1

2. POGLAVLJE

TERAPIJA IDE DALJE

Oni koji se tek poinju upoznavati sa Gersonovim nainom leenja ponekad

izraavaju miljenje da terapija koja je razvijena pre ezdesetak godina i od
tada ostala nepromenjena sigurno mora biti zastarela. Napokon, medicina
je ostvarila ogroman napredak od smrti dr Gersona 1959.godine. Ta kritika
je u svakom pogledu pogrena. Ljudska fiziologija i priroda hroninih bolesti
nisu se promenile, zato Gersonov pristup nije zastareo. Naprotiv, rezultati
nedavnih istraivanja iz celog sveta potvruju i opravdavaju Gersonov izbor
metoda i materijala. Daleko od toga da je terapija tokom godina stagnirala i
ostala nepromenjena. Obogauje se paljivim odabranim dodacima, u duhu dr Gersona, koji
nikada nije bio zadovoljan rezultatima koje je dobijao ma koliko da su bili dobri i dramatini.
Smatrao je da se uvek mogu poboljati.
Od njegove smrti i rad na leenju postaje sve tei. Vazduh, zemlja i voda globalno su
zagaeni; hrana koja je gajena na osiromaenom zemljitu izgubila je vei deo svoje
prehrambene vrednosti, pored toga to je visoko preraena, izmenjena i zagaena
hemijskim aditivima. to je jo gore, upotreba lekova, kako receptnih tako i onih bez
recepta, drastino se poveala. Odreene autodestruktivne navike (npr. puenje,
zloupotreba alkohola i takozvane rekreacijske droge) postali su deo modernog naina ivota.
Kao rezultat toga, ljudi su sve vie zatrovani i njihova tela su oteenija.
U skladu sa tim, u Gersonovoj klinici u Meksiku rano smo primetili da rezultati dobijeni
strogom Gersonovom terapijom nisu bili tako dobri i dramatini kao oni koje je on zabeleio.
Osim toga, neki od izvornih lekova bili su izmenjeni, dok druge nisu vie mogli nabaviti ili
nisu bili upotrebljivi. Na primer, dr Gerson je koristio ekstrakt sirove jetre (Lilly) za jaanje
funkcije jetre kod svojih pacijenata. Danas je ekstrakt jetre daleko rafiniraniji i verovatno nije
tako delotvoran. On je takoe koristio svee pripremljen sok telee jetre kako bi popravio
tetu na jetri pacijenata izazvanu pesticidima. To se vie ne moe primenjivati jer je
utvreno da su ak i mlade jetre iz najbolje dostupnih izvora zagaene Compylobacterom-
bakterijom koja moe prouzrokovati diareju, bolove u stomaku, temperaturu, muninu i
povraanje.
Kako bi se nadoknadili nastali nedostaci, Gersonovom protokolu dodato je nekoliko novih
elemenata i procedura. Jedan od njih je koenzim Q10, koji zamenjuje deo sastava soka
sirove jetre, jaa imunoloki sistem i omoguuje telu da se odupre odreenim infekcijama i
tipovima raka. Drugi je odmaen kolostrum, prva tenost koja se lui u majinim grudima
(ili ekvivalentnim lezdama svih sisara) kako bi nahranila novu bebu. Taj dragoceni materijal
pomae u uspostavljanju i organizovanju imunolokog sistema novog odojeta i takoe jaa
oslabljen imunoloki sistem imunodeficijentnih pacijenata.
Od samog poetka, enzimi guterae bili su bitan lek. Dr Gerson koristio ih je za napadanje,
razgradnju i probavljanje tumorskog tkiva. Kako bi pomogla dananjim teko oslabljenim
pacijentima, terapija je poveana veim koliinama pankreatina u viim koncentracijama.
Korisnim su se pokazale i tablete Wobe-Mugos, sa spektrom materija koje podraavaju
imunoloki sistem i deluju protiv tumora. Jedna od funkcija tog leka je da unitava spoljni
sloj elija raka, tako da ih mogu prepoznati i unititi precizno ciljani elementi terapije. Lekari
2
koji primenjuju Gersonov metod takoe koriste tretman namernog izazivanja temperature
(hipertermija) za poboljanje imunoloke funkcije i ubrzanje reakcija ozdravljenja. Taj
tretman ukljuuje upotrebu laetrila (takoe poznatog kao vitamin B17), dobijenog iz jezgri
marelica. Laetril, koji je razvio dr med Ernst Krebs stariji, sa svojim sinom Ernstom Krebsom
mlaim, sadri cijanidni deo koji je u stanju da napadne i uniti elije raka bez povreivanja
zdravih elija. Utvreno je takoe da intravenozna injekcija laetrila podie temperaturu
tumorskog tkiva za jedan puni stepen-to je veliki bonus, budui da tumorsko tkivo ne moe
preiveti na povienim temperaturama koje normalna telesna tkiva lako toleriu. Zbog
poveanja tog uinka pacijent se potapa u vruu vodu (hipertermija) koja dodatno podie
ukupnu telesnu temperaturu, prouzrokujui kod pacijenta temperaturu. Ukupno gledano,
ovaj tretman podstie unitavanje tumora, ublaavanje bolova (naravno, itav tumor ne
moe biti unuten jednim tretmanom).
Napomena: Iako laetril moe biti koristan za smanjenje mase tumora i bolova-posebno
bolova u kostima- on ne obnavlja telesne sisteme i organe i ne pomae u odnoenju otrova.
On je koristan dodatak terapiji, ali nije lek.
Jo jedan koristan dodatak Gersonovom protokolu je ozon (koristi se putem rektalne
insuflacije) ili peroksid (koristi se za utrljavanje u kou). U skladu sa time, dostupan je u dva
oblika: kao vodonik peroksid ili gasoviti ozon. U oba sluaja ubija klice i viruse, unitava
kancerogeno tkivo, oksigenira krvotok-a time i sve sisteme organa- i pretvara tetne
slobodne radikale u izluive materije. Vodonik peroksid u tenom stanju sa koncentracijom
od 3% ili manjom, kakav se prodaje u apotekama, utrljava se po celom telu pacijenta
jednom ili dvaput dnevno, kako bi se apsorbovao u sistem kroz pore. Ako je vodonik
peroksid dostupan samo u veim koncentracijama, mora se razrediti na 3% ili manje. Nikada
se ne sme koristiti interno.
Sobni generatori ozona rutinski se koriste u Gersonovim klinikama i preporuuju pacijentima
koji ive na veim nadmorskim visinama (iznad 1000m), ili tamo gde ima mnogo
industrijskog zagaenja vazduha. Udisanje ozoniranog vazduha osveava i energizira, a
popravlja ak i raspoloenje pacijenta.
Inovacija na podruju ishrane tie se odreenih pacijenata koji ne podnose glukozu (tj. ne
mogu podneti odmaene i razgraene mlene belanevine, kao to su jogurt i mladi sir,
koje se obino dodaju protokolu posle est do deset nedelja). U tim sluajevima koriste se
vegetarijanski, belanevinama bogati materijali, kao to je spirulina.

EKSTRAKT SEMENKI GREJPA

Budui da je imunoloka sposobnost pacijenta niska, velika panja

posveuje se njihovoj zatiti od prehlada ili, jo gore, gripa.
Ekstrakt semenki grejpa, koji ima protiv virusna i protiv
bakterijska svojstva, nedavno je dodat programu i vrlo je koristan.
Kada se uzima oralno i koristi za grgljanje, moe zatititi od
prehlade ako se uzme odmah kod prve sumnje na problem. Jo jedan izvrstan preparat je
homeopatsko reenje za grip koji proizvodi Dolisos America, Inc. (www.dolisosamerica.com).

3
TAHEBO, PAU D'ARCO ILI LAPACHO

Tahebo (taheebo) ili pau d'arco je unutranja kora jedne vrste bora sa Anda, koji su mnoga
plemena sa junoamerikih Anda tradicionalno koristila u svrhu leenja. Od njega
pripremljen aj koristi se, uz Gersonov tretman, na mnogim pacijentima koji ga smatraju
vrednim dodatkom jer pomae njihovom zdravstvenom poboljanju, a pomae ak i u
smanjivanju tumora. Tahebo se sastoji od sitnog drvenastog iverja koje se potapa pet do
deset minuta u vodi koja tiho vri i procedi pre posluivanja. Budui da taj lek koriste mnoga
plemena, poznat je kao tahebo, pau d'arco ili lapacho.

SELEN

Nekoliko istraivaa-ukljuujui profesora Gerharda N. Schrauzera sa Kalifornijskog

univerziteta u La Jolli i profesora Harolda D. Fostera iz Viktorije u kanadskoj pokrajini
Britanska Kolumbija - otkrilo je da je ovaj hemijski element vaan stimulator imunolokog
sistema. Iz tog razloga ukljuen je u leenje mnogih pacijenata Gersonovom metodom.

TRETMAN GLUKOZOM-KALIJUMOM-INSULINOM

Intravenozno davanje glukoze, kalijuma i insuliuna razvio je slavni specijalista za srce

dr.med. Demetrio Sodi-Pallares. Glukoza i insulin pruaju energiju potrebnu za prenos
kalijuma kroz elijsku membranu u tkiva. Budui da je Gersonov protokol bogat i glukozom i
kalijumom iz sokova i kalijumovih soli, koristi se samo mala koliina insulina (3-5 jedinica)
koja se daje supkutano (tj. ubrizgava se pod kou).

HROMOV PIKOLINAT

Utvreno je da hrom u obliku pikolinata, stimulie stvaranje insulina u pankreasu.

Kapsule ili tablete od 200mg ovog jedinjenja dodate su protokolu, posebno za
dijabetiare, kao pomo u ublaavanju njihovog nedostatka.

4
REZIME

Ovo su samo neki od elemenata koji su u novije vreme dodati osnovnom Gersonovom
protokolu kako bi se poveala njegova delotvornost. Oigledno, potrebno je da su dokazano
netoksine. Testiranjem obeavajuih inovacija i moguih dodataka sa najveim oprezom,
moe se osigurati da Gersonova terapija dobro obavi svoj posao pod sve teim dananjim
okolnostima.

3. POGLAVLJE

UPOZNAJMO NEPRIJATELJA

Gersonov pristup zdravlju i bolesti toliko je razliit od uobiajenih medicinskih procedura da

je vano potpuno razumeti njegove osnovne principe. Kada se to dogodi, teorija i praksa
terapije postaju sasvim jasne i pokazuju svoju duboku logiku. u stvari, mnogi oporavljeni
pacijenti priznaju da su izabrali Gersonov program usred zdravstvene krize koja je pretila
njihovom ivotu zato to je imao smisla i zato to je uverljivo obeavao da ih moe izleiti.
Cilj terapije je reiti uzrok bolesti, a ne njene simptome. Fokusirana je na ono to vidi kao
dva najvea neprijatelja zdravlja: zatrovanost i nedostatke hranljivih materija. Oboje su
rezultat dananjeg neprirodnog, vetakog naina ivota; oboje su, do neke mere, povezani
sa dananjom zapadnom ishranom i naom zagaenom okolinom. Razmotrimo ih blie.

ZATROVANOST

Vazduh koji udiemo - apsolutno neophodan za ivot - zagaen je

izduvnim gasovima drumskog saobraaja, siunim nevidljivim
esticama koje odlete sa guma i ugnjezde se u naim pluima,
ostacima avionskog goriva koji padaju sa neba i otrovnim
isparenjima to ih isputaju fabriki dimnjaci ili hemijske
istionice. Voda - jo jedna osnovna ivotna potreba - jednako je
loa, zagaena hlorom i fluorom i sa ostacima irokog raspona
lekova, koji se opiru svim postojeim tehnikama proiavanja (osim destilacije). Industrijske
i poljoprivredne otpadne tenosti zagauju reke i jezera.
Najnoviji doprinos zagaenju okoline je elektrosmog, nevidljiva, ali sve gua
elektromagnetna polja koja nas okruuju gde god bili. U kui, stvaraju ih televizori,
mikrotalasne rerne i mobilni telefoni. Ometajua prirodna elektromagnetna polja ljudskog
tela, vre tetan uticaj na zdravlje. Izvan kue, predajnici mobilnih mrea uzrokuju veliku
zabrinutost: grupisanje bolesti, uglavnom raka, utvreno je u blizini novih predajnika.
(Pogledati 5. poglavlje, Slom odbrane tela)
Zatrovanost poinje u zemljitu i u biljkama koje na njemu rastu.Vrlo otrovni pesticidi,
fungicidi, herbicidi i druge hemikalije koje se koriste u komercijalnoj poljoprivredi, esto do
5
dana berbe ili etve, ostavljaju ostatke (recidiv) na biljkama koje postaju naa hrana. Mnogi
od tih otrova su sistemski (tj. proimaju voe i povre i ne mogu se ukloniti pranjem). Ako ne
jedemo iskljuivo ekoloki uzgajanu hranu, na dnevni unos je obimno zagaen koktelom
agrohemikalijama iji kumulativni efekat nikada nije bio testiran.
Tokom obrade hrane dodaje se ogroman broj hemijskih aditiva, od kojih su mnogi opasni.
Njihova svrha je da neogranieno produe vek trajanja, uine izgled priozvoda privlanijim a
nedostatke prirodne arome zamene vetakim. Kozmetika za hranu, kako je ironino zovu,
iskljuivo slui profitu proizvoaa i nema nikakve veze sa zdravom ishranom.
Meutim, opasnosti od prehrambenih aditiva ne bi trebalo da nam skrenu panju sa
injenice da je prvi veliki krivac uobiajene moderne ishrane so (natrijum) - upravo ona
materija koju je najtee izbegavati. Uprkos slubenim upozorenjima na njenu preteranu
upotrebu, potronja soli u zapadnom svetu alarmantno je visoka, zbog ega telo zadrava
vodu u elijama, to dovodi do edema. So takoe nepotrebno optereuje bubrege, podie
krvi pritisak i ometa proces varenja. So, kao to emo videti kasnije, takoe ima opasnu
ulogu u elijskim procesima koji vode do raka. Budui da je meso cenjeni osnovni element
moderne ishrane, moe zvuati iznenaujue da se suvine ivotinjske belanevine mogu
ponaati kao otrov u telu. injenica je da ljudski organizam, sa svojim dugim crevnim
traktom, nije prilagoen ishrani bogatoj ivotinjskim belanevinama (Nasuprot tome, crevni
trakt mesojeda,kao to su lavovi i druge velike make, kratak je - zato se otpadni produkti
svarenog mesa brzo uklanjaju). Idealna ishrana za ljude trebala bi da se temelji preteno na
biljkama, sa minimumom ivotinjskih belanevina; mi danas imamo suprotno. Kako idemo
kroz ivot, postajemo sve manje sposobni variti ivotinjske belanevine. Ti slabo svareni,
nepotpuno razgraeni delovi zadravaju se u telu kao otrovi. ivotinjske masti koje se nalaze
gotovo u svim mesnim preraevinama i mlenim proizvodima takoe se nedovoljno vare
kako telo stari i njegovi enzimi vie nisu tako delotvorni. ivotinje koje se koriste u ishrani
uzgajaju na nezdravom zemljitu tretirani hormonima, antibioticima i sintetikim
stimulatorima rasta. Sve to su prisiljene da pojedu ostaje u mesu, jajima i mlenim
proizvodima koji na kraju dolaze na na sto, poveavajui ionako veliku koliinu otrova koju i
ne znajui nosimo u sebi.
Telo pokuava da se oslobodi svih tih tetnih materija kako bi se zatitilo. Naalost, pored
ogromnog tereta otrova sa kojim se treba nositi, takoe se suoava i sa problemom
nedostatka.

NEDOSTACI HRANLJIVIH MATERIJA

Ba kao i zatrovanost, ovaj neprijatelj dobrog zdravlja takoe

zapoinje u zemljitu. Ve preko 150 godina vetaka ubriva se
koriste u komercijalnoj poljoprivredi, snabdevajui zemljite sa tri
najvanija minerala: azotom, fosforom i kalijumom. Ona ne pruaju
pedesetak minerala i elemenata u tragovima bitnih za odravanje
zemljita zdravim, plodnim i bogatim enzimima i mikroorganizmima koji su karakteristini za
prirodno ubrena, humusom bogata zemljita. Kao rezultat toga, osiromaena zemljita
mogu da daju samo neishranjene, hranljivim materijama siromane biljke, koje postaju naa
siromana svakodnevna hrana.
6
Ona se jo vie osiromauje preradom. Sva hrana koja je u konzervama, teglama, kutijama,
dimnjena, ukiseljena, flairana i na druge naine konzervirana, liena je svojih preostalih
malobrojnih hranjivih materija i oteena visokim temperaturama i konzervansima.
Nedostaje joj vitamina i enzima. Vitalno vani za dobru probavu, unitavaju se na
temperturama iznad 60C i mogu da se unesu u telo samo sveim voem i salatama.
Meutim, malo je ljudi koji ih jedu dovoljno da dobiju odgovarajuu koliinu enzima
potrebnih za zdrav sistem.
Dosada bi trebalo da je jasno da su dva glavna neprijatelja dobrog zdravlja - zatrovanost i
nedostatak hranljivih materija, kojima se Gersonov protokol bavi kao glavnim prioritetom -
vode do jednog zaaranog kruga. Kada bi naa hrana bila stvarno hranljiva, naa tela bi bila
sposobnija da se bore sa zatrovanou, ali nije. Kao rezultat toga, pre ili kasnije javljaju se
degenerativni procesi, otvarajui vrata ozbiljnim hroninim bolestima. Oigledno, potrebno
je ukloniti oba neprijatelja zdravlja kako bi se pokrenulo ozdravljenje i obnovile prirodne
zatite tela. To je tema sledeeg poglavlja.

4. POGLAVLJE

ODBRANE TELA

Ljudsko telo je udesan ivi precizan instrument iji je svaki deo usko povezan sa svim
drugim delovima. Svaka od njegovih bilion elija ima sopstvenu inteligenciju, funkciju i
mesto u ukupnom sistemu. Nije preterano ako kaemo da je telo ivo udo i da smo jo
daleko od toga da u potpunosti razumemo njegove mogunosti. Uprkos brzom razvoju
istraivanja visoke tehnologije, naunici tek poinju odgonetati ogromnu sloenost ivota na
elijskom nivou.
Telo, preputeno samo sebi i uz prave uslove, funkcionie kako bi preivelo i ostalo u stanju
homeostaze (stanju dinamike ravnotee). U tom stanju ljudski organizam odrava
stabilnost i prilagoava se promenljivim uslovima. im ta stabilnost postane ugroena,
nekoliko ugraenih sistema odbrane kree u akciju. Pa, pogledajmo blie te sofisticirane
sisteme.

IMUNOLOKI SISTEM

irom itave prirode milioni ivih organizama napadaju jedni druge.

To takoe vai i za ljudsko telo koje je svakodnevno izloeno
napadima klica, virusa i parazita koji nose bolesti. Njegov glavni
zatitnik je imunoloki sistem, koji je u novije vreme dobio odreeno
priznanje u irokoj javnosti, uglavnom kroz reklame koje nude
preparate za jaanje imunolokog sistema. Bez obzira da li oni
deluju ili ne, ljudi ih kupuju ne znajui nita o imunolokom sistemu - od ega se sastoji ili
gde je smeten - iako ta tema zasluuje veu panju.
7
Imunoloki sistem nije jedan organ ili jedna lezda; njegovi delovi rasporeeni su po celom
telu. Nekoliko organa (npr. jetra, mozak i guteraa) toliko je vano da imaju sopstvene
imunoloke mehanizme - retikuloendotelijski sistem - koji im daje dodatnu zatitu. Postoji
takoe i limfni sistem, koji prenosi suvinu tenost iz telesnih tkiva u krvotok. Sama limfa je
tenost boje slame i sadri elije koje se bore protiv infekcije. Sistem se sastoji od oko 700
vorova kod normalne osobe, rasporeenih po celom telu. Za razliku od krvotoka, koji
cirkulie zahvaljujui pumpanju srca, limfa se kree telom zahvaljujui radu miia.
Meutim, glavna osnovna komponenta sistema smetena je u kotanoj sri, gde se stvaraju
bela krvna zrnca. Kada se oslobode, ona nisu potpuna. Neka doplove do grudne lezde, gde
budu dovrena i osloboena kao T-limfociti; druga doplove doslezine i limfnog sistema i
sazre u B-limfocite. Svi oni gutaju klice, viruse, maligne elije ili otrovne materije, ubijajui ih
ili neutraliui na druge naine.
Kao i svi drugi delovi organizma, imunoloki sistem sastoji se od elija koje je potrebno
hraniti. one zahtevaju punu ishranu mineralima, enzimima i vitaminima u njihovom
prirodnom obliku koji se lako asimilira. Pilule i lekovi ne mogu zadovoljiti tu potrebu;
ponekad se uopte ne apsorbuju. Ovde, kao i u ostatku tela, potrebne su svee, ive,
organske materije koje e hraniti i odravati taj neophodan sistem za odravanje ivota.

ENZIMSKI SISTEM

Laici esto slabo razumeju enzime. Prema jednoj strunoj definiciji, oni su kompleksne
belanevine koje su u stanju da izazivaju hemijske promene u drugim materijama a da se
pritom same ne menjaju. Sve to se dogaa u telu - od udaha kako bismo krv snabdeli
kiseonikom, do varenja hrane i kombinovanjem svarene hrane sa kiseonikom kako bismo
stvarali sopstvene enzime, budui da ne moe koristiti one koji se nalaze u sirovoj hrani ili
ivotinjskim proizvodima. Kako bi proizvodili stotine potrebnih enzima, sistemi organa
zahtevaju odreene minerale kao katalizatore. (Katalizatori su materije koje ubrzavaju
reakciju i pritom se sami ne menjaju.)
Istreivai Dixon i Webb obavili su detaljnu studiju o tome kako telo stvara enzime. Utvrdili
su da, kod veine enzima koje su prouili, telu treba kalijum kao katalizator, dok natrijum
deluje kao enzimski inhibitor (tj. materija koja blokira). Budui da enzime unitava
temperatura iznad 60C, telo ne dobija enzime iz kuvane ili preraene hrane. Ako ne dobija
svee, ive hranljive materije, kao one koje prua Gersonova terapija, javljaju se ozbiljne
potekoe. To posebno vai za pacijente koji se ve suoavaju sa teim zdravstvenim
problemima, kao to su loe varenje, slab apetit, opstipacija, dijareja i bolni gasovi. Enzimi
pankreasa ne rade svoj posao napadanja tumorskih tkiva i oksidativni enzimi ne stvaraju
odgovarajuu energiju, da spomenemo samo neke od nedostataka.
Razlog zato su enzimi, posebno oni iz pankreasa u stanju da napadaju i unitavaju tumorska
tkiva dok vare hranu je u tome to oni prepoznaju elije tumora kao elije koje treba
eliminisati. Meutim, osnovna funkcija tih istih enzima je varenje belanevina. Budui da je
prosena ishrana bogata ivotinjskim belanevinama, veina enzima pankreasa koristi se za
varenje, a malo - ili nimalo - dostupno je za unitavanje tumorskih tkiva, to tim tkivima
omoguava da rastu i da se ire.
Oigledno, neodgovarajua enzimska aktivnost jedan je od glavnih problema sa kojima se
8
bolesni ljudi, posebno pacijenti sa rakom, moraju boriti. Odgovor lei u pruanju svee,
ekoloki gajene hrane bez toksina i ubrzanju njihove intenzivne detoksikacije pomou
kafenih klistira. Osim toga, pruanje dodatnih doza enzima za varenje i enzima pankreasa
integralan je deo Gersonovog protokola, zajedno sa sveim sokovima i njihovim visokim
sadrajem kiseonika.

HORMONSKI SASTAV

Hormoni su materije koje odreene lezde proizvode i oslobaaju direktno u krvotok, pa se

one zato zovu endokrine lezde (tj. lezde sa unutranjim izluivanjem). Veina ljudi
povezuje hormone posebno sa seksualnom funkcijom, ali ima i mnogo drugih koji igraju
vane uloge u telu (npr. insulin, tiroksin i adrenalin). Hormoni, posebno tiroksin i adrenalin,
reguliu itav metabolizam.
titna lezda zasluuje posebnu panju jer je vaan deo imunolokog sistema. Meu svojim
brojnim funkcijama ona regulie telesnu temperaturu. Moramo imati na umu da veina klica
i virusa, pa ak i tumorsko tkivo, ne podnosi poviene temperature, koje zdrave elije lako
podnose. Zato titna lezda koja dobro radi pomae kod obnavljanja zdravlja ako je
snabdevamo jodom, koji joj je potreban za stvaranje njenog vitalno vanog hormona -
tiroksina.
Naalost, danas je jod teko nalazi. Hlor iz vode za pie u stanju je da ga izbaci iz titne
lezde. Fluor, koji je opasan otrov, jo snanije blokira taj vaan element. Pored toga, kao
posledica komercijalnih poljoprivrednih metoda, zemljite sadri premalo joda i tako daje
jodom siromanu biljnu hranu. Primeujui to, vlade mnogih zemalja uvele su obavezno
jodiranje kuhinjske soli smatrajui da e, budui da javnost ve koristi velike koliine soli,
tako sa njom verovatno dobijati neto joda. Sa druge strane, sada je poznato da je velika
potronja soli nezdrava, i da se slubeno ne preporuuje, to dovodi do ozbiljnog manjka
joda ak i kod ljudi koji se dobro hrane.
Meu druge inhibitore enzima spadaju prehrambeni aditivi kao to su konzervansi,
emulgatori, boje, vetaki ukusi i brojna druga takozvana kozmetika za hranu, pored
pesticida i drugih poljoprivrednih otrova u naoj hrani. Utvreno je da neki ostaci pesticida
ak inhibiraju stvaranje sperme kod mukaraca. Hormonski sistem, vaan deo odbrane tela, i
sam je pod jakim napadom.

VANI ORGANI

Za odreene organe (npr. jetru, pankreas, plua, bubrege, srce i mozak) kae
se da su vani (vitalni). Iako oni svakako zasluuju to ime, neko bi mogao
pretpostaviti da, na primer, debelo crevo nije vano! Isto vai za tanko crevo,
kotanu sr, slezinu- ak i slepo crevo, koji je deo imunolokog sistema.
Ustvari, u telu je sve vano. Zbog toga je tokom leenja izuzetno vano
poklanjati panju svim talesnim sistemima. Budui da jetra ima vanu ulogu u
leenju tela, Gersonova terapija posveuje posebnu panju obnavljanju njenog rada to je
9
mogue bre i temeljnije. Jetra je zadivljuju organ. To je jedini organ u telu koji je u stanju
da se regenerie i da ponovo stvara svoje delove, ako se oni uklone. Ukljuena je u veinu
procesa u telu; sve fizioloke aktivnosti poinju i zavravaju se u njoj. esto je opisuju kao
organ za detoksikaciju, to ona svakako jeste, ali ima i mnoge druge funkcije - desetine, ako
ne i stotine- koje ak ni visokotehnoloka sredstva savremene medicine nisu u stanju da
utvrde.
Prema dr Gersonu, za stvaranje svake nove generacije elija jetre potrebno je oko pet
nedelja. On je pretpostavio da bi trebalo 12 do 15 generacija novih elija da se formira
potpuno nova, zdrava jetra. Utvrdio je ak i da kod pacijenata sa uznapredovalim rakom 18
meseci je razdoblje koje je potrebno da jetra potpuno ozdravi i obnovi se, a sa njom i celi
organizam. Naalost, taj model vie ne vai.
Tokom proteklih pedesetak godina, zbog pogoranja okoline i izvora hrane, zdravlje ljudi
postalo je mnogo ozbiljnije narueno nego kod ljudi koje je tretirao dg Gerson. to je jo
ozbiljnije, odreen procenat pacijenata koji izaberu Gersonovu terapiju bio je prethodno
tretiran hemoterapijom, to znai jo vea oteenja na njihovim sistemima. U dananje
vreme potrebne su dve godine - a ne 18 meseci - za potpun oporavak; onima koji su bili pod
tretmanom hemoterapije moe biti potrebno i vie za detoksikaciju i ozdravljenje.

RAVNOTEA MINERALA

Kako bi dobro funkcionisalo i odravalo jaku odbranu, telu treba veliki broj minerala-oko 52.
U Gersonovoj terapiji tu potrebu podmiruju velike koliine sveih ekolokih sokova dobijenih
iz plodova gajenih na bogatom zemljitu. Meutim, dr Gerson takoe je utvrdio da su u
stvaranju neravnotee minerala u telu uglavnom ukljuena dva minerala; natrijum i kalijum.
Ljudsko telo je godinama razvilo velike potrebe za kalijumom, i potrebno mu je oko 90%
kalijuma prema 10% natrijuma u njegovoj ishrani - to je priblino procenat koji se moe
nai u prirodnoj, sveoj, ekoloki gajenoj vegetarijanskoj hrani. Ipak, u dananje vreme
prosena moderna ishrana nije ni blizu tim merama; umesto toga, pretpana je natrijumom,
koji telo mora izluiti. Suvian natrijum je inhibitor enzima, kao to su opisali Dixon i Webb.
Takoe je dokazano da stimulie rast tumora i izaziva edeme, jer ga telo vee sa vodom kako
bi smanjilo njegovu toksinost.
Zbog ispravljanja te situacije dr Gerson je u ishranu pacijenata uveo velike koliine kalijuma -
40 ajnih kaiica 10-procentnog rastvora dnevno tokom prve dve do tri nedelje, pored
hrane prirodno bogate kalijumom. To je rezultiralo trenutnim splanjavanjem edma,
ascitesa i bolova. On je takoe primetio da dodavanje bilo kojeg drugog minerala, poput
magnezijuma, kalcijuma ili gvoa, naruava pacijentovu mineralnu ravnoteu i prouzrokuje
tetu. Najvie je upozoravao da se ishrani ne dodaje kalcijum. Zajedno sa svojim bliskim
prijateljem, vrhunskim biohemiarem Rudolfom Kellerom, otkrio je da kalcijum pripada
natrijumovoj grupi minerala i potstie rast tumora. ak i u sluajevima tekog razaranja
kostiju tumorskim tkivom, ili kod osteoporoze, Gersonov tretman - sa svojim visokim
nivoom dobro uravnoteenih minerala - u stanju je da postigne obnavljanje kostiju. U svetlu
svega toga, lako je videti zato je ravnotea minerala vana komponenta odbrane tela.

10
5.POGLAVLJE

SLOM ODBRANE TELA

U prethodnim poglavljima istraili smo viestruke odbrane tela koje mu, pod idealnim
okolnostima, omoguavaju da odrava svoju dinaminu ravnoteu poznatu kao homeostaza.
Meutim, uzmemo li u obzir dananje visoke nivoe loeg zdravlja u razvijenom svetu,
postaje jasno da ti sofisticirani sistemi odbrane nisu u stanju obavljati svoj posao i da se
homeostaza vie ne moe smatrati neim to se samo po sebi podrazumeva. Kako bismo
razumeli zato se to dogodilo, trebamo posmatrati problem iz ire perspektive.
Kao to je ranije spomenuto, ljudski organizam evoluirao je tokom miliona godina kao deo
prirode, zajedno sa biljkama i ivotinjama. Bio je izloen samo prirodnim materijama;
okolina, hrana i sklonite nisu sadravali nita vetaki ili strano. ivoti naih najdaljih
predaka nesumnjivo su bili teki i kratki, ali njihova spora evolucija je bila potpuno prirodna i
dobro prilagoena svetu u kojem su iveli.
Sa civilizacijom su poele da se dogaaju promene, ali one su postale drastine i brze tek
posle dolaska industrijske revolucije krajem 18.veka. drugi talas jo drastinijih inovacija u
zapadnom svetu usledio je posle Drugog svetskog rata, menjajui svakodnevni ivot ljudi,
radne navike, uslove ivota i , iznad svega, njihovu ishranu - najvaniji faktor koji deluje na
sve nas. Ogroman razvoj komercijalne poljoprivrede i naizgled bezgranina ekspanzija
prehrambene industrije izmenili su hleb na svakodnevni skoro do neprepoznatljivosti.
Meutim - a to je glavna stvar - neizmerno kompleksan ljudski organizam nije imao vremena
da se promeni i prilagodi tim temeljnim promenama, pa se zato njegovi sistemi odbrane ne
mogu boriti sa viestrukim iskuenjima sa kojima se suoavaju. Oni se bore kako bi
normalno funkcionisali, ali, narueni zagaenim vazduhom, vodom i pogrenom ishranom,
pre ili kasnije se slome. Naalost, sa svakom novom generacijom, do sloma sada dolazi sve
ranije.
U ovom poglavlju detaljnije emo analizirati uzroke tog sloma.

HEMIJSKA POLJOPRIVREDA

Upotreba vetakog ubriva poveava se ve preko 150 godina, oteujui i osiromaujui

zemljite i mikroorganizme od kojih zavisi zdravlje zemljita i ivota na celoj planeti. Biljke su
hrana ivotinjama i ljudima, i njihova smanjena prehrambena vrednost ima dalekosene
posledice. Dr Gerson je bio jedan od retkih vizionarskih naunika koji su rano shvatili da
postoji jasna veza izmeu manjkave ishrane i bolesti - kao i izmeu bolesti i obolelog,
osiromaenog zemljita. Napisao je: Postoji spoljanji i unutranji metabolizam od kojih
zavisi sav ivot: oba su meusobno usko i neraskidivo povazani; osim toga, njihove rezerve
nisu neiscrpne.
Poto su iscrpljene rezerve zemljita, poele su oboljevati i biljke. Kada je poelo da im
nedostaje hranljivih materija, izgubile su veliki deo svojih odbrana protiv tetoina, re,
gljivica i mnogih drugih napadaa. Zato su razvijeni fungicidi, pesticidi i druge otrovne
11
hemikalije za savladavanje napadaa. Naravno, pretpostavljalo se da su te agrohemikalije
bezopasne ako se koriste prema uputstvu; naalost, nije bilo tako.
Teki pesticidi - posebno DDT (diklor difenil trihloretan) - poeli su da se distribuiu u drugoj
polovini Drugog svetskog rata, oko 1943. godine. Kao to je dr Gerson izneo u svojoj knjizi,
taj i drugi toksini materijali pronaeni su u mesu, maslacu, mleku, pa ak i u majinom
mleku u toku 18 meseci!
Posle toga postalo je jasno da toksine agrohemikalije takoe prodiru u zemljite i
podzemne vode. Ti rezultati danas se mogu videti na nekoliko podruja u Kaliforniji, svake
godine tretiranih ogromnim koliinama pesticida, gde su voda i zemljite toliko zatrovani da
je epidemija primarnog raka jetre pogodila decu koja su se igrala na otvorenom. Situacija je
postajala sve gora. Poto je neko vreme korien DDT, tetni kukci postali su otporni na
njega, pa je bilo potrebno proizvesti tee, jo otrovnije materijale kao to je dieldrin.
Istovremeno, pokazalo se da ljudsko telo nije u stanju razviti otpornost na te otrove. Njegov
uticaj na odrasle osobe dovoljno je lo; na nesreu, embrioni, bebe i mala deca sa svojom
osetljivom konstitucijom trpe jo tea oteenja na svojim telima koja se razvijaju. Treba se
zamisliti nad injenicom da rak, koji je nekada bio degenerativna bolest starijih ljudi, sada
pogaa decu. Oigledno, uestalost raka meu irim stanovnitvom poveava se mnogo
bre.
Da bismo ilustrovali razmere i brzinu poveanja, vredi se prisetiti da su 1937. godine, kada
se porodica Gerson tek bila doselila u SAD, posteri na uglovima ulica objavljivali su da od
raka umre jedna osoba na njih 14. Predsednik Nixon je 1971. objavio rat protiv raka,
uveravajui javnost da e lek za rak biti promaen ako se dovoljno novca potroi na
istraivanja. Te godine je 215 000 ljudi umrlo od raka, 25 godina kasnije, 1996., U.S. News &
World Report objavio je rezultate istraivanja: posle potroenih 29 milijardi dolara, oekivalo
se da e te godine od raka umreti 555 000 ljudi. Voena su istraivanja hemikalija, sve
otrovnijih i otrovnijih hemoterapijskih lekova - ali ne i ishrane. Zanimljivo je da se danas
oekuje da vie od dve na svakih pet osoba dobiju rak a, prema kanadskim procenama, ta
procena se krea prema jednoj na dve osobe.
tetne uinke agrohemikalija u hrani vremenom smo bolje upoznali. Jedna vedska studija
pruila je dokaze koji pokazuju da je non-hokinov limfom( NHL) povezan sa pesticidima.
(Jedna ranija studija iz 1981. je kao krivce posebno navela fenoksi herbicide.) Jo jedan
herbicid umean u poveanu uestalost NHL-a je glifosat, koji Monsanto reklamira pod
zatienim imenom Roundup. Alarmantno je to je otpornost na taj otrov sada ugraena u
genetski izmenjeno seme koje proizvodi Monsanto, to omoguava kiorienje veih koliina
pesticida bez smrtonosnih uinaka po samu biljku. Ranija studija iste vedske grupe otkrila je
umeanost Roundupa u izazivanje leukemije sopstvenih elija, dok su studije na ivotinjama
pokazale da Roundup moe biti uzrok mutacije gena i hromozomske aberacije.
Poznato je da pesticid DDE (diklor difenil dihloretilen), nusprodukt razgradnje DDT-a, ometa
muki polni razvoj deaktiviranjem mukog polnog hormona testosterona. irom Evrope,
muka plodnost - merena prebrojavanjem spermatozoida - u stanju je opadanja (najvei broj
spermatozoida pronaen je kod danskih ekolokih poljoprivrednika koji nemaju dodira sa
otrovnim agrohemikalijama.) Jednako je alarmantno irenje raka dojke kod ena svih
starosnih gripa. Svake nedelje u Ujedinjenom Kraljevstvu oko 250 ena umre od te bolesti, a
novih dijagnostikih sluajeva bude barem 850. Iako drugi faktori takoe doprinose tom
trendu, uinci agrohemikalija ne mogu se odbaciti.
Kao da borba sa postojeim problemima prouzrokovanih agrohemikalijama nije dovoljna,
12
ljudsko zdravlje suoava se sa novom pretnjom koju predstavlja genetski modifikovana (GM)
hrana. To je podruje u kojem je sukob izmeu monih poslovnih interesa i javnog zdravlja
izaao na videlo, uprkos najveim naporima GM proizvoaa Monsanta da zataka podatke
koji izazivaju ozbiljne sumnje u sigurnost GM hrane za ljudsku upotrebu.
To je u skladu sa normalnom rutinom proizvoaa agrohemikalija koji bez razlike nastoje
dokazati sigurnost ovog ili onog njihovog proizvoda. Meutim, bilo ko na prosenoj
modernoj ishrani prisiljen je konzumirati ostatke nekoliko toksinih materija sadranih u
vou i povru, pa ipak niko nikada nije istraio kumulativan uinak te vrste toksinog koktela.
Slika je mrana, ali ipak nije sve izgubljeno. Od skromnih poetaka, proizvodnja ekoloki
gajenog povra i voa je rasla poslednjih godina, omoguivi prosveenom potroau da ivi
na plodovima bez otrova. Ekoloka hrana, gajena na tradicionalno ubrenom zemljitu, ima
dodatnu prednost jer sadri sve minerale, elemente u tragovima, enzime i vitamine
potrebne za dobro zdravlje. To je razlog zato, da bi postigli izleenje, Gersonovi pacijenti
moraju koristiti iskljuivo ekoloki gajeno voe i povre. Reeno je dovoljno da postane jasan
zaarani krug u kojem su zarobljeni ljudi na prosenoj modernoj ishrani. S vremenom, ljudi
koji ive na toksinima bogatoj, ali prehrambenim materijama siromanoj hrani - posebno
brzoj hrani - poinju bolovati od glavobolja, artritisa, nesanice, depresije, estih prehlada,
infekcija, problema sa varenjem i drugog. Koriste bezreceptne lekove, a doktori im prepisuju
dodatne analgetike, tablete za spavanje, antidepresive i druge lekove sa suzbijanje
simptoma, koji ne reavaju temeljne probleme. S obzirom da su svi lekovi dugorono
toksini, telesni sistemi odbrane slabe i s vremenom se slamaju. Veza izmeu bolesnog
zemljita i bolesnih ljudskih bia bolno je oigledna.

LEKOVI

Jedna od prvih dunosti lekara jeste da podui mase da ne uzimaju lekove.

- Sir William Osler, 1849.-1919., istoriar medicine, zvan najuticajnijim lekarom svoga
doba

Polovinu dananjih lekova mogli bismo slobodno baciti kroz prozor, samo to bi ih
onda mogle pojesti ptice.
- Dr.med. M.H.Fischer

U izreci Tableta za svaku bolest saeta je ekstremna zavisnost o lekovima koja je postala
integralan deo dananjeg naina ivota. Potrebno je samo ukljuiti televizor ili radio kako
bismo uli beskrajno recitovanje reklama o najnovijim lekovima za koje se tvrdi da mogu
pobediti sve vrste ljudskih bolesti. Takoe se na brzaka izrecituju nedovoljno naglaeni
popisi mnogih tetnih nuspojava svakog od njih. To negiranje rizika nije uvek uspeno:
pogledajte skandal koji je krajem 2004. izbio oko farmaceutskog giganta Merck & Co., Inc., u
13
vezi sa njihovim lekom za artritis VIOXX. U poetku je Merck javno priznao da je 16 000 ljudi
irom sveta umrlo od nuspojava tog leka u dve ili tri predhodne godine pa su povukli VIOXX
sa trita. Neverovatno je to je Merck neko vreme objavljivao po ivot opasne nuspojave i
upozorenja u vezi sa ovim lekom u priruniku Physicians' Desk Reference (PDR) . Kako se
istraga irila, Merck je na kraju morao priznati da je oko 55 000 ljudi umrlo od nuspojava
leka koji su uzimali kako bi ublaili bolove od artritisa. Stvarno je skandalozna injenica je
amerika Uprava za hranu i lekove (FDA) pozvala Merck da vrati smrtonosni lek na trite,
tvrdei da su koristi od njega vee od rizika.
Drugi preterano koriten lek koji se naao pod lupom javnosti je Ritalin, koji se rutinski
prepisuje deci oboleloj od takozvanog poremeaja panje sa hiperaktivnou. PDR, koji
nabraja i opisuje sve lekove na tritu koje doktori mogu koristiti, posebno navodi da se ne
bi smeo koristiti na deci mlaoj od est godina, i navodi sledee nuspojave: usporen rast,
gubitak apetita, bolove u stomaku, gubitak teine, nesanicu i poremeaje vida. ( Ne
spominje mnoge dokumentovane sluajeve samoubistva i neizazvanih ubistava koja su
poinile mlade osobe na Ritalinu.)
I pored upozorenja, poznati su sluajevi da se deci od samo dve ili etiri godine daje lek koji
takoe izaziva jaku zavisnost i teke simptome kod odvikavanja. Dr.med. Peter R. Breggin,
derektor Meunarodnog centra za prouavanje psihijatrije i psihologije, objavio je knjigu
pod naslovom Talking Back to Ritalin (Odbrusite Ritalinu), u kojoj je naveo brojne naune
studije koje zagovornici Ritalina ignoriu. On pie: Ritalin ne ispravlja biohemijske
neravnotee - on ih uzrokuje. Postoje odreeni dokazi da moe uzrokovati trajno oteenje
deijeg mozga i njegove funkcije Nije teko zamisliti ta ini celom deijem organizmu u
razvoju i jo nezrelim prirodnim odbranama. U vreme pisanja ove knjige, preko pet miliona
amerike dece bilo je na Ritalinu. U kakvom e stanju biti njihovo zdravlje za, recimo, 15
godina?
Gledajui prekomernu upotrebu lekova uopte, pravi je problem to to oni samo suzbijaju
simptome i omoguuju ljudima da nastave sa svojim svakodnevnim ivotima, bar jo neko
vreme. Meutim, oni nikada ne izlee ili ree osnovni uzrok bola ili poremeaje rada.
Problem se nastavlja i postaje sve gori; prikrivenog lekom, tee ga je dijagnostikovati. S
obzirom da je telo nedeljiva celina, toksinost leka ne utie samo na jetru - trpi takoe i srce,
plua, bubrezi i digestivni sistem - a samim tim, slabe i odbrane tela.
S obzirom da su praktino svi farmaceutski lekovi toksini, Gersonovim pacijentima savetuje
se da se dre dalje od njih. Meutim, izuzetak su antibiotici. Iako je njihova preterana
upotreba u optoj medicinskoj praksi oslabila imuni sistem ljudi i ojaala bakterije uinivi ih
otpornim, Gersonovi pacijenti povremeno ih trebaju koristiti. Moramo zapamtiti da pacijenti
sa rakom imaju teko oslabljen imuni sistem, u suprotnom ne bi ni imali rak!
Budui da se imunoloki sistem ne moe dovesti u normalno stanje za par nedelja ili ak
meseci (moe biti potrebno devet do 12 meseci), u sluaju infekcije antibiotici su neizbeni.
Kod popravke zuba treba slediti preporuke stomatologa. Antibiotici se takoe koriste kao
pomo u borbi protiv prehlada i sluajeva gripa. Naravno, antibiotici ne ubijaju viruse:
meutim, pomau da kontroliu infekcije - oportunistike uzroke infekcija koje se nasele
zbog oslabljenog stanja tela. Kod borbe protiv prehlada koriste se najmanje toksini
antibiotici, tanije penicilin, ako pacijent nije alergian. U drugim sluajevima, odgovarajui
antibiotici moraju da se koriste za odreene infekcije. U svim sluajevima delotvornost
antibiotika se moe uveliko pojaati, bez poveanja doza, tako da se uzima sa jednim
aspirinom, jednom tabletom od 500 mg vitamina C i 50 mg niacina.
14
Kada shvatimo teku, sveobuhvatnu tetu koju prouzrokuje preterana upotreba lekova,
postaje jasno zato su takozvane rekreacijske droge takva pretnja. Kada ih mladi ljudi - i oni
ne tako mladi - koriste leerno kao da su bombone, tye droge mogu sa vremenom dovesti
do zavisnosti koja unitava ivote. Pored svih ostalih tetnih komponenti modernog naina
ivota, te droge, koje se uzimaju iz zabave, mogu biti kap koja preliva au telesnih odbrana.

PREHRAMBENI ADITIVI

Jedna vrsta zdrave ishrane koja se zove dijeta kamenog doba kae:
Jedite samo namirnice iz kojih nita nije uklonjeno, kojima nita nije
dodato, i koje bi se pokvarile kada ih ne biste odmah pojeli. Namuili
biste se kada bi pokuali pronai takve namirnice u bilo kojem
supermarketu na svetu. Ono to ti hramovi prehrambene industrije
prodaju - osim ako nemaju iroku ponudu ekolokog voa i povra - suta
je suprotnost navedenog pravila.
Sveprisutna upotreba prehrambenih aditiva, iji je broj trenutno iznad 4000, slui iskljuivo
tome da industrijski proizvedena hrana izgleda bolje, ima bolji ukus uprkos injenici da
sadri inferiorne sirovine, i da ima dui vek trajanja kako bi bila profitabilnija. Prehrambena
hemija toliko je razvijena da moe oponaati bilo koji prirodni ukus ili miris. Ono to ne moe
jeste da prevari ljudski organizam da reaguje na te imitacije kao da su pravi artikli, i prua
samo hemikalije razliite toksinosti umesto neophodnih hranljivih materija.
Meu aditive koji se najvie upotrebljavaju spadaju natrijum nitrit, saharin, kafein, olestra
(zamena za masnoe), vetake boje i ukusi, antioksidanti, emulgatori, pojaivai ukusa,
zgunjivai, aspartam, transmasti i mononatrijum glutamat - uz nezdrave koliine eera, soli
i masnoa. Mogu prouzrokovati mnoge alergijske reakcije, kao to su umor, problemi sa
ponaanjem, promena raspoloenja, posle dugotrajne upotrebe mogu dovesti ak i do
bolesti srca i raka.

ASPARTAM

Aspartam - koji se prodaje kao NutraSweet, Spoonful, neotam i Canderel - zasluuje da mu

posvetimo posebnu panju zato to jeprisutan u preko 5000 prehrambenih artikala,
ukljuujui gazirana pia, marmelade, itarice za doruak, vitamine, dijetalna i hrana za
dijabetiare. Ne sadri kalorije pa je zato privlaan ljudima koji paze na teinu i vole slatko.
Poto je otkriven u SAD-u, prvobitno je razvijen kao lek za ir, FDA je osam godina odbijala
da ga odobri, smatrajui ga nesigurnim za ljudsku upotrebu. Meutim, posle osam godina
lobiranja od strane proizvoaa, poetkom 1980-ih, uprkos zabrinutostima naunika,
aspartam je slubeno odobren kao prehrambeni aditiv.
Aspartam sadri oko est hemijskih materija, ukljuujuu metanol (drvni alkohol),
kumulativni otrov koji se pretvara u formaldehid, poznatu kancerogenu materiju; DKP
(diketopiperzin), koji je u eksperimentima na ivotinjama izazvao tumore mozga; i
fenilalanin, koji moe izazvati teke neuroloke probleme. to se tie tvrdnji da ljudima
15
pomae pri kontroli teine, epidemija ljudi sa prekomernom teinom irom SAD-a,
Ujedinjenog Kraljevstva i drugde protivurei toj tvrdnji.
Jo je alarmantnije to to reakcije meu potroaima velikih koliina aspartama u,npr.
dijetalnim bezalkoholnim piima, mogu biti sline stanjima kao to su multipla skleroza,
depresija, dijabetes, limfom, artritis, Alchajmerova bolest, napadi panike, epilepsija,
Parkinsonova bolest i hipotireoza. Specijalist za dijabetes H.J.Roberts, dr.med. iz Instituta za
medicinska istraivanja Palm Beach, skovao je izraz aspartamska bolest koji se odnosi na
brojna patoloka stanja meu njegovim pacijentima. Skoro dve treine njegovih pacijenata
oporavilo se im su izbacili aspartam iz svoje ishrane.

MONONATRIJUM GLUTAMAT

Pojaiva ukusa MNG (mononatrijum glutamat), koji je sam po sebi bez ukusa, razvio je
jedan japanski prehrambeni hemiar 1907. godine. U svom izvornom obliku bio je so
prirodne aminokiseline zvane glutamat, este materije koja se nalazi u svim biljnim i
ivotinjskim vrstama. S vremenom je postao MNG, naao se u gotovo svim vrstama gotovih
jela - od supa, konzervisanog sosa za peenje, salatni prelivi, smrznutih gotovih jela do ipsa,
u jelima koja se posluuju u lancima restorana brze hrane rairenih po celom svetu. (Na
etiketama na hrani esto se krije iza imena hidrolizirana biljna belanevina.)
Razlog za tu obimnu upotrebu MNG-a otkrio je John E.Erb, asistent na Univerzitetu u
Waterloou, Ontario, Kanada, kada je shvatio da laboratorijskim mievima i takorima, koji se
koriste za studije na gojaznim ivotinjama, treba ubrizgati MNG ubrzo posle roenja kako bi
postali debeli. Pod prirodnim okolnostima, glodari nikada ne postaju gojazni. Takvi postanu
samo kada ubrizgani MNG utrostrui koliinu insulina koji stvara njihova guteraa. Kada
postanu debeli, poznati su kao MNG-tretirani takori.
Van istraivakih laboratorija MNG se dodaje ljudskoj hrani zbog svog uinka izazivanja
zavisnosti. Jo 1978. nauno dokazano da izaziva zavisnost. S obzirom da lobi proizvoaa
hrane otvoreno kae da je svrha MNG-a da natera ljude da jedu vie, taj aditiv oigledno ima
vanu ulogu u trenutnoj epidemiji gojaznosti. Ogroman broj ljudi trpi ozbiljne nuspojave
MNG-a, koje ukljuuju glavobolje, lupanje srca, povraanje, muninu, utrnulost, bolove u
grudima, pospanost, pritisak u licu i slabost. Neke od tih nuspojava poznate su i kao Efekat
kineskog restorana.
Johan E.Erb saeo je svoja otkria u The Slow Poisoning of America (Lagano trovanje
Amerike), svojoj knjizi o tetnim uticajima industrije prehrambenih aditiva. Iako su opasnosti
od MNG-a optepoznati ve decenijama, FDA nije odredila nikakve doputene granice za
njegovu koliinu u hrani.

IZMENJENA HRANA

Transmasti
TI sveprisutni sastojci hrane, koje opisuju kao najnezdraviju hranu
na svetu ili srani udar u kutiji, proizvode se hidrogeniranjem
16
biljnih ulja kako bi tenost postala vrsta materija. Za transmasti ili hidrogenizovana biljna
ulja poznato ja da poveavaju nivo LDL-a (lipoproteina niske gustine) ili loeg holesterola,
smanjujui nivoe HDL-a (lipoproteina visoke gustine), dobre vrste. One ostavljaju masne
naslage na arterijama, uzrokuju poremeaje pri varenju i smanjuju stepen apsorpcije
potrebnih vitamina i minerala.
Transmasti nastaju zagrejavanjem biljnih ulja do vrlo visokih temperatura, to ih uvruje
kako bi mogle da se koriste u margarinu, testu, pitama, sladoledu, slatkiima i bezbrojnim
gotovim jelima. (Neinformisani kupci esto padaju na reklame koje tvrde da je margarin,
proizveden od suncokretovog ulja, zdraviji za srce od maslaca; ne pitaju se kako je teno
zlatnouto ulje postalo sneno belo i vrsto.)
Hidrogenizovana ulja su jeftina, nemaju ukus i svakom proizvodu osiguravaju dug rok
trajanja, i to je ono to ih ini popularnim u prehrambenoj industriji. Meutim, novi dokazi
pokazuju da umesto da tite srce, transmasti ga zapravo oteuju, praktino su toksine,
uzrokuju gojaznost, a ak su i povezane sa nekim oblicima raka. Dugotrajna studija
provedena na Fakultetu za javno zdravlje Univerziteta Harvard na 18 555 zdravih ena koje
su pokuavale da zatrudne pokazala je da se za svakih 2% poveanja koliine kalorija koje su
ene dobijale od transmasti, njihov rizik od neplodnosti poveavao za 73%.
Britanski strunjak za transmasti dr.med. Alex Richardson komentarisao je: Transmasti ne
bi smele biti u naoj ishrani. Toksine su, nemaju nikakve poznate koristi za zdravlje i imaju
mnoge poznate rizike za zdravlje. Godine 2003. Svetska zdravstvena organizacija (SZO)
preporuila je da se unos transmasti ogranii na manje od 1% ukupnog unosa energije, a u
Britaniji su se svi vodei lanci supermarketa obavezali da e izbaciti hidrogenizovana ulja iz
svojih marki proizvoda i pia to pre je mogue.
Fakultet za javno zdravlje Univerziteta Harvard procenio je da barem 30 000 ljudi -
verovatno 100 000 - svake godine u SAD-u umre od kardiovaskularnih bolesti
prouzrokovanih upotrebom hidrogenizovanih biljnih ulja koja se nalaze u veini gotove
hrane. Amerika nutricionista Mary Enig izjavila je da transmasti naruavaju elijsku funkciju
tela, slabei njegovu sposobnost izbacivanja otpadnih materija i toksina. To stvara uslove za
bolesti srca, dijabetes, rak, slab imunitet i gojaznost.
Dobra vest je da od januara 2006., prema propisima vlade SAD-a, proizvoai hrane moraju
da navedu koliinu transmasti u nnjihovim proizvodima. Neki su ve poeli da izbacuju
transmasti iz svojih proizvoda. Britansko drutvo za zemljite, predvodnik pokreta ekolokog
uzgoja u Ujedinjenom Kraljevstvu, nedavno je objavilo da su svi aditivi, ukljuujui
transmasti, MSG i aspartam, odsada apsolutno zabranjeni u svim ekolokim proizvodima.
Jedini nain da te i bezbroj drugih tetnih aditiva izbacite iz ishrane je da izbegavate svu
industrijsku hranu; krenete vremenski zahtevnim, ali isceljujuim putem jedenja samo
sveih, ekoloki gajenih prirodnih namirnica; i ograniite obroke u restoranima.
Junk-food je prepun aditiva i ne samo da teti telu ve i snano utie na asocijalno
ponaanje. Istraivai iz Kalifornije i Engleske izveli su eksperimente u zatvorima sa mladim
mukim kriminalcima, dajui im dodatke sa vitaminima, mineralima i esencijalnim masnim
kiselinama tokom nekoliko meseci. Pratili su njihovo ponaanje. U obe zemlje uestalost
manjih prekraja opala je za 33%, a uestalost onih teih, ukljuujui nasilje, pala je za 37 do
38%. Kada uzmete u obzir te rezultate dobijene u zatvoru, postaje oigledno da se veliki deo
asocijalnog ponaanja u drutvu moe pripisati tetnim toksinim prehrambenim aditivima -
to je jo jedan uverljiv argument za izbegavanje junk-fooda svih vrsta.

17
FLUORID

Meu faktorima koji naruavaju telesne odbrane fluorid zasluuje

posebnu panju. Dok interesne grupe iznose nerazumne potvrde o
koristi fluorida za zdravlje zuba, on je ustvari opasan otrov,
industrijski otpad koji sadri male koliine olova, ive, berilijuma i
arsena. Slubeni razlog zato se vlada SAD-a zalae za obavezno
dodavanje fluorida vodi za pie je poboljanje zdravlja zuba kod dece,
koje, kao to govori zdrav razum, nije narueno nedostatkom fluorida, ve nezdravom
ishranom, nedovoljnom higijenom zuba i prevelikom koliinom slatkia. Prema nekim
strunjacima, fluorid titi deije zube do pete godine. S obzirom da ta starosna grupa ini tek
mali procenat stanovnitva, ini se neodbranljivom silom nametati tu krajnje kontroverznu
hemikaliju svima, bez obzira na njihove godine i stanje zuba. Osim toga, postoje dokazi koji
pokazuju da fluorizacija ne uzrokuje trajno poboljanje zdravlja zuba kod dece. Sa druge
strane, uzrokuje fluorozu kod jednog deteta na njih osmoro, dovodei do pojave arenih,
obojenih zuba. Prema podacima objavljenim za 2003, u SAD-u je i pored fluorizacije preko
polovine dece od est do osam godina i dve treine svih petnaestogodinjaka imalo je karijes
na zubima. Takoe postoje dokazi da dugotrajan unos fluorida moe biti povezan sa
poveanim rizikom od raka, lomova kuka, osteoporoze, problema sa bubrezima, pa ak i
uroenih defekata. Pokojni dr.med. Dean Burk, koji je preko 30 godina radio kao glavni
hemiar u amerikom Nacionalnom institutu za rak (NCI), izjavio je: Fluorid prouzrokuje
vie ljudskih smrti od raka, i uzrokuje ih bre nego bila koja druga hemikalija. Posle 17-
godinje studije NCI je utvrdio da se, sa poveanjem fluorizacije, kod mladih mukaraca
poveavao i broj sluajeva oralnog raka i osteosarkoma, retkog oblika raka kostiju. Porast
oralnog raka i osteosarkoma koji je primeen u prolom veku u skladu je sa otkriem
statistiki znaajnih odnosa izmeu fluorizacije vodovodne vode i zubne paste i
kancerogenosti natrijumovog fluorida kod ta dva raka.
Uprkos zakljucima NCI-ijeve studije, grupa zagovornika fluorizacije ini sve to moe da
sakrije i negira tetne uinke te hemikalije. Jedan takav pokuaj doveo je 2006. do uzbune
meu naunicima kada se saznalo da je profesor Chester Douglass sa Stomatolokog
fakulteta Univerziteta Harvard etiri godine drao u tajnosti otkria svoje postdiplomske
studentkinje Elise B.Bassin. Bassin je u svojoj doktorskoj disertaciji 2001. raspravljala o vezi
izmeu fluorida i raka, posebno osteosarkoma - raka kostiju - kod mladih mukaraca. Kad su
njena otkria konano objavljena u maju 2006, i kada je istina izala na videlo na opte
zaprepaenje naunika, Harvard je profesora Douglassa oslobodio svake odgovornosti za
prestup i sukob interesa, iako je optepoznato da je on plaeni savetnik industrije paste za
zube, koja koristi velike koliine fluorida. ak 500 protestnih pisama poslato je g. Boku,
direktoru Harvarda, meu kojima i otro pismo profesora Samuela Epsteina, predsednika
Koalicije za prevenciju raka koji je zahtevao puno i besprekorno objanjenje tog neuvenog
postupka. U vreme pisanja ove knjige to pitanje jo nije bilo reeno. Ova pria je samo
jedan od brojnih primera koji pokazuju koliko se marljivo interesne grupe bore kako bi
zatitile svoje profitabilne proizvode, ak i po cenu ugroavanja javnog zdravlja. Kako bismo
naslutili istinu o navodnoj bezopasnosti fluorida, dovoljno je da proitamo upozorenje na
bilo kojoj tubi komercijalne paste za zube: Drati dalje od dece mlae od est godina. Kod
18
sluajnog gutanja vee koliine od one koja je dovoljna za pranje zuba odmah potraiti
medicinsku pomo ili kontaktirati Centar za trovanja. Deca uzrastanizmeu dve i est
godina: koristiti koliinu veliine zrna graka i nadgledati detetovo pranje zuba i ispiranje
usta kako bi se gutanje svelo na najmanju meru. Mnoge marke pasti za zube, mlene hrane
za odojad i komercijalnih gotovih pia ukljuuju fluoridiranu fodu. Njihovom potpunom
izbegavanju treba posvetiti veliku panju.

NIKOTIN I ALKOHOL

Ve dugo vremena je poznato da puenje unitava zdravlje, pa ipak

se ta navika i dalje zadrala. Puai koriste cigarete ili kao stimulans
ili kao pomo kod oputanja. U svakom sluaju, eljeni uinak se
brzo izgubi i treba ga obnoviti, i od toga potie autodestruktivna
rutina puenja cigarete za cigaretom.
Glavni aktivni sastojak duvana je nikotin, koji strunjaci opisuju kao
jedan od najtoksinijih i najadaktivnijih otrova koji deluje jednako
brzo kao cijanid, pa ipak duvan nije jedini otrovan produkt puenja. Katran koji nastaje u
procesu sagorevanja oblae plua i s vremenom uzrokuje emfizem i rak. Puai su skloni
pretpostavkama da oteuju samo plua.
Meutim, otrovi koji se nalaze u cigaretama prodiru u celi organizam, oteujui sve organe.
Rak beike, na primer, ee se javlja meu puaima nego nepuaima. Tu je takoe i
tetan uticaj dobro dokumentovanog pasivnog puenja na puaevu porodicu i kolege na
poslu. Ono to mnogima - ak i danas . moe izgledati kao prihvatljiva drutvena navika
zapravo je teak napad na nae prirodne odbrane.
Isto vai i za alkohol, koji bi idealno trebali da konzumiramo povremeno i u malim
koliinama. Ako se previe pije, alkohol moe dovesti do hroninog alkoholizma. Otrovan je
za mozak i jo otrovniji za jetru, moe izazvati gastritis, pankreatitis, epileptine napade i
delirijum. U ekstremnim sluajevima, vodi do ciroze jetre i smrti. Budui da je jetra kljuni
organ, lako je videti kako njeno unitenje nekontrolisanim pijenjem naruava celi organizam.

KOZMETIKA

U poreenju sa vrlo toksinim materijama kao to su nikotin i alkohol,

moe se initi da kozmetici i nije mesto na naoj crnoj listi. Napokon,
koristi se za poveanje lepote i glamura ve hiljadama godina; arheolozi su
pronali mnoge ostatke dragocenoh pomada, losiona i druge kozmetike u
drevnim kraljevskim lokacijama i hramovima. Meutim, dananja
kozmetika uveliko se razlikuje od prirodnih materija koje su se koristile u
drevnom Vavilonu i Egiptu. Ona sadri zapanjujui broj sastojaka, od kojih su mnogi (npr.
irok opseg parabena) otrovni. U njoj nalazimo i natrijum lauril sulfat (koji se koristi za
ienje podova garaa i odmaivanje motora), dioksini (za koje se sumnja da su

19
kancerogeni) i formaldehid (izrazito nadraujua toksina materija). Budui da svi toksini
doprinose slamanju telesnih odbrana, razumljivo je da sve izvore toksinosti treba izbaciti iz
naih svakodnevnih ivota, to ukljuuje i toksinima bogatu kozmetiku.
injenica je da se 60% svih materija koje rasprivanjem nanesemo na kou ili utrljamo i nju
odmah apsorbuje i ode pravo u krvotok. Ortodoksna medicina to koristi kod primene raznih
flastera koji oslobaaju materije, uglavnom analgetike, u krvotok. Na slian nain puderi,
kreme, masti, sprejevi i parfemi takoe brzo ulaze u organizam. Prema nekim procenama
ene apsorbuju oko 2kg hemikalija kroz sredstva za kozmetiku i higijenu svake godine. to je
jo gore, sve to se apsorbuje kroz kou zaobilazi normalan metaboliki sistem tela i ne biva
razgraeno i neutralizovano, ukljuujui kancerogene materije. (Naim pacijentkinjama uvek
govorimo, Ako neto ne biste pojele ili popile, ne stavljajte to na vau kou ili usne!
Meutim, ima jedan izuzetak, doputene su olovke za obrve.)
Jedna od najrizinijih materija za negu su dezodoransi. Skoro sve marke sadre
aluminijum, koji je ozbiljno tetan, posebno kada se setimo da se na podruju pazuha nalazi
mnogo limfnih lezda, koje proputaju apsorbovane toksine u limfni sistem. ak i one kreme
i stikove koji su zaista bez toksinim materijala i tvrde da su ekoloki treba izbegavati zato
to ometaju pokuaje tela da ukloni otrove jednostavnim nainom znojenja!
Pacijenti na intezivnoj terapiji esto doivljavaju nona znojenja, koja predstavljaju napore
tela da se detoksira za vreme odmora. Ispiranjem mozga uvereni da znojenje nije lepo,
mogu uzeti dezodorans u kremi, spreju ili stiku; zdravi ljudi koji se znoje tokom vrueg dana
ili prilikom fizike aktivnosti mogu poeleti da urade isto. U oba sluaja, to bi bila ozbiljna
greka. Kada telo pokuava da se detoksira kroz znojne lezde, proces se ne sme zaustavljati
ili ometati. Blokiranje kanala pod pazuhom pomou dezodoransa naterae toksine da se
vrate u limfni sistem oko grudi i ramena i poveaju rizik od raka dojke, ak i kod mukaraca.
Otkada su sredstva za negu mukaraca ula u iroku upotrebu, uestalost raka grudi kod
mukaraca raste. Moemo pretpostaviti da je za taj trend velikim delom odgovorna rutinska
upotreba dezodoranasa meu mukarcima.
Kako bismo, onda, trebali reavati problem znojenja? Prvo pravilo je izbegavati toksinu (tj.
neekoloku) hranu i pia da telo ne bi moralo naporno raditi kako bi se oslobodilo ostatka
otrovnih materija. Sapun i voda najbolji su za ienje. Zdrav znoj nema miris i nisu potrebna
hemijska oruja za njegovo uklanjanje.
Talk bi takoe trebalo zabraniti. Osim to zaepljuje pore, dokazano je da prouzrokuje rak
plua kod beba kad se udie i rak jajnika kod ena koje ga primenjuju na genitalnom
podruju.
Jo jedna vrlo toksina materija koju koriste i mukarci i ene je irok opseg boja za kosu.
Koa glave snano je vaskulirana (tj. bogata krvnim sudovima blizu povrine), tako da se
sve to se na nju nanese brzo upije krvotok. Veina boja za kosu vrlo je toksina. ak i novije
vrste, koje sadre preteno netoksine biljne materijale, unose strane materije u organizam.
To je razlog zato Gersonovim pacijentima nije doputeno da koriste farbe za kosu bilo koje
vrste i smeju da koriste samo najblae ampone. Takoe im se savetuje da izbegavaju
parfeme, koji sadre sintetike arome, ali mogu koristiti razreeni isti glicerin (bez ruine
vode) za hidrataciju suve koe. Muki pacijenti se moraju odrei losiona posle brijanja i
aerosolnih krema za brijanje. Na tritu postoje blaga, netoksina kozmetika i higijenska
sredstva, izraena od prirodnih sirovina, koje mogu koristiti oporavljeni pacijenti i osobe
koje nisu na terapiji. Moda ete morati briljivo traiti i itati sitna slova na kutijama pre
nego to ih kupite, ali kada se radi o uvanju vaeg zdravlja nijedan napor nije prevelik.
20
IMUNIZACIJA - VAKCINACIJA

Vakcine mogu spaavati ivote; takoe mogu biti i smrtonosne.

Njihova pria zapoinje radom britanskog doktora dr.med.
Edwarda Jennera (1749.-1823.). On je primetio da mlekarice koje bi
se zarazile kravljim boginjama pretrpele bi samo blai oblik bolesti i
kasnije bi postale imune na velike boginje. Iz toga je zakljuio da je
blai oblik bolesti izazivao imunitet na smrtonosniji oblik.
Pretpostavka je bila tana, ali u kasnijim pokuajima dobijanja istih rezultata nije uzeto u
obzir da su mlekarice bile mlade i verovatno zdrave; zato je njihov imunoloki sistem bio u
stanju da reaguje. Od tada su mnoge generacije dece bila vakcinisana protiv velikih boginja;
1980-ih zdravstvene organizacije su objavile da su velike boginje iskorenjene.
Meutim, amerika deca su godinama primala DTP (difterija-pertusis-tetanus) vakcinu u sve
mlaem uzrastu. Pokojni dr.med. Robert S. Mendelsohn (1926.-1988.), nekadanji direktor
Amerikog pedijatrijskog drutva, nikada nije prestao da upozorava na opasnost od
vakcinisanja beba, piui o brojnoj deci ije je zdravlje bilo trajno narueno, ukljuujui i
sluajeve tekog oteenja mozga. Istakao je da je dr William Torsh sa Medicinskog fakulteta
u Renou Univerziteta u Nevadi izvestio da je dve treine od 103 deteta koja su umrla od
sindroma iznenadne smrti (SIDS) bila imunizovana DTP vakcinom tokom tri nedelje pre
njihove smrti, a mnoga su umrla u toku jednog dana posle primanja vakcine. Jedna studija iz
1994. utvrdila je da deca sa dijagnostikovanom astmom (bolest respiratornog sistema koja
ima slinost sa SIDS-om) imaju pet puta veu verovetnou da su primila vakcinu za pertusis
nego da nisu. Druga studija utvrdila je da bebe imaju osam puta veu smrtnost od
uobiajene tokom tri dana posle dobijanja DTP vakcine. Kad je Japan zabranio vakcinisanje
dece mlae od dve godine, njihov problem sa SIDS-om praktino je nestao. Amerika vlada
morala je da garantuje za sigurnost DTP injekcija, s obzirom da su se farmaceutske
kompanije koje su ih proizvodile suoavale sa brojnim tubama zbog naruenog zdravlja i
smrti izazvanih vakcinama.
DTP vakcine i dalje se koriste u SAD-u. Njihova upotreba je nenauna, budui da mala beba
jo nema svoj imunoloki sistem i zato nije u stanju da reaguje na nju. Beba se raa sa
majinim imunitetom koji traje oko est meseci, pa ipak pedijatri i dalje poinju sa
vakcinacijom beba DTP vakcinom u periodu od dva do tri meseca. Oigledno, to ometa
prirodan razvoj detetovog imunolokog sistema u kasnijoj fazi. U Britaniji besni kontroverza
oko sigurnosti vakcine protiv ospica, zauki i rubeola, koje se rutinski daju bebama, i za koje
neki doktori tvrde da mogu da izazovu autizam i bolest creva - to zdravstvene vlasti odluno
odbacuju. U SAD-u timerosala (etil ive) u vakcinama davanim bebama i maloj deci
prouzrokovala estoku raspravu, u kojoj se otrovna iva povezuje sa mnogim sluajevima
autizma, kanjenja sa govorom i tikovima kod dece kao i doprinoenja mentalnim i
imunolokim poremeajima kod znaajnog procenta stanovnitva. Danas se sva pedijatrijske
vakcine koje se rutinski primenjuju proizvode ili u obliku bez timerosala ili sa smanjenom
koliinom timerosala. Sve u svemu, mnoga pitanja u vezi sa ritinskom vakcinacijom ostaju
nereena. Preesto se za ono to izgleda kao vredna medicinska inovacija pokae da ima
znaajne nedostatke. Uopteno govorei, jake hemijske intervencije - bilo prehrambenim
21
aditivima, lekovima ili toksinima iz okoline - slabe prirodne odbrane tela i tako otvaraju put
ozbiljnim bolestima, i odatle potreba da se obnove na Gersonov nain, kao to emo izloiti
u sledeim poglavljima.

ELEKTROMAGNETNA POLJA

Svako ivo bie okrueno je sopstvenim elektromagnetnim poljem -

nevidljivim, ali merljivim slojem zraee energije. Milionima godina ta
polja su postojala neometana. Krajem 19. veka izmiljena je prva sijalica
sa uarenim vlaknom, prvo u Britaniji, a kasnije i u Americi. Sa tim
pronalaskom struja je postala neizbean deo svakodnevnog ivota, a
njena upotreba eksponencijalno raste.
Danas je itavo stanovnitvo Zemlje izloeno razliitim stepenima elektromagnetnih polja.
Svetiljke, televizori, radioaparati, friideri, obine i mikrotalasne rerne, raunari, u novije
vreme i mobilni telefoni, emituju nevidljive elektromagnetne frekvencije. Ako dodamo
naim kunim aparatima prirodna geopatogena zraenja, nije preterano rei da ivimo u
elekronskoj kai i sasvim je logino pretpostaviti da to mora imati tetan uticaj na ljudsko
zdravlje.
Kako raste upotreba mobilnih telefona irom sveta, podie se sve vie i vie prijemnika kako
bi im sluili. Slubena tela zasada tvrde da ti prijemnici ne predstavljaju rizik za zdravlje ljudi
koji ive u njihovoj blizini, ali zabrinuti pojedinci priaju drugu priu, izvetavajui o
poveanoj uestalosti bolesti, uglavnom raka, sa epicentrima u blizini nedavno podignutih
prijemnika. Poremeaji spavanja, glavobolje, osipi, lupanje srca i vrtoglavica takoe su se
pojavili u istom periodu. Neki naunici dele zabrinutost laike, ire javnosti. Na primer,
dr.med. Robert O.Becker, dvaput nominovan za Nobelovu nagradu, nazvao je porast broja
elektromagnetnih polja najveim zagaujuim elementom na Zemlji. I SZO i Evropski
parlament odrali su rasprave o uticaju elektromagnetnih polja na okolinu. Primenjujui
princip opreza Ako postoji sumnja, nemoj to koristiti, moramo initi sve to je mogue da
ograniimo rizike od sveprisutnog elektronskog smoga. Upotreba mobilnih telefona mora se
svesti na minimum, potrebno ih je iskljuiti odmah posle upotrebe, i ne smeju se nositi uz
telo ak ni kada su iskljueni. Ako je mogue, treba koristiti ureaj za slobodne ruke kako bi
telefon bio to dalje od glave i tela.
Osim telefona, pametno je sve elektronske ureaje drati dalje od kreveta kako osobe koje
spavaju ne bi bile izloene zraenju tokom cele noi. Elektronsku opremu treba iskljuivati
kada se ne koristi, ne ostavljati je u pripravnosti (stand-by). Neke este sobne biljke (npr.
Spatiphyllum) navodno apsorbuju tetno zraenje i trebalo bi ih drati u kui u velikom
broju.

22
STRES: UNUTRANJI NEPRIJATELJ

Pored tetnih uticaja koji napadaju telo spolja, trebamo uzeti u obzir jo
jedan unutranji koji sami stvaramo, tanije stres. Stres uglavnom
prihvatamo kao neto to se podrazumeva u dananjem ubrzanom i
nemirnom nainu ivota, pa ipak nije bio ni prepoznat, a kamoli istraen,
sve do prve polovine 20. veka.
Tada je ugledni endokrinolog poreklom iz Maarske, dr.med. Hans Selye (1907.-1982.), prvi
je poeo da razmilja o tome zato tako mnogo ljudi pati od onoga to je on zvao sub-
zdravlje: stanje ni bolesti ni zdravlja, uz nedostatak vitalnosti. Na kraju je kao uzrok
identifikovao stres, koji je definisao reima Stres je nespecifina reakcija tela na bilo koji
zahtev, bilo da je prouzrokovan, ili rezultira, prijatnim ili neprijatnim uslovima. Nain na koji
ga podnosite odreuje moete li se uspeno prilagoavati promenama. Drugim reima,
stres sam po sebi nije lo. Naprotiv, da opet citiram Selyea, Uopteno se veruje da bioloki
organizmi zahtevaju odreenu koliinu stresa za odravanje dobrog mentalnog stanja.
Meutim, suvian stres koji sistem ne moe podneti stvara patoloke promene.
Problem je u tome to dananja ljudska bia reaguju na stvarnu ili zamiljenu opasnost istim
trenutnim biolokim promenama kao i nai najdalji preci kada su se suoavali sa napadom
mamuta ili sa sekirom naprijatelja: ukljuuje se reakcija borba ili beg, dajui organizmu
navalu energije za borbu protiv napadaa ili beg natprosenom brzinom. Reakcija uzbune
prouzrokuje da sistem hipofize i nadbubrene lezde reaguje stvaranjem hormona
neophodnih za borbu ili beg. Srani ritam se ubrzava,nivo eera u krvi raste, zenice se ire
kako bismo bolje videli, a varenje se usporava kako bi se energija preusmerila u noge i ruke.
U sistem ulazi bijica adrenalina i kortizola. Sve te promene nestaju kada se situacija rei, bilo
borbom protiv neprijatelja ili begom na sigurno. U dananje vreme pretnje su uglavnom
nenasilne, a izazovi obino prouzrokuju frustracije, tiho kljuanje besa ili potisnuta napetost,
koji nemaju oduka. Napokon, ne moemo se posvaati sa prekritinim efom ili pobei od
izluujue saobraajne guve, zbog ega organizam ostaje u neprirodno uzbuenom stanju.
Ba poput naih peinskih predaka, moderni ljudi takoe prolaze kroz tri faze zbunjenosti,
otpora i , konano, iscrpljenosti. S vremenom, stresom izazvane hormonske promene mogu
dovesti do irokog opsega bolesti, ukljuujui hipertenziju, koronarnu trombozu, krvarenja u
mozgu, ir na elucu ili dvanaestopalanom crevu, aterosklerozu, artritis, bolest bubrega i
alergijske reakcije. I najvanije od svega, imunoloki sistem je oslabljen, a znamo koliko je to
opasno.
Skoro niko ne proivi svoj ivot a da ne proe kroz razdoblja velikog stresa. Poslovni
neuspesi, finansijski problemi, ozbiljni dugovi, razvod, bolest u porodici ili gubitak posla -
spisak je dugaak. Ljudi esto reaguju tako da vie rade, ive od junk-fooda i nezdravih
grickalica, uzimaju lekove za spavanje kako bi pobedili nesanicu i lekove za buenje kako
bi se mogli nositi sa novim danom, piju vie kafe i alkohola i pue vie cigareta - to sve
ubrzava propadanje zdravlja. Meutim, njihova reakcija je na stres - a ne sam stres- ono to
prouzrokuje nevolje. Stres i njegove posledice mogu delovati kao kap koja preliva au,
posebno ako imamo posla sa nekim od Selyeovih sub-zdravih pojedinaca ija jetra je ve u
jadnom stanju, a ostatak organizma zatrovan.
Stres treba ukljuiti meu faktore koji slabe telesne odbrane i sa njim se moramo nositi
razumno. Tehnike oputanja, joga, vebe disanja i struni saveti pomau u reprogramiranju
23
naih spontanih, vrlo tetnih reakcija na neizbena ivotna previranja. U kombinaciji sa
optimalnom ishranom, to moe dovesti do idealnog stanja koje je opisao dr Selye kada je
preporuio, Stres bez muke.

24