Pleasures and Wayward Distractions je knjiga Brajana Eda (Brian Edge) o bendovima Joy Division &

New Order, koju je napisao krajem 80 - tih godina. Prvu polovinu knjige ini Joy Division, a drugu New
Order. U ovom sluaju se nisam bavio ovim drugim bendom, kojeg su bivi lanovi Joy Division nakon
Kertisove smrti formirali, jer me on ne zanima. Za fanove Joy Division ovo je pravi dragulj iz dva razloga:
Prvi razlog je taj to je knjiga tampana prije 25 godina u vrlo malo primjeraka i teko je dodi do nje,
pogotov na naem jeziku, a drugi razlog je taj to je ovo zaista prava pria koja na najrealniji nain opisuje
unutranjost benda. Bogata je raznim bitnim informacijama vezana za Joy Division, od nastanka benda pa
do smrti Jana Kertisa. Tu su i neki vani citati lanova grupe i novinara, zatim opis pjesama... Zaista pravi
dragulj za ljude koji sebe na najiskreniji nain pronalaze u mranim kompozicijama grupe Joy Division.
Mogude da ima negdje manjih greaka u nekim rijeima jer OCR softver nije mogao da prepozna tekst (ne
znam zato), pa sam morao runo da ga prekucam.
 +Selver Viljevi

Vie o Joy Division na blogu: http://joydivisionselverviljevic.blogspot.com/

PREDGOVOR

U leto 1979. neto se udno dogodilo u engleskom gradu Manesteru. U toku jedne nedelje sistem
gradske kanalizacije se izlio kada su sto godina stare cevi, nalik na neki prizor iz Dikensovih
romana, prsle i preplavile gradske ulice stranim smradom. To je bila prava slika raspadanja
jedne oblasti, koja je ranije iskusila vrhunac industrijskog procvata. Prava je ironija da je
manesterska muzika scena u ovo vreme doivela neverovatan preporod, predvoena grupom
Joy Division, ija je muzika izvandredno odravala atmosferu propadanja, koja se nije odnosila
samo na Manester, nego na itavu naciju. Niija muzika nije tako precizno izrazila raspoloenje i
duh svoga vremena.

Mada su bili meprimeeni u prvo vreme, Joy Division su postali grupa trenutka 1979. godine,
posle izlaska zastraujuie LP ploe ''Unknown Pleasure''. Za muzike kritiare njihova muzika je
bila negde izmeu izvetaenosti i prave inspiracije; dakle i konvencionalna i nekonvencionalna,
uz mnoge nepobitne kvalitete. Bivajui sve jaa, grupa je privukla fanatine i privrene
sledbenike. Meutim, lanovi benda su de uvek drali podalje od ovog oboavanja i panje, radije
uvajui svoju privatnost.

Upravo ta njihova zatvorenost van scene i uzdrano dranje na sceni, doprineli su misteriji oko
grupe Joy Division. kako je rekao Toni Vilson (Tony Wilson), njihov producent, ''oni su ljudima
izgledali kao vrlo mraan bend, ali kao ljudska bia bili su neto sasvim suprotno''.

Naalost, Joy Division su prestali da radom na svom vrhuncu, u maju 1980. kada je njihov
vokalni solista Jan Kertis (Ian Curtis) izvrio samoubistvo.

Tri preostala lana grupe, Bernard Albreht (Bernard Albrecht), Piter Huk (Peter Hook), i Stiven
Moris (Stephen Morris), nastavili su sa radom kao New Order, uskoro uz jo jednog enskog
lana Dilijan Gilbert (Gillian Gilbert). New Order su zadrali njihov vitalan osjeaj slobode, i
poput Joy Division, idolopokloniki odnos sa muzikom industrijom mada su ostali jo uvek bili
relativno nepoznati.

JOY DIVISION GODINE NEZAVISNOSTI

Za vreme kulturne pustoi sedamdesetih, kada su samo rock dinosaurusi tekog hoda vikali
''razuzdan i slobodan'', stanje u muzici (kasnije nazvano ''hroninom umetnikom inercijom''),
bilo je beznadeno. zato je grupa Sex Pistols prihvaena kao boiji dar kada se pojavila 1976.,
postavi buntovni katalizator najnovijeg drutvenog fenomena meu mladim - punka koji je
vratio u ivot zaraznu i privlanu NEZAVISNOST, i proglasio je svojim glavnim etosom. Ishod ove
propratne pojave je bio da obezbedi onemoaloj masovnoj kulturi sveu krv koju je dugo
oekivala, istovremeno omoguavajui nemani muzike industrije da iskusi neto slino klistiru.

Poput drugih bendova nastalih posle talasa punka, Joy Division su kao potpuni poetnici bili
inspirisani posetom jednom jedinom koncertu grupe Sex Pistols, u okviru njihove istorijske
turneje ''Anarhija u ujedinjenom Kraljevstvu'' (''Anarchy in The U.K.'') Jan Kertis, Bernard Dikin
(bernard Dicken), Piter Huk i Stiven Moris su postali njihove pristalice posle koncerta u
manesterskoj dvorani ''Free Trade Hall'', gde su se bendovi Sex Pistols i The Clash pojavili kao
hrabri spasitelji koji su propovedali svoj nihilistiki gospel ''Uivaj - Uniti'' pevajui nove himne
mladih o buntovnitvu i nasilju. Oni su bili meu onim malobrojnim koji su bili tako duboko
podstaknuti ovim iskazivanjem sirove energije, da su odgovorili na isti nain. Bili su dakle
podstaknuti da uestvuju u svemu, a ne samo da posmatraju.

Tako pokrenuto jezgro koje su sainjavali Huk i Dikin, zajedno sa svojim novim pevaem i bivim
poznanikom iz salfordske gimnazije Janom Kertisom, uobliio je svoj prvi zvuk, borei se sa
osnovama muziciranja. Uz to, suoili su se sa stalnim problemom traenja dobrog bubnjara,
poto je njihov bivi bubnjar Teri Mejson / Terry Mason) odustao od daljeg rada sa njima. Stiven
Moris, prijatelj Jana kertisa, tada tek izbaen iz Kraljevske kole u njihovom rodnom
Maklesfildu, pridruio se grupi na no uoi prvog koncerta.

Pit eli (Pete Shelley), predvodnik grupe Buzzcocks, je u prvo vreme nazivao ove dobronamerne
momke Stiff Kitens (Kruti maii), ali su oni uskoro odbacili ovaj neodgovarajui naziv u korist
ozbiljnijeg Warsaw, izvedenog iz ''Warzawa'', mranog instrumentala na tada aktulenoj LP ploi
Dejvida Bouvija (David Bowie)''Low. Na poetku 1977. etvorka se nije usuivala da naspusti
svoju garau. Zadovoljavali su se time da upoznaju jedan drugoga, kao i sve svoje instrumente, a
ipak su bili dovoljno poletni da naslute i pripreme se za taj vaan prelaz na pravu binu.

Warsaw su konano imali svoj debi u klubu ''Electric circus'', 25. maja, kada su bili pratea grupa
tada najboljoj manesterskoj grupi Buzzcocks. Na sceni su izgledali neraspoloeni i nervozni,
nevoljni da naprave pauze izmeu pesama, koje su, istini na volju, zvuale dosadno i tako
nepotpuno da su navele nezainteresovanu publiku da se pre suoi sa nekim zidom nego sa
bendom. Posle svog nastupa lanovi grupe su iskljuili instrumente , razmontirali opremu i
stidljivo, skoro izvinjavajui se , otili sa scene. Teko da se to moe nazvati dobrim poetkom.
Jedan izvetaj o njihovom nastupu kae: ''Ovo se ni najveem ludaku ne bi svidelo''. Takoe se
ulo i ''da su ti seljaci odvratni''. ipak, saradnik lista ''New Musical Express'', Pol Morli prepoznao
je njihove mogunosti: oni su bar pokuali da se udalje od razbijake punk orijentacije''. ''Ima u
njima nekog inata koji me podsea na The Faces. Zli arm koji svetluca u oku'', napisao je Morli.
''Moda sviraju pomalo prozirno, ali tu postoji neka neuhvatljiva iskra razliitosti od novijih
bendova, i ona ukazuje da imaju mnogo toga da pokau; ritam nesumnjivo diktira vrstinu i
odstranjuje povremene nalete monotonije. Basista je imao brkove. Svideli su mi se, i jo e mi se
vie svideti za est meseci.''

Tokom narednih meseci, dok je londonsko kremdrutvo uivalo u svojim raskonim terevenkama
u toku ''leta mrnje'' ("Summer of hate''), Warsaw su uporno vebali u zaputenom delu
Manestera, radei samo da bi svirali u prvim klubovima novog talasa u severnoj Engleskoj,
ukljuujui i sada ve legendarni ''Eric's'' u Liverpulu. Uprkos ovoj njihovoj aktivnosti, naili su
na malo podrke. Jedan posmatra je zakljuio da je ''Warsaw jedan od mnogih novotalasnih
bendova, lako svarljivih i verovatno osuenih na usamljenu podrku. da li e pronai svoj
sopstveni stil veliko je pitanje, ali verovatno nije ni vano. Njihova instiktivna energija esto
nadoknauje povremenu neizgraenost pesama, ali oni kao da nisu svesni publike kada sviraju.

''U to vreme bili smo vrlo udaljeni od svega'', kasnije se seao Jan Kertis. ''Niko nam nije
pomagao. Bilo je to vrlo obeshrabrujue... Ponekad smo eleli da sve prekinemo, ali ba to to su
nas svi ignorisali nas je navelo da stalno ponavljamo ''Pokazaemo mi njima''.

Ova njihova gorina se jasno ocrtava u reima pesme ''Novelty'': ''Kada te ljudi sluaju, zar ne zna
da to mnogo znai, jer mora da radi tako mnogo za to to ima; ne moe se odmarati na
lovorikama sada, jer kada ih bude izgubio, nai e se u kripcu, odakle si i poeo''. Moda su u
svojoj ranijoj fazi oekivali previe, to je bilo proizvod nestrpljenja. Meutim, vrsto su se drali
vere u svoju muziku i svoja ubeenja, reeni da ne podlegnu optoj atmosferi neraspoloenja.
Nisu oni bili jedini koje je neto muilo u to vreme. Klub ''Electric Circus'' se suoio sa
zatvaranjem zbog krenja propisa o obezbjeenju od poara, i svi su znali da kada se jednom
zatvori, bie izgubljen verovatno zauvek. Da bi obeleili gubitak kluba koji je tako dugo vremena
bio vrtlog manesterskog novog talasa , vlasnici su organizovali koncert prvog vikenda u
novembru 1977. Uestovali su razni lokalni bendovi, mnogi od njih ve dobro poznati: Buzzcocks,
The Fall, Slaughter And The Dogs, Warsaw, The Drones, John The Postman i John Cooper
Clarke. Glasina da se snima album uivo je kruila meu odanom gomilom koja je dola da se
opsrosti od kluba uarene i teskobne atmosfere. I zaista: ''Virgin Records'' je zaista posle toga
objavio ivi kompilacijski album, pod nazivom ''Short Circuit'' (''Kratak spoj'').
Warsaw su promenili ime u Joy Division do izlaska ove ploe, koja je na njihovu sreu sadrala i
jednu njihovu numeru.

Mada izraava jednu fazu u razvoju benda, pesma ''At A Later Date'' je muziki nesreena i
nedisciplinovana. Jedino je ostala u sjeanju jer je Jan Kertis na poetku uzviknuo: ''Svi vi
zaboravljate Rudolfa Hesa!'' Ovaj mali ispad je pojaao kritike ve upuene bendu za potajna
faistika ubeenja, a koje su bile izazvane njihovom sklonou ka kvazi - militaristikoj modi 40
- tih, kao i povremeno napadnim tekstovima pesama.

Uzmimo za primer pesmu ''They Walked In Line'' (''Hodali su u stroju''): ''Svi obueni u takolepe
uniforme, pili su i ubijali da im proe vreme, nosei sramotu svih svojih zloina, odmerenih
koraka hodali su u stroju''. Slino njima Siouxie Sioux izazvala je zgraenje reima ''Too many
Jews for my killing'' (''Suvie Jevreja za moj ukus'') u staroj Siouxie and the banshees pesmi ''Love
In A Void''. I uopte svi ljudi koji su tada nosili trake oko ruku i majice sa kukastim krstom da bi
na taj nain izazvali ok, bili su slepo optueni za naci - ideoloiju. I najloiji sociolog bi odbacio
takve dokaze, jer je ba taj simbol mrnje bio decenijama povezivan sa pop kulturom i
buntovnitvom mladih.

Meutim to su bili dani kada je anti - faistika histerija bila na vrhuncu. Organizacije poput
''Anti - nacistike lige'' i ''Rock protiv rasizma'', podravane od strane svesnijeg dela stanovnitva,
esto i vatreno su protestovale protiv bilo koga ko je nosio tabu obeleja nacizma. Moda je bolje
''voleti Boga nego mrzeti avola'', ali ova etvorica mladih muziara su stalno bili na udaru gomile
raspoloene za lin. Uzmite za primjer njihovo predanje ime Warsaw (Varava); ueni pisci su
tvrdoglavo obavetavali neznalice da je za vreme drugog svetskog rata poljska prestonica Varava
bila sistematski ruena Hitlerovim uputstvima kao odmazda za bezuspeni ustanak koji je
predvodio poljski pokret otpora. Ali kako je Bernard Albreht (roen Dikin) objasnio: ''Izabrali
smo ime Varava jer ne znai nita. Nismo eleli da se zovemo ''the'' neko... Ljudi vole da
zauzimaju radikalna stanovita u vezi svega, pa i imena a kada bi za promenu samo malo
razmislili, videli bi da sve to nita ne znai''.

Ljudi su ponovo donosili brze i naivne zakljuke kada su videli deaka - Arijevca sa bubnjem na
omotu njihovog prvog singla, a pored deaka ime grupe ispisano nemakim slovima. Potom se
otkrilo da su ime Joy Division koristili SS - ovci kao ulepan izraz za krilo koncentracionog logora
gde su bile prostitutke, i bend je malo toga inio da ublai dosadne napade i oigledne
nesporazume izmeu njih i moralnog sudije tog vremena, bezgrene muzike tampe.
Oito, njihovo ime je bilo otvoreno za tumaenja, to je Kertis rekao i za svoje tekstove. Da li je
onda moda ironina tvrdnja koja naglaava njihovu tobonju i potinjenu ulogu u pohotljivoj
muzikoj industriji? to god da je u pitanju, ovaj nepovoljni publicitet im je doneo malo dobra ,
iako to nije bio sluaj, poput, recimo, Malkolma Meklarena zvanog Makijaveli (Malcolm
''Machiavelli'' McLaren).

U meuvremenu, bend se udaljio od dekadentne, elitne manesterske scene, uao u ''Pennine

Soun Studio'' u decembru 1977. i snimio mini - album sa etiri numere ''An Ideal For Living''. Bili
su jo vie ujedinjeni kao Joy Division, ali su se ipak suoili sa 5000 loih primeraka ''sopstvene''
proizvodnje. Posle poetnog kamkemka od 6 meseci, bili su obavezni da izdaju ovu plou za
sopstevu disko kuu ''Enigma'', da njihovo ime ne bi bilo zakopano i zaboravljeno od strane
celokupnog novotalasnog pokreta. Tada su Kertis, Huk, Albreht i Moris savesno probdeli itavu
no savijajui omote ploa koje su na sebi nosile arogantan natpis ''ova ploa nije koncept - ona je
zagonetka''... mada njen sadraj nije na to ukazivao.

Te etiri numere ''Warsaw'', ''No Love Lost'', ''Leaders of Man'' i ''Failures'' pokazivale su da Joy
Division imaju zanimljive ideje, ali je izvesna sirovost u muzici i tekstovima drala hladnim kupce
i one koji su ih ocenjivali. ak i kada je nekoliko meseci kasnije izala mnogo bolja verzija ploe
''An Ideal For Living'' (sa neverovatnim kvalitetom otiska) u izdanju ''Anonymous Records'',
privukla je ponovo malo panje. Zaudo njen omot je ukazivao na razvoj, nudei dvosmislenu
vizuelnu metaforu - nekada velianstvenu graevinu prekrivenu zaralim skelama - izvedenu iz
njihove sopstvene okoline, to je bilo daleko vanije od poigravanja dekadentnom naci -
modom.

''Svaki put odemo korak dalje'', rekao je Bernard Albreht, ''i to je ono to vue napred''. Sve je to
ukazivalo na njihovu budunost.

Neto kasnije, tog grozniavog decembra, Joy Division su uestovali u takmienju lokalnih
talenata pod nazivom ''Stiff Test / Chiswick Shalenge''. Takmienje se odravalo u klubu ''Rafters''
u Manesteru, DJ Rib Gretin (Rob Gretton) je posmatrao dok je sedamnaest bendova punih nade
estoko treslo. Joy Division su nastupili poslednji u 2: 30 posle ponoi i odsvirali dve numere,
Toni Vilson, organizator veoma loeg primljenog TV programa ''So It Goes'', koji je promovisao
novi talas, bio je takoe u publici.

''Bendovi su svi bili dobri, ali i dosadni'', seao se. ''Drugi bendovi su bili na sceni zato to su eleli
da budu muziari. Ali Joy division su tu bili zato to su imali neto da kau, to ste mogli da
zakljuite po izrazu njihovih oiju, zvuku njihove muzike, i njihovom stilu. Bili su razliiti od
drugih kao bog i eirdija. Smatrao sam da su Joy Division izvrsni, a i Rob isto tako. Posle toga
im je ak i postao menader.''

Kao njihov menader, Greton je oslobodio lanove benda od tereta biznisa i organizacije i
omoguio im da se povuku u probnu prostoriju jednog prljavog studija u centru Manestera, da
sakupe snagu. Ovde su doterali ve postojee pesme i obradili nov materijal, usuujui se na svoj
prvi potpun nastup kao Joy Division 25. januara 1978. u manesterskom klubu ''Pip's''.

''Sve to oko biznisa te u stvari zajebe,'' alio se Piter Huk. ''Kada se jednom vrati u sobu za
vebanje, gde smo samo nas etvorica sa svojim instrumentima, tamo gde smo i poeli. Jo uvek
se nadvija nad tobom kao oblak - ali onog trenutka kada u ruke uzme svoj instrument, ti si
slobodan''. ''Uvek radi na sledeoj pesmi'', objanjavao je Kertis. ''Bez obzira na to koliko si
pesama uradio, uvek se okree sledeoj.''

Poetkom 1978. Joy Division su dobro iskoristili opremu i druge pogodnosti koje je nudila
Zadruga manesterskih muziara (Manchester Musicians Collective), koju je izmeu ostalih,
osnovao Dik Vits (Dick Vits) iz grupe The Passage, da bi pomogao lokalnim talentima da se
razvijaju van okova muzike industrije.

''Udruenje je bilo prava stvar za Joy Division'', seao se Jan Kertis. ''Obezbeivalo nam je prostor
za svirku, omoguavalo nam je da sreemo druge muziare, kao na primer A Certain Ratio i The
Fall, sa kojima smo priali i razmenjivali ideje. Takoe nam je prualo priliku da
eksperimentiemo pred drugim ljudima. Bilo nam je dozvoljeno da rizikujemo - Zadruga nije
promovisala muziku koja MORA da privue publiku''.

Pored toga to je obavljao uobiajene dunosti menadera, dakle organizovao povremene svirke i
usmeravao bend ka pravim koracima, Rob Greton je veto izgladio nekoliko ispada koje su
napravili lanovi benda na svojim putovanjima. Najvei im je bio onaj kada su potpisali veoma
udan ugovor sa jednim ekscentrikom iz firme RCA.

''Sloili smo se sa disk - dokejom Riardom Sirlingom (Rishard Searling) da snimimo verziju
uvene pesme ''Keep On Keeping On'' - koju je on planirao da proda za kuu TK. Pokuali smo to
da uradimo, ali bili smo uasno loi u obradama. Ipak smo to uradili na neki nain: nauili smo rif
- samo smo toliko i mogli da uradimo - i iskoristili smo ga za ''Interzone''.

Kako god ovaj neugodan dogaaj moe da izgleda, on pokazuje pritisak na ambiciozne bendove
koji donose promenu u monom komercijalnom svetu pop - muzike. ''Album'' koji su oni snimali
sledeih pet dana bio je strukturno vrst, ali uasno producirani i nikada nije ugledao svetlo dana.
Trake su kupili lanovi grupe i jedno vreme, pre izlaska prvog pravog albuma Joy Division,
govorilo se o remiks verziji istog albuma.

Nekoliko prvih svirki grupe Joy Division na mestima kao to je manesterski klub ''Band On The
Wall'', bile su isto toliko iznenaujue koliko i neujednaene.

Jedne noi su podigli na noge inae veoma kritinu publiku, posle svirke koja je sadrala i ''Ice
Age'' i ''The Kill''. Prilikom sledee svirke, umirena publika puna oekivanja, koja je htela da uje
basistu ''koji moe da pojede za doruak an - ak Burnela (Jean - Jacques Burnel) iz The
Stranglers , sluala je nezanimljivo izvoenje istih pesama, kakvo niko nije oekivao. Uprkos
tome, lanovi benda nisu bili zaplaeni ovim oiglednim neuspesima i stalno su napredovali
koliko je to bilo mogue pod ograniavajuim okolnostima.

Joy Division, svi u kasnim tinejderskim i ranim dvadesetim godinama, traili su da ih vodi neko
moniji, neki biznismeni koji su se snalazili u oblastima u kojima se lanovi grupe nisu snalazili, i
koji su mogli da ukazuju na razne zamke. Toni Vilson, koji je pokazao veliko interesovanje za ovaj
bend, bio je izvandredno mudar savetnik, a ipak dovoljno mlad da deli njihove idealistike ciljeve.
Tada se bio uortaio sa menaderom grupe Durutti Column, Alanom Erazmusom (Alan
Erasmus), koji je takoe bio u svojim kasnim dvadesetim godinama. On je organizovao koncerte
u manesterskom ''Rasel'' klubu, koji je tada vodio Vilson.

Uputivi Erasmusa na organizacione dunosti, Vilson je traio neke vrednije sastave,

omoguavajui im kasnije da se pojave u klubu kome je ubrzo promenio ime u ''The Factory''
(Fabrika). On je finansirao ovaj projekat, koji je polako ali sigurno doivljavao uspeh, koristei
novac koji je zaraivao od svog stalnog posla na ''Granada'' televiziji, gde je radio kao novinar. Ali
kako je Rob Greton primetio, voenje ''The Factory'' je ograniavalo Vilsona. Kada je radio na
emisiji ''So It Goes'', velike disko kue su se grabile oko bendova koje je on predstavljao'',
objanjavao je Greton, tako da je pomislio: ''Zato ne bih i sam poeo da snimam ploe?''
Oktombra 1978. Vilson i Erazmus su poeli da usmeravaju svoj talenat ka osnivanju sopstvene
kue, ''Factory Records'', koja za razliku od drugih ne bi preprodala svoje grupe velikim kuama.

Sluajno prijateljstvo izmeu Vilsona i Gretona omoguilo je Joy Division da nesmetano rade iza
zatitnikih zidova ''Factory Records'', uz Martina Haneta zvanog Nula (Martin ''Zero'' Hanett),
producenta iz ''Rabit Records'', ime je kreativniji tim bio potpun. Hanetov ogroman interes za
Joy Division doveo ga je do toga da ubedi Toa Rajana (Tosh Ryan), vlasnika ''Rabid Records'' da
izda ''An Ideal For Living'', koristei sopstvenu mreu. Ako se Rob Greton smatrao petim lanom
grupe, onda se Martin Hanet svakako mogao raunati kao esti.

Prva ploa ''Factory Records'' bila je kompilacija razliitih grupa, koje su ve bile povezane sa
njom preko kluba. Bio joj je dodeljen broj FAC 2; FAC 1 je bio utocrni konstruktivistiki poster
koji je najavljivao otvaranje najnovijeg manesterskog modernistikog nonog kluba i mesta za
ivu svirku, ''The Factory'' - jednog starog ''gnezda'' svijenog ispod Halma, bloka visokih
graevina, okruenih mranom futuristikom okolinom opustoenom urbanim propadanjem. Za
mrane posetioce koji su dolazili u ''The Factory'', ova runa okolina je predstavljala dijabolino
ostvarenje arhitektonskog sna o lepo ureenom centru grada, ''paklenu pomorandu'' u
''betonskoj dungli''; za bistrije, to je bilo pravo mesto da se doivi Joy Division''.

Uskoro je Greton tajno uveo Joy Division u ovo glasovito mesto, svestan da je ''The Factory''
prava platforma sa koje e lansirati bend, mesto koje je u potpunosti odgovaralo njihovom
imidu.

Te noi Joy Division su svirali daleko ispod svojih mogunosti. Njihovoj svirci je nedostajala ona
iskra spontanosti, koju su znali da poseduju. Istina, muzika je pulsirala odreenom odlunou, i
mada je Kertisova igra, puna grevitih razmahivanja rukama, zabavljala publiku, ona je ipak
ostala hladna.

Posle dva meseca upornog vebanja vratili su se u ''The Factory'', popevi se na scenu skoro
izvinjavajue, kao da im je nezgodno to su se ponovo pojavili tako brzo. Ali sumnje su se
rasprile sa obe strane kada su Joy Division krenuli sa nezaboravnom svirkom. Bili su
velianstveni te noi. Huk je stajao okrenut leima publici i ljuljao se, svirajui estoko bas
deonice; ispred njega je bio Albreht, ukoen od koncentracije, otro prebirui po icama gitare;
iza njega bubnjevi Stivena Morisa su se tresli od jaine udaraca, dok je kertis drhtao u pozadini,
stalno se vraajui mikrofonu i estoko ga privlaui sebi dok je iao ka vrhuncu svake pesme,
oseajne i brutalne istovremeno.

Svi su bili zapanjeni njihovom strastvenom svirkom, ukljuujui i same lanove benda. Svi koji su
tada napustili klub, oseali su se iznureni i psihiki i fiziki, nesposobni da objasne zato je ovaj
lokalni bend ostavio tako snaan utisak na njih. Ovakva reakcija je bila posebno iznenaujua, jer
se dogodila u vreme kada je muzike pohvale i priznanja karakterisao povremeni cinizam i kada
je stara maksima ''prorocima se nikada ne veruje u njihovom rodnom gradu'', postajala sve
istinitija za narcisoidnu publiku.

Razlozi za ovakvu promenu leali su u ta dva meseca koja su proveli vebajui, kada se njihova
muzika konano oblikovala. Vie nije bilo praznih prostora i nepovezanosti. Njihov novi stil je bio
originalan i poletan, izvan zvuka koji obino prua klasina etverolana rok postava sa
naglaenim basom i bubnjevima, koji su stvarali vrstu, ali i gipku pozadinu kroz koju su se
probijali gitara i glas. Ta muzika je pre bila iva nego pomamna, zraei izvesnu vitalnu
suptilnost. Bila je toliko razliita od onoga to su ranije bili - nezgrapni i nedisciplinovani. Moda
se ova promena moe pripisati uticaju Martina Haneta, koji je producirao njihov udeo na
''Factory Sampler'' u oktombru mesecu, pre nego to je kua poela sa radom.

Radei sa Hanetom, Joy Division su pronali nekoga sa izrazitim razumevanjem za njihove

muzike ciljeve, nekoga ko poseduje tehniko znanje kojim moe da usmerava ovaj potencijal na
profesionalan nain. Hanet je pre toga producirao mini - album grupe Buzzcocks ''Spiral
Scratch'', zatim veinu pesama Dona Kupera Klarka (kome je takoe bio menader), kao i pesme
hit - mejkera Diltid Dona (Jilted John).

Iza te nejasne maske ''stroge neformalnosti'', Hanet je bio lukav ovek. U jednom lanku je opisan
kao ''neka vrsta arobnjaka za miksetom, koji se povremeno smeje sebi u bradu dok barata
digitalnim spravama koje je doneo na seansu. Njegove produkcije sadre dosta elektronike,
inteligentno upotrebljene. On ima osobine autora, i oko preduzimaa. Malo je verovatno da e
narednih godina njegovo delo izbledeti''.

Ovo potvruju ''Digital'' i ''Glass'', dve numere Joy Division na duplom mini - albumu ''Factory
Sampler''. Hanet je bio bar delimino odgovoran za ovakvu definiciju zvuka i dalje oslobaajui
grupu od ogromne otrine ranijih snimaka. Ipak, Joy Division su i sami stekli novu zrelost, jasno
odraeno u estini Kertisovih tekstova i pevanja.

''Digital'', jedna izvandredna inverzija rock kliea, dola je kao rezime stila Joy Division i kratak
pogled na ''Dark'' teritoriju prema kojoj e uskoro grupa krenuti. ''Oseao sam da se zatvara - are
na podu - oseam da je hladno i toplo - senke poinju da se oblikuju - oseam kako se zatvara -
oseam kako se zatvara...'' Zbunjenost kojom ovo odie odjednom se menja u uas, kako muzika
dostie vrhunac: ''Dan za danom! Dan za danom! - Vidim kako nestaje, nemoj nikad nestati,
potrebna si mi danas, nemoj nikada nestati... nestati... nestati...''

"Glass'' je bila jednostavno velianstvena pesma, obeanje neobuzdanog besa i razuzdane moi.
Ovo je bio prvi primer zvuka Joy Division u punom razmahu, zajedno sa svim onim
uznemiravajuim podsvesnim umom. Joy Division nisu nita izgubili time to su se ove dve
numere nale na jednoj kompilaciji. Toni Vilson je razmislio o tom problemu i smestio etiri, tada
relativno nepoznata izvoaa (Joy Division, Durutti Colimn, John Dowie i Cabaret Voltaire), na
dva mini - albuma, i to svaku grupu na jednu stranu. Ovakvo reenje je bilo bolje od presluavanja
albuma koji nita ne vredi da bi se pronale svetle take, mada ovo ne znai da je ''Factory'' u tu
kompilaciju uvrstila neto to ne vredi. Njihovi preambiciozni konkurenti su esto bili previe
slobodni u izboru grupa koje su predstavljali.

Kompliacija kue ''Factory'' doivela je uspeh. Ogranieno izdanje od 5000 primeraka, zajedno sa
smenim nalepnicama, rasprodalo se u roku od dva meseca.

Menadera Roba Gretona su upitali: ''U kom pravcu ne biste voleli da bend krene?'' Kratko je
odgovorio: ''Ka jugu!'' Uprkos ovim postojeim sumnjama, on je organizovao prvi londonski
nastup Joy Division u Ajlingtonskom klubu ''Hope And Anchor''. Planirano je da se ovo otprilike
poklopi sa izlaskom ploe ''Factory Sampler'', nekoliko dana posle boia 1978.

Tek je 1979. godina potpuno i nedvosmisleno postala godina grupe Joy Division. Ta godina je
poela uspeno jer ih je Don Pil (John Peel), poznati radio voditelj pozvao da snime jednu
emisiju, koju je kasnije emitovao sredinom februara. etiri pesme koje je pustio bile su ''Exercise
One'', ''Insight'', ''She's Lost Control'' i ''Transmission''. Ove pesme su doprle do sluaoca irom
zemlje i njihova zarazna muzika je preplavila nona stajalita mladih. Ipak bend ovo nije doiveo
kao konani uspeh, nastavio je brzinom koja je njima odgovarala, uestvujui u samo nekim
programima od kojih se veina odravala na njihovom rodnom Severu. Njihovi retki nastupi u
Londonu u toku marta u ''Marquee'' klubu, ukazivali su na sve veu popularnost grupe, praenu
tihim okupljanjem sledbenika, zvanih ''Brigada kinih mantila''.

Joy Division su u Manesteru privukli ove vatrene sledbenike osobenog stila; ozbiljne mlade
ljude, kratko podiane, mranih izgleda lica, odevenih u mantile. A ipak, nije bilo nieg udnog u
njihovom imidu. Poput lanova grupe, oni su se oblaili u neupadljivu crnu, sivu ili tamno zelenu
boju; posve obino, sa primesom stroge trezvenosti i priguene discipline. Ovo su bili ljudi koji su
im bili privreni (za razliku od prolaznih oboavatelja), ije je oduevljenje za grupu bilo
podstaknuto zdravom ljubomorom, kao i njihovom muzikom: Joy Division su bili njihova grupa.

Ta odana gomila je svuda pratila bend: ak do Londona, zatim du istonog lankasterskog puta do
Merzisajda, preko Peninskih Alpa, do sredinjih delova industrijskog Jorkira. Kada su Joy
Division svirali, oni su stajali odmah ispred bine. Neki bi igrali tamo gdje nije bilo puno ljudi
imitirajui Kertisa, dok su im se mantili talasali. Njihov ar bi opadao samo kada bi se neka
pesma zavrila. Za njih svaka ovakva svirka bila je i lino iskustvo; oni nisu bili puki potinjeni
oboavaoci.

Bilo je skeptine publike, i mada je ona posmatrala ovaj ''uobraeni kult bend'' sa oekivanim
prezirom, videvi ih kao svirae ''dosadnih naricaljki, kojima su sami sebi povlaivali'', srce i uho
onih koji su stupali na njihovu stvar, oseali su napetost te muzike; njih je uzbuivala njena mo
proiavanja i oni su se poistoveivali sa bolnim, neuhvatljivim oseajima kojima je Kertis zraio
.

Meutim iza scene, bend se suoio sa izvesnom nedoumicom poetkom prolea 1979. Muilo je
oseanje da e morati da se odreknu sigurnosti zaposlenja ako se potpuno predaju Joy Division.

''Tada je doao trenutak kada je svaki od nas morao da napusti svoj posao da bi bend mogao da
nastavi sa svojim radom'', objanjavao je Kertis.''Ali nije vredelo potpisati ugovor sa nekom disko
kuom ukoliko ona nije mogla da ti obezbedi da ivi od toga''.

''eleli bismo da ostanemo po strani. Voleli bismo kada bi Toni Vilson rekao da e on finansirati
album koji bismo snimili za ''Factory''. To bi bilo divno. Ne moemo sebi priutiti da to uradimo
sami, to bismo u stvari i voleli. Ali ili stoji po strani, ili potpuno ue u mainu da promeni
stvari.''

''Kladim se da ima ljudi koji misle da smo glupi jer se odriemo sigurnosti'', priznao je
Albreht.''To nee trajati itav ivot.''

Ocenivi trinu vrednost benda, kao i firma u kojoj su se nalazili, nekoliko velikih disko kua im
je ponudilo ugovor. Joy Division su otili ak tako daleko da su snimili neke demo snimke za
producenta Martina Reenta (Martin Rushent), koji je tada radio za ''Radar Records'', ali posle
ozbiljnog razmiljanja odbili su sve ove ponude. Kako se ispostavilo, sve ovo strpljenje i mudrost
su se isplatili.

''Factory Records'' su znali da su deo ove igre, i ovog ''ukazivanja poverenja'', kao i to da je Joy
Division sasvim jasno njihova najjaa karta. Toni Vilson je takoe shvatio zakone trita.

''Ono to se dogaa je da posle prve, naivne faze sve vie deca postaju zrela'', rekao je. ''A kad
postanu zrela, ele sve vie i vie od cele stvari. Bendovi koji su odrasli e i pruiti vie - kao to su
The Beatles preli put od ''Plase, Plase Me'' do ''Strawberry Fields.''

Bilo je isuvie jednostavno misliti da su se motivi Tonija Vilsona zasnovali na neem odvojenom
od nemilosrdnog, pravog biznisa, kao na primer na nesebinost. Za njega je ulaganje u budunost
Joy Division izgledalo kao isplativo zadovoljstvo. Preuzevi na sebe proraunati rizik, potroio je
novac svoje disko kue, kao i sopstvenu uteevinu - sve ukupno 8500 funti na potpunu
produkciju prvog albuma Joy Division. Ovo je je ukljuivalo sve trokove poevi od snimanja do
tampanja prvih 10 hiljada primeraka . Bila je to velika kocka,za koju mu se pruila prilika jer
bend nije eleo da kompromituje tako to e potpisati stalni ugovor sa nekom velikom disko
kuom.

''Bilo je momenata kada smo razmiljali da potpiemo neki novi ugovor, ali nismo hteli da
urimo'', rekao je Kertis. ''Otili smo u Lonson da vidimo kakav bismo odnos imali ako potpiemo
ugovor, ali do tog vremena mi smo se ve sloili da snimamo na prvi LP za ''Factory''. Tako smo
odluili da saekamo da vidimo kako e on proi. Ploa je poela da se prodaje tako dobro da smo
shvatili da nema potrebe da potpisujemo ugovor sa nekom velikom kuom.''

Saradnja sa ''Factory'' se takoe pokazala korisnom zato to su bili zatieni od pohlepnih efova i
raunovoa velikih konglomerata muzike industrije. Slobodu koju su uivali pod okriljem "The
Factory'', najbolje je izrazio Stiven Moris: ''Mi nemamo ugovor; Mislim da to oni tako ne rade.''
Rob Greton je bio istog miljenja: ''Vi ne potpisujete ugovor sa njima, oni samo izdaju nae ploe;
dobijamo i mi i onu.''

''Meusobno povjerenje je bilo ogromno!, sloio se Vilson. U aprilu, pod okriljem Martina Henita,
Joy Division su se povukli u !Strawberry studio'', na vrhu jednog breuljka u oblinjem Stokportu.
Za samo etiri i po dana, radei, kako je Kertis rekao, ''od dva po podne do etiri ujutru'', snimili
su 15 numera. Od svih 15 izabrali su 10 pesama koje su izale na albumu ''Unknown Pleasures''.

LP je bio odtampan i opremljen na nivou bilo koje velike kue, ako ne i bolje. ''Factory'' se
pobrinula da odri svoj besprekorni imid, koji se i ranije odravao na izdanjima kao to je singl
''Electricy'', grupe Orchestral Manocuvres In The Dark. Rad na dizajnu u ''Factory'' bio je daleko
bolji od uobiajenih proizvoda po prinicupu uradi sam, koje su izdavali njihovi ''nezavisni''
takmaci. Nije bilo nieg amaterskog u predstavljanju njihovih ploa.

''Mi smo samo jedna mala kua'', rekao je Toni Vilson, ''ali imamo dizajnere i producente koji su
meu najboljima u zemlji.''

Dizajner ove kue, mladi Piter Savil (Peter Saville), im se pridruio posle zavrenog umetnikog
koleda u Manesteru. Svi njegovi omoti ploa su raeni prema podacima koje je grupa sakupila.
Neobini simbol na omotu ploe ''Unknown Pleasures'' je jedan crte radio talasa koje emituje
umirua zvezda koju je Bernard Albreht otkrio u jednoj naunoj knjizi.

''U ''Factory'' se sve kreira, a ne dekorie'', rekao je Savil. ''Ono o emu najvie vodim rauna su
tipografija i raspored podataka.'' Rezultat je funkcionalna jasnoa i klasina elegancija, to
predstavlja promenu u odnosu na sirov tehnikolor koji se obino nalazi na omotima koje izdaju
vee kue. Savil takoe izbegava nematovitu mogunostkorienja fotografije grupe u
neprirodnoj pozi za omot albuma. U sluaju Joy Division, ovo je bilo potpuno neprimenjivo, u
raskoraku sa njihovom povuenou.

''Unknown Pleasures'' je izaao u junu 1979. naiavi na neverovatno dobar prijem tampe. Poto
se pojavio za vreme u ''new wave'' muzici, kada izvorni punk ve davno progutali i prekrojili razni
skorojevii pop kulture, ovaj album je bio pozdravljen ne samo kao zaprepaujue dobar LO,
nego kao i naorginalniji debi album decenije. Njegovu vanost je potrvrivao veliki broj bendova
koji su otvoreno podravali Joy Division, od kojih su neki zasluivali vie od letiminog pogleda, a
veina su bili dosadni, bombastini plagijati, koji se sasvim lako mogu odbaciti. teta to je
''Factory'' nastavila da pomae veinu ovih derivata grupe Joy Division, jer iako je to neka vrsta
laskanja, ovo reprodukovanje jednog u potpunosti pogreno protumaenog stila, koji su
predstavljali ovi takozvani ''Factory bendovi'', samo je sluilo da oslabi ugled kue ''Factory'' kao
pobornika kvaliteta. Veoma esto je dizajn omota prevazilazio plitku muziku koju je sadrao. Ali
ipak je njihovo oduevljenje za muziku Joy Division razumljivo - tih prijem je bio nemogu.

Neki veruju da je romantiarski period izazvao industrijsku revoluciju koja je promenila Britaniju
u toku osamnaestog i devetnaestog veka. Jedno je sigurno: ideali koji su izrasli iz te herojske
tradicije su isti kao oni koje je usvojio taj jedinstven rokerski svet - ''moemo promeniti'', ''ljubav
sve pobeuje'', ''uvek ima nade''... Zato nije udno pronai jedan bend po imenu Joy Division, koji
je istakao svoju zastavu iz srca jednog sveta koji ima iza sebe romantizam kao naslee.

Danas sablast otuenja proganja pusto i obolelo srce Velike Britanije dvadesetog veka, gde su
nekada mone oblasti napredne industrijske revolucije pretvorene u pusto. Ovo oseanje
slabosti proima i kulturu, koja je zakrljala, ostavljena da preivi sa najstroom estetskom
formom: nijanse jedne boje i prava linija. Ove maglovite oblasti su nedvosmisleno sive.

Crno - beli omot albuma ''Unknown Pleasures'' je pravi monolit, liev svih drugih podataka izuzev
jednog zagonetnog znaka i imena onih koji su radili na produktu. Jedna neutralna fotografija po
imenu ''The Enchanted Hand'' na unutranjoj strani omota, vodi nas do prve numere. Tu
nailazimo na prvo objanjenje: ''ekao sam nekog ko bi me vodio, da doe i uzme me za ruku; da
li bi ova seanja pomogla da osetim zadovoljstva obinog oveka?'' Za Joy Division je ova, od
predaka nasleena okolina, njihovo polje i predstavlja neto izuzetno.
Ova vizija sigurno pripada piscu Janu Kertisu. On je taj koji se usuuje da nas povede sa sobom u
ove neprivlane predele, tako da moemo i sami da vidimo taj uas. Kada stignemo do pesme
''Disorder'', posredno posebno doivljavamo tu pusto o osjeaj ushienja.

Ovu numeru ispunjava teak i iskrivljen zvuk basa Pitera Huka i otar zvuk bubnja Stivena
Morisa. Albrehtova gitara je nenametljiva, niega suvinog u pesmi nije bilo. Svaki instrument
ima sopstveni raspoznatljivi identitet, okruen prostorom. Pesma se zavrava Kertisovim glasom:
''Imam duha, ali gubim oseaj...'', otpevano tonom koji nagovetava da je ve izgubio mo da
reaguje.

Ovaj uzlet dodiruje i skoro gotsku ''Day Of The Lords'', gde je muzika najmranija. Utopljen u ovo
raspoloenje, a ipak noem visokim zvukom sintisajzera, uje se refren otpevan promuklim
glasom: ''Gde e se to zavriti? Gde e se to zavriti?'' ''Candidate'' je jo jedna apstrakcija, u kojoj
se svetlo smenjuje sa senkama, iji otri ritam uokviruje ledeni zvuk gitare koji dopire iz spoljnog
prostora, dok Kertis jadikuje: ''Pokuao sam da doem do tebe...''

''Insight'' poinje podsvesnim zvukom nekakvog uzdizanja, to je Henitov uticaj i predstavljanja

i predstavlja najnadahnutiju i najosjeajniju pesmu na albumu. ''Shvazi da se snovi uvek
zadravaju, oni se ne uzdiu, ve padaju; ali nije mi vie stalo, izgubio sam volju da elim neto
vie; ne plaim se , uopte se ne plaim, posmatram kako padaju; ali seam se vremena kada smo
bili maldi.'' Pesma se bavi ludilom zvanim seanjem; ona ali za prolou. Stih ''ali seam se
vremena kada smo bili mladi'' je tako bolan i moda okrivljujui, pa ipak iskazani bol se ne
umiruje otkrivanjem njegovog izbora. Gorina se prevazilazi i pretvara u zbunjenost i tada
muzika prelazi u uarenu buku, da bi se potom ponovo uspostavila krhka kompozicija. ovek
sanja san.

Pesma ''New Daw Fades'' je u poreenju sa prethodnom prkosna. Ona je velianstvena u

sopstvenom oaju, divlja u svojoj melanholiji. ''Ne zna kuda e, tako je jednostavno to videti,
napunjeni pitolj te nee osloboditi, i ti kae - Popiemo pie i zakoraiti napolje, jedan ljutit
glas, i neki pla; daemo ti sve, i vie od toga, napetost je prevelika, ne mogu vie. Hodao sam po
vodi, trao kroz vatru, izgleda ja vie ne oseam; bio sam to ja, ekao sam sam sebe, nadajui se
jo neem; ja, koji vidi sebe ovoga puta, nadajui se neemu drigom...'' Ove rei nisu otpevane;
ve zvue kao molitva, a glas je tako ogoljen da navodi oveka da skrene pogled na drugu stranuc.
Kako mo vrtoglavog i ustalasalog zvuka basa i gitara opada, dolazimo do kraja pesme ostavljajui
Kertisa iza nas. Sa poslednjim udarima bubnja glava se saginje sam od sebe...
Dok je prva polovina albuma, ''Outside'', razotkrivanje svesnog dela uma, ''Inside'', bela strana, je
okrenuta kad podsvesti. Poinje veoma linom pesmom ''She's Lost Control'', koja je neka vrsta
isterivanja Kertisovog epileptikog bola. Elektronski efekat pomou koga se snima njegov glas
pojaava raspadanje rei: ''I ona poe da vriti i ree; Izgubila sam kontrolu ponovo-, i zgri se na
podu; tada pomislih da je umrla, a ona ree - Izgubila sam kontrolu ponovo-.'' Meutim ritam iz
pozadine poziva na igru; bubanj odzvanja uz pomo elektronike, koji predstavlja savrenu
protivteu visokom zvuku bas deonice. Ovo deluje izopaeno do krajnost, jer spaja jednu osetljivu
temu sa zaraznom melodijom uz koju moe da se igram ''pravi disko smrti'', kako je jedan kritiar
to opisao.

Beei od prokletstva i nonih mora, kao na talasu smo dovedeni ''do centra jednog grada u noi'',
i grube, neprozirene nadrealnosti pesama ''Shadowplay'', ''Wilderness'' i ''Interzone''. Metalna
grmljavina muzike gori u deodoljivoj estini; razarajui zvuk ica preseca napetu isgru basa i
bubnjeva, ''pokuavajui da pronaem objanjenje, pokuavajui da pronaem izlaz''!

Konano, ''I Remember Nothing''.

''Bili smo stranci'', peva Kertis, ulivajui daak lepote podlom umoru. Ova numera je ispunjena
zvucima okoline; staklo se lomi dok ova numera je ispunjena zvucima okoline; staklo se lomi dok
muzika narasta do onog poslednjeg prodornog trenutka, pre nego to e se ponovo stiati. I kada
se zlosutni metalni virtlozi zvuka sintisajzera umire, nova zora zaista bledi, mada nema ptica koje
pevaju.

Sluanjem ''Unknown Pleasures'' doivljavamo proienje. I dok veina savremene muzike

odbija da se suoi sa onim to tako lako nazivamo ivotom, ushiujua i iznurujua muzika koju je
stvarala grupa Joy Division, ostavlja nas psiholoki rastereenim i proiene due. Tu nema
nepotenja. Kako je Stiv Grant (Steve Grant) napisao u listu ''Trouser Press'', muzika Joy Division
''gleda ivot pravo u oi, bez treptanja i povlaenja u matu. Za Joy Division je stvarnost, ma kako
sumorna i teka, bolja od mate. Takav stav moe da uplai i zbuni ljude.''

Muziki kritiari su bili jednoglasni u svojim hvalama. ''Muzika linog iskustva izbila je na
povrinu'', hvalio je Poul Morli iz Nedeljnika NME. Otuda ak i oni koji su otvoreno
omalovaavali ovaj bend, i jedva klimali glavom na njihov doprinos kompilaciji ''Factory
Sampler'', sada su im posveivali svu panju koju je jedan bend takvog kalibra nedvosmisleno i
zasluuje.

Pred tako jakim dokazima ak su i njihovi poznati protivnici morali da priznaju da je album
''Unknown Pleasures'' neto sasvim posebno, i da nije samo nasumini zbir nedovrenih pesama.
naprotiv, on odaje zrelost od koje zastaje dah.

Meutim, sami lanovi benda su ostali udaljeni od injenice da su oni, zajedno sa ''Factory'',
bukvalno preko noi postali bend broj jedan. Oni su gledali na svoj vrtoglavi uspon bez nekog
veeg oduevljenja, jer su znali da protivreakcija eka moda iza sledeeg ugla. Moni su skloni
sramotnim padovima sa svojih kula od slonovae, iz kojih ih u najveem broju sluajeva isteruju
isti oni ljudi koji su ih tu doveli. Sada je postalo jasno da se njihova uroena sumnjiavost prema
postojeoj maineriji muzike industrije proirila i na njen hiroviti satelit, a to je samozadovoljna
muzika tampa. Njihovo nepoverenje u radoznalost rok novinara, esto je vodilo do odbijanja
intervjua, jer je bend smatrao onaj formalan pristup ''pitanje - odgovor'', zastarelim. Piter Huk
je bio najratoborniji u vezi ovoga. On je kao i Rob Greton, najglasnije zastupao izjave da nema
potrebe da sebe objanjava u tampi, ve eli da svoje izjave ostavi svojoj muzici.

''Za mene lino, to je suvino '', tvrdio je. ''Ne itam intervjue. itam muzike novine, ali ne mogu
da itam intervjue po principu ''pitanje - odgovor''. Jedna od najboljih stvari koje sam proitao
bio je lanak Lestera Bengza (Lester Bangs) o grupi The Clash u listu NME, jer je bio pun pria o
turneji. To je bilo zanimljivo, ali ne nalazim zanimljive intervjue kao takve... kako mi gledamo na
to, svaki intervju je pomalo usiljen. Jedini razlog to jedan novinar eli da napravi intervju je to
to mu je onda lake da napie to to treba. Ali za mene je oigledno da ako provede vie
vremena sa ljudima i upozna ih nezvanino, vie dobije od njih.''

Iako su ostali lanovi benda stajali na slinom stanovitu, bili su manje nedokuivi. Stiven Moris i
Bernard Albreht su bili najpristupaniji. Jan Kertis je umeo da kolebljivo govori o povuenosti i
zatvorenosti njihovog benda, to je bilo u ogromnoj prisutnosti od Jana Kertisa na sceni.

Naravno, Joy Division su popustili, delei intervjue onima upornijima, mada retko. Poto bi neki
radoznali novinar razmrsio zamrene niti podataka koje su okruivali ''Factory Records'' i
pobedio Gretonovu gvozdenu taktiku kojom je titio bend od svakoga, postigao bi se dogovor o
mestu i vremenu. Ali za vremena ovih marljivo organizovanih susreta, lanovi benda su bili
oprezni i izbegavali direktne odgovore; ne samo to nisu bili voljni da odgovore na neko nezgodno
pitanje, nego su bili optueni za najgnusniji zloin po novinara - uzdravanje od podataka. I
shvativi da ne mogu da pitaju Joy Division povrne stvari, kao na primer da objasne svoj stav o
neemu, pre svega jer oni i nisu zauzimali ikakve stavove, novinari su bili prinueni da nanu
jednu posebno osetljivu temu koja se bavila znaenjem njihove muzike i tekstova.

''Sree ljude koji izgleda misle da treba da stavi tekst na omot da bi se prenela PORUKA'' alio
se Piter Huk. ''Pitaju nas o emu su nai tekstovi i mi kaemo da su o onome to uje. Pesme su
line, ali nije u tome stvar. Nai tekstovi mogu znaiti razliite stvari za svakog pojedinca - znae
neto o tebi, a onome drugome neto drugo. Zato njega iskljuiti? Ne elimo nita da kaemo. Ne
elimo da utiemo na ljude. Ne elimo da ljudi znaju ta mi mislimo.''

''Ljudi misle da nas nai tekstovi vode, ali voleli bismo da mislimo kako utiemo na Jana isto
toliko koliko on utie na nas, i da kad bismo mi prestali da sviramo, Jan vie nikada ne bi pisao.''

Ova, na neki nain neprijateljska reakcija, dovela je do toga da Joy Division prati glas nezgodnih
sagovornika; njihovo odbranako ponaanje je veoma oteavalo svaki intervju. Dok neki novinari
nisu uspevali da prevaziu ovu prvu prepreku, drugi su bili srenije ruke. Upornost bi se nekada
isplatila i nova pegrt jedva napabirenih podataka o bendu bi se pojavila u tampi.

''Ne piem ni o emu posebnom. Sve je to prilino nesvesno'', govorio je Kertis. ''Imam Jednu
malu svesku punu pesama i samo uzmem odatle ono to je potrebno. Imam puno tekstova u
rezervi, a koristim ih kada naie prava melodija. Stihove obino sainjavaju svakakve
raznolikosti.''

Producent Martin Hanit je definisao ''Unknown Pleasures'' kao ''muziku za igranje, sa primesama
gotike.'' Bernard Albreht je tano definisao ''gotiku'' opisujui svoj omiljeni film ''Nosferatu'': Ta
atmosfera je atmosfera zla, ali vam nije nelagodno u njoj.''

''Mi elimo prazan zvuk'', nastavio je, ''tako nam se dopada. Smatramo da ako zaista imate pun
zvuk, to moe postati dosadno''.

Izvan svoje prirode veselosti van scene, Joy Division su bili svesni svoje stvarne situacije,
tvrdoglavo odbijajui da pristanu na komercijalnu rok tradiciju.

''Zaista ne bismo eleli da izgubimo na vrednosti'', rekao je Kertis, ''a ostajui u kui ''Factory'',
slobodni smo da uradimo ta god hoemo. Niko ne ograniava nau muziku, ili nas same, niti ak
reklamiranje. Imate bendove koji uivaju velike prednosti (na primer avanse) ali na ta ih oni
troe? ta e sav taj novac doneti? Hoe li uiniti muziku imalo boljom?''

Samo bi retko kad neki intervju sa njima doao dotle da oni daju svoje miljenje o poloaju grupe
i uprkos svim ovim slobodama, sve je to bilo teko za njih. Nekad bi neki sreniji novinar doao
do poneke anegdote o Joy Division. Kao kada su prvi put uli u TV studio...

Do toga je zapravo dolo posle jednog dogaaja u klubu ''Rafters'', one veeri kada se odravalo
takmienje mladih talenata ''Stiff Chiswick''. Jan Kertis je priao Toniju Vilsonu i predstavio je
rekavi: ''Ti nikogoviu. Stavlja druge na TV grupu Buzzcocks, pa Sex Pistols, Magazine i razne
druge, a ta je sa nama?'' Kako se ispostavilo, on ih je ipak doveo u ''Granada TV'' studio pred
kamere. Meutim, lanovi benda nisu razgovarali sa reiserom, koji bi ih na kraju svakog
uspenog snimanja zamolio da sve ponove jo jednom. Oni bi posluali, ali niko im nije govorio
da li je to bilo dobro ili ne. Tada im je realizator rekao da je sve gotovo i oni su se popeli u reiju da
vide da li je sve prolo kako treba.

U svom pokuaju da bude matovit, reiser je upotrebio otrcane video efekte. Potpuno
zaprepaeni ovom prevarom, lanovi benda su utali. A onda je Piter Huk prekinuo neprijatnu
atmosferu. ''Rekao bih da je to gomila ubreta.'' I Joy Division su otili.

Muzika kritika, kao i umetnika kritika uopte, sklona je da postane suvie zainteresovana za
ono to stvarno pokree umetnike. Sada je to interesovanje svedeno u senku zanimanja za same
linosti iz nekog benda. Naravno mora se oekivati da e se otkriti nekoliko mrlja u njihovim
karakterima, ali one ine umetnika ljudskim biem i na njih ne treba gledati sa preteranim
razoarenjem. Mocart je stvorio genijalna muzika dela, ali kao ovek je bio detinjast, i neizmerno
grub u ophoenju prema drugima. Bernard Albreht je potanko objasnio ta ga je motivisalo kao
umetnika i stvaraoca muzike. ''Ne volim svakakvu muziku. Ali od muzike koju volim dobijem vie
nego od bilo ega drugog u ivotu. A ono to dobijem od nje ja joj i vraam''.

Takvi ustupci u ovoj igri koja se odvija po nepisanim pravilima, nisu u potpunosti zadovoljili
muziku tampu. Joy Division bi se ponekad suoili sa vrlo loom ocenom tampe da njihova
muika nije dobra kao to jeste, ali oni su reili da skoro uopte ne obraaju panju na to, bilo da se
o njima pie dobro ili loe.

''Ako brinete ta ko misli o vama, da li ljudi tapu ili ne, da li se vie ploe prodaju, muzika se
jednostavno raspline'', rekao je Albreht. ''Mi ne sudimo da li je Joy Division uspena grupa po
tome da li prodaje ploe, ili po broju ljudi koji dolaze na nae svirke. Da smo uspeni ili ne sudimo
po tome da li su pesme one koje elimo da piemo.''

''Uglavnom sviramo ono to hoemo'', naglaavao je Kertis. Bilo bi lako rei: svi ovi ljudi vole tu i
tu pesmu... bilo bi lako i odbaciti one pesme koje su drugaije. Ali mi to ne radimo.''
Ipak moda ono to najvie smeta u veini lanaka, kritika ploa i izvetaja sa svirki koji su pisani
o Joy Division, bila je ta nerazumna potreba da ih porede sa onima koji su im oigledno pretee u
prethodnoj deceniji. Muziki stil, kao i istorija, nikada se ne ponavlja; on moe biti uporedan sa
nekim drugim, ali poreenja dva razliita doba su opasna i netana. U istom trenutku muzika
kritika oduzima od kvaliteta novijih i zato naranjivijih pojava u svetu roka. Piletina je jednostavno
piletina, ali nain na koji se priprema, zaini koji se upotrebljavaju i nain na koji se servira, utie
na to da neka piletina ima toliko bolji ukus od ostalih. Ako nastavimo sa ovom analogijom,
moemo rei da su miroije grupe Joy Division bile jedinstvene.

Pametni komentatori koji su poredili Joy Division i grupu The Doors, upravljali optuivaki prst
u Jana Kertisa u ijem su glasu nali neto od Dimi Morisona (Jim Morrison) i tako odbacili bilo
kakav talenat Joy Division, potpuno su pomeali vremenske koordinate. Ova dva benda se nisu
mogla porediti; svaki je bio proizvod sopstvenog doba. Nije bilo nikakvo udo to je ovo
kratkovidno osporavanje razbesnelo sledbenike benda. Joy Division su bili ista takva novina svog
doba, kao i The Doors pre njih.

Slino ovome, postoji i ono gorue pitanje uticaja. Ako navedete bendove koji su uticali na vas,
ega zapravo i mora da bude, biete optueni za imitaciju; ako to ne uradite, sami e vam prikaiti
najblii i najpogodniji bend koji ''imitirate''. Tako imamo novinare koji ele da imaju posla samo
sa jasnim, uoblienim pojavama, a ne smuenim hibridima. Oni izmiljaju stvari poput: ''Igy And
The Stooges'' u engleskom smislu''. Kada proitaju takvo neto u svojim novinama, laici e to
primiti zdravo za gotovo i nee dalje razmiljati o tome.

Za deset godina e se neke nove nade bez sumnje porediti sa Joy Division, na njihov oaj. Na prvi
pogled, slinost e postojati, ali to e opet biti neto potpuno novo, neto o emu se moe suditi u
okviru njega samog, a ne po kriterijumima prolosti. Joy Division su bili isuvie svesni toga da
tampa ima moan i odgovoran poloaj; vrlo je verovatno da upravo zbog toga nisu imali
poverenja u ovaj grean medij. Za njih je postalo zamorno da ih kritikuju samozadovoljni
bendovi, ija se ivotna etiketa sastojala u neemu tako povrnom kao to je puka zabava, a iji se
glavni estetski princip odnosio na njihove brino ofarbane kratke frizure. Joy Division su bili
jednostavno iznad svega ovoga. Oni su se zapravo usudili da sebe uzimaju ozbiljno, to je vredno
priznanja, a ne podsmeha. Po svemu tome oni su postojali van onoga to se zove ''pop kulturom''.
Jedini kompromis koji su Joy Division ikada napravili je da prave muziku koja je odraavala
vreme u kome su iveli. Zahvaljujui ovome oni su bili uvreni u rock tokove, mada su sami
uinili da utiu na ovakvo stanje stvari. Joy Division su dizali to je mogue manje praine; oni su
samo radili.

Bez obzira na to to je leto vreme slabe aktivnosti, bend je nastupio sa nekoliko pojedinanih
svirki, a i redovno su se pojavljivali u klubu ''Factory''. Maja 1979. bilo je samo dve godine od
trenutka kada su poeli, mada je razlika izmeu benda koji je poeo i benda koji su postali bila
ogromna. U to vreme su snimali ''Transmission'', a tada je Jan Kertis rekao: ''Napisali smo ove
dve pesme odavno; zvuk na albumu nije vremenski obeleen, ali stil jeste.''

Otprilike u ovo vreme, mnogi promoteri su preuzeli na sebe organizaciju koncerta u slavu ''nove''
muzike otegnute festivale koji su predstavljali velika imena tog doba poput Public Image Limited
i Gang of Four, oajniki pokuavajui da dovedu to vei broj uesnika. Publika je dolazila da vidi
te bendove. I Joy Division su se pojavili tri puta na ovim tuno loim svetkovinama u toku avgusta
i septembra.

Svirali su na trodnevnom londonskom punk festivalu, zatim u Lidsu na festivalu ''Futurama '79''
koji je Grin (Green) iz Scritti Politt opisao kao ''Reding bez blata i razliitih bedeva'', zatim na
Leigh Valley festivalu na otvorenom prostoru, jednog ponedeljka u avgustu. Poslednja od ovih
svirki, FAC 15, bio je pokuaj da se dve disko kue, ''Factory'' i ''Zoo'', jedna iz Manestera, a druga
iz Liverpula, nau bukvalno na ''pola puta''. Mesto je bilo odlino, meu lankairskim brdima
ljake, starim ugljenokopima i mnogobrojnim viktorijanskim predionicama pamuka. Meutim,
to mesto je bilo nedostupno veini mladih ljudi koji su eleli da dou.

Malobrojna poseta od nekih 200 ljudi bila je takoe pripisana looj reklami i veitoj pretnji -
promenljivom britanskom vremenu. Ipak, posle veliina kao to su Echo And The Bunnymen, A
Certain Ratio i The Teardrop Explodes, Joy Division su nastupili kad je padala no i pruili
izuzetnu predstavu koju su sainjavali stari, poznati materijal sa albuma i nove pesme ''Colony'' i
''Dead Souls''. Ove pesme su bile odline ak i u neobraenom stanju, samo ih je povremeno
kvario lo kvalitet zvuka.

Posle neto vie od dve nedelje, Joy Division su imali svoj drugi i uspeniji susret sa televizijom.
Snimili su dve numere uivo za emisiju ''Something Else'' BBC2, kada je ovaj alternativni kulturni
magazin posetio Manester. Otkako je nacionalni radio (sa izuzetkom nepokolebljivog Dona
Pila), odbio da puta njihove pesme, jer su navodno bile tragiave i tugaljive i nekomercijalne, ovo
je bila savrena prilika da predstave svoj novi singl ''Transmission''. Za sve zainteresovane koji su
gledali ovaj program, pogotov za one koji nisu bili sreni da ih ranije uju, ovo je bila prilika da ih
vide uivo. Najsnaniji utisak je ostavila druga pesma koju su izveli, ''She's Lost Control''. Ispod
bljetavog studijskog osvetljenja oi Jana Kertisa su sijale, a lice mu je bilo toliko bledo kao da je
bolestan, dok je pevao: ''Sve odaje zbunjenost u njenim oima, izgubila je kontrolu...'' Kada je
zatim poeo da igra na sebi svojstven nain, niko nije posumnjao u iskrenost njegovog ponaanja,
koje nije bilo teatralno prenamaganje kojem su sklone pop zvezde. Uporeen sa ''Top Of The
Pops'', ovaj nastup je bio potpuno nekonvencijalan vid zabave. Bio je neizvetaen, bez minke i
studijskih trikova, a sama muzika je govorila za sebe.
Prirodna snaga je bila obeleje njihovog najnovijeg singla ''Transmission'', koji je takoe oduevio
kritiku. U svom zagonetnom omotu, ''Transmission'' se die, sputa i svetluca, dok Kertis izgovara
ono uveno: ''Igraj, igraj, igraj, igraj uz zvuke radija!'' Ova ploa prikazuje pravi Joy Division rock,
sa Hukovim monim bas deonicama, koji naginju ka popu na isti nain na koji ''She's lost control''
spaja poznati svuk industrijskog Severa sa komercijalnim disko ritmovima. I ova pesma je o
otuenju sa onim tekim stihom ''mi smo nastavili dalje kao da je sve u redu'', koga ublaava onaj
varljivi refren ''Igraj uz zvuke radija''...

''Nikakav jezik, samo zvuk nam treba da uskladimo ljubav i ritam'', stih predstavlja oaj hvatanja
za slamku i u tom trenutku pesma ulazi u estok vrhunac ''i mi moemo da igramo''.
''Transmission'' je jedna od onih pesama koje moramo posmatrati na pravi nain da bismo mogli
da je ujemo i osetimo kako treba, kao i divlji vrhunac koji opisuje. udno je posle ovoga okrenuti
plou i uti ''Novelty'', jednu lou heavy - metal numeru. Moda je to njihova jedina pesma koju
treba zaboraviti.

U isto vreme kad i ovaj singl, izale su dve numere Joy Division preostale od snimanja ''Unknown
Pleasures''. na kompilaciji po imenu ''Earcim 2: Contradiction''. Jan Kertis je objasnio okolnosti
pod kojima je dolo do toga: ''Dugo smo poznavali Boba (izdavaa kompilacije) i znali smo da e
da uradi ovaj maksi singl: imali smo neke numere koje nismo stavili na album i to je bila
mogunost za njih. Zaista bi trebalo puno vremena ''Factory Records'' da ih izdaju. I bolje je da
izdamo sve to imamo, nego da to uvamo.''

Ove dve pesme, ''Auto - Suggestion'' i ''From Safety To The Where...?'' su dobre kao bilo koja
numera sa ''Unknown Pleasures'', ali se ipak razlikuju od ovog albuma po celokupnom zvuku i
iskazanim oseanjima; kao da je bend tu pokazao bolje raspoloenje. Ove numere su tako zelene,
za razliku od onih crnih, ali to ne znai da su lake. ''Auto - Suggestion'': ''Ovde, ovde, sve se uva
unutra, iskoristi priliku i zakorai napolje, tvoje nade, tvoji snovi, tvoj raj... Zaboravi na san i reci
da si probao, pogledaj se oi u oi sa nevoljom.'' Ovo pokazuje Kertisov oseajan stil. ''From Safety
To The Where...?'' se odvija noena sa razigranom melodijom basa. Jedino kovitlaci zvuka gitare
povremeno prekidaju ovu liniji. ''Slomljena srca, svi prevnuti tokovi, seanje je isprekidano i vid
zamagljen''.

Dok su neki bili zadovoljni time da kupe ploe i da ih sluaju sami u svojim sobama, neki nisu
eleli nita manje od svirke. I uz vest da se klub ''Factory'' zatvara na neodreeno vreme, poto im
je istekla dozvola, bilo je jasno da postoji samo jedno mogue mesto gde se bend moe nai: na
svirci tog poslednjeg vikenda kluba ''Factory''. Pred punom salom Joy Division su pruili
predivnu predstavu, poevi novom pesmom ''Atmosphere'', za vreme koje je jan Kertis svirao
gitaru, to je za njega bilo neuobiajeno. Bili su kao i uvek nevoljni da igraju na sigurno tako to e
ugoditi onima koji su vikali ''Transmission!'' Neumoljivi bend se konano smekao i odsvirao svoj
''hit singl'' za bis. Na sredini pesme Piter Huk je nasrnuo na nekoga iz prednjeg reda ko ga je
izazivao. Huk je zatim poeo da juri izgrednika kroz masu, to je zavrilo tuom ispred garderobe.
Iznerviran, Huk je otiao i ostavio preostalu trojicu da se bore sa ''Auto - Suggestion''. Pa ko onda
kae da su svirke Joy Division bile dosadne?

U toku oktombra i novebra ekala ih je duga turneja po cijeloj zemlji uz grupu Buzzcocks. Bio je to
udan spoj, jer ta dva benda nisu bila ni ak izdaleka slini; jedino zajedniko im je bilo to to oba
potiu iz Manestera. Stilovi su im bili u potpunosti razliiti. Nesumnjivo, veina publike je
dolazila na te koncerte da vide svoje heroje iz grupe Buzzcocks kako izvode stare stvari i da uzmu
udela u veernjoj zabavi. Tako da nije iznenaenje to to su potpuno zamukli kada su se Joy
Division popeli na scenu pod sablasnim plavim svetlom i poelu svirku bez ikakvog uvoda. To je
podsealo na reakciju koju su izazvali godinu dana ranije na nastupima grupe The Rezillos.

Naravno bilo je i onih koji su bili upoznati sa njihovim materijalom i koji su umeli da doive
pesme poput ''Shadowplay'' i ''Insight''. Ali uglavnom su ljudi ostajali hladni na njihovu muziku.
Poruke nisu razmenjivane. Gde su bili duhoviti odgovori, zadirkivanje sa gomilom, traenje
najnovije pesme ili sledee numere? emu su sluile duge pauze izmeu pesama i ovo udnovato
razmenjivanje instrumenata. Sve to je publici prueno bila je ta muzika koja se dizala i sputala,
zlosutni ritmovi, povremen disko zvuk, a sve se to presecalo u Janu Kertisu. I kada su morali da
pomognu Kertisu da napusti scenu posle neega to je liilo na epileptian napad, to se dogodilo
nekoliko puta, publika je ostajala zapanjena dok se svetla ne bi upalila i krenula muzika sa trake,
pitajui se to se dogodilo i emu su to upravo prisustovali. Drugim prilikama Joy Division su se
predstavili kao manje tajanstveni i estoki nego to bi se moglo oekivati; nekada bi ''preoteli''
itav koncert, a nekada bi zaveli samo onu nekolicinu koja je elela da ih slua.

Dobrodola promena je nastupila sa koncertom u Belgiji to je bio i debi Joy Division na

Kontinentu. Nastupali su zajedno sa grupom Cabaret Voltaire i zvezdom veeri, piscem
Vilijamom Barouzom (William Burroughs), Trebalo je da otvore nov umetniki centar u Briselu.
Vlasnici ove bive rafinerije eera su postupali sa dva britanska benda kao sa pravim rock
zvezdama, nudei im besplatnu hranu i pivo, usluge groupie devojaka...

Ali britanske turneje su ostavljale Joy Division prilino zbunjene i pomalo ogorene. Oekivali su
dobrodolicu publike koja bi bila u skladu sa hvalama kritike, ali u stvarnosti, naroito u veim
dvoranama, kojima je nedostajala prisna atmosfera, sve je bilo mnogo drugaije nego to su mogli
da pretpostave. Jo jednom su pogledali preko ramena i povukli se utoite studija.

U ''Roshdale's Cargo'' studiju su snimili izmeu ostalih pesama i dva remek - dela moderne
muzike - ''Atmosphere'' i ''Dead Souls'', koje su se kasnije pojavile na singlu franscuske kue
''Sordide Sentimentale''. U vezi ovoga je nastala neprilika jer je bilo neverovatno teko nabaviti
primerak tog singla, poto ih je odtampano samo 1578. Uprkos negodovanju nekoliko hiljada
sledbenika Joy Division koji nisu mogli da dou do singla (neki su ak putovali do Francuske ili
plaali 15 funti ispod ruke), i optubama tampe da su uestovovali u jo jednoj ali kue
''Factory'', lanovi grupe se nisu izvinjavali, tvrdei da, osim snimanja muzike, nisu uestvovali u
itavoj stvari. itava post - produkcija je zavisila od odluka Francuza.

''an - Pjer nas je zamolio u pismu da to snimimo i mi smo se sloili, jer nas je zanimalo kako
razliiti ljudi barataju razliitim aspektima'', rekao je Rob Greton. ''Factory'' ne pravi nikakve
smetnje u tom pogledu.

Singl se pojavio u raskonom omotu i nosio je naziv '' Licht Und Blindheit''; sadrao je jedan tekst
pun hvale koji je napisao an - Pjer Tirmel (Jean Piere Turmel), a na omotu je njegov prijatelj
an - Fransoa amul (Jean Franois Jamoul) naslikao jednu priliku sa kapuljaom kako posmatra
neki planinski predeo.

Njihov prvi pokuaj onoga to se nazvalo Gesamtkunswerk (potpuna muzika) ukljuivao je

Throbbing Cristle, i na osnovu oiglednog uspeha svega toga, Joy Division su pristali da
uestvuju.

Mada je veina teksta bila razvuena, Tirmel je tano ocenio da su Joy Division vie od puke
zabave, svrstavajui njihovu muziku u romantiarsko - gotski kontest ''na preseku svetlih i
tamnih svetova, izmeu tiine i vriska''. Ovo je pogotovo tano za ''Atmosphere'', koja je narcaljak
u pravom smislu te rei. U njoj preovlaavaju Albrehtov tuan zvuk sintisajzera i olovni prasak
Morisovih bubnjeva. Na ovaj naslikani pejza dolazi Kertisov vokal: ''Nemoj otii u tiini''... ''Dead
Souls'' je jo jedna mona pesma Joy Division. To je zlosutni, estoki napad na ula, gde jaina
jedino poputa pri Kertisovim tunim reima ''Neko odnosi ove snovem to me okree novom
danu...''Onda ponovo nastupa estoka muzika, kojoj ovoga puta pomae i Kertis: ''Oni me stalno
zovu!'' Nemogue je ne predati se.

Pre kratke evropske turneje, Joy Division su opet bili pozvani da gostuju u programu Dona Pila.
Snimili su ''The Sound of Music'', zatim svoju najbolju obradu ''Twenty Four Hours'', ''colony'' i
najnoviju miljenicu publike ''Love Will Tear Us Apart''.

Evropska turneja je obuhvatala jedanaest koncerata, poela je pariskim koncertom u ''Les -

Douches'', da bi uhvatila puni zamah tek za Novu godinu u amsterdamskom klubu ''Paradiso''.
Veina koncerata je odrana u Holandiji i susjednoj Belgiji, mada su takoe nastupili i u
berlinskoj sali ''Kant Kino''.

''Ta atmosfera je bila zaista udna,'' seao se Albreht. ''Berlinska atmosfera je poseala na
Manester. Bila je hladna. Atmosfera zla.'' Publika ih je i ovde prihvatila; turneja je doivela
potpun uspeh. U prisnoj atmosferi malih klubova, Joy Division su bili na svom terenu, pletui
maginu mreu oko publike. Atmosfera ovih prostora je odisala prijatnom skrovitou, kao i za
vreme mirnih dana 1977. kada su Warsaw svirali u klubu ''Electric Circus''.

To je bila 1980. godina, a Joy Division, tada nesumnjivo prvi ljudi novog talasa, bili su
nezaustavljivi. I Britanija je ekala na njih. Toni Vilson, smatrajui da e ih intelektualci voleti,
arko je eleo da ih uvede u univerzitetske krugove. Ali bend se prvo odluio na dobrotvorne
akcije.

Njihov prvi koncert u Ujedinjenom Kraljevstvu odran je pod nazivom ''FAC for CITY FUNds'',
organizovan zbog pomoi lokalnom fanzinu ''City Fun''. Koncert je odran u najnovijem meu
ruiniranim manesterskim krugovima, ''New Osbourne'', sasvim blizu nekadanjeg kluba
''Electric Circus''. Nastupali su Joy Division i jo dve grupe pod okriljem ''Factory'', A Certain
Radio i Section 25. Uprkos oduevljenom prijemu publike, koja ih je doekala kao heroje koji su
doli kui posle mnogih pobeda, nisu ispunili neka velika oekivanja. Ali kako je novinar Mik
Midsl (Mick Middles) komentarisao u listu ''Sounds'': Ne treba da brinu; oni su zapravo uvek bili
skloni da sviraju ispod svojih mogunosti u najodsutnijim trenucima., a da bi ironija bila vea,
pozvani su na bis. Pokuali su da opravdaju oekivanja, ali niko nije bio savren. ak ni najbolji
britanski rock bend.''

Sledee noi sve je bilo drugaije. Njihov koncert na Londonskom univerzitetu je bio rasprodan,
spisak gostiju je bio ogroman, Joy Division nikoga nisu izneverili. Kao i prethodne noi repertoar
im se sastojao od novog materijala i osim kratkih trenutaka nostalgije, publici se predstavio nov
Joy Division. Pesma ''Love With Tear Us Apart'', inae u sjeditu njihovog obnovljenog
repertoara, jasno je pokazivala kako se bend razvijao, oslanjajui se vie na sintisajzer nego na
gitaru, jo vie naglaavajui bas liniju. Sve ove promene doprinele su da muzika zvui manje
klaustrofobino, zajedno sa etvrtim instrumentom, Kertisovim glasom, koji se kretao po
maglovitim prostorima koje je bojio sintisajzer. Mada se celokupna boja zvuka promenila, oni su
se jo uvek bavili istim senkama i strahovima, sa istom hrabrou kao i pre, a nain na koji su to
radili zasluivao je punu panju, Pol Morli, novinar lista NME, ukazao je na neto to je moglo da
lako zadesi Joy Division da su bili loiji nego to su bili.

''Kako mi je Deni Bejker (Danny Baker) rekao'', ''grupi Joy Division je bila potrebna neka vrsta
protivreakcije'', ali on to nije mogao da uradi. ''Da je grupa pokazala i najmanji znak slabljenja, ja
bih ih napao. Ali sada su bolji nego ikada''.

''Joy Division e vas rastrgnuti''. (Asocijacija na njihovu pesmu ''Ljubav e nas rastrgnuti''. ''Love
Will Tear Us Aparat'', prim, prev.).

Ispraajui ostatak ferbruara sa jo nekoliko improvizovanih svirki, Joy Division su uli u

''Britania'' studio u martu i sa producentom Martinom Hanitom poeli rada na svom drugom
singlu '' Love Wil Tear Us Apart''. Bili su i u Londonu, gde su nastupili kao ''zagrevanje'' za The
Stranglers, a uzeli su uea i na tri koncerta ''Factory By Moonlight'' poetkom aprila.

Za prvi od ovih koncerata ''Factory'' je tampala listie na kojima je stajalo da ''su Joy Division bili
skinuti sa programa zbog svog uasnog ponaanja u nedelju 23. marta''. Ali oni su bili tamo,
otvorivi koncert vrstim ritmom pesme ''A Means To An End''. Za bis su odabrali dugaku
obradu pesme ''Sister Ray'' grupe Velvet Underground, posle koje se Kertis naalio sa publikom. -
Trebalo bi da ujete nau verziju ''Louie, Louie'' - rekao je.

Druga no je prola dobro, sa Joy Division u obiajenoj ulozi zvezda kue ''Factory''. Meutim, za
vreme njihovog poslednjeg nastupa, Kertisu su morali pomoi da napusti scenu pri kraju pete
pesme. Postajalo je sve jasnije da je Kertis ili bolestan, ili preoptereen. Njegova bolest je dovela
do velikog negodovanja u ''Bury's Derby'' dvorani gde se on popeo samo za dve poslednje numere.

Ostalo su odsvirali preostali lanovi benda, tri lana section 25, i peva grupe A Certain Ratio,
Sajmon Toping (Simon Topping). Ovaj neuobiajeni nastup nije proao dobro kod publike koja
je, naravno, platila da vidi Joy Division i samo Joy Division. Po zavretku, na scenu su letele
stolice i ae. Rob Greton, oigledno besan jer je znao pravi razlog ove ''maskarade'', skrenuo je
panju sa tog incidenta tako to je obazrivo naveo nekoliko krivaca. Jedan ogoreni oboavalac je
rekao: '' Sa ovim bi mogli da prou u ''Factory'', ali ne u Beriju. Mislim ovde su velike zvezde''.

Zdravlje Jana Kertisa se pogoravalo i spisak odlaganja obaveza postajao je sve dui. Naalost,
ono malo ivih nastupa Joy division su bili ogranieni na sever Engleske i reklamirani od oveka
do oveka. Osim ovih nekoliko nastupa, koji su naizgled ukazivali na to da se bend odmara, Joy
Division su pravili mnoge planove. Uz dosta svirki u Britaniji za koje su se jo uvek nadali da e
odrati, predstojala im je tronedeljna turneja po Americi za koju je trebalo da se pripremaju, kao i
snimanje video spota za singl ''Love Will Tear Us Apart''.
Ovaj spot se snimao u jednom oronulom manesterskom skladitu koje je bend koristio za probe,
samo etiri dana pre nego to e odrati svoj poslednji koncert u hali birmingenskog univerziteta.
Sa spota je oigledno da su lanovi benda bili razdraljiviji kao i uvek, nerado da se drue sa
kamerom, nezainteresovano pozirajui iz kadra u kadar, kao da su eleli da istaknu da je za njih i
to bilo zatvoreno. ''Factory'' je opet napravila jednu od svojih ala kada je emitovala ovaj spot
jedne subote ujutru, u okviru popularnog deijeg programa ''Tiswas'' kanala ITV, a ne za emisije
kao to su ''The Old Grey Whistle Test'' ili ak ''Top of The Pops'', za koje je verovatno i bio
namenjen. Jednom reju, sve se odvijalo normalno ;bend je bio ukljuen u itavu mreu
aktivnosti koje su se zavravale samo nekoliko dana pre nego je trebalo da odu u Sjedinjene
Drave. Nije izgledalo da ita ide nepovoljnim tokom.

Ali ispostavilo se da za Jana Kertisa napetost i razni lini problemi bili preveliki. Ranih jutarnjih
asova u nedelju, 18. maja, on se obesio u svojoj porodinoj kui u Maklesfildu.

BEZVLAE

Jan Kertis je oduzeo sebi ivot sa dvadeseti tri godine. Kada je zavrena zvanina istraga,
sahranjen je 23 maja 1980. Ostavio je enu i dete.

Glavni razlog njegovog ubistva bila je akutna depresija, do koje je dovela epilepsija koja se
vremenom stalno pogoravala, kao i kriza njegovog braka. Znalo se da je dva puta pokuavao da
sebi oduzme ivot. U delu poruke koju je ostavio pie: "U ovom trenutku samo elim da sam
mrtav ne mogu vie.''

lanovi benda, kao i oni oko benda, meu prvima su saznali za njegovu smrt, ali kako je Tony
Vilson izjavio: ''Dola je kao jedan uasan ok...'' Jer mada je Kertis esto poboljevao, pogotovo u
poslednje vreme, i esto bivao depresivan, kao da niko nije nita sumnjao. ak i oni koji su mu
bili najblii nisu mogli da pretpostaveda e se neto tako strano dogoditi, najvie zbog toga to je
samoubistvo,kao jedan tako radikalan in, nemogue naslutiti. Moe se predkazati nervni slom,
ali ideja o samoubistvu je jednostavno isuvie uasna da bi preostala tri lana benda raunala sa
njom. Otuda je prva reakcija svih ljudi oko njega bila zaprepaenje. Niko nije eleo da prihvati da
je to to se dogodilo nepobitna injenica. Dejv Mekalou, novinar lista ''Sound'', je u svom lanku
''Kratak oprotaj...'' pisao o sopstvenoj neverici: ''Prolog etvrtka sam ispunjavao formular za
neki raun, kada mi je neko ispriao jednu alu. Rekao je da su ga zvali uz kotske i rekli da je
grupa The Teadrop Explodes na svom koncertu prethodne veeri posvetila jednu pesmu Janu
Kertisu iz grupe Joy Division koji je mrtav. Nasmejao sam se i poistoveujui se sa crnim
severnjakim humorom, rkao sam da ne bih bio iznenaen da je to uradio.
Ali bio sam i pomalo zabrinut, pa sam okrenuo Alana Erazmusa iz ''Factory'' da bih odagnuo tu
alu iz mozga i vratio se svom zapetljanom formularu.

Kao to se moglo i pretpostaviti, neoekivanu vest je irokom auditoriju potvrdio Don Pil: ''Loa,
vest momci. Jan Kertis iz Joy Division je mrtav.'' A onda je pustio njihov poslednji singl
''Atmosphere''.

Svet rock muzike je iznenada ostao bez jo jednog nadarenog pisca pesama i izvoaa. Muzika
tampa izgubivi veoma potovanog Kertisa, bila je liena svoje ogromne nade u ljepu
budunost, koja je leala u Joy Division. Ali i lanovi benda su se zbog odlaska bliskog prijatelja.
Stiven Moris se sjea: ''U nedelju uvee sam zavrnuo rukavice; u ponedeljalk ujutru sam vritao''.

Bernard Albreht je izrazio kako ga je duboko pogodilo Kertisovo samoubistvo: ''Nikada neu moi
da prihvatim Janovu smrt. To me je pogodilo sada i zauvek. Nikada neu moi da zaboravim.
Lino kao prijatelja to me tako pogaa; bez obzira na grupu - kao prijatelja. Bio je pravi prijatelj''.

Oporavljajui se od kolektivnog oka, muziki novinari su tragali i za najsitnijim detaljima u vezi

sa traginim okolnostima pod kojima je Kertis umro. To je moglo izgledati bezduno i
bezosjeajno, ali tampa je morala preuzeti taj teak zadatak da ustanovi i povee vane injenice,
ako ni zbog ega drugog, ono da zaustavi rune glasine koje su kruile. Stalno su se vraali
jedinom pouzdanom izvoru podataka, ''Factory Records''.

''Zvanina izjava'' Tonija Vilsona je izala kao deo kratkog nekrologa u listu ''Record Mirror''.

''Oigledno je da jo uvek ne mogu ii detalje. Sve to mogu da kaem da du ga pronali u nedelju

ujutru. Ja sam o tome saznao dok sam bio u studiu i miksovao nov album. I to da je bio jedan vrlo
osjetljiv mladi. Oigledno je odluio da e biti sreniji negdje drugde... Ali smo bar imali priliku
da ga sretnemo i upoznamo. Ostali smo da alimo sami sebe, to je, pretpostavljam pogreno''.

Bernard Albreht je pokuao da rasvetli itavu stvar koliko je mogao:

''Pa, postojala je gomila razloga... Neki ljudi to oseaju, a neki ne. Neki ljudi su imuni na ivot, ali
Jan nije bio''.

''Mislim ... Jan nije mogao da se obazire na svoje probleme, ak ni na one najmanje, na sve ono
to se iznenada pojavi u naim ivotima. Pokuavao je, zaista je pokuavao, ali nije mogao''.

''Ljudi poseduju razliite osobine i ja ne bih mogao da opiem sloenost Janovog bia makar to
radio itav dan''.

''On nije bio udan momak, bio je normalan kao bilo ko drugi, o tome se radi, ali vrlo oseajan.
Neki ljudi mogu da pokazuju svoja oseanja, ali on to nije mogao, izuzev retko kada u svojim,
pesmama...''

Ulitaristika priroda njegovog samoubistva nije se kosila sa injenicom da su njegovi tekstovi

odraavali neke struje u njemu. Pisanje pesama je postalo deo Kertisovog ivota i dok je olakavao
neke njegove unutranje pritiske, ovaj oblik samoterapije je takoe slabio njegovu zajedljivu
viziju sveta, viziju koja spava u svima nama.

Kertis je suoio ove vene apsolute koji na tako iritirajui nain zbunjuju razum; sve te
protivrenosti i iracionalnosti koje postoje iza tankog vela civilizovanog ivota. Ali dok je teina
ove stvarnosti poela da ga mori, ostao je nesvestan usputnih posledica izazvanih tako
podrobnom analizom naeg drutva i kulture. Ono u ta se mi ne bi uputali, on je isatraivao sa
prezirom i uenjem; mi smo ga samo sledili kao posmatraa i tako izbegavali pravu jainu
izloenosti. Ipak, izgleda da on nije traio bilo kakve odgovore niti pronalazio izlaze. Njegovo
ubeenje je dosezalo dalje od navoenja banalnih istina; njegove vinjete su nas peckale, jer se nije
plaio pravih i besmislenih istina koje ine jedan zapetljani deo ljudskog postojanja. Kertis nije
izbegavao teke stvari kao otuenje, degradaciju, patnju i samou; za njega je nalaenje
kompromisa i mesta ivotnim trivijalnostima nije bilo slabosti, ve prokletstvo. Postepeno se
otuivao od ivota, a nije lako biti autsajder. Njegov odbrambeni mehanizam se ruio kao da je
bio pobeen strahovima sa kojima se suoavao, koji su poeli da proimaju i svakodnevnicu sa
kojom svako mora da se bori i nju uini nesnoljivom. Njegov otpor se smanjivao, ova strahovanja
su ogoljavala sutinu i samu volju za ivotom. Smrt je postala jedini izlaz.

Njegovo samoubistvo je dakle, moralo da ''potvrdi'' njegov rad, njegove tekstove i njegovu
umetnost, koji su se da bi ironija bila vea, bavili razliitim aspektima duevnog kolapsa. Takva
podrka je nepravedna, ali in samoubistva je dugo bio posmatran u romantinom svetlu, kao
poslednji oajniki postupak, poslednja re umetnika spremnog da umre za svoju umetnost. To se
dogodilo pesniku Donu Kitsu (John Keats), slikarima Deksonu Poloku (Jackson Pollock) i
Marku Rotku (Mark Rothko), fotografu Dejnu Arbusu (Dane Arbus), a i muzikoj grani kojoj je
Jan Kertis pripadao bilo je takvih sluajeva. Dimi Hendriks (Jimi Hendrix), Denis Doplin
(Janice Joplin), Otis Reding (Otis Redding), Brajan Douns (Brian Jones), Elvis Presli (Elvis
Preasley) i drugi, svi su bili slavni sveci rocka. Sada je poreenje Jana Kertisa iz Joy Division i
Dima Morisona iz grupe The Doors, izgledalo umesnije nego ikada...

Brojni nekrolozi su izlazili i u velikim rock listovima i u utoj tampi. Desetine oboavatelja je
pisalo listu ''Sounds'' da se ali na dramatinu izjavu Dejva Mekaloua: ''Taj ovek vas je voleo, taj
ovek je umro za vas, taj ovek je uvideo ludilo podruija na kome ivite''. Ovaj ozloglaen citat je,
meutim manje ekstreman od mnogih. Mnogi su se bavili linom tragedijom Jana Kertisa,
umesto da nau mesta za muziku Joy Division, sada kada je i sama pripadala prolosti.
Meunarodna tampa je reagovala na isti nain kao i posle odlaska Merilin Monro. Kertisova
smrt je nepovoljno uticala na opaanje dogaaja nekih autora, inei da preteruju i izoblie
njegovu linost, dok su savijeni, od poniznosti, pisali o njegovoj smrti.

Koliko je puta u prolosti bilo podrugljivih primedbi o iseenim venama u lancima Joy Division?
I ko ne bi porekao takve notesane zakljuke, kad bi mu se samo pruila prilika? Novinari su se
oseali nemonim i nepozvanima kao i ostali posmatrai, kao to je istakao Nil Rauland (Neil
Rowland) iz lista ''Melody Maker''.

''Mislim da je prava tragedija muzike Joy Division, Kertisove smrti, beskrajnog bola koji nas
mui, neobjanjivih agonija i izdaja, to to niko za njih nije kriv''.

itava stvar se nije mogla zavriti na tome. Takva je ljudska priroda. To bi se moglo nazvati
morbidnom oaranou, ali bilo je to iskreno interesovanje. Usledilo je obilje dugakih napisa o
''mranom srcu'' koji su govorili o tome da su se Joy Division bavili stvarima iza granica duha i da
se Kertosova smrt uklapala u njihov imid bola. Jan Kertis nije bio kova Demsa Dina (James
Dean) za koga je vaila izreka ''ivi brzo, umri mlad'' i otuda je bilo vie prostora za ocene i
tumaenja nego u vezi sa ''uobiajenim odlascima'' u rokenrolu'', kao Malkoma Ovena (Malcolm
Owen) iz grupe The Ruts ili neponovljivog Sida Viosa (Sid Vicious).

Sa odlaskom pevaa, mistika grupe Joy Division prela je u mit. Opasnost nije leala u hvaljenju
benda i njegovim dizanjem na presto, nego velianje smrti kroz nesputani romantizam, jer je Jan
Kertis prerano doveo svoj ivot do kraja. Pol Du Noaje (Paul Dy Noyer) iz lista NME, je primetio:
''Ako je namera Joy Division ikada bila da veliaju svoj oaj, onda sam ih potpuno pogreno
shvatio''. Vreme e uveati taj nepovrediv mit, zamagljujui njegove granice dok on ubrzano raste.
Nil Rauland iz asopisa ''Melody Maker'' je zakljuio problem rekavi: ''Bilo bi divno kada bi on
ostao ljudsko bie''.
Besmrtnost je sigurno njegova zbog velikih pesama koje su Joy Division zavetali rock arhivama.
I imajui u vidu da je izmeu njihovog prvog i drugog albuma prolo manje od godinu dana, jasno
je da bi im brzina kojom idu grabili u budunost omoguila status ''ivih legendi''.

Pre Kertisove smrti lanovi benda su shvatili da su na domak, u najmanju ruku, komercijalnog
uspeha i priznanja. ''Factory'' je mnogo oekivala od budueg singla Joy Division, kao i LP ploe
koja je izala uz njega. I sam Kertis je predoseao uspeh, ali pre u Evropi i Americi nego kod kue.
Naalost, ishod ovih nagaanja se nikad nee znati.

Singl ''Love Will Tear Us Apart'' je izaao u junu i prodao se u 60 hiljada primeraka, dostigavi
mesto br. 13 na britanskoj listi. Mnogi su smatrali da je njegov uspon jalov i da je pesmi
nedostajalo prave napetosti i snage. Nova verzija ''Love Will Tear Us Apart'' se pojavila sa
snanom pesmom ''These Days'' na B strani, pokazujui da su lanovi benda bili podeljeni oko
toga kako pesma konano treba da zvui. Imali su puno potekoa dok su remiksali tu numeru,
troei puno novca i vremena. Pesma ''Love Will Tear Us Apart'' patila je od prevelike
eksponiranosti, za razliku od nekih drugih pesama koje su imale obratan problem. Ali to je nije
spreilo da pree u rock klasiku.

Albrehtov srebrenasti zvuk sintisajzera se preplie sa snanim udarcima bubnja i istaknutom bas
linijom stvarajui jedan iv prostor za Kertisove uzdrane, oseajne tekstove. ''Kada nas
svakodnevnica ubija, i kada podstrek ne postoji, kada je ogorenje veliko, ali oseanja nema, i mi
skreemo na neke druge staze, tada e ljubav, ljubav ponovo da vas rastrgne...'' I kako melodija
tee svom kraju, serija velianstvenih akorda gitara odzvanja, sa basom koji imitira rif iz pesme
Fila Spektora (Phil Spector) ''Then He Kissed Me''

Dugo oekivani album ''Closer'' izaao je u julu posle nekih problema u proizvodnji. I on se popeo
na top listama na esto mesto, a kao singl je dominirao nezavisnim listama mnogo meseci;
konkurenti grupe Joy Division mu nisu mogli nita. Slino tome ''Unknown Pleasures'' se nalazio
stalno na nezavisnim listama albuma otkad je napustio mesto zvanine top liste na kraju 1979. Do
1982. se prodao u stotine hiljada primeraka.

Ovaj album su mnogi pozdravili kao remek delo. Dok je svet prethodnog albuma nemilosrdan i
klaustofobian, ''Closer'' otkriva Joy Division u divnom svetlu raznih boja: razlika je bila kao
izmeu odlivka betona i mermerne ploe. Uska ogranienja koja je bend sam sebi nametao,
naputena su, tako da je muzika postala ira i raznovrsnija, osveavajue novi pristup i nain
izvoenja, u suprotnosti sa prethodnim.
''Closer poinje pesmom ''Atrocity Exibhition'', jednim mranim scenarijom degradacije koji nam
pria Kertis sa namernom kontrolom, dok se muzika izvija oko njega, bacajui otre oblake usred
zategnutog, neumornog ritma. ''Tiina kada se vrata otvaraju, gde su ljudi platili da uu unutra, i
zabave radi da posmatraju njegovo telo koje se uvija; iza svojih oiju on kae, 'Jo uvek postojim,
to je to, zakoraite unutra...''

Sledea numera je ''Isolation'', koja se jako oslanja na futuristiki metalni zvuk ritma za igru i
mada uveliko prevazilazi sline nematovite produkte Dona Foxa (John Foxx) ili Garija
Njumena (Gary Numan), ne osea se kao deo albuma, to jest celine. Odlika ove pesme je
beznaajnost.

Pesma ''Pasover'' predstavlja buru posle zatija. Precizni udarci bubnja i ledeni zvuk gitare mame
sluaoce u jedan ogroman, jezovit prostor, gde Jan Kertis govori tekst krhko i sabrano. ''Ovo je
kriza koja je morala da doe, da uniti ravnoteu koju sam postigao, da sumnja, da zauzme
poloaj i da se okree, pitajui se ta dolazi sledee; je li to ivot koji si eleo da ivi? Bilo je glupo
od mene to sam previe traio, jer bez zatite koja dobija dete, sve se raspada na oprvi dodir.''
Ovde se muzika uspinje na jednu kosinu koja se nastavlja do trenutaka prve strane. Kako se
tempo ubrzava, atmosfera postaje sve munija.

''Colony'', sa zvukom gitare i stakato ritmom, naglaava smisao za zbrku, izraen na ovom
albumu; dvosmisleni vokal je najbolje opisan kao kafkijanski. ''Surovi vetar koji zavija i dovdi vas
do ludila, ostavlja ga da stoji i smrzava se u ovoj koloniji''. Zavrava se venim prokletstvom: ''Bog
te je u svojoj mudrosti uzeo za ruku, Bog je , u svojoj mudrosti uinio da razume... u njegovoj
koloniji''.

Sledea pesma ''A Means To An End'', nemilosrdno juria svojim putem, voena silaznom bas
linijom i boanskim zvukom bubnjeva, koji je ine pristupanom istog trenutka. Glavni stih je
gorak, i govori o izdaji - ''Verovao sam u tebe!''

Druga strana je preplavljena zvukom sintisajzera i predstavlja dalji napredak u odnosu na

protekle numere, gde je odnos izmeu instrumenata linearan, a ne strukturalan, mada je ovde
lirski sadraj loiji i kree se putevima lienim svake nade. U pesmi ''Heart and Soul'', na oko
otar zvuk bubnja ne moe da prikrije tunu spoznaju: ''Srce i dua, jedno e izgoreti''. Gitara se
dri po strani, da bi povremeno pojaala stihove: Postojanje, ta to znai? Postojim kako najbolje
umem, prolost je sada deo moje budunosti, sadanjost je van kontrole...''
Pesma ''Twenty Four Hours'' nije samo maestralna centralna numera, nego i prekretnica na
albumu, odluni uvod u neto novo. Njena struktura je zasnovana na zvonkom, melaholinom
zvuku basa, kada napokon eksplodira kada bes dosegne vrhunac. Stihovi se uspinju i poniru, prvo
tihi pa eksplozivni, zajedno sa muzikom koja buja. ''O, kako sam shvatio da mi je trebalo vreme,
kad pogledam unazad, tako sam pokuavao da pronaem, i samo za jedan tren pomislio sam da
sam pronaao svoj put, sudbina se odmotala - gledao sam kako mi bei''.

Pesme ''Eternal'' i ''Decades'' idu silaznom linijom, zvue tuno, monotono i neprivlano.
Zavravamo sluanje albuma sa utiskom koje nam stvaraju ove dve poslednje numere, pre nego
sa oseajem koji nam prua kratak zagrljaj kao pesma ''Passover'', ''Heart and Soul'' i ''Twenty
Four Hours''. U ovim pesmama magla je najgua, a kroz nju se naziru tamne prilike mranih
sviraa.

''Povorka se kree, vika je utihnula, hvala slavi voljenih koji vie nema, oni glasno priaju dok
sede oko svoga stola, i razbacuju cvee koga je odnela kia'', ''The Eternal'' je posmrtni san;
poetian, misaon i elegian, uz pratnju klavira koji posebno tuno zvui. Aranman je paljivo
uraen da bi naglasio efekat instrumenata koji su upotrebljeni na tako nenametljiv i nean nain.

''Decades'' je takoe spora pesma, uznemiravajua aura zvuka prepunog sintisajzera, obeleenog
zveeim gitarama i konano tekim ritmom. Kertisove rei kao da su portret grupe, onoga to su
bili i onoga to e biti...'' Ovde mladii sa teretom na leima, ovde su mladii, gde su bili? Kucali
smo na vrata mranih odaja pakla, dovodili se do krajnih granica, gledali sa krila kako su se scene
ponavljale, sagledali smo se tada takvim kakvi nikada nismo bili, slika trauma i izvitoperenja,
bola od koga smo patili, nikada se ne oslobodivi... Gde su bili?''

Kako je jedan kritiar rekao, postojao je izazov da se ovaj album smatra nekom vrstom razraenih
muzikih samoubilakih ideja, to moe da bude uvredljivo, ali pominjanje samounitenja je
isuvie uonjivo da bi se zanemarilo. ''Sada kada smo shvatili da je sve pogreno, moramo pronai
neki lek, ovo leenje traje predugo, duboko u srcu kako je razumevanje krenulo, moram pronai
svoju sudbinu, pre nego to postane prekasno'', (''Twenty Four Hours'')

Ostala posmrtna izdanja, ukljuujui remiksovane verzije ''Transmission'' i ''Love Will Tear Us
Apart'' u novim pakovanjima, dovodila su u sumnju motive koji su se krili iza oigledno
koristoljubljivog ponaanje kue ''Factory''. Dobili su mnoge kritike kada su izdali retrospektivan
dupli album ''Still'' 1981. godine, jedno izdanje sa mnogo nedostataka. Ali pitanje da li bi imid
male nezavisne kue kao ''Factory'' izdrao kritike i optube da tako oigledno koristi smrt Jana
Kertisa. U to vreme je ''Factory'' imala velike muke da dokae da su omoti ''Love Will Tear Us
Apart'' i ''Closer'' odabrani nekoliko nedelja pre Janove smrti. Oni nisu eleli da se nadgrobne
ploe i fotografije mrtvog Isusa Hrista na omotima ove dve ploe protumae kao svesna
manipulacija.

Ali ova opravdanja nisu bila potrebna, jer se ''Factory'' borila da zaustavi prodavnice ploa u
bezonoj prodaji (besplatnog) prateeg singla.

Nevolja je nastala kada se svih poetnih 25 hiljada primeraka rasprodalo, a ''Factory'' nije imala
dovoljno sredstava da odtampa jo, kako bi ispunila obeanje da e poklon singl ''Komakino'' da
se odtampa dokle god svako ko eli primerak ne nabavi. Ova retka ploa se prodavala na crno za
pet funti dok se nije pojavilo novo izdanje, uprkos nastojanjima ''Factory'' i Joy Division da
zaustavi ovo neukusno profitiranje.

''Factory'' je bila prisiljena da izda ''Still'' kao odgovor na obilje krijumarenja ploa i kaseta, koje
su se pojavile veinom u Evropi i Americi posle Kertisove smrti. Za vatrene oboavaoce, piratski
album poput ''Amsterdam'', ''Le Terme'' i ''Gruftgeasange'' predstavljali su veliku dragocenost
poslednju u nizu svega onoga to su imali od Joy Division, ali novac od ovih nezakonitih snimaka
odlazio je direktno u depove pirata, a ne samih umetnika.

Za one koji nisu bili u mogunosti da nabave ove retkosti (ili koji nisu eleli da plate toliki novac
za neto to je u nekim sluajevima predstavljalo materijal vrlo loeg kvaliteta), ''Still'' je bila lepa
kolekcija pesama koje ranije nisu izdate i koje se drugaije nisu mogle nabaviti. Meutim i ovaj
album su kritikovali. Novinar lista ''Sounds'' Dejv Mekalou smatrao je da ne postoji razlog za
postojanje albuma ''Still'', ako nita drugo on ostavlja pomalo utisak loeg ukusa na kraju mita o
Joy Division, zaokruujui itavu priu (ukoliko je zaokruenje) na prihvaen i uobiajen nain.''

Upakovan u lep sivi omot, ovaj album je bio podeljen na dva razliita dela, od kojih je drugi iva
svirka na birmingenskom univerzitetu 2. maja 1980. godine gde su poslednji put javno nastupili.
Moda je lepo uti ''Ceremony'' i ''Digital'' u neuobiajenom obliku, ali posle prvog sluanja ostaje
opti utisak praznoe i nainjenih greaka. Ukljuenje pesme ''Decades'' u itav projekat, ak iako
je pruala neproienu verziju koncerta, bila je prava sramota.

Ovakva kritika je moda malo preterana kada govorimo o prvoj ploi ovog albuma. Mada je ona
po svojoj prirodi nekompaktna, sastavljena od raznih materijala koji su nepovezani, iskupljuje se
onim predivnim pesmama Joy Division kao to su ''Dead Souls'' (singl sa ''Sordide
Sentimentale''), ''Glass'' (sa ''Factory Sampler'') i fantastina ''Exercise One'' (sa prvog gostovanja
kod Pila). Ostale zapaene pesme su ''The Sound Of Music'' (skinuta sa drugog gostovanja kod
Pila) i dve studijske numere ''The Only Mistake'' i ''Something Must Break''. Ove pesme uveliko
nadmauju tri rane numere Warsaw (''Ice Age'', ''They Walked In Line'' i ''The Kill'') koje zvue
zastarelo i plitko, ali su ipak prihvatljive. Jedina greka je iva verzija pesme ''Sister Ray'' grupe
Velvet Underground, snimljena u klubu ''The Moonlight'', koja slui kao popuna, iako je ''Factory''
tu lako mogla da ukljui jo dva studijska snimka.

Gledajui unazad ''Still'' manje kvari ugled benda nego to se tada mislilo i predstavlja odlinu
kolekciju pesama koje je bend uradio. Nedostaci ovog albuma nisu koili njegovu prodaju: ''Still''
zauzeo mesto br. 5 top liste na kraju 1981. godine, to je i najvie mesto koje su Joy Division ikada
dostigli.

Pesma ''Here Are The Young Man'' je njihov jedini video i dopunjenje ''Still'' u tome to je jedini
snimak benda na nastupu uivo. Sniman u briselskom klubu ''Plan K'' (19. 10. 1979.), zatim u
klubu ''Apollo'' u Manesteru (27 / 28. 10. 1979.) i u ''Effnar'' klubu u Ajndhoveu (18. 1. 1980.),
ovaj video predstavlja Joy Division u promeni. Dok su kvalitet zvuka i izvoenja dobri, vizuelni
kvalitet je loiji, a rad kamere, naalost, sveden na najgoru moguu moru. Meutim ovaj video je
vaan kao i sve njihove dragocene fotografije, koje pokazuju tu nejasnu atmosferu i podseaju nas
na njih. Uz to, ''Factory'' je ukljuila i reklamni video pesme ''Love Will Tear Us Apart'', koji se
zavrava time to ''neka zaarana ruka'' zatvara vrata, koja se zatim, ponovo otvaraju da bi se
videla prazna soba u kojoj su bili Joy Division.

Samo jedna nova ploa Joy Division je izdata izmeu ''Closer'' i ''Still'', a to je disko - miks pesme
''She's Lost Control'', namenjen amerikom tritu. Ova verzija pesme se pojavila u potpuno
promenjenom formatu i mnogo je labavija od bilo ega to su pre snimili, pa ak i od
instrumentalnog eksperimenta ''Incubation'' koji se pojavio pored nepotpisane pesme ''And Then
Again'', na ve pomenutom besplatnom singlu. Zapravo potmula funk gitara i izokrenuti zvuk
bubnja na pesmi ''Komakino'' je prirodni ishod ranijih pokuaja. ''She's Lost Control'' je obradila i
Grejs Dons (Grace Jones), to ukazuje na to da je uticaj Joy Division veoma porastao tih meseci.

''Atmosphere'', koja se mogla nabaviti samo na ''Sordide Sentimental'' singlu, ovde se ponovo
pojavila na B strani, na radost onih koji nisu mogli da nabave original.

Pesma je izala u oktombru 1980. godine, neko vreme posle prestanka rada benda i viena je kao
''poslednja pesma Joy Division'', koja ih na upetljiv nain predaje prolosti. Na omotu je pejza
prekriven snegom, na kome niega nema osim borovog drvea u daljini i skoro opipljive teine.
Ispod je romanskim slovima ispisan epitaf ''Joy Division''. U toku druge polovine njihovog
kratkog, trogodinjeg postojanja, Joy Division su se tako odluni udaljili od ogranienja
koloteine novog talasa da su ostavili svoje savremenike da se kreu u slepim sokacima vremena.
Dok su pobornici stare kole - grupe The Sex Pistols, The Damned i drugi dostigli umetniku
plodnost kroz zdravu unutranju anarhiju, alhemijski sastav Joy Division je bio takav da su se oni
razvijali iz ravnotee. ''Prijateljstvo je uvek bilo vanije'', rekao je Bernard Albreht, ''i to je ono to
stvara muziku''.

Tako ujedinjeni, preiveli su zajedniku odluku da se otisnu u razliitom pravcu od uobiajenih

tokova tog vremena. Radili su zajedno i stvorili jednu kompaktnu celinu, usaglaenu doprinosom
svakog od njih podjednako. Stiven Moris je radio na ritmu, Piter Huk i Bernard Albreht na muzici
i melodijama, dok je Jan Kertis pisao tekstove... I stvarao misteriju koja ne moe da se odbaci.

Bilo da je bio toga svestan ili ne (nikada to nije priznao), Jan Kertis je bio magini element,
mona figura voe koji je privlaio ljude i na ivim svirkama i na snimcim. Ta misterija je inila
Joy Division posebnim, jer je potpuno odsutna iz stvaralakog umetnikog sveta dananjice, gde
su rezultati voeni svrsishodnou, a ne oseajima koje izaziva u pojedincu. Ono najbolje u rock
muzici nastaje kada se spoji najapstraktnija umetnika forma, muzika, sa najsubjektivnijom,
najizrajnijom granom knjievnosti, poezijom. Dostignuvi sopstveno savrenstvo, Joy Division
su stvorili ono najbolje u rock muzici.

Mada nisu bili muziki radikalni kao Pil, niti lirski izraajni kao The Fall, Joy Division su pokazali
zastraujue mogunosti korienja ovog monog medija u komunikaciji. Kako je Dik Vits (Dick
Witts) iz grupe The Passage rekao: ''U rocku morate koristiti opipljive slike. Ono to se deava u
rock muzici je izvanredno, mnogo sloenije od bilo ega drugog to se deava u eksperimentalnoj
muzici, jer je u pitanju jedan potpuno prirodni drutveni proizvod''.

Ono to nije izraeno u tekstovima, prenela je njihova muzika. Joy Division su tano i iscrpno
odredili raspoloenje jedne ere, odnosno obolelo srce Britanije iz kasnih sedamdesetih i mranu
budunost predvienu za ve nezadovoljan mladi svet. Oni su uinili suvinim ''politike''
bendove; sr drutvenih problema se nalazio u pesmama Joy Division. Upadljiva bombastinost
grupe The Pop Group, leviarska teatralnost grupe Killing Joke i tobonja buna grupe Crass, iako
su to bili bendovi dobri na svoj nain, predstavljali su pre neumesno zabavljanje siptomima, nego
bavljenje samom boleu.

Meutim borei se tim haosom, Joy Division su se nali u nemogunosti da ga kontroliu, a

kamoli dovedu u red, to bi im omoguilo da izvuku oekivane utopijske zakljuke. Dar genija nije
bio sa njima i tako su nai hrabri miljenici izgubili bitku, a nae nade su se ponovo rasprile.
Njihova muzika je neurotina i nesigurna, ali to je zbog teritorije kojom su se kretali i zbog toga
to njihov pristup nije zahtevao nita manje od potpunosti. Joy Division su mimoili sva poznata
bezbednosna upozorenja kojim se slue nezadovoljni smrtnici u traganju za ispunjenjem, a radi
se o dvolinosti, samoupadljivosti, i osrednjosti; oni su teili neemu vie od uobiajenih,
prihvatljivih polupokuaja i dali sve od sebe pokuavajui da to i dostignu. Jer muzika ovog benda
je bila neprocenjivo vredan proizvod bola i ljubavi, zajedniki preivljavanog oseaja neuzvraene
ljubavi.

Joy Division nikada nisu uzeli zdravo za gotovo nepostojanu mo rocka; niti su je iskoristili za
brzu materijalnu dobit ili zadovoljavanje sopstvene tatine. Oni su primali i davali; niko od
lanova benda nije video sebe kao bilo ta drugo nego obinog muziara, koji iznad svega eli da
komunicira. Ljudi su sluali i sasluali, odredili njihovu vrednost, a kada su lanovi benda stekli
oboavatelje, nisu se odmarali na lovorikama, postajui manje vredna pojava u kulturi. Umesto
toga oni su nastavili sa svojim radom. Ako nita drugo, nisu eleli da se pridrue ovoj armiji
mediokriteta.

Tako odvojeni od svega, Joy Divisiom su pruali daleko izazovniju zabavu nego njihovi
konkurenti opijeni slavom. Rock je narodna muzika dvadesetog veka koja pati od holivudskog
sindroma veliine, tog mamurluka koji je poeo u godinama prije rata. Danas je muzika u
podreenom poloaju u odnosu na imid onih koji je proizvode, imid koji mora biti PRAVI.
Sledei ove spoljne efekte koje ivot ine veim od ivota, dolazimo do mora prevare i
neiskrenosti. Ovo zatim vodi do pomodarstva, lanog reklamiranja koje diktira ta je dobar ukus
to jest ono pravo u pop modi. Ove odluke donosi na sopstvenu pogodnost neki nevidljivi
demagog, koji u pokuaju da privue to brojniju publiku (kakva uasna potcjenjivaka zamisao)
pokazuje runu sklonost da u svemu trai najmanji zajedniki sadratelj. To je uasno cinino i
moralno poraavajua pojava. Tako to je vei deo onog to Mark I. Smit (Mark E. Smith) iz grupe
''The Fall'' naziva ''ubretom rocka i popa'', neto primitivno, glupo, sramno i vetako.
Bezopasne ulepane triarije i bljetavi zabavni programi, koje gledamo na televiziji, itamo u
asopisima, sluamo na radiju, u diskotekama, pabovima. klubovima, restoranima bre hrane,
prodavnicama farmerki i supermarketima, uopte ne podstiu na intelekt. Stalna izloenost
ovakvim brzim, jeftinim i istim proizvodima, uslovljava trite da ih prihvati i ubudue nudi, ne
toliko ne dovodei ih u pitanje, koliko sa slepom verom i velikim oduevljenjem. Ali u odreenim
razmacim, mlinski tokovi muzike industrije izbace bendovi koji su iskreni, koji nisu tati niti
potkupljivi i ija muzika moe da se opie kao umetnost, od koje se ne treba stideti. Kao i grupa
Sex Pistols pre njih i Joy Division su bili takav bend, momci koji su doneli neto novo i iji su
primer drugi sledili. Stiv Grant (Steve Grant) iz lista ''Trouser Press'', lepo je objasnio ime nas
ovaj bend privlai:

''Iznad svega muzika Joy Division je bila prisna i lina. Ona se u mnogome bavi nemogunou da
se oseanja tako izraze, da se probiju zidovi koji udaljavaju ljude jedne od drugih, to ini Joy
Division prvim egzistancijalistikim bendom u istoriji. Zato bi se jedna grupa, naizgled ubeena
u nemogunost komuniciranja, tako oajniki trudila da komunicira - i kako su to radili tako
dobro?''
''Joy Division obavlja tmina; kada se ona jednom probije, otkriva tople, tune; i sluanje njihove
muzike sve vie i vie prija.''

''Jezik moda nikada nee objasniti privlanost grupe Joy Division. Ali opet, ako bi se sve moglo
izraziti jezikom, muzika ne bi bila potrebna.''

Dok su se tekui trendovi pop kulture oslanjali na paljivo iane kratke frizure po ugledu na
punk stil Vivijen Vestvud (Vivienn Westwood), njihova svojstvena muzika nosila je oznaku
jedinstvenog zvuka i stila Joy Division. Komercijalni bendovi kao to su Fears For Tears, Icicle
Qorks i Fiction Factory preuzeli su njihov prostran, barunast zvuk bubnjeva. Bendovi koji se
oslanjaju na sintisajzer, kao to su Orchestral Manouvres In The Dark i Depeche Mode preuzeli su
strukture melodije Joy Division, mada je njihov techno - pop dehumanizovan, dok su Joy
Division na instanan nain koristili elektronske to jest kompjuterizovane instrumente i ukazali
na tehnoloke napretke.

Echo And The Bunnymen su prihvatili ''mantile'', mada je moda najgora interpretacija mranijih
aspekata Joy Division bila ''Vienna'' grupe Ultravox, jedna tata muzika meavina gotske
besmislenosti. Ona je pokazala da su i oni probali da uskoe na pomodni voz uspeha. Novinar
lista ''NME'' Pol Du Noaje lepo je rekao: ''Kertisove slike i metafore bi izgledale skoro smene
kada bi se koristile sa manje moi, vetine i doslednosti...''

Biti ''mrav i ozbiljan'' postalo je zakon i to je preuzelo mnotvo bendova koji su se bavili
''dijalektom sexa i smrti'', ukljuujui The Cure i Bauhaus, iji su ''duboki'' tekstovi izgledali
nezreli u poreenju sa mladim besom Jana Kertisa. Njihovi uobraeni, samosvesni tekstovi bili su
lieni sutine koja bi neto znaila. Ako nita drugo, disko muzika se i ne trudi da bude bilo ta
drugo osim razbludne zabave po urkama. Zapravo pozeri tipa Spandau Ballet, preuzeli su
romanticizam od Joy Division, usiljeno stavivi ruku na elo i nemarno ga primenili na disko, koji
se vrteo do kasno u no po mranim klubovima. ''Novi romantiari'' su bili najavljeni kao novi
poetak, ali za one koji bi radije hodali po ici, ova muzika je ostala u pozadini.

Niko od njih nee izdrati probu vremena, osim moda imena vezana za prolazna pomodarstva.
Njihova muzika e se zaboraviti, ali Joy Division e trajati koliko i predivna klasina arhitektura
koja je njihova najbolja muzika tako ulno podravala.