrebe, povjerava neposrednoj
spoljnotrgovinskoj operativi.
Izuzetno, drava osniva preduzea - agencije, koje posluju u njeno ime i za njen raun i u tom
sluaju se govori o dravnoj trgovini

Ekonomske transakcije jedne drave sa inostranstvom obuhvataju:

meunarodno kretanje robe,usluga i tehnologije;
meunarodno kretanje kapitala i novca;
meunarodna migracija radne snage;
kao poseban oblik meunarodnog poslovanja javljaju se - proizvodna kooperacija i poslovno-
tehnika saradnja.

Platni bilans drave je sistematian popis svih ekonomskih transakcija izmeu drava u odreenom
vremenskom periodu.
Projekcija platnog bilansa zemlje donosi se za svaku godinu kao godinji akt i obuhvata sve
ekonomske transakcije izmeu domaih i stranih lica.
Platni bilans drave tei ravnotei, a sastoji se od :
1.Bilansa tekuih transakcija:
- trgovinskog bilansa( uvoz- izvoz) i
- bilansa svih nerobnih transakcija ( bilans usluga- turizam, saobraaj, osiguranje; kredita-datih i uzetih;
doznaka dijaspore ...)
2. Bilansa kapitalnih transakcija:
-dugoroni kapitalni bilans (bruto priliv i odliv direktnih i portfolio investicija)
- Saldo kratkoronog kretanja kapitala (kratkoroni prili i odliv kapitala)

Trgovinski bilans predstavlja odnos izmeu vrednosti ukupnog izvoza i ukupnog uvoza roba jedne
zemlje za odreeno vremensko razdoblje, obino za jednu godinu.
Kada govorimo o trgovinskom bilansu zemlje koristimo izraze, suficita i deficita, u zavisnosti da li
je vei izvoz ili uvoz, to se odnosi na pozitivno ili negativno stanje bilansa.
Suficit tekueg bilansa imamo neto odliv fin. kapital prema ostatku svijeta tj. pozajmljujemo
svoja sredstva ostatku svijeta
Deficit tekueg bilansa-pozajmljujemo sredstva od ostatka svijeta,tako da fin. kapital pritie u
zemlju
sastavlja na temelju statistikih praenja spoljne trgovine, i to preko carinske statistike.

Generalno gledano, kroz izvoz i uvoz ostvaruju se razliiti interesi pojedinih privrednih subjekata:
Preduzea - preduzimaju aktivnosti uvoza i izvoza samo ako je to ekonomski isplativo,
Drava - poslove izvoza i uvoza posmatra kroz trgovinski bilans, u cilju razvoja domae privrede i
zadovoljenja potreba stanovnitva;
Stanovnitvo, kao potroa, izvoz i uvoz, posebno uvoz, posmatra kao poboljanje mogunosti
za zadovoljenje sopstvenih potreba
U meunarodnom poslovanju postoj tri pravila meu dravama:
Carinske granice mogu biti unutar teritorije drave
Pravilo statusa robe u tranzitu ( odobrava tranzit robe preko svoje teritorije, ima pravo da
pregleda robu, naplatiti garancije)
Kad roba ulazi na terioriju zemlje plaa se PDV i ostale dadbine)
Drava svojom trgovinskom politikom utie tj. podstie izvoz, a ograniava uvoz.
Uvoz ,njegov obim je ogranien obimom izvoza, odnosno prilivom deviza, dok je izvoz po pravilu
slobodan.
Mjere koje ograniavaju uvoz se uvode radi STABILNOSTI DRAVE , tj. trgovinskog i platnog
bilansa( uravnoteen TB 90%-uvesti sirovine,izvesti got. proizvod)
Zemlja koja ne izvozi dovoljno, obino ne raspolae devizama potrebnim za uvoz robe i usluga iz
inostranstva. Ovo je naroito vano za zemlje u razvoju, za one zemlje koje ne poseduju dovoljno
deviznih rezervi. Zbog nedovoljnih sredstava i izvoza, zemlje u razvoju ne mogu uvoziti opremu i
tehnologiju koji su uslov daljeg razvoja.

Instrumenti spoljnotrgovinske politike

Generalno, sve zemlje sprovode ekonomsku politiku koja se kree izmeu :

potpune liberalizacije i otvorenog trita
kontrolisane privrede i zatvorenog trita

IZVOZ je po pravilu slobodan, a drave nastoje da ga trgovinskim mjerama podstiu :

1. Politika valutnog kursa
2. Razvojna politika
3. Kreditno-monetarna( subvencije , olakice)
4. Sistem povraaja poreskih, carinskih i drugih dabina

Ograniavanje uvoza se vri preko mjera zatite koje obuhvataju:

1. Uvoenjem carina
a)Antidampinka carina je posebna carina na uvoz robe, koja se uvodi radi ponitavanja efekta
dampinga.
Damping je uvoz robe po cijeni nioj od normalne vrijednosti robe; nioj od vaee u zemlji proizvoaa;
po cijenama koje ne pokrivaju trokove proizvodnje, a provodi se u cilju stjecanja monopola
Stopa antidampinke carine utvruje se u visini dovoljnoj da otkloni tetu i ne moe biti via od
dampinke mare. Dampinka mara je razlika izmeu normalne vrednosti i cene po kojoj se roba izvozi
b) Kompenzatorne carine, se uvode radi ponitenja efekata subvencije drave
2. Mjere za zatitu od prekomjernog uvoza
- koliinsko ograniavanje uvoza ili poveanje stope carina za proizvode za koje se utvrdi da se uvoze u
koliini koja moe da ugrozi domau proizvodnju.
3. Mjere za zatitu ravnotee platnog bilansa
- koliinsko ograniavnje uvoza robe
 Necarinske barijere

Necarinske barijere su zvanino definisane jo sa nastankom Opteg sporazuma o carinama i

trgovini (GATT) 1947. najee se dijele na:
1. tehnike,
2. administrativne i
3. tradicionalne
Ovim mjerama se stimulie meunarodna razmjena i tei se harmonizaciji sistema naziva i
ifara robe
(jedinstvo-ifrovanje,opisivanje,klasifikacija...)
Reimi uvoza i izvoza :
Generalno, reim uvoza i izvoza se svodi na sledee:
1. Slobodan uvoz i izvoz (LB)
2. Uvoz i izvoz na osnovu Kontigenta (K) moe biti
- po koliini (Kk)
- po vrijednosti (Kv)
3. Uvoz i izvoz na osnovu Dozvole (D)
( saglasnost nadlenog ministarstva u vidu dozvole-npr. oruje, umjetnine...)

regionalne integracije

Kako bi olakale protok roba i usluga na meunarodnom tritu mnoge zemlje pribjegavaju
regionalnim integracijama (povezivanja, spajanja, udruivanja na svim nivoima-i nacionalnim i
regionalnim i svjetskim)
Ova udruivanja mogu biti
I nivo ZONA SLOBODNE TRGOVINE
II nivo-vii CARINSKA UNIJA
III nivo EKONOMSKA UNIJA
IV nivo MONETARNA UNIJA

I ZONA SLOBODNE TRGOVINE

- lanice ukidaju carine i uvode sopstvene carinske tarife
prema 3-im zemljama
II CARINSKA UNIJA
- nema carina + uvode jedinstvenu carinsku tarifu prema 3-im
zemljama
III EKONOMSKA UNIJA
- sve navedeno+ukidaju se prepreke za protok radne snage i
kapitala+zajednika ekonomska politika
IV MONETARNA UNIJA-najvii oblik ekon.povezivanja
- sve navedeno + zajednika monetarna politika +
jedinstvena valuta ( EU )
 Meunarodni monetarni fond MMF
1944. U Breton Vudsu (SAD) odrana je konferencija na kojoj su bili predstavnici 44 zemlje, sloili
su se o osnovnim principima rada MMF-a i osnovni principima svjetske monetarne politike
Sjedite Vaington(SAD)
Bavi se iskljuivo platnobilansnim problemima drava
Specijalna prava vuenja SPV-kvota uea
(posebna obraun. jedinica )
CILJEVI FONDA:
Razvoj meunarodne monetarne saradnje
Odravanje valutnih kurseva
Uravnoteenje platnog bilansa zemalja lanica
Razvoj meunarodne trgovine uz odravanje visokog stepena zaposlenosti i realnog dohotka
ORGANI FONDA:
Skuptina guvernera (predstavnici svih drava lanica)
Izvrni odbor ( vodi opte poslove fonda,sastoji se od 24 lana -5 sa najviom kvotom
uea,ostali se biraju svake druge godine )
Generalni direktor(organ koji predstavlja fond i njega bira izvrni odbor)
Neki stavovi MMF-a:
Zahtijev za spovoenje otrih mjera tednje
(u praksi -smanjenje budetskih rashoda i rast poreza)
Insistira na otplati preuzetih obaveza drave prema javnim i privatnim kreditorima(naklonost ka
razvijenim zemljama)
Insistira na ubrzanoj privatizaciji dravnih preduzea (jer ona stvaraju budetski deficit) i sl.

Svjetska banka
Svjetska banka je osnovana 1 jula 1944. god. na konferenciji 44 vlada u Bretton Woods-u
Svjetska banka je opte prihvaen naziv za:
-Meunarodnu banku za obnovu i razvoj IBRD
( The International Bank For Reconstrucion and Developmet) ;

-Meunarodno razvojno udruenje IDA

( The Internacional Development Associatoin); kredititiranje najnerazvijeniih zemalja
Cilj- smanjenje siromatva

Svjetsku bankarsku grupu, pored IBRD i IDA ine jo tri organizacije:

IFC -Meunarodna finansijska korporacija-promovie investiranje privatnog sektora dajui
podrku zemljama visokog rizika.
MIGA- Multilateralna agencija za investicijske garancije- obezbjeuje garancije od politikog
rizika svima koji investiraju svoj novac u zemljama u razvoju, kao i onima koji ovim zemljama
pozajmljuju novac.

ICSID-Meunarodni centar za rjeavanje investicionih sporova zaduen za rjeavanje

investicionih sporova izmeu stranih investitora i njihovih zemalja domaina.
 Makrostoac model obuhvata centralizovani oblik vlastitih preduzea u inostranstvu kontrolisan
od strane matice.
Karakteristike:
najbolji centralizovani oblik
sve se centralno odreuje i lokalno sprovodi
Odnos matinog preduzea i preduzea u inostranstvu( kerki) je u smeru "nadreeni -
podreeni",
Domicilni menaderski tim posluje iskljuivo po uputama matice
Nedostaci :
Zanemarivanje specifini karakt.trita
Ne doputa veu inicijativu
Slaba komunikacija
Koristi se u I fazi prodora na trite ,kasnije se decentralizuje.

Kiobran model je manje centralizovan oblik vlastitih preduzea u kome matica prenosi deo
stratekih odluka na preduzea erke.
Kiobran model je fleksibilniji i bazira se na iskustvu da su trita dosta razliita i predvia
razliito prilagoeno ponaanje na svakom tritu posebno.
Karakteristike
Manje centralizovan model
vea samostalnost preduzea( kerki )
bolja prilagodljivost tritu
Nedostaci
Otuivanje od matice
Otkup i osamostaljivanje preduzea kerki-novi konkurenti

Holding model je udrueno preduzee sa razliitim delatnostima gde matino preduzee

centralizuje samo neke funkcije, uglavnom finansijske i kontrolu preko profitnih centara.
Holding model znai, po pravilu, udruena preduzea sa razliitom delatnou. Glavni razlog povezivanja
je profit.
Karakteristike
Matina firma (vlasnica mree) centralizuje
-upravu,
-globalno strateko planiranje
-finansijsku funkciju
-Kontrolu
rad kerki je potpuno samostalan,preputen lokalnom upravljanju dok god su profitabilna
nema komunikacije meu jedinicama
Koordinacija se zasniva na kontroli profita
Sjedite matinih preduzea holdinga se nalazi u offshore zonama-poreski raj
Bahami,Lihtentajn;Kajmanska ostrva