Bela Rua

Trei letopis Crne ete

Glen Kuk
Preveo:
Ivan Jovanovi
Naslov originala

NASLOV ORIGINALA THE WHITE ROSE

Glen Cook
Za Nensi Edvards, eto tako.
 Poglavlje prvo

Ravnica straha

pustinji nije bilo ni daka vetra. Vazduh je uveliavao

daleke slike kao soivo lupe. Jahai kao da su bili zarobljeni u vremenu.
Kretali su se, ali se nisu pribliavali. Prebrojavali smo ih na smenu. Nikako
mi nije polazilo za rukom da dvaput zaredom dobijem isti broj.
U koralu je zajeao povetarac, uskomeavi lie Starog Oca Drveta.
Listovi su zveckali kao zvonii na vetru. Na severu se obzorje belasalo od
munja, kao da bogovi ratuju.
Stopa kripnu na pesku. Okrenuh se. Tihi je piljio u raspriani menhir.
Pojavio se u proteklih nekoliko sekundi, iznenadivi ga.Te stene bile su prava
unjala. Volele su da se nadmudruju.
Stranci su u Ravnici", kaza kamen.
Smesta skoih. Stena se zakikota. Niko se ne smeje zlokobnije od
menhira, sem zlikovaca u bajkama. Zaoh mu u senku, gunajui: Ve je
vrelo", i: To se Jednooki i Goblin vraaju iz Stavila."
Bio sam u pravu - i nisam. Preusko sam se usredsredio. Izvidnica je bila
odsutna mesec dana due no to je predvieno. Brinuli smo. Gospini vojnici
su u poslednje vreme sve uestalije obilazili granice Ravnice straha.
Gromada se ponovo zloglasno zakikota.
Sa svojih trinaest stopa visine, nadvijala se nada mnom. Bila je osrednje
veliine. Menhiri vii od petnaest stopa retko kada se pomeraju s mesta.
Konjanici su nam sada bili jo blii, ali nije se tako inilo zahvaljujui
nervozi. Crna eta bila je u oajnom stanju. Ne moemo sebi da priutimo
poginule. Svaki pali bie dugogodinji prijatelj. Ponovo sam prebrajao
jahae. Ovog puta mi se uinilo da sam ih dobra izbrojao. Ali jedno sedlo
bilo je prazno... Stresao sam se iako je bilo vrelo.
 Bili su na silaznoj stazi to je vodila do jednog potoia, tri stotine jardi
od mesta s kojeg smo ih posmatrali skriveni u velikom grebenu. Lie
hodajueg drvea pokraj gaza je zautalo, mada je vetri utihnuo.
Jahai su poterali konje u kas. ivotinje su bile umorne i nevoljne, mada
su znale da su blizu kue. U potok. Pljuskanje vode. Iscerih se i potapah
Tihog po leima. Svi su tu. Svi do jednog - i jo jedan.
Tihi je na trenutak zaboravio na svoju uobiajenu suzdranost i uzvratio
mi osmeh. Elmo je izaao iz tora i poao da doeka nau brau. Oto, Tihi i ja
pourismo za njim.
Jutarnje sunce iza nas bilo je nabreklo kao ogromna uzavrela krvava
grudva.
Ljudi sjahae smeei se. Izgledali su ba loe. Goblin i Jednooki
najgore. Ali vratili su se u kraj gde su njihove arobnjake moi beskorisne.
Ovako blizu Mile nisu bili nita moniji nego bilo ko od nas.
Osvrnuh se. Mila je dola do ulaza u tunel i kao avet stajala u njegovoj
senci, sva odevena u bclo.
Mukarci su se izgrlili, a onda stare navike ponovo zavladae. Svi poee
da se pretvaraju kako je re samo o jo jednom danu. Kako je tamo? Je li
gano?, pitao sam Jednookog. Osmotrio sam oveka kojeg su doveli. Nije
mi bio poznat.
Da. Sasueni crnoputi oveuljak bio je jo pogureniji no to sam
isprva mislio.
Jesi li dobro?"
Pogodila me je strela." Protrlja bok. Povrinska rana."
Goblin zaskia iza Jednookog: Skoro da su nas uhvatili. Jurili su nas
itavih mesec dana. Nismo mogli da ih se otresemo."
Hajdemo mi u Rupu", kazah Jednookom.
Nije zaraena. Oistio sam je."
Svejedno, hou da pogledam." Bio mi je pomonik jo otkako sam u
Getu stupio kao vidar. IJmeo je da dobro praeni. Meutim, ipak sam ja
odgovoran za zdravstveno stanje.
ekali su nas, Zlogue." Mila vie nije stajala na ulazu u tunel, ve se
vratila u utrobu nae podzemne tvrave. Sunce na istoku i dalje je bilo
krvavo - posledica divljanja oluje. Neto krupno prolebde preko sunca.
Vetrokit?
 Zaseda?" Osvrnuh se i pogledah izvidnicu.
Nisu ekali ba nas, ve su bili spremni za nevolje. Bili su na oprezu.
Izvidnica je imala dvostruki zadatak: da stupi u dodir s naim jatacima u
Stavilu kako bi saznala da li se Gospini ljudi, nakon dugog zatija, ponovo
bude, i da napadne tamonju posadu kako bi dokazala da smo u stanju da
ozledimo carstvo koje se protee preko pola sveta. Dok smo prolazili kraj
menhira, ovaj kaza: Stranci su u Ravnici, Zlogue."
Zato se takve stvari deavaju ba meni? Gromade su se najee meni
obraale.
Druga srea? Nauljio sam ui. Ako menhir ponavlja ono to je ve
kazao, znai da smatra kako je ta poruka izuzetno vana. Jure vas?, upitao
sam Jednookog. On slegnu ramenima. Nikako nisu hteli da odustanu."
ta se deava u belom svetu?", upitah poto sam se krio usred Ravnice,
kao da sam bio iv zakopan.
Lice Jednookog i dalje bee bezizraajno. Gajtan e sve da ispria."
Gajtan? Je li to onaj ovek kojeg ste doveli?" Ime mi je bilo poznato, ali
ne i lik. Re je bila o jednom od naih najboljih dounika.
Jata."
Dakle, nema dobrih vesti?" Ne."
Zaosmo u tunel to vodi u na krtinjak, nau memljivu, smrdljivu,
buavu, skuenu rupu od tvrave. Ogavna je, ali je ona i srce i dua Nove
pobune Bele Rue. Nova nada - tako su je apatom zvali porobljeni narodi.
Za nas koji tu ivimo bila je to Neslana nada. U njoj je gadno kao u ma
kakvom lagumu punom pacova - mada ovek moe da ode. Samo ako mu ne
smeta da zakorai u svet u kojem je itava sila jednoga carstva okrenuta
protiv njega.
 Poglavlje drugo

Ravnica straha

ajtan je bio nae oi i ui u tavilu. Posvuda je imao veze.

Njegova tiha borba protiv Gospe traje ve decenijama. Bio jc jedan od onih
to su kod Talismana umakli njenom gnevu, kada je s lica zemlje zbrisala
stare pobunjenike. Za to je u velikoj meri odgovorna eta. Tada smo bili
njena verna desna ruka. Namamili smo njene neprijatelje u zamku.
etvrt miliona ljudi palo je kod Talismana. Nikada nije bilo tako goleme
ili tako sumorne bitke, niti boja s tako konanim ishodom. ak je i
Dominatorov krvavi poraz u Staroj umi kotao svega polovinu ivota
izgubljenih u bici kod Talismana.
Sudbina nas je naterala da promenimo strane - kada vie nije bilo nikog
da nam pomogne u borbi.
Jednookom je rana bila ista i uredna, ba kao to je tvrdio. Pustio sam
ga da ide i odvukao se do svojih odaja. Kruio je glas da Mila eli da se
izvidnica odmori pre no to saslua izvetaj. Stresao sam se od strepnje zbog
onoga to u uti.
Umorni starac - eto ta sam. Gde se dede onaj stari ar, polet, elja za
uspehom. Nekada je bilo snova, ali sada su skoro zaboravljeni. Ponekad, kad
osvanu tuni dani, otresem prainu sa njih i enjivo prebiram po njima,
nekako se nipodatavajue udei mladiu koji ih je sanjao. Moje odaje
ispunjene su starou. Moj veliki poduhvat. Osamdeset funti drevnih
pisanija, zarobljenih od vojskovoe Potajnice iz vremena kada smo mi sluili
Gospi, a ona pobunjenicima. U njima se navodno krije klju pobede nad
Gospom i Otetima. Imam ih ve est godina - a za est godina nita nisam
pronaao. Toliko neuspeha. Poraavajue. Sada ih najee malo pretumbam
pre no to se posvetim letopisima.
Od naeg bekstva iz Kleke pretvorili su se u tek neto malo vie od mog
linog dnevnika. Ovi ostaci ete nisu preterano uzbudljivi. Ono malo vesti iz
spoljnog sveta to do nas stigne krajnje je nepouzdano, pa se retko kada
trudim da ih pribeleim. ta vie, jo od pobede nad svojim suprugom, Gospa
kao da je u jo dubljem dremeu nego mi.
Naravno, izgled ume da vara. A Gospino sutastvo jeste priina.
Zlogue.
Digoh pogled sa stranice koju sam po stoti put iitavao. Goblin je stajao
u dovratku. Podseao je na nekog matorog apca. Molim?"
Gore se neto deava. Ma u ruke."
Zgrabih luk i koni prsnik. Previe sam ogrezao u starost za borbu prsa u
prsa. Ako ve moram da se borim, radije bih streljao izdaleka. Razmiljao
sam o tom luku dok sam sledio Goblina u stopu. Uruila mi ga je lino
Gospa, u bici kod Talismana. E, seanja... Ovim lukom pomogao sam da se
ubije Dueguba, Oteta koja je dovela etu u Gospinu slubu. Danas mi ti
dani izgledaju kao da su izgubljeni u preistoriji.
Izjurismo na sunce. I drugi izaoe sa nama, pa se ratrkae meu
kaktusima i koralima. Jaha koji se sputao niz stazu - jedini put koji tu
postoji - nee moi da nas vidi.
Bio je sam i jahao je olinjalu mazgu. Nije bio naoruan. Sve ovo samo
zbog nekog starca na mazgi?", upitao sam. Ljudi pohrlie izmeu kaktusa,
napravivi silnu devu. Matorac je zasigurno znao da smo tu. Bolje bi nam
bilo da smislimo kako da tie izlazimo odavde."
Jata."
Prenut, munjevito se okrenuh. Elmo je bio iza mene, zaklanjajui jednom
rukom oi od sunca. Izgledao je staro i umorno, ba kao to sam se ja
oseao. Svakog dana bi me neto podsetilo da niko od nas vie nije mlad.
Majku mu, pa niko od nas nije bio mlad ni kada smo preplovili more i doli
na sever. Potrebna nam je svea krv, Elmo." On se podrugljivo isceri.
Da. Svi emo biti poprilino stariji pre no to svemu ovome doe kraj.
Ako potrajemo. Jer samo kupujemo vreme. Nadam se decenije. Jaha pree
potok, pa stade. Podie ruke.
 Ljudi se stvorie oko njega, nemarno drei oruje. Jedan starac u samom
srcu Milinog polja ponitavanja nije predstavljao opasnost.
Elmo, Goblin i ja spustismo se dole. U putu upitah Goblina: Jeste li se ti
i Jednooki zabavljali?" Njih dvojica su na ratnoj nozi ve sto godina. Ali
ovde ne mogu da se igraju svog volebnikog nadmudrivanja poto Milino
prisustvo to onemoguava.
Goblin se isceri. Kada se taj iskezi, usta mu se raire od uva do uva.
Prodrmao sam ga."
Stigosmo do jahaa. Posle e mi ispriati." Goblin se piskutavo
zakikota, kao kad voda kljua u ajniku. ,Jata.
Ko si ti?, Elmo upita oveka na mazgi. Znamenja."
To nije bilo ime, ve lozinka za glasnika sa dalekog zapada. Ve dugo je
nismo uli. Zapadni vesnici moraju da prou kroz najpitomije Gospine
pokrajine kako bi doli do Ravnice.
Jata", kaza Elmo. Vidi ti to. Hoe li da sjae?" Starac se spusti na
zemlju iz sedla, pa predade svoje akreditive. Elmu su bili prihvatljivi. Tek
onda starac obznani: Ovde mi je dvadeset funti kojeega." Potapa kutiju
iza sedla. Svaka vraja varo dodala je poneto ovom tovaru."
Zar si sam samcit preao itav put?", zapitao sam ga.
Svaku stopu, jo od Vesla."
Vesla? To je..."
Vie od hiljadu milja daleko. Nisam ni znao da tamo imamo nekog. Ali
mnogo toga ja ne znam o organizaciji koju je Mila sastavila. Sve svoje vreme
provodim pokuavajui da nateram one proklete hartije da mi kau neto to
se moda i ne krije u njima.
Starac me pogleda kao da mi odmerava duu. Ti si vidar? Zloguk?"
Jesam. Pa?"
Imam neto za tebe. Lino je." To ree, pa stade da otvara glasniki
kovei. Na tren svi behu na oprezu. Nikad se ne zna. Meutim, izvadio je
samo smotuljak tako dobro obavijen namaenom koom da bi preiveo i
smak sveta. Tamo neprestano pada kia", objasni i dade mi poiljku.
Odmerio sam je u ruci. Ako se zanemari masna koa, i nije bila toliko
teka. Od koga je?"
Starac slegnu ramenima.
Odakle ti?
 Od kapetana moje elije."
Naravno. Mila je veoma paljivo gradila svoju organizaciju. Njena
struktura bila je takva da je Gospi bilo skoro nemogue da razbije neto vie
od obinog delia. Dete je pravi genije.
Elmo prihvati ostatak poiljki, pa kaza Otu: Odvedi ga dole i nai mu
leaj. Odmori se malo, matori. Bela Rua e kasnije primiti tvoj izvetaj."
Sleduje nam zanimljivo popodne, kad i taj tu i Gajtan moraju da podnesu
izvetaj. Ponovo sam odmerio tajanstveni smotuljak, pa kazao Elmu: Idem
da pogledam ta je ovo." Ko li ga je poslao? Nisam znao nikog van Ravnice.
Pa... Ali Gospa ne bi ubacila pismo u pokret otpora. Zar ne?
Nalet straha. Prolo je ve dosta, ali jeste obeala da e se javljati.
Priajui menhir koji nas je upozorio na glasnika i dalje je bio ukopan
pored staze. Dok sam prolazio pored njega, ree: Stranci su u Ravnici,
Zlogue."
Stadoh u mestu. ta? Jo njih?"
Ali kamen vie nita nije eleo da kae.
Nikada neu razumeti to staro kamenje. Majku mu, jo mi nije jasno
zato su uopte na naoj strani. Mrze sve strance - svakog za sebe, ali
ravnopravno. A to vai i za sva ostala uvrnuta i udnovata svesna bia to
ovde ive.
Uvukoh se u svoje odaje, skidoh tetivu s luka, pa ga naslonih o zemljani
zid. Sedoh za radni sto i razvezah smotuljak.
Nisam prepoznao rukopis. Video sam da kraj nije potpisan. Poeo sam da
itam.
 Poglavlje tree

Pria iz davnina

loguk:

ena je ponovo zanovetala. Bomanc se uhvati za glavu. Tupi bol nije

jenjavao. akom sakri oi. Saita, Sajta, Suta, promrmlja, a suglasnici mu
behu srditi i siktavi kao u guje.
Ugrize se za jezik. ovek ne proklinje sopstvenu enu, ve sa
dostojanstvom trpi posledice mladalake ludosti. Ah, ali kakvo iskuenje!
Kakva provokacija!
Dosta, budalo jedna! Prouavaj tu prokletinju od karte.
Ali ni Jasmina ni glavobolja nisu poputale.
U vraju mater!", skide tegove sa uglova karte, pa namota tananu svilu
oko vitkog staklenog tapia, koji gurnu u dralje lanog starinskog koplja.
To dralje se uglaalo od korienja. Besand bi ga zaas pronaao",
proguna.
Stisnu zube kad ga ir ujede za eludac. to je kraj bio blii, to je
opasnost bila vea. ivci su mu popucali. Bojao se da e prsnuti kod
poslednje prepreke, da e ga kukaviluk ivog pojesti - i da e iveti uzalud.
Trideset sedam godina je ba dugo vremena da se ivi u senci
glavoseine sekire.
Jasmina", promrmlja. I da krmau zovem lepoticom." Zabaci zavesu to
je visila preko vrata i viknu niz stepenite: ta je sad?"
Isto to i uvek. Zvocanje sasvim nepovezano sa izvorom njenog
nezadovoljstva. Prekidanje njegovog izuavanja, kao vid naplate za, po njoj,
njegovo traenje njihovog ivota.
U Veslu je mogao biti neko i neto. Tamo bi mogao da joj obezbedi kuu
veliku kao brod, punu poniznih slugu. Mogao bi da je odene u zlatotkaninicu.
Mogao bi da je hrani mesom za svaki obrok. Umesto toga, odluio se za
uenjaki ivot, sakrivi ime i zanimanje i odvukavi je u ovu sumornu i
utvarnu istinu u Staroj umi. Pruio joj je samo bedu, ledene zime i uvrede
Vene strae.
Bomanc ljutito sie niz uzano, kriputavo i strmo stepenite. Opsova
enu, pijunu na pod, gurnu joj srebrnjak u sparuenu kandu, pa je otera uz
molbu da veera bar jednom bude pristojna. Uvreda? Pomislio je. Da ti
kaem ja ta je uvreda, vrano jedna matora. Da ti kaem kako je iveti s
veitom kukumavkom, groznom matorom meinom ustajalih mladalakih
snova.
Prekini, Bomance,promrmlja. Ona je majka tvog sina. Potovae je
kao to zasluuje. Nije te izdala." Ako nita drugo, i dalje su delili nadu
predstavljenu na onoj svilenoj mapi. Njoj je ekanje teko padalo poto nije
bila svesna njegovog napretka. Znala je samo da skoro etiri decenije nisu
donele nikakav opipljiv rezultat.
Zau se zvonce na vratima radnje. Bomanc prigrabi svoju linost trgovca.
Sitnim koracima pohita napred jedan debeli elavi oveuljak sa akama
na kojima su iskoile vene sklopljenim na grudima. Tokare." Blago se
pokloni. Nisam te tako skoro oekivao."
Tokar je bio trgovac iz Vesla, prijatelj Bomancovog sina, Stancila.
Ponaao se otvoreno, poteno i nehajno, a Bomanc je sebe lagao da u njemu
vidi svoju utvaru iz mlaih dana.
Nisam ni nameravao da se tako brzo vratim, Bo. Ali starine su veoma
traene. Da ovek ne poveruje."
Hoe jo jednu isporuku? Ve? Ispraznie mi zalihe." Bomanc je
preutao pravi razlog tog vajkanja jer bi znailo kako mora da radi na
popunjavanju magaze. Vreme koje se ne moe utroiti na istraivanja.
Dominacija je ove godine svima zanimljiva. Batali prenemaganje, Bo,
ve pouri. Naredne godine trite e moda biti mrtvo kao Oteti."
Oni nisu... Moda sam prematoreo, Tokare. Vie ne uivam ni u
raspravama s Besandom. Majku mu, pa pre deset godina ja sam iao da njega
traim. Dobra svaa raspri dosadu. A i kopanje me ubija. Istroen sam.
Samo bih hteo da sednem na prag i posmatram ivot kako prolazi."
Brbljajui, Bomanc je vadio svoje najbolje starinske maeve, delove oklopa,
vojnike amajlije i skoro savreno ouvan tit. Jednu kutiju glava za strele sa
izrezbarenim ruama. Par kopalja irokih seiva, ije su drevne glave bile
postavljene na nova dralja, izraena po uzoru na njihova prvobitna.
Mogu da ti poaljem neke ljude da ti pomognu. Ti im pokai gde da
kopaju. Ja u da plaam nadnice. Ti nee morati nita da radi. U, to ti je
ba dobra sekira, Bo. Telekari? Takvog oruja mogao bih da prodam na
tovare."
Zapravo, uhitele." ir mu opet proradi. Ne. Bez pomonika." Samo mu
je to trebalo. Gomila mladih usijanih glava da mu dahe za vratom dok vri
terenske proraune.
Samo predlog."
Izvini. Ne obraaj panju na mene. Jasmina me je jutros gnjavila."
Tokar tiho upita: Jesi li naao neto vezano za Otete?"
S lakoom steenom decenijama vebe, Bomanc stade da se pretvara
kako je uasnut. Oteti? Nisam ti ja budala. Ne bih tako neto ni pipnuo, ak
i kad bih mogao da ga provuena pored Posmatraa."
Tokar mu se zavereniki nasmei. Jata. Neemo da akamo Venu
strau. Svejedno... Jedan ovek iz Vesla dobro bi platio neto to bi se dalo
dovesti u vezu s nekim od Otetih. A duu bi prodao za neto to je pripadalo
Gospi. Zaljubljen je u nju."
Bila je poznata po tome." Bomanc je izbegavao da pogleda mlaeg
oveka u oi. Koliko li je Stane otkrio? Da nije to neka od Besandovih
varki? to je Bomanc bio stariji, to je sve manje uivao u igri. ivci vie nisu
mogli da mu podnesu taj dvostruki ivot. Bio je u iskuenju da prizna ta radi
samo da bi mu pao kamen sa srca.
Ne, prokletstvo! Previe je uloio. Trideset sedam godina provedenih u
kopanju i grebanju. Sunjanju i pretvaranju. Najgorem siromatvu. Ne. Nee
odustati. Ne sada. Ne kada je tako blizu.
Na neki svoj nain, i jaje volim", priznade. Ali nisam siao s uma. Kad
bih neto naao, zavritao bih da Besand doe - i to tako glasno da bi me uli
ak u Veslu."
Dobro. Kako god ti kae." Tokar se isceri. Dosta ekanja." Izvadi
koni buelar. Pisma od Stancila."
Bomanc zgrabi buelar. Nemam vesti od njega jo od poslednjeg puta
kad si navraao."
Mogu li da tovarim, Bo?
Naravno. Samo napred." Bomanc odsutno izvadi svitak s trenutnim
inventarom. Samo obelei ono to e uzeti."
Tokar se neno nasmeja. Ovaj put uzimam sve, Bo. Samo mi daj cenu."
Sve? Pa pola toga je obino smee."
Rekoh ti da je dominacija u modi."
Video si Stanca? Kako je?" Prvo pismo je ve napola proitao. Sin mu
nije pisao ni o emu znaajnom. Njegove poruke bile su ispunjene
svakodnevnim triarijama. Radilo se o pismima napisanim iz oseaja
dunosti, koje sin upuuje svojim roditeljima, tako da nisu mogla da
premoste jaz izmeu pokolenja.
Toliko je zdrav da ti se ivot smui. Univerzitet mu je dosadio. itaj
dalje. Ima i iznenaenje."

Tokar je svraao", kaza Bomanc. Smekao se i skakutao s noge na nogu.

Taj lopov?", namrti se Jasmina. Jesi li se setio da mu uzme pare za
robu?" Njeno debelo i oklembeeno lice neprestano je imalo izraz
neodobravanja, a usne su joj obino bile stisnute na isti takav nain.
Doneo je pisma od Stanca. Evo." Prui joj poiljku. Nije mogao da se
suzdri. Stane dolazi kui."
Kui? Ne moe. Ima nametenje na univerzitetu."
Ide na odmor. Dolazi ovde da provede leto."
Zato?"
Da nas vidi. Da pomogne s radnjom. Da pobegne od guve kako bi
zavrio svoju tezu."
Jasmina poe da guna. Pisma nije proitala. Jo nije oprostila svom sinu
to je delio oevo zanimanje za dominaciju. Ma, on to dolazi ovamo da bi ti
pomogao da gura nos tamo gde ne treba, zar ne?"
Bomanc bojaljivo pogleda kroz prozore radnje. Ziveo je u opravdanoj
paranoji. Godina je komete. Aveti Otetih ustae iz grobova da oale pad
dominacije."
Ovog leta bie deseti put kako se vraa kometa to se pojavila u asu
Dominatorovog pada. Desetoro otetih snano e se prikazati.
Bomanc je bio svedok jednog prolaska komete, i to onog leta kada je
doao u Staru umu, davno pre Stancilovog roenja. Zemlja humki ostavila je
tada snaan utisak na njega, ispunjena avetima.
Bio je uzbuen. Jasmina to nee znati da ceni, ali ovo je ono pravo leto.
Kraj duge potrage. Nedostajao mu je jedino klju. Samo da ga nae - i moi
e da uspostavi kontakt; moi e da crpi mesto to daje.
Jasmina se podrugnu: Zato li sam se samo upustila u sve ovo? Majka
me je lepo upozorila.
O Stancilu priamo, eno. Naem jedincu"
Ah, Bo, nemoj sad da mi kae da sam okrutna baba. Naravno da mi je
drago to dolazi. Zar ga i ja ne volim?"
Ne bi kodilo da to pokae." Bomanc pregleda ostatak svog inventara.
Ostalo je samo najgore smee. Bole me ove stare kosti i od same pomisli na
silno kopanje koje me eka."
Kosti ga jesu bolele, ali bio je voljan i eljan. Popunjavanje zaliha bilo je
uverljiv izgovor za lutanje obodom Zemlje humki.
Najbolje je da odmah pone."
Pokuava li ti to da me izbaci iz kue?"
Pa ne bi mi smetalo."
Bomanc uzdahnu i osvrnu se po svojoj radnji. Ostalo je nekoliko komada
propale opreme i slomljenog oruja, i jedna lobanja ije se poreklo nije
moglo odrediti jer nije imala trouglasti umetak karakteristian za oficire
dominacije. Kolekcionare nisu zanimale kosti obinih vojnika niti sledbenika
Bele Rue.
Ba zanimljivo, pomislio je Bomanc. Zato li nas zlo toliko mami? Bela
Rua bila je daleko hrabrija nego Dominator ili Oteti, meutim zaboravili su
je svi sem Posmatraevih ljudi. Svaki seljak zna imena bar polovine Otetih.
Zemlja humki, gde zlo nemirno poiva, neprestano se uva, a grob Bele Rue
je izgubljen.
Mlaenje prazne slame", proguna Bomanc sebi u bradu. Vreme da se
poe na teren. Evo. Evo. Lopata. Ralje. Vree... Moda je Tokar u pravu.
Moda bi trebalo da naem pomonika. etkice. Ne bi mi kodilo da neko
tegli sve ovo.Teoolit. Karte. To ne smem da zaboravim. ta jo? Trake za
obeleavanje. Naravno. Onaj bednik..."
 Nagurao je stvari u ranac i natakario svu tu opremu na sebe. Onda je
pokupio lopatu, grabulje i teodolit. Jasmina. Jasmina! Otvori vraja vrata."
Ona je provirila kroz zavesu koja je sakrivala njihove odaje.
Trebalo je da ih prvo otvori, tupane jedan." Ljutito poe k njima.
Jednog dana, Bo, morae da se organizuje. Verovatno dan nakon moje
sahrane."
On gunajui sie niz stepenite. Dabome da u se organizovati kad
crkne. Hou da te zakopam, pre nego to se predomisli."
 Poglavlje etvrto

Bliska prolost: Vranac

emlja humki prostire se daleko od Talismana, na severu -

kako se pripoveda u legendama o Beloj Rui - u Staroj umi. Vranac je u
grad doao onog leta nakon to je Dominator pretrpeo neuspeh u svom
pokuaju da preko Kleke utekne iz groba. Tamo je zatekao vidno raspoloene
Gospine poslunike. Vie nije bilo razloga za strah od neizmernog zla u
Velikoj humci. Poslednji pobunjeniki ostaci bili su satrti. Carstvo vie nije
imalo znaajnijih neprijatelja. Proi e decenije pre no to se na nebu ponovo
ukae Velika kometa, vesnik svih nedaa.
Preostala je samo jo jedna ia pokreta otpora - neko dete za koje se
tvrdi da je iznova otelotvorena Bela Rua. Ali ta devojica bila je obian
begunac, u drutvu ostataka izdajnike Crne ete. Tu nema razloga za strah.
Gospina neizmerno nadmona sila preplavie ih i zgaziti.
Vranac je doao drumom iz pravca Vesla, sve vreme epajui, potpuno
sam, s rancem na leima i vrsto stiui tap u ruci. Tvrdio je da je ranjeni
veteran Bogaljevih forsberkih pohoda. Traio je posao. Tu je ovek koji nije
previe ponosan mogao da nae svata da radi. Vena straa bila je dobro
plaena. Mnogi su uzimali u najam teake da im pomognu kada nisu na
dunosti.
U to vreme kod Zemlje humki bila je smetena ela regimenta. Nebrojeno
civila kruilo je po njenoj kasarni. Vranac se utopio u njih. Kada su ete i
bataljoni bili premeteni na druge poloaje, on je ve postao sastavni deo
pejzaa.
 Prao je sudove, timario konje, istio staje, nosio poruke, ribao podove,
gulio povre, prihvatao svaki posao na kojem bi zaradio neki bakrenjak. Bio
je to tih, visok, crnpurast i zamiljen ovek, koji nije sklapao neka posebna
prijateljstva - ali nije sebi stvarao ni neprijatelje. Retko kada se druio.
Nakon nekoliko meseci zatraio je i dobio dozvolu da se nastani u jednoj
propaloj kui koju su ve odavno svi izbegavali jer je pripadala nekom
arobnjaku iz Vesla. Onoliko koliko su mu to doputali vreme i novana
sredstva, sredio je tu kuu - i ba kao onaj volebnik pre njega, radio je na
ostvarenju cilja zbog kojeg je doao na sever.
Deset, dvanaest, etrnaest sati dnevno Vranac bi radio po gradu, a onda bi
otiao kui i tamo - jo radio. Ljudi su se pitali da li se ikada odmara.
Samo je jedno u vezi s Vrancem bilo udno, a to je da se nije u
potpunosti saiveo sa svojom ulogom. Veina teaka mora da trpi mnogo
ugnjetavanja. Vranac nije imao nikakve namere da to prihvati. Samo ako bi
neko pokuao da se iivljava nad njime, pogled bi mu postao leden kao
zimski elik. Samo je jedan ovek pokuao da se i dalje iivljava kada ga je
Vranac tako pogledao. Vranac ga je nemilosrdno i neumoljivo prebio.
Niko nije ni sumnjao da vodi dvostruki ivot. Van svog doma bio je samo
Vranac, teak, i nita vie. Verno je igrao tu ulogu. Kada je bio u svojoj kui,
onih asova kada su ljudi na ulicama, bio je majstor koji je od stare kue
pravio novu. Samo je u sitne sate, kada spavaju svi sem none strae, bio
ovek sa ciljem.
Vranac-majstor u jednom zidu arobnjakove kuhinje pronaao je blago.
Odneo ga je na sprat, gde je Vranac-opsednuti izronio iz neznanih dubina.
Na parencetu hartije bilo je desetak rei napisanih drhtavim rukopisom.
Klju za deifrovanje.
Ono mravo, crnpurasto lice to se odavno nije smeilo zbacilo je led sa
sebe. Tamne oi zablistae. Prsti odvrnue fenjer. Vranac sede i pogled mu se
na itav sat gubio u daljini. A onda, i dalje se smeei, side niz stepenite i
izae u mrak. Svaki put kad bi sreo patrolu none strae neno bi podigao
ruku u znak pozdrava.
Sada su ga svi znali. Niko mu nije poricao pravo da epa po ulici i prati
sazvea na nebu.
Kada se malo pribrao, vratio se kui. Nema mu sna, to je sigurno.
Razbacao je hartije, stao da prouava, deifruje, prevodi, da pie priu
pismo, koja godinama nee stii na svoje odredite.
 Poglavlje peto

Ravnica straha

ednooki je navratio da mi kae kako e Mila upravo

sasluati Gajtana i glasnika. Deluje mi grozniavo, Zlogue. Pazi li ti na
nju?
Pazim. Savetujem. Ona me ne slua. ta da radim? Ima jo dvadeset i
kusur godina dok se kometa ponovo ne prikae na nebu. Nema svrhe da se
ona ubija od posla, zar ne?
Reci ti to njoj. Ona meni samo stalno govori da e se itavo ovo
zameateljstvo okonati mnogo ranije no to kometa ponovo proleti. Kae da
je ovo trka protiv vremena."
Veruje u to to pria. Meutim, u nama ostalima nikako da zatinja njen
ar. Osamljeni u Ravnici straha, odseeni od ostatka sveta, ponekad
zaboravimo koliko je vana borba protiv Gospe. Preesto se deava da nas
Ravnica potpuno obuzme.
Prcnuh se i shvatih da je Jednooki zaostao. Ova prerana sahrana nimalo
mu ne prija. Lien svojih vetina, onemoao je u telu. Poinje da se vidi
koliko je star. Saekah da me sustigne.
Jeste li ti i Goblin uivali u pustolovini?"
Nije znao da li da se namrti ili osmehne.
Ponovo te je nasankao, je li?" Njihova bitka traje jo od zore. Jednooki
otpone svaki sukob. Goblin ga obino zavri.
arobnjak neto proguna.
Molim?"
Hej!", neko viknu. Svi gore! Uzbuna! Uzbuna!"
Jednooki pijunu. Dvaput u jednom danu? ta kog vraga?"
 Znao sam ta hoe da kae. Za dve godine, koliko smo ovde, nije bilo ni
dvadeset uzbuna. A sada dve - istog dana? Neverovatno.
Pohitah po svoj luk.
Ovog puta izaosmo uz manje larme. Elmo je u nekoliko razgovora oi u
oi jasno i bolno odgovornima stavio do znanja kako nije zadovoljan.
Ponovo suneva svetlost. Kao udarac u elo. Ulaz u Rupu gleda na
zapad. Sunce nam je tuklo u oi kada smo izali.
Budalo jedna!, vikao je Elmo. ta, kog vraga, to radi?" Jedan mladi
vojnik stajao je na otvorenom i pokazivao. Pogled mi poe za njegovim
prstom.
Uf, majku mu, proaptah. A, u vraju mater.
I Jednooki je video o emu je re. Oteti.
Letea taka pope se jo vie, naini krug oko naeg skrovita, postepeno
ga smanjujui, a onda odjednom zaleluja.
Jata. Oteti. Potajnica ili Putnik?
Lepo je sresti stare prijatelje", kaza Goblin kad nam se pridrui.
Otkad doosmo u Ravnicu, nismo videli nijednog Otetog. Pre toga stalno
su nam dosaivali, poto su nas proganjali sve etiri godine, koliko nam je
trebalo da iz Kleke stignemo ovamo.
Oni su Gospini satrapi - njeni uenici kada je re o teroru. Nekada ih je
bilo desetoro. U vreme dominacije Gospa i njen suprug porobili su najvee
od svojih savremenika, napravivi od njih svoje orue - Desetoro koji su
oteti. Zakopani su sa svojim gospodarom kada je Bela Rua pre etiri stolea
porazila Dominatora. I vaskrsli su sa Gospom, pre dva obrtaja komete. A u
meusobnim obraunima - jer neki od njih ostali su odani Dominatoru -
veina ih je pala.
Ali Gospa je nala sebi nove robove. Pero. Potajnica. Putnik. Pero i
poslednji od starih Otetih, Bogalj, pali su kod Kleke, kada smo osujetili
Dominatorov pokuaj da vaskrsne. Ostalo ih je dvoje. Potajnica. Putnik.
Letei ilim lelujao je i ponirao jer je stigao do granice gde je Milino
ponitavanje bilo dovoljno snano da nadvlada njegovu sposobnost letenja.
Oteti se okrenuo nazad, otro padajui, ali polo mu je za rukom da se udalji
dovoljno da bi povratio kontrolu. teta to nije doleteo pravo na nas, rekoh.
I pao kao sekire."
Nisu oni glupi", odvrati Goblin. Sada samo izviaju." Odmahnu
glavom, zadrhtavi. Znao je neto to ja nisam. Verovatno je neto otkrio
tokom puta van Ravnice.
Sprema se pohod?", upitah.
Dabome. ta to radi, smrdljivko?", brecnu se na Jednookog. Pazi ta
se deava."
Tamnoputi oveuljak uopte nije obraao panju na Otetog. Piljio je u
divlje klisure juno od nas, izdubljene silom vetra.
Na je zadatak da ostanemo u ivotu", odvrati Jednooki, tako
samozadovoljno da je bilo oigledno kako e neim acnuti Goblina. To
znai da ne sme sebi dozvoliti da ti panju skrene prva oigledna stvar koju
vidi."
ta ti to kog vraga znai?"
Znai da je, dok ste vi ostali blenuli u onog lakrdijaa tamo gore, jedan
drugi zaao iza klisura i spustio neto."
Goblin i ja zagledasmo se u crvene litice. Nita nismo videli.
Prekasno", ree Jednooki. Vie ga nema. Ali rekao bih kako bi trebalo
da neko ode i pokupi uhodu."
Verovao sam Jednookom. Elmo! Dolazi ovamo." Objasnio sam mu.
Poinju da povlae poteze", promrmlja on. A ba sam se ponadao da su
nas zaboravili."
Oh, nisu", kaza mu Goblin. Svakako nisu." Ponovo sam stekao utisak
da su mu misli obuzete neim.
Elmo pogledom ispita tle to se prostiralo izmeu nas i klisura. Dobro ga
je poznavao. Svi smo ga dobro poznavali. Moda e nam jednog dana ivot
zavisiti od toga da to zemljite poznajemo bolje od onih to nas progone.
Dobro", kaza on samome sebi. Postarau se za to. Poveu etvoricu -
nakon to odem do Porunika."
Porunik ne izlazi na uzbune. On i jo dvojica logoruju u dovratku ispred
Milinih odaja. Ako neprijatelj ikada dospe do Mile - bie to preko njih
mrtvih.
Letei ilim otiao je na zapad. Pitao sam se kako to da ga stvorenja to
ive u Ravnici nisu presrela. Odoh do menhira koji mi se ranije obratio da mu
postavim upravo to pitanje. Umesto da mi odgovori, kamen mi ree: Poinje,
Zlogue. Upamti dananji dan."
Jata. Dabome.Taj dan zaista smatram poetkom, mada je neto od
svega toga poelo godinama ranije. Bio je to dan kada je stiglo prvo pismo,
dan Otetih i dan Tragaa i Zaboubice Psa.
Menhir je imao jo neto da kae: Stranci su u Ravnici." Nije imao
namere da brani razne letae to se nisu suprotstavili Otetom.
Elmo se vratio, a ja mu kazah: Menhir kae da moda imamo jo nekog
posetioca.
Elmo podie obrvu. Ti i Tihi pokrivate sledee dve strae?"
Da."
Pazi. Gobline, Jednooki... Dolazite ovamo." Pribili su se jedan uz
drugog da se dogovore, pa Elmo onda odabra etvoricu mlaarije - i pooe
u lov.
 Poglavlje esto

Ravnica straha

tiao sam gore na strau. Od Elma i njegovih ljudi nije

bilo ni traga. Sunce je bilo na zalasku. Menhir je otiao. ulo se samo
fijukanje vetra.
Tihi je sedeo u senci unutar grebena koji se sastojao od hiljadu korala,
proaranoj zracima sunca to su se provlaili kroz isprepletene grane. Koral
je dobro skrovite. Malo je itelja Ravnice koji smeju da se zapute meu
grane korala, strahujui od njihovog otrova. Straa je uvek u veoj opasnosti
od domaih egzotinih stvorova nego od naih neprijatelja.
Izvijajui se i uvijajui se izmeu smrtonosnih bodlji, pridruio sam se
Tihom. On je visok, vitak i stariji ovek. Njegove tamne oi kao da su bile
uprte u mrtve snove. Odloio sam oruje. Ima li ta?
On odmahnu glavom - bee to jedva primetni odreni pokret. Koral se
uvijao oko nas, a grane su se irile do visine od dvadeset stopa. Malo ta
smo videli, sem gaza preko potoka, nekoliko mrtvih menhira i hodajue
drvee na suprotnoj obali. Jedno drvo stajalo je pored potoia, sa korenom
u vodi. Kao da je osetilo da ga posmatram, stalo je da se lagano povlai.
Vidljivi deo Ravnice potpuno je ogoljen. Ima uobiajenih pustinjskih
liajeva i ikare, zmija i gutera, korpiona i pauka, divljih masa i mrmota -
ali sve je to veoma retko. Pustinjski ivi svet sree se samo u nezgodnim
prilikama. To je, zapravo, sasvim dobar opis ivota u Ravnici. Na prava
udesa nailazi se samo u najgorim trenucima. Porunik tvrdi kako bi ovek
koji pokuava da poini samoubistvo mogao ovde da provede godine a da
mu ne postane neudobno.
Preovlaujue boje su crvene i smee. Boje re, krvi i vina araju
peanike, a tu i tamo moe se videti poneki nasumini sloj narandaste.
Korali obrazuju ratrkane bele i ruiaste grebene. Pravog zelenila nema. I
hodajue drvee i biljke to ine ikaru imaju pranjavo sivozeleno lie, u
kojem je zelena boja prisutna samo u tragovima. Menhiri, i ivi i mrtvi, po
boji su istovetni sa ostalim kamenjem u Ravnici, sivosmei.
Nabrekla senka prelete preko litica. Pokrivala je previe jutara i bila
previe mrana za senku koju baca neki oblak. Vetrokit?
Tihi klimnu.
Stvorenje je jedrilo viim vazdunim strujama, izmeu nas i sunca, ali
nisam mogao da ga uoim. Prole su godine otkad sam video nekog
vetrokita. Poslednji put je bilo kada smo Elmo i ja prelazili Ravnicu s
Potajnicom, u Gospinoj slubi... Zar je to bilo tako davno? Vreme zaista leti,
a sa sobom ne donosi nita lepo. udne vode protekoe ispod naeg mosta,
prijatelju moj. Ba udne.
On klimnu, ali nita ne ree. On je Tihi.
Za sve godine koliko ga poznajem nijednom nije progovorio. Niti za sve
godine koje je proveo u eti. Ali i Jednooki i moj prethodnik na mestu
letopisca tvrde da je sasvim sposoban za govor. Na osnovu nagovetaja to
su se tokom godina nakupili, doao sam do vrstog uverenja da je u mladosti,
pre no to je pristupio, poloio veliku zakletvu da nikada ne progovori. Poto
je gvozdeni zakon ete bio da se ne gura nos u neiji ivot pre no to je
pristupio druini, nisam nita saznao o okolnostima koje su ga na to
ponukale.
Vie puta sam bio prisutan kada je za dlaku progovorio. Deavalo se to
kada je bio dovoljno srdit, ili dovoljno dobro raspoloen - ali uvek bi se u
poslednjem trenu suzdrao. Ljudi su se dugo igrali pokuavajui da ga
nateraju da prekri svoj zavet, ali veina njih brzo bi od toga digla ruke. Tihi
je znao na stotine sitnih naina kojima je takve ljude obeshrabrivao - kao, na
primer, ebe puno krpelja.
Senke se produie. Mrak pade.Tihi naposletku ustade, pa me preskoi,
krenuvi nazad u Rupu - tamno odevena senka to se kree kroz mrak. Ba je
udan ovek taj Tihi. Ne samo da ne pria ve i ne traati. Kako da razume
nekog takvog?
A opet, on je jedan od mojih najstarijih i najbliih prijatelja. Ajd sad to
objasni.
Pa, Zlogue..., glas bese avetinjski upalj.Trgoh se. Zloban smeh oglasi
se kroz koralni greben. Neki menhir mi se prikrao. Neznatno se okrenuh.
Stajao je tano na stazi kojom je Tihi maloas otiao. Bio je dvanaest stopa
visok - i ruan. Pravi goljavko kada je o njegovoj sorti re.
Zdravo, kamenugo."
Poto se neslano naalio na moj raun, sada se pretvarao da ne postojim.
Bio je nem kao kamen. Ha-ha.
Menhiri su nai glavni saveznici u Ravnici. Razgovaraju sa ostalim
samosvesnim vrstama. Meutim, obavetavaju nas ta se deava samo kad to
njima odgovara.
ta je sa Elmom?, upitah.
Nita.
Jesu li oni stvorenja magije? Valjda nisu. Inae ne bi preiveli unutar
ponitavanja koje Mila zrai. Ali ta su onda? Tajne. Ba kao veina bizarnih
stvorova to ovde obitavaju.
Stranci su u Ravnici."
Znam. Znam."
Nona stvorenja izaoe iz svojih jazbina. Takice svetlosti zatreperie i
uskomeae se iznad mene. Vetrokit iju sam senku maloas video zaao je
dovoljno na istok da bi mi pokazao svoj blistavi trbuh. Uskoro e se spustiti i
pustiti pipke da uhvati ta naleti. Povetarac stade da pirka.
Otri mirisi golicali su mi nozdrve. Vazduh se kikotao, aptao, mrmorio i
zvidukao kroz koral. Iz daljine se ulo kako Stari Otac Drvo zvecka na
vetru.
On je jedinstven. Ne znam da li je prvi ili poslednji od svoje sorte. Eno
ga tamo, dvadeset stopa visok i deset stopa u preniku, kako se zamiljen
nadvija nad potok i zrai nekakvom bojazni. Korenje mu je zasaeno u samo
sredite Ravnice. Tihi, Goblin i Jednooki pokuavali su da razlue u emu je
njegov znaaj - ali nikuda s time nisu dospeli. Retka divlja ljudska plemena s
Ravnice oboavaju ga kao boga. Kau da je tu otkad je sveta i veka. Zaista i
odaje takav vanvremenski utisak.
Mesec se uzdigao. Dok je tako uparloeno i nabreklo visio na obzorju,
uinilo mi se da sam video kako neto prelee preko njega. Oteti? Ili neko
stvorenje s Ravnice?
Sa ulaza u Rupu zau se larma. Zajeah.To mi nikako nije trebalo. Goblin
i Jednooki. Na trenutak - nimalo prijateljski - poeleh da se nisu ni vratili.
Batalite vie. Neu da sluam to baljezganje."
Goblin doskoi do korala, isceri se, pa stade da me izaziva da neto
uradim. Delovao je odmorno i svee. Jednooki upita: Da nisi malo
dangrizav, Zlogue?"
Dabome da jesam. ta vas dvojica traite ovde?"
Sve vazduh." Nakrivi glavu zagledavi se u pravcu litica. Tako znai.
Brine za Elma. Bie on dobro", kazah.
Znam." A onda Jednooki dodadc: Lagao sam. Mila nas je poslala.
Osetila je kako se neto migolji na zapadnom obodu ponitavanja."
o?
Ne znam ta je to bilo, Zlogue." Odjednom kao da je poeo da se
pravda. Kao da ga je to bolelo. Znao bi o emu je re, samo da nije Mile.
Kad bi mi neko uzeo sve stvari za vianje rana, naao bih se u njegovoj koi.
Potpuno bespomoan da radim ono za ta sam celog ivota uio. ta e da
radi?"
Da zaloim vatru."
Molim?"
Ta vatra bila je prava lomaa. Jednooki je navukao dovoljno suvote da
zagreje pola legije. Oganj je rasprio tamu, tako da sam jasno mogao da
vidim ta se nalazi na pedeset jardi od potoka. Otilo je i poslednje hodajue
drvee. Verovatno je nanjuilo Jednookog.
Zatim su on i Goblin dovukli jedno palo drvo, ali od obine sorte.
Hodae ostavljamo na miru, izuzev da ispravimo nespretnj ako vie koji se
sapletu o sopstveno korenje. Dodue, to se ba i ne deava esto. Ne putuju
mnogo.
Taman su se raspravljali o tome ko zabuava, kad ispustie drvo.
Bledimo", kaza Goblin, i za tren oka od njih vie nije bilo ni traga ni glasa.
Zblenuto se zagledah u mrak. Nita nisam video, nita nisam uo.
Primetio sam da u zadremati. Poeo sam da krim suvo drvo, isto da
bih se neim bavio. A onda sam osetio neto udno.
Stadoh usred lomljenja grane. Koliko su se dugo menhiri okupljali oko
mene? Izbrojao sam ih etrnaest, i to na samom obodu svetlosti vatre. Bacali
su duge i mrane senke. ta je bilo?", upitah pomalo plahovito.
Stranci su u Ravnici."
Ba im je dobra ta pesma. Sedoh pored vatre, okrenuvi joj lea, i stadoh
da bacam drva iza sebe, hranei oganj. Vatra se razbukta i svetlost se rairi
po mraku. Izbrojah jo deset menhira. Nakon izvesnog vremena kazah: To
ba i nisu vesti."
Jedan stie."
To je ve bila novost. I to strastveno izgovorena, emu nikada ranije
nisam bio svedok. Jednom-dvaput mi se uinilo da sam primetio nekakav
pokret u tami, ali nisam bio siguran. Nezgodno je osmatrati na svetlosti vatre.
Nabacah jo drva na plamen.
Kretanje, sasvim sigurno. Sa druge strane potoka. Ljudska prilika lagano
mi se pribliava. I to umorno. Reio sam da se pretvaram kako mi je
dosadno. Pribliio mi se. Na desnom ramenu nosio je sedlo i ebe, drei ih
levom rukom. U desnoj je nosio dugu drvenu kutiju, tako uglaanu da se
presijavala na svetlosti lomae. Bila je sedam stopa dugaka i etiri sa osam
palaca po irini i dubini. Zanimljivo.
Psa sam primetio dok su prelazili potok. Bio je to meanac, mrav,
uglavnom prljavobele boje, ali sa crnim krugom oko oka i nekoliko crnih
mrlja na bokovima. epao je, izbegavajui da se oslanja na jednu prednju
apu. U oima mu se video odsjaj vatre. Buktale su jarkom crvenom
svetlou.
ovek je bio visok preko est stopa, a star moda tridesetak godina. Iako
je bio iznuren, kretao se gipko. Sav je bio u miiima - bez grama sala.
Koulja mu je bila pocepana, tako da se videlo kako su mu ruke i grudi
prekriveni oiljcima. Lice mu nije odavalo nikakva oseanja. Dok se
pribliavao vatri, pogledao me je pravo u oi - niti se smeei, niti
pokazujui kakvu neprijateljsku nameru.
Blago se najeih. Delovao je prekaljeno, ali ne dovoljno prekaljeno da
sam pree Ravnicu straha.
Najpre valja odugovlaiti. Trebalo bi da me Oto ubrzo zameni. Vatra e
ga uzbuniti. Primetie stranca, pa e se vratiti nazad i dii Rupu na noge.
Zdravo", rekoh.
On stade, pa se zgleda sa svojom dukelom. Pas lagano poe napred
njuei vazduh, istraujui no oko nas. Onda stade na nekoliko stopa od
mene, otrese se kao da je mokar, pa lee potrbuke.
Stranac prie samo dotle. Odmori se malo", pozvah ga.
On spusti sedlo, a onda i kutiju, pa sede. Bio je sav ukoen. Tek je s
mukom prekrstio noge. Izgubio si konja?"
Klimnu glavom. Slomio je nogu. Pet-est milja zapadno odavde. Siao
sam sa staze."
Ima staza to vode kroz Ravnicu. Neke od njih Ravnica potuje kao
bezbedne. Ponekad. To se menja u skladu sa obrascem koji je znan samo
iteljima Ravnice straha. Ali samo se oajni ili glupi usuuju da njima putuju
sami. Taj mi ovek nije izgledao kao budala.
Pas glasno uzdahnu. ovek ga poea izmeu uiju.
Kuda si krenuo?"
U jedno mesto po imenu Istrajnost."
To je ime iz legende, ime za propagandu - za Rupu. Proraunat deli
glamura za vojnike na dalekim mestima. Ime?"
Traga. Ovo je Zaboubica Pas."
Drago mi je to sam vas upoznao, Tragau, Zaboubico." Pas tiho zareza,
a Traga ree: Mora da mu kae elo ime - Zaboubica Pas."
Nisam prasnuo u smeh jedino stoga to se radilo o krupnom, sumornom
oveku gadnog izgleda. A ta je ta Istrajnost?", upitah. Nikad uo."
On die kameni pogled svojih tamnih oiju sa dukele, pa se nasmei.
uo sam da je blizu Znamenja."
Dvaput u jednom danu? Zar je danas dan za dvojke? Ne. Nimalo
verovatno. A nije mi se ba ni dopadalo kako taj ovek izgleda. Previe ine
je podseao na naeg nekadanjeg brata Gavrana. Led i gvoe. Nadenuh na
lice zblanuti izraz. Prilino je dobar. Znamenje? Ni za to nisam uo. Mora da
je negde daleko na istoku. Nego, ta e tamo?"
On se ponovo nasmei, a njegov pas otvori oko i zlobno me pogleda.
Nisu mi verovali.
Nosim poruke."
Shvatam."
Uglavnom jednu poiljku. Upuenu nekom po imenu Zloguk."
Procedih pljuvaku kroz zube lagano prelazei pogledom po mraku. Krug
svetlosti poprilino se smanjio, ali ne i broj menhira. Pitao i.atn se ta je sa
Jednookim i Goblinom. E, to sam ime uo", odvratih. Neki kostolomac."
Pas me ponovo pogleda. Samo to je ovaj put, zakljuili, pogled bio
sarkastian.
Jednooki izroni iz tame iza Tragaa, s maem spremnim za gadost. Majku
mu, ba je tih. S vraanjem ili bez njega.
Odadoh ga iznenaenim trzajem. Traga i njegov pas se osvrnue.
Obojica bebu iznenaeni to ga vide. Pas se die na noge i nakostrei, a onda
ponovo lee, okrenuvi se tako da moe da motri na nas obojicu.
Ali onda se pojavi i Goblin jednako tiho. Nasmeih se.Traga pogleda
k meni i namrti se. Izgledao je zamiljeno, ba kao ovek koji je upravo
otkrio da se karta s nekim prevarantima pametnijim no to je oekivao.
Goblin se zloslutno nasmeja. Hoe unutra, Zlogue. Mislim da bi mi trebalo
da ga sredimo."
Tragau se aka sama od sebe trnu ka onoj kutiji to ju je nosio. Pas
zarea. Traga sklopi oi. Kada ih je otvorio, ponovo je vladao sobom. Onda
se opet nasmei. Zloguk, je li? Znai, pronaao sam Istrajnost."
Jesi, prijatelju."
Lagano, da nikoga ne bi uznemirio, Traga iz bisaga izvadi smotuljak u
masnoj koi. Liio je kao jaje jajetu onome to sam ga dobio pre pola dana.
Prui mi ga, a ja ga prihvatih i gurnuh u koulju. Odakle ti?"
Veslo." Ispripovedao je istu priu kao i drugi glasnik.
Klimnuh. Znai, doao si ak odatle?"
Da."
Onda bi trebalo da ga uvedemo", kazah Jednookom. Ovaj smesta shvati
ta sam hteo da kaem. Pustiemo da se ovaj glasnik suoi sa onim drugim.
Cisto da vidimo da li e poleteti varnice. Jednooki se isceri.
Pogledah Goblina. I on je odobravao.
Niko od nas se nije oseao lagodno u vezi s Tragaem. Nisam siguran
zato.
Hajdemo", rekoh, pa se digoh sa zemlje oslanjajui se na luk.
Traga ga odmeri pogledom. Zausti da neto kae, pa uuta. Kao da ga je
prepoznao. Nasmeih se dok sam se okretao. Moda je pomislio kako je
dopao Gospinih aka. Sledi mc.
Tako i uini. Goblin i Jednooki pooe za njim ne pomaui mu sa
stvarima. Pas je epao pored njega, njuei tlo. Pre no to uosmo zabrinuto
pogledah ka jugu. Kada li e se Elmo vratiti kui?
Smestili smo Tragaa i dukelu u uvanu eliju. Nisu se bunili. Nakon
to sam probudio Ota, koji je ve kasnio na strau, otiao sam u svoje odaje.
Pokuao sam da zaspim, ali ona prokletinja od poiljke kao da je vritala sa
stola.
Nisam ba bio siguran elim li da proitam njen sadraj.
Dobila je bitku.
 Poglavlje sedmo

Drugo pismo

loguk:

Bomanc se zagleda kroz svoj teodolit, uperivi ga ka pramcu Velike

humke. Onda zakorai unazad, proveri ugao, pa rairi jednu od svojih grubih
terenskih mapa. Tu je iskopao telekarsku sekiru. Samo da Okulesovi opisi
nisu onako nejasni. Ovo mora da je bilo krilo njihove formacije. Osovina
njihovog bojnog reda trebalo bi da je bila paralelna sa ostalima. Vitezovi
mora da su bili tamo. Proklet da sam.
Tu je tle bilo neznatno izboeno. To je dobro. Znai da ima manje
podzemnih voda koje mogu da otete zakopane artefakte. Meutim, rastinje
je bilo gusto. Lunjak. Divlje rue. Otrovni brljan. Naroito otrovni brljan.
Bomanc je mrzeo taj korov. I od same pomisli na njega obuzeo bi ga luaki
svrabe.
Bomance.
ta je? Munjevito se okrenu, podigavi grabulje.
Opa! Lake malo, Bo.
Jesi li ti siao s uma kad mi se tako prikrada? Nije smeno, Besande.
Hoe li da ti grabuljom skinem taj idiotski kez s lica?
Ooo! Danas smo ba loe raspoloeni, je li? Besand je bio vitak starac,
otprilike Bomancovih godina. Ramena mu behu pogurena, sledei glavu, koja
mu bee isturena kao da njui neki trag. Na nadlanicama su mu iskoile
velike plave vene, a koa mu je bila proarana starakim pegama.
 ta, kog vraga, oekuje kad iskae iz bunja?
bunja? Kakvog bunja? Da li te to savest mui, Bo?
Besande, itavu venost pokuava da me nasamari. Zato ve ne
odustane? Najpre me Jasmina ugnjavi ivog, a onda mi Tokar isprazni
inventar - pa moram da kopam i pribavljam nove zalihe - a sad moram s
tobom da se nadmudrujem? Bezi od mene. Nisam raspoloen."
Besand se iroko i nakoso isceri, otkrivi niz pokvarenih zuba. Nisam te
uhvatio, Bo, ali to ne znai da si nevin. Samo znai da te nikad nisam uhvatio
na delu.
Ako nisam nevin, onda ti mora da si neopevana budala kad me za
etrdeset godina nisi uhvatio. Majku mu, ovee, zato kog vraga ne moe
da nam obojici olaka ivot?"
Besand se nasmeja. Ubrzo u te zanavek ostaviti na miru. alju me na
ispau."
Bomanc se osloni na svoju grabulju, pogledavi straara. Bolje zraio iz
Besanda. Zaista? ao mi je."
Dabome da ti je ao. Moda e moj zamenik biti dovoljno pametan da te
ulovi."
Batali vie. Hoe da zna ta radim? Pokuavam da razluim gde su
telekarski vitezovi pali. Tokar hoe neto spektakularno. To je najbolje to
mogu da obezbedim - izuzev da odem tamo i da ti tako dam izgovor da me
obesi. Dodaj mi te ralje."
Besand mu ih prui. Pljakanje grobova, je li? Da ti nije to Tokar
predloio?"
Bomanca obli hladan znoj.To pitanje nije bilo postavljeno tek tako. Zar
stalno moramo ovo da radimo? Zar se ne znamo dovoljno dugo da batalimo
vie sa ovom igrom make i mia?"
Uivam u tome, Bo." Besand poe za njim do jedne obrasle humke.
Morau da raistim sve ovo. Vie ne moe da se izdri. Nema dovoljno
ljudstva, nema dovoljno novca."
Moe li to odmah? Mislim da u tu da kopam, ali ima otrovnog
brljana."
O, pazi se otrovnog brljana, Bo", naruga se Besand. Bomanc je svakog
bogovetnog leta psovao to pati od brojnih boletina biljne prirode. U vezi s
Tokarom..."
 Ne saraujem s ljudima koji kre zakon. To mi je oduvek bilo glavno
pravilo. Vie mi niko ne dosauje."
Zaobilazno ali prihvatljivo."
Bomancove ralje se trznue. Posran da sam. Ba u sredini."
Jesi li siguran?"
Vidi kako se trza. Mora da su ih sahranili sve u jednu veliku rupu.
U vezi s Tokarom..."
Majku mu, ta u vezi s njim? Ako hoe da ga obesi - samo napred.
Jedino bih te zamolio da mi da dovoljno vremena da naem nekog ko e
jednako dobro prodavati moju robu."
Nikog ja ne elim da obesim, Bo. Samo hou da te upozorim. Iz Vesla se
ire glasine da je Tokar vaskrsnik."
Bomacu ralje ispadoe iz ruku. Stade da se bori za vazduh. Stvarno,
vaskrsnik?"
Monitor ga pomno pogleda. Samo glasine. ujem ti ja svakakve. Mislio
sam da bi eleo to da zna. Nas dvojica smo bliski, koliko je to mogue za
ljude koji ovde borave."
Bomanc prihvati ruku pomirenja. Jata. asti mi, nikada to niim nije
nagovestio. Uf! Ba si mi veliko breme bacio na plea." Breme koje trai da
se o njemu dobrano i teko promisli. Nemoj nikom da kae ta sam otkrio.
Onaj lopov, Men Fu...
Besand se ponovo nasmeja. Smeh mu je jeao zagrobnim prizvukom. Ti
ba uiva u tome to radi, zar ne? Mislim, da gnjavi ljude koji se ne
usuuju da ti se suprotstave?"
Pazi se, Bo. Mogao bih da te oteram na ispitivanje." Besand se besno
okrenu i ode. Bomanc mu se podrugljivo osmehnu iza lea. Naravno da
Besand uiva u onome to radi. Tako moe da izigrava diktatora. Svakome
moe da radi ta eli a da zbog toga nikome ne odgovara.
Kada su Dominator i njegovi poslunici pali, pokopani su u mogile iza
zapreka izatkanih od najsnanijih ini toga doba, a Bela Rua proglasila je da
e ih uvati vena straa. Bie to straa koja nikome nee odgovarati, sa
zadatkom da sprei vaskrsenje neupokojenog zla u mogilama. Bela Rua je
dobro znala kakva je ljudska priroda. Uvek e se nai neko ko vidi neku
korist u Dominatoru. Uvek e biti onih to se kunu u zlo i ele da njihov
zatoenik bude na slobodi.
 Vaskrsnici su se pojavili skoro pre no to su humke obrasle travom.
Tokar je vaskrsnik?, pomisli Bomanc. Zar nemam dovoljno muka?
Besand e mi se sada ulogoriti u roenom depu.
Bomanc nije imao nikakve namere da oivljava staro zlo. Samo je eleo
da s jednim od njih stupi u dodir kako bi bacio svetio na nekoliko drevnih
tajni.
Besand mu vie nije bio u vidnom polju. Zaelo e besno ii sve do
svojih odaja. Bie malo vremena za zabranjeno posmatranje. Bomanc podesi
svoj teodolit.
Zemlja humki nije delovala kao da krije veliko zlo, ve samo nemar. Za
etiri stotine godina biljke i zub vremena nagrizli su to nekada velianstveno
delo. Mogile i volebno ureeno zemljite skoro da se nisu videli od rastinja.
Vena straa vie nije imala sredstva za odravanje. Monitor Besand
oajniki se borio protiv samog vremena.
U Zemlji humki nita nije raslo kako treba. Biljke su bile izvitoperene i
zakrljale. A opet, crte mogila, kao i menhiri i fetii kojima su Oteti bili
sputani, esto se nisu videli.
Bomanc je itav ivot proveo razvrstavajui koja je koja humka, ko je
gde pokopan i gde je svaki menhir i feti. Njegova glavna karta, njegovo
svileno blago, bila je skoro zavrena. Jo malo pa e moi da proe
lavirintom. Bio je tako blizu svom cilju da se odupirao iskuenju da pokua
to da uradi pre no to u potpunosti bude spreman. Ali nije on budala.
Namerava da pokua da izmuze najslae mleko od najcrnje krave. Nikako ne
srne negde da pogrei. Na jednoj strani stajao je Besand, a na drugoj otrovno
staro zlo. Ali ako uspe u svojoj nameri... Ah, ako uspe - ako uspostavi
kontakt i sazna tajne... Razmcre ljudskog znanja bie znaajno uveane.
Postae najmoniji mag na svetu. Vetar e nositi glas o njegovoj slavi.
Jasmina e dobiti sve to je - kako kae - rtvovala. Samo ako ostvari
kontakt.
Majku mu, uspee! Ni strah ni staraka slabost nee ga u tome omesti.
Jo nekoliko meseci - i iznai e poslednji klju.
Bomanc je toliko dugo iveo u lai da je esto i samog sebe obmanjivao.
ak ni u trenucima iskrenosti nikada sebi nije priznavao ta je najsnaniji
poriv koji ga nuka da ide dalje - njegova duhovna ljubavna veza sa Gospom.
Upravo ga je ona jo od samog poetka zanimala, s njom pokuava da stupi u
dodir, jer su pisani izvori o njoj beskrajno opinjavajui. Od svih velmoa
dominacije ona je najvie bila u seni i, najvie okruena mitom i najmanje
optereena istorijskim injenicama. Neki uenjaci zvali su je najveom
lepoticom u istoriji, tvrdei da su ljudi potpadali pod njenu mo im bi joj
ugledali lice. Neki su je nazivali pravom pokretakom silom dominacije.
Nekolicina je priznala da su njihovi letopisi samo romantine fantazije. Drugi
nita nisu priznavali, ve - kao iz protesta - jo vie kitili svoje prie.
Bomanca je sve to, jo dok je bio student, neprestano uveseljavalo.
im se vratio na svoj tavan, rairio je svilenu kartu. Dan mu nije proao
ba potpuno zaludno. Pronaao je nepoznat menhir i odredio koje su ini za
njega uvrene. A i otkrio je telekarsko nalazite. To e obezbediti hleb i
mleko.
Oinuo je kartu pogledom, kao da e pukom snagom volje prizvati
potreban podatak.
Pred njim su bila dva dijagrama. Gornji se sastojao od petokrake zvezde
unutar neznatno veeg kruga. Zemlja humki bila je tog oblika u vreme kada je
tek podignuta. Zvezda je bila za itav faton iznad okolnog zemljita, noena
krenjakim zidovima. Krug je predstavljala spoljna obala jarka. Zemlja
dobijena njegovim iskopavanjem iskoriena je da se podignu mogile, zvezda
i petougao u zvezdi. Danas je jarak samo movarno zemljite. Besandovi
prethodnici nisu bili u stanju da se nose s prirodom.
Unutar zvezde, iscrtan u takama gde se kraci sreu, bio je petougao
visok jo jedan faton. I on je bio ojaan zidovima, ali oni su pali i pokrilo ih
je rastinje. U sreditu petougao nika, na severnojunoj osi, bila je Velika
humka, u kojoj je poivao Dominator.
Na vrhovima zvezde, slcva nadesno - gledano od vrha - Bomanc jc
napisao neparne brojeve od jedan do devet. Uz svaki broj bilo je ime:
Dueguba, Mnogolik, Noomora, Olujnica, Zgromikost. Odreeni su itelji
pet spoljnih humki. Pet unutranjih taakabilo je oznaeno parnim brojevima,
poevi od donjeg dela desnog kraka uperenog ka severu. Na broju etiri bio
je Narika, a na osmici je bio Bogalj. Trebalo je prepoznati jo tri groba
Desetoro Otetih.
Ko je u toj vrajoj estici?", gunao je Bomanc. Tresnu pesnicom o sto.
Prokletstvo!" etiri godine, a jo nije nadomak tog imena. Krinka koja krije
tu linost bila je poslednja preostala iole snana zapreka. Sem toga preostala
je samo obina tehnika primena i rainjavanje baenih zatitnikih magija, a
onda stupanje u dodir sa sredinjom humkom.
arobnjaci Bele Rue za sobom su ostavili itave tomove u kojima na
sav glas hvale svoje umee, ali nijednom reju ne spominju gde su njihove
rtve pokopane. Takva je ljudska priroda. Besand se uvek hvali ribama koje
je upecao, mamcima koje je koristio - ali veoma retko prikae pomenuti riblji
trofej.
Ispod karte sa zvezdom Bomanc je iscrtao jo jednu - na kojoj je
prikazana sredinja humka. Radilo se o pravougaoniku postavljenom du ose
sever-jug i okruenom nizovima i nizovima simbola. Na svakom uglu bio je
oznaen po jedan menhir, to je u Zemlji humki bio dvanaest stopa visok
stub, povrh kojeg je izrezbarena dvostruka glava sove - i to tako da jedno lice
gleda napolje, a drugo unutra. Menhiri su inili ugaone take koje su
predstavljale temeljce prvog niza ini to uvaju Veliku humku. Du stranica
pravougaonika bili su nacrtani kruii to su predstavljali drvene stubove sa
fetiima. Veina ih je istrulila i pala,ponevi sa sobom i svoje ini. Vena
straa meu svojim osobljem nije imala arobnjaka dovoljno sposobnog da ih
povrati ili zameni.
Unutar humke su bili nacrtani simboli naredani u tri pravougaonika, jedan
unutar drugog. Spoljni simboli liili su na pione, simboli u narednom redu na
vitezove, a oni u unutranjem redu podseali su na slonove. Dominatorova
kripta bila je okruena ljudima koji su dali ivot da bi ga sunovratili. Aveti su
bile srednja linija odbrane izmeu starog zla i sveta to bi mogao ponovo da
ga prizove. Bomanc je oekivao da e s lakoom proi pored njih. Po
njegovom miljenju, te aveti su bile tu isto da bi obaeshrabrile obine
pljakae grobova.
Unutar tri pravougaonika Bomanc je nacrtao zmaja s repom u ustima.
Legenda pripoveda da se oko kripte smotao velik zmaj, vie u ivotu od
Gospe ili Dominatora, i da stoleima drema, iekujui da neko pokua da
ponovo prizove utamnieno zlo.
Bomanc nije imao nikakvih izgleda da se nosi sa zmajem - ali ni potrebe
da to ini. Nameravao je da komunicira sa kiptom, a ne da je otvori.
Proketstvo! Kad bi samo mogao da se dokopa jednog starog stra-.uskog
medaljona... Prvi straari nosili su medaljone koji su im omoguavali da uu
u Zemlju humki kako bi je odravali. Ti medaljoni i il.ilje postoje, mada se
vie ne koriste. Besand je nosio jedan, dok je dinge negde sakio.
Besand. Taj luak. Taj bolesnik.
Bomanc je monitora smatrao svojim najbliim poznanikom - ali nikada
prijateljem. Ne, nikada prijateljem. Njegov ivot je zaista jedna tuna pria
kad mu je najblii upravo onaj ovek koji bi oberuke prigrlio prvu priliku da
ga mui ili obesi.
ta li je bilo ono o povlaenju i odlasku u penziju? Neko van ove
prokletinje od ume setio se Zemlje humki?
Bomance! Hoe li da jede?
Bomanc stade da guna sebi u bradu uvrede i zamota kartu.

Te noi je usnio san. Neto ga je mamilo. Ponovo je bio mlad, neoenjen i

etao ulicom to je prolazila kraj njegove kue. Neka ena mu je mahnula.
Ko li je ona? Nije znao. Nije ni mario. Voleo ju je. Smejui se, potrao je ka
njoj... Koraci mu behu usporeni. Ma koliko se trudio, nije joj bio blii. Lice
joj se rastui. Stade da bledi... Ne idi, doviknu joj. Molim te! Ali ona
nestade - i sa sobom odnese njegovo sunce.
Beskrajna no bez ijedne zvezde prodrala je njegov san. Lebdeo je na
nekoj istini unutar nevidljive ume. Lagano, lagano, nekakvo razliveno
srebro obasjalo je drvee. Jedna krupna zvezda sa dugom srebrnom grivom.
Gledao ju je kako raste, sve dok se njen rep nije prostro preko itavog neba.
Drhtaj nelagode. Sen straha. Leti pravo na mene! Poguri se i ustuknu,
pokrivi rukom lice. Srebrna lopta prekri nebesa. Imala je lice. ensko lice...
Bo! Prekini!" Jasmina ga ponovo udari.
On se pridie. A? ta?"
Vikao si. Ponovo onaj komar?"
On uzdahnu sluajui kako mu srce divlje kuca. Moe li da podnese jo
takvih snova? On je star ovek. Isti taj." Sanjao bi ga u razliitim
intervalima. Ovaj put je bio gori."
Moda bi trebalo da ode kod vidara za snove."
Ovde?, zgaeno frknu. Svejedno, ne treba mi vidar za snove."
Ne. Verovatno je samo re o tvojoj savesti - mui te to si naterao
Stancila da se vrati iz Vesla."
Nisam naterao... Vrati se da spava." Zabezknuo se kad se ona samo
okrenula na drugu stranu. Bee to prvi put da nije nastavila da se svaa.
 Zagledao se u tamu. Sanje bio znatno jasniji no ranije. Skoro previe
otar i oigledan. Postoji li neko znaenje skriveno iza tih upozorenja o
petljanju s humkama?
Lagano, lagano, vratilo se ono raspoloenje s poetka sna. Onaj oseaj da
ga neko zove, da je na svega jedan korak od onoga to mu je srcu najdrae.
Bio je to lep oseaj. Napetost je iilela iz njega. Zaspao je smeei se.

Besand i Bomanc su gledali kako straari iste bunje sa Bomancovog

nalazita. Bomanc odjednom prosikta: Nemoj da pali, idiote! Besande,
zaustavi ga.
Besand odmahnu glavom. Straar sa luom ustuknu od gomile rastinja.
Sinovac, ne sme da pali otrovni brljan. Dim iri otrov."
Bomanc se drapao pitajui se zato je njegov poznanik tako razuman.
Besand se podrugljivo nasmei: Obuzme te svrabe im pomisli na to, je
li?
Da."
A eno jo neega to te svrbi, a ne moe da poee." Pokaza, a
Bomanc vide svog takmaca - Mena Fua - kako ih posmatra sa bezbedne
udaljenosti, pa procedi kroz zube: Nikad nikoga nisam mrzeo, ali ovaj me
dovodi u iskuenje. Nema nikakvog morala, obzira i savesti. Taj je lopov i
laov.
Znam ga ja, Bo - i blago tebi to ga znam."
Da te pitam neto, Besande. Monitore Besande. Kako to da njega ne
gnjavi kao mene? I kako to misli, blago meni?"
Optuio te je da tei vaskrsnikim ciljevima. A njega ne pratim jer je i
kukaviluk meu njegovim brojnim vrlinama. On nema petlje da trai
zabranjene artefakte."
A ja imam? Ta gnjida me je obeleila? Optuila za zloine zbog kojih
glava moe da se izgubi? Da nisam ovako mator..."
Dobie on ta mu sleduje, Bo. A ti da ima pedje - ima. Samo te nikada
nisam uhvatio na delu."
Bomanc prevrnu oima. Evo nas opet. Prikrivene optube..."
Ne tako prikrivene, prijatelju. U tebi se krije nekakva moralna labavost -
nevoljnost da prihvati da zlo postoji i bazdi kao trula leina. Prepusti se
tome - i ja u te uhvatiti, Bo. Zloinci su lukavi, ali uvek se sami izdaju."
 Bomancu se na tren nebo srui na glavu. A onda shvati da Besand samo
baca udicu. Monitor je strastveni pecaro. Sav potresen, Bomanc odvrati:
Ve mi je muka od tvog sadizma. Da zaista sumnja na neto, zgrabio bi ti
mene ko zmija abu. Zakoni vama straarima nikad nita ne znae. Verovatno
lae za Men Fua. I roenu mater bi bacio u bukagije na dojavu kakvog
zlikovca - pa i goreg od njega. Ti si bolestan, Besande. Zna li to? Oboleo si.
Evo ovde. Kucnu se po slepoonici. Ne moe ni da razgovara s nekim a
da ne bude okrutan.
Ponovo iskuava sreu, Bo.
Bomanc batali.To su iz njega govorili strah i plahovitost. Na neki sebi
svojstven nain, Basand ga je posebno trpeo.
Kao da je .to bilo neophodno da bi monitor odravao svoje emocionalno
zdravlje. Besandu je bila potrebna makar jedna osoba van Strae koju ne
tlai. Neko iji mu imunitet prua svojevrsnu potvrdu njegovih dela. Ja sam
simbol ljudi koje brani? Bomanc frknu. Nije nego.
Ono u vezi s penzionisanjem... Da li je on to zapravo rekao neto vie od
onoga to sam uo? Da li to die sve ustave jer zapravo odlazi? Moda zaista
ume da nanjui one koji se rugaju zakonu. Moda eli da ode ispraen
velikim uspehom.
A ta je s njegovim naslednikom? Ponovo neko udovite, samo bez
pauine to sam je izatkao preko Besandovih oiju? Moda je re o nekome
ko e uleteti ovde kao bik u koridu? A Tokar je moda vaskrsnik... Kako li
se to uklapa u elu priu?
ta je bilo?, upita ga Besand. U glasu mu se uo prizvuk zabrinutosti.
ir me mui. Bomanc je masirao elo nadajui se da nee uslediti i
glavobolja.
Postavi svoje belege. Moe da ti se desi da te Men Fu preduhitri iako
smo ovde.
Dabome. Bomanc izvadi est koia iz ranca, pa ih abi u zemlju. Za
svaki je bilo privezano pare ute tkanine. Obiaj je nalagao da samo on
moe da iskopava tako obeleeno zemljite.
Meutim,Men Fu moe nou da ide u pljakake pohode, a Bomanc nema
nikakvo uporite u zakonu da ga u tome sprei. Polaganje prava na zemljite
zarad iskopavanja nije ureeno zakonom, ve samo privatnim sporazumima.
Stari kopai delili su sopstvene kazne.
 Men Fu bio je kanjen svime sem nasiljem. Meutim, nita ga nije
nateralo da digne ruke od lopovluka.
Samo da je Stancil ovde", kaza Bomanc. On bi mogao nou da pazi na
nalazite."
Pripretiu mu ja. To uvek potraje nekoliko dana. uo sam da se Stane
vraa kui."
Aha. Ostae elo leto. Ba smo uzbueni. Nismo ga videli etiri
godine."
On i Tokar su prijatelji, zar ne?"
Bomanc sc munjevito okrenu. Proklet da si! Nikako da batali, je li?"
Glas mu bee tih, ispunjen istinskom srdbom. Nije vikao, psovao i
dramatino mlatarao rukama to je obino inio u svom stalnom napola
besnom stanju.
Dobro, Bo. Diem ruke."
Bolje bi ti bilo. Da zna da bi bolje bilo. Ne dam ti da ga elo leto
gnjavi. Ne dam, uje li?"
Rekoh da diem ruke."
 Poglavlje osmo

Zemlja humki

ranac se slobodno etao po straarskoj kasarni. Na

zidovima u zgradi to je sluila kao glavni tab bilo je nekoliko desetina
starih slika Zemlje humki. Cesto ih je posmatrao dok je istio - i drhtao.
Njegova reakcija na te slike ni po emu nije bila jedinstvena. Dominatorov
pokuaj da pobegne kroz Kleku uzdrmao je Gospino carstvo. Prie o
njegovim okrutnostima narasle su tokom stolea otkad ga je Bela Rua
porazila.
Zemlja humki bila je tiha. Oni to su motrili na nju nisu primetili nita
neobino. Moral je narastao. Drevno zlo se ispucalo.
Ali, zapravo, samo je ekalo.
Ako treba, ekae itavu venost. Ne moe da umre. Ali ta njegova
poslednja nada bila je beznadena. I Gospa je besmrtna. Nee dopustiti da
ita otvori grob njenog mua.
Slike su bile zapisi o stalnom i sve veem propadanju. Poslednja je bila
naslikana ubrzo nakon Gospinog vaskrsenja. Zemlja humki je ak i tada bila
u boljem stanju.
Vranac bi ponekad otiao do oboda grada, zagledao se u Veliku humku i
odmahnuo glavom.
Nekada su postojali medaljoni koji su straarima omoguavali da
bezbedno zadu u domet ini zbog kojih je Zemlja humki bila smrtnosna, i da
je odravaju. Ali ti su medaljoni nestali. Straa je sada mogla jedino da gleda
i da eka.
Vreme je milelo. Lagano, sivo i kljakavo. Vranac je postao sastavni deo
grada. Retko kada je priao, ali povremeno bi udahnuo malo sveine u veeri
u Plavom visuljku priseajui se nekog dogaaja iz forsberkog pohoda.
Tada mu je u oima buktao pravi oganj. Niko nije ni sumnjao da je
prisustvovao tim dogaajima, mada je bio preterano zagledan u te minule
dane.
Pravih prijatelja nije imao. Kruile su glasine da je povremeno
uestvovao u ponekoj privatnoj partiji aha s monitorom, pukovnikom
Slatkiem, za kojeg je inio neke posebne usluge. A naravno, bio je tu i
novak Sanduk, koji je prosto gutao njegove prie i pravio mu drutvo u
opavim etnjama. Kruile su i glasine da Vranac ume da ita, a Sanduk se
nadao da e ga nauiti.
Niko nikada nije posetio sprat Vranevog doma. Tu, u gluvo doba noi,
on je lagano raspetljavao neverno klupko zmija koje su vreme i lai napravile
od jedne prie, tako da vie nikakve veze nije imala sa istinom.
Samo su delovi te prie bili napisani pod ifrom. Veina ih je bila na
brzaka navrljana na telekarskom, glavnom jeziku dominacije. Ali rani
odlomci bili su i na uhitelskom, to je bila telekarska lokalna vulgata.
Ponekad bi se Vranac sumorno i zloslutno smeio kada se borio s tim
odlomcima. Lako je mogue da je on jedini ovek na svetu koji moe da
odgonetne te ponekad raskomadane reenice. Blagodeti klasinog
obrazovanja", promrmljao bi sa izvesnom primesom sarkazma. Onda bi se
zamislio i poeo da se preispituje, pa bi poao u jednu od svojih kasnih
nonih etnji kako bi razbistrio um. Covekova jueranjica zapravo je duh
koji se ne da upokojiti. Samo smrt moe da ga progna.
Vranac je sebe video kao zanadiju. Kovaa. Oruara to paljivo kult-
smrtonosni ma. Ba kao prethodni stanar te kue, posvetio je ivot potrazi
za zrncem znanja.
Zima je bila neverovatna. Prvi snegovi pali su rano, nakon kratke i
neobino vlane jeseni. Sneg je padao esto i dugo. Prolee je okasnilo.
U umama severno od Zemlje humki, gde su obitavala samo ra-.11 kana
plemena, ivot je bio teak. Pripadnici tih plemena pojavili su m- nosei sa
sobom krzna, u nameri da ih ponude u zamenu za hranu. Zastupnici krznara iz
Vesla bili su ushieni.
Stariji svet tu zimu prozvao je vesnicom jo gorih. Ali stariji ljudi uvek
misle da je dananje vreme daleko gore od onog minulog. Ili blae. Nikada,
nikada nije isto.
Prolee se pojavilo iznebuha. Potoci i reke nabujali su od brzog otapanja
snegova. Velika tragedija, koja je tekla na tri milje od Zemlje humki,
naplavila je zemlju miljama daleko od svojih obala. Zgrabila je stotine hiljada
stabala. Poplava je bila tako velianstvena da je na desetine ljudi iz grada
dolutalo da je posmatra s vrha jednog brda.
Veini je to ubrzo dosadilo, ali Vranac je do tog brda hramao svakog dana
kada je Sanduk mogao da ide s njim. Sanduk je i dalje imao obiaj da sanjari,
a Vranac mu je udovoljavao.
ta je toliko zanimljivo u toj reci, Vrane?
Ne znam. Moda je re o njenoj velikoj izjavi."
ta?
Vranac pokretom ruke obuhvati sve to se prualo pred njim.
Neizmernost. Taj razulareni bes. Vidi li koliko smo mi znaajni?" Smea
voda srdito je grizla brdo, valjajui pravu umu naplavljenog drvea. Manje
uskomeani rukavci grlili su brdo i opipavali umu iza njega.
Sanduk klimnu glavom. Ba kako se ja oseam kad gledam zvezde."
Da. Da. Ali ovo je vie lino. Blie nama. Zar nije tako?"
Valjda jeste." Sanduk je zvuao zbunjeno. Zavetanje mladosti
provedene na selu.
Daj da se vratimo. Bujica je dostigla svoj vrhunac, ali ovi oblaci mi ne
ulivaju poverenje."
Kia je odista predstavljala ozbiljnu pretnju. Ako bi se nivo reke jo malo
podigao, brdo bi postalo ostrvo.
Sanduk je pomagao Vrancu da pree movarno zemljite i stigne do vrha
niskog bedema koji je branio poplavi da stigne do raienog zemljita. Vei
deo toga sada se pretvorio u jezero. Dodue, dovoljno plitko da ga kakva
budala pregazi, samo ako se usuuje. Velika humka se slabo videla naspram
tmurnih nebesa. Odraavala se u vodi kao nekakav mrani grumen. Vranac
zadrhta. Sandue, jo je tamo."
Mladi se osloni o svoje koplje. To ga je zanimalo samo zbog Vranca.
Zeleo je da se skloni sa kie to je sipila.
Dominator, mome, i ono ostalo to nije uteklo. eka, sve ispunjeniji
mrnjom i prezirom za ive due."
Sanduk pogleda Vranca. Ovaj je bio sav napet. Izgledao je prestravljeno.
 Teko celome svetu ako se oslobodi."
Ali zar ga Gospa nije dokrajila u Kleki?
Zaustavila ga je, ali ne i unitila. To moda i nije mogue... Pa, mora da
jeste. Mora da je negde ranjiv. Ali ako Bela Rua nije mogla da mu
nakodi..."
Rua nije bila tako snana, Vrane. ak ni Otete nije mogla da povredi,
pa ni njihove poslunike. Uspela je samo da ih vee inima i pokopa. Gospa i
pobunjenici..."
Pobunjenik? isto sumnjam. Ona je to uinila." Vranac pohrli napred,
primoravajui nogu da ga slua. Naporno je hodao obodom jezera. Pogled mu
i dalje bee uprt u Veliku humku.
Sanduk se pribojavao da je Vranac opsednut Zemljom humki.
Poto je bio straar, to je moralo da ga brine. Iako je Gospa jo u vreme
njegovog dede istrebila vaskrsnike, ta mogila i dalje je zraila nekakvom
mranom privlanou. Monitor Slatki stalno je strepeo da e neko ponovo
pokrenuti tu glupost. eleo je da upozori Vranca, ali nije mogao da se seti
utivog naina za to.
Vetar je mrekao povrinu jezera. Talasii su se irili od Humke ka njima.
Obojica se najeie. Kad bi samo ovo vreme popustilo", promrmlja Vranac.
Da popijemo aj?"
Da."
I dalje je bilo hladno i vlano. Leto je okasnilo - jesen poranila. Kada se
Velika tragedija naposletku povukla, za sobom je ostavila blatnjavu ravnicu
prepunu naplavina velianstvenog drvea.Tok joj se pomerio za pola milje na
zapad.
umska plemena nastavila su da prodaju krzna.
Sluajno otkrie. Vranac je skoro zavrio sa obnovom kue. Popravljao
je plakar. Ispustio je drvenu preagu za veanje odee. Kada je palica
tresnula o pod, raspala se na delove.
On kleknu. Zagleda se. Srce mu divlje zalupa. Pred njim je bio tanak
smotuljak bele svile... Neno, neno, on ponovo sastavi palicu i odnese je
gore.
Veoma paljivo izvadi svilu iz nje i rairi je. Srce mu je silo u pete.
Bila je to Bomancova karta Zemlje humki, skupa sa belekama o lome
gde je koji Oteti pokopan, gde se fetii nalaze i zato, kolika je snaga
zatitnikih ini, kao i gde su poznata poivalita slugu Otetih, koji su
zakopani sa svojim predvodnicima. Bee to zaista pretrpana karta, uglavnom
ispisana telekarskim.
Takoe su bila ubeleena i pogrebna mesta van Zemlje humki. Veina
obinih ljudi to su tada pali sahranjena je u masovnim grobnicama.
Ta bitka rasplamsala je Vranevu matu. Na tren je video kako
Dominatorove jedinice nepokolebljivo stoje i umiru sve do poslednjeg
oveka. Video je kako se talas za talasom horde Bele Rue baca u smrt kako
bi zadrali senku u zamci. Iznad svega toga Velika kometa pekla je nebo kao
golema plamena sablja. Ali sve je to samo zamiljao. Nema pouzdanih
letopisa o tome.
Zalio je Bomanca. Jadni budalasti oveuljak koji je sanjario i tragao za
istinom. Nije zasluio tu mranu legendu o sebi.
Vranac je tu no proveo nad kartom, upijajui je u telo i u duu. Nije mu
preterano pomogla u prevodu, ali ipak je pomalo rasvetlila Zemlju humki.
Dapae, obasjala je i arobnjaka toliko posveenog da je itav ivot posvetio
prouavanju Zemlje humki.
Vranac se prenu kad ugleda svetlost zore. Na tren posumnja u sebe.
Moe li i on postati plen te kobne strasti?
 Poglavlje deveto

Ravnica straha

robudio me je lino porunik. Elmo se vratio, Zlogue.

Dorukuj, pa se javi u sobu za sastanke." Bio je to mrzovoljan i ogoren
ovek koji je svakoga dana bivao sve mrzovoljniji i ogoreniji. Ponekad
alim to smo ga izglasali da nas predvodi nakon to je kapetan poginuo u
Kleki. Ali kapetan je to hteo. Bila je to njegova poslednja elja.
Odmah dolazim", odgovorih, pa se ispileh iz kreveta bez uobiajenog
gunanja. Nabacah odeu na sebe i pokupih hartije nemo se rugajui samome
sebi. Koliko li sam samo puta sumnjao u to to smo glasali i za kapetana, a
opet, kada je hteo da da ostavku - nismo mu dozvolili.
Moje odaje nimalo ne lie na vidarske prostorije. Zidovi su od poda do
tavanice prekriveni starim knjigama. Proitao sam veinu njih, nakon to sam
izuio jezike na kojima su napisane. Neke su stare kao ama eta i
pripovedaju drevne letopise. Neke su rodoslovi plemenitih porodica,
ukradeni iz starih hramova i inovnikih slubi. One najree, i najzanimljivije,
pripovedaju o usponu i irenju dominacije.
Najree od svih tih knjiga napisane su na telekarskom. Sledbenici Bele
Rue nisu bili pitomi pobednici. Palili su knjige i gradove, raci javali ene i
decu, skrnavili drevne umetnine i uvene hramove. I uobiajene posledice
velikog sukoba.
I tako, malo je ostalo od jezika, naina razmiljanja i istorije onih to su
poraeni. Neki od najbolje napisanih spisa to ih imam potpunu su
nepristupani.
Kako bih samo voleo da je Gavran i dalje s nama umesto to obitava
meu senima poginulih. Delimino je znao pisani telekarski. Malo onih van
Gospinog ueg kruga umeju da ga itaju.
Goblin proviri. Dolazi li?
Stadoh da mu se jadam. Bese to stara alopojka. Nema napretka. On mi
se nasmeja. Idi pa apni to svojoj devojci na uho. Moda e ti pomoi.
Kada ete ve da batalite s tim? Prolo je petnaest godina otkad sam
napisao poslednju prostodunu romansu o Gospi. Bilo je to pre onog dugog
povlaenja to je pobunjenike navelo u propast kod Talismana. Ali nikako mi
nisu davali da to zaboravim.
Nikada, Zlogue. Nikada. Ko je jo proveo no sa njom? Ko je jo sa
njom leteo na ilimu?
A ja bih sve to najradije zaboravio. Bili su to trenuci uasa, a ne
romantike.
Postala je svesna mojih letopisakih stremljenja i zamolila me da
ispripovedam njenu priu. Manje-vie. Nije me cenzurisala ili nalagala ta da
piem, ali jeste insistirala da se drim injenica i budem nepristrasan. Sada se
priseam kako sam tada mislio da oekuje da bude poraena, pa eli da njena
pripovest bar negde bude nepristrasno pribeleena.
Goblin pogleda hrpu spisa. Ne moe da ih pohvata ni za glavu ni za
rep?"
Mislim da nema ni glave ni repa. Sve to prevedem pokae se kao jedno
veliko nita. Neija troarina. Zakazani sastanak. Spisak unapreenja. Pismo
nekog oficira upueno prijatelju na dvoru. Sve je daleko starije od onog to
ja traim."
Goblin izvi obrvu.
Nastaviu da se trudim." Tu se neto krilo. Sve te spise oteli smo od
Potajnice kada je bila na pobunjenikoj strani. Mnogo su joj znaili. A naa
tadanja pokroviteljka, Dueguba, smatrala je da su dovoljno znaajni da
srue carstvo sve do temelja.
Goblin zamiljeno primeti: Ponekad je celina zapravo vea od zbira
svojih delova. Moda bi trebalo da traga za onim to sve to povezuje."
Toga sam se i ja setio. Neko ime, pribeleeno tu i tamo, moglo bi da
ukae na neku znaajnu osobu. Moda e mi poi za rukom da to ime
pronaem. Kometa se jo dugo nee vraati.
Meutim, sumnjao sam u to.
 Mila je jo mlada - tek joj je dvadeset i neto - ali vie nije u cvetu
mladosti. Teke i mune godine smenjivale su se jedna za drugom. Malo je
toga enstvenog u vezi s njom. Nije ni imala prilike da se razvija u tom
smeru. ak ni nakon dve godine provedene u Ravnici niko od nas o njoj nije
mislio kao o eni.
Visoka je - moda za dva palca nia od est stopa. Oi su joj neke
svetloplave boje i esto deluju odsutno i prazno, ali znaju da se preobraze u
ledene maeve kada joj neko stane na ulj. Kosa joj je plava, i to dobrim
delom zbog izlaganja suncu. Poto joj ne posveuje panju, sva je uebana i
umrena. Mila nije tata, pa stoga kosu ia krae no to bi Ircbalo kad bi
elela da izgleda lepo. I kada je re o odevanju, naginje ka jednostavnoj
odei. Ponekad se posetioci koji je prvi put vide prosto uvrede jer se oblai
tako mukobanjasto, ali ona im uvek jasno stavi do znanja kako je sposobna
da izae na kraj sa svojim dunostima.
Nije traila da joj bude dodeljena ta uloga koju igra, ali pomirila se s time
i prigrlila ju je tvrdoglavo i odluno. Prosto je zadivljujue koliko zna da
bude mudra, naroito ako se u obzir uzmu njene godine i nemost. Gavran se
za onih nekoliko godina provedenih kao njen zatitnik pokazao kao dobar
uitelj.
Kada sam stigao, nervozno se etala gore-dole. Soba za sastanke ima
zemljane zidove, zaguljiva je i tesna ak i kad je prazna. Osea se da u njoj
previe prljavih mukaraca zna podue da boravi. Bio je tu stari glasnik iz
Vesla. Sem njega, tu su bili Traga, Gajtan i jo nekoliko stranaca. Prisutna je
bila veina ete. Pozdravio sam je jezikom znakova. Mila me je sestrinski
zagrlila i pitala ima li kakvog napretka.
Da bi me ostali razumeli, poeo sam da priam, a njoj sam odgovorio
znacima: Siguran sam da nemamo sve spise koje smo pronali u Oblanoj
umi. I to ne samo stoga to ne mogu da prepoznam ono sto traim. Sve to
imam jednostavno je prestaro.
Miline crte veoma su pravilne. Nita se ne istie. A opet, osea se snaga
linosti, volje - i injenica da ta ena ne moe biti slomljena. Ve je bila u
paklu. To je nije dotaklo kada je bila dete, tako da nee ni sada.
Nije bila zadovoljna. Znacima mi je saoptila: Neemo imati vremena
koliko smo mislili."
Meni je panja lutala. Nadao sam se da e izmeu Tragaa i drugog
zapadnjaka zaiskriti varnice. Nagonski sam osetio odbojnost prema Tragau.
Uhvatio sam sebe kako se nadam da u nai neki dokaz u prilog tom oseaju.
Nita.
Nimalo udno. Celijska struktura pokreta otpora predviena je da nae
jatake izoluje jedne od drugih.
Mila je potom htela da uje ta Goblin i Jednooki imaju da kau. Goblin
je govorio to je piskavije mogao. Tano je sve to smo uli. Zaista
pojaavaju posade. Gajtan e ti to bolje rei. Sto se nas tie, zadatak je
pukao. Bili su spremni. Jurili su nas po celoj Ravnici. Imali smo sree to
smo im utekli. A i niko nam nije pomogao."
Menhiri i njihovi uvrnuti ortaci navodno su bili na naoj strani. Ponekad
ba i nisam ubeen u to. Nepredvidljivi su. Pomau nam, ili ne pomau, u
skladu s nekim obrascem koji samo oni razumeju.
Milu ba i nije zanimao neuspeli pljakaki napad. Prela je na Gajtana.
On ree: Vojske se prikupljaju sa obe strane Ravnice. Pod zapovednitvom
Otetih."
Otetih?", upitah. Znao sam samo za dvoje, a on je zvuao kao da misli
na mnogo njih.
Svi se najeismo. Odavno krue glasine da je Gospa tako dugo tiha jer
stvara novo pokolenje Otetih. Nisam verovao u to. Ovo doba nema takvih
velianstveno zlokobnih likova kao to su bili oni koje je Dominator u staro
vreme otimao: Dueguba, Mnogolik, Bogalj i tako dalje. To su bili zlikovci u
velikom stilu, po zlobi i razularenosti skoro ravni Gospi i Dominatoru. Ovo
je era slabia, izuzimajui Milu i Potajnicu.
Gajtan stidljivo odgovori: Glasine su tane, gospodaru."
Gospodar. Ja. Samo zato to sam u samom sreditu sna. Ba sam to
mrzeo, ali svejedno sam prihvatio. Da?"
Moda ti novi Oteti nisu Olujnice ili Narikai." Slabano se nasmei.
Ser Prsnik je primetio da su stari Oteti razuzdani i razulareni avoli,
nepredvidljivi kao munje, a da su novi zapravo predvidljivi i ukroeni
birokratski grom. Ako shvatate ta hou da kaem."
Shvatam. Nastavi."
Smatra se da ima estoro novih, gospodaru. Ser Prsnik veruje da e
ubrzo biti puteni s lanca. Upravo je stoga dolo do velikog nagomilavanja
vojske oko Ravnice. Ser Prsnik misli da je Gospa nae unitenje pretvorila u
nadmetanje."
Prsnik. Na najposveeniji agent. Jedan od nekolicine koji su preiveli
dugu opsadu kod Re. Njegova mrnja je bezgranina.
Gajtan je izgledao nekako udno. Kao da ga je uhvatila munina. To je
jasno govorilo da ima jo vesti - i da su sve loe. Pa?, rekoh. Gukni vie.
Imena Otetih urezana su na stele podignute u njihovim domenima. Vojni
zapovednik kod Re zove se Blagodar. Njegova stela podignuta je nakon to
je nou doleteo ilim. Njega jo niko zapravo nije video.
To valja ispitati. Samo Oteti moe da upravlja ilimom, ali nijedan ilim
ne moe da stigne do Re a da ne pree Ravnicu straha. Menhiri to nisu
prijavili. Blagodar? Zanimljivo ime. Ostali?"
U Tutnju na steli pie ulj."
Zau se smeh. Kazah: Vie mi se svialo kad su im imena bila opisna.
Kao to je Bogalj, Zderiluna, Bezlini."
U Mrazu imamo jednog kojeg zovu Puzavac."
To je ve bolje." Mila me pogledom upozori da pripazim ta priam.
U Ruti je Oteti po imenu Ueni, a u Ljuski - Prezir."
Prezir. I to mi se svia."
Zapadni obod Ravnice dre Potajnica i Putnik. Oboje delaju iz jednog
sela po imenu Raanj."
Poto sam prirodno obdaren za matematiku, sabrao sam sve to i kazao:
To je petoro novih i dvoje starih. Nedostaje jo jedan novi. Gde je?"
Ne znam. Preostao je samo njihov zapovednik. Njegova stela podignuta
je u vojnoj postaji ispred Re."
Gadno me je nervirao nain na koji je to rekao. Prebledeo je i poeo da
se trese. Obuze me neka strepnja. Znao sam da mi se nimalo nee dopasti
ono to ima da kae. Ali... Pa?"
Na toj steli urezano je Bogaljevo znamenje."
Dabome. Vala, ba dabome. Nimalo mi se nije dopalo.
Svi su delili taj oseaj.
Au!, ciknu Goblin.
Jednooki kaza: Sranje", i to tiho i zabezeknuto - to je jo pojaalo
teinu tih rei.
Sedoh. Ba tu. Ba posred poda. Uhvatio sam sc za glavu. Dolo mi je da
plaem. Nemogue", kazah. Ubio sam ga. Evo, ovim rukama sam ga ubio."
Rekavi to, vie nisam verovao, mada sam godinama i vrsto drao do te
injenice. Ali kako?"
Kad je neko dobar u onome to radi, to mora da se vidi, ote se Elmu.
Po toj vrcavoj primedbi bilo je oigledno da je potresen. Elmo nikad ne pria
u prazno.
Zla krv izmeu Bogalja i ete potie jo od vremena naeg dolaska na
sever, jer smo tada u etu primili Gavrana, tajanstvenog itelja Opala, koji je
nekada pripadao visokim drutvenim slojevima, ali Bogaljevi poslunici liili
su ga titula i imanja. Gavran je bio tvrd kao on - i potpuno neustraiv. Nije
mario to je jedan Oteti blagoslovio tu otimainu, ve je uzvratio udarac.
Pobio je zloince, meu kojima su bili i Bogaljevi najsposobniji ljudi. A onda
nam se put stalno ukrtao sa Bogaljevim. Nai odnosi s njim svaki put bivali
su sve gori...
U onom haosu nakon Kleke Bogalju je sinulo da raisti raune s nama.
Pripremio sam zasedu, a on je uleteo u nju. Kladio bih se u sve na svetu da
sam ga ubio. Da vam kaem, u tom trenutku bio sam uzdrman kao nikada do
tada. Nadomak panike.
Jednooki je to primetio. Nemoj da se trese, Zlogue. Preiveli smo ga
mi i ranije."
On je jedan od starih, idiote! Jedan od pravih Otetih. Iz vremena kada su
imali prave arobnjake. A nikada mu ranije zapravo nije bilo dozvoljeno da
nas napadne svom snagom. Sem toga, na raspolaganju mu je sva ta pomo.
Osam Otetih i pet armija spremnih da napadnu Ravnicu straha. U Rupi nas je
retko kad bilo vie od sedamdesetoro.
Obuzee me grozomorne misli. Moda je re o drugorazrednim Otetima,
ali ima ih tako mnogo. Njihova srdba sprie Ravnicu. Potajnica i Bogalj
ve su ratovali ovuda. Opasnosti to vrebaju u Ravnici bile su im poznate.
Zapravo, Potajnica je ovde vojevala i kao pobunjenik i kao Oteta. Dobila je
veinu uvenih bitaka istonog rata.
Razum mi se lagano vratio, ali sutranjica nije delovala nimalo svetio.
Kad sam malo razmislio, doao sam do neizbenog zakljuka da Potajnica
predobro poznaje Ravnicu. Moda ak ima i saveznike ovde.
Mila me dodirnu po ramenu. To me je smirilo daleko vie od ma kakvih
prijateljskih rei. Njeno samopouzdanje je jednostavno zarazno. Znacima mi
ree: Sada bar znamo", i nasmei se.
 Opet, vreme je proticalo kao ispod glavoseine sekire. Dugo ekanje na
kometu postalo je nebitno. Sada moramo da preivimo. Pokuavi da malo
razvedrim situaciju kazah: Bogaljevo pravo ime zapisano je negde u mojim
spisima."
Ali onda sam se ponovo setio svoje nevolje. Mila, spis koji mi treba nije
ovde.
Ona izvi obrvu. Poto nije mogla da pria, nauila je da licem izraava
sve to hoe. Nikad u ivotu nisam video nekog ko je u tome bio umeniji od
nje.
Moraemo jednom, kada bude imala vremena, da popriamo o lome ta
se tano desilo s tim hartijama dok su bile kod Gavrana.Neke nedostaju. A
sve su bile na broju kada sam ih predao Duegubi. Bile su tu i kada sam ih
povratio od nje. Siguran sam da su ti spisi bili u zbirci kada ih je Gavran
uzeo. ta im se onda desilo?"
Veeras", znacima mi odgovori. Potrudiu se da naem vremena."
Odjednom je izgledala pometeno. Moda jer sam pomenuo Gavrana?
On joj je mnogo znaio, ali ovek bi pomislio da se sada ve privikla na
to da ga nema. Jedino ako u toj prii nije bilo skriveno neto to ja nisam
znao - a to je sasvim mogue. Zaista nisam imao nikakvu predstavu o tome u
ta se njihov odnos pretvorio tokom godina nakon to je Gavran napustio
Getu. Dapae, njegova smrt je i dalje mui. Moda zato to je bila tako
besmislena. Mislim, nakon to je preiveo ama ba sve to je senka bacila na
njega, udavio se u amamu.
Porunik mi je kazao da ona ponekad zaspi plaui. Nije siguran zato,
ali pretpostavlja da je Gavran uzrok.
Pitao sam je ranije ta se deavalo tih godina koje su proveli sami, ali
nije elela da mi ispripoveda tu priu. Stekao sam utisak goleme tuge i
ozbiljnog razoarenja.
Meutim, sada je sve svoje muke i nevolje gurnula u stranu i okrenula se
Tragau i njegovoj dukeli. Pored njih je bio i ovek kojeg je Kl trio uhvatio.
Sada je na njih red. Znaju ta se pria o Crnoj eti.
Ali do njih nismo ni stigli. ak ni do Tragaa i Zaboubice Psa. Jer straa
je opet digla uzbunu.
Ovo ve postaje zamorno.
 Jaha je preao potok ba kad sam se uvlaio u koral. Voda je pljuskala,
a njegov at posrtao. Pokrila ga je bela pena. Nikada vie nee dobro kusati.
Zabolclo me je kada sam video tako iznurenu ivotinju, ali njen jaha je imao
opravdanje za to.
Dvoje Otetih munjevito proletee odmah iza oboda ponitavanja. Jedan
hitnu ljubiastu munju, ali ova nestade dobrano pre no to stie do nas.
Jednooki se kretavo nasmeja i isprui srednji prst. Oduvek sam eleo da to
uinim."
O, divnog li uda", zaskia Goblin gledajui na drugu stranu. Neto
manti, golemih, plavo-crnih, polete s ruiastih litica uhvativi tople vazdune
struje. Mora da ih je bilo desetak, iako ih je teko bilo prebrajati poto su
manevrisale u vazduhu da ne bi jedne drugima krale vetar. Behu to pravi
divovi, s rasponom krila od skoro stotinu stopa. Kada su se dovoljno visoko
uspele,u parovima su se okomito obruile na Otete.
Jaha zauzda konja, pa pade. Iz lea mu je virila strela. Ostao je pri
svesti taman toliko da izusti: Znamenja!"
Prvi par manti projuri pored blieg Otetog, neposredno pre oboda Milinog
ponitavanja - izgledalo je kao da se kreu lagano i dostojanstveno, mada su
zapravo hitale desetostruko bre no to ovek tri. Obe mante pustie jarke
munje, koje blesnue tamo gde volebnitvo Otetih nije moglo da opstane.
Jedna munja pogodi svoju metu. Oteti i ilim se zaljuljae i na tren
blesnue. ilim se zadimi, pa pohrli ka zemlji. Mi zaklicasmo.
Oteti povrati vlast nad njim, nezgrapno zalebde i ode.
Kleknuh kraj glasnika. Bio je to mladi - skoro deak. Jo je bio iv. Bilo
je izgleda da preivi ako se ja bacim na posao. Treba mi malo pomoi!
Jednooki!"
Par manti obletao je obod ponitavanja zasipajui munjama drugog
Otetog. Ovaj je s lakoom izbegavao njihov napad, ne uzvraajui udarce.
To je Potajnica", kaza Elmo.
Jata", odvratih. Veta je.
Jednooki proguna: Namerava li da pomogne ovom klincu, ili ne,
Zlogue?"
Dobro. Dobro." Bilo mi je mrsko to u propustiti predstavu. Bee to
prvi put da sam video toliko manti - prvi put da sam ih video kako nam
pomau. Zeleo sam jo.
 Pa", kaza Elmo smirujui deakovog konja i pretraujui mu bisage, jo
jedna poruka za naeg cenjenog letopisca." Prui mi jo jedan smotuljak od
masne koe. Zbunjeno ga gurnuh pod miku, pa onda pooh da pomognem
Jenookom da odnese glasnika u Rupu.
 Poglavlje deseto

Bomancova pria

loguk:

Jasmina je toliko ciala da su se tresla i vrata i prozori.

Bomance! Dolazi ovamo! Smesta da si siao, uje li me?"
Bomanc uzdahnu. Nije mogao da provede ni pet minuta u miru i tiini s
mapom. Zato li se, kog vraga, uopte enio? Zato li se ljudi ene? Ostatak
ivota provede na tekoj robiji, radei ono to ele drugi, a ne ti.
Bomance!
Dolazim, majku mu! Tihim glasom dodade sebi u bradu: Prokletinja
jedna od enturae, ne ume bez mene ni nos da obrie." Cesto je mrmljao
sebi u bradu. Morao je da se olaka i nekako sauva duevni mir, pa je
pravio kompromise. Uvek je pravio kompromise.
Spustio se niz stepenite, buno koraajui. Svaka stopa bila je proglas
srdbe. Rugao se samom sebi dok je silazio: Kada sve pone da te ivcira,
treba da zna da si mator.
ta je bilo? Gde si?
U radnji." Glas joj je zvuao nekako neobino. Zakljuio je da je re o
potisnutom uzbuenju. U radnju je uao oprezno i zabrinuto.
Iznenaenje!"
Svet oko njega ivnu. Dangrizavost izvetri iz njega. Stane!" Baci se na
svog sina i zagrli ga. Snane ruke ga zgrabie. Ve si stigao? Oekivali smo
te tek naredne sedmice."
 Izvukao sam se ranije. Postaje demekast, stari." Stancil rairi ruke da
ukljui i Jasminu u zagrljaj.
To je zbog kuvanja tvoje majke. Dobro nam ide. Redovno se hranimo.
Tokar je... Krajikom oka ugleda izbledelu i runu sen. A kako si ti? Odalji
se malo. Daj da te pogledam. Bio si deak kad si otiao."
A Jasmina: Zar ne izgleda sjajno? Tako je visok i rumen. I tako lepa
odea. aljiva zabrinutost: Da se nisi upustio u neke mutne rabote, je li?"
Majko! U ta bi to mlai uitelj mogao da se upusti?" Pogleda oca u oi,
pa mu uputi osmeh koji je govorio: Ista stara mama."
Stancil je bio etiri palca vii od oca, negde na sredini dvadesetih godina,
i izgledao je kao atleta - iako se bavio time ime se bavio. Bomanc je
pomislio kako vie lii na pustolova nego na uenjaka. Naravno, vremena se
menjaju. Proli su eoni otkad je on bio na univerzitetu. Moda su se standardi
promenili.
Prisetio se smeha, lakrdija i celononih uasno ozbiljnih debata o smislu
ivota. Ugrize ga nostalgija. ta li se desilo sa onim lukavim i visprenim
Bomancom? Neki tihi, nevidljivi straar uma pokopao ga je u humku u
zaleu njegovog mozga, pa je tu poivao i snevao, dok je elavi, demekasti
kepec s trbuinom postepeno preoteo njegovo telo... Kradu nam jueranjicu,
ne ostavljajui nam ama ba nita od mladosti, sem nae dece...
Pa, hajde, priaj nam o svojim studijama." Izvlai se iz te kaljuge
samosaaljenja, Bomance, budalo matora. etiri godine prooe, a nita sem
pisama o pranju vea i debatama u Nasukanom delfinu. Dabome da je
nasukan u Veslu. elim da vidim more pre no to umrem. Nikad ga nisam
video." Budalo matora. Sanjari naglas, a to je najbolje to ume da izvali?
Zar bi ti se zaista smejali kad bi im rekao da je tvoja mladost jo iva tu
negde?
Misli mu lutaju", objasni Jasmina.
Ko je izlapeo?", prasnu Bomanc.
Stari. Mama. Lake malo. Tek sam stigao."
Bomanc stade da se bori za vazduh. U pravu je. Mir. Primirje. Obustava
ratnih dejstava. Ti e biti sudija, Starice. Dve matore rage kakve smo mi
navikle su da teraju po svome."
Jasmina ree: Stane mi je, pre no to si siao, obeao da e me
iznenaditi."
 Pa?, upita Bomanc.
Verio sam se. Oeniu se."
Je li mogue? Ovo je moj sin. Moje dete. Ma, tek sam mu prole nedelje
menjao pelene... Vreme, ubico jedan. Oseam tvoj ledeni dah. ujem tvoje
gvozdene potkove...
Hm. Budalo balava. Izvini. Priaj nam o njoj, kad ve nee ni o emu
drugom.
Bih ja, samo kad bih stigao da prozborim koju re.
Bomance, ti da uti. Priaj nam o njoj, Stance.
Verovatno ve znate neto. Ona je Tokareva sestra, Slava."
Bomancu se srce spusti u pete.Tokarova sestra. Tokara, koji je moda
vaskrsnik.
ta je bilo, stari?"
Tokareva sestra, je li? ta zna o toj porodici?"
ta im fali?"
Nisam rekao da im neto fali. Samo sam te pitao ta zna o njima."
Dovoljno da znam kako elim da Slavu uzmem za enu. Dovoljno da
znam kako mi je Tokar najbolji prijatelj."
Dovoljno da zna jesu li su vaskrsnici?"
Radnjom odjednom zavlada tiina. Bomanc je gledao svog sina, a Stancil
mu je prkosno uzvraao pogled. Dvaput je zaustio da mu odgovori, pa se
predomislio. Napetost je rasla. Stari..."
Tako Besand misli. Straa motri na Tokara. A sada i na mene. Stance,
sada je vreme komete. Deseti prolazak. Besand je nanjuio neku veliku
vaskrsniku spletku. Oteava mi ivot, a sve e biti jo gore zbog tog u vezi
s Tokarom." Stancil procedi pljuvaku kroz zube pa uzdahnu. Moda sam
pogreio to sam se vratio kui. Nita neu stii da uradim ako sve vreme
protraim na izbegavanje Besanda i svau s tobom."'
Ne, Stance", kaza Jasmina. Tvoj otac nita nee otpoeti. Bo, nisi
krenuo da se svaa - niti e."
Hm." Moj sin se verio s vaskrsnicom? Okrenuo se, duboko uzdahnuo, pa
nemo prekorio samoga sebe. Donosi preuranjene zakljuke - i to na
Besandovu re. ao mi je, sine. Skae mi po glavi." A onda brzo pogleda ka
Jasmini. Ne proganja ga samo Besand.
Hvala, stari. Kako ide istraivanje?"
 Jasmina poe da guna i mrmlja, a Bomanc ree: Ovaj razgovor je
sasvim sumanut. Svi postavljamo pitanja, a niko ne odgovara."
Bo, daj mi neto para", kaza mu Jasmina.
ta e ti?
Vas dvojica neete ni da se ljudski pozdravite pre no to zavrite sa
spletkarenjem. Mogla bih da odem na pijacu."
Bomanc saeka, ali ona ovaj put nije prosula uobiajeni arsenal
zajedljivih primedbi o enskom ivotu. On slegnu ramenima, pa joj sasu
novie na dlan. Hajdemo gore, S tance."
Omekala je, ree Stancil kada uoe u tavansku prostoriju.
Nisam primetio."
I ti si. Ali kua se nije promenila."
Bomanc upali svetiljku. Pretrpana je, kao i uvek, priznade, pa zgrabi
svoje koplje za skrivanje. Moram da napravim novo. Ve se izanalo."
Rairi svoju kartu na stoi.
Nema mnogo napretka, stari."
Otarasio sam se Besanda." Kucnu prstom po estoj humki. Evo, ovde.
Jedino to mi stoji na putu."
Je li ta putanja jedina mogunost, stari? Zar ne bi mogao da sredi gornje
dve? Ili ak jednu. Tako bi imao polovine izglede da pogodi druge dve."
Ne bavim se ja pogaanjem. Ovo ti nije kartanje. Ne moe da podeli
novu ruku ako prvu loe odigra."
Stancil sede na stolicu, pa se zagleda u kartu. Stade da dobuje vrhovima
prstiju po stolu, a Bomanc poe nelagodno da se mekolji.
Proe nedelju dana. Porodica se privikla na nov ritam ivota, ukljuujui
i pojaanu prismotru koju je monitor naredio.
Bomanc je istio neko oruje pronaeno na telekarskom nalazitu. Bila je
to prava riznica. Prava riznica. Masovna grobnica, sa orujem i oklopima
skoro savreno ouvanim. Stancil ue u radnju, a Bomanc die pogled.
Gadna no?"
Nije ba bila toliko loa. Spreman je da odustane. Dolazio je samo
jednom."
Men Fu ili Besand."
Men Fu. Besand je dolazio pet-est puta."
Radili su u smenama. Men Fu je bio izgovor za javnost.
 Zapravo, Bomanc se nadao da e tako izmoriti Besanda pre no to kometa
ponovo doe. Nije mu uspevalo.
Majka ti je spremila doruak." Bomanc poe da pakuje ranac.
ekaj, stari. Idem i ja."
Mora malo da se odmori."
Nema veze. Neto mi se kopa.
Dobro." Muilo ga je neto. Moda je spreman za razgovor.
Time se nikada nisu preterano bavili. Njihov odnos pre njegovog odlaska
na univerzitet sastojao se od neprestanih sukoba, u kojima se Stancil stalno
branio... Porastao je za poslednje etiri godine, ali u njemu se i dalje krio
deak. Jo nije bio spreman da se suoi sa ocem kao mukarac s mukarcem.
A Bomanc nije dovoljno omatorio da zaboravi kako je Stancil njegov
deai. Ponekad se nita od toga i ne desi. Samo jednog dana sin gleda svog
sina i pita se ta se to desilo.
Bomanc nastavi da skida ru s topaza. Naruga se samome sebi.
Razmilja o meuljudskim odnosima. To ne lii na tebe, konjino matura.
Hej, stari", doviknu Stane iz kuhinje. Skoro da sam zaboravio. Sino
sam primetio kometu."
Bomancu se prevrnu utroba. Kometa! Nemogue. Ne jo. Nije spreman
za nju.

Drno kopile", prosikta Bomanc kroz zube. On i Stancil uali su u

bunju i gledali Mena Fua kako krade iskopine s njihovog nalazita.
Trebalo bi da mu polomim noge."
Saekaj malo. Obii u ga i presresti kad krene da bezi."
Bomanc frknu. Nije on vredan tolikog truda."
Za mene jeste, stari - isto da ga izbacim iz ravnotee."
Dobro." Bomanc je gledao kako Men Fu proviruje iz iskopine. Runa
glavica trzala mu se kao kod nekog ivanog goluba.
Kad se ponovo spustio u iskopinu, Bomanc krenu da mu se prikrada.
Primakao se dovoljno blizu da uje lopova kako mrmlja sebi u bradu. i
Oh. Draesno. Draesno. isto bogatstvo. isto bogatstvo. Onaj debeli
majmun to ne zasluuje. Sve vreme se ulizuje Besandu. Nakaza jedna."
Debeli majmun? E, sam si traio." Bomanc zbaci sa sebe ranac i .ilatke,
vrsto zgrabivi lopatu.
 Men Fu iskoi iz rupe, ruku punih plena. Oi mu se razrogaie, a usta
nemo otvorie - kao da je riba na suvom.
Bomanc se nape. ekaj, Bo, nemoj..."
Bomanc zamahnu. Men Fu se izmae i doeka udarac bokom, graknu, pa
ispusti plen iz naruja, zamlatara rukama i pade u jamu. Nekako se zakoprca
do suprotne strane, sve vreme cvilei kao ranjena svinja. Bomanc se zagega
za njim, pa ga silno udari po pozadini. Men 'Fu potra, a Bomanc pojuri za
njim vitlajui lopatom i viui: Stani mirno, majku ti lopovsku! Budi
muko.
Jo jednom snano zamahnu lopatom, ali promai. To ga zanese tako da
pade, ali smesta skoi na noge i nastavi poteru, samo bez svoje osvetnike
lopate.
Stancil iskoi ispred Mena Fua. Lopov poguri glavu i probi se pored
njega. Bomanc nalete na Stancila. Otac i sin prostre se po zemlji.
Bomanc prodahta: Majku mu! Pobegao je. Prevrnu se na lea borei se
za dah. Stancil stade da se smeje. ta je toliko smeno?
Njegov izraz lica.
Bomanc podrugljivo frknu. Samo da zna, nisi bio od neke pomoi."
Poee gromoglasno da se smeju. Naposletku, Bomanc nekako prodahta:
Bolje da potraim lopatu."
Stancil pomoe ocu da ustane. Stari, voleo bih da si mogao da se vidi."
Drago mi je to nisam. Srea moja to se nisam logirao." A onda ga
ponovo spopade smeh.
Stari, jesi li dobro?"
Jata. Samo ne mogu da se istovremeno smejem i borim za vazduh. Oh.
Oh, majku mu. Ako sednem, vie neu moi da ustanem."
Hajde da kopamo, da se ne ohladi. Lopata ti je ispala ovde negde, zar
ne?"
Eno je."
Bomanc se celog jutra cerekao sebi u bradu. Smeh bi ga obuzeo im bi se
setio Men Fuovog prestravljenog bega.
Stari?" Stancil je radio na suprotnoj strani jame. Vidi ovo. Moda te
Men Fu ba zbog ovoga nije primetio."
Bomanc doopa do Stancila, pa stade da gleda kako ovaj isti rastrenu
zemlju sa savreno ouvanog oklopnog prsnika. Bio je crn i blistav, kao
uglaani abonos. Na samom sreditu prsnika bio je srebrni ornament. Hmm.
Bomanc proviri iz jame. Nema nikog u blizini. Ta ara, poluovek-poluzver.
To je Mnogolik."
On je predvodio Telekare."
Ali ne bi trebalo da je ovde zakopan."
To je njegov oklop, stari."
Vidim valjda, majku mu. Ponovo proviri iz jame, kao radoznali mrmot.
Nikog na vidiku. Ti sedi ovde i pazi. Ja u da ga iskopam." Ti sedi, stari."
Ti si itave noi bio budan."
Ali prilino sam mlai od tebe."
Nemoj ti da se brine za mene."
Stari, koje je boje nebo?"
Plavo. Kakvo ti je to pitanje..."
Aleluja. Slaemo se baru neemu.Ti si najtvrdoglaviji matori jarac...
Stancile!"
Izvini, stari. Smenjivaemo se, a baciemo novi da vidimo ko e prvi."
Bomanc je izgubio. Seo je i naslonio se na ranac. Moraemo malo da
proirimo iskopinu. Uruie se od prve kie ako kopamo sama U dubinu."
Dabome. A bie i gomila blata. Trebalo bi da iskopamo odvodni Minac.
Hej, stari, u ovom udu nema nikog. Izgleda da je ovde i ostatak njegovog
oklopa." Stancil je rasklanjajui zemlju izvadio i oklopnu rukavicu i otkrio
deo titnika za potkolenicu.
Je li? Ba mi je mrsko to u ga predati Strai."
Predati? Zato? Tokar bi za ovo mogao da dobije pravo bogatstvo.
Moda, ali ta ako ga je na prijatelj Men Fu primetio? Rei e to
Besandu, iz iste pakosti. Ne smemo da ga ljutimo. Taj oklop nam i nije
potreban."
A i da ne spominjemo mogunost da ga je on podmetnuo." Molim?"
Ne bi trebalo da bude ovde, zar ne? Scm toga, u oklopu nema tela, a
zemlja je rastresita."
Bomanc stade da guna sebi u bradu. Besand ne preza od nametaljki.
Ostavi sve kako jeste. Odoh po njega."

Nadrndana matora drtina", promrmlja Stancil kad je monitor otiao.

Kladim se da ga jeste podmetnuo."
 Nema svrhe psovati. Nita ne moemo da uradimo." Bomanc se nasloni
na svoj ranac.
ta to radi?"
Lenarim. Vie mi se ne kopa." Sve ga je bolelo. Naradio se tog jutra.
Trebalo bi da pokupimo ta moemo, dok nas vreme jo slui."
Samo napred."
Stari...", ali Stancil se ipak predomisli. Kako to da se ti i mama stalno
svaate?"
Bomancu misli odlutae. Istina je bila neuhvatljiva. Stane se zaelo ne
sea lepih vremena. Pretpostavljam da je to stoga to se ljudi menjaju, a mi
ne elimo da se promene." Nije mogao bolje da se izrazi. Pone da voli
jednu enu; ona je arobna, tajanstvena i udesna -ba kao to kau pesme.
Onda se upoznate. Uzbuenje mine. Vaa veza postane ugodna. A onda i to
izbledi. Ona poinje da mlitavi, sedi i da se bora, a ti se osea prevareno.
Sea se one vilinske i stidljive lepotice koju si upoznao i s kojom si priao
sve dok ti njen otac nije zapre tio da e te izgaziti. Poinje da mrzi tog
stranca, pa stoga krene da laje. Pretpostavljam da to vai i za tvoju majku.
U sebi oseam da mi je i dalje dvadeset godina, Stance. Samo ako proem
pored ogledala, ili ako moje telo odbije da me poslua, shvatim da sam
starac. Ne vidim trbuinu, nabrekle vene i ovo malo sede kose to mi je
ostala. Ona mora da ivi s tim.
Prenerazim se svaki put kad se pogledam u ogledalu. Na kraju se pitam
ko je to preoteo moju spoljanost. Sudei po izgledu, neki od- -> vratni
matori jarac. Takvima sam se kriom podsmevao kad mi je bilo dvadeset.
Plai me taj ovek, Stance. Izgleda kao da umire. Zarobljen sam u njemu, a
nisam spreman da odem."
Stancil sede. Njegov otac nikada nije priao o svojim oseanjima. Mora
li da bude tako?"
Moda i ne mora, ali uvek jeste... Misli na Slavu, Stance? Ne znam. Ne
moe da ne ostari. Svaka veza se vremenom promeni."
Moda nita od svega toga ne mora da bude. Ako uspemo sa ovim..."
Nemoj da mi pria ta bi moda bilo, Stance. Na tom moda ivim ve
trideset godina." ir mu malo gricnu eludac. Moda je Besand u pravu.
Samo iz pogrenih razloga."
Stari! ta to pria? Ovome si posvetio itav ivot.
 Priam, Stance, da sam uplaen. Jedno je juriti za snom, a drugo sustii
ga. ovek nikada ne dobije ono to oekuje. Privida mi se nesrea. Moda je
taj moj san mrtvoroen."
Preko Stancilovog lica prelete niz izraza. Ali mora da...
Ne moram ja nita, sem da budem starinar Bomanc. Tvojoj majci i meni
nije jo dugo preostalo. Ovo nalazite bi trebalo da nam zalegne."
Ako nastavi, imae jo mnogo godina i jo mnogo..."
Bojim se, Stance. Bojim se i jednog i drugog puta. To ti se desi kada
ostari. Svaka promena je pretnja."
Stari..."
Priam ti o smrti snova, sine. O gubljenju velikih matarija to te
pokreu. Nemoguih sanjarenja. Za mene su te razdragane uobrazilje mrtve.
Vidim samo kvarne zube u ubilakom osmehu."
Stancil izae iz jame, pa iupa vlat slatke trave i stade da je gricka
gledajui u nebo. Stari, kako si se oseao neposredno pre no to si se oenio
mamom?"
Obamrlo."
Stancil se nasmeja. Dobro, a kako si se oseao kada si iao kod njenog
oca da je prosi? Na putu do njega?"
Mislio sam da u se pomokriti niz nogavicu. Nikada nisi upoznao svog
dedu, sine. Zbog njega su poeli da pripovedaju prie o baucima."
Da li se i sada tako osea?"
Delimino. Da. Ali nije to isto. Bio sam mlai i nadao sam se nagradi."
A sada se ne nada? Zar ulog nije vei?"
Jeste - i to u oba smera. Bilo dobio, bilo izgubio."
Zna ta? Spopala te je kriza samopouzdanja. To je sve. Za dva dana
ponovo e se baciti na posao."
Te veeri, kada je Stancil izaao, Bomanc ree Jasmini: Ba nam je
mudro ovo dete. Priali smo danas. Zaista razgovarali - i to prvi put. I
znenadio me je."
Zato? Tvoj je sin, zar ne?"
Te noi san je bio snaniji no ikada pre, bri no ikada pre. Dvaput je
budio Bomanca. Starinar je naposletku odustao od spavanja. Izaao je i seo
na prednje stepenite, posmatrajui meseinu. No je bila svetla. Razaznavao
je grube zgrade du prljave ulice.
 Kakav je ovo grad, pomislio je, prisetivi se velianstvenosti Vesla.
Straa, mi starinari, nekolicina ljudi koji bedno ive sluei nas - i
hodoasnici. A tih poslednjih skoro i da vie nema, iako je dominacija u
modi. Zemlja humki postala je toliko neugledna da vie niko ne eli da je
vidi.
Zau korake. Priblii mu se neka senka. Bo?
Besande?
Uh. Monitor sede na stepenik ispod Bomanca. ta radi?"
Ne mogu da spavam. Razmiljao sam o tome kako je Zemlja humki
toliko opustela da ak ni vaskrsnici koji dre do sebe vie ne dolaze. A ti?
Nije valjda da lino ide u noni obilazak?"
Ni ja ne mogu da spavam. Ona kometa me mui, majku joj."
Bomanc se zagleda u nebo.
Ne vidi se odavde. Morau da odem iza kue. U pravu si. Vie niko ne
zna da smo ovde. Ni mi ni one pokopane stvari. Ne znam ta je gore - nemar
ili glupost."
Uh?" Monitora je neto muilo.
Bo, neu biti zamenjen zato to sam mator ili nesposoban, mada bih
rekao da sam i jedno i drugo. Sklanjaju me da bi neiji neak dobio
nametenje. Izgnanstvo za crnu ovcu.To me boli, Bo.To zaista boli. Zaboravili
su ta je ovo mesto. Kau mi da sam itav ivot protraio radei posao na
kojem svaka budala moe da drema."
Svet je pun budala."
Budale umiru."
Jeli?"
Smeju mi se kada priam o kometi ili o vaskrsnicima koji e ovog leta
napasti. Ne mogu da veruju u isto to i ja. Ne veruju da pod tim humkama
ima neega. Ne ivog."
Dovedi ih ovde. Provedi ih kroz Zemlju humki po pomrini."
Pokuao sam. Rekli su mi da prestanem da kukam ako hou da dobijem
penziju."
Onda si uinio sve to je bilo u tvojoj moi. Ako se neto desi, neka
padne njima na glavu."
Poloio sam zakletvu, Bo. Tada sam to ozbiljno mislio, kao i sada. Ovaj
posao je sve to imam. Ti ima Jasminu i Stanca, a ja kao da sam bio
kaluer. Sada me sklanjaju zbog nekog mlaeg..." Zaue se neki udni
zvuci.
Jecaji?, pomisli Bomanc. Monitorovi? Jecaji oveka kremenog srca,
milostivog poput ajkule? Uhvati Besanda za miicu. Hajde da pogledamo
kometu. Jo je nisam video."
Besand se pribra. Nisi? Nemogue."
Zato? Nisam ostajao do kasno. Stancil je radio nou."
Nema veze. Ponovo postajem ratoboran. Trebalo je da nas dvojica
budemo advokati. Skloni smo raspravljanju."
Moda si u pravu. U poslednje vreme sam mnogo razmiljao o tome ta
radim ovde."
A ta radi ovde, Bo?"
Nameravao sam da se obogatim. Nameravao sam da prouim nekoliko
starih knjiga, otvorim nekoliko bogatih grobova i da se vratim u Veslo i
otkupim striev posao." Bomanc se u sebi pitao koliko je Besand prihvatao
od njegove izmiljene prolosti. Toliko je dugo i~ veo sa tom lai da se
nekih priica seao kao stvarnosti, ukoliko se ne bi dobrano zamislio.
ta se desilo?"
Lenjost. Obina lenjost. Otkrio sam kako je velika razlika izmeu
sanjarenja i rada. Lake mi je bilo da iskopavam taman koliko mi treba da
preivim, a da ostatak vremena provedem lenarei." Bomanc se kiselo
namrti. To to je priao bilo je preblizu istine. Njegovo istraivanje zapravo
je, delimino, bilo izgovor za to to se ne nadmee. Jednostavno nije imao
Tokarev ar.
ivot ti nije bio ba toliko lo. Proao si kroz jednu ili dve gadne zime
kada je Stancil bio mali, ali to nam se svima deavalo. Uz malo pomoi tu i
tamo i svi smo preiveli. Eno je." Besand pokaza ka nebu iznad Zemlje
humki.
Bomancu stade dah. Bila je ba onakva kakvu je sanjao. Blistava je, zar
ne?"
ekaj samo da se priblii, ispunie pola neba."
Lepa je."
Da ti srce stane, rekao bih. Ali takoe je vesnica. Rav znak. Stari pisci
kau da e se vraati sve dok Dominator ne bude osloboen."
Ceo ivot ivim s tim stvarima, Besande, ali ak je i meni teko da
poverujem kako bi tu moglo da ima neega. ekaj! I ja se najeim kad sam u
blizini Zemlje humki. Ali jednostavno ne mogu da poverujem da ti stvorovi
mogu da vaskrsnu nakon etiri stotine godina provedenih pod zemljom.
Bo, moda si iskren. Ako jesi, posluaj me: Kada ja odem, idi i ti.
Pokupi telekarske iskopine i zapucaj u Veslo."
Poinje da zvui kao Stane.
Ozbiljno mislim. im neka nevernika balava budala preuzme moj
posao, nastae pakao. Doslovce. Bezi dok jo moe.
Moda si u pravu. Razmiljam o tome da se vratim. Ali ta bih radio?
Vie ne poznajem Veslo. Sudei po onome to Stane pria, izgubio bih se kad
bih otiao. Majku mu, ovo mi je sada dom. Nikad do sada to zapravo nisam
shvatao. Ova rupaga mi je dom.
Znam ta hoe da kae.
Bomanc se zagleda u golemo srebrno seivo na nebu. Jo malo...
ta je to tamo? Ko je to?, zau se iz pravca Bomancovih zadnjih vrata.
Gubite se, ujete li? Nahukau Strau na vas.
Ja sam, Jasmina."
Besand se nasmeja. I monitor, gazdarice. Straa je ve ovde.
Bo, ta to radi?"
Razgovaram - i gledam zvezde."
Idem ja", kaza Besand. Vidimo se sutra."
Besand je po njegovom glasu znao da e sutradan biti sve po starom.
uvaj se." Sede na oroeni stepenik prepustivi se nonoj sveini. Ptice
su se usamljenim glasovima dovikivale u Staroj umi. Neki cvrak je
pevuio pun nade. Vlaan vazduh jedva da mu je pomerao ono malo kose to
mu je ostalo. Jasmina izae i sede pored njega. Nisam mogao da spavam",
kaza joj.
Ni ja."
Mora da je zarazno." Pogleda ka kometi i prenerazi se od oseaja ve
vienog. Sea li se leta kada smo doli ovamo? Kada smo ostali celu no
da gledamo kometu? Bila je to no ba kao ova."
Ona ga uze za ruku i ispreplete prste s njegovim. ita mi misli. Bilo je
to na prvih mesec dana naeg braka. To dvoje su bili ludi klinci."
I dalje su, samo iznutra."
 Poglavlje jedanaesto

Zemlja humki

rancu je sada razotkrivanje ilo veoma brzo - kada bi mu

polazilo za rukom da se usredsredi na posao pred sobom. Ali ona stara
svilena mapa sve ga je vie ometala. Ta udna stara imena. Na telekarskom
su zvonila nekim prizvukom kojeg u savremenim jezicima nije bilo.
Dueguba, Olujnica, Zderiluna. Na starom jeziku zvuala su daleko monije.
Ali oni su mrtvi. Jedini preostali velikani bili su Gospa i udovite to je
sve to otpoelo, pokopano tamo.
esto je prilazio jednom prozoriu i gledao ka Zemlji humki. avo u
zemlji. Moda doziva, okruen slabijim braniocima. Nekolicina njih pominje
se u legendama, a nekolicinu je prepoznao stari arobnjak. Bomanca je
zanimala samo Gospa.
Toliko fetia. I zmaj. I pali odlinici Bele Rue, ije su seni osuene na
venu straarsku dunost. Sve se to inilo daleko dramatinije no dananja
borba.
Vranac se nasmeja. Prolost je uvek zanimljivija od sadanjosti. Onima
to su preiveli prvu veliku borbu mora da je sve izgledalo uasno sporo, kao
i njemu. Tek su u poslednjoj bici stvorene legende i zavetanja. Nekoliko
dana probranih iz vie decenija.
Sada, kada je doao do dobrog mesta za ivot i malice utedeo, manje je
radio. Vie je vremena provodio lutajui, naroito nou.
Jednog jutra, pre no to se Vranac ba lepo razbudio, svratio je Sanduk.
Pustio je mladia unutra i pitao: Caj?
Dobro.
Nervozan si. ta je bilo?
 Pukovnik Slatki hoe da razgovara s tobom.
Ponovo ah? Ili posao?"
Ni jedno ni drugo. Brine se zbog tvog nonog lutanja. Kazao sam mu da
idem s tobom i da samo gleda zvezde i tako to. Valjda je postao
paranoian."
Vranac se nasmei, ali nije mu bilo do smeha. Samo radi svoj posao.
Mora da moj nain ivota drugima deluje udno. Izgubljen sam u sopstvenim
mislima. Izgledam li ponekad izlapelo? Evo. eera?"
Da, molim te." eer je bio prava poslastica. Straa ga nije
obezbeivala.
Da pourim? Jo nisam dorukovao."
Nije to rekao."
Dobro." Vie vremena za pripremu. Budala. Trebalo je da pretpostavi
kako e njegove etnje privui panju. Straarima je posao da budu
paranoini.
Vranac je pripremio kau i slaninu, to je podelio sa Sandukom. Iako su
bili dobro plaeni, straari su se slabo hranili. Zbog uasno loeg vremena,
koje je neprestano bilo takvo, put do Vesla postao je skoro sasvim
neprohodan. Vojni komornici trudili su se iz petnih ila, ali esto im nije
polazilo za rukom da nabave dovoljno namirnica.
Pa, hajdemo kod oveka", ree Vranac i dodade: Vie nema slanine.
Pukovniku bi bilo bolje da razmisli o tome da se ovde uzgaja hrana, za svaki
sluaj."
Priali su o tome." Vranac se sprijateljio sa Sandukom delimino stoga
to je bio rasporeen na dunost u glavnom tabu. Pukovnik Slatki igrao je
ah sa njim i priao o starim vremenima, ali nikada nije otkrivao nikakve
planove.
I
Nema dovoljno zemljita. Nema dovoljno hrane za stoku."
Svinje. Ugojile bi se na irevima."
Za to su potrebni svinjari, inae bi ih plemena pokrala."
Valjda je tako."

Pukovnik je uveo Vranca u svoje privatne odaje. Vranac se naali: Zar vi

ba nikad ne radite? Gospodine?"
 Ova operacija radi sama od sebe. Kotrlja se ve etiri stolea - tako to
ide. Imam jednu muku, Vrane."
Vranac se namrti. Gospodine?"
Fasade, Vrane. Ovo je svet u kojem je najbitnije kako ta izgleda - a ti
tom svetu ne predstavlja pravu fasadu."
Gospodine?"
Prolog meseca doao je jedan posetilac. Iz Talismana."
Nisam to znao."
Niti bilo ko drugi - izuzev mene. Moglo bi se rei da je to bila
produena iznenadna inspekcija. Deavaju se povremeno." Slatki sede za
svoj radni sto, gurnuvi u stranu ahovsku tablu nad kojom su se tako esto
nadmetali, pa iz fioke kod desnog kolena izvadi dugi list junjake hartije.
Vranac krajikom oka primeti trzav rukopis.
Oteti? Gospodine?"
Vranac nikoga nije oslovljavao sa gospodine, sem kad bi se setio to da
uini. Slatki je bio uznemiren zbog te navike. Da. S punim ovlatenjima od
Gospe. Nije to zloupotrebio, ali izneo je neke preporuke - i pomenuo izvesne
ljude ije ponaanje smatra neprihvatljivim.Tvoje une je prvo na spisku. ta
to kog vraga radi kad po elu no luta?"
Razmiljam. Ne mogu da spavam. Rat mi je neto uinio. Sve to sam
video... Zasede. Ne sme da spava jer e neprijatelj moda napasti. Ako
zaspi, sanja krv. Spaljene kue i polja. Vrisku ivotinja i dece. To je bilo
najgore. Pla beba. Jo ujem bebe kako plau." Preterivao je samo malo.
Svake noi kad bi legao u krevet, morao bi da se do sna probije kroz deji
pla.
Vei deo toga to je ispriao bila je istina, samo zamotana u matovitu
la. Deca koja plau.Te bebe koje su ga proganjale bile su njegove, nevina
deca naputena u trenutku slabosti zbog straha od obaveza.
Znam", odgovori Slatki. Znam. Kod Re su radije ubijali sopstvenu
decu nego da dopuste da ih mi zarobimo. Najtvrdokorniji vojnici u regimenti
jecali su kada su videli kako majke bacaju svoju odojad sa zidina, pa skau
za njima. Nikad se nisam enio i nemam dece. Ali znam ta hoe da kae.
Jesi li ti imao?"
Sina", odgovori Vranac, glasom istovremeno tihim i napetim, koji je
izustilo telo to se skoro treslo od bola. I ker. Bili su blizanci, davno i
daleko."
I ta je s njima?"
Ne znam. Nadam se da su jo ivi. Bili bi otprilike Sandukovih godina."
Slatki izvi obrvu, ali sem toga ne obrati panju na tu primedbu. A
njihova majka?
Vranev pogled postade gvozden i usijan, kao ig. Mrtva.
Zao mi je.
Vranac nije odgovorio. Sudei po njegovom izrazu lica, njemu nije bilo
ao.
Shvata li ti ta ja priam, Vrane?, upita Slatki. Primetio te je jedan
od Otetih. To nije zdravo."
Shvatam. O kome je re?"
Ne mogu da ti kaem. To bi moglo biti zanimljivo za pobunjenike."
Vranac frknu. Kakve pobunjenike? Zgazili smo ih kod Talismana."
Moda. Ali tu je ona Bela Rua."
Mislio sam da su krenuli na nju?"
Jata. Ako je verovati priama, nee proi ni mesec dana pre no to je
bace u bukagije. To priaju otkad smo prvi put uli za nju. Ali veoma je
pokretljiva. Moda dovoljno pokretljiva." Slatkiev osmeh lagano iile. Bar
neu biti iv kada kometa naredni put doe. Jesi li za rakiju?"
Da.
ah? Ili ima neki posao?"
Ne odmah. Moemo da odigramo jednu partiju."
Na pola partije Slatki mu kaza: Zapamti ta sam ti rekao. Oteti je kazao
da odlazi, ali to nije nikakva garancija. Moda je iza nekog buna - i
posmatra."
Obratiu vie panje na ponaanje." To je ozbiljno mislio. Najmanje mu
je trebalo da se neki Oteti zanima za njega. Stigao je predaleko da bi se sada
protraio.
Bio sam na strai. eludac me je grizao, teak kao olovo. itavog dana
visoko na nebu lutale su letee take. I sada su dve bile u patroli. Stalno
prisustvo Otetih nikako nije dobro znamenje.
 Poglavlje dvanaesto

Ravnica straha

io sam na strai. eludac me je grizao, teak kao olovo.

itavog dana visoko na nebu lutale su letee take. I sada su dve bile u
patroli. Stalno prisustvo Otetih nikako nije dobro znamenje.
Neto blie, dva para manti letela su kroz popodnevni vazduh. Uzdizale
su se na toplim vazdunim strujama, pa se lagano sputale, izazivajui Otete i
pokuavajui da ih namame preko oboda. Mrzele su strance. A ove jo vie
jer su ti mogli da ili zgaze, samo da nije Mile - jo jednog uljeza.
Hodajue drvee kretalo se iza potoka. Mrtvi menhiri su blistali, nekako
izmenjeni u odnosu na svoje uobiajeno sivilo. Neto se deava u Ravnici.
Nijedan stranac ne moe u potpunosti da shvati znaaj toga.
Jedna velika senka grlila je pustinju. Jedan usamljeni vetrokit lebdeo jc
visoko, izazivajui Otete. Povremeno bi se zaula jedva primetna grmljavina.
Nikada ih nisam uo da priaju. To rade samo kad su besni.
Lahor je mrmljao i cvileo kroz koral. Stari Otac Drvo pevao je kontru
vetrokitu.
Jedan menhir iza mene prozbori: Neprijatelji e vam ubrzo doi.
Najeih se. Menhir me je podsetio na komar koji me mui u poslednje
vreme. Ne mogu da ga se setim, ve samo znam da je pun uasa.
Nisam imao nam eru da dozvolim da me neki unjavi kamen uznemiri.
Mnogo.
ta su to oni? Odakle su dospeli ovde? Zato se toliko razlikuju od
obinog kamenja? A kad sam ve kod toga, zato je Ravnica tako bemisleno
razliita? Zato je tako ratoborna? Ovde nas trpe samo zato to smo saveznici
protiv veeg neprijatelja. Porazimo li Gospu, videemo koliko e nae
prijateljstvo potrajati.
Koliko to ubrzo?
Kad budu spremni.
Sjajno, kamenu stari. Sasvim prosvedjujue."
Moj sarkazam nije bio neprimeen, ve samo zanemaren. I menhiri imaju
dara za sarkazam i otar jezik.
Pet armija, kaza glas. Nee jo dugo ekati.
Pokazah ka nebu. Oteti krstare kako im drago. Niko ih nije izazvao."
Nisu ni oni izazivali." Istina, ali slab je to izgovor. Saveznici bi trebalo
da su saveznici. Stavie, vetrokitovi i mante obino smatraju da je i samo
neije prisustvo u Ravnici dovoljno izazivanje. Sinulo mi je da su ih Oteti
moda potkupili.
Nije tako." Menhir se pomerio. Njegova senka mi dodirnu none prste.
Naposletku ga pogledah. Ovaj je bio visok svega deset stopa. Pravi kepec.
Pogodio je o emu razmiljam. Majku mu.
Potom je saoptio neto to ve znam. Ne moe se ba uvek oslanjati na
silu. Pazite se. Narodima su upueni pozivi da ponovo razmotre prihvatanje
vaeg prisustva u Ravnici."
Tako znai. Ta preterano priljiva gromada bila je izaslanik. Uroenici su
uplaeni, a neki od njih misle kako bi mogli da se ratosiljaju bede ako nas
izbace.
Da."
Narodi" nije ba najbolji opis svojevrsne skuptine vrsta koja ovde
donosi odluke, ali nisam znao za bolji naziv.
Ako je verovati menhirima - a oni lau jedino zaobilazno, ili neto
izostavljajui, u Ravnici straha ivi preko etrdeset inteligentnih vrsta. Meu
onima za koje ja znam su menhiri, hodajue drvee, vetrokitovi i mante,
aica ljudi (primitivnih i pustinjaka), dve vrste gutera, jedna vrsta ptica to
lie na leinare, divovski beli imii i izuzetno retko stvorenje koje lii na
obrnuto sastavljenu kamilu-kentaura. Mislim, humanoidna polovina je pozadi.
Stvorenje tri vodeno onim to bi veina sveta nazvala guzicom.
Nema sumnje da sam se susreo i s drugima, samo ih nisam prepoznao.
 Goblin kae da u srcu velikih koralnih grebena ivi suuni kameni
majmun. Tvrdi da lii na patuljastog Jednookog, ali Goblinu ne treba verovati
kada je o Jednookom re.
Zaduen sam da uruim upozorenje", kaza mi menhir. Stranci su u
Ravnici."
Postavih pitanja. Kada na njih ne dobih odgovor, razdraeno se okrenuh.
Menhir nestade. Prokleta stenuga..."
Traga i njegova dukela stajali su na ulazu u Rupu i posmatrali Otete.
Reeno mi je da je Mila temeljno ispitala Tragaa. To sam propustio.
Bila je zadovoljna.
Upao sam u raspravu sa Elmom. Njemu se Traga dopadao. Podsea me
na Gavrana", rekao mi je. Koristilo bi nam nekoliko stotina Gavrana."
I mene podsea na Gavrana - i upravo mi se to ne dopada." Ali lukve
svrhe ima raspravljati se. Ne moe uvek svako da nam se dopada. Mila misli
da je on u redu, kao i Elmo. Porunik ga prihvata. Zato ne bih i ja? Majku
mu, ako jeste ispao iz istog kalupa kao Gavran, onda je Gospa u nevolji.
Ubrzo e biti iskuan. Mila ima neto na umu. Pretpostavljam neto
preventivno, verovatno u smeru Re.
Ra. Tamo je Bogalj digao svoju stelu.
Bogalj. Vratio se iz mrtvih. Uinio sam sve to je bilo u mojoj moi i,
sem to mu nisam spalio telo. Trebalo je i to da uradim. Majku mu krvavu.
Zapravo, plai me strepnja da on nije jedini. Jesu li i ostali preive! i
svoju navodnu smrt? Da li se sada kriju negde i ekaju da preneraze ceo
svet?
Senka mi pade preko stopala. Vratih se ivima. Traga je stajao pored
mene. Izgleda uznemireno", kaza mi. Mora se priznati da je venma
ljubazan.
Zagledah se prema podsetnicima na sukob to su leteli iznad nas, | u
odgovorih: Ja sam vojnik, star, umoran i zbunjen. Poeo sam da i,Ulijem pre
nego to si se ti rodio, a za sve to vreme nita nisam poni igao."
On mi se blago, skoro tajnovito nasmei. Zbog toga sam se osetio m
lagodno. Sve to je radio izazivalo je nelagodu u meni. ak mi je i zbog
njegovog vrajeg psa bilo nelagodno, a samo je spavao. Kad toliko lenari,
kako li je preao sav taj put od Vesla? Prevelik je to posao. Rei mi moje, to
pseto ne uri ni na jelo.
 Imaj vere, Zlogue, ree mi Traga. Pae ona. Bio je sasvim ubeen
u svoje rei. Ona nema snage da ukroti svet.
Eto ponovo jeze. Bila to istina ili ne, nain na koji je to rekao bio je
veoma uznemirujui. Sve emo ih sruiti. Pokaza na Otete. Nisu oni pravi,
kao oni od starine.
Zaboubica Pas kinu na Tragaevu izmu. Ovaj spusti pogled. Mislio sam
da e utnuti dukelu, ali umesto toga se sagnu i poea pseto.
Zaboubica Pas. Kakvo je sad to ime?
O, re je o staroj ali iz vremena kad smo obojica bili mnogo mlai.
Svidela mu se, pa sada insistira na tome.
Traga je delovao napola odsutno. Zagledao se negde daleko, praznim
pogledom, mada je Otete drao na oku. Uvrnuto.
Bar je priznao da je nekada bio mlad. Bio je to nagovetaj ljudske
ranjivosti. Meni zapravo kod likova kao to su Traga i Gavran smeta to to
deluju potpuno neranjivo.
 Poglavlje trinaesto

Ravnica straha

ej! Zlogue!" Porunik je izaao.

ta je?"
Neka te Traga zameni." Ostalo mi je jo svega nekoliko minuta da
straarim. Mila hoe da te vidi." Pogledah Tragaa. On slcgnu ramenima.
Samo napi cd." Postavi se licem ka zapadu. Kunem se da je izgledalo kao
da je log trenutka ukljuio opreznost i budnost. Kao da je postao najbolji
mogui straar.
ak je i aboubica Pas otvorio oko i stao da osmatra.
Kada sam polazio, dodirnuo sam vrhovima prstiju kue po glavi, to sam
smatrao prijateljskim pozdravom. Pseto zareza. Samo ti budi takav",
odvratih i pridruih se Poruniku.
Delovao je uznemireno. Obino je hladan kao kamen. ta je bilo?"
Opet su je spopale lude bube."
Oh, majku mu. ta?"
Ra."
A, dabome! Ma, sjajno! Da na brzinu prebrinemo s tim! Mislio sam da se
o tome samo prialo. Verujem kako si pokuao da je odvrati od toga?"
ovek bi pomislio da moe da se navikne na smrad ako godinama ivi
okruen njime, ali nos me je peckao sve vreme dok smo silazili u Rupu. Ne
moe da nagura gomilu ljudi u jamu bez ventilacije. 111 Hitra ima veoma
malo sveeg vazduha.
Pokuao sam. Kazala mi je: Natovari kola. Pusti da ja brinem to je
mazga slepa."
Ona je uglavnom u pravu.
Ona je vraji vojni genije, ali to ne znai da moe uspeno da sprovede u
delo svaku nebuloznu emu koja joj je dola u snu. Neki snovi su komari.
Do vraga, Zlogue, Bogalj je tamo.
I upravo smo s time poeli kada smo stigli u sobu za sastanke. Tihi i ja
smo poneli glavninu tereta jer smo bili Milini miljenici. Retko kada sam
meu svojom braom video takvu jednoglasnost. ak su i Goblin i Jednooki
bili meusobno saglasni, a ta su dvojica u stanju da se raspravljaju je li no
ili dan - i to kad pee podnevno sunce.
Mila je bila kao zver u kavezu. Ipak je imala sumnje koje joj nisu davale
mira.
Dva Oteta u Ri, govorio sam. To nam je Gajtan kazao. A jedan od
njih je na najstariji i najljui neprijatelj.
Slomimo ih - i raspriemo im itav pohod, odvrati ona.
Da ih slomimo? Devojko, ti to pria o Bogalju. Ve sam dokazao da je
nepobediv.
Ne. Dokazao si da e preiveti ako nisi temeljan. Mogao si da ga
spali.
Dabome. Ili da ga iseckam na komade i bacim ribama, okupam u kiselini
ili pospem ivim kreom. Ali za sve to je potrebno vreme. Lino je Gospa
dolazila po nas. I ovako smo se jedva izvukli.
Pretpostavimo da moemo tamo da stignemo a da nas ne primete - u ta
nimalo ne verujem - i da priredimo potpuno iznenaenje, koliko emo imati
vremena pre no to se svi Oteti srue na nas? Munjevito sam govorio
znacima, vie besno no prestravljeno. Nikada nita Miloj nisam odbio -
nikada. Ali ovog puta sam bio spreman za to.
Oi joj blesnue. Prvi put videh kako se bori sa svojom naravi.
Znakovima mi saopti: Ako nee da slua nareenja, ne bi trebalo da
bude ovde. Nisam ti ja Gospa. Ne rtvujem pione kako bih stekla sitnu
dobit. Saglasna sam - ova operacija veoma je rizina. Ali daleko manje no
to ti tvrdi, sa daleko veim moguim znaajem no to ti pretpostavlja."
Ubedi me.
To ne mogu. Ne sme da zna, za sluaj da bude zarobljen."
Bio sam spreman za taj argument. I to to si mi rekla dovoljno je da
nahuka Otete na trag." Moda sam se plaio vie no to sam bio voljan da
priznam. Ili sam moda samo bio tvrdoglav.
Ne, odgovori mi ona sluei se znakovnim jezikom. Zaustila je da kae
jo neto, ali se suzdrala.
Tihi me uhvati za rame. Odustao je. Porunik mu se pridruio.
Prekardaio si, Zlogue.
Mila ponovi: Zlogue, ako nisi spreman da prihvata nareenja, idi.
Mislila je to. Ozbiljno! Stajao sam tu zabezeknuto, bez rei. Dobro!
Izleteh napolje i odoh u svoje odaje. Stao sam da prelistavam iste one stare
hartije i, naravno, ne naoh ama ba nita novo.
Ostavili su me da neko vreme budem sam, a onda je doao Elmo. I lopte
se nije najavio. Samo sam podigao pogled i video ga oslonjenog na dovratak.
Do tada sam ve bio napola posramljen zbog svog postupka. Da?
Pota, odvrati on i baci mi jo jedan smotuljak u masnoj koi. Uhvatih
ga u vazduhu. On ode, ne objasnivi otkud se smotuljak ivorio. Stavih ga na
sto i stadoh da se pitam. Ko? Ne znam nikoga iz Vesla.
Da li je to nekakva varka?
Gospa je strpljiva i pametna. Ne bi me iznenadilo da sprovodi u delo
nekakav veliki manevar sluei se mnome.
Mora da sam itav sat razmiljao o tome pre no to sam nevoljno otvorio
smotuljak.
 Poglavlje etrnaesto

Pria o Bomancu

loguk:

Bomanc i Tokar stajali su u uglu radnje. Kako ti se ini?, upita

Bomanc. Misli li da e postii dobru cenu?"
Tokar je preneraeno blenuo u najvredniji primerak Bomancove nove
telekarske zbirke - kostur u savreno restauriranom oklopu. Ovo je
velianstveno, Bo. Kako ti je polo za rukom?"
icom sam privczao zglobove. Primeuje li dragulj na elu? Ne
razumem se preterano u heraldiku dominacije, ali zar rubin ne oznaava
nekog bitnog?"
Kralja. To je lobanja kralja Grubog."
I kosti su njegove. I oklop."
Samo da zna, Bo, sada si bogat. Od ovoga u uzeti samo postotak.
Neka to bude svadbeni poklon porodici. Ozbiljno si me shvatio kada sam ti
rekao da nae neto dobro."
Monitor je zaplenio ono najbolje. Imali smo Mnogolikov oklop."
Tokar je ovaj put doveo dva miiava vozara da mu pomognu. Bili su
prave gorile. Iznosili su starine iz radnje i tovarili ih u kola. Bomanc se
unervozio od njihovog ulaenja i izlaenja.
Zaista? Majku mu! Dao bih levu ruku za to."
Bomanc rairi ruke u znak izvinjenja. A ta sam mogao? Besand mi je
zategao dizgine. U svakom sluaju, zna moja pravila. Svejedno ih nateem
da bih poslovao sa bratom budue snaje."
Kako to?"
Sad sam se izlajao, pomisli Bomanc, pa resi da tera dalje. Besand je uo
da si vaskrsnik. Gnjave Stanca i mene.
E, to je ve bolesno. ao mi je, Bo. Vaskrsnik! Jednom mi je izletelo - i
to pre dosta godina da bi za Veslo i Dominator bio bolji od naeg glupog
gradonaelnika. Jedna glupa primedba! Nikad ti ne daju da zaboravi. Zar
nije dovoljno to su mi oca pre vremena oterali u grob? Sad moraju da mue
mene i moje prijatelje!"
Bomanc nije imao predstave o emu to Tokar pria. Morae da pila
Stanca. Meutim, te Tokarove rei vratile su mu oseaj sigurnosti, to je
zapravo i eleo.
Tokare, sauvaj zaradu od ove ture. Za Stanca i Slavu. Neka to bude
moj poklon za venanje. Jesu li odredili datum?"
Nita odreeno. Posle njegovog odmora i teze. Valjda e biti na zimu.
Razmilja li da doe na svadbu?"
Razmiljam da se preselim u Veslo. Nemam vie snage da krotim novog
monitora."
Tokar se nasmeja. Artefakti iz vremena dominacije se svejedno nee
preterano traiti nakon leta. Pogledau da ti naem neko mesto. Ovo m
kraljevski odradio - nee imati nimalo muke da zaradi za ivot."
Zaista ti se dopada? Razmiljao sam da odradim i njegovog konja."
Bomanc oseti talas ponosa zbog svog zanatskog umea.
Konjk? Zaista? Zakopali su i konja sa njim?"
Kompletno sa oklopom. Ne znam koje pokopao Telekare, ali nita nisu
pokrali. Imamo itavu kutiju novia, nakita i znaki."
Novac dominacije? To je traena roba. Veina tog novca je pretopljena.
Novi iz vremena dominacije - samo ako je u dobrom stanju moe da se
proda za svoju pedesetostruku vrednost u metalu."
Ostavi ovde kralja Kakolisezvae. Sastaviu mu ja i konja. Pokupi ili
sledei put."
Neu se zadravati. Istovariu ovu turu - i odmah se vraam. Nego, gde
je Stane? Hteo sam da se pozdravim s njim." Tokar mahnu jednom od onih
konih lisnica.
Slava?"
 Slava. Trebalo bi da pie romanse. Osiromaiu koliko hartije
kupujem."
Otiao je do nalazita. Hajdemo. Jasmina! Vodim Tokara do nalazita."
Dok su hodali, Bomanc se sve vreme osvrtao. Kometa je sada bila toliko
jarka da se videla i danju, dodue jedva. Bie to pakleni prizor, kada doe u
zenit, predvide.
Pretpostavljam." Bomanc se unervozi od Tokarovog osmeha. Samo
umiljam, kaza sebi.

Stancil je leima otvorio vrata radnje, pa izruio iz naruja pravo breme

oruja kada je uao. Stari, skoro smo iscrpeli nalazite. Sve sino iskopano
uglavnom je obina gvourija."
Bomanc uplete pare bakarne ice koje je trcalo iz okvira to je drao
konjski kostur. Pusti onda Mena Fua da preuzme. Ovde svejedno vie nema
prostora."
Kroz radnju skoro da nije moglo da se proe. Ako ne bude hteo, Bomanc
godinama nee morati da kopa.
Izgleda ba dobro", primeti Stane u vezi sa konjem, zadravi se pre
odlaska po jo jedno breme iz pozajmljenih taljiga. Morae da mi pokae
kako da stavim kralja u sedlo, da bih mogao da ih sastavim kada se vratim."
Moda u ja to da uradim."
Mislio sam da si reio da ostane."
Moda. Ne znam. Kada emo poeti sa onom tezom?"
Radim na njoj. Zapisujem beleke. im se budem organizovao, napisau
je samo tako." Pucnu prstima. Nita ti ne brini. Imam dosta vremena."
Ponovo izae.
Jasmina donese aj. Uinilo mi se da sam ula Stanca."
Bomanc cimnu glavom. Nopolju je."
Ona pogledom potrai gde da stavi ajnik i olje. Morae da
organizuje ovaj haos."
Stalno to ponavljam samom sebi."
Stancil se vrati u radnju. Ovde ima dovoljno delova da se sastavi oklop
- samo da niko ne pokua da ga nosi na sebi."
Jesi li za aj?", upita ga majka.
Moe. Stari, proao sam pored glavnog taba. Stigao je novi monitor."
 Ve?"
Oduevie se kad ga vidi. Dovezao je sa sobom koiju i troja kola,
puna haljina za svoju ljubavnicu - i itav vod slugu."
ta? Ha! Cri e od muke kad mu Besand pokae svoje odaje." Monitor
je iveo u eliji prikladnijoj kalueru nego najmonijem oveku u provinciji.
Dobio je staje zasluio."
Poznaje ga?
Samo po uvenju. Pristojni ljudi zovu ga Sakal. Da sam znao da je o
njemu re... Ali ta sam mogao da uradim? Nita. Ima sree to ga je
porodica poslala ovamo. Neko bi ga ubio da je ostao u blizini grada."
Nije popularan, je li?"
Otkrie ako ostane. Vrati se, stari."
Moram da zavrim posao, Stance."
Koliko jo?"
Nekoliko dana - ili venost. Zna kako je to. Moram da doem ilo tog
imena."
Stari, mogli bismo sada da pokuamo - dok vlada pometnja."
Bez eksperimenata, Stance. Hou da igram na sigurno. Nemam uameru
da rizikujem kada je re o Desetoro."
Stancil zausti da mu se usprotivi, ali umesto toga srknu aj i ponovo ode
do taljiga. Kada se vratio, ree: Tokar bi ve trebalo da je krenuo nazad.
Moda e povesti vie od dvoja kola."
Bomanc se nasmeja. Misli, moda nee dovesti samo kola? Mogao bi,
na primer, da dovede i svoju sestru?"
Nosio sam se s tom milju, da."
Kako e ti da napie tu svoju tezu?"
Uvek se nae neki slobodan trenutak."
Bomanc krpom obrisa prainu sa dragulja na elu ata mrtvog kralja.
Dosta je zasad. Odoh do iskopine."
Navrati da vidi cirkus", predloi mu Stancil.
Ne bih to propustio ni za ivu glavu."

Besand je tog popodneva svratio do nalazita. Zatekao je Bomanca kako

rema. ta je sad pa ovo?, htede da uje. Spava na poslu?"
Bomanc se pridie u sedei poloaj. Zna me valjda. Samo se izvlaim
da ne budem u kui. ujem da je novajlija stigao."
Nemoj ni da ga spominje", procedi Besand kroz zube.
Gadno?"
Gore nego to sam oekivao. Pazi ta ti kaem, Bo - danas otpoinje
kraj jedne ere. Te budale e zaaliti.
Jesi li odluio ta e da radi?"
Da pecam. Da idem na vraje pecanje - i to to dalje odavde. Odvojiu
jedan dan da mu pokaem zanat, pa odoh na jug.
Oduvek sam eleo da se povuem u jedan od Draguljnih gradova.
Nikada nisam video more. Dakle, odmah ide, je li?
Ne mora da bude tako prokleto veselo. Ti i tvoji vaskrsniki prijatelji
izvojevali ste pobedu, ali ipak odlazim znajui da me niste pobedili na mom
terenu."
U poslednje vreme se nismo preterano svaali.To nije razlog da se
nadoknauje proputeno vreme."
Jeste, u pravu si.To nije bilo poteno. Izvini. Sve je to zbog oseaja
osujeenosti. Potpuno sam bespomoan, a sve ide u vraju mater."
Nije valjda ba toliko loe..."
Jeste. Imam ja svoje izvore, Bo. Nisam neki usamljeni luak. Ima
upuenih ljudi u Veslu koji se boje iste stvari kao i ja. Kau da e vaskrsnici
neto pokuati. I ti e tome biti svedok ako se ne izgubi odavde."
Verovatno hou. Stancil zna nekog oveka. Meutim, ne mogu da odem
pre no to zavrimo sa ovim nalazitem."
Besand ga pogleda ispod oka. Bo, trebalo bi da te nateram da poisti
sve ovo pre no to odem. Izgleda kao da se ovde ispoganio pakao."
Bomanc nije bio istunac kada je re o poslu. Na stotinu stopa oko
njegove jame bile su razbacane kosti, beskorisna parad stare opreme i razno
smee. Bio je to grozan prizor. Bomanc nita od svega toga nije ni primetio.
emu? Svejedno e sve da zaraste za godinu dana. Sem toga, neu da
Men Fu radi vie nego to mora."
Ma, sav si paljiv, Bo."
Radim na tome."
Vidimo se."
Dobro." Bomanc pokua da odgonetne ta je to skrivio i staje to Besand
doao da trai, a nije naao. Slegnu ramenima, pa se ponovo ugnezdi u travu i
sklopi oi.

Ta ena ga je mamila. San nikada nije bio tako kristalno jasan - i nikada
tako uspean. Priao joj je i uzeo je za ruku, a ona ga je povela senovitom
stazom izmeu drvoreda. Tanki zraci svetlosti probijali su se kroz kronje.
Zlatna praina plesala je u vazduhu. Obratila mu se, ali nije mogao da
razazna njene rei.To mu nije smetalo. Bio je zadovoljan i ispunjen.
Zlato se pretvori u srebro. Srebro postade divovska tupa otrica zalivena
u nono nebo, tako da je zaklanjala slabije zvezde. Kometa je silazila,
silazila... i ogromno ensko lice ukaza se pred njim. Vikalo je. Srdito je
vikalo, a on nije mogao da uje...
Kometa nestade. Pun mesec je plovio nebom poprskanim dijamantima.
Neka velika senka pade preko zvezda sakrivi Mleni put. Glava, shvati
Bomanc. Glava sazdana od mraka. Vuja glava to dere mesec... A onda
nestade. Ponovo je bio sa enom i etao onom umskom stazom, sapliui se
o suneve zrake. Neto mu je obeavala...
Probudi se Jasmina ga je drmala. Bo! Ponovo sanja. Probudi se.
Dobro sam, promumla on. Nije bilo strano."
Mora da prestane da jede toliko luka. Ve si mator - i ima ir.
Bomanc se pridie u sedei poloaj i potapa trbuh. ir ga u poslednje
vreme uopte nije muio. Moda mu je na umu bilo previe drugih stvari.
Spusti noge na pod i zagleda se u mrak.
ta to radi?"
Razmiljam da odem do Stanca."
Mora da se odmara."
Ma da. Ovako mator? Matorima ne treba odmor. Ne mogu to sebi da
priute. Nije im preostalo vremena za traenje." Stade da pipa po mraku
traei izme.
Jasmina promrmlja neto uobiajeno za nju, ali Bomanc nije obratio
panju. Usavrio je tu vetinu. Ona dodade: uvaj se tamo."
Eh?"
Pazi se. Ne oseam se prijatno sada kada je Besand otiao."
To je bilo jutros."
 Da, ali..."
Bomanc izae iz kue gunajui sebi u bradu o sujevernim staricama
koje ne podnose promene.
Krenuo je ka nalazitu nekim nasuminim zaobilaznim putem,
zastajkujui povremeno da posmatra kometu. Bila je predivna. Velika
velianstvena griva. Pitao se da li onaj njegov san pokuava da mu neto
stavi do znanja. Senka to prodire mesec. Nije to dovoljno odreeno,
zakljui na kraju.
Kad se pribliio obodu grada, odjednom je uo glasove. Stade da koraa
tie. Ljudi obino ne izlaze iz kua u to doba noi.
Bili su u jednoj naputenoj upi. Unutra je treperila svea. Hodoasnici,
pretpostavi on. Pronae jednu rupu da kroz nju proviri, ali ne vide nita sem
neijih lea. Neto u vezi s tim pogurenim ramenima... Besand? Naravno da
ne - preiroka su. Vie podseaju na jednog od onih Tokarovih majmuna.
Nije mogao da prepozna glasove, poto su ljudi uglavnom aputali. Jedan
je proprilino podseao na neprestano unjkanje Mena Fua. Ali rei su bile
dobro razaznatljive.
Vidi, uinili smo sve to smo mogli da ga oteramo odavde. Otmi oveku
posao i dom, pa e shvatiti da nije poeljan. Ali ovaj nee da ide."
Drugi glas: Onda je vreme za herojske postupke."
Unjkavi glas: To je ve previe."
Zgaeni frktaj. Kukavice. Ja u to da uradim. Gde je?
Zavukao se u staru konjuarnicu, na senjak. Namestio je sebi leaj, kao
neko staro pseto u oku."
Zau se stenjanje kad neko ustade, pa onda bat koraka. Bomanc se uhvati
za trbuh pa se obazrivo odunja odatle, sakrivi se u senkama. Krupna prilika
pree drum. Svetlost komete obasjavala je golo seivo.
Bomanc se izmae u jednu jo dalju senku i zastade da razmisli.
ta li je sve to znailo? Zaelo spremaju ubistvo. Ali ije? Zato? Ko se
to uselio u naputenu konjuarnicu? Hodoasnici i putnici sve vreme koriste
naputene zgrade... Ko su ti ljudi?
A onda mu sinue razne mogunosti, ali ih odagna. Behu odvie sumorne.
Kada je povratio hrabrost, pourio je do nalazita.
Stancilov fenjer je bio tamo, ali od njega nije bilo ni traga. Stance?"
Nema odgovora. Stancile? Gde si? I dalje nema odgovora. Skoro oduzet od
straha, prodra se: Stancile!"
Jesi li to ti, stari?"
Gde si?"
Serem.
Bomanc uzdahnu, pa sede. Sin mu se pojavi trenutak kasnije briui znoj
sa ela. Zato? No je bila svea.
Stance, da se Besand nije predomislio? Video sam ga jutros kad je
odlazio, ali maloas sam uo neke ljude kako smeraju da nekog ubiju.
Uinilo mi se kao da misle na njega."
Ubiju? Ko?
Ne znam. Moda je Men Fu jedan od njih. Bilo ih je trojica ili etvorica.
Da li se on vratio?"
Mislim da nije. Da nisi neto sanjao, je li? Nego, ta e ovde usred
noi?"
Ponovo onaj komar. Nisam mogao da spavam - i nisam sve to umislio.
Oni ljudi nameravaju da ubiju nekoga jer nee da ode."
Stari, to nema nikakvog smisla."
Ba me briga..." Bomanc se munjevito okrenu. Ponovo je uo neku
neobinu buku. Jedna prilika zatetura se na svetlost. Uini tri koraka, pa
pade.
Besand! To je Besand. ta sam ti rekao?"
Posred grudi nekadanjeg monitora zjapila je krvava rana. Dobro sam",
kaza. Biu dobro. Nije tako strano kako izgleda."
Pokuali su da me ubiju. Rekoh ti ja da e izbiti pravi pakao. Rekoh ti
da e neto pokuati. Ali dobio sam ih u ovoj rundi. Sredio sam njihovog
ubicu."
Mislio sam da si otiao. Video sam te kako odlazi."
Predomislio sam se. Nisam mogao da odem. Poloio sam zakletvu, Bo.
Oteli su mi posao, ali ne i savest. Moram da ih zaustavim."
Bomanc pogleda sina u oi. Stancil odmahnu glavom. Gale, pogledaj mu
zapee."
Bomanc pogleda. Nita ne vidim."
U tome i jeste stvar. Nema mu amajlije."
Predao ju je kada je odlazio. Zar nisi?"
Ne", odgovori Besand. Izgubio sam je u tui. Nisam mogao da je
pronaem u mraku." Ote mu se nekakav udan zvuk.
Stari, gadno je povreen. Bolje da odem do kasarne."
Stance", prodahta Besand. Nemoj njemu da kae. Pozovi vodnika
Suvog"
Dabome." Stancil odjuri.
Svetlost komete ispuni no avetima. Zemlja humki kao da je kljuala.
Sablasne prilike lutale su meu zbunjeni. Bomanc se najei i pokua da ubedi
sebe kako mu se mata razularila.
Bliilo se praskozorje. Besand se oporavio i srkutao gustu orbu koju je
Jasmina poslala. Vodnik Suvi doe da podnese izvetaj o uinku svoje
istrage. Nita nisam pronaao, gospodine. Nikakvo telo, nikakvu amajliju.
Nema ni tragova borbe. Kao da se nije ni desila."
Sigurno nisam pokuao sam da se ubijem."
Bomanc se zamisli. Da nije sopstvenim uima uo zaverenike, ne bi mu
poverovao. Besand je bio sasvim sposoban da iscenira taj napad kako bi
zadobio saoseanje.
Verujem vam, gospodine. Samo kaem ta sam otrkio."
Upropastili su najbolju priliku koju su imali. Sada smo upozoreni. Budi
na oprezu."
Bolje nemoj da zaboravi ko je sada glavni", ubaci se Bomanc. Nemoj
da nekoga uvali u nevolje s naim novim voom."
Taj tikvan. Uradi ta bude mogao, Suvi. Nemoj da se izlae opasnosti
bez preke potrebe."
Razumem, gospodine." Vodnik ode. .
Stancil kaza: Stari, trebalo bi da se vrati kui. Neto si mi posiveo."
Bomanc ustade. Kako ti je sada?", upita.
Besand odgovori: Biu dobro. Ne brini za mene. Sunce je granulo.
Takva sorta ljudi nita nee pokuati u po bela dana."
Ne budi tako siguran, pomisli Bomanc. Ne ako su poklonici dominacije.
Ti bi doneli tamu usred podneva.
Kada se udaljie dovoljno da Besand vie nije mogao da ih uje, Stancil
kaza: Sino sam neto razmiljao, ale - pre no to je sve ovo poelo - o
naim mukama sa imenom. I odjednom mi je sinulo. U Veslu ima jedan stari
kamen, poprilino veliki i izrezbaren runama i piktografima. Tu je itavu
venost. Niko ne zna ta je zapravo, niti odakle je dospeo. Niko i ne mari."
 Pa?
Daj da ti pokaem ta je izrezbareno na njemu." Stancil uze granicu,
raskloni ljaku sa praine, pa poe da crta. Na vrhu je gruba zvezda u krugu.
Onda idu redovi nekih runa, koje niko ivi ne moe da proita. Njih se ne
seam. Onda idu slike." Skicirao je po praini brzim i otrim pokretima.
To je prilino grubo.
Kao i original. Ali vidi ovo ovde - ljudska prilika sa slomljenom
nogom. Evo. Vidi li crva? Ovde je nacrtana ljudska prilika preko
ivotinjske. Ovde ovek s munjom. Vidi? Bogalj, Noomora, Mnogolik,
Olujnica."
Moda. A moda samo nagaa.
Stancil nastavi da crta. Dobro. Tako su prikazani na kamenu, to etvoro
Otetih koje sam nabrojao. I to istim redosledom kao na tvojoj karti. Pogledaj
tvoje prazne take. Moda su to Oteti ije grobove nismo ientifikovali.
Lupnu prutom po crteima koji su liili na jednostavan krug, ljudsku priliku
sa iskrivljenom glavom i zver sa krugom u ustima.
Poloaji se poklapaju", priznade Bomanc.
Pa?
Pa ta?
Namerno se pravi blesav, stari. Moda je krug zapravo nula. Moda je
to znak za onog koga zovu Bezlini ili Bezimeni. A evo Obeenog i
Mesecopsa ili Zderilune."
Vidim o emu je re, Stance. Samo nisam siguran da elim." Onda
ispria Stancu da je sanjao golemu vuju glavu kako grize mesec.
Vidi? To ti podsvest govori. Idi i proveri dokaze. Vidi da li se ovo
uklapa."
Ne moram."
Zato ne?"
Znam ih napamet. Uklapa se."
ta je onda bilo?"
Vie nisam siguran da elim to da uradim."
Stari... Stari, ako ti nee - ja u. Ozbiljno mislim. Nemam nameru da
dopustim da digne ruke od trideset sedam godina rada. Sem toga, ta se to
promenilo? Odustao si od sjajne budunosti da bi doao ovde. Zar moe to
tek tako da otpie?"
 Navikao sam na ovaj ivot. Ne smeta mi."
ale... Upoznao sam ljude koji su te onda poznavali. Svi kau da si
mogao da bude veliki arobnjak. Pitaju se ta se desilo s tobom. Znaju da si
imao nekakav veliki tajni plan i da si otiao s namerom da ga sprovede u
delo. Sada misle da si mrtav, jer bi se ve ulo za nekoga s tvojim darom.
Pitam se da nisu moda bili u pravu."
Bomanc uzdahnu. Stancil to nikada nee shvatiti. Nije omatorio u senci
konopca za veanje.
Ozbiljno mislim, ale. Ja u to da uradim."
Ne, nee. Nema ni znanje ni umenje. Ja u. Valjda je sueno."
Hajdemo!"
Lake malo. Nije ovo nekakva ajanka. Bie opasno. Moram da se
odmorim i saberem misli. Moram da prikupim opremu i da se pripremim."
Stari..."
Stancile, ko je ovde strunjak? Ko e ovo da uradi?"
Valjda ti."
Onda zaepi gubicu i nemoj vie da je otvara. Mogu da pokuam
najranije sutra uvee - pod pretpostavkom da i dalje budem ubeen kako su
to prava imena."
Stancil je izgledao nestrpljivo i kao na trnju.
emu urba? ta ti ima od svega toga?"
Samo... Mislim da Tokar dovodi Slavu. Zeleo sam da sve bude sreeno
pre nego to ona doe."
Bomanc izvi obrvu pokazavi da oajava zbog svog sina. Hajdemo kui.
Mrtav sam umoran." Osvrnu se i pogleda Besanda, koji je oima streljao
Zemlju humki. Bio je sav ukoen od prkosa. Gledaj da mi ne smeta."
On dosta dugo nee biti ba pokretljiv."
Neto kasnije Bomanc promrmlja: Pitam se ta li je ono zapravo bilo?
Da li je zaista re o vaskrsnicima?"
Stancil mu odgovori: Vaskrsnici su samo mit koji je Besandova bagra
izmislila da ne bi ostala bez posla."
Bomanc se priseti nekih poznanika sa univerziteta. Nemoj biti toliko
siguran u to."
Kada stigoe do kue, Stane pohrli na sprat da pogleda kartu. Bomanc
neto prezalogaji, pa poe na spavanje. Pre no to lee u krevet, kaza
Jasmini: Pazi na Stanca. udno se ponaa."
udno? Kako to?"
Ne znam. Jednostavno udno. Mnogo je nasrtljiv u vezi sa Zemljom
humki. Pazi da ne pronae moju opremu. Moda e pokuati da sam otvori
put."
Ne bi on to."
Nadam se ne - ali pazi na njega."
 Poglavlje petnaesto

Zemlja humki

anduk je uo da se Vranac naposletku vratio. Smesta je

otrao do stareve kue. Vranac ga je pozdravio zagrljajem. Kako si mi,
mome?"
Mislili smo da si otiao za sva vremena." Vranac je osam meseci bio
odsutan.
Pokuao sam da se vratim, ali vie nema nijednog vrajeg prohodnog
puta.
Znam. Pukovnik je zamolio Otete da nam vazdunim putem dostavljaju
zalihe."
uo sam. Vojna uprava u Veslu digla je guzice sa stolica kada su za to
saznali. Poslali su itavu jednu regimentu da pone da pravi nov put.
Zavrena je otprilike prva treina. Putovao sam jednim njenim delom."
Sanduk natakari ozbiljan izraz lica. Je 1 se zaista radilo o tvojoj keri?"
Ne", kratko odgovori Vranac. Pre no to je otiao, obznanio je kako ide
da se nae s jednom enom koja je moda njegova kerka. Tvrdio je da je
svoju uteevinu dao nekom oveku da mu ovaj pronae decu i dovede u
Veslo.
Zvui razoarano."
Bio je razoaran. Srea mu nije ila naruku tokom istraivanja.
Nedostajalo je previe zapisa.
Kakva je bila zima, Sandue?"
 Gadna."
I tamo je bilo gadno. Brinuo sam se za sve vas."
Imali smo muka s plemenima.To je bilo najgore. ovek uvek moe da
ostane u kui i baci jo jednu cepanicu u vatru - ali ne moe da jede ako su
mu lopovi pokrali zalihe."
Pretpostavljao sam da e biti tako."
Pazili smo ti na kuu. Provalili su u neke prazne zgrade."
Hvala ti." Vranac ga pogleda ispod oka. Njegov dom je oskrnavljen?
Koliko li je to temeljno bilo? Paljiv traga mogao bi da pronae dovoljno
dokaza da ga poalje na veala. Virnu kroz prozor. Izgleda da e kia."
Uvek izgleda kao da e kia - kad ne izgleda kao da e sneg. Zimus su
nanosi bili dvanaest stopa visoki. Ljudi su zabrinuti. ta se to deava s
vremenom?"
Stariji priaju da je uvek tako nakon prolaska Velike komete. Zime su
gadne narednih nekoliko godina. U Veslu nije bilo tako hladno, ali jeste bilo
puno snega."
Ni ovde nije bilo ba toliko ledeno. Samo je napadalo toliko snega da
nisi mogao da izae iz kue. Samo to nisam poludeo. itava Zemlja humki
liila je na zaleeno jezero. Velika humka se nije ni videla."
Uf? Jo se nisam raspakovao. Hoe li mi dati vremena? Kai svima da
sam se vratio. Ostao sam skoro bez prebijene pare.Trebae mi posao."
Vai, Vrane."
Vranac je kroz prozor posmatrao kako se Sanduk vraa u straarsku
kasarnu poavi izdignutim plonikom koji je napravljen nakon njegovog
odlaska. Blato ispod njega objanjavalo je zato je to uraeno - a kao
objanjenje moglo je da poslui i to to je pukovnik Slatki mrzeo da mu
ljudi budu besposleni. im je Sanduk nestao s vidika, on se pope na sprat.
Nita nije pomereno. Dobro. Proviri kroz prozor, prema Zemlji humki.
Kako se promenila - i to za svega nekoliko godina. Jo nekoliko i ovek
vie nee moi da je pronae.
Zaguna, pa je pomnije osmotri. Onda izvadi svilenu kartu iz skrovita,
stade da je prouava, pa se onda ponovo posveti Zemlji humki. Nakon
izvesnog vremena izvukao je iz koulje neke hartijc umrljane znojem. Tu ih je
nosio sve vreme otkako ih je ukrao iz univerziteta u Veslu. Rairio ih je
preko mape.
 Kasnije tog popodneva je ustao, ogrnuo plat, uzeo tap koji je sada
stalno nosio, i izaao iz kue. Copao je kroz vodu, blato i sitnu kiu sve do
take to je gledala na Veliku traginu reku.
Kao i uvek, izlila se. Korito joj se stalno menjalo. Nakon nekog vremena
on opsova i tapom udari neki stari hrast, pa se okrenu i pode nazad.
Danje ve bio siv. Smraie se i pre no to se vrati kui.
Komplikacije, majku im njihovu", proguna. Na ovo nikad nisam
raunao. ta u sad da radim?"
Da stavim glavu u torbu - a bilo je to jedino to je eleo da zaboravi,
mada je mogua neizbenost toga bila pravi razlog za boravak u Veslu.
Prvi put se zapitao da li je igra vredna uloga.
Kojim god putem da krene, pae mrak pre no to stigne kui.
 Poglavlje esnaesto

Ravnica straha

amo ako pobesni i ode sa Milinog sastanka, ovek moe

gomilu toga da propusti. Elmo, Jednooki, Goblin i Oto vole da mi
zagoravaju ivot. Nisu meusobno razgovarali o onome stoje dogovoreno da
mi ne bi neto odali. Nagovorili su sve ostale da ih slede u tome, pa ak i
Tragaa, kojem sam se izgleda dopao - pa je neprestano avrljao sa mnom.
Meutim, ni on ni ostali nisu hteli ni da zucnu o onome to je nameravano. I
tako, kada je taj dan doao, popeo sam se na brdo u potpunom neznanju.
Spakovao sam uobiajenu terensku opremu. Mi smo tradicionalno teka
peadija, mada u poslednje vreme uglavnom jaemo. Svi smo ve prestari da
bismo teglili osamdeset funti opreme. Ja sam svoju odvukao do peine koja
nam slui kao konjuarnica i bazdi u vraju mater samo da bih video da
nijedan konj nije osedlan. Sem Milinog.
Konjuar mi se samo iskliberi kada sam ga pitao ta se deava. Popnite
se", odvrati mi. Gospodine."
Je li? Kopilad jedna pokvarena. Sa mnom e da se igraju? Sve u ja to
da im vratim. Bolje bi im bilo da se prisete ko je ovde letopisac." Psovao
sam i gunao sve do ulaza u tunel skriven nonim senkama. Tu sam zatekao
ostatak ete u lakoj spremi. Svi su nosili samo svoje oruje i vreu suve
hrane.
ta to radi, Zlogue?", upita me Jednooki, suzdravajui se da ne
prasne u smeh. Izgleda kao da sve svoje sa sobom nosi. Da nisi kornjaa,
pa elu kuu nosi na leima?"
A Elmo: Ne selimo se, mali. Samo idemo u napad."
Vi ste gomila muitelja, znate li to? Izaoh na slabano svetio. Mesec
samo to nije zaao. Daleko iznad nas lebdeo je jedan Oteti. Ta pseta bila su
reena da pomno motre na nas. Neto blie okupila se itava horda menhira.
Bilo ih je toliko da su podseali na pustinjsko groblje. Bilo je tu i hodajueg
drvea.
ta vie, uo sam kako Stari Otac Drvo zvecka, iako nije bilo povetarca.
To je nesumnjivo neto znailo. Moda bi neki menhir to mogao da objasni,
ali kamenje je bilo veoma mualjivo kada se radilo o ostalim vrstama u
Ravnici, kao da su oni sami u pitanju. To je naroito vailo za Oca Drvo.
Veina njih nije htela da prizna ni da on uopte postoji.
Bolje smanji prtljag, Zlogue", kaza mi Porunik. Ni on nije hteo da mi
objasni ta se deava.
I ti ide?, iznenaeno upitah.
Jata. Mii se. Nemamo mnogo vremena. Oruje i vidarski pribor
trebalo bi da ti budu dovoljni. Bre.
Sretoh Milu dok sam silazio u Rupu. Nasmei mi se, a ja joj uzvratili
osmeh - iako sam bio mrzovoljan. Nisam u stanju da se dugo ljutim na nju.
Znam je otkad je bila malecka,jo otkad ju je Gavran spasao od Bogaljevih
bitangi u forsberkom pohodu. Ne mogu da vidim enu u koju je izrasla a da
se ne setim deteta koje je nekada bila. Sav se razneim i smekam.
Kau mi da patim od teke romantike. Osvrnuvi se na svoj ivot, skoro
da sam saglasan sa tim. Sve one smene priice koje sam napisao o Gospi...
Kada sam se vratio na brdo, mesec je ve bio na obzorju. Kroz okupljenu
masu kruio je uzbueni amor. Mila je bila sa njima, jaui svoju kicoku
belu kobilu i razgovarajui sa onima koji su razumeli jezik znakova. Iznad
nas su se svedosne take karakteristine za pipke ve tro kitova spustile nie
no ikada, bar po mom saznanju, izuzev u stravinim priama o izgladnelim
vetrokitovima to su se spustili toliko nisko da su im se pipci vukli po zemlji
kidajui sve biljke i ivotinje na putu.
Hej!", kazah. Bolje da se pripazimo. Taj mamlaz se sputa." Golema
senka sakri hiljade zvezda - a bivala je sve vea. Mante su se rojile oko nje.
Velike, male, srednje - nikad ih u ivotu nisam video toliko.
Moje reci izazvae grohotan smeh. Ponovo se nadurih i stadoh da gnjavim
ljudstvo zbog vidarske opreme koju sam oekivao da ponesu u boj. Kada
sam s time zavrio, bio sam bolje raspoloen. Svi su je imali.
Vetrokit se i dalje sputao.
Mesec nestade. Istog trena menhiri poee da se pomeraju. Nekoliko
trenutaka kasnije zasvetlee stranama okrenutim prema nama, a suprotno od
Otetih.
Mila pojaha du tako oznaene putanje. Kada bi prola pored menhira,
njegovo svetio bi se ugasilo. Pretpostavljao sam da su se pomerali na kraj
reda.
Nisam imao vremena da proverim. Elmo i Porunik naterali su nas da
obrazujemo svoj red. Iznad nas se ulo lepranje i cianje manti to su se
borile za prostor za letenje.
Vetrokit je preleteo preko potoka.
Majku mu, to je bio golem. Ogroman! Nisam imao ni predstave...
Prostirao se od korala, pa jo dve stotine jardi preko potoka. Sve u svemu,
etiri do pet stotina jardi duine, a sedamdeset do stotinu irine.
Jedan menhir neto progovori. Nisam mogao da mu razaznam rei, ali
ljudi krenue napred.
Moje najgore sumnje ubrzo se potvrdie. Peli su se stvorenju na bokove,
pa na lea, gde su se mante obino gnezdile.
Oseao se snaan miris, kakav nikada ranije nisam osetio. Moglo bi se
rei da je bio pun i bogat. Ne bih ba rekao da je bio neugodan, ali udarao je
u glavu. Vetrokit je i na dodir bio udan. Ni dlakav, ni krljutav, ni roast. Ne
ba ljigav, ali ipak gladak i sklizak, kao utroba u potpunosti izloena
vazduhu. Bilo je mnogo izboina za koje smo mogli da se hvatamo. Nai prsti
i izme nimalo mu nisu smetali.
Jedan menhir je mumlao i gunao kao nekakav stari glavni narednik.
Istovremeno je izdavao nareenja i prenosio vetrokitove albe. Stekao sam
utisak da je taj vetrokit po naravi bio mrgud. itavo to zameateljstvo nije
mu se dopadalo nita vie nego meni. Nimalo ga ne krivim.
Gore je bilo jo menhira, koji su jedva odravali ravnoteu. Kada sam
stigao, jedan menhir mi je kazao da odem do drugog.Taj mi je saoptio da
sednem nekih dvadesetak stopa dalje od njega. Poslednji ovek popeo se na
vetrokita svega nekoliko trenutaka nakon toga.
A onda menhiri nestadoe.
 Osetih se udno. Isprva pomislih da je to stoga to se kit die u vazduh.
Kada sam leteo sa Gospom, Potajnicom ili Duegubom, utroba mi se stalno
prevrtala. Ali ovo je bila drugaija boljka. Nakon izvesnog vremena shvatih
da je re o odsustvu. Milino ponitavanje se gubi. Bilo je uz mene toliko
dugo da je postalo sastavni deo mog ivota.
ta se to deava?
Dizah smo se u vazduh. Osetih kako lahor menja pravac i ugledah
zamiljene zvezde. A onda, odjednom, itav sever buknu.
Mante su napadale Otete i to mnotvo njih. Taj udarac bio je potpuno
iznenaenje, iako su Oteti zaelo osetili njihovo prisutvo. Meutim, mante
nisu zapravo to nameravale.
Uh, majku mu, pomislih.Teraju ih ka nama...
Iscerih se. Zapravo, ne ka nama, ve ka Miloj i njenom ponitavanju, i to
tamo gde se ne oekuje.
Istog trena kada mi je ta misao sinula, videh blesak zaludnog volebnitva
i ilim kako ponire ka du. Dvadesetak manti pohrli za njim.
Moda Mila nije ba glupa kako sam mislio. Moda ti Oteti i mogu da se
izbace iz igre. To je zaelo dobitak, makar sve ostalo polo po zlu.
Ali ta to mi radimo? Munje su osvetlile moje saputnike. Najblii su mi
bili Traga i Zaboubica Pas. Traga je izgledao kao da mu je dosadno, ah
Zaboubica Pas je bio na oprezu. Nikada ga nisam video takvog. Sedeo je i
posmatrao predstavu.Taj obino nije bio izvaljen samo kada je vreme jelu.
Dahtao je, isplaenog jezika. Da je re o oveku, a ne o psu, rekao bih da se
ceri.
Drugi Oteti pokua da svojom moi impresionira mante, ali bio je silno
brojano nadjaan. A ispod njega, Mila je bila u pokretu. Taj drugi Oteti
odjednom ue u njeno polje ponitavanja - i pade. Roj manli pohrli za njim.
Oba Oteta e preiveti sletanje, ah nakon toga e se nai u samom srcu
Ravnice, koja je noas reila da zauzme stav i da se suprotstavi. Njihovi
izgledi da se izvuku odavde nisu bili najsreniji.
Vetrokit je sada ve bio na visini od nekoliko hiljada stopa. Kretao se ka
severoistoku, sve vreme ubrzavajui. Koliko li ima do oboda Ravnice
najblieg Ri? Dve stotine milja? Dobro. Moda emo i stii prc zore. Ali ta
je sa poslednjih trideset milja, van Ravnice?
Traga zapeva. Glas mu isprva bese tih, a pesma drevna. Vojnici severnih
zemalja pevaju je pokolenjima.To je zagrobna pesma to se peva u pomen
onih koji e upravo poginuti. uo sam je u Forsbergu - obe strane su je
pevale. Pridrui mu se jo jedan glas, pa jo jedan i jo jedan. Od etrdesetak
ljudi znalo ju je moda petnaeset.
Vetrokit je leteo ka severu. Daleko, daleko ispod njega Ravnica straha
klizila je potpuno nevidljiva.
Poeh da se preznojavam, iako je tako visoko u vazduhu bilo veoma
hladno.
 Poglavlje sedamnaesto

Ra

oja prva pogrena pretpostavka bila je da e Bogalj biti

kod kue kada mu budemo doli u posetu. Milin manevar protiv Otetih
uklonio je tu mogunost. Trebalo je da se setim da Oteti meusobno
razgovaraju mislima, bez obzira na veliku udaljenost. Bogalj i Blagodar proli
su blizu nas dok smo se kretali ka severu.
Dole!, ciknu Goblin kada smo bili na nekih pedeset milja od oboda
Ravnice. Oteti. Da se niko nije mrdnuo.
Kao i uvek, matori Zloguk smatrao je da pravila za njega ne vae.
Naravno, zbog letopisa. Otpuzao sam blie boku naeg udovinog ata i
zagledao se u no. Poprilino ispod nas dve senke jurile su u smeru iz kojeg
smo doli. im su nas Oteti proli, Elmo, Porunik, Goblin i Jednooki me
ispsovae, kao i svi ostali kojima je bilo do toga. Ponovo sedoh pored
Tragaa. On se samo isceri i slegnu ramenima.
to je odsudni trenutak bio blii, on je bivao sve ivahniji.
Moja druga pogrena pretpostavka bila je da e nas vetrokit ostaviti na
obodu Ravnice. Kada smo se nali blizu oboda, ja ustadoh, ne obraajui
panju na zlobne primedbe. Meutim, vetrokit se nije sputao. Prolazilo je
vreme, a on se i dalje nije sputao. Kada sam se vratio da sednem pored
Tragaa, poeo sam da brbljam gluposti.
U meuvremenu, on je otvorio dotad tajanstvenu kutiju. Sadrala je pravi
mali arsenal. Proveravao je svoje oruje. Nije bio zadovoljan jednim dugim
noem, pa je poeo da ga otri.
Koliko li je puta Gavran to isto radio dok je bio u eti?
Kit se iznenadno spustio. Elmo i Porunik se proetae i saoptie nam da
smesta siemo. Elmo mi ree: Dri se blizu mene, Zlogue. I ti, Tragau.
Jednooki, osea li neto tamo dole?
 Nita. Goblin je pripremio svoje ini spavanja. Oni straari ima da
zahru i pre no to sletimo.
Sem ako ne podignu uzbunu, progunah. Majku mu, to sam sumoran.
Nije bilo nikakvih nevolja. Prizemljili smo se, a ljudstvo je stralo sa
kita. Zauzee poloaje, kao da su sve to uvebavali. Moda delimino i jesu,
dok sam se ja durio.
Radio sam samo ono to mi je Elmo kazao.
To me je u poetku podsetilo na jedan davni napad na kasarne, juno od
mora, pre no to smo se pridruili Gospi. Poklali smo berilske gradske
kohorte. Nai arobnjaci postarali su se za to da ovi dremaju dok ih mi
ubijamo.
isto da se zna, nisam uivao u tom poslu. Veina njih bili su deca koja
su kohortama pristupila jer nisu imala pametnijeg posla. Ali bili su
neprijatelji - a nama je bilo nareeno da u delo sprovedemo pokaznu vebu.
Pretpostavljam da Mila tako neto ne bi mogla da naredi, niti bi se toga
uopte setila.
Nebo poe da rudi. Nijedan pripadnik itave regimente, sem moda nekih
to su te noi bili neopravdano odsutni, nije preiveo. Na glavnom dvoritu
kasarne, koja se nalazila dobrano izvan Re, Elmo i Porunik poee da viu.
Bre, bre. Ima jo posla. Ovaj odred da skri stelu Otetog. Onaj odred da
opljaka glavni tab. Jedan drugi odred da zapali spavaonice. Opet drugi
odred da ispretura Bogaljeve odaje u potrazi za kakvim spisima. Bre, bre.
Posao mora da se zavri pre no to se Oteti vrate. Mila ne moe doveka da
im skree panju.
Nekoje zeznuo stvar - prirodno. To se uvek deava. Nekoje prerano
zapalio spavaonice. Digao se dim.
Ubrzo smo saznali da je u Ri jo jedna regimenta. Za nekoliko minuta ka
nama je galopirao odred konjice. I opet je neko zeznuo stvar. Kapija nije bila
zamandaljena. Skoro bez ikakvog upozorenja, konjanici su uleteli meu nas.
Ljudi se prodrae. Oruje zazveketa. Strele rasekoe vazduh. Konji
zanjitae. Gospini ljudi pobegoe, ostavivi za sobom pola odreda leeva.
Elmo i Porunik su sad zaista bili u urbi. Oni vojnici e poi po pomo.
Dok smo mi klali carsku vojsku, vetrokit se digao u vazduh. Moda jc
petorici ili estorici polo za rukom da se nekako popnu na njega. Vetrokit se
digao taman toliko da ne zakai krovove, pa polete na jug. Jo nije bilo
dovoljno dnevnog sve tla da se lepo vidi.
Lako se mogu zamisliti psovanje i vika to je usledila nakon toga. ak je
i Zaboubica Pas odnekud iznaao dovoljno poleta da zarei. Poraeno sam se
pogurio i odmahujui glavom seo na gredu za vezivanje konja. Nekolicina je
pustila strele za udovitem. Ono to nije ni primetilo.
Traga se nasloni na gredu pored mene. Poeh da gunam: ovek bi
mislio da neto toliko veliko nikako nije kukavica." Hou da kaem, jedan
vetrokit moe da uniti itav grad.
Ne pripisuj porive stvorenju koje ne razume. Mora da shvati njegovo
razmiljanje."
Molim?"
Ne razmiljanje. Ne znam ba pravu re." Podsetio me je na nekog
ctvorogidinjaka koji se bori sa kakvom tekom zamilju. Nalazi se van
dobro poznatog zemljita. Van granica za koje njegovi neprijatelji veruju da ih
ne moe prei. Bei u strahu da e ga videti i da e ta tajna biti otkrivena.
Nikada ranije nije radio s ljudima. Kako da ih se seti u tako oajnom
trenutku?"
Verovatno je bio u pravu, ali tog trenutka vie me je zanimao on nego
njegova teorija. Meni bi to sinulo im bih se smirio. On je sve to izrekao kao
da je re o nekakvom golemom i neverovatno tekom promiljanju.
Zapitah se kakav je to njegov um. Da li je zapravo zaostao? Da li je
njegovo Gavranu slino ponaanje odlika naravi ili prostodunosti?
Porunik stade nasred dvorita i podboi se, gledajui kako nas vetrokit
ostavlja neprijatelju na nemilost. Nakon jednog dueg trenutka viknu:
Oficiri! Zbor!" im se sakupismo, kaza: Nagrabusili smo. K ako mi se ini,
imamo samo jednu nadu - a to je da ono veliko kopile "tupi u dodir s
menhirima kada se vrati. I da oni odlue kako nas vredi pasavati. Stoga
moramo da izdrimo do sumraka. I da se nadamo."
Jednooki promrmlja neto pogano sebi u bradu. Mislim da je bolje da se
damo u beg."
Je li? Pa da nas prate? Koliko smo daleko od doma? Misli li da emo
pobei Bogalju i njegovim ortacima?"
I ovde e nas napasti."
Moda. A moda e biti zauzeti na drugoj strani. Ako nita drugo, ako
ostanemo ovde - znae gde da nas nau. Elmo, pogledaj kakve su zidine. Vidi
da li moemo da ih branimo. Gobline,Tihi, ugasite tu vatru. Vi ostali,
pregledajte ta ima u spisima Otetog. Elmo! Postavi strau. Jednooki, tvoj je
posao da smisli kako da dovuemo pomo iz Re. Zlogue, pomozi mu. Ti
zna koga gde imamo. Hajde, na posao!"
Porunik je valjan ovek. Polo mu je za rukom da ostane hladne glave
ak i kada bi najradije, ba kao svi mi, urlao na sav glas.
Zapravo, nije nam bilo spasa. Doli smo do kraja. ak i kada bismo se
odbranili od vojske iz grada, tu su Blagodar i Bogalj. Goblin, Jednooki i Tihi
protiv njih nee biti ni od kakve vajde. I Porunik je toga bio svestan. Nije
im naredio da pripreme busiju.
Nije nam polo za rukom da obuzdamo poar. Spavaonice e morati da
izgore do temelja. Dok sam ja viao dvojicu ranjenika, ostali se postarae da
kasarna bude lako hranjiva - koliko je to bilo mogue za tridesetoricu ljudi.
Zavrih sa svojim lekarijama, pa odoh da proeprkam po Bogaljevim
spisima. Nisam pronaao nita zanimljivo.
Stotinak ljudi dolazi iz Re!", viknu neko.
Porunik oseno naredi: Sklanjajte se! Neka ovo mesto izgleda
naputeno!" Ljudi pohitae da ga posluaju.
Skoih do grudobrana da pogledam ipraje severno od nas. Jednooki je
bio tamo negde i unjao se prema gradu, u nadi da e stii do Gajtanovih
prijatelja.
Iako je triput desetkovana u velikim opsadama i godinama pod zauzeem
carske vojske, Ra je i dalje nepokolebljivo mrzela Gospu.
Carski vojnici su bili oprezni. Poslali su izviae oko zidina, pa onda
nekolicinu vojnika da privuku napad na sebe. Tek nakon sat vremena
opreznog manevrisanja reie da pohrle na poluotvorenu kapiju.
Porunik je pustio da njih petnaestak proe, pre no to je otkaio reetku.
Tih petnaestak pade pod olujom strela, a onda potrasmo na grudobrane i
stadosmo da streljamo one napolju.
Pade ih jo desetak, a ostali se povukoe van dometa lukova. Tu su se
komeali, gunali i pokuavali da odlue ta im je dalje initi.
Traga je za sve to vreme bio blizu mene. Video sam ga da je pustio
svega etiri strele. Svaka je proburazila carskog vojnika. Moda nije bistar,
ali ume da se slui lukom.
Ako imaju makar malo pameti", kazah mu, postavie barikade i ekati
Bogalja. Nema svrhe da ginu kada on moe da se potara za nas.
Traga neto proguna. Zaboubica Pas otvori jedno oko i grleno zarea.
Malo dalje Goblin i Tihi uali su i aputali, povremeno ustajui da vide ta
se deava ispred bedema. Zakljuih da neto spremaju.
Traga ustade i ponovo zaguna, pa i ja poglednuh. Iz Re je dolazilo jo
carske vojske. Na stotine njih.
Narednih sat vremena se nita nije deavalo, izuzev to je dolazilo sve
vie vojnika. Potpuno su nas opkolili.Tada Goblin i Tihi razularie voje
volebnitvo. ini su poprimile oblik roja moljaca. Nisam mogao da ocenim
odakle se tu stvorie. Samo su se okupili oko dvojice arobnjaka. Kada ih je
bilo moda hiljadu - samo odletee.
Neko vreme van tvrdinje ulo se mnogo bolnog vritanja. Kada je to
utihnulo, prioh i upitah sumornog Goblina: ta je bilo?
Neko sa zrncem dara", piskavo odgovori. Skoro jednako dobar kao mi.
Jesmo li u nevolji?"
U nevolji? Mi? Rasturili smo ih, Zlogue. Naterali smo ih u beg. Samo
to to jo ne znaju."
Hteo sam da kaem..."
Nee odgovoriti na napad. Ne eli da se oda. Nas je dvojica, a on samo
jedan."
Vojnici stadoe da sastavljaju opsadne sprave. Kasarna nije bila
predviena da odoleva takvim napadima.
Vreme je prolazilo. Sunce se pelo svojim putem. Mi smo promatrali nebo.
Kada li e na usud doleteti na ilimu?
Siguran da carska vojska nee smesta napasti, Porunik je nekima od nas
naredio da prikupe plen u dvoritu kako bismo bili spremni da ukrcamo na
vetrokita. Verovao on u to ili ne, uporno je tvrdio da emo biti izbavljeni
nakon to sunce zae. Nije eleo ni da razmotri mogunost da e Oteti stii
pre toga.
Polo mu je za rukom da odri borbeni duh.
Prvi hici pali su sat vremena nakon podneva. Ognjena lopta tresnula je o
zemlju desetak stopa pred bedemom. Druga je poletela za njom, pa pala u
dvorite i tu se ugasila.
Popalie nas kao pacove, promrmljah Tragau. Dolete i trei projektil.
Veselo je buktao, ali opet usred dvorita.
 Traga i aboubica Pas ustadoe i zagledae se preko grudobrana, s tim
to je pas morao da se propne na zadnje noge. Nakon izvesnog vremena
Traga sede, pa otvori svoju drvenu kutiju i izvadi pet-est poprilino
dugakih strela. Onda ponovo ustade i zagleda se prema opsadnim spravama,
sa strelom na luku.
Bila je to duga razdaljina, ali ak je i moj luk mogao dotle da dobaci.
Meutim, ja bih celog dana mogao da putam strele sa tetive - i ne bih
dobacio ni blizu.
Traga se toliko usredsredio na metu da je skoro upao u zanos. Die svoj
luk i nategnu ga, povukavi strelu sve do glave, pa pusti tetivu.
Padinom se oglasi bolni vrisak. Vojnici koji su opsluivali opsadne
sprave okupie se oko svog saborca.
Traga je skladnim i brzim pokretima putao strele s tetive. ini mi se da
je u jednom trenutku bilo etiri strele u vazduhu. Svaka je nala svoju metu.
Onda sede. To je to."
Molim?
Nemam vie dobrih strela."
Moda je to dovoljno da ih obeshrabri."
I bilo je. Na neko vreme. Otprilike dovoljno dugo da uzmaknu i podignu
nekakve grudobrane. Onda su projektili ponovo poleteli. Jedan je pogodio
zgradu. Vrelina je bila grozna.
Porunik je plahovito obilazio bedeme. Pridruio sam se njegovoj nemoj
molitvi da carska vojska ne prikupi dovoljno hrabrosti da pojuri na nas. Ne
bi bilo nikakvih izgleda da ih zaustavimo.
 Poglavlje osamnaesto

Opsada

unce je zalazilo. I dalje smo bili ivi. Nijedan Oteti na

ilimu nije izleteo iz Ravnice. Poeli smo da verujemo kako jo ima izgleda
da izvuemo ive glave.
Neto zalupa po kapiji, glasno kao malj usuda. Jednooki zaurla: Putajte
me, majku vam vau! Neko pohita dole i otvori kapiju. Jednooki se pope do
grudobrana. Pa?, Goblin htede da uje.
Ne znam. Previe vojnika, nedovoljno pobunjenika. ele da razmotre."
Kako si se provukao?", upitah.
Peke", odreza on. A onda, manje ratoborno: Zanatska tajna, Zlogue."
Volebnitvo. Naravno.
Porunik zastade da saslua izvetaj Jednookog, pa nastavi svoj neumorni
obilazak. Promatrao sam vojnike. Bilo je naznaka da ve gube strpljenje.
Jednooki je oigledno neposrednim dokazima podravao moju sumnju.
On, Goblin i Tihi stadoe da pripremaju neku avoltinu.
Nisam siguran ta su na kraju uinili. Nije bilo moljaca, ali uinak je bio
slian. Zaue se krici, ali ubrzo utihnue. Meutim, sada je na naoj strani
bilo tri vraa. Taj trei je potraio carskog maga koji je rainio njihovu
magiju.
Neki ovek buknu u plamen i pojuri ka gradu. Goblin i Jednooki stadoe
da zavijaju u znak pobcdc. Nije prolo ni dva minuta a opsadna maina
takoe zaplamte. Pa jo jedna. Pomno sam posmatrao nae arobnjake.
 Tihi je u potpunosti bio usredsreen na posao, ali Goblin i Jednooki su se
silno zabavljali. Pribojavao sam se da e otii predaleko, pa da e carska
vojska krenuti u napad u nadi da e moi brojano da ih nadvlada.
Napali su, ali kasnije no to sam oekivao. Saekali su da padne mrak, a
onda su bili oprezniji no to je neophodno.
Za to vreme preko poruenih zidina Re pokulja dim. Zadatak na koji je
Jednooki poao urodio je plodom. Neko je neto radio. Neto vojnika
povue se i pohita nazad da se pobrine za to.
Kad zvezde zablistae na nebu, rekoh Tragau: Pretpostavljam da emo
ubrzo saznati da li je Porunik u pravu."
On je samo delovao zbunjeno.
Oglasie se carski rogovi. ete pooe ka bedemu. On i ja napesmo
lukove traei pogledima mete, ali to je bilo teko po mraku, iako je bilo
malo meseine. Iz ista mira me upita: Kakva je ona, Zlogue?"
ta? Ko? Odapeh strelu.
Gospa. Kau da sije upoznao."
Dabome. Odavno."
Pa? Kakva je?" Odape strelu. Bolni krik odgovori na brujanje njegove
tetive. Bio je potpuno spokojan, kao da nije svestan da e ubrzo moda
poginuti. To je u meni budilo nemir.
Kao to bi se i dalo oekivati", odgovorih. ta sam mogao da kaem?
Moji susreti s njom sada su bili samo bleda seanja. Okrutna i prelepa."
Taj ga odgovor nije zadovoljio. Nikada nikoga i nije, ali bolji ne mogu da
dam.
Kako je izgledala?"
Ne znam,Tragau. Bio sam prestravljen u vraju mater. Sem toga,
uradila mi je neto s umom. Video sam mladu, prelepu enu, ali takve via
na sve strane."
Luk mu zabruja i u odgovor se zau jo jedan krik. Slegnu ramenima.
isto sam se pitao." Stade da bre odapinje strele. Vojnici su bili blizu.
Kunem se, nijednom nije promaio. Ja sam odapinjao kad bih neto video,
ali... On je imao oi kao sova. Ja sam video samo senke u senkama.
Goblin, Jednooki i Tihi radili su ta su mogli. Njihove vraarije na
trenutke su obasjavale bojno polje kratkotrajnim blescima i vriskom
ranjenika. Ali ono to su inili nije bilo dovoljno. Lestvice lupie o zid.
Veina ih smesta ponovo pade, ali preko nekoliko tih merdevina vojnici se
popee do grudobrana. Onda se uz bedem uspe jo desetak stubli. Skoro
nasumice odapeh strele u tamu, to sam bre mogao, pa isukah ma.
Ostatak ljudstva uini isto.
Porunik viknu: Evo ga!
Pogledah ka zvezdama. Da. Golema prilika pojavila se iznad nas.
Sputala se. Porunik je dobro pretpostavio.
Sada jo samo da se ukrcamo.
Neki od mlaih ljudi potrae ka dvoritu. Nisu ih usporile porunikove
psovke niti Elmove pretnje. Porunik dreknu nama ostalima da poemo za
njima.
Goblin i Jednooki razularie neto gadno. Na tren pomislih da je re o
nekom okrutnom prizvanom demonu. Izgledalo je dovoljno pogano za tako
neto - i polo je pravo na carsku vojsku. Ali kao veina njihovih ini, i to je
bilo samo priina. Neprijatelj je to ubrzo shvatio.
Ali stekli smo poetnu prednost. Stigli smo do dvorita pre no to su se
vojnici pribrali. Zaurlae, ubeeni u to da su nam doakali.
Stigoh do vetrokita ba u trenutku kad se spustio na tle.Tihi me uhvati za
ruku ba kad krenuh da se pentram. Pokaza na spise koje smo nakupili. Uh,
majku mu! Nema vremena."
Za trenutak, koji provedoh borei se sa svojom neodlunou, ljudi se
progurae pored mene. Onda bacih ma i luk na kita i stadoh da dodajem
svenjeve hartije Tihom, koji natera nekoga da ih prosleuje do vrha.
Buljuk carskih vojnika jurnu ka nama. Ruka mi poe ka baenom mau,
ali videh da ga neu uhvatiti na vreme. Pomislih: Uf, sranje, ne sada; ne ovde.
Traga se isprei izmeu mene i njih. Vitlao je maem kao da je upravo
kroio iz neke legende. Za tren oka je ubio trojicu, a ranio jo dvojicu pre no
to su vojnici zakljuili da imaju posla s neim natprirodnim. Iako ih je bilo
mnogo, poao je u napad. Nikada nisam video da neko koristi ma s takvom
vetinom, umeem, tedljivou pokreta i skladom. Bio je deo njega -
produetak njegove volje. Niko nije bio u stanju da mu stane na put. Na tren
poverovah u stare prie o zaaranim maevima.
Tihi me utnu u guzicu i jezikom znakova saopti: Batali da blene i
pouri." Bacih mu poslednja dva zaveljaja i stadoh da se penjem uz
udovite.
 Ljudima s kojima se Traga borio stie pojaanje. On stade da se
povlai. Sa stvorenja na koje su se nai saborci popeli stadoe da doleu
strele, ali nisam verovao da e Traga uspeti da se probije do nas. Sutnuh
oveka koji je zaao iza njega. Drugi ga zameni, pa skoi na mene...
Zaboubica Pas izlete niotkuda, pa zari eljust mom napadau u grlo.
ovek zakrklja i za tren umre.
Zaboubica Pas se skloni od njega. Popeh se nekoliko stopa, i dalje
pokuavajui da Tragau uvam lea. On prui ruku, a ja je uhvatili i
cimnuh.
Zau se strana dreka i vriska meu carskom vojskom. Bilo je previe
mrano da bi se ita videlo, pa sam zakljuio da to Jednooki, Goblin i Tihi
zarauju svoju platu.
Traga se baci pored mene, vrsto se uhvati, pa se okrenu da mi
pomogne. Popeh se nekoliko stopa, pa spustih pogled.
Tle je bilo petnaest stopa ispod nas. Vetrokit se brzo uspinjao. Vojnici su
zblanuto stajali posred dvorita. Uspentrao sam se na vrh.
Kada me je neko povukao na bezbedno mesto, ponovo sam spustio
pogled. Ra je gorela pod nama. Nekoliko stotina stopa pod nama. Brzo smo
se uspinjali. Nije ni udo to su mi ake bile hladne.
Ali nisam se tresao samo od hladnoe.
Nakon to me je drhtavica prola, upitah: Je li neko povreen? Gde mi
je vidarska oprema?"
Gde su, pitao sam se, Oteti? Kako to da je itav dan proao a da nas nije
posetio na voljeni neprijatelj Bogalj?
Po povratku kui primetio sam vie stvari no prilikom dolaska na sever.
Osetio sam ivot pod sobom, brundanje i brujanje u udovitu. Primetio sam
mlade mante kako vire iz gnezda meu umom pipaka na kitovim leima. I
video sam Ravnicu osvetljenu meseinom.
Bio je to potpuno drugi svet, ponekad ogoljen i kristalisan, a u drugim
prilikama svetlucav i blistav. Na zapadu se videlo neto nalik jezerima lave.
Na obzorju se belasala oluja promcne. Pretpostavljam da smo prelazili put
kojim je ve prola. Docnije, kada smo zali dublje u Ravnicu, pustinja je
postala normalnija.
Na at nije bio kukavica. Ovaj vetrokit bio je manji i slabije se oseao
njegov miris. Takoe je bio ivahniji i ustrije se kretao.
 Na dvadesetak milja od kue Goblin ciknu: Oteti!", i svi se niice
prostree. Kit stade da se penje jo vie, a ja pogledah s njegovog boka.
Jamano je bila re o Otetom, ali mi ga nismo zanimali. Odozdo se ula
grmljavina i videlo se mnogo blesaka. Delovi pustinje bili su u plamenu.
Videh duge, jezive senke hodajueg drvea u pokretu i mante kako preleu
pesak obasjan plamenom. Oteti su bili na nogama, izuzev jednog oajnika
koji se u letu borio s mantama. To nije bio Bogalj. Njegove smee prnje
prepoznao bih ak i sa te udaljenosti.
Zacelo je re o Potajnici. Pokuava da izvue ostale sa neprijateljske
teritorije. Sjajno. To znai da e danima biti zauzeti.
Vetrokit poe da se sputa. (Zarad ovih letopisa voleo bih da se deo tog
puta odigrao danju kako bih mogao poblie da ga opiem.) Ubrzo slete. Sa
zemlje nam jedan menhir doviknu: Silazite. Bre."
Iskrcavanje je bilo munije nego ukrcavanje. Ranjenici su sada shvatili da
su povreeni. Svi su bili umorni i ukoeni - a Traga nije hteo ni da mrdne.
Bio je potpuno obamro. Nita ga nije doticalo. Samo je sedeo, zagledan u
beskraj. ta je sad, majku mu?, Elmo ljutito htede da uje. ta mu je?"
Ne znam. Moda je primio nezgodan udarac." Bio sam zbunjen, a jo
vise sam se zbunio kada smo ga izneli na svetio da ga pregledam. Sve je bilo
u redu s njegovim telom. Nije imao ni modricu.
Mila izae iz Rupe. Znakovima mi kaza: Bio si u pravu, Zlogue. ao mi
je. Mislila sam da e to biti udarac tako smeo da e zapaliti itav svet." Elma
upita: Koliko smo izgubili?"
etvoricu. Ne znam da li su ubijeni ili samo ostavljeni." Izgledao je
posramljeno. Crna eta ne ostavlja svoju brau na cedilu.
aboubica Pas", kaza Traga. Ostavili smo Zaboubicu Psa."
Jednooki stade da psuje dukelu. Traga besno skoi na noge. Sa sobom
nije poneo nita sem maa. Njegova velianstvena kutija sa arsenalom ostala
je u Ri s meancem.
Mir!, prasnu Porunik. Dosta vie. Jenooki, bezi u Rupu. Zlogue,
pazi na ovog ovde. Pitaj Milu da li je onima to su jue pobegli polo za
rukom da se vrate." Pitali smo je i Elmo i ja.
Njen odgovor nije bio sjajan. Veliki kukaviki vetrokit ostavio ih je
stotinu milja severno, ako je verovati menhirima. Bar se spustio na zemlju
pre no to ih je primorao da siu.
 Peke su se vraali kui. Menhiri su obeali da e ih zatititi od prirodnih
zala Ravnice.
Sidosmo u Rupu svaajui se. Nita ne izaziva trvenje kao neuspeh.
Naravno, neuspeh je relativna stvar. Naneta je znatna teta. Posledice e
se dugo oseati. Oteti su jamano teko potreseni. Nae otimanje onolikih
spisa primorae ih da promene itav plan pohoda. Ali zadatak svejedno nije
bio zadovoljavajue uspean.
Sada su Oteti znali da su vetrokitovi u stanju da lete dalje od svojih
tradicionalnih mea. Sada su Oteti znali da na raspolaganju imamo sredstva
daleko vea nego to su pretpostavljali.
Kada se kocka, ne otkriva karte sve do kraja partije.
Osvrnuh se oko sebe i naoh hartije koje smo popljakali, pa ih odnesoh
u svoje odaje. Neto mi se nije uestvovalo u mrtvozbornikom sastanku koji
e uslediti. Zaelo e biti gadno - iako e se svi slagati sa svakim.
Skidoh oruje, upalih svetiljku, zgrabih jedan sveanj hartije, pa se
okrenuh i pooh ka svom radnom stolu. A na njemu bee jo jedna poiljka
sa zapada.
 Poglavlje devetnaesto

Bomancova pria

loguk:
Bomanc je u snovima etao sa enom ije rei nikako nije mogao da
razume. Zelena staza vodila je pored pasa to su prodirali mesec, obeenih
ljudi i straara bez lica. Kroz granje bi ponekad krajikom oka ugledao
kometu to se prostirala preko celog neba.
Nije lepo spavao. San bi ga ekao svaki put kad bi zadremao. Nije znao
zato ne moe da utone u dublji san. Kakvi komari znaju da budu, taj je
blag.
Veina simbolike bila je oigledna, a on je odbijao da je poslua.
Ve se smrailo kada mu je Jasmina donela aj i zapitala: Namerava li
ti da itave sedmice lei ovde?
Moda.
Kako e noas da spava?
Verovatno u tek kasno zaspati. Radiu u radnji. ta Stane radi?"
Malo je spavao, pa je otiao da donese nov tovar s nalazita; onda je
malo petljao po radnji, jeo, pa ponovo izaao kada je neko svratio da kae
kako je Men Fu opet tamo."
ta je sa Besandom?
Ceo grad bruji o tome. Novi monitor je besan jer Besand nije otiao.
Kae da nema nameru da ita uradi u vezi s napadom na njega. Straari ga
zovu konjska guzica. Ne prihvataju njegova nareenja - a on je sve ljui i
ljui."
 Moda e tako neto i nauiti. Hvala ti za aj. Ima li ta za jelo?"
Ostaci piletine. Uzmi sam da jede. Ja odoh u krevet."
Bomanc gunajui pojede hladna i masna pilea krilca, spirajui ih
mlakim pivom. Razmisli malo o svom snu. ir ga gricnu. Glava poe da ga
boli. Evo, kreemo", promrmlja, pa se odvue gore.
Narednih nekoliko sati proveo je iznova prouavajui obrede pomou
kojih e napustiti svoje telo i provui se kroz opasnosti Zemlje humki... Hoe
li biti nevolja sa zmajem? Sve je govorilo u prilog tome da je zmaj namenjen
telesnim uljezima. Naposletku: Upalie. Samo da je ta esta humka
Zderilunina." Uzdahnu, pa se zavali i sklopi oi.
Ponovo poe da sanja isti san. A negde na sredini zatee sebe kako pilji u
zelene zmijske oi. Mudre, okrutne i podrugljive. Prenu se.
Stari? Jesi li tu?"
Dabome da jesam. Doi."
Stancil ue u sobu. Izgledao je uasno.
ta se desilo?"
Zemlja humki... Duhovi hode zemljom."
Tako je kada se kometa priblii. Nisam oekivao da e biti tako brzo.
Ovaj put e zaelo biti nemirnije no inae. To nije razlog da se toliko
uznemiri."
Nije zbog toga.To sam oekivao.To sam mogao da podnesem. Ne. Re
Je o Besandu i Menu Fuu."
ta?"
Men Fu je pokuao da sa Besandovom amajlijom ue u Zemlju humki."
Bio sam u pravu! Taj mali... Nastavi."
Bio je na iskopini. Imao je amajliju. Bio je nasmrt prestravljen. Video
me je kako dolazim i pojurio nizbrdo. Kada je stigao do mesta gde je nekad
bio jarak, Besand je niotkuda iskoio, urlajui i vitlajui maem. Men Fu je
stao da bei, a Besand pojurio za njim. Bilo je prilino svetio, ali izgubio sam
ih iz vida kada su stigli do Narikaeve mogile. Besand mora da ga je uhvatio.
uo sam ih kako viu i rvu se po bunju. A onda su poeli da vrite."
Stancil stade. Bomanc prieka.
Ne znam kako to da opiem, stari. Nikada nisam uo takve zvuke. Svi
duhovi nagomilali su se na Narikaevu humku.To je trajalo dosta dugo. A
onda je zvuk vritanja poeo da mi se pribliava.
 Bomanc zakljui da je Stancil duboko potresen - ba kao ovek ija su
temeljna naela razorena. udno. Nastavi.
Bio je to Besand. Imao je amajliju, ali nije mu pomogla. Nije mu polo
za rukom da pree jarak. Ispustio ju je. Aveti su ga napale. Mrtav je, stari.
Svi straari su bili tamo... Ali samo su gledali. Monitor nije hteo da im da
amajlije da ga izbave."
Bomanc sklopi ake na stolu i zagleda se u njih. Znai, sada su dvojica
mrtva. Ako se rauna onaj od sino - trojica. Koliko li e ih sutra izginuti?
Hou li morati da se suoim sa itavim odredom novih aveti?"
Ide sutra uvee?"
Tako je. Poto Besanda vie nema, nema ni razloga za odlaganje. Zar
ne?"
Stari... Moda ne bi trebalo. Moda bi to znanje tamo i trebalo da ostane
pokopano."
ta je sad? Sin mi ponavlja moje kolebanje kao neki papagaj?"
Stari, hajde da se ne svaamo. Moda sam bio previe dosadan. Moda
nisam bio u pravu.Ti Zemlju humki poznaje bolje od mene."
Bomanc ga pogleda. Smelije no to se zapravo oseao, kaza: Idem.
Vreme je da se sve sumnje gurnu u stranu i da se krene s time. Evo spiska.
Proveri da li ima nekog pitanja na koje sam zaboravio."
Stari..."
Ne raspravljaj se sa mnom, mali." itave noi je potiskivao linost
matorog starinara Bomanca i izvlaio na povrinu davno i veto skrivenog
arobnjaka. Ali sada je bio na slobodi.
Bomanc ode u jedan ugao gde su bili nagomilani naizgled bezazleni
predmeti. Dranje mu je bilo pravilnije nego obino. Kretao se bre i otrije.
Poe da gomila stvari na sto. Kad se vrati u Veslo, moe da ispria
mojim starim kolegama sa studija ta se sa mnom zbilo." Kiselo se nasmei.
Prisetio se nekolicine koje bi spopala drhtavica kad bi uli da je uio od
Gospe. On nikada ne zaboravlja - i nikada ne oprata. A oni ga predobro
znaju.
Stancilovo bledilo je iilelo. Sada je bio nesiguran. Njegov otac nije bio
vien u tom izdanju jo o sinovljevog roenja. S time nije imao nikakvog
iskustva. eli li da se zaputi tamo, ale?"
Doneo si mi neophodne detalje. Besand je mrtav. Men Fu je mrtav.
Straa se nee uzbuivati."
Mislio sam da ti je on prijatelj."
Besand? Besand nema prijatelja. On je imao svoj cilj... ta gleda?"
oveka sa ciljem?"
Moe biti. Zbog neega sam ostao ovde. Odnesi ovo dole. Zavriemo
posao u radnji."
Gde da stavim?"
Nije bitno. Besand je bio jedini koji je umeo te stvari da razlikuje od
smea."
Stancil izae. Neto docnije Bomanc zavri sa nizom razmiljanja i zapita
se ta li se desilo s mladiem. Stane se nije vratio. arobnjak slegnu
ramenima pa izae.
Smeio se. Bio je spreman. Sve e biti krjnje jednostavno.
Grad je bio u panici. Straa je pokuala da ubije novog monitora. On je
bio toliko zbunjen i prestravljen da se zamandalio u svoje odaje. Lude glasine
kruile su na sve strane.
Bomanc je kroz sve to prolazio s takvim spokojim dostojanstvom da su
ljudi koji su ga godinama poznavali bili iznenaeni. Otiao je do oboda
Zemlje humki, razmiljajui o svom dugogodinjem protivniku. Besand je
leao tamo gde je pao. Muve su se rojile po njemu. Bomanc baci aku
zemlje. Muve se razbeae. Zamiljeno klimnu glavom. Besandov medaljon
ponovo je nestao.
Bomanc pronae vodnika Suvog. Ako nikako ne moete da izvuete
Besanda, onda bacite zemlju na njega. Oko moje jame ima itavo brdo."
Razumem, gospodine", odgovori Suvi, a tek se nakon toga iznenadi kako
je lako pristao.
Bomanc obie Zemlju humki. Sunce je pomalo udno blistalo kroz rep
komete. Boje su bile malice neobine. Ali nije bilo aveti. Nije otkrio
nikakav razlog zbog kojeg bi odustao od svog pokuaja da ostvari dodir.
Vratio se u selo.
Kola su stajala ispred radnje. Teaci su ih vredno tovarili. Jasmina je
unutra vritala psujui nekoga ko je uzeo neto to nije trebalo. Proklet da
si,Tokare", proguna Bomanc sebi u bradu. Zato ba danas? Mogao si da
saeka da se sve zavri." Na tren oseti trunicu zabrinutosti. Nee moi da
se osloni na Stanca ako ovaj bude pometen. Progura se u radnju.
 Velianstveno je!, primeti Tokar za konja. Potpuno izvanredno. Bo, ti
si genije."
A ti si dave. ta se ovde deava? Ko su sad, kog vraga, svi ovi ljudi?"
Moji vozari. Moj brat Klet. Moja sestra Slava. Stancova Slava. I naa
sestrica Sunjalica.Tako je zovemo jer nas je stalno uhodila."
Drago mi je to sam vas sve upoznao. Gde je Stane?"
Jasmina odgovori: Poslala sam ga da kupi neto za veeru. Morau
ranije da ponem da spremam za ovoliko ljudi."
Bomanc uzdahnu. Ba mu je noas to trebalo - kua puna gostiju. Ti,
vrati to odakle si uzeo. Ti, unjalice? Dalje ape od tih stvari."
ta je s tobom, Bo?,Tokar upita.
Bomanc izvi obrvu, pogleda ga pravo u oi - i nita ne odgovori. Gde ti
je onaj krupni vozar?"
Vie ne radi za mene." Tokar se namrti.
Tako sam i mislio. Biu gore, ako bude neto vano." Ljutito se probi
kroz radnju, pope se na sprat, sede u svoju stolicu i natera se da zaspi. Snovi
mu behu neni. Uinilo mu se da je napokon mogao da uje, ali nije se seao
ta je uo...
Stancil ue u sobu. Bomanc ga upita: ta emo da radimo? Ona guva
mi ometa posao."
Koliko ti je vremena potrebno, stari?"
Ako ovo uspe, moglo bi da traje svake noi - i to sedmicama." Bilo mu
je drago to je Stancil povratio hrabrost.
Pa, ne mogu tek tako da ih oteram."
A ne mogu ni da odem negde drugde." Straa je bila ogorena i
zlovoljna.
Koliko e biti buan, stari? Moemo li to ovde da uradimo, samo tiho?"
Valjda emo morati da pokuamo. Biemo stenjeni. Donesi stvari iz
radnje. Raistiu malo sobu."
Bomanc se poguri kada Stancil ode. Poeo je da ivani. Ne zbog stvora
kojeg e izazvati, ve zbog svoje promiljenosti. Stalno mu se inilo da je
neto zaboravio, ali pregledao je etiri decenije beleki a da pri tom nije
primetio nijednu manu u pristupu koji je odabrao. Svaki pristojni obrazovani
egrt mogao bi da sledi njegove formulacije. Pijunu u ugao. Starinarev
kukaviluk", proguna. Staromodni strah od nepoznatog."
 Stancil se vrati. Mama ih je navukla na partiju bacanja."
Pitam sam se zbog ega li Sunjalica onoliko vie. Jesi li sve doneo?"
Da.
Dobro. Idi dole i posmatraj igru. Sii u im sve namestim. Uradiemo
to kad odu na spavanje."
Dobro."
Stance? Jesi li spreman?"
Dobro sam, stari. Sino sam samo bio nervozan. Ne deava mi se
svakog dana da gledam kako aveti ubijaju oveka."
Bolje se privikni na to. Deava se."
Stancil ga zbunjeno pogleda.
Kriom studira na Crnom uilitu, zar ne?" Crno uilite bilo je ona
skrivena strana univerziteta na kojoj su arobnjaci uili svoj zanat. Zvanino
nije postojala. Zakonski je bila zabranjena. Ali bila je tamo. Bomanc je tu
diplomirao kao laureat.
Stancil samo odseno klimnu i ode.
Tako sam i mislio", proapta Bomanc i zapita se: Koliko si crn, sine
moj?
Proverio je sve po tri puta i traio ta da radi, sve dok nije shvatio da je
taj oprez zapravo samo izgovor da se ne drui sa svetom. E, ba si blesav",
promumla samom sebi.
Poslednji pogled. Karta prostrta. Svee. Cinija ive. Srebrni bode. Bilje.
Gorionici... I dalje je imao onaj oseaj. ta li sam kog vraga propustio?"
Bacanje je u osnovi bilo mie za etiri igraa. Tabla je bila etvorostruko
vea no obino. Igrai su igrali sa svih strana. Element sluaja dodat je tako
to se pre svakog poteza bacala kocka. Ako igra dobije esticu, moe da
odigra svaku kombinaciju od est poteza. Vaila su sva pravila iz mica, samo
to je igra mogao da propusti potez.
unjalica se Bomancu dopala im je uao. Udruili su se protiv mene!"
Igrala je naspram Jasmine, a Slava i Tokar bili su joj sa strane, u krilima.
Bomanc je posmatrao nekoliko poteza. Tokar i njegova starija sestra
oigledno su saraivali. Klasina taktika za izbacivanje protivnika iz igre.
Bomanca neto ponuka da preuzme vlast nad padom kockice kada je
doao red na Sunjalicu. Bacila je esticu, ciknula od sree, i poslala svoje
figure u juri. Bomanc se zapita da li je ikada bio tako razdragan. Pogleda
devojku. Koliko li ima godina? etrnaest?
Onda uini da Tokar baci jedinicu, pusti da Jasmina i Slava dobiju ono
to im je sudbina dodelila, pa onda unjalici dodeli jo jednu esticu, a
Tokaru jo jednog keca. Nakon treeg bacanja Tokar poe da guna: Ovo
postaje smeno. Ravnotea igre se u potpunosti promenila. Slava se
spremala da ga napusti i pree na sestrinu stranu, protiv Jasmine.
Jasmina pogleda Bomanca ispod oka kada Sunjalica baci jo jednu
esticu. On joj namignu, pa pusti Tokara da baci trojku, pa onda dvojku.
Tokar proguna: Sad se vraam u igru.
Bomanc ode u kuhinju i nasu sebi krag piva. Kada se vratio, video je da
je unjalica ponovo na rubu propasti. Igrala je toliko neujednaeno da je
morala da baca etvorke ili bolje od toga samo da bi preivela.
Tokar je, sa druge strane, igrao toliko konzervativno da je bilo dosadno.
Napredovao je u ealonima, pokuavajui da zauzme redove u kojima su bili
kraljevi igraa u njegovim krilima. Lii na mene, pomisli Bomanc. Najpre
igra tako da se potara da ne izgubi; a onda gleda da pobedi.
Posmatrao je kako Tokar dobija esticu i alje figuru na ekstravagantan
put kojim je pojeo tri piona svoje navodne saveznice, Slave.
Znai, sklon je izdaji, mislio se Bomanc. To valja imati na umu. Upita
Stancila: Gde je Klet?"
Tokar odgovori: Reio je da ostane sa vozarima. Mislio je da ovako
pravimo preveliku guvu.
Shvatam."
Jasmina je dobila tu partiju, a Tokar narednu. Nakon toga starinar kaza:
Ja sam gotov. Sedi na moje mesto, Bo. Vidimo se ujutru.
Slava potom ree: I ja sam gotova. Stance, moemo li da se proetamo?
Stancil pogleda oca, a Bomanc klimnu. Nemojte daleko. Straa je loe
raspoloena.
Neemo", odgovori Stane. Otac mu se nasmei zbog toga kako je ustro
otiao. Pre mnogo godina tako je bilo i njemu i Jasmini.
Jasmina primeti: Ljupka devojka. Stane je srenik."
Hvala ti, odgovori Tokar. Mi mislimo da je i ona srena.
Sunjalica se kiselo namrti. Bomanc dopusti sebi da se blago nasmei.
Neko je bio zatreskan u Stancila. Trostruka igra? Predloi. Smenjivaemo
se u igranju etvrtog dok neko ne ispadne?"
 Pustio je da sluaj odreuje kako e igrai bacati kocku, ali je za
etvrtog nepostojeeg igraa bacao petice i estice. unjalica je pobedila
virtuelnog etvrtog igraa. Jasmini je sve to bilo zabavno. Sunjalica je
oduevljeno zaciala kada je pobedila. Slavo, pobedila sam!, pohvalila se
kada su joj se sestra i Stancil vratili. Pobedila sam ih.
Stancil pogleda tablu, pa svog oca. Stari..."
Borio sam se sve vreme. Imala je sree." Stancil mu se nasmei s
nevericom.
Slava kaza: Sad je dosta, unjalice. Vreme je za spavanje. Nismo u
gradu. Ovde ljudi rano odlaze u krevet."
Auu... Devojka je na sav glas kukala, ali ipak je otila. Bomanc
uzdahnu. Bilo mu je veoma naporno da bude drueljubiv. Srce mu bre
zakuca kad pomisli na posao koji ga eka.
Stancil je trei put iitao svoja uputstva. Jesi li shvatio?", upita ga
Bomanc.
Valjda jesam."
Vreme nije toliko bitno - sve dok okasni, a ne porani. Da nameravamo
da prizovemo nekakvog glupog demona, prouavao bi svoj tekst nedelju
dana."
Tekst?" Stancil nee raditi nita sem to e paziti na svee i posmatrati.
On je tu samo da pomogne ako mu otac upadne u kakvu nevolju.
Bomanc je prethodna dva sata proveo gasei ini du puta kojim je
nameravao da poe. derilunino ime bilo je pravi pogodak.
Otvoren je?, upita ga Stancil.
Sirom. Skoro da te vue. Krajem nedelje u pustiti i tebe da proba."
Bomanc duboko udahnu, pa izdahnu vazduh iz plua. Osmotri sobu. I
dalje ga je muio onaj dosadni oseaj da je neto zaboravio. Nije imao
nikakve predstave ta bi to moglo biti. Dobro."
Namesti se u stolicu, pa sklopi oi. Dumni", promrmlja. Um mui
dumni. Hatkon. Dumni. Dum mui dumni."
Stancil baci prstohvat bilja u maleni gorionik. Otar dim ispuni sobu.
Bomanc se opusti i prepusti obamrlosti. Brzo se odvojio od tela i zalebdeo
do krovnih greda, sve vreme posmatrajui Stancila. Deak je obeavao.
Bo proveri veze sa svojim telom. Dobro. Izvrsno! Mogao je da uje i
duhovnim i telesnim uima. Jo je vie isprobao tu dvojnost kada je odlebdeo
u prizemlje. Jasno je uo svaki zvuk koji je dolazio od Stanca.
Zastao je u radnji, zagledavi se u Slavu i Sunjalicu. Zavideo im je na
mladosti i nevinosti.
Napolju je no bila ispunjena sjajem komete. Bomanc je oseao kako
njena mo zapljuskuje zemlju. Koliko e postati velianstvenija kada svet
zae u njenu grivu?
Odjednom, ona je bila tu i urno ga dozivala. Ponovo je pregledao veze
sa telom. Da. I dalje je u zanosu; ne sanja. Obuze ga blaga nelagoda.
Odvela ga je do Zemlje humki, sledei put koji je otvorio. Zateturao se
pod silnom moi to je tu pokopana, daleko od sile koja je zraila iz menhira
i fetia. Gledano s njegovog duhovnog stanovita, poprimili su oblik okrutnih
i odvratnih udovita, privezanih za kratke lance.
Aveti su hodile Zemljom humki. Zavijale su pored Bomanca
pokuavajui da probiju njegove ini. Mo komete i zatitnikih ini zdruile
su se i obrazovale grmljavinu koja je proimala Bomancovo bie. Koliko li
su drevni bili moni, mislio se on, kad je sve ovo toliko dugo preivelo?
Prili su mrtvim vojnicima koji su na Bomancovoj karti bili predstavljeni
pionima. Uini mu se da uje korake iza sebe... Osvrnu se, ali nita ne vide,
pa shvati da to uje Stancila u kui.
Izazva ga duh nekog viteza. Njegova mrnja bila je bezvremena i
neumorna kao plima na nekoj hladnoj i sumornoj obali. On ga zaobie.
Goleme zelene oi zagledae se u njegove. Drevne, mudre, nemilosrdne
oi, bahate, podrugljive i prezrive. Zmaj se iskezi.
To je to, pomisli Bomanc.To sam prevideo... Ali ne. Zmaj nije mogao ni
da ga dodirne. Osetio je njegov bes i ubeenje da bi njegovo telo bilo ukusna
mrvica. Nakon toga srnesta pouri za enom.
To je bila Gospa - u to nema sumnje. I ona je pokuavala da stupi u dodir
s njim. Najbolje je biti oprezan. Zasigurno trai neto vie od zahvalnosti.
Uoe u kriptu. Bila je masivna, prostrana i ispunjena hrpom stvari koje
su za ivota bile Dominatorove. Oigledno nije iveo isposniki.
Poe za enom oko gomile nametaja, i vide da je nestala. Gde?
Onda ih ugleda. Jedno pored drugog, na odvojenim kamenim ploama.
Behu okovani. Obavijeni nekakvom silom to je brujala i pucketala. Nisu
disali, ali nisu bili ni mrtvaki sivi. Jednostavno su zastali u yremenu.
Legende su samo malice preterivale. Gospin uticaj, ak i u tom stanju,
bio je neizmeran. Bo, ima odraslog sina. Nekom delu njega dolo; je da se
propne i pone da zavija kao mladi u teranju.
Ponovo zau korake. Stancile, majku ti tvoju. Zar ne moe da stoji
mirno? Pravi buku za troje ljudi.
ena otvori oi. Usne joj se ozarie velianstvenim osmehom. Bomanc
zaboravi na Stancila.
Dobro doao, oglasi se u njegovom umu. Dugo smo ekali, zar ne?
On samo klimnu, zabezeknuto.
Posmatrala sam te. Da, vidim sve u ovoj prokletoj divljini. Pokuala sam
da pomognem. Bilo je previe zapreka i bile su prejake. Ona prokleta Bela
Rua nije bila glupa.
Bomanc okrznu Dominatora pogledom. Taj ogromni, zgodni ratnik-car i
dalje je spavao. Bomanc mu je zavideo na savrenom telu.
On dublje spava.
Da li je on to u njenom glasu uo ruganje? Nije mogao da joj vidi lice.
ari su bile prejake za njega. Pretpostavljao je da je to vailo za mnoge - i da
je ipak istina kako je ona bila pokretaka sila dominacije.
Bila. A naredni put...
Naredni put?
Veselje ga okrui kao zvuk zvonia na nenom lahoru. Doao si da ui,
o arobnjae. Kako e se oduiti svojoj uiteljici?
Evo trenutka za koji je iveo. Pobeda je bila pred njim. Jo samo jedan
korak.
Bio si vet. Bio si oprezan i toliko si se dugo trudio da te je ak i onaj
monitor zanemario. estitam ti, arobnjae.
Sada sledi teak deo - pokoravanje tog stvorenja njegovoj volji.
Srebrni smeh. Ne namerava da se pogaa? Hoe da prisiljava?
Ako moram.
Zar nita nee da mi da?
Ne mogu da ti dam ono to eli.
Opet razdraganost. Srebrna razdraganost. Ne moe da me prisili.
Bomanc slegnu zamiljenim ramenima. Greila je. Imao je polugu.
Naleteo je na to kao mladi, smesta shvatio koliko je znaajno, i uinio prve
korake na dugom putu to ga je doveo do ovog trenutka.
Naao je jednu ifru. Razreio ju je i iz nje saznao Gospino plemensko
ime - to je bilo uobiajeno prezime u istoriji pre dominacije. Okolnosti su
nagovetavale da je jedna od nekoliko keri te porodice zapravo Gospa.
Malo istorijskog istraivanja privelo je taj posao kraju.
I tako je razreio misteriju koja je muila hiljade ljudi stotinama godina.
Njeno pravo ime davalo mu je mo da prisili Gospu. U arobnjatvu
istinsko ime jednako je...
Dolo mi je da vritim. Izgleda da je moj dopisnik zavrio pismo
neposredno pre otkria za kojim sam sve ove godine tragao. Prokleta mu
dua.
Ovog puta bio je tu i svojevrstan potpis, a ne samo pria. Pisac tog pisma
dodao je neto nalik kokojim tragovima. Nisam nimalo sumnjao da je to
trebalo neto da mi znai, ali nikako nisam mogao da prokljuvim ta.
Kao i uvek, nije bilo ni potpisa ni peata.
 Poglavlje dvadeseto

Zemlja humki

ia je neumorno padala. Uglavnom je samo sipila. Po

naroito lepom danu preobratila bi se u obinu maglu. Ali uvek je bilo nekih
padavina. Vranac je svejedno izlazio iz kue, mada se esto alio da ga boli
noga. Ako ti vreme ba toliko smeta, zato i dalje ivi ovde?, jednom ga
upita Sanduk. Kazao si kako misli da ti deca ive u Opalu. Zato ne ode
tamo da ih potrai? Tamo je bar vreme lepo.
Bilo je to teko pitanje, na koje Vranac jo nije iznaao ubedljiv odgovor.
Jo nije doao do odgovora kojim bi ubedio sebe, a kamoli kakvog
neprijatelja.
Vranac se niega ivog nije bojao. U drugom ivotu, kao drugi ovek, bez
straha je izazvao lino paklenike. Maevi, volebnitvo i smrt nisu mogli da
ga zastrae. Uasavao se samo ljudi i ljubavi.
Valjda zbog navike, odgovori slabano. Moda bih mogao da ivim u
Veslu. Moda. Ne podnosim ljude tako dobro, Sandue. Ne volim ih. Ne bih
mogao da podnesem ivot u Draguljnim gradovima. Jesam li ti priao kako
sam jednom bio tamo?
Sanduk je tu priu uo ve nekoliko puta. Pretpostavljao je da Vranac
nije samo boravio nekada tamo dole. Mislio je da je neki od Draguljnih
gradova prvobitni Vranev dom. Dabome. Kada je otpoeo veliki
pobunjeniki napad u Forsbergu. Priao si mi kako si video Kulu.
Dabome. Jesam. Pamenje mi poputa. Ne volim ti ja gradove, deko.
Nimalo ih ne volim. Previe je ljudi. Ponekad ih je i ovde previe. Tako je
bilo kada sam prvi put doao.
Sada je taman kako treba. Taman kako treba. Moda ima malo vie guve
zbog onih tamo neupokojenih", klimnu glavom ka Velikoj humki. Ali inae
je taman kako treba. Mogu da priam s jednim ili dvojicom od vas, a niko
drugi mi ne smeta.
Sanduk klimnu glavom. inilo mu se da razume, ne shvatajui. Poznavao
je i druge stare isluene vojnike. Veina ih je bila udna, svako na svoj nain.
Hej! Vrane, jesi li ikada naleteo na Crnu etu kada si bio tamo?"
Vranac se ukoi i oinu mladog vojnika takvim pogledom da ovaj
pocrvene. Uh... ta je bilo, Vrane? Zar sam rekao neto to nije trebalo?"
Vranac nastavi da hoda, a epanje mu nimalo nije usporavalo besne
korake. Bilo je to udno - kao da si mi proitao misli. Da. Naleteo sam
jednom na njih. Loi ljudi. Veoma loi ljudi."
Tata mi je priao o njima. Bio je s njima za vreme dugog povlaenja ka
Talismanu, Despotima, Vetrovitom kraju, Stepenitu suza. U svim tim
bitkama. Kada je dobio dopust nakon bitke kod Talismana, doao je kui.
Priao je grozne prie o tim ljudima."
Propustio sam taj deo. Ostavili su me kada su Mnogolik i Bogalj izgubili
bitku. Sa kime je bio tvoj tata? Ne pria mnogo o njemu."
S Noomorom. Ne priam o njemu jer se nikada nismo slagali."
Vranac se nasmei. Sinovi i oevi se retko kad slau - i to ti govorim iz
iskustva."
ime se tvoj otac bavio?"
Vranac se nasmeja. Obraivao je zemlju - na neki nain. Ali radije ne
bih da priam o njemu."
ta to radimo ovde, Vrane?"
Proveravamo Bomancova ispitivanja. Ali Vranac to nije mogao da kae
deku, niti da smisli zgodnu la. Setamo po kii."
Vrane..."
Sanue, moemo li neko vreme samo da utimo? Molim te?"
Dabome."
Vranac je epajui obiao celu Zemlju humki, pazei da sve vreme bude
na pristojnom odstojanju i da ne skree panju na sebe. Nije koristio nikakvu
opremu. Pukovnik Slatki bi dotrao im bi uo za to. Umesto nje, sluio se
arobnjakovom kartom u svom umu. Tu je ta stvar blistala sopstvenim
ivotom, a oni arobnjaki telekarski simboli plamteli divlje i opasno.
Posmatrajui ostatke Zemlje humki, naao je samo treinu stvari sa mape.
Ostatak su izgrizli vreme i nepogode.
 Vranac je bio ovek s jakom petljom - ali sada je strahovao. Pri kraju
njihove etnje kaza: Sandue, treba mi usluga. Moda i dve.
Gospodine?"
Gospodine? Zovi me Vranac.
Zvuao si ba ozbiljno."
I jeste ozbiljno."
Onda priaj."
Mogu li da ti verujem da e drati jezik za zubima?"
Ako je to neophodno."
elim da izvuem iz tebe uslovni zavet u tanja."
Ne razumem."
Sandue, elim da ti kaem neto - u sluaju da mi se neto desi."
Vrane!"
Sandue, ja nisam mlad, a mnogo toga mi fali. Proao sam mnogo gadnih
stvari i oseam kako me stiu. Ne oekujem da u uskoro na onaj svet, ali
nesree se deavaju. Ako mi se neto desi, ima nekih stvari za koje ne elim
da umru sa mnom."
Dobro, Vrane."
Ako predloim neto, moe li to da zadri za sebe? ak i ako misli
kako to ne bi trebalo? Moe li da uradi neto za mene?"
Oteava time to mi ne pria o emu je re."
Znam. Nije poteno. Osim tebi verujem jo jedino pukovniku Slatkiu,
ali on zbog svog poloaja ne moe da mi obea tako neto."
Da nije nezakonito?"
Ne u strogom smislu te reci."
Onda, pretpostavljam..."
Nemoj da pretpostavlja, Sandue."
Dobro. Ima moju re."
Dobro. Hvala ti. Nikada nemoj da sumnja da to ne cenim.
Dve su mi stvari potrebne. Najpre, ako mi se neto desi, idi u sobu na
spratu moje kue. Ako sam tamo na stolu ostavio smotuljak uvijen u masnu
kou, postaraj se da stigne u ruke jednom kovau po imenu Pesak, u Veslu."
Sanduk je izgledao prikladno sumnjiavo i zbunjeno.
Potom, nakon to to uradi - i samo nakon to to uradi - reci pukovniku
da se neupokojeni bude.
 Sanduk stade u mestu.
Sandue." Vranev glas zapovedniki zazvoni, to mladi nikada ranije
nije uo.
Da. Dobro."
To je to."
Vrane..."
Sada vie nema pitanja. Moda u za nekoliko sedmica moi sve da ti
objasnim. U redu?"
Dobro."
Sad vie ni rei. I zapamti - poiljka Pesku kovau, a onda razgovor s
Pukovnikom. Nego, ostavi u pismo i za pukovnika, samo ako budem
mogao."
Sanduk samo klimnu.

Vranac duboko uzdahnu. Prolo je dvadeset godina otkad je pokuao da

baci i najjednostavnije vidovnjake ini. Nikada nije ni pokuao neto tako
veliko kao ono to ga je ekalo. U to davno vreme, kada je bio drugi ovek,
ili deak, volebnitvo je bilo zabava za bogatu omladinu, koja bi se radije
igrala arobnjaka nego uila ono to treba.

Sve je bilo spremno. Volebnike alatke primerene tom poslu bile su na

stolu na spratu kue koju je Bomanc sagradio. Bilo je krajnje prikladno da
sledi korake starog arobnjaka.
Dodirnu poiljku u masnoj koi koju je ostavio za Sanduka, kao i pismo
za Slatkia, pa se pomoli da mladieve ruke ne dotaknu ni jedno ni drugo. Ali
ako je istina ono u ta sumnja, onda je bolje da neprijatelj zna ta se deava
nego da svet bude iznenaen.
Nije mu preostalo nita drugo sem da krene. Ispi pola olje hladnog aja,
pa sede. Sklopi oi i stade da poje bajalicu koju je nauio kada je bio mlai
nego Sanduk sada. Nije se sluio istim metodom kao Bomanc, ali bio je
jednako uinkovit.
Telo nije htelo da mu se opusti. Nije prestajalo da ga ometa.
Ali naposletku ga obuze potpuna obamrlost. Njegov ka oslobodi svojih
deset hiljada sidara usidrenih u meso.
Jedan deo njega uporno je tvrdio kako je budala to pokuava to da
izvede bez majstorskog umea, ali nije imao vremena za obuku kroz koju je
Bomanc proao. Nauio je ta je mogao za vreme svog odsustva iz Stare
ume.
Osloboen tela, ali i dalje povezan nevidljivim spregama koje e ga
povui nazad - ako ga srea poslui, paljivo je krenuo. U potpunosti se
drao pravila tela. Siao je stepenitem, pa proao kroz vrata i krenuo
plonicima koje su straari napravili. Ako se odrava privid tela, bie ga tee
zaboraviti.
Svet je izgledao drugaije. Svaki predmet zraio je jedinstvenom aurom.
Bilo mu je teko da se usredsredi na veliki zadatak pred sobom.
Stigao je do mee Zemlje humki. Zadrhta pod udarom brujanja drevnih
ini to su sputavale Dominatora i nekoliko njegovih niih poslunika. Bile
su uasno snane. Paljivo je obiao meu, sve dok nije naao put koji je
Bomanc otvorio - jo nezaleen do kraja.
Pree preko ruba.
Smesta privue panju svih duhova, dobroudnih i zlobnih, sputanih
unutar Zemlje humki. Bilo ih je daleko vie nego to je oekivao. Daleko
vie no to se to videlo na arobnjakovoj karti. Oni simboli vojnika oko
Velike humke... Nisu to bile statue, ve ljudi, vojnici Bele Rue, koji su bili
postavljeni da budu straa duhova veito ispreena izmeu sveta i udovita
koje bi ga prodralo. Kakav je samo ar gonio te ljude. Kako su samo bili
posveeni svom cilju.
Putanja je vodila pored nekadanjih poivalita starih Otetih, spoljni krug,
unutranji krug, vijugala je. Unutar unutranjeg kruga video je istinske oblike
nekoliko niih udovita to su sluila dominaciju. Putanja se pruala pred
njim kao trag blede srebrne izmaglice. Magla iza njega postala je gua -
njegov prolazak ojaavao je put.
Pred njim su bile jae ini, kao i svi oni ljudi pokopani da okrue
Dominatora. A iza njih - vei uas. Zmaj koji je na Bomancovoj karti bio
sklupan oko kripte u srcu Velike humke.
Duhovi su urlali na njega na telekarskom, uhitelskom, na jezicima koje
nije znao i na jezicima nekako slinim savremenim. Kleli su ga svi do jednog
- a on ih je, sve do jednog, potpuno zanemario. U odaji ispod najvee mogile
bilo je neko stvorenje. Morao je da vidi da li spava nemirno kako je
pretpostavljao.
 Zmaj. Oh, tako mu svih bogova to nikada nisu postojali, taj zmaj je
stvaran. Stvaran, iv, od krvi i mesa - a opet ga je osetio i video. Srebrni trag
krivudao mu je pored vilica, kroz prolaz izmeu zuba i repa. Zmaj ga je
pritiskao svojom silnom voljom, ali on nije odustajao.
uvara vie nema, ve samo grobnica. A u njoj sputan udovini ovek.
Preiveo je najgore...
Matori avo trebalo bi da spava. Zar ga Gospa nije porazila kada je
pokuao da pobegne kroz Kleku? Zar ga nije smirila?
Bila je to grobnica istovetna mnogima irom sveta. Moda neto bogatija.
Bela Rua velianstveno je pokopala svoje protivnike. Ali nije bilo
sarkofaga. Tamo, na onom praznom stolu, leala je Gospa. Na drugoj bee
usnuli ovek. Krupan i zgodan, ali sa zverskim izrazom ak i u snu. Lice mu
bee puno vrele mrnje i besa zbog poraza.
Ah, onda su njegove sumnje bile bez osnova. udovite je odista
spavalo...
Dominator se pridie - i nasmei. Njegov osmeh bio je neto najgore to
je Vranac u ivotu video. Onda mu neupokojeni prui ruku u znak
dobrodolice. Vranac se dade u beg.
Podrugljiv grohotan smeh zajea za njim.
Panika je za njega bila potpuno nepoznato oseanje. Retko kada se desilo
da ju je iskusio. Nije mogao da je obuzda. Tek je nekim krajikom uma bio
svestan prolaska pored zmaja i srditih duhova vojnika Bele Rue.Jedva da je
i osetio Dominatorova stvorenja to su zavijala u oduevljenju.
ak i u svojoj silnoj panici drao se maglovite staze. Nainio je svega
jedan pogrean korak...
Ali to bee dovoljno.
Nad Zemljom humki prolomi se oluja. Ni najstariji se nisu seali gore.
Munje su sevale sa svom srdbom nebeskih vojski, a ognjeni maljevi, koplja
i maevi tukli su i zemlju i nebo. Nemilice su lili neprobojni potoci kie.
Jedna silna munja zari se u Zemlju humki. Grudve zemlje i busenovi
trave i grmlja poletee stotinu jardi u vazduh.Tle se zatrese. Vena straa se
prestravljeno die na uzbunu, ubeena da je staro zlo skrilo svoje bukagije.
U Zemlji humki dve krupne prilike, jedna etvoronona i jedna dvonona,
poprimie oblik nakon to munja utihnu. Za tren oka pohrlie du vijugave
staze, ne ostavljajui za sobom ni traga na vodi ili blatu. Prooe mee
Zemlje humki i utekoe ka umi.
Niko ih nije video. Kada Straa stie do Zemlje humki, nosei sa sobom
oruje, svetiljke i breme straha, oluja je ve jenjavala. Gromovi prestae da
se raskalano dovikuju preko neba. Bujica oslabi i pretvori se u obinu kiu.
Pukovnik Slatki i njegovi ljudi provedoe sate obilazei mee Zemlje
humki. Niko nita nije naao.
Vena straa vratila se u svoju kasarnu, psujui bogove i vreme.
Na spratu Vraneve kue njegovo telo bi svakih pet minuta po jednom
udahnulo. Srce mu je jedva kucalo. Dugo e umirati bez svog duha.
 Poglavlje dvadeset prvo

Ravnica straha

atraio sam da vidim Milu i smesta mi je odobren prijem.

Oekivala je da u doi da se svaam zbog nepotrebne vojne akcije koju je
izvela jedinica to sebi ne moe da priuti gubitke. Oekivala je pridiku o
znaaju odravanja vojnog kadra i jedinica. Iznenadio sam je to nisam
pomenuo nita od svega toga. ekala me je, pripremljena da istrpi najgore, da
preturi to preko glave i da se vrati na posao - a ja sam je razoarao.
Umesto toga, odneo sam joj pisma iz Vesla, iji sadraj jo ni sa kim
nisam podelio. Izrazila je radoznalost. Znakovima joj saoptih: Proitaj ih.
To je potrajalo neko vreme. Porunik je povremeno ulazio i izlazio, svaki
put sve nestrpljiviji. Zavrila je i pogledala me: Pa?, upita me znakovima.
To je iz samog srca spisa koji mi nedostaju. Upravo sam tu priu traio,
kao i neke druge stvari. Dueguba mi je dala razloga da poverujem kako je u
toj prii skriveno oruje koje nam treba."
Nije potpuna?"
Ne. Ali zar ti to nije zanimljivo?"
Nema neku predstavu o tome ko je pisac?"
Ne. Niti to mogu nekako da saznam, sem da odem da ga potraim. Ili
nju." Zapravo, imao sam nekoliko pretpostavki, ali svaka mi je izgledala
manje verovatno od prethodne.
Ove su poiljke dole brzo i redovno", primeti Mila. Nakon sveg ovog
vremena." Zbog toga posumnjah da deli jednu od mojih pretpostavki. Zbog
sveg tog vremena.
 Glasnici misle da su poiljke slate tokom duih vremenskih intervala,
pre no to su prikupljene."
To je zanimljivo, ali ne i korisno. Moramo da saekamo jo neku."
Nee koditi da razmislimo ta to zapravo znai. Ne razumem ta je ovo na
kraju poslednje poruke. Morau da poradim na tome. Moda je presudno
vano. Sem ako nije namenjeno tome da zbuni nekoga ko presretne
odlomak."
Ona pronae poslednji list hartije, zagleda se u njega, a lice joj se
odjednom ozari. To je jezik znakova, Zlogue", pokaza mi. Slova. Vidi?
Prsti koji obrazuju znakove."
Stadoh iza nje i pogledah. Sada sam i ja video, i oseao sam se glupo kao
no to mi je to promaklo. Kada ovek jednom shvati o emu je re, lako je
za itanje. Samo ako zna jezik znakova. Pisalo je:

Zlogue, ovo je moda poslednja poruka. Moram neto da

uradim. Rizik je ozbiljan, a izgledi nepovoljni po mene ali
moram da nastavim. Ako ne primi konanu povest o Bomancovim
poslednjim danima, morae da doe da je pokupi. Sakriu
jedan primerak u arobnjakovom domu, kao to stoji u prii.
Drugi e nai u Veslu. Potrai kovaa po imenu Pesak.
Poeli mi sreu. Mora da si za ovo vreme naao neko bezbedno
mesto. Ne bih te zvao da iz njega izae da sudbina sveta ne
zavisi od toga.

Ni tu nije bilo potpisa.

Mila i ja se zgledasmo. Upitah: ta misli? ta da radim?"
ekaj."
A ta ako ne doe jo poiljki?"
Onda mora da ode."
Da." Strah. itav svet je prikupljao snage da se baci na nas. Oteti su
jamano ludi od osvetoljubivog besa zbog napada na Ru.
Moda je to velika nada, Zlogue."
Zemlja humki, Mila. Samo je Kula opasnija od toga."
Moda bi trebalo da poem s tobom."
Ne! Ti ne sme biti izloena opasnosti. Ni pod kojim okolnostima.
Pokret moe da preivi gubitak jednog prebijenog i istroenog matorog
vidara. Ne moe bez Bele Rue."
Ona me snano zagrli, ustuknu, pa znakovima kaza: Nisam ja Bela Rua,
Zlogue. Ona je mrtva ve etiri stolea. Ja sam Mila.
Nai neprijatelji te zovu Bela Rua - kao i nai prijatelji. U imenu se
krije mo. Mahnuh pismima. Zbog toga sve ovo. Zbog jednog imena. Kako
si nazvana - to mora biti.
Ja sam Mila", ona bi uporna.
Moda za mene. Za Tihog. Za nekolicinu drugih. Ali za sve ostale na
svetu ti si Bela Rua, nada i spasenje." Tada mi sinu da jedno ime nedostaje.
Ime kojim se Mila sluila pre no to je postala tienica ete. Oduvek je bila
Mila jer ju je tako Gavran zvao. Da li je znao koje joj je ime dato na
roenju? Ako jeste, to vie nije bitno. Sada je bezbedna. Ona je poslednja
iva dua koja to ime zna, ako ga se uopte i sea. Selo u kojem smo je
pronali razorili su Bogaljevi vojnici, a zaelo nije uvalo takve beleke.
Idi, kaza mi znacima. Istrauj. Misli. Imaj vere. Ubrzo e negde nai
izgubljenu nit.
 Poglavlje dvadeset drugo

Ravnica straha

judi koji su pobegli iz Re sa onim kukavikim vetrokitom

vremenom su se vratili. Saznali smo da su Oteti, izludeli od besa to je samo
jedan ilim preiveo, pobegli iz Ravnice. Njihov napad e morati da se odloi
dok se ilimi ne zamene - a oni spadaju meu magine predmete koje je
najtee i najskuplje nainiti. Pretpostavljam da je Bogalj imao mnogo toga da
objasni Gospi.
Povukao sam Jednookog, Goblina i Tihog u proireni projekat. Ja sam
prevodio, a oni su izvlaili prava imena i slagali ih u tabele. Moje odaje
postale su skoro neprohodne - i jedva da je moglo da se ivi u njima, jer su
Goblin i Jednooki ponovo osetili kako je biti van Milinog ponitavanja.
Neprestano su bili jedan drugome za vratom.
A ja sam poeo da sanjam komare.
Jedne noi predloio sam im izazov - to je napola bilo plod injenice da
vie nijedan glasnik nije doao, a napola imalo za cilj da sprei Goblina i
Jednookog da me izlude. Kazah: Moda u morati da napustim Ravnicu.
Moete li vi da smislite neto to bi mi pomoglo da ne privlaim panju na
sebe?"
Postavie mi pitanja, a ja na veinu njih odgovorili iskreno. I oni su eleli
da pou, kao da je putovanje na zapad ve dogovoreno. Odvratih: Nema
nikakvih izgleda da i vi poete. Hiljadu milja ovakvog sranja? Ubio bih se
pre no to bismo izali iz Ravnice, ili ubio jednog od vas - to svejedno
razmatram."
Goblin ciknu, pa stade da se pretvara kako ga je obuzeo smrtni strah.
Jednooki mi ree: Prii mi na deset stopa, i pretvoriu te u gutera."
 Podrugljivo frknuh. Jedva ume da pretvori hranu u govna.
Goblin se zasmeja. Bolji su pilii i krave. S njihovim govnima moe da
ubri batu.
Tebe, kepecu, niko nita nije pitao, odrezah.
Postao je ivan otkako je omatorio", primeti Jednooki. Mora da je
zbog reume. Da te ne mui reuma, Zlogue?
Samo ako nastavi, poelee da ga mui reuma, obea Goblin. Sasvim
je dovoljno to tebe moram da trpim, ali ti si bar predvidljiv.
Predvidljiv?"
Kao godinja doba."
Ponovo poee. Moleivo pogledah Tihog, ali kopile nije obraalo panju
na mene.
Goblin se sutradan dogega samozadovoljno se smeei. Smislili smo
neto, Zlogue, za sluaj da krene na put."
A ta to?"
Trebaju nam tvoje amajlije."
Imao sam dve, koje su mi davno dali. Jedna je trebalo da me upozorava
na blizinu Otetih - i prilino je dobro radila. Druga je, navodno, bila
zatitnika, ali takoe im je omoguavala da me pronau izdaleka. Tihi ju je
pratio kada je Dueguba svojevremeno poslala Gavrana i mene da postavimo
busiju za Bogalja i Potajnicu u Oblanoj umi, kada je Bogalj pokuavao da
pree na stranu pobunjenika.
Bilo je to odavno i daleko. To su seanja jednog mlaeg Zloguka.
Napraviemo neke izmene tako da ne mogu da te pronau magijom. Daj
ih ovamo. Kasnije emo izai da ih isprobamo."
Pogledah ga ispod oka.
On kaza: Morae da izae kako bismo ih isprobali pokuavajui da te
pronaemo."
Je li? Meni to zvui kao nauvani izgovor da se izae iz ponitavanja."
Moda", odvrati mi on, pa se nasmeja.
Kako god. Mili se dopala ta zamisao. Naredne veeri poli smo uz potok,
obilazei Starog Oca Drvo. Izgleda mi malo boleljivo", kazah.
Zakaile su ga ini nekog Otetog za vreme borbe", objasni Jednooki.
Mislim da mu ba i nije bilo drago zbog toga."
Staro drvo zazvecka. Stadoh i razmislih o njemu. Mora da je bilo
hiljadama godina staro. Drvee veoma sporo raste u Ravnici. Kakve bi samo
prie moglo da ispripoveda!
Hajde, Zlogue, pozva me Goblin. Stari Otac nije priljiv. Uputi mi
svoj prepoznatljiv ablji kez.
Predobro me poznaju. Znaju da im vidim neto staro, smesta se zapitam
emu li je sve bilo svedok. Ma, avo nek ih nosi.
Na pet milja od Rupe prestali smo da pratimo potok i skrenuli pravo na
zapad, u deo pustinje gde su korali bili naroito gusti i opasni. Rekao bih da
ih je bilo negde oko pet stotina razliitih vrsta. Obrazovali su greben tako
gust da je bio skoro neprobojan. Vladalo je pravo arenilo boja. Koralne
grane uzdizale su se i po trideset stopa uvis. Veito sam bio zapanjen kako to
da ih vetar ne obara.
Na jednom malom peanom proplanku, okruenom koralima, Jednooki
viknu da stanemo. Dovoljno smo daleko otili. Ovde emo biti bezbedni.
Nisam ba bio siguran. Sve vreme pratile su nas mante i stvorenja koja
lie na leinare. Nikada neu takvim zverima verovati bez zadrke.
Davno, davno, nakon bitke kod Talismana, eta je prela Ravnicu na
putu ka zadacima na istoku. Tada sam video neto uasno - i ne mogu da se
otresem tih seanja.
Goblin i Jednooki igrali su svoje igre, ali zavravali su posao. Podseali
su me na ivahnu decu. Stalno su se bavili neim, isto da bi neto radili.
Zavalih se na pesak i stadoh da posmatram oblake. Ubrzo zaspah.
Goblin me je probudio. Vratio mi je moje amajlije. Igraemo se murke,
kaza mi. Daemo ti prednost. Ako smo uradili sve kako treba, neemo moi
da te pronaemo."
E, to je ba krasno", odgovorih. Biu potpuno sam ovde i izgubljeno
lutati po pustinji." Samo sam se pravio blesav. Mogao sam da naem gde je
Rupa kad god sam hteo. Bio sam na velikom iskuenju da izvedem neslanu
alu i da poem pravo tamo.
Ali ovo je bio ozbiljan posao.
Pooh na jugoistok. Preoh zapadnu stazu i sakrih se meu hodajue
drvee. Odustao sam od ekanja tek kada je pao mrak. Vratio sam se u
Rupu, sve vreme se pitajui ta se to zbilo s mojim drugovima. Iznenadih
straara kada sam stigao. Jesu li se Goblin i Jednooki vratili?"
Ne. Mislio sam da su s tobom."
 Bili su." Zabrinuto sidoh u Rupu da pitam Porunika za savet.
Idi da ih pronae", kaza mi.
Kako?"
Pogleda me kao da sam seoska luda. Ostavi te tvoje glupe amajlije,
izai van ponitavanja - i ekaj."
O. Dobro."
I tako ponovo izaoh, pa gunajui odoh do potoka. Noge su me bolele.
Nisam navikao na toliko peaenja. Govorio sam samom sebi da je to zdravo
za mene. Morau da se dovedem u red ako me eka put u Veslo.
Stigoh do oboda koralnih grebena. Jednooki! Gobline! Gde ste?"
Odgovora nije bilo, ali nisam krenuo da ih traim. Koral bi me ubio.
Pooh na sever, voen pretpostavkom da su krenuli dalje od Rupe. Svakih
nekoliko minuta kleknuo bih u nadi da u uoiti siluetu nekog menhira.
Menhiri zaelo znaju ta se desilo s njima.
Jednom sam krajikom oka ugledao blesak i divljanje, pa sam ne
razmiljajui potrao u tom pravcu. Pretpostavio sam da se to Goblin i
Jednooki raspravljaju, ali zapravo je bila re o dalekoj oluji promene.
Smesta stadoh, zakasnelo se setivi da samo smrt nou uri po Ravnici.
Imao sam sree. Samo nekoliko koraka dalje ekao me je ivi pesak.
unuh, zagrabih aku peska, pa ga onjuih. Smrdeo je na mrcine. Oprezno
ustuknuh. Ko zna ta vreba ispod tog peska?
Bolje da se posadim negde i saekam zoru", promrmljah. Vie nisam bio
siguran gde se nalazim.
Naoh neke stene da me brane od vetra, suvo granje za vatru, pa podigoh
logor. Vatra je pre bila namenjena tome da tera divlje zveri nego da me greje.
No nije bila hladna.
Paljenje vatre u Ravnici bilo je simbolina izjava.
Kada se plamen razbukta, videh da je to mesto i ranije korieno u tu
svrhu. Stene su bile garave od dima. Verovatno je re o domorodakim
ljudima. Lutaju Ravnicom u malim druinama. Veoma retko dolazimo u dodir
s njima - nimalo ih ne zanima sukob to besni svetom.
Neka dva sata kasnije napustila me je snaga volje, pa zaspah.
Komar me pronae - i to nezatienog amajlijama ili ponitavanjem.
Ona doe.
Prole su godine. Poslednji put bilo je da bi potvrdila konani poraz svog
mua kod Kleke.
Zlatni oblak, nalik na bezbrojna zrnca praine, lebdeo je osvetljen
sunevim zracima. Proze me oseanje da budan sanjam. Spokoj i strah, samo
zajedno. Nemogunost da mrdnem. Svi stari znaci.
Oblak se pretvori u prelepu enu, kao iz snova. ena kakvu se ovek
uvek nada da e sresti, sve vreme znajui da za to nema nikakvih izgleda. Ne
znam ta je na sebi nosila, ako je uopte i bila odevena. Moja vaseljena
sastojala se od njenog lica i uasa koji je njeno prisustvo u meni budilo.
Osmeh joj ne bee nimalo hladan. Davno, iz nekog razloga, u njoj se
pobudilo zanimanje za mene. Pretpostavljam da se zadrao neki ostatak te
stare naklonosti, kao prema davno uginulom ljubimcu.
Vidaru. Lahor u trskama pokraj voda venosti. apat anela. Ali nikada
nee moi da me natera da zaboravim na stvarnost iz koje taj glas izranja.
Nikada nije ni pokuala da me stavi na iskuenje, bilo nudei razna
obeanja, bilo nudei sebe. Moda je to jedan od razloga zbog kojih sam
mislio da prema meni osea izvesnu naklonost. Kada me je koristila,
otvoreno mi je to stavljala do znanja.
Nisam mogao da odgovorim.
Bezbedan si. Davno, po tvojim merilima vremena, kazala sam ti da u
ostati u dodiru s tobom. Nisam to mogla. Odsekao si me. Ve nedeljama
pokuavam da te naem.
To je objanjavalo komare.
ta?, ciknuh kao Goblin.
Poi sa mnom u Talisman. Budi moj letopisac."
Kao i uvek kada bi mi se obratila - bio sam zbunjen. inilo mi se da na
mene gleda kao da sam istovremeno i izvan naeg sukoba i deo njega. Na
Stepenitu suza, pred najgrozniju volebniku bitku kojoj sam ikada bio
svedok, obeala mi je da neu biti ozleen. Izgleda da sam joj bio zanimljiv
zbog svoje sporedne uloge letopisca Crne ete. Tada je uporno elela da
beleim dogaaje onako kako se deavaju, ne marei za to da li u nekome
udovoljiti. Postupio sam tako, koliko su mi predrasude dozvoljavale.
Sve je vea vrelina u topionici, vidaru. Tvoja Bela Rua veoma je
lukava i umena. Njen napad iza Bogalja bio je velianstven, ali beznaajan
kada se sagleda ira slika. Zar se ne slae sa mnom?"
Kako sam mogao da se raspravljam s njom kad sam mislio isto.
 Kao to su vae uhode nesumnjivo izvestile, pet armija spremno je da
pregazi Ravnicu straha. Jeste re o udnoj i nepredvidljivoj zemlji, ali nee
izdrati protiv tolike sile."
Opet nisam mogao da se raspravljam s njom jer sam takoe i sam u to
verovao. Preostajalo mi je samo da radim ono o emu Mila tako esto pria -
da kupujem vreme. Moda e se iznenaditi."
Moda. Predvidela sam iznenaenja u svojim planovima. Izai iz te
hladne pustare, Zlogue. Doi u Kulu. Budi moj istoriar."
Nikada ranije nije pokuala da me primami i privoli na svoju stranu, ali
ovo sad je bilo blizu tome. Obraala se jednom delu mene koji nisam
razumeo,jer to je bio deo skoro spreman da izda stare drugove. Kad bih joj
priao, toliko toga bih saznao. Toliko bi odgovora bilo rasvetljeno, toliko
radoznalosti utoljeno.
Pobegli ste nam kod Kraljiinog mosta."
Pocrveneh. Tokom godina provedenih u bekstvu Gospine snage stigle su
nas nekoliko puta. Najgore je bilo kod Kraljiinog mosta. Tu je palo stotinu
brae, a na moju sramotu - ostavio sam letopise za sobom, zakopane u renu
obalu. Napustio sam etiri stotine godina etine istorije.
Nismo mogli mnogo toga da ponesemo sa sobom, a hartije to su sada u
Rupi bile su ivotno vane za nau budunost. Poneo sam njih umesto
letopisa, ali esto me je muila gria savesti. Moram da polaem raune
senima pale brae. Ti letopisi zapravo su Crna eta. Dok oni postoje,
postojae i eta.
Beali smo iznova i iznova, i nastaviemo. Tako je sueno."
Ona se nasmei, kao da je te rei zabavljaju. Proitala sam tvoje
letopise, Zlogue. I stare i nove."
Bacih granje na ar. Ne sanjam. Kod tebe su?" Sve do tog trena
zavaravao sam savest obeanjima da u ih povratiti.
Pronali su ih nakon bitke, pa su dospeli kod mene. Bila sam
zadovoljna. Kakvi letopisci umeju da budu, ti si iskren."
Hvala ti. Trudim se.
Doi u Talisman. U Kuli ima mesta i za tebe. Odavde e imati iru
sliku."
Ne mogu."
Tu ne mogu da te zatitim. Ako ostane, morae da se suoi sa onim
to e zadesiti tvoje prijatelje pobunjenike. Bogalj zapoveda tim pohodom, a
ja mu se neu meati u posao. Vie nije kakav je nekada bio. Ozledio si ga, a
morao je da bude jo vie povreen da bi se spasao.To ti nije oprostio,
Zlogue."
Znam." Koliko li je puta izgovorila moje ime?Tokom godina, prilikom
svih naih prethodnih susreta - samo jednom.
Ne daj da te uhvati."
Odnekud iz mene izroni uvrnuta trunica duhovitosti. Ti si neuspeh,
Gospo."
To je iznenadi.
Kakava sam budala, zapisao sam svoje romanse u letopise. Proitala si
ih. Zna da te nikada nisam opisao kao crnu, mada mislim da bih tako oslikao
tvog supruga. Neto mi govori da se ispod sitnih ludosti tih romansi krije
podsvesno nasluena istina."
Zaista?"
Mislim da nisi crna. Mislim da samo pokuava da bude takva. Mislim
da si duboko u sebi, makar samo jednim delom, i dalje neiskvareno dete -
iako si silna zla poinila. Zadrala se neka varnica - i ne moe da je ugasi."
Ona ne odgovori, a ja se osmelih. Mislim da si me odabrala da budem
simbolina mokra krpa za tu varnicu. Ja bi trebalo da zadovoljim tu skrivenu
icu dobrote i da iznova podignem tu graevinu, kao to je moj prijatelj
Gavran uzdigao iz beznaa dete koje je postalo Bela Rua. Proitala si
letopise. Zna na kakve je niske grane Gavran spao kada je sve svoje
potenje i dobrotu salio ujedan pehar. Moda je bolje da tog potenja nije ni
imao. Kleka bi i dalje postojala - a moda i on."
Kleka je bila ir koji je odavno trebalo zasei. Nisam dola da bi mi se
rugao, vidaru. Neu da dopustim da izgledam nejako, ak ni pred samo
jednim ovekom."
Pobunih se.
Jer znam da e i ovaj razgovor zavriti u tvojim letopisima."
Poznavala me je. Ali ipak sam bio pred Okom.
Doi u Kulu, Zlogue. Ne traim od tebe nikakve zakletve."
Gospo..."
ak i Oteti sebe sputavaju smrtonosnim zavetima. Ti moe da ostane
slobodan. Samo i dalje ini to to inae radi - viaj rane, lei i zapisuj
istinu. To bi radio gde god da si. Odve vredi da bi tu bio protraen."
E, to je ve stav s kojim sam bio potpuno saglasan. Natrljau ga nekim
ljudima pravo na nos. ta?"
Ona zausti da mi odgovori, ali ja podigoh ruku u znak upozorenja.
Obraao sam se, ne njoj, ve samome sebi. Da li to behu koraci? Da.
Pribliava se neto krupno. Neto se kree lagano i umorno.
I ona je to osetila. Treptaj oka - i nestade. Njen odlazak povue sa sobom
neto iz mog uma tako da ponovo nisam bio siguran da li sam sve to sanjao,
iako mi se svaka izgovorena re urezala u pamenje kao u kamen.
Bacih granje na vatru, pa se povukoh ujedan procep i sakrih iza bodea -
jedinog oruja to sam ga, budala, poneo.
Primae se, pa stade. Onda ponovo poe. Srce mi divlje zakuca. Neto
kroi na svetlost vatre.
aboubico Psu! ta kog vraga? ta to radi? Doi i ogrej se, deko."
Rei pokuljae, spirajui strah sa sobom. Ala e Tragau biti drago da te
vidi. ta ti se desilo?"
Oprezno mi prie. Izgledao je dvostruko ofucanije nego inae. Legao je
potrbuke, spustio glavu na prednje ape i sklopio jedno oko.
Nemam hrane. I ja sam ti nekako izgubljen. Vrake si sree, samo da
zna, kad ti je polo za rukom da stigne ak dovde. Ova ravnica ume da
bude poprilino gadna kada si sam."
Stari meanac izgledao je kao da se slae s mojim reima. Ako hoete,
zakljuio sam to po govoru njegovog tela. Preiveo je - ali nije bilo lako.
Kazah mu: Kreemo kui im grane sunce. Goblin i Jenooki su se
izgubili: loe su sree."
Nakon to je aboubica Pas stigao, oseao sam se bolje i odmorio sam
se. Valjda to staro saveznitvo utie i na ljude. Bio sam siguran da e me
upozoriti ako doe do kakve nevolje.
Ujutru smo nali potok i zaputili se ka Rupi. Kao to imam obiaj, i tada
zastadoh da priem Starom Ocu Drvetu i upriliim jednostrani razgovori o
onome to je video za vreme svog dugog straarenja. Pas nije hteo ni da mu
prie. udno - pa ta? Ravnica je sva udna.
Jednookog i Goblina naoh kako hru. Vratili su se u Rupu svega
nekoliko minuta nakon to sam ja otiao da ih traim. Kopilad. im mi se
ukae prilika, debelo u im naplatiti.
 Ve sam ih doveo do ludila tako to nisam spomenuo no provedenu
napolju.
Je li upalilo?, htedoh da ujem. Dalje niz tunel Traga se buno
pozdravljao sa svojom dukelom.
Nekako, odgovori Goblin. Nije ba bio poletan.
Nekako? A kako to nekako? Radi li ili ne?
Pa, u maloj smo nevolji. Uglavnom nam je prolo za rukom da spreimo
Otete da te pronau. Takorei, da se usredsrede na tebe.
Pometenost je siguran znak nevolje kada je o tom oveku re. Ali?
Nemoj mi tu aliti, Gobline.
Ako izae iz ponitavanja, ta se injenica ne moe sakriti.
Sjajno. Ba sjajno. emu vi ljudi uopte sluite?"
Nije ba toliko loe", odvrati mi Jednooki. Nee privlaiti niiju
panju ako iz nekog drugog izvora ne saznaju da si izaao iz ponitavanja.
Mislim, sigurno nee motriti ba na tebe, zar ne? Nema razloga za to. Stoga
amajlija zapravo radi jednako dobro kao da nam je ba sve polo za rukom."
Sranje! Bolje ponite da se molite da sledee pismo stigne, jer ako
izaem odavde i zagulim kou na iljak, ima doveka da vas proganjam kao
avet!"
Mila te nee poslati napolje."
D a se kladimo? Bie na mukama jedno tri-etiri dana, ali poslae me -
jer se u tom poslednjem pismu krije klju."
Odjenom me uhvati strah. Da li mi je Gospa proitala misli?
ta je bilo, Zlogue?"
Tragaev dolazak spasao me je da ne slaem. Skoio je na mene i krenuo
da se rukuje sa mnom kao luak. Hvala ti, Zlogue. Hvala to si ga vratio
kui." To ree, pa ode.
ta to bi?, upita Goblin.
Doveo sam mu psa kui."
Uvrnuto."
Jednooki kroz smeh zakrklja: Ko mi kae."
Je li? Guteru jedan. A da ja tebi kaem staje uvrnuto?"
Batalite vie", prekidoh ih. Ako me ipak poalju tamo, hou da ovo
savreno radi. Samo bih voleo da imamo nekog ko ume da ita ovo smee."
Moda ja mogu da pomognem." Traga se vratio. Krupni tikvan. Pravi
avo s maem, ali verovatno ne ume ni sopstveno ime da napie.
Kako?"
Znam da itam neto od toga. Znam neki stari jezik. Otac me je nauio."
Isceri se kao da je sve to neka neverovatna ala. Odabra pare hartije
ispisano telekarskim, pa ga naglas proita. Drevni jezik tekao mu je sa usana
kao to sam uo da stari Oteti govore. A onda je preveo to to je proitao.
Bilo je to obavetenje upueno kuhinji nekog zamka da se pripremi obrok za
velikodostojnike to su doli u posetu. Temeljno ga iitah. Prevod mu je bio
bez mane - bolji od mog. Nisam znao treinu rei.
Pa, dobro doao u nau malu druinu. Idem da kaem Miloj." Izvukoh
se, zbunjeno se zgledavi s Jednookim Tragau iza lea.
Sve udnije i udnije. ta je taj ovek, sem to je uvrnut? Kad smo se
prvi put sreli, podsetio me je na Gavrana - i uklopio se u tu ulogu. Kada sam
docnije poeo da ga smatram krupnom i trapavom budalom - i tu je ulogu
primio na sebe. Da li je on zapravo odraz predstave svog posmatraa?
Ali ta god da je - dobar je ratnik. Vredi za desetoricu.
 Poglavlje dvadeset tree

Ravnica straha

ilo je vreme za meseni sastanak - veliku raspravu u kojoj

se ne postigne nita pametno i u kojoj svi ivi trtljaju o svojim omiljenim
zamislima i o tome ta valja preduzeti. Nakon est ili osam sati Mila obino
okona debatu i saopti nam ta da radimo.
Kao i obino, karte su bile rairene na sve strane. Na jednoj je bilo
oznaeno gde se trenutno nalaze Oteti - po izvetajima naih agenata. Na
drugoj, sastavljenoj na osnovu menhirskih izvetaja, bili su prikazani upadi u
Ravnicu. Na obema je bilo dosta beline, koja je oznaavala delove Ravnice
to su nam bili nepoznati. Na treoj karti bile su prikazane ovomesene oluje
promene, ime se Porunik strastveno bavio. Tragao je za neim. Kao i
obino, veina oluja kretala se obodom Ravnice, ali na karti se videlo da ih
je i kroz unutranjost prolo dosta, znatno vie no to je to uobiajeno. Da
nije to zbog godinjeg doba? Moda je re o stalnoj promeni? Ko bi ga znao?
Nismo dovoljno dugo posmatrali te dogaaje da bismo doli do nekog
razumnog objanjena - a menhiri nemaju namere da se bave takvim tricama.
Mila je smesta prela na stvar. Znacima saopti: Napad na Ru postigao
je uinak kojem sam se nadala. Nae uhode javile su da je skoro posvuda
dolo do nemira usmcrcnih protiv carstva. Zbog toga jc malo panje skrenuto
sa nas, ali Oteti i dalje prikupljaju vojsku. Naroito je Potajnica postala
ratoborna kada je o upadima re.
Carski vojnici su skoro svakog dana zalazili u Ravnicu, pokuavajui da
nas izmame i pripremajui svoje ljudstvo za opasnosti to tamo vrebaju.
Potajnica je, kao i uvek,bila veoma profesionalna. Cisto vojniki posmatrano,
nje se valja pribojavati daleko vie nego Bogalja.
Bogalj je gubitnik. To nije u potpunosti njegova krivica, ali svejedno je
time igosan. Dodue, bio on pobednik ili gubitnik, upravlja neprijateljskom
stranom.
Jutros smo dobili vest da je Potajnica podigla postaju u Ravnici, na
jedan dan hoda od mee. Trenutno je postavlja i izaziva nas da odgovorimo.

Njena strategija bila je oigledna: uspostaviti mreu tvrava, koje e

jedne drugima pruati podrku, i lagano je iriti dok ne pokrije elu Ravnicu.
Ta ena je predstavljala opasnost - naroito ako je pridobila Bogalja, a s njim
i njegove armije.
Odavno poznata, ova strategija primenjivana je svaki put kada bi se
redovna vojska borila protiv gerilaca. Re je o strategiji strpljenja, koja pre
svega zavisi od osvajaeve volje i istrajnosti. Kada ta volja postoji -
strategija je uspena; kada ne postoji - uvek pretrpi neuspeh.
Ovde e uspeti. Neprijatelj ima vie od dvadeset godina da nas istrebi, a
ne osea nikakvu potrebu da osvaja Ravnicu nakon to zavri s nama.
S nama? Boje rei - s Milom. Mi ostali obina smo nula u toj jednaini.
Ako Mila padne - gotovo je s pobunom.
Oduzimaju nam vreme, znakovima kaza Mila. Potrebne su nam
decenije. Moramo neto da uinimo."
Evo ga, pomislih. Poznajem taj pogled. Upravo e obznaniti krajnji ishod
dubokog preispitivanja same sebe. I tako, nisam bio zabezeknut od
iznenaenja kada ona znakovima ree: aljem Zloguka da nae ostatak prie
njegovog dopisnika." Vesti o pismima rairile su se na sve strane. Mila je
volela da iri glasine. Goblin i Jednooki e ii sa njim da mu prue
podrku."
ta? Nema nikakve..."
Zlogue."
Neu. Pogledaj me samo - ne liim ni na ta. Ko e me primetiti?
Obian starkelja koji luta kuda stigne. Svet je prepun takvih. Ali trojica?
Jedan od njih tamnoput, a drugi kepec sa..."
Goblin i Jednooki me oinue pogledima.
 Podrugljivo se zacerekah. Moj ispad gurnuo ih je u kripac. Iako nita
vie od mene nisu eleli da pou na taj put, sada se nikako nisu mogli usuditi
da se u javnosti ne saglase sa mnom. Da sve bude jo gore, morali su da
budu saglasni jedan sa drugim. Ego!
Ali i dalje je vailo ono to sam rekao. Goblin i Jednooki dobro su
poznati. Kad smo ve kod toga - i ja sam, ali kao to istakoh, nisam telesno
prepoznatljiv.
Mila mi znacima saopti: Opasnost e ih podstai na saradnju.
Povukoh se na poslednju liniju odbrane. Mila, one noi kada sam bio
sam u pustinji, Gospa mi se javila. Trai me.
Mila na tren razmisli, pa znacima odgovori: To nita ne menja. Moramo
da se dokopamo tog poslednjeg dela prie pre no to nas Oteti potpuno
opkole.
Bila je u pravu u vezi s tim, ali...
Znacima kaza: Vas trojica idete. uvajte se.
Traga je, uz Otovu pomo, pratio razgovor, pa predloi: Idem i ja.
Dobro poznajem sever, a naroito Veliku umu.Tamo sam dobio ime.
Zaboubica Pas zevnu iza njega.
Zlogue?, upita Mila.
Jo se nisam pomirio sa odlaskom, pa joj odvratih: Na tebi je.
Koristie vam jedan borac, znacima ree. Kai mu da prihvata."
Stadoh da mumlam i gunam sebi u bradu, pa pogledah Tragaa pravo u
lice. Kae da e ii.
Izgledao je kao da mu je drago zbog toga.
I, to se Mile tie, to je bilo to. Stvar je reena. Potom su svi pohitali da
se bave dnevnim redom i posvetili se Gajtanovom izvetaju koji je
nagovetavao da je Stavilo zrelo za isti onakav napad kao na Ru.
Besneo sam u sebi, ali niko na mene nije obraao panju, sem Goblina i
Jednookog, koji su mi pogledima stavljali do znanja da u zaaliti zbog svojih
uvreda.
Nije bilo izmotavanja. Poli smo etrnaest sati kasnije, a sve nam je bilo
pripremljeno. Nakon to su me neto malo po ponoi izvukli iz kreveta, vrlo
brzo sam se obreo na vrhu brda, pored korala, i gledao kako se jedan mali
vetrokit sputa. Neki menhir je trtljao iza mene izdajui mi uputstva kako da
podilazim vetrokitu. Nisam obraao panju na njega. Sve je to prebrzo
usledilo. Gurnuli su me u sedlo i pre no to sam se odluio da u poi. Moj
ivot ne prati sled dogaaja.
Sa sobom sam imao svoje oruje, amajlije, novac, hranu - sve to e mi
zatrebati. Goblin i Jednooki nakitili su se arsenalima volebnikih triarija
koji su se meusobno dopunjavali.
Zamisao je bila da kupimo kola i zapregu nakon to nas vetrokit spusti
iza neprijateljskih redova. Gunao sam sebi u bradu kako e nam moda
zatrebati dve zaprege zbog sveg tog smea to ga arobnjaci nose.
Traga nije nosio mnogo stvari. Hrana, oruje probrano od onoga to smo
imali pri ruci - i njegova dukela.
Vetrokit ustade i obgrli nas no. Oseao sam se izgubljeno. Niko me nije
ni zagrlio za rastanak.
Vetrokit se podie toliko visoko da je vazduh bio razreen i leden. Na
istoku, jugu i severozapadu ugledah blesak oluja promene. Bivale su sve
ee.
Valjda sam se ve svikao na jahanje vetrokitova. Cvokoui,
pokuavajui da ne obraam panju na Tragaa - koji je neprestano drvio o
beznaajnim glupostima - zaspah. Probudih se tek kad me neija ruka
prodrma i ugledah Tragaevo lice svega nekoliko palaca od mog.
Budi se, Zlogue, ponavljao je. Budi se. Jednooki kae da smo u
nevolji."
Ustadoh, oekujui da vidim kako su nas Oteti okruili.
Istina, opkolili su nas, ali ne Oteti, ve etiri vetrokita i dvadesetak manti.
Odakle se ovi stvorie?"
Pojavili su se dok si spavao."
U emu je nevolja?"
Traga pokaza udesno.
Oluja promene. Obrazuje se.
Pojavila se niotkuda"'; ree Goblin pridruivi nam se, previe
uznemiren da bi se setio kako je ljut na mene. Sudei po brzini kojom raste,
deluje mi gadno."
Oluja promene sada nije bila vea od nekih etiri stotine jardi u preniku,
ali po srditim pastelnim munjama u njenom srcu videlo se da e narasti brzo i
uasno. Njen dodir bie vie no uobiajeno dramatian. Naa lica i
vetrokitovi behu obasjani udnom raznobojnom svetlou. Povorka nam je
skrenula sa smera kojim je do tada letela. Oluje ne utiu na vetrokitove
koliko na ljude, ali ovi vole da izbegavaju nevolje kad god je to mogue.
Meutim, bilo je oigledno da e nas rubovi tog udovita ipak oeati.
U trenu kad to pomislih, oluja se razgoropadi i dobi vee razmere. est
stotina jardi u preniku. Osam stotina. Kuljanje neega nalik na crni dim.
Munje su kao guje nemo palacale jedne oko drugih.
Dno oluje promene dodirnu tle.
Sve one munje odjednom prozborie, a oluja se jo bre rasprostre hrlei
u drugom smeru, a ne ka zemlji. Bila je silovita, divljaka i razularena.
Oluje promene retko kada se pribliavaju Rupi na manje od osam milja.
Dovoljno su upeatljive i s te daljine, naroito kada oveka zahvati samo
njihov traak, od kojeg zapucketa kosa i zapeckaju ivci. U staro vreme, dok
smo jo sluili Gospi, razgovarao sam sa starim i iskusnim Potajniinim
vojnicima; priali su mi o tome koliko su patili za vreme tih oluja. Nikada im
nisam poverovao ba u potpunosti.
Ali jesam kada nas je oluja sustigla.
Oluja uhvati jednu mantu. Stvorenje postade prozirno, a kosti mu
blesnue naspram iznenadne tame. Onda se promeni.
Sve se promeni. Stenje i drvee se izvitoperi. Mali stvorovi to su nas
pratili i to su nam dosaivali promenie oblik...
Postoji jedna pretpostavka koja kae da su se udne vrste to obitavaju u
Ravnici pojavile kao posledica oluja promene. Takoe postoji pretpostavka
da su oluje promene odgovorne i za nastanak same Ravnice - da svaka oluja
odgrize neki deli naeg normalnog sveta.
Kitovi odustadoe od pokuaja da pobegnu oluji, pa pohrlie ka tlu, ispod
trbuha oluje to se sve vie irila. Sputah su se tako da padnu s manje visine
- u sluaju da se pretvore u neto to ne moe da leti.Uobiajeno pravilo za
sve koje zahvati oluja promene: glavu dole i ne mrdaj.
Potajniini vojnici spominjali su gutere to su narastali do veliine
slonova, paukove koji su se pretvarali u udovita, guje otrovnice koje su
dobijale krila i razumne stvorove koji su ludeli i pokuavali da ubiju sve oko
sebe.
Bio sam uplaen.
Ah ne toliko da ne bih posmatrao ta se deava. Nakon to nam je manta
pokazala kosti, povratila je svoj oblik - ali je narasla. Isto se desilo i sa
drugom kada ju je oluja zahvatila. Znai li to da irenje oluje sa sobom
obino donosi tenju za rastom?
Oluja zahvati naeg vetrokita, koji se najsporije sputao. Iako je bio
mlad, pazio je na svoj teret. Kroz kosu mi zapucketae varnice.
Mislio sam da e me hrabrost potpuno izdati. Krajikom oka pogledah
Tragaa i videh da e se potpuno predati panici.
Goblin ili Jednooki - jedan od njih - odlui da se pravi hrabar i pokua da
zaustavi oluju. Proao je isto kao da je naredio plimi da se povue. Rika i
tutanj grdnog volebnitva nestadoe progutani besom oluje.
Na tren zavlada potpuni spokoj kada me oluja zahvati - a onda zauh
pakleni urlik. Vetar je divljaki ibao. Nisam mislio ni o emu drugom sem
da zgrabim neto da me ne bi odneo. Oprema je letela svuda oko mene,
menjajui oblik u vazduhu. Onda ugledah Goblina - i skoro povratih.
Zaista je postao goblin. Glava mu se desetostruko uveala, a ostatak tela
kao da mu je bio izvrnut naopake. Svuda oko njega rojili su se paraziti to
ive na leima vetrokitova. Neki su bili veliki kao golubovi.
Traga i Zaboubica Pas bili su jo gori. Dukela se preobrazila u neto
veliko kao nosorog, puno zuba i s najzlobnijim oima koje sam ikada video.
Pogleda me tako gladno i poudno da mi se dua sledila. A Traga je postao
neko demonsko stvorenje, nalik majmunu - ali daleko monije od toga.
Obojica su izgledali kao stvorenja iz kakvog volebnog komara.
Jednooki se najmanje promenio. Natekao je, ali je ostao Jednooki. Moda
je duboko pustio korene u ovaj svet, postoje toliko mator. Po mojoj
slobodnoj proceni, blizu je sto pedesetoj.
Onaj stvor u kojeg se aboubica Pas pretvorio iskezio je zube i stao da
se unja k meni... Vetrokit se spusti na zemlju, a svi se zateturae od siline
udarca. Vetar je zavijao oko nas. udne munje tukle su zemlju i cepale
vazduh. I podruje gde smo sleteli bilo je kolebljivo raspoloeno. Kamenje je
gmizalo, drvee menjalo oblik, a ivotinje iz tog dela Ravnice bacakale su se
promenivi tela i uloge - nekadanji plen okrenuo se protiv grabljivaca.Ta
teskobna i strana predstava bee osvetljena treperavim i ponekad sablasnim
svetlom.
Onda nas obgrli nema praznina rue vetrova. Sve se ukoilo u obliku u
kojem se u tom trenutku zateklo. Nita se nije mrdalo. Traga i aboubica
Pas bili su na zemlji, baeni tamo nakon udarca usled sletanja. Jednooki i
Goblin bili su sueljeni, na samom poetku da njihova zavada preraste puko
nadmudrivanje. Ostali vetrokitovi leali su u blizini a oluja nije vidno
uticala na njih. Jedna manta pohrli ka zemlji iz komara boja iznad nas i zari
se u tle.
Ta ukoenost trajala je moda tri minuta, a sa sobom je donela i povratak
zdravog razuma. Onda oluja promene poe da se uruava.
Razgradnja oluje bila je sporija od njenog nastanka, ali i normalnija.
Trajala je nekoliko sati - a onda se sve okonalo. Naa jedina rtva bila je
ona jedna manta to se sruila na zemlju, ali i to iskustvo bilo je duboko
potresno.
Imali smo sree, rekoh ostalima dok smo gledali ta nam je ostalo od
stvari. Imali smo sree to nismo svi pobijeni.
Nije to bilo do sree, Zlogue, odgovori Jednooki. im su ova
udovita videla kako se oluja sprema - pola su na bezbedno mesto, gde
nema niega to bi moglo da nas ubije. A ni njih.
Goblin klimnu. Neto su se mnogo slagali u poslednje vreme, ali svima
nam se u pamenje urezala slika kako im je malo nedostajalo da se
poubijaju.
Upitah: Kako sam ja izgledao? Nisam osetio nikakvu promenu, izuzev
to su me ivci uhvatili. Kao da sam istovremeno bio pijan, drogiran i napola
lud.
Liio si mi na Zloguka, odgovori Jednooki. Samo to si bio dvostruko
runiji nego inae."
I dosadan", dodade Goblin. Odrao si dirljiv govor o slavi koju je Crna
eta zadobila u pohodu protiv Zaloga."
Nasmejah se. Ma hajde."
Zaista. Bio si samo Zloguk. Moda te amajlije i vrede neto."
Traga je bio zauzet pregledanjem svog oruja. aboubica Pas je dremao
pored njega. Pokazah na njega, a Jednooki mi znakovnim jezikom odgovori:
Nisam video."
Goblin takoe znacima ree: Porastao i dobio kande."
Oigledno nisu bili zabrinuti, pa sam odluio da ni ja ne razbijam glavu
oko toga. Napokon, kitovske vai bile su jo malo pa gore od dukele.
Vetrokitovi su ostali da lee na zemlji jer je sunce izlazilo. Lea im
poprimie boju zemlje oko njih, s mrljama i bojama rastinja - i stadosmo da
ekamo no. Mante su se ugnezdile na ostalim vetrokitovima. Nijedna nam
se nije pribliila. ovek bi pomislio da im je nelagodno u blizini ljudi.
 Poglavlje dvadeset etvrto

Beli svet

ikad mi nita ne govore, a alim li se? Tajnovitost je naa

odbrana. Oni koji treba da znaju - znaju. I tako to. U naoj jedinici to je
gvozdeno pravilo opstanka.
Naa pratnja nije bila tu samo da bi nam pomogla da izaemo iz Ravnice
straha. Imali su oni sopstveni zadatak. Nisam bio obaveten da e Potajniino
uporite biti napadnuto.
Potajnica nije imala nikakvog upozorenja. Vetrokitovi koji su nas pratili
lagano su se sputali kako se pribliavao obod Ravnice. Njihove mante
sputale su se s njima. Uhvatili su povoljne vetrove i pohrlili napred. Mi smo
se popeli vie - toliko da su nam zubi cvokotali i da smo se borili za dah.
Mante su prve napale. Po dve ili tri preletee grad drei se blizu kronji
i usmerie munje pravo na Potajniine odaje. Kamenje i brvna poletee u
vazduh, kao praina pod kopitama. Vatra buknu.
udovita to ive na veoj visini pojavie se iza vojnika i civila koji
navree na ulice. I vetrokitovi ispalie munje, ali pravi uas krio im se u
pipcima.
Prodirali su ljude i ivotinje. Kidali su kue i bedeme. upali su drvee
iz korena i tukli Potajnicu munjama.
Za to vreme mante se digoe na visinu od hiljadu stopa i opet se stutie -
po dve i po tri, ali ovaj put napadoe Potajnicu u trenutku kad je odgovarala
na napad vetrokitova.
Njen odgovor, iako je zbog njega bok jednog kita grozno zablistao, otkrio
ju je mantama. Gadno su je spopale, mada joj je polo za rukom da obori
jednu.
 Preletesmo sve to, dok su blesci munja i buktanje poara osvetljavali
trbuh naeg udovita. Ako nas je iko u tom haosu uopte primetio, isto
sumnjam da je pretpostavio kuda idemo. Goblin i Jednooki nisu primetili da
nekoga zanima bilo ta sem pukog opstanka.
Pokolj se nastavio i kada nam se grad izgubio s vidika. Goblin je kazao
da je Potajnica u bekstvu, prezauzeta spaavanjem sopstvenog dupeta da bi
pomagala svojim ljudima.
Drago mi je to nikada nisu pokuali da s nama izvedu ovakvo sranje",
primetih.
Kitovima je samo ovaj put to polo za rukom", odgovori Goblin.
Sledei put e biti spremni."
ovek bi pomislio da su i sada spremni - zbog Re."
Moda Potajnicu mui bahatost."
Nema tu nikakvo moda. Poznavao sam je jer sam ranije imao posla s
njom. To joj je slaba taka. Nije se pripremila za tako neto zato to je
verovala da smo u prevelikom strahu od nje. Napokon, ona je najblistaviji
um meu Otetima.
Na silni at plovio je kroz no tarui se leima o zvezde, krkljajui i
brujei. Dobih nadu da e sve biti dobro.
U praskozorje se spustismo u neki klanac u Vetrovitom kraju, to je jo
jedna velika pustinja. Meutim, za razliku od Ravnice, ta je pustara sasvim
normalna. Obian ogroman prazan prostor kroz koji neprestano duvaju
vetrovi. Jeli smo i poli na spavanje. Kada se ponovo spustila no, nastavili
smo putovanje.
Iz pustinje izaosmo juno od Despota, pa skrenusmo na sever preko
Oblane ume, izbegavajui naselja. Ali kada proosmo Oblanu umu,
vetrokit slete, a mi se naosmo preputeni sami sebi.
Voleo bih da smo mogli da preletimo itav put, ali Mila i vetrokitovi nisu
bili voljni da toliko rizikuju. Kraj iza Oblane ume bio je gusto nastanjen.
Nismo mogli ni da se nadamo da neprimeeno sletimo i provedemo dan u
potaji. Stoga emo odatle putovati na stari dobri nain.
Slobodni grad Rue bio je udaljen petnaestak milja.
Rue su kroz itavu svoju istoriju bile slobodan grad - plutokratska
republika. Gak ni Gospa nije nala za shodno da prekine tu tradiciju. Za
vreme severnih pohoda u blizini grada odigrala se jedna velika bitka, ali
bojite su odabrali pobunjenici, a ne mi. Mi smo izgubili. Rue su na
nekoliko meseci izgubile svoju nezavisnost, a onda je Gospina pobeda kod
Talismana prekratila pobunjeniku vladavinu. Sve u svemu, iako nezavisne,
Rue su u prijateljskim odnosima sa Gospom.
Lukava kuka.
Peaili smo. Nae putovanje trajalo je itav dan. Ni ja, a ni Goblin i
Jednooki nismo bili spremni za to. Previe smo lenarili. Prestari smo.
Ovo ba i nije pametno", kazah kada se primakosmo kapiji u
bledocrvenim Ruinim zidinama, okrenutim ka zapadu. Sva trojica smo ve
bili ovde, a trebalo bi da su vas dvojicu dobro zapamtili, poto ste pokrali
pola grada.
Pokrali?", pobuni se Jednooki. Ko je pokrao..."
Vas dvojica budala, kad ste prodavali one amajlije to navodno
nepogreivo rade, kada smo jurili Kidaa."
Kida je nekada bio pobunjeniki vojskovoa. Istamburao je Bogalja
dalje na severu, a onda ga je eta - uz malo Duegubine pomoi - namamila
u zamku kod Rua. Tada su i Goblin i Jednooki pljakali stanovnitvo.
Jednooki se u tome odavno izvetio. Kada smo iveli na jugu, preko mora,
bio je umcan u svaku kvarnu rabotu koje je mogao da se doepa. Dodue,
veinu tako steenog plena ubrzo bi izgubio na kartama. Taj je najgori
kartaro na svetu.
ovek bi pomislio da je do sto pedesete godine mogao da naui da broji
karte.
Plan je bio da se uvalimo u neku ozloglaenu gostionicu u kojoj ne
postavljaju pitanja. Traga i ja emo narednog dana kupiti kola i zapregu, a
onda krenuti u pravcu iz kojeg smo doli, pokupiti stvari koje nismo mogli da
ponesemo sa sobom, pa onda obii grad i poi na sever.
To je bio plan. Samo to ga se Goblin i Jednooki nisu drali.
Prvo pravilo za vojnika: Dri se zadatka. Zadatak je najhitniji.
Za Goblina i Jednookog sva su pravila doneta samo da bi se prekrila.
Bilo je kasno po podne kada smo se Traga i ja vratili, sa Zaboubicom Psom
koji se vukao za nama. Zaustavili smo zapregu, a Traga je ekao dok sam ja
otiao na sprat krme.
Nije bilo Goblina. Nije bilo Jednookog.
Vlasnik mi je kazao kako su otili ubrzo posle mene, razgovarajui o
tome gde e da nau neke enske.
Krivica je bila moja jer sam ja zapovedao. Trebalo je da predvidim da e
se tako neto desiti. Davno, davno se nisam bavio tako neim. Za svaki
sluaj platio sam za jo dve noi, a onda predao zapregu i kola konjuarevom
pomoniku i veerao s mualjivim Tragaem, nakon ega smo otili u sobu,
ponevi vr piva. Podelili smo ga - Traga, ja i aboubica Pas.
Hoe li da ih potrai?", upita Traga.
Ne. Ako se ne vrate za dva dana ili ako nam u meuvremenu ne srue
krov na glavu, nastaviemo bez njih. Ne elim da nas vide u njihovoj blizini.
Ovde ih zaelo pamte."
Lepo smo se zagrejali. aboubica Pas je oigledno mogao mnoge da baci
pod sto. To pseto je ba volelo pivo. ak je ustao i napravio dva koraka bez
ikakve potrebe.
Narednog jutra nije bilo ni Goblina ni Jednookog, ali glasina je bilo do
mile volje. Okasnili smo u trpezariju; nakon jutarnje guve, a pre podnevnog
ruka. Konjuar nije imao ni sa kim drugim da pria.
Jeste li uli za sinonju guvu u istonom kraju grada?"
Stadoh da stenjem i pre no to je nastavio. Tano sam znao.
Jata. Pravi rat. Poari. Volebnitvo. Razularena rulja. Ovaj stari grad
nije video takvo udo jo otkad je Gospa jurila onog vojskovou."
Nakon to je otiao da gnjavi neku drugu muteriju, kazah Tragau:
Bolje da krenemo."
A ta emo s Goblinom i Jednookim?"
Umeju da se staraju o sebi. Ako ih obese - ba teta. Nemam nameru da
guram nos gde mu nije mesto, pa da i meni veu ue oko vrata. Ako im poe
za rukom da uteknu, znaju kakav je plan. Mogu da nas sustignu."
Mislio sam da Crna eta ne ostavlja svoje mrtve za sobom."
Tako je, odvratih,ali i dalje sam bio reen da pustim arobnjake da se
krkaju u sopstvenom sosu. Nimalo nisam sumnjao u to da su preiveli. I
ranije su bili u nevoljama - i to hiljadu puta. Jedno dobro peaenje moda e
im pomoi da upamte kako se valja drati zadatka.
Kad zavrismo obrok, obavestih gostioniara da Traga i ja odlazimo, ali
da e nai saputnici zadrati sobu. Onda povedoh Tragaa, koji se sve vreme
bunio, do kola, naterah ga da se popne na njih, pa ih poterah ka zapadnoj
kapiji kad je konjuarev deko upregao konje.
 Bio je to dug put, kroz vijugave ulice i preko desetak mostova i kanala,
ali vodio je dalje od jueranje gluposti. Dok smo prolazili ulicama, priao
sam Tragau kako smo Kidaa namamili na veala. Dopalo mu se.
Bio je to zatitni znak nae ete, zavrih. Naterati neprijatelja da
napravi glupost. Bili smo najbolji u borbi, ali borili smo se samo kada nita
drugo nije pomagalo."
Ali bili ste plaeni da se borite." Za Tragaa je sve bilo crno-belo.
Ponekad sam mislio da je previe boravio u umi.
Bili smo plaeni da postignemo eljeni uinak. Ako posao obavimo bez
borbe - jo bolje. Mora da proui svog neprijatelja. Da mu nae slabost,
pa da je iskoristi. Mila to ume. Mada, prevariti Otete lake je nego to
misli. Svi su ranjivi zahvaljujui svojoj bahatosti."
A ta je sa Gospom?"
Ne bih znao. Izgleda da na nju nita ne utie. Malo je tata, ali ne znam
kako bih to mogao da iskoristim. Moda bih kroz njen poriv da dominira
mogao da je nateram da povue nepromiljen potez. Ne znam. Oprezna je i
pametna. To se videlo kada je prela pobunjenike kod Talismana. Ubila je tri
muve jednim udarcem. Ne samo to je uklonila pobunjenike ve je i otkrila
nepouzdane meu Otetima i osujetila Dominatorov pokuaj da ih iskoristi
kako bi se oslobodio."
ta je s njim?"
On nije neka velika nevolja. Verovatno je ranjiviji od Gospe. Kao da
uopte ne razmilja, ve nasre kao bik. Toliko je silan da mu je samo to i
potrebno. Oh, ume ponekad da izvede sitnu lukavost, kao kod Kleke, ali
uglavnom tue kao maljem."
Traga zamiljeno klimnu. Moda ima neega u tome to pria."
 Poglavlje dvadeset peto

Zemlja humki

ranac je pogreio u proraunima. Zaboravio je da ima i

drugih sem Sanduka koje zanima njegova sudbina.
Kada se na raznim mestima nije pojavio da zavri dogovoreni posao, ljudi
su doli da ga potrae. Lupahu mu po vratima, kuckahu po prozorima, ali ne
bee nikakvog odgovora. Jedan pokua da otvori vrata, ali behu zakljuana.
Sada se svi zaista zabrinue.
Neki su bili za to da se ela stvar prijavi nadlenim vlastima, a drugi da
se smesta dela.To potonje gledite naposletku prevagnu, pa izvalie bravu i
pohrlie unutra.
Kua je bila strogo uredna i spartanski nametena. Prvi ovek koji se
pope na sprat viknu: Evo ga. Izgleda da ga je udarila kap.
Gomila pohrli u sobicu na spratu. Vranac je sedeo za stolom, na kojem je
leao smotuljak uvijen u masnu kou i jedna knjiga. Knjiga!", ote se nekom.
Bio je uvrnutiji nego to smo mislili."
Jedan ovek dodirnu Vranca po grlu, pa oseti slabaan puls i primeti da
ovaj plitko die, samo daleko rede nego ovek koji spava. Izgleda da ga
jeste drmnula kap. Verovatno je sedeo i itao kad ga je pogodila."
Moj ujak je tako stradao", neko kaza. Kad sam bio klinac. Pripovedao
nam je priu - i samo je odjednom prebledeo i izvrnuo se."

Jo je iv. Bolje da neto uradimo. Moda e biti dobro."

Nastupi trka niz stepenice i ljudi poee da se sapliu jedni preko drugih.
Sanduk je uo kada je ta druina uletela u tab. Bio je na dunosti. Te
vesti nagnale su ga u dilemu: Dao je Vrancu re.... Ali nije mogao tek tako
da odjuri.
Slatkievo zanimanje za Vranca veoma je brzo tim vestima dalo jo vie
vanosti. Izaavi iz svoje kancelarije, pukovnik primeti da je Sanduk
skruen. Vidim da si uo. Hajde sa mnom. Idemo da vidimo ta se desilo. Vi
tamo, naite berberina i konjskog vidara.
ovek se prosto zamisli o vrednosti ljudskog roda kada vojska plaa
vidara za konje, ali ne i za vojnike.
Dan je lepo poeo - vedrim nebom.To je bila prava retkost. Sada je bilo
oblano. Nekoliko kapi kie orosi drvene plonike. Dok je Sanduk sledio
Slatkia, a desetak ljudi pratilo njega,jedva da je obraao panju na
pukovnikove primedbe o tome ta treba popraviti.
Oko vraneve kue bilo je mnotvo ljudi. Zao glas se daleko uje, ote
se Sanduku. Gospodine."
Tako je, zar ne? Miite se, narode. Prolazim." Zastade unutra. Je li
uvek ovako uredan?"
Da, gospodine. Opsednut je redom i sve radi po propisu."
Ba udno. One njegove none etnje nisu ba bile po pravilima."
Sanduk se ugrize za usnu i zapita se da li da pukovniku prenese Vranevu
poruku. Naposletku zakljui da jo nije vreme za to.
Na spra tu?, pukovnik upita jednog od ljudi koji su pronali Vranca.
Da, gospodine."
Sanduk je ve pojurio uz stepenite. Ugledao je Vranev smotuljak u
masnoj koi i ne razmiljajui stao da ga gura u dep.
Sinovac."
Sanduk se okrenu. Slatki je stajao u dovratku i mrtio se.
ta to radi?"
Sanduk nije mogao ni da zamisli osobu koja bi mu ulivala vie
strahopotovanja od pukovnika. ak ni njegov otac - koji je bio strog i
zahtevan ovek - nije bio toliko straan. Nije znao kako da odgovori. Samo je
tajao i drhtao.
Pukovnik prui ruku, a Sanduk mu predade poiljku. Sine, ta si to
radio?"
Uh... Gospodine... Jednog dana..."
Pa?, Slatki pogledom pree preko Vranca, ne dodirnuvi ga. Pa?
Gukni vie."
Zamolio me je da poaljem jedno pismo, u sluaju da mu se neto desi.
Kao da je slutio da mu vreme istie. Rekao je da e biti umotano u masnu
kou - zbog kie i tako toga, gospodine.
Tako znai. Pukovnik prstima podie Vrancu bradu, onda vrati
smotuljak na sto, pa palcem otvori Vranev kapak. Zenica se svela na
veliinu iode. Hmm. Pipnu Vranca po elu. Hmm. Prstom ili pesnicom
udari nekoliko osetljivih taaka, ali ovaj se nije ni mrdnuo. Ba udno. Ne
lii na kap.
ta bi drugo moglo biti, gospodine?"
Pukovnik Slatki se ispravi. Moda ti zna bolje nego ja.
Gospodine?"
Kae da je Vranac neto iekivao..."
Ne ba. Izgleda da se pribojavao da e se neto desiti. Stalno je priao
kako je sve matoriji i kako mu vreme istie. Moda je patio od neke bolesti
koju nikome nije pomenuo."
Moda. Ah, Bree." Konjski vidar je stigao. Ispitao je Vranca isto kao
pukovnik maloas, pa se naposletku ispravio i slegnuo ramenima.
Nita ja tu ne mogu, pukovnie."
Bolje da ga premestimo negde gde emo moi da pazimo na njega. Bie
to tvoj posao, sine", kaza Sanduku. Ako ubrzo ne doe k sebi, moraemo
silom da ga hranimo." Stade da razgleda sobu, posebno obrativi panju na
naslove desetak knjiga. Uen ovek ovaj Vranac. Tako sam i mislio. Pun je
suprotnosti. Cesto sam se pitao ko je on zapravo."
Sanduk se sada ve brinuo za Vranca. Gospodine, mislim da je nekada
davno bio neko i neto u Draguljnim gradovima, ali srea ga je izdala pa je
stupio u vojsku."
Popriaemo o tome nakon to ga premestimo. Hajde."
Sanduk poe za njim. Pukovnik je izgledao vrlo zamiljeno. Moda bi
trebalo da mu prenese Vranevu poruku.
 Poglavlje dvadeset esto

Na putu

akon tri dana, tokom kojih smo se Traga i ja vratili do

mesta na koje smo sleteli, natovarili kola, pa se zaputili na sever, poeo sam
da se pitam da nisam moda pogreio. Goblin i Jednooki se jo nisu pojavili.
Meutim, nije trebalo da se brinem. Sustigli su nas kod Mejstrikta,
tvrave u Izboini koju je eta nekada drala u Gospino ime. Skrenuli smo s
puta i zali u neki umarak pripremajui se da veeramo, kad usmo neku
dreku na putu.
Glas koji je neporecivo bio Goblinov prosto je urlao: I dalje uporno
stojim pri tvrdnji da si za sve ti kriv, crvljivi i usmrdeli stvore. Pretvorio bih
ti mozak u splainu zbog toga to si me u sve to uvalio - samo da ima makar
malo mozga.
Ja kriv. Ja kriv. Bogovi! Pa on lae ak i samoga sebe. Morao sam da ga
nagovorim na njegovu roenu zamisao? Vidi, govnjivko - Mejstrikt je iza
onog tamo brda. Tu nas pamte jo bolje nego u Ruama. Pitau te samo
jednom: Kako da se tu provuemo a da nas ne prekolju? Nakon prvog talasa
olakanja koji me preplavi, batalih da trim ka putu. Okrenuh se i kazah
Tragau: Jau. ta misli, odakle im konji?" Pokuah da sve sagledam s
vedrije strane. Moda su odigrali neku partiju karata u kojoj im je polo za
rukom da ih ne uhvate kako varaju. Ako je Jednooki pustio Goblina da to
izvede." Jednooki je kada je o varanju re bio jednako nesposoban kao i
kada se radilo o svim ivim igrama na sreu. Ponekad mislim da taj ovek
prosto prieljkuje smrt.
Ti i tvoja prokleta amajlija", ciao je Goblin. Gospa ne moe da ga
nae. Ma, to je ba divno i krasno - ali ne moemo ni mi."
Moja amajlija? Moja amajlija? Pa, ko mu ju je uopte dao?
 A ko je smislio ini to su na njoj?
Ko ih je bacio? Da ujem, krastao jedna. Ajde mi to reci.
Primakoh se obodu ume. Ve su nas proli.Traga mi se pridruio, a ak
je i Zaboubica Pas doao da gleda.
Stojte, pobunjenici!", viknuh. Mrtav je prvi koji mrdne!"
Glupo, Zlogue. Zaista glupo. Njihov odgovor bee hitar i dreav. Skoro
me je ubio.
Nestadoe u blistavim oblacima, a oko mene i Tragaa pokuljae bube iz
zemlje. Bilo je tu vie vrsta tih stvorova no to sam i znao da postoje - a sve
do jedne bile su nameraene da me pojedu za veeru.
Zaboubica Pas je reao i kljocao eljustima.
Batalite vie, budale!", viknuh. To sam ja, Zloguk."
Ko je Zloguk?", Jednooki upita Goblina. Zna li nekog po imenu
Zloguk?"
Dabome da znam - ali mislim da ne bi trebalo da stanemo", odgovori
Goblin nakon to promoli glavu iz isijavanja da proveri. Zasluio je."
Nego ta", saglasi se Jednooki. Ali Traga je nevin. Ne mogu da
podesim magiju toliko fino da pogodi samo Zloguka."
Bube se vratie svom redovnom poslu. Valjda je to znailo da jedu jedne
druge. Nekako progutah srdbu i pozdravih Jednookog i Goblina, koji su na
lica natakarili izraze nevinosti i skruenosti. Dobro, da ujem ta vas
dvojica imate da kaete u svoju odbranu. Dobri su vam konji. ta mislite,
hoe li njihovi vlasnici da nas pojure zbog njih?"
ekaj malo", graknu Goblin. Nemoj da nas optuuje za...
Znam vas ja. Silazite s tih konja i doite da jedemo. Sutra emo reiti
ta emo s njima."
Okrenuo sam im lea.Traga se ve vratio logorskoj vatri. Razdelio nam
je veeru, a ja sam joj se potpuno posvetio, i dalje besan. Kraa konja bila je
glup potez, naroito ako se u obzir uzme uzbuna koju su ve digli... Gospa
svuda ima uhode. Moda joj nismo neki mnogo veliki neprijatelji, ali bolje
nema. Neko e jamano zakljuiti kako se Crna eta vratila na sever.
Zaspao sam razmiljajui o tome da se okrenemo i vratimo. Najmanja je
verovatnoa da e nas traiti na putu ka Ravnici straha - ali nisam mogao da
izdam to nareenje. Od nas previe toga zavisi - mada je moja preanja nada
da e sve biti dobro bila ozbiljno ugroena.
 Proklete neodgovorne budale.
Mora da se svojevremeno Kapetan, koji je pao kod Kleke, isto tako
oseao. Svi smo mu dali povoda za to.
Pripremih se za zlatni san, ali spavao sam nemirno i nita nisam sanjao.
Sutradan ujutru ubacio sam Goblina i Jednookog u kola, pa preko njih
nabacao sve one silne triarije koje smo smatrali neophodnim za ispunjenje
naeg zadatka. Ostavili smo konje i poterali kola pored Mejstrikta.
Zaboubica Pas trao je ispred nas, Traga je hodao pored kola, a ja sam
vozio. Goblin i Jednooki psovali su i gunali pod naslagama stvari. Straa u
postaji samo nas je pitala kuda smo namerili, i to toliko dosadnim glasom da
sam znao kako zapravo ne mare.
Ovaj kraj potinjen je jo otkad sam poslednji put tuda prolazio. Ta
postaja ne moe ni da zamisli da e nevolja i muka tu promoliti svoje rune
njuke.
Pade mi kamen sa srca, pa skrenuli na put to je vodio ka Veslu i Velikoj
umi iza njega.
 Poglavlje dvadeset sedmo

Veslo

oe li ovo vreme ve jednom da popusti?", jadikovao je

Jednooki. Vuemo se ve nedelju dana ka severu i svakodnevno smo rtve
pljuskova. Putevi su bili veoma loi, a sve je govorilo u prilog tome da e
biti jo gori. Razgovarajui usput sa seljacima, saznao sam da je takvo vreme
ve godinama uobiajena pojava. Zbog toga je bilo teko dopremiti useve do
grada, i - da sve bude jo gore - bili su veliki izgledi da e ih spopasti plesan.
U Veslu je ve izbila epidemija nastala zbog zaraene rai. Bilo je i mnogo
bubadije - naroito komaraca.
Zime su bile blae no kada smo bili smeteni u tom kraju, mada je bilo
neuobiajeno mnogo kie i snega. Blaga zima nije dobar preduslov za
suzbijanje tetoina. Sa druge strane, broj divljai se smanjio jer nije mogla
da doe do hrane zbog dubokih snegova.
Ciklusi. Sve je u ciklusima, uveravali su me stari. Loe zime nastupaju
odmah nakon prolaska Velike komete. Ali ak su i oni mislili da je ovo
ciklus meu ciklusima.
Dananje vreme ve je najupeatljivije u istoriji.
Deljenje", kaza Goblin - a pri tome nije mislio na karte. Ta tvrava, koju
je eta davno preotela od pobunjenika, vrebala je pred nama. Put se ravao
tano pod njenim natmurenim bedemima. Bio sam uznemiren, kao i uvek
kada smo prolazili blizu carske utvrde - ali ovog puta za time nije bilo
potrebe. Gospa je bila toliko samouverena kada je o Forsbcrgu re da je
velika tvrava bila bez opsade. Zapravo, kada sam se poblie zagledao,
uinila mi se nekako krezuba. Njeni susedi krali su je komad po komad, to
je bio obiaj svih seljaka irom sveta. Pretpostavljam da je to bilo sve to su
imali u zamenu za porez to ga plaaju dravi, mada e morati pokolenjima
da ekaju da bi tako neto uiarili.
Sutra smo u Veslu, kazah kad sidosmo s kola pred jednom gostionicom
nekoliko milja nakon Deljenja. Gledajte da ovaj put ne bude zajebancija.
Jeste li me uli?"
Jednooki je imao dovoljno obraza da deluje skrueno, ali Goblin je bio
spreman da se svaa.
Samo ti nastavi", kazah mu, pa u rei Tragau da te izmlati i zavee.
Nismo doli ovde da se igramo."
ivot je igra, Zlogue", ree Jednooki. Preozbiljno ga shvata."
Meutim, pazio je ta radi, i te noi i narednog dana, kada smo uli u Veslo.
Naao sam smetaj dobrano van kraja u kojem smo ranije boravili.
Krma je opsluivala sitne trgovce i putnike. Nikome nismo zapali za oko.
Traga i ja smo pomno motrili na Goblina i Jednookog, ali njima izgleda nije
bilo stalo do glupiranja.
Sutradan pooh da potraim kovaa po imenu Pesak. Traga je poao da
mi pravi drutvo, a Goblin i Jednooki su ostali u gostionici, sputani
najuasnijim pretnjama kojih sam mogao da se setim.
Peskovu kovanicu smo lako pronali. Dugo se bavio tim zanatom i bio
je dobro poznat. Sledili smo uputstva koja su nas vodila kroz dobro poznate
ulice. eta je tu mnogo toga prevalila preko glave.
Dok smo etali, priao sam Tragau o njima. Od tada je mnogo zgrada
podignuto iz temelja", primetio sam. Gadno smo razruili ovaj grad."
aboubica Pas iao je ispred nas, to je esto radio u poslednje vreme.
Odjednom stade, sumnjiavo se osvrnu, naini nekoliko oklevajuih koraka,
pa lee potrbuke. Nevolja", ree Traga.
Kakva?" Nita nije bilo oevidno.
Ne znam. On ne ume da pria. Samo se ponaa kao da valja motriti na
nevolju."
Dobro. Nita nas ne kota da budemo oprezni." Svratismo u jednu
radnju u kojoj se prodavala i popravljala konjska sprema. Traga je trtljao
kako mu treba sedlo za lov na krupnu divlja, a ja sam stajao u dovratku i
posmatro ta se deava na ulici."
Nisam video nita neobino. Ljudi su se bavili svakodnevnim poslovima,
ali nakon nekog vremena primetih da niko ne zalazi u Peskovu kovanicu i da
se iz nje ne uju zvuci koji prate kovaki zanat - a on je navodno imao itav
vod egrta i kalfi.
Hej, vlasnie, ta se desilo s onim tamo kovaem? Kada smo poslednji
put boravili ovde, zavrio nam je neki posao. Sada izgleda kao da je
kovanica prazna."
Desili su se sivci." Izgledao je kao da mu je nelagodno. Sivci su bili
carska vojska. Vojnici na severu bili su odeveni u sivo. Budala nije nauila
da gleda svoja posla. Bio je deo pobune."
Ba teta. Bio je to dobar kova. Zato se obian svet uopte mea u
politiku? Ljudi kao to smo ti i ja imamo dovoljno muka samo da preivimo."
Vala ba, brate." Sara odmahnu glavom. Da ti kaem, ako ti treba
neto u kovanici - idi negde drugde. Sivci se motaju tu okolo i hvataju
svakog ko se priblii."
Otprilike u tom trenutku jedan carski vojnik obie kovanicu i zae u
konjuarnicu. Vraki nespretno", primetih. I sirovo."
Sara me pogleda ispod oka, ali Traga dobro pokri moj ispad odvukavi
ga da priaju o poslu. Rekao bih da i nije glup koliko izgleda. Moda se
samo ne snalazi u drutvu.
Kada smo otili, nakon to je Traga izrazio elju da razmisli o saraevoj
ponudi, upita me: ta sad?"
Mogli bismo da dovedemo Goblina i Jednookog kad padne mrak,
posluimo se njihovim inima snevanja, upadnemo unutra i vidimo ta ve
ima da se vidi. Ali ne izgleda mi ba verovatno da je carska vojska tu
ostavila ita zanimljivo. Mogli bismo da pokuamo da saznamo ta su uradili
s Peskom, pa da nekako stupimo u dodir s njim - ili bismo mogli da
nastavimo ka Zemlji humki."
To mi zvui najbezbednije."
Sa druge strane, neemo znati u ta se uputamo. To to je Pesak
uhvaen svata moe da znai. Bolje da popriamo s onom dvojicom i da
razmotrimo ta nam valja initi."
Traga proguna: A koliko e proi pre no to onaj sara postane
sumnjiav? Sto vie bude razmiljao, to e pre shvatiti da nas je zapravo
kova zanimao."
Moda. Neu da razbijam glavu oko toga."
Veslo je isto kao i svaki vei grad: zakrenih ulica i prepun raznih arenih
laza. Dobro sam shvatao kako su Rue zavele Goblina i Jednookog.
Poslednji vei grad u kojem se eta usudila da boravi bio je Odak - pre est
godina. Otada su za nas usledila teka vremena i boravak u selima i sitnim
varoima. I ja sam se borio sa iskuenjem. Znao sam za neka veoma
zanimljiva mesta u Veslu.
Traga me je drao na pravom putu. Nikada nisam upoznao oveka kojeg
su zamke to mame mukarce zanimale manje od njega.
Goblin je mislio da bi trebalo da uspavamo vojnike i da ih ispitamo.
Jednooki je hteo da beimo iz grada. Njihova meusobna podrka isparila je
kao lanjski sneg.
Logino bi bilo, kazah, da nou postavljaju jau strau, ali ako vas
sada odvedemo tamo - neko e vas zaelo prepoznati."
Onda nai onog matorog koji je doneo prvo pismo", odvrati Goblin.
Dobra zamisao. Ali razmisli malo o tome. Ukoliko se povedcmo
pretpostavkom da ga je srea savreno posluila, i dalje je daleko odavde.
On, za razliku od nas, ne leti.. Nema nam druge no da se gubimo odavde.
Poivanio sam od Vesla." Previe je tu iskuenja i preveliki su izgledi da e
nas prepoznati. I jednostavno - previe je ljudi. Omililo mi se samovanje u
Ravnici.
Goblin je hteo da se raspravlja. uo je da su putevi severno od Vesla u
uasnom stanju.
Znam", odvratih. A takoe znam da vojska pravi nov put ka Zemlji
humki i da su ga prosekli dovoljno severno da ga sada i trgovci koriste."
Vie nije bilo raspravljanja. Zeleli su da pobegnu odatle koliko i ja. Sada
je jedino Traga izgleda bio nevoljan, a on je prvi rekao kako je najbolje da
idemo.
 Poglavlje dvadeset osmo

Ka Zemlji humki

remenske prilike u Veslu uopte nisu bile uzbudljive.

Kada smo zali dalje na sever, vreme se pretvorilo u istu bedu, mada su
carski graditelji dali sve od sebe da umski put osposobe za saobraaj. Vei
deo puta sastojao se od povezanih balvana premazanih katranom, a tamo gde
je sneg bio nepodnoljiv bile su postavljene platnene strehe.
Izvanredan pejza", kaza Jednooki.
Hm. Otkako je Gospa trijumfovala kod Klele, navodno vie nije bilo
nikakvog razloga za zabrinutost u vezi s Dominatorom. Meni je sve to liilo
na preveliki napor da bi se odravao samo jedan put.
Novi drum prolazio je mnogo milja zapadnije od starog jer je Velika
tragina reka skrenula iz korita i nastavila da skree. Put od Vesla do Zemlje
humki sada je bio petnaest milja dui, a poslednjih etrdeset pet nije bilo u
potpunosti dovreno. Tu poslednju deonicu preli smo s velikom mukom.
Povremeno bismo sreli ponekog trgovca koji je putovao ka jugu. Svi su
samo odmahivali glavom i govorili nam kako zalud gubimo vreme. Bogatstvo
je isparilo. Plemena su krznae dovela do istrebljenja.
Traga je bio obuzet mislima otkako smo izali iz Vesla. Nisam mogao iz
njega da izvuem zato. Moda je sujeverje razlog. Zemlja humki u niim
slojevima forsberkog stanovnitva i dalje budi veliki strah. Dominator je
strailo kojim majke plae decu. Iako ga nema ve etiri stotine godina,
njegov peat i dalje je vidljiv i neporeciv.
Trebalo nam je nedelju dana da preemo poslednjih etrdeset pet milja.
Sve sam vie brinuo zbog vremena. Moda se neemo vratiti kui pre zime.
 Tek to smo izali iz ume na istinu kod Zemlje humki, kad zauzdah
zapregu. Promenila se.
Goblin i Jednooki izmilee iza mene. Bljak", ciknu Goblin. Dabome da
jeste."
Skoro da je izgledala naputeno. Pretvorila se u movaru, a videle su se
samo najvie take. Kada smo poslednji put tu boravili, itava horda carskih
slugu i vojnika istila je, popravljala i prouavala, praena neumornom
grajom i vrevom.
Vladala je skoro potpuna tiina. To me je muilo znatno vie od
zaputenog stanja u kojem se Zemlja humki nalazila. Stalna tiha kia pod
mranim i tmurnim nebom. Hladnoa. I tiina.
Putu od balvana tu je bio kraj. Poterah zapregu napred. Dok nismo uli u
grad, zgrade su sada uglavnom bile oronule, nismo videli ni ive due. Neko
viknu: Stoj i predstavi se.
Stadoh. A gde si?"
Zaboubica Pas, neto radoznaliji nego obino, otra do jedne zaputene
graevine i stade da njuka. Jedan namrgoeni straar izae na kiu. Evo
me.
O. Uplaio si me. Zovem se Svear. Od Sveara, Kovaa, Kovaa,
Krojaa i sinova. Trgovci smo."
Je li? A ko su ti ostali?"
Ovde su Kova i Kroja. To je Traga. Radi za nas. Mi smo iz Rua.
Guli smo da je put na sever ponovo otvoren."
E, sad znate da nije", nasmeja se on. Kasnije sam saznao da je bio dobro
raspoloen zbog vremena. Bio je to lep dan za Zemlju humki.
Kakav je postupak?", upitah. Gde da se smestimo?"
Jedino u Plavom visuljku. Bie im drago da vide muterije. Smestite se,
pa se sutra javite u tab."
Dabome. Gde je Plavi visuljak?"
Objasni mi, a ja ibnuh uzdama. Kola krenue. Izgleda mi ba preterano
oputeno", kazah.
A gde e da bei?", odvrati Jednooki. Znaju da smo ovde. Samo je
jedan izlaz odavde. Ako ne igramo po njihovim pravilima, zamandale kapije."
U tom mestu zaista je vladao takav oseaj.
Takoe je vladao oseaj istovetan vremenskim prilikama. Svi su bili
utueni i pokunjeni. Osmeh je bio prava retkost, a i tada uglavnom na licima
trgovaca.
Konjuar u Plavom visuljku nije pitao kako se zovemo, ve je traio da
platimo unapred. Ostali trgovci uopte nisu obraali panju na nas, mada je
trgovina krznom tradicionalno bila monopol trgovaca iz Vesla.
Sutradan je nekoliko metana dolo da pogleda ta imamo u ponudi. Kola
su bila puna robe za koju sam uo da e se dobro prodavati, ali slabo nam je
ilo. Samo je estoko pie bilo primamljivo. Pitao sam kako da stupim u
dodir s plemenima.
eka, a oni dou kad dou.
Kada sam zavrio s time, otiao sam do glavnog taba Strae. Nimalo se
nije promenio, mada je kasarna oko njega delovala zaputenije.
Prvi ovek na kojeg sam naiao bio je onaj to sam ga odranije pamtio. S
njime sam imao posla. Zovem se Svear, kazah. Od Sveara, Kovaa,
Kovaa, Krojaa i sinova, iz Rua. Trgovci smo. Reeno mi je da se ovde
javim.
udno me je pogledao, kao da mu neto ne da mira. Neega se prisetio.
Nisam hteo da mu dodijavam kao kvaran zub. Moda e me se i setiti. Ovde
je bilo dosta drugaije kada sam sluio vojsku."
Otilo je sve do avola", gunajui mi odgovori. U tri lepe. Svakog
dana je sve gore. A misli li da neko mari za to? Istrunuemo ovde. Koliko
ima ljudi u tvojoj druini?"
etvorica. I jedan pas."
Pogrean potez. On se namrti. Uopte nije imao smisla za duhovitost.
Imena?"
Svear. Jedan Kova, Kroja, Traga. On radi za nas. I Zaboubica Pas.
Njega mora da zove punim imenom, ili se naljuti."
Ti si ba neki smean ovek, je li?"
Hej, nemoj da se ljuti, ali ovom mestu je oajniki potrebno malo
sunca."
Dabome. Ume li da ita?"
Klimnuh.
Pravila su postavljena eno tamo. Ima dva izbora: Potuj ih - ili umri.
Sandue!"
Jedan vojnik izae iz zadnje prostorije. Da, narednie?
 Novi trgovac. Idi da ga proveri. Svearu, jeste li odseli u Plavom
visuljku?"
Jesmo. Spisak pravila uopte se nije promenio. Zapravo, bila je to i ista
ona hartija koju sam pamtio. Toliko je izbledela da je bila skoro neitljiva. U
osnovi, pisalo je: Nemoj da se petlja oko Zemlje humki. Ako proba,
ubiemo te - i to stvarno. Gospodine?", kaza vojnik. Jeste li spremni?"
Spreman sam."
Vratili smo se u Plavi visuljak. Vojnik je pregledao nae stvari.
Zainteresovali su ga samo moj luk i injenica da smo dobro naoruani.
emu toliko oruja?"
uli smo prie o nevoljama s plemenima."
Mora da su prenaglaene. Samo su krali." Goblin i Jednooki nisu na
sebe privukli neku naroitu panju. Bilo mi je veoma drago zbog toga.
Proitali ste pravila. Drite ih se."
Znam ih odranije", odvratih. Ovde sam odsluio vojsku."
On me pogleda ispod oka, klimnu glavom i ode. Svima nam pade kamen
sa srca. Goblin razvrgnu ini skrivanja sa opreme koju su on i Jednooki
poneli. Prazan ugao iza Tragaa ispuni se krem.
A ta emo ako se odmah vrati?", pobunih se. Nije nam pametno da
ini traju due no to je ba neophodno", odvrati Jednooki. Moda u blizini
ima nekog ko moe da ih primeti."
Dabome." Odkrinuh kapke onog jednog prozora u naoj sobi. Sarke
zakripae. Mast", predloih i pogledah grad. Bili smo na treem spratu
najvie zgrade van kasarne. Video sam Bomancovu kuu. Ljudi, pogledajte
ovo." Oni pogledae. Ba je u dobrom stanju, zar ne?" Kada smo je
poslednji put videli,bilaje zrela za ruenje. Zbog sujeverja i straha niko nije
iveo u njoj. Prisetih se kako sam nekoliko puta tumarao po njoj. Tragau,
ta kae na etnju?"
Kako tebi odgovara."
Zapitah se da li on moda ovde ima nekog neprijatelja. Oseau se bolje
ako mi bude pravio drutvo." On opasa ma i izaosmo na ulicu - ako se ta
gomila blata tako mogla nazvati. Put od balvana vodio je samo do kasarne, s
jednim ogrankom do Plavog visuljka. Sem toga, na raspolaganju su nam bili
drveni plonici.
Pretvarali smo se da razgledamo. Priao sam Tragau o svom poslednjem
boravku tu, a veina mojih pria bila je skoro istinita. Pokuavao sam da
oponaam veselog i glasnog stranca. Zapitah se da li samo traim vreme, jer
primetih da ama ba nikoga nije zanimalo ta imam da kaem.
Bomancova kua bila je obnovljena - i to s ljubavlju. Meutim, izgleda
da u njoj nije bilo nikoga, a nije mi se uinilo ni da je pod straom - niti
pretvorena u spomenik. Zanimljivo. Za veerom sam naeg gostioniara
priupitao o njoj. Ve me je oacovao kao budalu to ali za mladou. Kaza
nam: Pre nekih pet godina tu se uselio jedan matori samac. Bogalj. Obavlja
sitne poslove za Strau. Sredio je kuu u slobodno vreme.
Pa ta je s njim?
Pre nekog vremena pogodila ga je kap. Nali su ga jo ivog, ali potpuno
nepokretnog. Odneli su ga u kasarnu. Koliko ja znam, jo je tamo. Hrane ga
kao nedonoe. Trebalo bi da pitate onog klinca to je doao da vas proveri.
On i Vranac su bili prijatelji."
Vranac, je li? Hvala. Jo jedan vr.
Hajde, Zlogue", tiho mi ree Jednooki. Batali vie to pivo. Ovaj ga
sam pravi. Odvratno je.
Bio je u pravu, ali ja sam se spremao za naporno promiljanje.
Morali smo da se uvuemo u tu kuu. To je znailo da emo morati da se
uunjamo nou, sluei se arobnjakim umeem. A takoe i da e to biti na
najvei rizik, jo otkako su Goblin i Jednooki poblesavili u Ruama.
Jednooki upita Goblina: Misli li da nas eka sablast?"
Goblin se obliznu. Moram da pogledam."
ta je sad?", upitah.
Morau da vidim tog oveka da bih se uverio, Zlogue, ali ono to se
desilo tom Vrancu nimalo mi ne zvui kao kap."
Goblin klimnu. Zvui mi kao da je izaao iz tela i ostao napolju."
Moda moemo da sredimo da ga vidimo. A ta je s kuom?"
Najpre se moramo uveriti da je ne opsedaju sablasti, kao na primer
Bomancov duh."
Takve prie nimalo mi nisu godile. Ne verujem u duhove - ili ne elim.
Ako je uhvaen ili izvuen iz tela, ovek mora da se zapita kako i zato.
Mora se u obzir uzeti i injenica da je to mesto gde je Bomanc iveo. Neto
preostalo iz njegovog vremena moglo je da pogodi tog Vranca - a moglo bi i
nama da doe glave ako se ne pripazimo."
 Komplikacije", progunah. Uvek komplikacije."
Goblin se zacereka.
Bolje pazi ta radi", kazah mu. Ili u te prodati na meru."
Sat vremena kasnije razduvala se uasna oluja. Zavijala je i tukla
gostionicu. Krov je popustio pod bujicom vode s nebesa. Kada sam to
prijavio, na domain je prasnuo - ali ne na mene. Izgleda da pod trenutnim
uslovima nije bilo ni najmanje lako izvesti popravke koje su bile neophodne
da gostionica ne bi u potpunosti propala.
Najgore je ostavljanje ogreva za zimu", alio se. Ne moe da stoji
napolju. Ili ga zatrpa sneg, ili se toliko natopi vodom da ne moe da se
prosui. Za mesec dana ova gostionica bie puna od poda do plafona. Ako
nita drugo, tako je lake za zagrevanje."
Negde oko ponoi, nakon smene strae i taman kad se drugoj smeni
prispavalo od dosade, iskradosmo se napolje. Goblin se postarao da svi u
gostionici vrsto spavaju.
aboubica Pas potra napred traei svedoke. Naao je samo jednog, a
Goblin se pobrinuo i za njega. Po takvoj noi nikome nije bilo do izlaenja iz
kue - pa ni meni.
Pazite da niko ne vidi nikakvo svetio", kazah kad se uunjasmo unutra.
Rekao bih da je najbolje da ponemo od sprata."
A ja bih rekao", odvrati Jednooki, da bi najbolje bilo da najpre
proverimo ima li kakvih sablasti ili zamki."
Pogledah prema vratima. Nisam ni pomislio na to pre no to sam ih
otvorio.
 Poglavlje dvadeset deveto

Zemlja humki, kada?

ukovnikje pozvao Sanduka na razgovor. Ovaj je drhtao

pred Slatkievim stolom. Valja odgovoriti na neka pitanja, mome", kaza mu
Slatki. Poni tako to e mi rei ta zna o Vrancu."
Sanduk proguta pljuvaku. Da, gospodine." Onda poe da pria. A jo
vie je ispriao kada je Slatki stao uporno da trai da mu ponovi svaku
bogovetnu re koju je izmenio s Vrancem. Ispriao je sve sem onog dela o
poruci i smotuljku u masnoj koi.
Zanimljivo", ree Slatki. Ba. Je li to sve?"
Sanduk se nelagodno promekolji. emu sve ovo, gospodine?"
Recimo da je ono to smo pronali u smotuljku veoma zanimljivo."
Gospodine?"
Izgleda da je re o dugom pismu, mada niko ne moe da ga proita.
Napisano je na jeziku koji niko ne zna. Mogue je da je re o jeziku
Draguljnih gradova. Mene zanima kome je trebalo da bude urueno? Je li
samostalno ili deo niza? Na prijatelj je u gadnoj nevolji, mome. Nagrabusio
je, samo ako se oporavi. I to gadno. Prave skitnice nikome ne piu dugaka
pisma."
Pa, gospodine, kao to rekoh, pokuavao je da pronae svoju decu. A
moda je rodom iz Opala..."
Znam. Ima posrednih dokaza koji mu idu u prilog. Moda e moi da mi
prui zadovoljavajue odgovore na ovo to me zanima kada se bude
oporavio. S druge strane, poto je ovo Zemlja humki, bilo ta neobino
smesta biva sumnjivo. Pitanje za tebe, sine - i mora da me zadovolji
odgovorom ili si ga i ti debelo nagrabusio: Zato si pokuao da sakrije
poiljku?"
Odsudni trenutak iz kojeg se nije moglo pobei. Molio se da ga taj tren
zaobie. Ali sada, suoen s njime, Sanduk je znao da njegova odanost Vrancu
nee odoleti iskuenju.
Zamolio me je da poaljem to pismo u Veslo ako mu se neto desi.
Pismo u masnoj koi."
Znai, oekivao je neku nevolju?"
Ne znam. Ne znam ta je u pismu, niti zato je eleo da ga poaljem.
Samo mi je saoptio ime - i rekao da vam kaem neto nakon to to pismo
bude urueno."
Ah?"
Ne seam se ba tanih rei, ali rekao mi je da vam kaem kako stvor u
Velikoj humci vie ne spava."
Slatki skoi sa stolice kao da ga je guja ujela. Je li? A odkud on to
zna? Nije bitno. Ime - smesta! Kome je poiljka bila upuena?"
Nekom kovau u Veslu, po imenu Pesak. Samo to znam, gospodine.
Kunem se."
Dabome." Slatki je delovao pometeno. Vrati se svojim dunostima,
mome. Reci majoru Klajfu da doe."
Da, gospodine."
Sutradan ujutru Sanduk je gledao kako major Klajf i vod vojnika jau s
nareenjem da uhapse kovaa Peska. Muila ga je uasna gria savesti. A
opet, zar je ikoga izdao? Zapravo, moda je i sam izneveren - ako se
ispostavi da je Vranac pobunjenika uhoda.
Umirio je oseaj krivice potpuno se posvetivi Vranevom negovanju i
pazei da bude ist i nahranjen.
 Poglavlje trideseto

Zemlja humki nou

oblin i Jednooki ispitali su kuu za svega nekoliko mf nuta.

Nema zamki", obznani Jednooki. Niti aveti. Ima neto starih odjeka
volebnitva, pokrivenih sveijim. Idemo na sprat."
Izvadih pare hartije. Na njemu sam povadio belekc iz pisama o
Bomancu. Poosmo uz stepenite. Goblin i Jednooki bili su toliko uvereni u
svoje nalaze da su mene pustili prvog. Jaki su mi to prijatelji.
Proverio sam je li kapak vrsto namaknut na prozor pre no to sam
dozvolio da se upali svetiljka. Onda: Radite svoj posao. Ja u da
proakam po sobi." Traga i aboubica Pas ostali su u dovratku. Prostorija
nije bila velika.
Pre no to sam otpoeo sa ozbiljnom pretragom letimino pogledah
naslove knjiga na polici. Covek je imao ba raznorodan ukus - ili je moda
sakupljao ono to je bilo jeftinije.
Nisam naao nikakve hartije.
Soba nije bila ispreturana. Jednooki, moe li da oceni da li je neko
pretraio ovu prostoriju?"
Najverovatnije ne. Zato?"
Hartije nisu ovde."
Jesi li pogledao gde je krio stvari? Kao u pismu?"
Svuda, sem na jednom mestu." U uglu je bilo jedno koplje. Kada sam ga
odvrnuo, glava je spala i videlo se da je dralje uplje. U njemu je bila karta
to se spominjala u prii. Rairismo je na sto.
 Sav se najeih.
Bio je to pravi deo istorije - karta koja je dala oblik savremenom svetu.
Iako sam slabo znao telekarski, a jo se manje razumeo u arobnjake
simbole - oseao sam mo to je tu nacrtana. Ta karta je, barem meni, zraila
neim to me je odagnalo da se teturam na granici izmeu nelagode i
istinskog straha.
Goblin i Jednooki to nisu oseali - ili im je karta jednostavno bila odve
zanimljiva. Nadvie se nad nju i stadoe da ispituju put kojim je Bomanc
doao do Gospe.
Trideset sedam godina rada, kazah.
ta?
Trebalo mu je trideset sedam godina da sakupi te podatke. Primetih
neto. ta je ovo? Koliko sam se seao prie, to nije trebalo tu da bude.
Shvatam. Na dopisnik je dodao svoje beleke."
Jednooki pogleda mene, pa kartu, a onda ponovo mene. Zatim se nagnu
nad nju i pogledom pree du iscrtanog puta. To mora da je to. Nema
drugog odgovora."
Molim?"
Znam ta se desilo."
Traga se nelagodno promekolji.
Pa?
Pokuao je da ode tamo, na jedini mogui nain - i nije uspeo da izae."
Napisao mi je kako mora neto da uradi, ali da je opasnost pregolema.
Da li je Jednooki u pravu?
Hrabar ovek.
Nije bilo hartija, sem ako nisu bile skrivene bolje no to sam mislio. Daje
tako, naterao bih Goblina i Jednookog da ih potrae svojim inima. Naredio
sam im da smotaju kartu i da je vrate u dralje, pa onda rekao: Spreman sam
da prihvatim predloge ta da radimo."
U vezi sa im?", ciknu Goblin.
U vezi s time kako da izbavimo ovog oveka iz aka Vene strae - i
kako da mu vratimo duu u telo da bismo mogli da ga ispitamo. Eto, u vezi s
tim."
Nisu bili oduevljeni. Jednooki kaza: Neko e morati da ode tamo i vidi
ta je polo po zlu, pa onda da ga izbavi i izvede napolje."
 Razumem." I to predobro. Pre no to to budemo uinili, moraemo da se
dokopamo njegovog ivog tela. Pretraite kuu. Pogledajte da li je neto
sakriveno."
Trebalo im je pola sata. Ja sam pogubio sve ivce. Predugo traje,
predugo traje", ponavljao sam. Nisu obraali panju na mene.
Jedini plod njihove pretrage bio je komadi veoma stare hartije, na kojem
je bio napisan klju ifre. Zapravo, i nije bio skriven, ve samo presavijen i
gurnut u jednu knjigu. Stavih ga u dep. Moda se moe primeniti na one
hartije u Rupi.
Izaosmo i vratismo se u Plavi visuljak a da nas niko nije primetio. Svi
odahnusmo kada uosmo u sobu.
ta emo sad?, upita Goblin.
Da odspavamo. Sutra emo poeti da brinemo." Naravno, debelo sam
greio. Mene su brige ve morile.
Sa svakim korakom bivalo je sve zamrenije.
 Poglavlje trideset prvo

No u Zemlji humki

romovi i munje nastavie da enlue. Jeka i odblesci

prolazili su kroz zidove kao da su od hartije. Spavao sam nemirno poto sam
sve ivce pokidao. Ostali su spavali kao zaklani. Zato nisam mogao i ja?
Otpoelo je kao iak u krajiku oka, varnica zlatnog svetla. Varnica se
umnogostrui. Dolo mi je da skoim i zavalim ljagu Goblinu ili Jednookom
i da im kaem kako su nepatvoreni laovi. Amajlija je trebalo da me
sakrije...
Najslabaniji, avetinjski apat, kao jeka usamljene aveti niz dugu ledenu
pilju: Vidaru. Gde si?
Nisam odgovarao. Dolo mi je da namaknem ebe preko glave, ali nisam
mogao ni da mrdnem.
I dalje je bila razlivena, treperava i nesigurna. Moda je zaista imala
muke da me uoi. Kada joj lice na tren postade opipljivo, nije pogledala u
mom smeru. Kao da bee slepa.
Napustio si Ravnicu straha, izusti dalekim glasom. Negde si na
severu. Ostavio si za sobom irok trag. Budalasto se ponaa, prijatelju moj.
Nai u te - zar ne shvata? Ne moe da se sakrije. ak je i praznina
vidljiva."
Nije imala predstavu gde sam. Bio sam pametan to nisam odgovarao.
Htela je da se odam.
Moje strpljenje nije beskrajno, Zlogue, ali i dalje moe da doe u
Kulu. Samo gledaj da to bude ubrzo. Tvojoj Beloj Rui nije preostalo jo
mnogo vremena."
Naposletku mi poe za rukom da navuem ebe do brade. Na ta li sam
samo liio... Kad se osvrnem na taj trenutak, moram priznati da sam samom
sebi bio smean. Kao malo dete to se plai duhova.
Sjaj polako izblede, a sa njim ode i usplahirenost koja me je muila sve
vreme otkako smo se vratili iz Bomancove kue.
Kada se naposletku smirih, pogledah Zaboubicu Psa i primetih odblesak
munje u njegovom oku.
Tako znai. Prvi put imam svedoka za jednu od njenih poseta - i to
dukelu.
Mislim da mi niko nikada nije poverovao za njih, samo to su se moji
izvetaji uvek pokazali kao istiniti.
Zaspah.
Goblin me probudi. Doruak."
Jeli smo pa smo izali da se pretvaramo kako traimo trite za svoju
robu ili dugorone veze za budue tovare. Posao nije iao dobro, izuzev to
nam je na domain ponudio da redovno kupuje estoko pie. Vladala je
velika potranja meu Venom straom. Vojnici nisu imali ta drugo da rade
nego da piju.
Ruak. Dok smo jeli i pribirali misli za predstojee pregovore, vojnici
uoe u gostionicu i zapitae gazdu da li je neko od njegovih gostiju sino
izlazio. Dobri stari gostioniar smesta je odbacio tu mogunost. Odmah je
kazao kako niko ne spava lake od njega i kako bi znao da je neko dolazio ili
odlazio.
To je vojnicima bilo sasvim dovoljno, pa odoe.
ta to bi?, upitah kada gostioniar sledei put proe pored nas.
Nekoje sino provalio u Vranevu kuu, kaza, pa me sumnjiavo
pogleda. Setio se ostalih pitanja. Moja greka.
Ba udno", primetih. Zato bi to neko uradio?"
Da, zato?" Vratio se svom poslu, ali i dalje je bio zamiljen.
A bogami i ja sam se zamislio. Kako li su otkrili nau posctu? Dobro smo
pazili da ne ostavimo nikakav trag za sobom.
I Goblin i Jednooki su bili uznemireni. Jedino Traga nije. Njemu je bilo
nelagodno iskljuivo jer je tu, blizu Zemlje humki.
ta emo?", upitah. Opkoljeni smo i brojano nadjaani - a moda smo
sada i osumnjieni. Kako da se dokopamo tog Vranca?"
To nam nije neka velika muka", odgovori Jednooki. Prava potekoa
krije se u tome kako emo da pobegnemo kad to uradimo. Kad bismo mogli
da pozovemo vetrokita tano na vreme..."
Kai mi zato nam to nije teko." V.
Usred noi odemo u kasarnu, bacimo ini snevanja, zgrabimo naeg
oveka i njegove hartije, prizovemo njegov duh nazad i izvedemo ga iz
kasarne. Ali ta onda? Je li, Zlogue? ta onda?"
Gde da beimo?", mislio sam se. I kako?"
Na to pitanje samo je jedan odgovor", ubaci se Traga. Suma. Straa
nee moi da nas pronae u umi. Kad bismo mogli da preemo Veliku
tragnu reku, nali bismo se na sigurnom. Nemaju dovoljno ljudstva da bi se
uputali u poteru za nama."
Poeh da grizem nokte. Tragaeva zamisao mogla bi da urodi plodom.
Pretpostavljao sam da je umu i plemena poznavao dovoljno dobro da bismo
mogli da preivimo - i to sa bolesnikom na grbai. Ali to je samo vodilo do
novih muka.
I dalje nas je od Ravnice straha delilo hiljadu milja, a carstvo bi bilo
uzbunjeno. ekajte ovde", kazah svima i odoh.
Pourih do carske kasarne, uoh u kancelariju u kojoj sam ranije bio,
otresoh kiu sa sebe i stadoh da traim pogledom kartu na zidu. Tada mi
prie klinac koji nas je proveravao. Mogu li nekako da vam pomognem?"
Ne bih rekao. Samo hou da pogledam kartu. Je li precizna?"
Vie nije. Reka se pomerila za vie od milje u ovom pravcu, a veina
rene doline vie nije pod umom. Sve je isprano."
Hrnrn." Stadoh da premeravam kartu prstima, ocenjujui razdaljine.
A zato vas to zanima?"
Zbog posla", slagah. uo sam da bismo mogli da stupimo u dodir s
jednim od veih plemena kod nekih Orlujskih stena."
To je etrdeset pet milja odavde. Ne biste se lepo proveli. Jednostavno
bi vas ubili i oteli vam tovar. Ne napadaju Strau i prolaznike na putu samo
zato to smo pod Gospinom zatitom. Ali ako ova predstojea zima bude
jednako gadna kao nekoliko prethodnih -ni to ih vie nee spreavati."
Uh. Pa, red je bio da proverim tu zamisao. Tebe zovu Sanduk?"
Da. Sumnjiavo me pogleda.
 ujem da se stara o nekom...", uutah. Uopte se nije poneo kako sam
oekivao. Pa, tako se pria po gradu. Hvala na savetu." Izaoh napolje, ali
poeh da se pribojavam da sam uprskao stvar.
Ubrzo sam se uverio da i jesam.
Svega nekoliko minuta nakon mog povratka u gostionicu pojavio se i
odred vojnika kojim je zapovedao jedan major. I pre no to smo shvatili ta
se deava, pohapsie nas. Goblin i Jednooki jedva stigoe da inima sakriju
svoju opremu.
Pretvarali smo se da ne shvatamo ta se deava. Psovali smo, gunali i
moljakali. Nita nam nije vredelo. Vojnici koji su nas uhapsili bili su upueni
jo manje od nas u razloge za to. Samo su sledili nareenja.
Po gostioniarevom izrazu lica sa sigurnou sam zakljuio da nas je
prijavio kao sumnjiva lica. Pretpostavljam da je Sanduk negde pomenuo
moju posetu i da je to odnelo prevagu na nekom tasu. Bilo kako bilo, vodili
su nas u tamnicu.

Deset minuta nakon to se vrata uz tresak zalupie, pojavi se lino

zapovednik Vene strae. Kada ga videh, kamen mi pade sa srca i uzdahnuh
od olakanja.Taj ranije nije bio ovde. Bar je re o osobi koju ne poznajemo,
pa ne bi trebalo ni on nas da poznaje.
Sluei se jezikom gluvonemih, uvebali smo ta emo da priamo. Samo
Traga nije, ali Traga je izgledao kao da je izgubljen negde u samom sebi.
Nisu dopustili da ga njegova dukela prati. Pobesneo je zbog toga - i to
toliko da su se oni to su nas hapsili usrali od straha. Na tren sam pomislio
da e morati da se sukobe s njim.
Zapovednik nas odmeri, pa se predstavi: Ja sam pukovnik Slatki.
Zapovedam Venom straom." Sanduk je bojaljivo stajao iza njega. Pozvao
sam vas ovde jer ste se u izvesnoj meri ponaali neobino."
Da nismo nesvesno prekrili neko pravilo koje nije objavljeno?", upitah.
Ne, nikako. Ne, nikako. itava stvar u potpunosti je posredna. Moglo bi
se kazati da je re o pitanju neobznanjene namere."
Gospodine, ne razumem vas."
Stade da koraa tamo-amo prolazom ispred nae elije. Napred pa nazad.
Postoji jedna stara izreka o tome kako dela govore glasnije od reci. Dobio
sam prijave na vas - i to iz nekoliko izvora. Naime, prijavljeno mi je da ste
pokazali preteranu radoznalost u vezi s neim to se nikako ne dotie vaeg
posla."
Dao sam sve od sebe da izgledam zgranuto. ta je pa neobino u vezi s
propitivanjem kad je ovek u novoj sredini? Moji saradnici nikada ranije nisu
bili ovde, a godine su prole otkad sam ja poslednji put ovde boravio. Stvari
su se promenile. Sem toga, ovo je jedno od najzanimljivijih mesta u itavom
carstvu."
A i jedno od najopasnijih, trgove. Svear, je li tako? Gospodine
Svearu, ovde ste sluili vojsku. U kojoj jedinici?"
Na to sam pitanje mogao da odgovorim bez ikakvog oklevarija. Zmajeva
kresta. Pukovnik Lot. Drugi bataljon." Napokon, bio sam ovde.
Da. Najamnika brigada iz Rua. ta je pukovnik najvie voleo da
pije?"
Uf, majku mu. Bio sam obian kopljanik, pukovnie. Nisam pijanio sa
zapovednikom."
Dabome." Nastavi da koraa. Nisam mogao da ocenim da li ga je taj
odgovor zadovoljio ili ne. Zmajeva kresta nije bila jedinica koja je mnogo
upadala u oi i o kojoj se nairoko prialo, kao Crna eta. Ko ih jo kog
vraga pamti? Nakon izvesnog vremena: Morate da me razumete. Poto je
onaj stvor tamo zakopan, paranoja postaje profesionalna deformacija."
Pokaza u smeru u kojem je zaelo Velika humka, pa ljutito ode.
ta to bi?, upita Goblin.
Ne znam, a nisam siguran ni da elim da saznam. Nekako smo se uvalili
u veliku nevolju." To sam rekao zbog prislukivaa.
Goblin se povede time. Majku mu, Svearu, kazao sam ti da nije trebalo
da dolazimo ovamo. Rekao sam ti da e Veslari imati neki dogovor sa
Straom."
Tada uskoi i Jednooki. Prosto su me samleli. A za to vreme razgovarali
smo o svemu to se desilo sluei se jezikom znakova i odluili da saekamo
i vidimo ta e pukovnik uraditi.
Drugog izbora nismo ni imali.
 Poglavlje trideset drugo

Zatoeni u Zemlji humki

ilo je gadno. Daleko gore no to sam pretpostavljao. Ti

straari bili su i vie nego paranoini. Mislim, nisu imali nikakvog
nagovetaja ko smo zapravo, ali to ih nije nimalo usporavalo.
Odjednom se pojavi pola voda. Zau se zveket ispred vrata. Niko ni re
da izusti. Lica smrtno ozbiljna. Bili smo u nevolji.
Mislim da nas nee pustiti", primeti Goblin.
Napolje", kaza nam jedan narednik.
Izaosmo - svi sem Tragaa. On je samo sedeo. Pokuah sa duhovitou.
Nedostaje mu njegov pas.
Niko se ne nasmeja.
Jedan straar udari Tragaa u miicu. Ovaj se usporeno okrenu, pa
bezizraajno pogleda.
Nije trebalo to da radi", rekoh.
Umukni", odbrusi narednik. Naterajte ga da krene."
ovek koji je maloas udario Tragaa krenu da ga ponovo udari. Ali to
kao da bee lagani neni dodir. Traga prui ruku pored pesnice u pokretu,
zgrabi zapee i slomi ga. Straar vrisnu od bola, a Traga ga bezizraajno
odbaci u stranu, prativi ga pogledom. Kao da se pitao ta se to deava.
Ostali straari bili su zabezeknuti. A onda dvojica uskoie u eliju,
isukavi maeve.
Hej! Lake malo!", prodrah se. Tragau...
 I dalje izgubljen u nekoj svojoj bestragiji,Traga im ote oruje, baci ga u
ugao, pa obojicu prebi. Narednik je bio rastrzan da li da osea
strahopotovanje ili srdbu.
Pokuah da ga umilostivim. Nije ba bistar. Ne smete tako da ga
napadate. Morate polako da mu objasnite kako stvari stoje, dvaput -triput."
Ma, objasniu mu ja! Stade da alje u eliju ostatak svojih ljudi.
Neko e poginuti ako ga razbesnite." Rei su mi letele sa usana dok sam
se pitao ta je to kog vraga s Tragaem i onom njegovom prokletinjom od
dukele. im se pas negde izgubi, Traga se pretvori u morona sa ubilakim
sklonostima.
U naredniku razum nadvlada gnev. Zauzdaj ga kako zna i ume.
Krenuh da radim na tome. Znao sam da nam se u neposrednoj budunosti
ne sprema nita lepo, ako je suditi po raspoloenju tih vojnika, ali nisam se
preterano brinuo. Goblin i Jednooki mogu da izau na kraj sa svakakvim
nevoljama. Sada treba da gledamo kako da sauvamo glave na ramenima.
Zeleo sam da pregledam trojicu povreenih vojnika - ali nisam se
usuivao. Jedan pogled na Goblina i Jednookog sasvim je dovoljan da
neprijatelj vremenom shvati ko smo zapravo. Nije nimalo pametno da im
dajem jo nagovetaja. Usredsredih se na Tragaa. Kada mi je polo za
rukom da mu privuem panju, nije bilo teko da ga smirim i objasnim mu
kako idemo nekud s vojnicima.
On odgovori: Nije trebalo da me biju, Zlogue." Zvuao je kao uvreeno
dete. Namrtih se, ali straari niim ne pokazae da su prepoznali ime.
Okruie nas drei ake na balacima, izuzev onih koji su pokuavali da
svoje povreene saborce odvedu do konjskog lekara koji je Strai sluio kao
vidar. Neki su vidno izgarali od elje da se odue Tragau. Iz petnih ila sam
se trudio da ga smirim.
Mesto na koje su nas odveli nimalo me nije ohrabrilo. Bio je to memljiv
podrum ispod tabne zgrade. Liio je na nekakvu karikaturu odaje za
muenje. Valjda je njegova svrha bila da zastrai. Budui da sam imao prilike
da posmatram pravo muenje i vidim prave sprave za to, prepoznao sam da
je polovina stvari to su tu bile beskorisna ili veoma zastarela. Meutim, bilo
je i nekih sprava koje su mogle da poslue. Zgledah se sa Goblinom i
Jednookim.
Traga kaza: Ne svia mi se ovde. Hou napolje. Hou da vidim
aboubicu Psa.
Samo polako. Brzo emo izai."
Goblin se pomalo nakrivljeno iskezi, po emu je bio nadaleko uven. Da.
Ubrzo emo izai. Moda s nogama napred, ali izai emo.
Pukovnik Slatki je bio unutra. Izgleda da nije bio oduevljen time kako
smo prihvatili tu promenu okoline po njegovoj naredbi, pa ree: Hou da
porazgovaram s vama. Ranije mi se inilo da niste raspoloeni za askanje.
Da li vam ovaj smetaj vie odgovara?"
Ne ba. Ali tera oveka da se zapita je li ovo kazna to smo stali na ulj
gospodi trgovcima iz Vesla. Nisam znao da imaju blagoslov strae za
odravanje monopola na tritu."
Igre. Nema vie igrarija, gospodine Svearu. Hou istinu - i to smesta -
ili e se moji ljudi postarati za to da vam narednih nekoliko asova bude
veoma nelagodno."
Pitajte, ali mori me neka zla slutnja da neu umeti da vam odgovorim
kako elite."
Onda e to biti vaa beda."
Pogledah Goblina krajikom oka. Uronio je u nekakav zanos.
Pukovnik nastavi: Ne verujem vam da ste obini trgovci. Pitanja koja ste
postavljali kazuju da vas preterano zanima jedan ovek po imenu Vranac i
njegova kua. Neka se zna da se za Vranca sumnja da je ili pobunjenika
uhoda ili vaskrsnik. Priajte mi o njemu."
I jesam, skoro potpuno i istinito. Nikad nisam ni uo za njega pre no to
smo stigli ovde."
Mislim da mi je poverovao, ali svejedno je lagano odmahnuo glavom.
Vidite. Neete da mi poverujete ak i kada znate da govorim istinu."
Ali koliko toga govorite? To je pitanje. Bela Rua deli svoj pokret na
odeljke. Lako je mogue da niste imali nikakvu predstavu ko je Vranac a da
ste svejedno ovde doli traei upravo njega. Da nije moda pre izvesnog
vremena prestao da alje izvetaje?"
Promuuran je.
Mora da mi je lice bilo preterano bezizraajno. On klimnu kao da
potvruje sopstveno miljenje, odmeri nas pogledom i usresredi se na
Jednookog. Crnac je prilino star, zar ne?"
Iznenadilo me je to to nije vie panje obratio na boju njegove koe.
Tamnoputi ljudi veoma su retki severno od mora. Sva je prilika da pukovnik
nikada u ivotu nije video jednog takvog. Uopte nije tajna da je izvesni
matori crnac jedan od temeljaca Crne ete.
Nisam odgovorio.
Poeemo s njim. ini mi se da je za njega najmanje verovatno da e
odoleti mukama."
Traga upita: Zlogue, hoe da ih pobijem?"
Hou da zavee gubicu i stoji mirno, eto ta hou." Majku mu.
Meutim, Slatkiu je promaklo moje ime. Ili to ili sam daleko manje slavan
no to sam mislio i prezreo za izduvavanje ega.
Dodue, Slatki je izgleda bio zadivljen Trageevim samopouzdanjem.
Vodite ga na toak", ree pokazavi na Jednookog.
Jednooki se zasmeja i prui ruke ljudima koji mu prioe. Goblin se
zacereka. Njihov smeh je sve uznemirio, a ponajvie mene - jer mi je njihov
oseaj za duhovitost bio dobro poznat.
Slatki me pogleda pravo u oi. Ovo im je smeno? Zato?"
Ako se ne prepustite hiru to vas nuka na civilizovano ponaanje,
saznaete."
Bio je u iskuenju da popusti, ali na kraju zakljui da samo blefiramo.
Odvedoe Jednookog do toka. On se isceri i sam se pope. Goblin
zaskia: Trideset godina ekam da te vidim na nekoj od tih naprava. Izem ti
sreu kad e neko drugi da okree vitlo."
Videemo ko e koga da vida, konjino", odvrati Jednooki.
Njih dvojica nastavie da razmenjuju uvrede, a Traga i ja smo samo
nemo stajali. Carski vojnici bivali su sve uznemireniji time. Slatki se
oigledno pitao da li da skine Jednookog i baci mene na muke.
Privezae Jednookog, a Goblin se kretavo nasmeja i stade da cupka.
Rastegnite ga na deset stopa visine, momci", kaza. I dalje e biti kepec po
pameti."
Neko mahnu pesnicom na Goblina. Ovaj se samo malo izmae. Kada
ovek povue ruku to je potpuno promaila metu, samo blago oeavi
Goblinovu, koju je digao u odbranu, zabezeknuto je pogleda.
Na njoj se pojavi deset hiljada siunih krvavih uboda. Tvorili su
obrazac. Skoro kao tetovau. A ta tetovaa bila je u vidu dve isprepletene
zmije koje su jedna drugoj zarile onjake u ije. Ako se tako zove ono to
zmije imaju iza glave.
Skretanje panje. Naravno, prepoznao sam o emu je re. Nakon tog
prvog trenutka usredsredio sam se na Jednookog. On mi se samo isceri.
Ljudi koji su se maloas spremali da ga razapnu na toku smesta se
vratie na posao, potaknuti psovkom svog pukovnika. Videlo se da se Slatki
sada osea mnogo nelagodno. Muila ga je sumnja da je suoen s neim
krajnje neobinim, ali nije nameravao da popusti.
Kad muitelji prioe Jednookom, njegov goli trbuh se nadu i krupan,
grozan pauk izmile mu iz pupka. Isprva je bio sklupan u loptu i vukao se
sluei se samo dvema nogama, pa je tek onda ostale odmotao s tela velikog
kao pola mog palca. Pauk se skloni u stranu, pa izmile jo jedan. Prvi pohrli
Jednookom niz nogu, pravo ka oveku to je drao vitlo za koje su
arobnjakovi glenjevi bili privezani. Ovaj samo razrogai oi, pa se okrenu
svom zapovedniku.
Podrumom zavlada potpuna tiina. Mislim da su zaboravili i da diu.
Iz Jednookovog trbuha izmile jo jedan pauk, pa jo jedan. A on je svaki
put delovao sve sitnije. I lice mu se promenilo, lagano postajui nalik
paukovom, ako se ovek samo malo poblie zagleda. Veina nema petlju za
to.
Goblin se zakikota.
Okrei to vitlo!, zaurla Slatki.
ovek kod Jednookovih stopala pokua, ali prvi pauk mu skoi na ruku.
Ovaj vrisnu i stade da trese akom bacivii pauka nekud u senke.
Pukovnie", kazah to sam hladnokrvnije mogao, sada je ve dosta.
Pokuajmo da izvedemo da niko ne bude povreen."
Njih je bila itava rulja, a nas samo etvorica. Slatki je oajniki eleo
da se osloni na to, ali nekoliko njegovih ljudi ve se kriom pribliavalo
izlazu. Veina je odstupala dalje od nas. Svi su zgranuto gledali Slatkia.
Prokleti Goblin. Potpuno se prepustio svom poletu. Ciknu: ekaj malo,
Zlogue. Ovakava prilika prua se samo jednom u ivotu. Neka malo
rastegnu Jednookog."
Videh kako se Slatkieve oi ozarie svetlou shvatanja, mada on to
pokua da sakrije. Majku ti tvoju, Gobline - sad si uprskao.
Popriaemo kada se sve ovo zavri. Pukovnie, kako emo? Kao to
sada shvatate, ja sam u prednosti."
 On se odlui da bude pametan, a ne hrabar. Pusti ga, naredi oveku
najbliem Jednookom.
arobnjak je sada bio prekriven paucima. Izlazili su mu iz usta i uiju.
Ponet zanosom, stvarao ih je to je mogao upeatljivije. Bilo je tu lovaca,
skakaa i tkaa. Svi su bili krupni i ogavni. Slatkievi ljudi odbie da mu se
priblie.
Kazah Tragau: Stani u dovratak. Ne daj nikome da izae." To je bez
muke shvatio. Oslobodih Jednookog, sve vreme podseajui sebe da su
pauci samo priine.
I to kakve priine. Oseao sam dodir tih malih napasti po koi...
Odjednom shvatih da Jednookove legije mariraju na Goblina. Majku mu,
Jednooki! Odrasti vie!" Kopile nije bilo zadovoljno time to je izblefirao
carske vojnike, ve je morao i sa Goblinom da se igra. Munjevito se okrenuh
ka Goblinu. Uini li ita to e te umeati u ovo, postarau se da nikad
vie ne izae iz Rupe. Pukovnie Slatkiu, moram rei da nisam uivao u
vaem gostoprimstvu. Da li biste vi i vai ljudi bili ljubazni da preete ovde?
Mi emo sada da krenemo."
Slatki nevoljno mahnu rukom, ali polovina njegovih vojnika odbi i da
mrdne prema paucima. Jednooki, nema vie igrarija. Dolo je vreme da
spaavamo glave na ramenima. Hoe li vie da batali?"
Jednooki mahnu, a njegovi osmonogi vojnici pohrlie u seni iza toka za
muenje, gde nestadoe u onaj mahniti bezdan iz kojeg takvi stvorovi
izranjaju. Jednooki nadmeno prie Tragau. Sada mu se diglo perje.
Sedmicama emo sluati o tome kako nas je spasao ako se noas izvuemo
itavi.
Poterah Goblina, pa im se i ja pridruih. Kazah Goblinu i Jednookom: Iz
ove sobe da se ni zvuk nije uo, a ta vrata zapeatite kao da su deo zida.
Onda hou da saznam gde je taj Vranac."
Jata", kaza Jednooki, pa sa sjajem u oku dodade: Vidimo se,
pukovnie. Bilo je zabavno."
Slatki se nije ni trudio da preti. Pametan ovek.
arobnjacima je bilo potrebno itavih deset minuta da srede sobu, to se
meni uinilo neobino dugo. Postao sam blago sumnjiav, ali zaboravio sam
na to kada mi rekoe da su zavrili i da je ovek kojeg traimo u oblinjoj
zgradi.
 Trebalo je da sluam svoje sumnje.
Pet minuta kasnije stajali smo u dovratku zgrade u kojoj je navodno
Vranac. Stigli smo bez ikakvih potekoa. Samo trenutak, Zlogue, kaza
Jednooki. Okrenu se ka zgradi iz koje doosmo, pa pucnu prstima.
Prokletinja se urui.
Kopile jedno, proaptah. Zato si to uradio?"
Sada vie niko ne zna ko smo zapravo."
A ko je kriv za to to su znali?"
I toj je zmiji odseena glava. Sada e nastupiti tolika pometnja da
moemo da odetamo i sa Gospinim nakitom, samo ako hoemo."
Je li?" Zaelo ima ljudi koji znaju da smo privedeni. Bie im udno ako
nas vide kako se etamo. Reci mi, genije, jesi li naao gde su hartije to su
mi potrebne pre no to si sruio tu zgradu? Ako su tamo, ti e da ih
iskopava."
On se zgranu.
Da.To sam i oekivao, jer takva me zlehuda srea prati - a i Jednooki je
takav ovek. Nikada ne promisli do kraja o svojim postupcima.
Najpre da se pobrinemo za Vranca", kazah. Unutra."
im se progurasmo kroz vrata, naletesmo na Sanduka, koji je izlazio da
vidi kakva je to larma.
 Poglavlje trideset tree

Nestali ovek

dravo, ovo, kaza Jednooki arivi prst vojniku u grudi,

nateravi ga tako da ustukne. Dabome, to smo mi - tvoji stari drugari.
Traga je iza mene gledao preko dvorita. tabna zgrada potpuno se
sruila. Plamen je palacao i buktao iz njene unutranjosti. Zaboubica Pas
trkom obie ruevinu.
Vidi ti to", gurnuh Goblina da mu skrenem panju. Pa on tri. Okrenuh
se Sanduku. Pokai nam gde je tvoj prijatelj Vranac.
Nije hteo.
Veruj mi, nije ti pametno da se raspravlja s nama. Nismo raspoloeni.
Mrdaj da te ne zgazimo."
Dvorite ubrzo poe da se puni uzbuenim vojnicima. Niko nas nije
primetio. Zaboubica Pas dotra do nas, onjui Tragaeve listove i zarea.
Tragaevo lice prosto se ozari.
Nagurasmo se iza Sanduka. Vodi nas do Vranca", podsetih ga.
On nas povede do jedne sobe u kojoj je fenjer bacao svetlost na oveka u
krevetu, uukanog u ebad. Sanduk pojaa svetiljku.
Uf, majku mu, promrmljah, pa se skljokah na ivicu kreveta. Nije
mogue. Jednooki?" Ali Jednooki je bio izgubljen u nekoj drugoj vaseljeni.
Samo je zabezeknuto stajao - ba kao Goblin.
Goblin naposletku ciknu: Ali on je mrtav. Poginuo je pre est godina."
Vranac je zapravo Gavran, ovek koji je odigrao onako veliku ulogu u
prolosti Crne ete. Gavran, koji je Milu uputio stazama kojima sada hodi.
 ak sam i ja bio ubeen da je mrtav, a nagonski sam bio sumnjiav kada
se radilo o Gavranu. I ranije je pokuao da izvede istu varku.
Devet ivota", primeti Jednooki.
Trebalo je da pretpostavim kad smo prvi put uli za ime Vranac",
odvratih.
ta?
To je ala. Njegova sorta. Vranac. Vrana. Galov. Gavran. Sve se to
svodi na isto, zar ne? Mahao nam je time ispred nosa.
Pogled na njega obasjao je svetlou misterije koje su me godinama
muile. Sada sam shvatio zato one hartije koje sam spasao nikako nisu
imale smisla. Sklonio je kljune delove pre no to je izlairao sopstvenu
smrt.
Ovog puta ni Mila nije znala", mislio sam se. Lagano stadoh da se
vraam sebi iz stanja zabezeknutosti. Prisetih se kako sam nekoliko puta
nakon to su pisma poela da pristiu bio na ivici sumnje da je zapravo iv.
Odjednom itav niz pitanja izroni na povrinu. Mila nije znala. Zato ne?
To nije liilo na Gavrana. Dalje, zato ju je onako prepustio nama na milost i
nemilost kada je onoliko dugo pokuavao da je dri podalje od nas?
Tu se neto krilo ispod povrine. Gavran nije samo odjurio da bi akao
po Zemlji humki. Naalost, nisam mogao da ga ispitam.
Koliko je dugo ovakav?", upita Jednooki Sanduka. Vojnik razrogai oi.
Sada je shvatao ko smo. Moda ipak ne moram da izduvavam svoj ego.
Mesecima."
Bilo je tu jedno pismo", kazah. Neke hartije. ta se desilo s njima?"
Pukovnik."
A ta je pukovnik uradio s njima? Da li je obavestio Otete? Je l stupio
u dodir s Gospom?"
Vojnik je bio tvrdoglav. Klinac, da zna da si u grdnoj nevolji. Ne elimo
da te povredimo. Bio si dobar prema naem prijatelju. Govori."
Nije.To znam. Nita od onih hartija nije mogao da proita. ekao je da
se Vranac probudi."
E vala grdno bi se naekao", kaza Jednooki.
Pomeri se malo, Zlogue. Treba nam mesta. Najpre moramo da
pronaemo Gavrana."
Ima li jo nekog u zgradi u ovo doba noi?, upitah Sanduka.
 Jedino ako pekari dou po brano, ali ono je uskladiteno u podrumima
na drugom kraju. Nemaju razloga da dolaze ovamo."
Dobro." Zapitah se koliko se moe verovati podacima koje smo od njega
dobili. Tragau, ti i Zaboubica Pas idi te u izvidnicu."
Jedna nas muka mui", ubaci se Jednooki. Pre no to bilo ta uinimo,
bie nam potrebna Bomancova mapa."
Uh, majku mu." Zaoh u hodnik i odunjah se do izlaza pa provirili
napolje. Glavna tabna zgrada je tinjala, iako oblivena kiom. Veina straara
borila se s vatrom. Stresoh se. Hartije su nam tamo. Izgoree ako Gospu
poslui srea. Vratih se u sobu. Jednooki, ti ima jo preu muku. Moje
hartije. Bolje da poe po njih, a ja u pokuati da doem do karte.
Tragau, ti pazi na vrata. Gledaj da klinac bude unutra, a svi ostali
napolju. Jesi li shvatio?" On klimnu. Kada je Zaboubica Pas u blizini, nije mu
bilo potrebno neko posebno objanjavanje.
Zaoh u mete. Niko nije obraao panju na mene. Zapitah se da li je to
pravi trenutak da izvedemo Gavrana. Izaoh iz kasarne a da me niko nije
zaustavio, pa pojurih kroz kiu do Plavog visuljka. Gostioniar sezabezeknu
kad me vide. Nisam zastao da mu kaem ta mislim o njegovom
gostoprimstvu, ve odmah pohrlih gore i stadoh da pipam unutar ini
skrivanja sve dok ne naoh koplje sa upljim draljem. Ponovo nazad.
Oinuh gostioniara pogledom, pa ponovo izjurih na kiu.
Dok sam se vratio, poar je ve bio zauzdan. Vojnici su poeli da razgru
ostatke zgrade. Opet me niko nije zaustavio. Uunjah se u zgradu u kojoj je
bio Gavran, pa pruih Jednookom koplje. Jesi li uradio neto u vezi s onim
hartijama?"
Ne jo."
Majku mu..."
Nalaze se u kutiji u pukovnikovoj kancelariji, Zlogue. ta kog vraga
hoe da uradim?"
Ah. Tragau, izvedi klinca u hodnik. Vas dvojica - hou ini koje e ga
naterati da uradi ta mu se kae, eleo on to ili ne."
Molim?", upita Jednooki.
Hou da ga poaljem po te hartije. Moete li da sredite da on to uradi i
da se vrati?"
Sanduk je stajao u dovratku i sumorno sluao.
 Dabome. Bez po muke."
Onda uini tako. Sinovac, jesi li shvatio? Jednooki e baciti ini na tebe.
Otii e da pomae u rasklanjanju onog kra sve dok ne stigne do kutije.
Donesi je, a mi emo razvrgnuti ini."
Izgledao je kao da e ga ponovo obuzeti tvrdoglavost.
Naravno, ima izbora. Umesto toga moe smesta gadno da pogine."
Rekao bih da ti ne veruje, Zlogue. Bolje da mu pokaem ta ga eka."
Po izrazu Sandukovog lica videh da ipak veruje. to je vie mislio o tome
ko smo zapravo, to je bivao uasnutiji.
Kako to da nas bije toliko rav glas? Valjda su prie narasle preko svake
mere. Mislim da e saraivati. Zar ne, sinove?"
On klimnu, a tvrdoglavost u njemu iile.
Delovao je kao dobar klinac. teta to je svoju odanost podario drugoj
strani.
Uini to, Jednooki. Hajde da zavrimo sa ovim."
Dok je Jednooki radio, Goblin upita: ta emo kada zavrimo sa ovim
ovde, Zlogue?"
Majku mu, ne znam. Sviraemo po sluhu. Trenutno ne brini za mazge,
ve samo tovari kola. Korak po korak... Korak po korak."
Spreman", kaza Jednooki.
Pozvah mladia i otvorih spoljna vrata. Bei tamo i radi ta ti je reeno,
klinac." Zviznuh ga po pozadini. On poe, idi oinu me otrovnim pogledom.
Nisi mu ba drag, Zlogue."
Ko ga jebe. Bei kod Gavrana. Uradi ta mora. Gubimo vreme. Ovde
e da vrvi od ivih dua im grane sunce."
Posmatrao sam Sanduka, a Traga je straario ispred vrata to su vodila u
sobu s Gavranom. Niko nas nije prekidao. Sanduk je na kraju naao ono to
sam hteo i polo mu je za rukom da se neprimeeno izvue iz grupe to je
raiavala ruevine. Valjano obavljen posao, sine", kazah mu uzevi
kutiju. Ulazi u sobu gde ti je prijatelj."
Uosmo svega nekoliko trenutaka pre no to se Jednooki prenuo iz
zanosa. Pa?, upitah.
On se pribra, pa odgovori: Bie tee nego to sam mislio, ali rekao bih
da moemo da ga izvuemo." Pokaza kartu koju je Goblin rairio Gavranu
preko trbuha. On je otprilike ovde. Uhvaen je na rubu unutranjeg kruga."
Odmahnu glavom. Da li ti je nekad spomenuo da je upuen u na zanat?"
Ne. Ali ponekad sam se i ja to pitao. Kao onda u Ruama, kada je pratio
Kidaa kroz meavu."
Negde je neto nauio. To to je uradio nije vaarska varka - ali
svejedno se pokazalo kao prevelik zalogaj za njegovo umee." Na trenutak
se zamisli. Uvrnuto je tamo, Zlogue. Ba uvrnuto. Ni u kom sluaju nije
sam. Neemo moi da ti ita detaljno saoptimo dok sami ne odemo, ah..."
ta? ekaj malo. Vi da idete? O emu to pria?"
Mislio sam da si shvatio kako Goblin i ja moramo poi za njim da bismo
ga izvukli."
Zato obojica?"
Jedan da prua podrku u sluaju da eoni upadne u nevolje."
Goblin klimnu. Sada su bili u potpunosti posveeni poslu - to je znailo
da su se usrali od straha.
Koliko e to trajati?"
Ne moe da se oceni. Poprilino. Trebalo bi da se prvo izgubimo
odavde. Da odemo negde u umu."
Dolo mi je da se raspravljam s njim, ali nisam. Mesto toga izaoh i
pogledah ta se deava po kasarni.
Poeli su da izvlae tela iz ruevina. Neko vreme sam to posmatrao, pa
mi neto sinu. Pet minuta kasnije Sanduk i ja izaosmo iz zgrade s nosilima.
ebe je pokrivalo naizgled krupnu izlomljenu telesinu. Goblinu je virilo lice.
Sjajno je glumio leinu. Na drugom kraju nosila trcale su Jednookove noge.
Traga je nosio Gavrana.
Idartije su bile pod ebetom, sa Goblinom i Jednookim.
Nisam oekivao da e nam to uspeti, ali straari su bili potpuno obuzeti
sumornim poslom to je pratio raiavanje uruene zgrade. Stigli su do
podruma.
Zaustavili su nas kada smo stigli do kapije kasarne. Goblin je bacio svoje
ini snevanja. isto sam sumnjao da e nas zapamtiti. Civila je bilo na sve
strane; pomagali su i ometali spaavanje zarobljenih u ruevinama.
To su bile loe vesti. Nekolicina u onom podrumu jo je bila iva.
Gobline, ti i Jednooki pokupite nae stvari. Povedite klinca.Traga i ja
idemo po kola."
Sve je dobro prolo. Po meni, predobro. Bilo je sasvim prirodno da
budem zloslutan, samo ako se uzme u obzir sve to nam se izdeavalo.
Strpasmo Gavrana na kola i poosmo na jug.
im zaosmo u umu, Jednooki kaza: Utekosmo. Sad, ta emo s
Gavranom?"
Nisam imao nikakve predstave. Na vama je. Koliko blizu morate da
budete?"
Veoma." Video je da sam se nosio s milju da najpre pobegnemo iz tog
kraja. Mila?"
Ostatak je bio nepotreban.
Neu ba rei da je Gavran bio sredite njenog ivota. Nee da pria o
njemu, sem na najoptiji mogui nain. Ali ima noi kada u san utone
jecajui, priseajui se neega. Ako je to zbog toga to je izgubila Gavrana,
onda ne moemo takvog da ga vratimo kui. To bi joj potpuno slomilo srce.
Bilo kako bilo, sada nam je potreban. On bolje od nas zna ta se to kog
vraga deava.
Pitao sam Tragaa ima li kakav predlog, ali nije ga imao. Zapravo,
izgleda da uopte nije bio srean zbog onoga to smo nameravali. Kao da je
oekivao da e mu Gavran postati suparnik ili tako neto.
Imamo njega", ree Jednooki pokazavi na Sanduka, kojeg smo vukli sa
sobom umesto da ga ubijemo i ostavimo. Hajde da ga iskoristimo."
Dobra zamisao.
Dvadeset minuta kasnije sklonili smo kola s puta i digli ih na stenje da ne
bi utonula u movarno zemljite. Jednooki i Goblin izatkali su ini skrivanja
oko njih i dodatno ih prikrili bunjem. Opremu smo natrpali u raneve, a
Gavrana stavili na nosila, koja smo poneli Sanduk i ja. Traga i Zaboubica
Pas povedoe nas kroz umu.
Nismo prevalili vie od tri milje, ali mene je na kraju svaka koica
bolela. Prestar sam. Previe sam kilav. A vreme je sto gradi jada i bede. Kie
mi je dosta za ceo ivot. Traga nas je doveo do nekog mesta odmah istono
od Zemlje humki. Kad bih se spustio sto jardi nizbrdo, ugledao bih njene
ostatke. Stotinu jardi u drugom smeru - i ugledao bih Veliku traginu reku.
Samo joj je uzana traka visokog zemljita branila da stigne do Zemlje humki.
Podigosmo atore i zastrsmo podove granama da ne sedimo na mokroj
zemlji. Goblin i Jednooki uzee za sebe manji ator, a mi ostali nagurasmo se
u onaj to je preostao. Kada se tako ratosiljah kie, stadoh da listam hartije iz
kasarne. Smesta sam primetio smotuljak u masnoj koi. Sandue, je li ovo
pismo za koje te je Gavran zamolio da ga poalje?"
On nadureno klimnu glavom. Ni re nije rekao.
Jadan deko. Veruje da je poinio izdaju. Ponadah se da ga nee spopasti
da se junai.
Pa, mogao bih i ja neto da radim dok se Goblin i Jednooki bave svojim
poslom. Poeu od najlakeg.
 Poglavlje trideset etvrto

Bomancova pria

loguk:

Bomanc pogleda Gospu iz drugog ugla i vide kako joj traak bojazni
prelete preko crta, kojima nije bilo ravnih. Ardat, kaza - i vide kako se
njena bojazan pretvori u mirenje sa sudbinom.
Ardat mi je bila sestra."
Imala si bliznakinju. Umorila si je i preotela joj ime. Pravo ime ti je
Ardat."
Zaalie zbog ovoga. Otkriu kako ti je ime..."
Zato mi preti? Nije mi namera da ti nakodim."
kodi mi time to me osujeuje. Oslobodi me."
Ma hajde. Ne budi detinjasta. Zato da me sili? Oboje emo samo
patiti i traiti snagu. Ja samo elim da ponovo otkrijem znanje to je s tobom
pokopano. Nita te ne kota da me poduava. Nee ti tetiti, a moda e ak
i pripremiti svet za tvoj povratak."
Svet se ve priprema. Bomanc!"
On se zasmeja. To je krinka, ba kao i starinarnica. Nije mi to ime,
Ardat. Moramo li da se borimo?"
Mudraci krotko prihvataju neizbenost. Ako se mora - mora se.
Pokuau da budem krotka."
Kad svinje dobiju krila, pomisli Bomanc.
Gospa se podrugljivo nasmei. Neto je odaslala, ali on nije razaznao ta.
Um mu ispunie drugi glasovi. Na tren pomisli da se to Dominator budi, ali ti
su glasovi dolazili od njegovih telesnih uiju, u njegovoj kui. Oh, majku
mu!"
Smeh poput zvonia na vetru.
Klet je na poloaju./" Glas bese Tokarov. Bomanc pobesne zbog
njegovog prisustva na tavanu. Pohrli.
Stancil: Pomozi mi da ga dignem iz ove stolice."
Slava: Zar ga to nee probuditi?"
Duh mu je u Zemlji humki. Nita nee otkriti ukoliko tamo ne naletim na
njega."
Greka, pomisli Bomanc. Greka, balave jedan nezahvalni. Tvoj matori
nije glup. Ume da odgovori na znamenja, ak i kad ne eli da ih vidi.
Zmaj zanjiha glavu kada Bomanc prolete kraj njega. Isprati ga ruganje.
Mrnja mrtvih vitezova tukla ga je dok je urio pored njih.
Premesti ga u ugao. Tokare, amajlija je pod ognjitem u straari. Ona
prokletinja, Men Fu! Skoro da je sve upropastio. Da mi je samo da se
doepam budale koja ga je ovde poslala. Ta pohlepna budala gledala je samo
sebe."
Bar je sa sobom u smrt poveo i monitora", ree Slava.
ist sluaj. ista srea."
Vreme. Vreme", kaza Tokar. Kletovi ljudi napadaju kasarnu."
Onda bei odavde. Slavo, hoe li da uradi neto sem to gleda
matorog? Moram da uem pre no to Tokar stigne do Zemlje humki. Veliki
moraju biti obaveteni o onome to radimo."
Bomanc proe Zderiluninu mogilu i oseti kako nemir zrai iz nje. Pojuri
dalje.
Jedan duh zaigra pokraj njega. Duh pogrbljenih ramena i namrgoenog
lica, koji ga zasu hiljadama kletvi. Nemam vremena za to, Besande - ali bio
si u pravu." Pree stari jarak i proe pored svog nalazita. Sve je bilo
naikano strancima. Strancima vaskrsnicima. Odakle se stvorie? Da se nisu
krili u Staroj umi?
Bre. Moram da pourim, pomisli. Ona budala Stane pokuae da me
sledi.
Hrlio je kao komar,lebdei kroz korake koji kao da su trajali itavu
venost. Kometa je bletala s nebesa, dovoljno jarko da baca senke.
 Ponovo proitaj uputstva", ree Stancil. Vreme nije od presudne
vanosti, sve dok neto ne uini prerano."
Zar ne bi trebalo da ga zaveemo ili tako neto? Za svaki sluaj?"
Nemamo vremena. Ne brini za njega. Nee se osvestiti dok ne bude
prekasno."
Unervozila sam se zbog njega."
Onda ga pokrij ilimom i dolazi ovamo, i priaj malo tie. Nemoj da
probudi majku."
Bomanc pojuri prema svetlima grada... Zatim se seti da u tom stanju ne
mora da bude zadihani debeli oveuljak zdepastih nogu. Promeni svoje
gledite, a brzina mu se povea. Ubrzo susrete Tokara, koji je trao ka Zemlji
humki nosei Besandovu amajliju. Po tome to je Tokar naizgled bio spor
kao pu, Bomanc oceni da se kree neverovatnom brzinom.
tab je bio u plamenu, a oko kasarne su se vodile estoke borbe.
Tokarovi vozari predvodili su napadae. Nekoliko straara probilo je njihov
obru. Sukob se lagano presipao u varo.
Bomanc stie do svoje radnje. Na spratu, Stancil kaza Slavi: Poni." U
asu kad Bo pojuri uz stepenite, Stancil ree: Dumni. Um mui dumni."
Bomanc se zari u svoje telo. Prigrabi vlast nad svojini miiima i skoi s
poda.
Slava vrisnu.
Bomanc je odbaci ka zidu, a njen pad razmrska dragocene starine.
Bomanc zacia od agonije kada mu svi bolovi i muke njegovog
omatorelog tela ponovo dodirnue svest. Prokletstvo! ir mu izjede utrobu!
Munjevito se okrenu i zgrabi sina za grlo, uutkavi ga pre no to ovaj
dovri ini.
Stancil je bio mlai i snaniji. Ustade, a Slava se baci na Bomanca. Ovaj
se izmae. Ne mrdajte", procedi.
Stancil protrlja grlo i izusti neto hrapavim glasom.
Misli da neu? Samo probaj. Ba me briga ko si - nee osloboditi
onog stvora tamo."
Kako si znao?", prograkta Stancil.
udno se ponaa. udni su ti prijatelji. Nadao sam se da greim, ali ja
nita ne preputam sluaju. Trebalo je da se seti toga."
Stancil izvadi no iz korica a pogled mu postade leden. ao mi je,
matori. Neke stvari su vanije od ljudi."
Bomancu neto zatutnja u predelu slepoonica. Pazi kako se ponaa.
Nemam vremena za ovo. Moram da zaustavim Tokara."
Sada i Slava izvadi no, pa se primae za korak.
Sine, iskuava moje strpljenje."
Devojka skoi. Bomanc izusti re moi, a ona naglavake polete kroz
vazduh i tresnu o sto, pa skoro beivotno mlitavo skliznu s njega na pod. Za
tren oka postade jo mlitavija i zajea kao povreeno mae.
Stancil pade na koleno. Slavo, ao mi je. ao mi je.
Bomanc nije obraao panju na sopstveni duevni bol. Prikupio je u
iniju ivu to se prosula po stolu i prozborio rei koje njenu povrinu
pretvorie u ogledalo dalekih zbivanja.
Tokar je ve preao dve treine puta do Zemlje humki.
Ubio si je, izusti Stancil. Ubio si je.
Upozorio sam te da su ovo okrutna posla. Pokuao si, i izgubio. Mii
guzicu u oak - i pazi ta radi.
Ubio si je."
Kajanje ga pogodi i pre nego to ga sin prisili da dela. Pokua da ublai
udarac, ali topljenje kostiju bilo je sve ili nita.
Stancil pade preko svoje ljubavnice.
Njegov otac klonu na kolena pored njega. Zato ste me na to naterali?
Budale jedne. Budale jedne proklete! Koristili ste me. Niste imali dovoljno
pameti da se za mene postarate kako treba, a hteli ste da pregovarate sa
stvorom kao to je Gospa? Ne znam. Ne znam. ta u Jasmini da kaem?
Kako da objasnim?" Divlje se osvrnu oko sebe, kao ivotinja na mukama.
Ubiu se - samo to mogu da uinim. Daje potedim toga da sazna kako joj
je sin bio... Ne mogu. Moram da zaustavim Tokara."
Sa ulice ispred kue uli su se zvuci borbe. Bomanc na to nije obraao
panju, ve se zatetura ka ivi.
Tokar je bio na rubu jarka, zagledan u Zemlju humki. Bomanc vide da ga
mue strah i nesigurnost.
Tokar prikupi hrabrost, zgrabi amajliju i pree rub.
Bomanc stade da stvara ubistvenu poiljku.
Pogled mu pade na dovratak- i tada vide prestravljenu Sunjalicu, koja ga
je posmatrala s mranog stepenita. Oh, dete. Dete, bei odavde."
 Bojim se. Napolju se ubijaju."
I ovde se ubijamo, pomisli on. Molim te, idi. Idi da nae Jasminu."
Iz radnje se zau uasan tresak. Ljudi opsovae. elik zazvea o elik.
Bomanc zau glas jednog od Tokarovih vozara. Pripremao je odbranu kue.
Straa se vratila u igru.
unjalica zacvile.
Bei odavde, dete. Idi dole s Jasminom."
Bojim se.
I ja. Ali neu moi nita da uradim ako mi smeta. Molim te, idi dole."
Ona stisnu zube i ode. Bomanc uzdahnu. To je bilo blizu. Da je videla
Stanca i Slavu...
Buka se udvostruila. Ljudi su vritali od bola. Bomanc u zastavnika
Suvog kako urla i izdaje nareenja. Ponovo se okrenu zdeli. Tokar je nestao.
Nije mogao da ga ponovo nae. Usput je pogledao nae izmeu varoi i
Zemlje humki. Nekolicina vaskrsnika hitala je ka bici, oigledno da bi
pomogla. Ostali su strmoglavo beali. Progonili su ih ostaci Strae.
Zau se bat izama na stepenitu. Bomanc ponovo prekinu da priprema
svoje slanje. Suvi se pojavi u dovratku. Bomanc zausti da mu naredi da izae
napolje, ali ovaj nije bio raspoloen za raspravu. Zamahnu velikim krvavim
maem...
Bomanc izgovori re moi. Ponovo se kosti jednog oveka pretvorie u
pihtije, pa iznova i iznova - kako su njegovi vojnici pokuavah da ga osvete.
Bomanc je ubio etvoricu pre no to se juri okonao.
Pokua da se vrati svom slanju...
Ovaj put nije ga prekinulo nita telesno, ve odjek du staze koju je
otvorio do Gospine kripte. Tokar je bio na Velikoj humki i u dodiru sa
stvorenjem u njoj.
Prekasno", promrmlja. Prekasno, avo neka ga nosi." Ali svejedno
odasla ini. Moda e Tokar umreti pre no to oslobodi ta udovita.
Jasmina opsova. Sunjalica vrisnu. Bomanc pregazi pale straare i pojuri
niz stepenite. Sunjalica ponovo vrisnu.
Bomanc ue u svoju spavau sobu. Jedan od Tokarovih ljudi prislonio je
no Jasmini uz grlo. Dva straara pokuavala su da dou u priliku da ga
proburaze.
Bomanc vie nije imao strpljenja - pa je pobio svu trojicu. Kua se
zatrese. Soljice u kuhinji zazveckae. Bio je to nean potres, ali ipak
dovoljno snaan vesnik da upozori Bomanca. in to ju je odaslao nije stigla
na vreme. Pomirivi se sa sudbinom, kaza: Beite iz kue. Bie zemljotres."
Jasmina ga popreko pogleda. Grlila je uplakanu devojku.
Objasniu kasnije - ako preivimo. Samo beite iz kue." Munjevito se
okrenu i izjuri na ulicu, pohrlivi ka Zemlji humki.
Sada mu nita nije vredelo da sebe zamilja kao visokog, vitkog i hitrog.
Sada je u sopstvenom telu - zdepast debeli starac koji lako ostaje bez daha.
Dvaput je pao kada su potresi pogodili grad. Svaki potres bio je sve snaniji.
Poar je i dalje divljao, ali bitka je zamrla. Preiveli na obe strane znali
su da je sada prekasno da se do odluke doe maem. Gledali su ka Zemlji
humki ekajui razvoj dogaaja.
Bomanc se pridrui posmatraima.
Kometa je buktala tako jarko da je Zemlja humki bila jasno obasjana.
Uasan potres zaljulja tle. Bomanc se zatetura. U Zemlji humki mogila u
kojoj je Dueguba bila pokopana razlete se na sve strane, a nekakav bolan
sjaj rasplamsa se iz nje. Jedna prilika die se iz uta, jasno razaznatljiva
naspram sjaja.
Ljudi poee da se mole, ili da psuju - svako prema svojim sklonostima.
Potresi se nastavie. Jedna za drugom, sve mogile se rasprsnue. Jedno za
drugim, Desetoro otetih pojavie se u mraku. Tokare, promrmlja Bomanc,
proklet da si.
Preostalo je samo jedno. Jedna neostvarljiva prilika. Sve je poivalo na
pogurenim pleima debelog oveuljka ije moi vie nisu na vrhuncu.
Bomanc prikupi svoje najsilnije ini, najvee maije i sve volebne varke
koje je iznaao u dugim usamljenim noima to su trajale trideset sedam
godina - i lagano poe ka Zemlji humki.
Ruke poletee da ga zadre - ali ne uhvatie ga. Iz rulje jedna starica
vrisnu: Bo, ne! Molim te!
On nastavi da hoda.
Zemlja humki je kljuala. Aveti su zavijale meu ruevinama. Velika
humka se zatrese. Uarena zemlja pokulja u vazduh. Divovska krilata zmija
prope se u mraku. Iz usta joj pokulja silovit vrisak. Bujica zmajske vatre
preplavi Zemlju humki.
Mudre zelene oi posmatrale su Bomanca kako hoda.
 Debeli oveuljak zae u razulareni oganj bacajui ini oko sebe. Plamen
zapalaca oko njega i proguta ga.
 Poglavlje trideset peto

Zemlja humki, od zlog u gore

rativi Gavranovo pismo u masnu kou, zavalih se na

leaj od granja i ispraznih glavu od misli. Gavran je to dramatino
ispripovedao. Dodue, pitam se ko li su mu bili izvori. Supruga? Neko je
morao da pribelei kraj prie i da sakrije ono to je kasnije pronaeno. ta li
je bilo sa enom? Ona se ne pominje u legendi Kad smo ve kod toga, ne
pominje se ni sin. Prie koje krue pominju samo Bomanca.
Ima tu neeg. Da li mi je neto promaklo? Ah. Da. Poklapanje s linim
iskustvom. Ime u koje se Bomanc uzdao. Oigledno se pokazalo kao
nedovoljno mono.
Ve sam ga uo - i to u jednako razuzdanim okolnostima.
U Kleki, kada se sukob izmeu Gospe i Dominatora bliio svom vrhuncu,
ona je bila uanena u nekom zamku na jednoj strani grada, a Dominator je
pokuavao da pobegne kroz drugi zamak na suprotnoj strani. Tada smo otkrili
da Oteti nameravaju da nanesu eti zlo im se nemiri okonaju. Povinovavi
se Kapetanovim nareenjima, dezertirali smo i oteli jedan brod. Dok smo
plovili odatle, sukob mua i ene nad gradom u plamenu dostigao je vrhunac.
Gospa je dokazala da je jaa.
Dominatorov glas uzdrmao je svet kada je poslednji put zaurlao od
osujeenosti. Nazvao ju je imenom za koje je Bomanc mislio da e mu
koristiti. Izgleda da i Dominator moe da pogrei.
Jedna sestra umorila je drugu i - moda, a moda i ne - preuzela njeno
mesto. Za vreme nae velike borbe kod Talismana pokazalo se da je
Dueguba, naa nekadanja mecena to je spletkarila da svrgne Gospu, jo
jedna sestra. Dakle, bilo ih je tri. U najmanju ruku. Jedna se zvala Ardat, ali
oigledno ne ona koja je postala Gospa.
Moda tu ima neega. Kad se samo setim svih onih spiskova u Rupi. I
rodoslova. Najpre valja pronai enu po imenu Ardat, a onda otkriti kako su
joj se zvale sestre.
To je poetak", promrmljah. Labav, dodue, ali svejedno poetak."
Molim?"
Zaboravio sam na Sanduka. Nije to iskoristio. Pretpostavljam da je bio
previe uplaen.
Nita." Napolju se ve smrailo. Kia je i dalje padala. Zemljom humki
lebdela su sablasna sveda. Stresoh se.To mi nije liilo na dobro. Zapitah se
kako li su Goblin i Jednooki. Nisam se usuivao da idem i pitam. Traga je
tiho hrkao u jednom uglu, a Zaboubica Pas mu je leao uz trbuh, povremeno
isputajui zvuke kojima se psi oglaavaju kad spavaju. Meutim, primetih
odblesak svedosti u jednom oku, to je bio dovoljan dokaz da je na oprezu.
Onda reih da posvetim malo vie panje Sanduku. Drhtao je - i to ne
samo od hladnoe. Bio je siguran da emo ga ubiti. Uhvatih ga za rame.
Sinovac, bie sve u redu. Neemo te povrediti. Duni smo ti to si se brinuo
o Gavranu."
On je zaista Gavran? Onaj Gavran to je otac Bele Rue?"
Deko se razumeo u legende. Jata. Dodue, pooim."
Znai nije ba o svemu lagao. Zaista je uestvovao u forsberkim
pohodima."
To mi je bilo smeno. Zasmejah se,pa odvratih: Znajui Gavrana, nije
preterano lagao. Samo je malo izmenio istinu."
Zaista ete me pustiti?"
Kad budemo na bezbednom."
Oh. Nije zvuao kao da mu je to ulilo poverenje.
Recimo da e to biti kada stignemo do ruba Ravnice straha.Tamo e
imati mnogo prijatelja."
Onda je hteo da otponemo kvazipolitiku raspravu o tome zato se
toliko uporno suprotstavljamo Gospi. Odbio sam. Nisam ja nikakav
prosvetitelj. Ne mogu da preobraam ljude. Dovoljno muka imam da samom
sebi objasnim zato to radim. Moda e Gavran moi to da mu razjasni kada
ga Goblin i Jednooki povrate.
 No mi se inila beskrajna, ali nakon tri venosti - to su trajale do
ponoi - zauh nesigurne korake. Zlogue?"
Ui, kazah. Bio je to Goblin. Poto nije bilo svetla, nisam mogao da mu
dobro proitam izraz lica, ali stekao sam utisak da ne nosi dobre vesti.
Nevolja?"
Da. Ne moemo da ga izvuemo."
O emu to kog vraga pria? Kako to misli?"
Mislim da nemamo ni umea ni dara za to. Bie potreban neko snaniji
od nas. Nismo ti mi neka jaka stvar, Zlogue. Cirkuzanti to znaju nekoliko
korisnih ini. Moda bi Tihi mogao neto da uradi. Njegova magija je
drugaija."
A moda bi bolje bilo da se vi vratite na posao. Gde je Jednooki?"
Odmara se.Teko'je sve to podneo. Zaista ga je pogodilo ono to je tamo
video."
A ta je to bilo?"
Ne znam. Samo sam mu bio sidro - a morao sam da ga izvuem odatle
da i on ne bi upao u zamku. Ja jedino znam da Gavrana neemo izbaviti bez
neije pomoi."
Sranje", procedih. Duboko, smrdljivo, retko sranje. Gobline, ovu bitku
ne moemo da dobijemo bez Gavranove pomoi. Ni ja nisam preterano
sposoban. Nikada neu prevesti ni polovinu onih hartija."
A uz Tragaevu pomo?"
On ita telekarski - i to je to. I ja to mogu, samo mi treba vie vremena.
Gavran mora da zna stara nareja. Neto od onoga to je preveo bilo je
napisano na njima. Takoe, postavlja se pitanje ta je ovde traio. Zato je
ponovo iscenirao svoju smrt i pobegao. Od Mile."
Moda sam donosio neopravdane zakljuke. Umem ja to da radim. A
moda sam samo zadovoljavao svoj ljudski poriv za pojednostavljanjem,
mislei da e sve nae nevolje biti razreene samo ako povratimo Gavrana.
ta da radimo?", naglas se zapitah.
Goblin ustade. Ne znam, Zlogue. Hajde da saekamo da Jednooki
povrati snagu, pa da otkrijemo s ime smo to suoeni. Nastaviemo odatle."
Dabome."
On se izvue iz atora, a ja legoh i pokuah da zaspim. Kad god sam
zadremao, spopali su me komari o onom stvoru pokopanom u blatu i mulju,
u ta se Zemlja humki pretvorila.
 Poglavlje trideset esto

Teka vremena

ednooki je grozno izgledao. Bilo je strano, kaza. Zlogue,

vadi kartu." Tako i uinih. On pokaza jednu taku. Gavran je ovde
zaglavljen. Izgleda kao da je otiao sve do samog sredita, sluei se
Bomancovom stazom, a onda je po povratku upao u nevolje."
Kako? Ne razumem ta se tu deava."
Voleo bih da moe tamo da ode. Predeo uasnih seni... Zapravo, drago
mi je to ne moe. Toliko si blesav da bi pokuao to da izvede."
ta sad to treba da znai?"
Znai da si previe radoznao za sopstveno dobro. Ba kao matori
Bomanc. Ne. ekaj malo." Zastade na tren.
Zlogue, neto to je tamo bilo zatoeno, jedan od poslunika Otetih,
nalazilo se blizu Bomancove staze. On je za tog stvora bio previe snaan, ali
Gavran je obian amater. Mislim da bi Goblin, Tihi i ja zajedno imali grdnih
muka s tim stvorom - a mi smo daleko vetiji od Gavrana. Potcenio je
opasnosti, a precenio sebe. U trenutku kada je odlazio, taj stvor je ugrabio
njegov poloaj i ostavio ga na svom mestu."
Namrtih se, ne rezumevi u potpunosti ta mi to arobnjak pria.
Jednooki objasni: Neto ga je zloupotrebilo kako bi odralo ravnoteu
starih ini, tako da je sada upetljan u mreu starovremenskog volebnitva. A
stvor je napolju."
Srce mi sie u pete. Zateturah se na rubu oaja. Napolju? A ne zna..."
Nita. Na mapi nita nije ubeleeno. Bomanc mora da je manja zla
gledao s nipodatavanjem. Dosta njih nije ubeleio na kartu, a bilo ih je na
desetine."
Pisani izvori govorili su u prilog tome. ta ti je kazao? Jeste li mogli da
razgovarate?"
Ne. Bio je svestan neijeg prisustva, ali nalazi se u slivniku ini. Nisam
mogao da stupim u dodir s njim a da i sam tu ne upadnem. Krije se tamo
neka mala neravnotea, kao da je ono to je izalo za trunicu vee od onog
to je ostalo. Pokuao sam da mu se pribliim - zato je Goblin morao da me
izvlai. Osetio sam veliki strah, ali ne zbog stanja u kojem se nalazi. Zbog
toga je samo besan. Mislim da je uhvaen samo stoga to se toliko urio da
nije obraao panju na okolinu."
Shvatih ta je Jednooki hteo da kae. Gavran je doao do sredita - i dao
se u beg. ta je u sreditu?
Misli da bi taj stvor koji je utekao mogao da pokua da otvori Veliku
humku?"
Moda e pokuati da dovede do toga."
Sinu mi zamisao. A zato ne bismo probali da dovedemo Milu ovamo?
Ona bi mogla..."
Jednooki me pogleda kao budalu. Dabome. Gavran je bio najslabije
stvorenje koje bi ponitavanje pustilo na slobodu.
Glavni baja bi to ba voleo", prekori me Goblin. Ma, bio bi
oduevljen."
Ovde nita ne moemo da uinimo za Gavrana", kaza Jednooki. Moda
emo jednog dana pronai nekog arobnjaka koji to moe. Do tada?" Slegnu
ramenima. Najbolje da se zavetujemo na utanje. Mila e moda zaboraviti
na svoj zadatak ako sazna za to."
Saglasan sam", odgovorih. Onda: Ali..."
Ali ta?"
Ja. Razmiljao sam o Miloj i Gavranu. Hou da kaem da tu ima neeg
to mi ne vidimo. Mislim, ako se u obzir uzme to kakav je Gavran oduvek
bio, zato je pobegao i doao ovamo? Povrno posmatrajui, odgovor na to
pitanje jeste da bi uhodio Gospu i njenu druinu. Ali zato je to Miloj
preutao? Razumete li ta hou da kaem? Moda da ona ne bi bila
uznemirena - a moda iz nekih drugih razloga."
Jednooki je izgledao sumnjiavo. Goblin klimnu, a Traga je bio zblanut,
kao i obino.
ta emo s njegovim telom?", upitah.
To nam je svakako teret", odgovori Jednooki. A mogue je da e pui
veza izmeu njegovog tela i duha ako ga odnesemo u Ravnicu."
Stani." Pogledah Sanduka. On pogleda mene. Eto jo jednog mrtvog
vora.
Znao sam za jedan nain kojim bi se Gavranove telesne muke sa
sigurnou resile, a reilo bi se i to kako da ga izvuemo iz Zemlje humki -
da ga izdamo Gospi. To bi moda reilo jo neke nevolje, kao to je onaj
stvor to je utekao i pretnja da e njen suprug ponovo pokuati da se probije.
Moda bi to i Miloj kupilo vreme jer bi Gospa dramatino preusmerila
panju na drugu stranu.
Ali ta e onda biti s Gavranom?
On je moda klju naeg uspeha ili neuspeha. Da li da ga se odreknemo
samo da bismo ga spasli? Da li da se upustimo u igru sa izuzetno slabim
izgledima za uspeh da emo ga se nekako ponovo doepati pre no to nas
njegovo znanje ozledi? Dilema, dilema.
Goblin predloi: Hajde da jo jednom pogledamo. Sada u ja biti na
elu, a Jednooki e biti podrka."
Kiseli izraz na Jednookovom licu jasno mi je stavio do znanja da su se
ve prepucavali oko toga. Bio sam pametan pa sam utao. To je njihovo
polje.
Pa?, Goblin htede da uje.
Ako misli da vredi."
Mislim. U svakom sluaju, nemamo ta da izgubimo. Moda e drugo
gledite na stvari pomoi. Moda u primetiti neto to je njemu promaklo."
To to imam samo jedno oko ne znai da sam orav", prosikta Jednooki.
Goblin ga osinu pogledom. I oko toga su se gloili.
Ne traite vreme", prekorih ih. Ne moemo doveka da se krijemo."
Ponekad se desi da se odluke same donesu.
Duboka je no. Vetar zavija meu granama. Mraz se zavlai u ator tako
da se budim od jeze pre no to ponovo utonem u san. Kia neprestano li je,
ali ne tako da zvuk njenog dobovanja odmara usnule. Bogovi, muka mi je od
kie. Kako Venoj strai polazi za rukom da odri makar privid zdravog
razuma?
Neija ruka me prodrma. Traga proapta: Stie nam drutvo. Nevolja."
Zaboubica Pas ve je bio na ulazu u ator, sav nakostreen.
Osluhnuh. Nita. Ali nije bilo nikakve svrhe da mu ne poverujem. Bolje
je biti oprezan nego mrtav. ta je s Goblinom i Jednookim?
Jo nisu zavrili/'
Uh-uh. Krenuh da grabim odeu i oruje. Traga kaza: Idem u
izvidnicu i da pokuam da ih oteram ili skrenem s naeg traga. Ti upozori
ostale. Spremite se za beg." Izae iz atora. aboubica Pas iao je pred njim.
Prokleti ker je sada naao da bude ivahan.
Nae aputanje probudilo je Sanduka. utao je, a utao sam i ja. Pitao
sam se ta e pokuati. Pokrih glavu ebetom i izaoh. Za danas je dosta
muka.
Uavi u drugi ator, videh da su obojica arobnjaka u zanosu. Sranje.
ta sad?" Smem li da pokuam da probudim Jednookog? Tiho kazah:
Jednooki. Ja sam, Zloguk. U nevolji smo."
Ah. Otvori mu se ono zdravo oko. Na trenutak je izgledao kao da ne zna
gde se nalazi. Onda: ta e ovde?"
Nevolje. Traga kae da je neko u umi."
Kroz kinu no zau se krik. Jednooki skoi. Mo!" Ote mu se. ta kog
vraga?"
ta je bilo?"
Neko je upravo otkinuo ini, skoro kao jedan od Otetih."
Moe li da izvue Goblina? Brzo?"
Mogu..." Kroz umu se prolomi jo jedan krik. Ovaj bee otegnut,
ispunjen ne samo bolom ve i oajem. Izvui u ga."
Zvuao je kao da je svaka nada zamrla.
Oteti. Mora da je neko od njih. Nanjuio nas je. Pribliava nam se. Ali
krici... Prvi je izustio neko koga je Traga uhvatio iz zasede? Drugi je sredio
Tragaa? Nije zvualo kao da je on.
Jednooki lee i sklopi oko. Za tren se ponovo naao u zanosu, mada mu
se na licu video strah to mu je muio povrinu uma. Dobar je u svom zanatu
kad je uspeo pod takvom napetou da padne u zanos.
Iz ume se zau trei krik. Sav zbunjen, pomerih se tako da mogu da
motrim na kiu. Nita nisam video. Nekoliko trenutaka kasnije Goblin se
promekolji.
Izgledao je uasno, ali po odlunom izrazu njegovog lica videlo se da
muje saopteno ta se deava. Naterao se da ustane, mada je oigledno bilo
da nije spreman. Otvarao je i zatvarao usta. Stekao sam utisak kako eli
neto da mi kae.
Jednooki doe k sebi posle njega, ali bre se oporavi. ta se desilo?",
upita.
Jo jedan krik."
A da mi lepo sve batalimo i da se damo u beg?"
Ne moemo. Moramo neto od ovih stvari da vratimo u Ravnicu. U
suprotnom moemo smesta da se predamo."
Dabome. Pokupi to, a ja u se pobrinuti za ovo ovde."
Prikupljanje stvari nije bio veliki posao. Izvadio sam malo toga... Neto
riknu u umi. Ukoih se. ta kog vraga?" Zvualo je kao neto krupnije od
etiri lava zajedno. Trenutak kasnije zaue se vrisci.
Nema smisla. To nema nikakvog smisla. Mogu da zamislim da Traga
kosi Strau i levo i desno, ali ne ako su u drutvu nekog Otetog.
Goblin i Jednooki pojavie se ba u trenutku kada sam obarao ator.
Goblin je i dalje izgledao kao da je proao kroz pakao. Jednooki mu je nosio
pola stvari. Gde je klinac?", upita.
Nisam obratio panju na njegovo odsustvo. Nije me iznenadilo. Nema
ga. Kako emo da nosimo Gavrana?"
Moj odgovor izae iz ume. Traga. Izgledao je malo ugruvano ali i dalje
zdravo. Zaboubica Pas bio je mokar od krvi. Nikada ga nisam video
ivahnijeg. Hajde da ga nosimo odavde", ree Traga i poe da podigne
jedan kraj nosila.
Tvoje stvari..."
Nema vremena."
ta je s kolima?" Digoh drugi kraj.
Zaboravi na njih. Siguran sam da su ih pronali. Hodaj."
Hodali smo, a on je bio na elu. Upitah: ta bi sa onom silnom drekom?"
Iznenadio sam ih."
Ali..."
ak i Oteti mogu da budu iznenaeni. tedi dah. Nije mrtav."
Narednih nekoliko sati koraali smo nogu pred nogu i nismo se osvrtali.
Traga je nametnuo ustar korak. Jednim krajikom uma, u kojem je
posmatra i dalje boravio, primetih da Zaboubica Pas s lakoom dri korak s
nama.
Goblin se prvi sruio. Jednom ili dvaput pokuao je da me sustigne i da
mi neto saopti, ali jednostavno nije imao snage. Kada se Goblin sruio,
Traga stade i razdraano se osvrnu.
aboubica Pas lee na mokro lie, brundajui. Traga slegnu ramenima i
spusti svoj kraj nosila.
To je za mene bio znak da mogu da se skljokam na zemlju, a avo neka
nosi kiu i blato. Svejedno sam mokar do gole koe.
Bogovi, to su me bolele ruke i ramena. Vratni miii pekli su me kao
ar. Nema nita od ovoga", kazah kad malo povratih dah. Previe smo
matori i onemoali."
Traga osmotri umu. aboubica Pas se die na noge i onjui vlaan
vetar. Smogoh snage taman toliko da se osvrnem u pravcu iz kojeg smo doli
i pokuam da pretpostavim u kom smo smeru beali.
Na jug, naravno. Ii na sever ne bi imalo nikakvog smisla, a ako bismo
poli na istok ili na zapad - zavrili bismo ili u Zemlji humki ili u reci.
Meutim, ako nastavimo juno - naii emo na stari put za Veslo, pored
Velike tragine reke. Tim delom zaelo se patrolira.
Kada naposletku delimino povratih dah pa mi vie nije tutnjalo u uima,
zauh zvuk reke. Nije bila vie od stotinak jardi od nas. Kao i uvek, utala
je i gunala.
Traga se prenu iz razmiljanja. Dakle, moraemo lukavo. Lukavo."
Gladan sam", kaza Jednooki, a u tom trenu shvatih da i mene mori glad.
Dodue, raunam da emo svi biti jo gladniji." Slabano se nasmei. Sada
je ve prikupio dovoljno snage da pogleda ta je s Goblinom. Zlogue,
hoe li da ga pogleda?"
udno je to kako u kripcu nisu neprijatelji.
 Poglavlje trideset sedmo

U umi i posle nje

rooe dva dana pre no to stavismo zalogaj u usta - i

to zahvaljujui Tragaevim lovakim vetinama. Behu to dva dana provedena
u izbegavanju neprijateljske izvidnice. Traga je dobro poznavao tu umu.
Nestali smo u njenim dubinama i laganijim korakom putovali ka jugu. Nakon
dva dana Traga je zakljuio kako je dovoljno bezbedno da zaloimo vatru.
Dodue, i nije bila neka jer je bilo veoma teko nai suva drva. Vrednost te
vatre pre je bila psiholoka nego telesna.
Naa beda bila je u ravnotei s nadom to se postepeno budila u nama.
To je pripovest o nae dve sedmice provedene u Staroj umi. Ma, peaenje
kroz ipraje, van puta, bilo je jednako brzo - ako ne i bre - nego kad smo se
sluili putem. Skoro da smo bili dobro raspoloeni kada stigosmo do junog
oboda ume.
Mui me iskuenje da se prisetim sve one bede i svae u vezi s
Gavranom. Jednooki i Goblin bili su ubeeni da mu ne inimo nita dobro,
ali nisu mogli da iznau drugog reenja no da ga vuemo sa sobom.
A ja sam nosio jo jedno breme - ogroman kamen na srcu.
Goblin mi je priao one druge noi, dok su Traga i aboubica Pas bili u
lovu, i proaptao: Probio sam se dalje od Jednookog. Skoro do samog
sredita. Znam zato Gavranu nije polo za rukom da izae."
Zato?"
Previe je video. Verovatno je i otiao unutra da bi to proverio.
Dominator vie ne spava. Ja... Zadrhta. Bese mu potreban jedan tren da se
pribere. Video sam ga, Zlogue. Gledao me je i smejao se. Da nije bilo
Jednookog... i ja bih bio uhvaen, ba kao Gavran.
Oh, majku mu, tiho kazah, dok su mi svakakve misli zujale u glavi.
Budan? I inodejstvuje?
Da. Ali ne priaj o tome nikome, sve dok ne kae Miloj."
U glasu mu se uo prizvuk mirenja sa zlehudom sudbinom. Nije verovao
da e se jo dugo zadrati na ovom svetu. Jezivo. Zna li Jednooki?"
Kazau mu. Moram da se postaram da novosti stignu do Mile.
Zato nam jednostavno nisi svima odjednom rekao?"
Ne i Tragau. S Tragaem neto nije u redu... Zlogue, jo neto... Onaj
starovremenski arobnjak... i on je tamo."
Bomanc?"
Da. Ziv je. Kao da je zamrznut ili okamenjen. Nije mrtav, ali ne moe ni
da mrdne... Zmaj..." Odjednom uuta.
Traga stie nosei nekoliko veverica. Jedva da su se ljudski zagrejale na
vatri pre no to stadosmo da ih prodiremo.
Pre no to smo se zaputili u pripitomljene krajeve, proveli smo jedan dan
odmarajui se. Kad stignemo tamo, neemo imati drugog izbora no da
trkaramo od zaklona do zaklona kao mievi. Pitao sam se emu sve to, kog
vraga. Ravnica straha toliko je daleko kao da je u nekom drugom svetu.
Te noi usnio sam zlatan san.
Niega se nisam seao, sem da me je dodirnula i pokuala da me nekako
upozori. Mislim da je tu njenu poruku pre zapreila moja iznurenost nego
amajlija. Nita nisam zapamtio. Probudio sam se seajui se samo nekakvog
maglovitog oseaja da mi je promaklo neto vrlo vano.
Doao je kraj puta, kraj igre. Dva sata po izlasku iz Velike ume znao
sam da nam je kucnuo as. Mrak nije bio dovoljna pokrivka, niti su se moje
amajlije pokazale kao dostatne.
Oteti su leteli. Osetio sam kako nas love, ali prekasno da bismo se vratili
u umu - a oni su znali da je njihov plen u blizini. Guli smo daleki amor
bataljona koji menjaju poloaje kako bi nam zapreili povratak u okrilje
ume.
Moja amajlija me je iznova i iznova upozoravala o prolasku nekog
Otetog. A kada to nije radila, to se ponekad deavalo - moda stoga to novi
Oteti na nju nisu uticali - upozoravao nas je Zaboubica Pas. Oseao je miris
tih kopiladi na ligu daljine.
 Ona druga amajlija je pomagala. To i Tragaeva izvanredna vetina u
prikrivanju tragova.
Ali krug se zatvarao i zatvarao. A mi smo znali da nee proi dugo pre no
to nam ne ostane nijedan procep kroz koji bismo mogli da se provuemo.
ta emo sad, Zlogue?", upita Jednooki. Glas mu je podrhtavao. Znao
je, ali hteo je da uje - a ja niti sam mogao da izdam nareenje, niti sam
mogao to lino da uradim.
Ti ljudi su mi prijatelji. itav ivot sam s njima. Nisam mogao da im
naredim da se ubiju. Nisam mogao da ih saseem.
Ali takoe nisam mogao ni da dozvolim da ih zarobe.
Sinu mi nekakva nejasna zamisao. Veoma glupa, zapravo. Isprva pomislih
da je re o obinoj budalatini nastaloj usled oajanja. ta bi to vredelo?
A onda me neto dodirnu. Izgubih vazduh. I drugi to osetie, ak i Traga
i njegova dukela. Poskoie kao opeeni. Ponovo otvorih usta kao riba na
suvom. Ona je. Ovde je. Oh, majku mu. Ali to me je ponukalo da se
odluim. Moda u moi da kupim malo vremena.
Pre no to stigoh da porazmislim pa da se tako prepustim kukaviluku,
zbacih s vrata amajlije i gurnuh ih Goblinu u ake, a nae dragocene hartije
tutnuh Jednookom. Hvala, momci. uvajte se. Moda emo se jednom
ponovo videti."
ta kog vraga radi?"
S lukom u ruci,lukom koji mi je tako davno dala, skoih u mrak. Za
mnom se zau tiho negodovanje. Poslednje to sam uo bio je Traga kako
pita ta se kog vraga deava. A onda sam ve bio daleko.
Nedaleko odatle video se put, a sa neba je svetlucao tanani meseev srp.
Popeh se na put, voen meseinom, terajui svoje iznureno matoro telo do
njegovih krajnjih granica, pokuavajui da napravim to vei razmak pre no
to me neizbenost sustigne.
Ona e me tititi neko vreme. Bar sam se nadao. A kada me budu
uhvatili, moda u moi malo da odugovlaim pa da tako ostali dobiju na
vremenu.
Bilo mi ih je ao. Ni Goblin ni Jednooki nisu imali dovoljno snage da
pomognu s noenjem Gavrana, a Traga nije mogao sam. Ako stignu do
Ravnice straha, nee moi da izbegnu tu neumitnu dunost da Miloj objasne
sve to se desilo.
 Zapitah se da li e iko od njih imati petlju da dokraji Gavrana... Zu mi
se die. Kolena mi zaklecae. Pokuah da ispraznim um i zagledah se u put
tri koraka ispred svojih stopala, borei se za vazduh i terajui dalje. Brojao
sam korake. Po stotinu, iznova i iznova.
Konj. Mogao bih da ukradem konja.To sam sebi sve vreme govorio,
usredsredivi se na tu injenicu i proklinjui iganje u boku, sve dok se neke
senke ne nadvie preda mnom i carski vojnici poee da viu. Sakrih se u
neko itno polje, dok su Gospini psi tragai lajali iza mene.
Skoro da sam im utekao. Skoro. Ali onda senka slete s nebesa. ilim
zazvida kroz vazduh i trenutak kasnije prodra me tama.
Sa dobrodolicom doekah kraj svojih muka, nadajui se da je trajan.
Kada sam povratio svest, sijala je dnevna svetlost. Bio sam na nekom
hladnom mestu, ali u severnim krajevima je svuda hladno. Bio sam suv. Prvi
put za mnogo sedmica bio sam suv. Prisetih se svog bega i meseevog srpa.
Nebo dovoljno vedro da se vidi mesec. Neverovatno.
Provirih na jedno oko. Bio sam u nekoj sobi s kamenim zidovima. Liila
je na tamnicu. Poda mnom bee neka povrina, ni tvrda ni mokra. Kad sam
poslednji put bio u suvom krevetu? U Plavom visuljku.
Neto zamirisa. Hrana! Vrela hrana, u tanjiru svega nekoliko palaca od
moje glave, povrh jednog stoia. Neka smea to je liila na prekuvani
gula. Bogovi, to je dobro mirisalo!
Pridigoh se tako brzo da mi se zavrtelo u glavi. Skoro da sam izgubio
svest. Hrana! Neka avo nosi sve ostalo. Bacio sam se na jelo kao izgladnela
ivotinja - to sam i bio.
Malo mi je nedostajalo da zavrim, kad se vrata otvorie uz tresak.
Udarac koji ih je otvorio bee tako silan da se odbie od zida. Ogromna
mrana prilika progura se kroz njih. Na tren mi se kaika ukoi na pola puta
izmeu zdele i usta. Taj stvor je ljudsko bie? Skloni se u stranu s isukanim
maem u rukama.
etiri carska vojnika uoe za njim, ali na njih nisam obraao panju, sav
obuzet divom pred sobom. Ipak je re o oveku, ali krupnijeg u ivotu nisam
video. Iako je toliki grmalj, delovao mi je vitko i hitro kao neki vilovnjak.
Vojnici u parovima stadoe sa obe strane dovratka - i to u stav mirno.
ta?, htedoh da ujem, reen da nastradam s prkosnim kezom na licu.
Nema doboa? Nema truba? Pretpostavljao sam da u se sresti sa svojim
tamniarcm.
Kad sam u pravu - u pravu sam. Potajnica ue kroz vrata.
Vie sam se zabezeknuo to sam video nju nego zbog dramatinog upada
njene divovske bitange. Trebalo je da bude na zapadnom obodu Ravnice...
Sem ako... To nisam smeo ni da pomislim, ali crv sumnje svejedno me je
grizao. Dugo nisam u toku s deavanjima.
Gde su hartije?, htede da uje bez uvoda.
Kez mi se razli po licu. Uspeo sam. Nisu uhvatili ostale... Ali ushienje
brzo minu. Iza Potajnice doe jo vojnika, nosei nosila. Gavran. Grubo ga
bacie na leaj naspram mog.
Njihovo gostoprimstvo nije bilo krto. elija je bila velianstvena. Bilo
je dovoljno prostora da zatvorenik isprui noge.
Ponovo smogoh snage da se iscerim. Sad, ne bi trebalo da postavlja
takva pitanja. Mami se to ne bi svidelo. Pamti li kako se poslednji put
naljutila? Potajnica je uvek bila hladne glave. ak i kad je predvodila
pobunjenike, nikad nije doputala da je oseanja ponesu. Podsetila me je na
to: Tvoja smrt bi mogla biti veoma neprijatna, vidaru.
Kad si mrtav - mrtav si.
Njene bezbojne usne rairie se u lagani smeak. Inae nije bila lepa
ena, a taj zloban osmeh nimalo nije doprineo njenim arima.
Shvatih taje htela da kae. Negde duboko u meni neto je zavijalo i
buncalo kao majmun na ranju. Odupirao sam se tom uasu. Ako je u mom
ivotu ikada bio neki trenutak kada je valjalo ponaati se kao brat Crne ete -
bilo je to sada. Morao sam da dobijem na vremenu. Morao sam da ostalima
pruim to veu poetnu prednost.
Moda mi je proitala misli dok me je tako smeei se posmatrala. Nee
daleko stii. Mogu da se kriju od maija, ali ne mogu od pasa tragaa." Srce
mi sie u pete.
Kao da je samo te rei ekao, neki glasnik stie i neto apnu Potajnici.
Ona klimnu, pa se okrenu k meni. Upravo idem da ih pokupim. Dok ja
budem odstutna, ti razmiljaj o Bogalju. Kada iz tebe izvuem sve to zna,
moda u te predati njemu u ruke." Ponovo osmeh.
Nikad nisi bila fina, odvratih, ali to je zvualo slabano i bilo je
izreeno iza njenih lea dok je odlazila. Njena menaerija pola je s njom.
Pogledah Gavrana. Stanje mu se nije promenilo.
 Spustih se na leaj, sklopih oi i pokuah da sve istisnem iz glave.
Jednom mi je to polo za rukom, kada mi je bilo neophodno da stupim u
dodir s Gospom.
Gde li je? Znam da je sino bila dovoljno blizu jer sam je osetio. Ali
sada? Da li to igra neku igru?
Ali rekla je da nema nikakve posebne uslove... Ipak. Ima uslova i uslova.
 Poglavlje trideset osmo

Tvrava kod Deljenja

res! Ponovo onaj tos s vratima. Samo to sam ovog

puta uo kako od brega odvaljeni gazi niz hodnik, pa se ni najmanje nisam
trno, ve samo upitao: Bado, ume li ti da kuca?"
Odgovora nije bilo, sve dok Potajnica nije ula. Dii se, vidaru."
Izvalio bih neto prosto, meutim njene rei behu izgovorene tako
ledenim glasom da me proe jeza jo i gora od one koju sam oseao zbog
kripca u kojem sam se nalazio. Ustadoh.
Izgledala je uasno. Telesno nije bila mnogo drugaija, ali neto u njoj je
uginulo postalo mrtvo, hladno i prestravljeno. ta je onaj stvor?", ljutito
htede da uje. Bio sam potpuno zbunjen. Kakav stvor?"
Stvor s kojim si putovao. Govori." Nisam mogao jer nisam imao ni
najblau predstavu o emu to brblja.
Sustigli smo ih. Moji ljudi su ih sustigli. Ja sam stigla samo na vreme da
prebrojim leeve. ta to moe da pokida dvadeset pasa i stotinu oklopljenih
vojnika za svega nekoliko minuta, a onda da nestane bez traga i glasa?"
Bogovi, Jednooki i Goblin mora da su nadmaili sami sebe.
I dalje sam utao.
Doli ste iz pravca Zemlje humki.Tamo ste neto petljali. Jeste li neto
prizvali?" Zvuala je kao da naglas razmilja. Vreme je da saznamo.
Vojnie, vreme je da otkrijemo koliko si zaista ilav." Obrati se grmalju:
Vodi ga."
Dadoh sve od sebe da igram prljavo. Pretvarao sam se da sam krotak
taman dovoljno dugo da se opusti. Onda ga petom udarih u cevanicu, pa se
hitro okrenuh i zamahnuh nogom u pravcu njegovih prepona.
Valjda sam omatorio i usporio. Naravno, bio je mnogo bri no to bi to
ovek njegove veliine trebalo da bude. Izmakao se, zgrabio me za nogu i
bacio preko odaje. Dva vojnika me zgrabie i krenue da me vuku. Pooh,
sav zadovoljan kad videh da rmpalija hramlje.
Pokuah jo nekoliko varki, isto da usporim stvari. To mi nita nije
donelo, sem to su me jo vie ugruvali. Vojnici me naposletku vezae za
jednu drvenu stolicu visokog naslona u sobi u kojoj je Potajnica bacala ini.
Nisam video nita naroito zlokobno - zbog ega je iekivanje bilo samo jo
gore.
Polo im je za rukom da iz mene izvuku dva-tri dobra bolna krika, i
taman su se spremali da postanu neprijatni, kad odjednom prekinue s tim.
Vojnici me grubo cimnue sa stolice, pa stadoe da me guraju ka eliji. Bio
sam previe oamuen da bih se pitao zato.
Sve dok u hodniku, na nekoliko jardi od te elije, ne sretosmo Gospu.
Da. Tako. Moja poruka je ipak primljena. Mislio sam da mi se kratak
dodir koji sam osetio u odgovor na moj poziv samo priinio. Ali eto nje.
Vojnici se dadoe u beg. Zar je toliko uasna prema sopstvenim ljudima?
Potajnica je samo stajala i ekala.
Kakve god rei da su razmenile, bile su neizgovorene. Potajnica mi
pomoe da ustanem, pa me gurnu u eliju. Lice joj bee bezizraajno kao da
je od kamena, ali oi su joj srdito buktale.
Prokletstvo. Ponovo osujeena"', podrugljivo graknuh i skljokah se na
svoj leaj.
elija je bila osvetljena dnevnom svetlou kada se vrata zatvorie. Kada
sam se probudio i video nju kako stoji nada mnom, odcvena u svoju priinu
lepote, bila je no. Kazala mi je: Upozorila sam te."
Da. Pokuah da se pridignem. Sve me je bolelo, kako od muenja tako
i od toga to sam svoje matoro telo pre no to su me zarobili naprezao vie
nego to je to moglo da podnese.
Lezi. Ne bih dola da to nije bilo neophodno za moje dobro."
U suprotnom te ne bih ni zvao."
Ponovo si mi uinio uslugu.
Samo zarad samoouvanja."
 Moglo bi se rei da si skoio iz tiganja u vatru. Potajnica je danas
izgubila mnogo ljudi. Ko je za to kriv?
Ne znam. Goblin i Jednooki... Uutah.
Neka se nosi ova oamuena glava. Neka se nosi taj glas pun saoseanja.
Ve sam previe rekao.
Nisu to bili oni. Nisu dovoljno umeni da prizovu tako neto. Videla
sam tela.
Onda ne znam.
Verujem ti. Svejedno... Ve sam viala takve rane. Pokazau ti pre no
to krenemo u Kulu. Zar je u to i bilo sumnje. Kada bude pregledavao te
rane, imaj na umu injenicu da je moj suprug vladao svetom kada su ljudi
poslednji put tako poginuli/"
Tu se nita nije slagalo, ali nisam zbog toga bio zabrinut. Brinuo sam se
za sopstvenu budunost.
Ve je krenuo da povlai poteze. Mnogo ranije no to sam oekivala. Zar
nikad nee tiho leati u svojoj grobnici i pustiti me da nastavim sa svojim
poslom?"
Poeh da sabiram dva i dva. Jednooki mi je kazao da je neto uteklo.
Gavran je zbog toga uhvaen... Gavrane, budalo jedna, ponovo si zasrao."
Kada je pokuavao da se sam stara o Miloj, skoro da je omoguio
Dominatoru da se probije kroz Kleku. ta si sad uradio?" Ali zato bi, onda,
taj stvor sledio i titio Jednookog i ostale?
Znai, ovo je Gavran?"
Zlogukova druga greka. Zato ne mogu ovu svoju prokletinju od jezika
da drim za zubima?
Ona se nagnu nad njega i poloi mu aku na elo. Posmatrao sam kroz
trepavice ta se deava, gledajui u stranu. Nisam mogao da je posmatram
neposredno. Bila je dovoljno mona da opini i kamen.
Brzo se vraam", kaza poavi ka vratima. Nita se ne boj. Bic
bezbedan u mom odsustvu." Vrata se zatvorie.
Dabome", promrmljah. Moda u biti bezbedan od Potajnice, ali koliko
u biti bezbedan od tebe?" Osvrnuh se po sobi pitajui se mogu li nekako da
okonam svoj ivot.
Potajnica me je odvela da pogledam mesto pokolja gde su psi i carski
vojnici sustigli Jednookog i Goblina. Da vam kaem, nije bilo nimalo
prijatno. Tako neto poslednji put sam video kad smo se sukobili s
forvalakom, pre no to smo se pridruili Gospi. Pitam se da li to udovite
ponovo prati Jednookog. Ipak, ubio ga je u bici kod Talismana. Zar ne?
Ali Bogalj je preiveo...
Da, jeste. Dva dana nakon to je Gospa otila - saznao sam da sam
zatoen u staroj tvravi kod Deljenja - pojavio se. Mala prijateljska poseta,
isto radi starih vremena.
Osetio sam njegovo prisustvo i pre nego to sam ga zapravo video. Uas
me je skoro savladao.
Kako li je saznao?
...Potajnica. Gotovo sigurno Potajnica.
Doao je u moju eliju noen maleckim ilimom. Njegovo ime vie nije
bilo dobar opis za njega. Vie nije mogao da se kree bez tog ilima. Bio je
samo senka ivog bia, ljudska ruina kojoj dah ivota da je samo
volebnitvo i luaka volja.
Ulebde u moju eliju i stade da me posmatra. Iz sve snage se potrudili da
delujem kao da me to ni najmanje ne dotie - ali nije mi polo za rukom.
Sablasni glas zamreka vazduh. Kucnuo je tvoj as. Bie to dug i bolan kraj
tvoje prie - a uivau u svakom trenutku."
isto sumnjam." Morao sam da teram po svome. Mami se nee dopasti
to se petlja s njenim zatvorenikom."
Ona nije ovde, vidaru." Stade da lebdi unazad. Uskoro emo otpoeti.
Nakon to neko vreme odvojimo za razmiljanje." Iza njega se zau tihi
luaki smeh. Nisam bio siguran da li je doprineo od njega ili od Potajnice.
Ona je stajala u hodniku i posmatrala.
Neiji glas kaza: Ali ona jeste ovde." Sledie se. Potajnica preblede, a
Bogalj se nekako skvri.
Gospa se stvori niotkuda, najpre se pojavivi kao oblak zlatnih varnica.
Nita vie ne ree, a i Oteti su utali - jer ta su mogli da kau?
Imao sam elju da ubacim neku dosetku, ali pamet je ipak prevladala.
Umesto toga, pokuah da se skupim i postanem mali kao neka buba. Da me
ne primete.
Ali bube bivaju zgaene izmama to za njih nimalo ne mare.
Gospa naposletku progovori. Bogalju, dat ti je zadatak. Nigde u
uputstvima koja si dobio nije ti doputeno da napusti svoj poloaj. A ti si to
uinio. Opet. Ishod toga potpuno je isti kao kada si se iskrao u Rue da bi
osujetio Duegubu." Bogalj jo vie svenu.
To je bilo ba davno. Jedan od naih lukavih trikova kojima smo zavarali
tadanje pobunjenike. Desilo se sledee: Pobunjenici su napali Bogaljev
glavni tab dok je on bio odsutan pokuavajui da potkopa Duegubu. Dakle,
Mila razbija po Ravnici. Smesta se oraspoloili. Bila je to potvrda da se
pokret nije uruio.
Idite, kaza im Gospa. I znajte sledee: Vie nee biti nikakvog
razumevanja. Od sada pa nadalje iveemo po gvozdenim pravilima koja je
moj mu stvorio. Sledei put bie poslednji - i za vas i za svakog drugog to
mi slui. Razumete li? Potajnice? Bogalju?"
Razumeli su - to i kazae.
Sporazumevali su se nekako ispod nivoa obinih rei, to ja nisam mogao
da ujem, jer su otili vidno potpuno ubeeni da njihovo dalje postojanje
zavisi iskljuivo od bespogovorne poslunosti i potovanja ne samo slova
ve i duha dobijenih nareenja. Otili su potpuno skrueni. Gospa je
izbledela im su se vrata moje elije zatvorila. U telu se pojavila neto malo
pre sumraka. I dalje je bila besna. Sluajui straarsko ogovaranje,zakljuio
sam da je i Potajnici nareeno da se vrati u Ravnicu. Tamo stvari idu po zlu.
Oteti tamo ne mogu da se nose s nevoljama. Pokai im, Mila", promrmljah.
Pokai im." Naporno sam se trudio da se pomirim sa sudbinom to me je
ekala, kakva god ona bila.
Straari me iz elije izvedoe ubrzo po sumraku. Ponee i Gavrana. Nita
nisam pitao. Ne bi mi ni odgovorili.
Gospin ilim poivao je u glavnom dvoritu tvrave. Vojnici stavie
Gavrana na njega, pa ga privezae. Jedan sumorni narednik pokaza mi da se
ukrcam. To i uinih, iznenadivi ga time to sam znao ta da radim. Srce mi
je bilo u petama. Znao sam svoje odredite. Kula.
ekao sam pola sata. Naposletku je dola. Izgledala je zamiljeno, pa
ak i malice uznemireno i nesigurno. Sede na svoje mesto, na prednjoj ivici
ilima. Digosmo se u vazduh.
Letenje na vetrokitu daleko je udobnije i manje kida ivce. Vetrokit ima
masu i veliinu.
Digli smo se na moda hiljadu stopa visine i poleteli na jug. isto
sumnjam da smo leteli bre od trideset milja na sat. Bie to dug let ako se
ona ne odlui da ubrza.
Nakon nekih sat vremena okrenu se k meni. Jedva sam mogao da
razaznam njene crte. Kaza: Zlogue, posetila sam Zemlju humki. Nita
nisam odgovorio, ne znajui ta hoe od mene.
ta ste to uradili? ta ste to oslobodili?"
Nita."
Pogleda Gavrana. Moda postoji neki nain." Nakon nekog vremena:
Poznat mi je taj stvor to je osloboen... Spavaj, vidaru. Priaemo neki
drugi put." I ja usnih. Kada se ponovo probudih, naoh se u drugoj eliji. Po
odedama straara znao sam da je moj novi zatvor Kula kod Talismana.
 Poglavlje trideset deveto

Gost u Talismanu

edan pukovnik iz Gospine line strae doao je po mene.

Skoro da je bio ljubazan. Njene jedinice ni ranije nikada nisu bile sigurne u
to kakav je moj poloaj. Jadna deica. Za mene nije bilo mesta u njihovoj
ureenoj i hijerarhijskoj vaseljeni.
Pukovnik ree: Hoe da te vidi." Sa sobom je imao desetak ljudi. Nisu
liili na poasnu strau, ali nisu liili ni na glavosee.
Mada to nije bilo bitno. Mogao bih da se otimam koliko god hou, ali
odvukli bi me sa sobom.
Pooh pogledavi preko ramena. Gavran se drao.
Pukovnik me ostavi ispred vrata to su vodila u unutranju kulu, kulu u
Kuli, u koju malo njih ulazi, a iz koje se jo manje njih vraa. Napred", kaza
mi. ujem da si ovo i ranije radio. Zna kako to ide.
Prooh kroz dovratak. Kada se osvrnuh, videh samo kameni zid. Na tren
nisam znao gde se nalazim. To proe i naoh se negde drugde. Ona je bila
tamo, uokvirena nekakvim prozorom, mada je njen deo Kule bio potpuno
okruen zidovima. Doi.
Pooh. Ona pokaza, a ja pogledah kroz taj ne-prozor i videh grad u
plamenu. Oteti su leteli nad njim, vrcajui ini koje su smesta zamirale.
Njihova meta bila je falanga vetrokitova to su unitavali grad.
Mila je jahala jednog od njih. Drali su se unutar njenog ponitavanja, gde
su bili neranjivi.
Ali nisu, kaza mi Gospa itajui mi misli. Smrtno oruje e im
doakati, kao i tvojoj razbojnici. Ali sve to nije bitno. Odluila sam da
prekinem operacije." Nasmejah se. Onda smo pobedili."
Mislim da je to bio prvi put da sam je video ljutu na mene. To to sam joj
se rugao bila je greka. Moglo bi je ponukati da odluku to ju je donela na
osnovu stratekih razmatranja sada ponovo razmotri, voenj oseanjima.
Nigde vi niste pobedili. Ako e promena fokusa stvoriti takvo vienje,
onda neu prekinuti napad. Umesto toga u samo prilagoditi iu pohoda."
Proklet bio, Zlogue. Naui ve jednom da tu svoju jeziinu dri za
zubima kada si u blizini takvih ljudi. U stanju si da trtlja toliko da e
zavriti u maini za mlevenje mesa.
Povrativi vlast nad sobom, ona se okrenu prema meni. Gospa, svega dve
stope daleko. Budi sarkastian u svojim pisanijima koliko god hoe, ali
kada govori - budi spreman da plati cenu."
Razumem."
I mislila sam da e razumeti." Ponovo se okrenu prizoru u prozoru. U
tom dalekom gradu - liio mi je na Mraz - zapaljeni vetrokit pade nakon to
ga pogodi prava oluja kopalja izbaenih iz neverovatno velikih balisti.
Oigledno da igru iznenaenja mogu da igraju dvoje. Kako napreduje s
prevodima?"
Molim?"
Spisi koje si pronaao u Oblanoj umi, dao mojoj pokojnoj sestri
Duegubi, ponovo oteo od nje, dao svom prijatelju Gavranu, pa ih opet uzeo
od njega. Hartije za koje si mislio da e biti alatka vae pobede."
A, ti spisi. Ha. Nikako ne napredujem."
Nisi ni mogao. Ono to trai nije tamo."
Ali..."
Naveden si na pogrean trag. Da, znam. Bomanc ih je prikupio, pa stoga
mora da se u njima krije moje pravo ime. Zar ne? Ali to je izbrisano - sem
moda u umu mog supruga." Odjednom postade nekako daleka. Pobeda kod
Kleke imala je svoju cenu."
Nauio je ono to je Bomanc prekasno saznao."
Primetio si, znai. Sada ima dovoljno podataka da iz onoga to se
odigralo izvede odgovor... Ne, nije moje ime tu zapisano, ve njegovo. Zato
je moja sestra bila toliko uzbuena zbog tih hartija. U njima je videla priliku
da nas oboje nadvlada. Mene je poznavala. Napokon, odrasle smo zajedno
ijedna od druge bile zatiene samo najzamrenijom mreom ini koju je bilo
mogue izatkati. Kada te je primila pod svoje krilo, nije bila voena veom
eljom no da me potkopa. Ali kada si joj predao te hartije...
 Vie je naglas razmiljala nego to je objanjavala.
Odjednom mi sinu. Ni ti mu ne zna ime!
Nikada to nije bio brak iz ljubavi, vidaru. Radilo se o najlabavijem od
svih saveznitava. Reci mi kako da se domognem tih hartija? Nikako.
Onda emo svi izgubiti. To je prava istina, Zlogue. Dok se mi ovde
raspravljamo i dok se tvoji i moji saveznici iz petnih ila napinju da jedni
druge prekolju, neprijatelj svih nas oslobaa se svojih okova. Sve ovo
umiranje bie zaludno ako se Dominator oslobodi."
Uniti ga.
To je nemogue."
U gradu u kojem sam roen postoji narodna pria o oveku toliko
silnom da se usudio da se ruga bogovima. Na kraju se sva njegova sila
pokazala nitavnom jer postoji neko protiv koga su i bogovi nemoni."
ta hoe da kae?"
Ako bi mi bilo doputeno da izvrnem staru izreku, smrt sve osvaja. ak
ni Dominator ne mnoe da se rve sa smru i da svaki put pobedi."
Ima naina", priznade ona. Ali ne bez tih hartija. Sada e se vratiti u
svoje odaje i razmisliti o ovome o emu smo priali. Razgovaraemo
ponovo."
Tek tako me je otpustila. Okrenula se umiruem gradu. Odjednom sam
znao gde je izlaz. Nekakav silovit nagon poterao me je ka vratima. Trenutak
vrtoglavice, i naao sam se napolju.
Pukovnik je dahui dotrao niz hodnik, pa me vratio u eliju.
Bacih se na leaj i stadoh da razmiljam, po nareenju.
Bilo je dovoljno dokaza da se Dominator budi, ali... To da u onim
hartijama nije bilo poluge na koju smo raunali bio je pravi udarac.To moram
da progutam ili odbacim, a moj izbor mogao bi da ima nesagledive posledice.
Koristila me je za sopstvene ciljeve. Naravno. Setio sam se brojnih
mogunosti - nijedne prijatne - ali sve je to nekako imalo smisla...
Lepo je rekla: ako se Dominator probije na slobodu, svi smo u sosu; i
pozitivci i negativci.
Zaspah. Neto sam sanjao, ali ne seam se ta. Kada se probudih, videh
na stolu, koji tu ranije nije bio, toplu hranu. Na stolu je takoe bila
pozamana zaliha pribora za pisanje.
Oekivala je da nastavim sa hronikama.
 Prodrah pola donete hrane pre no to primetih da Gavran vie nije tu.
Uhvati me nervoza. Zato ga nema. Kuda je odveden. ta e joj on? Moda
da joj poslui kao osiguranje?
Vreme u Kuli udno protie.
Taman kad sam zavrio s jelom, uobiajeni pukovnik ponovo je doao, a
sa njim uobiajeni vojnici. Hoe ponovo da te vidi", obznanio je.
Ve? Tek to sam se vratio."
Pre etiri dana.
Dodirnuh obraz. U poslednje vreme nosio sam samo deliminu bradu.
Lice mi je bilo ekinjasto. Znai opet sam dugo spavao. Ima li izgleda da
dobijem brija?"
Pukovnik se slabano nasmei. A ta misli? Moe da doe berberin.
Hoe li da poe?"
ta, sad se i ja neto pitam? Naravno da ne. Pooh za njim da me ne bi
vukli.
Postupak je bio isti. Ponovo je naoh pred prozorom. U njemu se video
neki kraj Ravnice gde je jedna od Potajniinih utvrda bila pod opsadom.Tu
nije bilo tekih balista. Jedan vetrokit lebdeo je nad njom, nateravi postaju
da se krije. Hodajue drvee rasturalo je spolni bedem tako to ga je teralo
da raste. Kao kad prauma unitava naputeni grad, samo deset hiljada puta
bre.
itava pustinja ustala je protiv mene", kaza mi. Potajniine postaje trpe
mnogo napada."
Rekao bih da su tvoji upadi u Ravnicu nekoga naljutili. Mislio sam da
e se povui."
Pokuala sam. Tvoja gluva seljanka ne sarauje. Jesi li razmiljao?"
Nisam, spavao sam. Kao to zna."
Da. Pa, morala sam da posvetim panju nekim stvarima. Sada mogu da
se pozabavim tobom." Dolo mi je da bcim kada primetih njen pogled... Ona
mahnu rukom, a ja se ukoih. Kaza mi da sednem na oblinju stolicu. Sedoh,
nemoan da se prenem iz njenih ini, iako sam znao ta sledi.
Ona stade pred mene i sklopi jedno oko. Otvoreno oko postade sve vee
i vee, pohrli ka meni i prodra me...
Mislim da sam vritao.
Taj trenutak bio je neizbean otkad su me zarobili, mada sam gajio neku
ludu nadu da nee biti tako. Sada e mi isisati misli kao to pauk iscedi
muvu...
Kada sam se osvestio, naao sam se u svojoj eliji, oseajui se kao da
sam bio sve do pakla i nazad. U glavi mi je tutnjalo. Bio je ogroman napor da
ustanem i oteturam se do svog vidarskog pribora. Pribor su mi moji tamniari
vratili nakon to su iz njega povadili sve to je smrtonosno. Pripremio sam
napitak od unutranje strane vrbove kore, to je trajalo itavu venost jer
nisam imao vatru na kojoj bih mogao da zagrejem vodu.
Neki ovek ue dok sam grlio i psovao prvu slabanu, gorku oljicu.
Nisam ga prepoznao. Delovao je iznenaeno to me vidi na nogama.
Zdravo, kaza mi. Brz oporavak."
Ko si pa ti?
Vidar. Trebalo bi da te obilazim na svaki sat. Nismo oekivali da e se
tako brzo oporaviti. Mui li te glavobolja?"
Dabome da me mui."
Muiav. To je dobro." Spusti svoju torbu pored mog pribora,
poglednuvi na njega dok ju je otvarao. ta si uzeo?"
Kazah mu, pa upitah: Kako to misli dobro?"
Ponekad odande izau potpuno nesvesni svega oko sebe. Nikad se ne
oporave."
Je li?" Pomislih da ga istamburam, isto onako, da se izduvam. Ali
emu? Neki straar bi smesta uleto i samo mi pogorao bol. U svakom
sluaju, to da se muim.
Jesi li ti neto posebno?"
Rekao bih da jesam."
Traak osmeha. Popij ovo. Bolje je nego aj od kore." Popih naiskap
tenost koju mi je pruio. Veoma je zabrinuta. Nikada ranije nisam video da
mari ta e biti sa osobom podvrgnutom dubokom ispitivanju."
Ma nemoj mi rei." Samo sam s mukom odravao svoje pogano
raspoloenje. To pie koje mi je dao bilo je dobro i brzo je delovalo. ta je
taj napitak? Koristio bi mi - i to na burad."
Stvara zavisnost. Dobija se od soka najvia etiri lista biljke po imenu
parsifal.
Nikad uo.
Veoma je retka. Dok je to govorio, pregledao me je. Raste na
nekakvim upljim brdima. Domoroci je koriste kao opijat."
eta je svojevremeno prola kroz ta uasna brda. Nisam znao da tamo
ima domorodaca."
Jednako su retki kao i biljka. U savetu se razmatralo da se uzgaja na
veliko kada borbama doe kraj. U medicinske svrhe." Coknu jezikom, to me
podseti na bezubog starca koji me je poduavao vianju. udno. Njega se
godinama nisam setio.
A da bude jo udnije, svakakva stara i neobina seanja hrlila su na
povrinu mog uma, kao kada se ribe sa dna poplae i poteraju ka svetlosti.
Gospa mi je ba dobro promukala glavu.
Nisam se dalje bavio njegovom primedbom o uzgajanju tog korova, mada
je bila u suprotnosti s mojim vienjem Gospe. Pokvareni u srcu ne mare za
olakanje od bola.
ta misli o njoj?"
O Gospi? Sada? Nita lepo. A ti?" Nije obratio panju na moje pitanje.
Oekuje da te vidi im se oporavi."
Sere li meka u umi?", odvratih. Stekao sam utisak da ba i nisam
zatoenik. Kako bi bilo da ugrabim malo vazduha na krovu? Odatle teko da
mogu da pobegnem."
Videu da li je doputeno. U meuvremenu vebaj ovde."
Ha. Ovde mogu da vebam jedino mlaenje prazne slame. Samo sam hteo
da izaem iz etiri zida. Jesam li i dalje meu ivima?", upitah kada on
zavri sa pregledom.
Zasad jesi. Mada, kakva ti je narav, udi me to si ovoliko dugo
preiveo u jedinici kakva je tvoja."
Vole me. Oboavaju me. Ne bi mi ni dlaku s glave skinuli." Njegov
spomen moje jedinice smesta me je oneraspoloio. Upitah: Zna li koliko je
prolo otkad sam zarobljen?"
Ne. Mislim da si ovde vie od nedelju dana. Moda i due."
Tako znai. Pretpostavimo da je prolo najmanje deset dana otkako sam
zarobljen. Ako se momci kreu bez nekog velikog tereta i trude se iz petnih
ila, moda su pokrili etiri stotine milja. Samo jedan divovski korak, a jo ih
mnogo preostaje. Sranje.
Odugovlaenje je sada postalo besmisleno. Gospa zna sve to sam
uinio. Pitam se da li joj je ita od toga koristilo? Ili je vie bilo iznenaenje?
 Kako je moj prijatelj?", upitah, iznenada osetivi grizu savesti.
Ne znam. Premestili su ga na sever jer je veza izmeu njegovog tela i
duha postala nategnuta. Siguran sam da e to biti jedna od tema razgovora
kada sledei put poseti Gospu. Zavrio sam. Prijatan boravak elim."
Cinino kopile."
On se nasmeja i ode.
Mora da je to zajedniko svima to se bave ovim zanimanjem.
Nekoliko minuta kasnije pukovnik ue u eliju. ujem da bi hteo na
krov."
Dabome."
Obavesti straara kada bude hteo da ide." Jo je neto imao na umu.
Nakon krae stanke me upita: Zar u tvojoj jedinici nema vojne discipline?"
Muilo ga je to ga ne pozdravljam i ne oslovljavam sa gospodine. Sinue
mi razne zajedljive primedbe, ali progutah ih. Moj poloaj moda nee
doveka biti tajanstven. Ima, ali ne kao ranije. Nakon Kleke nas nije ostalo
dovoljno da bismo se gnjavili sa tim."
Nizak udarac, Zlogue. Nateraj ih da se brane. Reci im kako je eta pala
na niske grane sluei Gospi. Podseti ih da su carski satrapi prvo okrenuli
urak. Mora da je meu zapovednicima to sada ve optepoznato. Trebalo bi
da povremeno porazmisle o tome.
To je ba teta", odgovori pukovnik.
Ti si moj lini uvar?"
Da. Iz nekog razloga veoma mari za tebe."
Jednom sam joj napisao pesmu", slagah. Takoe znam njene tajne."
Namrti se, pa zkljui da samo serem.
Hvala", kazah u znak pomirenja. Malo u da piem pre no to izaem."
Zostao sam s time. Otkad smo otili iz Ravnice, nisam se time uopte bavio,
sem malice u Plavom visuljku.
Pisao sam sve dok me grevi ne naterae da stanem. Onda sam jeo jer je
straar doneo obrok taman kad sam poslednji list hartije posuo peskom.
Zavrivi sa dranjem, prioh vratima i kazah momku ispred njih da sam
spreman za odlazak na krov. Kada ih otvori, otkrih da nisam zakljuan.
Ali i da pobegnem, kuda bih kog vraga otiao? Glupo je i pomiljati na
bekstvo.
Imao sam neki oseaj da u uskoro dobiti posao zvaninog istoriara.
Dopadalo se to meni ili ne, to bi bilo najmanje od mnogih zala.
Neke teke odluke gledale su me pravo u oi. Hteo sam natenane da
razmislim o njima. Gospa je to razumela. Svakako je imala moi i dara da
bude dalekovidnija nego prosti vidar koji je poslednjih est godina proveo
van svih tokova.
Zalazak sunca. Oganj na zapadu, oblaci obliveni razularenim plamenom.
Nebo - arenilo neobinih boja. Ledeni povetarac sa severa, taman toliko da
najei i osvei. Moj uvar se drao podalje od mene, omoguivi mi priinu
slobode. Prioh severnom grudobranu.
Nije bilo mnogo tragova velike bitke to se nekada vodila ispod
Kule.Tamo gde nekada behu rovovi, palisade, zemljani bedemi i opsadne
sprave, gde su desetine hiljada poginule, sada je bio park. Jedan jedini crni
kameni steak obeleavao je to mesto, pet stotina jardi od Kule.
U sebi se vratih usred tog tretanja i urlikanja. Setih se pobunjenike
horde, neumorne kao more; setih se talasa za talasom pobunjenika to su se
razbijali o nepokolebljive litice branitelja. Setih se zavaenih Otetih, njihovih
onostranih i zlokobnih smrti, divljeg i uasnog volebnitva...
Bila je to bitka nad bitkama, zar ne?
Nisam se okrenuo kad mi se pridruila. Jeste. Nikada je nisam estito
opisao."
Pevae o njoj." Pogleda gore. Zvezde lagano poee da se javljaju na
nebu. Lice joj je u sumraku delovalo bledo i napeto. Nikada je pre toga
nisam video tako zlehudo raspoloenu.
ta se desilo?" Sada sam se okrenuo i primetio jednu grupu vojnika
neto dalje od nas kako posmatraju - bilo zabezeknuto od strahopotovanja,
bilo zgroeno.
Obavila sam obred predvianja. Zapravo, nekoliko njih, jer nisam dobila
zadovoljavajue odgovore."
I?
Moda nisam dobila nikakve odgovore."
ekao sam. ovek jednostavno ne moe da vri pritisak na najmonije
bie na svetu. Ve je sama injenica da je bila na rubu da se poveri obinom
smrtniku bila dovoljno zapanjujua.
Sve je u stalnom stanju promena. Prorekla sam tri mogue budunosti.
Hrlimo u krizu - ka asu to e dati oblik potonjoj istoriji." Neznatno se
okrenuh ka njoj. Lice joj bee obasjano ljubiastom svedou, a tamna kosa
padala joj je niz obraz. Bar je tada - ako ve nijednom ranije - delovala
prirodno, i obuze me silan nagon da je dodirnem, zagrlim i moda uteim. Tri
budunosti?"
Tri. Ni u jednoj nisam nala sebe."
ta na to da kaem? Da je moda pogreila? Covek ne moe da optui
Gospu za greku.
U jednoj budunosti tvoje gluvo dete odnee pobedu. Ali ta je
budunost najmanje izgledna, a ona i svi njeni izgubie ivot na putu do
pobede. U drugoj budunosti moj mu e se otrgnuti zagrljaju groba i iznova
uspostaviti svoju dominaciju.Taj e mrak potrajati deset hiljada godina. U
treoj viziji on biva zanavek uniten. Ta je vizija najsnanija, ali zahtevna.
Cena je ogromna... Postoje li bogovi, Zlogue? Nikad nisam verovala u
bogove."
Ne znam, Gospo. Meni nijedna religija na koju sam ikada naiao nije
imala smisla. Nijedna nije konzistentna. Sudei po opisima njihovih vernika,
veina bogova su paranoini megalomani. Ne vidim kako mogu da preive
sopstveno ludilo. Meutim, nije nemogue da ljudska bia nisu u stanju da
protumae silu toliko veu od njih samih. Moda su sve religije samo
izvrnute i izopaene senke istine. Moda postoje neke sile koje oblikuju svet.
Sto se mene tie, ja nikada nisam razumeo zato bi, u toliko neizmernoj
vaseljeni, neki bog mario za neto tako beznaajno kao to je oboavanje ili
ljudska sudbina."
Kada sam bila dete... moje sestre i ja imale smo uitelja."
Jesam li obraao panju na njene rei? Dabome da jesam. Od glave do
pete pretvorio sam se u ui. Uitelja?"
Da. On je tvrdio da smo mi bogovi, da mi stvaramo sopstvenu sudbinu.
Da ono to jesmo odreuje ta emo postati. Seljaki reeno, svi se
saterujemo u uglove iz kojih nema bekstva tako to smo ono to jesmo i tako
to smo u dodiru sa brojnim drugim ja."
Zanimljivo."
Pa, da. Postoji svojevrstan bog, Zlogue. Zna li to? Ali nije neki
drmator. On samo donosi kraj svim priama. Njegova glad se ne moe
zasititi. I sama vaseljena vremenom e mu skliznuti niz drelo.
Smrt?
 Ne elim da umrem, Zlogue. Sve to jesam vriti zbog nepravinosti
smrti. Sve to jesam, sve to sam bila i verovatno sve to u biti oblikovano
je mojim strastvenim porivom da izbegnem kraj sebe." Tiho se nasmeja, ali u
glasu joj se uo traak histerije. Mahnu rukom, pokazavi zaseneno polje
smrti ispod nas. elim da stvorim svet u kojem sam bezbedna, a temeljac
moje tvrdinje zapravo je smrt."
Bliio se kraj snu. Ni ja nisam bio u stanju da zamislim svet bez sebe.
Unutranje ja bilo je besno - jeste besno. Ne bee mi nimalo teko da
zamislim kako neko moe da postane opsednut izbegavanjem smrti.
Shvatam."
Moda. Svi smo jednaki pred mranom kapijom, zar ne? Pesak istie za
sve nas. ivot je samo treptaj u raljama venosti, ali sve je to tako vraki
nepravedno!"
Kroz misli mi proe Stari Otac Drvo. Vremenom e i on preminuti. Da.
Smrt je nezasita i okrutna.
Jesi li razmislio?", upita me.
Mislim da jesam. Nisam ja nikakav nekromant, ali video sam puteve
kojima ne elim da hodim."
Da. Moe slobodno da ide, Zlogue."
Preneraenje. ak su mi se i pete najeile od neverice. ta ree?"
Slobodan si. Kapije Kule su otvorene. Samo treba da izae. Ali takoe
si slobodan da ostane i ponovo stupi u redove onih to vojuju u borbi koja
nas je sve zahvatila."
Vie nije bilo nikakvog svetla, izuzev neto malo sunevih zraka to su
udarali u veoma visoke oblake. Naspram dubokog tamnog plavetnila na
istoku video se odred jarkih varnica kako hrli ka zapadu. Izgleda da su se
zaputile ka Kuli.
Istrtljah neto to nije imalo nikakvog smisla.
Htela ona to ili ne, Gospa od Talismana ponovo ratuje sa svojim
suprugom", kaza. I dok ta bitka ne bude izgubljena ili dobijena, nijedne
druge nema. To to vidi jesu Oteti kako se vraaju. Armije sa istoka
mariraju ka Zemlji humki. Onima van Ravnice nareeno je da se povuku u
kasarne na istoku. Tvoje gluvo dete vie nije u opasnosti, sem ako ne doe
da je trai. Nastupilo je primirje - moda veito. Slabaan smeak. Ako ne
bude Gospe, Bela Rua nee imati s kim da se bori."
 Onda me je ostavila, potpuno zbunjenog, i pola da pozdravi svoje
odlinike. Cilimi stadoe da sleu iz mraka, kao opalo jesenje lie.
Primakoh se malo blie, ali moj lini uvar stavi mi do znanja kako moj
odnos sa Gospom nije dovoljno blizak da bih prislukivao.
Vetar stade da duva sa severa i posta hladniji, a ja se zapitah da li je to
dola jesen za sve nas.
 Poglavlje etrdeseto

Odluka

ikada nita od mene nije traila. ak su i njene naznake

bile toliko zaobilazne da su meni preputale da ih otkrijem. Dva dana nakon
nae veeri na grudobranima zapitah pukovnika mogu li da je vidim.
Odgovorio mi je da e se raspitati. Pretpostavljam da je dobio neka uputstva,
u suprotnom bi dolo do neke rasprave.
Jo jedan dan proe pre no to je doao da mi kae kako Gospa ima
vremena za mene.
Zatvorih mastionicu, oistih pero i ustadoh. Hvala ti. udno me
pogleda. Zar neto nije u redu?
Ne. Samo...
Shvatih. Ni ja ne znam. Sigurno ima neku posebnu namenu za mene.
To je oraspoloilo pukovnika. To je mogao da razume.
Sve po obiaju. Kada ovaj put uoh u sredite njene moi, zatekoh je
kako stoji pred prozorom to je gledao na svet koji se sastojao od vlane
tmine. Sivi oblaci, mutna voda smea od blata i, s leve strane, jedva
razaznatljivi oblici, drvee to se jedva dralo za visoku renu obalu. Iz te
slike tekla je hladnoa i beda. Taj miris mi bee dobro poznat.
Velika tragina reka, kaza mi. Potpuno naplavljena. Ali ona se uvek
plavi, zar ne? Mahnu mi rukom, a ja pooh za njom. Od moje poslednje
posete odaji je dodat jedan veliki sto. Povrh njega bila je maketa Zemlje
humki - i to toliko tana da je bilo jezivo. ovek bi skoro oekivao da vidi
male straare kako trkaraju po kasarni.
Vidi li?", upita.
Ne. Mada sam tamo dvaput bio. Grad mi nije poznat, a ni kasarna. ta
bi trebalo da vidim?"
Reka. Tvoj prijatelj Gavran oigledno je shvatao njenu vanost."
Nenim prstom istono od toka reke iscrta petlju koja se pretvarala u greben
na kojem smo logorovali.
U vreme moje pobede kod Kleke reno korito prostiralo se tamo.
Godinu dana kasnije vreme se pogoralo. Reka se neprestano plavila i korito
se pomerilo ovamo. Danas nagriza taj bedem. Lino sam ga ispitala. Bedem
je u potpunosti zemljan, bez kamenih kostiju. Nee potrajati. im nestane,
reka e napuniti Zemlju humki. Sve ini Bele Rue nee je zadrati da ne
otvori Veliku humku. Svaki feti koji voda odnese bie jo jedno olakanje
da moj mu vaskrsne."
Protiv prirode nema odbrane", progunah.
Ima, samo ako je neko dovoljno dalekovid. Bela Rua to nije bila, a
nisam ni ja, kada sam pokuala da ga jo vre veem. Sada je prekasno.
Nego, hteo si da pria sa mnom?"
Da. Moram da izaem iz Kule."
Tako znai. Nisi morao da mi se javlja zbog toga. Slobodno moe da
ostane ili da ide."
Idem jer moram neto da zavrim. Kao to i sama zna. Ako idem peke,
verovatno u stii prekasno. Dug je put do Ravnice, a da i ne pominjem
koliko je teak. Doao sam da te molim za prevoz."
Ona se nasmei, a taj osmeh bee iskren, blistav i fino drugaiji od
prethodnih. Dobro. I mislila sam da e videti gde je budunost. Koliko ti
treba da se spremi?"
Pet minuta. Preostalo mi je jedno pitanje: Gavran?"
Gavran je smeten u kasarnu kod Zemlje humki. Trenutno se za njega
nita ne moe uiniti. im se ukae prilika, uinie se sve to je mogue. Je
li to dovoljno?"
Naravno, nisam mogao da se raspravljam.
Dobro. Prevoz e ti biti obezbeen. Imae jedinstvenog vozaa. Lino
Gospu."
Ja..."
I ja sam razmiljala. Najbolji naredni potez koji bih mogla da povuem
jeste da upoznam tvoju Belu Ruu. Idem s tobom."
Nakon to se nagutah vazduha od zabezeknutosti, poe mi za rukom da
zatvorim usta. Skoie na tebe."
Nee ako me ne prepoznaju. Nee ako im ti ne kae."
Pa, nije bilo verovatno da e je neko prepoznati. Ja sam jedinstven po
tome to sam je upoznao i poiveo da se hvalisam time. Ali... Bogovi, ima
toliko toga ali. Ako ue u ponitavanje, raspae ti se sve ini."
Ne. Nove ini nee raditi. Ve postojee e biti bezbedne."
Nisam je razumeo, to joj i rekoh.
Jednostavna priina izbledee po ulasku u ponitavanje jer se stalno
odrava. ini koje menjaju i ostavljaju promenjeno. Ali one koje nisu aktivne
u trenutku ulaska u ponitavanje nee biti zahvaene."
Neto me zagolica u nedoijama uma, ali ne mogadoh da ga sustignem.
Ako se pretvori u abu i uskoi tamo, ostae aba?"
Ako se preobraaj zaista dogodio, a nije bio obina priina."
Shvatam." Okaih o to crvenu zastavu kao znak da se o tome brinem
kasnije.
Postau tvoja saputnica koju si usput pokupio. Recimo, neko ko moe
da ti pomogne s tvojim hartijama."
Tu mora da je bila nekakva obmana u igri. Ili ve neto. Nisam mogao da
je zamislim kako stavlja svoj ivot u moje ruke. Rekao bih da sam je
zabezeknuto pogledao kada sam to shvatio.
Ona klimnu. Poinje da shvata."
Previe mi veruje."
Znam te bolje nego to zna samog sebe. Ti si astan ovek, po
sopstvenim merilima, s taman dovoljno cinizima da veruje kako od dva zla
jedno moe da bude manje. Bio si pod Okom." Najeih se i zadrhtah. Nije mi
se izvinila. Oboje smo znali da bi to izvinjenje bilo lano.
Pa?, upita ona.
Nisam siguran zato to eli. Nema nikakvog smisla."
Svetom vlada novonastala situacija. Nekada su postojala samo dva
pola: tvoja seljanica i ja, a izmeu tih polova bila je povuena linija sukoba.
Ali ono to se budi na severu svemu tome dodaje jo jednu taku. Na nju se
moe gledati kao na produavanje linije, s mojom takom negde blizu
sredine, ili kao na taku koja tvori trougao. Taka koju predstavlja moj mu
namerava da uniti i tvoju Belu Ruu i mene. Moj je predlog da bi nas dve
trebalo da uklonimo veu opasnost pre nego..."
 Dosta. Shvatam. Ali ne verujem da e Mila biti ba toliko pragmatina.
Mnogo je mrnje u njoj.
Moda. Ali vredi pokuati. Hoe li da pomogne?"
Poto sam bio nadohvat one drevne tame i video aveti kako hode
Zemljom humki - da, uinio bih skoro sve samo da ona spodoba ne pobegne
iz svog groba. Ali kako, kako, kako da njoj verujem?
Kao da mi je proitala misli. Biu usred ponitavanja."
Dabome. Moram jo da razmislim."
Samo polako. Jo neko vreme neu moi da poem." Pretpostavljam
kako je elela da se osigura protiv pobune na dvoru.
 Poglavlje etrdeset prvo

Grad zvani Konj

roe etrnaest dana pre no to poletesmo ka Konju,

skromnoj varoi smetenoj izmeu Vetrovitog kraja i Ravnice straha, stotinak
milja zapadno od ove druge odrednice. U Konju staju karavani trgovaca
dovoljno ludih da prolaze kroz one dve divljine. U poslednje vreme taj grad
se pretvorio u logistiki tab Potajniinog pohoda. Ono malo vojske to nije
bilo na putu ka Zemlji humki bilo je smeteno tamo.
Ala e te budale to idu na sever da pokisnu.
Dolebdesmo nakon puta, za vreme kojeg se nita naroito nije desilo, ali
meni su oi bile razrogaene dok smo sletali. Iako su ogromne vojske otile
odade, Potajniina baza bila je pravi mravinjak koji se komeao oko tek
stvorenih ilima.
Bilo ih je desetak vrsta. Na jednom polju video sam formaciju u obliku
slova W, koja se sastojala od pet udovinih ilima - svaki stotinu jardi
dugaak i etrdeset irok. Nosili su pravu umu drveta i metala. Drugde su
bili drugi tepisi neobinog oblika. Veina ih je bila znatno dua nego ira - i
vea no to je uobiajeno. Svi su nosili nekakvu skalameriju i svi su bili
obmotani laganim bakarnim kavezom.
ta je sad pa sve to?, upitah.
Prilagoavanje neprijateljskoj taktici. Tvoja seljanica nije jedina koja
ume da promeni metod ratovanja." Sie sa ilima, pa se protegnu. I ja za
njom uinih isto. Covek se ukoi od silnog letenja. Moda e nam se pruiti
prilika da ih isprobamo, iako sam se povukla sa Ravnice."
Molim?"
 Velika pobunjenika vojska ide ka Konju. Nekoliko hiljada ljudi - i sve
to pustinja ima da prui."
Nekoliko hiljada ljudi? Odakle se oni stvorie? Zar su se stvari toliko
promenile?
Jesu." Ponovo ono prokleto itanje misli. Gradovi iz kojih sam se
povukla sasuli su ljudstvo u njenu vojsku."
Kako to misli da ih isproba?"
Voljna sam da prestanem s borbom - ali neu da beim od bitke. Ako i
dalje uporno bude ila na zapad, pokazau joj kako moe biti smrvljena - bez
obzira na ponitavanje."
Sada smo bili blizu jednom od novih ilima. Prioh mu. Po obliku je bio
kao amac, pedesetak stopa dugaak. Imao je prava sedita. Dva su bila
okrenuta ka pramcu, jedan ka krmi. Na pramcu se nalazila mala balista, a na
krmi je bila znatno vea. Na bokove i trbuh ilima bilo je privreno osam
kopalja, trideset stopa dugakih. Svako je pet stopa iza glave imalo
ispupenje veliine manjeg bureta. Sve je bilo obojeno crnje od
Dominatorovog srca. Taj brodi-ilim imao je peraja kao riba. Neki
aljivdija naslikao je oi i zube na pramcu.
Drugi oblinji ilimi bili su sline grae, mada su razliiti umetnici sluali
razne muze kada su pravili te letee amce. Jedan je umesto ribljih peraja
imao neto nalik na okrugle, providne, tanane suve mahune, petnaest stopa u
preniku.
Gospa nije imala vremena da me pusti da razgledam njenu opremu, a nije
imala nameru da mi dozvoli da se bez pratnje etam gde hou. Nije se radilo
o poverenju, ve o zatiti. Moglo bi da mi se desi da pretrpim kobnu nesreu
ako se maknem iz njene senke. Svi Oteti su u Konju - ak i moji najstariji
prijatelji.
Smelo, smelo, Mila. Drskost. To je postalo njen zatitni znak. Na svega
dvadeset milja od Konja na raspolaganju joj je bila itava sila Ravnice - i
pribliavala se. Meutim, njena vojska bila je spora, ograniena brzinom
hodajueg drvea.
Zaosmo na polje gde su ekali ilimi, poredani oko onih udovita koja
sam najpre ugledao. Gospa mi kaza: Nameravala sam da sprovedeni u delo
mali pokazni napad na va glavni tab, ali mislim da e se ovo pokazati kao
ubedljivije."
 Ljudi su bili zauzeti oko ilima. Na one velike tovarili su nekakvu
grnariju koja je liila na ogromne saksije. Bile su petnaest stopa visoke,
zapeaene parafinom, a na dnu su imale dvadeset stopa dugaku motku s
preagom na kraju. Utovareno ih je na desetine.
Na brzinu prebrajah. Bilo je vie ilima nego Otetih. Sve e ovo da
poleti? Kako?
Blagodar e voditi ove velike. Ba kao Narika pre njega, neverovatno
je nadaren za upravljanje velikim ilimom. Preostala etiri velika bie pod
njegovom vlau. Hajde. Ovaj je na.
Izustih neto pametno, kao: Urk?!
Hou da posvedoi onome to e se desiti."
Moda e nas prepoznati."
Oteti su kruili u dugim, vitkim amcima-ilimima. Vojnici su bili na
njima, na drugom i treem redu sedita. Oni okrenuti ka krmi proveravali su
baliste i koplja, i navijali nekakav ureaj ija je svrha oigledno bila da
pomogne pri natezanju balisti nakon to se koplja ispale. Nisam video ta je
posao ljudi u srednjim redovima. emu ovi kavezi?"
Ubrzo e otkriti."
Ali..."
Hou da to vidi neupuen, Zlogue. Bez predrasuda."
Pooh za njom oko naeg ilima. Ne znam ta je proveravala, ali
izgledala je zadovoljno. Ljudima koji su ga pripremili bilo je drago kada je
klimnula u znak odobravanja.
Penji se, Zlogue. Na drugo sedite. Dobro se privei. Bie veoma
uzbudljivo."
O, nego ta.
Mi emo da obeleavamo put", kaza mi kad se priveza na prednjem
seditu. Jedan prosedi stari narednik sede pozadi. Sumnjiavo me pogleda,
ali nita ne ree. Oteti sedoe na prednja sedita na svim ilimima. Oni
veliki, kako ih je Gospa zvala, imali su posade od etiri lana. Blagodar je
bio na ilimu u sredinjoj taki formacije u vidu slova W.
Spreman?", viknu Gospa.
Dabome."
Na zapoved", odvrati narednik.
Na ilim stade da se kree. Jedina re kojom bi se dalo opisati prvih
nekoliko trenutaka bila je - tromo. ilim je bio teak i sve dok nije dobio na
brzini nije eleo da se odigne od zemlje.
Gospa se osvrnu i osmehnu kada tle ostade ispod nas. Uivala je u tome.
Stade da dovikuje uputstva koja su objanjavala gomilu pedala i poluga oko
mene. Gurni i povuci ove dve i ilim e se okrenuti oko due ose. Okreni
ovo, i ilim e krenuti desno ili levo. Zamisao je bila da se tako upravlja
letilicom.
emu?, viknuh, ali vetar mi oduva rei. Nosili smo zatitna stakla, koja
su nam uvala oi, ali ostatak lica bio nam je otkriven. Oekivao sam da e
mi vetar estoko oprljiti kou pre no to se sve zavri.
Bili smo na visini od dve hiljade stopa, pet milja od Konja, dobrano
ispred Otetih. Ve sam video prainu to ju je dizala Milina vojska. Ponovo
viknuh: emu?
Stadosmo da propadamo.
Gospa je ugasila ini koje su pogonile ilim. Eto emu. Ti e upravljati
amcem kada dosegnemo ponitavanje."
ta kog vraga. Pruila mi je nekoliko prilika da pohvatam konce - i
shvatio sam naelo iza svega toga - pre no to je munjevito poletela ka
pobunjenikoj vojsci.
Obili smo je jednom, vrtoglavom brzinom, drei se podalje od
ponitavanja. Zabezeknuo sam se kada sam video ta je sve Mila prikupila.
Pedesetak vetrokitova, ukljuujui i neka udovita preko hiljadu stopa
duine. Manti je bilo na stotine. Ogromna uma hodajueg drvea. Bataljoni
ljudskih vojnika. Stotine menhira to su treperili oko hodajueg drvea,
titei ih. Hiljade stvorova koji su skakali, lebdeli i leteli. Taj prizor je bio
istovremeno odvratan i udesan.
Na zapadnom kraju kruga ugledah carsku vojsku - dve hiljade ljudi u
falangi na padini jednog grebena, milju ispred pobunjenika. Oni da se
suprotstave Miloj? Neslana ala.
Nekoliko smelih manti jedrilo je obodom ponitavanja, ispaljujui munje
koje su za dlaku promaivale svoj cilj. Ocenio sam da je Mila na jednom
vetrokitu to je leteo na otprilike hiljadu stopa visine. Postala je snanija, jer
se prenik njenog ponitavanja poveao otkad sam otiao iz Ravnice. Sva ta
udesna pobunjenika vojska napredovala je pod njegovom zatitom.
Gospa nas je nazvala obeleivaima puta. Na ilim nije bio opremljen
kao ostali, ali nisam znao ta je htela da kae. Sve dok to nije uinila.
Popesmo se pravo gore. Iza nas se ratrkae crne loptice iz kojih su
kuljali pramenovi crvenog ili plavog dima. Stari narednik urno ih je
izbacivao. Mora da ih je bilo tri stotine. Dimne lopte se ratrkae lebdei na
svega nekoliko stopa od ponitavanja. Tako znai. U pitanju su bili belezi
prema kojima su Oteti mogli da se navode.
I dooe. Veoma visoko u vazduhu. Manji ilimi okruivali su one velike.
Posada na velikima stade da baca divovske upove. Dvadesetak ih pohrli
ka zemlji. Mi poletesmo za njima. Kako su padale, saksije su se okrenule
tako da su motke bile ka zemlji. Mante i kitovi sklonie im se s puta.
Kada su motke tresnule o tle, arile su se u te ogromne posude.
Parafinski peati su pukli. Tenost je iknula. Motka bi zakaila upalja,
tenost buknula. Jezero ognja. A kada taj oganj dospe do neega u upovima,
ovi eksplodiraju. Krhotine su sasekle i ljude i udovita.
Zgroeno sam posmatrao kako ti ognjeni cvetovi plamte.
Iznad svega toga, Oteti se okrenue da naine jo jedan prolazak. Nije
bilo magije u tome. Ponitavanje bee beskorisno.
Drugi prolazak privue na sebe munje od kitova i manti. Ali prvih
nekoliko pogodaka pokazalo se kobno po njih, jer su pogoeni upovi
eksplodirali u vazduhu. Mante padoe. Jedan kit se nae u velikoj nevolji,
sve dok ga drugi ne nadletee i polie vodom to im je sluila kao balast.
Oteti i trei put preletee bojno polje, ponovo bacajui upove. Ako Mila
neto ne uini, potpuno e joj satrti vojsku.
Pola je na Otete.
Dimne kugle kliznue oko ponitavanja potpuno ga ocrtavi.
Gospa se munjevitom brzinom vinu jo vie.
Veliki ilimi odoe, a oni manji se takoe jo popee. Gospa nas je
dovela na poloaj iza Potajnice i Bogalja. Oigledno je predvidela Milin
odgovor.
Moglo bi se rei da su mi oseanja bila podeljena.
Potajniin ilim nagnu pramac nadole. Za njom to uini i Bogalj, pa
Gospa. Ostali Oteti pooe za nama.
Potajnica porinu ka jednom naroito udovinom vetrokitu. Letela je sve
bre i bre. Tri stotine jardi od ponitavanja dva koplja, trideset stopa
dugaka, poneta volebnitvom otkinue se s njenog ilima.
 Kada uletee u ponitavanje, nastavie putanjom kojom ih je poetna
brzina ponela.
Potajnica nije ni pokuala da izbegne ponitavanje. Zarila se pravo u
njega, dok je ovek na drugom seditu usmeravao pad ilima pomou onih
ribljih peraja.
Potajniina koplja zarie se vetrokitu kraj glave. Oba buknue.
Vatra je za ta udovita prava anatema jer je gas zahvaljujui kojem lebde
izuzetno zapaljiv.
Bogalj je s poletom pratio Potajnicu. Hitnuo je dva koplja van
ponitavanja, a jo dva unutar, jednostavno ih ispustivi kada je njegov ovek
sa drugog sedita doveo ilim na nekoliko palaca od vetrokita.
Samo je jedno koplje promailo metu.
Na kitovim leima buktalo je pet vatri.
Oko Potajnice i Bogalja blesnu prava oluja munja.
A onda i mi uletesmo u ponitavanje. Izdadoe nas ini to su nas drale
u vazduhu. Odsekoh se od straha. Zar sada od mene zavisi...
Leteli smo pravo ka zapaljenom kitu. Trzao sam, gurao i treskao poluge.
Ne tako nasilno!", viknu Gospa. Polako. Neno.
Shvatio sam ta da radim ba u asu kada jedan kit prolete pored nas.
Munja blesnu. Proletesmo izmeu dva manja kita. Promaie nas. Gospa
otpusti svoju malu balistu. Njena strela se zari u jedno udovite. emu to,
kog vraga?, zapitah se. To je za njih kao da ih je pela ujela.
Ali za tu strelu bila je privezana ica to se odmotavala s jednog kotura...
Tres!
Na tren oslepeh. Kosa mi se nakostrei. Jedna manta nas je pogodila
munjom... Mrtvi smo, pomislih.
Metalni kavez oko nas upio je munju i prosledio je du ice to se i dalje
odmotavala.
Jedna manta nam je bila za petama, na svega nekoliko jardi od ilima.
Narednik otpusti balistu i strela se stvoru to nas je progonio zari pod krilo.
Zver stade da pada kao povreeni leptir.
Pazi kuda ide!", viknu Gospa. Okrenuh se. Lea jednog vetrokita hrlila
su ka nama. Mlade mante beale su u strahu. Pobunjenike lukonoe zasue
nas kiom strela.
Stadoh da vuem i cimam svaku bogovetnu polugu i pedalu - pa se onda
upisah u gae. Moda je to bilo presudno. Oeasmo se o bok tog udovita,
ali nismo se slupali.
Sada prokleti ilim krenu da se kovitla i pretura. Zemlja, nebo,
vetrokitovi vrteli su se oko nas. Krajikom oka, skroz gore, videh kako
jednom vetrokitu bok buknu u plamen i kako se udovite urui u sebe,
rasuvi kiu ognja. Jo dva vetrokita su se dimila... Ali taj prizor za trenje
nestao. Kada se ilim ponovo okrenu tako da sam mogao da vidim nebo,
pogledom nisam naao nijednog od njih.
Krenuli smo u poniranje sa dovoljne visine da sam imao vremena da se
smirim. Poeh da povlaim poluge i gazim pedale, te mi tako poe za rukom
da smanjim divlje tumbanje ilima kroz vazduh...
A onda vie nije bilo bitno. Nali smo se van ponitavanja i Gospa je
ponovo upravljala letilicom.
Osvrnuh se da vidim kako je narednik. Pogleda me ispod oka i saaljivo
odmahnu glavom.
Ni Gospa me nije blagonaklono gledala.
Stadosmo da se penjemo i poletesmo ka zapadu. Oteti se prikupie kako
bi sagledali uinak svog napada.
Samo je jedan vetrokit bio uniten. Ostaloj dvojici polo je za rukom da
dolete pod prijatelje, koji su ih zasuli vodom. Svejedno, preiveli su klonuli
duhom. Otete nisu ni pipnuli. Svejedno, nastavie s napadom.
Ovaj put Oteti se spustie sve do zemlje i napadoe odozdo, prikupljajui
brzinu ve sa nekoliko milja udaljenosti, a onda krivom putanjom proletevi
kroz ponitavanje. Tada daleko vetije proleteh izmeu kitova, ali svejedno
na kraju padoh opasno blizu tla.
Zato ovo radimo?", prodrah se. Nismo napadali; samo smo sledili
Potajnicu i Bogalja.
Jer nam se moe. Samo zato - i da bi ti pisao o tome."
Ne moramo, izmisliu neto!"
Ona se nasmeja.
Popesmo se visoko i stadosmo da kruimo.
Mila povue vetrokitove. Taj drugi prolazak zavrio se smru jo dva
stvora. Oteti su sada leteli nisko, tako da nisu mogli da prolete kroz itavo
ponitavanje.To jest, svi sem Bogalja. On nije hajao za opasnost. Udaljio se
itavih pet milja i nakupio mnogo jako ubrzanje pre no to se zario u
ponitavanje.
Proleteo je dok su s velikih ilima bacali poslednje upove.
Nikada nisam uo da je za Milu iko rekao kako je glupa. Ni ovaj put nije
napravila glupost. Uprkos svem tom bletanju i uzbuenju, bilo je jasno da -
samo ako hoe - moe da nastavi na Konja. Oteti su utroili vei deo svog
naoruanja. Bogalj i veliki ilimi vraali su se da popune zalihe. Ostali su
kruili... Konj je bio Milin - samo ako je voljna da plati ceh.
Zakljuila je da je cena previsoka.
Mudar izbor. Po mojoj pretpostavci kotalo bi je pola vojske da preuzme
taj grad - a vetrokitovi su previe retki da bi se traili za tako beznaajan cilj.
Okrenula se nazad.
Gospa ju je pustila da se povue, iako je mogla da odrava napade skoro
u nedogled.
Sletesmo. Ja se stropotah s ilima pre Gospe i proraunato i
melodramatino poljubih zemlju. Ona se nasmeja.
Sjajno se provela.
Pustila si ih.
Dokazala sam ta sam htela."
Promenie ona taktiku."
Naravno da hoe. Meutim, eki je zasad u mojoj ruci. Neto sam joj
saoptila time to ga nisam upotrebila. Dok mi stignemo tamo, dobro e
razmisliti o tome."
Valjda!"
Nisi bio lo za poetnika. Idi napij se negde, ili ve ta hoe. I sklanjaj
se od Bogalja."
Jata."
Zapravo sam otiao u dodeljene mi odaje i pokuao da prestanem da se
tresem.
 Poglavlje etrdeset drugo

Povratak kui

ospa i ja zaosmo u Ravnicu straha dvanaest dana nakon

vazdune bitke kod Konja. Jahali smo na drugorazrednim ragama du starog
trgovakog puta, koji itelji Ravnice uglavnom smatraju slobodnim prolazom
kroz pustinju. Odevena u prnje za put, Gospa vie nije bila lepotica. Nije ba
da bi je ovek iutirao iz kreveta kao pseto, ali od njenog izgleda nije vie
zastajao dah.
Zaosmo u Ravnicu svesni injenice da u najgorem sluaju imamo oko tri
meseca pre nego to Velika tragina reka otvori Veliku humku.
Menhiri smesta primetie nae prisustvo. Osetio sam kako nas
posmatraju. Morao sam to da istaknem. Gospa se za ovu pustolovinu
naterala da izbegava sve sem najneposrednijeg i sirovog ulnog izvetaja.
Nameravala je da se tokom naeg puta privikne na ponaanje smrtnika kako
ne bi negde pogreila kad stignemo do Rupe.
Ta ena ba ima petlju.
Valjda je to preduslov za svakog ko hoe da se nadmee za mo s
Dominatorom.
Nisam obraao panju na menhire, ve sam se usredsredio na to da joj
objasnim kako stoje stvari na Ravnici, otkrivi joj hiljadu malih zamki koje
bi, ako nita drugo, mogle da je razotkriju. To bi uradio svako ko dovodi
novopridolicu u Ravnicu. Nee izgledati neobino.
Tri dana nakon to zaosmo u Ravnicu skoro da nas jc zahvatila oluja
promene. Bila je puna strahopotovanja. ta to bi?, upitala je.
 Objasnio sam joj to sam bolje umeo, prenevi joj i sva nagaanja.
Naravno, ona je sve to ve znala - ali, kako se kae, treba videti da bi se
poverovalo.
Nedugo potom stigosmo do prvog koralnog grebena, to je znailo da smo
zali duboko u Ravnicu i da se nalazimo posred velike udnovatosti. Kojim
e se imenom sluiti?", upitah. Bolje da se priviknem na njega."
Mislim - Ardat." Nasmeja se.
Ima okrutan smisao za humor."
Moda."
Zaista verujem da se zabavljala dok se pretvarala da je obina smrtnica.
Kao neka velika dama koja obilazi straare. ak je i kuvala za logorskom
vatrom - na potpuno oajanje mog trbuha.
Pitam se do kakvog li su menhiri zakljuka doli u vezi s naim odnosom.
Ma koliko se pretvarali, meu nama je vladala nekakva utogljenost koju je
bilo teko prevazii. Najbolje smo mogli da lairamo ortakluk - a siguran
sam da im je to bilo krajnje udno. Kad se to desilo da mukarac i ena tako
putuju a da ne dele ebad?
Pitanje tolikog uivljavanja u ulogu nikada se nije postavilo - a i bolje to
je tako. Moj strah, moj uas i na pomisao na taj in bili bi toliki da se tu ne bi
diglo nita osim panike.
Na deset milja od Rupe popesmo se povrh jednog brda i susretosmo
menhir. Stajao je pored puta, dvadeset stopa visok uvrnuti kamen, i nije radio
ama ba nita. Gospa, kao da je u obilasku, upita: Je li to jedan od onog
kamenja to ume da pria?"
Jata. Zdravo, steno. Stigoh kui."
Stara gromada ne ree nita. Nastavismo dalje, a kada se osvrnuh - videh
da ga vie nema.
Malo se ta promenilo. Meutim, kada prevalismo poslednji greben,
videsmo da je potok zakren pravom umom hodajueg drvea. Gaz je uvao
niz menhira, i ivih i mrtvih. Naopake kamile-kentauri igrale su se meu
njima. Stari Otac Drvo stajao je sam, zveckajui iako nije bilo ni daka vetra.
Visoko na nebu jedna jedina, leinaru nalik ptica letela je naspram ratrkanih
oblaka i posmatrala. Ve danima nas neka od tih ptica stalno prati. Od
ljudskog prisustva nije bilo ni traga. ta li je Mila uinila sa svojom
vojskom? Nije mogla da strpa sve te ljude u Rupu.
 Na tren se prestravih da sam se vratio u naputenu utvrdu. A onda, kad
pregazismo potok, Elmo i Tihi izaoe iz korala.
Skoih s konja i silno ih zagrlih. Oni mi uzvratie zagrljaj, pa po dobrom
starom obiaju Crne ete ne postavie ni jedno jedino pitanje.
Majku mu, kazah. Majku mu, ba je dobro to vas vidim. uo sam da
ste pregaeni negde zapadno odavde.
Elmo pogleda Gospu s najslabijim moguim trakom radoznalosti. Oh.
Elmo, Tihi, ovo je Ardat.
Ona se nasmei. Drago mi je to sam vas upoznala. Zloguk vas je esto
spominjao."
Ni re joj nisam rekao, ali proitala je letopise. Sjaha i prui ruku.
Obojica je zbunjeno prihvatie jer nisu znali ni za jednu ensku osobu, sem
Mile, koja je oekivala da se prema njoj ophode kao da su ravnopravni.
Pa, hajdemo dole", kazah. Hajdemo dole. Moram da podnesem izvetaj
o hiljadu stvari."
Je li?, upita Elmo. I te rei behu dovoljne same po sebi, jer je pogledao
niz stazu kojom smo doli dok ih je kazivao.
Neki ljudi s kojima sam poao nisu se sa mnom vratili.
Ne znam. Polovina Otetih bila nam je za petama. Razdvojili smo se.
Nisam mogao ponovo da ih naem. Ali nisam uo da su zarobljeni. Hajdemo
dole. Da vidim Milu. Imam neverovatne vesti. I naite mi neto za jelo. Ve
itavu venost sami spremamo hranu, a ona kuva jo gore od mene."
Bljak", procedi Elmo i lupi me po leima. I preiveo si?"
Opasan sam ja matori leinar, Elmo. Valjda zna... Sranje, ovee, ja..."
Shvatih da trtljam kao kakav luak. Iscerih se.
Tihi mi jezikom znakova saopti: Dobro doao kui, Zlogue. Dobro
doao kui."
Hajde", rekoh Gospi kada stigosmo do ulaza u Rupu i uhvatih je za
ruku. Izgledae ti kao obina jama dok ti se oi ne priviknu. A pripremi se
na smrad."
Bogovi, to je smrdelo! Da se crv ispovraa.
Dole je vladalo svakakvo uzbuenje. Dok smo prolazili, preobratilo bi se
u usiljeni nehaj, a onda ponovo nastavilo iza nas. Tihi nas povede pravo u
sobu za sastanke. Elmo skrenu negde usput da nam porui neto za jelo.
Kada uosmo, shvatih da i dalje drim Gospu za ruku. Ona mi se nasmei
krajikom usana - i po tom osmehu videh da je prilino nesigurna. Ulazi
pravo u zmajsku jazbinu. Smeli matori Zloguk stisnu je za ruku.
Mila je izgledala isceeno. Porunik takoe. Bilo je tu jo desetak drugih,
a poznavao sam svega nekolicinu. Mora da su nam se pridruili nakon to je
carska vojska povukla svoj obru oko Ravnice.
Mila me zagrli i dugo me nije isputala iz naruja. Toliko dugo da mi
postade neprijatno. Nas dvoje nismo ba skloni usputnom dodirivanju.
Naposletku se odmae i malice ljubomorno pogleda Gospu.
Znakovima joj kazah: Ovo je Ardat. Pomagae mi da prevodim. Dobro
zna stare jezike." Mila klimnu. Nita nije pitala - eto koliko su u mene imali
poverenja.
Hrana stie. Elmo privue sto i stolice i otera sve sem mene, Porunika,
Tihog i Gospe. Moda bi i nju oterao, ali nije bio siguran u kakvom je
odnosu sa mnom.
Jeli smo, a za to vreme pripovedao sam delove svoje prie - kada mi
ake i usta nisu bili prepuni. Bilo je nekoliko gadnih trenutaka, naroito kada
sam Miloj kazao da je Gavran iv.
Kad se sada setim toga, mislim da je meni bilo tee njego njoj. Pribojavao
sam se da e se sva uzbuniti i usplahiriti - ali nije uinila nita ni nalik tome.
Najpre je glatko odbila da mi poveruje. To sam i mogao da razumem,jer
Gavran je sve do svog nestanka bio kamen temeljac njene vaseljene. Nije
mogla da zamisli kako je nije ukljuio u svoju najveu la u ivotu samo da
bi se iskrao i eprkao po Zemlji humki. To joj nije imalo nikakvog smisla.
Gavran je nikada pre toga nije slagao.
Ni meni sve to nije imalo smisla, ali kao to sam ve jednom istakao -
pretpostavljao sam da se u senkama krije daleko vie nego to je iko voljan
da prizna. Naslutili najslabanjiji nagovetaj da je Gavran moda beao od
neega, umesto ka neemu.
Milino poricanje nije dugo potrajalo. Ona nije sklona beskrajnom
poricanju istine samo zato to je ta istina neprijatna. Podnela je bol daleko
bolje no to sam oekivao, a to je govorilo da je moda ve imala prilike da
ono najgore ve izduva.
Svejedno, oklnosti u kojima se Gavran trenutno nalazio nimalo nisu
poboljale stanje Milinih oseanja, koja su ve bila naeta nakon njenog
poraza kod Konja, to je bio vesnik buduih velikih poraza. Ve je
pretpostavljala kako e morati da se suoi sa carskom vojskom - i to bez
podataka po koje me je poslala.
Sve bacih u dubok oaj kada obznanih svoj neuspeh i dodadoh: uo sam
iz sigurnog i proverenog izvora da ono to smo traili svejedno nije u tim
hartijama. Mada ne mogu da budem siguran sve dok Ardat i ja ne zavrimo
sa onim to imamo ovde. Ukratko sam ispripovedao ta smo saznali iz
Gavranovih hartija pre no to smo ih izgubili.
Nisam otvoreno lagao. To mi ne bi oprostili kada istina kasnije bude
izala na videlo. A to je neumitno. Samo sam ispustio nekoliko sitnica. ak
sam priznao da su me zarobili, ispitivali i zatoili.
Onda, ta kog vraga trai ovde?, Elmo htede da uje. Kako to da si
uopte iv?
Oslobodili su Ardat i mene nakon onog sukoba kod Konja. To je bila
poruka - a treba da uruim jo jednu."
A to je?
Sem ako niste oravi i glupi, valjda ste primetili da vas niko ne napada.
Gospa je naredila da se obustave sva dejstva protiv pobune."
Zato?"
Nisi obraao panju. Zato to se Dominator budi."
Ma hajde, Zlogue. S time smo zavrili kod Kleke."
Otiao sam do Zemlje humki. Video sam to sopstvenim oima,
Porunie.Taj stvor e se osloboditi. Jedno od njegovih stvorenja ve je na
slobodi, a moda juri Jednookog i ostale. Ubeen sam. Dominator je na
korak od toga da skri svoje okove, i to ne kilavo kao u Kleki." Okrenuh se
Gospi. Ardat, ta sam ono izraunao? Izgubio sam predstavu o tome koliko
smo ve u Ravnici. Kada smo ulazili na nju, bilo je devedesetak dana."
Trebalo vam je osam dana da stignete ovamo", kaza Elmo.
Izvih obrvu.
Menhiri."
Naravno. Znai, osam dana. Manje od devedeset do najgore mogunosti
koja moe da usledi. Osamdeset dva dana dok se Velika humka ne otvori."
Potom stadoh da priam podrobnije o poplavama Velike tragine reke.
Porunik nije bio ubeen, a nije ni Elmo. Covek ne moe da ih krivi zbog
toga. Gospa tka zamrene i sloene spletke, a njih dvojica su lukavci koji o
drugima sude po sebi. Nisam se trudio da ih prosvetlim. Ni sam nisam bio do
kraja preobraen.
U svakom sluaju, da li e mi ta dvojica poverovati ili ne nije bilo
preterano vano. Mila donosi odluke.
Ona znakovima kaza da izau svi sem mene. Zamolih Elma da pokae
Ardat gde se ta nalazi i da joj nae leaj. udno me je pogledao. Ba kao i
svi ostali, pretpostavio je da sam kui doveo devojku.
S mukom mi je polazilo za rukom da ne prasnem u smeh. Silne godine me
gnjave zbog ono nekoliko romansi to sam ih napisao kada smo prvi put
stupili u Gospinu slubu. A sada sam je doveo kui.
Mislio sam da e Mila hteti da pria o Gavranu. Nisam pogreio, ali
iznenadila me je upitavi me znakovima: Poslala te je da bi mi predloio
saveznitvo, zar ne?
Bistra mala avolica. Ne ba. Mada bi se zapravo na to svelo." Stadoh
da joj objanjavam pojedinosti i one koje sam znao i one do kojih sam
doao razmiljanjem. Razgovor znacima ne ide ba brzo, ali Mila je sve
vreme bila paljiva i strpljiva, ne dozvolivi da je ometa ta god da se u njoj
previre. Ispitivala me je o vrednosti, ili nedostatku vrednosti, moje zalihe
hartija. Nijednom me nije pitala za Gavrana, niti o Ardat, mada joj je i moja
prijateljica bila na umu.
Znacima mi kaza: U pravu je kada kae da e na sukob postati nebitan
ako Dominator vasrksne. Moje pitanje mora biti da li je ta pretnja stvarna ili
samo varka? Dobro znamo da je ona sasvim u stanju da iznedri krajnje
izvitoperene spletke."
Siguran sam", odgovorih znacima, jer je Gavran bio siguran. Doao je
do tog zakljuka i pre no to su Gospini ljudi posumnjali. Zapravo, koliko
vidim, upravo je on iznaao dokaze koji su ih ubedili."
Goblin i Jednooki - jesu li na bezbednom?"
Koliko ja znam jesu. Nisam uo da su ih zarobili."
Trebalo bi da su ve blizu. One hartije... One su i dalje vrlo vane."
Iako ne sadre tajnu njenog imena, ve samo ime njenog supruga?"
Ona eli pristup njima?"
Pretpostavljam. Zbog neega sam puten na slobodu, mada ne mogu da
ocenim ta je razlog iza razloga." Mila klimnu. Tako sam i mislila."
Ali zaista jesam ubeen da je iskrena kada je o ovome re. Ubeen sam
da moramo da zauzmemo stav kako je Dominator vea i neposrednija
opasnost. Ne bi trebalo da bude preteko predvideti veinu naina kojima bi
mogla da se poslui da nas izda.
A tu je i Gavran."
Evo nas, pomislih. Da.
Razmisliu, Zlogue."
Nema mnogo vremena."
Na neki nain imamo sve vreme ovoga sveta. Razmisliu.Ti i tvoja
prijateljica prevodite."
Oseao sam se kao da smo razgovor zavrili pre no to smo stigli do
razloga zbog kojeg je elela da popriamo nasamo. Lice joj je bezizraajno
kao kamen. Covek ne moe preterano da prozre ta se u njoj deava. Lagano
krenuh ka vratima.
Zlogue", znacima me zaustavi. ekaj."
Stadoh. To je to.
ta je ona, Zlogue?"
Prokletstvo! Ponovo sam se izvukao. Sav sam se najeio. Bilo je to zbog
grie savesti. Nisam eleo da otvoreno laem. Samo ena."
Nije posebna ena? Posebna prijateljica?"
Valjda jeste posebna. Na svoj nain."
Shvatam. Reci Tihom da ue."
Klimnuh i ponovo se lagano zaputih ka vratima, ali ovaj put pozvala me
je nazad tek kad sam zapravo krenuo da ih otvaram.
U skladu s uputstvima sedoh. Ona nije sela, ve stade da koraa napred-
nazad. Znacima mi ree: Misli da sam hladna i da ne marim za te velike
vesti. Misli loe o meni jer nisam uzbuena to je Gavran iv."
Ne. Mislio sam da e te to pogoditi. Da e u tebi pobuditi veliki nemir."
Pogoditi - ne. Nisam ba u potpunosti iznenaena. Uznemirena - da. To
je otvorilo stare rane i jo su me vie zabolele."
Zbunjeno sam je posmatrao kako eta kao divlja maka.
Na Gavran... Nikada nije odrastao. Neustraiv je kao kamen. Potpuno
lien bremena savesti. Opasan. Pametan. Prekaljen. estok. Sve to. Zar ne?
Da. I kukavica."
ta? Kako moe..."
On stalno bei. Pre mnogo godina Bogalj je bio okruen spletkama kada
mu je preoteo enu. Da li je pokuao da otkrije istinu i da se izbori s tim?
Ne, ve je samo pobio neke ljude i pobegao s Crnom etom da bi ubio jo
ljudi. Napustio je dvoje male dece bez pozdrava."
Sada je bila sva uzavrela. Otvarala je dveri tajni i prosipala u koju sam
do tada primeivao samo u najslabijim tragovima. Nemqj da ga brani. Imala
sam mogunost da sve to istraim, pa sam to i uinila", saoptila mi je
jezikom znakova.
Pobegao je iz Crne ete. Zarad mene? To mu je samo bio izgovor da
izbegne vezivanje. Zato me je spasao u onom selu? Zato to ga je morila
savest i muila krivica zbog dece koju je napustio. Bila sam za njega
bezbedno dete - a dok sam bila dete, bila sam i bezbedna za ulaganje
njegovih oseanja. Ali nisam ostala dete, Zlogue. A za sve one godine
skrivanja nisam upoznala nijednog drugog mukarca.
Trebalo je da znam. Videla sam kako odbija ljude ako pokuaju da mu se
priblie na ma koji nain koji nije potpuno jednostran i pod njegovim
uticajem. Ali nakon onih uasa koje je uinio u Kleki mislila sam da u ja
biti ta koja e ga iskupiti. Na putu na jug, dok smo beali od mrane
opasnosti Gospe i svede opasnosti ete, pokazala sam mu ta zaista oseam.
Odkrinula sam koveg snova to sam ih gajila jo iz vremena pre no to sam
bila dovoljno odrasla da uopte razmiljam o mukarcima.
Tada se promenio. Postao je prestravljena ivotinja, zatoena u kavezu.
Kamen mu je pao sa srca kada je uo vesti da se Porunik pojavio s nekim
pripadnicima ete. Prolo je svega nekoliko sati pre no to je poginuo.
Tada sam ve sumnjala. Mislim da je jedan deo mene oduvek znao istinu
- i zato sada nisam skrhana koliko bi ti hteo da budem. Da. Znam da ponekad
zaspim jecajui. Oplakujem snove jedne devojice. Plaem jer snovi nee da
uginu, a ja sam nemona da ih ostvarim. Plaem jer ne mogu da imam jedino
to zaista elim. Razume li?"
Pomislih na Gospu i poloaj u kojem se ona nalazila, pa klimnuh. Nita
joj ne odgovorih znacima.
Sada u ponovo da plaem. Izai. Molim te. Reci Tihom da ue."
Nisam morao da ga traim. ekao je u sobi za sastanke. Gledao sam ga
kako ulazi, pitajui se da li mi se to priinjava.
Svakako mi je dala povoda za ramiljanje.
 Poglavlje etrdeset tree

Izlet

im se pojavi bilo kakav rok, vreme se ubrza. asovnik

vaseljene stane da pogoni preterano napregnuta opruga. etiri dana tek tako
skliznue u nunik, a ja nisam traio vreme na spavanje.
Ardat i ja smo prevodili. I prevodili. I prevodili. Ona je itala, prevodei
naglas. Ja sam zapisivao dok me gr ne bi uhvatio. Povremeno bi me Tihi
zamenio.
Povremeno sam je proveravao ubacujui ve prevedene hartije, naroito
one na kojima smo i Traga i ja radili. Nijednom nisam primetio da je neto
drugaije protumaila.
etvrtog jutra neto primetih. Prelazili smo jedan od onih spiskova. Ta
zabava mora da je bila toliko velika da bije nazvali ratom kad bi se odravala
u dananje doba. U najmanju ruku - pobunom. Spisak je trajao i trajao. Taj i
taj od toga i toga, s gospom tom i tom, koja je imala esnaest titula, od kojih
je samo etiri imalo nekakvog smisla. Dok su heraldi zavrili s najavom svih
ivih, uesnici u zabavi mora da su pomrli ili izlapeli od starosti.
U svakom sluaju, ncgde po sredini spiska uo sam kad joj dah na tren
zastade. Aha!, rekoh sebi. Pogodak u metu. Nauljih ui.
Glatko je nastavila. Nekoliko trenutaka kasnije nisam bio siguran da sve
to nisam samo zamislio. Zdrav razum govorio mi je da je nije iznenadilo ime
koje trenutno ita. Drala se brzine kojom sam pisao. Pogled joj je jamano
otiao poprilino dalje od moje ruke.
Nijedno od imena to su usledila nisam prepoznao kao znaajna.
Kasnije u za svaki sluaj ponovo prei taj spis, nadajui se da je neto
ispustila.
Ali nisam imao sree.
Kada doe popodne, kaza mi: Vreme je za odmor, Zlogue. Idem po aj.
Hoe li malo?
Moe. Moda i pare hleba. Piskarao sam jo pola minuta pre no to
shvatih ta se upravo dogodilo.
ta? Gospa se ponudila da izigrava slukinju? Ja sam i ne razmiljajui
zatraio neto od nje? Unervozih se. Koliko li se utopila u ulogu? Koliko li se
pretvara zabave radi? Mora da su prola stolea otkada je sama sebi donosila
aj. Ako se to ikada i desilo.
Ustadoh, pooh za njom, pa stadoh ispred vrata svoje elije.
Petnaest stopa niz tunel, obasjan slabanom i treperavom svedou
fenjera, Oto ju je saterao uza zid. Neto je srao. Ne znam zato nisam
predvideo da bi moglo doi do takve nevolje. isto sam sumnjao da je i ona
pomiljala na to. jamano se obino ne susree s tako neim.
Oto poe da navaljuje. Krenuh da ih rastavim, a onda stadoh. Mogla bi da
se naljuti zbog mog meanja.
Lagani korak iz drugog smera. Elmo. I on stade. Oto nas nije ni primetio.
Bolje da neto uini, kaza mi Elmo. Ne trebaju nam takve muke.
Ona nije izgledala ni prestravljeno ni uznemireno. Mislim da moe sama
da se nosi s tim.
Oto je dobio odrean odgovor, koji nije bilo mogue pogreno
protumaiti - ali nije hteo da ga prihvati, ve je pokuao da je zgrabi.
Za svoj trud dobio je damski amar, to ga je razbesnelo. Odlui da uzme
ono to hoe. U trenu kad Elmo i ja kretosmo napred Oto nestade u pravoj
oluji udaraca nogama i rukama, koji ga bacie na pod tako da se jednom
rukom drao za trbuh, a tu je drao drugom. Ardat nastavi dalje kao da se
nita nije desilo. Kazah: Rekao sam ti da moe sama.
Podseti me da se ne naturam", odgovori mi Elmo. Onda se isceri i
potapa me. Kladim se da je opasna u vodoravnom poloaju,je li?
Proklet bio ako nisam pocrveno. Budalasto se iscerih, to je samo
potvrdilo njegove sumnje. Ma, nek se nosi u vraju mater. Tako bi bilo ta
god da sam rekao. Bolje ovako.
Odvukosmo Ota u moju sobu. Mislio sam da e se ispovraati, ali polo
mu je za rukom da se obuzda. Pogledah da li mu je neto slomljeno, ali bio je
samo ugruvan. Elmo, tvoj je, rekoh, jer sam znao da stari narednik ve bira
rei.
On zgrabi Ota za lakat i kaza: Svrati u moje odaje, vojnie." Kad krenu
da mu objanjava kako stvari u ivotu stoje, praina poe da pada s tavanice
tunela.
Kada se vratila, Ardat se ponaala kao da se nita nije desilo. Moda nas
nije primetila kako posmatramo. Meutim, pola sata kasnije upita: Moemo
li da se odmorimo? Da izaemo napolje? U etnju?"
Hoe da poem?"
Ona klimnu. Moramo da popriamo. Nasamo."
Dobro."
Istini za volju, i mene bi spopala nelagoda od zatvorenog prostora im bih
digao glavu s posla. Put na zapad podsetio me je koliko je dobro protegnuti
noge. Jesi li gladna?", upitah. ,Je li stvar preozbiljna za izlet?"
Ona se iznenadi, a onda joj vidno bi drago zbog te zamisli. Dobro.
Hajdemo."
I tako odosmo do kuvara i pekara, napunismo jedno vedro i izaosmo
gore. Iako ona nije primetila da se svi podrugljivo keze, ja jesam.
U Rupi postoje samo jedna vrata, i to od sobe za sastanke, iza koje su
Miline line odaje. Ni moje ni Ardatine nemaju ak ni zavesu. Ljudi su
mislili da smo se zaputili u iroka prostranstva da bismo bili sami.
Nije nego. Tamo bi bilo vie gledalaca nego ovde dole - samo to ne bi
bili ljudi.
Kada izaosmo, sunce je bilo na moda tri sata od zalaska, i lupilo nas je
pravo u elo. estoko, ali oekivao sam. Trebalo je da je upozorim.
Proetasmo se do potoka, utke diui vazduh koji je blago mirisao na
divlje cvee. Pustinja bee tiha. ak se ni Otac Drvo nije mekoljio.
Povetarac nije duvao dovoljno jako da bi uzdisao kroz koral. Nakon izvesnog
vremena zapitah: Pa?"
Bilo mi je potrebno da izaem. Zidovi su me pritiskali. Zbog
ponitavanja mi je bilo jo gore. Dole sam se oseala bespomono. Muilo
me je."
Oh.
Obiosmo koral i susretasmo jednog menhira. Valjda je ta bio neki od
mojih starih drugara, jer mi ree: Stranci su u Ravnici, Zlogue."
 Ozbiljno? A onda: Koji to stranci, steno? Ali on nita vie ne ree.
Jesu li uvek takvi?"
Ako nisu gori. Pa, ponitavanje poinje da se gubi. Osea li se bolje?"
Bilo mi je bolje im sam izala napolje. Ono su paklene dveri. Kako
uopte moete tako da ivite?"
Nije krasno, ah je dom."
Stigosmo do gole zemlje. Ona stade. ta je ovo?"
Stari Otac Drvo. Zna li ta dole misle da radimo?"
Znam. Neka ih, neka misle. Nazovimo to zatitnim prividom. Ono je tvoj
Otac Drvo?" Pokaza na njega.
To je on." Nastavih dalje. ta radi danas, matori?"
Mora da sam ga to pitao bar pedeset puta. Mislim, izvanredan je, ali
samo obino drvo. Zar ne? Nisam oekivao nikakav odgovor, ali lie Oca
Drveta stade da zvecka im mu se obratih.
Zlogue, vraaj se ovamo." Gospin glas zvonio je od zapovesti i bee
hladan, mada je blago podrhtavao. Okrenuh se i vratih do nje. Vratila si se
starim navikama?" Krajikom oka primetih senku u pokretu, prema Rupi.
Usredsredih se na koral i oblinji bun. Govori tie. Neko nas posmatra."
To me ne iznenauje." Rairi po zemlji dronjavo ebe koje je ponela,pa
sede tako da su joj noni prsti bili na samoj ivici goleti. Skide krpu s vedra.
Sedoh pored nje, namestivi se tako da sam mogao da motrim na onu senku.
Zna li ta je to?, upita me klimnuvi ka drvetu.
Niko ne zna. To je samo Stari Otac Drvo. Pustinjska plemena smatraju
ga bogom. Nismo nali nikakvog dokaza za to. Ali Goblin i Jednooki bili su
veoma poneti injenicom da se nalazi skoro tano na sreditu Ravnice."
Da. Valjda... Toliko je toga izgubljeno u padu. Trebalo je da
pretpostavim... Zlogue, moj mu nije bio prvi od svoje vrste. Niti je Bela
Rua bila prva od svoje. Verujem da je re o velikom krugu."
Ne razumem ta hoe da kae."
Veoma davno, ak i po mojim merilima, vodio se jedan rat kao onaj
izmeu Dominatora i Bele Rue. Svetlost je nadvladala senku, ali - kao to
se uvek desi - senka je ostavila svoj beleg na pobednicima. Da bi okonali tu
borbu, prizvali su jednog stvora sa drugog sveta, ravni, dimenzije, kako god
hoe to da nazove, kao to bi Goblin prizvao demona - samo to je taj stvor
bio mladi bog. Na neki nain. Prizvali su ga u vidu sadnice avatara. Ti
dogaaji bili su legenda jo u mojoj mladosti, kada je daleko vei deo
prolosti jo bio ouvan, tako da nije sve najjasnije. Ali bilo je to prizivanje
takvih razmera i s takvom cenom da su hiljade preminule i itavi okrui bili
opustoeni. Na kraju su svog zatoenog boga zasadili nad grobom svog
velikog neprijatelja, gde e ga okovati. Taj drvo-bog ivee milion godina."
Hoe da kae... Stari Otac ui na neemu nalik Velikoj humci?"
Sve dok nisam videla to drvo, uopte nisam povezala legende s
Ravnicom. Da.Ta zemlja sputava neto jednako otrovno kao to je moj
suprug. Odjednom toliko toga ima smisla. Zveri, stene koje priaju. Koralni
grebeni hiljadu milja od mora. Sve je to procurilo iz onog drugog sveta. Oluje
promene zapravo su snovi tog drveta."
Nastavila je da trtlja, ne toliko da bi meni objasnila, ve da bi u svojoj
glavi sklopila itavu sliku. Dah mi zastade kada se setih oluje promene koja
me je uhvatila na putu ka zapadu. Jesam li proklet kad me je zahvatio komar
jednog boga?
To je ludost", kazah, istovremeno prepoznavi priliku koju sam
pokuavao da razaznam od senki, bunja i korala.
Tihi. Nepokretno je uao, kao zmija koja vreba plen. Tihi, koji je
poslednja tri dana bio svuda gde i ja, kao jo jedna senka, retko kada uoena
- jer on je Tihi. Pa... Toliko o mom uverenju kako moj povratak sa
saputnicom nije pobudio sumnje.
Loe je biti ovde, Zlogue. Veoma loe. Reci onoj gluvoj seljanuri da
se premesti."
Kad bih to uradio, morao bih i da objasnim zato, kao i da kaem ko me
je posavetovao. Cisto sumnjam da bi se oduevila time."
Valjda si u pravu. Pa, to ubrzo vie nee biti bitno. Hajde da jedemo."
Razmota smotuljak i izvadi neto to mi je liilo na prenu zeetinu - ali u
Ravnici nema zeeva. Iako su bili ugaeni, napljakali su se hrane i ostalih
potreptina kod Konja." Bacih se na jelo.
Krajikom oka uverih se da se Tihi i dalje ne mrda. Kopile jedno,
pomislih. Nadam se da balavi.
Nakon treeg pareta zeetine usporio sam s jelom taman toliko da
upitam: Ono to si mi kazala o matorom veoma je zanimljivo, ali da li je
uopte bitno?"
Otac Drvo die graju. Pitam se zato. Da li ga se boji?"
 Nije odgovorila. Bacih kosti u potok, pa ustadoh. Brzo se vraam."
Prioh Ocu Drvetu. Matori, ima li ti semenja? Izdanaka? Bilo ta to bismo
mogli da odnesemo u Zemlju humki i zasadimo povrh naeg zlikovca?"
Ranije mi je razgovor s tim drvetom bio samo igra. Gajio sam skoro
versko strahopotovanje i divljenje zbog njegove starosti, ali nisam svesno
verovao u ita nalik onome to su nomadi ili Gospa tvrdili. Samo vornovato
staro drvo s uvrnutim liem i prgavom naravi.
Prgavom?
Kada ga dodirnuh da se oslonim o deblo dok sam meu njegovim
udnovatim liem pogledom traio plodove ili semenje - ugrizlo me je. Pa,
ne zubima, ali varnice poletee. Pecnue me vrhovi prstiju. Kada ih prinesoh
ustima, videh da su oprljeni. Prokletstvo", progunah i ustuknuh nekoliko
koraka. Nita lino, drvo. Samo sam mislio da bi moda hteo da pomogne."
Maglovito, postadoh svestan da sada i jedan menhir stoji pokraj mesta
gde se Tihi krio. Jo ih se pojavi oko ogolelog zemljita.
Neto me pogodi sa silom vetrokitovog balasta, izbaenog sa stotinu
stopa visine. Padoh. Talasi moi, misli, stadoe da me tuku. Zacvileh,
pokuavi da otupuzim do Gospe. Ona mi prui ruku, ali nije htela da pree
crtu...
Neto od te silne moi dobi nagovetaj znaenja. Ali kao da sam se
istovremeno nalazio u pedeset umova, ratrkanih po elom svetu. Ne.
Ravnici. I bilo je vie od pedeset umova. Kako je ta mo bivala povezanija...
Bio sam u dodiru sa umovima menhira.
A onda sve minu. Malj sile prestade da tue u moj nakovanj. Zakoprcah
se ka obodu goleti, mada sam znao da taj rub ne ocrtava pravu bezbednost.
Stigoh do ebeta, povratih dah, pa se naposletku okrenuh prema drvetu. Lie
mu razdraeno zazvoni.
ta se desilo?"
U osnovi, kazao mi je da ini sve to moe - i to ne radi nas, ve zbog
svojih stvorova. Takoe mi je saoptio da mogu da se nosim u tri lepe, da ga
ostavim na miru, batalim da ga gnjavim - ili sam najebao. Oh, majku mu.
Osvrnuh se da vidim kako je Tihi protumaio to to mi se desilo.
Upozorila..." I ona pogleda.
Mislim da smo moda u nevolji. Moda su te prepoznali."
Pojavili su se skoro svi iz Rupe. Poredali su se du staze. Menhira je bilo
jo vie. Hodajue drvee obrazovalo je krug s nama u sreditu.
A mi smo bili nenaoruani, jer Mila je bila tu. Ponovo smo se nali
zahvaeni ponitavanjem.
Bila je odevena u beli lan. Prola je pored Elma i Porunika i krenula k
meni. Tihi joj se pridrui. Iza nje stupie Jednooki, Goblin,Traga i
Zaboubica Pas. Njih etvorica jo su bili pranjavi od puta.
Ve danima su u Ravnici, a niko mi nita nije kazao...
Kao da mi je neko izvukao stolicu ispod nogu, a oma mi je za vratom.
Petnaestak sekundi samo sam tako zabezeknuto stajao, a onda upitah: ta
emo sad?"
Ona me iznenadi uhvativi me za ruku. Kladila sam se - i izgubila. Ne
znam. To su tvoji ljudi. Valjda da blefiramo. Oh! Pogled joj se usredsredi na
jednu taku. Postade napeta. A onda joj se usne izvie u tanani osmeh. Aha.
Vidim."
ta?
Neke odgovore. Sen onoga to moj mu smera. Vama je manipulisano i
vie no to znate. Predvideo je da emo vremenom otkriti ta radi. im je
ugrabio vaeg Gavrana, odluio je da k sebi dovede i vau seljanicu... Da.
Mislim... Hajde."
Moji stari drugovi nisu delovali neprijateljski, ve samo zbunjeno.
Krug nastavi da se zatvara.
Gospa me ponovo uhvati za ruku i odvede do Starog Oca Drveta.
Proapta: Neka izmeu nas vlada mir dok posmatra, Drevni. Dolazi neko
koga pamti od starine." A meni ree: Na ovom svetu postoji mnogo starih
seni. Neke seu sve do samog svitanja. Poto nisu dovoljno velike, retko
kada privlae panju, kao moj mu ili Oteti. Dueguba je imala poslunike
starije od drveta. Bili su pokopani sa njom. Kazala sam ti da sam prepoznala
nain na koji su ona tela pokidana."
Stajao sam osvetljen zracima vrajeg zalazeeg sunca, potpuno zbunjen.
Kao da je priala na uhitelskom. Nita je nisam razumeo.
Mila,Tihi Jednooki i Goblin smesta nam prioe. Elmo i Porunik
zastadoe malo dalje, ali Traga i Zaboubica Pas nekako se utopie u gomilu.
ta se deava?", znacima upitah Milu, vidno uplaen.
To emo da otkrijemo. Otakako su Goblin Jednooki i Traga stigli do
Ravnice, od menhira dobijamo nepovezane i besmislene izvetaje. Sjedne
strane, Goblin i Jednooki potvrdili su mi sve to si mi ispriao - dok se niste
rastali."
Pogledah svoja dva prijatelja i ne videh nikakvo prijateljstvo. Pogledi im
behu hladni i staklasti. Kao da se neko uselio iza njih.
Imamo drutvo", doviknu Elmo, ali ne preglasno.
Dva Oteta, na amcima-ilimima, krstarili su na izvesnoj udaljenosti.
Nisu se pribliavali. Gospi se trnu ruka, ali sem toga u potpunosti je imala
vlast nad sobom. Oteti su bili dovoljno daleko da ih nije bilo mogue
prepoznati.
U ovoj orbi ima vie mirodija", rekoh. Tihi, prei na stvar. Trenutno
sam se zbog tebe usrao od straha."
Znacima mi kaza: Po carstvu krui glasina da si se prodao, da si ovde
doveo nekoga da ubije Milu. Moda ak i nekog od novih Otetih."
Nisam mogao a da se ne iscerim. Ti to su rairili taj glas nisu se usudili
da ispriaju itavu priu.
Kez na mom licu ubedi Tihog. Dobro me je poznavao. Valjda me je zbog
toga i drao na oku. I Mila se opusti, ali ni Jednooki ni Goblin ne omekae.
Tihi, ta je s ovom dvojicom? Lie na zombije."
Kau da si ih izdao. Da te je Traga video. Da ako..."
Sranje! Gde je kog vraga Traga? Dovedite ovamo to glupo kopile da mi
to kae u lice!"
Smrkavalo se. Zadriglo sunce skliznulo je iza brda. Uskoro e biti no.
Dlaice na vratu mi se nakostreie. Zar e ona prokletinja od drveta poeti
da ludi?
im pomislih na njega, osetih silno zanimanje Starog Oca Drveta. A
takoe i prikupljanje nekog pospanog besa...
Odjenom, menhiri stadoe da trepere na sve strane, ak i preko potoka,
gde je rastinje bilo gusto. Pas zalaja. Tihi neto znakovima saopti Elmu.
Nisam video ta jer je bio okrenut leima. Elmo potra ka meteu.
Menhiri su napredovali k nama, stvarajui zid, terajui neto... Opa!
Traga i aboubica Pas. Traga je izgledao blago zbunjeno. Dukela je
pokuavala da se provue izmeu menhira - nisu ga proputali. Nai ljudi
morali su da budu hitri kako ne bi ostali bez nonih prstiju.
Menhiri naterae Zaboubicu Psa i Tragaa na krug ogoljene zemlje.
Meanac pusti jedan dug urlik pun oajanja, povivi rep i sakrivi se u
Tragaevu senku. Bili su na desetak stopa od Mile.
Oh, bogovi", promrmlja Gospa i stisnu mi ruku tako snano da skoro
dreknuh od bola.
Zametak oluje promene rasplamsa se u zveckavoj kosi Starog Oca
Drveta.
Bila je ogromna; bila je uasna; bila je nasilna. Sve nas je prodrala, i to
takvom estinom da nismo mogli da uradimo nita drugo nego da trpimo.
Oblici se izmenie, promenie, razobliie; ali oni najblii Miloj ostae kakvi
jesu.
Traga vrisnu. Zaboubica Pas ispusti urlik koji stade da prenosi uas kao
zaraznu bolest. Oni su se najvie promenili - tano u ona pogana i grdna
udovita koja sam video dok smo putovali na zapad.
Gospa neto viknu. Od besa oluje nisam uo ta je kazala, ali primetio
sam pobedniki prizvuk u njenom glasu. Znala je te prilike.
Zabezeknuto je pogledah.
Nije se promenila.
To mi je bilo nemogue. Taj stvor o kojem ve petnaest godina sanjarim
ne moe zaista da bude prava ena.
aboubica Pas baci se pravo u oluju, ogolivi grozne onjake, pokuavi
da stigne do Gospe. I on je nju prepoznao. Nameravao je da je dokraji dok
je bespomona u ponitavanju. Traga stade da se vue za njim, jednako
zblenuto kao kad je bio u ljudskom obliku.
Jedna od velikih grana Oca Drveta vinu se i silovito udari Zaboubicu Psa,
kao to bi ovek obinu vevericu. Zaboubica Pas je tri puta pokuavao da
skoi - i tri puta pretrpeo neuspeh. etvrti put saekala ga je munja nad
munjama i odbacila ga sve do potoka, gde se na tren samo puio i trzao pre
no to se digao na noge i zavijajui otrao u za njega neprijateljsku pustinju.
Istovremeno, Traga-zver poe na Milu. Zgrabi je i zaputi se na zapad.
im je aboubica Pas-zver uklonjen iz igre, Tragau je posveena sva
panja.
Stari Otac Drvo moda nije bog, ali govori gromoglasno - kada to eli.
Koralni grebeni smrvie se od njegovog glasa. Svi van goleti uhvatie se za
ui i vrisnue od bola. Za nas to smo mu bili blie bilo je manje muno.
Ne znam ta je kazao. Nisam znao taj jezik, niti je zvuao kao ma koji to
sam ga u ivotu uo. Ali Traga ga je razumeo. Spustio je Milu i vratio se,
pravo u srce oluje, da stane pred boga, dok ga taj silni glas probija i
razulareno ljubiasto svetio jei oko njegovih izvitoperenih kostiju. Pokloni
se i oda poast drvetu, a onda se promeni.
Oluja zamre jednako iznenadno kako je i poela. Svi se skljokae. ak i
Gospa. Meutim, to nije pratio gubitak svesti. Na ono malo preostale
suneve svedosti videh kako Oteti to su kruili iznad nas odluie da je
kucnuo njihov as. Povukoe se, prikupivi brzinu, pa proletee kroz
ponitavanje, pustivi po etiri onih trideset stopa dugakih kopalja,
namenjenih probijanju vetrokitova. A ja sam sedeo na tvrdoj zemlji i balavio,
drei se za ruke s njihovom metom.
Valjda silnom snagom volje, Gospa uspe da procedi: I oni umeju da
predviaju budunost." To mi u tom trenutku nije imalo ikakvog smisla. To
sam previdela."
Osam kopalja polete k nama.
Otac Drvo odgovori.
Dva ilima raspadoe se pod svojim letaima.
Koplja buknue tako visoko da ni traak njihovog plamenog naboja ne
pade na tle.
Ali Oteti padoe. U lukovima se zarie u gusti koralni greben istono od
nas. Onda nastupi pospanost. Poslednje ega se seam jeste da Goblinova i
Jednookova tri oka vie nisu bila staklasta.
 Poglavlje etrdeset etvrto

Ubrzavanje

astupie snovi. Beskrajni, uasni snovi. Ako poivim, ako

preivim ono to tek treba da usledi, jednom u ih moda zabeleiti, jer to
behu prie o bogu koji je drvo, i korenju to vee...
Ne. Mislim da ne. Dovoljno je pisati o jednom ivotu punom borbe i
uasa. A ovaj traje.
Gospa se prva pomeri. Prui ruku k meni, pa me utinu. Bol me osvesti.
Izusti tako tiho da sam je jedva uo: Dii se. Pomozi mi. Moramo da
pomerimo tvoju Belu Ruu.
To nije imalo nikakvog smisla.
Ponitavanje.
Tresao sam se. Mislio sam da je razlog tome bilo ono to me je pogodilo.
Stvor ispod pripada ovome svetu. Drvo ne.
Nisam se to ja tresao, ve zemlja. Neno i uestalo. A sada sam polako
uo i zvuk. Neto daleko, duboko.
Poeh da shvatam.
Strah je vraki pokreta. Skoih na noge. Stari Otac Drvo luaki je
zveckao. ula se panika u njegovoj pesmi.
I Gospa ustade. Zateturasmo se k Miloj, meusobno se podupirui. Svaki
teturavi korak ulivao je nov ivot u moju lenju krv. Pogledah Milu pravo u
oi. Bila je svesna, ali ukoena. Izraz lica bee joj sleen negde na pola puta
izmeu straha i neverice. Podigosmo je, obgrlivi je rukama. Gospa poe da
broji korake. Nisam mogao da se setim nijednog toliko velikog napora u
ivotu. Ne seam se nijednog drugog puta kada me je pokretala samo snaga
volje.
 Podrhtavanje zemlje sve bre je prerastalo u tutanj konja u galopu, pa u
urlanje lavine - i na kraju u zemljotres. Tle oko Oca Drveta stade da se
komea i propinje. Plamen i praina suknue iz zemlje. Drvo zvonko vrisnu.
Plave munje zaigrae mu u kosi. Mi nastavismo jo bre da beimo preko
potoka.
Neto iza nas poe da vriti.
Slike u umu. Ono to se uzdizalo iz zemlje bilo je u agoniji. Otac Drvo
podvrgnuo ga je paklenim mukama, ali ono je nastavljalo dalje, reeno da se
oslobodi.
Vie se nisam osvrtao. Oseao sam preveliki uas. Nisam eleo da vidim
kako izgleda taj drevni Dominator.
Uspeli smo. Bogovi. Gospa i ja nekako smo odvukli Milu dovoljno
daleko od Oca Drveta da ovaj povrati svoju punu onostranu mo.
Vrisak postade jo glasniji i pun osujeenog besa; padoh na zemlju
uhvativi se za glavu. A onda vritanje zamre.
Nakon nekog vremena Gospa kaza: Zlogue, vidi da li moe da
pomogne ostalima. Sada je sve u redu. Drvo je pobedilo.
Tako brzo? Toliku srdbu?
Dizanje na noge izgledalo mi je kao celoveernji posao.
Grane Oca Drveta jo su se belasale plavim oreolom. Sa dve stotine jardi
daljine oseao sam koliko je ivan, a njegova razdraenost se poveavala
kako sam mu se pribliavao.
Zemlja oko njegovog korenja izgledala je skoro kao da se nita nije
desilo, ako se u obzir uzme silno malopreanje nasilje. Izgledala je svee
poorano i izgrabuljano - to je sve. Neki moji prijatelji bili su delimino
zakopani, ali izgleda da niko nije bio povreen. Svi su makar malo mrdali - i
svi su bili potpuno zabezeknuti. Sem Tragaa. Ta rugoba nije povratila svoje
lano ljudsko oblije.
Ve se digao na noge i mirno pomagao ostalima, srdano i prijateljski ih
istei od praine. Covek bi pomislio da nam maloas nije bio smrtni
neprijatelj. Uvrnuto.
Nikome nije bila potrebna moja pomo - sem hodajuem drveu i
menhirima. Drvee je bilo prevrnuto. Menhiri... Dosta ih je lealo na zemlji. I
nisu mogli da se isprave.
Najeih se zbog toga.
 Ponovo se stresoh kada prioh starom drvetu.
Iz zemlje je trcala ljudska aka za zapeem i hvatala se za jedan koren.
Bila je duga, zadebljane koe, zelenkasta, s noktima koji su se pretvorili u
kande, a onda slomili o Oca Drvo i krvarili po njemu. Nije pripadala nikome
iz Rupe.
Sada se slabano trzala... Plave varnice i dalje su pucketale u kronji.
Neto u vezi s tom akom probudi staru zver u meni. Dolo mi je da
urlajui pobegnem odatle ili da zgrabim sekiru i da je unakazim. Nisam
uinio nijedno ni drugo jer sam stekao neki utisak da me Otac Drvo posmatra
i poprilino strelja pogledom, a moda i krivi to se onaj stvor kojem je aka
pripadala probudio.
Idem, rekoh. Znam kako se osea. I ja imam jedno staro udovite
koje moram da zadrim u zemlji." I onda se povukoh, klanjajui se na svaka
tri ili etiri koraka.
ta ti je sad pa to?
Okrenuh se. Jednooki me je gledao sa izrazom na licu koji je govorio:
Zloguk je ponovo pobenavio.
Samo avrljam s drvetom." Osvrnuh se oko sebe. Ljudima se lagano
vraala ravnotea. Oni manje pometeni poeli su da ispravljaju hodajue
drvee. Ali izgleda da za pale menhire nije bilo nade. Oni su otili gde god
da samosvesno kamenje ide. Kasnije e biti pronaeni ispravljeni i
postavljeni meu ostale mrtve menhire pokraj gaza.
Vratih se Miloj i Gospi. Mila se sporo oporavljala i jo je bila previe
oamuena da bi se sporazumevala. Gospa me upita: Jesu li svi dobro?"
Sem onoga u zemlji. A on je doao nadohvat ruke do toga da se
oporavi." Opisah aku.
Ona klimnu. To je greka koja se vrlo verovatno nee skoro ponoviti."
Tihi i nekoliko drugih okupili su se oko nas tako da smo malo toga mogli
da kaemo a da ne zvui sumnjivo. Dodue, jesam promrmljao: ta sad?" U
pozadini sam uo kako Porunik i Elmo viu da neko donese baklje jer se
nita ne vidi.
Ona slegnu ramenima.
ta emo s Otetima?"
Hoe da krene na njih?"
Nikako! Ali ne moemo ni da ih pustimo da se etaju po naem dvoritu.
Ko zna...
Menhiri e motriti na njih, zar ne?"
To zavisi od toga koliko je matoro drvo nadrndano. Moda je nakon
ovoga to se desilo spremno da nas otera u tri lepe.
Mogao bi da otkrije."
Idem ja, ciknu Goblin. Traio je izgovor da izmeu sebe i drveta strpa
to vie jardi udaljenosti.
Nemoj da se zadri elu no", kazah mu. A zato vi ostali ne biste
pomogli Elmu i Poruniku?"
Neki odoe, ah ne i Tihi.
Nije bilo nikakvog izgleda da mi poe za rukom da Tihi Milu ispusti iz
vida. I dalje nije bio u potpunosti razuveren.
Krenuh da joj trljam zapea i radim ostale gluposti koje se ine kada je
jedini lek zapravo vreme. Nakon nekoliko trenutaka promrmljah:
Sedamdeset osam dana."
A Gospa: Ubrzo e biti prekasno."
Izvih obrvu.
Bez nje ga je nemogue poraziti. Jo malo pa ni najveom moguom
brzinom nee moi da stigne na vreme."
Ne znam ta je Tihi na to pomislio. Znam da ga je Gospa pogledala i
blago se nasmeila, kao kad nekome proita misli. Treba nam ono drvo.
Nismo zavrili izlet."
Molim?"
Ode na nekoliko trenutaka. Kada se vratila, sa sobom je nosila ono ebe,
prljavije nego ikada, i vedro. Uhvati me za ruku i povede u mrak. Ti pazi na
zamke", ree mi. ta sad hoe?
 Poglavlje etrdeset peto

Sklapanje pogodbe

eto kasnije nebesima je zaplovio krnji meseev amac.

Do tog trena nismo daleko stigli jer nije bilo dovoljno zvezdane svetlosti da
bismo smeli mnogo da se kreemo. im se mesec digao, Gospa me je u
laganom krugu povela ka mestu gde su se Oteti sruili. Stadosmo na jednoj
istini, peanoj ali bezopasnoj. Rairi ebe. Bili smo van ponitavanja.
Sedi.
Oboje sedosmo. Upitah: ta..."
uti." Ona sklopi oi i potonu u sebe.
Pitao sam se da li se Tihi odvojio od Mile da bi nas pratio. Pitao sam se
da li su moji drugovi razmenjivali prostake ale o nama dok su dizali
hodajue drvee. Pitao sam se kakvu to vraju igru igram.
Bilo kako bilo, Zlogue, neto si iz svega ovoga nauio.
Nakon nekog vremena shvatih da se vratila gde god da je bila.
Zaprepaena sam, proapta. Ko bi mislio da imaju petlje?
Eh?
Nai letei prijatelji. Oekivala sam da su se Bogalj i Potajnica vratili
svojim starim zloinima - ali nala sam ulj i Prezir. Dodue, da sam malo
razmislila, smesta je trebalo da na nju posumnjam. Najvie je nadarena za
nekromantiju.
Opet je naglas razmiljala. Zapitah se da li to esto ini. Sigurno nije
navikla da ima svedoke. ta hoe da kae?"
Nije obraala panju na mene. Pitam se da li su kazali ostalima?"
Prisetih se nekih stvari i sabrah dva i dva. Setih se Gospinog proricanja
tri mogue budunosti i toga da za nju nema mesta ni u jednoj od njih. Moda
to znai da nema mesta ni za Otete, pa su moda zakljuili kako bi mogli
sami da izgrade svoju budunost ako se otarase gospodarice.
Trznuh se kad zauh lagane korake, ali nisam se uzbuivao. Mislio sam
da je Tihi ipak resio da nas prati, tako da sam se veoma iznenadio kada Mila
sede pored nas, i to bez pratnje.
Kako li sam prevideo povratak ponitavanja? Naravno, nisam obraao
panju.
Gospa kaza, kao da se Mila nije ni pojavila: Jo se nisu izvukli iz
korala. Veoma sporo napreduju i oboje su povreeni. Mada koral ne moe da
ih ubije, moe da nanese mnogo bola. Trenutno lee i ekaju zoru."
Pa?
Pa moda uopte nee izai odatle."
Mila ume da ita sa usana."
Ve zna."
Pa hiljadu puta sam rekao da ta devojka nimalo nije glupa.
Mislim da je po poloaju koji je Mila zauzela bilo oigledno da zna.
Postavila me je tano posred procepa izmeu njih dve.
O, da.
Izigravao sam tumaa.
Nevolja je u tome to ne mogu da zabeleim kako su pregovori tekli jer
mi je neko kasnije obrisao pamenje. Ugrabio sam samo jednu priliku da
neto pribeleim, a te beleke sada nemaju nikakvog smisla.
Nekakvi pregovori zaista su se odigrali. I dalje mogu da prizovem taj
oseaj duboke zabezeknutosti zbog Miline spremnosti da se dogovara.
Takoe i preneraenosti zbog Gospe - iz istog razloga.
Dooe do nekog dogovora. Dapae, nelagodnog, jer se sve od tada
Gospa drala veoma blizu mene i pazila da budem izmeu nje i svih ostalih
kada je unutar ponitavanja. Ba je sjajan oseaj kad zna da si ivi titi... A
Mila je gledala da bude blizu Gospe kako bi je spreila da prizove svoju
mo.
Ali jednom ju je pustila.
To je mali skok unapred. Najpre smo se svi kriom vratili kako ne bismo
dozvolili da neko otkrije da je dolo do pregovora. Gospa i ja smo se vratili
posle Mile, pokuavajui da izgledamo kao da smo imali ivahan i temeljan
susret. Nisam mogao a da se ne nasmejem na neke zavidne poglede.
 Gospa i ja sutradan ujutru ponovo izaosmo iz ponitavanja, nakon to je
Mila poslala Tihog, Jednookog i Goblina da se raspravljaju s menhirima.
Otac Drvo nije mogao da se odlui. Mi smo otili u drugom pravcu. Pratili
smo Otete.
Zapravo, nije bilo mnogo praenja. Jo nisu izali iz korala. Gospa je
prizvala mo koju je imala nad njima i oni prestadoe da budu Oteti.
Vie nije imala strpljenja. Moda je elela da poslue za primer... U
svakom sluaju, leinari - pravi leinari - stadoe da krue nebesima pre no
to se mi vratismo u Rupu.
Tako lako, pomislih. Za nju. A za mene, kada sam pokuao da ubijem
Bogalja, i to sa svakom moguom prednou na mojoj strani - nemogue.
Nas dvoje se vratismo prevoenju. Bili smo toliko zauzeti da nisam bio u
toku sa vestima iz spoljnog sveta. Dapae, bio sam malo luftikast jer mi je
uklonila iz pamenja sastanak s Milom.
Bilo kako bilo, Bela Rua se nekako pomirila s Ocem Drvetom. Labavo
saveznitvo je preivelo.
Primetio sam jedno: menhiri su prestali da me gnjave o strancima u
Ravnici.
Sve vreme su mislili na Tragaa i aboubicu Psa. I na Gospu. Dvoje od
to troje vie nisu bili stranci. Niko ne zna ta se zbilo sa aboubicom Psom.
ak ni menhiri nisu mogli da ga prate.
Pokuah da nateram Tragaa da mi objasni to ime. Nije se seao. Nije
pamtio ak ni samog aboubicu Psa. Uvrnuto.
Sada je potpuno pripadao drvetu.
 Poglavlje etrdeset esto

Sin drveta

io sam ivan. Nisam mogao da spavam. Dani su prolazili.

Velika tragina reka grizla je svoje obale na zapadu. Cetvoronogo udovite
hitalo je svom gospodaru s vestima da je razotkriveno. Mila i Gospa nita
nisu radile.
Gavran je i dalje bio zatoen. Bomanc je i dalje bio zatoen u ognju to
ga je sam na sebe prizvao. Kraj sveta bivao je sve blii. A niko nita nije
radio.
Zavrio sam s prevoenjem - i nisam postao nita pametniji. Dodue,
Tihi, Goblin i Jednooki nastavili su da se zanose pravei tabele s imenima,
povezujui ih i tragajui za obrascima. Gospa je vie od mene pratila ta
rade. Piskarao sam ove letopise. Muio sam samog sebe pokuavajui da
uobliim molbu da mi vrati one koje sam izgubio. Brinuo sam. Bivao sam
sve ivaniji. Poeo sam da nerviram ljude oko sebe, pa sam krenuo da se
etam po meseini da bih smirio razdraenost.
Jedne noi mesec je bio pun, kao nabrekla narandasta beika to se tek
uspela preko istonih brda. Velianstven prizor, naroito kada ga mante
preleu. Iz nekog razloga pustinja se ljubiasto presijavala. Bilo je svee.
Povetarac je vitlao prainu to je pala tog popodneva. Oluja promene
treperila je daleko na severu...
Jedan menhir pojavi se iza mene. Odskoih tri stope u vazduh. Stranci u
Ravnici, steno?, upitah.
 Niko nije zastranio vie od tebe, Zlogue.
Doao mi je neki aljivdija.Treba ti neto?
Ne. Otac drvea eli da te vidi.
Je li? Vidimo se. Dok mi je srce divlje lupalo, pohitah ka Rupi.
Drugi menhir preprei mi put.
Pa, kad je ve tako. Pretvarajui se da ne oseam strah, pooh
uzvodno.
Svejedno bi me poterali. Najbolje je prihvatiti neumitnost. Tako je
ponienje manje.
Vetar je bio gorko leden oko goleti, ali kada preoh njen rub kao da
zakoraih pravo u leto. Vetra nije bilo uopte, mada je matoro drvo zveckalo.
I grejalo kao penica.
Mesec se sada ve dovoljno uspeo na nebu da golet zaspi srebrnom
svetlou. Prioh drvetu. Pogled mi bese usredsreen na onu aku i zapee,
to su i dalje trcali iz zemlje, i dalje steui koren, jo - inilo se -
povremeno se trzajui. Ali koren je narastao, i kao da se obavijao oko ake.
Stadoh na pet stopa od drveta.
Prii blie, kaza. Obinim glasom. Kao da samo razgovara.
Jao!, izustih i stadoh da gledam kuda da beim.
Otprilike dve mirijade menhira odjednom okrui golet. Toliko o beanju.
Stoj mirno, prolazni."
Noge mi se ukopae u zemlju. Prolazni, je li?
Traio si pomo. Zahtevao si pomo. Cvileo si, preklinjao i moljakao za
pomo. Stani mirno i prihvati je. Prii blie."
Odlui se vie." Nainih dva koraka. Da sam uinio jo jedan, popeo
bih se na njega.
Razmislio sam. Taj stvor od kojeg vi prolazni strahujete, pokopan toliko
daleko odavde, pokazao bi se opasnim i za moja stvorenja ako bi vaskrsao.
U onima koji mu se suprotstavljaju ne vidim neku veliku snagu. Stoga..."
Bilo mi je krivo to ga prekidam, ali jednostavno sam morao da vrisnem.
Vidite, neto me je zgrabilo za gleanj, i to tako snano da sam oseao kako
se kosti taru jedna o drugu. Mrve. Izvini, matori.
Oko mene sve postade plavo. Ponese me uragan besa. U granama Oca
Drveta zaurlae munje. Grom zatutnja po pustinji. Ponovo vrisnuh.
Plave munje stadoe da tuku oko mene, prei me skoro koliko i mog
muitelja. Ali napokon, aka me pusti.
Pokuah da pobegnem.
Padoh nakon jednog koraka. Nastavih da puzim, dok se Otac Drvo
izvinjavao i pokuavao da me pozove nazad.
Nije nego. Ako budem morao, propuzau kroz menhire...
Um mi se ispuni snom na javi. Otac Drvo neposredno mi je uruio svoju
poruku, a onda se sve smirilo, izuzev utanja vazduha kad menhiri
nestadoe.
Velika larma iz pravca Rupe. itava druina izjuri da vidi ta je uzrok
tolikoj graji. Tihi prvi stie do mene. Jednooki, kazah mu. Treba mi
Jednooki. On je jedini sem mene koji se razume u vianje. Mada je prek i
naopak, mogu da raunam na njega da e postupati po mojim uputstvima.
Jednooki se pojavio za koji trenutak, skupa s dvadesetoricom druge
sabrae. Straa je brzo digla uzbunu. Gleanj", rekoh mu. Moda smrvljen.
Neka neko donese baklje. I vraji aov.
Aov? Jesi li ti skrenuo?", Jednooki htede da uje.
Samo neka donesu. I daj mi neto protiv bolova."
Elmo se odjednom stvori, jo kopajui kope. ta se desilo, Zlogue?"
Staro Drvo htelo je da pria. Naredilo je stenama da me dovedu. Kae
da hoe da nam pomogne. Samo to me je ona aka zgrabila dok sam sluao.
Kao da mi je otkinula stopalo. Ona larma bila je drvo koje je govorilo:
Prekini sad sa tim. To nije pristojno." Kad mu sredi nogu, odseci mu jezik",
ree Elmo Jednookom. ta je drvo htelo, Zlogue?"
Zar si ogluveo? Da pomogne s Dominatorom. Kae da je razmislio o
svemu. Odluio je da je za njega najbolje da Dominator ostane upokojen.
Pomozite mi da ustanem." Jednookov trud ve se isplatio. Premazao mi je
nogu nekim od svojih divljakih melema iz praume; gleanj mi je trostruko
natekao - ali bol se stiavao.
Elmo odmahnu glavom.
Kazah: Slomiu ti vraju nogu ako me ne podigne." I tako me on i Tihi
digoe sa zemlje, ali nastavie da me dre i podupiru.
Dajte ovamo te aove", rekoh. Bilo ih je est na raspolaganju.
To behu alatke za ukopavanje, a ne pravi aovi za kopanje aneva. Ako
ve hoete da pomognete, odvucite me do onog tamo drveta." Elmo poe da
guna. Na tren mi se uini da e Tihi neto rei.
 Pogledah ga sa iekivanjem, smeei se. ekam na to dvadeset i kusur
godina.
Nita.
Kakav god da je zavet poloio, ta god da ga tera da se uzdrava od
govora - to je stavilo elinu bravu na njegovu vilicu. Imao sam prilike da ga
vidim kada je toliko poludeo da mu je pena kuljala na ui, toliko
prestravljenog da se usrao u gae - ali nita nikada nije naruilo njegovu
odluku da ne pria.
Grane su se jo belasale plavom svetlou. Lie je zveckalo. Meseina i
svetlost baklji meale su se u uvrnutim senkama koje su bacale razigrane
varnice... Oko njega, kazah svojim telesnim slugama. Poto ga nisam video,
mora da je bio iza debla.
Dabome. Eno ga - dvadesetak stopa od podnoja drveta. Izdanak. Negde
oko osam stopa visok.
Jednooki,Tihi i Goblin poskoie i iskolaie oi kao zabezeknuti
majmuni. Ali ne i matori Elmo. Dajte nekoliko vedara s vodom i dobro
natopite zemlju, ree. I naite neko staro ebe da ga obmotamo oko korenja
i zemlje na njemu.
Smesta je shvatio ta treba da radi. Vraji seljak. Nosite me dole",
kazah. Hou sam da vidim ta mi je sa glenjem, i to na boljem svetlu."
Po povratku u Rupu, dok su me Elmo i Tihi nosili, naleteli smo na
Gospu. Ona je prikladno odglumila brigu oko mene. Morao sam da otrpim
gomilu cerekanja.
ak je i tada jedino Mila znala istinu. Samo je moda Tihi malice
sumnjao.
 Poglavlje etrdeset sedmo

Seni u senovitoj zemlji

Zemlji humki nije bilo protoka vremena, ve samo seni i

ognja, svetlosti bez vidnog izvora i beskrajnog straha i oseaja osujeenosti.
S mesta na kome je stajao, upetljan u mreu to ju je sam izatkao, Gavran je
mogao da razazna bar dvadeset udovita iz doba dominacije. Video je ljude
i zveri pokopane u vreme Bele Rue kako bi se ta zla spreila da uteknu.
Video je senku volebnika Bomanca naspram zamrznute zmajske vatre. Stari
arobnjak i dalje se napinjao da naini jo jedan korak ka sreditu Velike
humke. Zar nije znao da je pre vie pokolenja pretrpeo neuspeh?
Gavran se pitao koliko li je dugo tako utamnien. Jesu li njegove poruke
stigle na odredite? Hoe li pomo doi? Da li on to samo odbrojava trenutke
dok mrak ne zbaci okove?
Ako je vreme moglo po neemu da se meri, onda je to bilo po sve veem
nemiru onih to su tu bili da brane mraku da izae. Reka se primicala sve
blie. Oni nita nisu mogli da urade. Nisu imali nikakvog naina da prizovu
svetovnu srdbu.
Gavran pomisli kako bi on drugaije uredio stvari da je tada bio na vlasti.
Maglovito se priseti prolaska nekih stvorenja, seni kao to je i on bio. Ali
nije znao kada se to desilo niti ta su te senke. Stvorenja su se ponekad
kretala, a nita se nije moglo zasigurno odrediti. Svet je s te take gledita
bio potpuno drugaiji.
Nikada ranije nije bio tako bespomoan, tako prestravljen. Taj mu se
oseaj ni najmanje nije dopadao. Uvek je vladao svojom sudbinom; nikada ni
od koga nije zavisio...
U tom svetu nita nije moglo da se radi do da se razmilja. Previe i
preesto. Misli su mu lutale na to ta znai biti Gavran, na ono to je Gavran
uinio i ono to nije - i na ono to je trebalo da uini drugaije. Bilo je
vremena da prepozna sve strahove, boli i slabosti oveka u sebi, i da se suoi
s njima; sa svim onim to je stvorilo led, elezo i neustraivu krinku koju je
nosio pred svetom. Sve ono to ga je skupo kotalo, sve to mu je bilo
dragoceno i iznova i iznova ga teralo u ralje smrti samo da bi kaznio samoga
sebe...
Prekasno. Prekasno.
Kada mu se misli razbistrie i kada stie do te take, svet duhova stade
da jei od njegovog gnevnog urlika. A svi oni oko njega to su ga mrzeli zbog
onoga to je moda pokrenuo nasmejae se uivajui u njegovoj muci.
 Poglavlje etrdeset osmo

Let na zapad

ako je drvo spralo ljagu s mog imena, nisam u potpunosti

povratio svoj nekadanji ugled kod sabrae. Stalno su se drali na izvesnom
odstojanju, moda pre zbog zavisti zbog mog navodnog iznenadnog enskog
bogatstva nego zbog poverenja koje se sporo vraalo. Ne mogu da poriem
da me je to bolelo. S njima sam od rane mladosti. Oni su moja porodica.
Dodue, jesu me malo gnjavili kako sam se popeo na take da bih se
izvukao od posla - ali moj posao bi se nastavio i da sam ostao bez nogu.
Te proklete hartije. Nauio sam ih napamet, kao pesmu, a jo nisam
naao klju za kojim smo tragali niti ono to se Gospa nadala da e nai.
Pretraivanje pojmova trajalo je itavu venost. Pisanje imena u vremenu
dominacije i pre nje bilo je slobodno. Kiritel je jedan od onih jezika u kojima
razliite slovne kombinacije mogu da predstavljaju identine zvuke.
Vraja gnjavaa.
Ne znam koliko je Mila rekla ostalima. Nisam bio na velikom sastanku, a
ni Gospa. Meutim, glas se proirio: eta kree.
Jedan dan da se spremimo.
Na vrhu brda, u sumrak, na takama, posmatrao sam kako vetrokitovi
dolaze. Bilo ih je osamnaest; pozvao ih je Otac Drvo. Dooe sa svojim
mantama i itavom lepezom svesnih bia s Ravnice.Tri sletee, a Rupa
izbljuva svoj sadraj.
Krenusmo da se ukrcavamo. Dobio sam prednost jer su morali da me
podignu, skupa s hartijama, opremom i takama. Kit je bio mali.
Deliu ga sa svega nekoliko ljudi. Naravno, sa Gospom, jer nas dvoje
sada nismo mogli da se razdvajamo - kao i Goblinom i Jednookim, a i Tihim.
On se na to privoleo nakon prave i krvave bitke voene na jeziku znakova,
jer nije eleo da se odvaja od Mile. A tu je bio i Traga i drvetovo dete, koje
je Traga uvao, a ja mu bio zamena za roditelja. Mislim da je namera bila
da arobnjaci nas ostale dre na oku, mada ne bi mogli bogzna ta da urade
ako bi se ukazala potreba.
Mila, Porunik, Elmo i ostali stari lanovi druine ukrcae se na drugog
vetrokita. Trei je nosio aicu vojnika i gomilu opreme.
Odlepismo se od zemlje i priduismo se jatu iznad nas.
Zalazak sunca posmatran s visine od pet hiljada stopa nimalo ne nalikuje
onome posmatranom s tla - ako ovek nije na veoma usamljenoj planini.
Velianstveno.
Kad pade mrak, ja usnih. Jednooki me je zaarao. Gleanj mi je i dalje
bio nateen i prilino me boleo.
Da. Bili smo van ponitavanja. Na kit je leteo na suprotnom boku od
Milinog. Samo zbog Gospe.
Cak se ni tada nije odala.
Vetar je bio povoljan, a imali smo blagoslov Oca Drveta. Zora nas je
zatekla iznad Konja. Upravo je tu istina napokon isplivala na povrinu.
Oteti dooe, u svojim ribljim ilimima, naoruani do krga.
Probudie me zvuci nemira. Pozvah Tragaa da mi pomogne da ustanem.
Nakon jednog pogleda u pravcu blistavog plamena izlazeeg sunca videh
Otete kako zauzimaju odbrambene poloaje oko naeg kita. Goblin i ostali
oekivali su napad. Urlali su na sav glas. Jednooki je nekako zakljuio da je
za sve to kriv Goblin. Stadoe da se dapaju.
Ali nita se ne desi. Gotovo da sam i ja bio iznenaen. Oteti su samo
odravali poloaj. Krajikom oka pogledah Gospu. Ona me iznenadi
namignuvi mi. Onda: Svi moramo da saraujemo, ma kakve razmirice
ranije imali.
Goblin je to uo. Na tren je prestao da obraa panju na Jednookovo
urlanje, zagledavi se u Otete.Trenutak kasnije pogleda Gospu. Zaista
pogleda.
Videh kako zora svie u njegovim oima. Glasom jo piskutavijim nego
obino, i zaista zblanutog lica, kaza: Seam te se. Prisetio se onog jednog
puta kada je na neki nain bio u neposrednom dodiru s njom. Pre mnogo
godina, kada je pokuao da pozove Duegubu, zatekao ju je u Kuli, u
Gospinom prisustvu...
 Nasmei mu se najljupkije stoje umela. I kamen bi se rastopio.
Goblin sakri oi rukom i okrenu se od nje, pa me pogleda sa uasnim
izrazom na licu. Nisam mogao a da ne prasnem u smeh. Stalno si me
optuivao..."
Nisi to morao i da uradi, Zlogue!" Glas mu se povisi toliko da postade
jedva razumljiv. Naglo sede.
Nikakva munja ga nije pogodila iz vedra neba. Trenutak kasnije die
glavu i kaza: Elmo e se usrati!" Zasmeja se.
Elmo je bio najdosadniji od svih njih kada je re o podseanju na moje
romanse o Gospi.
Nakon to su sve ale iilele, nakon to je i Jednooki proao isto to i
Goblin, a Tihi potvrdio svoje najgore strahove, poeh da se pitam staje s
mojim prijateljima.
Svi do jednog zaputili su se na zapad zato to je Mila tako rekla. Niko ih
nije obavestio da smo sklopili saveznitvo s nekadanjim neprijateljima.
Budale. Ili je to Mila? ta e biti kada Dominator bude poraen i kada
ponovo budemo spremni da se meusobno uhvatimo u kotac?
ekaj, Zlogue. Mila je od Gavrana nauila da se karta - a Gavran je bio
gadan igra.
Do sumraka stigosmo do Oblane ume. Zapitah se ta li su u Despotima
mislili da se deava. Preleteli smo tano preko grada. Ulice behu pune
posmatraa.
Rue smo proli nou, a onda i druge stare gradove dobro znane iz naih
prvih godina na severu. Nije se mnogo prialo. Gospa i ja smo bili zajedno,
sve napetiji kako se naa udna flota pribliavala svom odreditu, a mi nismo
nalazili grumen zlata za kojim smo tragali.
Jo koliko?", upitah. Izgubio sam pojam o vremenu.
etrdeset dva dana", odgovori mi.
Zar smo toliko dugo bili u pustinji?"
Vreme leti kad ti je lepo."
Iznenaeno je pogledah. Sala? ak i stari klie? Od nje?
Mrzim kada pokau svoju ljudsku stranu. Neprijatelji to ne bi trebalo da
rade.
Takva je ve dva meseca.
Kako da je mrzim?
 Vreme nas je manje-vie sluilo, sve dok ne stigosmo do Forsberga. A
onda se pretvori u ist jad i bedu.
Tu je vladala duboka zima. Prijatni, osveavajue otar vetar to je nosio
prave nanose snenog praha. Prijatno rende za neno lice kao to je moje. A i
nain da se kitovi oiste od vaki. Svi su psovali, gunali i pribijali se jedni
uz druge kako bi zadrali toplotu,jcr niko se nije usuivao da prizove
ovekovog starog saveznika - vatru. Samo je Traga izgledao kao da mu
nita od svega toga ne smeta. Zar tog stvora ama ba nita ne dotie?",
upitah.
Najudnijim glasom koji sam od nje ikada uo, Gospa mi odgovori:
Usamljenost. Ako hoe da na lak nain ubije Tragaa, samo ga zakljuaj
samog i ostavi ga.
Najeih se, ali ne zbog hladnog vetra. Koga sam ja to poznavao ko je
dugo vremena sam? Ko je to moda, samo moda, poeo da se pita da li je
potpuna mo vredna potpune cene?
Nesumnjivo sam znao da je uivala u svakom trenutku provedenom u
Ravnici pretvarajui se da je neko drugi. ak i u trenucima opasnosti.
Takoe sam znao da sam poslednjih nekoliko dana - samo da sam stegao
petlju - mogao da postanem i neto vie od lanog ljubavnika. U njoj je tada
sve vie rastao tihi oaj, kako se pribliavao as kada e ponovo postati
Gospa.
Moda sam neke od tih zakljuaka izveo samo na osnovu svog
samoljublja, jer je pred njom bio veoma odsudni as. Bila je pod velikim
pritiskom jer je dobro znala neprijatelja s kojim smo suoeni. Ali nije ba sve
to bilo samoljublje. Mislim da sam joj se zaista dopadao kao osoba.
Imam jednu molbu", tiho kaza, usred grljenja, suzbijajui misli koje u
meni izazva ensko telo pribijeno uz moje.
ta?
Letopisi. To je sve to je ostalo od Crne ete." Smesta postadoh utuen.
Kada su Slobodne ete Katovara davno obrazovane, preuzeta je jedna
obaveza. Ako iko od nas preivi ovo to sledi, neko bi trebalo da ih vrati."
Nisam znao da li me je shvatala. Ali... Tvoji su", odgovori mi.
eleo sam da joj objasnim, ali nisam mogao. Zato da ih uzimam natrag?
Nisam ni siguran kuda treba da idu. Za etiri stotine godina eta je lagano
ila ka severu, smanjujui se, poveavajui se, menjajui svoje pripadnike.
Nemam predstavu da li Katovar i dalje postoji - niti da li je to grad, zemlja,
osoba ili bog. Letopisi iz najranijih godina ili nisu preiveli ili su ve vraeni
kui. Iz najranijih stolea nisam video nita sem prepriavanja i odlomaka...
Nije bitno. Deo letopievih dunosti oduvek je bio da vrati letopise u
Katovar ako se eta raspusti.
Vreme se pogora. Kad stigosmo do Vesla, postalo je skoro neprijateljski
raspoloeno - a moda i jeste bilo. Onaj stvor u zemlji zna da dolazimo.
Odmah severno od Vesla svi Oteti odjednom pohrlie ka Zemlji kao
sekire. ta kog vraga?"
aboubica Pas, ree Gospa. Sustigli smo ga. Jo nije stigao do svog
gospodara."
Mogu li da ga zaustave?"
Da.
Prioh kitovom boku i provirih preko njega. Ne znam ta sam oekivao
da vidim. Bili smo posred snenih oblaka.
Dole neto blesnu nekoliko puta, a onda se Oteti vratie. Gospa je
izgledala nezadovoljno. ta se desilo?", upitah.
udovite je postalo lukavo. Uletelo je u ponitavanje tamo gde
dodiruje tle. Vidljivost je preslaba da bi ga jurili."
Hoe li ono neto promeniti?"
Ne.
Ali nije zvuala potpuno uvereno.
Vreme se pogora, ali kitovi ostadoe nepokolebljivi. Stigosmo do Zemlje
humki. Moja grupa ode u kasarnu, a Milina u Plavi visuljak. Obod
ponitavanja zavravao se ba kod bedema kasarne.
Doekao nas je lino pukovnik Slatki. Dobri stari Slatki, za kojeg sam
mislio da je jamano mrtav. Hramao je na jednu nogu. Nije ba bio srdaan,
ali takvo je bilo vreme.
Posilni kojeg su nam dodelili bio je na stari prijatelj - Sanduk.
 Poglavlje etrdeset deveto

Nevidljivi lavirint

ada se Sanduk prvi put pojavio, bio je na rubu panike.

Moje izigravanje dobroudnog ujaka nimalo ga nije umirilo. Gospa ga je
skoro dovela do histerije, a to to se Traga muvao okolo u svom prirodnom
obliku nije mnogo pomagalo.
Smirio ga je ni manje ni vie nego Jednooki. Naveo ga je da pria o
Gavranu i tome kako mu je, i to je upalilo.
I ja sam bio blizu histerije. Nekoliko asova nakon to sletesmo, pre no
to stigoh da se pripremim, Gospa dovede Potajnicu i Bogalja da provere
nae prevode.
Potajnica je trebalo da vidi nedostaju li neke hartije, a Bogalj da proelja
seanje na staro vreme kako bi pokuao da pronae neke veze koje su nam
moda promakle. Izgleda da je on na poetku dominacije bio u samom
sreditu drutvenih deavanja.
Neverovatno. Jednostavno nisam mogao da zamislim tu gomilu mrnje i
ljudske bede kao ita drugo do olienje zlobe.
Navukao sam Goblina da motri na to dvoje, pa sam otiao da pogledam
ta radi Garvan. Svi ostali ve su bili da ga obiu.
Bila je tamo, naslonjena o zid, grizla nokat - ni najmanje ne izgledajui
kao velika kuka koja ve toliko godina mui itav svet. Kao to ranije
rekoh, mrzim kada pokau svoju ljudsku stranu. A ona je i te kako tu stranu
imala. Jezivo do avola.
Kako je on?, upitah, a onda primetih kako je raspoloena. ta je bilo?
Stanje mu je nepromenjeno. Dobro su se starali o njemu. Ne fali mu
nita to nekoliko uda nee da izlei."
Usudih se da upitno izvijem obrvu.
 Svi su izlazi zatvoreni, Zlogue. Padam niz tunel. Mogunost izbora
svakim asom sve se vie smanjuje, a izvori su svi gori od goreg.
Sedoh na stolicu kojom se Sanduk sluio dok je pazio na Gavrana i poeh
da se igram doktora. Nepotrebno, ali volim da se lino uverim u stanje
bolesnika. Napola odsutno primetih: Valjda si usamljena kada si kraljica
itavog sveta.
Blagi uzdah zaprepaenja. Postaje previe smeo.
Jesam li? Izvini. Razmiljam naglas.To mi je jedna veoma nezdrava
navika, koja je u mom sluaju esto bila uzrok modrica i obilatog krvarenja.
On izgleda zdravo. Misli li da e Bogalj ili Potajnica moi da pomognu?"
Ne. Ali moramo da isprobamo svaki pristup."
,A ta s Bomancom?"
Bomancom?"
Pogledah je. Izgledala je zaista iznenaeno. arobnjak koji te je pustio
na slobodu."
Oh. ta s njim? Kako bi mrtav ovek mogao da pomogne? Reila sam se
svog nekromanta... Zna li neto to ja ne znam?"
Nimalo verovatno. Posmatrala me je Okom. Svejedno...
Jedno pola minuta raspravljao sam se sa samim sobom, ne elei da
prepustim ni trunicu prednosti. A onda: Goblin i Jednooki rekli su mi da je
on iv i zdrav - i uhvaen u Zemlji humki. Ba kao Gavran, samo skupa s
telom."
Kako je to moglo da se desi?"
Je li mogue da je to previdela dok me je ispitivala? Valjda se do pravih
odgovora ne moe doi ako se ne postavljaju prava pitanja.
Prisetih se svega to smo zajedno radili. Prepriao sam joj Gavranove
izvetaje, ali ona nije proitala ta pisma. Zapravo... Originali, iz ko jih je
Gavran crpeo svoju priu, bili su u mojim odajama. Goblin i Jednooki vukli
su ih sve do Ravnice samo da bi ih ponovo vukli nazad. Niko ih nije iitao
jer se u njima ponavljala ve ispripovedana pria...
Sedi", kazah ustajui. Odmah se vraam."
Goblin me udno pogleda kada uleteh. Vraam se za nekoliko minuta.
Neto je iskrslo." Zgrabih kutiju u kojoj su Gavranovi spisi putovali.Tu je
sada bio samo prvobitni Bomancov rukopis. Izjurih napolje, ne obraajui
panju na Otete.
 Da vam kaem, lep je oseaj kad je ovek nedostojan njihove panje.
teta to se to deava samo kada se bore za goli opstanak. Kao i mi ostali.
Evo. Ovo je originalni rukopis. Jednom sam preleteo preko njega, isto
da proverim Gavranov prevod. Delovao mi je kao da je dobro uraen, mada
ga je Gavran dramatizovao i izmislio dijaloge. Meutim, injenice i
karakterizacije samo su Bomancove.
Ona ga proita neverovatnom brzinom. Daj mi Gavranovu verziju."
Ponovo odoh i vratih se, dok mi se Goblin mrtio i gunao iza lea:
Koliko ovih dana nekoliko minuta zaista traje, Zlogue?"
I Gavranove spise je brzo proitala, pa se zamisli kada je zavrila.
Pa?, upitah.
Moda ovde ima neega. Zapravo, neega to nije tu. Dva pitanja: Ko je
ovo zapravo napisao? I gde je onaj kamen u Veslu koji sin pominje?"
Pretpostavljam da je Bomanc napisao veinu originala, a njegova ena
zavrila."
Zar onda ne bi pisao u prvom licu?"
Ne mora da znai. Mogue je da su knjievna pravila tog vremena to
branila. Gavran me je esto korio to u letopise ubacujem previe svojih
stavova. On je potekao iz drugaije knjievne tradicije."
Prihvatiemo to kao radnu pretpostavku. Naredno pitanje: ta se zbilo
sa enom?"
Njena porodica bila je iz Vesla. Pretpostavljam da se tamo vratila."
Kada je bila poznata kao ena oveka koji me je oslobodio?"
Da li je? Bomanc je bilo lano ime."
Ona odbaci moju primedbu. Potajnica je te hartije nabavila u
Despotima. Kao gomilu. Bomanca nita ne dovodi u vezu s njima, osim
njegove prie. Mislim da je sve to kasnije prikupljeno. Ali njegove hartije -
ta se s njima deavalo otkad su sklonjeni odavde pa do trenutka kada ih je
Potajnica nala? Da nije neto izgubljeno? Vreme je da pitamo Po taj niu."
Meutim, to mi nije ukljuivalo i mene.
Kako god, plamen je potpaljen. Nije prolo dugo, a Oteti su letcli za
daleka mesta. Blagodar je za dva dana doneo kamen koji je Bomancov sin
pominjao. Ispostavilo se da je beskoristan. Neki straari prisvojili su ga i
pretvorili u stepenik za svoju spavaonicu.
Povremeno bih primetio naznake potrage iz Vesla na jug, du puta kojim
je Jasmina pola nakon to je pobegla od Zemlje humki kao obrukana
udovica. Teko je nai toliko stare tragove, ali Oteti mogu da se pohvale
izvanrednim vetinama.
Druga potraga bila je voena iz Despota.
Meni je bilo preputeno zadovoljstvo druenja s Bogaljem, dok je on
pokazivao sve greke koje smo nainili prevodei uhitelska i kiritelska
imena. Izgleda da se u to vreme razlikovalo ne samo pisanje ve i alfabeti.
Scm toga, neke spomenute linosti nisu bile ni Uhiteli ni Kiriteli, ve stranci
to su svoja imena prilagodili okolini. Bogalj se zabavljao radei stvari
unatrake.
Jednog popodneva Tihi mi mahnu. Stajao je Bogalju nad glavom sa
daleko veom posveenou od mene.
Naao je obrazac.
 Poglavlje pedeseto

Ime?

ila ima toliku vlast nad sobom da sam esto

zaprepaen. Sve ono vreme dok je bila u Plavom visuljku nijednom nije
popustila svojoj elji da vidi Gavrana. Videlo se da je boli kad god mu se
ime pomene, ali istrajala je itavih mesec dana.
Na kraju je, sa Gospinom dozvolom, ipak dola - kao to smo znali da je
neumitno. Pokuah da u potpunosti zanemarim njenu posetu, a naterao sam
Tihog, Goblina i Jednookog da se takoe dre podalje, mada je s Tihim bilo
gadno. Na kraju se ipak saglasio; bila je to lina stvar, samo njena, a njemu
nikako ne bi ilo naruku da tu gura nos.
Kad ja nisam otiao k njoj, ona je dola meni. Na neko vreme, dok su svi
ostali bili zauzeti negde drugde. Na zagrljaj, da je podseti kako neki od nas
mare za nju. Da dobije malo podrke dok razmatra neto u sebi.
Znacima mi kaza: Sada to vie ne mogu da pobijam, zar ne? Nekoliko
minuta kasnije: I dalje sam slaba na njega, ali morae da zaslui da mi se
vrati." To je za nju bilo kao da naglas razmilja.
Tada sam vie saoseao s Tihim nego s Gavranom. Gavrana sam oduvek
potovao zbog njegove prekaljenosti i neustraivosti, ali' nikada mi odista
nije bio drag. Meutim, Tihi jeste - i eleo sam mu sve najbolje.
Znacima joj rekoh: Ne budi slomljenog srca ako se ispostavi da je
prestar da bi se menjao.
irok osmeh. Srce mi je odavno slomljeno. Ne, nita ne oekujem. U
ovom svetu nema bajki."
Samo je to imala da kae. Nisam to primio k srcu sve dok nije stalo da
osvetljava potonje dogaaje.
Dola je i otila, tuna zbog smrti svojih snova, i vie nije dolazila.
Iskoristivi trenutak kada je morao da ode, prepisali smo sve to je
Bogalj ostavio za sobom i uporedili s naim belekama. Ehej, izustih.
Ehej.
Evo jednog velmoe iz nekog dalekog zapadnog kraljevstva. Neki baron
Sendak, koji je imao etiri keri za koje se prialo da su sve jedna lepa od
druge. Jedna se zvala Ardat.
Lagala je, proapta Goblin.
Moda", priznah. Ali verovatnije je da nije ni znala. Zapravo, nije ni
mogla da zna - niti iko drugi. I dalje ne shvatam kako je Dueguba mogla da
bude ubeena da se Dominatorovo istinsko ime krije negde ovde."
Moda je bila zaslepljena svojim eljama", Jednooki pokua da pogodi.
Ne", odvratih.Videlo se da zna tajoj je u rukama. Samo nije znala kako
da ga iskopa."
Ba kao mi."
Ardat je mrtva", rekoh. To ostavlja tri mogunosti. Ali ako doe do
najgoreg, imaemo samo jednu priliku."
Navedi ta jo znamo."
Dueguba je bila jedna sestra. Jo joj ne znamo ime. Ardat je moda bila
Gospina bliznakinja. Mislim da je bila starija od Duegube, mada su sve
etiri bile priblinog uzrasta. O etvrtoj sestri nita ne znamo."
Tihi znacima kaza: Ima etiri imena i prezimena. Proveri u rodoslovima.
Pronai ko se za koga udao."
Zastenjah. Rodoslovi su bili u Plavom visuljku. Mila je dala da ih
natovare na teretnog kita, skupa sa svim ostalim.
Vremena nije bilo na pretek, a zadatak je bio veoma teak. Covek ne
moe da prelista letopise znajui samo enino ime i da se nada da e ita nai
s lakoom. Mora da trai oveka koji je za suprugu uzeo enu za kojom
traga - i da se nada kako je sastavlja rodoslova o njoj imao dovoljno
visoko miljenje da je pomene.
Kako e nam poi za rukom da sve to uradimo?", zapitah se. Kad samo
ja umem da deifrujem ove svraije noge?" A onda mi sinu blistava zamisao.
Traga. Traga e to da radi. Svejedno nema ta drugo da radi, sem da pazi
na onaj izdanak.To moe da radi u Plavom visuljku i da istovremeno ita
stare knjige.
Lake rei nego uiniti. Traga je daleko od svog novog gospodara.
Naterati ga da neto utuvi u svoj pilei mozak bio je teak poduhvat -ali kad
je to jednom postignuto, bio je nazaustavljiv.
Jedne noi, dok sam se mekoljio pod pokrivaima, ona se pojavi u
mojim odajama. Dii se, Zlogue.
Idemo da letimo."
A? Sa dunim potovanjem, ali ve je gluvo doba noi. Imao sam
naporan dan.
Dii se.
Kad Gospa zapoveda, niko se ne raspravlja.
 Poglavlje pedeset prvo

Znak

adala je ledena kia. Sve je bilo pokriveno glazurom

leda. Izgleda da e otopliti, primetih.
Te noi nije imala strpljenja za duhovitost. Uz napor je zanemarila moju
primedbu. Odvede me do jednog ilima. Nosio je kristalnu kupolu preko
prednjih sedita.To jc skoro bilo dodato Bogaljcvoj letilici.
Gospa baci neke male ini da rastopi led. Postaraj se da bude vrsto
zatvorena", ree mi.
Izgleda mi dobro."
Poletesmo.
Odjednom se naoh na leima. Pramac je bio usmeren ka nevidljivim
zvezdama. Stadosmo da se penjemo stravinom brzinom. Oekivao sam da
u se svakog trenutka nai na tolikoj visini da neu moi da diem.
Popesmo se toliko visoko. I vie. Probismo oblake, a ja shvatih znaaj te
kupole.
uvala je vazduh za disanje. To je znailo da vetrokitovi vie ne mogu da
se popnu na veu visinu od Otetih. Gospa i njena druina stalno raduckaju.
Ali emu sve ovo?
Eno. Uzdah razoaranosti. Potvrda da jc senka pala na nadu. Pokaza.
I ja videh. Prepoznali je jer sam je ve jednom video, tokom onog dugog
povlaenja to se okonalo bitkom ispred Kule. Velika kometa. Bila je mala,
ali njen jedinstveni oblik nalik srebrnoj sablji bee jasno prepoznatljiv.
Nemogue. Treba da doe tek za dvadeset godina. Nebeska tela ne menjaju
svoje cikluse."
 Ne, ne manjaju. To je aksiom. Ali moda su tvorci aksioma pogreili."
Nagnu ilim nadole. Pribelei to u svojim zapisima, ali nemoj nikom da
pominje. Nai ljudi ve imaju dovoljno briga."
Dabome." Ta kometa ume da opsedne ljude.
Vratismo se u blatite oko Zemlje humki. Preletesmo Veliku humku na
svega etrdeset stopa visine. Ona vraja reka bila je preblizu. Aveti su igrale
na kii.
Potpuno obamrlo ugacah u spavaonicu i pogledah na kalendar.
Jo dvanaest dana.
Matoro kopile se verovatno svemu tome smeje sa svojim omiljenim
kerom, aboubicom Psom.
 Poglavlje pedeset drugo

Bez iznenaenja

eto podsvesno, skriveno ispod svesnog uma, nije mi

davalo mira te noi. Prevrtao sam se po krevetu, budio i tonuo u san pre nego
to je, naposletku - u sitne sate - isplovilo na povrinu. Digoh se iz kreveta i
poeh da preturam po hartijama.
Naoh onaj list zbog kojeg je Gospa jednom uzdahnula, pa poeh da
itam spisak gostiju sve dok ne naoh lorda Sendaka i njegove keri: Ardat,
Veru i Silit. Ona najmlaa, po imenu Doroteja, primetio je pisar, nije mogla
da prisustvuje.
Ha!, viknuh. Cilj se blii. Nije bilo vie nikakvih podataka, ali to je
samo po sebi bilo pobeda. Pretpostavivi da je Gospa zaista imala sestru
bliznakinju i da je Doroteja bila najmlaa, a Ardat mrtva -izgledi su sada bili
polovini. ena po imenu Silit ili Vera. Vera? Tako se prevodilo.
Toliko sam bio uzbuen da vie nisam mogao da zaspim. ak mi je i ona
prokletinja od komete to dolazi kad joj vreme nije iilela iz misli.
Ali to uzbuenje samle neumoljivi toak prolaska vremena. Oni Oteti to
su pratili trag Bomancove ene i hartija nita nisu nali. Predloio sam Gospi
da poe na sam izvor. Nije bila spremna za to. Ne jo.
etiri dana nakon to sam iz igre izbacio sestru Doroteju na stari i glupi
prijatelj Traga pronae jo jedan dragulj. Veliki tikvan itao je rodoslove i
danju i nou.
Tihi se vrati iz Plavog visuljka s takvim izrazom na licu da sam znao
kako se dogodilo neto dobro. Izvukao me je napolje, pa prema gradu, u
ponitavanje. Dade mi pare vlane hartije. Tragaevim prostodunim
jezikom tu bese napisano:
 Tri sestre bile su udate. Ardat se dvaput udavala, najpre za barona
Kadena od Hitrokamena, koji je poginuo u bici. est godina kasnije udala se
za Erina Bezoinjeg, svetenika-bezemljaa boga Vansera, iz grada zvanog
Praka, u kraljevstvu vajskom. Vera se udala za Bartelma od Skoka,
uvenog volebnika. Seanje mi kaza da je Bartelmo postao jedan od Otetih,
ali mom seanju ne treba verovati.
Ne laem.
Doroteja se udala za Splava, kneza-prestolonaslednika Poetka. Silit se
nije udavala.
Traga je onda dokazao da, iako je moda usporen, povremeno neka
blistava zamisao sine i kroz ono blato od njegovog uma.
Popisi umrlih pokazali su da su Ardat i njenog supruga Erina Bezoinjeg,
svetenika-bezemljaa boga Vansera, iz grada zvanog Praka,u kraljevstvu
vajskom, ubili razbojnici dok su ovi putovali izmeu Struga i Ove. Moje
nepouzdano pamenje priseti se da se to odigralo svega nekoliko meseci pre
no to se Dominator obznanio svetu.
Silit se utopila nekoliko godina pre toga, za vreme poplave reke San.
Bujica ju je odvukla pred bezbrojnim svedocima, ali telo nije pronaeno.
Meutim, imali smo ivog svedoka. Nijednom se nisam setio da Tragaa
posmatram na taj nain, mada je on posedovao to znanje^ Moda emo
smisliti kako da dobijemo pristup njegovom pamenju.
Vera je poginula u borbi kada su Dominator i Gospa zauzeli Skok, na
samom poetku njihovog osvajanja. Dorotejina smrt nigde nije bila
zabeleena.
Majku mu, rekoh. Matori Traga ipak neemu slui.
Tihi mi, sluei se jezikom znakova, ree: Sve mi to zvui zbrkano, ali
trebalo bi da iz povoda za te dogaaje izvuemo nekakav zakljuak."
I to kakav. Bez crtanja dijagrama kojima bi sve te ene bile povezane bio
sam dovoljno ubeen da kaem: Znamo da je Doroteja zapravo Dueguba.
Znamo da Ardat nije Gospa. Po svoj prilici, Gospa je zapravo ona sestra koja
je stajala iza zaseda u kojima je Ardat poginula..." Neto tu i dalje nedostaje.
Kad bih samo znao koje su bile bliznakinje...
U odgovor na moje pitanje,Tihi kaza: Traga pokuava da pronae
beleke o roenjima." Ali nije bilo verovatno da e ponovo naii na neto
korisno. Lord Sendak nije bio Kuritel.
 Jedna od navodno mrtvih nije poginula. Kladim se na Silit.
Pretpostavljam da je Vera ubijena kada su Dominator i Gospa zauzeli njen
grad jer je prepoznala sestru koja je navodno mrtva."
Bomanc spominje legendu po kojoj je Gospa ubila svoju bliznakinju. Je
li to ta zaseda? Ili neto to se odigralo na kakvom javnom mestu?"
Ko bi ga znao?", odvratih. Zaista je bilo zbrkano. Na tren se zapitah je li
ita od svega toga zapravo bitno.
Gospa sazva zbor. Naa prvobitna procena vremena koje imamo na
raspolaganju izgleda se pokazala preterano vedrom. Ree nam: Izgleda da
smo navedeni na pogrean trag. U Duegubinim spisima nema niega na
osnovu ega bi se dalo pronai ime mog supruga. Sada ne moemo da znamo
kako je ona dola do te pretpostavke. Nismo sigurni da li neke hartije
nedostaju. Ako ubrzo ne dobijemo neke vesti iz Despota ili Vesla, moemo
da zaboravimo na taj pristup. Vreme je da razmotrimo neto drugo."
Pribeleih neto, pa zamolih Potajnicu da to prui Gospi. Gospa proita,
pa me zamiljeno pogleda. Erin Bezoinji", naglas proita. Svetenik-
bezemlja boga Vansera, iz Prakaa u kraljevstvu vajskom. Ovo je od naeg
zaljubljenika u istoriju.To to si pronaao manje je zanimljivo od injenice da
ga jesi naao, Zlogue.Te vesti su stare pet stotina godina. I tada su bile
bezvredne. Ko god da je Erin Bezoinji bio pre no to je otiao iz Vaja,
potpuno je uklonio sve tragove za sobom. Kad je ve postao dovoljno
zanimljiv da se istrai ko su mu bili preci, ispostavilo se da je s lica zemlje
zbrisao ne samo Praka ve i svakog ko je u tom selu boravio za njegovog
ivota. Docnije je otiao jo dalje i opustoio itav Vaj. Upravo je stoga
zamisao da se u tim hartijama krije njegovo istinsko ime bila takvo
iznenaenje."
Osetio sam se glupo kao no. Trebalo je da znam da su i ranije
pokuavali da raskrinkaju Dominatora. Pruio sam malu prednost a da
zauzvrat nisam dobio nita. Toliko o saradnji.
Jedan od novih Otetih - ne mogu da ih razlikujem jer se svi isto oblae -
doe ubrzo potom. On ili ona prui Gospi jedan izrezbareni kovei. Ona se
nasmei kada ga otvori. Nikakve hartije nisu preostale. Ali tu je ovo. Izrui
na sto neke udne narukvice. Sutra idemo po Bomanca.
Svi ostali su znali o emu je re. Ja sam morao da pitam. ta je to?
Amajlije koje su u vreme Bele Rue nainjene za pripadnike Vene
strae kako bi mogli bez opasnosti da stupe u Zemlju humki.
Nastupi silno uzbuenje.
ena mora da ih je odnela, mada se ne zna kako ih se dokopala. Sada
emo prekinuti sastanak. Moram da razmislim." Otera nas kao domaica
kokoske.
Vratih se u svoju sobu. Bogalj dolebde za mnom. Ne izgovori ni re, ve
se ponovo baci na spise. Zbunjeno mu virnuh preko ramena. Povadio je
spisak svih imena koje smo pronali, napisavi ih pismenima jezika iz kojeg
su potekla. Izgleda da se poigravao iframa sa zamenom i numerologijom.
Potpuno zbunjen, odoh u krevet, pa poeh da se pretvaram kako spavam,
okrenuvi mu lea.
Meutim, znao sam da neu ni oka sklopiti sve dok je tu.
 Poglavlje pedeset tree

Povratak

e noi sneg je ponovo poeo da pada. Pravi sneg. Za sat

vremena napadalo je pola stope, i nije poputalo. Larma straara koji su
pokuavali da ga oiste s vrata i ilima prenula me je iz sna.
Zaspao sam, iako je Bogalj bio tu.
Tren uasa. Munjevito se pridigoh u sedei poloaj. On je i dalje radio.
Spavaonica je bila pretopla, zadravala je svu toplotu jer je bila zatrpana
sncgom.
Iako je vreme bilo takvo, svi su bili u urbi. Dok sam ja spavao, Oteti su
stigli. Straari se nisu bavili samo kopanjem, ve su hitali i na izvrenje
drugih zadataka.
Jednooki mi se pridrui u doruku s nogu. Kazah: Znai, ipak e
pokuati, iako je vreme ovakvo."
Nee se poboljati, Zlogue. Onaj tamo zna ta se deava." Izgledao je
sumorno.
ta je bilo?"
Umem da raunam, Zlogue. ta oekuje od oveka kome je preostalo
nedelju dana ivota?"
Utroba mi se prevrnu. Da. Do sada sam izbegavao da razmiljam o tome,
ali... Ve smo bili u gadnim kripcima. Uvek nam je polazilo za rukom da se
izvuemo."
To i ja sebi priam."
Kako je Mila?"
 ta misli kako je? Zabrinuta je. Ona ti je buba izmeu ekia i
nakovnja.
Gospa je zaboravila na nju.
On frknu. Nemoj da digne ruke od zdravog razuma samo zbog svog
posebnog oprosta, Zloguc."
Dobar savet, priznah. Ali nepotreban. Ni soko je ne bi pomnije drao
na oku.
Ide i ti?"
Ne bih to propustio ni po koju cenu. Zna li gde mogu da se dokopam
nekih krplji?
On se isceri. Na tren mu kroz oi proviri onaj star lakrdija. Neki moji
poznanici - da ne pominjem imena, zna kako je - sino su maznuli est pari
iz straarske oruarnice. Deurni uvar zaspao je na strai."
Iscerih se i namignuh. Tako znai. Nisam ih viao dovoljno esto da bih
pratio ta rade, ali nije da samo sede i ekaju.
Dva para otila su Miloj, za svaki sluaj. Ostalo nam je etiri para - i
zametak plana."
Je li?"
Nego ta. Videe. Za divljenje je, ako smem da kaem.
Gde su krplje? Kuda idete?
Saekaj nas u punici nakon to Oteti polete.
Nekoliko straara dooe da jedu, iscrpljeno gunajui. Jednooki ode,
ostavivi me zadubljenog u misli. ta li smeraju?
Najpaljiviji planovi... Tek tako.
Gospa ulete u trpezariju. Uzmi rukavice i kapute, Zlogue. Vreme je."
Zabezeknuto je pogledah.
Ide li?
Ali... Poeh da traim kakav izgovor. Ako mi odemo, neko e morati
da se snalazi bez ilima."
Ona me udno pogleda. Bogalj ostaje. Hajde. Obuci se.
Tako i uinih, potpuno oamueno, proavi pored Goblina dok smo
izlazili. Zgranuto mu blago odmahnuh glavom.
Trenutak pre no to se odlepismo od zemlje, Gospa se osvrnu i prui mi
neto. ta je to?
Bolje stavi ako nee da ue bez amajlije."
 Oh.
Nije izgledala bogzna kako posebno. Malo jeftinog jaspisa i zada na
tankoj koi. Ali kada je prikopah oko zapea, osetih njenu mo.
Veoma nisko preletesmo krovove. To su bili jedini vidljivi meai. Na
raskrenoj zemlji nita se ivo nije videlo, ali Gospa je na raspolaganju imala
i druga sredstva.
Krenusmo du oboda Zemlje humki. Kad stigosmo do reke, spusti -smo
se sve dok voda nije bila na jardu ispod nas. Puno leda", kazah.
Nije odgovorila. Posmatrala je obalu, koja je sada zadirala u samu
Zemlju humki. Jedan natopljeni deo renog brega urui se i otkri desetinu
kostura. Namrtih se. Nestadoe za svega nekoliko trenutaka. Ili ih je prekrio
sneg, ili ih je voda odnela. Valjda smo stigli taman na vreme", rekoh. Uh.
Letela je du oboda. Nekoliko puta primetih da i drugi ilimi krue, kad
krajikom oka ugledah neto dole. Tamo!
ta?
Uinilo mi se da vidim tragove."
Moda. Zaboubica Pasje u blizini."
Oh, majku mu.
Vreme je", ree i krenu ka Velikoj humki. Spustismo se u podnoju
mogile. Ona izae, a ja joj se pridruih. Ostali ilimi stadoe da se sputaju.
Ubrzo su etiri Oteta, Gospa i jedan prestravljeni matori vidar stajali na
svega nekoliko jardi od stvora zbog kojeg je itav svet oajavao.
Jedan od Otetih poneo je lopate. Sneg stade da leti na sve strane. Svi smo
se smenjivali u poslu, bez izuzetaka. Bilo je gadno, a postalo je jo gadnije
kada smo stigli do rastinja zakopanog pod snegom. Meutim, najgore je bilo
kada stigosmo do zamrznute zemlje. Tu smo ve morali da pazimo. Gospa je
kazala kako je Bomanc jedva pokriven.
Izgledalo mi je kao da sve to traje itavu venost. Kopaj, kopaj i kopaj.
Naposletku iz zemlje izvadismo osuenog ovekolikog stvora, za kojeg nas
Gospa uveri da je Bomanc.
Kada sam poslednji put kopao u snegu, moja lopata zvecnu o neto.
Sagnuh se da pogledam o emu je re, mislei da sam udario u kamen.
Razgrnuh smrznutu zemlju...
I iskoih iz te rupe munjevito se okrenuvi i pokazavi prstom. Gospa
skoi dole. Zau se smeh. Zloguk je pronaao zmaja. Ili bar njegovu vilicu."
 Nastavih da se povlaim prema naem ilimu...
Neto ogromno ga preskoi, podmuklo reei. Bacih se u stranu i sneg me
proguta. Zaue se krici i rezanje...
Dok se iskobeljah iz snega, sve se ve zavrilo. Krajikom oka ugledah
Zaboubicu Psa kako poprilino ranjen bei preko ilima.
Gospa i Oteti bili su spremni za njega.
Zato me niko nije upozorio?", zacvileh.
Mogao je da te proita. Samo mi je ao to ga ne obogaljismo."
Dva Oteta, verovatno mukog pola, digoe Bomanca. Bio je ukoen kao
kip, ali ak sam i ja oseao neto u vezi s njim. Nekakvu varnicu. Niko ne bi
pomislio da je mrtav.
Zavri u ilimu.
Bes to je dopirao iz mogile bio je jedva opipljiv, kao zujanje muve s
druge strane sobe. Sada nas pogodi kao udarac maljem sazdanim od ludila. U
njemu ne bee ni trunica straha. Taj stvor je bio sasvim ubeen da e na
kraju pobediti. Za njega smo bili samo dosade koje mu trae vreme.
ilim sa Bomancom ode, a onda polete jo jedan. Sedoh na svoje mesto,
u mislima molei Gospu da me to bre odvede odade.
Iz pravca grada zau se reanje i vika. Jarka svetlost blesnu kroz sneg.
Znao sam, prosiktah jer mi se jedan strah obistinio. aboubica Pas
pronaao je Goblina i Jednookog.
Jo jedan ilim se odlepi od zemlje i polete. Gospa se ukrca u na, pa
zatvori kupolu. Budale, ree. ta to rade?
Samo sam utao.
Nije primetila, poto joj je sva panja bila usmerena na tepih, koji se nije
ponaao kako treba - izgleda da ga je neto vuklo ka Velikoj humci - ali ja
jesam. Tragaevo runo lice promae pored ilima, u ravni mojih oiju.
Nosio je sa sobom drvetovog sina.
A onda se Zaboubica Pas ponovo pojavi, vrebajui Tragaa. Pola njuke
mu bee otkinuto, a trao je na tri noge. Meutim, i dalje je bio dovoljno
snaan da raskomada Tragaa.
Gospa primeti Zaboubicu Psa. Okrenu ilim i, jedno za drugim, otpusti
njegovih osam kopalja. Nije promaila. A opet...
Proboden kopljima i sav u plamenu, Zaboubica Pas otpuza u Veliku
traginu reku. Potonu i vie ne ispliva na povrinu.
 To e ga zabaviti neko vreme.
Ni deset jardi odatle, potpuno nesvestan ta se oko njega deava, Traga
se uspinjao na vrh Velike humke da bi zasadio svoj izdanak. Budale",
promrmlja Gospa. Okruena sam budalama. ak je i Drvo budala."
Nije htela da objasni staje time mislila, niti se meala u ono stoje Traga
radio.
Dok smo leteli kui, pogledom sam traio tragove Jednookog i Goblina.
Nita nisam video. U kasarni ih, naravno, nije bilo. Nije bilo vremena da se
vrate na krpljama, ali kada se nisu pojavili ni sat vremena kasnije, poeh da
se brinem i naoh se na mukama da se usredsredim na Bomancovo
oivljavanje.
To je otpoelo nizom vrelih kupki - da bi mu se telo otkravilo, a i da
bismo ga oistili. Poto me je Gospa drala uz sebe, nisam video taj uvod.
Nije ni pogledala sve dok Oteti nisu bili spremni za zavrnicu. A to je bilo
krajnje neupeatljivo. Gospa nekoliko puta mahnu oko Bomanca, koji je
izgledao prilino dronjavo, i kaza nekoliko rei na meni nepoznatom jeziku.
Zato se volebnici stalno slue jezicima koje niko ivi ne razume? To
ine ak i Goblin i Jednooki. Obojica su mi se poverili da ne govore jezik
koji ovaj drugi koristi. Moda ih izmiljaju?
Njene rei imale su uinka. Ta stara olupina povrati se u ivot, sumorno
reena da se probije kroz divlju oluju. Naini tri koraka pre no to primeti da
su se okolnosti promenile.
Ti objasni, Zlogue."
Govori li on..."
Forsberki jezik nije se promenio."
Okrenuh se Bomancu, legendi to se vratila u ivot. Ja sam Zloguk.
Vojni vidar po zanimanju.Ti si Bomanc..."
Zove se Set Kreda, Zlogue. Hajde da to odmah ustanovimo."
Ti si Bomanc, ije je istinsko ime moda Set Kreda, volebnik rodom iz
Vesla. Prolo je skoro stolee otkad si pokuao da stupi u dodir s Gospom."
Ispriaj mu itavu priu." Gospa se sluila narejem Draguljnih gradova,
koje Bomanc najverovatnije nije znao.
Priao sam sve dok nisam promukao. Pripovedao sam o usponu
Gospinog carstva, pretnji koja je poraena u bici kod Talismana. Pretnji
poraenoj kod Kleke.Trenutnoj pretnji. On za sve to vremc ni re nije rekao.
Nijednom u njemu nisam video onog debelog trgovca iz prie.
Prve rei mu behu: Znai, nisam u potpunosti omanuo." Okrenu se
Gospi. A ti si i dalje iskvarena dobrotom, Ne-Ardat. Ponovo me pogleda.
Ti e me odvesti Beloj Rui. im jedem."
Gospa ni re nije rekla.
E, jeo je kao debeli mali trgovac.
Lino mi Gospa pomoe da obuem svoj debeli zimski kaput. Nemoj da
dangubi", upozori me.
Jedva da izaosmo, kad se Bomanc poguri i kaza: Prestar sam. Nemoj
da te ono tamo zavara. Bila je to samo gluma. Mora da glumi ako hoe da
se igra u drutvu velike dece. ta da radim? Stotinu godina je prolo, a
imam manje od nedelju dana da se iskupim. Kako da tako brzo pohvatam
konce? Jedini glavni igra za kojeg znam jeste Gospa."
Zato si mislio da je ona Ardat? Zato ne neka druga sestra?"
Bilo ih je vie?"
etiri." Navedoh im imena. Iz tvojih hartija ustanovio sam da se
Dueguba nekada zvala Doroteja..."
Mojih hartija?"
Takozvanih. I to stoga to je pria o tome kako si probudio Gospu bila
glavna meu njima. Sve do pre nekoliko dana uvek se pretpostavljalo da si ih
ti prikupio, a da ih je tvoja ena odnela kada je poverovala da si poginuo."
To valja istraiti. Nita ja nisam sakupljao. Nisam se usuivao da drim
bilo ta sem karte Zemlje humki."
Dobro znam tu kartu."
Moram da vidim te hartije. Ali najpre - tvoja Bela Rua. Dok ne
stignemo do nje, priaj mi o Gospi."
S mukom sam ga pratio. Skako je s teme na temu. ta u vezi s njom?
Primetna je napetost izmeu vas dvoje. Moda je re o neprijateljima
koji su prijatelji. Ljubavnicima koji su neprijatelji? Protivnicima koji se
dobro poznaju i meusobno potuju. Ako je potuje, to je s razlogom.
Nemogue je potovati potpuno zlo. Ono ni samo sebe ne potuje."
Au. Bio je u pravu. Zaista sam je potovao. I tako se upustismo u
razgovor, a ja vremenom primetih da samo priam o tome kako je zaista
iskvarena dobrotom. Naporno se trudila da bude zlikovac, ali kada se
zatekla suoena s istinskom tamom - onim stvorom pod mogilom - njena
slabost izbila je na povrinu."
Samo je neznatno lake da utulimo svetlost u sebi nego da savladamo
tamu. Dominator se javlja jednom u stotinu pokolenja. Ostali, kao to su
Oteti, samo su njegovi odrazi."
Moe li da se suprotstavi Gospi?"
Teko. Pretpostavljam da je moj usud da postanem jedan od Otetih,
kada za to bude nala vremena." Ovaj matori se doekao na noge. Odjednom
stade. Bogovi! Kako je snana!"
Ko?
Tvoja Mila. Neverovatna mo upijanja. Oseam se bespomono kao
nedonoe."
Upadosmo u Plavi visuljak, uavi kroz prozor na spratu. Sneg je ba
visoko napadao.
Jednooki, Goblin i Tihi bili su u trpezariji u prizemlju, s Milom. Prva
dvojica pomenutih delovali su blago iznureno. Znai", kazah, izvukli ste se.
Mislio sam da vas je aboubica Pas smazao za ruak."
Nije bilo nikakvih potekoa", odvrati Jednooki. Mi..."
Kako to misli mi?" Goblin ljutito htede da uje. Ti si bio beskoristan
kao sise na vepru. Tihi..."
Umuknite. Ovo je Bomanc. Hoe da upozna Milu."
Onaj Bomanc?", ciknu Goblin.
Ba taj."
Njihov sastanak se pretvorio u propitivanje. Mila je smesta preuzela
glavnu re. Kada Bomanc shvati da ga Mila navodi, odmah prekide. Obrati
mi se: Sledei korak - elim da proitam moju navodnu autobiografiju."
Nije tvoja?"
Ne bih rekao, sem ukoliko nisam izlapeo."
utke se vratismo u kasarnu. Izgledao je zamiljeno. Mila ume tako da
utie na one koji je prvi put upoznaju. Za nas, koji je ve dugo znamo, ona je
samo Mila.
Bomanc proita originalni rukopis, povremeno postavljajui pitanja u vezi
s izvesnim delovima. Uhitelsko nareje nije mu bilo poznato.
Dakle, ti s time nema nikakve veze?"
Ne. Ali glavni izvor bila je moja ena. Imam jedno pitanje: Da li je
devojka po imenu Sunjalica pronaena?"
 Ne.
Nju treba nai. Od svih preivelih jedino od nje moemo imati koristi.
Kazau Gospi. Ali nema vremena za to. Za nekoliko dana tamo e
nastati pakao." Zapitah se da li je Tragau polo za rukom da zasadi izdanak.
Dodue, nee mu to mnogo vredeti kada Velika tragina reka stigne do
humke. Hrabar potez, Tragau, ali tupav.
Meutim, ubrzo se pokaza da se njegov trud isplatio. Kada naoh
vremena da Gospi prenesem Bomancov predlog o Sunjalici, ona me upita:
Jesi li primetio vreme?"
Ne.
Poboljava se. Izdanak je suzbio mo mog supruga da upravlja
vremenskim prilikama. Naravno, prekasno. Proi e meseci pre no to nivo
reke opadne.
Bila je utuena. Samo je klimnula kada sam joj ispriao ta je Bomanc
imao da kae.
Zar je ba toliko gadno? Zar smo poraeni i pre no to smo stupili na
bojno polje?"
Ne. Ali cena pobede sve je vea. Ne elim da platim taj ceh. Ne znam
da li sam u stanju."
Zgranuto sam stajao, oekujui da kae jo neto - ali samo je utala.
Naposletku mi ree: Sedi, Zlogue." Spustih se u stolicu koju mi je
pokazala, pored razgorele vatre o kojoj se vojnik Sanduk marljivo starao.
Nakon izvesnog vremena ona posla Sanduka napolje, ali i dalje je utala.
Vreme stee omu", u jednom trenutku promrmlja, a u drugom: Bojim
se da razveem vor."
 Poglavlje pedeset etvrto

Vee provedeno kod kue

ani su prolazili. Niko ni na jednoj strani nije neto

preterano napredovao. Gospa je otkazala sve istrage. Ona i Oteti esto su se
savetovali. Iz tih savetovanja ja sam bio iskljuen, a i Bomanc. Bogalj je
uestvovao samo kad mu je bilo nareeno da izae iz mojih odaja.
Batalio sam vie i da pokuavam da tamo spavam. Uselilo sam se kod
Goblina i Jednookog - to samo pokazuje koliko mi onaj Oteti ne prija. Deliti
sobu s tom dvojicom isto je to i iveti usred stalne pobune.
Gavran je, kao i sve vreme do tada, ostao isti - i uglavnom su ga svi
zaboravili, sem njegovog vernog Sanduka. Tihi ga je povremeno proveravao,
zarad Mile, ali bez nekog elana.
Tek sam tada shvatio da Tihi prema Miloj osea neto vie od odanosti i
potrebe da je zatiti - a nije imao naina da ta svoja oseanja iskae. Tiinu
mu je nametalo neto vie, a ne samo zavet. Nisam mogao da otkrijem koje
su sestre bliznakinje. Kao to sam i oekivao, Traga u rodoslovima nita
nije pronaao. Bilo je pravo udo to mu je polo za rukom i ono da nae, s
obzirom na to kako volebnici skrivaju svoju prolost.
Goblin i Jednooki pokuali su da ga opine, nadajui se da e tako
proeprkati po njegovom drevnom pamenju. Bilo je to kao lov na aveti u
gustoj magli.
Oteti su pokuavali da uspore Veliku traginu reku. Led se prikupio du
zapadne obale, suzbijajui snagu struje. Meutim, previe su se petljali s tim
tako da se stvorila klisura. Postojala je pretnja da e se nivo reke podii.
Dva dana truda obezbedila su nam moda jo deset asova.
Povremeno bi se oko Zemlje humki pojavili veliki tragovi i ubrzo nestali
pod nanosima snega. Iako se nebo razvedrilo, bivalo je sve hladnije. Sneg se
nije ni topio ni ledio. Oteti su se postarali za to. Istoni vetar neprestano je
komeao nanose.
Sanduk svrati da mi kae: Gospa eli da vas vidi, gospodine. Smesta."
Batalih da igram troglavi tonk s Goblinom i Jednookim. Za sada se sve
usporilo - sem protoka vremena. Tu nita vie nismo mogli da uradimo.
Gospodine", ree mi Sanduk kada se udaljismo dovoljno da nas drugi ne
uju, pazite se.
Hm?
Tmurna je."
Hvala." Odugovlaio sam. I mene su pratili tamni oblaci. Nije bilo
potrebe da joj u misli unosim dodatan nespokoj.
Odaje su joj bile drugaije nametene. Doneti su tkani ilimi, a zidovi bili
zastrti tapiserijama. Nekakav divan stajao je pred kaminom, u kojem je
pucketala vatrica. Sve je to delovalo proraunato. Kao dom o kojem
sanjamo, umesto onakvog kakav je.
Sedela je na divanu. Doi, sedi sa mnom", ree i ne pogledavi ko je
uao. Pooh ka stolici. Ne. Ovde, kraj mene." Tako sedoh na divan.
ta je bilo?"
Pogled joj se gubio u daljini. Na licu joj se vidclo da je rastrzana bolom.
Odluila sam."
Da?, bojaljivo sam ekao, ne znajui ta hoe da kae, niti da li mi je
mesto tu.
Izbori su se suzili. Mogu ili da se predam ili da postanem jo jedna od
Otetih."
Bila je to daleko blaa kazna nego to sam oekivao. Ili?"
Ili mogu da se borim. Da bijem bitku u kojoj ne moe da se pobedi, ili
koja moe da se dobije samo tako to e se izgubiti."
Ako ne moe da pobedi, zato da se bori?" To nekoga iz ete ne bih
pitao. S mojima bih ve znao odgovor.
Njen nije bio isti kao na. Jer se moe uticati na ishod. Ne mogu da
pobedim, ali mogu da odluim ko e."
Ili da se bar osigura da to ne bude on?
Lagano mi klimnu glavom.
Polako poeh da shvatam njeno sumorno raspoloenje. Viao sam ga po
bojnim poljima, kada se ljudi spremaju da na sebe preuzmu neki zadatak to
e po njih najverovatnije biti koban, ali koji se mora pokuati da drugi ne bi
stradali.
Da bih prikrio da su me njene rei pogodile, ustadoh sa divana i bacih tri
manje cepanice u vatru. Da nije bilo naeg raspoloenja, bilo bi lepo sedeti u
toj toploti i posmatrati razigrane plamenove.
Neko vreme tako i inismo. Osetih da se od mene nije oekivalo da
priam.
Poinje u praskozorje", izusti ona naposletku.
ta?
Poslednji sukob. Smej mi se, Zlogue. Pokuau da ubijem senku - bez
nade da u preiveti."
Da joj se smejem? Nikada. Mogu samo da joj se divim. Daje potujem. I
dalje moj neprijatelj, ali na kraju nemona da utrne tu poslednju varnicu
svetlosti - zbog ega e ponovo umreti.
Sve to vreme uspravno je sedela, sa akama u krilu. Zagledala se u vatru
kao da je bila smrtno ubeena da e joj plamen otkriti odgovor na neku
tajanstvenu zagonetku. Poe da drhti.
Ta ena, koja se potpuno uasavala smrti, radije je odabrala nju nego
predaju.
A ta je to uinilo mom samopouzdanju? Nita lepo. Ni najmanje lepo.
Moda bih se bolje oseao da sam video isto to i ona, ali nije priala o
tome.
Veoma tiho, s dosta oklevanja, upita me: Zlogue? Da li bi me zagrlio?"
ta? Nisam to naglas rekao, ali sam - bogova mi - pomislio.
Na kraju nita i ne rekoh. Nespretno, nesigurno, uinih kako je htela.
Poe da mi jeca na ramenu, lagano, tiho, drhtei kao zei u zamci.
Dosta je vremena prolo pre no to je ita rekla. Nisam joj se nametao.
Ovo niko nije uradio za mene jo otkad sam bila dete. Moja dadilja..."
Opet duga tiina.
Nikad nisam imala prijatelja."
Ponovo duga stanka.
Uplaena sam, Zlogue. I sama."
Ne. Svi emo biti s tobom."
Ne iz istih razloga." A onda sasvim uuta. Dugo sam je grlio. Vatra je
utrnula i vie nije osvetljavala sobu. Napolju vetar stade da zavija.
Kada naposletku pomislih da je zaspala i poeli lagano da se odmiem od
nje, ona se jo blie pribi uz mene, pa se ja smirih i nastavih da je grlim, iako
sam se sav ukoio.
Vremenom se odlcpila od mene, ustala i podloila vatru. Samo sam
sedeo. Neko vreme je stajala iza mene, posmatrajui plamen, a onda me na
tren dodirnula po ramenu. Dalekim glasom mi kaza: Laku no."
Ode u drugu sobu. Sedeo sam jo deset ili petnaest minuta pre no to sam
u vatru stavio poslednju cepanicu i isteturao se u stvarni svet.
Mora da sam na licu nosio nekakav udan izraz. Nisu me gnjavili ni
Goblin ni Jednooki. Uvukoh se u postelju i okrenuh im lea, ali dugo nisam
zaspao.
 Poglavlje pedeset peto

Prvi potezi

renuh se iz sna. Ponitavanje! Ve sam toliko dugo van

njega da mi sada smeta. urno skoih iz kreveta, otkrivi da sam sam u sobi -
i to ne samo tu, ve u skoro itavoj kasarni. Samo je nekoliko straara bilo u
trpezariji.
Sunce jo nije izalo.
Vetar je i dalje zavijao oko zgrade. U vazduhu se oseala otra hladnoa
iako je u kaminima buktala vatra. Kusao sam prokuvanu kau pitajui se ta
li to proputam.
Gospa ue taman kad sam zavravao. Tu si, znai. Mislila sam kako u
morati da poem bez tebe.
ta god da ju je prethodne noi muilo, sada je bila odsena, sigurna u
sebe i spremna za posao.
Dok sam oblaio kaput, ponitavanje minu. Na tren svratih do svoje
sobe. Bogalj je i dalje bio tamo. Odoh zamiljeno se mrtei.
U ilim. Danas je nosio punu posadu. Svi ilimi bili su naoruani do
zuba, ali meni je zanimljivije bilo to to izmeu varoi i Zemlje humki nije
bilo snega. Vetar ga je oduvao. Odlcpismo se od zemlje taman u praskozorje.
Gospa die ilim toliko visoko da je Zemlja humki liila na maglovitu mapu.
Povede nas u krstarenje u uskom krugu. Primetih da se vetar stiao.
Velika humka kao da se svakog asa spremala da se srui u reku.
Stotinu sati, kaza mi, kao da mi je proitala misli. Znai, svedeni smo na
brojanje asova. Pogledah ka obzorju. Eno. Kometa."
Ne vide je sa zemlje. Ali noas... morae da se naoblai."
 Ispod nas su po etvrtini raienog podruja trkarale siune prilike .
Gospa razmota kartu slinu Bomancovoj. Gavran", kazah.
Danas. Ako budemo imali sree."
ta to rade tamo dole?"
Osmatraju."
Nije se samo to deavalo. Straa je bila u punoj bojnoj spremi i inila luk
oko Zemlje humki. Sastavljene su lake opsadne sprave. Ali dapae, neki od
njih zaista su osmatrah zemljite i postavljali redove kopalja s raznobojnim
zastavicama. Nisam pitao zato. Ne bi mi objasnila.
Desetak vetrokitova lebdelo je na obzorju, iza reke. Mislio sam da su
odavno otili. Nebo je na istoku gorelo od svetlosti zore. Prvo iskuenje",
ree Gospa. Slabano udovite." Namrti se, usredsredivi se na neto.
ilim poe da sjaji.
Jedan beli konj s belim jahaem doe iz pravca grada. Mila. Pratili su je
Tihi i Porunik. Mila ujaha u prolaz oznaen zastavicama, pa stade pored
poslednje.
Zemlja i praina poletee u vazduh. Neto nalik aboubici Psu, a jo vie
kakvoj sipi, iskoi na dnevnu svetlost, pa pojuri preko Zemlje humki prema
reci, dalje od ponitavanja.
Mila zagalopira ka varoi.
arobnjaka srdba pade s ilima kao grad. Stvorenje se za tren oka
pretvori u pepeo. Prvo", kaza Gospa. Ispod nas vojnici poee da prave jo
jedan prolaz od zastavica.
I tako je to ilo, lagano i promiljeno. Trajalo je itav dan. Veina
Dominatorovih stvorenja pokuala je da pobegne ka reci. Ono malo to ih je
pojurilo na drugu stranu susrelo se s kiom projektila pre no to bi palo pod
inima Otetih.
Ima li vremena da ih sve uklonimo?", upitah dok je sunce zalazilo. Ve
satima sam bio nervozan od sedenja u jednom mestu.
Vie nego dovoljno, ali nee sve vreme biti ovako lako."
Poeh da akam, ali nije elela da objasni ta zapravo misli.
Meni je sve to delovalo veoma veto. Reavamo ih se jedno po jedno, a
onda udarimo na glavnog, kada ih sve pobijemo.Jeste da je gadan, ali ta
moe da radi usred ponitavanja?
Kada se nekako teturajui vratih u kasarnu i odoh do sobe, videh da
Bogalj i dalje radi. Otetima je potrebno manje odmora nego nama smrtnicima,
ali mora da je bio na ivici snage. ta to kog vraga radi?
A i Bomanc me je bunio. Nije se pojavljivao itavog dna. ta li pokuava
da sakrije?
Taman sam jeo veeru veoma slinu doruku, kad se pojavio Tihi. Sede
naspram mene i zgrabi iniju kae, kao da moli za milostinju. Bio je bled.
Kako se Mila provela?", upitah.
Znacima mi odgovori: Skoro da je uivala. Izlagala se opasnosti i kad
nije trebalo.Jedan od onih stvorova skoro da je stigao do nje. Oto je zavrio s
povredama dok se branio od njega."
Jesam li mu potreban?"
Jednooki se snaao."
ta e ti ovde?"
Noas izvode Gavrana."
Oh. Ponovo sam zaboravio na Gavrana. Kako da se smatram njegovim
prijateljem kada izgleda ne marim za to kakav e mu biti usud?
Tihi poe sa mnom do sobe koju sam delio s Jednookim i Goblinom. Oni
nam se ubrzo pridruie. Bili su potiteni. Dodeljene su im krupne uloge u
Spaavanju naeg starog prijatelja.
Vie sam se brinuo za Tihog. Senka ga je pomraila. Borio se protiv nje,
ali hoe li imati snage da pobedi? Deo njega nije eleo da spasimo Gavrana.
A ni deo mene.
Veoma iznurena, Gospa doe da pita: Hoe li uestvovati?"
Odmahnuh glavom. Samo bih smetao. Obavestite me kada bude
gotovo."
Pogleda me popreko, a onda slee ramenima i ode.
Bilo je veoma pozno kada me je Jednooki, onemoao od iscrpljenosti,
probudio. Skoih u sedei poloaj. Pa?"
Uspeli smo. Ne znam koliko dobro, ali vratio se."
Kako je bilo?"
Gadno." Uvue se u svoj krevet. Goblin je ve hrkao u svom. Tihi je
doao s njima. Legao je uza zid umotavi se u pozajmljeno ebe i poeo da
hre. Dok sam se ja potpuno razbudio, Jednooki im se u tome pridruio.
U Gavranovoj sobi nije bilo ta da se vidi, sem zabrinutog Sanduka i
Gavrana kako hre. Rulja se razila ostavivi za sobom vonj znoja.
 Je li dobro?, upitah.
Sanduk slegnu ramenima. Nisam vidar.
Ja jesam. Skloni se da ga pogledam.
Otkucaji srca bili su mu snani, a disanje malo ubrzano za usnulog
oveka, ali ne preterano. Zenice rairene. Miii napeti. Preznojavao se.
Izgleda mi da nema razloga za brigu. Samo ga i dalje hrani orbom - i nai
me im progovori. Ne daj mu da ustaje. Miii su mu oslabili. Moe da se
povredi.
Sanduk dvaput klimnu.
Vratih se u svoj krevet, ali dugo sam bio budan, naizmenice se pitajui
ta je s Gavranom i ta je s Bogaljem. Svetiljka je jo gorela u mojim
nekadanjim odajama. Poslednji od starih Otetih i dalje je bio opsednut
svojom potragom.
Gavran me je ipak vie brinuo. Traie raun o tome kako smo se starali
za Milu - a ja nisam bio raspoloen da mu kaem kako na to nema pravo.
 Poglavlje pedeset esto

Vreme prolazi

ora rano svie kad bi ti da okasni. Sati munjevito prolaze

kad bi ti da se vuku. I naredni dan bio je prepun pogubljenja. Od prethodnog
se razlikovao jedino po tome stoje Bogalj doao da gleda. Izgleda da se
uverio kako sve ide po dobru. Vratio se u moje odaje i izvrnuo se u krevet.
Kada sam uvee obiao Gavrana, video sam da se njegovo stanje nije
mnogo promenilo. Sanduk mi je podneo izvetaj da se nekoliko puta skoro
probudio i da mumla u snu.
Samo ga ti poji orbom, i slobodno me pozovi ako ti zatrebam.
Nisam mogao da spavam. Pokuao sam da se etam kasarnom, ali
vladala je skoro potpuna tiina. Nekoliko straara koje je muila nesanica
opsedalo je trpezariju. Kad uoh, zautae kao grobovi. Mislio sam se da
odem do Plavog visuljka, ali ni tamo me ne bi bolje doekali. Svima sam bio
trn u oku.
A moglo je da bude samo jo gore.
Potpuno sam razumeo ta je Gospa htela da kae kada je govorila o
usamljenosti.
Kamo sree da sam imao pedje da joj odem u posetu sada kada je meni
potreban zagrljaj. Vratio sam se u krevet.
Ovaj put polo mi je za rukom da zaspim; morali su da me bude silom.
Pre podneva zbrisali smo poslednje preostale Dominatorove mezimce.
Gospa je ostatak dana svima dala slobodno. Sutradan ujutru trebalo bi da
bude proba za veliku predstavu. Po njenoj slobodnoj proceni, preostalo je
otprilike etrdeset osam asova pre no to reka otvori grobnicu. Ima vremena
za odmor, vremena za vebu - i sasvim dovoljno vremena da se stane u prve
redove.
Tog popodneva Bogalj je izaao i leteo neko vreme. Bio je vidno dobro
raspoloen. Iskoristio sam tu priliku da obiem svoje odaje i pronjukam po
njima, ali naao sam samo neto iverja od nekakvog crnog rveta i traak
srebrnog praha. Videlo se da je na brzinu poistio za sobom. Nita nisam
dirao. Nije se dalo ni pretpostaviti ta bi se u tom sluaju desilo. Sem toga,
nita drugo nisam otkrio.
Priprema za glavni dogaaj prola je u napetom raspoloenju. Svi su se
pojavili, ukljuujui Bogalja i Bomanca, koji se do tada toliko drao u
prikrajku da je veina na njega i zaboravila. Vetrokitovi su leteli nad rekom, a
njihove mante kruile i ponirale. Mila je jurila ka Velikoj humci niz
pripremljenu stazu, zastavi na samoj ivici. Oteti i Straa stajali su svaki kraj
svog oruja.
Sve je to dobro izgledalo. Ba kao da e imati uspeha. Zato sam onda
bio ubeen da nam se sprema velika nevolja?
im je na ilim sleteo, Sanduk mu pritra. Treba mi vaa pomo", kaza
mi, ne obraajui panju na Gospu. Nee da me slua. Stalno pokuava da
ustane. Ve je dvaput pao." Pogledah Gospu, a ona mi klimnu da mogu da
idem.
Kada stigoh, Gavrana sam zatekao kako sedi na ivici kreveta.
ujem da izigrava majmuna. Za koji smo te moj izvlaili iz Zemlje
humki ako e sad da poini samoubistvo?"
Lagano die pogled s poda. Izgleda da me nije prepoznao. Oh, majku mu,
pomislih. Siao je s uma. Je li rekao neto, Sandue?
Neto malo. To to je priao nije uvek imalo smisla. Mislim da ne
shvata koliko je vremena prolo."
Moda bi trebalo da ga sputamo."
Ne."
Trznusmo se, pogledavi Gavrana. Sada me je prepoznao. Bez vezivanja,
Zlogue. Biu dobar." Prui se na lea smeei se. Koliko dugo, Sandue?"
Ispriaj mu", kazah. Idem da mu spremim neki lek."
eleo sam samo da pobegnem od Gavrana. Izgledao je jo gore kada mu
se dua vratila u telo. Kao ivi le. Previe me je podseao na sopstvenu
smrtnost - a zaista mi nije trebalo da o tome razmiljam vie no to ve
inim.
Smukah nekoliko napitaka. Jedan da smiri Gavranovo podrhtavanje, a
drugi da ga omami, ako preterano mui Sanduka.
Gavran me mrko pogleda kada se vratih. Nisam znao dokle je Sanduk
stigao. Nemoj ni da pokuava da die nos, rekoh mu. Nema predstavu
ta se sve izdeavalo od Kleke. Zapravo, nema blage veze ta se sve zbivalo
jo od Bitke kod Talismana. To to si ti bio hrabri i prekaljeni usamljenik
ama ba nita nije pomoglo. Ispij ovo. Pomoi e ti protiv drhtavice." Pruih
Sanduku drugi napitak proaptavi mu uputstva.
Jedva glasnije od apata, Gavran me upita: Je li istina? Mila i Gospa
sutra idu na Dominatora? Zajedno?"
Da. Vreme je za uspeh ili smrt. Za sve nas."
Hou..."
Ti da ostane gde si. I ti, Sandue. Nikako nam ne treba da Mili neko
skree panju."
Nekako mi je polo za rukom da suzbijem zabrinutost zbog zamrenih
posledica sutranjeg sukoba. Sada me ponovo spopade. Dominator nee biti
kraj svemu tome sem ako ne izgubimo. Ako Dominator padne, rat sa
Gospom smesta e se nastaviti.
Oajniki sam eleo da odem do Mile i ujem ta namerava. Nisam se
usuivao. Gospa mi je zategla dizgine. Svakog asa bi mogla da me
podvrgne ispitivanju.
Usamljenost i posao. Usamljenost i posao.
Sanduk je nastavio s pripovedanjem, a onda su navratili Goblin i
Jednooki da tu priu kau sa svog stanovita. Cak je i Gospa provirila
unutra. Pozva me.
Da?, upitah.
Doi."
Podoh za njom do njenih odaja.
Napolju se ve smrklo. Za nekih osamnaest asova Velika humka
otvorie se sama od sebe, a jo i pre - ako budemo postupali kako smo
zamislili. Sedi."
Sedoh, pa kazah: Sav sam opsednut time. ivan sam kao da sedim na
eravici. Ni o emu drugom ne razmiljam."
 Znam. Smatrala sam te izvorom pometnje po sebe, ali ipak previe
marim za tebe." Pa, to je mene pomelo. Moda neto od tvojih napitaka?"
Odmahnuh glavom. U mom arsenalu nema nieg protiv straha. uo sam
za arobnjake..."
Ti protivotrovi imaju preveliku cenu. Bie nam potrebno da budemo
prisebni. Stvari se nee odvijati kao za vreme probe."
Izvih obrvu. Nije dalje govorila o tome. Pretpostavljam da je oekivala
mnogo nepredvienih poteza svojih saveznika.
Taman tada se pojavi narednik zaduen za trpezariju. Njegovo ljudstvo
donese velianstven obrok i postavi na sto koji je unet posebno za tu priliku.
Poslednja gozba za osuene na smrt? Nakon to se gomila razie, Gospa mi
kaza: Naruila sam najbolje za sve - ukljuujui i tvoje prijatelje u gradu.
Isto vai i za doruak." Izgledala je smireno, ali bila je sviknutija od mene na
opasne sukobe...
Prezrivo frknuh samom sebi. Prisetih se kako me je zamolila da je
zagrlim. Muio ju je strah, ba kao i sve ostale.
Primetila je to, ali nita me nije pitala - to je bio dovoljan znak da se
bavila dubokim mislima.
Uzevi u obzir to ta su kuvari imali na raspolaganju, obrok je bio pravo
udo, ali nita preterano. Za vreme obeda nismo priali. Prvi sam zavrio s
jelom, pa se laktovima oslonio na sto i zamislio. Ubrzo je i ona tako uinila.
Jela je vrlo malo. Nakon nekoliko minuta ode u svoju sobu i vrati se s tri
crne strele. Sve su imale srebrne umetke od kuritelskih pismena. Ve sam
jednom video sline. Dueguba je Gavranu dala jednu takvu kada smo
postavljali busiju za Bogalja i Potajnicu. Ree mi: Slui se lukom to sam ti
ga dala - i dri se blizu mene." Strele su liile kao jaje jajetu.
Za koga?"
Mog supruga. Ne mogu da ga ubiju jer na njima nema njegovog istinskog
imena - ali usporie ga."
Misli da ostatak onoga to smo pripremali nee uroditi plodom?"
Sve je mogue. Ali upravo stoga valja razmotriti sve mogunosti."
Pogleda me pravo u oi.Tu se neto skrivalo... Skrenusmo poglede. Kaza mi:
Bolje poi u svoje odaje. Lepo spavaj. Hou da sutra bude pribran."
Nasmejah se. Kako?"
To je ve ureeno - za sve, sem one to su odreeni za strau.
 Oh. Volebnitvo. Neko od Otetih sve e uspavati. Ustadoh, ali
odugovlaio sam na nekoliko trenutaka dok sam stavljao cepanice u vatru.
Zahvalih joj na obedu. Naposletku mi poe za rukom da joj kaem ono to
sam imao na umu. Hteo bih da ti poelim sreu - ali ne mogu ba svim
srcem."
Ona mi se slabano osmehnu. Znam." Otprati me do vrata.
Pre no to izaoh prepustih se poslednjem porivu pa se okrenuh,
zatekavi je kako eka i nada se. vrsto je zagrlih na jedno pola minuta.
Prokleta bila to je ljudsko bie. Ali to je i meni bilo potrebno.
 Poglavlje pedeset sedmo

Poslednji dan

opustili su nam da se naspavamo, a onda nam dali sat

vremena da dorukujemo i pomolimo se svojim bogovima - ili ta ve
hoemo da radimo pre no to stupimo u bitku. Velika humka trebalo bi da
izdri do podneva. Nije bilo razloga za urbu. Pitao sam se ta li radi onaj
stvor u zemlji.
Prozivka je poela oko osam. Nije bilo odsutnih. Bogalj je lebdeo okolo
na svom ilimiu, ali putanja mu je sekla Potajniinu ee nego to je to
ba bilo neophodno. Neto su spremali. Bomanc se muvao po rubovima,
pokuavajui da ostane neupadljiv. Nisam ga nimalo krivio. Da sam u
njegovoj koi, moda bih pokuao da pobegnem za Veslo... U njegovoj koi?
Zar je moja udobnija?
Taj ovek je bio rtva sospstvenog oseaja asti. Bio je ubeen kako
mora da otplati svoj dug.
Doboi obznanie kako je vreme da se zauzmu poloaji. Pooh za
Gospom, primetivi da su preostali civili poli putem za Veslo, nosei ta
mogu. Bie to luaki put. uli smo da je vojska koju je Gospa pozvala ve
prola Veslo i da stie u punom broju - ali stii e prekasno. Niko nije ni
pomiljao da im kae da priekaju.
Svi su se usredsredili na zadatak koji nas je ekao. Spoljni svet prestao
je da postoji. Posmatrao sam civile, na tren se zapitavi s kakvim li emo se
potekoama suoiti ako budemo morali da se damo u beg. Ali ta me briga
nije dugo muila. Nisam mogao da razmiljam ni o emu sem o Dominatoru.
Vetrokitovi su zauzeli poloaje nad rekom. Mante su traile vazdune
struje. ilimi s Otetima vinue se u vazduh. Ali moje stope tog dana
ostadoe na zemlji. Gospa je nameravala da se sa svojim suprugom sukobi
prsa u prsa.
Ba joj hvala. Eto Zloguka u njenoj senci, sa svojim malim lukom i
strelicama.
Straa na sve strane, ukopana iza niskih palisada, rovova i bojnih sprava.
Zastavice na svojim mestima, da dovedu Milu na pravo mesto. Napetost
raste. ta je jo ostalo da se uradi?
Dri se iza mene, podseti me Gospa. Pazi da ti strele budu spremne."
Jata. Sreno. Ako pobedimo, astim te veerom." Ne znam ta mi je
bilo da to kaem. Oajniki pokuaj da samom sebi skrenem panju? Jutro je
bilo hladno, ali ja sam se preznojavao.
Uini mi se iznenaena mojim reima, a onda se nasmei. Ako
pobedimo, drau te za re." Smeak joj bee slabaan. Nije imala nikakvog
razloga da veruje kako e preiveti narednih sat vremena.
Krenu prema Velikoj humci. A ja za njom, kao verno kuence.
Poslednja varnica svetlosti nikako da utrne. Nije elela da se spase tako
to e se predati.
Bomanc nas pusti napred, pa poe. Bogalj takoe.
To nije bilo predvieno glavnim planom.
Gospa na to nita ne uini. Stoga i ja nemadoh nikakvog izbora no da isto
tako postupim.
ilimi poee da se sputaju. Vetrokitovi su mi delovali malice
skakutavo, a mante malo uurbano traile povoljne struje. Rub Zemlje humki.
Moja amajlija nije peckala. Svi stari fetii van njenog sredita ve su
uklonjeni. Mrtvi sada spokojno poivaju.
Blatnjava zemlja grabila me je za izme. S mukom sam odravao
ravnotu jer mi je strela bila na luku. Jedna je bila na tetivi, a druge dve u
aci kojom sam drao luk.
Gospa stade nekoliko stopa od jame iz koje smo izvukli Bomanca.
Postade potpuno nesvesna sveta oko sebe, skoro kao da se sporazumeva s
pokopanim stvorom. Osvrnuh se. Bomanc se zaustavio neto severnijc,
pedesetak stopa od mene. Ruke mu behu u depovima, a izgledao je kao da
me izaziva da se pobunim protiv njegovog prisustva. Bogalj se zaustavio
otprilike tamo gde je nekada bio jarak oko Zemlje humki. Nije hteo da padne
kada ga ponitavanje preplavi.
Pogledah ka suncu. Oko devet. Jo tri sata - ako elimo da ih iskoristimo.
Srce mi je divlje lupalo. Ruke su mi se tresle kao da e mi kosti poispadati.
Cisto sam sumnjao da bih mogao da ustrelim slona s pet stopa daljine.
Kako to da sam ba ja imao toliko sree da me ona izabere za svog
potrka?
Stadoh da se presliavam o svom ivotu. ta li sam uinio da ovo
zasluim? Toliko sam toga mogao drugaije da uradim..."
ta je bilo?
Spreman?", upita me ona.
Nikad." Kiselo se osmehnuh.
Ona pokua da mi osmehom odgovori na osmeh, ali bila je prestravljena
jo vie od mene. Znala je s ime se suoava. Bila je ubedena kako joj je
preostalo jo svega nekoliko trenutaka ivota.
Imala je petlje ta ena.Terala je dalje iako nikako nije mogla da pobedi, i
nita da dobije - sem moda nekog malog iskupljenja grehova u oima sveta.
Imena mi proletee kroz misli. Silit. Vera. Koje? U odsudnom asu taj
izbor bi mogao biti ivotno vaan.
Nisam sklon verovanju u bogove, ali nemo se pomolih onima u koje sam
u mladosti verovao, preklinjui ih da ne budem ja taj koji e zavriti obred
njenog imenovanja.
Ona se okrenu ka gradu i die ruku.Trube se oglasie. Kao da niko nije
obraao panju ta se deava.
Ruka joj se spusti.
Topot kopita. Mila u svojoj beloj odedi, praena Elmom, Tihim i
Porunikom, galopirala je stazom omeenom zastavicama. Ponitavanje je
trebalo da nastupi iznenadno, pa da stane. Trebalo je da Dominatoru bude
omogueno da provali na povrinu, ali ne sa svojim moima.
Osetih ponitavanje. Odvikao sam se od njega, pa me je gadno pogodilo.
I Gospa se zatetura. S usana joj utee tihi jauk straha. Nije elela da bude
razoruana. Ne sada. Ali bee to jedini mogui nain.
Tle samo jednom lagano zadrhta, pa pokulja u vazduh. Ustuknuh korak.
Drhtei sam posmatrao kako se fontana blata razlee... prenerazivi se kad ne
videh oveka - ve zmaja...
Prokletinja zmajska! Na to nisam ni pomislio.
 Prope se pedeset stopa, a plamen mu pokulja oko glave. Riknu. ta sad?
Gospa nije mogla da nas zatiti u ponitavanju.
Dominator mi potpuno iili iz misli.
Nategoh luk, ciljajui u razjapljene ralje.
Neiji povik me zauzda. Okrenuh se. Bomanc je skakao i urlao,
dovikujui uvrede na kuritelskom. Zmaj ga pogleda i priseti se da s njim ima
nedovrena posla.
Napade kao zmija. Plamen pohrli pred njim.
Vatra zakloni Bomanca, ali ga ne ozledi. Stao je tano iza ponitavanja.
Gospa naini nekoliko koraka udesno, da pogleda pored zmaja, ije su
prednje noge sada ve bile slobodne i grebale zemlju u pokuaju da i ostatak
ogromne telesine izvuku iz tla. Nigde nisam video na plen. Ali letei Oteti
ve su napadali. Teka koplja sa ognjenim upovima poletee kroz vazduh.
Gromoglasno se zau: Krenite ka reci. Gospa pouri napred. Mila
nastavi dalje, ponevi ponitavanje ka vodi. Aveti su klele i skakale oko
mene. Nisam obraao panju na njih.
Mante poee da poniru, poigravajui izmeu munja vetrokitova. Vazduh
je bio suv, pucketav i oseao se nekakav udan miris.
Odjednom se i Traga nae s nama, mrmljajui neto o tome kako mora
da spase drvo.
Zauh riku rogova. Izbegoh jednu zmajsku nogu, pa se sagoh ispod krila i
osvrnuh.
Na desetine mravih poput kostura i oskudno odevenih ljudi pokulja iz
ume pratei Zaboubicu Psa, koji je hramao. Znao sam da tom kopiletu
onomad nije doao kraj. Pokuah da skrenem Gospi panju. umska
plemena. Napadaju Strau. Dominator je imao bar jednog keca u rukavu.
Gospa me nije sluala.
U tom trenutku nije bilo bitno ta ine plemena i Straa. Plen nam se dao
u bekstvo i nismo smeli niim drugim da se bavimo.
U vodi!, zagrme onaj glas odozgo. Mila se jo malo pomeri. Gospa i ja
zateturasmo se preko zemlje to se jo komeala od zmajevog truda da se
oslobodi. Potpuno nas je zanemario i svu svoju panju posvetio Bomancu.
Jedan vetrokit se spusti i pipcima proe kroz reku. Zagrabi neto, pa
ispusti vodu to mu je sluila kao balast.
Ljudska prilika koprcala se zgrabljena kitovim pipkom i vritala od bola.
Okuraih se. Uspeli smo...
Kit se podie previsoko. Na tren izdie Dominatora van ponitavanja.
Smrtonosna greka.
Grom. Munje. Uas. Pola grada i irok potez na obodu ponitavanja
smrskano, spaljeno, zacrnjeno i skrhano.
Kit buknu u plamen i rasprsnu se.
Dominator pade. Dok je hrlio ka vodi i ponitavanju, zaurla: Silit!
Imenujem te tvojim imenom!"
Pustih strelu.
Pun pogodak. Jedan od najboljih u mom ivotu. Strela mu se zari u bok, a
on vrisnu i zgrabi je, pa udari u povrinu vode. Jedna manta pusti munju od
koje reka prokljua. Jo jedan kit se spusti i zaroni pipke pod povrinu. U
jednom dugom trenu prestravljeno sam mislio da e Dominator pobei.
Ali opet izroni, ponovo uhvaen. Meutim, i ovaj kit se previsoko pope,
plativi cenu za to, iako je Dominatorova mo znatno oslabila, verovatno
zbog moje strele. Ipak mu poe za rukom da baci neke divlje ini, koje
skrenue s mete i zapalie kasarnu. Straa i plemena borili su se u njenoj
blizini. ini su pobile na desetine ljudi s obe strane.
Nisam pustio jo jednu strelu. Bio sam potpuno ukoen. Uverili su me da
izgovaranje imena nakon obavljanja izvesnih obreda ne moe da se suzbije
ponitavanjem. Ali Gospa nije ni trepnula. Naini jedan kratak korak
gledajui stvora koji joj nekad bee mu. Izgovaranje imena Silit nimalo joj
nije zasmetalo.
Nije Silit! Dominator ju je dvaput nazvao pogrenim imenom... Ostao je
jo jedan pokuaj. Ali isprazno se osmehnuh. I ja bih je imenovao Silit.
Trei vetrokit uhvati Dominatora. Ovaj nije pravio greke. Ponese ga ka
obali, prema Miloj i njenoj pratnji. Dominator se silno otimao. Bogovi! Kako
je snaan!
Iza nas ljudi zavritae. Oruje zazveketa. Straa nije bila iznenaena kao
ja. Nisu odstupali. Letei Oteti pourie da im prue podrku, hitnuvi uragan
smrtonosnog volebnitva. Sva njihova panja bila je posveena Zaboubici
Psu.
Elmo, Porunik i Tihi skoie na Dominatora im ga je vetrokit bacio.
Bee to kao da skoie na tigra. Jednim udarcem odbacio je Elma trideset
stopa daleko. Jasno sam uo kada je Poruniku slomio kimu. Tihi se
izmaknu, a ja ga pogodili jo jednom strelom. Zatetura se, ali osta na nogama.
Omamljeno krenu ka Gospi i meni.
Traga ga doeka na pola puta. Spusti drvetovog sina, pa se uhvati s
Dominatorom u kotac. Obojica su urlali kao due na paklenim mukama.
Hteo sam da pojurim i pobrinem se za Elma i Porunika, ali Gospa mi
pokaza da ostanem na mestu. Pogled joj je svuda lutao. Oekivala je jo
neto.
Zemlja se zatrese od silnog vriska. Lopta masne vatre pohrli ka nebesima.
Zmaj se prostre po zemlji kao povreeni crv, vritei od bola. Bomanc je
nestao.
Ugledah Bogalja. Nekako se dovukao na desetak stopa od mene a da ga
nisam primetio. Toliko sam bio prestravljen da mi je petlja skoro popustila.
Vie nije nosio krinku. Razorena pustara njegovog ogoljenog lica isijavala je
zlobu. Oigledno je mislio da e mi za koji tren vratiti sve to sam mu duan.
Kolena mi zaklecae.
Die jedan mali samostrel, iscerivi se. A onda ga skrenu. Videh da mu je
strela roaka onoj na mom luku.
To me naposletku prenu. Nategoh tetivu do obraza.
On prosikta: Vera, obred je potpun. Imenujem te tvojim imenom!" I
povue okida.
Istog trena pustih strelu. Proklet da sam, nisam mogao bre. Moja strela
mu se zari u trulo srce, prevrnuvi ga na lea. Ali prekasno. Pekasno.
Gospi se ote bolni krik.
Uas se pretvori u mahniti bes. Bacih se na Bogalja, odbacivi luk i
isukavi ma. Nije se okrenuo da bi se suoio s mojim napadom. Samo se
oslanjao o jedan lakat i zabezeknuto blenuo u Gospu.
Zaista poludeh. Valjda to svi umemo da uinimo u pravim okolnostima.
Ali vojnik sam ve neopevano dugo godina - i odavno sam nauio da se tako
ne uva glava na ramenima.
Bogalj je bio u ponitavanju, to je znailo da se jedva dri ivota, da je
jedva u stanju da se odrava itavim - i da ne moe da se brani. Naterao sam
ga da mi plati za sve one godine straha.
Moj prvi udarac napola mu odsee vrat. Nastavih da seem dok ne
zavrih taj posao, a onda mu razbacah udove okolo, istupivi svoj elik i
ludilo o drevnu kost. Razum se lagano vrati. Silnom brzinom se okrenuh da
vidim ta se zbilo s Gospom.
Klonula je na jedno koleno, oslanjajui telo o drugo. Pokuavala je da
izvue Bogaljevu strelu iz rane. Pritrah joj, sklonivi joj aku. Ne. Pusti
mene. Kasnije." Ovaj put sam se manje iznenadio to imenovanje nije uspelo.
To me je ubedilo da nita ne moe da je razorua. Prokletstvo, trebalo je da
premine! Stadoh da se tresem. ini kojima su Oteti zasipali umska plemena
imale su uinka. Neki divljaci se dadoe u beg. Zaboubica Pas bee ophrvan
bolnim volebnitvom. Dri se, kazah gospi. Najtee je prolo.
Uspeemo." Ne znam jesam li odista u to verovao, ali bilo joj je potrebno da
uje upravo to.
Traga i Dominator i dalje su se rvali, stenjui i psujui. Tihi je skakao
oko njih sa irokoglavim kopljem u rukama. im bi mu se pruila prilika,
zasekao bi naeg velikog neprijatelja. Nita nije moglo da preivi tako neto.
Mila je posmatrala, drei se u blizini ali sklanjajui se od Dominatora.
Dotrah do Bogaljevih ostataka i izvadih mu strelu iz grudi. On me
prostreli pogledom. Jo je bilo ivota u njegovom mozgu. Sutnuh mu glavu u
rov to je ostao za zmajem.
Ta zver prestala je da se trza i bacaka, a od Bomanca i dalje nije bilo
nikakvog traga. Od Bomanca nikada ni traga. Sustigao je usud kojeg se
bojao, samo iz drugog pokuaja. Ubio je udovite iznutra.
Ne mislite da je Bomanc bio nevaan samo zato to se nije isticao.
Duboko sam ubeen da je Dominator oekivao da e Mila i Gospa biti
zauzete zmajem za onih nekoliko trenutaka to mu je bilo potrebno da utekne
iz ponitavanja. Bomanc mu je to oduzeo istom onom odlunou i
hrabrou s kojom se Gospa suoila sa svojom neumitnom sudbinom.
Vratih se k njoj. ake mi povratie smirenost za bojno polje. Samo sam
eleo da mi je pribor pri ruci. Morau da se posluim noem. Okrenuh je na
lea i stadoh da kopam. Ta strela e je ei sve dok je ne izvadim. Iako je
bolelo, poe joj za rukom da mi se sa zahvalnou osmehne.
Sada je oko Tragaa i Dominatora kruilo desetak ljudi - i svi su zadavali
udarce. Neki ak nisu birali koga e. Jo malo pa e starom zlu istei sav
pesak iz peanika. Previh Gospi ranu tkaninom koju isekoh s njene odee.
Ovo emo zameniti im stignemo."
Plemena su bila ugaena. aboubica Pas vukao se ka brdima. Ta matora
dukela bila je jednako izdrljiva kao njegov gazda. Straari koji vie nisu
morali da se bore jurili su k nama nosei drvo za pogrebnu lomau starog
prokletstva.
 Poglavlje pedeset osmo

Kraj igre

nda ugledah Gavrana.

Prokleta budala."
epao je oslonjen na Sanduka, u ruci nosei goli ma, a na licu izraz
reenosti. Zaelo nevolje. Korak mu nije bio tako nemoan kao to se
pretvarao. Nisam morao da budem prepametan da bih pogodio ta ima na
umu. Voen svojim jednostavnim pogledom na ivot, nameravao je da se
pomiri s Milom tako to e dokrajiti njenog velikog neprijatelja.
Ponovo poeh da se tresem, ali ovaj put ne od straha. Ako neko neto ne
uini, nai u se usred srede. Tano tamo gde u morati da nainim izbor, da
delam - a nita to bih mogao da uradim ama ba nikoga nee usreiti.
Pokuah da skrenem misli proveravajui kako Gospi stoje zavoji. Na nas
pade senka. Digoh pogled i videh kako Tihi hladnim oima gleda pravo u
Milino lice puno saoseanja. Potajno je gledao ka Gavranu. I on je bio u
procepu.
Gospa me zgrabi za ruku. Podigni me", ree mi.
Uinih tako. Bila je mlitava kao testo. Morao sam da je drim.
Ne jo", ree Miloj, kao da ova moe da je uje. Jo nije dokrajen.
Dominatoru su odsekli ruku i nogu, pa ih bacili na gomilu drva. Traga ga
je drao da mu zaseku vrat. Goblin i Jednooki stajali su po strani, ekajui
glavu, spremni da se daju u beg. Neki straari zasadie drvetovog sina.
Vetrokitovi i mante lebdeli su nad nama. Ostali su s Otetima jurili kroz umu
aboubicu Psa i divljake.
Gavran se pribliavao, a ja i dalje nisam znao kome u da se privolim.
Ono kopile Dominator bio je gadan i izdrljiv. Ubio je desetak ljudi pre
no to su ga raereili, a ni tada nije umro. Ba kao u Bogaljevom sluaju,
glava je nastavila je da mu ivi.
Doe vreme za Goblina i Jednookog. Goblin zgrabi i dalje ivu glavu, pa
sede i vrsto je stisnu izmeu kolena. Jednooki kroz elo zari srebrni iljak
od est palaca - pravo u mozak. Dominatorove usne sve vreme su klele.
Klin e mu zatoiti crnu duu, a glava e zavriti u vatri. Kada sagori,
klin e biti zariven u deblo drvetovog sina - a jedan mrani duh bie zatoen
na milion godina. Straari na vatru bacie i razne delove Bogaljevog tela, ali
nije im polo za rukom da mu nau glavu. Vlani zidovi rova iz kojeg je zmaj
izronio uruili su se preko nje. Goblin i Jednooki potpalie lomau. Vatra se
razbukta, kao da je eljna da izvri svoj zadatak. Bogaljeva strela pogodila je
Gospu etiri palca od srca, na pola puta izmeu njene leve dojke i kljune
kosti. Priznajem da sam oseao izvestan ponos to mi je pod tako stranim
okolnostima polo za rukom da izvadim strelu a da ne ubijem Gospu. Ali
trebalo je da pritegnem tu levu ruku.
Sada ju je digla i pruila k Miloj. Tihi i ja se zbunismo - ali samo na tren.
Gospa privue Milu k sebi. Bila je onemoala, tako da joj je verovatno
Mila, na neki nain, dozvolila da to uini. Onda Gospa proapta: Obred je
potpun. Imenujem tvoje istinsko ime,Toni Fisk.
Mila nemo vrisnu. Ponitavanje poe da bledi.
Tihi pocrne u licu. Stajao je tu naizgled itavu venost, oigledno na
mukama, rastrzan izmeu zaveta, ljubavi, mrnje, a moda i oseaja obaveze
prema vioj dunosti. Suze mu pooe niz obraze. Ispuni mi se stara elja - i
kada se to desi, i ja skoro zaplakah.
Ree: Obred je zatvoren." S mukom je oblikovao rei. Imenujem tvoje
istinsko ime, Doroteja Sendak. Imenujem tvoje istinsko ime Doroteja
Sendak." Mislio sam da e se tada sruiti na zemlju, ali nije.
ene jesu.
Gavran se pribliavao, tako da krenu da me mui jo jedan bol povrh svih
ostalih.
Tihi i ja se pogledasmo. Pretpostavljam da sam na licu nosio jednako
napaen izraz kao on. Onda mi klitnnu kroz suze i meu nama zavlada mir.
Kleknusmo i razmrsismo ene. Izgledao je zabrinuto dok sam opipavao Milin
vrat. Bie dobro", rekoh mu. To je vailo i za gospu, ali za to nije mario.
I dalje se pitam ta su njih dve u tom trenutku oekivale. Koliko su se
prepustile sudbini. To je oznailo njihov kraj kao svetskih sila. Mila vie nije
imala ponitavanje. Gospa vie nije imala magiju. Meusobno su se
razvrgnule.
Zauh vritanje. ilimi stadoe da padaju s neba. Sve one Otete otela je
lino Gospa, a nakon onoga to se desilo u Ravnici pobrinula se da i njih
zadesi njena sudbina. I tako sada behu rainjeni, a ubrzo i mrtvi.
Na tom bojnom polju nije ostalo mnogo magije. I Traga je otiao
bogovima na istinu, poto ga je Dominator samleo, ali duboko sam ubeen da
je poginuo srean.
Meutim, jo nije doao kraj. Ne. Ostao je Gavran.
Pedeset stopa od nas on pusti Sanduka i zaputi se k nama kao usud.
Pogled mu bee usredsreen na Gospu i po koraku mu se videlo da je na
pozornici, da e uiniti delo koje e mu povratiti Milu.
Pa, Zlogue? Moe li dozvoliti da se to desi?
Gospina aka zadhta u mojoj. Srce joj je slabo kucalo, ali ipak je kucalo.
Moda...
Moda e blefirati.
Uzeh luk i strelu to sam je izvadio iz Bogalja. Gavrane, stani.
Nije stao. Mislim da me nije ni uo. Oh, majku mu. Ako nije... Sve e
otii bestraga.
Gavrane!" Napeh luk.
On stade, pogledavi me kao da pokuava da se priseti ko sam.
itavim bojnim poljem zavlada tiina. Svi upree poglede u nas. Tihi
presta da pomera Milu i uze ma u ruke, postaravi se da se nae izmeu nje
i mogue opasnosti. Skoro da je bilo smeno to to smo nas dvojica, kao
blizanci, straarili nad enama ija srca nikada neemo moi da zadobijemo.
Jednooki i Goblin lagano poee da nam se primiu. Nisam imao
predstave na ijoj su strani. Kako god, nisam eleo da se meaju. itava ova
stvar mora da bude upamena kao obraun Gavrana i Zloguka.
Prokletstvo. Prokletstvo. Prokletstvo. Zato samo ne ode?
Gotovo je, Gavrane. Nema vie ubijanja." Mislim da sam tada poeo da
viem. uje li me? Bitka je izgubljena i dobijena."
Gledao je Tihog i Milu, a ne mene. Zakorai.
Zar hoe da ti bude sledei mrtvak? Majku mu, niko nikada nije
mogao da ga zavara. Mogu li ja? Moda u morati.
Jednooki stade opreznih deset stopa od mene. ta to radi, Zlogue?
 Tresao sam se.Treslo mi se sve sem aka i ruku, iako ramena poee da
me bole od napora. ta je s Elmom?, upitah,borei se da kroz grlo stegnuto
od bolnih oseanja izustim te rei. ta je s Porunikom?"
Nije dobro", odgovori, kazavi mi ono to sam u sebi ve znao. Nema
ih vie. Zato ne spusti taj luk?"
Kad on baci ma." Elmo mi je toliko godina bio najbolji prijatelj da sam
izgubio raun. Vid mi se zamagli od suza. Vie ih nema. To znai da sam
sad ja glavni, zar ne? Najvii preiveli oficir? Zar ne? Moje prvo nareenje je
- mir. Smesta. Ona je to omoguila. Ona je dala sebe za to. Niko je sada nee
dirnuti. Ne dok sam ja iv."
Onda emo to promeniti", ree Gavran i krenu.
Prokletinjo tvrdoglava!", dreknu Jednooki i baci se na njega. uo sam
kako Goblin tri iza mene. Prekasno. Obojica su zakasnili. Gavran je bio
ustriji nego to je iko oekivao - i poprilino lud.
Ne!, zaurlah i odapeh.
Strela se zari Gavranu u kuk - ba u onu stranu na koju je lano hramao.
Zabezeknuto se srui na zemlju. Dok je tako leao, s maem to je odleteo
osam stopa od njega, s nevericom me je gledao i dalje ne prihvatajui da - na
kraju krajeva - nisam blefirao.
I ja sam imao muke da u to poverujem.
Sanduk viknu i pokua da me zaskoi. Pogledavi ga samo krajikom
oka, zviznuh ga lukom u glavu. On ode da vidi ta je s Gavranom.
Ponovo zavlada mir i tiina. Svi su me gledali. Okaih luk preko ramena.
Jednooki, zakrpi ga." Odvukoh se do Gospe, kleknuh i uzeh je u naruje.
Izgledala je strano lako i krhko za nekoga ko je bio tako uasan. Pooh za
Tihim prema onome to je ostalo od grada. Kasarna je i dalje gorela. Bili smo
ba udna povorka, nas dvojica, sa enama u naruju. Noas etni
sastanak", doviknuh preivelima Crne ete. Da ste se svi pojavili."
Da to nisam uradio, ne bih poverovao da sam u stanju. Nosio sam je sve
do Plavog visuljka. A gleanj me nijednom nije zaboleo dok je nisam spustio.
 Poglavlje pedeset deveto

Poslednje glasanje

oh u trpezariju onoga to je ostalo od Plavog visuljka,

jednom rukom drei Gospu, a lukom se sluei kao takom. Gleanj me je
luaki boleo. A ba sam mislio da se skoro zacelio.
Spustih Gospu u stolicu. Bila je slaba, bleda i svega napola pri svesti,
uprkos svem trudu i naporu koji smo Jednooki i ja uloili. vrsto sam reio
da ne skidam pogled s nje. I dalje smo bili u opasnosti. Njeni ljudi vie nisu
imali nikakvog razloga da prema nama budu dobri, a i sama je bila u
opasnosti - verovatno pre od same sebe nego od Gavrana ili mojih drugova.
Potpuno je zapala u oaj.
Zar su ovo svi?, upitah. Tihi, Goblin i Jednooki bili su tu, kao i
besmrtni Oto - ranjen, kao i uvek nakon borbe, sa svojim veitim pratiocem,
Hegopom. Jedan mladi po imenu Murgen, na barjaktar. Jo trojica iz ete. I
naravno, Mila, koja je sedela pored Tihog. Pretvarala se da Gospa uopte
nije tu.
Gavran i Sanduk bili su kod anka, iako ih niko nije pozvao. Gavran je
bio smrknut, ali izgleda da se suzdravao. Pogled mu bee usredsreen na
Milu.
Ona je izgledala sumorno. Ono to se desilo podnela je bolje od Gospe -
ipak je pobedila. Pretvarala se da Gavran ne postoji, jo vie nego to je to
bio sluaj s Gospom.
Dolo je do obrauna izmeu njih dvoje, a preuo sam njegovu polovinu.
Mila mu je veoma jasno stavila do znanja kako ni najmanje nije zadovoljna
njegovom nesposobnou da se nosi sa oseanjima i vezama. Nije ga
odsekla. Nije ga prognala iz svog srca - ali u njenim oima jo se nije
iskupio.
 A onda joj je kazao neke veoma neprijatne stvari u vezi s Tihim, koji joj
je - bilo je to sasvim oigledno - bio drag, ali ne i neto vie od toga.
To ju je zaista razbesnelo. Tada sam ve provirio da vidim ta se deava.
Nairoko i nadugako, i ljutito, objasnila mu je kako ona nije nagrada u igri
tamo nekih mukaraca, kao princeza u kakvoj glupavoj bajci u kojoj mnotvo
prosaca jae na sve strane, inei glupe i opasne stvari u nadmetanju za njenu
ruku.
Ba kao Gospa, predugo je bila na vlasti da bi sada prihvatila uobiajenu
ensku ulogu. U sebi je i dalje bila Bela Rua.
I tako Gavran nije ba bio srean. Nije oteran, ali reeno mu je kako e
morati debelo da se potrudi ako hoe neto da postigne.
Prvo mu je dala zadatak da okaje grehe prema svojoj deci.
Skoro da mi ga je bilo ao. Umeo je da igra samo jednu ulogu - ulogu
opasnog oveka. A ona mu je sada oduzeta.
Jednooki mi prekide tok misli. To je to, Zlogue. Svi smo na okupu.
Bie velika sahrana."
Bie. Hou li ja predsedavati kao najstariji preiveli oficir? Ili eli da
se pozove na svoje pravo, kao najstariji brat?"
Bolje ti." Nije bio raspoloen ni za ta drugo do da se nosi s turobnim
mislima.
Ni ja nisam bio, ali samo je desetoro nas ostalo u ivotu, i bili smo
okrueni moguim neprijateljima. Valjalo je doneti odluke ta emo i kako
emo.
Dobro. Ovo je zvanian zbor Crne ete, poslednje od Slobodnih eta
Katovara. Izgubili smo kapetana. Najpre valja izabrati novog zapovednika, a
onda emo morati da odluimo kako da se odavde izvuemo. Ima li
predloga?"
Ti", ree Oto.
Ja sam vidar."
Ti si jedini preostali pravi oficir."
Gavran krenu da ustane.
Kazah mu: Ti da sedi i uti. Ovde ti i nije mesto. Napustio si nas pre
petnaest godina, sea li se? Hajde, ljudi. Ko jo?"
Niko nije progovorio. Niko se nije javio. Niko me nije ni pogledao u oi.
Svi su znali da to ne elim.
 Goblin ciknu: Je li neko protiv Zloguka?"
Niko me nije napao. Ba je divno biti voljen. Sjajno je biti najmanje od
svih moguih zala.
eleo sam da odbijem, ali ta mogunost nije postojala. Dobro. Sledea
stavka jeste kako da se izvuemo odavde. Ljudi, okrueni smo, a Straa e
uskoro povratiti ravnoteu. Moramo da se izgubimo pre no to krenu da trae
nekoga na kome e da iskale bes. Ali ta emo kad uteknemo?
Niko nita nije predloio. Bili su jednako oamueni kao Straa.
Dobro. Znam ta bih ja eleo. Jo od pamtiveka jedan od zadataka
letopisca bio je da letopise vrati Katovaru u sluaju da se eta raspusti ili
desetkuje. Mi smo desetkovani. Predlaem da se rasputanje stavi na
glasanje. Neki od nas preuzeli su na sebe obaveze koje e nas meusobno
suprotstaviti im ne budemo morali da brinemo zbog vee opasnosti."
Pogledah Tihog, a on mi uzvrati pogled. Upravo je seo tako da se naao
posred procepa izmeu Mile i Gavrana, to je bio in koji su razumeli svi
sem Gavrana.
Zasad sam sebe odredio za Gospinog staratelja. Nije bilo nikakvog
izgleda da te dve ene budu u meusobnom drutvu neko due vreme. Nadao
sam se da emo moi da ostanemo na okupu bar do Vesla. Bio bih srean kad
bismo stigli do oboda ume. Oajniki nam je bila potrebna svaka desnica.
Na taktiki poloaj jednostavno nije mogao da bude gori.
Hoemo li da se raspustimo?", upitah.
To izazva komeanje. Svi sem Tihog poee da se bune.
Ubacih se: Ovo je zvanian predlog. elim da oni sa zasebnim ciljevima
mogu da odu svojim putem a da na sebi ne nose ig dezertera. To ne znai
kako moramo da se rastanemo. Predlaem da zvanino odbacimo ime Crne
ete. Poi u na jug s letopisima, traei Katovar. Svi koji ele mogu da pou
sa mnom - pod uobiajenim pravilima."
Niko nije eleo da se odrekne imena. Bilo bi to isto to i odrei se
trideset pokolenja starog prezimena.
Znai, ne rasputamo se. Ko radije ne bi da potrai Katovar?"
Digoe se tri ruke. Sva trojica su bili vojnici koji su u Getu stupili
severno od mora. Tihi je bio uzdran, iako je eleo da poe svojim putem
tragajui za nemoguim snom.
A onda se jo jedna ruka podie. Goblin zakasnelo primeti da se
Jednooki nije protivio. Otpoee jednu od svojih zaevica - ali ja je
prekidoh.
Neu insistirati da veina sa sobom vue sve ostale. Kao zapovednik,
mogu da razreim dunosti svakoga ko eli da poe drugim putem. Tihi?"
On je bio brat Crne ete due od mene. Mi smo mu prijatelji i porodica.
Srce mu se cepalo.
Naposletku klimnu. Poi e svojim putem, iako mu Mila nita nije
obeala. Ona trojica to su se protivila polasku ka Katovaru takoe
klimnue. Uneo sam njihova razreenja u letopise. Slobdni ste", kazah im.
Podeliu vam ono to vam pripada od novca i opreme kada proemo juni
rub ume. Do tada emo se drati zajedno." Nisam se dalje bavio time jer bih
u suprotnom za tren oka ridao Tihome na ramenu. Nas dvojica smo mnogo
toga proli.
Okrenuh se Goblinu, drei pero u ruci. Pa? Da ti precrtam ime?
Samo napred", ree Jednooki. Pouri. Uradi to ve jednom. Otarasi ga
se. Ne trebaju nam takvi. Od njega nikad nita i nije bilo, sem nevolja."
Goblin se namrti i oinu ga pogledom. E, samo zbog toga neu da idem.
Ima da ostanem, da te nadivim i da tvoje preostale dane pretvorim u
klasian primer jada i bede. I nadam se da e poiveti jo sto godina."
Nisam ni mislio da e se ta dvojica rastati. Dobro", rekoh suzdravi se
da se ne iscerim. Hegope, povedi dvojicu i naite neke konje. Vi ostali
pokupite ta god da je korisno. Na primer novac, ako ga naete."
Pogledae me, i dalje obamrli od udarca zbog onog to se upravo
dogodilo.
Ljudi, beimo odavde im se dokopamo konja. Pre nego to dopadnemo
novih nevolja. Hegope, nemoj da krtari s tovarnim ivotinjama. Hou da
pokupimo sve to nije prikovano."
Bilo je prie, rasprave, ta ti ja znam ega sve, ali zvaninu priu zavrio
sam time.
Budui avolski lukav, naterao sam Strau da pokopa nae mrtve. Stajao
sam s Tihim nad grobovima ete i prolio prilino suza. Nikad nisam ni
pomiljao da e Elmo... Bio mi je najbolji prijatelj." Onda me pogodi.
Naposletku. Gadno. Sada su sve dunosti bile na meni. On me je uveo u
etu."
Tihi me neno stisnu za miicu. Od njega veu utehu nisam ni mogao da
oekujem.
Straa se opratala od svojih mrtvih. Oamuenost se gubila. Ubrzo e
ponovo poeti da razmiljaju o poslu. O tome da pitaju Gospu ta sad da
rade. Na neki nain ostali su bez zaposlenja.
Nisu znali da im je gospodarica razoruana. Molio sam se da to i ne
otkriju jer sam nameravao da se njome posluim da nam obezbedi izlaz.
Uasavao sam se ta bi moglo da se dogodi ako se prouje za gubitak
njenih moi. Posmatrano ire, svet e krenuti da mue graanski ratovi.
Posmatrano ue, pokuavae da se osvete njoj lino.
Jednog dana neko e posumnjati. Jedino sam eleo da tu tajnu sauvamo
dok ne pobegnemo iz carstva.
Tihi me ponovo uhvati za ruku. eleo je da krene. Samo as", kazah.
Isukah ma pa pozdravih nae mrtve ponovivi drevne rei rastanka. Onda
pooh za njim do mesta gde su ostali ekali.
Tihi e sa svojom druinom neko vreme jahati s nama, kako sam i eleo.
Rastaemo se kada budemo mislili da smo bezbedni od Strae. Mada je taj
trenutak bio neizbean, nisam mu se nadao. Ali kako da dve osobe kao to su
Mila i Gospa ostanu u drutvu kada ne postoji pretnja njihovom opstanku?
Bacih se u sedlo, psujui zbog bolnog glenja. Gospa me pogleda ispod
oka.
Pa, rekoh. Malo si se okuraila."
Da li me ti to otima?"
Zar hoe da bude sama sa svim svojim ljudstvom? A ne bi mogla da
odrava red niim sem noem?" Onda naterah sebe da se iscerim. Zakazali
smo izlazak. Sea li se? Veera u Opalu?"
Iza njenog oaja na tren zaiskri nestaluk, i na tren me pogleda kao onda
pokraj vatre. A zatim se senka vrati.
Nagnuh se k njoj, drhtei od pomisli. Proaptah: I potrebna mi je tvoja
pomo da izvuem letopise iz Kule." Nikome nisam kazao da ih jo nemam.
Senka se izgubi. Veera? Je li to obeanje?" Vetica je mogla samo
pogledom i glasom mnogo toga da obea. Graknuh: Da."
Dadoh stari znak. Hegop potera konja na elo kolone. Za njim pooe
Goblin i Jednooki, svaajui se kao i obino, onda Murgen, s barjakom, pa
Gospa i ja. Onda usledi veina ostalih, s tovarnim ivotinjama. Tihi i Mila
jahali su na zaelju, daleko od Gospe i mene.
 Dok sam terao konja napred, osvrnuh se preko ramena. Gavran je stajao
oslonjen na tap, izgledajui daleko usamljenije i naputenije nego to bi
trebalo. Sanduk je i dalje pokuavao da mu objasni ta se to zbilo. Klinac je
to bez muke razumeo. Razumee i Gavran im se povrati od udarca zbog
otkrovenja da se ne deava ba uvek da ga svi bespogovorno sluaju i da
matori Zloguk moe da odigra svoj blef kad ba mora. Zao mi je,
promrmljah ka njemu, ne znajui zato. Onda se okrenuh ka umi, vie se ne
osvrui.
Imao sam neki oseaj da e ponovo krenuti na put - ako mu Mila zaista
znai toliko koliko je eleo da mi mislimo.

***

Te noi, prvi put za ko zna koliko vremena, nebo na severu bilo je

potpuno vedro. Velika kometa obasjavala nam je put. Sada je i sever znao
ono to je ostatku carstva ve sedmicama bilo poznato.
Prolazila je jer je i odsudni as proao. Carstvo je u strahu oekivalo
vesti o onome to je sa sobom donela.
Daleko na severu. Tri dana kasnije. U mranoj noi bez meseca. Jedna
tronoga zver epajui izae iz Velike ume. Sede posred ostataka Zemlje
humki i onom jednom prednjom apom stade da grebe po zemlji. Drvetov sin
hitnu siunu oluju promene.
udovite pobee.
Ali vratie se neke druge noi, pa neke druge i neke druge potom...

sken i obrada: BABAC