Vidya Yoga-kola joge Dragana Lonara

SEMINARSKI RAD
PINEALNA LEZDA I TREE OKO

Mentor: Student:
Dragan Lonar Biljana Zlatanovi
PINEALNA LEZDA I TREE OKO

Mnoge drevne tradicije govore o tome da ovek ima jednu fiziku lezdu, ugnjedenu duboko
u sreditu mozga, gde se odvija telepatski prenos misli i vizuelnih prikaza.Ta sitna lezda u
obliku iarke poznata je kao epifiza ili pinealna lezda i veliine je graka.

Ustvari re pinealna potie od latinske rei pinea to znai iarka.Drevne tradicije irom
sveta bile su fascinirane prikazima u obliku iarki ili pinealne lezde i redovno su ih koristile
u najviim formama duhovnih umetnikih dela. Pitagora, Platon, Jamblik, Dekart i drugi pisali
su o toj lezdi sa velikim pijetetom. Nazivana je i seditem due. Moda to tree oko zaista
dobija direktne impresije iz Izvornog polja, no, kako taj mehanizam deluje, jo uvek ne
znamo, to ne znai da drevni ljudi nisu bili u pravu.

Tehniki gledano ,pinealna lezda nije deo mozga i nije zatiena krvno-modanom
pregradom. Nalazi se u priblinom geometrijskom sreditu modane mase, iznutra je uplja i
ispunjena vodenastom tekuinom, a oplahuje je vie krvi od ijednog drugog dela tela izuzev
bubrega.Budui da nije zatiena krvno-modanom pregradom u tekuini unutar pinealne
lezde sa vremenom se nakuplja poveana koliina mineralnih taloga ili modanog peska
sa optikim i hemijskim funkcijama slinim zubnoj glei. Na rendgenskim snimcima ili na
prikazu magnetne rezonance ta se klasifikacija pojavljuje kao kotana masa u sredini mozga.
Posmatranjem te tvrde bele nakupine doktori procenjuju imate li tumor. Ako se na snimku
vaeg mozga ini da se bela taka pomakla na jednu stranu tada znaju da je tumor promenio
oblik vaeg mozga.

Kao to sam pojasnio u svom dokumentarnom filmu Enigma 2012. godine( The 2012
Enigma) , iarke imaju istaknuto mesto u sakralnim umetnikim delima i arhitekturi iz celog
sveta u kojima se izgleda, iskazivala poast pinealnoj lezdi. To je zaista zapanjujui
fenomen koji nikad nije adekvatno objanjen. U jednom hrianskom asopisu u lanku pod
nazivom Pagani vole iarke i koriste ih u svojoj umetnosti mnotvo slika to i dokazuje:

Na palcu bronzane skulpture ruke iz mistinog kulta Dioniza u kasnom Rimskom carstvu
nalazi se, izmeu drugih udnih simbola, i iarka;

Kip jednog meksikog boga dri iarke i drvo jele;

Na tapu Ozirisa, egipatskog boga Sunca, iz jednog muzeja u Torinu u Italiji nalaze se dve
kundalini zmije koje se isprepliu i gledaju prema iarci na vrhu;

Asirski/babilonski krilati bog Tamuz prikazan je sa iarkom u ruci;

Grki bog Dioniz nosi tap s iarkom na vrhu, simbolizirajui plodnost;

Bakho, rimski bog pijanstva i gozbi, takoe nosi tap sa iarkom;

Katoliki papa nosi tap sa iarkom,ravno iznad poloaja njegove ruke, tap se potom
protee u obliku stilizovanog trupa drveta;
 Mnogi rimokatoliki svenjaci,ornamenti, sakralni ukrasi i arhitektonski uzorci imaju iarku
kao jedan od glavnih oblikovanih elemenata;

Najvea skulptura u obliku iarke na svetu istie se na Vatikanskom trgu-na trgu iarki.

Ovim neobinim katolikim primerima vraamo se za koji trenutak. U filmu The 2012 Enigma
takoe sam napomenuo da se na zlatnoj pogrebnoj maski kralja Tuta ( Tutankamona) nalazi
uraeus ili kundalini zmija, izranjajui negde iz podruja pinealne lezde na njegovom elu.
Na kipovima Bude esto imamo istaknuto tree oko izmeu njegovih obrva kao izdignuto,
kruno podruje. Budina kosa takoe je stilizovana u obliku pinealne lezde.Gotovo svi
hinduistiki bogovi i boginje prikazani su sa bindijem tj. treim okom izmeu obrva. Mnogi
hinduisti nose takav simbol i dan-danas.Kosa hinduistikog boga ive takoe izgleda kao
stilizovana pinealna lezda, a njegov vrat obgrljuju dve kundalini zmije.

Snimivi film The 2012 Enigma , video sam skulpturu srednjoamerikog boga Quetzalcoatla
koji izranja iz usta zmije a njeno telo sklupano je upravo u obliku pinealne lezde. U istoj toj
skulpturi Quetzalcoatl nosi ogrlicu napravljenu od iarki.tavie, ini se da negde sa dna u
iarke struje energetski talasi. Zmijina usta uokviruju Quetzalcoatl-ovo lice ba poput
skafandera savremenog astronauta. Osim toga,pogledate li slike Hrama Quetzalcoatla,
Pernate zmije, u Teotihuakanu lako ete videti viestruke prikaze iarki urezanih pored
zmijskih glava.

Sveto kamenje

Kao simbole pinealne lezde drevne kulture su koristile kamenje. Sumerska verzija zvala se
Prvobitna gora, a smatrana je prvim komadom kopna koje je izronilo iz praiskonskog mora
tokom stvaranja Neba i Zemlje. Moda se time prikazuje kako je pinealna lezda prvo mesto
u telu koje oplahuju vode Duha, nefizika carstva iz ivota posle smrti.

U babilonskoj kulturi ista ta gora postala je simbol axisa mundi , osi oko koje se vrti svet
i/ili sredinjeg pupka Zemlje. Na tom su mestu bogovi doli i otili, to je ilustrovano kraljem
koji stoji tano na vrhu pomenute gore. To posebno sveto mesto oznaava i onde postavljen
fiziki kamen koji odreuje sve paralele i meridijane, kao i glavne strane sveta.

Isti takav mit o kamenu, merkuru sredine sveta, imali su i Egipani, a nazivali su ga Benben;
na njemu je stajao kralj Atum tokom ina stvaranja. U nekim formama Benben je u
potpunosti nalik pinealnoj lezdi.Takoe se smatra da kamen na vrhu piramide, kao i sama
piramidna struktura, predstavljaju kamen Benben.Ovim, oigledno, i Veliki peat Sjedinjenih
Drava moemo staviti u neverovatni novi kontekst.Tu vidimo jedno oko unutar trougla koje
lebdi iznad piramide.U svetlu odnosa piramide, Benbena treeg oko ne moe se porei
simbolika povezanost izmeu Velikog peata i pinealne lezde, no taj misteriozni simbol
emo razmotriti u Sedmom poglavlju. U ranim prikazima Velikog peata Sjedinjenih Drava
ptica na prednjoj strani nije bila orao-namerno je prikazana kao feniks.Na egipatskim
hijeroglifima, sa obe strane kamena Benben nalazi se po jedna ptica-zvana Bennu.U
zavisnoti od toga koje egipatske izvore prouavate, ta ptica moe biti prikazana kao soko,
aplja ili bela pliska, ali u grkoj mitologiji ptica Bannu poznata je kao feniks. To mitsko
stvorenje umire u vatri nakon ega se iznova raa iz pepela ime se ptica Bennu jasno
povezuje sa dubokim duhovnim buenjem i preobrazom. U egipatskom jeziku rei Benben i
Bennu izvode se iz korenskog sloga Bn, to znai uzdizanje ili dizati se. Uz kamen
Benben ponekad su prikazane i dve zmije koje izgledaju jednake kundalini zmijama u
hinduizmu, ilustrirajui ulazni tok energetskih struja du kime i njihovo podizanje prema
pinealnoj lezdi.

Takoe je zanimljiv podatak kako se u egipatskoj mitologiji smatra da su krikom ptice Bennu
zapoeli veliki ciklusi vremena.Prema predanjima, te cikluse je odredila Boanska
inteligencija-a Horus, ptica Bennu,postalo je egipatsko boanstvo povezano s podelom
vremena. Postoji velika mogunost da je glavna vremenska jedinica koju predstavlja krik
Bennua zapravo Precesija ekvinocija-ciklus od 25.920 godina koji se javlja kao polagano
kolebanje u Zemljinoj osi. Ovu snano impliciranu povezanost izmeu Bennua i ciklusa od 25
920.godina moemo shvatiti kao predvianje da e ljudski rod na kraju ovog ciklusa doiveti
efekat feniksove preobraze, a istraiemo i druge proroke tradicije koje taj koncept
potkrepljuju. (Nae istraivanje precesije poinje u estom poglavlju.) U egipatskoj Knjizi
mrtvih imamo uputstva o tome kako se duhovni stremitelj moe preobraziti u pticu Bennua, ili
feniksa, simboliki govorei- a rezultati te prakse, ukoliko bude uspena,vrlo su zanimljivi:

Letim poput praiskonskih bia... Kroim s bogovima,blistav i sjajan. ... Za onoga ko zna
ovu istu aroliju to znai da e nadiveti smrt i preobraziti se po volji. ...I nikakvo zlo
nadvladati ga nee.

U hinduizmu ivin lingam je kamen oblika istovetnog pinealnoj lezdi, a mitoloki se

povezuje sa sreditem sveta, odakle je bog iva prvo izronio u plamenom spektaklu. Setimo
se da je pinealna lezda u geometrijskom sreditu mozga i da su je smatrali prvom dodirnom
takom u razmeni telepatskih informacija, to je slino predstavi o bogu koji izranja da bi
saoptio neku poruku. Ne zaboravimo da je iva takoe prikazivan sa potpuno otvorenim
treim okom, sa kundalini zmijama oko vrata i sa kosom stilizovanom u obliku pinealne
lezde.

U Grkoj imamo kamen omfalos koji je bio postavljen u Delfijskom proroitu, a takoe je
oblikovan poput pinealne lezde. Verovalo se da je to kamen u kom boravi bog Apolon i da
kroz taj kamen s njim mogu komunicirati proroci, usmerujui svoju mo pretkazanja. Neki
omfalosi jasno su prikazani sa kundalini zmijama isprepletenim oko njih.

Re omphalos na grkom znai sredite zemlje i pupak ,a to je podruje takoe bila

glavna geografska referentna taka za celo starogrko carstvo.

U Rimskom carstvu isti taj kamen bio je poznat kao baetyl (srp.betil), to je fenianska
re kasnije pisana kao Beth-el i koren naziva Betlehem, rodnog mesta Isusa Hrista koji je
postao glavni kamen temeljac hrianskog sveta. Kamen betil direktno je bio povezan sa
prorocima i proroanstvima. Na iznenaujue velikom broju grkih i rimskih novia na jednoj
strani je prikazan kamen omfalosili betil kojeg ponekad uva soko( kao na jednom drevnom
prikazu ptice Bennu) ili zmija.Na nekima od tih novia prikazano je Drvo ivota, jo jedan
simbol axisa mundi koji izrasta ravno iz tog kamena ili pak pored njega.

Drugi rimski novii prikazuju trougaoni betil- jednakokraki trougao ue baze i sa dve
due stranice jednake duine.Po obliku, taj trougao je negde izmeu piramide i obeliska, a
neobino je slian piramidi koju vidimo na novanici amerikog dolara iako su mu stranice
strmije.to je jo zanimljivije, na nekim od tih rimskih novia gornji deo trougla odrezan je
vodoravnom crtom, ime dobijamo ekvivalent malog zavrnog kamena.

Ako pogledamo rimski novi sa betilom na jednoj strani i sa sokolim ili orlom na drugoj
mnogo smo blie Velikom peatu Sjedinjenih Drava: sa piramidom na jednoj strani i sa
orlom na drugoj- to, ini se, nije sluajno.

Na poleini mnogih rimskih novia s betilom prikazan je krilati aneo. Ti aneli oblikom
su vrlo slini babilonskim bogovima, poput Tamuza, koji su prikazivani kako u jednoj ruci
dre iarku, uperivi je u jednom pravcu kao da poseduju neke mistine moi.

Jedan novi iz Sirije, koji datira negde izmeu 246. i 227. g. pr. n.e, prikazuje boga
Apolona kako sedi na kamenu omfalosu koji je, u ovom sluaju, vrlo jasno stilizovan u obliku
iarke. Druga dva grka novia pokazuju Apolona kako sedi na omfalosu koji je jo
upadljivije stilizovan kao iarka.

S obzirom na takvu istoriju i na raireno korienje omfalosa i betila na grkim i rimskim

kovanicama jasno nam je zato su Rimljani postavili divovsku bronzanu skulpturu iarke na
sredini Trga Svetog Petra u Rimu i ugradili iarku u papin tap. Papa bi trebalo da bude
boji pomazani glasnik, a u drevnim tradicijama to zahteva probuenu pinealnu
lezdu.Brza pretraga Googleovih slika dokazuje da tap koji navodim u filmu The 2012
Enigma nije jedini tap sa ugraenom iarkom koji papa nosi.

Divovska bronzana iarka u Vatikanu, mnogo je via od oveka, a okruena je

egipatskim simbolima. Ta je skulptura odredila Vatikan kao sredite rimokatolikog sveta-
axis mundi u skladu s drevnom tradicijom. Skulpturu uvaju dva lava u njenom podnoju
sedei na postoljima sa uklesanim egipatskim hijeroglifima. Sa obe strane same skulpture
nalazi se po jedna ptica koja gotovo sigurno prdstavlja egipatskog Bennua/feniksa, ali to se,
naravno, nigde ne spominje.Iza impozantne skulpture iarke lei otvoreni sarkofag
egipatskog stila, slian onom u Kraljevskoj komori Velike piramide. Na drugim mestima u
Vatikanu nalazimo egipatske obeliske sa hrianskim simbolima apologetski umetnutim na
njihove vrhove.

Ta masivna bronzana iarka nalazi se na Trgu Pigna ili Trgu iarki na severnoj strani
velike renesansne terase Belvedere u sklopu Vatikanske palate. Na jugu imamo Braccio
Nuovo pape Pija VII.Na istonoj strani vidimo Galeriju Chiaromoni. Palazzeto pape Inoenta
VIII nalazi se na severnoj strani, a galerije Apostolske biblioteke papa Siksta V na zapadnoj.
Tu veliku iarku postavio je u prvom ili drugom veku Publije Cincije Salvije koji je urezao
svoje ime u podnoju. Krajem osmog veka skulptura je premetena tano u sredinu vestibula
srednjevekovne bazilike Sv. Petra . Rastavljena je i pomerena na svoj sadanji poloaj tek
1608.

Oigledno je da su rani hrianski oci mislili da je iarka izuzetno vaan simbol im su

ga postavili na tako istaknuto mesto u Vatikanu.Druge indicije mogu se pronai u Bibliji gde
Isus kae: Oko je telu svetiljka. Ako je dakle oko bistro sve e telo tvoje biti svetlo (
Matej, 6:22).Na sredini Trga iarki takoe imamo zagonetnu skulpturu kugle unutar kugle.
Moemo je protumaiti na razne naine: kao prikaz napukle ljuske jajeta, mogue ideje o dve
planete u sudaru i kao koncept izlaganja skrivenog pogona i mainerije ispod povrine tih
kugli. Dve kugle postavljene su jedna pored druge pod uglom od 90 stepeni, a razni fizikalni
modeli pokazuju da moramo da napravimo upravo takav ugaoni zaokret-koji se naziva
ortogonalnom rotacijom- kako bismo uli u vie dimenzije. Zanimljivo, ta skulptura takoe
izgleda poput stilizovanog oka- to se poklapa sa idejom da iarka predstavlja pinealnu
lezdu ili tree oko.

Islamska tradicija takoe je izgraena oko jednog svetog kamena Ka'abe- sredinjeg
objekta potovanja na hodoau prema svetoj zemlji Meki. To je takoe axis mundi
islamskog sveta budui da je pri molitvi svaki musliman na svetu okrenut prema toj
lokaciji.Manju,izloenu povrinu tog kamena hodoasnici mogu poljubiti, a oko te povrine
nalazi se glatka metalna spojnica koja izgleda ba poput vertikalnog,stilizovanog treeg
oka.Ka'aba, dakle, moe biti jo jedan prikaz pinealne lezde, to je opet u skladu sa
drevnom tradicijom.

U Irskoj takoe ima kultnog kamenja koje datira iz otprilike 200.g p.n.e, a uklapa se u taj
obrazac: kamen Turoe u okrugu Galway sasvim je nalik omfalosu, Benbenu, ivinom
lingamu i betilu sa stilizovanim, plamteim talasima energije uklesanim na njegovoj povrini.

Pisane legende

Pisana istorija pinealne lezde kao naeg mogueg prolaza prema Izvornom polju gde je
razmatrana bez ikakve skrivene simbolike zapoinje sa delima Pitagore i Platona, kao to je
objasnila okultistkinja Helena Petrovna Blavatski.Kada govori o ' misterijama' ona misli na
opskurnu tradiciju tajni prenoenih iz drevnog Egipta i drugih civilizacija iz daleke
prolosti.Neke kole misterija i dan-danas pouavaju o tim drevnim tradicijama.

Klju celog Pitagorinog sistema, bez obzira na koju se konkretno nauku primenjuje, jeste
opta formula jedinstva u raznolikosti, ideja o Jednom koji se razvija i proima mnoge.
...Pitagora ju je nazivao naukom o brojevima. Po njegovim uenjima, tu su nauku-glavnu u
celom okultizmu ljudima otkrila nebeska boanstva, bogoliki ljudi koji su bili boanski
pouavatelji Tree rase. Prvi ju je Grcima pouavao Orfej, a vekovima je bila poznata samo
nekolicini odabranih u Misterijama. ...

U svome delu Pitagorin ivot Jamblik ponavlja Platonovu tvrdnju o tome da prouavanje
nauke o brojevima moe probuditi taj organ u mozgu koji su davnanji ljudi zvali okom
mudrosti , organ koji je u fiziologiji danas poznat kao pinealna lezda.Govorei o
matematikim disciplinama, Platon u Republici ( VII knjiga)kae: kroz te discipline dua
proiuje i prosvetljuje odreeni organ, organ vredniji od deset hiljada telesnih oiju, budui
da istina samo kroza nj postaje vidljiva.

Prema plodnom i kontroverznom prouavatelju masonstva Manlyju Palmeru Hallu, iz istih

tih egipatskih kola misterija korene vue i samo Slobodno zidarstvo. On takoe tvrdi da je
najvea tajna Slobodnog zidarstva regeneracija ljudskog bia u jedno boansko stanje i to
kroz buenje pinealne lezde. Svaki od trideset i tri stupnja Slobodnog zidarstva odgovara
jednom od prljena u ovekovoj kimi po kojima se uzdie vatra kundalinija da bi se na kraju
stopila sa pinealnom lezdom.

Izgubljeni klju Slobodnog zidarstva egzaktna je nauka o ljudskoj regeneraciji, jer

kada se duhovna vatra uzdigne kroz trideset i tri stepena ili segmenata kime te ulazi u
kupolastu komoru ljudske lobanje ona konano prolazi u hipofizu ( Izidu), gde zaziva Raa (
pinealnu lezdu) i zahteva sveto ime. Operativno Slobodno zidarstvo, u najpotpunijem
znaenju tog izraza, oznaava proces kojim se otvara Horusovo oko.

E. A. Wallis Budge napominje da je u nekim papirusima koji ilustruju ulaz dua mrtvih u
Ozirisovu dvoranu prosidbe prikazano kako je na temenu umrle osobe privrena iarka.
Grki mistici takoe su nosili simboliki tap, zvan Bakhovim tirzusom, iji je gornji deo imao
oblik iarke. ...U ljudskom mozgu postoji malena lezda pod nazivom pinealna lezda koja
odgovara treem oku Kiklopa. O funkciji pinealne lezde malo se zna, a Descartes je
pretpostavljao ( pronicljivije nego li to je slutio) da bi ona mogla da bude prebivalite
ovekovog duha.Kako joj ime govori, pinealna lezda je sveta iarka ( engl. pinecone)
unutar oveka ( bistro oko koje se ne moe otvoriti sve dok se Hiram ( duhovna vatra) ne
podigne kroz svete peate ( ili akre) koji su u Aziji znani pod nazivom sedam crkava.

Dodatne informacije o toj skrivenoj masonskoj tajni Hall je podastro u knjizi Okultna
anatomija oveka (The Occcult Anatomy of Man) :

Hinduisti poduavaju da je pinealna lezda zapravo tree oko, zvano Oko Dangme. Budisti je
nazivaju svevideim okom, a u hrianstvu se spominje pod nazivom bistro oko. ...
Pinealna lezda bi trebalo da lui nekakvo ulje koje se naziva smolom,ivotnim sokom
borova stabla.Ta re( smola) navodno je povezana sa poreklom rozenkrojcera koji su radili
sa izluevinama pinealne lezde i nastojali da otvore tzv. bistro oko. Jer u Bibliji pie: Oko
je telu svetiljka.Ako ti je dakle oko bistro sve e telo tvoje biti svetlo....

Pinealna lezda je duhovni organ koji e kasnije neminovno postati ono to je nekada bio:
spona izmeu oveka i Boga. Vibrirajui prst na kraju te lezde je panj Jiajev i ezlo visokog
svetenika. Odreene vebe u istonim i zapadnim kolama misterija podstiu taj mali prst
da vibrira to rezultira zujeim, brujeim zvukom u glavi. Ponekad je to vrlo neugodno,
naroito kada,u bezbroj sluajeva, pojedinac koji doivljava tu pojavu ne zna nita o
iskustvima kroz koja prolazi.

Mogue je da su aktiviranu pinealnu lezdu Slobodni zidari i druga tajna drutva takoe
nazivali Kamenom mudraca. Hallov opis tek je jedan u mnotvu njih koji daju prilino
sugestivne naznake da je gornja pretpostavka tana uzmemo li u obzir i kontekst:

Kamen mudraca drevni je simbol usavrenog i regenerisanog oveka koji blista svojom
boanskom prirodom...Ba kao to je nebrueni dijamant mutan i beivotan kada se izvadi iz
crnog ugljenog sloja, tako i duhovna priroda oveka u njegovom palom stanju otkriva vrlo
malo ili nimalo njegovog izvornog sjaja. ... Onaj ko poseduje Kamen mudraca poseduje
Istinu, najvee od svih blaga, i stoga je neprocenjivo bogat. On je besmrtan zato to razum
ne mari za smrt, a takoe je izleen od neznanja- najgnusnije od svih bolesti.

Rudolph Steiner, poznati prouavatelj ezoterijskih kola misterija, tvrdio je da legenda o

Svetom gralu- putiru ispunjenim vodama ivota ili eliksirom besmrtnosti- simboliki govori
o pinealnoj lezdi. U veini istorijskih prikaza posuda tog putira ( grala) oblikovana je poput
pinealne lezde, ali obrnuto u odnosu na sve prikaze koje smo dosad spominjali. Novija
Steinerova kompilacija nazvana Misterije Svetog grala (The Mysteries of the Holy Grail)
uspostavlja detaljne veze izmeu legenda o Gralu i pinealne lezde.
Sveti gral se takoe nalazi u svakom od nas, u kuli lobanje; on hrani nae najsuptilnije
predstave odstranjujui sve osim najprefinjenijih materijalnih uticaja. ... Steiner ovde govori o
pinealnoj lezdi u mozgu. ...

Izgleda da se legende o Kosmikom jajetu, Svetskom jajetu, a naroito o Orfejskom

jajetu takoe odnose na pinealnu lezdu. Na prikazima Orfejskog jajeta oko njega je
obavijena zmija, a oblik jajeta slian je obliku pinealne lezde. Manly Palmer Hall ponovo
daje uvid u zneenje tog drevnog simbola, aludirajui na povezanost sa pinealnom lezdom-
uzmemo li u obzir i njegove druge tvrdnje:

Drevni simbol orfejskih misterija bilo je zmijom obavijeno jaje koje je oznaavalo kosmos
okruen vatrenim kreativnim duhom. Jaje uz to predstavlja duu mudraca, dok zmija
prestavlja misterije. U vreme inicijacije ljuska jajeta puca i ovek izranja iz embrionalnog
stanja fizikog postojanja u kojem se nalzio tokom fetalnog perioda regeneracije mudraca.

Hall je takoe smatrao da je jednorog jo jedan mitoloki simbol aktivirane pinealne lezde:

jedini rog jednoroga moda predstavlja pinealnu lezdu ili tree oko- duhovni kognitivni
centar u mozgu. U Misterijama jednorog je prihvaen kao simbol prosvetljene duhovne
prirode inicijata. ....

Prema Stanfordskoj enciklopediji filozofije,Rene Descartes je smatrao da su ljudi sainjeni

od dva glavna sastojka- due i tela- a spojna taka izmeu njih je pinealna lezda. Po
Deskartesovom miljenju, pinealna lezda je ukljuena u oseanje, matu, pamenje i
pokretanje tela. Iako mnogo toga to govori Deskartes ne odgovara dananjem
razumevanju mozga, neke od njegovih zamisli mogle bi vui poreklo direktno iz drevnih kola
misterija.

Deo tela u kojem dua direktno vri svoje funkcije uopte nije srce, pa ak ni mozak kao
celina. Zapravo je taj deo najdublje podruje mozga, odnosno jedna vrlo mala lezda
smetena u sredini modane materije. ... Nazirua slika ulnih nadraaja ( iz due) javlja se
na povrini pinealne lezde.

Deskartesova ideja vizuelnih prikaza koji se pojavljuju na povrini pinealne lezde moda je
tanija nego to veina ljudi misli, to emo vrlo brzo ustanoviti. To, pak, sugerie da takav
koncept nije smislio sam ve je verovatno dopustio da procure drevne tajne koje su mu bile
poverene, pomeavi ih sa vlastitim idejama.

U vie navrata itanje Edgara Caycea takoe govore o pinealnoj lezdi i navode da je
to doslovno oko u sredini modanog debla i uporino mesto na kojem se dua spaja sa
telom.

Medicinska Istraivanja treeg oka

Po miljenju dr. Richarda Coxa, iznesenog u asopisu Health & Medicine,u izdanju USC-a(
Sveuilita June Kalifornije, um je (Descartes) smatrao svojevrsnim vantelesnim iskustvom
izraenim preko pinealne lezde. Cox iznosi neke iznenaujue injenice o pinealnoj lezdi:
 Ispod koe u lobanji gutera lei tree oko koje reaguje na svetlost, a ono je evolucijski
ekvivalent kostima oklopljene pinealne lezde koja lui hormon u ovekovom mozgu.
Ljudskoj pinealnoj lezdi uskraen je direktan pristup svetlu ali, poput guterovog treeg
oka, ona pokazuje poveano otputanje svog hormona, melatonina, tokom noi. ...
Secirana, pinealna lezda gmizavaca neobino je nalik oku: istog je oblika i strukture tkiva.
Pinealna lezda... ostaje glavni i iskljuivi izvor cirkulirajueg melatonina, ( koji nam nalae)
kada moramo poi na spavanje i kad ujutru trebamo ustati. ...U prisutnosti svetla pinealna
lezda lui manje melatonina, dok ga u mraku stvara vie. Budui da dnevno svetlo i tama
utiu na stvaranje hormona te lezde, pinealna lezda funkcionie kao neka vrsta naeg
unutranjeg sata.

Veoma je neobino da pinealna lezda gmizavaca ima isti oblik i strukturu tkiva kao i oko s
obzirom da su drevni narodi doslovno verovali da je pinealna lezda ustvari tree oko unutar
ljudskog tela, vrei slinu bioloku funkciju. to sam vie istraivao ovu temu to sam nalazio
vie pokazatelja da su davnanji ljudi zaista znali neto to se odonda izgubilo. U jednom
lanku u asopisu Science News Julie Ann Miller poela je otkrivati bioloku vezu izmeu
pinealne lezde i mrenjae oka:

Mrenjaa oka i pinealna lezda su organi koji su prvenstveno odgovorni za

prepoznavanje i sofisticiranu obradu spoljnog svetla. Sve donedavno inilo se da ta dva
organa kod sisara nemaju drugih dodirnih taaka i zato su ih prouavale posebne grupe
naunika. Ali novi savez istraivaa sada istrauje upadljive slinosti koje ubrzavaju
istraivaka nastojanja na oba polja. ...im spomenute grupe naunika ponu da sarauju
otkrie zapanjujue slinosti izmeu ta dva organa.

U asopisu Science Daily iznesene su zanimljive tvrdnje dr.David Kleina, glavnog naunika
na Odseku neuroendokrinologije u okviru nacionalnog instituta za deije zdravlje i ljudski
razvoj. Mnoge vrste podsisara ve detektuju svetlo pomou svoje pinealne lezde- u ulozi
treeg oka.

Dr Klein je primetio da fotoreceptorske stanice mrenjae oka uveliko nalikuju stanicama

pinealne lezde i da pinealne stanice podsisara (poput riba,aba i ptica) detektuju svetlo.

Jo neobiniju pretpostavku nalazimo u strunom radu iz 1986. autora A. F.

Weichmanna,objavljenom u strunom naunom asopisu Experimental Eye Research:

Oito je da izmeu pinealne lezde i mrenjae oka postoji nekoliko odnosa. Slinosti u
razvoju i morfologiji poznate su ve godinama. Nedavni porast interesa na tom polju doveo je
do razumevanja mnogih funkcionalnih slinosti izmeu ta dva organa. ...Iako se smatra da je
pinealna lezda sisara samo posredno fotosenzitivna, prisutnou proteina koji su inae
ukljueni u fototransdukciju (detektovanje svetla) u mrenjai oka stvara se mogunost da se
u pinealnoj lezdi sisara mogu deavati direktni fotiki dogaaji.Ovu pretpostavku bi valjalo
dalje istraiti.

Weichmann je otvoreno nagaao da se direktni fotiki dogaaji- bljeskovi svetlosnih

fotona-mogu nekako dogaati u pinealnoj lezdi posredstvom nekog nepoznatog
mehanizma. Zbog slinosti pinealne lezde i mrenjaa oka stanice unutar vae pinealne
lezde mogu da detektuju fotone i da ih alju u va mozak u procesu zvanom
fototransdukcija.
 R.N.Loley i saradnici takoe su uoili slinosti izmeu aktivnosti mrenjae oka kod
opaanja svetla i istovetnih aktivnosti pinealne lezde u strunom radu objavljenom u
strunom naunom asopisu Neurochemical Research. Novija saznanja o funkcionisanju
mrenjae oka ine tu povezanost oiglednijom no ikad.

Kako su mehanizmi fototransdukcije u fotoreceptorskim stanicama mrenjae oka

postajali jasniji jednako je oigledno postalo da pinealociti (stranice pinealne lezde) imaju
selektivnu grupu mrenjakih proteina koji su ukljueni u struju fototransdukcije. Kako
pinealociti koriste te proteine i da li (oni) uestvuju u transdukciji signala u pinealnoj lezdi
jo uvek nije poznato. .... ini se da pinealociti i fotoreceptori mrenjae oka imaju slian
repertoar aktivnosti. ...

Niko nije dokazao da je podruje unutar pinealne lezde potpuno mrano. Mogue je da se
delovanjem nekog nepoznatog mehanizma pojavljuju sitne koliine fotona, kao to je
nagovestio Descartes. Zaista se ini da je jedan od zadataka pinealne lezde transdukcija
signala, ba kao to radi mrenjaa oka hvatajui vizuelne prikaze koje potom prosleuje
mozgu. Jedna grupa naunika koja je prouavala pinealnu lezdu kod kokoi takoe je
zakljuila da pinealna lezda moe da sadri kaskadu tapiaste fototransdukcije.

Piezoluminiscencija

Zato bi se telo uopte trudilo da stvori tree oko sa istim tkivom i mehanizmima detekcije
svetlosti u mrenjai oka ako tamo nemamo ta da vidimo?ta mi zapravo vidimo kad
sanjamo, imamo vantelesno iskustvo ili dobijamo iznenadne bljeskove vizuelnih nadraaja u
umu ? I zato su drevne kulture irom sveta bile tako opsednute tom lezdom kao centrom
naeg duhovnog vida? U istraivanju objavljenom 2002. u asopisu Bioelectomagnetics S.
Baconnier i saradnici moda su pronali odgovor pritom ni ne slutei da su ga pronali.
Secirali su dvadeset ljudskih pinealnih lezdi i ustanovili da unutar njih plutaju jedna do tri
stotine mikrokristala po kubinom milimetru, preteno sastaljenih od iroko rasprostranjenog
minerala pod nazivom kalcit.Svaki od tih kristala bio je dugaak izmeu dva i dvadeset
mikrometara, heksagonalnog oblika te je vrlo slian drugim kristalima (otokonijama) kakve
nalazimo u unutranjem uhu. Zna se da su ti kristali u unutranjem uhu piezoelektrini to
znai da se ire i skupljaju u prisutnosti elektromagnetskih polja. Dlaice unutar unutranjeg
uha detektuju zvukove kada se otokoniji s njima sudare, kada se pomeraju naokolo od
vibracija koje hvata bubna opna.

Piezoelektrini kristali mogu posluiti za podeavanje na frekvenciju radiostanica bez

elektriciteta. Elektromagnetni talasi koji pleu svuda oko nas ine da se ti kristali stalno ire
i skupljaju.Zatim se ta gibanja mogu detektovati i pojaati kako bi nastao zvuk.U
mikrofonima se takoe nalaze piezoelektrini kristali koji hvataju zvune vibracije i trenutno ih
pretvaraju u elektrinu struju. Neki,ako ne ve mnogi, piezoelektrini signali takoe odailju
razliite koliine svetlosti u procesu poznatom kao piezoluminiscencija.To se moe videti u
upaljau dranom u ruci: kada pritisnete kapicu prema dole stvara se iskra svetlosti koju
uzrokuje saimanje piezoelektrinih signala unutar upaljaa. Kroz proces pod nazivom
piezokromizam neki piezoelektrini signali otputaju raznobojne fotone iz istog kristala, u
zavisnosti od primljenog signala.Dosad su te piezoelektrine promene boja viene samo u
kristalima pod visokim pritiskom.Prema Kraljevskom drutvu hemiara u Ujedinjenom
Kraljevstvu, te piezoelektrine promene boja uoene su u nekoliko sistema, ali nisu
iskoriene ni na koji komercijalni nain. Dosad, na primer, nikom nije bilo potrebno da
napravi mikroskopski kompjuterski monitor ili video- projekcijski sistem.

Moda Baconnierovi kristali kalcita nisu jedini potencijalni izvor svetlosti u pinealnoj lezdi.
Neki naunici poput dr. Ricka Strassmana pretpostavljaju da bi pinealna lezda mogla luiti i
psihoaktivnu hemikaliju zvanu DMT premda to jo uvek nije dokazano, zbog njenog brzog
raspadanja.ini se da posredstvom piezoluminiscencije DMT takoe otputa svetlost, kao
to emo ubrzo videti.Dr. Laurance Johnston izneo je kontroverznu ideju o tome da pinealna
lezda stvara DMT koji je hemijski slian melatoninu i seratoninu- dvema hemijskim stvarima
koje se prirodno pojavljuju u pinealnoj lezdi, stvarima koje ona, izgleda, sintetizuje.

DMT je strukturalno slian melatoninu.Biohemijski pretea i jedne i druge molekule je

serotonin, kljuni neurotransmiter iji su putevi povezani sa odreenim raspoloenjem, a
takoe su vani pri leenju psihijatrijskih poremeaja. DMT strukruralno lii na druge
psihodeline droge poput LSD-a i psilocibina, a aktivna je stvar u napitku od ajahuaske koju
amazonski amani koriste kako bi izazvali izvantelesna iskustva. ...

Koliine DMT-a u tragovima pronaene su kod ljudi, naroito u pluima, ali i u

mozgu.Strassman naglaava da je pinealna lezda teoretski sposobnija od praktino ijednog
drugog tkiva da stvara DMT, ukljuujui posedovanje preduslovnih biohemijskih pretea i
transformiranje enzima.Meutim jo pouzdano ne znamo da li je DMT proizvod pinealne
lezde.

DMT bi vrlo lako mogao biti ona smola za koju je Manly Palmer Hall rekao da su je traile
drevne kole misterija. No, uzimanju psihodelinih droga definitivno se protivim jer mogu biti
vrlo opasne i izazvati uznemirenost. Ima duhovnih praksi koje postiu iste efekte na pozitivan
nain, a to se mene tie, radije bih koristio ono to ve posedujem- prirodno je i sigurno.
Meutim, bio sam fasciniran otkrivi da je Nick Sand, sin jednog uglednog naunika iz
Projekta Manhattan, ustanovio da DMT ima golemu piezoluminiscenciju a takoe i
piezokromizam rairenih boja.

Sand je bio prvi evidentirani avangardni hemiar koji je sintetizovao DMT. Sand i jedan
njegov kolega iz laboratorija bili su prvi koji su primetili da DMT pokazuje
piezoluminiscenciju: kada su stvrdnuti DMT koji se nakupio na tacni strugali ekiem i
odvijaem u jarko osvetljenoj prostoriji udarci su odailjali velike koliine arenog svetla.

Budui da pinealnu lezdu ne titi krvno-modana pregrada preplavljivanje krvotoka DMT-

em pinealnu bi lezdu moglo napuniti piezoelektrinim mikrokristalima. To bi pak moglo da
natera tree oko da privue jo mnogo fotona koji bi mogli izranjati iz Izvornog polja,
zahvaljujui principima koje jo nismo uspeli prouiti. ( izgleda takoe da DNK privlai fotone
jednim slinim procesom , to emo uskoro videti.)Prelomna Baconnierova istraivanja
pinealne lezde pomogla su u raanju spekulativne ideje o nainu na koji tree oko 'vidi'
fotone svetlosti.

Kada bi ( u mikrokristalima kalcita pinealne lezde) postojao piezoelektricitet tada bi bio

mogu i mehanizam elektromehanike sprege sa spoljanim elektromagnetskim poljima.

Ti bi kristali mogli biti odgovorni za mehanizam elektromehanike bioloke transdukcije u

pinealnoj lezdi, zbog njihove strukture i piezoelektrinih svojstava.
 Iz istog razloga Baconnier izraava duboku zabrinutost zbog nae upotrebe mobilnih
telefona i drugih ureaja koji emituju mikrotalase jer bi se oni mogli direktno povezati sa tim
piezoelektrinim kristalima u pinealnoj lezdi i promeniti nain na koji deluju.To bi moglo
poremetiti nau sintezu melatonina sa negativnim posledicama po zdravlje.

Zdravstvene posledice okotavanja pinealne lezde

to vie toga saznajemo o pinealnoj lezdi to ona postaje vanija u ljudskom zdravlju.

Relativno donedavno pinealna lezda smatrana je nefunkcionalnim rudimentarnim organom

tj. modanim dodatkom. Potom su naunici dokazali da stvara melatonin, hormon sa
dubokim uticajem na oveka.Pinealna lezda pretvara aminokiselinu triptofan u seratonin (
neurotransmiter) i na kraju u melatonin. Zatim se melatonin otputa u krvotok i modano-
kimenu tekuinu gde se transportira kroz celo telo.Njegovo otputanje tesno je povezano sa
naim ciklusom spavanja i buenja. ...U blizini pinealne lezde istraivai su pronali
nakupine magnetita. Poput goluba pismonoa, ljudi imaju naznake potencijalne sposobnosti
da se orjentiu prema geomagnetskim smernicama, sposobnosti koju su izgubili zbog
disfunkcije pinealne lezde. ... Budui da ta lezda gomila fluorid, sadri najveu
koncentraciju fluorida u telu. Istraivanja pokazuju da to gomilanje remeti sintezu melatonina,
uz nepovoljne posledice kao to je npr. prerano nastupanje puberteta...

S obzirom da su disfunkcija pinealne lezde i , shodno tome, smanjeno luenje melatonina

povezani sa simptomima MS-a( multiple skleroze), zatajenje pinealne lezde moe uiniti
oveka podlonim MS-u. Na primer, dr Reuven Sandyk ( iz Njujorka) tvrdi: Disfunkcija
pinealne lezde moe objasniti daleko iri raspon biolokih pojava povezanih sa MS-om i
stoga bi pinealnu lezdu trebalo smatrati kljunim pokretaem te bolesti. ... Sandyk
pretpostavlja da stupanj teine MS-a moe biti povezan sa stupnjem zatajenja rada pinealne
lezde. ...

Fluorid- kojeg ima u vodi iz slavine i u pastama za zube- neprihvatljiva je materija ako elite
da imate zdravu pinealnu lezdu. Fluorid, kako izgleda, prolazi zapravo u pinealnu lezdu
kroz krvotok gde se zatim hvata za sitne kristale koji ve plutaju naokolo i prekriva ih tvrdim
mineralnim naslagama stvarajui bele, kotane kvrge kakve vidimo na rendgenskim
snimcima.To moe naruiti sposobnost pinealne lezde da sintetizuje potrebne hemijske
materije.

Fluorid moe uticati na enzimatsko pretvaranje triptofana u melatonin ... Fluorid moe
takoe uticati na sintezu pretea melatonina ( npr. serotonina) ili drugih proizvoda pinealne
lezde (npr. 5-metoksitriptamina). ... Da zakljuimo : ljudska pinealna lezda sadri najviu
koncentraciju fluorida u telu. ... Da bi se odgovorilo na pitanje remeti li fluorid funkcije
pinealne lezde kod ljudi ili ne remeti potrebna su dalja istraivanja.

Kada se vaa pinealna lezda puni modanim peskom ili kada se javlja kalcifikacija zbog
delovanja fluorida tada malo-pomalo gubite sposobnost stvaranja melatonina, a to nije
nimalo dobro. Jedno istraivanje objavljeno u asopisu Journal of Pineal Research otkrilo je
koliko problema nastaje zbog kalcifikacije pinealne lezde i njenog loeg funkcionisanja-
ukljuujui depresiju, teskobu, poremeaje u ishrani, izofreniju i druge oblike mentalnih
bolesti.
 Sveukupno gledajui, ta saznanja sugeriu da je melatonin verovatno znaajnije povezan
sa regulacijom pamenja, razumevanja, ali je ukljuen i u emocionalne procese. ...Navedena
saznanja naglaavaju posebnu ulogu melatonina u mehanizmima svesti, pamenja i stresa,
(a) takoe su skladna objavljenim studijama koje ukazuju na promene nivoa melatonina u
psihopatologiji, preteno kod pacijenata sa depresijom, izofrenijom, napadima teskobe,
poremeajima prehrane kao i sa drugim mentalnim poremeajima. ...

Na primer, u mnogim istraivanjima zabeleeni su smanjeni nivoi melatonina kod pacijenata

sa depresijom. ...Tipine promene melatonina takoe su uoene kod izofrenije te sugeriu
da smanjeno luenje melatonina moe biti povezano sa patofiziologijom jedne podskupine
izofrenih pacijenata. ...Kod raznih mentalnih poremeaja utvrene su karakteristine
promene u ritmu luenja melatonina. ...

Godine 1995. saznao sam da emocije poput sree ne nastaju samo tako, automatski, zato
to bismo to, recimo , mi eleli; njima upravljaju hemiske materije u mozgu. Ako valj mozak
nema dovoljno serotonina hemijski ete biti nesposobni oseati sreu premda imate mnogo
stvari zbog kojih se inae oseate dobro. Koliko je vana pinealna lezda u proizvodnji
serotonina time i u koliini sree koju emo oseati-nisam imao pojma sve dok nisam poeo
istraivati stvari u vezi teme ove knjige.

Profesor farmakologije Nicholas Giarmin i Daniel Freedman, profesor psihijatrije, potvrdili su

da ljudski mozak proizvodi serotonin na raznim mestima u mozgu. Na primer, u talamusu su
otkrili 61 nanogram serotonina pa gramu tkiva; u hipokampusu 56 ng; u sredinjem sivom
delu srednjeg mozda pronali su 482 ng.Ali u pinealnoj lezdi otkrili su 3140 ng serotonina
po gramu tkiva.Pinealna lezda nesumnjivo je bila najbogatije nalazite serotonina u
mozgu.Ovo otkrie ukljuuje pinealnu lezdu kao vano mesto serotonergike aktivnosti (
one kojom se stvara serotonin).

Isti ti naunici takoe su pronali jo vie veza izmeu pinealne lezde, njenih nivoa
serotonina i raznih mentalnih poremeaja.

Isti ti naunici takoe su pronali jo vei broj veza izmeu pinealne lezde, njenih razina
serotonina i raznih mentalnih poremeaja.

Apsolutno okantno otkrie bila je koleracija izmeu visokih nivoa serotonina u pinealnoj
lezdi i odreenih mentalnih poremeaja! ...Prosena koliina serotonina pronaena u
pinealnim lezdama normalnih osoba iznosi oko 3,14 do 3,52 mikrograma po gramu tkiva.
Kod jednog je izofreniara ustanovljeno da njegova pinealna lezda sadri 10 mikrograma
serotonina, oko tri puta vie, dok je kod jednog drugog pacijenta, koji je patio od delirijum
tremensa, utvreno da njegova pinealna lezda sadri 22,82 mikrograma serotonina, dakle
oko 10 puta vie od prosene koliine!

U istom istraivanju utvrena je direktna povezanost izmeu nivoa serotonina u pinealnoj

lezdi i tremora, kao to su tardivna diskinezija, Parkinsonova bolest pa ak i epileptiki
napadi.

Nekoliko je studija upuivalo na znaajne razlike izmeu teine distonikih

pokreta(tremora) kod pacijenata bez kalcifikacije pinealne lezde i kod onih sa patoloki
uveanom pinealnom lezdom zbog kalcifikacije.
 Problem sa kalcifikacijom u telu prouavali su brojni medicinski strunjaci. U najgorem
sluaju kalcifikacija ak moe izazvati bolna stanja poput gihta (kostobolje) u kojima su vaa
stopala i noni prsti toliko okotali da stvaraju kristale koji, lomei se, uzrokuju bol.Najvaniji
klju protiv kalcifikacije je zdrava ishrana.Ako pijete mnogo proiene vode pomaete svojoj
jetri i bubrezima da sve te toksine isperu. Ishrana sastavljena od sveih, organskih i sirovih
namirnica osigurava da se u vaem telu ne nakupljaju pesticidi i konzervansi i ne stvaraju
mineralne naslage.

Dr. Weston Price je ustanovio da brojne tradicionalne, nedirnute kulture imaju mnogo veu
gustinu kostiju zbog konzumiranja prirodne hrane. Njihovi zubi ostajali su ravni i lepi, bez
ikakve potrebe za ortodontikom , dok karijes praktino nisu ni imali, a da zube uopte nisu
morali da peru.im je u njihovu ishranu uvedena zapadnjaka gotova hrana, kao to je
rafinirani eer, neorganski mleni proizvodi i meso farmski uzgojenih ivotinja njihovi su zubi
poeli da se iskrivljuju da bi im na kraju, zbog procesa truljenja, poispadali.

Sreom, povratkom na istu, prirodnu ishranu, bogatu tradicionalnim namirnicama-

ukljuujui organske ivotinjske proizvode- moemo doprineti da problemi nestanu i da se
pinealna lezda dekalcifira.

Kod tih tradicionalnih naina ishrane dr. Price je pronaao spoj koji je nazvao aktivatorom
H, poznatim i pod nazivom vitamin K2 koji je, izgleda, bio glavni sastojak takve ishrane. Ako
ste vegetarijanac, moete ga dobiti iz organskog putera ( puterovog ulja) napravljenog od
mleka krava hranjenih samo sveom, organskom, brzorastuom travom. Mesojedi mogu
uzeti fermentirano jetreno ulje bakalara ili dubokomorske ribe pod nazivom morski pacov, ije
je ulje jo blagotvornije. Za jo bolje rezultate Price preporuuje kombinaciju plodova zemlje
i mora: putera i fermentisanog ulja iz riblje jetre. Aktivatora H takoe ima u organskim jajima
kokoi putenih da se slobodno kreu na livadi kao i u organskim mesnim proizvodima. U
svojoj knjizi prehrana i fiziko propadanje ( Nutrition and Physical Degeneration) dr. Price
objavljuje kontroverzne fotografije ljudi koji su navodno zaustavili kvarenje zuba pa ak i
obnovili zubnu gle kad su u svoju prehranu vratili aktivator H. Smanjenjem kalcifikacije
moe se odstraniti arterijski plak, est ubica kod sranih i modanih udara, i uveliko
poboljati funkcionisanje pinealne lezde.