28.

JUN KAO SUDBINA

Da li bog Svetovid ve hiljadu godina pokuava neto da kae
Srbima?!
Mnogi veruju da je u korenu vidovdanskog kulta u Srba zapravo na drevni paganski bog Svetovid, s obzirom da
u Pravoslavnoj crkvi Sveti Vid ne igra vanu ulogu. Ako je to tano, i ako uzmemo u obzir sve ono to se dogodilo
na dan 28. juna u poslednjih hiljadu godina, pitanje iz naslova ima smisla

Svetovid, slika Konstantina Vasiljeva iz 1971. Foto: varvar.ru

Sveti Vid je ranohrianski svetitelj roen na Siciliji a pogubljen u Rimu poetkom 4. veka, u vreme progona za
vreme careva Dioklecijana (poreklom iz Duklje i Dalmacije) i Maksimijana.

Sredinom 8. veka njegove su moti prenete u Pariz, da bi osamdeset godina kasnije bile predate benediktinskom
nemakom manastiru Korvej koji postaje sredite kulta ovog svetitelja; praka katedrala koja dominira i zamkom
i itavim gradom posveena je upravo Svetom Vidu. Tokom kasnog srednjeg veka u Nemakoj se rairio Ples
Svetog Vida koji je podrazumevao kolektivni, masovni ples do iznemoglosti pred njegovim kipom koji je, verovalo
se, leio od duevnih bolesti; kasnije se ovaj obiaj proirio i na eku i Poljsku, mada, ako uzmemo u obzir ono o
emu e biti rei u nastavku, nije nemogue da je bilo i obrnuto.

Rimokatolika crkva ga proslavlja 15. juna, dok se u Pravoslavnoj crkvi ne tuje toliko da bi imao sopstveni dan.
ta vie, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi je sve do 1892. godine 15. jun (po julijanskom koji koristi SPC, po
gregorijanskom je to 28. jun) bio posveen Svetom Amosu, kada je postao posveen Svetom knezu Lazaru i
svetim muenicima srpskim i kada je zvanino dobio naziv Vidovdan; sve do tada narod je proslavljao Vidovdan u
potpunosti nezavisno od Crkve, koja ni danas dakle ne slavi Svetog Vida tog dana.

Mnogi su pokuali da objasne ovaj oigledni rascep izmeu crkvene i narodne tradicije, pa se tako ukazuje na
injenicu da je hrianstvo na nae prostore prvo dolo sa Rimom te da smo tek sredinom 9. veka potpali pod
jurisdikciju Carigrada, kao i na mogui uticaj rimokatolikih saskih rudara koji su u velikom broju iveli u
srednjevekovnoj Srbiji.

Konano, ukazuje se i na mogunost da kult Svetog Vida kod Srba i Slovena uopte nema veze sa samim
svetiteljem ve sa naim paganskim bogom Svetovidom ije je oboavanje sa nametanjem hrianstva postalo
zamaskirano potovanjem svetitelja slinog imena.
KO JE SVETOVID?

Jedan od najveih slovenskih bogova koji je posebno bio tovan meu baltikim Slovenima na ostrvu Rujnu, i kod
Srba na Balkanu kojima je (moda) bio vrhovni bog.

Njegovo ime se pokuava objasniti na razliite naine. Svet se po nekima odnosi na svet u smislu Zemlje, a
tome u prilog ide injenica da opis njegovih kipova prikazuje glave koje gledaju na sve strane sveta (slino
Janusu). Drugi, pak, misle da je u korenu znaenja ovog prefiksa svet zapravo ideja voe, mone osobe,
pobednika. Trei misle da se odnosi na svitanje, zoru, pa bi on bio onaj koji svie.

to se tie sufiksa vid, ima ih koji misle da se radi o rei vit to je znailo re, a ima i onih koji misle da je u
pitanje skraenica od vitez, kao konjanik, to bi moda moglo da se dovede u vezu sa Trakim konjanikom.

Trei smatraju da vit dolazi od sanskrtskog vi ili ve sa znaenjem duvati (zato kaemo vejati), a tome u
prilog ide svedoanstvo da slovenski reci prilikom ienja njegovog hrama nisu smeli da diu. Konano, tu su
oni koji ovo povezuju jednostavno sa vidom, pa bi Svetovid bio onaj koji vidi ceo svet, onaj koji je sveznajui.

Svetovid je bio bog rata i zatitnik plodnih njiva; ovo je inae uobiajena kombinacija kod drevnih naroda, kao
kod rimskog boga Marsa. To se, naravno, savreno uklapa u kult Vidovdana kod dananjih Srba, u kontekstu
Kosovske bitke.

Opis njegovog hrama u Arkoni na tom ostrvu Rujnu (koje se danas u Nemakoj naziva Rigen) koji imamo od
hrianskih pisaca Saksa Gramatika i Helmonda pokazuje nam koliko je zapravo on bio znaajan naim precima.
U centru grada nalazio se drveni hram ukraen obojenim drvorezom i dvostrukom ogradom, a u njemu je bila
divovska statua boga sa etiri vrata i etiri glave, obrijane brade i oiane kose.

U desnoj ruci kip je drao rog izraen od raznih vrsta metala, a njega je svetenik svake godine punio vinom te
na osnovu isparenja proricao da li e godina biti rodna ili ne. U levoj ruci, koja je bila sputena niz telo, bog je
drao luk. Pokraj njega bili su uzda i sedlo (setimo se opet Trakog konjanika), kao i veliki ma sa kanijom i
balakom od srebra.

reci su jednom godinje, u vreme etve, prinosili rtve ispred hrama, a Svetovida pozivali da otadbini podari
slavu te narodu bogatstvo. Ispred kipa je potom postavljan kola premazan medom, iza koga je stajao obrednik i
pitao okupljeni narod da li ga vidi; oni bi rekli da ga vide, a on je iskazivao elju da ga naredne godine ne vide da
bi etva bila obilnija.

U ovom je svetilitu takoe uvan beli konj za koga se verovalo da pripada Svetovidu; konja niko nije smeo da
dodirne, samo su ga reci smeli napasati i opremati. Narod je verovao i da ga Svetovid na tom konju predvodi u
borbama protiv dumana. Korien je i za gatanje, pa su pred polazak u rat svetenici ispred hrama postavljali
koplja i izvodili ga osedlanog da preko njih pree; ako konj pri preskakanju krene prvo desnom nogom, rat e se
zavriti povoljno, a ako krene levom, rat mora da se odloi.

Hram u Arkoni je razoren 1168. godine od strane hrianskih germanskih armija kao jedno od poslednjih uporita
paganizma u tom delu Evrope. Nekoliko vekova ranije, tanije 873. godine, vizantijski car Vasilije I poruio je
Srbima u Neretljanskoj oblasti sva svetilita i kipove osim onog najveeg koji je bio posveen Svetovidu; ono je
proieno i pretvoreno u crkvu posveenu Svetom Vidu.

TA SE SVE U SRPSKOJ ISTORIJI DESILO NA VIDOVDAN?

ta nije! Krenimo redom, od 1389. godine (verovatno se i mnogo tota na taj desilo i pre toga, ali je
nezabeleeno) kada su se na polju Kosovu sukobile otomanska vojska na elu sa sultanom Muratom i srpska
vojska predvoena knezom (u narodu carem) Lazarom. Kao to znate, u toj bici Milo Obili je zaklao turskog
padiaha a njegov in je jedan od dva stuba Kosovskog mita (drugi je rtvovanje ovozemaljskog carstva radi
nebeskog). Sama bitka je okonana remijem, ali su Turci iskoristili okolnosti mnogo bolje.

Potom postoji prekid od nekoliko vekova; moemo nagaati da su se mnoge bitne stvari desile na ovaj dan i u
meuvremenu, posebno ako imamo u vidu ta se sve 28. juna dogodilo u poslednjih vek i po, ali neemo to
raditi, pa emo direktno skoiti na 1881. godinu kada je sklopljen tajni dogovor izmeu kralja Milana Obrenovia i
cara Franje Josifa kojim je Austrougarska Srbiju podrala u obnovi kraljevine (ta podrka je bila kljuna, bez nje
ne bismo uspeli) u zamenu za prestanak davanja podrke srpskim nacionalnim elementima koji su unutar Dvojne
monarhije radili na njenom razbijanju.

1914. godine Gavrilo Princip vri atentat u Sarajevu nad prestolonaslednikom Austrougarske nadvojvodom
Francom Ferdinandom (opte je prihvaeno da se radi o politiki najuspenijem atentatu u istoriji ljudske vrste),
to pokree ve spremljene tokove i dovodi do Prvog svetskog rata.

Tano pet godina kasnije, 1919, potpisan je Versajski sporazum ime je okonan sukob izmeu Antante i
Nemake; nakon toga usledie Pariska mirovna konferencija.

1921. godine kralj Aleksandar I Karaorevi proglaava ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, koji e nakon
toga biti poznat kao Vidovdanski ustav.

1948. godine Informbiro objavljuje svoju uvenu Rezoluciju kojom poinje politiki sukob Sovjetskog Saveza i
njegovih satelitskih, marionetskih drava u Istonoj Evropi sa FNR Jugoslavijom.

1989. godine na obeleavanju 600. godinjice Kosovske bitke Slobodan Miloevi dri govor na Gazimestanu koji
mnogi smatraju prekretnicom u postojanju Jugoslavije; navodno, tek posle toga Slovenci poinju da uzimaju u
obzir otcepljenje koje je do tada podravala manjina u tamonjem Savezu komunista.

Sluajno ili ne, 2001. godine, ba na Vidovdan, Slobodan Miloevi je izruen Hakom tribunulu gde mu se sudilo
za zloine koje su srpske snage poinile na Kosovu i Metohiji tokom 1998-99. godine. Umro je u pritvoru u
Sheveningenu i nikada nije osuen za ono to mu se stavljalo na teret.

Pet godina kasnije, 2006, Crna Gora je primljena u Ujedinjene nacije.

2008. tadanja Vlada Republike Srbije donee Deklaraciju o osnivanju Skuptine Zajednice optina Autonomne
pokrajine Kosovo i Metohija, kao pokuaj da se odgovori na samoproglaenje Republike Kosova.

Ako je pretpostavka o paganskom korenu proslavljanja Vidovdana tana, i ako bog Svetovid zapravo stvarno
postoji (to je, naravno, malo verovatno), vredi ponovo postaviti pitanje iz naslova: ta ovaj drevni slovenski bog
poruuje srpskom narodu ve hiljadu godina? ta pokuava da nam kae?