narodni univerzitet braa stamenkovi

BIBLIOTEKA Dord Pikering

X X VE K

' IZAZOV
Urednik
IVAN OLOVIC
OBRAZOVANJU

NARODNI UNIVERZITET BRAA STAMENKOVI

Beogra, 1971.

1 i
 Naslov origlnala
GEORGE PICKERING
THE CHALLENGE TO EDUCATION
Preveo s engleskog
JOVAN DIMITRIJEVIC

Prevo reigovao i prireio

ALEKSANDAR I. SPASIC

Korice
IVAN MESNER, aka. slikar

PREDGOVOR

SIR GEORGE PICKERING 1971

 Pickeringova knjiga Izazov obrazovanju" zapravo
je izazo*v ljudima, prije svega Britancima. No kako se
u posebnom ogleda i ope, nai emo u njoj i mi poti-
caja za razmiljanje koje, nadajrno se, prethodi akciji.
Izazov je pomodna rije (izazov nauno-tehnike re-
volucije, ameriki izazov, svemirski izazov itd.), ali nije
sluajno pomodna; u njoj kao da se usredotoila tje-
skoba dananje situacije u se nalo ovjeanstvo
vozei se apokaliptiki na kolima nauno-tehnikog pro-
gresa u nepoznato. Ona ukazuje na jTapantne proti-
vurjenosti suvremenog svijeta i na problerne pred -
jima smo zbunjeni, pa i zastraeni. 17 engleskom jeziku
rije izazov" (challenge) prvobitno znai lozinku koju
treba znati da bi nas straza propustila. li nas pro-
pustiti straza historije to se isprijeila pred ovjean-
stvom trazei lozinku za bolju budunost? Preme
miljenju G. Pickeringe, lozinka je obrazovanje.
Moda je obrazovanje danas najvazniji svetski prob-
lem; valjano upotrebljeno, ono e dati bolje drutvo;
u suprotnome sluaju, moze da na uniti."
U tome je izazov na koji treba odgovoriti.
Mi bismo radije rekli da su zastarjeli, nehumani
drutveni odnosi glavni problem, ali se slaemo s Picke-
8 Dr Dragutin Frankovi
ringom da je i obrazovanje veome vazen drutveni pro-
blem, tim vie to mijenjanje drutvenih odnose u ve-
likoj mjeri zevisi i od obrezovanja.
Od kakvog obrazovanja? I ijeg? Da li je obrezo-
vanje samo instrument drutvenog napretka, ili i svrha
po sebi, to jest put do line kulture? Tko treba da refor-
mira sistem obrazovanja i u kom smjeru? To su pi-
tanja kojima se autor najvie bavi u ovom svorn djelu
punom pitenje i dilema.
Sistem obrazovanja u Velikoj Britaniji je u krizi,
i to autora veoma uznemiruje. On trai izlaz na dvije
strane: jedna je analiza prolosti i sadanjosti, da se
nadu uzroci krize, a druga je ugledanje ne strane uzore,
na zemlje koje su prebrodile krizu onog oblika koji
je danas aktuelan u Velikoj Britaniji, premda ni sarne
nisu bez problema.
Po Pickeringu, obrazovanje je odluujua drutvena
snaga u borbi za opstanak suvremenih drutava, i tko
u tome zaostaje taj se ne moe nadati dobru. Ne samo
to obrazovanje stvara ekonomsku mo, nego je ono i so-
cijalna snaga, danas toliko potrebna, koja stvara jedin-
stvo nacije, izdvaja iz nje najbolje intelektualne i mo-
ralne potencije, otvara izvore stvaralatva. Nasuprot
tome, obrazovanje se smatra i u praksi ostvaruje kao
lina stvar pojedinca u njegovoj borbi za vii drutveni
poloaj i veu zaradu, zahvaenog groznicom potroa- ga pokrene, kako bi odgovorio na izazov.
kog drutva. Zato je Pickeringova knjiga uzbudljiv apel,
dramatino upozorenje da se treba okrenuti viim soci-
jalnim ciljevima obrazovanja u slubi jaanja nacije.
Obrazovanjem se valja sluiti razumno i precizno", da
se postignu ciljevi koje vie ne moemo birati jer su
zadani u pitanju je bioloka egzistencija. Obrazovanje
je instrument prilagoavanja uslovima ve brze naune
Predgovor 9
i tehnoloke revolucije i socijalnim promjenema koje na-
viru sa svih strana.
Pickering se u ovoj knjizi najvie bavi funkcijom
i svrhom obrazovanja i odgoja u suvremenim uslovima
i s pogledom u budunost. iVe ini to hladnokrvno i ne-
pristrano, ve angairano i strasno, ponekad i ogoren
sporou kojom drutvo u njegovoj zemlji uoava suvre-
menu funkciju i svrhu te djelatnosti. Funkcija (bioloki
termin) i svrha (moralni termin) za njega su veoma sro-
dni pojmovi i sastaju se u pojmu prilagoenosti rai odr-
zanja. Fnnkcija obrazovanja rnoze se jednostavno is-
kazati: to je organizovanje, ubrzavanje i usmeravanje
procesa uenja, kako bi se dobile jedinke koje e do
krajnjih granica svojih moi doprinositi zivotnoj po-
desnosti svoga drutva. Otuda podesno drutvo jeste
ono koje poseduje . . . sposobnosti kakve mu omoguuju
da izdri i preivi konkurenciju drugih drutava. Svrha
obrazovanja u skladu je sa /unkcijom; ona se sastoji u
obuci pojedinaca koji e zajedno initi jedno iealno
drutvo."
Ovaj kombinirani /unkcionalno-finalistiki Picke-
ringov pristup obrazovanju jako je bioloki obojen. Je
li to socijalni neodarvinizam, ili je taktika da se zastrae
ravnodulni, nije jasno. U svakom sluaju, autoru je
veoma stalo do toga da impresionira svog itaoca, da
Tano je da nema drutva koje bi bilo prilagoeno
dananjim opim prilikama i potrebama, ne iskljuu-
jui ni nee. Pitanje je, ipak, treba li se prilagoditi ili
se treba protiviti esto razornim tendencijama stihije
tehnokretskog, postindiistrijskog" drutve. Mi bismo
vie neglasili ovo drugo, ali u tom smislu da obrazo-
vanje mora izvriti svoju odluujuu ulogu u rutvu,
10 -Dr Dragutin Frankovi
osposobljavajui ovjeka da umije ivjeti u njemu i bo-
riti se za njegovo mijenjanje, za humanu primjenu na-
uke i tehnike i prevladavanje tetnih tendencija u -
nomskom i ostalom drutvenom ivotu.
Veoma je pozitivno to autor istie kao bitne ka-
rakteristike budueg obrazovanja i odgoja razvijanje
individualnosti i kreativnosti. U tome se on priblizava
nasem gleditu. Jer zaista kako e se prevladati
staro, to sputava, i novo, to dehumanizira, ako se ne
razviju individualne kreativne snage svakog ovjeka?
Jedno poglavlje svoje knjige autor posveuje kritici pe-
dantizma i konzervativizma. On se zalaze za akademske
slobode u obrazovanju, za stvaralaki spoj naunog is-
traivanja i nastave, za veu ulogu intelektualne i mo-
ralne elite u rasplitanju drutvenih protivurjenosti.
U isti as, on je protiv elite po porijeklu ili novcu, pro-
tiv privilegija u drutvu i u obrazovanju. Njegova kri-
tika britanskih univerziteta je esta i estoka.
Pickering na vie mjesta izrazava svoju zelju i ob-
jektivnu drutvenu potrebu da se srednje i visoke kole
u Velikoj Britaniji okrenu potrebama ivota i zaborave
doba kad su sluile obrazovanju administratora, oficira
i trgovaca neko silne imperije i de se okrenu novim
potrebama obrazovenju tehnologa, poslovnih Ijudi,
inenjera i kvalificiranih radnika nove elite suvre-
menog drutva. U svojoj kritici britanskog kolstva au-
tor se vie puta osvre na iskustvo SAD i SSSR. Nije
li to opet elja da se zauzme raniji dominantan poloaj
medu velikima?
Kako izvriti reformu obrazovanja i biti na visini
zadatka? Koje mjere poduzeti?
Autor je svjestan da mu ne preostaje drugo do
skiciranje idealnog sistema obrazovanja. On nema mo,
Predgovor 11
ima samo ideje. Javno mnijenje i Parlamenat, na koji
se mora utjecati da donese potrebne pravne dokumente,
jedine su poluge koje bi trebalo pokrenuti de se ove
ideje ponu pretvarati u stvarnost. Nacrt budueg si-
stema mogao bi ih mobilizirati, premda treba raunati
na otpor starih shvatanja i interesa. Sile koje se suprot-
stavljaju promeni vrlo su jake. Obrazovanje snano
utie na duh onih koji ga primaju, a veina ljudi od
autoriteta proizvod su sistema koji treba menjati. Oni
su, uz to, i stari Ijudi, koji su po sebi protiv svake
promene." Pa ipak, jedina protusila, javno mnijenje, i
vrsta %)olja da se preivi u suvremenom svijetu moi
e vjeruje autor pokrenuti Parlament da shvati
neodlonost promjena u obrazovnom sistemu.
Prema autoru, u idealnom sistemu obrazovanja nu-
no je prije svega uzeti u obzir iskustvo da formalna
jednakost i pristupanost u realizaciji prava na obra-
zovanje nije sama po sebi dovoljna da se postigne stvar-
na jednakost. Socijalne i kulturne prilike u domu poka-
zale su se odluujue za uspjeh uenika u koli i zato
je potrebno socijalnim mjereme pomoi porodicama da
postanu obrazovno stimulativne sredine". Vanost ra-
nog djetinjstve i porodine sredine potvrdila su mnoga
istraivanja, pa je, zakljuuje autor, vrijeme da se o tom
povede rauna i u politici i da se ostvari jedinstvo od-
gojnih faktora: doma, kole, zanimanja, masovnih me-
dija i dr. S time se moemo sloiti, jer su i naa isku-
stva, a i neka naa istraivanja, potvrdila tanost ovog
stava.
Dalja mjera bila bi potpuna demokratizacija pri-
tupa kolovanju putem stipendija i davanja besplatnih
mjesta siromanima u srednjim i visokim kolama, koje
 12 Dr Dragutin Frarikovi
u Velikoj Britaniji napleuju kolarinu. Svoj djeci treba
omoguiti de do esnaeste godine uzivaju jednako ope
obrazovanje koje razvija individualne sposobnosti i da-
rovitosti uenika. Potrebno je odgoditi ranu specijali-
zaciju i to vie uenika upisivati u takozvani esti
razred (Sixth Form) srednje kole, prije kojega se sad
osipa velik broj darovitih uenika. U nastavi je potrebno
izvriti velike promjene, rijeiti se inertnih ideje", -
moriranja i neaktivnosti uenika, nestevne progreme
uiniti suvremenima i sticeti znenje vezbajui um."
Autor se zalae i za obrazovanje odraslih na prin-
cipu permanentnog obrazovanja, ze koje kae de u Ve-
likoj Briteniji jo nije dovoljno razvijeno.
Koledi i univerziteti ve primaju sve vei broj
uenika iz redova radnike klase i ovu politiku treba
nestaviti da bi se dobila stvarno kvalitetna elita za vie
drutvene funkcije, ali se i visokokolka nastava mora
prilagoditi potrebama dananjice i sutranjice, osloboditi
pedantizma i znanja radi znanja", povezati s naunim
istrazivanjem i proiriti dopisnim studijern, upotrebom
radija i televizije (otvoreni univerziteti").
itav sistem obrazovanja zreo je za demokratizaciju
i modernizaciju. Autor naglaava vie puta da to mora
biti izvreno brzo i uspjeno, premda su zapreke velike:
sve vea koliina znanja, nedostatak nastavnika, otpori
starih skola i univerziteta i nedostatak novca. U Velikoj
Britaniji jo je jedna zapreka, e to je nepostojanje je-
dinstvenog mehanizma koji bi sve ovo provodio u ivot.
Takav mehanizam, pie eutor, treba izgraditi, kao to
su to uinili drugi nerodi.
Ovdje G. Pickering ulezi u diskusiju o ulozi drave
u modernizaciji sistema obrazovenje. On prizeljkuje cen-
Predgovor 13
tralizam, a svjestan je opasnosti koja od njege prijeti,
jer je drzeve orgenizacije politiere i jevnih rednike
koji imeju ned zivotima graana i koji tu mo
koriste". Iskustvo pokazttje de dravno upravljanje
kolstvom gui kreativnost, sporo se prilagoava pro-
mjenama u svijetu i ograniava akademske slobode, ali
ima i nekih prednosti, jer moe provesti odluke bre
i efikasnije no decentralizirani organi. Autor vidi izlaz
iz ove dileme u centraliziranoj ali i ogranicenoj funkciji
drzave uz kontrolu Parlamenta.
Pirkering nije ni revolucionar ni doktrinar, on se
ne miri s dananjim stanjem nego trazi izlaz iz jedne
situacije koja ne obeava dobro. On trai uzore na Za-
padu kao i na Istoku, spaja suprotnosti, oscilira izmeu
etatistikih i individualistikih rjeenja. Njemu je naj-
vie i stalo do rjeenja, do kretanja. Ravnodunost, spo-
rost, izoliranost i nerazumijevanje izazova najvea je
opasnost i nju treba na vrijeme izbjei. Zato on apelira
na volju nacije i njenih vrhova, utjee na javno mni-
jenje, ne bi li ubrzao odluku. Slino kao u drugom
svjetskom ratu, kad je Velika Britanija, nepriprernljena
za taj zadatak, s velikom nestaicom u ljudstvu i mate-
rijalu, bioloSki ugroena, u posljednjern asu poduzela
odlune korake da sve to nadoknadi, tako e nada se
autor i ovog puta inerciju pobijediti zdrav osjeaj
za bitne nacionalne interese, te e se volja javnosti na
vrijeme izraziti u donoenju neophodnih odiuka da se
na izazov pravovrerneno odgovori. Znakova za to ima.
Pisana ivo i zanimljivo, ova knjiga veze nau pa-
nju i na mnogo mjesta podsjea nas i na nae probleme.
Stimulativna na neuobiajen nain, ona nas izaziva da
i mi dublje zagledamo u znaenje koje obrazovanje i od-
14 Dr JDragutin Franfcovi

goj imaju ze ne opstanak u suvremenom svijetu te da

mu posvetimo veu peznju, vie sredstave i vie poli-
tike mudrosti.
Dr Dragutin FRANKOVIC

IZAZOV OBRAZOVANJU
 I
UVOD

Moda je obrazovanje danas najvaniji svetski prob-

lem; valjano upotrebljeno, ono e dati bolje drutvo;
u suprotnome sluaju, moe da nas uniti. Ta njegova
mo ishod je injenice da obrazovanje predstavlja orue
koje je drutvo stvorilo za oblikovanje potonjeg nara-
taja; za tu svrhu ono je delotvorno, i skoro jedino
orue. U naem stoleu, obrazovanje je postalo sloeno,
skupo i poeljno. Bogate i napredne zemlje obezbeuju
za nj itav niz ustanova; na obrazovanje one troe ko-
liko na zdravstvo ili odbranu, ili neto manje od toga.
Najsiromaniji i ponajvie zaostali troe u tu svrhu
malo, i pruaju malo ili nimalo zvaninih ustanova.
Zemlje u razvoju vide u obrazovanju glavno sredstvo
pomou kojeg mogu poboljati svoje sposobnosti privre-
ivanja, ivotni standard d meunafodni ugled, to vai
i za amhioioznu mlade celog sveta. ovekovo sve vee
gospodstvo nad prirodom ini da se za obrazovanjem
udi kao nikad ranije.

2 Izazov obrazovanju
18 Dord Pikering
Obrazovanje je vezano s uenjem. Danas ta dva
procesa briljivo prouavaju eksperimentalni psiholozi
i poslenici u drutvenim naukama. Rezultati njihovih
istraivanja treba da unaprede metode obrazovanja i
razumevanje onoga to se od njega moe oekivati kod
ljudi razliitih umova i nejednakog drutvenog porekla.
Obrazovanje e tako postati efikasnije, raznovrsnije i
stoga monije orue. U ovoj knjizi glavna briga nije
metod obrazovanja; ona se prevashodno bavi ciljem
i svrhom obrazovanja. Jamano je po sebi razumljivo da
to je monije orue, to je njegova primena imperativ-
nija, i to ne nasumice, ve sa jasnim shvatanjem svrhe
kojoj je orue namenjeno.
Pojam obrazovanja moe izgledati kao udan izbor
zanimanja za jednog lekara ili istraivaa u oblasti me-
dicine*. Meutim, sredstva medicine slue istom optem
cilju kao i sredstva obrazovanja to jest, unaprei-
vanju drutva. Iskustvo medicine to dobro pokazuje.
Pre jednog stolea, medicina je tek poela da se pomalja
iz mraka srednjega veka. Dodue, tokom tri stolea, na-
uni metod bio je ivo zaokupljen sticanjem znanja
i poboljavanjem razumevanja, ali je ovekovo mesto
u prirodi ostalo nejasno i velik deo medicine zasnivao
se na mitu, sluajnosti i fantaziji. Medicina se sluila
nezgrapnim metodima, bez poznavanja njihovih dejstava
i ogranienja. Bila je sva utonula u prolost. Prvi ve-
liki putokaz bila je Darvinova i Volasova (Wallace)
ideja o evoluciji vrsta posredstvom prirodnog odabira-
nja, uz obrazloenje te ideje koje je izloio T- H. Haksli
(Huxley). Postalo je jasno da ovek nije odelito bie; on
* Po profesiji, Dord Pikering je lekar-istraiva.
Prim. re.
Izazov obrazovanju 19
je povezan sa ostalim ivotinjama; ono to se o njima
otkrije moglo je imati znaaja i a njega. Pasterova te-
orija o mikrobima bila je druga velika prekretnica, omo-
guujui itavu modernu hirurgiju i nalazei vrhunac
u otkriu antibiotika, koji su tako korenito izmenili
strukturu drutva. Moderna medicinia opremljena je
danas monim sredstvima koja se mogu upotrebljavati
sa razumevanjem, to uglavnom d jeste sluaj, na do-
bro drutva; ili bez razumevanja, na veliku tetu dru-
tva (na primer, talidomid).
Obrazovanje ima isto tako potovanja dostojnu pro-
lost kao medicina, a odlikuje se bar istom takvom ot-
pornou prema promeni. U Kini se ispiti za stupanje
na vii inovniki poloaj nisu, praktino uzev, menjali
itavih hiljadu godina. U Britaniji, sistem obrazovanja
predstavlja nesreni ostatak preanjeg sukoba interesa.
No, svet vie nije omako postojan kao nekada; on
se menja iznenaujue brzo, i sve bre, i tako e ii
ukoliko nas neka katastrofa ne proguta. Neke od tih
promena su predvidljive, kao ekstrapolacija nedavne
prolosti. Neke su nepredvidljive kada koji novi
izum, otkrie ili ideja uzmu maha. Tako se postavlja
pitanje da li i obrazovanje treba da se menja shodno
tim novim zahtevima i izazovima s kojima se drutvo
suoava, i ako je tako, na koji nain a se menja? Koji
od starih postupaka mora da se ouva, kako bi se ou-
vali stabilnost i etos drutva? Koje postupke treba od-
baciti, kao zapreke mladima u stvaranju novog i boljeg
sveta? Koje novine valja uteloviti u obrazovanje da bi
se odgovorilo na nova sporna pitanja i nove situacije?
Kojim se naelima moramo rukovoditi prilikom takvog
izbora? Ova su pitanja kljuna za mastupajuu genera-
ciju. Ona, u isti mah, predstavljaju izazov samom obra-
2*
20 Dord Pikering
zovanju. Formulisati makar i privremeni odgovor na
njih obaveza je koju sadanjost duguje budunosti, i ima
sredinju vanost za sami pojam obrazovanja. Jedan
prosvetljeni odgovor mora da uzme u obzir poloaj o-
veka u svemiru, da proceni prirodu drutva koje je on
stvorio, i ulogu obrazovanja u njihovom oblikovanju.
Jedino se s tim u vidu moemo pitati kakva je funkcija
ili svrha obrazovanja, i kako se ta svrha moe najbolje
izraziti u naem vremenu?
Obrazovanje se pokazalo najmonijim oruem koje
drutvo poseduje da bi sebi obezbedilo usklaenost s
vremenom; ili, bioloki reeno, da drutvo postane ili
ostane prilagoeno sredini koja se, u dananje vreme,
upadljivo brzo menja. udna je ironija da se takav na-
in obrazovanja zanemaruje u zemlji koja je dala Mal-
tusa (Malthus) i ideju o borbi za egzistenciju, kao i Dar-
vina i Volasa, koji su jasno pokazali kako organizmi
prilagoeni svojoj sredini imaju izgleda za opstanak,
dok oni neprilagoeni odumiru. U stvari, Britanija je
opsednuta funkoijom obrazovanja kao orua za niveli-
sanje drutva i iskorenjivanje privilegija koje pruaju
novac i poreklo. A otud nalazimo da sistem obnazovanja
u Britaniji jo zadrava osobenosti davno minulog vre-
mena, sad kada su svetski problemi, i problemi same
Britanije, korenito drukiji. Stvari ne stoje tako sa dva
levijatana, Sovjetskim Savezom i Sjedinjenim Ameri-
kim Dravama. U njih je sistem obrazovanja nesum-
njivo postavljen tako da zadovoljava potrebe drave,
drutva i graana. Da navedemo Perkinsa: A tada (po
donoenju zakona o dodeli zemlje, 1862) sve je odjednom
procvetalo. Ameriki univerziteti postali su naslednici
britanske tradicije univerzitetskog obraovanja i nema-
ke brige za postdiplomsko obrazovanje i nauno istra-
Izazov obrazovanju 21
ivanje, zdruujui ih s novom misijom 'slubom
u korist nacije'. Prvi put u istoriji, ta tri vdda znanja
odrazila su se u tri savremena zadatka univerziteta. Re-
zultati su bili i revolucionarni i eksplozivni. Oni su iz-
menili itav odnos drutva i univerziteta. A u tom pro-
cesu stvorili su novu koncepciju univerziteta".
JEDINSTVENOST COVEKA
ovek je, kao vrsta, postigao gospodstvo nad ivo-
tinjama i biljkama pomou jedinstvenog spoja pre-
imustvenih osobina. Pre svega, on ima vrlo velik mo-
zak, u apsolutnom pogledu, i u odnosu na veliinu tela.
On vidi pomou oba oka u isti mah, to mu omoguava
da usredsredd pogled na ogranieni deo svog vidnog
polja, i da tako prati kretanje predmeta. Njegovi pred-
nji udovi sauvali su mnoge primitivne odlike, te su
podesnijd od onih boji su se specijalizovali, kao to je
to sluoaj kod etvoronoaoa, ptica i tuljana. ovekova
sposobnost da predmete lokalizuje u tri prostorne di-
menzije, pomou binokularnog vida, i da obavlja pre-
cizne i sloene pokrete prstima i njima protivstavljenim
palevima, podarila mu je veliku mo da menja ili pre-
inaava ivi i neivi svet oko sebe. ovek je razvio spo-
sobnost da gradd alate i upotrebljava ih sa sve veom
istananou i umenou. Njegov velik mozak osposobio
ga je da svoje ponaanje podeava prema steenom isku-
stvu, i podario mu ono neobino uoptenje um. Sva
ta preimustva zamano su pojaana time tO je ovek
pre drutvena negoli usamljena ivotinja. U veine vi-
ih ivotinja postoji uzajamno optenje zvukom, po-
put pesme ptica ili zova sisara, ili pokretom, kao to su
nazni poloajd tela i epurenje ptica ili sisara, ili igre
 22 Dord Pikering
insekata. ovek ie, meutim, stvorio jezdk, sredstvo
optenja toliko raznovrsno i precizno da se njime mogu
prenositi krajnje sloene informacije, pa i uoptenja tih
informacija, izmeu jedne osobe i vie drugih. Ljud-
ski mozak poseduje veliku sposobnost sakupljanja i u-
vanja informacija, tako da se one mogu prenositi, i
prenose se s kolena na koleno, i kod najprimitivni-
jdh plemena. ovek je zatim razvio jedan drugi meha-
nizam skladitenja, pismo, pomou kojeg informacija
moe da se prenese ak i kad izmeu primaoca i davaoca
postoji jaz od vie narataja. Konano, ovek je proiz-
veo kompjuter, koji informacije i skaditi i analizuje.
Zbog tih uroenih preimustava, ovek je bio u
stanju da iznae nove alatke i nove tehnike; bio je ka-
dar da stie sve vie i vie znanja o sastavnicama i po-
naanju sveta u kojem ivi, i da na taj nain prirodne
sile iskoristi za svoje svrhe; izmislio je nove naine da
ushiti oko, uho i um. A ta dostignua nisu svojstvena
samo jednom pojedincu. I ona se mogu prenositi dru-
gima; mogu se predavati sledeem pokolenju, ili ak
naratajima koji e doi tek posle vie stolea. Tako se meu bia u razvoju i njegove promenljive sredine.
ispostavilo da ovekovo jedinstveno dostignue jeste
stvaranje veoma diferenciranih, visoko organizovanih
i vrlo kompetentniih drutvenih organizacija, koje su
nazvane kulturama ili civilizacijama. Iz pisanih izvora
saznajemo kako je sled tih kultura dominirao onim
delom sveta u kojem su one cvetale. U biolokom smi-
slu, ta drutva su dostigla vrhunsku podesnost. Stari
Egdpat, Kina, Helada, Rim i dananja zapadna civili-
zacija, dobri su primeri za to. Istorijski uzev, ove
su organizacije izuzetne zbog razmera u kojima se pri-
lagodljivo ponaanje razvija kontinuirano i u zajedniei,
i njeni se plodovi prenose s kolena na koleno. Od svih
Izazov obrazovanju 23
tih civilizacija, dananja je dostigla sloenost i takav
stepen kontrole nad prrradom kojima nema ravnih u
prolosti. To dostignue naeg sopstvenog drutva pro-
izilo je iz nove intelektualne discipline, naunog me-
toda, pomou kojeg se dogaaii u svetu oko nas mogu
zapisivati, razumevati i nadzirati. Tako su, na kraju
krajeva, prilagodljivo ponaanje, a posebno intelektaulni
procesi u vezi sa umom, uinili oveka vrhunskim
biem.
Naravno, ovek o kome je re jeste odrastao ovek.
Dete je jedno bespomono biace, ije se ponaanje
ograniava na ishranu, disanje, mokrenje i pokrete
zdruene s tim nadnjama. Velik deo razlike izmeu de-
teta i odraslog oveka potie dz razvoja i sazrevanja te-
lesnih organa. Takav rast i razvdtak su uglavnom uro-
eni; do njih bi dolo i kad bi se ta ivotinja izdvojila
u jednu nepromenljivu sredinu, u kojoj bi imala hrane,
vode i vazduha, neophodne za ishranu i disanje, i gde
bi se mogla slobodno kretati. Meutim, jedan drugi i
mnogo vanijd deo razvitka uslovljen je reakcijom iz-
Uopte uzev, menjanje ponaanja pod dejstvom promen-
ljive sredine u stvari je uenje, a u irokom smislu
rei upravo je to predmet ove knjige. Od bioloke re-
volucije koju su pre jednog stolea izveli Darvin i Volas
postalo je uobiajeno povlaiti razlike izmeu dva os-
novna elementa koji odreuju konano oblije odrasloga
izmeu nasleenog i steenog, prdrode i odgoja. Mada
je sama ta ideja dosta jasna, i zasnovana na injeni-
oama, ta dva elementa povezana su na mnogo sloeniji
nain no to bi nas to prosto objanjenje moglo navesti
da pretpostavimo. Na primer, da li je tendencija da in-
teligentni, dobro obrazovani roditelji imaju decu koja
24 Dor Pikering
dobro prolaze u koli uslovljena nasleem ili sredinom?
Verovatno je da oba iniooa deluju, > se oni u praksi
teko razdvajiaju, jer dnteligentni roditelji pruaju deci
stimulativnije domove negoli glupi roditelji.
Pokuaji da se ljudska rasa pobolja obino ostaju
iluzorni, poput onih Platona i Galtona, ili se kriminalno
zlousmeravaju, kao u sluaju nacizma. Zbog toga, ako
elimo da poboljamo drutvo, moramo to initi po-
boljavajui uticaje sredine na oveanstvo. Omaj deo
toga procesa koji je pod naom kontrolom nazivamo
obrazovanjem. Da obrazovanje odista moe preuoblia-
vati drutva jasno je pokazala revolucija Meidi u Ja-
panu, zapoeta 1867, koja je, za nepuno stolee, jedno
izolovano feudalno drutvo transformisala u jednu od
najkonkurentnijih industrijskih i vojnih jedinica sveta;
prdmer prua i preobraaj Rusije pod vlau boljevika,
zaet Lenjinovim genijem. Upravo u toj moi lei vr-
hunska vanost obrazovanja. Nae se drutvo suoava
sa izazovom da tu mo primeni mudro i preoizno.
II
OBRAZOVANJE I UENJE
*
UCENJE
Uenje sainjavaju svi oni procesi, od roenja do
smrti, kojima jedinka uobliava svoje ponaanje i svoje
duhovne sklonosti pod dejstvom iskustva. Kako se dete
razvija, opseg i preciznost telesnih i umnih radnji po-
stojano napreduju; pokreti postaju sloeniji i taniji;
dete prepoznaje predmete, odreuje im poloaj u pro-
storu i saznaje njihova svojstva, ukljuujui odnose u
prostoru i vremenu; ono poinje da podraava ljudima
bo'ji ga okruuju i zvuoima koje oni stvaraju, te tako
poinje da govori; ui nazive predmeta i zbivanja, po-
inje da se izraava, da daje i prima obavetenja; zatim
ui upotrebu govora i brojeva. Na jednom docnijem
stupnju, simbolike funkcije koje nazdvamo idejama,
takoe se upoznaju, kao i upotreba ideja pri reavanju
problema, koji proces nazivamo rasuivanjem. U naj-
sloenijim i najcivilizovanijim drutvima, velika se
pania posveuje tim apstrakcijama koje nazivamo ide-
26 Dord Pikering
jama, ukljuujui i one koje se odnose na veliinu, oblik
i vreme podruje u kojem je savremena civilizacija
odmakla dalje no bilo koja druga, razvivi jedinstveno
shvatanje kosmiosa i poevi da istrauje njegove blie
delove, naroito Mesec.
Jedan od najveih doprinosa naem rafeumevanju
procesa uenja dao je ruski fiziolog Ivan Petrovi Pav-
lov, koji je otkrio i razradio ideju o uslovljenom ili
uslovnom refleksu. Pavlov je prouavao luenje sline
kod psa pri ishrani. Jo mnogo ranije znalo se da i samo
prikazivanje hrane izaziva kod psa luenje sluzi, tako-
zvanu psihiku sekreciju. Pavlov je otkrio da e, ako
poiavu hrane prati neki drugi dogaaj na primer,
zvonjenje zvona i ako se to dovoljno esto ponavlja
kasnije i sami zvuk zvona prouzrokovati luenje bale
u psa. Luem*e kao reakcija na hranu jeste uroen ili
neuslovan refleks; luenje izazvano zvukom zvona je-
ste steen to jest, uslovljen ili uslovni refleks. Pavlov
i njegovi uenici proirili su i analizirali eksperimente
zasnovane na tom najprostijem. Pokazali su, na primer,
da ima dve vrste uslovlienih refleksa nadraainih,
gde podsticaj izaziva neki proces, slian luenju bale,
i inhibitivnih, gde nadraaj spreava dati proces. Vrlo
zanimljivim nizom eksperimenata uslovljeno je da krug
deluje nadraujue, a elipsa inhibitivno na ivotinju.
Postepeno je krug izduivan u elipsu, a elipsa zaoblja-
vana u krug. Kad su te dve forme postale skoro iden-
tine, izmenilo se celokupno ponaanje eksperimentalne
ivotinje.
Do tada mirni pas poeo je da skii u svom
kavezu, stalno se koprcao naokolo, zubima kidao
aparat za mehaniko nadraivanje koe i grizao
cevi koje su povezivale sobu za ivotinje sa po-
Izazov obrazovanju 27
smatraem; takvo ponaanje nikad ranije nije re-
gistrovano. Preveden u prostoriju za eksperimen-
te, pas bi besno lajao, to je takoe odudaralo od
njegovog uobiajenog ponaanja. Reju, pas je po-
kazivao sve simptome akutne neuroze".
Jedno od najzanimljivijih otkria Pavlovljeve kole
bilo je ispitivanje refleksa istraivanja; pas uoava neki
nov predmet, vidom ili sluhom; pribliava mu se, nju-
ka ga i, ukoliko je u pitanju mladune, moda ga dodi-
ruje apom ili uzima u zube. Svaki roditelj poznaje isto
ponaanje u male dece. Prema tome da li je prijatan, ne-
prijatan ili neutralan, predmet privlai, odbija ili ne-
utralno deluje. Pavlov je pokuao dia svoja posmatranja
proiri i na majmune, ali se ispostavilo da je majmuna
mnogo tee prouavati, jer mu je hrana daleko manje
vana a drutveni ivot mnogo zna6ajniji negoli za psa.
Ni oveka nije tako lako prouoavatd kao psa. No, nema
sumnje da se ljudsko ponaanje modifikuje iskustvom,
i po svoj prilici taj mehanizam je iste prirode kao
i onaj to ga je Pavlov prouavao kod psa. Ja sam lino
video kako se uslovni refleks uspostavrja kod deteta
starog godinu dana, usled samo jednog izlaganja dejstvu
nadraaja:
Moj sin, star godinu dana, sedeo je na kuhinj-
skom podu, pokrivenom linoleumom na crne i bele
kvadrate, sa stranama pd po 5 santimetara. Pored
njega se nalazio na pas panski koker. U jedan
mah zazvonio je mesarski momak; zvono je bilo
starinsko, na trzaj, otprilike 2,5 metra udaljeno
od deteta; pas je zalajao, i dete se rasplakalo. Vie
nedelja posle toga, kad god bismo ga stavili na
28 Dord Pikering
kuhdnjski pod, dete bi se rasplakalo. Ta reakcija
je postepeno slabila i na kraju se izgubila."
Te procese u vezi s uenjem uveliko su proua-
vali eksperimentalni psiholozi poput Lelija (Lashley),
Votsona (Watson), Skinera (Skdnner), Heba (Hebb) i
drugih.
OBRAZOVANJE
Obrazovanje obuhvata skup metoda kojima dru-
tvo pokuava da usmerava ild ubrzava proces uenja.
Donson (Johnson) ovako definie obrazovanje u svom
reniku: Formiranje naravi u mladosti; nain podiza-
nja omladine; odgoj". Prema tome, obrazovanje obuh-
vata procese koji vode formiranju navika i stavova:
usvajanje jezika od roditelja, roaka i ostalih u kui,
ozvaniene metode prdmenjene u religijskim i svetov-
nim centrima kao to su crkve, damije, kole i univer-
ziteti, neformalna i manje formalna dejstva drutvenih,
kulturnih i politikih grupa, kao i posledice bavljenja
odreenom profesijom.
Insistiranje na mladalakom dobu u Donsonovoj
definiciji uglavnom je opravdano, jer se naroito u mla-
dosti stiu stavovi i savlauju vetine. U Donsonovo
doba relativno stabilnog sveta, ograniavanje zvaninog
obrazovanja na mladost bilo je dosta realno. Danas,
u svetu koji se menja i gde se znanje brzo proiruje,
takav stav nije prihvatljiv. Obrazovanje treba da bude
proces koji poinje roeniem i traje sve do groba; ono
se ne sme prekinuti naputanjem kole ili univerziteta.
Moda je najvanija funkcija obrazovanja, koju su
pedanti zaboravili, razvijanje elje i sposobnosti za ue-
Izazov obrazovanju 29
nje; zvanino obrazovanje treba da bude priprema za
samoobrazovanje kroz itav ivot Stvaranje moguno-
sti za obrazovanje odraslih ndpoto nije nevana usluga
koiu drava treba da prui drutvu. Kako je. Vinston
eril (Winston Churchill) lepo primetio: Najvanija
stvar u vezi s obraEovanjem jeste apetit za nj. Obrazo-
vanje ne poinje univerzitetom, i jamano ne treba da
se zavrava njime".
FUNKCIJA IGRE
Dobar deo ranog detinjstva provodi se u igri. Druge
mlade ivotinje na primer, maii d kuii takoe
se igraju. Majke, i ljudske i one druge, esto se pridru-
uju toj igri. Maii i maka mahom se igraju hvatajui
apama i zubima predmete koji se kreu. Dete se igra
tako to pravi i unitava razne predmete; mali deaci
vole vojnike i tehnike igrake, male devojoice privlae
lutke, kuice i ivotinje. Ove su delatnosti nesumnjivo
povezane sa buduim zanimanjima u ivotu. Reklo bi
se da je funkcija igre da se na prijatan nain ovlada
odreenom vetinom. Na nedavnom sastanku Kraljev-
skog drutva, na kojem se raspravljalo o ritualizovanom
ponaanju ivotdnja i ljudi, Konrad Lorenc (Lorenz) je
izloio tezu po kojoj nauno istraivanje predstavlja
produavanje igre u zrelom dobu; meni se ta teza ini
privlanom.
Obrazovni radnici napokon poinju uviati da u
obnazovanju nije dobra praksa naturati znanje i ideje
strahom od autoriteta i ibe. Uspeh zavisi od buenja
interesa i entuzijazma mladih. Ukoliko se u tome uspe,
obrazovanje postaje prdjatno i za aka i za uitelja, ue-
30 Dord Pikering
nje se unapreuje. Upotrebljeni metodi koriste se sklo-
nou mladih ka igri. Vanost korienja uroenog de- drugi moe otkriti da je vetina itanja opasna mo".
tinjeg poriva za igrom naglasili su jo Lok (Locke),
Ruso (Rousseau) u Emilu, i Bazedov (Basedow) u De
methodo inusitato. Bazedov je sledio Komeniusa, sastav-
ljajui udbenike u kojima je duhovito zadovoljavana
uroena deja radoznalost i elja za igrom. Kao upravi-
telj kole, Bazedov nije imao naroitih uspeha, za raz-
liku od Frebela (Froebel), koji je uveo zabavita. Prak-
tini uspeh njegovih metoda naroito je bio uslovljen
vanou koju je on pridavao igrd, kao instrumentu ob-
razovanja.
Raspravljanje o obrazovnim metodama izlazi iz ok-
vira ove knjige. No, po sebi je jasno da e majuspeniji
i najplodniji biti ond metodi kojd deluju u skladu sa
potrebama i nagonima deteta, mladia ili odrasle osobe,
na datom stupnju intelektualnog, moralnog i emocional-
nog razvoja. Uspeh najnovijih metoda nastave matema-
tike, engleskog jezika d prirodnih nauka u celini se
temelji na tim naelima.
INDIVIDUALNOST
Administratori koji se staraju o obrazovanju veeg
broja ljudi nalaze da je zgodno pretpostavljati da su
svi pojedinci obuhvaeni njihovim shemama manje-vde
ddentini. Oni koji stvarno poduavaju mlade znaju da
je to daleko od istine i da se pojedinci silno razlikuju
izmeu sebe u pogledu inteligencije, interesovanja i li-
nih svojstava. Ruso je u Novoj Eloizi pisao: Jednoj pri-
rodi potrebna su krila, drugoj okovi; jednoj se mora
laskati, druga se mora obuzdavati. Jedan ovek je saz-
Izazov obrazovanju 31
dan da ljudsko znanje unapredi o najvieg stupnja,
Neke od tih inividualnih osobenosti jesu nasledne, kao
to je sluaj sa izuzetnim intelektima. Mnoge druge raz-
like nastaju iz iskustava u detinjstvu,- obino u kui.
Funkcija je obrazovanja da se te razlike uoe, da se
pokuaju razbiti psiholoke prepreke koje ometaju puni
razvitak linosti i puno korienje intelekta. Ali to ni-
poto nije laka stvar. Psihoanalitiari frojdovske kole
mogu da prime tek po dvanaestak pacijenata u toku
jedne godine. Kako da uitelj dijagnozira i lei boljke
svojih ^taka kad on nije posebno obuen za dijagnozi-
ranje ni psihoterapiju, i kad mu je prvenstvena dunost
da prenosi znanje? Najvei deo odgovornosti za psiholo-
ke potekoe snose roditelji i boravak u domu. Roditelii
koji imaiu razumevanja za decu i prihvataju punu od-
govornost za njih obino su sposobni da im prue
le famille educogene (kulturotvornu porodicu), o koioj
e biti rei u etvrtom poglavlju. Roditelji sa proble-
mima stvaraju decu sa problemima. Do sada, zapadno
demokratsko drutvo nije bilo dovoljno bezobzirno da
deci prua neko alternativno rano vaspitanje. kole
i univerziteti, po prirodi stvari, ne mogu da zatite dru-
tvo od antisocijalnih osoba, huligana i vandala. Jednom
kada se takva linost ve stvori, vrlo je teko prome-
niti je.
UZRAST I POSTUPNOST OBRAZOVANJA
Valja uoiti, kako su to uinili Lok i Ruso,
da se uenje razvija kroz odreenu postupnost, pri emu
jednostavnije prethodi sloenijem, te da, kako je to
32 Dord Pikering
gospoa Montesori (Madame Montessori) ubedljivo pri-
kazala, razliiti procesi odgovaraju razliitim uzrastima.
Segin (Seguin), Apostol idiota", pokazao je, u svojoj
dubokoj i sauvstvenoj studiji o mentalno zaostalima,
koliko mnogo ta nesrena bia mogu zaostajati u raz-
voju. Nasuprot tome, ima sluajeva viegodinjeg inte-
lektualnog prednjaenja. Tomas Jang (Thomas Young),
autor talasne teorije svetlosti i poznati londonski lekar,
koji je delimice preveo natpis na uvenoj kamenoj Ro-
seti" (Rosetta), dva puta je proitao Bibliju do svoje
etvrte godine. U to doba privatnih uitelja, takvi geniji
nisu predstavljali velik problem; danas, u doba masov-
nog obrazovanja, stvari stoje drukije-
Deca ue pomou istraivakog refleksa, i podraa- pobuda u deteta, ali vremenom slabi i krajnje je oset-
vanjem. U svojoj kui, ona ue jezik kojim se govori;
ue nazive stvari i savlauju reenice. Moja unuka,
stara dve i po godine, jeste pravi ivi magnetofon: ne-
prestano ponavlja rei koje su joj upuene izraze od-
reenih namera. Od kolskih predmeta, jezik je jedan
od prvih; ubrzo sledi aritmetika, jer je broj elementarno
svojstvo stvari.
Moj sin prua zanimljiv primer za vanost
postupnosti u sticanju znanja. Kad je imao devet
godima, bio je najbolji u razredu u svemu sem u
matematici, gde je bio najgori. Kod njega se raz-
vio pravi sindrom otpora prema koli" u dane
kada je imao oasove matematike. Konano sam ot-
krio da ne ume da oduzima, jer je bio bolestan
kada su to uili u koli. Zbog toga nije bio u sta-
nju ni da deli. Nesposobmost da shvati i razabere
postupke bitne za skoro svaki matematiki zadatak
dovela je ne samo do loeg rada ve i do oseanja
nespokojstva u odnosu na itav predmet."
Izazov obrazovanju 33
Jo kasnije u procesu obrazovanja dolaze ideje i
rukovanje idejama, koje se naziva rasuivanjem i lo-
gikom. Konano, ima vanih vidova obrazovanja koji
se ne mogu realizovati jedino u uionici, predavaonici
ili laboratoriji. Za njih je nuno ivotno iskustvo, jer
ideje ne ive ukoliko se ne mogu primeniti. Ukoliko se
ideje koriste, um lako ovladava njima, i one u njemu
nalaze trajno i poznato mesto. Zanemarivanje tog na-
ela jedan je od najstranijih i najteih grehova obra-
zovnih institucija greh inertnih ideja", kako ga je
nazvao Vajthed (Whitehead).
Istrlivaki refleks ili radoznalost, kako se na-
ziva njegovo punije ispoljavanje veoma je izrazita
ljiv na sve vaspitne i druge sile usmerene ifrovanju
i ritualizaciji ponaanja u drutvima; ia te sile su na-
roito jake u obrazovnim ustanovama. Gublienje rado-
zmalosti pretvara naunika u pedanta. Radoznalost je
verovatno najvaniji element kreativnosti, jer njenu
sutinu ini poriv da se vidi nee li se uvek novi me-
todi izraavanja u prozi, poeziji, slikarstvu, vajarstvu
i muzici pokazati vie zadovoljavaijuim u estetikom
pogledu; s druge strane, najvei naunici bave se stal-
nim proveravanjem novih ideja i metoda, i istraiva-
njem nepoznatoga u fizikom i biolokom svetu.
KONTINUITET OBRAZOVANJA
TOKOM ZIVOTA
Pitanja ve dodirnuta u ovom pogiavlju sadre iz-
vestan broj iznaajnih implikacija. Prvo, obrazovni pro-
cesi moraju odgovarati uzrastu i stupnju mentalne
S Izazov obrazovanju
34 Dord Pikering
razvijenosti. Drugo, kole grade na onome to se na-
uilo u kui, univerziteti na onome to se nauilo u
kolama; nijedan odeljak u sistemu obrazovanja ne
moe se kako treba oceniti dzdvojen on se mora sa-
gledati kao deo' celine. Tree, obrazovanje se ne pre-
kida, ili ne treba da se prekdne, zavravanjem kole ili
univerziteta.
Jedna od najopasnijih zabluda kojih se dri sistem
obrazovanja u Engleskoj jeste uverenje da obrazovanje
prestaje naputanjem kole i univerziteta. Upravo je
to shvatanje ponajvie odgovorno za tetnii proces pre-
uranjene i suvine specijalizacije. Ideja je, ini se, u
tome da se proizvod (uenik) podvrgne konanoj obradi
u petnaestoj, osamnaestoj ili dvadeset prvoj godini, za-
visno od sluaja, jer posle toga vie ndega nema. Vrlo
je udno da je takva jedna ideja dobdla i praktinu
prdmenu, kad se u vidu ima ugled koji uivaju slobodno
obrazovanje i Aristotelova shvatanja o tom problemu.
Pitanje obrazovanja odraslih odluno je izastupao i po-
kojni ser Riard Ldvingston (Sir Richard Livingston),
svojevremeno potpredsednik Kraljiinog univerziteta u
Belfastu, a docnije profesor u Oksfordu.
Livingston je obrazovanje odraslih zastupao kako
u strunom tako i kulturnom pogledu. Pri tome se on
ponajvie pozivao na danska iskustva sa narodnim
srednjim kolama", koje je jedan profesor knjievnosti
osnovao 1844. godine, radi suprotstavljanja nemakoj
propagandi u pokrajini Slezvig-Holtajn. Preobraaj
Danske iz siromane u naprednu zemlju u velikoj meri
je ostvaren obrazovnim radom tih kola, kojih je 1872.
godine bilo pedeset i dve. One su skoro sve bile inter-
natske, i odravale su tromesene letnje kurseve, uglav-
nom za ene, te petomesene zimske teajeve, uglavnom
Izazov obrazovanju 35
za mukarce. Uenici su preteno bili zemljoradnici i
maloposednicd, a u manjoj meri i radndci svi stariji
od osamnaest godina. Dvadeset i pet posto polaznika
tih kola imali su neto vie od osnovnog obrazovanja;
ostali su razdoblje izmeu 14. i 18. godine proveli u po-
ljoprivredi ili na nekom drugom radu. Trokove ivota
i obrazovanja snosio je polaznik kole, ali je drava
davala stipendiju, do 50/o trokova, onima koji inae
ne bi bili u stanju da sami plate. Glavni predmeti na-
stavnog programa bili su knjievnost i istorija, pismeni
sastavd na danskom, matematika, osnovi prirodnih nauka
i fiskuftura.
Propagirajui obrateovanje odraslih, Livingston je
samo sledio Aristotela, koji je ovako pisao: Moemo se
pitati zato neki deak, iako moe da bude matematiar,
ne moe biti fdlozof. Moda je odgovor u tome to ma-
tematika barata s apstrakcijama, dok se osnovna naela
filozofije izvode iz iskustva; mladi ih mogu samo po-
navljati, bez ubeenja u njihovu istinitost, dok su defi-
nicije matematike lako razumljive".
Livingston je takoe ukazivao na to da skoro svaki
predmet sa mnogo vie intelektualnog zanimanjia ue
oni koji ve neto znaju o njegovoj sadrini, nego oni
koji ne znaju nita i da, obrnuto, nije poeljno pro-
uavatd teoriju bez ikakvog znanja o injenicama na
koje se ona odnosi- Tako problemi poslovne administra-
cije dobijaju jednu sasvim novu realnost za one koji
imaju nekakvog praktinog iskustva u toj oblasti. Nova
dostignua u medicini i hdrurgiji daleko su zanimljivija
lekarima koji su iskusili neuspehe i razoaranja sa loim
metodama i idejama. Teorija muzike, umetnosti ili
knjievnosti dma vie smisla za one koji su neto slu-
*
 36 Dord Pikering
ali, gledali ili itali negoli za neko dete ili mladu osobu
ije je iskustvo nznatno.
Obrazovanje odraslih se, dakle, ne moe zaobii, po-
gotovo u dananjem promenljivom svetu. Nove maine
i novi procesi zahtevaju stalno sticanje novog znanja,
novih stavova i movih vetina. Mada se u mladosti lake
ui, taj se proces moe nastaviti celog ivota. U pre-
naseljenim i mehanizovanim gradovima, intelektualna
zadovoljstva su najdostupnija. Dokolica se svima na-
mee. Negovanje interesovanja u veernjim kolama ili
na proirenim univerzitetskim predavanjdma jeste jedan
od naina uestvovanja u pustolovinama novih ideja, i
u zadovoljstvima savlaivanja novih vetina ili usavr-
avanja starih. To je, delimice, i reenje problema do-
saivanja, huliganstva i kriminala.
O znaaju obrazovanja odraslih za profesije, i stare
i nove, reito svedoi medicina. Napredak naunog zna-
nja revolucionisao je, i jo revolucionie, prevenciju i
leenje bolesti. Lekari koji su zvanino obrazovanje za-
vrili pre etvrt veka, a potom nisu sudelovali ni u
kakvim obrazovnim delatnostima, predstavljaju danas
teret za profesiju i potencijalnu opasnost bolesne;
njihovo medicinsko znanje je beznadeno pregaeno vre-
menom. Da se tako to sprei u budunosti, mogunosti
za stalno obrazovno usavravanje stvorene su u svim
naprednim zemljama sveta, kako bi lekar mogao da
prati napredak u znanju i miljenju tokom sveg svog
profesionalnog ivota. to vai za medicinu, vai i za
novije profesije, ukljuujui one koje se tiu uprav-
industrijom i trgovinom. ovek koji je izgubio ili lopova". Moda je profesor Votson zaista u stanju
elju za uenjem, ili je nikada nije negovao, sam sebi je
mrtav kapital, a moe da bude i opasan po drutvo uko-
Izazov ohrazovanju 37
liko se nae na odgovornom poloaju, jer svoj posao
nee moi da obavi sa kompetencijom koju od njega
valja oekivati.
GRANICE OBRAZOVANJA
Frensis Galton je tvrdio da je genije nasledan, i za-
lagao se da oveanstvo postupa shodno toj injenici.
U svojoj knjizi JVasledni genije on pie:
% Pokuau da u ovoj knjizi pokaem da o-
vekove prirodne sposobnosti potiu iz naslea, uz
ista ona ogranienja koja vae za formu i fizike
odlike celokupnog organskog sveta. Sledstveno
tome, poto je, uprkos pomenutim ogranienjima,
sasvim lako dobiti, pomou paljivog odabiranja,
trajnu sortu pasa ili konja obdarenih osobenim
trkakim sposobnostima, ili neim drugim, isto bi
tako bilo sasvim izvodljivo stvoriti rasu visoko
obdarenih ljudi, posredstvom smiljenih brakova
u toku nekoliko uzastopnih narataja."
Galtonov ideal praktine eugenike nikad nije is-
proban. Njegovo gledite u poslednje vreme estoko
osporavaju ameriki psiholozi i vaspitai. Profesor
Votson (Watson), apostol biheviorizma, kae: Dajte mi
tuce zdrave odojadi i jedan poseban svet da ih u njemu
odgajam, i garantujem vam da u svakoga od njih
pretvoriti u oveka kakvog elite umetnika, nau-
nika, poslovnog strunjaka, vojnika, mornara, prosjaka
da to uini, ali veina roditelja i obrazovnih ustanova
postie daleko manje uspehe. Mora se priznati da ve-
38 Dord Pikering

ina obrazovnih radnika ima malo oseanja ili razu- III

mevanja za procese koji se odvijaju u umu deteta ili
odrasle osobe. Zahvaljujui naroito Frebelu i Monte-
sorijevoj, tokom zadnjdh sto pedeset godina zaeta su i FUNKCIJA I SVRHA OBRAZOVANJA
rasprostranjena poboljanja nastavnih metoda. Nova
matematika" je upadljivo poboljala meru u kojoj se tim
predmetom ovladava u koli. Ne treba zaboraviti da
smo tek na poetku naunog i eksperimentalnog pro-
uavanja obrazovanja. Ba kao to uimo kako da usa-
vravamo i upotrebljavamo elektronski raunar, na
slian nain moemo poboljavati d rukovanje njego-
vom ljudskom slikom i prilikom. i

Furikcija i svrha jesu termini koje upotrebljavaju

biolozi, za ono to se ini, odnosno moralisti, za ono ta
bi trebalo initi. Biolog oekuje da se one ne razlikuju,
jer se on dri gledita da je podesnima opstanak vero-
vatniji negoli nepodesnima. Sto je funkcija blia svrsi
tim je vea sposobnost odranja.
Funkcija obrazovanja moe se jednostavno iskatza-
ti: to je organizovanje, ubrzavanje i usmeravanje pro-
cesa uenja, kako bi se dobile jedinke koje e do
krajnjih granica svojih moi doprinositi ivotnoj po-
desnosti svoga drutva. Otuda podesno drutvo jeste
ono koje poseduje takve kratkorone i dugorone spo-
sobnosti kakve mu omoguuju da izdri i preivd kon-
kurenciju drugih drutava. Svrha obrazovanja u skladu
je sa funkcijom; ona se sastoji u obuci pojedinaca koji
e ajedno initi jedno idealno drutvo.
Istorija evolucije zapadnoevropskog obrazovanja,
koju je tako lepo ispriao Bojd (Boyd), postaje lako
razumljiva kroz date definicije. Primitivrna ljudska
40 Dord Pikering
drutva bila su zaokupljena svojom prehranom i bor-
bom protiv neprijatelja. Ratarstvo, graenje kua, lov,
rat i borba za seksualnog partnera bili su glavni ciljevi
odraslih, uzev d pojedinano i kolektivno. Sva poznata
primitivna drutva, iva ili iezla, imaju svoja reli-
gijska verovanja. U veini njih razvijena je i neka
forroa umetnosti, vrlo esto na religijskoj osnovi. Obuku
za takvo ponaanje deci daju roditelji, a mladima od-
rasli istoga pola. Zvanine institucije nisu neophodne,
pa se otud nisu ni razvile. Obrazovanje kroz usta-
nove javlja se sa razvitkom pisma i aritmetike. Uslo-
njavanje religije zahtevalo je autentian tekst. Dravna
dokumenta i rauni morali su da se uvaju. Poruke su
pisane, odailjane, prevoene i razumevane. Obrazovne
institucije bile su tako od samog poetka namenjene
uenim profesijama drutva svetenicdma, lekarima,
pravnicima, inovnioima, pisarima i samim uiteljima.
To su jo uvek glavne funkcije vieg obrazovanja, mada
su se uene profesije znatno namnoile; stare su se
odravale, a nove stvorile u toku naune i tehnoloke
revolucije. Od renesansa, i zahvaljujui najpre itali-
janskim, a docnije poglavito nemakim univerzitetima,
jedna nova funkcija pridodata je institucijama za vi-
soko obrazovanje funkcija osvajanja novog znanja.
Nauno istraivanje je postalo veliki posao" u najbo-
gatijim i raajslavoljubivijim zemljama.
ovekovo poznavanje prirode i kontrola nad njom
dostigli su razvitkom nauke i tehnologije dosad neviene
razmere. Drutvo je postalo vrlo istanano, vrlo ddfe-
rencirano i visoko organizovano. Ono od svih zahteva
sve veu strunost, i ne .zahteva jednu posebnu vetinu,
ve skoro neogranien niz njenih varijanti; zahteva ta-
koe i odgovarajui broj onih koji su obueni u tim
Izazov obrazovanju 41
posebnim pogledima. No, broj tih strunjaka nipoto
nije utvren. Brzina tehnolpke promene je takva da
vei deo posla koji su ranije obavljali ljudske miice
i mozak, danas, sa veom pouzdanou, brzinom i pre-
ciznou, obavljaju kompjuteri i maine pod njihovom
kontrolom. Stare vetine zastarevaju, i zamenjuju se
novima. Sistemi obrazovanja moraju, dakle, da budu
dovoljno slojeni da bi pruili obuku za najraznovrsnije
zahteve dananjeg drutva, a u isti mah dovoljno ela-
stini da bi se prilagoavali potrebama sutranjice. Pro-
izvod takvog sistema obrazovanja treba da ima takav
opseg tiazumevanja i znanja da moe menjati profe-
siju, i sticati znanje i vetine koje zahteva novo zanima-
nje, u skladu sa strunim i zanatskim promenama koje
se vre u drutvu. Jer jedna od najupeoatljivijih oso-
benosti dananjeg drutva jeste brzina kojom se ono
menja.
Definisati funkciju ili svrhu obrazovanja jednosta-
van je zadatak. No, prevesti tu svrhu u efikasan i gi-
bak dnstrument daleko je tee. Drutvo nije samo slo-
eno, ono se i ne shvata kako treba. Zato nacije u neko
odreeno vreme ispoljavaju izuzetnu krepkost i ostav-
Ijaju ogromno naslee potomstvu, kao to je to bio slu-
aj sa Atinom u doba Perikla, panijom i Portugalom
u petnaestom i na poetku esnaestog veka, ili italijan-
skim gradskim dravama tokom Renesanse? I zato ta
ivotnost slabi, tako da njihovi potomci tonu u mrak
i jalovost? Zato je drutvu potrebna neka religija,
i kako se vizija novog Jerusalima" povezuje sa ispo-
ljavanjem stvaralakog genija? Koje je drutvo ide-
alno? I moe se ono stvoriti usmeravanjem obrazo-
vanja ili mu je, kako je to Galton verovao, neophodno
42 Dord Pikering
kolektivno odabiranje i uzgajanje? Da li bi ono bilo
sposobno za ivot ako bi se dkad ostvarilo?
Uza sve te neizvesnosti, nije nikakvo udo to su
niajrazliitija gledita izraavali vodei misldoci, u za- svakoga doba kojdma je obrazovanje potrebno".
visnosti od epohe i pogleda na svet. Zadraemo se na
nekima od njih.
NEKA ZNACAJNIJA GLEDITA O CILJEVIMA
OBRAZOVANJA
Platon. U Republici, svaka osoba, bez oblzira na pol
ili drutvenii poloaj, treba da proe kroz obuku koja
e je osposobiti da u dravi igra ulogu za koju e biti
najpodesnija. Platon je smatrao da svaka klasa u Dr-
avi ima svoje karakteristine vrline prost svet
strpljenje, vojnici hrabrost, a dravnici mudrost; svaka
od tih vrlina predstavlja specifian razvoj nekog od os-
novnih svojstava due. Kvalitet Drave zavisio bi, dakle,
od vrste obnazovanja koju bi dobijale njegove sastavne
grupe.
Aristotel: Obrazovanje je proces obuke tela, karak-
tera i intelekta, pre svega radi obezbeivanja dobrobiti
Drave, stvaraniem dobrdh graana. Drugi, i najvii cilj
tobrazovanja jeste priprema za pravilno uivanje doko-
lice;. glavno je obezbediti da dua, kada praktine stvari
ivota dobiju zasluenu panju, nae svoju konanu poredak je sasvim hotimian.
sreu u boanskoj mudrosti. Aristotel veli: itav i-
vot deli se na dva dela, rad i dokolicu, rat d mir, pa se
svi nai postupci dele na one koji su korisni d one koji
su lepi. Na izbor meu tim vrstama delanja nuno je
preodreen naom sklonou ka viem, odnosno niem
delu due, i njihovdm odgovarajuim delatnostima. Mo-
Izazov obrazovanju 43
ramo izabrati rat radi mira, rad u korist dokolice, i ono
to je korisno zarad onoga to je l e p o . . . To su ciljevi
koje moramo imati u vidu pri obrazovanju dece i ljudi
Kalvin: Obrazovanje je nuno, da se obezbedi
javna uprava, da se ouva celovitost crkve i odri -
venost meu ljudima".
Milton: Potpunim i ispravnim obrazovanjem sma-
tram, dakle, ono koje oveka osposobljava da poteno,
veto i plemenito obavlja sve dunosti, javne i privatne,
mirovne i ratne-" Predsednik Konant (Conant), sa Har-
vardskog univeriteta, izrazio je slina miljenja, da bi
se suoio s ovakvim odgovorom glavnog upravnika
kola u Manesteru: Kada profesor Konant zahteva 'za-
jedniko jezgro opteg obrazovanja, koje bi u jedan
kulturni obrazac ujedinilo budueg stolara, fabrikog
radnika, biskupa, pravnika, lekara, prodavca, profesora
i mehaniara', on naprosto trai nemoguno. Zahtev za
takvim jedinstvom kulture poiva ili na jednom u ce-
lini preterano optimistikom verovanju u obrazovlji-
vost vedne, to iskustvo jamano ne opravdava, ili na
spremnosti da se najvia merila ukusa i suenja srozaju
shodno stalnim zahtevima prosenosti."
Lok: Ono to svaki plemeniti oovek eli za svoga
sina, pored imanja koje mu ostavlja, svodi se na sledee
etiri stvari: vrlinu, mudrost, odgoj i uenost." Lokov
Vajthed: Postojanje univerziteta opravdava se time
to on odrava vezu izmeu znanja i elje za ivotom,
ujedinjujui mlade i stare u uobraziljnom razmatranju
uenosti."
Robinsov izvetaj (The Robins Report) o viem ob-
razovanju, objavljen 1963, znaajan je prdlog drutve-
44 Dord Pikering
nih nauba obrazovanju. U etiri dodatka izvetaju dat
je velik broj injenica. Sam izvetaj je, dodue, mnoge
razoarao, ali su u njemu navedena etiri zanimljivo
formulisana cilja vieg obrazovanja:
1. obuka u vetinama podesnim za uee u optoj loaj i unapreuje mogunosti zarade.' Otud su dostup-
podeli rada;
2. unapreivanje optih umnih sposobnosti;
3. unapreivanje znanja;
4. prenoenje jedne opte kulture i opteg standarda
graanstva.
To su neki od opte prihvaenih ciljeva obrazova-
nja. Ali, ako elimo da jasno mislimo, ne smemo misliti
s obzirom ni na kakvu listu, ve pomou ideja kojima
se um lako slui. Definicija koju bih ja predloio jeste
sledea: pripremanje i obuavanje mladih ljudi za pro-
bleme, zadatke i dokolicu kakvi danas postoje i kakvi
se mogu predvideti za sutra.
Visoko obrazovanje poglavito se bavi obuavanjem
intelektualne elite, za budue voe drutva. Ustanove
visokog obrazovanja sve vie su zaokupljene stalnim
potiskivanjem granica znanja; iz toga proizlazi da je da-
nas funkcija univerziteta pre svega sticanje, predavanje
i korienje znanja.
SUKOBI CILJEVA
Obrazovanje, kroz ustanove koje nadzire, jeste us-
luga koju drutvo prua svojim lanovima. Ciljevi te
slube, kao i ciljevi samog drutva, esto su u konfliktu.
Ukoliko odreeni instrument obrazovanja treba koristiti
inteligentno, i s odgovarajuom merom preciznosti, po-
Izazov obrazovanju 45
trebno je razmotriti te sukobe, uz nadu da se oni mogu
razreiti. Dva od tih sukoba su toliko vana da emo ih
razmotriti posebno, u petom i estom poglavlju. Prvi se
javlja zato to obrazovanje tei da podie drutveni po-
nost i rasprostranjenost obrazovanja od sredinje vano-
sti za pojam drave blagostanja. Drugi sukob nastaje
zato to su obrazovne ustanove i oni koji u njima rade
skloni da se intelektUalno izdvajaju u svoj posebni svet.
CIJEVI I SREDSTVA
Sledei Aristotela, Livingston je skrenuo panju na
dvostruki cilj obrazovanja na sticanje sredstava i ci-
ljeva. U svojoj Nikomahovoj etici, Aristotel je naglasio
da nae akcije streme jednom cilju i jesu sredstvo za
njegovo postizanje: mi kuvamo hranu da bismo jeli,
gradimo brodove da bismo njima plovili, izuavamo
medicinu imajui u vidu zdravlje. Ciljevi se razlikuju
po vanosti, i, prema Aristotelu, svi manji ciljevi stiu
se, ili treba da se stiu, ka jednom konanom cilju, ili
najviem dobru vladajuoj svrsi ivota. Helenska
ideja vrline ili savrenstva bila je trojstvo tela, uma
i karaktera. Savrenstvo tela ine zdravlje, krepkost i
snaga, vrsta i osetljiva ruka, bistro oko; savrenstvo
uma ine znanje, razumevanje i miljenje, te posedo-
vanje neke ideje o tome ta je svet, i ta je ovek ui-
nio, ta jeste i ta moe biti; savrenstvo karaktera lei
u velikim vrlinama.
Razne civilizacije imale su razliita shvatanja o
tome ta sainjava savrenstvo karaktera. Navedimo
samo dva shvatanja jevrejsko i hriansko. Izuzetna
46 Dord Pikering
istrajnost jevrejske vere ogleda se danas u novoj izrael-
skoj dravi, i njenim iteljima, sabraniim sa svih strana
sveta. Oni su, tokom ivljenja sa raznim narodima, pri-
mili njihove osobine, ali su iz starine zadrali religiju.
U Starom zavetu, cilj obrazovanja definie se kao na-
stojanje da se ljudima da mudrost, tako to e od de-
tinjstva biti ueni da poznaju i potuju Mojsijeve za-
kone, d da svoje potovanje zakona zasnivaju na poz-
navanju nacionalne istorije. Obnazovanje se pominje i u
Priama Solomonovim. I tu se istiu mudrost i Zakon.
Podrazumeva se da je obrazovanje prvenstveno posao
roditelja: Sine moj, sluaj nauk oca svojega i ne za-
boravi pouke matere svoje." Istina, neki od preporue-
nih metoda obrazovanja nisu u skladu sa moderndm
shvatanjima Ko tedi batinu ne voli sina svojega;
onaj ko ga voli kanjava ga revnosno" ali Jevreji
za svoj nacionalni opstanak imaju da zahvale integri-
tetu ponodice, obavezi majke i oca da vaspitavaju
mlade, i strahu od strane kazne koja se moe oekivati
ako se prekri Zakon.
U hrianskoj eri, zvanino je obrazovanje zapoelo pznatim sluajevima, postati komunist znailo je pre-
u crkvenim kolama; univerziteti su bili pod velikim
nadzorom crkve. Oilj obrazovanja bio je da se stvori
predan ovek, reen da, u bilo kojoj oblasti, nastavi
Boje delo, kakd je ono postavljeno u Starom i Novom
zavetu, i kako su ga tumaile Sveta katolika crkva ili
njene suparnice na istoku. Prelom je nastupio s refor-
macijom. Tada je, na primer, Tomas Linekr (Thomas
Linacre) nagovorio 1518. engleskog kralja Henrija VIII
da pravo opunomoavanja lekara prenese sa Pape na
novoosnovane kolede. Ipak, u Engleskoj crkva i dalje
dominira obrazovanjem. Kenterberiski arhibiskup pre-
uzima od Pape pravo davanja diploma. Pripadnost an-
Izazov obrazovanju 47
glikanskoj religiji bila je preduslov za ulaenje u Ok-
sford ili Kembrid od vremena reformaoije do devetna-
estog veka; velike javne kole bile su prevashodno an-
glikanske. Vrline koje je Tomas Arnold (Thomas Arnold)
traio u koli bile su vrline dentlmena-hrianina, to
je lako prerastalo u obrazovni romantizam. To je ostav-
ljalo utisiak na novopeene trgovce i industnijalce, koji
su eleli da im sinovi dobiju aristokratsko obrazovanje
i da se tako uzdignu u drutvenom pogledu. Bogatstvo
i razvoj eleznikih mrea omoguili su magnatima de-
vetnaestog veka da sinove alju u one kole koje su
sledile1 Arnoldove metode u oblikovanju novog tipa
kosmopolitske aristokratije, ije su odlike poslovna lo-
jalnost, lini integritet i sluenje domovini. Stariji uni-
verziteti su razvijali sline kvalitete. Tako su nastali
narataji graditelja imperije, koja se zatim transformi-
sala u Komonvelt (Britansku zajednicu nargda).
Za marksiste, vrlina se relativno lako definie na
osnovu filozofije Marksa, Engelsa i Lenjina, i pojmo-
vima dijalektikog materijalizma. U mnogim, meni lino
trpeti proces religijskog preobraenja.
U starim hrianskim zemljama, prdlike su danas
sasvim drukije. Napredak znanja probio je zapreke
naturane zvaninom religijom. U Engleskoj, Francuskoj,
Skandinavijii, Holandiji, Nemakoj, SAD 1 donekle Ita-
liji, stroge odredbe Starog i Novog zaveta ne primenjuju
se vie tako kruto. A uprkos naporima obozavalaca kla-
sine epohe, kao to je bio Livingston, dosad se nije
pokazalo mogunim nametnuti opte potovanje onog
niza vrlina koje su se smatrale poeljnima za vladajuu
klasu antike robovlasnike Grke.
48 Dord Pikering
Oito, je, dakle, da je jedan od prvenstvenih ci-
ljeva obrazovanja, ako ne i najvaniji, da razvije i uvr-
uje vrline, moral i stav prema ivotu, koji jednom
drutvu daju njegov etos i svest o zajednikoj svrsi.
Jedino se tako moe stvoriti ddealno drutvo. Takoe je
jasno da se ti kvaliteti mogu ponajbolje obezbediti, a
moda i jedino, pomou neega to se svodi, u krajnjoj
lindjd, na religiju. Mnoga naela uobiajena u praksi
dananjeg zapadnog drutva nesumnjivo su duboko
asociialna i neusaglaljiva sa visoko moralnom sadri-
nom velikih svetskih religija. Devize kao to su: ovek
ne ivi samo od hleba", i Sta vredi eitav svet ako se
izgubi dua", odraavaju tu udnu i neprestanu potrebu
oveanstva za bogovima, Bogom, ili neim slinim.
Za obrazovanje nije nimalo lako da stvori takvu
religijsku svest, niti da takvu svest usmeri taj za-
datak prdpada voima drutva koji nipoto nisu ni is-
kljuivo ni preteno zaokupljeni obrazovanjem. Ideal
primenljiv u savremenoj Britaniji, a i drugde, valja
traitd u viim delatnostima uma. Albert Ajntajn
(Einstein) je razlikovao tri stupnja u razvoju religije.
Prvi je religija straha, to je sluaj sa religijom plemen-
skog boga. Drugi stupanj je religija nadahnuta socijal-
nom ili moralnom idejom boga kao to je sluaj sa
jevrejskom religijom u njenom poznijem razvitku, sa
hrianstvom i islamom. Sve te religije tee da budu
antropomorfne i ifrovane: Bog se sagleda kao nadovek.
Trei i najistananiji stupanj jeste kosmika religijska
svest. Ajntajn je o njoj pisao ovako:
Najvanija uloga umetnosti i nauke jeste da
budi i u ivotu odrava to oseanje, kod onih koji
su za nj prijemivi.
Izazov obrazovanju 49
Svakom ko je proet svetu o uzronosti svega
to se deava, ideja o nekom biu koje se mea
u sled zbivanja na svetu potpuno je neprihvat-
ljiva. Tvrdim da je upravo to kosmiko religijsko
iskustvo najjaa i naiplemenitija pokretaka sna-
ga u osnovi naunog istraivanja."
Ta kosmika religijska svest, kako je Ajntajn uka-
zao, moe se probuditi samo u onih koji imaju nekakav
oseaj za kosmos, za blizanake svetove umetnosti i na-
uke. Jedna od najveih mana savremenog obrazovanja
jeste to da vladavina pedanterije ini sve to moe da
mladima uskrati po jednu polovinu tih velikih tvore-
vina i oblasti delanja ljudskog duha.
Na poetku svog ogleda Ciljevi obrazovanja, A. N.
Vajthed primeuje:
Kultura je misaona delatnost, prijemivost za
lepotu i ljudsko oseanje. Napabirene informacije
nemaju sa njom nieg zajednikog. ovek koji je
samo dobro informisan jeste najbeskorisniji gnja-
vator na kugli zemaljskoj. Zato upravo treba da
teimo stvaranju ljudi koji e imati i kulture i
strunog znanja u nekoj posebnoj oblasti. Njihovo
struno znanje dae im polaznu osnovu, a kultura
e ih odvesti u dubine filozofije i na visine umet-
nosti. Moramo imati na umu da je zaista dragoceni
intelektualnd razvoj u stvari samorazvoj, koji se
mahom odvija izmeu esnaeste i tridesete go-
dine. Sto se obuke tie, najvanija je oha koja
se dobija od majke, do dvanaeste godine."
i Izazov obrazovanju
50 Dord Pikering
Vajthed definie jo jedan cilj obrazovanja
Konano, mora da se pojavi najstroe od
svih duhovnih svojstava mislim na oseaj stila.
To je estetski osecaj, zasnovan na sklonosti da se
neposredno, jednostavno i bez okolienja stremi
predvienom cilju. Stil u umetnosti, stil u knjiev-
nosti, stil u nauci, u logici, u praktinom radu
svi oni imaju u osnovi iste estetske kvalitete: do-
stizanje cilja i uzdranosti. Ljubav prema pred-
metu kao takvom, i njega radi, kad nije sanjivo
zadovoljstvo etnje po mentalnoj zadnjoj palubi,
jeste ljubav prema stilu kakav se ispoljava u tom
konkretnom prouoavanju.
To nas vraa tamo odakle smo i poli ko-
risnosti obrazovanja. Stil, u njegovom najfinijem
smislu, jeste poslednje dostignue obrazovanog uma;
takoe i najkorisnije. On proima celo bie. Cinov-
nik s oseajem za stil ne trpi suvinosti; inenjer
s oseajem za stil ekonomie s materijalom; za-
natlija s oseajem za stil sklon je dobrom radu.
Stil je konana moralnost uma."
Savremeno obrazovanje je mnogo sigurnije na od-
reenim poslovima poduavanju stranog jezika radi
optenja sa svetom, uenju pravilnog pisanog i govor-
nog maternjeg jezika radi jasnog, tanog i brzog pre-
noenja podataka i ideja, pouavanju rukovanju bro-
jevima i svojstvima ive i neive prirode. Odista, oni
koji dou do krajnjih granica u tom uenju, obino is-
polje ono kosmiko religijsko oseanje koje je opisao
Ajntajn, i razvijaju stil" u Vajthedovom smislu rei.
To, meutim, nije dostupno onima manje obdarenim.
U vezd s tim, Livingston je pisao:
Izazov obrazovanju 51
Sadanjost se moe opisati kao civilizacija
sredstava bez oiljeva: sredstvima bogata vie od
ma koje druge epohe, skoro i preko ljudskih po-
treba, ona rasipa i zloupotrebljava ta sredstva, jer
nema nikakav sveopti ideal; ona je bujno telo,
s mravom duom."
KORISNO ILI NEKORISNO ZNANJE
udnu i neverovatnu raspravu o tome da li je za
intelektaalnu drutvenu elitu poeljno da usvaja ko-
risno ili nekorisno znanje razmotriemo kasnije.
Sama rasprava je ostatak srednjovekovne skola-
stike. Lajel (Lyell) je pisao:
Sistem skolastikih diskusija, razvijan na
srednjovekovnim univerzitetima, na alost je navi-
kavao ljude da beskrajno i neodreeno rasprav-
ljaju; i oni su esto vie voleli apsurdne i nastrane
propozicije, jer je za njihovo razvijanje bila potre-
bna vea vetina; naime, sutina i cilj tih intelek-
tualnih dvoboja bila je pobeda, a ne istina. Nita
nije moglo biti toliko izmiljeno i fantastino, da
ne nae neke sledbenike, samo ako se uklapalo u
poznate pojmove."
Trka za beskorisnim znanjem saobraavala se s ide-
jom XVIII i XIX veka o dentlmenu kao oveku koji
nita korisno ne radi ve predstavlja samo neki dru-
tveni ukras. Neki od tih ljudi vrili su znaajnu slu-
bu u armiji, vladi, administraciji, knjievnosti, pa ak
i nauci. No, sline usluge dali su, naravno, i drugi la-
novi drutva, i krajnje je neizvesno da je zvanino ob-
52 Dord Pikering
razovanje kroz koje su proli presudno uticalo na to-
Postojanje takvih drutvenih parazita bilo je glavni iz-
vor dela Marksa i Engelsa. U vezi s tim, Perkins je
pisao:
S obzirom na treu barakteristiku znanja
njegovu primenu ili korisnost po oveka mnogo
je kojetarija napisano o razlici izmeu potvriva-
nja i korienja znanja. Svakako, potvrivanje i
korienje jesu razline ideje, d podrazumevaju
razline vrednosti. Ali ba kao to potvrda, bez
obzira na njenu primenu, vodi pravo u jalove ras-
prave srednjovekovne skolastike, isto tako potvrda
zasnovana na pukoj korisnosti onemoguuje
uoptavanja i tako dovodi do unitenja samoga
'znanja. Te dve ideje o potvrivanju i korisnosti
razliite su, ali meusobno zavisne, i njihovo me-
udejstvo nalazi se u samom sreditu prosveeno-
sti i progresa ooveanstva.
To prisno jedinstvo teorije i prakse koristi
obema. Tntelekt ne radi dobro u vakuumu', kae
Vajthed."
RAD ILI DOKOLICA
ivot osloboen dirindenja i rada bio je osoben
za raj iz kojeg je Adam prognan zato to je kuao plod
sa drveta saznanja. Takav je i Budui Zivot, u kojem
e verni i vrli, kako se mogu nadati, iveti ad infi-
nitum. Zlatno Doba u prolosti i raj u budunosti poz-
nati su mnogim svetskim mitologijama i religijama, a
moda i veini njih. Tenja za linim bogatstvom i teh-
nolokim izumima ima za cilj potpuno ili delimino
Izazov obrazovanju 53
osloboenje od mukotrpnog rada. To je nesumnjivo
duboka udnja ooveanstva od same zore istorije. Novo
je da su spoljni znaci raja ve gotovo meu nama. Cilj
tehnokrata da se ljudske miice i mozak zamene ma-
inama : na putu je da se ostvari. Prvi elektronski
raunar izbaen je na trite pre dvadesetak godina. Te
se maine sada sve bre konstruiu, grade, upotreblja-
vaju i razvijaju.
Nijedan biolog ne bi branio tezu da je ikada posto-
jalo neto slino ivotu Adama i Eve u Edemskom vrtu.
Niti bih ja, na primer, bio spreman da branim gledite
po kojefn je ljudska rasa ispatala zbog^kazne izreene
Adamu: U znoju lica svojega jee hleb svoj, dok se
u zemlju ne vrati." Kao englesku bolest" stranci opi-
suju odvratnost prema radu. U prolosti, moral radnog
oveka podravan je idejom o dostojanstvu rada. Danas
to vie nije u modi; ak je i Dejli verker" (Daily Wor-
ker), sada Morning Star", odustao od te prigovorljive
imenice.
Jasno je da dokolica, doskoro privilegija malobroj-
nih, postaje opta svojina- Ravnotea meu Aristotelo-
vim suprotnostima poremeena je. Obrazovati nekoga za
rad nije dovoljno. Obrazovanje za dokolicu bivae sve
vanije. Uivanje u velikim stvaralakim delima o-
veka u umetnosti i nauci predstavlja alternativu za
dosadni krug televizijskih programa, fudbalskih utak-
mica, ukrtenih rei i tombole.
STVARANJE ILI POTROSNJA BOGATSTVA?
inilo bi se da po elementarnom zdravom razumu
bogatstvo valja najpre stvoriti, pa ga tek onda deliti ili
troiti. Niti je uopte verovatno da ljudi mogu unedo-
54 Dordz Pikering
gled troitd vie no to stvaraju, mada toga moe biti, setine onih koji postdu malo ili nita, dok drutvo i njih
i ima ga, tokom sasvim zamanih razdoblja.
Nesklad izmeu stvaranja i potronje bogatstva oz-
biljno ugroava Britaniju. Ona je postala bogata i mo-
na stvarajui vie dobara no to ih je troila, u vreme ne bi se moglo smatrati krepkim, d tako nije u stanju
kad su trgovina i proizvodnja bile delatnosti nedostojne
dentlmena, kada su uspeni industrijalci znatno odu-
darali od pojma idealnog oveka, i kada su uslovi zapo-
ljavanja radne snage, njene nadnice i uslovi ivota bili
za aljenje. Sumorni, muni gradovi nasleeni iz tog
vremena nisu niroalo privlaan spomenik idolu stva-
ranja bogatstva.
Ideal dentlmena iz XVIII veka i bunt XX veka
protiv industrijskih uslova devetnaestog veka potakli
u mnoge od naih najsposobnijih umova da pitanja
stvaranja bogatstva zanemare u korist problema nje-
gove raspodele i potronje. Istina, mnogo se govori o
stimulisanju proizvodnje i modernizaciji industrije, ali
rezultati svih poratnih vlada pokazuju koliko su malo
u tome postigle. Obrazovanje tei da odraava nastro-
jenja vlade i javnosti, te ono, kao to se moe pretpo-
staviti, nije podeeno za stvaranje bogatstva u kontekstu
Britanije dvadesetog veka. Na nesreu, vreme ne stoji.
Zanemarivanje naela da se bogatstvo najpre mora stvo-
riti', da bi se moglo troiti, ostavilo je britanskom na-
rodu dug od vie stotina miliona funti sterlinga u 1970.
godini.
Jo dva vida bogatstva zahtevaju panju. Prvo, ve-
lika umetnika i nauna ostvarenja Soveanstva bila su
proizvodi bogatih drutava. Deldmice je to zato to su
umetnici neka vrsta drutvenih parazita, po tome Sto
ne stvaraju nikakvu vrednost u uobiajenom smislu
rei; a na jednoga koji stvori veliku umetnost idu de-
Izazov obrezovanju 55
izdrava. To je prihvatljivo za bogato, ali ne i za siro-
mano drutvo. No, postoji verovatno i drugi razlog-
Drutvo koje ivi od plodova tekog rada drugih ljudi
da stekne samopotovanje. To moe biti jedan od raz-
loga opadanja nacionalnog morala, koje stranci prime-
uju u Britaniji. To je i jedna od dilema nove Afrike.
Tamonje mlade drave opremile su se sloenim mai-
nama iz bivih imperijalistikih sila, ijem izumevanju
i proizvodnji nisu niim doprinele.
PROSLOST ILI BUDUCNOST
U zapadnom svetu, ideje i obrazovni sistem koji ih
odrava ostali su relativno nepromenjeni od vremena
renesansa tog upadljivog ubrzanja intelektualnog i-
vota, koje je nagovestilo svitanje modernog doba. Od
samog poetka, taj pokret se razvijao u dva protivna
smera ka obnovi prolosti i ka raanju budunosti.
Oilj onih koji su nastojali na reprodukciji ivota anti-
kog sveta bilo je rekonstruisanje njihovog vlastitog
sveta, e da bi se ponovo zadobilo ono to je bilo najlepe
u dostignuima prolosti. Drugi su izuzetno snano ose-
ali stvaralacki poriv, koja se mogao zadovoljiti jedino
identifikovanjem u novim umetnikim i institucionalnim
formama, ak i ako su one bile izvedene iz antikih
uzora. Uroeni antagonizam izmeu te dve struje bivao
je sve dublji, kako je renesans postepeno gubio snagu
i pretvarao se u ustanovljeni poredak stvari. Dananje
dve kulture moemo da vidimo kao zavetanja te rane
dihotomije, pri emu umetnost tei da se osvre na pro-
lost a nauka da gleda ka budunosti.
 Dord Pikering
56
Stare i autoritarne institucije, poput crkve i sred-
njovekovnih univerziteta, uglavnom su eznule za pro-
lou, i pokuavale da zaustave ili naroito usmere bu-
jicu novog znanja i novih ideja, otkrivenih novim me-
todom, koji su razvile prirodne nauke. Tako se desilo
da je Galilej uklonjen autoritetom Crkve, a da se, sa
sjajnim izuzetkom Isaka Njutna, nauka u Engleskoj sve
do devetnaestog veka razvijala skoro potpuno izvan
univerziteta.
Sukob izmeu starog i novog, izmeu prolosti i bu-
dunosti, jo nije reen. Kao u Solomonovoj presudi,
umovi mladih su podvojeni. Za mene je to najtraginija
i najnepotrebnija povreda koju pedanterija nanosi mla-
dima u obrazovanju.
Vinston eril je primetio da je za inteligentno gle-
danje u budunost nuno da se s razumevanjem osvr-
emo na prolost. Sukob i podvajanje starog i novog,
prolosti i budunosti, niim ne doprinose uzbudljivosti
ivota, ndti intelektualnoj krepkosti drutva, niti cilje-
vima i sredstvima obrazovanja. ini se da su oni sasvim
nepotrebni, mada, naalost, imaju duboke korene u pro-
losti.
POJEDINAC ILI DRAVA?
Sukob izmeu potreba drave i pojedinca see u
istoriju do najstarijih vremena. Sparta je svoje deake
vaspitavala da budu vojnici-
U drugim helenskim dravama, roditelji su
smeli da svoju decu uglavnom vaspitavaju kako
su eleli. U Sparti, meutim, bez zakonom odre-
ene obuke niko nije mogao da bude lan druina
graana niti da uestvuje u deobi dravnih do-
Izazov obrazovanju 57
bara. A svaki detalj u ivotu deteta, kao god i
svaki detalj u ivotu odraslih, bio je, posredno ili
neposredno, pod nadzorom drave. Novoroene su
pregledali mesni starci, i ukoliko bi nali da je
slabano, dete je izlagano da umre ili davano ro-
bovima, helotima. Deake koji bi proli pregled
majke su vaspitavale do sedme godine, a onda su
oni prelazili pod nadzor zajednice. Od sedme do
osamnaeste, prolazili su kroz stupnjevitu obuku
koja se sve vie zaotravala. U osamnaestoj godini
postajali su ephebi (kadeti), i time se zavravao
slainski deo iobuka. Mladii su slati u unutra-
njost zemlje, u tajne misije uhoenja helota (ro-
bova), i po vojnim garnizonima sticali su prva
vojnika iskustva. Taj muni probni period zavr-
avao se u dvadesetoj godini, kada su mladii sti-
cali pravo da budu birani u druine odraslih; no,
tek deset godina kasnije mogli su uivati puna
graanska prava. ak ni tada njibova obuka nije
se zavravala. Bili su obavezni da stalno uveba-
vaju ratne vetine d uvek budu spremni za aktivnu
slubu, sve dok ne zanemoaju od starosti."
Opta posledica takve spartanske obuke bila je lom-
ljenje individualnosti, mada se vodilo rauna da mla-
dii budu dosetljivi i spretni u praktinim svakodnevnim
posiovima.
Atina se razvijala drukije. Tokom petog stolea
stare ere, Atina je postala najvea pomorska sila sveta,
a sukob izmeu nove klase bogatih trgovaca i stare
aristokratije doveo je do ustanovljenja demokratije u
kojoj je svaki po roenju slobodan graanin, bogat ili
siromaan, imao jednaka prava. Ambiciozni mladd ljudi
stremili su javnom ivotu, gde su mo imali besednicd.
58 Dord Pikerlng
Naroitu obuku za taj poziv davali su sofisti, po ko-
jima je ovek pojeddnac bio mera svih stvari; na toj
osnovi oni su ustanovili prava pojedinanog graanina
da se opire zahtevima zakona i obiaja. No, iako je vas-
pitanje u Atini isticalo usavravanje linosti, uspeh se
cenio po usvojenim vrlinama i doprinosu javnom i-
votu drave. Kako je Platon isticao, drava je dua o-
veka, u velikom, i dete moe da dosegne potpunost pra-
vog ljudskog ivota jedino ako ulazi u duh drave, ue-
stvovanjem u drutvenom ivotu, i prouavanjem knji-
evnosti, nauke i filozofije, koji su najvii izrazi tog
duba.
Taj sukob se ponavlja u Francuskoj i Nemakoj
osamnaestog ii devetnaestog veka. La alote (La Chalo-
tais), glavni pravobranilac Bretanjskog parlamenta, na-
pisao je svoj ogled o Nacionalnom obrazovanju 1763.
godine- On je ukazao na vanu opasnost od suvika
neproizvoaa u drutvu, i izradio je skicu nacionalnog
obrazovanja, mada ogranienog na vie klase. Predlo-
eno je da kralj odredi komisiju od pet do est ljudi,
dravndka i Ijudi od pera", koji bi prouili itavo pi-
tanje obrazovanja; kada se utvrdi ta ima da bude cilj
uenja, njima bi lako bilo da ogranizuju pisanje osnov-
nih knjiga. Suprotno gledite izrazio je savremenik
La alotea, Zan ak Ruso, u svom delu Emil. Vaspita-
vanje Emila imalo je za cilj ne da mu prui samo znanje
ve elju i sposobnost da ga sam stie metodom sa-
mostalnog linog otkrivanja. On, dakle, nije imao da
ui nauku, ve da je sam pronalazi. Ideje La Salotea
o nacionalnom obrazovanju naile su na dobar prijem
najpre u Nemakoj, naroito u Pruskoj, a kasnije i u
Francuskoj, i bile su utelovljene u sisteme nacionalnog
obrazovanja usvojene u tim zemljama.
Izazov obrazovanju 59
U devetnaestom veku, isti sukob vidimo u Nema-
koj. Fihte (Fichte), piui u vreme kad su Francuzi
drali Prusku, istioao je obrazovanje kao oblast u kojoj
su Francuzi ostavili Prusima samostalnost. Cilj obrazo-
vanja bio bi da dovede do tako potpune fiksacije ka-
raktera, da svak sasvim rutinski inii samo ono to je
ispravno, <a da bi se to postiglo, pobude ponaanja mo-
raju se nalaziti u Ijubavi prema ispravnome, a ne u
prinudi ili linom interesu. Novo obrazovanje mora od
samog poetka da bude obuka u graanskim vrldnama.
To se najbolje moe postii ako se deca potpuno odvoje
od iskvarenog drutva, koje e jednoga dana biti duna
da reformiu, i poddu se kao naroiti graani jedne
posebne, njihove vlastite zajednice. Fihteove ideje nisu
ndkada sprovedene u praksi, mada imaju prizvuk neo-
bino poznat onima koji su preiveli vreme nacistike
tiranije. Iste opte ideje, ali mnogo praktinije, zastu-
pali su filozof Hegel i vaspita Frebel, koji su takoe
podvlaili vanost graanstva. Individualistiko vaspi-
tanje, sa njegovih pet moralnih ideja unutranjom
slobodom, usavravanjem, dobrom voljom, ispravnou
i nepristrasnou nalo je, opet, svog zastupnika u
Herbartu.
Danas se u Britaniji, u potrazi za drutvenom prav-
dom, potrebe linosti sve vie istiu, dok se obrazovne
potrebe drutva sve vie previaju. U krajnjoj liniji, te
dve grupe potreba treba da su identine, poto snaga
slobodnog drutva zavisi od snage njegovih pojedina-
nih lanova, to su znali jo velikd stari vaspitai Ati-
njana. Da li je zaista moguno da u savremenom svetu,
ukljuujud i dravu blagostanja, postoji tendencija da
pojedinac vie ceni ivotni standard i drutveni ugled
negoli savrenstvo, moralnost ili kreativnost kvalitete
najkorisnije drutvu?
60 Dord Pikering
SUKOB NA UNIVERZITETIMA
Piui o britanskdm undverzitetima, Ebi (Ashby)
je sauvstvemo i otroumno razmotrio neke od ovde po-
menutih sukoba. Evo dva navoda iz njegovog rada
Tehnologija i akademiari.
Ako seciramo britanske univerzitete, da bi-
smo otkrili njiihovu svrhu, dobiemo viestruki
odgovor. Njihove funkcije su se tokom stolea uve-
avale. Iz Bolonje i Salerna potie funkcija uni-
verziteta da obuava studente za odreene pro-
fesije, kao to su crkvena sluba, medicina i pravo-
Iz Oksforda i Kembrida potie funkcija univer-
zdteta kao uzgajalita dentlmena, dravnika i i-
novnika. Iz Getingena i Berlina preuzeta je funk-
cija univerziteta kao centra uenosti i istraivanja.
Iz Sarlotenburga, Ciriha i Masausetsa prihvaena
je funkcija univerziteta kao strunog uoilita teh-
nolokih i drugih specijalista. Neke od tih funkcija
stvorila je nauna revolucija, dok je na druge
ona duboko uticala. Univerziteti su na sve njih
reagovali, d nijednu nisu odbacili; >ali to prilago-
avanje nipoto nije dovreno. Forma nije svugde
podeena prema funkciji. U stvari, glavni prob-
lem s kojim se univerziteti danas suoavaju jeste
pitanje kako da se te etiri razne funkcije izmire
u jednoj istoj ustanovi. Nai univerziteti taj prob-
lem nisu reili. Svaki je za sebe usvojio privre-
meno kompromisno reenje, nametnuto probita-
nou. Kakvo treba da bude krajnje reenje na-
prosto se ne z n a . . .
Oko svakog senatskog stola sede ljudi za koje
re 'univerzitet' znai neto jedinstveno i drago-
Izazov obrazovanju 61
ceno zia evropsko drutvo: jedan dokono gradski
stav prema nauci, izuzee od obaveze da se zna-
nje upotrebljava u praktine svrhe, oseanje per-
spektive koje prati iroke vidike i pogled u da-
ljinu, prdlika da se izrazi celovita odanost
kraljevstvu uma. Za tim istim senatskim stolom
sede i ljudi za koje je univerzitet institucija sa
neodlonim i bitnim obavezama prema modernom
drutvu; mesto kojem drutvo poverava svoje po-
najvie inteligentne mlade ljude i od koga oekuje
da dobije izuzetno dobro obuene graane; mesto
drutvo smatra regulatorom ritma naunog
istraivanja i tehnolokog progresa. I tako su se
univerziteti nali u potrazi za kompromisom. S
jedne strane, oni ne mogu odbiti obaveze koje im
postavljia moderno drutvo, niti se mogu liiti
znatnih finansijskih dobiti koje idu s tim obave-
zama. S druge strane, oni se grevito dre tradi-
oionalne organizacije i nastavnog programa, u nadi
da se vrednosti koje su univerziteti odravali jo
od srednjega veka mogu ouvati izmeu automat-
skih fabrika, drutvenog planiranja i satelitima
ispunjene stratosfere treeg hiljadugodita."
NASTAVA I ISTRAIVANJE
Institucije su sklone da raaju sukobe, a ustanove
vdeg obrazovanja su u tom pogledu naroito plodne.
On mnogih sukoba, najglasndji je onaj izmeu nastave
i istraivanja- Uzbudljiva nova otkria donose Nobelove
nagrade i akademsko napreovanje pojedincu, nove
02 Dord Pikering Izazov obrazovanju 63

izume i proizvode industrrji, te tako i bogatstvo na- tucija vieg obrazovanja, istraivanje treba zastupati
ciji; ona predstavljaju temelj moderne industrije oruja ne zato to su njegovi rezultati korisni, onako kako su
(na primer, atomska bomba), a time i vojne moi. In- korisni drutvu, ve zato to ono odrava osoblje fa-
stitucije vole da okupljaju naunike-stvaraoce, jer oni kulteta u intelektualnom ivotu. Istraivanje je najde-
donose slavu, a njihov entuzijazam, radoznalost i o- lotvornija mera protiv intelektualnog odumiranja.
trina uma podstiu druge naunike, ve formirane dli
one u nastajanju; institucije sa vrsnim nastavnicima
takoe privlae i najbolje studente. Nasuprot tome, na-
stava per se ne nailazi na takve poasti i priznanja.
Nastavnik koji sav ivot posveti svojim uenicima, sklon
je oseanju da bez slave iezava sa ivotne pozornice;
mada njegovi uenici, bar ponegde, cene njegovu vred-
nost.
Tako u nekim instdtucijama i fakultetima postoji
oseanje da se istraivanje precenjuje na tetu nastave,
to dovodi do uznemirenosti meu studentima, koji se
oseaju zanemarenim; sami nastavnici su, opet, bolno
svesni svoje podvojene lojalnosti. Isto je tako nezgodno
i u suprotnim sluajevima. Na primer, na nekim britan-
skim univerzitetima pre drugog svetskog rata, i na no-
vozelandskim univerzitetima od toga vremena, upravo
je istraivanje zanemarivano. Zastupalo se i jo se za-
stupa gledite da su profesor univerziteta i predava
postavljeni da predaju; ukoliko eli da unapreuje zna-
nje, on to moe da ini samo u ono malo slobodnog vre-
mena i bez ikakve pomoi, finansijske ili u osoblju. Tako
je unazaena nauka.
Reenje je, kao u svim takvim sukobima, da se uvidi
meusobna povezanost istraivanja i nastave. Nauno
istraivanje je disciplinovana radoznalost; ono je najsi-
gurnija zatita protiv pedanterije. Sa stanovita insti-
 IV

SREDSTVA ZA OBRAZOVANJE

ULOGA INSTITUCIJA

Postoji sklonost ka miljenju da je obrazovanje si-

nonim sa njegovim zvaninim ustanovama kolama,
koledima i univerzitetima. Ono, meutim, poinje sa-
mim roenjem, u roditeljskoj kui, i nastavlja se, preko
delovanja prijatelja i poznanika, drutvenim iskustvima
uopte, profesionalnim radom, i narodto interesova-
njima i pregnuima samog pojedinca. U tom nezvani-
nom nizu, zaetni i daleko najvaniji inilac jeste ro-
diteljski dom. U primitivnim zajednicima, ta nezvanina
sredstva obrazovanja su jedini, ili glavni uticaji koji
oblikuju i fiksiraju ponaanje odrasle osobe. Civilizo-
vanija drutva, meutim, stvorila su ustanove za ma-
sovnu proizvodnju ponaanja, istananije i sloenije
vrste. Ima tri vrste takvih ustanova: prvu ine kole,
koledi i univerziteti mesta gde se stie svetovno
obrazovanje; drugu religijske ustanove, i treu tako-

S Izazov obrazovanju
66 Dord Pikering
zvana masovna optila tampa, pozorite, film, radio
i televizija.
Te ustanove nalaze se pod stvarnom ili poteneijal-
nom kontrolom drutva; ja bih malo panje posvetio
ovde dvema vrstama religioznim institucijama i ma-
sovnim optilima. Reldgijske ustanove jo uvek su od
velikog uticaja d vanosti u nekim zemljama naroito
islamskim. Iako esto zapoinju kao revolucionarni po-
kreti, one vremenom postaju konzervativne i predstav-
ljaju neke od monih svetskih sila koja se opiru pro-
meni. Takozvana masovna optila brzo se razvijaju do
razmera u kojima monopoliu sve slobodno vreme, pa
tako utiu na ponaanje ljudi, pogotovu mladih. Ta
masovna optila bezobzirno eksploatiu, kao instrumente
propagande, diktatori i trgovina. Nedovoljno se panje
posveuje mogunostima njihove upotrebe u svrhe ob-
razovanja, mada se televizija u mnogim zemljama upo-
trebljava u kolskoj nastavi.
Skole, koledi i univerziteti jesu agencije za obra-
zovanje koje drutvo ustanovljuje radi unapreenja
procesa uenja, i njihovog usmeravanja izvan doma
i radnog mesta. Oni idu meu najstarije, najskuplje su
i verovatno jo uvek najvanije obrazovne ustanove
koje drutvo prua i kadro je da nadzire. Te institucije
su bile osnovane da bi davale svetovno obrazovanje
od kojeg je zavisilo voenje poslova na odreenom stup-
nju evolucije drutva; one su bile komplementarne sa
religijskim institucijama, koje su se vie bavile vero-
vanjima i naravima Ijudi. Kako je drutvo napredovalo,
obrazovanje u svetovnim institucijama bivalo je sve
sloenije i raznovrsnije, sve due je trajalo i zahtevalo
sve sloeniju organiizacrju. Kako je ve reeno, funkcija
Izazov obrazovanju 67
tih ustanova jeste da priprema ljude, naroito mlade,
za dananje i sutranje probleme i zadatke.
kole treba da svim graandma prue minimalni
standard znanja, razumevanja i vetine; ak i za men-
talno defektne postoje naroite kole. kole takoe treba
da prue uvod u sredstva i ciljeve; itanje, pisanje, ma-
tematika, prirodne nauke i strani jezici jesu osnovne
discipline potrebne za obavljanje poslova u zrelom dobu;
muzika, likovna umetnost, knjievnost i razni vidovi
graanske delatnosti predstavljaju osnovu za potonje
korienje i uivanje dokolice. Opti standard kolskog
obrazovanja i doba u kojima deaci i devojice tee da
ga naputaju, dobri su pokazatelji vanosti koju dato
drutvo pridaje obrazovanju. Na Tabeli I prikazan je
procenat mladih u starosnim grupama 1519 i 2024
godine, koji su obuhvaeni punim obrazovanjem.
Posle kole, dolaze institucije za vie obrazovanje
koledi i univerziteti predvieni za pametnije ili
ambicioznije. Oni se meu sobom daleko vie razlikuju.
U celini uzev, koledi su uglavnom strukovni, stvoreni
radi unapreivanja odreenih vetina. Tako postoje ui-
teljski koledi, tehniki koledi, itd. Na vrhu piramide
obrazovanja nalaze se univerziteti. U modernom svetu,
oni tee da postanu glavni uvari kulture. Oni su skla-
dita ve steenih znanja, i sve se vie bave stvaranjem
novoga znanja. Meutim, njihova je najvanija funk-
cija da preuzimaju najsposobnije meu mladima, obra-
uju ih, te vraaju drutvu, kao intelektualne voe
nastupajue generacije. Univerziteti takoe treba da
ljudstvom opskrbe i glavna mesta dravne mainerije,
te se pobrinu za stare i nove strune profesije.
Kako se uveava sloenost civilizacija i poveava
broj vetina koje one koriste, tako rastu i zahtevi sta-
s*
68 Dor Pikering Izazov obrazovanju 69

TABELA I: Procenat upisanih prema godinama starosti novnitva u celini. Zvanino obrazovanje, koje se u po-
etku prua samo malom broju izabranih, konano po-
1519 godina 2024 godine staje svima dostupno. Uveava se minimalni broj go-
Stanje Cilj u Stanje Cilj u dina provedenih u koli, a sve vie ljudi dobija vie
1970. 1970. obrazovanje. Postdiplomska nastava dopunjuje dodi-
plomske programe. Konano, obrazovanje odraslih pru-
Sjedinjene Drave 66.2 75 12.0 16 a mogunosti da se odrava ivost intelekta, i neguju
Island 67.9 65 6.8 8 interesovanja, a shvatanja i umenja prilagoavaju pro-
Sovjetski Savez 48.6 60 8.2 12 menama u znanju, obiajima i praksi.
Kanada 45.9 55 9.3 12
Norveka 35.7 60 9.5 13.1
Holandija 32.8 45 4.7 7
UTICAJ DOMA
veska 32.3 48 11.0 12
Belgija 31.5 45 5.5 8
U devetnaestom veku, i ranije, bogatstvo je bilo
Francuska 30.8 47 3.8 7
35 5.4 7
daleko najvaniji inilac koji je odreivao kvalitet ob-
Luksernburg 25.2
razovanja. Bogati su sebi mogli dozvoliti da sinove alju
vajcarska 22.9 33 3.4 7
na najbolje kole i univerzitete. Siromani su mogli da
Australija 20.3 1.9
dobiju samo ogranieno obrazovanje koje su im pruali
Irska 19.6 25 4.2 5
18.5 35 5.6 7.6 kolski odbori i parohijske kole. Posle toga su morali
Danska
17.6 30 4.6 7.5 da rade i zarauju.
SR Nemaka
Grka 16.9 24 3.3 3.5 Dvadeseti vek trai jednakost. Njegov je ideal da
Jugoslavija 16.9 30 4.1 7 oni roeni u bogatim i povlaenim kuama nemaju
Velika Britanija 16.8 28 2.4 5 bolje uslove od onih koji su roeni u siromanim i osu-
Italija 15.7 40 3.9 6 jeenim porodicama. To je nesumnjivo lep ideal, ali se
panija 13.3 22 3.3 5.5 u praksi susree sa krupnim potekoama. U stvari,
Austrija 13.1 25 3.7 5 dom ne prua samo bogatstvo i povlastice; on je mesto
Portugal 8.8 18 3.1 4 gde se ustanovljuju prvi uslovni refleksi, gde dete ui
Turska 3.3 6 1.1 2 da govori i broji, da upoznaje nazive stvari i gradi re-
enice, da se na odreeni nain ponaa sa drugom de-
[Tabela je uzeta od P. H. Karmela, u knjizi Obrazova- com i odraslima. Dom je mesto gde se ustanovljuje prvo
nje Anstralijanaca (Educatmg Australians), priredio R. T. uslovno ili adaptivno ponaanje, gde se kre prve nove
(Cowen), izanje F. W. Cheshire", Melbourne
Sydney, 1964. Za postojee stanje uzeti su podaci iz 1958, staze uma i gde odista poinje uenje. Upravo kroz te
ili druge najblie godine]. iste procese deluju i zvanine obrazovne ustanove. Dom,
70 Dord Pikering
tavie, i dalje utie na dete, jo zadugo poto ono stupi
u kolu- U sluaju standardnog tipa kole, ak u kui
provodi polovinu svog budnog vremena; to se vreme
svodi na treinu ili etvrtinu u sluaju pohaanja in-
ternatske kole. Uticaj doma osea se na sledee na-
ine
Drutvena klasa i dostupnost obrazovanja. Veliki
je progres ve postignut u obezbeivanju dostupnosti
svih stupnjeva obrazovanja siromanom, ali sposobnom
ueniku. Najvanije mere su, svakako, obezbeivanje
sredstava za plaanje kolarina i ivotnih trokova za
one dovoljno bistre da sebi osvoje mesto na univerzi-
tetu ili drugim ustanovama za visoko obrazovanje, i
obezbeivanje besplatnih mesta u najboljim osnovruim
kolama. Prema jednom izvetaju iz 1956. godine, svi
deaci koji su ispunjiavali zahtevani minimum koefici-
jenta inteligencije (IQ) bili su primljeni u odgovara-
jue r a z r e d e . . . a raspodela mogunosti (prema testo-
vima inteligenoije) bolja je no ikad ranije. Ipak, problem
nejednakosti s obzirom na mogunosti za obrazovanje
nije time skinut s dnevnog reda."
Dom i inteligencija. Svojevremeno se pretpostav-
Ijalo da se uroeni potencijal uma moe pomou tes-
tova inteligencije meriti kako kod dece tako i kod od-
raslih. Ti testovi pokazivali su da postoji kvantitativna
veza izmeu inteligenoije roditelja i inteligencije dece.
Takoe postoji veza izmeu drutvene klase i na taj
nain merene inteligencije. Danas ima dosta dokaza
da na ispunjavanje tih testova znaajno utie sredina,
a prvu sredinu uglavnom ine i odreuju roditelji.
Otud nije sasvim pouzdano dokazano da se inteligencija
nasleuje kao neka stupnjevita karakteristika, mada
sve to znamo o nasleivanju i ponaanju centralnog
Izazov obrazovanju 71
nervnog sistema ini takvo objanjenje ne samo raz-
lonim ve i verovatnim.
Kua i kolski uspeh. Ovaj problem je obimno pro-
uavan. Frezer (Fraser), Helzi (Halsev) i Flaud (Floud)
pokazali su da to su roditelji obrazovaniji i struniji,
to je njihov posao manje jednolioan i manuelan, to
oni vie itaju i to se vie zanimaju za budui poziv
deteta tim je bolji uspeh njihovog deteta u koli.
Nasuprot tome, to su odnosi meu roditeljima manje
sreeni, to je vea porodica, tim je gori detinji uspeh
u koli-
La famille educogene. Ovaj zgodni izraz oznaava
porodice koje deci pruaju posebnu obrazovnu sredinu
to e rei, intelektualni pritisak koji deluje u istom
smeru sa kolskim. Prirodno je da su takve porodice
relativno ee na vrhu drutvene lestvice, ali la fa-
mille educogene ne mora biti bogatija, mada je obino
manja od prosene porodice. Roditelji e u njoj ve-
rovatno imati neko obrazovanje preko obaveznog mini-
muma. Majka je pre braka moda upranjavala zani-
manje superiorno u odnosu na oevo. Klima mnjenja
u samoj kui povoljna je za obrazovanje, ako je suitd
po spremnosti roditelja da posete kolu, radi razgovora
s nastavnicima, i po obavetenom pristupu mogunosti-
ma za obrazovanje. Deca iz takvih porodica obino
imaju vie uspeha prilikom konkurisanja za mesta u
koli i na univerzitetu, kao i u okonavanju zapoetih
t'eajeva.
Vanost ranog detinjstva. Ovde mi se ini najboljim
navesti miljenja dra Elizabete Frezer (Elizabeth Fra-
ser), iz knjige Kuna sredina i kola.
 Dord Pikering Izazov obrazovanju 73
72

Ima, tavie, znaajnih dokaza u literaturi da podizanju dveju grupa pacova kontrolne grupe
sredina siromana podsticajima za dete u ranom u obinim laboratorijskim kavezima, i eksperimen-
detinjstvu uslovljava zaostatak u procesu uenja, talne grupe u jednoj obogaenoj sredini ova
koji je nenadoknadiv d ne moe se otkloniti doc- druga grupa, pri dostizanju zrelosti, pokazuje da-
nijim obogaivanjem sredine. leko veu sposobnost za snalaenje u lavirintu i
Prouavanja dece po sirotinjskim domovima reavanje raznih drugih problema. U ovom sluaju,
pokazuju da jedino kada se deca u vrlo ranom 'obogaena' sredina sastojala se, u stvari, od kaveza
dobu premeste iz zaostalog sirotita u kolski bo- koji je bio obilno snabdeven tunelima, lestvicama,
gatiju sredinu zabavita, koeficijent inteligencije ljuljakama, itd. drugim reima, mogunostima
ispoljava znatan porast, pri emu obim porasta za uenje i stvaranje sloenih nervnih struktura.
zavisi od duine boravka u zabavitu i uzrasta Vana odlika tih eksperimenata, meutim, bilo
deteta u trenutku premetanja; to ranije do toga je otkrie da se takva obogaena sredina, da bi
doe i to due dete ostane, tim je vei porast bila delotvorna, mora obezbediti ivotinjama u
koeficijenta inteligencije. Rimert (Revmert) i Hin- njihovom ranom dobu; pacovi iz kontrolne grupe,
ton doli su do zakljuka, na osnovu slinog pro- ak i kad su im docnije stavljene na raspolaganje
uavanja, da ukoliko elimo da blagotvornija sre- adekvatne mogunosti za uenje, nisu uspeli da
dina utie na dete, njen uticaj mora da se obez-
dostignu pacove iz eksperimentalne grupe.
bedi vrlo rano u ivotu; obogaivanje sredine, ak
i u sedmoj godini deteta, dovodi, izgleda, do malog Mada uoptavanja na osnovu ivotinjske psi-
poboljanja inteligencije. bologije mogu biti opasna, izgleda da ta novija
Mada takva eksperimentalna prouavanja dece prouavanja ivotinja na upadljiv nain potvruju
podleu kritici sa vie strana, zbog velikog broja nalaze ranijih prouavanja dece.
varijabli koji se ne mogu kontrolisati, a obavezno Kako Heb zakljuuje, postoje, dakle, dve od-
su obuhvaene, ona su ipak dala tako dosledne rednice intelektualnog razvoja epsolutno neop-
rezultate da je nemoguno sumnjati u opte za- hodan uroeni potencijal i apsolutno neophodna
kljuke. Stavie, na podruju ivotinjske psiholo- stimulativna Sredina. Nema svrhe pitati ta je va-
gije, gde je eksperimentalna kontrola, kako sredine nije; hipotetiki uzev, moemo pretpostaviti da
tako i naslednih inilaca, mnogo jednostavnija, e se inteligencija razvijati do granice postavljene
nedavni eksperimenti pokazali su da dobra rana
nasleem ili sredinom, zavisno koja je nia. U sa-
sredina upeatljivo utie na sposobnost reavanja
problema u kasnijem ivotu. Hajmovi (- vrenoj sredini, uroena konstitucija e davati
vitch) i Forgejs (Forgays), razvijajui ranije rado- korak; uz naslee genija, to e uiniti sredina."
ve Heba (Hebb), pokazali su da pri uporednom
 Dordi Izazov obrazovanju 75
74

JEDINSTVO OBRAZOVANJA budunost engleskog naroda zavisi od obrazovanja, obra-

zovanja koje nije toliko investicija u sadanjost koliko
u budunost. Njegova poeljna svojstva su jasna i pred-
Sredstva ili posrednioi obrazovanja poev od vidljiva; to su dostupnost obrazovanja, njegov kvalitet
doma, pa preko drugova i prijatelja, crkve, kole, univer- ciljevi koje tei da postigne i efikasnost metoda koje
ziteta, profesije, obrazovanja odraslih i masovnih opti- koristi. Britanija je trenutno zaokupljena prvim od
la neprestano dejstvuju na umove pojedinaca, mo- pomenutih svojstava, problemom dostupnosti, koji je,
difikujui njihove reakcije na situacije, njihova shva- izgleda, blizu razboritog reenja. Kvalitet obrazovanja
tanjia i stavove, njihova umenja i interesovanja. Ti nije doskora bio vaan problem; meutim, nagli porast
pojedinci, uzeti zajedno, sainjavaju drutvo. Oigledno broja uenika i manjak nastavnika matematike i pri-
je, dakle, da je obrazovanje u sutini kontinuirano, pri rodnih nauka doveli su do velikih problema po kolama,
.emu se svaki proces nastavlja na neto ve proteklo. problema koji e se, po svoj prilici, pre pogoravati ne-
S obzirom na sve to, ini se besmislenim razmatrati goli olakavati. Poslednji problem, pitanje ciljeva obra-
jednu fazu ili jednog posrednika obrazovanja izdvojeno zovanja, skoro je potpuno zanemaren u Britaniji i veem
od drugih. No, na nesreu, ba to ine neki pisci, admi- delu ostalog sveta, pa e mu zato biti posveen najvei
nistratori, pa ak i nastavnici. deo ove knjige.
Meuzavisnost stupnjeva i ustanova obrazovanja, i
neumitno delovanje kue protiv nastojanja na apsolut-
noj obrazovnoj uravnilovki, moe stvoriti oseanje ne-
moi kod poslenika u drutvenim naukama koje tee
reformi obrazovanja u smislu egalitarizma, kao i utisak
nemoi sredstava obrazovanja koja kontrolie drutvo.
Revolucija Meidi" u Japanu i preobraaj Rusije reito
svedoe protiv toga. Ipak, ukoliko bi valjalo pokuati
da se ta sredstva obrazovanja upotrebe za reformu
ili poboljanje drutva, bitno je uzeti u obzir itav
njihov niz i njihove uzajamne veze, kao i njihovu efi-
kasnost u vremenu. Svetovne obrazovne instituoije koje
su pod kontrolom izbornih vlada u demokratskim dru-
tvima mogu ne biti kadre da reforroiu domove sada-
njeg narataja dli da korenito utiu na promenu starijeg
nastavnog kadra u kolama i univerzitetima. Ali one
mogu poneto izmeniti bar kod sledee generacije, i taj
proces moe biti kumulativan. Dizraeli je primetio da
 V
DRUTVENA PRAVDA MNOTVO ILI
NEKOLICINA

OBRAZOVANJE se moe posmatrati pravo ili

kao povlastica koju drutvo daje pojedincu; obrnuto
uzev, drutvo to pravo ili povlasticu daje u nadi i oe-
kivanju da se na taj nain samo poboljava. U tome je
sutina drutveruog ugovora izmeu pojedinca i zajed-
nice, bar to se obrazovanja tie. U ovom poglavlju
pozabaviemo se pitanjem raspodele prava ili povlastice
obrazovanja meu pojedincima. Taj problem je postao
glavno sporno pitanje obrazovanja u Britaniji, i to iz
dva razloga usled zahteva za jednakou i pojma
drave blagostanja.
Dvadeseti vek opisuje se kao vek obinog oveka.
To je doba u kojem se povlastice klase, rase ili religije
smatraju neispravnima. To je doba demokratije, kada
se svet trudi da u delo sprovede ideje koje je tako re-
ito izrazio Tomas Deferson u svom nacrtu amerike
Deklaracije Nezavisnosti: Smatramo da su same po
sebi jasne istine da su svi ljudi stvoreni jednaki, da im
je Tvorac podario izvesna neotuiva prava, i da meu

78 Dord Pikering
njih idu prava na ivot, slobodu i traganje za sreeom".
Britanski sistem obrazovanja nastao je u doba velike
nejednakosti. Dobar deo sadanje prakse po starim
univerzitetima, javnim i srednjim kolama zaostatak
je iz osamnaestog i devetnaestog veka, kada su posto-
jale velike razlike s obzirom na autoritet, bogatstvo
i povlastice u svim njihovim ispoljenjima, izmeu onih
koji su nasleivali bogatstvo i iveli u njemu i onih
koji su nasleivali bedu i iveli u njoj. Jedna od istak-
nutih privilegija bilo je obrazovanje; bogati su ga mo-
gli birati i kupovati, siromanima je bilo nedostupno.
Tako su deca bogatih bila predodreena da zauzimaju
ugledne poloaje u raznim profesijama, graanskoj
slubi i dravnom aparatu, a deca siromanih radila
su fdzike poslove. Establiment je ak bio sklon da to
smatra prikladnim; londonski biskup je 1803. godine
izjavio: . . . ljudi znaajnih sposobnosti vele da je i za
vladu i za veru zemlje najbezbednije pustiti da nie
klase ostanu u onom stanju neukosti u koje ih je prd-
roda prvobitno stavila."
Drava blagostanja jeste pobuna protiv nejednako-
sti u prolosti, a naroito protest protiv dugog raz-
doblja besposlice izmeu dva rata. Taj pojam je zami-
ljen da bi drutvo pobedilo Beveridovih (Beveridge)
pet dinova", koji ometaju put socijalnoj reformi
neznanje, nerad, oskudicu, neistou i bolest. Asa Brigs
(Briggs) definde dravu blagostanja kao
dravu u kojoj se organizovana mo smiljeno
upotrebljava, kroz politiku i administraciju, u po-
kuaju da se dejstva trinih sila modifikuju u
bar tri pravca to jest, pomou garantovanog
prihoda, suavanjem razmera nesigurnosti, i obez-
"*^!^J?~
Izazov obrazovanju -.-.
beivanjem najboljeg opsega drutvenih usluga
svim graanima-"
To je plemenita ideja i pomou nje su uspeno isprav-
ljena mnoga zla i nepravde s kojima sam se dobro
upoznao, naroito kod mojih nezaposlenih pacijenata iz-
meu dva svetska rata. Na svaki nain, treba naglasiti
da je jedno od najboljih poboljanja skoro potpuna lik-
vidacija nezaposlenosti u mnogim oblastima. Za neza-
poslene je tragina bila ne samo njihova beda, ve jo
vie gubitak samopotovanja, usled neuspeha da se bude
od ma kakve koristi drutvu, kao i oseanje beznaa,
prouzrokovano sopstvenom beskorisnou i nepoeljnou
iz godine u godinu.
Sjajna kao ideja, drava blagostanja u praksi ispo-
ljava neke krupne nedostatke. Ona tei da bude jedno-
strana u svom delovanju; mnogi oekuju da drava
uini za njih mnogo ta, a sami oseaju malo ili nimalo
odgovarajuih obaveza prema dravi; tako jedna strana
drutvenog ugovora moe ostati neispunjena. Drugo, na-
gon za sigurnou, ili bezbednou pre svega, oprean
je stvaralatvu i avanturi. Trea mana je iskuenje da
se jednakost poistoveti sa mediokritetstvom, i da se
prestane traiti i nagraivati izvrsnost. Da li e drava
blagostanjia zavriti u onom to je Nov (Nove) nazvao
veletrgovinom moronima", sa podsticanjem mentalne
lenjiosti i neznanja? etvrto, drava blagostanja znatno
ojaava stegu birokratskog dravnog aparata nad dru-
tvom.
Poslednja tvrdnja zahteva razradu. Postoji tenja
da se drutvo i drava poistovete i da se time pobrka
ideai sa stvarnou, jer u idealnoj dravi drutvo i dr-
ava imaju istovetnu svrhu. Drava je organizacija po-
80 Dord Pikering
litiara i javnih radnika, koji imaju mo nad ivotima
graana d angaovani su da tu mo koriste. Luj XIV
bio je u stanju da kae Drava to sam ja". Danas
je ona mnogo sloenija, ali skoro isto toliko mona.
OBRAZOVANJE KAO ORUE
DEMOKRATIZACIJE DRUSTVA
Dve mone sile koje dejstvuju u drutvu dovele su
do opsednutosti njegovih vladara, politiara, posebnim
problemom: kako da se najbolje obrazovanje uini
besplatno dostupnim za sve one koji ga zasluuju, bez
obzira na roenje, bogatstvo, drutveni poloaj ili po-
rodino poreklo.
Drava je ve dosta odmakla u omoguavanju naj-
boljeg besplatnog obrazovanja svima koji ga zasluuju,
pruajui imansijska sredstva za besplatno kolovanje
sposobnih siromanih deaka i devojica, u srednjim
kolama i na univerzitetima. Ipak, bao to smo videli
u etvrtom poglavlju, kua, sa svim svojim pogodno-
stima ili nedostacima, utie na dostupniost obrazovanja
i uspeh u uenju. Odista, ponekad se zapaa da se deca
ne biraju prema njihovom sopstvenom ve prema ro-
diteljskom koeficijentu inteligencije. Sadanja praksa
odabiranja onih kojima treba pruiti bolje obrazovanje
pomou samo jednog ispita, kojem se deca pod-
vrgavaju u jedanaestoj godini uglavnom se osuuje
iz dva razloga: prvi je miljenje da taj test nije adek-
vatan, a drugi ocena da on produava privilegije. Otud
pokret da se ukinu dosadanje srednje i javne kole,
ostaci klasnih privilegija, u korist obuhvatnih kola,
koje bi prihvatale sve uenike.
Izazov obrazovanju 81
Nk>, dosadanjem sistemu srednjih i javnih kola
u Britaniji ide u prilog zakljuak da svaka zemlja, a
pogotovo ona ija je praktino jedina sirovina mozak
njenih graana, mora da razvija potencijale svojih naj-
boljih umova, pruajui im najbolje moguno obrazo-
vanje- Britanske srednje i javne kole ve dugo to ine,
i jo su za to sposobne; nedavni zakonski propisi omo-
guili su velikom broju sposobne dece da pohaaju
srednje kole. S druge strane, smatra se da e prinudna
jednoobraznost, koju namee drava, konano unititi
inicijativu i eksperiment u obrazovanju.
Obrazloenja za i protiv univerzalne, obuhvatne
kole dobro su poznata i nije potrebno ponavljati ih.
Neke vanije detalje ipak moemo naglasiti. Pre svega,
vedska iskustva sa univerzalnim kolama pokazuju da
izdvajanje inteligentnijih u posebne kole, bar u peri-
odu izmeu sedme i esnaeste godine, nije mnogo ko-
risno. Drugo, moguno je da oni u treoj klasi sred-
njih kola to jest, oni iz tree ili etvrte kategorije
inteligencije dobiju loije obrazovanje nego u uni-
verzalnoj koli. Tree, jednakost obrazovnih mogunosti
u stvari se ne bi obezbedila obuhvatnim kolama, jer
se, kao to smo videli, obrasoi ponaanja i intelektualni
stavovi poinju formirati jo u kui, pre no to dete
poe u kolu, a taj uticaj kue nastavlja se i tokom ko-
lovanja. La famille educogene i dalje e igrati vanu
ulogu; njen uticaj bi mogao da se ukloni samo podiza-
njem dece pod iskljuivim uticajem zajednice, kao to
je to Oldos Haksli zamislio u knjizi Sjajni novi svet,
a to je praktino realizovano u izraelskim kibucima.
Ovaj se eksperimenat pokazao loim i po roditelje i po
decu (neoekivano velik broj dece poeo je da mokri
u postelji), pa se od njega i odustaje. Uzajamna roditelj-
6 Izazov obrazovanju
82 Dord Pikering
ska i deja ljubav su tako duboke odlike ljudske rase,
i predstavljaju jednu od glavnih sila dobra, da ja lino
smatram ideju njdhovog odbacivanja krajnje neprivla-
nom i suprotnom najboljim interesima oveanstva.
Srednje i javne kole podlone su ozbiljnoj kritici.
Naime, teoajevi (nastavni program) koje one pruaju
i podstiu nisu prilagoend potrebama drutva dvade-
setog veka, a pogotovu ne Britaniji i njenom novom
poloaju u svetu. Da bi se to popravilo bie potrebna
revolucija u obrazovanju; a eksperiment sa novim ti-
pom kole, i ukljanjanjem starog, moe da prui od-
skoite za takvu revoluoionarnu promenu s obzirom na
stavove i svrhu. Ipak, sigurno je da se takva promena
moe izvriti bez unitenja entiteta, tradicije i intelek-
tualnog standarda srednjih kola. Uza sve njihove
mane, te specifine kole su dugo bile sr obrazovanja
u Britandji; svakako bi glupo bilo odbaoiti ono to se
tako dugo pokazivalo uspenim.*
DRUTVENI UGOVOR I OBRAZOVANJE
Sadanji pokret odstranjivanja povlastica koje deca
dobijaju preko roditelja pohvalan je u irokom smislu
rei. Podstie ga ambicija svakog roditelja u odnosu
U svim kontekstima koji se tiu iskljuivo britanskog obra-
zovanja, izrazima srednje Jfcole i javne fcole ovde se oznaavaju
specifieno britanske obrazovne ustanove grammar sehools i pub-
lic schols. Prve ini skupina srenjih kola koje naziv nose otud
to se u njima prvobitno poklanjala velika panja engleskoj gra-
matici, a ruge su, u stvari, mahom privatne kole internatskog
tipa, koje ake pripremaju za vie obrazovanje i doskora su bile
vrlo ekskluzivne. Obiaj a se osta zatvorene i privatne kole
nazivaju javnima jean je o najpoznatijih primera mnogih bri-
tanskih iiosinkrazija. Prim. red.
Izazov obrazovanju 83
na decu i ambicija svakog mladia i devojke ambi-
cija da se obrazovanjem poboljaju drutveni poloaj
i mo privreivanja. No, uspeh toga pokreta moe biti
samo delimian, jer je uticaj kue na stavove deteta
i njegov kolski uspeh daleko vei nego to bi to eleli
gorljdvi reformatori uagrenih oiju.
Postoji, meutim, i druga strana toga problema
druga strana drutvenog ugovora. Drutvo na obrazo-
vanje ve troi priblino pet posto svog nacionalnog
bruto-produkta, to je odmah iza izdataka na naoru-
anje i zdravstvo. Sta e ono iz svega toga dobiti? Jer
sutina je drutvenog ugovora da drutvo, ako ve pru-
a te povlastice, mora oekivati odgovarajuu naknadu-
Uobiajeni odgovor je da e porast opte razine
obrazovanja uiniti drutvo boljim, mudrijim i vie
prilagodljivim promeni. To bi bilo tano kad bi na
sistem obrazovanja bio tako zamiljen da ljude ini
boljim, mudrijim i prilagodljivijim. Ali, to nije tako.
Postojei sistem obrazovanja je, naprosto, loe prila-
goen vremenu i situaciji u kojoj se Britanija danas
nalazi. Ukoliko drutvo dobija naknadu za uloeni no-
vac, to je mnogo manje no to ono treba da oekuje.
Drutvo ima pravo zaista, ak mu je i dunost da
zahteva da sistem obrazovanja koji drava prua gra-
anima priprema te graane za probleme i zadatke,
kako dananje tako i sutranje. Zanemarivanje tog os-
novnog naela vaan je inilac opadanja Britanije kao
svetske sile i njenih povratnih finansijskih kriza u pro-
teklih dvadeset godina. Dok god se to naelo ne prih-
vati i ne uzme za osnovu delanja, sve prie o moderni-
zaoiji Britanije bie jalove i prazne.
Najgrublje reeno, sutina je u sledeem: obrazo-
vanje poveava mo privreivanja i drutveni poloaj.
8
 Dord Pikering
84
Prema tome, pojedinci imaju pravo na sve to se moe
dobiti. S druge strane, drutvo obrazovanje prua ne
da bi neke uinilo bogatijima ili uglednijima od drugih,
ve da bi se samo poboljalo kao celina. Tragedija je
naeg vremena to smo toliko zaokupljeni prvim da
smo zanemarili drugi vid tog ugovora. Kao to smo vi-
deli, akcenat je zasad na prvom to jest, na zahtevu
za obrazovanjem; zanemarena je druga strana drutve-
nog ugovora to jest, dzvesnost drutva da e sledei nosti.
narataj biti sposoban da izie na kraj sa sutranjim
problemima. To nije nita manje vano, ali je mnogo
tee, i podrazumeva tri znaajne stvari: 1) da je mo-
guno prosuditi koji su to problemi, 2) da se moe pro-
jektovati sistem obrazovanja koji bi osposobljavao
mlade za reavanje tih problema; i 3) da se taj projekat
moe realizovati.
Ta sporna pitanja razmotriemo u sledeim poglav-
ljima.
PROBLEMI ELITE
Nasledna elita je dobro poznata kod trkakih konja,
rogate marve i ovaca. Mujaci tih plemenitih pasmina
veoma su skupi, jer, zahvaljujui vetakom osemenji-
vanju, mogu da svojim genima oplode veliki broj oda-
branih enki. Nasleivanje inteligenoije i genijalnosti
kod oveka bilo je omiljena tema Frensisa Galtona, ali
je mnogo tee razmatrati ga iz sasvim oitih raz-
loga.
Obrazovanje, kako se razvilo u Britaniji, bilo je,
u krajnjoj liniji, zamiljeno za elitu, vladajuu klasu
da bi se obezbedili dravnici, javni radnioi, koloni-
jalni inovnici i ueni profesionalci. Ta je elita bila
Izazov obrazovanju 85
u velikoj meri nasledna, ali se iscrpljivala nekompeten-
tnima, a osveavala najsposobnijima i najprodornijima
iz prve nie klase. Pristup eliti ornoguen je docnije
pametnim deaoima i devojicama pomou stipendija
a jo kasnije besplatnim kolovanjem. Visoki kvalitet
obrazovanja u srednjim i javnim kolama i na univer-
zitetima bio je, dakle, obezbeen za elitu prvobitno
elitu bogatstva i poloaja, a od skora i elitu sposob-
Braniti posebne obrazovne mogunosti za elitu na-
sleenog poloaja ili bogatstva bilo bi veoma teko u
sadan^oj klimi svetskog mnjenja, i ja ne znam nikakve
dovoljno ubedljive argumente da bi se to i pokualo.
Meutim, nema sumnje da drutvo potpuno zavisi od
onog malog broja darovitih pojedinaca koji poseduju
stvaralaki poriv, i sposobni su da ga izraze kroz i-
vot svoj i dela od pesnika, romansijera i dramati-
ara, filozofa, matematiara i naunika, muziara, sli-
kara i vajara, generala, dravnika i pravnika, te reli-
gijskih voa. Koliko zvanine obrazovne institucije pod-
stiu ili potiskuju tu vrsnu stvaralaku mo jeste ne-
izvesno pitanje koje tek treba razmotriti.
Na jednoj nioj razini, ima malo sumnje da dru-
tvo zavisi od jedne elite koja trai malo obrazovnih
privilegija, u pogledu kvaliteta, posebno u pogledu tra-
janja. Starije strune profesije i vii inovnici jesu
poznat primer. Manje su poznate nove profesije, nastale
naunom i industrijskom revolucijom tehnokrati".
Moda e potreba da se njima prue naroite mogunosti
biti izmirena s idealom drutvene pravde ne pomou
rane diferencijaoije (na primer, u jedanaestoj ili kojoj
kasnijoj godini) ve stvaranjem dodatnih mogunosti
docniie.
 Izazov obrazovanju 87
86 Dord Pikering

Na taj bi nain sposobno dete, i ono koje eli dalje takoe zahtevaju od aka da steknu solidnu osnovu u
obrazovanje, moglo da ga dobije. U Britaniji, to bi oblasti humanih i drutvenih nauka, te da uestvuju u
znailo produetak kolovanja preko sadanjeg mini- umetnikim, muzikim, glumakim i drugim aktivno-
malnog trajanja do sticanja prve diplome (prvog fa- stima.
kultetskog stupnja). Nadati se da bi za najbolje bilo Ukoliko je prolost pouzdani vodi u budunost, ve-
pridodato postdiplomsko kolovanje, jer amerika isku- liki stvaralaki geniji u umetnosti, knjievnostd i muzici,
stva potvruju njegovu vrednost u stimulisanju viso- a moda i nauci i religiji, izbei e iz uskih okvira zva-
kih strunih uspeha nastavnika i studenata, te u omo- ninog obrazovanja, e da bi sledili svoje usamljenike
guavanju prerasporeivanja disciplina, koje je od i- i buntovne sudbine.
votne vanosti za veto voenje poslova, industrije, a
moda i spoljnih poslova.
Na taj se nain drutvena pravda i praktini cilj
obezbeivanja obuke koja bi svakog graanina osposo-
bila da preuzme ulogu za koju je najpodesniji mogli
izmiriti posredstvom poetnog obrazovanja za sve mali-
ane, uz postojano odabiranje sposobnijih i disciplino-
vanijih za podvrgavanje sve naprednijem i specijalizo-
vanijem obrazovanju kroz srednje kole, prvostepene
teajeve i postdiplomsku obuku. Darovitiji, koji bi po-
najvie dobijali od obrazovanja, postupno bi se i pro-
gresivno odvajali od onih kojima bi obrazovanje manje
koristilo, kako to opisuje Majkl Jang (Michael Young),
u delu Uspon meritokratije.
Veoma je zanimljivo da su dva bastiona suprotnih
ideja o demokratiji, Sjedinjene Amerike Drave i Sov-
jetski Savez, ustanovili naroite kole za obuku mladih
koji su izuzetno obdareni za matematiku i fiziku, dve
nauke koje ine temelj moderne tehnologije. Visoka
nauna kola u Bronksu ( High School of Science),
u Njujorku, ima parnjake u specijalnim kolama u Mo-
skvi, Lenjingradu, Kijevu i Novosibirsku, koje tokom
zadnje tri kolske godine pruaju dopunsku nastavu deci
koja pobeuju na konkursnim ispitima. Te nove kole
 VI

STVARALATVO ILI SITNIAVOST

U razmatranju obrazovanja esto se pretpostavlja

da je ono iskljuivo korisno. Dovoljno je da ga imamo
to vie i drutvo e se popraviti. Vana je koliina, a
ne kvalitet ili svrha. To je, moglo bi se rei, stav koji
se sad ima prema tom pitanju. Radi ouvanja srazmere,
moemo, dakle, ispitati da li obrazovanje ne moe da
bude i tetno.
Za religioznog fanatika odgovor je jasan. Oni koji
se vaspitavaju i obrazuju u njegovoj religiji, idu pu-
tem spasenja; oni koji se podiu u drugoj veri zanavek
su prokleti. Vanost ciljeva obrazovanja i njihova veza
sa religijskom sveu i verovanjem ve su razmotreni.
Postoji, meutim, jo jedan i tananiji nain na koji ob-
razovanje moe da bude tetno; naime, institucije za
obrazovanje, kao i sve druge, pokazuju sklonost ka jed-
noj bolesti; ta bolest je sitniavost pedanterija.
OQ Dord Pikering
PEDANTKRIJA
Nastavnici stare, i tako postaju sve krui u mi-
ljenju i ponaanju; oni su trajno zainteresovani za svoj
predmet i njegov ugled, kao i za ouvanje status quoa.
Otud ustanove kojima oni upravljaju u starosti poka-
zuju sklonost ka stereotipnosti u nastavi koju nude i u
nainu njenog izlaganja, te strogost u pogledu forme
u kojoj uenik treba da pokae svoje znanje ispitiva-
ima. To pokazuje ve povran pogled na poasne ko-
le" Oksforda i Kembrida. Postoji i sklonost, izraziMja
u nekih nastavnih ustanova, da se opseg izuavanja
ograniava na opseg interesovanja onih starijih nastav-
nika koji u njima predaju. Oni su skloni da se plae
novih ideja, i da im se snano opiru. To se vie puta
slikovito pokazalo na starim univerzitetima gradova se-
verne Italije, u Parizu i Oksfordu. Taj ograniavajui
i sputavajui uticaj utoliko je efikasniji ukoliko poje-
dinac due ostaje u granicama univerziteta; a to je i
glavni razlog sa kojeg su ustanove za obrazovanje po-
nekad sasvim izvan potreba sutranjice.
Pedanterija, kako i prilii jednom profesionalnom
obolenju, stara je koliko i obrazovanje. Tokom rene-
sansa, obrazovanje, podmlaeno" dodirom sa plemeni-
tim delima Helade i Rima, poelo je da sa istim arom
uzdie slovo nad duhom i da preuveliava vanost pro-
uavanja govora na tetu ivotne sadrine knjievnosti.
Miel de Montenj (Michel de Montaigne) je ovako pisao
u svom Eseju o pedanteriji:
Da li on zna grki ili latinski? Moe li pisati
stihove ili prozu? A odista je vano da li je on
izrastao bolji ili mudriji to se prenebregava.
Sve svoje napore usmeravamo ka pamenju, a
Izazov obrazovanju 91
razumevanje i svest ostavljamo prazne. Poput
ptica koje s vremena na vreme izleu u potrazi
za zrnevljem, da bi ga u kljunu donele svojim mla-
dima, same ga i ne okusivi, tako i nai pedanti
pabire znanje iz knjiga, ali ga samo na usnama
zadravaju, pre no to ga istresu. A to je jo
gore, njihovim uenicima i njihovim mladuncima
ta hrana ne prija nita vie no njima samima.
Takvo znanje prelazi sa jedne osobe na drugu,
slueoi jedino za epurenje ili razonodu."
Najvei skoranji protivnik pedanterije bio je Vajt-
hed, koji je pisao:
Obuavajuoi dete misaonoj delatnosti, ponaj-
vie se moramo kloniti onoga to nazivamo iner-
tnim idejama" to e rei, ideje koja se samo
prima u um, a ne koristi se, niti proverava, niti
ubacuje u nove kombinacije.
U istoriji obrazovanja, najupadljivija je po-
java da uene kole, koje u jednoj epohi ive i
vriju pod dejstvom genija, u sledeoj generaciji
ispoljavaju samo rutinu i pedanteriju. Razlog je
to to se optereuju inertnim idejama. Obrazova-
nje pomou dnertnih ideja je ne samo nekorisno;
ono je, nadasve, tetno Corruptio optimi
pessima. Sem u retkim intervalima intelektualnog
vrenja, obrazovanje je u prolosti bilo korenito za-
raeno inertnim idejama. Upravo zato neobrazo-
vane bistre ene, koje su videle mnogo ta od
sveta, ine u srednjim godinama ivota daleko
najkulturniji sloj drutva; one su bile poteene
tog uasnog bremena inertnih ideja. Svaka inte-
lektualna revolucija koja je oveanstvo podsta-
 92 Dord Pikering
kla da dosegne veliinu bila je strasna pobuna
protiv inertnih ddeja. A onda, avaj! uz patetino
nepoznavanje ljudske psihologije, ta se revolucija
nastavlja pomou neke sheme obrazovanja, da bi
oveanstvo iznova sputala inertnim idejama koje
je sama oblikovala.
Kako, sada, da na sistem obrazovanja zati-
timo od te duhovne suve bui? Ja bih objavio
dve obrazovne zapovesti: Nemojte predavati pre-
vie predmeta" i Ono to predajete, obraujte
temeljno".
Raspravljanje o pedanteriji moemo zakljueiti na-
vodom iz dela D. A. Perkinsa (J. A. Perkins), Univer-
zitet na prekretnici.
Sticanje znanja kroz vebu uma samo je je-
dan deo posla. Steeno znanje mora se prenositi,
ili odumire. Steeno i preneto mora se upotrebiti
ili postaje jalovo i inertno. tavie, hemija
znanja je takva da sam proces prenoenja, uz
disciplinu njegove primene, stimulie i vodi one
koji rade na granicama znanja.
STVARALACKI GENIJE
Dok je pedanterija krajnji oblik bolesti obrazov-
nih institucija, ima i drugih, blaih oblika, pa se moe
oekivati da e rand simptom bolesti biti gubitak kre-
ativnosti. Iako pesnici i pisci najee dobijaju univer-
zitetsko obrazovanje, nijedan od onih najboljih ne za-
drava se na univerzitetu. Veliki slikari uglavnom su
bili buntovnici koji ak nisu ni pohaali univerzitete.
Erik Blom je meu velike kompozitore svrstao Persela,
Izazov obrazovanju 93
Hendla, Vagnera, Verdija, Bramsa, Dvoraka i ajkov-
skog. Muzika, poput matematike, nalazi svoje najvee
predstavnike ve u ranim godinama. Veina pomenu-
tih velikana muzike provela je dosta vremena meu
profesionalnim muziarima. Hendl je, meutim, godinu
dana studirao pravo. Berlioz je zapoeo da studira me-
dicinu; uman je studirao pravo, ali ga je napustio u
korist muzike. Jedino je Vagner studirao muziku na
univerzitetu (u Lajpcigu), ali to nije mogao dugo pod-
nositi. Verdija su odbili na Milanskom konzervatori-
jumu. ajkovski je zapoeo studije prava u Petrogradu,
da bi lh napustio u devetnaestoj godini. Tako se, iako
je muzika jedna od etiri drevne klasine vetine, uni-
verzitet nije pokazao kao mesto za stvaranje remek-dela
niti za obuku onih koji su ih imali da stvore.
Nauka. Kada se zaela, sa razdobljem renesansa, u
esnaestom veku, avantura prirodne nauke zapoela je
delimice unutar a delimice dzvan univerziteta. Neke od
najveih linosti nauke, kao to su Galileo i Malpigi
(Malpighi) radile su na univerzitetima. U sedamnaestom
veku, najvea figura fizikih nauka, Isak Njutn (Isaac
Newton), stvorio je svoje nauno delo na koledu Sve-
tog Trojstva (Trinity) u Kembridu. Meutim, zanim-
ljivo je primetiti, kako je istakao D. M. Kejnz (J. M.
Kevnes), da je Njutn svoje revolucionarne doprinose
matematici i optici smatrao relativno nevanima; on je
najvei deo svog ivota posvetio pokuajima da rei
tajnu prirode Svetog Trojstva. Ipak, u sedamnaestom
i osamnaestom veku, najvea nauna dostignua mahom
su stvarana izvan univerziteta. Robert Bojl (Boyle) je
imao privatnu laboratordju u Oksfordu; Vilijam Harvi
(William Harvey) je najvie eksperimentisao za vreme
lekarske prakse u Londonu i tokom putovanja s kra-
94 Dord Pikering
ljem; Kevendi (Cavendish) je bio bogati plemi, Dalton
upravitelj kole a Pristli (Pristlev) raspop.
U devetnaestom veku, univerzitet u Aberdinu
(Aberdeen) dao je Klark-Maksvela (Clark-Maxwell), koji
se preselio u Kembrid, gde je utemeljio Kevendiovu
laboratoriju i njome nastavio njutnovsku tradiciju. U
biologiji, meutim, najvea dostignua data su van
univerziteta. arls Darvin je bio propali student medi-
cine iz Edinburga, i na poetku svog putovanja na
brodu Bigl (Beagle) pisao je: Ukoliko ne budem imao
snage da sebe nateram na postojani vredni rad tokom
putovanja, tako u veliku i nesvakidanju priliku da
sebe usavrim moda upropastiti- Samo da to ni za tre-
nutak ne zaboravim, pa e mi se moda pruiti prilika
da sredim glavu, ista onakva kakvu sam propustio u
Kembridu". Alfred Rasel Volas (Russell Wallace), suot-
kriva Darvinovih nalaza, bio je geometar bez ikakvog
univerzitetskog obrazovanja, koji se sa stenama, ivoti-
njama i biljkama upoznao za vreme graenja elezni-
kih pruga i kanala. On je postao profesionalni kolekcio-
nar, i' tako se upoznao sa distribucijom biljaka i i-
votinja to mu je i dalo njegove ideje. Prouavanje
naslea imalo je dva zaetnika Frensisa Galtona,
bankarskog sina koji je napustio studije medicine da bi
istraivao Afriku, a koji se naunim radom uglavnom
bavio kod kue, i opata Mendela, ija su otkria izme-
nila bioloku nauku isto tako duboko kao Darvinova
i Volasova, a koji je svoje eksperimente vrio u mana-
stirskoj bati u blizini Bruna (Brunn).
Abraham Linkoln i Vinston eril. Na traenje da
imenuju svoje najistaknutije graane u zadnjih sto pe-
deset godina, itelji SAD i Velike Britanije nesumnjivo
bi najee birali Abrahama Linklona i Vinstona er-
Izazov obrazovanju 95
ila. Obojica su bili ljudi postojanih, pronicljivih i od-
lunih umova, i veliinu su, izmeu ostalog, dosegli
svojom sposobnou da u trenutku krize izraze najple-
menitija oseanja tako velikog broja svojih blinjih
sugraana. Jednostavnost njihovog jezika odraava nji-
hova obrazovna iskustva. Linkolna moda ponajbolje
pamte po govoru kod Getisburga (Gettvsburg), koji se
zavrava reima: . . . mi ovde presudno reavamo da
mrtvi nee izginuti uzalud, da e se ova nacija, pod
Bojom milou, ponovo roditi u slobodi, i da vlada
naroda^ narodom i za narod, nee nestati sa lica zemlji-
nog". Cerila, opet, najee pamte po poznatim reima
iz 1940: Nikada u oblasti ljudskih sukoba nisu toliki
mnogi tako mnogo dugovali tako malobrojnima".
Linkolnovo ukupno kolovanje, u pet razlioitih
kola, nije ispunilo ni dvanaest meseci. Evo ta on o
tome kae:
Kada sam odrastao nisam znao ba mnogo
[pisao je mnogo godina kasnije]. Ipak, znao sam
da itam, piem i raunam po prostom pravilu
trojnom, i to je bilo sve. Nikad kasnije nisam iao
u kolu. Malo obogaenje te zalihe znanja sabrao
sam dosad, povremenim uenjem, pod pritiskom
nude.
Na sreu, Linkolna je majka nauila da ita, a ma-
eha podsticala da ui. Citao je, po nekoliko puta, sve
to mu je dolo pod ruku, a Sekspir i Berns (Burns)
bili su mu omiljeni pisci. Vinston eril je ovako pisao
o svojoj mladosti:
Trideset i est semestara, svaki od mnogo ne-
delja (protkanih prekratkim raspustima) tobom
 Izazov obrazovanju 97
96 Dord Pikering

nije radio na univerzdtetu, ve u jednom patentnom

kojih sam, u celini uzev, imao tek retke trenutke
zavodu u Bernu.
uspeha- Za to vreme kolovanja od mene jedva da
su ikad traili da uim bilo ta to bi se inilo Niti se vanuniverzitetski doprinosi napretku ueno-
iole korisnim ili zanimljivim, i jedva da su mi sti ograniavaju na umetnosti i nauke. ak i u samoj
ikada doputali ma kakvu zanimljivu igru. tvravi uenosti, klasinoj arheologiji, najvea otkria,
koja su uzdrmavala nauni svet, dali su amateri. Troju
Viene u retrospektivi, te godine su ne samo i Mikenu otkrio je i identifikovao Sliman, bogati
najmanje prijatno ve i jedino jalovo i nesreno umirovljeni nemaki biznismen. Ldnearno B pismo de-
razdoblje moga ivota. Kao dete, bio sam srean ifrovao je Ventris, mladi arhitekt koji nikad nije po-
sa igrakama, u svojoj dejoj sobi. Jo sreniji haao univerzitet, ali se od svoje 14 godine pasionirano
sam bio u svakoj godini otkako sam postao oovek. bavio rukopisima,
Ali to meuvreme kolovanja tamna je mrlja na Gospodstvo koje je ovek postigao u ivotinjskom
mom ivotnom putu. Bila je to neprestana mora
svetu esto se pripisuje njegovim precima, koji su za-
briga koje mi tada nisu izgledale beznaajne, i
drali dovoljno potencijalne sposobnosti za promenu,
mukotrpnog rintanja bez ikakvih plodova vre-
zahvaljujui tome to mnogi njihovd organi na pri-
me nelagodnosti, ograniavanja d besmislene jed-
nolinosti. mer, gornji udovi nisu postali suvie specijalizovani,
kao kod konja i tuljana, na primer. Ima li u tome neke
sliosti s obrazovanjem? Da li je moda funkoija ide-
Ovi primeri jasno pokazuju da najvea dostignua
alnog sistema obrazovanja u tome da uva i uveoava
u stvaralakoj umetnosti, dravnitvu i nauci mogu os-
potencijal deteta; da uveava preoiznost njegovog mi-
tvariti i oni koji su ild malo bili izloeni krutim prinu-
ljenja; i, vie svega, da mu obezbeuje punu slobodu
dama vieg obrazovanja ili su se protiv njih bunili. Za-
razvoja? Opasnosti od sistema obrazovanja su upravo
vodljivo je pretpostaviti da je obrazovanje danas suprotne: suvina specijalizacija, unitavanje radozna-
drukije, i da ono to je vailo za jue danas nema smi- losti i inicijative, i osujeivanje slobode pojedinca da
sla. Brzina naunog i tehnolokog napredovanja nesum- se razvije.
njivo se pojaava odabiranjem d zadravanjem najboljih
umova na univerzitetima i u istraivakim institutima,
bao i njihovim snabdevanjem armijama asistenata i
skupocenih maina. Da oni, uprkos svemu, nemaju mo-
nopol na nove ideje, ak ni u poslednjih pedeset go-
dina, najbolje se vidi po teoriji relativiteta teoriji
koja je na fiziku i matematiku imala uticaj kakav su
Darvin i Volas izvrili na biologiju. Albert Ajntajn,
diplomac Tehnike visoke kole u Cirihu, u to vreme
7 Izazov obrazovanju
 VII
OPSTANAK NAJPODESNIJIH

Ima tek neto malo vie od sto leta su Darvin

i Volas razvili svoju teoriju evolucije pomou prirod-
nog odabiranja u biljnom i ivotinjskom svetu - teo-
riju koja e imati da drutvo uzdrma do temelja. Oni
su nezavisno doli do istih zakljuaka, na osnovu sli-
nih dokaza, skupljenih na sasvim raznim mestima. Dar-
vinovu radoznalost uveliko je podstakla izuzetna fauna
ostrvlja Galapagos nedostatkom sisara i jedinstve-
nim gmizavcima. Volas, zemljomer bez univerzitetskog
obrazovanja, sakupljao je na Malajskom arhipelagu
retke uzorke za muzeje i privatne zbirke. Palo mu je
u oi da Bali i ostrva zapadno od njega imaju faunu
koja je slina kako uzajamno tako i onoj na azijskom
kontinentu, dok se Lombok i ostrva istono od njega
odlikuju faunom koja se u mnogo emu razlikuje, i pod-
sea na australijsku. Obojici prirodnjaka sluila se
ideja da te specifinosti u ivotinjskom svetu mogu da
budu ishod geografske razdvojenosti kopnenih masa u
trenutku kada su se vrste nalazile na razliitim stupnje-

?
100 Dord Pikering
vima evolucije. Kako je dolo do te evolucije? Obojica
su nali odgovor proitavi Maltusov (Malthus) Esej o
populaciji. Evo Darvinovog linog izvetaja o tome
Oktobra 1838 to jest, petnaest meseci poto
sam zapoeo svoja sistematska ispitivanja slu-
ajno sam, vie zabave radi, uzeo da proitam
Maltusov tekst o Populaciji. Budui veoma spre-
man da cenim borbu za opstanak, koja se svuda
odvija, to sam znao iz dugog posmatranja navika
biljaka i ivotinja, odjednom sam doao na ideju
da bi, pod takvim uslovima, pogodne varijacije
teile da se ouvaju, dok bi manje podobne bile
unitene. Rezultat toga bilo bi formiranje nove
vrste. Eto, konano sam dobio teoriju na kojoj se
moglo raditi; no, bio sam gorljiv da izbegnem
predrasudnost, pa sam odluio da za izvesno vreme
ne napiem ni najkrau skicu te teorije. Juna 1842.
prvi put sam sebi dozvolio da vrlo saeto izloim
svoju teoriju na 35 olovkom pisanih strana; a to
sam tokom leta 1844. godine proirio u rukopis na
230 strana, koji sam verno prepisao i jo uvek ga
posedujem.
Darvin je jo bio zaokupljen proirivanjem i doku-
mentovanjem svojih gledita kad je, u rano leto 1858,
dobio poruku:
Gospodin Volas, koji se tada nalazio na Ma-
lajskom arhipelagu, poslao mi je esej O sklonosti
vrsta da se beskonano odvajaju od prvobitnog
tipa; taj esej sadravao je teoriju istovetnu s
mojom.
Izazov obrazovanju 101
Po teoriji koju su izloili Darvin i Volas, vrste,
kako je pokazao Maltus, tee da se reprodukuju u tak-
vim razmerama da bi nekoliko generacija iscrple sve
raspoloive zalihe svoje hrane, ukoliko bi sve jedinke
opstale. U biljnom i ivotinjskom svetu, razne vrste
nadmeu se za isti prostor ili istu hranu. Otud postoji
borba za opstanak u kojoj najpodesniji opstaju, a manje
podesni propadaju. Ta nova teorija objanjavala je ne
samo kako nove vrste mogu da nastanu bez boje in-
tervencije, ve je razjanjavala i geoloku dokaznu
grau. Ona je bila u skladu sa neverovatnim oblicima
prilagoenosti biljaka i ivotinja najrazliitijim sredi-
nama. Otuda je podesnost to e rei, sposobnost rase
da opstane i mnoi se sagledana kao izraz injenice
da je ta rasa prilagoena sredini. Taj veliki novi pojam
u biologiji odrao se u svojim glavnim crtama. No,
razvitak genetike pokazao je da je naslee stvar atom-
ski sitnih estica i da itave populacije ivotdnja iste
vrste, a ne jedinke, predstavljaju jedinice, to se op-
stanka tie.
PODESNOST U LJUDSKOM DRUTVU
Ta revolucionarna ideja bila je, prirodno, prime-
njena i na oveka, te njegove izume d ustanove. Primi-
tivna plemena, poput onih u Africi ili na Novoj Gvineji,
bore se za istu teritoriju i zalihe hrane, pa tako podleu
istim zakomma koji vae za ivotinje u slinim situaci-
jama; no, izumi i ustanove koje je stvorio ovek podra-
zumevaju slinosti i razlike od velike vanosti i zanim-
ljivosti. Ljudske ustanove i izunii poinju kao mali i
relativno jednostavni, pa se razvijaju u sve vee i slo-
enije. Civilizacije su, u sutini, skup ustanova koje
102 Dord Pikering
stvaraju njihova drutva; one takoe tee da se uvea-
vaju i uslonjavaju. Ali se one na osobit nain nadmeu
uzajamno i u njima se na poseban nain tekovine pre-
nose s kolena na koleno. U evoluciji biljaka i ivotinja,
podesnost se sastoji u sposobnosti za opstanak i repro-
dukciju; ivotinjska populacija koja ima iste gene mora
biti kadra da podnosi klimatske uslove, da se odupire
parazitima, da se kloni grabljivaca ili ih izbegava, i da
pribavlja dovoljno hrane za sebe i svoje potomstvo.
Vie svega te se ivotinje moraju mnoiti i dovoljan
broj njihovih potomaka mora ostajati u ivotu da bi se
nastavdla vrsta, neodreeno dugo. Naslee se prenosi
preko semene plazme, <a naroito preko rasporeda he-
mijskih sledova supstanci u molekulima deoksiribonu-
kleinske kiseline (DNA) u genima.
Takmienje meu civilizovanim drutvima i insti-
tucijama mnogo je sloenije i mnogo manje poznato.
Meutim, ako uspeh merimo dejstvom koji jedna insti-
tucija ili jedan narod imaju na svoje savremenike ili
naslednike, najprostija definicija tog uspeha bila bi
kreativnost. Velike civilizacije, kao to su bile kineska,
egipanska, helenska i rimska, odlikovale su se nizom
zajednikih karakteristika; one su razvile tehnologiju
bar isto tako naprednu poput one koju su imali drugi
suvremeni narodi ili jo napredniju; bile su bogate
i imale su vojnu mo; dale su velika umetnika dela.
One koje su nama poznate dale su i razvitku ideja do-
primose koji su ih nadiveli. Opadanje tih naroda i ci-
vilizacija bilo je praeno opadanjem kreativnosti; one su
prestajale da stviaraju bogatstvo; njihova vojna mo se
osipala; njihov doprinos umetnosti i miljenju gubio je
znaaj.
Izazov obrazovanju 103
Uspeh ili neuspeh civilizacije takoe prenose po-
mou mehanizma boji se razlikuje od genetike ifre.
Krajnje je sumnjivo da li su uspon i pad Spanske im-
perije, odnosno italijanskih gradskih drava poput Fi-
rence i Pize, bili odreeni razlikama u genetikoj struk-
turi. Prenoenja instituoija civilizovanog oveka s jednog
narataja na drugi jeste nasleivanje, ali ne onoga to
je bilo pre roenja, ve onoga to se deava posle ro-
enja to jest, uticaja koji se formiraju, a bi delo-
vali na dete u razvitku, oblikujui njegove navike,
znanja i duhovne stavove. Od tih uticaja, najvaniji
koji drutvo moe da kontrolie jeste onaj ovaploen
u sistemu obraaovanja. Tako smo doli do sredinje
teme ove knjige. Ako smo mi, kao narod, zaintereso-
vani a nastavimo i unapreujemo dostignua naih
predaka, ako smatramo da su velika pregnua naih
pretea imala vrednosti, ako mislimo da sledea gene-
racija moe da dela jo bolje, onda nam za tu svrhu
preostaje jedno jedino orue na obrazovni sistem.
OBRAZOVANJE KAO ORUE ZA
PRILAGOAVANJE DRUSTVA
U prethodnim poglavljima razmatrane su funkcija
i svrha obrazovanja. Bilo je zapaeno da postoji nesklad
ciljeva, ukljuujui onaj izmeu interesa pojedinaca i
drutva u celini, te izmeu mnotva i nekolicine. Ta-
koe je pomenuta priroda drutvenog ugovora: obra-
zovanje je usluga koju drutvo prua pojedincima, ija
se privreivanja i drutveni poloaj time poprav-
ljaju; drutvo ima pravo da od tih poboljanih" po-
jedinaca oekuje odgovarajuu nadoknadu za uslugu.
104 Dord Pikering
Isto je tako bilo napomenuto da su, sa opteg stanovita
biologije, vane populacije, skupine, a ne jedinke-
Veoma je zanimljivo da ovaj bioloki pristup do-
vodi, u vezi sa funkcijom ili svrhom obrazovanja, do
zakljuaka koji veoma podseaju na shvatanja Platona
i Aristotela. Vidimo da se ideal socijalne pravde poinje
ostvarivati na dva naina; prvo, davanjem preimustva
boljeg i obimnijeg obrazovanja na osnovu zasluga, a ne
prema drutveno nevanim svojstvima porodinih veza,
nasleenog bogatstva ili drutvenog poloaja roditelja;
i drugo, odabiranjem onih najpodesnijih za intelektu-
alno voenje zajednice, radi obrazovne pripreme za to
vostvo. Od sistema obrazovanja danas moramo traiti
ono to bi traili Platon i Aristotel. Da li je nae obra-
zovanje zamiljeno da stvori dobre graane? Da li je
ono tako projektovano da se razliite sastavne grupe
drutva pripreme za zadatke koje drutvo od njih oe-
kuje? Da li ono prua pripremu za valjano uivanje
dokolice?
Ta se pitanja moraju postaviti u kontekstu uslova
kakvi danas odista postoje i kakvi se mogu predvideti
za blisku buduniost. Ne moemo oekivati da obrazac
obrazovanja koji je podesnost obezbeivao pre jednog
veka, to ini i danas. Dinosaurus je nesumnjivo bio
mono i naoito stvorenje, i svome dobu vrlo prila-
goen, ali je ipak izumro.
DRUSTVENE PROMENE
POSREDSTVOM OBRAZOVANJA
Dve velike civilizacije cvetale su mimo naunih
i tehnolokih napredaka koji ine upadljive i jedinstvene
doprinose naoj dananjoj civilizaciji. Usudio bih se da
Izazov obrazovanju 105
napomenem da te civilizacije pruaju prouavaocu ljud-
skog drutva niz podataka isto tako izazovan kao to
je za arlsa Darvina bila izazovna fauna sa ostrvlja
Galapagos; no, to bi moglo biti preterivanje. Ipak, nji-
hova istorija sjajno ilustruje temu ovog poglavlja.
Srednje carstvo, kako se Kina nekad nazivala,
imalo je za sobom oko dve hiljade godina civilizacije
kada su se Portugalci pojavili na reci Kanton, poet-
kom esnaestog veka, da bi za njima sledili panci, Ho-
lanani i drugi. Car i njegovi mandarini nisu ba bili
impresionirani nevaspitanou i sirovim navikama i
odeonf posetilaca, koje su smatrali divljacima. Izuzev
trgovanja preko portugalske trgovake postaje u Ma-
kaou, stranci nisu bili putani da zalaze dublje i tr-
guju sa unutranjou zemlje. Neki isusovci ipak su
tamo doprli i njihovo demonstriranje naunih instrume-
nata i znanja matematike ostavilo je dobar utisak, pa
je jedan isusovac postao predsednik Odbora za matema-
tiku, sredinom sedamnaestog veka. Rasputanje Isuso-
vakog reda 1773. godine ostavilo je samo nekoliko
zapadnjakih mostobranitelja u Kini. Kinezi nisu uva-
avali zapadnjake navike i praizvode. Dvadeset godina
posle rasputanja drutva, britanskom poslaniku bilo
je reeno da Kini vie nisu potrebni proizvodi njegove
zemlje. Za zabranom uvoza opijuma u Kinu, 1836. go-
dine, sledilo je ustanovljenje etiri ugovorne uvozne
luke, a zatim i drugih preko kojih su Britanci, Fran-
cuzi, Nemci, Amerikanci i Holanani prodavali svoju
robu i gde su kinesbi trgovci dolazili radi bezbednosti
i bolje zarade. Misionari su se sjatili da poduavaju po
kolama i univerzitetima, u emu su imali velike us-
pehe, i da preobraaju nevernike u emu su manje
uspevali. Mandarini su odluili da u Kinu uvedu mo-
106 Dord Pikering
dernu tehnologiju i nauku, pa su ispiti za prijem u
drutvenu slubu, koji se nisu menjali hiljadu godina,
konano promenjeni 1901. Kineska nemo pred zapad-
nim silama, a naroito poraz u ratu i japanska okupa-
cija, ostavili su dubok utisak gorine na ovaj izuzetno
inteligentan, vredan i ponosit narod, koji je, izmeu
ostalog, izumeo barut, tampu, kompas i raunaljku.
Kinezi sad menjaju svoj obrazovni sistem, ugledajui
se pri tom na zapad. Novo, komunistiko rukovodstvo
nastoji da jednu nepismenu, poljoprivrednu zemlju, ije
se navike nisu menjale hiljadama godina, preobrati u
pismeno drutvo, zasnovano na nauci i tehnologiji. Kako
oni nisu samo mnogobrojan ve i vrlo odluan i kompe-
tentan narod, kraj prie tek treba da se napie.
Pria o drugom primeru, Japanu, pribliila se jas-
nijem zavretku. I tamo je poela na slian nain, do-
laskom crnih i crvenih varvara (Portugalaca i Holan-
ana) koji su izazvali takvo opte interesovanje, da su
oni i njihove lae postali stalni slikarski motivi toga
doba. Trgovina je cvetala, stizali su misionari, pa su
imali i nekih uspeha. Onda je Sogun 1638. godine,
zabranio, pod pretnjom smrti, da Japanci putuju izvan
zemlje i da ma iji strani brodovi pristaju u japanske
luke. Holanani su, meutim, i dalje kriom dolazili,
donosei sa sobom nova nauna i medicinska znanja.
Topovi su bili prokrijumareni u zemlju. Nikako se nije
moglo potpuno spreiti interesovanje samih Japanaca
za ono to se deava u zapadnom svetu, niti se upozna-
vanje s tim moglo osujetiti. A kada je komandant Peri
() stigao, 1854. godine, sa minijaturnim modelima
lokomotive i telegrafa, Japanci su bili oduevljeni. Dve
luke su potom bile otvorene, a Japanci su 1855. godine
osnovali posebnu kancelariju za prouavanje varvar-
Izazov obrazovanju 107
skog pisma". Sogunat je ukinut 1867. godine, i posle
toga Japanci su sa velikim poletom poeli da ue za-
padne jezike, nauku i tehnologiju. Ve 1904. godine
imali su ratne brodove bolje od Rusa, iju su flotu
skoro potpuno unitili. Godine 1942. bili su skoro do-
stigli Amerikance. Meutim, oduvek su bili odseeni od
izvora nafte i uglja; zanemarili su plantae kauuka
koje su osvojili, i nisu uspeld da se zatite od malarije.
[Danas neki istoriari smatraiu da je pobedu, na Paci-
fiku zadobio Hamilton Ferli (Fairlev), sa svojom eki-
pom, pokazavi da se malarija moe efikasno spreavati
pravilnim uzimanjem leka Mepacrin".] U tehnolokom
pogledu, Japanci nisu bili tako uznapredovali kao Ame-
rikanci, i zato su izgubili rat. Sada su ivo angaovani
da dobiju mir. Nesumnjivo su prvi u svetu u brodo-
gradnji i optikoj industriji; druga proizvodna prven-
stva nesumnjivo e uslediti.
Ovde, dakle, imamo kontrast izmeu dva zanimlji-
va naroda. S jedne strane su Kinezi, kojima su zapadna
nauka i tehnologija silom nametane, i gde su sa otporom
primane, sve dok taj narod nije opljakan, ponien
i poraen. S druge strane su Japanci, kojima je pristup
zapadnoj nauci zadugo preio despot (sve dok nije iz-
gubio mo), a koji su novu uenost prigrlili tako vatre-
no da su sto godina kasnije mogli ravnopravno da se
upuste u takmienje s najrazvijenijim nacijama. A to
su postigli izmenom svog obrazovnog sistema u takav
koji je bio prilagoen za vodeu ulogu u svetskim po-
slovima, koju su Japanci za sebe odabrali.
Konano, dmamo i sluaj Izraela, nastalog iz ideala
da se u Palestini ponovo ustolii jevrejska nacionalna
drava. U Izrael su se vratili Jevreji iz Evrope, naro-
ito iz Nemake i slovenskih zemalja (Akenazi), sa
108 Dord Pikering

junih obala Sredozemlja i drugih mesta po kojima su VIII

se naselili posle izgona -iz panije i Portugala (Sefardi),
i iz Azije (Sefardi i neki ostaci Navukodonosorovih za- POTREBE OBRAZOVANJA DANAS I
robljenika). Sa sobom su doneli razne jezike, razne
obiaje i, prilino neoekivano, razlioite gene. Ali os- SUTRA IDEAL I STVARNOST
tala im je zajedmka vera, koja ih ini Jevrejima, i
uklopljend su u jednu jeziku zajednicu hebrejsku.
Mnogi stariji Ijudi prispeli su nepismeni, ali se nova
generacija obrazuje poput one na zapadu, s naglaskom
na nauci i tehnoldgiji. Pomou navodnjavanja i naune
poljoprivrede oni oivljuju pustinju pretvarajui je
u unosno dobro. Eksperimenti Izraela i Kine jo nisu !
dovreni. Ipak, izgleda da je Izraelu polo za rukom da
prevlada jedan od velikih konflikata u vezi sa ciljevima
i sredstvima obrazovanja. Radi ostvarenja svog cilja, U ovom poglavlju razmotriemo koje bi karakteri-
on koristi sva intelektualna oruja uobliena u za- stike jedan sistem obrazovanja trebalo da ima, ako bi
padnom svetu knjievna, umetnika, nauna i teh- bio projektovan za pripremu sadanjeg i neposredno
noloka. predstojeeg narataja za dananje i sutranje probleme-
Problemi dogledne budunosti mogu se predviati po-
mou ekstrapolacija vrste, pravca i brzine promena u
nedavnoj prolosti. Mada podlone greki, te prognoze
su ponekad dznenaujue tane.

PROMENE U SVETU KAO CELINI

U proteklom stoleu dolo je do neizmernih pro-

mena u stavovima, odmosima i navikama irom sveta.
Skoro jedna treina oveanstva prihvatila je revolu-
cionarne principe, koje je Karl Marks proklamovao za
osnovu drutvene organizacije. Uistinu, ta su naela za
neke bila ravna religijskom otkrivenju; moguno je da
svetski uticaj tih promena bude jednom uporedljiv s
110 Dord Pikering
onima koje su imali hrianstvo i islam. Rase doskora
potinjene kolonijalnim silama stekle su nezavisnost,
i nameravaju da za svega nekoliko godina ostvare og-
roman socijalni, tehnoloki i obrazovni napredak, kako
bi preuzele vanu ulogu u svim svetskim dogovorima.
U mnogim naprednim zemljama, religija ima sve manju
a posledice psihijatrijske teorije sve veu ulogu u stavu
prema drutvenim problemima i u standardima pona-
anja. Disciplina naturena religijskim verovanjima i po-
stupcima, te navike prethodnih generacija, izgubile su
krutost, pa se otud suoavamo sa obiljem drutvenih
nereda novih po vrsti i estini. Sve to postaje jo oz-
biljnije zato to dokolica, donedavno privilegija malo-
brojnih, postaje dostupna svima. A dosada je, ne za-
boravimo, jedan od najveoih uzroka delikvencije mladih.
Te drutvene promene prati i zaista, delimice
izaziva nauna i tehnoloka revolucija, koja je preo-
brazila na ivot. Pobeene su neke bolesti koje su
ranije ubijale milione; poto natalitet vie nije srazme-
ran mortalitetu, svet se suoava sa eksplozijom stanov-
nitva, koja e najtee prasnuti tamo gde su uslovi za
ivot najtei. Hirurke tehnike su tako uznapredovale
da se stari organi mogu zamenjivati novima. Nove ma-
ine velike moi, preciznosti i raznovrsnosti obav-
ljaju danas poslove koje je doskora radio samo ovek.
Kompjuter i automatska oprema postojano zamenjuju
ljudske glave i ruke po nadletvima i fabrikama. Ljudi
i poruke mogu se slati irom Zemlje, pa ak u svemir
i nazad. Atomska bomba ima takvu mo da je ovek
danas u stanju da potpuno uniti svoju vrstu. Brzina
tog naunog i tehnolokog napredovanja tako je velika
da se uobrazilja ustruava predvideti ta e sve nove
maine biti u stanju da rade kroz deset godina. U stvari,
Izazov obrazovanju 111
uspesi kompjutera u reavanju problema doista, ak
i u pisanju poezije i muzike, u voenju korespondencije
i upravljanju sloenim organizacijama kakve su fabri-
ke veoma nalie nekom delu naune fantastike od
pre nekoliko godina.
PROMENJEN POLOZAJ BRITANIJE
U SVETU
Poslednjdh decenija odnos Britanije i sveta veoma
se izmebiio. Pre jednog i po stolea, ona je predvodila
svetsku industrijsku revoluciju, istovremeno vodei og-
romnu trgovinu u vezi s imperijom. Pred prvi svetski
rat, Sjedinjene Amerike Drave i Nemaka pretekle
su je na tehnolokom polju, ali je ona i dalje bila ne-
izmerno bogata.
Dva svetska rata, voena od poetka do kraja, i
najzad dobijena, iscrpla su mnoga nagomilana bogat-
stva; danas Britanija skoro u potpunosti zavisi od vla-
stite sposobnosti da stvara bogatstvo, a ba tu je njena
slaba taka. Njena trgovina i industrija tako su zaostale
da njen udeo u svetskoj trgovini neprestano opada; ona
ne zarauje dovoljno da bi ispunila svoje meunarodne
aspiracije i zadovoljavala domae potrebe. Preobraaj
imperije u zajednicu autonomnih naroda odista je je-
dinstvena pojava u istoriji sveta, ali se retko uvia da
je njime potpuno izmenjena struktura zadataka Brita-
nije. Od nje se vie ne trae inovnici, ve tehnolozi
i profesori, naroito u oblasti nauke. Ukoliko Britanija
ne moe da ih prui, njeni rivali e to rado uiniti.
U stvari, oni to ve ine. SAD i SSSR ve su razaslali
armije tehnolokih jezuita", kako pie Armitid
112 Dord Pikering
(Armvtage), u knjizi Vspon tehnokrata; ak i Kina, upr-
kos svom siromatvu, isto radi.
Pre pedeset godina, A. N. Vajthed, veliki matema-
tiar i filozof sa Kembria i Harvarda, pisao je: Svaka
ozbiljna temeljna promena u intelektualnom stavu ljud-
skog drutva mora biti praena nekom revolucijom u
obrazovanju". Ako britansko obrazovanje treba da od-
razi promene u svetu i u poloaju Britanije, nekakva
revolucija bi morala uslediti. Nje, meutim, nema.
IDEALNI OBRAZOVNI SISTEM
PRILAGODEN DANASNJIM USLOVIMA
Ocrtavajui jedan idealni obrazovni sistem, moemo
pretpostaviti da je naelo drutvene pravde zadovoljeno
u najveoj moguoj meri to jest, da se svakom detetu
obezbeuje pristup svim mogunostima obrazovanja, s
obzirom na njegove skloraosti, inteligenciju i radne na-
vike- Sloeno drutvo, poput sadanjih, namee svojim
graanima niz zadataka. Jasno je, otud, da ne postoji
jedno obrazovanje koje obuava za sutra, ve itav i-
roki opseg obrazovanja, koji treba da bude prilagoen
kako individualnim interesovanjima 1 sposobnostima
tako i vrsti zadataka za koju je sama ta sposobnost naj-
podesnija. Isto tako ako verujemo, kao ja da ob-
razovanje, a posebno samoobrazovanje, moe i treba da
bude proces koji bi trajao do samog groba, mogunosti
za nj moraju se takoe obezbediti u jednom prosve-
enom drutvu. Problem moemo da uprostimo moda
isuvie ujedno razmatrajui potrebe zajednike svima
i potrebe onih sa inteligencijom ispod i iznad prosene.
Opte potrebe se zadovoljavaju u osnovnim i drugoste-
Izazov obrazovanju 113
penim kolama; za dodatne potrebe manje inteligentnih
slue razne ustanove daljeg obrazovanja, a za inteli-
gentnije se brinu ustanove vieg obrazovanja, meu ko-
jima su univerziteti najstarije i daleko najvanije.
Zajednika je potreba za dobrim optim obrazova-
njem. Dete treba da naui ispravan maternji jezik, pi-
sani i govorni, jer jezik nije samo optilo za preno-
enje informacija i ideja meu ljudima ve i sred-
stvo miljenja; sa porastom opsega i preciznosti jezika,
rastu opseg i preciznost uma. Dete mora da naui sve
o brojevima i njdhovoj upotrebi; novi metodi nastave
matematike znatno je olakavaju deci osrednje i nat-
prosene inteligencije. Matematika je uvek bila vana,
ali to naroito vai za dananje mehanizovano doba.
Jezik i matematika jesu dve duhovne discipline osnovne
za voenje svih poslova naprednog drutva. Uz njih idu
tradicionalne umetnosti i nauke. Knjievnost, pozorite,
likovne umetnosti i muzika predstavljaju forme izraa-
vanja koje su uvek ushiivale um i koje ine deo onog
dobrog ivota" to ga je Aristotel naveo meu ciljevima
obrazovanja; one su tradicionalni naini negovanja do-
kolice, danas dostupne svima u bibliotekama, umetni-
kim galerijiama i pozoritu, na radiju i televiziji. Naj-
grublje reeno, to su sredstva za prevenciju dosade,
huliganstva, lenarenja i kriminala. Fizike, hemijske
i bioloke nauke jesu najnovija aktivnost ljudskog uma
j predstavljaju dananje granice dosetljivosti, uobra-
zilje i preciznosti. Svet ih upotrebljava, i preobraava
se njima. I njihov znaaj je bitan. Krajem svog ko-
lovanja, dete treba da se uputi u suvremene drutvene
i politike probleme, jer e ubrzo zatim postati lan
birakog tela; on e morati da donosi odluke, a u tu
svrhu treba da bude obaveten. On mora znati neto
8 Izazov obrazovanju
114 Dord Pikering
iz istorije svoga naroda i pomalo iz istorije sveta. Naj-
zad, sada se uvia da dete najbolje ui, i najbolje odr-
ava svoju radoznalost i inicijatdvu, ukoliko aktivno
sudeluje u radu. Naelo uenja kroz rad danas se veoma
ceni.
Oni sa sposobnostima ispod prosenih. Veina
takve dece rano naputa kolu i poinje da privreuje.
Najmanje sposobni rade fiziki; na farmama, putevima,
graevinama, itd. Danas se to menja, ili je ve izme-
njeno; te poslove sve vie preuzimaju maine. Budu-
nost nije za neuke, ve za kvalifikovane radnike. Mo-
derna industrijska drava sve vie zahteva dobro obu-
enu radnu snagu. Od bitne je vanosti da ti mladi
ljudi, poto napuste kole, nastave svoje obrazovanje.
U svetu koji se neprestano menja njima treba dati pod-
sticaj i prilike da u slobodnom vremenu usavravaju
svoje obrazovanje tokom celog ivota.
NATPROSECNO DETE MEUSTEPENO
I VISOKO OBRAZOVANJE
Glavne nade zemlje kao to je Britanija, i ne samo
njene, lee u pametnoj deoi. Ona treba da postanu
voi nacionalne politike i akcije, kao god umetnosti
i nauke; ona treba da hudu neophodni tehnolozi i ui-
telji, Pogotovo u ovom trenutku britanske oseke, upravo
ti mladi treba da prevedu naciju u novo doba elektron-
ske tehnologije i da industriju i trgovinu zemlje uine
konkurentnima u svetskim razmerama.
Skole. Sto je bilo reeno o obrazovanju za sve od-
nosi se a fortiori pametnu decu. Poto su pametna,
trebalo bi da dostignu ire i dublje znanje, te veu spo-
Izazov obrazovanju 115
sobnost baratanja idejama, do svoje esnaeste godine
predviene minimalne starosti za naputanje kole.
Najpametiiija deca trebalo bi da ostanu u dodatnim
razredima, da bi zatim produila kolovanje na nekoj
instituciji vieg obrazovanja. U tim dodatnim razre-
dima, od njih bi valjalo traiti da nastave izuavanje
maternjeg jezdka i knjievnosti, jednog ili dva strana
jezika (od kojih bi bar jedan trebalo da je iv), mate-
matike, nauke i istorije. kolu bi naputali u osamna-
estoj ili devetnaestoj godini. One koji pokazuju naro-
ito interesovanje ili sklonosti za neki predmet valjalo
bi podsticati da se njime bave. U trenutku naputanja
kole pametna deca bi trebalo da imaju vrste temelje
ukusa i izbora, u oblasti umetnosti, muzike i knjievno-
sti; trebalo bi da budu upoznata s glavnim svojstvima
ivog i neivog sveta, i s naunom metodologijom koja
je to znanje omoguila; takoe bi znali poneto o dru-
gim narodima sveta, te kako se i zato ti narodi raz-
likuju od njihovog sopstvenog drutva; tako bi bili
upoznati s aktuelnim problemima. Vie svega, oni bi
trebalo da ouvaju svoju mladalaku radoznalost i da
naue kako da je disciplinuju trebalo bi da naue
kako da ue-
Vie obrazovanje. Kako smo videli u Treem po-
glavlju, funkcija univerziteta jeste sticanje, prenoenje
i upotreba znanja. Za nau sadanju svrhu zanima nas
jedino ta oni mogu da uine za mladi narataj. Jedno
od najuzbudljivijih iskustava brucoa svakako je no-
vootkrivena sloboda: on moe birati predavanja i te-
ajeve, za razliku od relativne krutosti uoionike prakse;
on moe sklapati poznanstva sa devojkama i mladiima
istog uzrasta iz drugih kola, drugih delova zemlje, pa
ak i drugih delova sveta, s omladinom drukijeg poro-
116 Dord Pikering
dinog porekla i drukijih interesovanja; on moe da
neformalno razmenjuje miljenja sa nastavnicima, da
diskutuje i prepire se. Kako je Vajthed rekao, funkcija
univerziteta jeste da ouva vezu izmeu znanja i elje janju sposobnijih od manje sposobnih, radnika od tru-
za ivotom, ujedinjujui mlade i stare u uobraziljnom
razmatranju uenosti."
Deca koja kolu napuste sa irokom obrazovnom
osnovom, o kakvoj je bilo rei, sada su spremna da sama
suze svoja interesovanja, jer nije verovatno da e, uza
sve prilike za meudisciplinske rasprave, prihvatiti ma
kakve intelektualne naonjake; nadati se da su za one
koji ih ipak prime pre ogovorne njihove sputane i ogra-
niene linosti, negoli obrazovni sistem.
Student treba da zna kako da postavlja pitanja na
koja sledi odgovor, da otkriva izvornu grau koja se
odnosi na pitanje i odgovor, da rasporeuje tu grau
i na njoj stvara svoj sud. To je prihvaeni metod obuke
uma". Poto usavri taj metod, mladi diplomac bie ka-
dar da ga upotrebljava sve ire i sve preciznije. Ciljevi
univerzitetskog obrazovanja treba da su isti, ma koji se
predmeti studirali. U nacionalnom je interesu da postoji
to vei izbor i u umetnosti i u naukama, i da postoje
svakojake njihove kombinacije.
Neki od najboljih koji zavre redovne studije za-
ele da ih nastave na postdiplomskom nivou. Student
sa zavrenim prvim stupnjem, recimo u nauci, mogao
bi da studira ma koju oblast tehnike. Drugi diplomci,
ma dz koje oblasti, mogli bi da se upoznaju sa modernim
rukovoenjem: sa funkcijom maina u nae vreme, s
kompjuterima i njihovom upotrebom, s drutvenim na-
ukama i primenjenom psihologijom; s industrijskom,
drutvenom i trgovakom istorijom, pravom i ekono-
mijom, itd.
Izazov obrazovanju 117
Takvi postdiplomski teajevi imali bi funkciju ve-
balita za neki corps d'elite. Oni bi bili konana faza u
postupnom usponu meritokratije" postepenom izdva-
tova, ne raunajui, naravno, one sjajne buntovnike
stvaralakoga genija od kojih e mnogi svakako izmai
okvirima formalnog obrazovanja.
RAZLIKA IZMEDU STVARNOSTI
I IDEALA TRAGEDIJA
BRITANIJE
Koliko tragino se stvarno obrazovanje jenog nat-
prosenog deteta razlikuje od idealnoga, najbolje se
vidi iz injenice da u Britaniji dete ve u trinaestoj ili
etrnaestoj godini bira podruje u kojem e se specija-
lizovati, da bi sve ostalo odbacilo ve u petnaestoj ili
esnaestoj godini. Nove profesije koje su stvorile sa-
danju industrijsku revoluciju, ili bile njen plod, malo
se ili nimalo uvaavaju na univerzitetima. Srednjo-
vekovna ideja obuavanja kroz egrtovanje jo uvek je
iva. No, pogledajmo poblie itav sistem.
Skole. U Britaniji, obrazovanjem sposobnije dece po
kolama upravljaju dva ispita. Za opte svedoanstvo"
(G.C.E.) na obinom nivou (O), i na viem nivou (A).
Prvi ispit, za nivo O, polae se u esnaestoj godini i
predstavlja proveru opteg obrazovanja. Obino se po-
lau pet predmeta, ali pametnija deca mogu uzeti i deset.
Na drugom ispitu, na nivou A, polau se samo dva ili
tri predmeta, oko osamnaeste godine, posle dve godine
provedene u tzv. estom razredu". Univerziteti obino
trae prelazne ocene G.C.E. iz pet predmeta, od kojih
118 Dord Pikering
dva moraju biti poloena na viem nivou A. Prelazne
ocene takoe se trae iz engleskog jezika, matematike
i stranog jezika, ali su ti ispiti na obinom nivou O.*
Za javne kole i vie srednje kole, a u zadnje vre-
me i za sve srednje kole koje vode rauna o sposobnijoj
deci, karakteristian je esti razred". On se deli na
nauni odsek (gde se nalaze dve treine deaka i jedna
treina devojica) i umetniki odsek (gde su treina de-
aka i dve treine devojica.) U proseku, ak bira po tri
glavna predmeta; u oblasti nauke, sve iz nauke, uklju-
ujui matematiku; u umetnikoj oblasti, sve iz umet-
nosti (iskljuujui matematiku). Samo 2,3 posto deaka
i 8,9 posto devojaka kombinuje umetnike i struna preciznost miljenja i izraavanja. Na oksford-
predmete. aci estog razreda" takoe uzimaju i po
nekoliko manjih predmeta, u koje spadaju poznavanje
religije, umetnost i muzika, ali nikada nauka.
Meu veim zapadnim nacijama, Britanija jedina
odrava tu udnu, moglo bi se rei samoubilaku prak-
su. U SAD se, na primer, dvadeseta godina smatra pri-
godnom za poetak specijalizacije. Kako je do toga
dolo? Do sredine devetnaestog veka, stare srednje
i javne kole bile su zaokupljene poglavito nastavom
matematike, grkog i latinskog; tada je, napokon, posle
tri stolea, uspon prirodnih nauka poeo da deluje na
obrazovanje. Postavilo se tada pitanje, da li nastavni
program da se proiri, da bi ukljuio neto od nauke
i modernih izuavanja, pored klasinih predmeta, ili da
se moderno obrazovanje, boje bi ukljuilo i nauku,
stavi kao alternativa, u vidu teajeva za piljare", kako
ih je nazvao jedan francuski autor. estoka rasprava
besnela je u Francuskoj i Nemakoj, ba kao u Engle-
O ; A advanced. Prim. prev. bila sirota roaka, zanemarena i umnogome prezrena
Izazov obrazovanju
skoj. Nemaka 1900. i Francuska 1902. godine odluile
su se za integrisani sistem, koji prua opti kurs, bez
podele na grupe, ali sa raznovrsnim teajevima usmera-
vanja ka nauci ili umetnosti u poslednjim godinama. U
svim teajevima, meutim, matematika i maternji jezik
sa knjievnou bili su obavezni.
Engleska se opredelila za alternativni sistem, iz raz-
loga istorijskih, nedovoljno objanjenih i ovde nevanih.
Univerziteti. Glavni cilj nastave na engleskim uni-
verzitetima obino je sticanje poasnog stepena iz jednog
ili dva srodna predmeta, posle tri ili etiri godine
studija.' Svrha tih poasti je za svaku pohvalu: to je
skom teaju velikih" [predmeta] prvi javni ispit je iz
grkog i latinskog, a drugi iz klasine istorije i filozo-
fije. Mladi, koji upie tu klasinu grupu jo u koli,
a nastavi je na Oksfordu, imae najbolje obrazovanje
iz tih oblasti koje se moe zamisliti, ali e biti potpuno
neupuen u elementarna znanja kojima su Njutn, Fa-
radej i Raderford posvetili svoje ivote. Na istoriji malo
se prouava politika i ustavna istorija uopte, a zatim
se teajevi usredsreuju na strogo odreene periode. U
grupi nauka, ue se u prvom periodu, koji traje
dve-tri godine tri ili etiri nauke; poslednja godina
posveuje se samo jednoj disciplini. Tehnika moe da
ukljui matematiku i fiziku.
Tehnologija. Iako su naela tehnologije i inenjer-
stva prvi put predavana u jednom teaju u Kembridu
1796, prva katedra osnovana je u Glazgovu, 1840- godine.
Postepeno je, i uz otpore, tehnologija zauzimala svoje
mesto u nastavi na univerzitetima. Ipak, jo do pre
dvadesetak, pa i deset godina, tehnologija je u Britaniji

120 Dord Pikering
u univerzitetskoj hierarhiji. Studenti su dolazili na uni-
verzitet sa uobiajeno specijalizovanim znanjem iz
srednje kole, a nita nije injeno da se to popravi. Ini-
njeri bi i dalje imali vrlo slab dodir sa drugim nauni-
cima, pa nisu imali ni obavezu ni podsticaj na se bave
umetnostima. Ne udi, onda, primedba jednog profesora
Kraljevskog rudarskog fakulteta: Moji studenti e, po
svoj prilici, biti dobri inenjeri, ali piu tako loe da
niko nee razumeti njihove izvetaje."
U drugim zemljama, situacija je bila drukija. Go-
dine 1794, novi reim u Francuskoj osnovao je Visoku
politehniku kolu, radi obuke naunika i praktinih
istraivaa. Napoleon je oduevljeno podravao tu kolu,
jer je ona davala inenjere za njegove armije; i sada
ta kola privlai najbolje francuske ake. U Nemakoj
se u to vreme osniva Tehnika visoka kola, a i po dru-
gim evropskim zemljama osnivaju se sline institucije.
Sjedinjene Amerike Drave osnivaju sline kole i in-
stitute za tehnologiju, kao to su instituti u Masausetsu
i Kaliforniji. (Kalifornijski tehnoloki institut je, zaista,
jedan od najuvenijih svetskih centara za nauna istra-
ivanja). No, ti tehnoloki instituti imaju odseke za
ekonomiju, i sve vie neguju umetnosti to jest, engle-
sku knjievnost, istoriju, i moderne jezike jer se sve
vie uvia da su svetu potrebni obrazovani graani, a
ne samo inenjeri i hemiari.
Inferiorni poloaj tehnologije u Britaniji ogleda se
i u slabom prilivu i kvalitetu aka koji se opredeljuju
za studije tehnologije. Sasvim je drukije u vedskoj,
Francuskoj i Holandiji.
Medicina. Medicina je istaknuti primer stare stru-
ne profesije koja je aktivno uestvovala u naunoj i
tehnolokoj revoluciji. Ona je bila vana komponenta
Izazov obrazovanju 121
najranijih univerziteta, d to je do danas ostala u veini
zemalja. U Engleskoj, Oksford i Kembrid su primali
malo studenata medicine. Velika veina lekara obua-
vana je kroz egrtovanje osoblju bolnica u veim gra-
dovima. Vetina uitelja prenoena je ueniku, a da se
nijedan od njih nije oslanjao ni na kakvu formalizovanu
skupinu tanog znanja. Mnogi od tih centara praktine
obuke kasnije su postali medicinske kole, koje su za-
tim pridruene univerzitetima, po njihovom osnivanju.
Od 1944. godine medicinska nastava obavlja se iskljuivo
po univerzitetima.
Za 8 upis na medicinu, student mora da poloi ispit
iz hemije, fizike i biologije. Studije traju bar pet godina,
a poinju takozvanim osnovnim naukama. Ranije se
smatralo da se zavravaju diplomskim ispitom, ali da-
nas je opteprihvaeno gledite da je takav stav u mo-
dernom svetu nezamisliv. Petogodinje studije su samo
priprema za dalje obrazovanje: usavravanje studenta
u onoj oblasti medicinske nauke ili prakse kojoj ima
nameru da se posveti. Postdiplomsko obrazovanje orga-
nizovano je danas na regionalnoj osnovi, sa univerzite-
tima i njihovim bolnicama kao centrima. Uvidelo se da
usluge koje se pruaju pacijentu zavise od kvaliteta
lekara. Otud je u interesu zajednice da lekar dobije to
bolju obuku. Danas je znanje tako obimno da ne zahteva
samo univerzitetske i postdiplomske studije ve i ne-
prestano praenje najnovijih dostignua nauke. Smatra
se, na primer, da je potrebno jedanaest godina studija
da bi se steklo zvanje specijaliste.
Biznis. egrtovanje je tradicionalni metod obrazo-
vanja trgovaca u Britaniji. Deak ili ovek zavri kolu
ili univerzitet sa stanardnom obukom, pa stupa u firmu
u kojoj namerava da provede ivot, ili u firmu oda-
122 Dordz Pikering
branu zato to mu prua dopunsko iskustvo. On poinje
sa dna, i ako je predvien za rukovodioca, brzo na-
preduje.
Uopte uzev, budui poslovni ovek ne dobija ni-
kakvo formalno obrazovanje koje bi ga posebno pripre-
milo za taj poziv. Do pre nekoliko godina univerziteti
nisu davali specijalizovanu obuku te vrste, sve dok
pod pritiskom javnog mnjenja i uz pomo novca koji
je dala industrija nije dolo do osnivanja dveju visokdh
kola za poslovnu administraciju na Kraljevskom ko-
ledu u Londonu i na Univerzitetu u Manesteru.
U Britaniji je rasprostranjeno miljenje da za te
profesije nije potrebno naroito obrazovanje. Neki po-
slovni ljudi ak tvrde da studiranje umetnosti pred-
stavlja najbolju obuku za budueg biznismena, jer ospo-
sobljava um da se svaim bavi. Otud trgovinom i indu-
strijom u Britaniji prevashodno rukovode amateri.
Sasvim je drukije na severnoamerikom konti-
nentu. Tamo se shvatilo da nauna i tehnoloka revo-
lucija stvaraju itavu skupinu novih profesiia, koje se
koriste naunim i tehnikim znanjem, matematikom,
istorijom d sociologijom. Ljudi tih profesija treba da
rukovode velikim preduzeima, koristei se dostignuima
nauke i tehnologije; oni e se starati da se radna snaga
upotrebljava najekonominije, i na najveu korist i za-
dovoljstvo radnika. Oni takoe treba da uestvuju u
upravljanju dravnim poslovima. Koledi za poslovnu
administraciju, od kojih je harvardski jedan od prvih
i najpoznatijih, imaju ogromne uspehe. U svom zadnjem
godinjem izvetaju, predsednik Univerziteta Harvard
navodi da je preko 300 firmi trailo ljudstvo za indu-
striju, i da je u tu svrhu organizovano vie od est
hiljada intervjua.
Izazov obrazovanju 123
Kao god u sluaju tehnologije, inferiorni poloaj
biznisa na britanskim univerzitetima ogleda se u broju
inteligentnih uenika koji se za nj opredeljuju. Godine
1938, od 1.374 diplomaca Kembrikog univerziteta, samo
214 je otilo u trgovinu i industriju; sa odlinim uspe-
hom zavrilo je ll,2/o diplomaca, a od njih samo je
3,3fl/ stupilo u trgovinu.
SUPROTNOSTI IZMEDU STARIH I NOVIH
PROFESIJA
Bilo bi prirodno da Britanija, kao jedna od vodeih
industrijskih zemalja, iji poloaj u svetu odista zavisi
od njene industrije, uzme stari i oprobani nain medi-
cinskog obrazovanja kao osnovu za obrazovanje u tim
novim profesijama. Posle dobrog opteg obrazovanja u
umetnostima i nauci, koje bi trajalo do osamnaeste ili
devetnaeste godine, i kojem bi sledilo univerzitetsko
obrazovanje, dolazila bi profesionalna visoka kola na
kojoj bi se izuavali specifini predmeti neophodni za
praktian rad. Najzad bi valjalo obezbediti postdiplom-
ske teajeve, za upoznavanje sa novinama. Da je tako
uinjeno, naa trgovina i industrija danas bi bile isto
tako uspene kao one naih konkurenata i svakako bi
privlaile znatno vei broj sposobnih mladih ljudi, kako
to ini medicina.
Stara medicinska profesija ima nekoliko preimu-
stava. Ona se uila na srednjovekovnim univerzitetima,
od samog poetka. Na njima su obino bila etiri fakul-
teta, nii fakultet za umetnosti, i tri via fakulteta za
bogosloviju, medicinu i pravo. Rei nii i vii nisu imali
smisao vrednovanja, ve odreivanja poloaja. Student
124 Dord Pikering
je morao da diplomira umetnost, da bi mogao da stupi
na jedan od viih fakulteta.
Medicina, sem toga, prua usluge drutvu jo od
vremena Imhotepa, za koga se veruje da je bio graditelj
stepenaste piramide kod Sakare. Zbog te svoje starosti,
univerzalnosti i doprinosa znanju od vremena Imhotepa
i Asklepija, medicina nikad nije smatrana negospod-
stvenim" zanimanjem. Zajedno sa bogoslovijiom i pra-
vom, ona se jo od antika smatra uenom profesijom-
Delatnici u novim profesijama inenjeri, tehno-
krati, rukovodioci trgovine i industrije, i svi ostali ues-
nici u stvaranju bogatstva nemaju te nasledne pred-
nosti. Te profesije nemaju dubokog korena na univer-
zitetima; kao zanimanja, one nisu u skladu sa pojmom
gospodskog posla", stvorenim u XVIII veku i jo ivim,
iako ba tim profesijama i njenim pripadnicima Britanija
duguje za svoje bogatstvo, svoje umetnike galerije,
muzeje, bolnice, kole, javne zgrade i javna dobra, itd.
Istina je da su mnogi pojedinci u tim profesijama zgrnuli
velika lina bogatstva, delom na tetu onih koji su radili
za njih. Zato se oni u javnosti ne smatraju ni dentl-
menima" nd slugama zajednice. I tako su te profesije
bile zanemarene i prezrene na univerzitetima, venanim
za ideju da su funkcija i svrha univerziteta prevashodno
u lobrazovanju dentlmena".
GDE SE GBEILO
Poreenje stvarnog i idealnog otkriva iznenaujuu
i zabrinjavajuu sliku. Da li je pravo da deak ili de-
vojica na granici puberteta odluuju ta e im biti
budua karijera? I da li je pravo da svi deaoi i devoj-
ice, grekom sistema obraaovanja, budu lieni mogue-
Izazov obrazovanju 125
nosti da se upoznaju sa jednom polovinom intelektualnih
dostignua i pregnua ljudske rase? Da li se na taj nain
reava dilema ciljeva i sredstava? Da li je to priprema
ljudi za dokolicu? Da li je to briga za drutvene posledice
tehnoloke promene? Je li to svrha akademske slobode?
Za koga je akademska sloboda? Za dete koje se u
neadekvatnom dobu ukalupljuje i liava jednog od dva
oka kojdma pokuava da upozna svet kao celinu? Ili za
drutvo sa njegovim novim i neodlonim potrebama?
Ne bih oklevao da glavnu krivicu za takvo nepo-
voljno stanie pripiem preteranoj specijalizaciji aka u
srednjim kolama, koja je, opet, umnogome nametnuta
zahtevima univerziteta. Upravitelji srednjih kola ale
se, u zvaninim i nezvaninim anketama, da bi kole
bile voljne i spremne da deci prue ire opte obrazo-
vanje, ali da anse mnogih za upis na univerzitet zavise
od sreskih stipendija, dok univerziteti selektivno upisuju
one koji ispoljavaju najbolji uspeh u bar tri strogo stru-
na predmeta, od kojih zavisi budua karijera univer-
zitetskog polaznika. No, sumnje nema da krivice ima i
do koia. Skolski nastavnici skloni su formiranju oka-
menjenih navika; mnogi su se privikli postojeem sis-
temu, i malo ko se aktivno zalae za reformu.
S obzirom na univerzitete, zar nije tragino malo
uinjeno u pogledu pruanja obuke za nove profesije,
povezane s naunom i tehnolokom revolucijom. Odista,
zar iznenauje to su te profesije jo neprivlane za
najbolje mlade? I zar je uditi se, onda, to Britanija
zaostaje za drugim zemljama u tehnologiji, biznisu i
trgovini? Nasuprot tome, britanska medicina, ija je
nastava odlino organizovana na douniverzitetskom i
univerzitetskom nivou, moe se meriti sa najboljima u
svetu.
126 Dord Pikering

Sadanja zaostalost Britanije moe se pripisati

obrascu njenog sistema obrazovanja, koji je zastareo i
nesaglasan potrebama savremenog sveta, iako kvalitet
i obim obrazovanja nisu nezadovoljavajui a kvalitet
elite odista izvanredan. Taj obrazac sistema obrazo-
vanja ostao je uglavnom nepromenjen u poslednjih pe-
deset godina, uprkos ogromnim promenama u izgledu
sveta, u poloaju Britanije i u naunoj i tehnolokoj
revoluciji. Taj sistem je jo podeen za obuku ljudi koji
su vrlo uspeno vodili imperiju, uprkos injenici da nje
vie nema, i da narodi u Britanskoj zajednici naroda
vie ne ele takav kadar, ve tehnokrate i obrazovane
strunjake, naroito u oblasti nauke. Vie svega, taj
sistem uopte ne haje za nove profesije.
Bioloke paralele s britanskim sistemom su obilne;
dovoljno je pomenuti dinosauruse i mamute. Ili, recimo,
juri konjice u bici 1966. godine izvanredni Ijudi,
divni konji, ali, na alost, zastareli i bez svrhe u ta-
kvom trenutku.
Sve politike partije istiu, kao svoj prvenstveni
zaatak, modernizaciju Britanije. Ali kabo to uiniti?
Voi o tome ne govore, moda zato to ne znaju? Jednog
dana, meutim, morae da odista preu sa rei na dela-
Morae da privuku najbolje mlade ljude u nove profe-
sije, i da ih to bolje obue. Delimice moja namera je
bila da pokaem da sve to podrazumeva i nekakvu revo-
luciju u praksi obrazovanja, kako bi se ono prilagodilo
potrebama sutranjice. Bie potrebne godine da se to
obavi, a rezultati se mogu pokazati tek kod sledee
generacije. Krajnje je vreme da se Britanija zamisli
zato joj je obrazovanje zastarelo, i kako ga valja me-
njati. Vreme joj ne ide na ruku.
USPEH ILI NEUSPEH
U prethodnim poglavljima pokazali smo da obra-
zovne ustanove predstavljaju najmonije oruje koje
drutvo poseduje i moe koristiti da bi se prilagodilo
promenjenim okolnostima. U Osmom poglavlju videli
smo tragini neuspeh Britanije da se razaberu glavna
funkcija obrazovanja i njegova drutvena svrha. U ovom
poglavlju razmotrie se razlozi tog neuspeha, u cilju ra-
zabiranja mera potrebnih za oporavak.
U svojoj knjizi Moderni prozni stil, Bonami Dobre
( Dobree) pokazuje da stil otkriva karakter
pisca. Na isti se nain moe pretpostaviti da je sistem
obrazovanja jedan od vidova u kojima jedna nacija mo-
e da izrazi svoj karakter; drugi bi vidovi bili pravo
i njegova primena, politiki sistem, religija i oblici
rekreacije.
Teko je zamisliti sistem obrazovanja koji bi bio
gore prilagoen neposrednim potrebama Britanije. On
obezbeuje to je moguno manje pametnih glava za
svakodnevne poslove, kao to su industrija, trgovina,
128 Dord Pikering
osiguranje, bankarstvo; u isti mah, taj sistem ini malo
ili nimalo da te ljude kako treba obui u znanjima, u
metodima i upotrebi nove tehnike, kako bi se obezbe-
dila inteligentna i efikasna upotreba podataka, maina
i ljudi.
Kako je do toga dolo? Mislim da odgovor lei u
umverzitetima. Oni su postavili obrazac za kole i obu-
avali za njih nastavnike. Univerziteti su bili pod pre-
monim uticajem Kembrida i Oksforda, i prikaz onoga
ta se na njima deavalo moe dati bar delimini odgo-
vor na pomenuto pitanje. Uzeu Oksford kao primer,
poto su mi podaci o njemu bolje poznati.
U srednjem veku, Oksford je pruao sedmogodinju
nastavu, u teajevima od 3 i 4 godine, koji su obuhvatali
sva znanja, i kojima je sledila univerzitetska obuka za
uene profesije". Tokom osamnaestog veka, Oksford i
Kembrid postali su pomodna mesta za mlade aristo-
krate. U intelektualnom pogledu, oni su propadali. Obra-
zovanje je bilo usredsreeno na umetnost, strune kole
za pravo i medicinu su venule, a prirodne nauke bile
su zanemarene i prezrene. Godine 1800, Oksford je od-
bacio srednjovekovni sistem obuke u umetnostima, koji
je kodifikovan jo 1636, ali reforma nije bila korenita-
Ispitni pravilnici zahtevali su osnovno znanje iz religije
(kako je bilo ustanovljeno zakonom), neto logike, malo
geometrije, dobro poznavanje grkog i latinskog. No,
imena odlikaa (najvie dvanaest) posebno su isticana.
To je bio poetak sistema odlikaa" koji od toga vre-
mena dominira univerzitetom. Godine 1807, odbaena
je dotadanja praksa polaganja ispita za sticanje magi-
starskog stepena, i osnovana je nova kola za fiziku d
matematiku, odvojena od Literae Humaniores".
Izazov obrazovanju 129
Uza sve to, nove kole za prirodne nauke, kasnije
osnovane pri univerzitetu, svagda su bile potinjene
lepim vetinama". Tehnike nauke poele su da se pre-
daju tek 1910. godine, a ak 196263, ria njima su bila
samo dva profesora sa 198 studenata. Jo pred drugi
svetskd rat bio je podnet propali predlog da se tehnika
nastava po univerzitetima proiri i pomogne, opremom
i finansijski. Podnosilac predloga, lord Nafild (Nuffield),
uviao je ono to autoriteti na Oksfordu jo zadugo
nisu da e u nastupajuim godinama zemlja vapiti
za dobrim inenjerima i tehnokratima. Po svoj prilici,
do takvih deformacija dolazi zato to je itav sistem
obuke prilagoen vie interesima univerzitetskih profe-
sora negoli interesima nastave, i same zemlje. Profeso-
rima je, naime, sigurno lake da postoje visoko specija-
lizovane srednje kole, sa kojih uenik dolazi ve dosta
pripremljen na univerzitet, i time olakava posao na-
stavnika, da od njega izdelje" visokog strunjaka.
Nasuprot tome, u Sjedinjenim Amenikim Dravama
uobiajeno je nastaviti opte obrazovanje u umetnosti
i u nauci sve do dvadesete godine, pa i kasnije. Spe-
cijalnu obuku pruaju visoke kole, utemeljene pre sto-
tinak godina, na Harvardu i Prinstonu, a sada tipine
za skoro sve amerike univerzitete. Tako veliki ameriki
univerziteti pruaju i iroko i duboko obrazovanje, obu-
avajui mlade za nove profesije, na univerzitetskom
nivou. Isto ine veliki tehnoloki instituti; oni imaju
prvorazredne naune odseke, dobre humane nauke i
sjajnu tehnologiju.
Godine 1960, u SAD je bilo oko trista hiljada diplo-
maca; oekuje se da ih je u 1970. bilo oko osam stotina
hiljada. Prema jednom lanku Njujork tajmsa (Neio
York Times), tehnoloko, nauno i visoko specijalizo-
9 Izazov obrazovanju
130 Dord Pikering
vano drutvo ima malo radnih mesta za one sa malim
obrazovanjem, dok prua perspektivne karijere onima
koji imaju visoke kvalifikacije."
Sjedinjene Drave imaju sistem obrazovanja koji se
pribliava modelu idealnom za potrebe zemlje, dok Bri-
tanija ne moe rii iz daleka da podmiri potrebe koje
ivot takvom sistemu nalae.
To je moda povezano s usponom Amerike kao svet-
ske sile i opadahja Britanije kao takve. Kontrast je jo
zanimljiviji zbog pravnih, jezikih i, donekle, genetikih
slinosti Britanije i SAD. Stavie, vodee amerike uni-
verzdtetske ustanove, kao i britanske, uivaju nezavis-
nost; ali dok Harvard, Jejl, Prinston i njima slini uni-
verziteti ne primaju direktnu pomo vlade, Oksford i
Kembrid na taj nain ostvaruju glavninu svojih pri-
hbda. Otud se dva inioca mogu identifikovati kao
glavni uzrok neuspeha britanskog obrazovanja orga-
nizacija i ideologija. Pri tome je inilac ideologije bio,
i verovatno jo jeste, najvaniji.
ORGANIZACIJA
Odgovprnost za obrazovanje u Britaniji dele mini-
star za obrazovanje (kole) i predsednik dravne blagaj-
ne (univerziteti). Kada je postalo jasno da je nuan nov
pristup obrazovanju, ono senijemoglo sagledati u celini.
Osnovana su dva komiteta, ali su oblasti njihovog rada
ostale otro podeljene starosnom granioom od 18 godina.
Ppto obrazovanje nije vieno u celini, morali su se
prihvatiti postojei oblici, sa tetnom preteranom speci-
jalizacijom.
Modernizacija obrazovanja u Britaniji mogla bi se
postii jedino na sledei nain: razmotriti celokupni
Iztizov obrazovanju 131
sistem obrazovanja u Britaniji, omoguiti mu da se pri-
lagodi potrebama sadanjosti i neposredne budunosti,
naroito u svrhu usklaivanja kolskog i vieg obrazo-
vanja, kako bi se dobili obrazovani graani d zadovoljili
zahtevi novih profesija..." U vezi s tim, moglo bi se
preporuoiti osnivanje komisije, u kojoj bar polovinu
lanova ne bi trebalo da dne profesionalni obrazovni
radnici.
IDEOLOGIJA
O ideolokim nedostacima u Britaniji lepo govori
izvod iz Kataloge Prinstonskog univerziteta (U SAD) za
1963. godinu
U periodu kada industrijska ekspanzija ze-
mlje i politike i drutvene promene u njoj zahte-
vaju novo rukovoenje, on (predsednik Prinstona
Mako) zamislio je da preinaei Prinston, prema
pomenutim potrebama. Stari teajevi su naputeni
u korist novog sistema odabiranja studija (1870);
osnivanje kole nauke (1873) bio je veliki ustupak
tehnikom obrazovanju, a osnivanje postdiplom-
skih odseka (1877) ubrzalo je razvoj intelektualnog
karaktera fakulteta".
Iz pomenutog teksta se vidi da su ameriki univer-
ziteti davno uoili potrebu prilagoavanja sistema obra-
zovanja promenama u znanju i drutvu. Drutvo je,
reju, hrzo reagovalo na promenjene uslove. Zato bri-
tanski univerziteti nisu slino reagovali? Oni ili nisu
uviali potrebe sagledane na Prinstonu i Harvardu ili
nisu hajali za njih. O razlozima te pojave sada e biti
rei.
9
 Dord Pikering
132
IZOLOVANOST BRITANSKIH UNIVERZITETA
Od samih poetaka, u amerikim kolonijama obra-
zovanje se smatralo vanim oruem za izgradnju pro-
sveenog drutva, koje bi konano trebalo da rei pro-
bleme ogromne zemlje. Jo 1647, u Masausetsu je donet
zakon po kojem svako naselje od 50 domainstava mora
da odrava kolu za besplatno uenje sve dece da itaju
i piu, a svabo mesto sa sto domaeinstava srednju
kolu, u kojoj bi se deaci spremali za univerzitete- U
vreme rata za nezavisnost, SAD su imale devet univer-
ziteta (meu njima, na primer, Harvard, Prinston, Ko-
lumbiju), prema samo dva u matici Velikoj Britaniji.
Obrazovanje je u SAD, uopte uzev, uvek dobijalo
veliku panju i pomo drutvene zajednice, tako da se
razvio vrlo obuhvatan sistem svakojakih javnih i pri-
vatnih obrazovnih ustanova. Standardi obrazovanja u
tim ustanovama ndsu uvek bili najvii, ali su one, ne-
sumnjivo, davale ogroman podsticaj za razvoj obrazov-
nih programa koji su mogli privui uobrazilju buduih
rukovodilaca industrije i javnog ivota.
U Britaniji je stvar drukije stajala. Oksford i Kem-
brid nisu imali rivale sve do pre sto pedeset godina, a
oni su izgubili staru funkciju i razvili sistem uprave
izvanredno otporan prema svakoj promeni. Sve je bilo
uinjeno da se univerziteti izoluju od sveta. Oni su se
zadovoljavali time da tokom generacija daju visoke
inovnike koji su upravljali imperijom. Tabo su propu-
stili priliku da se prilagode imperativima koje namee
dananje doba nauke.
Izazov obrazovanju 133
NADMENOST UNIVERZITETA
Preovlauje miljenje, naroito u Oksfordu i Kem-
bridu, ali ne jedino u njima, da univerziteti ne treba
da se obaziru na nacionalne potrebe. Smatra se da su
te potrebe podlone neprestanim promenama, dok su
doprinosi univerziteta postojani i veni.
Liberalno obrazovanje. Ideja o liberalnom obrazo-
vanju proistie iz obrazovanja koje je dobijala vladajua
ili slobodna klasa antike Helade. U stvari, helensko
obrazovanje je imalo nekoliko oblika, od spartanskog
do atinskog. Evo Platonovog shvatanja o idealnom sis-
temu prema opisu Bojda;
U svojoj Republici*, Platon zbira sve najbolje
odlike suvremenog helensbog ivota, i pokuava
da dokae kako se od njih moe da stvori savrena
drava, u kojoj je pravda uzdignuta na najvii
stupanj. Verujui da su zla njegovog vremena pro-
uzrokovana sebinou i neukou vladajue klase,
Platon je predloio dve drastine izmene u prirodi
drave: (1) radi unitenja sebinosti, potrebno je
uvesti komunalni sistem u kojem bi porodini i-
vot nestao i u kojem nijedan od vladajuih ne bi
imao nikakvu privatnu svojinu; (2) radi pobede
nad neznanjem, briga oko upravljanja dravom
poverila bi se onima koji su pokazali da imaju
potrebno znanje i uvid u dunosti koje njihov po-
loaj nalae.
Predmeti koji bi se uili, premanjegovoj shemi
obrazovanja, bili su vrlo slini onima koje su izu-
avali inteligentniji atinski mladii. Do sedam-
Delo u nas poznato kao Drava. Prim. re.
134 Dord Pikering
naeste ili osamnaeste godine deca iz klase koja bi
dala budue rukovodioce, bilo devojke ili deaoi,
morala .bi.da.se posvete gdmnastici i muzici (mu-
zika bi ukljuivala sva knjievna i umetnika in-
teresovanja, od mita 1 pria do pesnika, kao i
povrno znanje nauka). Zatim bi usledile dve go-
dine fizike obuke, uglavnom sline uobiajenoj
vojnikoj. Od dvadesete do tridesete godine mladi
oba pola koji bi dokazali svoju sposobnost za vie
nauke, izuavali bi matematske nauke aritme-
tiku, geometriju, .astronomiju i harmoniju (mate-
matsku teoniju muzike). Konano, u tridesetoj go-
dini, odabrana grupa onih koji su se i umom i
karakterom isticali tokiom sve prethodne obuke,
imali bi da provedu pet godina u prouavanju
dijalektike (filozofije), nauke o obru, pre nego to
zauzmu svoje mesto meu uvardma" drave.
Mada Platonov sistem nikada ndje bio ostvaren u
praksi, takvo helensko obrazovanje pribliava se ide-
alnom sistemu koji je opisan u poslednjem poglavlju-
Ono je bilo zamiljeno da daje dobre graane i ljude
obuene za reavanje svakodnevnih intelektualnih i
praktinih problema. Najinteligentndji bi tako dobijali
opte obrazovanje, sa kasnijom specijalizacijom za pro-
fesionalno obavljanje dravne slube. Nasuprot tome,
liberalno obrazovanje izmenilo se u Oksfordu i Kem-
brddu, tokom osamnaestog i devetnaestog veka, i izjed-
naioilo sa formiranjem dentlmena". (itaoci romana
Dejn Osten dobro znaju koliko je u to vreme bilo pro-
staki" zaraivati novac trgovinom). OvakvO shvatanje
se jo uvek odralo, naroito u Oksfordu i Kembridu.
Priznaje se, istina, da neki ljudi, na nesreu, moraju da
Izazov obrazovanju 135
rade, trguju i proizvode; ali njdhovo obuavanje nije
funkcija starih univerziteta; time se mogu baviti nie
.institucije, kao tp su tehnikd koledi.
Znanje radi znanja. Ideja da se riaukom treba ba-
viti ne mislei na linu dobit i bez obzira na njenu
korisnost tetnost, u stvari je jedini nain da se gra-
nice znanja doista istrauju. Tano je da se ljudi po-
nekad nadahnjuju nadom da njihov pronalazak moe
da koristi oveanstvu pobuda veoma uobiajena u
medicinskim istraivanjima ali traganje za istinom
odumrlo bi kada bi motiv bio neposredna korist. Dems
Blek (James Black) nije uviao da e njegova proua-
vanja latentne toplote dovesti do pronalaenja parne
maine. U stvari, nijedan naunik nikada nije naisto
da li e njegov pronalazak biti koristan, nekoristan ili
tetan. Jedno od najtraginijih iskustava naune inte-
ligencije u zadnjih trideset godina bilo je saznanje da
su ovladavanjem tehnike cepanja atoma stavili u ruke
ljudi, moda i neodgpvornih, oruje kadro na uniti
oveanstvo.
Meutim, naelo znanja radi znanja ponekad se
svodi na to da univerziteti treba da se bave samo neu-
potrebljivim znanjem. Tu ideju jo uvek uvaavaju oni
kojd smatraju da univerzitet ne sme da se spusti tako
nisko da bi obavljao ma kakvu uslugu korisnu za
drutvo.
AkademSka sloboda. Akademska sloboda je uvek
bila i bie vano naelo na univerzitetima, naroito kada
se suprotstavlja dominaciji crkve ili drave. U sutini,
to je sloboda miljenja i izraavanja ideje za koju se
veruje da je ispravna, sloboda da se predaje u skladu
s tom idejom, i da se eksperimentie u vezi s proble-
rriirna a koje se veruje da su zanimljivi. Takvo tuma-
136 Dord Pikering
enje akademske slobode, za koje se pretpostavlja da ga
svi Britanci zastupaju, naelno prihvataju svi naunici.
Ipak, njeno se znaenje proteglo i na druge, vie pro-
izvoljne stvari. Za nemakog studenta, akademska slo-
boda podrazumeva i njegovo pravo da se seli sa jednog
univerziteta na drugi, zarad vrsnosti predavanja nekog
profesora ili iz nekog drugog razloga, kao i njegovu
slobodu da ivi kako mu se svidi. Njemu bi takva slo-
boda vrlo nedostajala u Britaniji, gde ne postoji jedno-
obraznost nastave po univerzitetima d gde se stari uni-
verziteti dre mnogih restriktivnih propisa, slieno sta-
rim zatvorenim udruenjima- Treba napomenuti da
takva sloboda znai prisiljavanje profesora na jedno-
obrazni nastavni program. Ali se akademska sloboda
potre i u podrku ideji da politika obrazovanja na uni-
verzitetima ne sme da ima nikakve veze sa potrebama
nacije, ve da se ona mora odreivati jedino na aka-
demskoj" osnovi.
Ukoliko svi ovi razgovori omanu, stari univerziteti
imaju jo jedan adut za opiranje promeni. Smatra se
da napredak znanja i ouvanje standarda nisu moguni,
ukoliko svi univerziteti budu uniformisani. Recimo da
ima predrasuda na obema stranama, i da e plodovi biti
dovoljno razliiti da stimuliu jedni druge i da se do-
punjuju, stvarajui tako jedno dinamino drutvo. U
tome ima mnogo istine. Ali to ne znai da su Oksford
i Kembrid osloboeni obaveze da vode rauna o nacio-
nalnim potrebama; oni imaju najbolje profesore i pri-
vlae najdarovitije studente, te nema razloga za sumnju
da e prestati da daju nacionalne voe ministre, vi-
soke inovnike, dekane, rektore i profesore univerziteta,
itd. Poto uivaju posebne privliegije, oni imaju i od-
govarajuu odgovornost. Od svih univerziteta, oni imaju
Izazov obrazovanju 137
najmanje prava da se ogluuju od drutvene probleme,
ili da daju ljude neupuene u nauke, odnosno umetnosti;
njihova je dunost da pri sebi to pre osnuju i kole za
postdiplomske studije, jer raspolau neiscrpnim izvorom
talenata. Manji univerziteti mogu se ogluivati o po-
trebe epohe, ali Oksford i Kembrid ne smeju.
PRAKTINE TESKOCE
ZA OSTVARIVANJE IDEALA
Mnogi univerzitetski radnici sa kojima sam razma-
trao ove ideje sloili su se sa njima, ali primeuju da
ima mnogo praktinih tekoa koje ometaju ostvarivanje
takvih ideala.
Blagovremeno dostizanje odreenog nivoa znanja.
Smatra se da e uenici, ako dobiju ire a ne specijali-
zovano obrazovanje pre no to stupe na univerzitet,
samim tim ili prei manje gradiva tokom studija ili ga
nee dovoljno podrobno prouiti za tri godine njihovog
trajanja. Meutim, obrazovanje se ne zavrava diplo-
mom; takvo shvatanje samo kodi razvitku nauke, a
medicinska pedagogija odbacila ga je jo pre dvadeset
godina. Ljudi koji napuste umverzitet sa uskostrunim
znanjem, a nesposobni su da ispravno piu na mater-
njem jeziku su neupueni u elementarne principe
nauke, ne mogu se nazvati obrazovanim ljudima. Napo-
kon, amerika iskustva potvrctuju mogunosti koje post-
diplomski teajevi pruaju za pronicanje u dubine.
Trokovi. Poveanje broja i uraznoliavanje kola i
univerzitetskih teajeva opteretilo bi, smatra se, nacio-
nalne finansije. Taj bi se problem mogao postaviti i
drukije da li smemo sebi dozvoliti da ne stvaramo
133 Dord Pikering

takve kole, bar za nove profesije, nastale tehnolokom

i rukovodstvenom revolucijom? Da medicina nije bila
priznata na univerzitetima i da su britanski lekari i
dalje stvarani iskljuivo kroz starinsku praksu egrto- TA DA SE RADI?
vanja po bolnicama, britanska bi medicina nesumnjivo
bila vrlo loa. Nije se, onda, uditi to britanska tehno-
logija, industrija i trgovina tako loe stoje u meuna-
rodnoj konkurenciji, i to su tako neprivlane za mlade.
Mi jednostavno vie ne smemo dopustiti.da d dalje tako
ide. Nastaviti tu praksu bilo bi ubistveno samoobmanji-
vanje. Prilagoditi sistem obrazovanja potrebama vreme-
na i to u nacionalnim razmerama, daleko je vanije
negoli proirivati ga takvog kakav je. Uistiriu, razmere s
bolesti obrazovnih institucija nameu pitanje da li je
svrsishodno podvrgavatd njihovom uticaju ; sve talento- Poto smo razmotrili probleme sutranjice, svojstva
vane mlade ljude. Kreativnost i originalnost su kvaliteti jenog sistema obrazovanja projektovanog da ih rei i
isuvie vani za naciju da bi se dopustilo njihovo gu- razliku izmeu onog ta bi trebalo dmati i onoga to
enje. S druge strane, odlagati reformu dok se obrazo- stvarno postoji, osvrndmo se na ono to se mora uiniti
vanje potpuno ne razgrana, znai oteavati njeno da bi se sistem obrazovanja preuredio kako bi bio blii
izvrenje. idealnome. Uslovi da se to ostvari su trojakl volja
Na kraju krajeva, pitanje je da li Britanija u svojoj da se to sprovede, sredstva da se to uini i mehanizam
dananjoj finansijskoj situaciji najcelishodnije troi no- kojim bi se to postiglo.
vac namenjen obrazovanju? Mnogo ta se moe dobiti
i postii jednostavnom izmenom strukture sadanje po-
tronje, uz odbacivanje nasleenih i besmislenih oblika VOLJA
rasipnitva, svojevremeno uslovljenih pobudama dentl- Reforma kojom bi se sistem obrazovanja prilagodio
menskog prestia. sadanjem dobu a nastupajua generacija opskrbila naj-
boljim oruem za obavljanje dunosti nesumnjivo je
vrlo privlana za omladinu.
Svrha obrazovanja i ispunjenje te svrhe nesumnjivo
treba da se tiu voa nacije, jer ta je funkcija vostva
do da vodi rauna o novoj generaciji d obezbeuje njenu
sposobnost da vri svoju dunost.
 140 Dord Pikering
Sve ovo izgleda samo po sebi jasno, kao nalog zdra-
vog razuma. Meutim, u stvarnosti je drukije. Prilikom
parlamentarnih izbora u Britaniji 1966. godine, u mani-
festu pobednike partije posveena je znatna panja pi-
tanjima obrazovanja. Naveden je niz problema i data
su obeanja dostojna svake pohvale.
U manifestu se, istina preutno, priznaje potreba
reforme obrazovanja i daju se odreene preporuke, koje
pruaju odgovor na pitanja dostupnosti obima obrazo-
vanja, ali je prenebregnut glavni problem prilago-
avanje obrazovanja potrebama dananjice i sutranjice.
Reforma sistema obrazovanja koja treba da poslui
sledeoj generaciji ima dva vida moralni i materi-
jalnd. Moralno uzev, generacija koja dolazi liena je
dobrih i uzbudljivih ivotnih tekovina, budui hotimice
odseena od polovine ukupnog polja ljudske delatnosti,
a time i mogunosti da se bavi nekom viom umnom
aktivnou, koja je, u stvari, pravi cilj moralnog iv-
ljenja. Ornladina, opet, voli da se angauje; njen je mo-
ral visok kada ona ima posla i kad zna koji je to posao,
ta joj je funkcija i kako da je obavlja; besciljnost je
jedan od glavnih uzroka zla. Drutveni ugovor nije aka-
demska ideja; on je u samom korenu drutva. Ba kao
to je naelo quid pro quo osnova za svaki zakonski
ugovor, tako ideje sluenja i uvaavanja rada lee u
osnovi drave blagostanja-
S materijalne strane, problem je takoe jasan. Bri-
tanija gubi vanost u svetskim poslovima i nije u stanju
da svojim graanima prui prvorazredne drutvene uslu-
ge, zato to ne stvara dovoljno materijalnih dobara.
Mada je kvalitet obrazovanja izvrstan, njegova forma
nema svrhe; nita nije uinjeno da se novim profesi-
jama, nastalim u ovo doba nauke i tehnologije privuku
Izazov obrazovanju 141
potrebni kadrovi, niti da se oni valjano obrazuju. Sve
politike partije tvrde da bi modernizacija Britanije
bila njihov najprei zadatak, kad bi dole na vlast. Moja
je teza da se to moe postii samo reformom sklopa
obrazovanja. Drugih naina nema.
Mada bioloki prilaz problemu obrazovanj a moe bi-
ti neuobiajen, njegov krajnji rezultat, kako smo videli,
nije nepoznat. Funkcija, kako se shvata u biologiji, vrlo
je bliska svrsi, kako su je shvatili helenski filozofi.
Neki razlozi manjkavosti naeg sistema obrazovanja
ve su razmotreni. Manje je jasno zato ti razlozi nisu
ranije izneti na videlo, i zato jo nita nije preduzeto
u vezi s njima, pogotovo kada se zna da su mnogi kri-
tikovali sistem obrazovanja i ukazivali na njegove mane.
Istina, ti kritiari nisu bili ba mnogo glasni ni mnogo
uticajni, to moe biti glavni uzrok status quoa.
Dodue, sile koje se suprotstavljaju promeni vrlo
su jake. Obrazovanje snano utie na duh onih koji ga
primaju, a veina ljudi od autoriteta proizvod su si-
stema koji treba menjati. Oni su, uz to, i stari ljudi, koji
su po sebi protiv svake promene. Majkl Jang, u knjizi
Uspon meritokratije, kae: Tokom cele ljudske isto-
rije, starci su bili najtrajnija vladajua klasa; 6im se
uspostavi, svaka aristokratija, plutokratija, birokratija,
itd., takoe postaje gerontokratija. ak i demokratija
vladavina naroda, narodom, za narod u stvari je
vladavina staraca, starcima, za starce". Relativno se
retko uje glas starih u korist mladih.
Ima jo dva, moda odluujua razloga sa kojih su
slabosti britanskog sistema obrazovanja prenebregavane.
Prvi je to to je kvalitet obrazovanja, uprkos grekama
u formi i sadrini, veoma visok, kako po javnim i pri-
vatnim kolama tako i na univerzitetima. Drugi razlog
142 Dord Pikering Izazov obrazovanju 143

je to to Britanija jo nikada nije doivela veliku na- TABELA II: Tekui i ukupni izdaci na obrazovanje u
cionalnu katastrofu. Tokom poslednjih pedeset godina odnosu na nacionalni bruto-produkt
ona je opadala postepeno, a uestvovala je u dva isr- (u postocima)
pljujua rata, od poetka do kfaja. Stvarno stanje* Projekcija za 1970.
To je, dakle, slabost njenog poloaja u ovom tre-
nutku. Nema sumnje da bi reforma sklopa obrazovanja Tekue Ukupni Tekue Ukupni
odr. izd. odr. izd.
podfazumevala veliki otpor kola i univerziteta, navik-
lih na isteni koji traje toliko dugo. Bie potrebna mo- SAD 3.6 4.5 4.4 5.3
ri'a sila da se slomije taj otpor, a ta ila mora biti javno Holandija 3.5 4.2 4.1 4.9
Kanada 3.4 3.7 4.1 4.9
mnjenje. vedska 3.4 4.1 3.9 4.7
Italija . 3.2 3.4 4.5 5.4
Sovjetski Savez 3.2 3.7 5.0 6.0
SREDSTVA Velika Britanija 3.0 3.7 3.9 4.7
Norveka 2.8 3.7 3.7 4.4
Novac. Glavnd dodatni izdatak za reformu obfazo- Austrija 2.7 2.9 3.3 4.0
varija bila bi sredstva za stvafarije postdiplomskih te- Francuska 2.7 3.5 3.7 4.4
Belgija 2.6 2.8 3.7 4.4
ajeva za usavravanje najboljih glava, i nunih uslova Danska 2.5 3.0 3.2 3.9
za kolovanje stfunjaka u novim profeijama tehno- Irska 2.5 2.7 3.6 3.6
krata i tehriologa. Taj problem je ve razmotren. Tabela vajarska 2.5 2:9 3.4 4.1
II pbkazuje deo nacionalnog bruto-produkta koji se u Austfalija 2.4 : : ' - '

S. R. Nemaka 2.1 2.8 2.7 3.2

veem broju zemalja troi 'ria' obrazovanje. Na ovoj tabeli Island 2.0 2.5 2.7 3.2
Britanija se nalazi ria relativno visokom mestu, u pore- Jugoslavija 2.0 2.6 2.6 3.1
enju s onim na Tabeli I (str. 68). No, ba ta razlika Turska 1.7 2.1 2.4 2.9
Portugal 1.6 2.1 2.2 2.7
pokazuje da se dobar ded tih sredstava pogreno troi. panija 1.4 1.6 2.1 2.5
Potrebno je skrenuti panju na jo dve stvari. Grka 1.3 1.4 1.4 1.7
U svetu irria malo zemalja koje praktino nemaju ni- Luksemburg 1.3 1.4 2.1 2.5
kakvih sirovina i koje zavise skoro iskljuivo od uma
svojih graama i od obuke i upotrebe tdh umova. U te * P o a c i iz 1958, ili ruge najblie goine
zemlje idu Holandija, Belgija, Japan"i Velika Britanija. Izvor isti kao za Tabelu I.
tednja u obrazovanju je jedino to Britanija sebi ne (Procene nacionalnog bruto-produkta ate su na osnovu po-
reenja. Izaci na obrazovanje iskljuuju predkolsku deju negu
sme dozvoliti, jer od obraovanja zavisi sve ostalo. i vaspitanje, aktivnost miadih, biblioteke, vanobrazovne ustanove,
obuku u vojnim jeinicama, obrazovanie oraslih, istraivanje iz-
Ljudstvo. Reforma pbrazovanja prema ukazanim van obrazovnih ustanova, pozorita, bioskop, radio i druga ma-
putevima zahteva nastavnike koji bi je sproveli. U tome sovna bptila; no, tf trokovi ukljuuju pomone kolske izatke
(Skolske kuhinje, zdravstvenu zatitu, knjige, prevoz), kao i platni
je vor. Uveavarije broja mladih riij'e' bilo praeno od- transfer (stipenije, kreite i finansijsku pomo).
 Izazov obrazovanju 145
144 Dord Pikering

govarajuim uveanjem broja nastavnika. Razredi su MEHANIZAM

prepuni. Posebno je velika nestaica nastavnika za po-
Obrazovanje je u Britaniji jedinstveno po tome
jedine predmete naroito prirodne nauke i matema-
to drava plaa skoro sve njegove izdatke, a uopte se
tiku, a ba bi se od njih ponajvie trailo u sluaju
ne mea u nastavni program, kao ni u autonomiju uni-
predviene reforme. (v. Tabelu III).
verziteta. Da li drava (ministar obrazovanja) ima me-
Ako bi parlament sada hteo postojei sistem obrazo-
hanizam kojim moe da transforroie obrazovanje ili
vanja prilagoditi prisutnim potrebama drutva, susreo
on treba da preuzme odgovornost za sve, ukljuujui tu
bi se sa velikim praktinim tekoama. Nema sumnje
nastavu i imenovanje nastavnika, kao to je sluaj u
da bi za uspeh korenite reforme kolstva morali da se
ovjetskom Savezu, a donekle i u Francuskoj i Ne-
obave mnogi pripremni radovi. Jedan od inilaca koji
makoj?
sputavaju izvrenje reforme moe se odmah s izvesno-
u izdvojiti to je nedostatak nastavnika matema- U ovjetskom Savezu je preduzeto da se od jedne
tike i nauka. Taj nedostatak ve prouzrokuje prelivanje zaostale, poljoprivredne nacije stvori obrazovano pro-
uenika na stranu umetnosti, a ako se neto odmah ne gresivno drutvo, koje e biti na elu svetskog naunog
uini, situacija e samo ii na gore. i tehnolokog napretka. Visoko centralizovani obrazovni
mehanizam pokazao se uspenim, pa se obrazovanje u
TABELA III: Punovremeno zaposleni diplomirani na- SSSR dosta pribliilo idealu opisanom u Osmom po-
stavnici u svim finansijski pomognutim kolama i us- glavlju.
tanovama, prema prvom navedenom predmetu stanje injenica da dve zemlje koje danas vode svet,
na an 31. III. 1963. Sovjetski Savez i Sjedinjene Drave, imaju sisteme ob-
razovanja koji pruaju opta znanja svima, ukljuujui
Diplomirani kole pomognute kole matematiku i nauku, kao i obuku za nove profesije, u
(i) Matematika 302 5.738 7.702 skladu je sa temom ove knjige.
(ii) Nauka 465 10.123 14.419 Francuska je pre i za vreme revolucije vodila svet
(ii) Poljoprivreda 18 269 608 u idejama, istoj i primenjenoj nauci. Napoleon je uki-
(iv) Ostala tehnol. 8 406 2.686
(v) Umetnost*) 4.908 38.207 50.092 nuo stare univerzitete i sjedinio ih u jedan Carski
(vi) Nepoznati univerzitet". Ta centralizacija obrazovanja nije bila do-
predmeti 145 613 1.004 bra ni za univerzitete ni za nauno istraivanje, jer su
UKUPNO 5.846 55.383 76.511 oni nazadovali u prolom veku. Ponovno uzdizanje Fran-
Postotak diplomiranih
cuske moe se pripisati odravanju opte kulture (cul-
u predmetima i-iv 13.6 29.9 33.2
ture generale), visokom kvalitetu i ugledu velikih kola
* Ukljuujui premete kao to su ekonomlja i muzika. (grandes ecoles), a naroito polytechnique, koje joj daju
I z v o r : Izvetaj britanskog Saveta za naunu politiku, 1966.
10 Izazov obrazovanju
146 Dord Pikering
inteligentne i dobro obrazovane tehnokrate, u trenutku
kada su oni od presudne vanosti.
U Nemakoj je visoki kvalitet univerziteta ishod
rivalstva meu dravama i elje prineva da svoje uni-
verzitete uine boljim od drugih. Dravno obrazovanje
zapoelo je u Goti (Gotha) godine 1642, i tako je preo-
brazilo tu nekadanju dravu da se govorilo da su se-
ljaci vojvode Ernesta bolje obrazovani od plemia dru-
gde". Pruska je sledila primer 1717, a Humbolt je
krupne reforme izvrio 1808. Na nesreu, taj dravni
sistem obrazovanja pokazao se kao izvanredan instru-
ment za nacistiku tiraniju.
Obrazovanje u SAD u nadlenosti je svake savezne
drave. Meutim, otkako su Rusi pokazali svoju pred-
nost u ispitivanju kosmosa, odailjanjem prvog Sput-
njika" u vasionu, federalna vlada je poela da prua
obilniju pomo obrazovanju. Postoji duga tradicija za-
interesovanosti i odgovornosti za javne kole, srednje
kole, kolede i univerzitete. U kolskom obrazovanju,
privatne kole nisu se pokazale tako dobre kao javne,
ali u viem obrazovanju, situacija je uravnoteenija. Pri
tom, Amerika je reila, ili reava, tri velika problema
obrazovanja njegovu strukturu, kvalitet i dostupnost.
Kao to je ve reeno, specijalizovano obrazovanje za-
poinje tek oko dvadesete godine. Stvorene su postdip-
lomske kole, za intelektualnu elitu, a postoji obilje
sposobnih mladih ljudi zainteresovanih za nove pro-
fesije, za koje se obezbeuje sjajna univerzitetska obuka.
Ni savezne drave ni federalna vlada ne daju iz-
dravanje nediplomiranim studentima, ali se od afere sa
Sputnjikom" diplomiranim studentima omoguuje bes-
platno dalje kolovanje. Meutim, u SAD postoji tra-
dicija da se radi posle asova ili za vreme raspusta, da
Izazov obrazovanju 147
bi se stekao novac potreban za kolarinu i ivot, to
umnogome ublaava tekoe. Undverziteti su stoga u
mnogo emu nezavisni od drave.
Sve to, naravno, ne podrazumeva da je obrazovanje
u SAD lieno problema. Nije jo reen problem sred-
stava i ciljeva obrazovanja, kao ni problem dokolice.
Univerziteti se suoavaju sa mnogim problemima, od
kojih je njibova veliina svakako najvei. Jednog dana
bie suoeni i sa superprodukcijom svega maina,
hrane, strunjaka. No, kao to smo ve videli, vodei
univerziteti skrojili su svoju nastavu prema potrebama
nacije. Nije sluajno Tomas Deferson, trei predsednik
SAD, traio da se u njegov nadgrobni spomenik upie
samo ovo: Autor Deklaracije nezavisnosti, Statuta o
religijskim slobodama u Virdiniji i Osniva Univerzi-
teta Virdinije."
Pitanje dravnog preuzimanja sve brige o obrazo-
vanju mora se razmotriti s obzirom na sve kratkorone
i dugorone posledice koje mogu da nastupe.
Drutvo i drava. U Britaniji i drugde postoji danas
tendencija da se drava" shvata kao Deus machina
Ako neto vano ne ide kako valja, treba samo pozvati
dravu, pa e sve opet biti u redu. To initi, znai po-
greno shvatiti odnos izmeu drutva i drave, kao
i trenutnu klimu politikog mnjenja. Obrazovanje se,
kao i pravo, tie svih graana, i ako je previe vano
da o njemu odluuju politiSari, neka brigu preuzme
parlament.
Odnos izmeu drutva i drave lepo Je ralanio
i opisao Devid Mar (David Marsh) u delu Budunost
drave blagostanja. On pie
Postoji odnedavno tendencija da se drutvo
i drava smatraju sinonimima, i da se tako poi-
10
 Dord Pikering
stoveuju njihovi interesi. je poistoveivanje
sasvim obmanljivo, jer drava je, naprosto, jedna
organizaciona f o r m a . . .
Moramo biti vrlo oprezni da drava ne zah-
vati u nae graanske slobode vie no to je to
neophodno za nesmetano odvijanje drutvenog
ivota. Drava treba da je sluga drutvu, a ne
njen gospodar, i mi uvek mbramo imati na umu
da ona nije neiva stvar, ve organizovano bie,
sastavljeno od ljudi, javnih radnika i politiara,
koji su i sami lanovi drutva, izabrani ili po-
stavljeni da se staraju o naim interesima... Kako
da drava najbolje slui interesima drutva jeste
(ili treba da bude) kljuno pitanje koje e sebi
neprestano postavljati politiari i javni r a d n i c i . . .
Ako istinski verujemo da ciljevi drave bla-
gostanja moraju da ukljue pravo svakog deteta
da dobije jednake mogunosti za ivot, za obra-
zovanje, za razvoj sposobnosti, isto pravo na rad,
minimalni ivotni standard, i doprinos dobrobiti
zajednice, onda moramo utvrditi kako se ti ci-
ljevi mogu najbolje postii... Odreeni ciljevi
mogu se, u jednom sloenom drutvu, postii je-
dino pomou smiljenih sredstava, a oni su, kao
i oiljevi, rezultat misaonih procesa ljudskog bia.
Ko pravi i kontrolie politiku i upravlja njome
u dravi blagostanja pitanje je koje se retko po-
stavlja, a jo ree ispituje. Da se to ini, otkrila
bi se bar jedna injenioa nasumice voene, loe
defdnisane i nekoordinirane politike odluke i
praksu, to mnogi ljudi smatraju glavnim obele-
jem drave blagostanja, stvorili su ljudi, i one su
dale maha pojavi ogromnih administrativnih je-
Izazov obrazovanju 149
dinica koje kontroliu politiari i inovnici, ija
je mo nad naim ivotima i sudbinama mnogo
vea no to se obino misli. Oni su postali mona
sila, iji se trajni interesi mogu sukobljavati sa
stvarnim interesima drutva, i upravo je taj 'ad-
ministrativni ongleraj' ponajvie doprineo dosa-
danjem projektu nae drave blagostanja, da bi,
na zlo ili na dobro, odreivao i njen budui iz-
gled."
Ze i protiv podrobne drzevne kontrole. U prilog
podrobnijoj dravnoj kontroli obrazovanja ide to to
ona moe da obezbedi, i to brzo, da sistem obrazovanja
pogotovo usaglaene kole i univerziteti prui
obrazovanje prikladno potrebama dananjice i sutra-
njice. Uspeh toga zavisi od toga da li Ministar zaduen
za to zna ta ne valja i kako to treba ispraviti. Za sada
se jo ni parlament ni ministarstvo obrazovanja nisu
nali pozvani da promene nain obrazovanja u pomenu-
tom smeru.
Razlozi protiv stroge dravne kontrole obrazovanja
jesu njena nepotrebnost i to da ona, u krajnjoj liniji,
potiskuje kreativnost, da se tee prilagoava promenama
u svetskim prilikama i nacionalnim potrebama i da je
nedovoljno efikasna u pogledu akademske proizvodnje
po zaposlenom. Ideja da dravna kontrola obrazovanja
moe biti u krajnjoj liniji tetna dokumentuje se sle-
de6im primerima:
(a) Stroga dravna kontrola obrazovanja u Fran-
cuskoj i Nemakoj nije poboljala kreativnost niti kva-
litet na univerzitetima. Politika se umeala i u imeno-
vanja nastavnika i u finansije, to je loe uticalo na
intelektualno vrenje i integritet univerziteva.
150 Dord Pikering
(b) U Britaniji, uporedljiva ekspanzija bolnica, pos-
le rata, vrena pod strogom kontrolom drave, bila je
manje ekonomina od ekspanzije univerziteta, koja se
odvijala pod kontrolom njihove sopstvene admdnistra-
cije.
(c) Kao to je ve primeeno, kreativnost" je naj-
vaniji kvalitet koji treba uvati i podsticati. Tenden-
cija okamenjivanja shvatanja i stavova starijeg aka-
demskog kadra, pojaana jednolinou . birokr.atske
kontrole, moe da dovede do poraznih posledica.
(d) Moje lino i ne malo iskustvo ubedilo me je
da univerziteti poklanjaju veliku brigu selekciji stude-
nata, te selekoiji i unapreivanju nastavnog osoblja,
kaio i veliku panju troenju novca dobijenog od par-
lamenta s obzirom kako na namenu tako i na eko-
nominost. Stroga dravna kontrola bi smanjivanjem
line odgovornosti svakako umanjila taj integritet.
(e) Za svoj uspon do veliine, britanska nacija po
svoj prilici duguje, u znatnoj meri, relativnoj slobodi
svojih graana i institucija od prevelikog upliva crkve
i drave.
Ako bi neki ministar trebalo da vodi podrobnu
brigu o nastavnom pnogramu i postavljanju osoblja, ui-
nilo bi se upravo suprotno onome to zemlji treba; to
bi mogla biti prava katastrofa obrazovanja.
Glavna administrativna prepreka za reformu obra-
zovanja otklonjena je imenovanjem jedniog ministra
odgovornog parlamentu za sve vidove obrazovanja,
kole, kolede, i univerzitete. Parlament sada plaa
glavninu trokova obrazovanja svim kolama sem pri-
vatnim. No, ukoliko bi se prihvatili predlozi za reformu
kolstva prema ovde ocrtanim linijama ni te privatne
kole ne bi mogle ostati po strani- One spremaju ake
Izazov obrazovanju 151
za univerzitete i morale bi da se prilagode potrebama
obrazovanja i da usklade svoju nastavu. Ali sutina
predloene reforme tie se samih univerziteta, kako smo
ve videli.
LEK
Ova analiza dovodi do jednog jedinog zakljuka.
Ona pakazuje da za reformu ne manjka ni sredstava ni
instrumenata, ve volje. Javno mnjenje, koje se izra-
ava kroz javne debate strunjaka za obrazovanje, u
politici raznih partija, tampi i samom parlamentu, jo
nije pripremljeno za to. Nedostaje upravo uvianje je-
dinstvene moi obrazovanja da osposobi ili ne osposobi
nastupajuu generaciju za uspeno noenje sa proble-
mima, mogunostima i zadacima kojd dolaze. Jedino
obrazovanje moe da modernizuje Britaniju, a toga radi
mora najpre oruo samo da se modernizuje, da se prila-
godi potrebama vremena. Ono je instrument koji se
mora upotrebljavati sa velikom preciznou. Nikoje
staro obrazovanje nije sasvim dobro, kao god to ni-
kakav stari lek nee pomioi obolelome. Novi lekovi,
novi uzori postoje: to su sistemi obrazovanja u SAD
i SSSR. U njima treba traiti elemente za specifino
britansko reenje.
Postoji jo jedna zanimljiva slinost medicine i ob-
razovanja. Sluaj kad ovek, ena ili dete umiru zato
to krvare, ili su im zaepljena creva, eludac, disajni
organi ili beika, smatra se, oito, hitnim sluajem, koji
zahteva mobilizaciju svih izuma i sredstava moderne
medicine, hirurgije i bolesnike nege. No, nije dobra
medicina koja eka takve dogaaje; dobra medicina
raspoznaje prve simpotome i znake, d deluje u svrhu
spreavanja opasnosti.
 IZABRANA BIBLIOGRAFIJA

Aristotel, The Nicomachean Ethics (Nikomahova etika),

preveo na ehgleski H. Kackham (Rekem), Harvard Univer-
sity Press", 1947.
Aristotel, Politics (Politika), prevod na engleski
B. Jowett (Dauet), Clarendon Press", Oksford, 1885.
Armytage, W. H. G. (V. H. G. Armitid), The Rise of
the Technocrats (Vspon tehnokrata), Routledge & Kegan
Paul", London, 1965.
Ashby, E. (E. Ebi), Technologv and the Academics
(Tehnologija i akademiari), Macmillan & Co.", London,
1958.
Basedow, J. H. (J. H. Bazedov), De methodo inusitato.
V. O. H. Lang, Baseovj, His Life and Work (Bazedov
ivot i delo), Njujork, 1891.
Bauchet, P. (P. Boe), Economic Planning: The French
(Ekonomsko planiranje francusko iskustvo),
Heinemann", London, 1964.
Blom, E., Some Great Composers (Neki veliki kompo-
zitori), Oxford University Press", 1944.
Bottomore, T. B. (T. B. Botomor), Elites and Society
(Elite i drutvo), New Tninker's Library", C. A. Watts
(Vots), London, 1964.
Boyd, W. (V. Bojd), The History of Western Education
(Istorija zapadnog obrazovanja). 7. izdanje, Adam & Charles
Black", London, 1964.
154 Dzord Pikering
Briggs, A. (A. Brigs), The Welfare State in Historical
Perspective" (Drava blagostanja u istorijskoj perspektivi),
European Journal od Sociologtj, 1961, No. 2.
Churchill, W. S. (V. S. Ceril), Early Life ( rant (Biografski ogledi), Hart Davies", London, 1951.
zivot), Brodie", London, 1961.
Darwin, C. (C. Darvin), Autobiographj/ (Autobiografija.),
Thinker's Library", Watts & Co."; London, 1929.
The Beagle Diaries: 183136 (Dnevnici sa 'Bigla'),
Cambridge University Press", 1933.
On the Variation of Organic Beings in a State of
Nature" (O menjanju organskih bia u prirodnom stanju),
i On the Natural Means of Selection: On the Comparison
of Domestic Races and the Species" (O prirodnim sredstvima
selekcije o poreenju domaih rasa i vrsta), Journal of
the Linnaean Society (Zool.), 1858, 3, str. 46.
Dobree, B. (B. Dobre), Modern Prose Style (Moderni
prozni stil), 2. izdanje, Oxford University Press", 1964.
Einstein, A. (A. Ajntajn), Religion and Science" (Re-
ligija i nauka), New York Times, 9. novembar 1930, odelj.
5, str. 1.
Fichte, J. G. (J. G. Fihte), Addresses to the German
Nation (Basede nemakoj naciji), preveli na engleski R. F.
Jones (Dons) i G. H. Turnbull (Ternbal), The Open Court
Publishing ", 1923. vod na engleski Geor<je B. Ives (Dord B. Ajvz), Harvar
Floud, J. E. (D. E. Flaud), Halsey, A. H. (A. H. Helzi)
i Martin, F. M., u Social Class and Educational Opportunity
(Drutvena klasa obrazovne mogunosti) Heinemann",
London, 1956.
Floud, J. E. i Halsey, A. H., Ability and Educational
Opportunity (Sposobnost i obrazovne mogunosti), publika-
cija Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Fraser, E. (E. Frejzer), Home Environment and the
School (Kuna sredina i kola), University of London
Press", London, 1959.
Galton, Frensis (Frensis Galton), Hereditary Genius
(Nasledni genije), Macmillan & Co.", London, 1869.
Hans, N., Comparative Education (Uporedno obrazo-
vanje), 3. izdanje, Routledge & Kegan Paul", London, 1958.
Herbart, J. F., The Science of Encation: Its General
Principles an the Aesthetie Revelation of the World (Nauka
o obrazovanju Osnovna naela i estetiko otkrivenje
Izazov obrazovanju 155
sveta), prevod na engleski H. M. E. Felkina, D. C. Heatn",
Boston, 1896.
Keynes, J. M. (D. M. Kejnz), Essaj/s in Biography
Koestler, A. (A. Kestler), The Act of Creation (Stvara-
laki in), Hutchinson", London, 1964.
La Chalotais, L. (L. La Salote), Essay on National Edu-
cation (Ogled o nacionalnom obrazovanju), prevod na en-
gleski H. R. Clark (Klark), London, 1939.
Livingstone, R. (R. Livingston), The Future E 'uca-
tion (Budunost u obrazovanju), Cambridge University
Press", Kembrid, 1941.
Locke, John (Don Lok), Some Thoughts Concerning
Education (Neke misli o obrazovanju), priredili E. Daniel
i R. H. Quick (Kvik), London-Kembrid, 1880.
Malthus, T. R. (T. R. Maltus), Essays on Population
(Ogledi o populaciji), J. Johnson", London, 1798.
Marsh, D. C. (D. C. Mar), The Future of the Welfare
State (Budunost drave blagostanja), Penguin Books", -
mondsvort, 1964.
Milton, Of Education" (O obrarovanju), v. The Prose
Works of John MUton (Prozna dela Dona MMtona), prire^io
J. A. St. John (D. A. Sent Don), kniiga III, London, 1880.
Montaigne, M. de (M. de Montenj), Essays (Eseji), nre-
University Press", 1925.
Newman, J. H. (D. H. Njuman), The Scope and Nature
of University Education (Opseg i priroda uniiierzitetskog
obrazovanja), E. P. Dutton & Co.", Njujork, 1958.
Nove, A. (A. Nov). The Srmiet (Sovjetska pri-
vreda), Preager", Njujork, 1961.
Pavlov, I. P. Conditioned Reflexps (Uslovlieni refleksi),
prevod na engleski G. V. Anrepa, Oxford University Press",
Oksford, 1927.
Perkins, J. A. (D. A. Perkins), The University Tran-
sition (Univerzitet na prekretnici), Princeton University
Press", Prinston, 1966.
Platon, Republic (Republika), prevod na engleski
B. Jowett, Clarendon Press", Oksford, 1888.
Rousseau, J.-J., (2.-2. Ruso), Emile (Emil), preveo na
engleski B. Foxley (Foksli), Everyman Library", London,
1762.
-rg Dord Pikering

La Nouvelle Heloise, Hachette", Pariz, 1925. SADRAJ

Seguin, E. (E. Segin), Iiocj/ (Idiotizam), Press of
Brandon Printing Co.", Albeni, Njujork, 1907.
Wallace, A. R. (A. R. Volas), On the Tendency of
Varieties to Depart Inefinitelv from the Original "
(O sklonosti vrsta da se beskonano odvajaju od prvobitnog
tipa), Joumal of the Linnaean Society (Zool.), 1858, 3, str.
53.
Whitehead, A. N. (A. N. Vajthe), The Aims of Educa-
tion (Ciljevi obrazovanja), Ernest Benn Ltd.", London, 1962.
Young, J. T. (D. T. Jang), Technicians Today and
Toraorrov) (Tehniari danas i sutra), Sir Isaac Pitman &
Sons", London, 1965.
Young, M. (M. Jang), Rise of the Meritocracy (Vspon
meritokratije), Thames & Hudson", London, 1958. Dr Dragutin Frankovi: P R E D G O V O R 7
I Uvod _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
II Obrazovanje i uenje 25
III Funkcija i svrha obrazovanja 39
/ Sredstva za obrazovanje 65
V Drutvena prava mnotvo ili nekolicina 77
VI Stvaralatvo ili sitniavost 89
VII Opsianak najpodesnijih 99
VIII Potrebe obrazovanja danas i sutra 109
IX Vspeh ili neuspeh 127
X ta da se radi? 139
IZABRANA B I B L I O G R A F I J A 153