VIDYA YOGA

KOLA YOGE DRAGANA LONARA

KURS ZA YOGA INSTRUKTORE

SEMINARSKI RAD
Pratyahara, Dharana, Mantra Sadhana, Yoga
Nidra i Dhyana
(sa predavanja Swami Niranjanananda Saraswati-ja)

Dubravka Petrovi
Jun 2011

1
 JOGA JEDINSTVA
ili
Kako jedan jogi inspirisao Evropu

Put svakog jogija je individualan i poseban, ali njihovi ivoti i delanje na

tom putu su esto veoma slini: sticanje i zatim neumorno, nesebino irenje
znanja. Paramahamsa Niranjanananda nije izuzetak. Ceo svoj ivot posvetio je
jogi i utemeljavanju joga uenja .

Veoma rano, u etvrtoj godini ivota, Paramahamsa Niranjanananda

postaje tienik Biharske kole joge. U desetoj je iniciran u Dashnami sannyasa
red i ve tada prvi put naputa Indiju. Odlazi u Englesku i Irsku, gde pomae u
osnivanju joga centara i arama. Kasnije ga put vodi dalje, irom planete. Istim
zadatkom obilazi ne samo ostale zemlje Evrope, ve i Australiju, Severnu i Junu
Ameriku. Na putovanjima stie potrebno iskustvo i postaje pravi poznavalac
drugih, neindijskih kultura i njihovih specifinosti. Vrativi se u Indiju, 1983.
godine biva imenovan za predsednika Biharske kole. Sedam godina kasnije
iniciran je u Paramahamsa tradiciju i posveuje se pisanju knjiga o Tantri, Jogi i

2
Upaniadama. 1993. godine organizuje veliku svetsku Joga konvenciju kojom je
ujedno obeleena i pedesetogodinjica posveenosti sannyasa tradiciji njegovog
gurua, uvenog uitelja, Swami Satyanande Saraswati-ja. Sledee godine u
Mungeru Niranjanananda otvara prvi Joga univerzitet na svetu Bihar Yoga
Bharati.

Swami Niranjanananda je savremeni jogi, podjednako dobro upuen u

mistina znanja Istoka kao i u pragmatina nauna shvatanja Zapada. Pria se da
ga je guru Swami Satyananda odabrao za duhovnog naslednika ak etiri godine
pre nego to je 1960. godine Niranjanananda doao na svet. Jedno od tumaenja
ovog verovanja je da je Swami Satyananda upotrebio svoje duhovne moi i
svojom namerom (sankalpa) usmerio boansku energiju u svog budueg uenika
i naslednika.

Na jednoj od mnogobrojnih turneja po Evropi Swami Niranjanananda je

posetio Italiju, Veliku Britaniju, Francusku i Holandiju. Odrao je na desetine
nadahnutih predavanja na razliite teme koje zanimaju savremenog zapadnog
oveka. Od budunosti u obrazovanju, preko joge za zaraene HIV-om, aspekata
svesnosti, meditativnih procesa i mantri, psihologije sna i nidre, karme I sudbine,
pa sve do razvijanja univerzalne ljubavi i samilosti. U osnovi ovih raznovrsnih
tema je bila jedna jednostavna pria pod nazivom Drvo ivota.

DRVO IVOTA
U skromnom selu ivela je starija ena sa svojim sinom. Njihov dom je
bio okruen divnim drveem i negovanim vrtom koji je gazdaricu ispunajvao
radou i ponosom. Jednoga dana ena je bila prinuena da napusti imanje na
nekoliko dana. elela je da pomogne bolesnoj sestri koja je ivela u susednom
gradu. Nije bilo druge, nego da staranje o vrtu ostavi svome sinu. Mladi je dobro
razumeo instrukcije i spremno prihvatio obavezu paljivog negovanja okunice.
Meutim, kada se majka posle desetak dana vratila iz posete zatekla je usahlo i
svenulo bilje, bez ivota i energije. Upitala je sina da li se starao o vrtu na nain na
koji mu je naloila. Sin je uveravao da je sledio uputstva.
Svakoga dana sam inio upravo ono to si mi rekla. Skidao sam prainu
sa svakog lista i ploda mekom tkaninom. Strpljivo sam uklanjao svaku nepoeljnu
bubicu koja bi napala biljku, bilo na listu ili stablu i stvarno ne razumem zato je
ceo vrt usahao.
A da li si zalivao bilje?, upitala je ena zabrinuto.
A to? To sam zaboravio, priznade mladi.

Ova pria, po predavanjima Paramahamsa Niranjanananda, moe biti

pria naeg ivota. Ukoliko samo vodimo rauna o spoljanosti, o sopstvenom
telu, zaboravljajui na koren i ono to je unutar nas, lako emo doi u stanje
usahlosti, energetske i mentalne iscrpljenosti i slabosti. Istina, nae telo e biti
negovano, ispolirano, bez bakterija i virusa, ali i pored tog spoljnjeg sjaja
moemo se oseati neukorenjeno i prazno. Nije retka pojava da zaboravimo, i kao
da vie i ne znamo, gde nam se koren nalazi, a kamoli kako da ga zalivamo i
vratimo mu vitalnost i snagu.

3
 POTREBA ZA JEDINSTVOM
Vaan aspekt ivota je harmonizovanje spoljanje i unutranje
manifestacije drveta ivota. Spoljani deo se nalazi iznad zemlje, ali u svakom
trenutku bi bilo dobro gajiti svesnosti unutranjih potreba koje moemo
predstaviti kao korenje drveta ivota skriveno ispod zemlje. Veoma esto u
trenucima stresa, oka ili velike patnje i tuge nae drvo ivota poputa, lomi se. Ne
uspevamo da se nosimo sa situacijom, na um nije u stanju da se izbori sa
prejakim impulsivnim reakcijama i strahovima. Onda gubimo kompas i
usmerenje u ivotu, predajemo se oaju i beznau. Oseamo se slabo i u neskladu
sa samim sobom.

Joga pomiruje i usklauje spoljanost i unutranjost. Joga podstie

jedinstvo vidljive manifestacije linosti, koje ine stablo, lie, plodovi i nevidljive
stranekoje simbolizujekorenje. Joga nas ui kako da brinemo i negujemo korenje,
kako da ga zalivamo i hranimo i kakoda se ostvarimo u zdravom, ispunjeno m,
stabilnom i srenom ivotu.

Zalivanje korena je duhovna disciplina. Naa unutranja e i unutranji

disbalans nikada se nee ispravno napojiti i uravnoteiti povrnim
konzumentskim zadovoljavanjem potreba. Koren se zaliva spiritualnou i
postizanjem svesnosti uma. Prava duhovnost je istovremeno negovanje i
sjedinjavanje spoljnog i unutranjeg, tela i uma.

Joga sistem razdvaja ta dva aspekta oveka: spoljanji koji stremi, raste i
unutranji koji ui i razvija se. Joga praksa se bavi paralelnim usavravanjem i
osnaivanjem oba pomenuta aspekta. Disbalans fizikog dela linosti tela,
konfrontira nas sa slabou i bolestima, dok nas neravnotea uma dovodi u stanja
konflikta, anksioznosti, straha, frustriranosti, stresa i depresije. Ova mentalna
stanja kada ih zapustimo postaju sve dublja i mogu izazvati dublje psiholoke
probleme koje u jogi zovemo samskare. Samskare su nesvesne ekspresije slabosti
linosti na koje vebe joga prakse deluju potpuno razoruavajue. Asane
(poloaji) i pranajama (vebe disanja) uspostavljaju fiziku ravnoteu tela. esto
telo uzimamo zdravo za gotovo ne obraajui posebnu panju na njega svedok se
ne pobuni. Meutim, pojave kao to je nagomilavanje stresa u pojedinim delovima
tela ne donose samo fizike neugodnosti, ve se odraavaju i na duh i mogu nas
uvesti u nepovoljna mentalna stanja. Ukoliko ih zanemarimo i ne delujemo na njih
pravovremeno mogu se lanano proiriti i zakomplikovati nae stanje. Joga je
sistem kojim zaustavljamo i kontroliemo te nepovoljne uticaje.

Vebanjem asana i pranajame harmonizujemo telo to je uporedivo sa

ienjem listova od praine mekom tkaninom, ali ujedno poinjemo da delujemo
i na koren odnosno na um. Prva veba naeg uma je relaksacija. Oputanje i
postizanje oputenosti je umetnost. To nije stanje koje moemo postii bilo kada i
bilo gde, relaksacija je disciplina. Oputanje ili relaksacija nije spavanje, jer je i
nauno dokazano da, ak i kada odlazimo u san na mozak ostaje napet. Prilino
je jasno da kada odlazimo na spavanje nismo sami ve nas prati svita dnevnih

4
nedoumica, misli i briga. Da bi se usavrila umetnost oputanja dovoljno je
desetak minuta dnevno provebati pratyaharu (iskljuivanje ula).

U Joga sutrama veliki drevni mislilac Patanali definie Jogu aforizmom:

Joga je disciplina, ali disciplina je ovde napisana posebnom, kompleksnijom
rei. U sanskritu ta re glasi anushasan i prevodi se kao disciplina, mada to nije
potpun prevod. Sastavljena je od rei shasan to znai gospodariti, upravljati i
rei anu koja oznaava suptilne aspekte, fine dimenzije. Pa, s toga dodatni prevod
prve Patanalijeve sutre proirujemo na Joga je ovladavanje suptilnim
aspektima linosti. Jednom kada nam to poe za rukom i zagospodarimo
suptilnim aspektima linosti, biemo u stanju da uinimo ta god zaelimo.

Joga koncept duhovnosti obuhvata fiziku, mentalnu i psiholoku

dimenziju linosti. Joga nas ui:
1. kako da se opustimo
2. kako da razvijemo svesnost i mogunost pravovremenog
opaanja stvarnosti
3. kako da se koncentriemo i fokusiramo rasutu panju
4. kako da probudimo uspavane potencijale uma
5. kako da iskoristimo probuene potencijale za poboljanje
kvaliteta ivota

Um je veoma moan instrument. Umom spoznajemo stvarnost. Umom

spoznajemo i zadovoljstva i patnje u ivotu i treba mu posvetiti dovoljno
vremena. Izbor Paramahamsa Niranjananande je da kada je um u pitanju ne
koristi izraz kontrola, dakle um ne treba kontrolisati, ve voditi na pravi nain. Um
mora biti ist, jasan i na kraju blistav da bi sve to spoznaje, spoznao dire ktno i
bez zamagljivanja.

Dijapazon sposobnosti naeg svemogueg uma se u jogi deli na etiri

nivoa:
1. intelektualni
2. emocionalni
3. oseajni
4. psiholoki

Intelekt u ivotu koristimo svakodnevno kao orue uma. Emocije vode

ispoljavanje naeg uma i ula. Oseanja nam omoguavaju dublja, finija
ostvarivanja, a psiholoki aspekt svesnosti nas vodi blie ka skrivenim delovima
linosti. Da bi to bolje vodili sva etiri aspekta uma potrebno je poeti od
jednostavnih veba koncentracije. Koncentracija donosi jasnou umu, jasnou
ulne percepcije, jasnou u interakciji sa drugima i jasnou ispoljavanju sopstvene
linosti. Koncentracija je stanje bez napora uma, bez tenzije. Koncentracija je
usmerena kao laserski zrak. Kada upalimo svetlo, svetlo se raspe po sobi, ali kada
bi ga sakupili u jednu taku postala bi moan laserski zrak koji ima svoju snagu i
usmerenost. Snaga koncentracije poveava otrinu uma. Ova postignua donose
kvalitativne promene u odnosu prema svetu. Ne delamo vie iz sebinih elja i
namera ve naa oseanja postaju univerzalnija. Nae aspiracije vie nisu

5
uslovljene, ve su rastereene i univerzalnije. Oseaj ljubavi, samilosti i naklonosti
postaju univerzalni i u tom trenutku poinje proces realizacije jogija.

Jogi realizacija se sastoji iz znanja kome dodajemo: perfekciju,

razumevanje i svrsishodnost. Realizacija nije intelektualni koncept. Realizacija je
spontana transformacija ljudske prirode. Realizacija podrazumeva razumevanje
prave ljudske prirode, izraavanje boanske prirode kroz humanost i vrhunsko
dostignue joge. Uobiajeni pojam prosvetljenja -Samadhi oznaava
sjedninjavanje sa boanskim. Ali kako jogu posmatramo uvek kao jedinstvo
spoljanjeg i unutranjeg, ona se ne moe ispoljavati samo kao unutranja
samodovoljna, sebina praksa koja vebaa dovodi do krajnjeg cilja. Na Samadhi
ne bi trebalo gledati samo kao na stanje postizanja boanske realizacije, to je
vrhunski unutranji aspekt, ve je vaan i primenjeni, spoljni aspekt. Svaki jogi bi
trebalo ispravno da razume primenu jogi realizacije. Jer samo tada kad doe
vreme i kada se to desi moemo rei: Da, moj put u ivotu je zaokruen i dosegao
sam ispunjenje.

U voenju i razvijanju uma polako preko koncentracije ulazimo u sledei

vaan stadijum meditaciju. Kada se razvije koncentracija dolazi do pozitivnih
preobraaja linosti, razvijaju se novi ljudski kvaliteti koji nam onda daju
mogunost da iskusimo meditativno stanje uma. U meditaciji se postie jedinstvo
spoljnjeg i unutranjeg aspekta uma. Unutranji aspekt uma moemo nazvati
svesnost. Iako se uobiajeni intelektualni koncepti svesnosti i uma ne razlikuju
mnogo, u jogi su oni veoma razliiti. Um se vezuje za svet ula, objekata, za vreme
i prostor, dok se svesnost vie tumai kroz kontinuiranost ljudskog poimanja i
iskustva. Taj kontinuitet iskustva nam omoguava da postanemo svesni viih
potencijala. Probuena svest je osnova evolutivnog, razvojnog puta, kako
pojedinca, tako i celog oveanstva.

I na kraju inspirativnog predavanja u Torinu, Italija, Paramahamsa

Niranjanananda je zamolio sluaoce da nipoto ne izjednaavaju pojam joge sa
njim, jer on je samo joga uitelj, posveenik sannyasa putu. Takoe njegova
narandasta odora je samo simbol toga puta i ne treba da zbunjuje jer joga nije
filozofija, verovanje, dogma ili religija. Joga je proces razumevanja ivotnih
potreba, voenje i razvijanje uma i svih ljudskih potencijala. Naravno joga
sobom nosi i mnoge druge aspekte kojima se moe posvetiti itav ivotni vek, ali
put od sedam milja se zapoinje jednim korakom. Swami Satyananda je jednom
rekao: ivot je kao misteriozni in otvaranja pupoljka, svaka faza rascvetavanja
je divna. Ukoliko budemo svesni tih postepenih otvaranja videemo lepotu i
uivaemo u ivotu, a joga je jedan od puteva koji nam to omoguavaju.

SNAGA MANTRE

Mantra je sila uz pomo koje moemo da oslobodimo um iz uobiajenih

okvira identifikacije sa sopstvenim obrascima ponaanja. Mantre su rei ili nizovi
rei, kombinacije razliitih zvukova, suglasnika i samoglasnika. Kada se jednom
usavri, mantra poveava kreativnost i sposonost uma da se manifestuje. Mantra
je zvuna vibracija, a zvune vibracije mogu menjati vibraciono polje tela, mozga i

6
 uma. Zvuni talasi koje zovemo mantre povezuju se sa razliitim energetskim i
psiholokim centrima u naem telu (akrama).

Poznata mantra OM je, na primer, identifikovna kao zvuk koji odgovara

estoj ajna akri. Mantra HAM je u vezi sa vishuddi - grlenom akrom, akrom
volje. YAM je zvuk srca ilizvuk anahata akre, a RAM odgovara solarnom
pleksusu ili manipura akri.

Ponavljanje mantre donosi postepene promene koje se odraavaju u

karakteru onoga koji meditira uz mantru. Manifestacija mantranja je mirnoa
uma, koju prate relaksiranost i fokusiranost panje, a dolazi i do postepenog
jaanja koncentracije. Prvi nivo korenite transformacije uz mantra meditaciju je
duboka relaksacija, drugi nivo je postizanje stabilne koncentracije, trei nivo je
oslobaanje od dubinskih unutranjih stresova koji isplivavaju na povrinu, a
etvrta stepenica je doputanje kreativnosti da se slobodno manifestuje.

Mantra meditacija,kao i svaka druga meditacija, zahteva od vebaa

potpuno posveenje, ne due od deset minuta dnevno, ali potpuno. Svaki dan
sigurno moemo deset minuta od 24h posvetiti linom razvoju. Ali vano je
usvojiti i uvek ponovo napomenuti meditantu da tih deset minuta, bili oni u jutro,
u toku dana ili uvee, pripadaju zaista samo njemu i njegovoj vebi. Dakle, ne bi
trebalo da postoje druge misli o porodici, spoljnem svetu ili nekoj drugoj
osobitokom korienja mantre. Za poetak potrebno je udobno sesti na stolicu,
pod ili neku drugu vrstu podlogu prekrtenih nogu (padmasana-lotos, artha
padmasana-polulotos ili siddhasana poloaj), prave kime, oputenih ramena i
uzdignute glave. Kada pronaemo pravi poloaj tela u kome smo oputeni,ali
ispravljeni, u kome nam je udobno i u kome se oseamo u ravnotei, zatvorenih
oiju usmerimo panju na taku izmeu obrva (shambhavi mudra). Kada nam je
um oputen, bez napetosti, ali usmeren i odreenzaponjemo da ponavljame
svoju mantru.

Mantra meditacija moe zapoeti vizuelizacijom odreenog simbola koji

je prati i uz pomo koga pojaavamo panju i izbegavamo rasutost uma.
Postepenim ponavljanjem mantre panju sve vie i vie stapamo sa zvukom
mantre koju mentalno ponavljamo u umu. Sve sporedne misli zamenjuje mantra
koja se iznova i iznova mentalno ponavlja istim intenzitetom od 5 do 10 minuta.

Stalni ritam ponavljanja mantra meditacije mnogi uspostavljaju

takozvanim malama. Mala je brojanica od tano 108 perlica koje su obino
izradjene od semenki Bodhi drveta, ali mogu bitii od bilo kog drugog materijala.
Brojanice se u sadhani - *praksi dre desnom rukom, izmeu palca i etvrtog
prsta. Mala nije nuan deo mantra meditacije. Mantru moemo mentalno
ponavljati i u svakodnevnim situacijama, dok etamo, sedimo, priamo, spavamo,
putujemo, sanjamo Ne preporuuje se, naravno, da mantramo dok upravljamo
vozilom ili u nekoj drugoj aktivnoj situaciji u kojoj nam je potrebna nepodeljena
panja. Mantra nam daje mentalnu energiju tako da osveeni vebom, posle

* Sadhana spiritualna praksa. Na sanskrtu znai naini kojima se neto postie. Odnosi se na razliite
discipline kojima se postiu odreeni ritualni ili spiritualni ciljevi u budizmu, hinduizmi, siki religiji ili
islamu.

7
moemo da nastavimo da radimo ta god elimo. Dinamina mantra oslobaa
unutranju vibraciju u svakoj situaciji i ne zavisi od sistema kojim se veba (sa ili
bez mala brojanice).

Joga razotkriva suptilne dimenzije jogija. U jogi je otkriveno da je u

osnovi svega, pa i nas samih- vibracija. Nae telo kao i na um i svi njihovividovi
voeni su suptilnim vibracionim silama. Pre odprilike pet hiljada godina mudrac
po imenu Rii Kanad je prvi otkrio i pokrenuo atomsku teoriju tako to je u
svojim spisima opisao strukturu atoma na isti nain kako ga i danas opisuju
naunici. Ono to je Albert Ajntajn za nauku, to je Rii Kanad za spiritualnost. On
je postavio prvi kvantni model objanjavajui da su naa tela sastavljena od
atoma koji su u konstantnom stanju vibracije. itav univerzum je sastavljen od
elemenata koji vibriraju drugaijim frekvencijama. Uestalost i amplituda tih
razliitih atoma daju razliite hemijske elemente. Po Riiju Kanadu oni se ne
razlikuju samo po frekvenciji ve i po njihovoj suptilnoj prirodi. Unutar atoma
manifestuje se energetska vibracija, a unutar te vibracije manifestuje se duh.
Svaki deo tela kao i svaki deo uma ima uroenu sposobnost da oslobodi duh i
sjedini se. Tako da, po Riiju Kanadu, duhovna iskustva nisu samo mentalni ili
intelektualni procesi ve proces u kome svaki deo uma i tela vibrira duhovnom
realizacijom. Kanad je fizike manifestacije atoma nazivao anu, a suptilne
atomske formacije je opisivao kao Shakti.

U jogi razlikujemo pet vidova tj. pet ljudskih manifestacija koje se jo

nazivaju i koshe. Kosha znai oblik, forma, omota. Prva je anamaya kosha i ona
predstavlja nae fiziko telo ili materijalni nivo oveka. U njoj doivljavamo telo
kao materijalnu manifestaciju i sve njegove funkcionalne delove, ula i organe.
Druga kosha se naziva manomaya kosha i predstavlja mentalni nivo oveka.
Ovde spadaju sve nae racionalizacije, emocije, oseanja, nae po naanje i stavovi.
Trea kosha je pranamaya koshaili energetski nivo. etvrta vigjnana maya
kosha predstavlja mudrost i intuivna znanja. U vijnanamaya sferi se budi
razumevanje i spoznaja dimenzja koje premauju normalnu ljudsku percepciju.
Poslednja, peta manifestacija je ananda maya kosha. To je stanje blaenstva,
proimanja osobe ushienjem spoznaje jedinstva sa univerzumom. Integracija
ljudske i kosmike prirode.

Do svih pet pomenutih kosha, razliitih sfera ljudske prirode mogue je

dopreti vibracijama. Um i fiziko stanje tela se mogu menjati vibracijama. elije se
mogu revitalizovati vibracijama, a skriveni delovi uma mogu biti probueni
odabranim vibracijama. Na primeru muzike moemo lake usvojiti teoriju
vibracija i talasa. Svi smo bili u prilici da iskusimo promenu koju odreena
muzika donosi sluaocima. Muzika je u osnovi zvuni talas koji ima mo da
stimulie ili umiri nae telo, um, emocije i oseanja.

Mantra nauka razume efekte koje na vebaa imaju odreene rei,

proizvodei odreene vrste vibracija. Kundalini joga se bavi iskustvima u vezi sa
alternativnim stanjima svesti izazvanim mantrama. Re mantra predstavlja
osloboenje mentalnih moi putem zvunih vibracija. Ukoliko, na
primer,ponavljamo mantru OM (zvuna vibracija nastanka kosmo sa) moemo je

8
shvatiti dvojako: kao religijski ili intelektualni koncept, ali pravi efekat OM
meditacije je u stvari mogue doiveti kao buenje ljudske svesti.

U Barseloni su, 1978. godine, vreni eksperimenti o efektima mantra

meditacije na pacijente koji se pripremaju za operaciju. Swami Niranjanananda je
sa timom lekara vodio istraivanje koje se sastojalo od petominutnog izlaganja
pacijenata mantri OM, neposredno pred hiruki zahvat. Eksperimentom su
praeni rad srca, modana aktivnost i elektronska otpornost koe pacijenata.Tim
eksperata je dobio veoma interesantne rezultate. Utvreno je da je posle samo pet
minuta mantre modana aktivnost pacijenata znatno umanjena, i da je u mozgu
povean broj alfa i delta talasa. Krvni pritisak, koji obino raste prilikom
ispoljavanja snanih emocija kao to su anksioznost i strah, a prirodno prate
traumatska stanja pacijenata, je bio sputen do granica normale.To ukazuje da je
nervni sistem podneo pred operacioni stres znato bolje nego bez delovanja
mantre. Opte stanje pacijenata izloenih mantri je je bilo harmonnije, a samim
tim oni su bili stabilniji i u boljem stanju za dalji oporavak.

Uopteno zakljuujemo da odabrane mantra vibracije donose smirenje i

mentalnu jasnou. Kada smo u svakodnevnom ivotu ophrvani strahom ili
anksioznim stanjima, kada besnimo ili kada smo samo veoma napeti, na um je
zamuen, ne razluujemo dobro i nismo u stanju da sagledamo stvarnost bez
uplitanja iracionalnih emocija, smanjuju se nae uobiajene mentalne
sposobnosti i mentalna jasnoa. Takvo stanje uma je nepoeljno, jer moe doneti
patnju, nesporazume, pogrene zakljuke i jo vei emotivni stres. Mantra
meditacije uspeno otklanjaju nesreenost uma, vraajui mu svesnost, hitrinu i
budnost.

U mantra meditacijama postoje razliiti sistemi vebanja. U osnovi je

ponavljanje, ali ono moe biti verbalizovano na spolja, dakle izgovarano naglas ili
na unutra tj. mentalno. Da bi mantra imala uticaj na nae telo, izgovaramo je
naglas ponavljajui, na primer Om Namah Shivaya ili Om Mani Padme Hum. Ali
datu mantrumoemo i pevuiti u obliku kirtana. Ponavljanje mantre uz muziku-
kirtan, moe kanalisati nae emocije. Emocije su sirovo ispoljavanje energija nad
kojima ponekada nemamo kontrolu. Energija vatre se manifestuje kroz ljutnju,
bes i agresiju. Energija vode donosi strahove i depresiju. Zemljana energija se
manifestuje kao duboko oseanje nesigurnosti i psiholokog straha. Vazduna
energija donosi uslovljenu ljubav i naklonost. Pevanjem kirtana postaje mogue
menjati kvalitet naih emocija i usmeravati ih ka realizaciji boanske prirode.
Kada se to izvodi pravilno, tada emocije postaju pozitivno orue i naboj uz pomo
koga lake postiemo unutranju realizaciju i sjedinjavanje individualne i
kosmike svesti. To je svrha kirtana.

Da bi mantra vibracija proela telo, dovoljno ju je ak samo sluati kao

pesmu i prepustiti se njenom delovanju. Ali, da bi mantra delovala na um moramo
je ponavljati na mentalnom nivou. U poetku nam se moe desiti da uporno
ponavljanje mantre u nama izazove pospanost, tromost i letargiju, to
objanjavamo nenaviknutou uma na zadatak. Um se buni kao malo dete i
poinje da igra igre sa nama. Da bi izbegli tromost, moemo mantru ponavljati
tiho apuui je. Kada uvebamo da nesmetano mentalno ponavljamo na redu je

9
 doivljaj mentalnog stanja koje proizvodi data mantra. Kasnije se mantra
kombinuje sa razliitim simbolima jantrama ili mandalama ili sa drugim
meditativnim tehnikama kao to je trataka - meditacija poistoveivanja sa
objektom meditacije. Trataka se obino izvodi posmatranjem vrha plamena svee,
ali mogue je zuriti i u bilo koji drugi objekat, na primer jabuku. Mantre se mogu
kombinovati i sa pratjahara i dharana tehnikama i tada imaju veoma snano
stimulativno dejstvo na psihu.

Uvek treba imati na umu da su mantre namenjene oslobaanju skrivenih

potencijala koje kriju nai energetski centri, akre. Kada ovi centri svesnosti i
energije postanu aktivni, ivot se menja iz normalnog u supernormalan. To je
stanje super-bia koje je pominjao Sri Aurobindo. Tako da, za jogije Supermen
nije samo junak iz stripa, ve izvesna realnost. Ovim, za zapadnog oveka bliskim i
primamljivim izjavama, Paramahamsa Niranjanananda zavrava svojepredavanje
o mantrama.

PRATYAHARA i DHARANA

Dyana se prevodi kao meditacija, ali taj prevod nije sasvim precizan. Da
bismo objasnili dyanu potrebno je prvo objasniti pojmove pratyahara i dharana.
Za sada je potrebno da znate da dyana sasvim sigurno nije meditacija. U obinom
govornom jeziku meditacija je shvaena kao stanje u kome je mentalna energija
meditanta saeta u jednu taku. Ovakav koncept meditacije vie odgovara
konceptu dharane zadravanje uma fiksiranog u jednu taku.

Pratyahara je sastavljena od rei praty i ahara. Ahara znai konzumirati,

troiti. U kombinaciji praty i ahara znae napajanje, hranjenje unutranjih ula.
Neki ljudi je tumae kao povlaenje ula i moda su oni u pravu na osnovu
njihovog linog iskustva, razumevanja i dubine koncentracije.

ta znai hranjenje ili napajanje ula?

U prirodi naih ula je da budu ekstrovertna, da se ispoljavaju. Ona se
neprestano povezuju sa objektima okoline iz kojih crpe zadovoljstvo,
zadovoljenje, ispunjenje. Ukoliko se ne napune zadovoljstvima na jednom mestu ,

Sri Aurobindo je bio indijski revolucionar, nacionalista, borac za slobodu, guru, jogi, filozof, uitelj i
pesnik. Njegova vizija budunosti je obuhvatala ono to bi mogli nazvati novom vrstom, takozvanih
supramental bia, koji su na tako visokom nivou linog razvoja da se u odnosu na dananje oveanstvo
izdvajaju od ljudi, kao sam ljudski rod od ivotinja. Visokosvesna ljudska bia bi, po njemu, imala ak
razliit materijalni oblik. Sjajnija, skoro svetlea bia sa izuzetnim sposobnostima za adaptaciju i
fleksibilnost, potpuno svesna i harmonina. Izmeu njih i oveanstva stvorio bi se tranzicioni sloj bia,
ljudski po roenju, ali sliniji supramental biima po svesnosti uma. Oni bi predstavljali prirodni meusloj
evolucije na Zemlji. Kroz njih bi dua prolazila i rasla dok ne postigne boansku manifestaciju kao
supramental bie majke Zemlje.

10
ona odmah prelaze na drugo gde ih verovatno eka bolja ponuda. ula su
medijumi, orua kojim hranimo i odravamo manifestacije uma. Ba kao to
hrana hrani nae fiziko telo koje tu hranu prerauje u telesnu snagu i toksine
koje eliminie, tako i ula hrane na um koji prerauje utiske u zadovoljstvo,
oseaj sree i ispunjenosti.

Pratyaharu zapoinjemo paljivim unutranjim posmatranjem kojim

pokuavamo da odgonetnemo, saznamo i shvatimo ta se deava u dimenzijama
uma, kao i da eliminiemo mentalne toksine iz njega. Ono to unosimo fiziki, u
nekom trenutku biva eliminisano takoe na fizikom planu. Ono to
konzumiramo mentalno, takoe u jednom trenutku valja eliminisati. Tako da ne
doe ni do zakoenja (mentalne konstipacije), ali ni do preteranog odliva
(mentalne dijareje). To je pratyahara. Pratyahara je umetnost. Mi konstantno
sebe i svoj um hranimo i emotivno i mentalno, ali veoma retko eliminiemo
prljavtinu i toksine iz njega, nakon to smo iskusili ispunjenje i zadovoljstvo koje
su nam ula omoguila. Tehnike pratyahare su usmerene na izbacivalje
mentalnog otpada iz svesti.

U vebi antar mouna uspostavljamo kontrolu nad misaonim procesom.

Posle odreenih stadiuma vebe poinjemo da posmatramo jednu misao i
pratimo je do njenog izvora. Zatim je tamo ostavljamo, biramo sledeu misao, pa i
nju pratimo do samog izvora. Tako otklanjamo toksine misli iz uma, jednu po
jednu. Na slian nain tehnikama antar darshan, antar dhyana i hamsa dhyana,
istimo um od akumuliranih negativnosti i toksina koji su rezultat
nekontrolisanih elja, emocija i drugih suptilnijih manifestacija. Pored misli na
um je zaprljan i utiscima.

Drugi koncept pratyahare je uenje proirivanja polja delovanja naih

ula dok se sama ne povuku unutra. Jednom kada otkrijete koliko su ula
spremna da izau napolje, poinjeteda ih, u stvari, povlaite unutra. ula se u jogi
zovu indriya (sila koja upravlja umom), a klasifikujemo ih u dve grupe:
karmendrya i gyanendrya.

U petnaestom poglavlju Bhagavad Ghitte vrlo je lepo opisano kako se na

oveka utie preko njegovih ula. Krishna kae da dua do trenutka kada se otisne
u novotelo sa sobom nosi est pratilaca. To su pet ula (miris, ukus, vid, dodir i
sluh) koji su povezani sa razliitim tatwama, elementima. Pet ula nose kvalitet
odreenih kosmikih elemenata. Miris je predstavljen elementom zemlje, ukus
elementom vode, vid elementom vatre, dodir vazduhom i sluh etrom. esti
pratilac oveka je mahat tattwa, suptilna tattwa koja predstavlja na um. Mahat
tattwa je po Samkhya tradiciji kasnije klasifikovana kao: manas, budhi, chitta i
ahamkara. Mahat i pet elemenata su tattwe, a indrije (ula) su produeci tattwi.

Prithvi tattwa je element zemlje, jal tattwa je vodeni element, agni

tattwa je vatra, vayu tattwaje vazuh, akasha tattwa je etar, a mahat tattwa je
element koji predstavlja um. Duh koji je ukotvljen u telu uvek prati ovih est
tattwi i est indrya. Ne optereujte se pitanjem kako se to deava? Uzmite kao
primer selidbu. Kada se selite u novu kuu vi sa sobom nosite tovare o dee, linih
predmeta, fotografija, kozmetike i sve to selite sa sobom u novu kuu. Ne

11
ostavljate na kaminu svoje porodine fotografije, ve ih spakujete i ponesete. Ba
kao to mi nosimo sa sobom line stvari u novi dom, tako i na duh nosi indryje
koje mu pripadaju.

Indryje su sile koje su u meusobnoj interakciji voene sopstvenom

prirodnom manifestacijom. S toga nikada nije mogue ii preko mogunosti naih
ula. ak i u stadijumu visoke realizacije moramo raditi sa ulima, ali ulna
akumulacija utisaka moe biti izbegnuta. Ono to ula akumuliraju duboko u
naoj linosti se moe eliminisati. Dok vebamo pratyaharu deava se proces koji
nam pokazuje koliko je dubok i snaan efekat indrya na nau prirodu.
Produbljivanjem svesnosti, budnosti, koristimo njenu silu za eliminaciju toksina
iz uma. Posle toga vraamo ula nazad i uspostavljamo ih u skladu sa prirodom.
To je pratyahara. Kada smo u stanju da povuemo ula, i vladamo sa est indrya,
poinje proces dharana.

Dharana znai zadrati. Kada neto drite vi imate kontrolu nad tim.
Kada ga ne drite ono ima sobodu da izraava svoju sopstvenu prirodu, da baca
svoje varnice i besove. Dharana je zadravanje uma tako da on ne pravi zamajac
od svojih naklonosti i mrnji prema okolini u kojoj ivi. Raga i dwesha su
pojmovi koji oznaavaju elje (udnje i naklonosti), i patnje tj. negativne izlive. U
Joga sutrama Patanali ih takoe opisuje kao sukhanushayi ragah i
duhkanushayi dvesah. Iskustva iz kojih dobijamo zadovoljstvo i koja nas
privlae nazivamo raga. Iskustva iz kojih dobijamo patnju i od kojih beimo zbog
neprijatnosti nazivamo dwesha. Oni se ispoljavaju u suprotnostima. Radost i tuga,
naklonost i odbojnost, patnja i zadovoljstvo, prijatnost i neprijatnost Kada je um
miran i kada ga drimo u ravnotei tako da ne pada ni u preterana zadovoljstva,
ali ni u preterane patnje, kada ne prijanja za ekstreme ve je izbalansiran, tada
kaemo da je u stanju dharane.

Kada ovladamo sposobnou da zadrimo svoj um u miru, poinje

dhyana proces. Dhyana je integracija uma. Kad um uroni u sebe, deava se
saimanje. U eksploziji dolazi do irenja i izbacivanja, dok se u imploziji sve
saima i skuplja u jednu taku. Centralna taka u telu prilikom toga je bindu. Kada
doivimo bindu, doivljavamo i sam izvor iz koga potie nae spoljanje
ponaanje. To je dhyana. Tako da u tom kontekstu dhyana nije meditacija, dhyana
je izvor. Svesnost o izvoru je svesnost o dovratku koji spaja eksterni i interni deo,
manifestovani i nemanifestovani Biti u stanju da stoji u do vratku i da gleda
spolja i iznutra u isto vreme, samo rotirajui glavu, odnosno pomerajui panju, to
je dhyana. Da bi do toga doao, proces je veoma jednostavan. Bez obzira koju
mentalnu gimnastiku praktikujemo potrebno je razviti svesnost, poruuje
Paramahamsa.

ASPEKTI SVESNOSTI

Da bi objasnili koncept svesnosti vratiemo se sanskritu i Patanalijevim

Joga sutrama. Tamo pie: Tada drashtuh swarupeavasthanam. Drashta znai
vidovnjak, posmatra; Swarupa znai oblik neije sopstvene prirode,

12
 avasthanamznai ustoliiti se. Utemeljiti posmatranje neije prave prirode, to je
okviran koncept svesnosti po Joga sutrama.

Ali kako postajemo svesni neega? irenjem, protezanjem, putanjem

uma na spoljaka objektu interesovanja.Ukoliko, na primer, osetimo bol u telu,
tada je na um u stanju da tano prepozna deo tela koji nas boli.Kada nas neki
objekat privue vizuelno, mi ga gledamo oima, ali na um ga prepoznaje, a to
prepoznavanje se dalje prevodi u jezik svesti kao prijatnost ili lepota. Ovako
uobiajeno koristimo nau svest.

Svesnost je deo uma koji u jogi zovemo budhi. Budhi je najvii deo uma
koji je u stanju da prepoznaje i bude svestan situacije, okoline, objekata,
zadovoljstva i patnje. Ali, joga tvrdi da pored budhija, pored intelektualno g,
impersonalnog uma postoje i drugi oblici svesnosti koje zovemo drashta
svesnost. Drashta znai biti sposoban da sagleda pravu prirodu sveta, da
iskusipravu realnost koja je iza one oigledne.

U oveijem telu postoje tri odvojena dela koje nazivamo akashe. Prostor
koji zauzima glavanazivamo chidakasha, prostor srca je poznat kao
hridayakasha, a donji deo, prostor u kome su donje tri akre muladhara,
svadistana i manipura se naziva daharakasha. Ljudska bia imaju tendenciju da
delaju iz glave i da borave u chidakasha prostoru. Zanimljiv je fenomen da kada
sanjamo, zamiljamo ili vizuelizujemo neto nikada ne naputamo prostor glave i
nikada nismo povezani sa prostorom srca. Totalno smo odeljeni od srca ili
hridayakashe kao i od donjeg dela tela daharakashe. Sposobnost da postanemo
svesni i naa kognitivna sposobnost koji se ispoljavaju u glavenom delu
chidakashi pripadaju budhiju, ali suptilniji aspekti te svesti su povezani sa srcem,
hridayakashom. Oseanja su povezana sa vibracijskim aspektima ivota sa
pranamaya koshom (energetskim nivoom). Chidakasha (prostor glave) je
povezan sa manomaya koshom (mentalnim nivoom), a srce je povezano sa
pranamaya koshom. Daharakasha, donji prostor tela, je u vezi sa vijanamaya
koshom (nivo mudrosti i intuitivnih znanja). Anandamaya je izvan ova tri
prostora.

Svesnost, dakle, ima tri oblika. Jedan se manifestuje kao manomaya, drugi kao
pranamaya i trei kao vijnamaya. Drashta, posmatra, je osoba koja je razvila
potencijale manomaya, pranamaya i vijnamaya. Posmatra je svestan interakcije uma u
sva tri nivoa i moe da kontrolie uticaje spoljnjeg sveta koji utiu na nae ponaanje,
misli, dela, i nau itavu linost. Kada kaemo postani drashta, kaemo postani
posmatra samoga sebe. Proces posmatranja nije ogranien samo na budhi, nego u tom
procesu dolazimo i do chitta nivoa (naa seanja i ranija iskustva), pa ak i dalje do
ahamkara nivoa svesti (na ego i naa slika o sebi koju gradimo prijanjajui za svoj
status, pol, uspehe, odnose itd.). Tako da u normalnom meditativnom stanju kada se
kreemo od spoljnjeg sveta u nae sopstveno unutranje iskustvo, koristimo chidakasha
svesnost. Chidakasha posmatranje (posmatranje iz glave) je internalizovano da
posmatra i stanja hridayakashe (srca) i daharakashe (ukorenjenja), dr ashte
(posmatraa) i swarupe (prave prirode).

13
 Spoljna manifestacija vibracijskih dimenzija su emocije, oseanja i
senzacije koje ne podpadaju u racionalni okvir i koje intelekt ne kontrolie. To je
sirovi kvalitet ivota, nerafinirana priroda. Strah ne moemo kontrolisati, dok ga
doljavamo, tek kada opasnost proe moemo uz pomo budhija da razumemo tu
emociju. U trenutku ispoljavanja oseanja ne postoji mentalno ispoljavanje. U
trenutcima besa, ovek nema sposobnost da razume taj bes. Tek kada afekat
proe moemo o njemu razmisliti, razumeti ga i osetiti se na primer krivim ili
potitenim. U trenutku manifestacije neke emocije mi nemamo kontrolu nad
njom. Emocije kao mrnja, ljutnja, frustriranost, zabrinutost, unutranji bol,
patnja ili ljubomora tumae se kao tamasine manifestacije pranayama koshe u
odnosu na spoljnji svet. Satvine manifestacije su sasvim suprotne i donose
oseanje ljubavi, samilosti, apsolutnog sklada, harmoninosti, odanosti i potpune
slobode. Ovde nema nikakvog susprezanja i satvina oseanja su oseanja
unutranjeg bia. Ona nisu intelektualne aktivnosti uma ve su posledica
harmonije pranamaya koshe, vibracijskog nivoa tela. Postizanje svesnosti na
ovom nivou deava se u vebama pratyahare i dharane. U mentalnom nivou
deava se samo u vebama pratyahare, ali ne i dharane. Na pranamaya
energetskom nivou deava se u obe vebe kombinovano u pratyahari i dharani.
Na dubljem nivou daharakashe deava se u vebama pratyahare, dharane i
dhyane. Ovo se naziva sanyam. Kombinacija sve tri vebe, u tri nivoa ispoljavanja
i spoznajeu pratyahari, dharani i dhyani je sanyam. Sanyam pominje i Patanali u
Joga sutrama.

Tako da kada doemo do daharakashe, u vijnanamaya koshi, molim vas,

setite se da se vijnanamaya kosha odnosi na dublje aspekte uma, a ne na onaj deo
koji je pod uticajem ula. Jnana znai mudrost. Apsolutna mudrost odnosno
znanje je vijnana. U stanju kada je apsolutno znanje o meni kao biu i samo stanje
bivanja mene kao bia, kada manifestovani i nemanifestovani aspekti svesti budu
sjedinjeni i doivljeni kao jedno, takozvano nesvesno i podsvesno ne kriju vie
nita i postaju deo mentalne aktivnosti na koju ne utiu gune i ula. Tako da, tada
moemo kao jedno iskusiti mo saznanja i mo svesti da smo saznali, a to je
svesnost.

Ovo je bila teorija, a kako praktino dolazimo do svesnosti? U normalnom

sledu dogaaja naa panja je uvek podeljena na tri dela. Veliko pare panje
centrirano je na nas same, na deo koji zovemo JA. Drugi deo panje centriran je
na aspiraciju i cilj koji elimo da postignemo, a trei deo je panje ide na
prihvatanje da je ono to dobijamo eljeni cilj. Paramahamsaji je to opisivao kao
proces meditacije koji je u poetku podeljen na tri, pa se kasnije spaja i ispoljava
kroz dva dela, da bi na kraju postao jedan ceo. Govorio je da je ta svesnost
podeljena u meditantu kao: Ja meditiram, ja sam meditant., kao objekat
meditacije i kao svesnost o procesu meditiranja. Meditant, objekat meditacije i
kontemplacija ili proces meditiranja.

U poetku kada poinjete meditativnu vebu potrebno je da razvijete

svesnost o JA SAM i o objektu meditacije, to je TA ELIM DA POSTIGNEM?,
koje stanje elim da dostignem i kojim putem idem da bi stigao do eljenog cilja.
Kada se naviknemo na taj nain kojim dolazimo do postignua, panja se deli
samo na dva dela, a to su JA i CILJ odnosno objekat meditiranja. Konano, doe i

14
trenutak kada se um stapa u realizaciju postignua. Tada, postajemo potpuno
svesni i tada je postignuto jedinstvo svesti, panjapostaje jedna, a to je
postignue.

Dakle, put poinje od tri, preko dva i zavrava se na jedan. Kadase

kreemo od tri ka dvaka jedan pronalazimo snagu i mo samoposmatranja koje
raste. Zahvaljujui toj snazi postajemo sposobni da se stopimo sa eljnim ciljem.
To je lepota joga koncepta: doivljavanje makrokosmikog duha u
mikrokosmikim okvirima. Ono to elimo i to sebi postavljamo kao cilj je jedna
taka, jedno stanje, ali do nje dolazimo tako to irimo nau svest, otvaramo je,
odvijamo i postiemo eljeno stanje. To je dhyana. To je i koncept drashta -
bitiostvaren u jedinstvusa prirodom

Kada vebamo asane, pokreti bi trebalo da budu povezani sa umom tj.

osveeni i to ne samo na fizikom nivou. Svest prodire dublje u telo imoemo
iskusiti suptilne energetske promene. Cilj asana nije samo da oslobodi telo tenzija
ve i da probudi praninu silu (energije) unutar tela. Kada vebamo pranayamu
um bi opet trebalo potpuno posvetiti vebi. U poetku uimo to prikljuivanje
uma delanju, ali kasnije kada ga uvebamo to nam postaje prirodno i spontano
stanje uma. Naelno treba sesti, zatvoriti oi i posvetiti se meditaciji. Ali jednom
kada uvebamo umetnost meditacije, to stanje je mogue prizvati i iskusiti i
otvorenih oiju ak i u najudnijim poloajima tela.

Svesnost uma je klju koji otvara vrata misterija ljudske svesti. Osveen
um bi dalje trebalo da se razvije u sliku simbola. Ovo je vana etapa razvoja jer
kada ponemo da vebamo um manifestovae nam se razliita iskustva. Nekada
e postojati neto sa ime emo moi da se identifikujemo, a nekada i ne. U
shoonyata stanju praznine, praznog prostora i univerzuma, u evidentnom
odsustvu jasnih usmerenja i indikatora kako moemo da znamo kojim putem
treba ii? Tada, to i ne znamo jer naoj svesti nedostaje uporite (referentne
take). Referentna taka se tada moe izmisliti Svesnost je uvek proizvod upliva
ula, ali iza svesnog dela uma u nesvesnom i podsvesnom delu ne postoje
referentne take.

Tada je potrebno kreirati viziju, potrebno je razviti svest o simbolu i tada

simbol postaje referentna taka u umu. Simbol zadrava panju uma i ne doputa
mu da se raspe u nitavilo, u praznini shoonya-e. Tako da u poslednjem stadijumu
razvoja svesti treba da se fokusiramo na simbol koji zovemo yantra.

Kao to je mantra sastavljena od dve rei man i tra, gde man znai
manas (skladite informacija), a tra znai nain. Tako se pojam yantra, sastoji
takoe od dve rei yan i tra. Tra ponovo znai nain, a yan je izvedeno iz yana to
znai prevozno sredstvo (vozilo). Tako da yantra postaje orue uma koji se iri i
razvija. Oslobaanje svesti iz okova ula je poenta yantre. Yantra je simbol i bio
on svetlosna taka ili komplikovan geometrijski oblik za umrazlika ne postoji.

Kasnije kada ponemo da iskuavamo kompleksnost uma, yantre postaju

komplikovanije. Ali ukoliko razvijamo istu svesnostkao bazu naeg razvoja,
yantra moe biti samo jedna slika. Moe biti svetlosna takica. Ona je tada

15
referentna taka koja naem umu ne doputa da iskusi prazninu tj. shoonyatu, jer
ukoliko bi um iskusio shoonyata stanje bez prethodnog treninga i vebe, mogua
bi bila nekontrolisana pomeranja skupne take, tanije psiho poremeaji
meditanta. Ukoliko ne sledimo joga nazore mogue je da nastupe stanja u kojima
gubimo dodir sa realnou i nastavljamo da ivimo u svetu fantazija. ta to znai?
Ludaci tada prave zamkove u vazduhu, psihotini u njima ive, a psihijatri
ubiraju rentu.

Dakle, potrebno je precizno slediti joga savete da bi se izbegla pria o

zamkovima u vazduhu i psihijatrima. Kao yantru mogue je koristiti bilo koji
simbol. Mogue je uzeti OM vibraciju oko koje emo sviti panju i postaviti
koncentraciju ili vizuelizovati jyoti plamen. Za fokus manomaya (mentalnog)
nivoa koristimo vibraciju, za fokus pranamaya(energetskog) nivoa vizuelizujemo
simbol, a za vijnanamaya (intuitivni) nivo koristi se koncentracija na jednu taku.
Ovako je Paramahamsa izlagao teoriju jogekoja nas ui kako napredovati na putu
razvoja u Karipskoj Hindu zajednici u Londonu.

JOGA NIDRA I PSIHOLOGIJA SNA

U Evropi je poznat pojam sijeste, popodnevnog tj. dnevnog odmora.

Kakva je psihologija sijeste? ta se deava umu tokom sijeste? Dolazi do
oputanja, dremljivosti uma, povlaenja ula i na kraju polaganog poniranja uma
u stanje dubokog sna. Tada gubimo kontakt sa realnou, padamo u san u kome
nismo svesni niega iz blie okoline. Doivljavamo potpuni prekid, osim ukoliko
nas sluajno ukoenost vrata ne natera da promenimo poloaj pri spavanju, ali u
principu doivljavamo potpuno oputanje. Zato? Priroda naeg uma se
manifestuje stalnom aktivnou, pa zato nam se onda ula s vremena na vreme
povlae i zato kada nam se to desi momentalno padamo u duboki san? Joga ima
odgovor na ovo pitanje, ali i sasvim poseban stav prema njemu. Jogini vebaju
joga nidru, jogu spavanja i stalno eksperimentiu sa tim stanjima uma koji se tek
sprema da uroni u dublji san.

U normalnom stanju svesti upliv senzornih informacija je prilino

veliki. Ta koliina informacija se filtrira duboko u naem umu. Ono to je bitno za
trenutak u sadanjosti isplivava na povrinu i mi ga postajemo svesni, koristimo i
obraujemo, drugi utisci bivaju zarobljeni u seanje, a neki se skladite negde u
mozgu ali ih ne moemo svrstati u seanja. Um je kao fotoaparat koji fotografie
stvarnost. Svaka slika ima mnogo detalja koji se daju analizirati. Jedina razlika
izmeu aparata i naeg mozga je to fotoaparat moemo kontrolisati i usmeravati
gde god zaelimo i kad to elimo, a naa svest radi neprekidno 24h. Prikuplja
utiske i informacije kao mahnita unutranja kamera. Neke od tih utisaka
osvestimo, mada nad masom njih nekako nikakvu kontrolu i oni zavre
uskladiteni negde u umu. Kada ih je previe, dolazi do psiholoke napetosti. Kada
nivo napetosti poraste, tada prirodno teimo odmoru usled mentalno g zamora.
Pribegavamo povlaenju u sebe, a kada je um odvojen i kada ga ne zabavlja
nikakav doivljaj ili slika, on polako pada u dreme i na kraju san.

16
 San je prirodan ventil koji spreava preterani upliv utisaka u svest i
mozak. Preoptereen mozak je podloan kratkim spojevima, a preoptereen um
takoe. San im daje dovoljno vremena da se izbore sa koliinom informacija i
utisaka, da ih na miru obrade i da se oslobode psiholoke napetosti.

Stanje sna se moe tumaiti kao stanje duboke koncentracije. Spolja

gledano san je samo san, ali psiholoki posmatrano i po jogi san je potpuno
iskljuenje koje se moe tumaiti kao duboka koncentracija ili ak duboka
meditacija u kojoj doivljavamo neke druge dimenzije sebe. U snu doivljavamo i
posmatramo neto to nema veze sa spoljnim svetom, sa naim telom i okolinom i
nije u vezi sa naim svakodnevnim mislima i eljama, ve se energija troi i
usmerava na procesiranje onoga to se nataloilo i uskladitilo u svesti tokom
budnog stanja.

Jedina razlika izmeu sna i meditacije je to u stanju sna gubimo svest i

sasvim nesvesno zaranjamo u dublje slojeve uma, dok u meditativnom stanju
zadravamo svesnost i sa punom sveu i kontrolom prolazimo iste slojeve. Kada
zadrimo svesnost kopajui po nesvesnim delovima uma, kada svesno sanjamo,
to je dhyana, meditacija.

Jedna pria lepo ilustruje kroenje uma i uspostavljanje prijateljstva sa,

inae divljim i neposlunim, sopstvenim umom. Bio jednom jedan kralj koji je na
poklon dobio krdo prelepih divljih konja. Niko u kraljevstvu nije mogao ukrotiti
konje, tako da je kralj izdao proglas da onoga koji uspe da ukroti njegove divlje
konje eka velika kraljevska nagrada. Poee da se javljaju ljudi vini zanatu,
dreseri, konjanici, cirkuzanti, lovci i oni koje je jednostavno gonila elja za
nagradom. Ali niko od brojnih kandidata nije uspeo da pripitomi konje. Svi do
jednog su pokuavali odmah da ih osedlaju, zauzdaju, uzjau, ali konji nesviknuti
na komande i kontakt sa ljudima samo bi ih stresli sa lea. Zbaeni konjanici s u
lomili ruke i noge pri padu na zemlju, a konji bi ostajali uzdignute glave i repa,
gordi i divlji kao i ranije. Polako se broj kandidata osipao in a kraju vie niko nije
ni pokuavao da se javi na kraljev oglas.

Jednoga dana doe ovek iz daleka i zamoli kralja da i on pokua da

zauzda divlje konje. Kralj, koji je do tada ve izgubio svaku nadu, obradova se
toliko da ponudi oveku pola kraljevstva za uzvrat. Ovaj pristade i ree da sa
konjima mora raditi pod svojim uslovima, te da mu ih kralj mora ustupiti na
godinu. Kralj pristade i ovek odvede konje.

Posle godinu dana, sakupie se kraljevi podanici da vide da li je putnik

uspeo da ispuni obeanje. Tano u dogovoreno vreme ovek izae pred kralja
vodei est prelepih krotkih konja i jaui nekada najdivljijeg od njih. Kako si
uspeo?, upita ozareni kralj. ovek objasni da je prvo posmatrao konje. Kada bi se
oni zaustavili da piju vodu, on bi stao i okrepio bi se kafom, kada su oni pasli, on
bi takoe jeo, kada su spavali i on je spavao. Tako se polako sprijateljio sa njima,
ali prvi put kad je pokuao da ih dodirne pobegli su. Kasnije su se navikli na dodir
i malo po malo dopustili su mu da ih osedla. Uspeo je jer im se pribliio i postao
bliski prijatelj.

17
 Na isti nain se joga prikrada naem divljem umu. Obino se sa
sopstvenim umom ne ponaamo najprijateljskije mogue, ve ga uslovljavamo,
suspreemo i obuzdavamo svoje mentalne aktivnosti. U pratyahari mi
posmatramo sopstveni um. Uimo kako se ponaa i reaguje na razliite nadraaje
i u raliitim situacijama. Kada ga upoznamo i razumemo, tek tada moemo
energiju usmeriti na neto drugo i sopstvenom umu postaviti neki vii cilj. Dakle
prvi zadatak je postati prijatelj sopstvenom umu.

Um je kao sijalica. Upaljen rasipa svetlost oko sebe. Cilj koncentracije je

da fokusira energiju uma u jednu taku, da rasutu svetlost same u laserski zrak.
To postignue je dhyana.

U pratyahari mi posmatranjem spoznamo kako um ostvaruje spregu sa

spoljnim svetom, kako na njega utiu ula i razliita mentalna stanja, misli, elje,
onda postepeno poinjemo da uspostavljamo koncentraciju. Centriranjem
postepeno ulazimo u vii nivo koncentracije koji zovemo dharana.

U dharani prvi nivo koji treba postii je oputenost. Oputenost se odnosi

na fiziko i ujedno na mentalno stanje. Ako posmatramo joga nidru primetiemo
da u jednom trenutku mi u vebanju iz pratyahare prelazimo u dharanu. U
poetku pri joga nidri okrenuti smo ka spolja, panja nam je na telu i okolini i
posmatramo ih, kasnije vise uoptre ne obraamo panju na okolinu ve nam se
sve odigrava unutra. Ne primeujemo nita osim mentalnih slika koji su process
vizualizacije. Dok se proizvode mentalne slike postajemo nesvesni sobe u kojoj
vebamo, a na povrinu izlaze impresije koje su nagomilane u umu.

Ovde seanje ima dvostruku ulogu. Neka seanja su puna emotivnog

naboja dok su druga racionalnija i predstavljaju racionalne misli. Seanja koja su
povezana sa emocijama lake prizivamo u svest. Ona mogu nositi veliku snagu ali
u joga nidri ih uravnoteujemo brzim vizuelizacijama, tako da njihov naboj
kasnije nema tako snaan uticaj na normalno budnoj ravni postojanja.

Obavljajui joga nidru sa razliitim tipovima ljudi posmatrao sam kako

ulaze u stanja intenzivnog straha ili radosti, neki su ak prekidali vebu u
nemogunosti da se suoe sa emocijama koje su ih preplavljivale. Ali vie sam
viao ljude koji su zahvaljujui joga nidri prevazili mnoga neprijatna stanja uma
i nemire. Senzibilnou uma u stanju dharane mentalne snage uma se ujedinjuju i
postaju sposobne da menjaju okolinu i da ine dobro.

Ovim predavanjem zavreno je obraanje poklonicima, u aramu

Satyanande u Aube-u u Francuskoj, Paramahamsa Niranjananande, velikog
uitelja i naslednika uvenog Swami Satyanande Saraswatija. U knjizi YOGA of
UNITY imana desetine slinih pripovesti kojima se 1994. godineobratio
uenicima i drugim radoznalim sluaocima u Evropi. Paramahamsa
Niranjanananda danas ivi i radi u Bihar Joga Bharati, Institutu za napredne
studije pri jogistikim naukama, u Mungeru, Bihar, Indija.

18
19