SOCIOLOGIJA GRADA

- ISPIT

1
 Ispitna pitanja:
17. Odnos industrijalizacije i urbanizacije u razliitim drutveno-istorijskim kontekstima
18. Pojam urbaniteta
19. Osnovne teze u prilog obnove urbane sociologije i prouavanja postmetropolisa
20. Karakteristike neomarksistike misli o gradu
21. Bitna obeleja neoveberijanskog pristupa gradu
22. Lefevrov pojam urbanog drutva i prava na grad
23. Pojam urbanog graanstva
24. Sandersova i Kastelsova gledita o predmetu istraivanja urbane sociologije
25. Harvijevo tumaenje tokova kapitala i nove socijalne geografije
26. Pojam globalnog grada i koncept svetskih gradova
27. Razlike u konceptima globalnog i informatinog grada
28. Koncept obinih gradova
29. Pojam preduzetnikog grada
30. Postmoderni grad
31. Komparacija modernog i postmodernog grada
32. Regulaciona teorija i urbana politika
33. Koncept urbanog reima
34. Demokratski/akcioni potencijal lokalne vlasti u kontekstu globalizacije
35. Urbani socijalni pokreti
36. Koncept socijalnog kapitala i urbani socijalni pokreti
37. Socio-prostorne nejednakosti u razvijenim zemljama
38. Specifinost socio-prostornih nejednakosti u zemljama u razvoju.
39. Socio-prostorne nejednakosti tokom socijalizma i u post-socijalistikom periodu
40. Reprodukcija socijalne iskljuenosti na nivou susedstva
41. Od urbanog siromatva ka socijalnoj iskljuenosti: od klasinog ka iskljuenom getu
42. Analitiki pristupi depriviranim urbanim susedstvima
43. Poreenje osnovnih obeleja kapitalistikog i socijalistikog grada
44. Romi i stanovanje
45. Rodna dimenzija kao specifian apekt socioprostornih nejednakosti
46. Fenomen bariosa kao totalne drutvene pojave
47. Fenomen bespravne stambene izgradnje tokom socijalizma i u postsocijalistikom
periodu
48. Komercijalizacija gradova, novi obrasci urbane potronje i socijalna (re)stratifikacija
49. Koncept odrivog razvoja gradova
50. Akteri urbanih promena u Srbiji
51. Urbana sociologija kod nas: pretee i utemeljivai; dominatne teme i pristupi

17. ODNOS INDUSTRIJALIZACIJE I URBANIZACIJE U RAZLIITIM

DRUTVENO-ISTORIJSKIM KONTEKSTIMA

2
U knjizi Pravo na grad, Lefevr je izloio svoje ideje o urbanoj problematici. On kae da je
urbanizacija kraj i smisao industrijalizacije, a urbano totalitet koji se ne moe
obihvatiti putem parcijalnih nauka, urbanizam predstavlja meavinu ideologija i prakse
pod uticajem drave i trita. Po Lefevru osvajanje urbanog implicira urbanu strategiju koja
mora da savlada strategiju vladajue klase.

Kada se raspravlja o urbanoj problematici, neophodno je rasvetliti proces industrijalizacije i

njegov odnos prema urbanizaciji. Kakav je odnos izmeu industrijalizacije i urbanizacije?
Industrijalizacija proizvodi urbanizaciju. Lefevr objanjava ono to prethodi urbanom.

Tako on hipotetiki predstavlja ''prostorno vremensku'' osovinu koja polazi od

odsustva urbanizacije (0%- ista priroda, potpuna prevlast agrarnog ivota, sela,
nepostojanje grada) i ide do potpune (100%- apsorbovanje sela gradom, potpune prevlasti
industrijske proizvodnje ak i u poljoprivredi) urbanizacije. Na toj osovini se na poetku
pojavljuje plitiki grad, zatim trgovaki grad, i na kraju industrijski grad (deagrarizacija,
beg sa sela). Tada dolazi do stvaranja kritine take ili kritine zone kada se grad
razliva u periferije osvajajui sela.

Lefevr razlikuje dve kritine faze kroz koje prolazi urbano u toku istorijskog
razvoja.
Prva faza obeleena je podreivanjem agrarnog industriji.
Druga faza, koja traje do sada, obeleena je podreivanjem industrije urbanizaciji.
Tu dolazi do podreivanja globalnog urbanom i urbanog stanovanju.

U 16. veku grad stie prednost nad selom, to oznaava raanje urbane stvarnosti. Dakle
politiki grad jo nije ''urbano'', on je njegov nagovetaj. Grad starog i srednjeg veka je bio
organska celina - ljudi su iveli u i sa graevinama. Po Lefevru ovaj grad je sam po sebi
delo (upotrebna vrednost), a ne proizvod- prometna vrednost. Poetkom industrijalizacije,
zemljite preuzima specifini sloj buroazije koji se bogati trgovinom, bankarstvom..

Drutvo tei da se konstituie kao mrea gradova. Po Lefevru, treba razlikovati tri pojma:
grad, dravu, drutvo. Grad ulae napor da se konstituie kao zatvorena jedinica, sistem.
Unutar grad se odvija klasna borba: moni dokazuju svoje privilegije pred zajednicom
troei na graevine, fondacije, palate..

Drutvene promene su obeleene time to proizvodnja dela ustupa mesto proizvodnji

proizvoda. Industrijalizacija dovodi do poremeaja gradskih struktura, do razaranja krutog
sistema korporacija.

U poetku industrija tei da se locira izvan gradova pored izvora energije, sirovina,
saobraajnica, rezervi radne snage. Ali poto kapitalisti nisu bili zadovoljni lociranjem
industrije van grada, industrija se pribliila starim gradskim centrima. Lefevr razmilja o
sudbini modernog industrijskog grada Lak Murana, centra petrohemije (ponos moderne
Francuske), koji se nalazi usred tradicionalne ruralne sredine. To je grad bez prolosti, ali i
bez budunosti (ta e se desiti sa njim kada budu iscrpljeni izvori sumpora i gasa). To je
novi grad bez mladosti (nedostaju mu mladi ljudi), grad bez crkve, groblja,
etalita...Forma i struktura novog grada su svedene na: raditi, kretati se i razonoditi da bi
se radilo, odnosno raditi da bi se razonodilo.

Suoavamo se sa dvostrukim procesom: industrijalizacija i urbanizacija, rast i razvoj,

ekonomska proizvodnja i drutveni ivot. Postoji, istorijski, estok sudar izmeu urbane
stvarnosti i industrijske stvarnosti.
3
Lefevr koristi termin ''impolzija- ekpolzija'' grada da bi oznaio tokove savremenog
procesa urbanizacije. Urbani fenomen se proiruje i obuhvata velika prostranstva,
prelazei nacionalne granice. Urbana tkiva su sve gua, stara urbana jezgra se
rasprskavaju. Centri grada gube stambenu funkciju.

Znaajna su odreenja pojmova:

urbano tkivo (moe se opisati pojmom ekosistema- koherentnog jedinstva
sainjenog oko jednog ili vie gradova),
urbano jezgro (urbano jezgro je postalo traeni proizvod potronje namenjen
strancima, turistima, stanovnicima periferije) - centralnost, ruralnost, urbanost.

Lefevr konstatuje krizu grada na teorijskom i praktinom planu. Kritika savremenog

grada je kritika savremenog drutva. Lefevr traga za uzrocima svetske krize grada. Zbog
toga on vri komparativnu analizu tog fenomena u zenljama u razvoju,
visokoindustrijalizovanim kapitalistikim i socijalistikim zemljama. Po Lefevru, vlast je
oduvek gledala s nepoverenjem na grad, kao na drutveni oblik koji tei autonomiji.
Drava i industrijsko preduzee vre pritisak na grad, nastoje da prisvoje gradske funkcije.
Danas, bolje nego ikada grad slui stvaranju kapitala.

Lefevrova analiza industrijalizacije i urbanizacije, dostie najvei teorijski domet kada

osvetljava drutveni sadraj tih procesa. Klase i njihove frakcije aktivno interveniu u
gradskom socijalnom prostoru. Tako Lefevr na primeru Pariza pokazuje strategiju
vladajue klase u ureenju gradskog socijalnog prostora (''drama grada u tri ina'').
1. urbanistiko reenje barona Osmana u Parizu: dugim, irokim avenijama
zamenio krivudave, uske ulice radnikih kvartova. Osmanizacija Pariza znaila je
i proganjanje radnika iz centra na periferiju i u predgraa, tj. osvajanje centra od
strane buroazije. Dotad su radnici i buruji zajedno stanovali u centru(radnici na
viim spratovima, a buruji na niim spratovima kua).
2. stvranje habitata od strane buruja. to znai izolovanje funkcije stanovanja
od kompleksne celine kakav je grad. To znai prilagoavanje najamnog radnika
svakodnevnom ivotu van radnog mesta, vezivanje radnika za odreeni lokalitet,
njegovo pretvaranje u vlasnika stana, u potroaa, pokuaj njegove
deproleterizacije.
3. odvija se posle Drugog svetskog rata, kada stambena oskudica, odnosno
stambeno pitanje dominiraju zbog demografskog pritiska na gradove i pritiska
industrijalizacije.

Stambeno pitanje i pitanje industrijske organizacije su, po Lefevrovom miljenju, maskirala

probleme grada i urbanog drutva.

Kritika analiza prema Lefevru moe da razlikuje tri perioda u odnosima

industrijalizacija - urbanizacija koji se u potpunosti ne poklapaju sa ''inovima'' drame
grada:
1. industrijalizacija pustoi raniju urbanu stvarnost do njenog unitenja.
2. je obeleen irenjem urbanizacije i urbane stvranosti uprkos razaranju, stvara se
sazananje da postoji rizik da se celo drutvo razori ukoliko mu nedostaje grad i
centralnost.
3. se ponovo konstituie urbana stvarnost i centralnost. Strategija klase ne
isezava, ve se modifikuje. Stara centralnost se zamenjuje centrom odluke.
4
Lefevr predlae jednu periodizaciju koja nije apsolutna: ruralno, industrijsko i urbano
polje. Ove tri epohe sadre nejednakosti u razvoju i kritine faze.
One su odvojene ''slepim poljima'', tako npr.: sudi se o industrijskom posredstvom pojma
ruralnog, a urbano se prosuuje pojmovima industrijskog (svodi se na industrijsko).
Industrijsko polje domiinra projektom opte racionalnosti koja se sastoji u primeni fabrike
podele rada na sve delatnosti. Urbano polje kao poslednje nastalo otkriva, objanjava,
osvetljava protivrenosti ruralnog i industrijskog polja.

ta Lefevr zakljuije o karakteru dvostrukog procesa industrijalizacije i urbanizacije? Rast

se po njegovom miljenju odnosi na industrijalizaciju, a razvoj na urbanizaciju.
18. POJAM URBANITETA

Pojam je potekao od latinskog izraza urbanitas (to je oznaavalo ivot u Rimu). Kasnije se
znaenje proirilo, i izraz je poeo da oznaava moralni kvalitet onoga ko pripada gradu.
Zatim je urbanitet korien da oznai utivost, odnosno ''bonton''. Urbanitet nije samo
oznaavao utivost starih Rimjana, nego i svaku analognu formu (oblik) odnoenja prema
neemu to je ''drugo'' i ''drugaije''.

Postoji dosta odreenja pojma urbaniteta od strane razliitih autora.

Tako Hegel smatra da je urbanitet ''najplemenitije gradsko ponaanje obrazovanih

ljudi'', koje se ispoljava tako to ''linosti nastupaju kao linosti'', zatim to se
ne moe olako tvrditi i drugome u re upadati''.

Po Hegelu, takav urbanitet predstavlja najveu otvorenost. Iz ovoga proizilazi da je

urbanitet plemenito gradsko ponaanje obrazovanih ljudi koje odlikuju dijalog, tolerancija i
empatija. U tom smislu urbanitet je vie od puke pristojnosti i ili drueljubivosti.

On predstavlja otvorenost, kao i raspoloivost da se sretnu druge i drugaije osobe i

prihvati neoekivano. Kada ovako shvaen pojam urbaniteta poredimo sa pojmom grada,
onda se moe rei da je grad ''iskustvo razlike'' ili ''protektivnog multikulturalizma''.
Razlika (bilo da su one vezane za ponaanje ili se odnose kulturne ili etnike razlike) moe
biti posrednik za stvaranje uzajamnog razumevanja i saoseanja.

Hans Gadamer ovaj odnos naziva ''fuzija horizonata'' (spajanje horizonata), koji se moe
izraziti kao moralni krug.

Razumevanje gledita drugih omoguava vee samorazumevanje, koje dovodi do

poveavanja komunikacije sa drugim. Dijalog moe u velikoj meri da zameni nasilje (koje je
antipod urbaniteta), ali napredak dijaloke demokratije skoro uvek zavisi od procesa
socioekonomske transformacije. Zato, moemo rei, da je dijaloka demokratizacija
centralni proces formiranja graanskog kosmopolitizma u svetu kulturnih razliitosti.
Razlika moe da bude sredstvo fuzije horizonata, ali nekada moe biti i degenerativna.

Kada se pogleda istorijski urbanitet je graanska vrlina i socijalni ideal koji su ljudi u gradu
samo ponekad uspevali da pounde i dosegnu. Antipod urbaniteta, nasilje, mnogo je ea
pojava .

19. OSNOVNE TEZE U PRILOG OBNOVE URBANE SOCIOLOGIJE I

PROUAVANJA POSTMETROPOLISA
5
Istraivanja gradova razvijenih zemalja

Sa restrukturisanjem drave blagostanja, talasom neolberalizma i globalne ekonomije,

istraivanja socioprostornih nejednakosti dobijaju na znaaju u razvijenim zemljama.
Zahvaljui globalnoj ekonomiji i globalni gradovi stiu neka obeleja Treeg sveta, ti
gradovi postaju sredite polarizacije dohotka. Kastels taj proces naziva dualizacijom1
gradova.

Vilson popularizuje pojam potklase da bi istakao poseban poloaj itelja geta, pokree
pitanje siromanih susedstava. Takva istraivanja primenjuju mrenu analizu ukupnih
socijalnih odnosa. Merenjem socioprostorne nejedankosti (pomou indeksa segregacije),
utvreno je da je stepen socioprostorne segregacije u evropskim dravama nii nego u
SAD.

Sektor potronje u postmodernom gradu ima novi sistem dominacije: represija

zamenjena zavoenjem, autoritet reklamom. S tim u vezi imamo dva suprotstavljena
lica grada: uspeno(restorani, zabavni centri, oping molovi) i neuspeno(iskljueni po
kriterijumima potroakog drutva- bez novca ).

Edvard Soja izdvaja poseban diskurs koji pokazuje da globalizovani grad, grad izuzetne
kulturne heterogenosti, opstaje kao celina uglavnom zahvaljujui tehnologiji nasilja i
socijalne kontrole(lokalne zajednice bogatih pod stalnim nadzorom visoke tehnologije) - to
je tzv. ekologija straha. Neke od tema koje se prouavaju u postmodernom gradu: kulturna
i estetska dimenzija grada (pre bila ekonomka), zatim istraivanja rodne dimenzije grada
kao specifine perspektive socioprostornih nejednakosti.

Neki autori ukazuju na potrebu analize posledica koje pokretljivost (kapitala i ljudi) ima na
urbanu politiku; neki govore o transnacionalnim akterima u globalnim gradovima. Urbani
socijalni pokreti i dalje su predmet istraivanja, s tim to su oni danas dosta heterogeniji u
odnosu na preanje2.

Dolazi i do promene u terminologiji: umesto siromatva govori se o ''drutvenoj

iskljuenosti'', umesto ''drutvene jednakosti'' o ''drutvenoj ukljuenosti'', a umesto
''integrisanja'' istie se ''drutvena kohezija''.

Istraivanja gradova Treeg sveta

Neki od autora navode da sever postaje ''zelen'', a jug ostaje ''odbaen''. Prouavanja
gradova Treeg sveta usredsreuju se na hiperurbanizaciju i podeljenost urbanog drutva
du nekoliko linija: formalna-neformalna ekonomija, grad - okruenje, socijalne, etnike
podele (naslee kolonijalnog perioda).

Tako Kastels 70-oh navodi podatak da 25% stanovnitva gradova Latinske Amerike ivi u
slamovima, nehigijenskim naseljima, favelama, baroisima..
Odsustvo komunalne infrastrukture, opasna industrijska postrojenja u blizini mesta
stanovanja uslovljavaju visok morbiditet, visoku smrtnost dece i stanovnika uopte; siva
ekonomija dominira.

1
Treba razlikovati iskljueni od klasinog geta: prvi odlikuje ekonomska i socijalna iskljuenost lokalnog stanovnitva u
odnosu na dominantno drutvo, a drugi se prepoznaje po odnosu subordinacije
2
Panju privlae pokreti viih klasa koji se zalau za ouvanje privilegija i kvaliteta ivota.
6
Neki autori ukazuju na jo jedan proces koji pojaava segregaciju u latinoamerikim
gradovima: povlaenje otmenih etvrti iji se stanovnici sele u gradove Evrope i SAD-a, ali
ipak njihova kultura ostaje dominantna.

U razvojnim studijama gradova Treeg sveta postavljaju se dve meusobno iskljuujue

pretpostavke:
1. da oni kopiraju iskustvo Zapada i
2. da koriste tzv. prednost zaostalog razvoja, to jest mogunost uenja na
grekama (vie na str. 62 Urbana sociologija).

Israivanja (post)socijalistikih gradova

Rasprava o osobenostima urbanizacije u socijalistikim zenljama vodila se izmeu

pripadnika ekoloko-evolutivnog i istorijskog pristupa.
1. Prva struja je socijalistiku urbabizaciju u Evropi oznaila kao zakasneli oblik
optevaeeg modela, s izraenijom suprotnou urbano- ruralno, oteanim
razvojem urbane srednje klase i podsticanom proleterizacijom, to zani da e
urbanizacija biti obeleena lako sprovodivim reformama.
2. Druga struja povezana je sa tradicijom orijentalnog despotizma, koja kae da
postoji slaba uslovljenost urbanog razvoja i akumulacije kapitala, kao i manja
uloga grada u nastanku modernog graanskog drutva u presocijalistikom
periodu, to je olakalo socijalistiki model urbanizacije (Selenji).

Tip vlasnikog odnosa pokazao se kao presudan za mogunost reforme urbanog razvoja
socijalizma, pa samim tim ni vea ulaganja u infrastrukturu nisu mogla voditi kvalitativno
drugaijem urbanom obrascu.

Selenji se posebno bavio rezidencijalnim nejednakostima u socijalizmu koristei

neoveberijanske postavke. On iznosi zakljuak da raspodela dravnih stanova u
socijalizmu ima regresivni uinak jer poveava dohodovne nejednakosti.

Kada je re o istraivanjima postsocijalistikog grada, uvaava se znaaj preenog puta,

jer ne moemo zanemariti injenicu da postoji dekompozicija socijalistike ekonomije i
politikog sistema, i to zahteva postavljanje okvira za strateki izbor razvoja grada.

Velika panja poklanja se komerciajlizaciji gradskog podruja i uticaju novih obrazaca

potronje na socijalnu stratifikaciju urbanog drutva (npr. transformacija centralnih zona
postsocijalistikih gradova u luksuzne etvrti, koje potiskuju usluge namenjene lokalnom
stanovnitvu). esta je i tema sve vee rezidencijalne segregacije(pojave procesa
suburbanizacije i dentrifikacije nove srednje klase), koja se u ovim gradovima deava po
analogiji sa Zapadom.

20. KARAKTERISTIKE NEOMARKSISTIKE MISLI O GRADU

Neomarsksistika misao o gradu spada u Novu urbanu sociologiju (koju ine jo dva
pravca: struja koja se razvija iz ekolokog pristupa i neoveberijanska misao o gradu).
Datira od kraja 60-ih i poetka 70-ih godina 20. veka.

aldarevi naglaava konfliktni karakter ove teorije koja se fokusira na analizu razliitih
vrsta sukoba (klasa, deprivilegovanih grupa). Neomarksisti grad posmatraju kao mesto u

7
kome se fokusira viak vrednosti, a urbanizam i urbano planiranje kao produena ruka
drave, odnosno sredstvo socijalne kontrole i manipulacije.

Analizom prostora (kroz analizu sukoba na relaciji rad- kapital), kao odraza
kapitalistikog naina proizvodnje, neomarksisti su se koncentrisali na prouavanje
drutvene moi i politike kao zapostavljenih oblasti u urbanoj sociologiji. Neomarksisti
smatraju da se u formi tehnike perfekcije i racionalnosti, kupovinom zemlje za potrebe
razvoja grada, zoniranjem ili drugim merama prostor se priprema da obezbedi
najoptimalniju dobit u skladu sa interesima kapitala, to ukljuuje i prinudno nametanje
logike kapitala privatnim vlasnicima zemlje. A sa drige strane, regulisanjem kolektivne
potronje (pre svega stanovanja, obrazovanja, zdravstva, transporta u javnom sektoru po
subvencionisanim uslovima), pak, sniavaju se trokovi rada, i ostvaruje integracija i
dominacija nad klasama kojima se vlada.

Nemarksisti izraavajuu veliku kritinost prema ideji da je urbanistiko planiranje

rukovodjeno pojmovima opteg, zajednikog ili javnog interesa, ova ideja karakteristina
za poimanje drutva kao statine celine bazirane na optem konsenzusu. Meu
najistaknitije neomarksistike autore ubrajaju se: A. Lefevr, M. Kastels, D. Harvi.

Lefevr polazi od toga da grad projektuje u prosroru itavo drutvo: strukturu, institucije,
vrednosti, pa je aprostorna sociologija neprihvatljiva. On grad posmatra na 3 nivoa:
globalni (u drutvu pod uticajem kapitalistikog naina proizvodnje), meoviti (nivo
grada kao posrednike sredine izmeu drutva, drave i svakodnevice njegovih itelja) i
privatni nivo (svakodnevni ivot graana u konkretnim prostorima).

Osnovne ideje o gradu izneo u knjigama: Pravo na grad, Od ruralnog ka urbanom, Urbana
revolucija... Urbano ili postindustrijsko drutvo, po Lefevru, predstavlja kraj i smisao
industrijalizacije i industrijskog drutva. Grad se razvija kroz smenu agrarne, industrijske i
ubane epohe.

Ovde postoje 2 kritine faze:

1. kada je industrijska faza podredila sebi agrarnu i
2. kada se oekuje da urbano drutvo odnese prevagu nad industrijskim.

Prostor je znaajan segment za proizvodnju vika vrednosti. Zbog toga Lefevr

kritikuje urbanizam, koji definie kao spoj ideologije i prakse pod patronatom drave i
trita, otuda se urbanizam manifestuje kao urbanizam klase koja uspostavlja vlast nad
prostorom. Po Lefevru, postoji ideoloka dimenzija antisegregacionistikih nastojanja, koja
u praksi vodi segregaciji, razliitim tipovima geta: Jevreja, crnaca, radnika, intelektualaca.

Kastels je tvrdio da su gradski problemi u monopoloistikom dravnom kapitalizmu vezani

za kolektivnu potronju (stanovanje, saobraaj, zelenilo, kolska, zdravstvena i druga
oprema). Kastels definie urbano planiranje kao intervenciju politikog nad ekonomskim
na nivou jedne specifine socio-prostorne jedinice, u cilju regulacije procesa reprodukcije
radne snage (potronja) i reprodukcije sredstava za proizvodnju (proizvodnja), nadilazei
nastale kontradikcije u optem interesu drutvene formacije kojoj osigurava odravanje.

Urbano planiranje locira u podruje politike kojom dravni aparat otklanja probleme
reprodukcije radne snage nastale logikom krupnog kapitala, budui da se cena socijalne
infrastrukture i usluga kolektivne potronje (stanovanje, zdravlje, obrazovanje, kolovanje,
transport) odreuju ispod trine u ovom smislu Kastels i definie grad kao rezidencijalnu
jedinicu radne snage odnosno jedinicu kolektivne potronje. Jedna od sredinjih tema
Kastelsovog prouavanja urbane politike jesu gradski socijalni pokreti.

8
70-ih godina 20-og veka pojavljuje se knjiga Dejvida Harvija Drutvena pravda i grad. On
je jedan od najistaknutijih predstavnika neomarksistikog pristupa u SAD-u. Na Harvija je
veliki uticaj imala Lefevrova misao. Smatra da je pojam nain proizvodnje suvie opti za
ispitivanje odnosa urbanizma i drutva, pa predlae pojam nain ekonomske integracije
(reciprocitet, redistribucija i trite). On kljunim smatra pojam viak vrednosti.

Harvijev koncept rente3 omoguava dopunu Marksove teze o krizi prekomerne

akumalacije kapitala u industrijskom sektoru (ulaganja u novu tehnologiju i rezultirajue
promene organskog sastava kapitala). Diferencijalna renta izraava se kroz to da lokacija
moe da smanjuje trokove i poveava dobit - to vremenom podie vrednost lokacije
odnosno utie na porast rente. Postoje 2 tipa diferencijalne rente: Prvi tip razlika dobiti
koju proizvodja moe ostvariti na datoj lokaciji i dobiti koja se moe ostvariti na najgoroj
lokaciji; Drugi tip - razlike u nivou rente na istoj lokaciji pre i posle investicija (podiu
uslove produktivnosti u odnosu na prethodno stanje).

Tako je lociranje industrijskih firmi u novo okruenje motivisano ostvarivanjem viih

profita, ali privremene lokacione prednosti (uteda u transportnim trokovima, ceni rada i
sl) uskoro nestaju zbog porasta rente (trokova nadoknade vlasnicima zemlje) odnosno
porasta konkurencije na datoj lokaciji. U vremenima krize industrijskog sektora kapital se
preusmerava iz primarnog toka (industrijske proizvodnje) u sekundarni (investicije u fiksni
kapital - nekretnine) - olakano politikom drave poreske olakice, specijalni kreditni
aranmani - omoguilo nove investicije i pospeilo potranju odreenih industrijskih
proizvoda.... fordistiki model - uloga drave kao kreatora tranje da bi se reio
problemi prekomerne akumulacije u industrijskom sektoru .... doprinos i politikoj
stabilnosti stvaranjem velikog dela stanovnitva sa kreditnim obavezama.

Primer velikog preusmeravanja kapitala na sekundarni tok - suburbanizacija u SAD nakon

1945, koju je politika drave podrala sistemom poreskih olakica na kupovinu kue, to je
uslovilo porast tranje za industrijskim proizvodima poput kola, aparata za domainstvo i
sl.. Kako dolazi do krize u strategiji sekundarnog toka investicija? Stvaranjem ogromne
koliine fiksnog kapitala ija se prometna vrednost smanjuje i koji moda nee odgovarati
potrebama budueg rasta kapitala.

Harvijev doprinos urbanoj sociologiji-usmerio analitiku panju na vlasnike zemlje - borba

nosioca upotrebne i prometne vrednosti, ukazao na potencijalno razliite interese aktera
koji prisvajaju znaajan profit po osnovu lokacionih specifinosti: vlasnika fabrike, bankara
koji investira u nekretnine, developera koji kreira nov rezidencijalni ili komercijalni sadraj
grada (gradske vlasti).

21. BITNA OBELEJA NEOVEBERIJANSKOG PRISTUPA GRADU

Neoveberijanski pravac se razvio preteno u V. Britaniji krajem 60-ih i poetkom 70-ih,

a esto se oznaava i kao urbani menaderijalizam. Ovaj pristup primarno se usmerava na
analizu reavanja urbanih problema kroz urbani menadment.

Rej Pal kao najizrazitiji predstavnik ovog pravca u Velikoj Britaniji polazi od Veberovog
pojma:

3
Renta - predstavlja pravo na budui prihod, zemljite ne stvara vrednost ali kao sutinski znaajan faktor proizvodnje ono omoguava
svom titularu da potrauje deo (vika) vrednosti od onoga ko proizvodi

9
 moi - sposobnosti da se nametne odreena volja ak i protivno eljama drugih i
birokratije - racionalni tip autoriteta koji proistie iz uloge koju pojedinac obavlja i
pravnih normi koje tu ulogu odreuju u administrativnom sistemu.

On se fokusirao na ulogu lokalne dravne birokratije koja, pored trita, kreira distribuciju
urbanih resursa.

Kljuni resursi:
1. Zemljite;
2. Kapital (humani, socijalni, kulturni);
3. Izgraena sredina (stanovi, poslovni i proizvodni objekti);
4. Socijalna infrastruktura (saobraaj, obrazovanje, zdravstvo, rekreacione
povrine).

Vremensko-prostorna ogranienje odreuje dostupnot ovih resursa. Takoe, socijalna

ogranienja vode socijalnim sukobima. Dakle, univerzalno obeleje grada je retkost
resursa, a uloga drave je presudna za ivotne anse stanovnika grada, kao u
kapitalistikom, tako i u socijalistikom drutvu.

Teite urbane sociologije treba da bude na radu urbanih menadera kao nosilaca
odluka o gradskim resursima, i na socijalnim napetostima koja se na ovom podruju
ispoljavaju.

Kritike - nedovoljno precizno odreenje uloge menadera, ciljeve i vrednosti kojima se oni
rukovode - stepen autonomije njihove moi.

Odgovor na kritike, Pal je ulogu urbanih menadera odredio kao posrednika izmeu
javnog i privatnog sektora, kao posrednike izmeu centralne drave i graana.

Sanders istie da je Pal jasno ukazao da drava ne funkcionie nuno u skladu sa

kapitalistikom logikom jer se urbana politika posmatra, kao podruje u kome postoji
mogunost modifikacije socijalnih nejednakosti kreiranih po osnovu pozicije na tritu
rada.

Reks i Mur su analizirali ulogu urbanih planera, menadera stanova u javnom sektoru.
Reks je uveo pojam stambene klase da bi dokazao kako razliite grupe nemaju jednak
pristup odreenim tipovima stanovanja. Sanders smatra da je pojam stambene klase
bitan jer dokazuje da se socijalne nejednakosti i politike borbe za potroake resurse,
razlikuju od klasnih nejednakosti i borbi.

Sanders izdvaja znaaj podela u sektoru potronje. Osnovna hipoteza je da je uloga

drave u britanskom drutvu posle rata uslovila novu drutvenu podelu na aktere koji se u
sferi potronje oslanjaju na javni sektor i na one koji se oslanjaju na trite i
samostalno zadovoljavaju potrebe.

Vlasnici stanova i korisnici javnog rentalnog stanovanja su drutvene grupe sa

suprotstavljenim interesima. Prvima odgovaraju niske kamatne stope na hipotekarne
kredite, poreske olakice na njih i visok nivo inflacije cene stanova, a drugi podravaju
budetska izdvajanja za subvencije i investicije u javni rentalni sektor. Ove razlike postaju
uzronici stvarnih politikih razlika.

Takva podela je suprotna klasnoj podeli gde manjina iskljuije veinu iz svoje moi i
privilegija.
10
 22. LEFEVROV POJAM URBANOG DRUTVA I PRAVA NA GRAD

Glavne Lefevrove ideje koje e kasnije biti razloene:

urbanizacija je kraj i smisao industrijalizacije, urbano je totalitet koji se ne moe
obuhvatiti parcijalnim naukama
znaaj politike ekonomije prostora ili prostorne ekonomije (privatna svojina nad
zemljom) - bez zapadanja u ekonomizam
otkrivanje drutvenih snaga, strategija i ideologije koji odreuju tokove savremene
urbanizacije manipulacijom radnike klase
kritika birokratske i tehnokratske racionalnosti, ideologije, sociologije, urbanizma
kao ideologije prakse
razlikovanje diferencijalnog od segregacionistikog karaktera gradskog ivota i
opredeljenje za diferencijalno
shvatanje grada kao dela (umetnikog) i kao projekcije drutva u prostoru-totalitet
insistiranje na postojanju centra i centralnosti-urbanizam kao mesto susreta,
dokolice, sveanosti nasuprot tom industrijskom centru u kome je bogatstvo,
ekonomija...
kritika zvaninog urbanizma kao meavine ideologije prakse (dirigovani urbanizam)
politizacija urbanih pitanja (pravo na grad)

Lefevrova dela su: ''Pravo na grad'', ''Od ruralnog ka urbanom'', ''Proizvodnja prostora''.
On smatra da GRAD projektuje itavo drutvo: strukturu, institucije i vrednosti
(nadgradnju).

Grad treba posmatrati na 3 nivoa:

1. Globalni nivo- dominantan uticaj kapitalistikog naina proizvodnje,
2. Meoviti nivo- grad kao posrednik izmeu drutva, drave, moi, znanja.
3. Privatni nivo- svakodnevni ivot graana, stambene etvrti.

U Lefevrovom delu postoje 3 epohe: agrarna, industrijska i urbana. Shodno tome postoje i
2 kritine faze (dvostruka kriza grada!):
1. kada je industrija sebi podredila selo
2. kada urbano drutvo prevazilazi industrijsko.

U 16.v grad stie prednost nad selom to oznaava raanje urbane stvarnosti

Industrija se pojavila kao ne-grad i anti grad. Ona je tu koristila izvor energije, radnu
snagu, sirovine. Ona ini da gradovi rastu prekomereno, zemljite postaje roba. U poetku
je locirana izvan gradova (fabrike), a posle se pribliava centrima gde biva koncentracija
kapitala.

Suoavamo se sa dvostrukim procesima - industrijalizacija i urbanizacija; rast i razvoj;

ekonomska proizvodnja i drutveni ivot.

Industrijsko drutvo prouzrokuje urbanizaciju. Kvantitativni rast proizveo je kvalitativnu

pojavu sa novom problematikom - urbanom problematikom.

Bilo je gradova i u industrijskom i u agrarnom dobu. Grad je od poetka agrarnog doba bio
ljudsko ostvarenje. Grad je prostorni objekat koji zauzima jedan teren i odreen poloaj i

11
treba ga prouavati kao predmet pomou razliitih tehnika metoda: ekonomskih,
politikih, demografskih.

Grad je posredovanje izmeu bliskog i dalekog poretka. Bliski je poredak okolnog sela koje
grad eksploatie, a daleki poredak je poredak drutva u celini (robovski, feudalni,
kapitalistiki).

Lefevr konstatuje krizu grada iji je uzrok u odnosu centara moi prema gradu. Grad slui
stvaranju kapitala jer najbogatije grupe danas odreuju tokove urbanizacije. Kriza grada
nastaje slomom konkurentskog kapitalizma.

Moderni grad pojaava eksploataciju radnike klase i svih nevladajuih klasa, jer je
centar odluivanja. Meoviti nivo grada sadri trgove, ulice, zgrade. Privatni nivo nastaje
u 19.v i oznaava prosto stanovanje gde je ljudsko bie ogranieno prostim funkcijama
(jesti, spavati, mnoiti se).

'Urbano'' je pogodniji izraz nego ''grad'' koji jo samo ima istorijsko postojanje. Cilj
urbanog, koje postoji virtuelno, je ponovno prisvajanje od strane oveka njegovih uslova
u vremenu i prostoru. Urbano drutvo je drugo ime za postindustrijsko drutvo! Urbano
drutvo je forma susreta i okupljanja svih elemenata drutvenih ivota, simbola i kulturnih
dela. Ono to je bitno je okupljanje i istovremenost mnotva stvari, ljudi, znakova.
Namee se centralnost (trgovaka, simbolika...).

Vreme i prostor urbanog drutva postaju diferencijalni. U tom prostoru se razlikuju 3

mesta:
1. Izotopije - homologni prostor koji ima analogne funkcije ili strukture
2. Heterotopije - kontrastni prostori i napetosti
3. Utopije - ostalih mesta i ne-mesta(znanja i moi).

ZAKLJUAK: Lefevr smatra da je urbanizam udna meavina ideologije i prakse pod

patronatom drave i trita.

Kritikuje funkcionalni grad i kae da je to ZO tehnika primenjena na oveka. Monotonija i

dosada cirkuliu u tim zajednicama. Urbanisti zanemaruju funkcije ulice kao mesta susreta
kao i njenu simboliku funkciju koju proizvode spomenici. Ne treba pomagati segregaciju
odvajanjem mesta rada, ivota, saobraaja, dokolice.

Pravo na grad je pravo na urbani ivot, na urbano kao na obnovljenu centralnost

(mesto susreta i razmene i prioriteta upotrebne vrednosti).

Radnika klasa je nosilac urbane strategije, jer je rtva segregacije. Tu postoji problem
pasivnosti jer je ona pod ideolokim pritiskom, kojim se kvantitativno namee kao
vrednost, a kvalitativno potiskuje.

23. POJAM URBANOG GRAANSTVA

Razvoj monog civilnog drutva pretpostavlja socijalni prostor koji nastaje izmeu
privatnot i javnog sektora kroz koji individue razvijaju svoj kapacitet kao graani.

12
 Javni prostor i dalje se smatra teritorijom grada koja je od sutinskog znaaja za
stvaranje graanskog identiteta, prostor u kome se ljudi razliitih karakteristika susreu na
relaciji dnevnih potreba i obavljaju razliite aktivnosti, uestvuju u udruenjima kroz koje
realizuju svoja prava i odgovornosti.

Ako je razvoj graanskog drutva bitno vezan za gradski prostor, porast socioprostorne
mobilnosti, te dominacije tokova nad urbanitetom, svakako predstavljaju njegove znaajne
prepreke.

U okvirima koncepta nacionalnog graanstva, graanska akcija i politika participacija

direktno se realizuju na lokalnom nivou, te lokalna vlast i urbana politika predstavljaju
najneposredniju kolu graanstva. Adekvatnost ovog koncepta sve vie dovode u pitanje
reskaliranja moi, reteritorijalizacija moi i peorijentacije moi.

Obnova interesa za graanstvo kree se od liberalnog ka komunitarnom polu, dok prvi

naglaava imid graanina kao potroaa drugi se fokusira na lanstvo u zajednici kao
osnov graanstva. Paradoks se krije u pitanju kako reavati pitanja od zajednikog
interesa ako je graanski status sveden na konzumerizam, a upravljanje gradom na
olakavanje trinih opcija.

Forme graanstva kojima se pokriva sadraj pojma urbanog jesu:

1. kultura graanstva pravo svih graana na punu kulturnu participaciju;
2. manjinsko graanstvo pravo da se ue u drugo urbano drutvo i da se u njemu
ostane uz odreene odgovornosti i prava;
3. ekonomsko graanstvo prava koja ne pripadaju graanima ve preduzeima.

24. SANDERSOVA I KASTELSOVA GLEDITA O PREDMETU ISTRAIVANJA

URBANE SOCIOLOGIJE

Poetkom 70-ih Kastels se zalagao za razmatranje sukoba i procesa odluivanja kao

odreenih elemenata organizacije gradskog prostora. U protivstavu sa vladajuom
''urbanom ideologijom'', Kastels je u delu Urbano pitanje (1975) tvrdio da su gradski
problemi u monopolistikom dravnom kapitalizmu vezani za kolektivnu potronju
(stanovanje, saobraaj, kolska i zdravstvena usluga, zelenilo..).

Predmet urbane sociologije jeste urbano planiranje koje definie kao ''intervenciju
politikog nad ekonomskim na nivou jedne specifine socio-prostorne jedinice, u cilju
regulacije procesa reprodukcije radne snage (potronja) i reprodukcije sredstava za
proizvodnju (proizvodnja), nadilazei nastale kontradikcije u optem interesu drutvene
formacije kojoj osigurava odravanje''.

Na taj nain on urbano planiranje locira u podruje politike i zalae se za prelaz od

evidencije potreba ka sociologiji politikih procesa ugraenih u upravljanje kolektivnom
potronjom. Taj tip inervencije zavisi od aktera, tj. drutvenih klasa koje su u igri.

U knjizi Grad i drutveni pokreti, Katels gradske i socijalne pokrete vidi u protivrenosti
izmeu zahteva da se neophodna radna snaga koncentrie u gradske centre i
nerentabilnosti sredstava kolektivne potronje koji su neophodni za njenu reprodukciju.
Znaaj pokreta video je u njihovom doprinosu svesti o tome da se na podruju
socijalizacije potronje interesi razliitih drutvenih slojeva podudaraju sa radnikom
klasom.

13
Sanders je smatrao da je njegova teorija o gradu ograniena jer teite na potronji
zanemaruje vanost drugih procesa. Problematina je i sama teorija potronje jer fokus na
urbanom prostoru zanemaruje druge aspekte bitne za dravni kapitalizam koje nisu
prostorne (npr.subvencije i poreske olakice).

Sanders smatra da bi se urbano pitanje moglo definisati kroz tenzije koje nastaju izmeu
interesa baziranih na proizvodnji i onih na potronji, lokalnih i centralnih nivoa vlasti,
potreba i socijalnih prava naspram profita i privatnog vlasnitva.

Tip politike kojom se mobiliu interesi potronje odnosno proizvodnje

1. Politika zasnovana na izbornoj demokratskoj proceduri (svet parlamenta,
peticija, grupe za pritisak) usmerena prvenstveno na interese potronje i kvaliteta
ivota
2. Zatvorenije sfere korporativnog posredovanja, sa kljunim interesima
proizvodnje, direktno predstavljene i involvirane u kreiranje drave politike.

Druga dimenzija - nivo upravljanja na kome se odreena politika sprovodi, sa kljunim

pitanjem kako uskladiti korporativistike ekonomske strategije i pritisak graana. Efikasan
nain je pomeranjem kljunih servisa za proizvodnju na vie nivoe upravljanja a resurse
potronje na nie nivoe.

Menaderska autonomija, pak, najvea je u distribuciji servisa koji su od malog interesa

za osnovne aktere u proizvodnji, i to na nivou na kome oni (menaderi) delaju izvan
dosega direktnog uticaja potroaa (dakle, ne na neposredno lokalnom nivou).

Sanders je smatrao da prostorna zajednica ne moe biti teorijski predmet urbane

sociologije, ve da to mogu biti socijalni procesi koji su generisani razliitim prostorima.
Gradski prostor je dakle kontekstualna varijabla koja utie na socijalne procese. Odsustvo
teorijskog predmeta moe biti problem za urbanu sociologiju, ali znaaj koji prostor ima
ini neosnovanim svaki neprostorni socioloki pristup.

Sevid i Vord smatraju da poreenje Sandersovog i Kastelsovog rada ukazuje na

promenu predmeta istraivanja urbane sociologije - od kolektivne ka privatizovanoj
potronji. Osim razlika u teorijskom pristupu, Kastels nastoji da teorijski osvetli urbanu
politiku u periodu relativno jake drave blagostanja tokom 70-ih, dok Sanders reflektuje
promene urbane politike s restrukturisanjem drave blagostanja.

25. HARVIJEVO TUMAENJE TOKOVA KAPITALA I NOVE SOCIJALNE

GEOGRAFIJE

Harvi pojam urbaniteta posmatra iz ire istorijske perspektive smatrajui da se

dihotomija urbano-ruralno ne moe poistovetiti sa dihotomijom moderno-tradicionalno, jer
se gradski ivot tokom istorije na razliite naine razlikovao od seoskog.

On izraava sumnju da je pojam ''nain proizvodnje'' suvie opti za ispitivanje odnosa

urbanizma i drutva i predlae pojam ''nain ekonomske integracije'' u cilju
konkretizacije istraivanja. Ipak, kljuan pojam jeste ''viak vrednosti'' jer pojmu
urbanizma daje dovoljno irok okvir zbog injenice da su gradovi nastali koncentracijom
proizvedenog vika.

14
Harvi je smatrao i da se trite zasniva na relativnoj retkosti dobara koja se velikim delom
drutveno stvara. Stoga su liavanje, prisvajanje i eksploatacija njegova nuna obeleja.

U delu Granice kapitala poetkom 80-ih razvija stav da koncept rente omoguava
dopunu Marksove teze o krizi prekomerne akumalacije kapitala u industrijskom sektoru.

Renta - predstavlja pravo na budui prihod, zemljite ne stvara vrednost ali kao sutinski
znaajan faktor proizvodnje ono omoguava svom titularu da potrauje deo (vika)
vrednosti od onoga ko proizvodi.

Diferencijalna renta - lokacija moe da smanjuje trokove i poveava dobit - to

vremenom podie vrednost lokacije odnosno utie na porast rente. Imamo 2 tipa:
razlika dobiti koju proizvoa moe ostvariti na datoj lokaciji i dobiti koja se moe
ostvariti na najgoroj lokaciji
razlike u nivou rente na istoj lokaciji pre i posle investicija (podiu uslove
produktivnosti u odnosu na prethodno stanje)

Lociranje industrijskih firmi u novo okruenje motivisano ostvarivanjem viih profita, ali
privremene lokacione prednosti (uteda u transportnim trokovima, ceni rada i sl)
uskoro nestaju zbog porasta rente (trokova nadoknade vlasnicima zemlje) odnosno
porasta konkurencije na datoj lokaciji.

U vremenima krize industrijskog sektora kapital se preusmerava iz primarnog toka

(industrijske proizvodnje) u sekundarni (investicije u fiksni kapital-nekretnine).

Prekomerna koliina fiksnog kapitala, ne odgovara potrebama budueg rasta kapitala. Kao
to kriza prvog sektora uslovljava masovno unitenje industrijskog kapitala, i u
sekundarnom se obezvreuju fiksni kapital (primer su naputeni lokali i bankrot gradova).

Reenje se pokuava nai u novim podrujima za investiranje to uslovljava da gradovi i

druge prostorne jedinice belee cikline uspone i padove. Harvi tvrdi da uvek kada se
promene uslovi proizvodnje i cirkulacije kapitala (nove tehnologije, nove mogunosti
prevoza...), stvara se i nova socijalna geografija.

Otuda on pesimistiki zakljuuje da upotreba kreditnih kartica i teritorijalne ekspanzije

dovode do potpunog razaranja koje se namee kao reenje tj. do take gde je samo
totalna destrukcija masovnih razmera potrebna da bi se postigla potrebna devaluacija
kapitala i (re)uspostavili uslovi profitabilnih investicija.

Neto pozitivnija interpretacija - iako tada dolazi do umanjenja prometne vrednosti

investicija to ne mora da odgovara padu upotrebne vrednosti to postaju jeftine premise
daljeg razvoja kapitalistikih firmi (ukljuujui i investicije poput puteva, poslovnog
prostora, mostova, itd.)

26. POJAM GLOBALNOG GRADA I KONCEPT SVETSKIH GRADOVA

Teorije globalnog grada i svetskog grada, se uopteno usmeravaju na Zapad pa se i

njihovo shvatanje urbaniteta zasniva na iskustvu male grupe, uglavnom zapadnih gradova.
Gradovi koji se nalaze izvan Zapada procenjuju se u odnosu na unapred odreene
standarde. To je pogled odozgo.

15
Koncept svetskih gradova sugerie vei stepen meuzavisnosti gradova u raznim
delovima sveta po principu horizontalnog umreavanja, s tim to principi nejednakosti i
hijerarhijskog odnosa meu njima nisu iskljueni.
Svetski gradovi spajaju regionalne, nacionalne i internacionalne ekonomije u
globalnu ekonomiju.
Svetski gradovi se mogu poreati po hijerarhiji u skladu sa ekonomskom moi
kojom raspolau. Meusobna konkurencija i spoljanje okolnosti oblikuju njihovu
poziciju na lestvici.
Populacije koje su iskljuene iz podruja svetskih gradova i globalnog kapitalizma su
ekonomski irelevantne.

Ovaj koncept blisko je povezan sa teorijom svetskog sistema, samo to je kategorizacija

zemalja na centar, periferiju i poluperiferiju u ovom sluaju preneta na analizu gradova.

Takoe, na ovaj koncept znaajno je uticala studija Saskije Sasen koja je ponudila termin
''globalni gradovi'' kojim nastoji da obuhvati kljune karakteristike savremene faze
svetske ekonomije: globalno organizovanje i sve transnacionalniju strukturu kljunih
elemenata globalne ekonomije. ''Globalni gradovi su centri servisiranja i finansiranja
internacionalne trgovine, investicija i kontrolnih funkcija''.

Intenzitet interakcija izmeu ovih gradova i ostvareni obim razmene su u porastu

naroito putem finansijskih trita, trgovine uslugama i investicija. Istovremeno
poveavaju se nejednakosti u koncentraciji stratekih resursa izmeu ovih i drugih
gradova u zemljama na ijim se teritorijama nalaze.

Prema Saskiji Sasen, kljuni momenti savremene ekonomije su karakteristini po

tome to su locirani u vie zemalja pa su u tom pogledu transnacionalni. Stoga, to
ukazuje na nastanak, makar u zaetku, transnacionalnog urbanog sistema.

Paralelno sa ovim procesima, postoji ogromna teritorija koja postaje sve vie periferna,
sve vie iskljuena iz glavnih ekonomskih procesa - propadanje nekada vanih industrijskih
i lukih gradova.

Ono to je takoe znaajno jeste da se i unutar globalnih gradova uoava nova

geografija centralnosti i marginalnosti. Velike investicije u nekretnine i
telekomunikacije odlaze u centralna podruja globalnih gradova, dok su gradska podruja
s niskim dohotkom liena resursa. Raste jaz u visini prihoda izmeu visoko obrazovanih i
nie obrazovanih ak i kada rade u istim sektorima ekonomije.

Finansijski sektori ostvaruju superprofite, dok industrijski jedva preivljavaju....Na

kraju kae da su ovi trendovi prisutni u veem broju velikih gradova nekih od zemalja u
razvoju koje su integrisane u globalnu ekonomiju.

27. RAZLIKE U KONCEPTIMA GLOBALNOG I INFORMATINOG GRADA

Kastels ire od globalnog grada odreuje koncept informatikog grada i kae da je to

je urbani izraz cele matrice determinanti informatikog drutva (kao to je i industrijski
grad izraz ind. drutva).

Na taj nain Kastels postavlja znaaj tehnolokih promena u iri kontekst socioprostornih
struktura (tehnoloka revolucija omoguava sutinski novu strukturnu komponentu
16
drutva). Globalna ekonomija reprodukuje nejednaku integraciju gradova u globalni
sistem, tj. vodi ka novoj formi reprodukcije zavisne urbanizacije u kapitalizmu.

Nova internacionalna podela rada koja nastaje u informatikom drutvu vodi na

svetskom nivou ka tri stimulativna procesa:
1. Osnaivanje metropolitenske hijerarhije u itavom svetu uz pomo postojeih
uporinih centara;
2. Opadanje starih industrijskih regiona koji nisu bili uspeni u transformaciji ka
postindustrijskoj (informacionoj) ekonomiji. To ne znai da su svi stari industrijski
centri osueni na propast. Primeri Dortmunda i Barselone to negiraju.
3. Pojava novih regiona (Andaluzija) ili novih zemalja (poput azijskog Pacifika) kao
dinamikih ekonomskih centara, koji privlae kapital, ljude i robe stvarajui novu
ekonomsku geografiju.

U novoj ekonomiji produktivnost i konkurentnost gradova i regiona zavise od

njihove sposobnosti da kombinuju informacione kapacitete, kvalitet ivota i povezanost u
mrei glavnih metropolskih centara na svetskom nivou.

Nova prostorna logika, koja je karakteristina za informatiki grad, je odreena

dominacijom prostora tokova (roba, informacija, kapitala) pre nego dominacijom mesta.
Proces usled koga prostor tokova potiskuje prostor mesta simbolizuje sve veu
diferencijaciju moi i iskustva, sve vee razdvajanje znaenja i funkcije.

Informatiki grad je istovremeno i globalni grad jer artikulie upravljake funkcije

globalne ekonomije u mrei centara procesiranja informacija.

Informatiki grad je i dualni grad. Uzrok ove pojave je tendencija informacione

tehnologije koja zanimanja generie u skladu sa informatikim sposobnostima razliitih
socijalnih grupa. Npr. angaovanje iseljenika na manje vrednim poslovima ima tu
tendenciju da osnai dualizaciju urbane socijalne strukture. Takoe sukob mlai-stariji, po
etnicitetu, obrazovanju...sve to moe stvoriti talas socijalnih tenzija.

Time dolazimo do dualizma naeg doba, tj. kosmopolitizam elite koja je povezana sa
celim svetom nasuprot tribalizmu lokalnih zajednica. Iako obe grupe pripadaju globalnom
gradu, drugi su iskljueni iz kontrole tokova...Na taj nain su informatiki, globalni i dualan
grad vrsto povezani, inei tako pozadinu urbanih procesa u glavnim metropolskim
centrima.

Osnovni problem je nedostatak komunikacije informacione elite i ostalih, kao i postojanje

sve dublje krize identiteta. Odvajanje funkcija i znaenja, preneto na tenziju prostora
tokova i prostora mesta, moglo bi postati izvor novih urbanih kriza.

Kastels prihvata koncept globalnih gradova, ali istie da su informatiki ujedno i globalni u
tom smislu to najvei gradovi najrazvijenijih zemalja postaju inf. gradovi, ime se
pojaava njihov globalni znaaj i upravljaka funkcija.

Vano zapaanje Sasenove je da poloaj globalnih gradova poiva na industrijskoj

osnovi koja nije nuno nacionalna daje ovim gradovima ekonomsku samostalnost u
odnosu na dravu. U tom pogledu oni se razlikuju od ostalih gradova urbanog sistema
zemlje na ijoj se teritoriji nalaze, jer nekada vani industrijski centri gube znaaj i
ekonomski propadaju i u najrazvijenijim zemljama.

17
 28. KONCEPT OBINIH GRADOVA

Umesto pojmova globalni i svetski grad, Robinsonova predlae upotrebu pojma obian
grad.

Ako se globalni grad postavi kao cilj, to moe lako predstavljati propast za veinu gradova.
Obini gradovi shvataju se kao raznoliki, kreativni, savremeni i osobeni, s mogunou
da osmisle svoju sopstvenu budunost i karakteristine oblike urbaniteta.

Kategorizacija gradova i podela oblasti urbanih studija imale su prilian uticaj na nain
shvatanja svih gradova sveta i doprinele su da se ogranii delokrug imaginacije u odnosu
na moguu budunost gradova. Ovo vai i za one gradove koji su oznaeni kao globalni i
za one koji su van mape urbanih prouavanja.

Smatra se da su najvei svetski gradovi globalni gradovi. Ovaj pristup je povezan sa

teorijom svetskog sistema prema kojoj zemlje irom sveta zauzimaju mesto u okviru
hijerarhije svetske ekonomije i napreduju po kategorijama (centar, periferija,
poluperiferija).

Kategorizacija drava je dakle preneta na gradove. Meutim, mogue je da bi i ti

gradovi, navodno na vrhu globalne hijerarhije, takoe imali koristi da su ih zamiljali kao
obine.

Viestrukost ekonomskih, drutvenih i kulturnih mrea, koje ine ove gradove, mogla bi se
iskoristiti da se osmisle mogui putevi unapreenja uslova ivota i ekonomskog rasta u
celom gradu.

Sasen koristi termin globalni grad da bi analizirala ono to je prema njenom miljenju
posebno obeleje sadanje faze svetske ekonomije: globalno organizovanje i sve
transnacionalnija struktura kljunih elemenata globalne ekonomije.

Kategorija globalnog grada je bazirana na nekoliko ekonomskih aktivnosti prisutnih u

nekolicini gradova.

Problem sa ovom teorijom je to izbacuje iz analize veinu svetskih gradova. Saskija

Sasen smatra da se funkcije upravljanja i kontrolisanja globalne ekonomije takoe odvijaju
i u nekada perifernim gradovima koji koordiniu globalno investiranje, finansijske i
poslovne usluge na regionalnom nivou (Toronto, Sidnej, Mexico City)

29. POJAM PREDUZETNIKOG GRADA - 30. POSTMODERNI GRAD

- 31. KOMPARACIJA MODERNOG I POSTMODERNOG GRADA

Poslednjih godina dolazi do bitnih promena u polju urbane politike, najkrae pomeranje od
preteno socijalne ka trinoj potpornoj urbanoj politici.

Jaanje REGULATIVNE uloge gradova posebno na polju ekonomskog razvoja postaje

znaajan cilj ne samo lokalnih ve i nacionalnih i irih regionalnih projekata.

Savremeni koncepti razvoja gradova odreeni su promenama u organizaciji kapitalistikog

sistema od fordistikog ka postfordistikom tipu, te su koncepti preduzetnikog grada i
postmodernog grada odreeni istim makrodimenzijama.
18
Koncept preduzetnikog grada se bavi podsticanjem inovativnih strategija
ekonomskog razvoja kroz saradnju lokalne vlasti sa privatnim sektorom i civilnim
drutvom kao i promenama u sferi socijalne odgovornosti javnog sektora u kontekstu
privatizacije, deregulacije i decentralizacije.

Koncept posmodernog grada podrazumeva ove promene a naglasak stavlja na mesto i

znaaj koji kultura ima u ekonomskoj promociji grada, te ulogu gradskog prostora
potrosnje i urbanih stilova ivljenja kao bitnih aspekata socijalne integracije kojase
ostvaruje kroz konzumerizam.

Saradnja javnog i privatnog sektora

Saveznitvo lokalne vlasti sa drugim agentima privatnog sektora predstavlja pokuaj

uspostavljanja podele rada izmeu institucija lokalne vlasti i ekonomskih aktera zbog toga
to kvalitet ivota graana sada direktnije zavisi od proizvodnih dobara koncentrisanim u
privatnim rukama, ijim ekonomskim uinkom lokalna vlast ne moe upravljati ali to
odreenim merama moe indukovati.

Okvir reformisanja urbane politike ima tri procesa:

1. Privatizacija odnosi se na kompleks mera kojima se umanjuje uloga javnog
sektora, a poveava uloga privatnog sektora u svim segmentima urbanog sistema
(stanovanje, zemljite). To ne podrazumeva iskljuivo transformaciju odgovornosti
za odreene aktivnosti sa javnog na privatni sektor ve reformisanje samog javnog
sektora uvoenjem principa koju su nekada bili iskljuivo vezani za biznis.
2. Deregulacija kroz promene zakonskog, finansijsko institucionalnog okvira se
redefinie uloga aktera javnog sektora u domenu zatite opteg interesa. O ne
podrazuva povlaenje drave ve promenu njene uloge od primarnog pruioca
servisa ka regulisanju i podrci njihovog obezbeivanja ukljuivanjem privatnih firmi
u aktivnosti koje su do tada bile u monopolu drave.
3. Decentralizacija prenos veeg broja nadlenosti na nivo lokalne vlasti jer lokalne
vlasti lake, bre i kvalitetnije prepozna konkretne potrebe stanovanja i na njih
adekvatnije odgovara od udaljene i birokratizovane centralne vlasti.

U polju urbane politike razlike izmeu projekata URBANE OBNOVE i URBANE

REVITALIZACIJE ukazuju da ove promene vode podreivanju socijalnih ciljeva
ekonomskim.
1. tip URBANE OBNOVE karakteristian za 1960-e i 1970-e cilj je obnova
stambenih kvartova siromanih, etnikih manjina, kroz podizanje kvaliteta ivotnog
maksimuma stanovnitva prvenstveno poboljanjem infrastrukturalne opremljenosti
i kvaliteta stanova.
2. tip URBANE REVITALIZACIJE od 1980-ih siromana i naputena industrijska
podruja se konvertuju u rezidencijalne i poslovne centre luksuznih sadraja.
Ulaganje lokalnog novca za projekte urbane revitalizacije biva sve vie rukovoeno
globalnom ekonomskom racionalnou, a ne lokalnim potrebama.

Pionirska i komercijalna dentrifikacija

19
U fordistikom sistemu uloga javnog sektora bila je da popuni praznine koje je nainio
privatni sektor. Javni sektor su karakterisali birokratski principi, kriterijum procedure, a ne
rezultat (efikasnost).

Meutim nije sve tako kako bi trebalo da bude. Posebno je problematina izgradnja
partnerskog poverenja jer se javni sektor kritikuje od strane privatnoh za nedostatak
brzine i preduzetnosti, a privatni od strane javnog za nedostatak iskrenog angamana.

Istovremeno sa velikim prosperitetom veliki gradovi se suoavaju sa porastom dugotrajnije

nezaposlenosti, raskoraka u dohotku, razlika u obrazovanju i vetinama sa pogoravanjem
zdravlja i oekivanog trajanja ivota najsiromanijih. Ove promene prati izmena u
percepciji socijalnih problema, od fokusa na siromanima ka pitanjima socijalne
iskljuenosti.

U fokusu su tri dimenzije iskljuenja:

1. sa trita rada;
2. iz graanskog statusa (socijalna prava);
3. iz zajednice (recipronih odnosa).

Povean rizik od siromatva i socijalne iskljuenosti u urbanim sredinama proistie iz viih

trokova ivota od prosenih iz nedostatka ili umanjenih mogunosti samoprovizije i
samopomoi i vee socijalne izolacije.

Ako se pojam socijalne iskljuenosti poima u znaenju osujeenih mogunosti da se ivi sa

ljudima i na mestima koja poveavaju anse za napredovanje, u bilo kojem smislu u kojem
ljudi ele da napreduju postaje opravdano fokusirati se na prostore u kojima je
koncentrisano stanovnitvo sa problemima. Susedstvo se time ukazuje kao kljuni prostor
u kome se odvija svakodnevni ivot u kojem ljudi ostvaruju pristum materijalnim i
socijalnim resursima, posredstvom kojih im postaju dostupne druge mogunosti.

Velika panja se poklanja aktivaciji socijalnog kapitala lokalne zajednice. Socijalni kapital
susedstva nije niti moe biti alternativa obezbeenju veih finansijskih sredstava ili javnih
servisa siromanim zajednicama, ve predstavlja sredstvo poveanja efikasnosti upotrebe
ovih resursa.

Postoji razlika izmeu gradova ija uprava sprovodi politiku privlaenja novih poslova
zasnovanu na kreiranju raznih povlastica investitorima i onih koji su angaovani u
inovaciji. U strktnom smislu preduzetniki je samo grad koji je institucionalno i
organizaciono opremljen tako da nudi privilegovan strateki prostor za inovaciju ime je
postigao kapacitet za preduzetniko delovanje.

32. REGULACIONA TEORIJA I URBANA POLITIKA

Regulaciona teorija postulira postojanje razliitih naina na koje je kapitalizam

regulisan. Odriva kompatibilnost proizvodnje i potronje generisana je kroz socijalne i
politike institucije, kulturne norme, ak i moralne kodove koji mogu produkovati takav
efekat. Kada se to dogodi oni ine reim regulacije.

Majer istie tri znaajne i meusobno povezane promene u upravljanju gradom u

postfordistikom reimu4.
4
Fordistiki reim-karakteristike (vidi power point)
20
 Prva je da su tradicionalne redistributivne politike zamenjene politikom trita
rada, dizajniranim da promovie fleksibilnost radne snage, a da se principi socijalne
politike redefiniu od univerzalnih normi masovne potronje ka fragmentovanom
sistemu provizije socijalne potronje, sa znaajnim naglaskom na formama
samopomoi.
Druga promena je da lokalna vlast u svoje aktivnosti ukljuuje i druge aktere iz
nevladinog i privatnog sektora, a
Trea proizilazi iz prve dve, i tie se nestajanja tradicionalno jasnih razlika
izmeu socijalne i ekonomske politike.

Preduzetniki grad- proaktivna promocija lokalnog ekonomskog razvoja od strane

lokalne vlasti u saveznitvu sa drugim agentima privatnog sektora.

Harvi pria o tranziciji od menaderske ka preduzetnikoj lokalnoj vlasti, koja radi

na iznalaenju novih formi kompetitivnog kapitalizma. U iskustvu gradova razvijenog sveta
primetan je pomak od tradicionalnih mera ka subvencijama koje se usmeravaju u veoj
meri na inovativne kapacitete lokalne industrije, na istraivanja, kao i na poslovne
projekte. Zemljite grada vie se ne nudi kao subvencija ve se strateki razvija sa
znaajnim fokusom na potencijalne domae resurse.

Redefinisanje gradskog imida postaje primarni zadatak, obeleen brisanjem svih

potencijalno negativnih elemenata njegove ikonografije (fizikog propadanja, militantnosti
industrijskog grada). Sve to vodi ka umanjenju tradicionalno jasnih razlika izmeu razliitih
oblasti politike (ekonom, socijalne, ekoloke, kulturne).

Promocija partnerstva javnog i privatnog sektora zahteva novi sistem pregovaranja i

koordinisanja razliitih interesa. Majer istie da se proces odluivanja sve vie dogaa
van tradicionalne institucionalne strukture lokalne vlasti, a da na upravljanje gradom sve
vei uticaj imaju razliiti akteri (predstavnici transnac. kapitala, poslovne asocijacije,
lokalna preduzea, banke, sindikati, univerziteti...)

Miel Basan navodi etiri tipa aktera bitnih za urbanu politiku, ne ograniavajui
prostorni nivo i opseg njihovog delanja:
1. politiari odreuju strateke ciljeve urbanog razvoja teei optimalnoj ravnotei
izmeu preduzetnikih ciljeva ekonomskog rasta i optijih ciljeva drutvenog
razvoja,
2. ekonomski akteri primarno iz privatnog sektora, zahtevaju odgovarajue
urbane resurse za obavljanje svojih aktivnosti;
3. strunjaci operacionalizuju strategije urbanog razvoja kroz prakse urbanog
planiranja imajui u vidu potrebe svih aktera urbanog razvoja;
4. graani kao multifunkcionalni korisnici grada

Geri Stoker ponudio je razradu pristupa regulacione teorije urbanom pitanju i koncepta
urbanog reima koji je iz toga ishodio. Primena regulacione teorije u istraivanju
urbane politike pruila je mogunosti razumevanja razliitih odgovora na urbane promene
pod uticajem globalne ekonomije, a Stoker posebno naglaava da je koncept urbanog
reima izazov ekonomskom determinizmu.

a) proizvodnja standardizovanih roba

b) ekonomija obima
c) masovna potronja
d) jaka socijalna drava i znaajna kolektivna potronja
21
 33. KONCEPT URBANOG REIMA

Reim se definie kao neformalna, ali stabilna koalicija kojoj pristup institucionalnim
resursima omoguava znaajnu ulogu u donoenju odluka. Njeni lanovi imaju komandne
moi, ali funkcionie zahvaljujui svesti o nunosti saradnje i meusobne zavisnosti.
Okree se od uskog fokusa na mo kao na pitanje socijalne kontrole ka razumevanju moi
ispoljene kroz socijalnu produkciju.

Da bi nam neki akteri bili efikasni partneri urbanog reima, moraju posedovati strateko
znaenje o socijalnim transakcijama tj sposobnost delanja na bazi tog znanja i
kontrolu resursa koja ih ini atraktivnim koalicionim partnerom. Dva kljuna partnera su
predstavnici lokalne vlasti i biznisa, ali se po potrebi ukljuuju i nosioci drugih interesa u
lokalnoj zajednici - manjine, organizovani rad. Ako je sposobnost upravljanja postignuta,
mo se moe uspeno praktikovati bez obzira da li postoji masovna politika podrka
politikim inicijativama ili ne. Graani se takoe mogu ukljuiti kada interesi projekta to
nalau.

etiri tipa reima:

1. Reim odravanja postojeeg stanja (dominantne politike elite),
2. Razvojni reim (saradnja privatnog i javnog sektora),
3. Progresivni reim srednje klase (briga o zatiti sredine),
4. Reimi koji se bore za poboljanje uslova ivota nie klase.

Oblici moi u urbanom reimu:

1. sistemska mo posedovanje resursa,
2. komandna mo mobilizacija resursa da bi se postigla dominacija nad interesima
drugih,
3. koaliciona mo akteri ne tee dominaciji ve pregovaraju na bazi autonomnih
polja moi,
4. mo socijalne produkcije poiva na potrebi za vostvom u kompleksnom
drutvu i sposobnosti odreenih grupa da u koaliciji obezbede vostvo koje je
rezultat sposobnosti da ree probleme i produkuju strukture sposobne za odreene
funkcije.

Miel Basan navodi etiri aktera bitnih za urbanu politiku:

1. politiki odreivanje stratekih ciljeva urbanog razvoja teei ravnotei izmeu
ekonomskih i ciljeva drutvenog razvoja, zatite javnog interesa i socijalno
ugroenog stanovnitva.
2. ekonomski iz privatnog sektora koji zahtevaju odgovarajue urbane resurse za
obavljanje aktivnosti,
3. strunjaci operacionalizacija strategije urbanog razvoja,
4. graani multifunkcionalni korisnici grada.

Mejer istie tri znaajne prepone u postfordistikom reimu regulacija:

1. tradicionalne redistributivne politike zamenjene politikom trita rada fleksibilnost
radne snage,
2. da lokalna vlast u svoje aktivnosti ukljuuje i aktere iz nevladinog i privatnog
sektora,
3. nestajanje tradicionalno jasnih razlika izmeu socijalne i ekonomske politike.

Saradnja lokalne vlasti sa onima koji poseduju resurse za ostvarivanje odreenih politikih,
garant je njene ekonomske efikasnosti.
22
Urbana kriza je posledica neminovnog razvoja i sa njom se svi akteri podjednako
suoavaju i prilagoavaju razvojem svog drutvenog kapitala.

Kritika:
Evropski autori - reflektuje ameriki neoliberalizam i zapostavlja razlike urbanih
politika zavisno od pojedinih tipova drava blagostanja.
Postoji problem da se uspeno poveu lokalni i vii nivo moi i uticaj na lokalne
aktere. U odreenim oblastima neke politike ideje postaju toliko dominantne da
urbani reimi bivaju potpuno odreeni uticajem nacionalnih aktera.

34. DEMOKRATSKI AKCIONI POTENCIJAL LOKALNE VLASTI U KONTEKSTU

GLOBALIZACIJE

Globalizacija nije nov proces, ali novinu predstavlja promena znaaja i uloge nacionalnih
i lokalnih institucionalnih nivoa drutvene organizacije, to je znaajno za prouavanje
gradova.

Bitni elementi globalizacije (Markuze) su:

kvalitativni skok u informacionoj i transportnoj tehnologiji,
porast koncentracije ekonomske moi privatnog kapitala na svim nivoima,
opadanje nivoa javne kontrole nad ekonomskim aktivnostima privatnog
kapitala.

Na nivou posmatranja gradova kao socijalnih aktera, poveana mobilnost kapitala i proces
globalizacije imaju viestruke posledice.

Odnos globalnog i lokalnog sa stanovita moi je asimetrian, a uloga lokalnog

nivoa u datim odnosima u znaajnoj meri je svedena na reaktivu.
S jedne strane, poveana je konkurentnost izmeu gradova u privlaenju
nacionalnog i internacionalnog kapitala, to lokalalna vlast postie politikom
sniavanja poreza i preusmeravanjem budetskih ulaganja u infrastrukturne
pretpostavke uspenog poslovanja kapitala na svojoj teritoriji.
S druge strane, to ima direktne posledice na smanjenje raspoloivih
budetskih sredstava koja omoguuju adekvatnu kontrolu i amortizaciju socijalnih
posledica ekonomskog restruktuiranja. Stvara se podela izmeu interesa lokalnog
stanovnitva i lokalnog kapitala, s jedne strane, i kreatora urbane politike grada, s
druge, tj dok prvi oekuju adekvatne gradske usluge, interes drugih okrenut je
privlaenju razliitih korisnika grada.

Restruktuiranje programa drave blagostanja u oblasti urbane i stambene politike

obeleio je proces decentralizacije tj jaanja kompetencije lokalnih nivoa vlasti upravo da
bi se nivo odluivanja o potrebnim resursima pribliio realnim korisnicima. Restruktuiranje
ekonomije i proces globalizacije uslovio je znaajne razlike u potencijalu razvoja pojedinih
gradova.

Nekadanji centri industrijske proizvodnje suaavaju se sa problemom stagnacije i

nezaposlenosti, dok gradovi ije infrastrukturne pretpostavke omoguuju razvoj
servisnih delatnosti belee izrazit ekonomski rast. Takoe, gradovi koji su snanije

23
izloeni uplivu globalnog kapitala postaju ekonomski centri u velikoj meri nezavisni od
ekonomske politike nacionalnih drava.

Sve u svemu, urbanizam i drava nastavljaju da budu tesno povezani sa socio-

prostornim procesom, i neosporno je da je grad kao drutveni podsistem sa razvojem
servisne ekonomije dobio na znaaju u nacionalnim i internacionalnim okvirima.

Kada je u pitanju proces globalizacije, pristalice ekoloke tradicije vide u tehnolokim

inovacijama glavne uzronike stvaranja novih prostornih formi, tzv globalnih gradova, koji
postaju centri finansijske i korporacijske moi u svetskim razmerama.

35. URBANI SOCIJALNI POKRETI

1. UVOD
Kada se govori o usp neophodno je ukazati :
- na njihove specifinosti u odnosu na nove drutv pokrete (mirovne, ekoloke,
feministike)
- na ciljeve u.s.p, aktere
- kako se odnose prema radnikom, studentskom i sindikalnom pokretu
- kako se odnose prema partijama levice, desnice i prema tradicionalnom politikom
aparatu (dravi i lokalnoj upravi)
- kakav je stav i dranje strunjaka (urbanista, sociologa) prema organizaciji i
akterima pokreta

VUKAIN PAVLOVI je u pravu kada kae da je prelaz iz prosperitetne u kriznu fazu

povoljno socijalno tle za afirmaciju novih drutvenih pokreta. Oni se i pojavljuju i u
modernim zap. zemljama to ukazuje da su demokratski organizovana i otvorena drutva
mnogo pogodnija za drutv pokrete od diktatorskih. Pojava drutv. pokreta obeleava
dovrenje procesa razdvajanja politike drave od civilnog drutva i, istovremeno,
uspostavljanje mosta meu njima. Dravno partijski monopol vlasti je u socijalistikim
zemljama iskljuivao postojanje drutv. pokreta. Postavlja se pitanje enu pokreti u
otvorenom drutvu. Pojedinci nezadovoljni nekim dravnim institucijama i administracijom
stvaraju nove oblike drutvenog, politikog i kulturnog organizovanja. Novi drutveni
pokreti i borbe nastoje da budu politiki autonomni, a politike stranke zavisno od
konjukture, moraju sa njima da uspostavljaju nove odnose i prave kompromise. Prema
Pavloviu ovi pokreti su jedni od najirih i najznaajnijih oblika drutvenog angaovanja u
razvijenim ind. drutvima Zapada. Oni razvijaju 'opozicionu politiku kulturu'.

FEHER I HELEROVA ukazuju na osobine modernih drutv. pokreta:

1. transfunkcionalnost- pristalice se ne biraju na osnovu njihovih funkcija
2. javni karakter ciljeva, strategija
3. ne tee za dominacijom nad celom linou svojih sledbenika, ali postoji
solidarnost
4. organizuju se oko jednog ili manjeg br. pitanja ne pretenduju na totalitet
razumevanja drutva
5. prvenstveno drutveni, a ne neposredno politiki karakter- njihov cilj je
mobilisanje gra. drutva, a ne osvajanje vlasti.
6. disfunkcionalnost- nestaju kad njihov problem dobije reenje
7. krucijalni su inilac za samoodreivanje graanskog drutva.

24
ALEN TUREN- novi drutv. pokreti su manje drutveno-politiki, a vie drutveno-
kulturni! Govori o glavnim sociolokim kolama i tako analizira koncept drutvenog
pokreta:

I SISTEM-
FUNKCIONALIZAM- jedinstvo sistema
STRUKTURALNI MARKSIZAM-nejednakost

II AKTER-
NEORACIONALIZAM- strategije upravljanja promenom
SOCIOLOGIJA DELOVANJA- istie se i akter i konflikt, drutveni ivot
analizira kroz drutv pokrete. To stanovite zastupa A.T.

2. TA SU U.S.P. I BORBE?

Uestalost i snaga novih pokreta zavisi od veliine grada i to je grad vei, raste i
br. akcija graana. To su sukobi koji unutar industrijalizovanih i urbanizovanih drutava
suprotstavljaju interese vladajuih klasa i korisnika. To su borbe koje se odnose na grad
(stanovanje, prevoz...) a ne samo na pojave koje se deavaju u gradu. Optije reeno, oni
se odnose na urbano planiranje, urbanu politiku i urbani nain ivota. Neki autori
tvrda da su svi moderni pokreti isti i da u u.s.p spadaju: ekoloki, skvoting, kulturni pokret
i dr.

KASTELS se bavio u.s.p. i kae da su oni specifian vid drutvenih sukoba i

delovanja. Po njemu, grad je jedinica reprodukcije radne snage i postoje 2 tipa procesa
reprodukcije radne snage: 1. kolektivna i 2. individualna potronja. Kolektivna se
odrava pomou dravnog aparata, a ne posredstvom trita. Dravni aparat pomae
kapitalistikom monopolu pruzimajui brigu o zdravlju, obrazovanju, stanovanju...i tako
stimulie mone ekonomske grupacije da vode odgovarajuu urbanu politiku. Dakle, kod
Kastelsa usp su vezani za potronju, a ne proizvodnju. To su vieklasni pokreti, ali se
suprotstavljaju kapitalistikoj logici i doprinose stvaranju demokratskog puta u socijalizam.
Kastels predlae 4 plana u stalnoj interakciji o kojima treba voditi rauna kada se
analiziraju u.s.p:
1. cilj pokreta
2. unutranja struktura pokreta- interesi i akteri u u.s.p
3. strukturalni interesi suprotstavljeni pokretu- organizacioni izraz tih interesa
4. posledice pokreta na urbanu strukturu
Prema ovom autoru neophodno je zajedniko delovanje usp i drugih pokreta,
posebno radnikog. Subjekt mora biti pluralistiki!

EDI ERKI I DOMINIK MEL-takoe strukturalni marksisti. U.s.p. i borbe se

koncentriu oko 3 osnovna interesa:
1. potronja, ivotni okvir- osnov za savez klasa
2. direktan uticaj na optinske vlasti
3. potencijalno preobraavaju na ivot- dovode u pitanje kapitalistiki grad.
Tek kada su u.s.p. postali masovni, od 60-ih godina, osetio se njihov uticaj na
urbanu politiku, njene logike i ciljeve. Ovi panci tvrde da su ovi pokreti legitimisali skup
socijalnih prava: pravo na stan koji ne kota vie od 10 posto mesenih primanja,
besplatno kolovanje, javni prevoz...

3. ISKUSTVA NEKIH ZEMALJA

BRISEL- od kraja '50-ih centar grada je ispranjen u korist birokratskih zgrada i grad
biva podvrgnut zakonima profita. Stvoreno je 50-ak komiteta za lokalne akcije, a najstariji
25
je osnovan od strane ljudi iz narodnog kvarta Marole koji su zahtevali vraanje organizacije
rada otuenom oveku. Marole nije obian kvart, to je neka vrsta simbola grada,
sastavljena dobrim delom i od radnika imigranata. Stanovnitvo je uglavnom siromano.
Lokalne vlasti su nameravale izgradnju novog centra tu, ali je '69. formiran novi komitet i
Marole je ureen prema potrebama lokalnog stanovnitva. Drugi sluaj u Briselu je u
kvartu el. stanice Sever, a tu su gradske vlasti uinile da pobedi logika profita, i zavadili
su lanove komiteta meusobno (stare protiv mladih imigranata, Belgijce protiv
stranaca...)

ITALIJA- u.s.p i borbe su ovde pod snanim uticajem radnikog i sindikalnog

pokreta, stare i nove levice. Usp u Italiji je imao vie faza: 1. od 69. do '70.usp i borbe
u rukama marginalaca i istie se skvoting, a traje dok ne stigne milicija. 2. do 72. veliki
pokret zauzimanja praznih kua, a istie se vanparlamentarna ekstremna levica. Zauzeti
stanovi su se branili na vojni nain. Komiteti posle postaju stabilne strukture i
uspostavljaju odnos sa strunjacima. 3. prikljuuju se radnici, slubenici, porodice iz
narodnih kvartova. 4. godina '73. se smatra vornom-povezuje se pokret u fabrici sa
urbanim pokretom, poinje i borba protiv poveanja cena prevoza i struje. Nareeno
je da im se see struja u zgradama, ali su se radnici elektroprivrede odbili taj zahtev i
solidarisali se sa pokretom.
U.S.P. u Italiji daje podsticaj i feministikom pokretu koji se borio za pravo
razvoda braka i abortusa.
Krajem '70-ih god se javila rasprava o nainu optinskog upravljanja, odnosno, o
administrativnoj decentralizaciji. Levica namerava da u kvartovima legalizuje izbore. Javlja
se problem gubitka autonomije i konfuzije izmeu struktura urbanih pokreta i borbi, a neki
su i protiv legalizacije kvartovskih komiteta.

PARIZ- '66 razmnoavaju se usp u Francuskoj. '70. poinje da deluje u.s.p u vezi sa
problemom gradskog prevoza: smanjenje cena prevoza, izgradnja novih linija... '72.
Studenti podstiu beskunike na zauzimanje praznih stanova-skvoting. Dolazi do
neznatnog uspeha u ovome.
U.s.p i borbe su otkrile irinu urbane krize: stambena oskudica, nehigijenska
stanovanja, slabost gradskog prevoza...Nosioci pokreta su uglavnom radnici imigranti, a
podravaju ih mladi revolucionarni intelektualci da izraze neprijateljstvo prema vlasti i
solidarnost sa eksploatisanim slijevima. Veina u.s.p u Parizu ima meuklasni karakter u
odnosu na mesto i u potronji i u proizvodnji.

SAD- iskustvo zastupnikih i radikalnih planera je ostavilo traga na u.s.p u SAD.

Socioloki, ovo je zanimljivo jer se tie odnosa strunjaka i siromanih i nemonih. Pol
Davidov je '65. formulisao osnove zastupnikog planiranja- razmatranje urbanistikih
planova koji se odnose na porodice sa niskim primanjima, da se vodi rauna o tim
potrebama njihovim i podravanje akcija graana. Davidov smatra da siromani nisu nikad
mogli da utiu na stanovanje. UPA- grupa planera-urbana planerska pomo. Ova grupa
pripada srednjim slojevima i mnogi bivaju optueni za paternalizam i manipulaciju-razlike
u sistemu vrednosti, klasnom poreklu, kulturi stvaraju nelagodnost kod ljudi iz kvarta. Neki
kritiari smatraju da se tako potiskuje i direktna akcija korisnika. UPA tada dopunjuje svoj
program: obavestiti porodice sa niskim primanjima o problemima koji ih se tiu (npr
subvencije); nauiti ih da sami prave kontraplanove...UPA zapoljava tada i lana iz ovih
kvartova da sarauje sa njima. aldarovi smatra da postoji vrednost u svemu ovome, jer
postoji usmerenost na svakodnevne probleme, ali potrebno je i istai probleme na drugim
nivoima, a ne samo na nivou urbanog planiranja.

LATINSKA AMERIKA Ovde u.s.p i borbe imaju karakter vrlo estokih klasnih
borbi-borba beskunika za krov nad glavom stvorila je kontragradove- marginalni

26
univerzum u latinoamerikim gradovima. Zauzimanje terena se izvodi za jednu no, datog
momenta.

PORATNA JUGOSLAVIJA- zbog politikog monopola dravne partije nije moglo doi
do formiranja i delovanja u.s.p. To nije znailo da su ljudi zadovoljni kvalitetom ivota, ni u
gradu, ni na selu. Studentski pokreti, brojni trajkovi otkrivaju nezadovoljstvo znatnog dela
graana. Urbana kriza se prvenstveno ogleda u podurbanizovanosti-nedovoljan br. i
nizak kvalitet sredstava za kolektivnu potronju (stanovanje, javni prevoz, kola, gradsko
zelenilo...) i neravnomeran raspored istih. Stambena kriza se ispoljava i u kvalitativnom i u
kvantitativnom vidu i u nejednakostima meu drutvenim slojevima.
Bespravna gradnja je kod nas masovna pojava-prvo se izgrade objekti, pa
infostruktura, pa urbanistiki plan. Do '89. 10-25% takvih stanova od ukupnog broja koji se
tad gradio. To nije u.s.p, jer nema organizacije, ciljeva, programa. Bespravni graditelji su
preteno radnici.
Skvoting je kod nas postupak na koji se odluuju pojedinci, izgubivi nadu da ree
svoje stambeno pitanje..nita od pokreta...
Iskustvo zastupnikog planiranja kod nas moe se videti u istraivanju
svakodnevnog ivota Roma u Surdulici i Beogradu, jer je vremenom dolo do poboljanja
uslova svakodnevnog ivota.
Prva iskustva ekolokog, neofeministikog i mirovnog pokreta sreemo u
Sloveniji. Kasnije je u Bg osnovano uduenje podstanara, udruenje stanarskog prava...Od
'90-e uspeh na lokalnim izborima zavisi od obeanja stranaka ta e tu konkretno uiniti.
Ali graanski rat, izbeglice, poginuli i ranjeni zaustavili su demokratizaciju i modernizaciju
drutva.

36. KONCEPT SOCIJALNOG KAPITALA I URBANI SOCIJALNI POKRETI

Socijalni kapital opisuje znaajne drutvene procese i mree neformalne mree

podrke, prijateljstva, susedsku saradnju, poverenje i dobrovoljne aktivnosti, ali i aspekte
lokalnog razvoja zajednice, partnerstva javnog, privatnog i dobrovoljnog sektora kao i
razvoja graanskog duha.

Vulkok razlikuje tri vrste socijalnog kapitala: primarni (vezujui), premoujui i

povezujui.

Burdije razlikuje: ekonomski, kulturni, socijalni ali i simboliki.

Urbani pokreti su pokreti i borbe koje se odnose na grad, a ne samo na pojave koje se
deavaju u gradu. Urbani socijalni pokreti se odnose na stanovanje, prevoz, kolektivnu
opremu svake vrste, okolinu i odbranu ivotnog okvira. Optije reeno, oni se odnose na
urbano planiranje (urbanizam), na urbanu politiku ili politike, i na ono to se zove ''urbani
nain ivota.

Veza soc. kapitala i urbanih pokreta I dok su 70-ih bili u sastavu irih socijalnih
pokreta, dananji urbani pokreti su znatno heterogeniji i nastaju u kontekstu naruavanja
socijalnih prava i promene lokalne uprave ka vidu urbanog reima.

Panju Margit Mejer su privukli pokreti viih klasa poznatih po svojim naporima da
sauvaju privilegije i kvalitet ivota, koji su veoma uspeni u svojim naporima da se
neeljeni sadraji ne smeste u njihovo susedstvo ili izmeste u siromane krajeve (NIMBY
''ne u mom susedstvu'').

27
Autorka ukazuje kako je koncept socijalnog kapitala omoguio da se neki zahtevi
nekadanjih urbanih socijalnih pokreta ukljue u urbanu politiku, to ilustruje
rasprostranjenou nove terminologije: umesto siromatva dru. iskljuenost,
umesto dru. jednakosti- ukljuenost, umesto integrisanja- dr. kohezija.

Istraivanje grada i zajednice koje koristi pojam drutvenog kapitala empirijski se

bavi spektrom inicijativa i aktivnosti graana u treem sektoru, ali se izostavljaju
protivniki/opozicioni pokreti i podsticanje pokreta.

Diskurs o drut. kapitalu bavi se institucionalizovanim organizacijama, utemeljenim u

lokalnoj zajednici, koje su uspostavile rutinsku saradnju s lokalnom vladom i drugim
nivoima upravljanja - ili finansijskim organizacijama. Pokreti nezaposlenih ili onih sa
nesigurnim zaposlenjem, imigranata... svi oni ostaju van vidokruga koncepta, dru.
kapitala.
Sa rekonstrukcijom drave blagostanja dolazi do transformacije projekata i inicijativa
namenjenih marginalizovanom stanovnitvu, u pogledu usmerenja i naina delovanja.
Primer: organizacije graana koje su usmerene na usluge, pruaju klijentima podrku u
smislu snalaenja (kako izai na kraj) a ne napredovanja (da prevaziu poloaj
marginalizovanosti), to jo vie marginalizuje ve iskljueni deo stanovnika. (Doseljenike
emo obuiti za nadniara, ali nema usmeravanje na programe dodatne obuke).

Sticaj trenutnih okolnosti (ekonomsko restrukturisanje i paralelno rekonstruisanje drave)

podrazumeva da je ona iznova odredila svoje dunosti prema mnogim drutvenim i eko.
problemima gradova i siromanih zajednic. Ona se ili odrekla ili prebacila na lokalni i
podlokalni nivo politiku i slube, koje su pre bile centralizovane: Institucionalno
reorganizovanje sve vea uloga podnacionalnih nivoa i nedravnih aktera; politika
akcenat na jaanje konkurencije.

U ugroenim podrujima i problematinim etvrtima nastanak lokalnih pokreta je od

presudnog znaaja za pokretanje i delovanje lokalnog samoorganizovanja. Usredsreivanje
na ovu grupu stanovnitva i saznanje da su oni akteri svog opstanka, ali se podstiu da
rade na integrisanju u trite radne snage, gde se primenjuju kriterijumi trita, umesto
kriterijuma drave blagostanja.
37. SOCIO-PROSTORNE NEJEDNAKOSTI U RAZVIJENIM ZEMLJAMA

Programi drave blagostanja imali su veliki uticaj na oblikovanje prostorne strukture,

posebno evropskih gradova. Njihova uloga je najznaajnija u oblasti stanovanja kao
kljunog elementa prenosa socijalnih nejednakosti u prostorne.

Nakon II sv. rata dolo je do ekspanzije nestaice stanova, ali se pristupilo masovnom
programu izgradnje stanova u dravnom vlasnitvu (zbog odravanja dotadanjeg sistema
i dravne investicije u stanovanje bile su znaajni element eko modernizacije i
urbanizacije). Zamah procesa suburbanizacije u evropskim zemljama zabeleen je '60-ih
kada su u kreiranju urbane i stambene politike znaaj dobile stambene preferencije
odnosno kvalitativna dimenzija!

U periodu intenzivne suburbanizacije veina pripadnika srednje klase uspela je da

obezbedi sebi kvalitetno stanovanje u vlasnikom sektoru. Na taj nain kao posledica
nastaje filtracija stanova u javnom sektoru.

Filtracija promena socijalnog sastava korisnika odreenog stambenog fonda bez

promene njegovih fizikih karaktristika, pri emu se novi korisnici nieg socijalnog statusa
od prethodnih, koji se prostorno pomeraju u kvalitetniji sektor stanovanja. Ovaj proces
28
socijalnog stanovanja (za najsiromanije) je bio najizraeniji u 80-im a prati ga i politika
privatizacije stanova.

Privatizacija nije samo promena vlasnikog statusa, ve itav niz mera kojim se
funkcionisanje javnog sektora stanovanja usmerava ka trinim principima, a deo
odgovornosti se prenosi na privatni sektor. Privatizacija je najzastupljenija u zemljama
liberalnih sistema drave blagostanja (najbolji primer Engleska).

Princip filtracije stambenog fonda je dominantan u stambenoj politici razvijenih

zemalja, a dravna intervencijau stanogradnji se okree potrebama viih socijalnih slojeva.
Suavanje ponude u okviru javnog stanovanja predstavlja problem za neke (ali brojne)
kategorije stanovnitva koji nisu plateno sposobni da plate kvalitetnije i sigurnije stanove
(nezaposleni, neobrazovani, samaka domainstva...).

Kako je proces suburbanizacije uslovio odliv viih dohodovnih grupa iz centralnog podruja
grada (dolazi do dekoncentracije stanovnitva, jer populacioni rast suburbija prati
opadanje broja stanovnika centralnih gradskih podruja), proces dentrifikacije povezan je
sa merama stambene politike u cilju iniciranja porasta pripadnika viih slojeva na
centralnim lokacijama, s ciljem obezbeivanja povoljne poreske osnove kao budetskog
prihoda lokalne vlasti.

Dentrifikacija promena kako fizikih struktura stambenog fonda tako i socijalnog

sastava njegovih korisnika odnosno izgradnja luksuznih stanova na lokacijama, do tada,
siromanog stanovanja, pri emu se preanje stanovnitvo izmeta u korist viih
socijalnih grupa.

Dentrifikacijom se naziva i gradnja luksuznih stanova na lokacijama koje su procesom

dezindustralizacije grada naputene izmetanjem industrijskih postrojenja i sa njima
povezanih funkcija. Otuda ovaj proces oznaava povratak pripadnika srednje klase na
centralna gradska podruja, ali ne iskljuivo putem izmetanja grupa nieg socijalnog
poloaja, te se ovaj proces smatra vanim aspektom reurbanizacije (zaustavljanje pada
brojnosti stanovnitva centralnih gradskih podruja).
Proces dentrifikacije postaje i predmet diskusije razliitih autora.
1. Predstavlja izazov tradicionalnim postavkama susedske dinamike i urbane
socijalne strukture koje obeleava teorija sukcesije pravilnost izmetanja bogatih
stanovnika u sve kvalitetnija susedstva te nastanjivanje niih socijalnih grupa u susedstva
koja su ima na taj nain postala dostupna. Prema ovoj teoriji dobro susedstvo je suburbano
susedstvo jer su prostornost i niska gustina naseljenosti, a ne blizina centra, dominantni
kriterijumi.
2. Marksisti i suburbanizacija i dentrifikacija su odraz pomeranja kapitala izmeu
razliitih sektora ekonomije i delova grada (ekonomska teorija raskoraka rente) te se
promenom profitabilnosti lokacija objanjavaju ovi procesi.
3. Nominalistiki pristup dominantni uzrok ovog procesa nalazi u promenama
ivotnog stila, vrednosti, potroakih modela nove servisne klase, kao kreatora tranje za
dentrifikovanim oblicima stanovanja; nju obeleava: vea potronja no tednja, velika
prostorna mobilnost, ukljuujui i stambenu, hedonistiki individualizam, negacija ili
odlaganje braka, kao i roditeljstva).

Deindustrijalizacija gradova podrazumeva fiziko izmetanje industrijskih sadraja na

suburbane lokacije, a sa pomakom ka servisnoj ekonomiji dolazi do prostorne dislokacije i
servisnih poslova, te se na centralnim gradskim lokacijama koncentriu samo najznaajniji
produkcioni servisi, dok se ostali izmetaju u suburbiju. Pomak ka razliitim modelima
potronje u velikim gradovima doprinosi ouvanju centra grada kao arene spektakla, ali

29
ta je sa onim delom stanovnitva koji se nalaze na niem poloaju, a ive u samom
centru?

Ekoloki pristup (ikaka kola) prepoznaje ove marginalizovane urbane zone i razvija tezu
prema kojoj su ove posledice prostorne nedostupnosti adekvatnih poslova koji bi
omoguili ukljuivanje lokalnog stanovnitva u dominantne ekonomske i drutvene tokove.
S druge strane, Sasensova govori o razvoju neformalne i ilegalne ekonomije, jer siromani
slojevi uslovljavaju nestandardizovanu tranju jer svoje potrebe ne mogu zadovoljiti
luksuznim dobrima.

Markuze, pravei razliku izmeu uspenih lokalnih zajednica (koji obezbeuju zaposlenje
stanovnitvu) i one koji to nisu uvodi pojam enklave naspram geta (savremeni geto
karakterie eko. i soc. iskljuenost lokalnog stanovnitva u odnosu na dominantno, u
klasinom pre je bilo rei o odnosu subordinacije). Pojam iskljuenosti, kako sa formalnog
teita rada tako i iz ostalih procesa vanih za integraciju u drutvo, postoje bitna
odrednica socijalnog poloaja urbanog stanovnitva na dnu socijalne stratifikacije.

Bavei se problemom samoreprodukcije socio-ekonomske iskljuenosti, Vilson reafirmie

pojam potklase, jer se ovaj problem ne uoava ako posmatramo samo ue uloge (geto
naputaju uspeni pojedinci, pa tako instutucije ostaju hendikepirane, ali nema vie ni
uzornih modela). Gans, umesto pojma potklase, predlae pojam potkaste kako bi se
istakao stepen iskljuenosti dela stanovnitva koji produkuje savremeno drutvo.
Neposedovanje eko. i kult. kapitala, kao i demografske promene, odreuju siromatvo i
bekunitvo, koje je u porastu bez obzira to zemlje razvijenog sveta belee ekonomski
rast.

Markuze razlikuje 2 tipa dravne intervencije u domenu urbane politike: 1) tip drave
blagostanja (korisnici su obini ljudi i sa njima se svi identifikuju) i 2) represivni (rezidualni)
tip (stigmatizacija korisnika, po bilo kojoj osnovi, tako to se definiu kao posebna grupa
korisnika). Harloe i Fainstain smatraju da donja klasa je kljuna za urbane procese, jer
urbane politike slue njihovim ciljevima. Zajedno sa najviim stratumom srednje klase,
postaju veoma znaajni za promene na tritu stanovanja, nosioci procesa urbanizacije...
Ostali pripadnici srednjeg sloja i dalje slede suburbani model. A najnii stratumi su najvie
koncentrisani u rentalnom sektoru. Centralni delovi nastanjeni su najsiromanijima...

Kastels ukazuje na proces dualizacije gradova u poslednjim decenijama.

U centralnim zonama grada dualizacija je najuoljivija, jer se ekskluzivni, produkcioni i
rezidencijalni sadraji mogu locirati kao izdvojena ostrva ne zahtevajui urbanu obnovu
neposrednog okruenja. Markuze, na slian nain poima dualni grad istiui da njegovi
socijalni delovi postaju totalizovane zajednice, te se svakodnevniivot odvija na taj nain
to ini pripadnike drugih soc. slojeva nevidljivim, i odlikuje se na taj nain mogu donositi
na tetu drugih.

Neomarksisti proces uslonjavanja soc. strukture nazivaju polarizacijom (rast i na dnu i

na vrhu lestvice). Harloe i Fainstein su kritini prema pojmu dualizacije jer ne izraava
kompleksnost procesa. Kastels i Markuze takoe su kritini prema pojmu dualnog grada,
ali ga upotrebljavaju metaforiki.
38. SPECIFINOST SOCIO-PROSTORNIH NEJEDNAKOSTI U ZEMLJAMA U
RAZVOJU

Prouavanja gradova III sveta usredsreuje se na hoperurbanizaciju i na podeljenost

urbanog drutva du nekoliko linija:

30
 1. formalna-neformalna ekonomija;
2. grad-okruenje;
3. socijalne i etnike podele.

Prouavajui proces urbanizacije u L. Americi, Kastels je 70-ih godina naveo da 25%

stanovnitva ivi u slamovima i nehigijenskim naseljima i bariosima. Krajem prolog veka
njihov udeo se popeo na 50% ( najvie u Adis Abebi 85%, a najmanje u Sao Paolu32%).

Odsustvo komunalne infrastrukture, prenaseljenost, opasna industrija u blizini mesta

stanovanja uslovljavaju visoku stopu smrtnosti stanovnitva.

Tu dominira siva ekonomija (70% stanovnika Losake zavisi od sive ekonomije-Robinson).

Siva ek podstie inostrani kapital najee kroz eksploatisan rad ena. Budui da je pre re
o tradicionalnim drutvima (rodna podela rada), ove analize se usmeravaju ka rodnoj
dimenziji.

Pedrazini i Sanezova (barios) ukazuju na jo jedan proces koji pojaava segragaciju u

latinskoj Americi-povlaenje otmenih etvrti. (pitanje 34) doivljaj drugog kao pretnje
bitan je element socijalizacije mladih iz siromanih etvrti, koji nije usmeren samo na
socijalno udaljene grupacije, ve i na stanovnike drugog bariosa. Socijalni kapital u
strategijama lokalnih zajednica ima ogranienu ulogu u organizaciji njihovog razvoja, ali i
prouavanja na nivou susedstva imaju veliki znaaj za reprodukovanje socioprostornih
nejednakosti.

U studijama gradova III sveta imamo dve meusobno iskljuujue predpostavke:

1. da oni kopiraju iskustvo zapada (vei trokovi socijalne politike) ili
2. da koriste prednost zaostalog razvoja (uenje na grekama drugih).

Lokalna vlast u ovim gradovima se oslanja na tradicionalne mere privlaenja stranog

kapitala, strategije socijalnog dampinga i slabljenje nacionalistikog lokalnog fiskalnog
kapaciteta. Realni rezultat je slaba ili potkupljiva lokalna vlast koja je brana stranim
ulaganjima i reprodukuje zatvoreni krug zavisne urbanizacije. Ovi gradovi nisu nastali
postepenim razvojem, ve osvajanjem (domorodake kulture strmoglavo
pozapadnjaene).

Problem prouavanja gradova zemalja u razvoju odvija se pod kapom odrivog razvoj.

Mina Petrovi: osnovna razlika izmeu socijalistikih i gradova III sveta lei u
injenici da je socijalistika drava uspevala da sprei prekomernu imigraciju u gradove,
preteranu urbanu koncentraciju u pojedinim gradovima i izrazite urbane nejednakosti u
poreenju sa prekomernom urbanizacijom gradova III sveta.

31
 39. SOCIO-PROSTORNE NEJEDNAKOSTI TOKOM SOCIJALIZMA I U POST-
SOCIJALISTIKOM PERIODU

Moglo bi se rei da je socijalizam karakterisala vea stabilnost stambenih karijera zbog

vee stabilnosti ostalih karijera sa kojima je povezana (puna zaposlenost i statina radna
karijera). Kontrola transakcije stanova i stambena nestaica uslovile su nizak nivo
stambene mobilnosti.

Jedno od retkih istraivanja bavi se stambenim preferencama na stambenom nivou

(Mandi i Clapham). Oni su doli do zakljuka da su preference ka odreenom tipu
stanovanja (kolektivno/individualno) ili vlasnikom statusu (dravno/privatno) bile
oblikovane pod neposrednim uticajem koncepta stambene politike i u socijalistikim
drutvima. Iako se graanima ne moe osporiti preduzimljivost, lojalnost prema dravi
svakako da moe jer se tei da se od drave uzme to vie resursa (otuda i pojava
bespravne gradnje, koji zapoinju zaposleni u industriji, koji koriste i svoje znanje i
materijalne resurse preduzea).

Osnovne karakteristike socijalistike stambene politike uslovile su i specifinu

suburbanizaciju, rezidecijalnu segregaciju i lokacione karakteristike u odnosu na
kapitalistike zemlje. Podurbanizovanost se u socijalizmu ispoljava u dva vida:
kvalitativnom i kvantitativnom.

Kvantitativni se odnosi na spoljni rast gradskog stanovnitva u odnosu na porast

zaposlenosti u industrijskom sektoru (deagrarizacija). (Nema dovoljno stanova za
migrante). Usled administrativne kontrole migracija stanovnika u gradove nastaju
meovita domainstva i postaju trajni model. Zemlje koje nisu vrile kontrolu, suoile su se
sa problemomm paraurbanizacije (naseljavanje imigranata na obodima velikih gradova).

Kvalitativna se odnosi na niske standarde opremljenosti stanovanja u odnosu na potrebe

stanovnitva u uem (unutranjost stana) i irem (opremjenost lokacija). To je bila
posledica razvojne strategije koja je promovisala industriju u osnovno sredstvo urbane
promene. Tako je dolo do situacije bespravne gradnje u uslovima planske kontrole, a u
sadejstvu sa ekonomskom neefikasnou dravne provizije stanova.

Suburbanizacija - Suburbije socijalistikih gradova nisu specifine, ali dominantan tip

stanovanja i prostorna disribucija viih slojeva unutar suburbije jeste. Suburbanizacija u
socijaliznu obeleena je irenjem novih stambenih naselja, kolektivnog tipastanovanja u
dravnom vlasnitvu po obodima gradova. U socijalistikim suburbijama individualni tip
stanovanja u privatnom vlasnitvu javljao se primarno kao nuzprodukt socijalistike
stambene politike, na najudaljenijim i infrastrukturno neopremljenim lokacijama, niskog
kvaliteta gradnje, neretko ilegalnog statusa, iji su nosioci/korisnici bili najnieg socijalnog
statusa. Vii drutveni slojevi gradili su suburbane individualne kue (vikendice).

Proces suburbanizacije soc. gradova nije bio praen demografskim pranjenjem

centralnih gradskih lokacija. Ali izgradnjom tih novih naselja kolektivnog stanovanja (Novi
Bg.), pravi se razlika izmeu kapitalistikih gradova: u kapitalistikim gradovima opada
gustina naseljenosti od centra ka periferiji, a kod onih obrnuto. U socijalistikim gradovima
socio-ekonomski status opada od centra ka periferiji. Opet, rezidencijalna segregacija
socijalistikih gradova, u odnosu na kapitalistike, je generalno nia i izraena u manjim
prostornim celinama.

32
Ekoloki faktor: nova naselja naseljavaju mlada domainstva, a stara, blia centru i u
centru, straija domainstva, pa otuda i opadanje gustine naseljenosti u centru!

Smit izdvaja tipina podruja socijalistikog grada u pogledu socioekonomskih i

prostornih karakteristika:
1. centralne zone, stanovi visokog kvaliteta, dobra dostupnost servisa, naseljeni
strunjacima i rukovodiocima;
2. centralne lokacije sa stanovima niskog kvaliteta i zgradama koje propadaju, ali
dobra dostupnost servisa;
3. spoljne zone, stanovi visokog kvaliteta, dobra opremljenost servisima, blizu centra
dobra povezanost sadraja, naseljene strunjacima i slubenicima;
4. spoljne zone, stanovi niskog kvaliteta, nema razvijenih servisa, naseljene radnikom
klasom;
5. peri-urbana podruja i suburbane enklave, privatne kue niskog kvaliteta, nema
servisa, tu ive imigranti.
Tokom '70 i '80 ih dolazi do uestalijih intervencija u centralnim zonama grada, poinje
gradnja kvalitetnijih stambenih zgrada, to povlai proces dentrifikacije. No za
dentrifikaciju veih razmera nije bilo uslova jer su se nametali veliki problemi raseljavanja
stanovnitva.

Postsocijalizam. Postoje tri mehanizma koji doprinose porastu socioprostorne

diferencijacije u postosocijalistikim gradovima.
Prvi se odvija u okviru nasleenih socioprostornih razlika, bez pratee
mobilnosti. Usled uspene konverzije socijalnog/politikog u ekonomski kapital,
podruja stanovanja pripadnika vieg socijalnog statusa i dalje ostaju elitna i
obrnuto.
Drugo, dolazi do promene nasleenih rezidencijalnih modela, tako to
pripadnici viih dohodovnih grupa tee da napuste lokacije u kojima su stanovali
tokom socijalizma a ija vrednost opada, a nii slojevi imaju tendenciju premetanja
u manje stanove i na loije lokacije. To uslovljava socijalnu homogenizaciju gradskih
podruja. Novi obrasci stambene i prostorne mobilnosti podrazumevaju i da vii
socijalni slojevi potiskuju nie sa lokacija koje postaju atraktivne.
Trei mehanizam odnosi se na pritisak stanovnitva koje imigrira u gradove
pod dejstvom procesa globalizacije i zakesnele urbanizacije. U prvom sluaju
imigranti su preteno vieg socijalnog statusa i mogu biti nosioci specifinih
rezidencijalnih obrazaca koji zahtevaju finansijska sredstva kojima ne raspolae
dovoljan broj pripadnika domicilnog stanovnitva. U drugom sluaju uglavnom je re
o pripadnicima najniih socijalnih pozicija koji nastanjuju stanove najnieg kvaliteta i
postaju akteri ilegalne gradnje substandardnog tipa.

U analizi novih rezidencijalnih preferenca koje utiu na promene prostornog modela

grada, panja je usmerena na pripadnike viih slojeva (kapitalistika uloga u nastajanju,
politika elita). Ipak promene se odvijaju sporo (jer je mali broj stanovnika koje pripadaju
najviim slojevima) jer se srednja klasa (koja trebalo da bude nosilac) jo uvek nije
konsolidovana.

Ima autora koji tvrde da je oblikovanje nove socijalne segregacije uoljivo u

socijalnom i fizikom prostoru grada:
nastaju rezidencijalna naselja sa kuama opremljene bazenima, saunama, teniskim
terenima, a nasuprot njima rastu
naselja loe reputacije naseljena postsocijalistikom potklasom: izbeglice,
kriminalci, nezaposleni.

33
U suburbijama postsocijalistikih zemalja razlikujemo dva rezidencijalna modela:
nasleeni (kolektivna stambena naselja i podstandardna esto ilegalna
individualna naselja) i
novi (lukszna individualna gradnja).

Primer Praga. U Pragu suburbanizacija je dostupna samo najbogatijima a platenu mo

srednje klase u ovom kontekstu nisu podstakli ni hipotekarni krediti. Pripadnici viih
slojeva u Pragu preferiraju centralne gradske lokacije na kojima je dolo do znaajne
promene socijalnog sastava stanovnitva (usled restrikcije). Strani investitori stkupljuju
stanove, obnove ih i prodaju po veoj ceni, slino se ponaaju i optine. Ta velika
zainteresovanost investitora i divelopera za otkup stana koji se nije obnavljao tokom
socijalizma posledica je razlike u realnoj vrednosti tog stana na tritu. Tako da je u Pragu
(Budimpeta i Varava) porastao broj agencija za promet nekretnina. Radikalno
sprovedena restitucija i veliki deo stambenog fonda koji je njome obuhvaen specifinost
je Praga, to je uslovilo i konverziju stanova u poslovni prostor.

U drugoj polovini '90-ih u Pragu dominira izgradnja luksuznih stanova u viespratnicama,

oblasti blie centru, vieg stambenog i socijalnog statusa i ne podrazumevaju
dentrifikaciju kupci su bogati esi, dok e mladi, zaposleni u privatnom sektoru i
produkcionim servisima, initi novu servisnu ulogu. Komercijalizacija centralnih gradskih
lokacija pored porasta socijalne segregacije uslovljava i problem dosupnosti urbanih
servisa preostalom lokalnoom stanovnitvu koje ne pripada viim socijalnim slojevima.

Primer Budimpete. Dentrifikacija u Budimpeti je znatno manje zastupljena no u Pragu

jer proces restitucije nije radikalno sproveden. To je doprinelo da proces suburbanizacije
nude zastupljeniji nego u Pragu...

40. REPRODUKCIJA SOCIJALNE ISKLJUENOSTI NA NIVOU SUSEDSTVA

Autor: J. FRIDRIH
Specifino dejstvo siromatva moe se izraziti pitanjem: da li siromani delovi grada
ine lokalno stanovnitvo siromanijim? Odgovor vodi do teorijskih i metodolokih
problema.

DEJSTVO SIROMATVA- RAZJANJENJE VILSONOVE TEORIJE

Vilson (''Stvarno deprivilegovani'')- rasprava o najnioj klasi. On ispituje stepen

siromatva u gradovima SAD, u delovima gde preteno ive crnci. Ovi delovi grada
ispoljabvaju najvie stope:
Naputanja kole
Trudnoe adolescentkinja
Vanbrane dece
Nezainteresovanosti za traenje posla
Odstupanja od dominantnih drutvenih normi
Devijantnog ponaanja
Fizikog propadanja zgrada

On pretpostavlja da je sve to posledica ivota u siromanom podruju i zato se javljaju

devijacije. Neke njegove formalnije hipoteze:
1. lokalna etvrt utie na ponaanje na osnovu uenja prema modelu
34
 2. postoji pravilo ponaanja veine- devijantno ponaanje se iri
3. ako u nekom kraju grada postoje devijacije on e biti diskriminisan

Mlade stanovnike tih krajeva suoene su sa ogranienim brojem partnera, tako da se ne

zatvara lanac siromatva. To pospeuje izolovanost. Vilson ne obrazlae sistematski
mehanizam koji izaziva pretpostavljene kontekstualne posledice. Dalje, to je
severnoameriki model, ali nijedna evropska zemlja nema tako dugu tradiciju
diskriminacije kao to je sluaj sa crncima tamo.

DEJSTVO LOKALNE GRADSKE ETVRTI : TEORETSKI TEMELJI

Koliko drutveni kontekst utie na stavove i ponaanja? Postoje tri metodoloka

problema :
I definicija konteksta- mogunost i ogranienja pred pojedincem. Najbolje je da
se on definie sa obzirom na drutvene mree. To je bolje nego delovanje npr. prostora,
etvrti.
II ocrtavanje konteksta- ako se za kontekst izabere gradska etvrt, a ne mrea,
javlja se problem njene prostorne granice. I stanovnici jednog istog podruja se razlikuju u
pogledu ocrtavanja svog kraja, to se pokazalo u vie istraivanja
III specifikovanje dejstva konteksta- to je krucijalni problem analize. Dejstvo
konteksta je uinak skupa opcija koji utiu na ponaanje i stavove individua.

Glavni mehanizam koji blie odreuje uticaj konteksta su meusobno delovanje i

drutveno uenje. Meusobno delovanje je funkcija prostorne blizine. Partnerski
odnos iziskuje uzajamnu privlanost! Ona je pak najsnanija meu osobama slinog
statusa, to vai za sve sociodemografske grupe.

To se moe objasniti stavovima o uticaju lokalnih etvrti:

gradska etvrt barem delimino determinie kontakte
prostorna blizina podstie drutvene kontakte
dijapazon dostupnih ponaanja obogauje ili ograniava ponaanje
stanovnika.

Meutim, kontakti zasnovani na prostornoj blizini ine samo deo naih odnosa. Nije
obuhvaeno ni dejstvo masovnih medija u ovim pretpostavkama.

HERL I RENK daju objanjenje goverei o drutvenom uenju:

- postoje porodice i modeli koji mogu pozitivno uticati na druge tako to su npr.
pobegli od bede i siromatva
- stanovnitvo sa meovitijim stanovnicima imae vie pozitivnih modela.
- mora se utvrditi koji je to broj osoba zbog kojih bi neko neto uradio, npr. koliko
njih mora biti devijantno da bi se neki pojedinac odluio da i on to bude.

ZAKLJUAK - DA LI SIROMANI DELOVI GRADA INE LOKALNO STANOVNITVO

SIROMANIJIM?

Siromani krajevi grada zaista pootravaju siromatvo lokalnog stanovnitva, ali to vai
samo pod odreenim uslovima. Delatni prostor stanovnitva mora biti ogranien smo na
lokalnu etvrt.

35
Dalje, uticaj lokalne etvrti moe se razlikovati i u zavisnosti od drutvene grupe- deca,
domaice, nezaposleni.. Neophodna su sistematina istraivanja da bi se to utvrdilo. Treba
razmotriti i druge definicije konteksta, kao to su mree.

41. OD URBANOG SIROMATVA KA SOCIJALNOJ ISKLJUENOSTI: OD

KLASINOG KA ISKLJUENOM GETA
42. ANALITIKI PRISTUPI DEPRIVIRANIM URBANIM SUSEDSTVIMA
43. POREENJE OSNOVNIH OBELEJA KAPITALISTIKOG I
SOCIJALISTIKOG GRADA

44. ROMI I STANOVANJE

Stanovanje je jedan od najznaajnijih elemenata kvaliteta svakodnevnog ivota

pojedinca, porodica etn grupa. Stan je materijalno dobro koje ima kvantitativne osobine
(povrina, br soba), kvalitativne (vrsta materijala, oprema), formu (individualno ili kolekt
stanovanje) i institucionalni status (privatna ili dr. svojina). Ove osobine odreene su
ulogom, dr poloajem i simbol pripadnostima stanara. Stambena kriza najtee pogaa
najnie dr slojeve tj. sirotinju u koju spadaju i pripadnici etn. manjina.

Drutveni poloaj Roma koji odreuje i njihov stambeni i naseljski standard povezan je
sa problemom njihove integracije u glob drutvo kao i na nivou lokalne zajednice. Istie se
znaaj socijalne integracije Roma, govori se o ekonomskoj, civilizacijskoj, meunarodnoj
integraciji.

Virt: manjinske grupe - pluralistike, asimilacionalistike, secesionistike, borbene

manjine.

Romi su pluralistika manjina jer oni od dominantne grupe zahtevaju trpeljivost prema
svojim razliitostima. S druge strane, odbija i trai zatitu protiv prinudnog asimilovanja od
strane dominantne grupe. Ona iznad svega eli da ouva svoj kulturni identitet. Meutim,
Romima nisu ponueni ni asimilacija ni kult. pluralizam, ve se od njih oekuje samo
delimina akulturacija koja ne vodi ka integraciji.

Drutveni okvir stanovanja Roma

Stambena situacija Roma najvidljiviji je oblik njihovog siromatva. Najee divlje

podignuta i zaputena romska naselja su nesigurne i nehigijenske segregirane
naseobine, od slabog, otpadnog materijala, sa nikakvom ili slabom infrastrukturom.

Nain ivota u sirotinjskim naseljima su u znaku kulture bede, povezano sa tim, imamo
slamove oaja. Tamo gde postoji neki angaman da se izmeni situacija, zovu ih slamovi
nade.

Integracija Roma u drutvo kome pripadaju poinje njihovim stalnim nastanjivanjem na

odreenom mestu. Stacioniranje Roma je neophodan ali ne i dovoljan uslov njihove
integracije.

36
Romi ergari jesu sve rei, ali trajno nastanjivanje jo uvek nije potpuno i stabilno. Romska
zanimanja i specifian nain ivota utiu na to da su neki lanovi domainstva u pokretu.
Danas u 70 % sluajeva, Romi ine gradsko stanovnitvo.
Pored perifernih lokacija, zaglavljeni su i u centru, zbog ubrzane urbanizacije. Retka su
vieetnika naselja i svi se sami razdvajaju u svoja hom etnika naselja. Ta prostorna
distanca je dvojaka jer ni neromsko stanovnitvo ne eli da sa njima ivi.

Etnika i prostorna distanca: povodom ove pojave moe se govoriti o prostornim

stereotipim koji se formiraju percepcijom Roma o svojoj naseobini, kao i percepcijom te
naseobine od strane neromskog stanovnitva (tj etnikim razlozima sugraana koji ive u
drugim delovima grada).

Ostvarivanje soc integracije zavisi od stepena slojne, etnike i religijske homogenosti. Da

bi se uspostavila integracija, neophodno je da postoje:
1. pozitivna slojna adaptiranost na situacije
2. zadovoljavajui nivo zadovoljenosti osn potreba,
3. identian oseaj stepena ugroenosti lanova,
4. identian oseaj stepena realne ugroenosti lanova.
5.
Fragmenti o stanovanju Roma u Beogradu

Na osnovu imena Ada Ciganlija, Ciganska bara, Ciganska esma, moemo zakljuiti da su
oni iveli jo odavno na naim prostorima.

Beograd jo uvek nema celovit program urbane obnove.

Kako poboljati:
1. Obnova divljih naselja i legalizacija
2. Poboljanje stambenih i komunalnih uslova u zaputenim kuama
3. Izgradnja novih kua i naselja
4. Reenje bez odlaganja.

Takoe je potrebno osnivanje posebnog gradskog fonda za reavanje problema

nehigijenskih stanova i naselja.
45. RODNA DIMENZIJA KAO SPECIFIAN APEKT SOCIOPROSTORNIH
NEJEDNAKOSTI

Autor- SOFI VOTSON

Na makro nivou nain na koji je grad organizovan ima stvarne posledice po ivot ene, jer
se odravaju tradicionalne pretpostavke roda. Mesta zaposlenja su tradicionalno
koncentrisana u centru grada, odvojena od mesta stanovanja-predgradja.

Kompleksni proces voenja domainstva i odgajanja dece onemoguava uestvovanje u

radnoj snazi, barem u smislu zaposlenja sa punim radnim vremenom. Mukarac iz
domainstva odlazi na posao, dok ena ostaje da brine o deci, pa zbog toga je evidentna
injenica da su ene koncentrisane na poslovima sa skraenim radnim vremenom, ili na
onim poslovima koje mogu raditi kod kue.

Bezbednost grada je takoe mala i ulice je teko prei sa kolicima sa bebom, a javna
mesta su vie prilagoena potrebama mukaraca nago ena.

37
Dom- deci pripada soba za igranje, u spavaoj sobi vlada mukarac, a eni pripada
kuhinja.

Predgraa su rodno odreena, jer je enska priroda dovedena u vezu sa domom,

lokalnim i oseajem za mesto. Kua u predgrau je postala simbol sklonita u bezdunom
svetu, toplo i udobno mesto kome se mukarac iz gradskog metea vraa posle tekog
dana na poslu.

FEMINISTIKA TEORIJA O GRADU

Feministkinje su u poetku nastojale da se pozabave odsustvom ena iz teorije i politike

urbanistikog planiranja. Naglasak je stavljen na nedostatak pristupa robi i uslugama.
enama urbanistike institucije onemoguavaju u potpunosti stupanje u javni prostor i
ivot.

Smatra se da problem, sa druge strane, lei u menaderima gradskog sistema, koji

dodeljuju javna dobra, kao to je stambeni prostor, u skladu sa predrasudama i
diskriminacijom. Tako se jednoroditeljskim porodicama dodeljivao loiji stambeni prostor
nego nuklearnim, a ene tee dobijaju hipotekarni zajam, jer se smatra da ga teko mogu
otplatiti.

Radikalna kritika potekla je od marksistiki orijentisanih feministkinja. One govore o

patrijarhalnom kapitalizmu - grad strukturisan tako da je ena radnica u kui, a
mukarac plaeni radnik. Boravak ena kod kue znai da gradovi mogu funkcionisati
bolje, jer one obavljaju neophodne reproduktivne delatnosti besplatno. Krajnje politiko
reenje je ruenje kapitalizma.

Tokom '80-ih godina sve vie ena poelo je da se bavi poslovima arhitekture i
urbanistikog planiranja. Reorganizacija prostora je put ka slobodi ena i ruenje rodnih
podela kae Dolores Hajden. Jedna grupa ena arhitekata je osnovala lolektiv matrix, iji
je cilj ispitivanje kako prostorne forme ograniavaju ili odreuju ivot ena. Tu je
pretpostavka da do promene u okolini dolazi promenom u drutvenim odnosima.
Uvodjenje ena u poslove urbanistikog planiranja poiva na pretpostavci fa e ene bolje
razumeti sopstvene potrebe.
Do kraja '80-ih godina dolazi do novih razmiljanja, ponovnog promiljanja prostora.
Ispostavilo se da nastojanje da se urbani sistem prilagodi enama ili da se razori, ne vodi
nikuda.

Novija feministika teorija se nadovezuje na poststrukturaliste i postmoderniste, a

prostor se shvata kao fragmentiran, subjektivan, nespoznatljiv, fantastian. Prostor je
povezan sa moi i razlikom.

Suzan Tompson ukzuje da je diskurs o predgradju heterogen, a na kako se smatralo

ranije kontrola ena. Dom je mesto moi ili simbol uspeha. Stereotipne predstave o
predgrau prikazuju samo pola istine.

Sexualnost se ponovo pojavljuje u analizama i Elizabet Vilson istie njen presudan

uticaj na prostornu strukturu, ureenost i ponaanje. Oznaivi prostitutke kao rani lik
ene u gradu, ranije je i kretanje pristojnih ena postalo predmet regulisanja. enama je
bila uskraena urbana drutvenost.

Elizabet Gros takoe dovodi telo u vezu sa prostorom. Ona smatra da za telo nema
idealnog okruenja, niti postoji grad koji bi pruio blagostanje. Pitanje je kako povoljna ili

38
nepovoljna okruenja proizvode razliita tela, jer grad ostavlja tragove na telesnost
subjekta.

Dakle, dolazi do novih mogunosti za feministike strategije u tom smislu to

urbanistiko planiranje moe biti fleksibilno i doputati promene. Pomak je vaan
budui da je doputena politika razlike u odnosu na rasu, rod, sexualnost i ne postoji samo
jedna strategija koja e dovesti do reenja! Ni pojmovi javno i privatno nisu fiksni, ve se
menjaju!

46. FENOMEN BARIOSA KAO TOTALNE DRUTVENE POJAVE

Autori: PEDRAZINI i SANEZ

Oni kau da se metropolizacija June Amerike odvija u izrazito mahnitom ritmu. Analiziraju
njenu unutranju dinamiku pomou BARRIA - narodne divlje etvrti. Polazei od njega,
rekonstruiu metropolu i upuuju na razumevanje njene haotine logike i sporne pojave -
gangova. Smatraju da urb. sociologija na bi smela analizirati latinoameriku metropolu
stigmatizirajui barrio i njegove stanovnike. I ona sama mora da se metropolizuje.

'90-te god XX veka- DOBA METROPOLA

Pre ovog doba, `50-ih god, postojali su samo gradovi, sela, polja i pustinje. Posle 90-ih vie
nee biti metropola - ili e se urbani prostori raspasti zbog svoje konfliktnosti, ili e se ta
uzburkanost primiriti. Doba metropola- razliit kvalitet gradskih etvrti, klase, borbe,
prolivane krvi. U Lat Americi to su- Mexiko, Sao Paulo, Lima, Karakas, Bueno Ajres.
Metropolizacija je model civilizacije koja je eksplodirala, ali tei planetarnoj hegemoniji.

Sa tim u vezi, sociologija mora prouavati:

Drutvene funkcije ulice - oblici urbaniteta, kreatvnost, nasilje
Drutvene funkcije brzine - pokretljivost, komunikacija, informacija
Socijabilnost manjinskih grupa- klanovi, plemena, porodice, sekte.

Na toj osnovi, sociologija moe oekivati da ponovo uspostavi dodir sa svojim

istraivakim temeljima - drutvenom vezom, akterima, promenama.

Metropola je buran nain ivota, a latinoamerika iziskuje neizvesnost koja nas obuzme
im reimo da u njoj ivimo i radimo. Ostaje i duboki smisao segragacije i kad otmene
etvrti iezavaju, jer se premetaju u Evropu i SAD.

Dolazi do izmetanja: lokalnog, jer se barriosi ire, i internacionalnog, jer se via klasa
seli na sve strane ''civilizovanog sveta''. Diferencirani prostori bivaju sve rei. Pristojne
etvrti zauzimaju 1% teritorije latinoamerikih gradova! Njihova nestvarnost ih pretvara u
geta i anomalije na kakve ljudi ne obraaju panju, na privid bogatstva. Ipak, njihova
kultura gospodari ostalim kulturama.

Razumeti metropolski paradox je osnovni izazov urbane sociologije! Najupeatljivije

pojave- bande, malandrosi (dobri bad boy iz Venecuele, ne pripada gangu i predstavlja
pozitivan model), trgovina drogom. To su urbani socijalni noviteti koje treba rastumaiti.

Tehnologija i preka potreba- BIPOLARIZACIJA MODERNOSTI

39
Latinoam. gradovi nastaju nasilnim putem, spolja, paradoxalno, osvajanjem, a ne otkriem
Amerike. To im je od poetka onemoguavalo da doive gradski mir. Ti gradovi danas
poradjaju ljude koji u sebi nose haos( sl. Nie).

Ti ljudi su akteri nove urbane kulture - kultura preke potrebe. Ona nije ista kao u
velikim evropskim gradovima. U latamerikim gradovima mree solidarnosti (neformalne)
ne funkcioniu kao one u Evropi (formalne, ugovorne). U Karakasu, toj nasilnikoj
prestonici, stanovnici divlje podignutih gradskih etvrtidaju formu orostoru.

SOCIOLOGIJA PREKE POTREBE - drutvena nauka o metropoli?

U metropolskoj kulturi poiva logika paradoxa- drutv veze i jesu i nisu veze jer su u
gangovima ljudi povezani vezama da bi preiveli, a sa druge str. te veze ih vode u smrt.
Metropolizacija iziskuje korenitu revoluciju urbane sociologije koja mora da smisli nova
orudja za rad i iz temelja promeni svoje predstave o urbanim drutv grupama. Metropola
je ubrzana verzija grada, osloboena seljake tromosti.
Metropolski fenomen = urbani fenomen + brzina. Metropola deluje na sve svoje
stanovnike na isti nain, jer sve aktere, i malandrose, prisiljava da radikalizuju svoje
postupke. Tako i sociolog mora da radikalizuje svoje rasudjivanje. Postoji pedagogija
metropole, jer dete iz barria zna samo one stvari koje su mu dostupne. Samo gangovi
mogu da proizvode teritoriju, a u planiranom delu grada to ine investitori.

Fragmentacija metropole- HAOS URBANE SOCIOLOGIJE?

Strunjaci su urbano promiljali polazei od onoga to su smatrali sreditem-univerziteti,

dominantna kultura...A sredite metropole su sirotinjske etvrti. Barrio je totalna
drutvena pojava fenomen u ije tumaenje mora biti ukljuena i vizija njegovih itelja!
To je iskustvo jednog drtva precizno lokalizovanog u vremenu i prostoru, ali i bilo kog
pojedinca u tom drutvu.

Drutvene veze i logika gangova: DOVOENJE U PITANJE SOCIOLOGIJE

VLADAJUIH SLOJEVA

Drutvena veza i iskljuenost su meusobno i nuno povezane, jer zajedno

predstavljaju pitanje vlasti- ko povezuje ili integrie i ko razvezuje ili iskljuuje? Gangovi
odbijaju delovanje drave i policije, jer produbljuju podelu drutva. Malandrosi umeju da
odre drutvenu vezu u barriu. Drutveno priznanje se stie nasiljem, a coca je jedina
vrednost kokja donosi ugled. U takvom kontextu izraz drutvena iskljuenost moe
dovesti u zabludu. Da su pravi iskljuenici malandrosi ne bi bili tako opasni po oligarhijsku
vlast koja ih iskljuuje. Zato to su sredite metropole vlast ih smatra marginalnim.

Nasilniki ivot moe biti i kvalitetan, oni mogu biti i kvalitetni ljudi. Strah od crnca
danas je i strah od predsednika aveza, ali pomenuti prezir proistie iz klasnog odnosa, a
ne rasistikog oseanja.

NASILJE I SMRT KAO SOCIOLOKE INJENICE

U Evropi i SAD deca i mladi vezani su pre svega za porodicu, a potom za vrnjake kada
krenu u kolu. U Karakasu, stanje preke potrebe namee sociolozima da se zapitaju
emu slui kolsko znanje ako dete moe biti ubijeno po izlasku iz kole. Drutvenost
deteta iz barria ne utemeljuje kola, ve ulica i metropola.

Siromatvo nije kultura, ali preka potreba jeste. Pogreno je gangovima prii samo sa
ekonomskog gledita, jer je tu trgovina i radna i drutvena delatnost, jer ukazuje na
40
identitet te linosti. Mladima iz ovakvih sredina jedino se isplati nezakonit rad, jer je to
klasa liena budunosti, njihov motiv je - preiveti!

Sociolozi gree jer taj problem uvaljuju kriminolozima ili soc. radnicima. Treba shvatiti da
oni svoju marginalnost duguju protagonistima merkantilizacije razvijenih drutava. Da li se
gang povlai iz graanskog drutva, ili se elita povlai i sklanja u stranu? Upravo elita,
rukovodioci naputaju metropolu. Treba ponovo uspostaviti prekinutu komunikaciju
izmeu ganga i elite. Savremena sociologija mora dostaviti dokaze o kvalitetu drutvenih
odnosa u tim etvrtima.

Glavni zadatak sociolga - RAZUMETI KVALITETE NASILNIKOG IVOTA

U zap. drutvima jednakost je propisana zakonima, ali je zapravo nema. To potvrdjuju

gangovi. Kod njih je izraeno jaanje kohezije grupe. lan ganga ili malandro, mora se se
posmatrati kao ukljueni, a ne iskljueni deo metropole, on poiva i unutar i izvan sistema.
Oni moraju biti sasluani od strane drutva, ali i njima se mora ukazati na njihovu
paradoxalnost.

Zakljuak GANGISTA ILI IZOPAENA SOCIOLOGIJA?

Gangovi su i sredite metropole i fragmentacija prostora. Posebno latinoamerike

metropole zastrauju svet, jer se sve tee moe zamisliti da se njihovom sudbinom moe
upravljati. U pitanju su ogranienja instrumentalnosti primenjene na urbano! Sociolozi
moraju pomoi da gangovi ouvaju veze u prekoj potrebi. Latinoamerika metropola bie
malandra-lukava i kreativna ili je nee biti. Neophodna je nova ''gangsta sociologija''.

47. FENOMEN BESPRAVNE STAMBENE IZGRADNJE TOKOM SOCIJALIZMA I U

POSTSOCIJALISTIKOM PERIODU

Kako su ekonomska kriza i nedefinisanost osnovnih aktera koji se bave stambenom

izgradnjom, zaotrili problem dostupnosti stanovanja tokom devedesetih, dolo je do
zamaha individualnih stambenih strategija snalaenja koje su razvijane tokom socijalizma:
samogradnje i/ gradnje.

Naime zakon je to ''dozvoljavao'' do 2001... Jedan od uzroka ilegalne gradnje je i

zastarelost principa urbanog planiranja koji su razvijani po komandno - planskim naelima
u periodu socijalizma, jer je zanemarivan potreban broj parcela za individualnu stambenu
izgradnju.

Svemu ovome su dorineli raznorazni zakoni... to je otvorilo zakonsku osnovu

NADOGRADNJE stambenih zgrada, pa se otuda ilegalna gradnja tokom devedesetih
produila i na podruje najueg gradskog centra.

To je uticalo i na promenu socialnog profila aktera ilegalne gradnje, tj. akteri

ilegalne gradnje su postali i srednji slojevi, a ne samo marginalizovane socijalne grupe
(npr. izgradnja luksuznih vila tokom devedesetih na elitnim lokacijama uglavnom je bila
ilegalna prevashodno zbog nepostovanja uslova datih urbanistikom dozvolom ili
zaposedanjem lokacija koje nisu predviene u tu svrhu).

Vlasti su pokuale da saniraju ovaj problem legalizacijom izgraenih objekata gde god je
to mogue, ali je do novembra 2003. legalizovano samo 3 do 4 posto objekata na teritoriji
Beograda (za Beograd su jedino dostupni podaci).
41
U pogledu standarda gradnje ilegalna gradnja je u manjoj meri adekvatno
infrastrukturno opremljena (za razliku od legalne). U okvirima ilegalne gradnje
individualni tip stanovanja je karakteristian kako za prigradska tako i za gradska
naselja, pri emu pripadnici elite grade ponekad luksuzne kue u neposrednoj blizini
centra grada dok, sa druge strane, nizi slojevi esto ilegalno grade po obodu grada.

Kada je u pitanju nadogradnja, interes preduzetnika je da napravi sto vie novih

stambenih jedinica kako bi njegova zarada bila vea, jer na taj nain gradi manje stanove
koji odgovaraju mogunostima realne tranje.

To je podsticalo da se ovaj vid stambene gradnje odvija i ilegalno, pre svega probijanjem
uslova dobijenih na osnovu graevinske dozvole. Stanari zgrada na kojima se vri
gradnja/adaptacija su zainteresovani, ak i oni koji ne ostvaruju stambeno proirenje, jer
dobijaju kreenje fasade, ureenje stepeninog prostora, uvoenje interfona i slino na
raun preduzetnika odnosno kupaca novih stanova.

Ilegalna stambena izgradnja je bila u stalnom porastu tokom devedesetih, a u

Beogradu je (prema podacima istraivanja) 1996. dolo do izjednaavanja broja legalno i
ilegalno izgraenih stanova na svim lokacijama.

Neki od faktora koji su ucinili izgradnju stanova veoma dugim i skupim procesom (to
je recidiv socijalistikog stambenog sistema... i to je uslovilo ilegalnu gradnju...) su:
nedovoljne stambene investicije bez obzira na tip investitora;
visoke poreske stope ili takse za korienje zemljita i infrastrukture,
komplikovana administracija dobijanja potrebnih dozvola,
nereena pravna pitanja u sferi vlasnitva nad nekretninama,
nefleksibilna tehnologija gradnje velikih graevinskih preduzea itd.

Procenjujui mogu uzrok nelegalne gradnje strunjaci su primat dali uzrocima sistemske
prirode, odsustvu adekvatne zakonske regulative i uzurpacije ekonomske i politike moi,
u odnosu na individualne motive odnosno strategije snalaenja domainstava u uslovima
ekonomske nedostupnosti stanovanja, ili pak pritisku izbeglica na stambeno triste
Beograda.

48. KOMERCIJALIZACIJA GRADOVA, NOVI OBRASCI URBANE POTRONJE I

SOCIJALNA (RE)STRATIFIKACIJA

LITERATURA: Urbana sociologija (362-371)- tekst Erike Na

NAPOMENA: Ovo je sinteticko pitanje i treba spomenuti kako pojam preduzetnickog

grada( Harvey) tako i sve ono to je vezano za ovu temu- pitanja 28,29,30 (koja se izmeu
ostalog odnose na Minin tekst o gradovima u tranziciji- asopis Sociologija, 2000, br.3)

Erika Na istrauje tranziciju drutava centralne i istone Evrope, pre svega

maloprodajne mree u gradovima, formiranje urbanog prostora i nove stavove prema
potronji.

Dok je trajala drutveno-ekonomska i politicka tranzicija centralne i istone

Evrope, zapadna drutva su prolazila kroz fazu ''postmodernog konzumerizma''. U

42
centralizovanim sistemima vladala su stroga ogranienja individualnih potreba u
''ekonomiji nestaice''. Meutim, masovna dostupnost luksuznije robe i robe iroke
potronje uzela je maha u itavom socijalistikom bloku od sredine sedamdesetih godina
dvadesetog veka.

Ona tvrdi kako su promene devedesetih godina okirale potroae centralne i

istone Evrope pa su oni morali da se prilagode transformaciji trgovakih objekata (to je
pre bilo nezamislivo), da donose odluke suoeni sa ogromnim koliinama novih vrsta robe,
da razviju otpornost na agresivnost reklama itd. Takvi izazovi su u velikoj meri
izdeferencirali urbana drustva i upotrebu urbanog prostora. Ovaj tekst se bazira na sve
veu ulogu potronje u drutvenom diferenciranju.

U periodu tranzicije dramatino se promenio tip aktera koji upravlja optom

transformacijom urbanog prostora, sto je posledica liberalizacije trzista nekretnina. U
Maarskoj i Poljskoj, gradski centri bili su izloeni prostornom diferenciranju zbog sve
veceg broja privatnih preduzeca, u glavnim trgovackim zonama su se prosirile i
fragmentisale povrsine maloprodajnih objekata, kao posledica programa male
privatizacije, restitucije, raspada dravnih preduzea itd. Devedesetih godina su bile
primetne i sline prostorne tendencije- mete investitora su bili centar grada, periferija i
''prelazne zone'', iako je centar grada bio i dalje gradsko podruje koje se najvie cenilo
meu trgovcima.

Tendencije ka koncentrisanju u pogledu organizacije i prostorne raspodele dovele su

krajem devedesetih godina do dramatinih promena maloprodajne mree i ponaanja
potroaa. U ovom kontekstu se te promene analiziraju pomou niza empirijskih
istraivanja u Pragu, Budimpeti i Debrecinu (regionalni maloprodajni centar istone
Maarske).

Budimpeta se smatra zrelim tritem, pogotovo kada se uzme u obzir raznovrsnost

trgovackih objekata i obrazaca kupovine. Meutim, esta su premetanja iz centra grada
na periferna podruja i predgraa. Istovremeno, trgovaki centri koji su se razvili u
centralnim zonama privukli su specijalizovane radnje pod upravom meunarodnih
trgovinskih lanaca i bogatih domaih preduzea. Ti procesi su doveli do sve intenzivnijeg
korienja graevinskog zemljita u centru grada- poto su rano meunarodne firme dole
na trite, maloprodajna struktura centralne poslovne zone u Budimpeti je izrazito
strukturisana po pitanju robe i cena.

U eskoj Republici, liberalizacija cene i spoljne trgovine, kao i neadekvatna regulacija

trita nekretnina, takoe je uspostavila veoma konkurentnu sredinu to je dovelo do
strukturalne promene trgovine na malo. Centar grada u Pragu postao je najvanije mesto
restrukturisanja maloprodaje, a odlikovao se promenljivim asortimanom robe, radnji i
kupaca. Taj proces restrukturisanja bio je ubrzan rastuim brojem turista i razvojem
meunarodnim funkcija centralne poslovne zone Praga, to je ve krajem devedesetih za
posledicu imalo nagli porast cena zakupina i maloprodajnih radnji u glavnoj trgovakoj
zoni, mnogo izrazitije nego u Budimpeti. Izmeu ostalog ovo je sve dovelo do opadanja
broja stanovnika u gradskom centru.

Uprkos razlikama nacionalnih politika i sistema urbanog planiranja, ova dva glavna grada
pokazuju sline tendencije u pogledu transformacije maloprodajnih mrea i obrazaca
kupovine. Jos poetkom devedesetih poveale su se prostorne nejednakosti izmeu
glavnih trgovakih ulica i drugih trgovinskih sredita (uglavnom uslunih centara u
stambenim naseljima) s obzirom na cene, asortiman robe i kvalitet usluga.
Ovakve promene uslovile su nove podele u sektoru potronje, i u drutvenom i u
prostornom smislu (podizanjem zakupnine, poveao se broj specijalizovanih radnji,
43
uzrokujui porast cena i pomak ka potroaima iz vie i vie srednje klase istiskujui
lokalno stanovnitvo kao kupce).

Istraivanje u Debrecinu je pokazalo sline tendencije. Poslovni ljudi, mlai od etrdeset

godina, koji pripadaju grupi sa srednjim prihodima, ubedljivo su najvie zastupljeni medju
potrosacima i novim objektima. itelji centra grada i njihove neposredne okoline, kao i
mobilnije grupacije lokalnog drustva (oni koji zive dalje od centra ali imaju kola i dobre
prihode), privilegovani su u pogledu pristupa robi i srodnim uslugama, dok stanovnitvo
perifernih zona mora svakodnevno da vie putuje i zavisi od malih i samostalnih firmi (cija
je buducnost neizvesna jer je konkurencija sve vea). Njihov poloaj dodatno pogorava
preureenje radnji u glavnoj trgovakoj zoni, tako da je za manje imune otvorena pijaca u
blizini centra grada i dalje daje najpovoljnije mogunosti za nabavke po niim cenama.

Autorka zakljuuje da mesto kupovine postaje oznaka drutvenog statusa, poto je

povezano kako sa mobilnou tako i sa drutveno-ekonomskim poloajem. Stoga se
urbano drutvo diferencira naprosto mogucnou da se koriste ili ne koriste prednosti
novih objekata.

49. KONCEPT ODRIVOG RAZVOJA GRADOVA

LITERATURA: Urbana sociologija (295-301; 334-345)

Poto je koncept potpuno odrivog urbanog podruja pre utopija nego mogunost, bolje je
rei da se gradovi kreu ka odrivosti. Stiven Viler naglaava da se odrivi razvoj moe
definisati kao ''razvoj koji unapreuje dugorono drutveno i ekoloko zdravlje gradova i
naselja''.

Na osnovu te definicije i razliitih evropskih i svetskih dokumenata o odrivom razvoju,

moe se zakljuiti da glavni pravci urbane odrivosti podrazumevaju sledee:

1. racionalna, efikasna upotreba zemljita - poto je zemljite verovatno

najvanije ogranieno prirodno bogatstvo, a urbani razvoj nesumnjivo troi zelane
povrine na neodriv nain potrebno je odrivija upotreba zemljita. Viler istie da bi
trebalo doneti propise o veoj efikasnosti upotrebe zemljita u okviru ve izgraenih
podruja, kontrolisati upotrebu zemljita da bi se sauvala poljoprivredna imanja,
ekoloska stanita i slobodni prostor u blizini grada... Izmeu ostalog, najvaniji je
odnos ljudi prema zemlji.

2. manje automobila, bolji pristup - dananji sistem saobraaja doprinosi

kompleksnoj mrei urbanih problema kao to su: zagaenost vazduha, zakrenost,
smog, sirenje predgradja, unitavanje ekosistema i drutvena fragmentacija.
Saobraaj u odrivijem gradu najverovatnije e biti zasnovan na nekoliko kljunih
principa: pristup manje udaljenosti (npr. izgradnja urbanih sela), preokret
sadanje saobraajne hijerarhije (na prvom mestu peaci, bicikl pa automobil) i
manje potranje (manje automobila, zakrenost je manja, a kvalitet ivota vei).

3. efikasna upotreba resursa, manje zagaenosti i otpada - ouvanje energije i

recikliranje materije predstavljaju dve oblasti u kojima obini graani mogu
najneposrednije uestvovati u svakodnevnim aktivnostima... Viler navodi primer da
su stroi zakoni o ouvanju energije u graevinarstvu doveli do ogromne utede u
mnogim gradovima i dravama. Zatim, projekti ''industrijskih eko-sistema'' nastoje
44
 sistematski da utvrde da li bi se proizvodni otpad jedne industrijske grane mogao
iskoristi u nekoj drugoj. Takoe je poznat i ''princip- zagaiva plaa'' gde se
trokovi zagaenja sa drutva kao celine prebacuje na pojedince ili grupu koji ga
stvaraju.

4. Obnavljanje prirodnih sistema- iako se mnoge gradske oblasti obino

posmatraju kao potpuno vetake sredine, na skoro svakoj lokaciji se mogu nai
mnogi elementi originalnog eko-sistema tako da se on moze ponovo uspostaviti,
npr. popularno je vracanje prirodnog vodenog toka reke to omoguava kako
stanite divljim ivotinjama tako i slobodni prostor i peacke staze za urbane
stanovnike. Drugo, urbana agrikultura takoe vraa prirodu u grad tako to urbani
stanovnici odreenim bio-intenzivnim metodama mogu da uzgajaju biljke za ishranu
na veoma malim povrinama zemljita. Tree, bitna je i ekoloka obnova koja
podrazumeva da se npr. naputena ili zagaena industrijska zemlja moe preuzeti i
obnoviti, a prazne parcele pretvoriti u parkove, stambena naselja i zajednike bate.

5. Pogodna okolina za ivot i stanovanje (povoljna cena stambenih

prostora...kvalitetni projekti stambenih naselja iz susedstava...)

6. Zdrava drutvena ekologija - izvesni drustveni problemi, poput beskunitva,

sasvim su oigledni u gradskim podrujima dok su neki drugi prikriveni. Rasizam
npr. je znaajan inilac koji ve decenijama oblikuje amerike gradove i oteava
odrivost i pogodnosti za ivot. Podsticati zdravu i odrivu drutvenu ekologiju znai
iskoristiti svaku povoljnu priliku da se ljudska zajednica unapredi i osnai. Viler
smatra da to iziskuje da planeri pre svega zastupaju interese onih grupa koje
nemaju pristup moi i ekspertizi, i da se bore za nepristrasnost i socijalnu pravdu.

7. Odriva ekonomija- Viler smatra da treba da bude organizovana oko tri principa:
ekonimija koja nastoji da se nadoknadi steta koja je u proslosti naneta
zivotnoj sredini i drutvu i koja spreava nastanak novih problema;
ekonomija koja zadovoljava stvarne ljudske potrebe i obezbeuje
pristojno plaene poslove, tj. ekonomija usmerena na ljude;
lokalno orijentisana ekologija koja naglasak stavlja na lokalno
vlasnitvo, lokalnu upravu, lokalne investicije, lokalne resurse, proizvodnju za
lokalno triste.

Vaan korak ka odrzivoj ekonomiji bie postepeno ukidanje industrijskih grana ili
procesa ako troe velike koliine resursa koji se ne mogu obnoviti, a naveliko
proizvode zagadjivae i otrov. Dalje, treba preispitati ulogu vojne industrije,
automobilske industrije itd. Poslovi poput ienja ivotne sredine, recikliranja,
javnog saobraaja, jeftinog stambenog prostora i slino, nasuprot svemu
pomenutom, doprinose odrivosti budui da unapreuju stanje drutva i ivotne
sredine u regionu.

8. Ucee i ukljuivanje graana u zajednicu: iniciranje lokalnih politickih procesa,

ograivanje od novca i posebnih interesa, obrazovano i informisano birako telo i
odgovornost lokalnog odluivanja.

9. Ouvanje lokalne kulture i tradicije- samosvojnost regije daje joj vitalnost,

omoguava joj da iskoristi prednosti lokalne kulture, istorije i tradicije i uini mesto
zanimljivijim za ivot.

45
U podrujima u razvoju, borba za ivotnu sredinu esto se tie osnovnih potreba, a ne
poboljanja ve lagodnog naina ivota. Stepen degradacije ivotne sredine kakav se
zatie u mnogim gradovima zemalja u razvoju, jasno ukazuje da su globalni sistem i
tendencija ka zapadnjakom nainu ivota daleko od odrivih i u sutini veoma tetni...

''Braon agenda'' Svetske banke predstavlja pokuaj da se po prioritetu rangira niz

problema zatite ivotne sredine sa kojima se trenutno suoavaju gradovi u zemljama u
razvoju... Autori navode da je ovaj program dosta kritikovan jer nije uvaio znaaj politike i
vlasti za pristup siromanih ljudi gradskim slubama.

Za mnoge gradove iz zemalja u razvoju karakteristini su velika stopa smrtnosti

dece, kratak ivotni vek, invalidnost i povrede na radu, bolesti, nizak kvalitet ivota i nivo
mentalnog zdravlja. Takvi problemi ivotne sredine su uglavnom rodno odreeni jer
najee neposredno ugroavaju ene. Ipak treba pomenuti da ene u mnogim gradovima
imaju kljunu ulogu kao nevidljivi menaderi resursima ivotne sredine i njihovi krajni
korisnici, naroito u pogledu prirodnih bogatstava poput vode, zemljita i energije. ene su
npr. esto zaduene za sakupljanje i preiavanje vode, za zdravlje i higijenu
domainstva i zajednice...

Vano je istai jo neke probleme odrivog razvoja u zemljama u razvoju. Iako se

gradovi Treeg sveta uglavnom nalaze u podrujima koja su na udaru prirodnih nepogoda
kao to su zemljotresi i uragani, najvei broj katastrofa zapravo izazivaju ljudi. Naroitu
brigu zahtevaju bespravna naselja na nestabilnom graninom zemljitu, koja ugroavaju
ivot oveka.

Drugo, gradske ivotne sredine esto trpe zbog velike rasprostranjenosti patogenih
materija i bolesti koje su posledica ogranienog pristupa vode i sanitarijama, koliko i
neuklonjenog otpada. Npr., u Manili, kanalizacioni sistem izgraen pre sto godina za oko
pola miliona stanovnika danas koristi est miliona ljudi.

Razne meunarodne organizacije smatraju da je razvoj ekonomije osnovni nain na koji

gradovi iz zemalja u razvoju mogu finansirati poboljanje gradske ivotne sredine, a
produktivnost grada je glavna strategija za ublaavanje siromatva. Takav program rada,
koji se najee usredsreuje na ozvanienje sive ekonomije, podstie koliko i industrijski
razvoj, toliko i iscrpljivanje resursa...

50. AKTERI URBANIH PROMENA U SRBIJI

URBANI AKTERI

Urbani fenomen sadri sloen sistem aktera.

Urbani razvoj potie iz struktura moi, odnosno, iz sistema aktera od kojih su neki
nadreeni, a drugi podreeni, a zajedno oni strukturiu urbani fenomen (nekad se ovi
suprotnin akteri udrue, nekad su u sukobu). Podreeni akteri organizovani u pokret imaju
vie ansi da svoje zahteve uine prepoznatljivim.

Pokret predstavlja vei skup pojedinaca koji tragaju za svojim identitetom, ciljevima.

Urbani akter je individua ili grupa koja zauzima odreeni poloaj u drutvu, raspolae
resursima drutva, brani odreene interese i vrednosti, odrava odnose sa drugima i nudi

46
projekte o razvoju grada. Svaki tip drutva ima sistem hijerarhizovanih aktera. Svakom
sistemu odgovara data struktura moi to je sutinski parametar urbane sociologije.

U gradovima imamo etiri tipa aktera:

1. strunjake za prostor arhitekte, urbanisti
2. ekonomske aktere banke, preduzea, vlasnici zemljita
3. politike aktere politiki lideri, partije
4. stanovnike, krisnike/graane koji se diferenciraju prema drutv poziciji,
ivotnom stilu... NVO...

Klasifikacija aktera moe biti i ovakva :

1. Akteri koji se dele na centralne (drava) i lokalne (lok vlast). Uloga drave je
dvojaka:
takmii se sa preduzetnicima za gradske resurse i
kontrolie zakonitost.
2. Drugi akteri: opta i struna javnost, domai i str preduzetnici, trei sektor
(NVO), crkva.
U postsoctrabsformaciji aktere grubo moemo podeliti i na reformske i anti-reformske.

PROMENA STRUKTURE, FUNKCIJE I FORME

1. Od etatistikog, preko liberalnog do svetskog grada

Urbano planiranje je sveobuhvatnije u socijalistikim, nego u kap. zemljama.

Po Hamiltonu, postoje zajedniki elementi planiranja u istonoevrop. zemljama u

socilalizmu : 1. uticaj SSSR-a, 2. etatistiko planiranje, 3. nevanost zemljine rente i
trita, 4. rast metropola, a nedostatak srednjih i malih gradova, 5. dravna izgradnja
novih naselja.

Urbanizacija je
1. zakasnela, planirana i voena iz centra,
2. pod velikim uticajem industrijalizacije- zanemarivanje tercijalnog sektora,
3. kontinuiran znaaj ruralnog sektorau procesu urbanizac i veliki udeo meovitih
domainstava, ali znaajne razlike izmeu grada i sela.,
4. dominantna uloga preduzea u obezbeivanju stanova.,
5. generalno, urbano drutvo se razlikovalo- profesionalna, kulturna i druga udruenja,
osnivala je i kontrolisala drava. Socijalistiki sistem nije uspeo da stvori ono to se
zove postindustrijski ili informacioni grad! Nije bilo opadanja br zaposlenih u
sekundarnom i rasta br u tercijalnom i kvartarnom sektoru! Ovde se moe govoriti o
zakasneloj modernizaciji.

Tokom 90-ih godina u svetu se razvijaju metropole(od milion stanovnika pa navie),

svetski, globalni i informacioni grad. Termin ''svetska armatura metropole'' oznaava
pojam od kog zavisi globalizacija, a oznaava metropolizaciju. Iz nje potie svetska
ccentralnost.

Fridman: metropola = svetski grad = veliki finansijski centar i mesto koje ujedinjuje
drutvena sredota multinacionalnih ekomomija. Dalje, ubrzan razvoj terc i kvart sektora u
svetskim gradovima, dovodi do pojma informacionog grada.

Kastel i Basan: to je urbani izraz informacionog drutva. Informacioni grad je grad

intenzivnih kontakata. Sa porastom uloge metropola, horizontalna veza sa drugim
47
metropolama biva sve jaa, jer dolazi do odvajanja od regiona i drave u kojoj se nalaze.
Dolazi do promene od tradicionalnog ka preduzetnikom tipu upravljanja, a on
podrazumeva:
1. javno-privatno partnerstvo,
2. orijentaciju svih aktivnost prema tritu,
3. preuzimanje dela rizika od str gradske vlasti u odnosu na privatna investiranja,
4. participaciju drave u operacijama sa nekretninama.

2. Promene u postsoc. gradovima od homogenosti ka heterogenosti

Socioprostorne posledice postsocijalistike transformacije:

Nije se poveala migracija selo-grad, ni porast stepena urbanizacije.
Usporena urbanizac. se nastavlja jer br. radnih mesta u industrijskom sektoru
ogranien, a industrijske grane koje su opstale i tercijalni sektor sada trae novu
radnu snagu.
Uvozi se jeftinija hrana, ime domaa seoska ekonomija dobija
konkurenciju.
Razvoj gradova ipak ide od homogenosti ka heterogenosti. Privatno
preduzetnitvo uslovljava rast privatnih radnji, restorana... tercijalni sektor
doivljava uspon.
Dolazi do porasta tranje za prostorom( naroito u svetskim gradovima).
U istonoevropskim gradovima etnika hetrogenost je na porastu.
Socijalno devijantne pojava takoe.

U tranziciji dolazi do razliitih manje ili vie trino orijentisanih urbanih sistema. Na ovaj
preobraaj utiu unutranji akteri i spoljanji akteri( uesnici u procesu globalizacije
ekonomije i proirenja EU). Nastoji se potisnuti drava kao strateki akter planiranja
urbanog razvoja. Naravno, sve zavisi od zemlje do zemlje!
U zemljama u tranziciji dolazi i do svojinske transformacije stanova,
poslovnog prostora...
Ukidanje monopolske kontrole vladine agencije nad ponudom gradskog
zemljita i omoguavanje tritu da odredi cenu. Postoji nereen problem gradskog
graevinskog zemljita jer je ono u dravnoj svojini( SRB)
Br. dravnih preduzea se smanjuje, a menja se veliina preduzaa u
korist malih i srednjih firmi. Time se poveava nezaposlenost.

3. Neformalna ekonomija ulina maloprodaja i komercijalizacija

Mnogi graani kao akteri u urbanim promenama bili su ukljueni u sivu ekonomiju, kao
glavnu strategiju preivljavanja. Gradski centar postaje ekskluzivna zona za skupu robu.
iri se ulina trgovina izvan centralnih delova grada. Kiosci bivaju zamenjivani tezgama.
Dolaze i shoping molovi, prvo na zapadu, pa kasnije u postsoc. zemljama. Maloprodaja je u
postsoc. gradovima doivela najvei uspon izgradnjom velikih trgovakih centara (shoping
molovi, hiper marketi). Mnogo novih znakova, bilborda, umesto srpa i ekia.

4. Urbane promene u periodu ''divljeg socijalizma'' u Srbiji

Spoljanji i unutranji razarajui inioci. Jugoslovanski model socijalizma okonan je na

najgori nain. Proli smo kroz usporenu i blokiranu tranziciju i jo uvek kaskamo. NATO je
promenio izgled mnogim gradovima Srbije.
U postsoc. SRB se uspostavlja nova hijerarhija gradova. I manje ili vee
ukljuivanje tih gradova u internacionalnu mreu metropola. Javljaju se izrazitije

48
 razlike izmeu gradova i sela. Na to utie i raspodela kontrolnih funkcija i mesta
odluivanja. Profit na modernizaciju velikih gradova.
Socijalna segregacija : nju odreuje trite stanova i zemljita.
Zakljuak naputanje drave blagostanja na zapadu i slom socijalistikog sistema
doveo je do poveanja drutvene polarizacije tj. Do porasta raznih oblika
segregacije i socijalne diferencijalizacije.
Ponovno uspostavljanje nadreene klase vlasnika i podreene klase
siromanih i izmenjena srednja klasa u postsoc. Bespravna stambena
izgradnja- radnici, ratne izbeglice, , privatni preduzetnici, ratni profiteri.

AKTERI ( strunjaci za prostor, politiari, preduzetnici, graani)

Strunjaci za prostor. Anketa, 2004 -stepen uticaja (veliki uticaj) : 1. politiari, 2.

privatnici/preduzetnici, 3. strunjaci, 4. graani.

Strunjaci za prostor se suoavaju sa krizom identiteta. Oni su u sendviu izmeu

politiara i privrednika & graana i NVO. Njihova efikasnost posredstvom nacionalnih i
gradskih institucija arhitekture i urbanizma je opala.
Brojne arhitekte i urbanist, prostorni planeri radili su i u optinskim firmama i u privatnim
biroima i u mnogim udruenjima. Bespravna gradnja ini da drutveni ambijent nije
povoljan za planere. Nedostaju brojni zakoni koji reguliu oblast urbanizma i graenja. To
je pogodno tle za sivu ekonomiju i korupciju.

Anketa, ispitanici strunjaci veina njih je uverena da efikasnost planiranja urbanog

razvoja vea unutar trita i demokratskih institucija, nego u sistema komandnog
planiranja. Od preostalih, veina misli da to nema veze sa tipom drutva. Svaki 5. je mislio
da se urb planiranjem mogu usaglasiti ekonomski i socijalni ciljevi, ali da se to efikasnije
postie u uslovima planske privrede. Ovi stavovi su blii socio-demokratskom konceptu,
nego neoliberalnom. U skladu sa tim, veina smatra da javno vlasnitvo nad gradskim
graevinskim zemljitem preduslov urbanog planiranja. Odnos prema stanovanju :
potrebna je dravna regulativa indirektnim merama(poreske olakice, subvencije), a ne
neoliberalni stav.
Neophodne su nove urbane doktrine!

-Politiari
Prema anketi, veina smatra da politiari imaju najvei uticaj na donoenje odluka na
optinskom nivou. Za urbanistike planove su nadlene optine, a za prostorno planiranje
drava. Pripadnici politike elite (anketirani) veina je veoma obrazovana, a pre toga
veina njih je bila strunjaci. Po godinama-domaa elita je relativno mlada-nakon 2000.
god. stambeni uslivi elite su nadproseni, veina je vlasnik stana ili kue.

Njihoove vrednosne orijentacije: Veina njih je sklona nacionalistikim i ne-liberalnim

vrednostima. Nacionalizam je prisutan i zbog kratkog vremena od 2000. i srpski
suverenitet, Kosovo... jo uvek nememo snaan blok koji bi doprineo uspostavljanju
demokratskog i pluralistikog drutva (M.Lazi) meavina politikih aktera- neki nastupaju
na reformski, a neki na antireformski nain. Pripadanje nekoj partiji bitno utie na
kadrovsku politiku. To je i najznaajniji kanal za ostvarivanje uticaja na optinskom nivou.

Lefevr: urbanizam je meavina ideologije i prakse pod patronatom drave i trita. 2004.
godine, okrugli sto, privredna komora Beograda- drutvenu svojinu bi trebalo ukinuti, a
graevinsko zemljite privatizovati. Na delu je bio zakon o denacionalizaciji- povraaj
imovine Karaoreviima, crkvi, univerzitetima... postoji oklevanje i odlaganje ovoga.

49
Neki strunjaci preporuuju sledee: 1. zemljite u centralnim delovima grada od
posebnog interesa ostaje u vlasnitvu optine, 2. za svaku parcelu da bhi bila za javne
upotreba, mora se dokazati opti drutveni interes, 3. donoenje zakona o
denacionalizaciji, 4. uvoenje ekonomskih cena za komunalije, za sromane treba
subvencija, 5. uspostavljanje pravne drave koja je odgovorna za usklaivanje privatnog i
javnog interesa.

Vojska- neophodna modernizacija, smanjenje pripadnika. Raspodela stanova treba biti

pod civilnom kontrolom, a ne kao u socijalizmu gde je vojska bila drava u dravi.

SPC- Izgradnja samostana, crkava i manastira, je pre svega politika odluka. U proces
retradicionalizacije ukljuuje se i vei deo politike elite. Intenzivna izgradnja hramova od
96., zavrenje hrama Sv.Save, podignuta crkva Sv.Dimitrija na Novom Beogradu, dobijene
brojne lokacije za izgradnju crkava i hramova po Bg....
Sve je znaajnija uloga gradonaelnika u razvoju gradova. On ima sad i znatno vea
ovlaenja. Graani ih biraju neposredno, a oni raspolau budetom i biraju tim saradnika.
Privrednici

To je ekonomska elita. Oni su mlai i vie reformski orijentisani, nego politika elita.
Uoljiva je simbioza izmeu pojedinih politiara i privrednika. Naa metropola se ne kotira
visoko, ve je pri dnu evropske hijerarhije metropola. Put Beograda do svetskog grada
bie dug i trnovit (Pui). Beograd je poeo da modernizuje svoju infrastrukturu (vodovod,
puteve..) da bi mogao da primi objekte kao to su hoteli, hipermarketi, poslovni prostri...
poelo je sredinom 90-ih izgradnjom umievog sokaeta.

Savet inostranih investicija (12 zemalja koje bi investirale u BG): Srbiji su neophodne
brze i temeljne reforme, a njih vlada mora da pogura. Situcaija nije ruiasta. Srbija kasni
sa reformama, manji nam je BDP nego u veini postsoc. zemalja. Najozbiljnija prepreka za
strane investicije je politika nestabilnosti monetarna. Ovaj Savet predlae bolju
zakonsku regulativu i hitno reavanje najveih problema infra strukture.

Porast broja banaka i drugih finansijskih investicija, naroito stranih, je takoe obeleje
umreavanja velikih gradova u svetsku armaturu metropola.Hiper marketi merkator,
vero....

Problem korupcije-podmiivanje zarad uticaja na donoenje zakona i na pravila igre loe

utie na reforme...

Novi Sad (istraivanje 2002.)- uloga preduzetnika u urbanom ureenju Novog Sada.
Predmet istraivanja su privatna preduzea i njihovi vlasnici. Krajem 99. u N.S. je
registrovano oko 11 hiljada privatnih preduzea. Najvei br. njih se bavi trgovinom, a
zatim industrijom, pa tek onda finansijskim i drugim uslugama. Maloprodaja je
koncentrisana u gradskom centru i u podruju stanovanja. Vie od treine preduzetnika je
roeno u Novom Sadu i najvie njih je u 4.deceniji ivota. Veina njih smatra da je
preduzetnitvo muki posao, a graani se veinom ne slau sa tim. Ogromna veina je
zapoela preduzetnitvo 90-e godine. Oni smatraju da je za preduzetnitvo potrebna
upornost, snalaljivost, spremnost za rizik i kreativnost, a rzlog zbog kojeg su preduzetnici
je oslanjanje na sopstvene snage. Veina graana smatra da je za uspeno bavljenje
preduzetnitvom neophodno poznavati nekog iz gradske vlasti. Anketirani preduzetnici su
ubeeni da poboljavaju gradsku ponudu roba i usluga, a zatim da doprinose izgradnji
grada...veina njih namerava da proiri svoje delatnosti. Veina reklamira svoje proizvode,
kontaktira sa preduzetnicima iz inostranstva..gotovo polovina je u svom posl. prostoru
izvrila odreene graevinske izmene-male bez papira, a velike dozvolom. Pozitivna

50
posledica preduzetnitva i po preduzetnicima i po graanima je lake zadovoljavanje
potreba stanovnitva za pojedinim vrstama roba i usluga. .

Izmeu preduzetnika i urbanista postoje neregulisani odnosi, i veina preduzetnika ne zna

da li su im urbanist naklonjeni ili nisu.

Graani
u kojoj meri graani koriste pravo na grad?
Zato je njihov uticaj najmanji na gradskom nivou?
Zato nisu zainteresovani za ostvarenje svojih gra.prava?...

Razlozi za ovo su razliiti i kreu se od linih do optedrutvenih. Smatraju da su izgledi da

uestvuju na lokalnom nivou mali ili nikakvi. Neretko, mnogi graani su drutveno
iskljueni i uviaju da su lokalna i centralna vlada udaljene od veine svojih graana.
Graanin stie utisak da je u gradu mogue izgraditi sve, a ne odgovarati ni za ta. ini se
da pravila vie nema, sve je na tritu (Pui).
Meutim, oni nisu sasvim pasivni u proizvodnji prostora, makar to bilo samo na periferiji
gradova-divlja gradnja. 45% njih u BG smatra gradske vlasti odgovornim za bespravnu
gradnju, a 10% njih da su odgovorni sami graditelji, pa tek onda urbanisti. To je ok. Preko
polovine njih smatra da je bespravna izgradnja u njihovim mestima izraena. To naroito
smatraju oni sa visokom kolskom spremom. Nicali su novi kiosci, domoroci su ih zvali
peurke, a kada dou urbanisti uzimali su novac da zamure(jedno od zapaanja). Dobije
se struja, voda, pa moe da se napravi unosniji kafi. Scenariji ruenja je loije reenje, pa
se pristupa legalizaciji. Zakon o planiranju i izgradnji (2003) je u dobroj meri
prepoznatljiv kao zakon o legalizaciji. Brojni nosioci bespravne izgradnje nisu se
organizovali u pokret u smislu grupe koja bi delovala na politike strukture..

Od 90-ih formiraju se brojne NVO kod nas. Za ovo su bitna Ekoloka udruenja, Udruenje
za unapreenje lokalnih zajednica...nisu se pokazali preterano motivisanim.

Prema miljenju Evropske urbanistike povelje osnova urbanog razvoja sastoji se u

neposrednoj participaciji graana u okviru lokalnih zajednica . Graani imaju pravo da
budu konsultovani o svim veim projektima koji se tiu budueg razvoja lokalne zajednice.

Zabrinjavajui podatak iz novosadske ankete-71% njih ne zna da urbanisti imaju praksu

konsultovanja graana o planovima i projektima razvoja grada. Dakle, tu su i
visokoobrazovani i nie. Dakle, participacija graana na lokalnom nivou je nedovoljna.
48% graana smatra da su preduzetnici povezani sa politiarima i politikim strankama
radi zadovoljavanja ekonomskih interesa obe grupe. Veina graana smatra da je
najznaajnija negativna posledica irenja preduzetnike delatnosti uruavanje
tradicionalnog izgleda grada.

ZAKLJUAK

Pretean deo oveanstva danas, prvi put u istoriji, ivi u gradovima. Uloga gradova,
naroito globalnih, je sve vea. Staro rivalstvo izmeu nac.drave i gradova se nastavlja.
Gradovi mogu dovesti do drutvene i kulturne integracije i biti pogodna mesta za politike
aktivnosti. Neki gradovi prave strateke planove za unapreenje profila grada, bilo u
cilju organizovanjanekog meunarodnog dogaaja ili sprovoenja programa obnove grada
i privrednog razvoja.

Polanjijeva kniga nam poruuje da je slobodno trite utopijska koncepcija, odnosno da su

sva trita regulisana tako da njihove parametre uspostavljaju dravne institucije.
51
Njegova poruka je da se ne moramo prepustiti slavljenju konzumerizma, kulturne
fragmentacije i neobuzdanog individualizma. Da bi zatitili sebe, drutvo e racionalno ili
iracionalno ograniiti podruje na kome trite slobodno deluje.

Sadanja metropolizacija je praena fragmentacijom i individualizacijom, pa se

globalizacija moe shvatiti kao sloena interakcija globalizujuih i lokalizujuih tendencija-
glokalizacija. To je sinteza partikularistikih i lokalizujuih tendencija. Koristei internet
uvamo autonomiju, ali inimo i de jednog velikog mi. Koliko je neko graanin
metropole (svog likalnog kvarta), toliko je i graanin sveta. On je glokalan!

Gradovi i urbanizacija impliciraju precizan institucionalni i politiki okvir. Meutim, u

aktuelnom stanju, metropole nemaju demokratsku politiku instituciju (Basan).
Metropolizacija se odvija na nain krize. Drutvene krize se pojavljuju kada su
nejednakosti ogromne i kada se iskazuju u socijalnoj segragaciji. Metropole su u opasnosti
zbog brojnosti stanovnitva.

''Metropolizacija je erka informatikog drutva koje podrazumeva informativnu ekonomiju

i drutveni ivot, globalizaciju, tehnonauku, individualizaciju i individuaciju, kao i nove
drutvene odnose'' ( Bassand, 2001.)

51. URBANA SOCIOLOGIJA KOD NAS: PRETEE I UTEMELJIVAI;

DOMINATNE TEME I PRISTUPI

Jugoslovenska misao ogradu i urbanizaciji dodiruje 3 pristupa:

1. Opisni idejno-istorijski (tumaenje unutranjeg sadraja);
2. Kritiki (vrednovanje dela, istraivaa i pravaca);
3. Saznajno-socioloki pristup (soc.ideje se razmatraju u drutv. kontextu).

Kod nas istraivanje sela i seljatva (19.v.) ima duu tradiciju od istraivanja grada (od
60.xx v.). Razlog je u tome to sa nastankom moderne Srbije seljatvo predstavlja temelj
nacije, uvara na.identiteta, a graanstvo je etniki meovito.

JOVAN CVIJI (Balkansko poluostrvo,1922): poklonio panju gradu i dao tipologiju u vezi
sa osnovnim kulturnim pojasevima ili civilizacijama na Balkanu: vizantijsko-cincarska,
patrijarhalna, srednjoevropska. On pominje i turske kulturne uticaje, ali ne u dovoljnoj
meri. Godine, 1921. u Kraljevini Srbiji 80% seljatva, a 20% gradskog stanovnotva. J.C. je
dao slikovit opis morfologije, etnikog sastava i psihikih osobina stanovnitva. Imao je
negativan stav prema velikom gradu. Kae da su Turci, Grci i Cincari koristili velika naselja
jer su to trgovci i zanatlije. Kao vlasnika klasa, Turci razvijaju sklonost za varokim
ivotom.

STOJAN NOVAKOVI prouavao je srednjovekovni srpskim grad, bavio se gradovima i

trgovima. Razmatrao je i ulogu despota ura Brankovia u obnovi Carigrada 1448 g. i
naselja Beograana u Carigradu i napisao futuristiki tekst o BG za 100 godina (2011).

SIMA IRKOVI kae da se zanemarivanje izuavanja grada duguje predrasudi o

poimanju grada kao neeg tueg i stranog (zbog srpske prolosti). Prodorom Slovena
unitene su tradicije rimske i vizantijske gradske civilizacije. Dolazi do obnove starih
antikih gradova (BG, NI, Prizren, Skopje) Od 15.v. ubrzano se razvijaju srpski i bosanski
gradovi, a postavlja se pitanje osobenosti srpskih gradova u odnosu na zapadne. S.. za
razliku od Vebera ne zakljuuje da su oni bili autonomne optine slobodnih graana koji su
52
kritiki preispitivali tradiciju, niti su oni bili isto sto i kapitalizam kao to tvrdi Brodel. To je
zato jer tadanji gradovi u centralnoj Srbiji nisu imali statut i nisu oznaeni kao optine.
Gradski centri su preuzeli kulturna arita od manastira, a tadanja rudarska naselja imala
su samo 2 vrste javnih graevina: utvrenje i crkvu.

TARANOVSKI slino irkoviu. Poznavalac je srpskog srednjovekovnog prava, izuavao je

i graanstvo primorskih gradova. Graani su bili direktni podanici samo svoga grada i
gradska autonomija ih je sakrivala od direktnog podanitva dravi. Dolaskom Turaka se
nije prekinuo gradski ivot. Raja i seosko stanovnitvo bivaju sakriveni u planinama, a
osmanlijski uticaj preovladavao je u varosima.

ZAKLJUAK ZA SREDNJOVEKOVNI GRAD: bilo kako bilo, juno od Save i Dunava (osim
Dubrovnika, KO, BD i BR) nije bilo autonomnih gradskih opstina kao na Zapadu.
Preovlauju trgovita, naselja uz rudnike, kasabe, dvorovi, palanke.

Od 17.v. najvaniji deo grada bila je arija (4 toka, okupljanje ljudi sa sve 4 str sveta-
trgovaka i zanatska etvrt grada), a od 19 v menja znaenje (javno mnjenje ili kulturna
klima).

VLADIMIR MACURA (arija i gradski centar)-povezanost varokih prostora 19.v sa

njihovom istorijom. U 17.v formirani su trgovaki i zanatski delovi u ariji, proizvodnja i
promet. Tada se javljaju 2 grupe poslovnih ljudi: 1. domai trgovci (Muslimani, Hriani i
Jevreji) i stranci (pre svega Dubrovani).

DUAN J. POPOVI govori o Cincarima i peatu koji su oni dali srpskim varoima
13.veka. Nakon razaranja njihovog centra Moskopolja, oni se ire na sever. Njihova glavna
osobina je neodreenost (npr. po kulturi Grci, po jeziku Romani). Oni su neto slino figuri
stranca (Jevrejina) ikake soc. Popovi govori o odnosu srpskog i hrvatskog graanstva
(ZG i BG). Oni se razlikuju po kulturi, etn. pripadnosti, veri. Srpski gra stale osnovali su
Cincari, a hrvatski Nemci.

TIPOLOGIJA I RAZDOBLJA: Specifinost vojvoanskih gradova N.S, SO,SU je u tome to oni

u 18.v dobijaju status slobodnih kraljevskih gradova, to je njihova prednost u odnosu na
gradove centralne Srbije.

Pomou varokog vremeplova razlikujemo: primorske, centralne i vojvoanske srpske

gradove.

U procesu preobraaja arija u savremene gradove izdvajamo 3 razdoblja: I nakon

zavretka Prvog srpskog ustanka, pod vladavinom M.Obrenovia obnavljaju se stare i
stvaraju nove varoi; II od sredine 19.v; III na prelazu izmeu 2 vekajavlja se mod
industrija i iri kapitalizam( MACURA)

TRAJAN STOJANOVI 30-ih godina 20.v. na Balkanu dolazi do urbane zasienosti

(visok natalitet, viak seoskog stanovnitva). Siromano seljatvo smatralo je gradove
neprijateljem. Stojanoivi govori o nejakoj srednkoj klasi koja ne moe obezbediti trajnost
drutv. sistema koja je poljuljana sa 2 svetska rata, svetskom ek. krizom itd.

Utemeljivai urbane sociologije kod nas

U Jugoslaviji 60-ih godina su zasnovana isto socioloka teorijska i empirijska izuavanja

gradske stvarnosti. Naa u.soc. se uglavnom razvijala kao akademska disciplina jer su
njeni osnivai i univerzitetski nastavnici i istraivai.

53
To su: C.Kosti, A.Todorovi, S.uvar, M.ivkovi, Z.Mlinar, .Tani, R.Supek.

CVETKO KOSTI:

I ''Seljaci i industrijski radnici'' - terensko izuavanje prelaska seljaka u industriju. Pod

seljacima Kosti podrazumeva 3 kategorije:
1. polutani- stanuku na selu,a rade u gradskim preduzeima. Najbrojniji su.
2. sezonski radnici
3. privremeni radnici.

II ''Bor i okolina'' monografija - preobraaj zaostalog sela Bora u gradsko naselje. To je u

Tenisovom smislu prelazak iz zajednice u drutvo. Do 52. god dolazi do porasta br
stanovnika u Boru, do nedostatka komunalne opreme, do ekoloke nevolje koje
prouzrokuju rudnici. Po ovom autoru postoje 4 socioloke zone Boru :
1. gradsko jezgro- doseljenici
2. selo Bor
3. prigradska naselja
4. sela sa tradicionalnim nainom ivota (maloletniki brakovi....).

Industrijalizacija je privukla itelje najbliih sela, pa proseni prihod opada sa

udaljenou od Bora. Kosti je te raznolikosti i protivurenosti smatrao vrednim
sociolokim izazovima.

III ''Sociologija grada'' - istorijski razvoj gradova, tipologija, odnos grada i ostalih tipova
naselja, soc.struktura grada...Prema njemu soc grada je nauka o drutvu u gradskoj
sredini, sa odnosima zasnovanim nezavisno od njihove volje, ali i voljno prema njihovim
osobenostima po kojima se razlikuju od ostalih, pogotovo od itelja sela.(slino ikaskoj
koli). Kosti se bavi pitanjem kako uskladiti drutvo i prostor u gradu, ali tako da to bude
najpovoljnije za ljudsku linost. Od soc grada on je oekivao i praktine rezultate.

ALEKSANDAR TODOROVI (''Uvod u sociologiju grada'') pionirski pokuaj sistematizacije

dotadanjih saznanja. Teme: nastanak i razvoj gradova, druge nauke i gradovi, definicija
grada, tipologija gradova, drustvena struktura...

STIPE UVAR (''Izmeu gradova i megalopolisa'') marksistiki orijentisan urbani sociolog.

On ukazuje na konfliktni odnos izmeu sela i grada, na potrebu za stvaranjem ruralno-
urbanog kontinuuma i prevazilaenjem suprotnosti s-g. On kao i drugi nasi teoretiari
govori o teritorijalizaciji nejednakosti i kae da u socijalizmu postoji klasa i kontraklasa jer
postoji segregacija na klasnoj osnovi. Postoje i 3 negativne osobine kapitalistike
urbanizacije- metropolizam, preterana i neadekvazna koncentracija i otudjenje
svakodnevnog ivota.

U Zagrebu postoje 3 socijalna problema:

1. klasno slojna sparacija,
2. kriza arita socijabilnosti,
3. nepovoljni uslovi za kulturno prilagodjavanje. Klasna separacija u zg ometa
humanizaciju gradske zajednice na naelima socijalizma.

uvar se zalae i za konstituisanje sociologije prostornog planiranja koja bi i prouavala i

praktino delovala pod humanistikim idealima. Bitno je decentralizovati tekovine koje je
grad pribavio u prolosti i razmesti stanovnitvo po celoj teritoriji, a to se nikad nije desilo.

54
MIROSLAV IVKOVI (''Prilog jugoslovenskoj urbanoj sociologiji'')- urbanizacija,
prostorna pokretljivost stanovnitva, planiranje, distribucija moi na lokalnom nivou,
osobine socijalistikog gradanejednakosti, segragacija...Drutvene nejednakosti su bile u
ii njegovih interesovanja. Nova naselja u Sarajevu su vid planirane segregacionistike
tvorevine jer su u njima ili iskljuivo radnici ilivii slojevi. On se vie nego drugi zalagao za
uzdizanje subjekta u mestu i vremenu u kojem ga birokratija pretvara u stvar, a
totalitarizam unitava

70- GODINE: dolazi do krize urbane soc (sukob reima i drutv nauka, uplitanje drave u
struni kadar...) Tih godina se i sociolozi zapoljavaju u urbanistike zavode irom
zemlje.... Tad dolaze, 80-ih:

ZDRAVKO MLINAR- bavio se novim gradovima Novo Velenje, Nova Gorica, odluivanjem
na lokalnom nivou...Vano je i to da se njegove teme odnose na globalizaciju i
individualizaciju.

IVAN TANI- preteno se bavio sociolokim aspektima migracija i suburbanizacijom

naroito u BG. Na 15-20 km oko BG se ukrtaju razni procesi pa imamo suburbije,
satelitska naselja i vikend naselja. Tu je legalna, polulegalna i ilegalna gradnja.

RUDI SUPEK-(''Grad po mijeri ovjeka'')-razmatrao probleme otuenog gradskog

prostora. On govori o socijalnoj terapiji za oveka dezorijentisanog u valegradu.

Istraivake teme druge generacije YU urbanih sociologa

Prolog veka '80-ih godina sazrela je srednja generacija naih urbanih sociologa: D.
Seferagi, K. Petovar, O.aldarovi, S. Vujovi, LJ. Pui, M. Petrovi.

Na njihovo intelektualno sazrevanje uticali su neomarxistiki trendovi 60-ih-nova levica i

nova urbana soc (Lefevr, Kastels, Harvi i dr.), istraivai kvaliteta ivota u gradovima,
odrivog razvoja, odnosa globalizacije i grada (glokalizma)...Teorijski i metodoloki
pluralizam je prisutan.

DUICA SEFERAGI (''Kvalitet ivota i nova stambena naselja'')- kvalitet ivota:

mogunost ljudi da uestvuju u procesu koncipiranja, stvaranja i raspodele stambenih
uslova, te da ivei u gotovoj stambenoj okolini zadovoljavaju svoje svakodnevne potrebe
u odnosu sa prirodom, drugim ljudima i samim sobom.

Nova naselja podignuta su na periferijama gradova, sa elementarnom opremom i nisu

adekvatna za svakodnevni ivot na lokalnom nivou. U naem drutvu se od 2. svetskog
rata raspodela stanova odvija prema ciljevima stambene politike i funkciji iste. Ogromna
veina stanova bila je u drutv svojini, a ljudi su bili nosioci stanarskog prava, za ta je
vladalo najvee interesovanje. Nosioci stanarskog prava su privilegovani, mada ima i
izuzetaka. Glavna tema ove autorke je socijalna pravda u urbanom prostoru.

KSENIJA PETOVAR- beogradski sociolog. U ii njenog interesovanja je: urbanizacija

(stihijska i planska), lokalna (samo)uprava, stanovanje, soc aspekti urbanog i prostornog
planiranja. Drava i graani su akteri urbanizacije, ali su ovi drugi vie objekti kad je u
pitanju odluivanje o sudbini grada u kojem ive (planska). Dominantna uloga drave je
sputavala graansku inicijativu. Analizira korienje prostora, javna dobra kao i bedu i
siromatvo. Nastoji da nadje reenje da se priblie ivotne anse pojedinaca i drutv grupa
u periodu tranzicije (stihija). Tu je neophodno promeniti klune inioce i stvoriti dravu
socijalnog ulaganja-konvergencija izmeu tr uslova u stambenoj politici i elemenata soc
pravde. Cilj je smanjenje nejednakosti.
55
OGNJEN ALDAROVI- zagrebaki sociolog.

I ''Urbana sociologija: socijalna teorija i urbano pitanje''- Deo posveen ikaskoj koli je
do teda najobimniji i naj informativniji kod nas. Istie i vanost kvalitativne metodologije i
dalje govori o uticajima Lefevra, Harvija, Kastelsa i dr. Cela knjiga je obogaenje nae u.s.

II ''Savremeno drutvo i urbanizacija'' Bavio se odnosima ova 2 pojma i problemima

urbanizacije ZG. Tu su: soc aspekti planiranja, soc segregacija, simboli, kulturno
istorijsko naslee.

III ''Drutvena dioba prostora''- aldarovi pokazuje da je bez ozira na razliitost oblika,
drutvena podela prostora samo jedan od pojavnih oblika opte drutvene podele
(nejednakosti) koju kao poseban fenomen treba prouavati. On je pokazao kako
teritorijalizacija soc nejednakosti dovodi do drutvene deobe prostora sa brojnim pojavnim
oblicima koji e u daljem urbanom razvoju i kod nas i u svetu imati znaajnu ulogu.

IV ''Socijalna teorija i hazardni ivot:rizici i savremeno drutvo'' panju posveuje

problemima stanovanja stradalnika rata '90-ih, problemima hrv omladine i
marginalnim slojevima urbane sredine.

OD RASPADA YU - ''urbana socioloka zajednica''(autori iz svih krajeva) prestala je da

funkciomie. Sauvani su kod pojedinaca korektni odnosi, ali je sve manje kritikih autora
u.s. To je nepovoljno za dalji razvoj discipline.

SRETEN VUJOVI -

I ''Grad i drutvo'' temelji se na klasinoj marxistikoj misli o gradu, sovjetskom

vienju grada 20-ih i 30-ih godina XX veka i neomarx. uenju.

II ''Sociologija grada''- prva hrestomatija iz oblasti u.s. kod nas. Prvi put prevedeni radovi
ika. k, kod nas.

On je tu razvrstao socioloku misao o gradu na sledee teorijske pravce:

-ikaka soc grada
-istorijsko-institucionalne teor o gradu
-sociogeografske teor
-drutvena morfologija
-klasina marx misao
-neomarx shvatanja
-strujanja ije je teite na upravljanju gradovima na lok nivou, percepciji (itljivosti)
grada, kvantitativnoj (demografskoj) dimenziji itd.

III U svojim drugim radovima (''Ljudi i gradovi'', ''Grad u senci rata''...) on se bavi
nedovrenom modernizacijom drutva, deformisanom urbanizacijom
(podurbanizovanou), stambenom i urbanom bedom, siromastvom-romske enklave,
slamovi, nejednakostima, obnovom istorijskih gradova-Budve, stradanjem gradova na tlu
bive YU...

On smatra da se u kontextu nedovrene socijalistike modernizacije, kao i one blokirane

90-ih i usporene od 2000. ipak moe govoriti o sledeim procesima urbanih promena
kod nas:
1. privatizaciji stanova
2. komercijalizaciji gradskih istorijskih jezgara-posl prostori...
56
 3. veoj rezidencijalnoj migraciji
4. rezidencijalnoj i komercijalnoj suburbanizaciji
5. porastu socioprostorne segragacije.

Njegov zakljuak jeste da se ova poslednja transformacija od 2000. odvija u znaku i

socijalistikih i neoliberalnih vrednosti.

LJUBINKO PUI- novosadski sociolog.

I ''Grad, drutvo, prostor-soc grada'' njegova namera bila je da napie 'sociologiju

urbanog kontexta'. Soc grada po njemu izuava pojave i procese koji su vezani za
nastanak, organizaciju i funkcionisanje urbanih drutava. Soc grada obuhvata
prouavanje: 1.urbanih fenomena, 2.urbanih odnosa u gradovima, 3. povezanosti izmeu
drutvenog i prostornog. On smatra da je kriza grada graditelj predmeta soc grada. To su
razliitosti unutar grada i izmeu gradova. Ruralizacija gradova i urbanizacija sela spadaju
u interesano polje i ruralne i urbane soc.
Osnovne kategorije soc grada su: grad, urbanizacija, urbanizam i urbano podruje.
Pui napominje da ne postoji univerzalna def grada, ali je sklon Virtovom objanjenju.

Urbanizacija kao termin objanjava:

-promene drutv organizacije kao posledice populacione koncentracije
-promene u odnosu na nacionalnu populaciju u urbanim podrujima
-proces transformacije ruralnih u urbana podruja
-organizaciju promene strukture i funkcije.

On tvrdi da je prostor jedan od kljunih pojmova koji gradi sam predmet soc.grada.
Prihvata gledite Rajmonda Strasolda o 3 grupe drutveno-prostornih fenomena:
1. prema njihovom nivou - veliina kao kriterijum (male, urbane lok zajednice.)
2. prema prirodi 6 vrsta prostora- etniki, lini, ivotni, simboliki, ekoloki,
organizaciono-politiki ili prostor moi.
3. prema operacionalizaciji- kue, zgrade, ulice, blokovi....

Urbana politika je za Puia proces donoenja odluka o gradskom organizovanju i

ureivanju gradskog ivota.-ui smisao. U uem smislu tu su i interesi brojnih aktera,
akcije... Postoje 4 glavna inioca te politike:
1. sfera privatne potronje,
2. poloaj gradske zajednice u odnosu na region i dravu,
3. politiki profil vladajuih gradskih struktura,
4. participacija graana (u.s.p, gra. inicijative i sl).

Postoje i 2 modela urbane politike: elitistiki (manjina na vlasti koja upravlja) i

pluralistiki (nema terijsku ni empir podrku jo uvek). Gradska renta je po Puiu
najvaniji regulator odnosa u prostoru. Svaka lokacija u gradu ima svoju cenu i jedan je od
pokazatelja stratifikacije u dr. U sredinama sa urbanom tradicijom je pitanje urbane
politike odavno reeno u matricama vladajuih klasnih odnosa, a u drutvima u tranziciji
postoje negativne posledice pol i ek moi. Tu urbana pol praktino ne postoji, a vani su
zahtevi nove i brzo proizvedene elite. Sredinom 90-ih g kod nas je bila urbanistika kriza,tj
anarhija svako ko je imao novac mogao je da koristi grad kako eli!

II ''Odrivi grad'' on se u ovoj knjizi zalae za sociologiju okruenja izrazito akcionog

karaktera jer je koncept odrivog razvoja koncept akcije u smislu rac upravljanja
resursima. Iako ivimo u drutvu rizika ima mesta za optimizam jer razvojem gradske
zajednice moemo postii drutv, ek. i kult. razvoj i psihofiziki integritet oveka.

57
MINA PETROVI - najmlaa generacija (''Sociologija stanovanja- Stambena politika:
izazovi i mogunosti'')-stanovanje i stambena politika i razvijenih i postsoc. zemalja.

Ona stanovanje i stamb politiku posmatra kroz 3 nivoa:

1.MAKRO- osnovni organizacioni princip dr, kljuni akteri
2.MEZO-odgovornost lok vlasti i konkretno ispoljavanje dru nejednakosti u njoj
3.MIKRO-stambeni poloaj i strategije.

Socioloki pristup stanovanju usredsreuje na: tip stanovanja, standard stanovanja,

pravnu osnovu korienja stana, soc status korisnika. Zbog korelacije statusa i tipa,
stanovanje je dobar pokazatelj nejednakosti u dr. Kod nas je postsoc privatizacija stanova
imala dvojaku ulogu: a) simboliki privid uspeha drave u tome; b) absorbovanje
transformacijskog oka opteg osiromaenja za slojeve integrisane u sistem socijlistike
stambene provizije.

ZAKLJUAK o YU urbanoj sociologiji.

Predstavljene su nedovrene modernizacije kod nas gde se suoavaju elementi

presocijalistike, socijalistike i kapitalistike urbanizacije. Graanstvo ni danas nije ni
brojno ni mono da bi bilo presudni inilac procesa. Urbane promene su zato usporene,
pune protivurenosti.

Urbana soc u naim uslovima ipak ima vie akademski nego praktini karakter. Sa tim u
vezi sporna je podela na sociologiju za planere i sociologiju planera. aldarovi
zauzima stav da je U.S. osuena da bude reformska, a ne revolucionarna disciplina.
Smatramo da ona treba da se nametne i kao autonomna disciplina to je najvanije.
Sociolog e moi valjano ispuniti i ostale zadatke pod uslovom da potvrdi primarno nauni
karakter.

Kod srednje generacije nae U.S. vidljiva je tenja za primenom kombinacije brojnih teorija
kad je u pitanju izuavanje grada-konfliktna t, t. modernizacije, t. odrivog razvoja, t.
globalizacije, kvalit. i kvant. metod....Integralni pristup gradu!
Drutvene krize nastaju kada su nejednakosti ogromne i kada doe do segregacije.
Metropole su primer loeg funkcionisanja jer su sva oprema i servisi u opasnosti od
mnogoljudnosti. Basan zakljuuje da je metropolizacija erka informatikog drutva koje
podrazumeva potpuno nove drutvene odnose.

58