Da li biodiverzitet dovodi do boljeg mentalnog zdravlja u urbanim

sredinama?
Duli Din, Kejt Van Doren, Filip Vejnstajn
*Fakultet za zdravlje stanovnitva, univerzitet u Kvinslendu, Australija

*Centar za postdiplomske studije, univerzitet June Australije, Australija

Apstrakt
Povod: Globalno gledano, ljudski i ekonomski tereti mentalnih oboljenja se
poveavaju. Kako se pretenost i trokovi mentalnih bolesti uveavaju, postajemo
sve vie i vie svesni da ekoloki problemi poput klimatskih promena i smanjenja
biodiverziteta utiu na ljudsko zdravlje.
Hipoteza: Ovaj rad postavlja hipotezu da je povean nivo biodiverziteta u urbanom
okruenju povezan sa poboljanim mentalnim zdravljem i optim blagostanjem. On
predlae ekoloki mehanizam kroz koji povezanost moe da postoji, i istrauje
postojeu literaturu kako bi pronaao postojee empirijske dokaze koji podravaju
nau hipotezu.
Evidencija: Premda postoji znatan nivo literature koja istrauje uticaj zelenih
povrina i kontakta sa prirodom na mentalno zdravlje, pronali smo samo jedan
originalan rad koji direktno istrauje vezu izmeu biodiverziteta i mentalnog
zdravlja. To nagovetava da postojea evidencija uzima u obzir samo jedan deo
cele prie, pruajui bazu evidencije koja je neadekvatna da bi dostavila podatke
strategiji konzervacije biodiverziteta i javnog zdravlja.
Implikacije: Na hipotetiki odnos izmeu ekolokih promena i mentalnog zdravlja
predlae konzervaciju i obnavljanje biodiverziteta u urbanim sredinama kao formu
intervencije radi poboljanja ljudskog zdravlja. On takoe naglaava potrebu za
boljom evidencijom kako bi se pokazale sinergistike koristi poveanog
biodiverziteta i boljeg mentalnog zdravlja ljudima koji donose odluke. Potrebno je
dobro osmiljeno kvantitativno epidemioloko istraivanje kako bi se osnovala
snaga bilo koje takve uzrone veze.
Uvod
Globalno gledano, ljudski i ekonomski tereti mentalnih oboljenja se poveavaju.
Procenjuje se da mentalna oboljenja pogaaju 450 miliona ljudi irom sveta [1]. U
2001, unipolarni depresivni poremeaj bio je razlog za 5.6 % izgubljenih godina zbog
oboljenja (DALY) samo u razvijenim zemljama [2]. U Australiji, 2010-e, mentalna
oboljenja zasluna su za 13 % ukupnog broja DALY, i anksioznost i depresija jesu,
i ostae, jedan od vodeih pet uzroka oboljenja u zemlji tokom sledee decenije [3].
Kako se pretenost i trokovi mentalnih bolesti uveavaju, postajemo sve vie i vie
svesni da ekoloki problemi poput klimatskih promena i smanjenja biodiverziteta
utiu na ljudsko zdravlje. Skoranja istraivanja su pokazala negativne posledice
ekoloke degradacije [4-7] i ekolokih katastrofa [8] na mentalno zdravlje.
Meutim, priroda moe takoe pozitivno da utie na mentalno zdravlje i
blagostanje, i svesni smo da kontakt sa prirodnim okruenjem poput uma i
vegetacije moe da pobolja stanje razliitih ljudskih pokazatelja zdravlja [9]. U
urbanim sredinama, fiziki, ak i vizuelni, kontakt sa zelenim povrinama bilo
koji deo zemlje sa vegetacijom, ukljuujui zelene koridore, ume, parkove, polja,
ili lako pristupana sela [10, 11] povezan je sa boljim rezultatima mentalnog
zdravlja [12, 13]. Meutim, iako je ova literatura doprinela vanoj evidenciji za
intervencije zdravstva u urbanim sredinama, mnoge zelene povrine razmatrane u
ovim istraivanjima (npr. parkovi i mali vrtovi) ne poboljavaju uvek zdravlje u
urbanom ekosistemu niti promoviu biodiverzitet same po sebi.

Hipoteza
Ovaj rad postavlja hipotezu da je povean nivo biodiverziteta u urbanom okruenju
povezan sa poboljanim mentalnim zdravljem i optim blagostanjem. On predlae
ekoloki mehanizam kroz koji povezanost moe da postoji, i istrauje postojeu
literaturu kako bi pronaao postojee empirijske dokaze koji podravaju nau
hipotezu.
Biodiverzitet, ili bioloki diverzitet je raznovrsnost meu ivim organizmima iz svih
izvora ukljuujui, izmeu ostalog, kopnene, morske i druge vodene ekosisteme i
ekoloke komplekse kojih su deo; ovo ukljuuje diverzitet unutar vrsta, izmeu
vrsta i diverzitet ekosistema [14]. Tabela 1 predstavlja model mehanizma
ekolokih veza povezujui urbane ekoloke promene sa mentalnim zdravljem, i ona
je detaljno opisana ispod.

Tabela 1
Model mehanizma ekolokih veza koji povezuje urbane ekoloke promene sa
mentalnim zdravljem.

Ekoloka promena Mehanizam ekolokih Zdravlje

veza
Urbanizacija Funkcionisanje zdravih Usluge ekosistema
ekosistema:

Korienje zemljita - Elastinost - snadbevanje

- Organizacija - regulisanje

- Bujnost - kulturoloko
obogaivanje
Zelena infrastruktura

Ekoloki otisak grada

Zdravlje ekosistema
Urbani biodiverzitet

Mentalno zdravlje

Kolona A se odnosi na uticaj urbanizacije na biodiverzitet. Brz razvoj u gradovima

irom planete doveo je do toga da vie od polovine svetske populacije ivi u
gradovima, sa porastom irom sveta od 2% od 2005. do 2010 [15]. Tri etvrtine
populacije u razvijenijim regionima ivi u urbanim podrujima [16] sa 89%
Australijanaca u urbanim centrima [15]. Planski okvir u nastajanju koji bi pomogao
da se smanji optereenje nad ekosistemima u gradovima je koncept zelene
infrastrukture, to se odnosi na okvir multifunkcionalnih ekolokih sistema koji se
tiu urbanog razvoja i ciljeva konzervacije prirode, ukljuujui poveanje
biodiverziteta u gradovima [17].
Kolona B pokazuje predloene mehanizme ekolokih veza koji povezuju urbani
biodiverzitet sa mentalnim zdravljem. Biodiverzitet je kljuan faktor u zdravlju
ekosistema, povezan sa pokazateljima poput elastinosti (sposobnost sistema da
apsorbuje stresore poput ekstremnih vremenskih prilika ili akumulacije toksinih
supstanci), organizacije (diverzitet i broj interakcija izmeu razliitih delova
sistema, npr. visok nivo biodiverziteta kod domaih ivotinja i biljaka), i bujnosti (u
vezi sa aktivnou i produktivnou oblasti, poput plodnosti zemljita) [18].
Kolona C pokazuje usluge pruene ljudima od strane zdravih ekosistema i povezane
veze sa mentalnim zdravljem. Ekoloki otisak urbane sredine moe se smanjiti
korienjem usluga ekosistema koje pruaju dobiti ljudima [19, 20]. Primeri
usluga ekosistema ukljuuju usluge snadbevanja (poput proizvedene hrane i
svee vode po mestu), regulatorne usluge (poput poboljanja u urbanoj
hidrologiji, kvalitetu vazduha, regulaciji temperature i sekvestracije ugljenika) i
usluge koje obogauju kulturu (poput rekreativnih okruenja, mogunosti
obrazovanja, estetskih vrednosti i kulturne batine) [20, 21]. Potporne usluge
poput formiranja zemljita, recikliranja hranljivih materija i primarne proizvodnje
obrazuju osnovu svih gore navedenih usluga.
Odravajui zdravlje ekosistema uticaj ljudske populacije na okolinu je smanjen.
Ovaj uticaj se moe izmeriti kroz ekoloki otisak grada [22] , ili kroz koliinu
zemljane i vodene povrine koje su potrebne gradu da bi proizveo materijal koji
koriste stanovnici zajedno sa skupljenim otpacima. Zemljana povrina potrebna za
obezbeivanje grada neophodnim resursima kako bi on mogao da funkcionie,
daleko je van granica samog grada.
Postoji evidencija da je mentalno zdravlje stanovnika direktno pogoeno od strane
svakog od ovih tipova usluga. Literatura koja istrauje veze izmeu kontakta sa
prirodom i mentalnog blagostanja posebno je orijentisana ka kulturoloki
obogaujuim uslugama ekosistema, sa naglaskom na psiholoke dobiti poput
oporavka od stresa i samoregulacije emocija [23], obnavljanje koncentracije [10,
24, 25], pojaavanje oseaja zajednitva [26] i okolinu pogodnu za fizike aktivnosti.
Prilikom predlaganja nae hipoteze, mi takoe pominjemo evidenciju vezanu za
bitnost drugih vrsta usluga ekosistema za mentalno zdravlje. Uticaj umanjenih
regulatornih usluga se jasno vidi u vezi izmeu post-traumatskog stresa i
prirodnih katastrofa poput velikih poplava ili poara, i psiholokih posledica
stresora iz okoline poput sua ili izloenosti velikoj vruini [5, 7]. Fiziki zdravstveni
problemi povezani sa gubitkom biodiverziteta i povezanom ekolokom
degradacijom [29] takoe su povezani sa mentalnim zdravstvenim problemima
kroz uzrone i reciprone veze [7, 30]. Uticaj na mentalno zdravlje usluga
snadbevanja vidi se kroz manje direktnu uzronu putanju kroz psiholoki stres koji
se javlja zbog gubitka prihoda, i kroz povezane uticaje iz ivotnih promena u poljima
poput zaposlenosti i mesta boravka. Ukratko, sposobnost ekosistema da omogui
ljudima dovoljno resursa i sredinu pogodnu za ivot ima bitnu zatitniku ulogu za
ljudsko mentalno zdravlje.

Evaluacija ideje u sadanjoj literaturi

Ranija istraivanja predlagala su mehanizme kroz koje bi zdravlje ekosistema moglo
da utie na ljudsko zdravlje. Konkretno, Culas [17] predlae sveobuhvatan okvir koji
objanjava povezanost ekosistema i ljudskog zdravlja zasnovan na detaljnom
narativnom pregledu literature. Premda ovaj okvir uspeno integrie i predstavlja
bazu evidencije, on to radi bez da obavezno predstavi specifine naine preko kojih
bi pristup konzervacione biologije prema biodiverzitetu takoe mogao da pobolja
mentalno zdravlje. Mi ciljamo na to da nadogradimo u poboljamo ovaj okvir:
umesto integrisanja literature na ovu temu, poinjemo sa hipotezom o javnom
zdravlju utemeljenu u konzervacionoj biologiji i testiramo da li je istraivanja
razmotrilo na predloeni put. Na taj nain, takoe elimo da evaluiramo naa
shvatanja ekosistema i ljudskog zdravlja kako bi empirijski testirali mehanizme koji
su predloeni u postojeim pregledima (pogledaj i [31, 32]). Drugim reima,
pokuali smo da vidimo da li je postojea literatura utvrdila predloene mehanizme
ekolokih veza izmerene preko pokazatelja kroz korake u tabeli 1. Kako bismo to
uradili, sproveli smo sistematski pregled postojee literature kako bi identifikovali
empirijske, narativne i pregledne radove koji su istraivali veze izmeu
biodiverziteta i mentalnog zdravlja u urbanim sredinama. Kombinacije termina za
pretragu vezanih za biodiverzitet (ukljuujui ali ne i iskljuujui bioloki
diverzitet, biodiverzitet, raznolikost vrsta, kvalitet ekosistema, ekoloki
otisak) i mentalno zdravlje (ukljuujui ali ne i iskljuujui psiholoka
uznemirenost, elastinost, mentalno oboljenje, mentalno zdravlje)
koriene su kako bi se pretrailo sedam internet baza podataka vezanih za bitne
naslove. Takoe smo sistematski pretraili liste referenci relevantnih naslova.
Radovi su izuzimani ukoliko rezultati nisu bili povezani sa mentalnim zdravljem, ili
izlaganje nije bilo povezano sa biodiverzitetom, kako je prethodno definisano. Svi
kvalifikovani apstrakti nezavisno su pregledani od strane dva autora. Detaljan
protokol pretrage je dostupan od strane autora po zahtevu.
Na osnovu ovog pregleda, identifikovali smo samo jedan istraivaki rad koji
direktno istrauje vezu izmeu samog biodiverziteta i mentalnog zdravlja [33].
Premda mali (n = 312 ljudi) i sa ogranienjima pri jasnom pokazivanju uzronosti,
ovaj rad iz Ujedinjenog Kraljevstva o psiholokim dobitima koje imaju ljudi iz efilda
koji koriste zelene povrine pokazao je pozitivnu vezu izmeu raznolikosti vrsta i
psiholokog blagostanja. U vezi sa naim hipotetikim ekolokim mehanizmom,
ovaj rad se bavio kolonama (A) i (C), omoguavajui autorima da konkretno
obrazloe kako njihovi rezultati pokazuju da bi uspeno upravljanje urbanim
zelenim povrinama trebalo da naglasi bioloku kompleksnost kako bi se poboljalo
ljudsko blagostanje pored konzervacije biodiverziteta ([33, str. 390]).

Znaaj i rasprava
Sve se vie i vie uvia da ljudsko zdravlje zavisi od ekosistema koji nas okruuje.
Ovo shvatanje dovelo je do razmatranja intervencija koje obezbeuju istovremene
dobiti i za ljude i za okruenje [34]. Na rad hipotetie da biodiverzitet moe da
pobolja mentalno zdravlje u urbanim sredinama, kroz opis mehanizma ekolokih
veza koji je direktno povezan sa zdravljem ekosistema zajedno sa njegovim
uslugama ljudima. Sproveli smo sistematski pregled kako bi ispitali evidenciju za
takve veze i pronali smo samo jedan empirijski rad koji je koristio pokazatelje koji
ocenjuju i biodiverzitet i mentalno zdravlje.
Ipak, postoji dobro osmiljeno telo evidencije koji podrava premisu da kontakt s
prirodom donosi niz zdravstvenih dobiti ljudima [32, 35]. Ova literatura posebno
privlai panju na kulturoloki obogaujue usluge ekosistema poput psiholokog
oporavka, okruenja pogodnog za fiziku aktivnost i estetskih izbora. Implikacija
naeg modela je da su takve usluge samo vrh ledenog brega. Druge vrste usluga
ekosistema poput obezbeivanja ljudskih resursa i regulacije ekolokih procesa
utiu na mentalno zdravlje kroz stresore iz okruenja ili zatitna dejstvovanja.
Takoe postoji mogunost da urbane sredine sa visokim biodiverzitetom imaju
poveanu sposobnost da omogue usluge obogaivanja kulture u poreenju sa
jednostavno zelenim okruenjima koja imaju manje raznolikosti vrsta. Na primer,
mnogi urbani parkovi i golf tereni omoguavaju kontakt sa zelenim povrinama
ali ne podravaju obavezno i biodiverzitet ili zdravlje ekosistema. Nekoliko autora
je pozvalo na dalje istraivanje kvaliteta zelenih povrina koji bi se procenjivao,
na primer, na osnovu raznolikosti biodiverziteta i povezanim dobitima za zdravlje
ili blagostanje [31, 35]. Jedan rad pronaen u naem sistematskom pregledu
hipotetisao je da postoje psiholoke dobiti povezane sa poveanom raznolikou
vrsta u urbanim zelenim povrinama [33].
Ova hipotetika povezanost ima implikacije za interdisciplinarnu oblast
konzervacione biologije kao forma intervencije da bi se zatitilo i poboljalo ljudsko
zdravlje. Potencijal za relativno proste, efektne, javno prihvaene i jeftine
intervencije je oigledan kada se razmatraju teoretski principi iz oblasti javnog
zdravlja i urbanog planiranja. Prvobitni koncept u javnom zdravlju jeste da prostiji
pristup intervencijama koje kao ciljnu grupu imaju vee populacije ima potencijal
da dovede do veih dobiti na nivou stanovnitva nego to to imaju pristupi koji kao
ciljnu grupu imaju manji broj ljudi sa veim rizikom pojave mentalnih problema
[36]. U oblasti urbanog planiranja, postojanje kompleksnih uzajamnih veza meu
sistemima u gradovima znai da relativno mala promena koja se tie jednog
problema moe potencijalno da izazove promene u mnogim uzajamno povezanim
dimenzijama vezanim za odrivost koncept nazvan mnoiocem urbane
odrivosti [22]. Sa skoranjom evidencijom da zelene povrine imaju ulogu u
regulisanju zdravstvenih nejednakosti [12], takoe postoji potencijal za sistematske
intervencije kako bi se obnovili ili poboljali ekosistemi u hendikepiranim oblastima
kao jedan korak ka ublaavanju zdravstvenih nejednakosti.
Slikovit primer intervencije koja ima potencijal da uini efekat daleko jaim od
prvobitne aktivnosti je urbana regeneracija potoka, oblast od sve veeg
interesovanja u Australijskim gradovima koja ukljuuje lanove lokalne zajednice i
organizacije kao to su kole i sline grupacije [37]. Psiholoke dobiti od
kulturoloki obogaujuih usluga ukljuuju drutveni angaman, fiziku aktivnost,
restorativna iskustva, obrazovne i etike/upravnike vrednosti za uesnike i ostale
koji imaju pristup ovim oblastima [21], s obzirom da se staze sa etanje i biciklistike
staze esto nalaze pored urbanih vodenih tokova. Dobiti od regulatornih servisa
urbanih vodenih tokova ukljuuju umanjeno preplavljivanje i opasnost od oluja,
smanjenje toplote od urbane infrastrukture, smanjeno zagaivanje vazduha i
isputanje ugljenika kroz apsorpciju toksina od strane vegetacije [20, 38]. Svi ovi
procesi imaju potencijal da smanje i fiziko i psihiko optereenje i da ublae
stresore [39-41]. Urbani vodeni tokovi takoe doprinose snadbevanju iz
ekosistema kroz povean kvalitet ribe u oblinjim rekama i morima zbog smanjenog
zagaenja i poboljanog kvaliteta mrestilita [42]. Na kraju, u Australiji postoji
rastui interes u domorodaku hranu (bush tucker) ija dostupnost je poveana
obnavljanjem domorodake vegetacije. Ovaj potencijal za doprinos urbanoj
poljoprivredi [43] takoe ojaava veze sa Aboridinskim kulturnim obiajima i
njihovim blagostanjem [44].
Sledei kljuni korak na ovom dnevnom redu za istraivanje i delanje je stvaranje
evidencije visokog kvaliteta vezane za istovremene dobiti takvih intervencija i po
ljudsko zdravlje i po zdravlje ekosistema. Takva evidencija bi predstavljala
neprocenjiv instrument za planiranje urbanog biodiverziteta. Kako bi evidencija
ojaala, bie potrebno dobro osmiljeno epidemoloko istraivanje koje koristi
odreene pokazatelje mentalnog zdravlja i biodiverziteta da istrai prirodu i opseg
uzronih veza izmeu ovih varijabila. Jedna zanimljiva mogunost za
transdisciplinarno istraivanje je sistematsko prouavanje probnih projekata u
urbanom razvoju koji imaju za cilj da iskoriste sinergije izmeu zdravlja ekosistema
i ljudskog blagostanja.

Izjava o sukobu interesa

Prvi autor je lan nekoliko ekolokih organizacija ukljuujui Australijsku fondaciju
za konzervaciju.

Zahvalnost
Zahvalni smo Fakultetu za zdravlje populacije, univerziteta u Kvinslendu, zbog
stipendiranja ovog multidisciplinarnog istraivanja, i mnogim kolegama zbog
stimuliue rasprave.