Socijalna psihologija i opta psihologija

Opta psihologija se bavi prouavanjem ponaanja pojedinca prvenstveno u odnosu na

nesocijalnu (fiziku) sredinu. Socijalna psihologija ispituje ljudsku aktivnost s obzirom na
delovanje socijalnih faktora.

Hal (1943) smatra da opta psihologija otkriva osnovne zakonitosti psihikog ivota, otkriva
opte principe ponaanja, a socijalna psihologija te principe ekstrapolira (primenjuje) na
odreene probleme kojima se bavi.

A kritikuje ovo gore: nemogue je upoznati principe ljudskog ponaanja ako se ne prouava i
odnos izmeu pojedinaca i drugih ljudi, ako se zakljuci donose samo na osnovu posmatranja
odnosa oveka i fizike drai. Soc.psihologija nije prosta primena principa opte psihologije ili
deo opte psihologije, ona je samostalna nauna disciplina, koja omoguava da se dopuni i
koriguje opta slika o oveku, jer je slika koju daje opta psihologija nepotpuna. Danas
preovladava ovakav stav.

Opta psihologija prouava one procese kod kojih socijalni faktori nisu odluujui, iako imaju
ulogu i treba ih uzimati u obzir,a socijalna psihologija prouava one fenomene kod kojih su
socijalni faktori odluujui.

Razlozi zbog kojih je socijalne psihologija samostalna psiholoka disciplina :

Postoji cela oblast pojava kojima se opta psihologija ne bavi npr. ponaanje pojedinca
u grupi i uticaj psiholokih momenata na drutveno zbivanje
Socijalna psihologija ima posebne naune postupke (iako koristi i neke postupke opte
psih) npr. sociometrija i skale za merenje stavova
Orijentacija socijalne psihologije je drugaija od orijentacije opte psihologije ak i onda
kada izuavaju iste psihike aktivnosti: Opta psihologija izuava psihike procese uopte,
posmatrajui ih apstraktno i izuavajui ih u odnosu na fizike objekte, a socijalna psihologija
izuava psihike procese sa obzirom na socijalnu situaciju.

Socijalna psihologija i sociologija

Socijalna psihologija je nauna disciplina koja prouava ponaanje pojedinca u grupi, a

sociologija prouava grupu u celini.
Poto i sociologija i socijalna psihologija prouavaju nekakve drutvene pojave, moe se
napraviti razlika u posmatranju pojava u zavisnosti od toga da li se gleda psiholoki ili socioloki
aspekt.

Klajnber (1954) ilustruje razliku preko prouavanja gangova sociolozi prouavaju ekonomske i
druge socijalne faktore koji su doveli do formiranja grupe, faktore koji utiu na ponaanje grupe
u celini i posledice tog ponaanja na drutvene odnose, a socijalne psihologe zanimaju
psiholoke osobine pojedinaca u grupi ili cele grupe, stavovi, delovanje pojedinaca na grupu,
lini stavove pojedinca.
Razlike izmeu sociologije i soc.psihologije :
1. Sociologija posmatra grupu u celini, njeno povezano delovanje; soc.psihologija
posmatra psihike momente u vezi sa grupom (stavove, crte linosti )
2. Sociolog, prouavajui grupu i kada se bavi pojedincem, trai ono to je slino u
ljudskom ponaanju; soc.psiholog ukazuje na individualne razlike i nastoji da ih protumai
objanjavajui ih bilo linom iskustvom bilo nasleem
3. Sociologija se zadrava na sadrajima ponaanja lanova grupe, na sadrajima
drutvenih normi, dok
soc.psihologija prouava procese, i kako dolazi do odreenog ponaanja i formiranja odreenih
stavova.

Socijalna psihologija i antropologija

Antropologija je nauka o oveku. Fizika antropologija prouava telesne osobine lanova

drutva; socijalna antropologija prouava oblike i proizvode drutvenog ivota; kulturna
antropologija prouava kulture primitivnih drutava i plemena.

Socijalna psihologija i antropologija se meusobno se dopunjuju i koriste rezultate istraivanja.

Razlika je u osnovnom zadatku. Antropologija se interesuje za karakteristine naine
organizovanja ivota u razliitim drutvenim zajednicama. Soc.psihologija se interesuje za
psihike procese i aktivnosti pojedinaca, pripadnika tih zajednica.

Razvoj socijalne psihologije

Tri perioda u razvoju socijalne psihologije :

Od antikih vremena do polovine 19.v: U ovom periodu soc.psihologija ne postoji kao
posebna ni teoriska, ni empirijska disciplina. Pojedini problemi iz oblasti soc.psijologije se
pretresaju u okviru filozofije. Ne vre se sistematska ispitivanja.
Od druge polovine 19.v do 20ih godina 20.v: Problemi soc.psihologije tretiraju se
posebno, odvojeno od drugih problema. Soc.psihologija postoji kao teorijska disciplina, ali ne i
kao empirijska.
Poetak 20.v: U ovom periodu soc.psihologija se konstruie kao posebna empirijska
nauka sa utvrenim predmetom i razvijenim metodama i tehnikama.

Platon i Aristotel

O mnogim pitanjima iz oblasti soc.psihologije filozofi od davnina iznose svoja shvatanja. Dva
takva pitanja su :
1) Koji psiholoki momenti podstiu ljude da ive u drutvu?
2) Da li se ljudi menjaju usled delovanja drutvenih uslova?

Platon smatra da drutvo nastaje i postoji jer ljudi nisu sami sebi dovoljni. Potrebna je
organizovana aktivnost veeg broja ljudi da bi se mogli odrati i zadovoljiti svoje potrebe. Zato
ljudi stvaraju drutvo (dravu) i odravaju ga. Drave mogu biti dobre i loe, to pre svega zavisi
od ljudi koji njome upravljaju. Smatrao je da ljudima treba da vladaju najbolji u dravi, a to su
filozofi; ljude je mogue vaspitavati i menjati, pa treba sprovesti sistematsko vaspitavanje.

Aristotel smatra da ljudi ive u drutvu jer po prirodi tee za drutvenim ivotom,jer su
drutvena bia. Prirodno je da ljudi ive u drutvu, ali ne i da svi imaju pravo da upravljaju
drutvom, jer je veina ljudi po prirodi lenja i glupa, blie ivotinji nego boanstvu. Drutvo
treba da nadzire oveka, da stvori u njemu potrebu da slua i potuje zakone.

Hobs i Ruso

Hobs smatra da ljudi ive u drutvu jer je to neophodno za njihovo odranje, ali da drutveni
ivot ne proistie iz prirode oveka, ve je on nasilje nad ljudima. ovek je po prirodi samoiv i
sebian, pa je izvor drutvenih tekoa i drutvenog zla u ravoj ljudskoj prirodi. Ljudi su u
stalnom ratu; da taj rat ne bi doveo do propasti, udruuju se u dravu. ovek iz straha stvara i
prihvata drutvenu organizaciju i odrava je (tako on prvenstveno psiholokim faktorima
objanjava i poreklo drutva i regulisanja drutvenog ivota.)

Ruso istie da do drutvenog ivota dolazi jer spoljni uzroci nagone ljude na to. Po njemu, ovek
nije po prirodi lo; stvaranjem drutva ovek se menja i stie dobre ili loe osobine. Istie da
treba menjati drutveni sistem, a time e se menjati i ljudi.

Hedonizam i altruizam

Hedonistka teorija zasniva se na pretpostavci o sebinosti oveka kao osnovnoj osobini. Razvio
ju je engleski filozof Bentam. Po njemu,osnovna pokretaka snaga eveka je tenja za
postizanjem zadovoljstva i izbegavanje bola. ovek ocenjuje ta e mu doneti vie zadovoljstva,
a manje nevolje; odrie se neposrednog uitka da bi izbegao kasniju neprijatnost ili postigao
vee i trajnije zadovoljstvo u budunosti. Drutvo se zasniva na slinom principu hedonistike
raunice; najbolje je ono drutvo u kome postoji najvee mogue zadovoljstvo za najvei
mogui broj ljudi. Osnovna ideja hedonistikog shvatanja javlja se i u mnogim savremenim
psiholokim teorijama. Hedonistika teorija motivacije ukljuena je u mnoge savremene teorije
motivacije i psihoanalizu i bihejvioristike teorije. Hedonistika teorija je kritikovana, jer je
ukazivano od mnogih autora da celokupno ljudsko ponaanje ne moe da se objasni tenjom za
zadovoljstvom. Pored sebinosti, kao podsticaja, postoji i ljubav prema drugima, simpatija i
spremnost da se ljudi udrue i jedni drugima pomau.

SHVATANJA O SUTINI SOCIJALNOG PONAANJA

Odgovor na pitanje od kada postoji socijalna psihologija i ko je njen osniva zavisi od toga ta
podrazumevamo pod socijalnom psihologijom. Ako pod ovim pojmom podrazumevamo
samostalnu empirijsku naunu disciplinu, ona je veoma mlada nauna disciplina, na ijem
formiranju i razvijanju radi od dvadesetih godina XX veka veliki broj istraivaa. Ako se
socijalnom psihologijom smatra i slobodno, manje ili vie argumentovano, razmatranje raznih
pojava drutvenog ponaanja,moe se rei da socijalna psihologija postoji odavno. Takva
razmatranja javljaju se od antikog doba, a mnoga tokom 19.veka. Meu njima se istiu 4
koncepcije :
1. Shvatanja koja za objanjenje socijalnog ponaanja koriste princip evolucije
2. Tumaenja koja naglaavaju individualnu svest
3. Uenje koje za osnovu objanjenja korise pojmove imitacije i sugestije
4. Instinktivistika koncepcija

Ove koncepcije su bile podsticaj za empirijska istrazivanja.