PSIHOLOGIJA 2

Uvod u psihologiju opaanja i kognitivnu psihologiju

za studente umetnosti
1. god. 2. semestar

Bojana korc
Fakultet likovnih umetnosti
Univerzitet u Beogradu
1.

ORGANSKE OSNOVE PSIHIKOG -

MOZAK

Ovaj odeljak se bavi drevnim pitanjem gde je dua? Ako ovo pitanje postavimo
pripadniku nekog plemena June Amerike, ili trogodinjem detetu, najverovatnije e nam
pokazati na stomak. Kasnije, kako odrasta dete e misao, duu, panju i slino postepeno
locirati u glavu. Stari Grci i Jevreji su duu i um smetali u dijafragmu jer su primetili da
je stanje svesti usko povezano sa funkcijom disanja (Grew, 1963).
Drevna i naivna uverenja povezuju pojmove due i glave. Vizuelni prikazi dua
obino imaju detaljisanu glavu a ostali delovi tela su pojednostavljeni ili sasvim
stilizovani. Aneli na freskama se ponekad prikazuju samo kao glave sa krilima
(verovatno simboliui istu duu). Budisti veruju da dua ulazi u telo ili izlazi iz njega
kroz glavu i to kroz sasvim odreen kanal na njoj (temeni i eoni deo).
Zbog zabrane eksperimentisanja i naune eksploracije, posmatranje mozga je
mirovalo 2000 godina. Ali se u istoriji, relativno brzo pojavilo uverenje da on ima veze sa
umom i sveu neki veruju da lomna dua tu stanuje (ekspir iz Grew, 1963).
Dekart je uveo ideju da bez-prostorni um deluje na telo preko mozga, i da to ini
preko jedne sasvim posebne strukture pinealne lezde. U mozgu se, veruje on, odvija
preklapanje duha i materije. Kasniji naunici su ovo proglasili dualizmom, pa Hobs uvodi
kao kritiku ideju da se misao prozvodi kroz kretanje tela, tj. da su fiziko i mentalno
stanje povezani.
Rana istraivanja svesti pokuala su da kroz otvaranje lobanje i seciranje mozga
otkriju strukture duevnih mehanizama. Meutim, tako se stizalo samo do anatomije
mozga kao organa a otkria na planu funkcionalne uloge mozga morala su da saekaju
napredak naune tehnologije i dvadeseti vek. Danas se istraivanja mozga vre na ivim
organizmima pa i na oveku u sluaju kada ne izazivaju povrede. Pomou njih je
prikupljeno mnotvo dragocenih i neoekivanih nalaza o ovom najintrigantnijem delu
ljudskog tela.
ovekov mozak je najvea tekovina evolucije na planeti. Spada u (funkcionalno)
najsloeniji organ koji je u stanju da izvri veoma fine i sloene operacije. Sastoji se od
10 12 biliona nervnih elija i ogromnog broja (120 biliona) potpornih elija koje ih
podravaju.
Centralni i najsloeniji deo nervnog sistema oveka je veliki mozak i to njegova
struktura nazvana kora. Podeljen je horizontalno (na levu i desnu hemisferu) i vertikalno
(na vei broj pod-struktura koje su hijerarhijski poreane).
Najvaniji deo velikog mozga je kora (cerebralni korteks) koji se naziva i siva
masa jer se sastoji iz sivih nervnih elija. Ovaj sloj je debeo oko 2mm i pokriva u
naborima povrinu mozga. On je i informativni centar organizma jer se od ukupnog broja
nervnih elija 75% nalazi u kori velikog mozga.
Kada su istraivai pre pojave pozitivne nauke i eksperimentacije otvarali ljudsku
lobanju, ukazivale su se dve naoko identine strukture mozak je podeljen na dve
vizuelno identine polovine. Meutim, istraivanja uloge ovih struktura su pokazale da su
one zaduene za razliite operacije. Zato kaemo da su leva i desna hemisfera anatomski
sline, ali funkcionalno obavljaju razliite zadatke. Vertikalna podela mozga sledi princip
to vie idemo - to su finije i sloenije funkcije. Tako da zadaci koje obavlja produena
modina (najnie anatomski postavljena), na primer, spadaju u jednostavne, grube i brze
u odnosu na zadatke kore velikog mozga (najvie anatomski postavljena).

Istraivanja na osnovu lezija neki od vanih nalaza o mozgu se dobijaju na osnovu

prirodnih eksperimenata, situacija u kojima se ljudima dogodila nesrea ranjavanja
mozga. Oteenje modanog tkiva se naziva lezija. Na osnovu nalaza lezija otkrilo se da
je mozak lokalno podeljen na centre. Centri su zadueni za odreenu funkciju u
organizmu ulnu osetljivost, govor, razumevanje, planiranje itd. Centar za govor nalazi
se u levoj hemisferi, a za razumevanje govora u desnoj. Centar za sluh se nalazi u
slepoonim oblastima modane kore a za vid u potiljanioj zoni. eona zona je zaduena
za veoma fine i mlade funkcije kao to su procenjivanje, planiranje, fina motorika prstiju
itd.
Otkrivena je takoe jedna neobina stvar iako je masa mozga relativno velika,
ovek je u stanju da skoro normalno funkcionie ak i kod oteenja ili odstranjivanja
velikog dela te mase. Graevinski radnik po imenu Gejd je 1848 preiveo teku leziju
posle koje mu je odstranjena polovina mozga. Nakon oporavka, vratio se da nastavi rad
na graevini. Istraivai su kod njega ustanovili promenu temperamenta, ali nikakav
znaajniji pad intelektualnih sposobnosti. Sluaj opisan u Engleskoj 2000. pokazuje da je
graevinski radnik kome je grekom ispaljen ekser duine 10 cm u glavu, nekoliko dana
sasvim normalno nastavio da radi. Tek je posle pet dana, kada je pao u nesvest, na
rentgenskom snimku ustanovljeno ta se dogodilo.
Neki istraivai govore da nam je priroda namenila zalihu nervnih elija koja je
dovoljna za normalan ivot od 1000 godina a da mi koristimo veoma mali deo svojih
kapaciteta. Verovatnije je, meutim, da na ovom stupnju istraivanja ne znamo dovoljno
o funkcijama mozga pa neke od veoma finih procesa ne moemo ni da registrujemo a jo
manje da pratimo jer kako znamo, priroda je veoma praktina i ona nita ne daje uzalud
nego je sve proizvod intenzivnog rada i saradnje izmeu ljudske vrste i njenog okruenja.

2. Lokalizacija modanih funkcija

Povrina kore velikog mozga koja je izbrazdana podeljena je morfoloki, nalik

geografskoj mapi, tako da odreene regije imaju zaduenje koje obavljaju. Podela
posla izmeu regija centralnog nervnog sistema, a posebno izmeu delova kore velikog
mozga, naziva se lokalizacija funkcija. Svaka funkcija koju obavljamo ima svoje mesto u
mozgu koje je zadueno za njenu regulaciju.

Lokalizacija funkcija pokazuje da je mozak optimalno podeljen prema funkcijama koje

obavlja. Sloene funkcije, kao i ulni utisci se stiu u odreene zone koje su zaduene za
rad sa njima. Sloenost funkcija raste uporedo sa hijerarhijskim mestom u mozgu. Najvii
delovi mozga su na taj nain osloboeni operisanja jednostavnijim funkcijama i zadatka
fizike regulacije funkcija organizma to se deava na niim nervnim strukturama. ulni
putevi se zavravaju u integrativnim senzornim zonama koaj se polja u mozgu zaduena
za tu vrstu osetljivosti. Vidne senzacije putuju u potiljani deo kore, auditivne su
smetene slepoono, iznad uiju. Dve strukture starije po nastanku (hipotalamus i
talamus) su zaduene za bazinu regulaciju temperature, gladi i ei a takoe i panje i
odravanja budnog stanja. eoni reanj kore velikog mozga, koji je smeten napred
(frontalno) je mlaa nervna struktura koja je zaduena za veoma fine operacije na
primer, rezonovanje, vrednovanje, planiranje akcija.

3. Razdeljeni mozak

Podeljeni mozak leva i desna hemisfera su funkcionalno zaduene za razliite stvari.

One su izmeu sebe povezane jednim spletom neuronskih veza (corpus callosum) koji je
informativna veza izmeu hemisfera. U prirodnim eksperimentima se pacijentima
presecao ovaj kanal komunikacije (lobotomija) da bi se spreilo irenje neke maligne
promene sa jedne ne drugu hemisferu. ta se dogaa u takvim situacijama?
Dolazi do jedne vrste raslojavanja svesti na dve razliite forme reagovanja. Leva
hemisfera moe da govori, osetljiva je na gramatiku ispravnost jezika, vidi desni deo
vidnog polja. Desna hemisfera ne moe da govori ali moe da razume, pokree levi deo
tela (levu ruku) i vidi levi deo vidnog polja. Situacija nalii na onu narodnu izreku ne
zna desna ruka ta leva radi a isto vai i obratno. Na primer, kada se normalnim
ispitanicima kratko prikau razliite rei u desnu i levu hemisferu, tako da nemaju
dovoljno vremena da prou kroz korpus kalozum, na pitanje ta je proitao ispitanik lako
odgovara reju iz leve hemisfere. Ali ako se zamoli i da pri tom rukom pokae na spisak
rei ispod njega, on levom rukom pokazuje re iz desne hemisfere. U eksperimentu
ispitanik odgovara : srce dok mu leva ruka pokazuje re on a oba odgovora su tana
(Speri, 1968).
Istraivai pretpostavljaju da je zbog svoje sposobnosti da govori, leva hemisfera
dominantnija. Desna e se ispoljiti samo onda kada joj to omoguimo. Neki od
savremenih pravaca i alternativnoj medicini upravo tee da opuste levu hemisferu i
dozvole desnoj da se iskae.
Sva evidencija pokazuje da odvajanje hemisfera stvara dve nezavisne sfere svesti
u istom mozgu, to e rei, u jedom organizmu. Ovaj zakljuak uznemirava neke ljude
koji vide svest kao nedeljivo vlasnitvo mozga (Gazaniga,1967).

Ukrtanje puteva Nervni putevi koji polaze iz glave ukrtaju se u visini vrata a zatim
preuzimaju suprotnu stranu tela centri za kretanje iz desne hemisfere pokreu levi deo
tela i obrnuto. Zbog toga se dogaa da osoba koja preivi modani udar u levoj hemisferi
ne moe da pokree desni deo tela. esto se dogaa da zajedno sa centrom za pokretanje
stradaju i okolni centri u mozgu, kao to su na primer, centri za govor i gramatiku u levoj
hemisferi.
Znamo da pacijenti koji se oporavljaju od modanog udara imaju mnogo ee
problema sa pokretanjem desnog dela tela i govorom. Oporavljeni pacijetni kasnije
izvetavaju da su sve vreme bolesti bili svesni i da su potpuno kompetentno razumevali
situaciju ali nisu mogli ni jednu re da artikuliu, niti da pokrenu usta. Funkcionalno se
govor i shvatanje tretiraju odvojeno tako da u eksperimentalnim uslovima moemo
izdvojiti situacije kada je mogue razumevati dok ne moemo da govorimo, kao to
moemo govoriti bez razumevanja. Desnorukost i levorukost su neke od osobina koje su
povezane sa rasporedom centara u velikom mozgu. Aktivnost pisanja zahteva razvoj
veoma sloene i fine motorne vetine. Desnorukim ljudima je ovaj centar za finu, voljnu
motoriku smeten u levoj hemisferi dok je kod levaka slika kao u ogledalu. Budui da je
ova osobina genetski determinisana, na decu koja pokazuju levorukost ne treba vriti
pritisak jer je biranje ruke kojom emo uzeti olovku spontano i odraz je prirodnog
poloaja centra za finu motoriku.

(Vie o podeljenom mozgu vidi u Psihologija opaanja P. Ognjenovi)

Modani talasi
Priroda nervne aktivnosti je hemijska i elektrina. Na svom putu nervni impuls se
nezamislivo brzo neprekidno pretvara iz hemijskog u elektrini energetski talas. Ispod
kosti glave nae nervne elije neprestano rade. Njihova aktivnost je praena slabim
elektrinim promenama, talasima. Prijateljstvo a zatim svaa izmeu Galvanija i Volte,
donela je korisne posledice po nauku. U elji da protivree jedan drugom u pogledu toga
odakle dolazi magnetizam iz organizma ili spoljnje sredine (metala, groma, oluje) njih
dvojica su zaela dva pravca istraivanja Volta prema elektronskim naukama a Galvani
prema neuronaukama. Galvani je prvi demonstrirao elektrinu prirodu nervne stimulacije
krajem 18. veka. 1895. je ovo ustanovio na ivotinjama istraiva po imenu Katon.
Istraivanja elektrinih talasa bila su takoe praena i psihijatrijskim pokuajima
da se na ljude u duevnim bolnicama utie pomou elektrinih talasa (elektrook).
Primenimo li blago elektrino draenje na povrinu glave izazvaemo fizioloke
promene. Ova grana istraivanja proizvela je elektrook laboratorije koje su ije dejstvo
na pacijente nije potpuno razjanjeno.
Druga grana istraivanja - praenje talasa (EEG) zasniva se na postavljanju
osetljivih elektroda na povrinu glave i pravljenju zapisa. Tako je ustanovljeno da se kod
normalnih ljudi pojavljuju odreeni pravilni oblici koji odraavaju elektrofizioloke
promene mozga koji su nazvani talasi. Kategorije talasa koje se sreu su:
Alfa talasi kada smo budni i leimo zatvorenih oiju, nai modani talasi teku
uestalou od 10 talasa na sekund, dok snaga talasa varira. Uzrastno se pojavljuju prvi
put kod dece od 12 godina. Javljaju se u relaksiranom stanju to je vea oputenost to je
njihova amplituda vea. Istraivai povezuju alfa talase sa izmenjenim stanjem svesti
nzvanim meditacija. Gube se pri izlaganju iznenadnim zvucima ili prekidanju oputenosti
alfa blok.
Beta talasi (20 50 ciklusa u sekundi) i gama talasi (30 50) su povezani sa
panjom i poveanom mentalnom aktivnou a delta talasi (2 3) se javljaju samo tokom
dubokog sna. Delta talase fiziolozi nazivaju i mala smrt jer su tokom dubokog sna nae
funkcije svedene na minimum puls, krvni pritisak, pokazatelji metabolikih procesa,
miina napetost su na minimumu..
Teta talasi (5 7) se pominju u vezi sa budnim stanjem ali kod dece i ivotinja
pojavljuju se za vreme alfa bloka. Umesto alfe se pojavljuju teta talasi i to u momentima
poveane panje.
 Istraivanja mozga pokuavaju da pronau vezu izmeu odreene mentalne
aktivnosti i fiziolokog zapisa koji se u tom trenutku stvara. Ova istraivanja nisu
ponudila sasvim stabilan nalaz u tom pravcu, pa se moe rei da su istraivanja mozga
otvoreno polje u kome postoji dosta nedoumica i nedoslednosti.
Kontrolisano izazivanje alfa talasa je mogue izvesti i to kroz vebe oputene
panje i budne relaksacije. U stanju meditacije, alfa talasi dobijaju na intenzitetu ali im se
malo smanjuje uestalost.

Mozak kao integrator Istraivai su veoma davno shvatili da je mozak moan integrator
informacija i da se ogroman broj impulsa stie u njemu. U mozgu se stie ne samo tri
etvrtine ukupnih nervnih elija, nego je njegova struktura specifina: standardna nervna
elija, o kojoj smo uili u koli ini samo 10% ukupnog broja nervnih elija, ostalo su
viepolarne glijalne elije koje svoje izdanke pruaju u vie pravaca umnoavajui
nervnu informaciju. Posebno su este zvezdolike elije (astroglijalne) koje se povezuju sa
susednim neuronima, omotaem nervnog tela ili krvnim kapilarima. Mrea koja se na taj
nain umnoava, predstavlja trodimenzionalno polje prepuno izdanaka koji se pruaju u
svim smerovima. To je posluilo kao polazite istraivanjima veze izmeu doivljaja i
fiziolokih pokazatelja koji ih prate drugim reima, kada mislimo, matamo,
strahujemo, sanjamo, da li se to vidi na naem elektrofizilokom zapisu. Kada se uporede
introspektivni podaci (ono to ljudi govore da su doiveli) i fizioloki zapisi primeuje se
da ova veza talas-doivljaj nije direktna i jednostavna. Na primer, istraiva Folks u
jednoj paljivo kontrolisanoj studiji utvruje da mala deca iako imaju regularan fizioloki
zapis koji pokazuje da sanjaju, nemaju snove. Verbalni iskaz pokazuje da duina REM
faze nema veze sa sadrajem snevanog, drugim reima da postojanje fiziolokih promena
ne znai nuno i da je postojao doivljaj (Foulkes, 1973).
Mozak se posmatra kao deo sistema, sloene celine koja predstavlja ljudsko bie.
Iako hijerarhijski zauzima moan poloaj, mozak nije celina za sebe nego je integrisan u
jednistveni sistem iji je deo. Na pitanje koji je najvaniji deo ljudskog organizma,
odgovor je nema najvanijeg dela jer je svaki deo smislen samo u odnosu sa celinom i
uestvuje u njoj.

4. Odnos nasledja i sredine

Uverenje da kompletan ovekov potencijal lei zacrtan u genetskom materijalu osobe

se naziva nativizam. Nativisti veruju da ono to e ovek postati, potencijali koje ima,
osobine, motivi, fizike karakteristke, proizilaze iz genetskog osnova koji je dobijen od
roditelja. Prouavajui zakone nasledjivanja i selekcije u svetu ivotinja, Darvin je
pokuao da iste zakone proveri na svim ovekovim osobinama. U saglasnosti sa
Darvinovim idejama, njegov rodjak i savremenik Frensis Golton je postavio pretpostavku
da je ovek u potpunosti unapred odredjen preko osobina roditelja. Tako, dobri ljudi
radjaju dobru decu, uzvieni (aristokrate) uzvienu, proglupi priglupu, i tako dalje, Veliki
napor je upravio na prouavanje odnosa izmedju fizikih osobina i psiholokog profila
osobe, verujui da su fiziki superiorne osobe, nuno i psihiki superiorne. Posle
zamanih posmatranja, Golton je bio prinudjen da napusti svoji hipotezu da prizna da
odnos izmedju telesnog i psiholokog nije ni priblino tako jednostavan (uzroni odnos)
kako je on pretpostavio.
U tradicionalnim i plemenskim verovanjima (Slovenska mitologija), smatralo se da
srpski narod vodi poreklo od dve osnovne ivotinjske porodice belih vukova ili zmija, i
da svaka porodica pripada jednom od ta dva roda. Budui da smo po porodinom poreklu
u duhovnoj vezi sa jednim od ovih rodova ivotinja, motivi poreklom iz ovog uverenja se
sreu tokom itave istorije usmene narodne knjievnosti i verovanja. U kontekstu
genetskog potencijala, radilo se verovatno o vanom pitanju prepoznavanja roda i
porodica, da bi se izbeglo medjusobno meanje istih porodica, tj. slinih genetskih
potencijala, ime se ouvala meovitost i genetska normalnost potomaka. Budui da je
sistem ivotinje-pretka kasnije zamenjen principom sveca-zatitnika, u nekim krajevima
je jo uvek na snazi zabrana meanja lanova iz porodica koje slave istu slavu. Da bi se
brak ostvario, potrebna je saglasnost crkvenog lica, a to znai, potvrda da budui
suprunici nisu istog ueg porodinog porekla.
Iz ovih istorijski zasnovanih postupaka vidi se jedan od vanih principa stvaranja
genetskog potencijala priroda se neprekidno ispoljava kroz stvaranje velikog broja
najrazliitijih kombinacija, Postoji ogromna rasko prirode koja se kroz neprekidno
variranje, ispoljava u stvaranju tolikih kombinacija, iji algebarski izrazi ponekad bivaju
neshvatljivi za na um. Tako na primer, tokom jedne ejakulacije, ovek proizvede
8 .385.108 razliitih genetskih kombinacija, od kojih svaka predstavlja potencijal za novo
ljudsko bie. Prosean broj jajnih elija kod ene je znatno manji i iznosi oko 10.000
elija koje su pohranjene i jajnicima. Tokom procesa ovulacije, jedna od elija poinje da
bubri (sluajnim redosledom desni ili levi jajnik) i sputa se u jajovodni kanal. Kada se
jajna elija oplodi i dodje do stvaranja kompletnog bia, ono preuzima varirani genetski
materijal oba roditelja koji se kombinuje na specifine naine. Odnos bilazanaca je, na
primer, u odnosu na ukupni broj zaea je 1:86. Moe se dakle, metaforiki rei, da
priroda baca kockice u igri kombinovanja, od kojih e samo veoma mali broj kombinacija
biti aktuelizovan.
Uticaj nasledja je odluujui kod odredjivanja telesnih osobina, posebno fiziolokih
osobina kao to su pol, krvna grupa, boja koe, boja oiju i slino. Kod finijih osobina,
kao to su telesna visina ili teina, nasledjuje se obim ili rang potencijala, na primer, do
koje mere moemo da porastemo, do koje mere moemo da razvijamo miinu masu i
druge osobine. to je funkcija finija, to je ona manje zavrena rodjenjem, tj. manje
unapred zadata genima. ovek spada u jednuod vrsta na planeti koja se radja
najnedovrenija, u smislu da su najvanije osobine koje e se razviti ujedno i one koje
su njavie plastine i podleu uticaju dva dodatna faktora sredinskih uticaja i aktivnosti.

Nasledje sredina - aktivnost

Odnos ove dve grupe faktora nije mogue razdvojiti i posmatrati na ist nain, Kada
danas govorimo o nasleu i sredini kao dva osnovna pokretaa razvoja, imamo u vidu
dijalektiki odnos izmeu njiha. (Dijalektiki odnos podrazumeva preplitanje dva ili vie
uticaja od kojih svaki ouvava svoje osobine ali je u zajednikom delovanju spojen.
Molim studente umetnosti da ukoliko nisu uili filozofiju, obrate panju na ideju
dijalektike. Njen simbol je u hrianskoj tradiciji reenica spojeni ali nesliveni a u
istonoj znak jin-jang koji oznaava jedinstvo suprotnosti. Poto se u umetnosti
dijalektika pojavljuje u svakom aktu, korisno je razmisliti o njoj. Preporuujem za onog
koga vie zanima, drevni tekst Heraklita O prirodi, Oktoih, 2001, koji je otac dijalektike).

5.

NASLEE - predispozicije

Nasledni faktor kod oveka se odnosi na bioloke predispozicije koje su nam

odreene u momentu zaea. Sloene genetske strukture sadre informacije vezane za
nau vrstu i odredie veliki niz osobina, kapaciteta i mogunosti koje e nam biti
ponuene. U odeljku koji diskutuje odnos izmeu nasleenog i steenog kod oveka,
videemo da je na planu psihikog razvitka genetska predispozicija drugaija i manje
uticajna nego to je to na fizikom, fiziolokom i biolokom planu.
Genetska osnova kod oveka se sastoji od 23 para hromozoma (46 razliitih
hromozoma) od kojih svaki kontrolie poseban aspekt tela i njegove funkcije. Osnovna
nasledna jedinica je gen. Hormozomi su strukture sloene iz gena koji su meusobno
povezani. Nasledni faktor kod izvesnih telesnih osobina igra presudnu ulogu u
odreivanju pojave i razvoja te osobine na primer, boja oiju, boja kose, krvna grupa.
Ove osobine su nam nepromenjivo date. Za neke druge osobine kaemo da su
fleksibilnije, da je mogue uticati na njih (telesna teina, miina masa, kapacitet plua,
visina) tako da je u okviru zadatog raspona koji nam geni nude, mogue postizati razliite
vrednosti. Na primer, telesna visina je nasledna ali statistika govori da su mlae
generacije znaajno vie rastom od starijih. To je zato to je na ispoljavanje nasledne
osobine rasta ovde mogue uticati dobrom ishranom, zdravstvenom zatitom,
kretanjem, korekturom telesnih anomalija i slino. Ve u ovom obliku, vidimo, mogue je
uticati na genetsku datost. Kod psihikog ivota i psihikih osobina, uticaj na
predispozicije je znaajno jai i to izgleda po pravilu to je osobina finija, sloenija, to
se kasnije razvojno pojavila to je ona manje zavisna od genetske osnove. a sve vie
zavisna od drugih (sredinskih) uticaja.

Nativizam Teorije koje pokuavaju da objasne oveka kao primarno odreenog nasleem
se nazivaju nativistike. U ekstremnim oblicima, nativisti smatraju da su celokupan ivot,
osobine, crte, ponaanje, pa ak i dogaaji koji nam se dogaaju - odreeni unapred i da
se nalaze pohranjeni u genetskoj strukturi oveka. Tako je neko roen kao kralj a neko
kao rob. Ropstvo je, u tom sluaju, genetski odreeno kao i uzvienost duha. U Indiji je,
kako znamo, donedavno bio sauvan sistem kasta pa se osoba raa u okruenju iz koga
ne moe da izae. Iza toga bilo je uverenje da smo unapred obeleeni i da je naa sudbina
zadata putanja. Nativizam je oblik uverenja po kome je ovek potpuno odreen svojim
roenjem. U psihologiji je predstavnik nativizma Golton koji u drugoj polovini 19-og
veka veruje da biohemijske, fizioloke i neuroloke osobine mozga svake individue
odreuju ta e ona postati na primer, genije je osoba superiorne inteligencije, dobrog
fizikog zdravlja, posveena radu, izuzetno energina, izdrljiva i osetljiva na fiziku
stimulaciju.
Genetski poremeaji esto se postavlja pitanje u vezi nasleivanja mentalnih bolesti da
li su one nasleene ili steene? Jedini odgovor moe da bude: i da i ne. Kao to se
bolesti razlikuju izmeu sebe, tako se i njihova genetska odreenost razlikuje.
Kod primarne retardacije radi se o uzrocima u genetskom mehanizmu. Za oblik
mentalne retardacije odgovoran je isti par hromozoma kao i za razmaknutost i poloaj
oiju, tako da se takva deca vizuelno razlikuju. Mongolizam je genetski nedostatak u
kome se pojavljuje 47 umesto 46 para hromozoma.
Kod sekundarne retardacije uzrok nije u genima nego u fizikoj traumi (infekciji
ili poroajnoj traumi) i tada je uzrok pojave retardacije poznat. U ovim sluajevima se ne
moe uticati na ILJ vrednost nego na socijalizaciju deteta. Razvijanje dobre komunikacije
sa decom, uenje osnovnih operacija, praenje mogunosti deteta, uinie mnogo na
planu socijalizacije retardirane dece.
Kod shizofrenije se esto insistira na genetskoj osnovi ali treba rei da genetska
odreenost te bolesti nije potpuna i nije dokazana. Ova bolaest spada u jedan od najeih
oblika mentalnog oboljevanja u svetu a takoe i u veooma teak oblik. Ispoljava se kroz
dezorganizovane misaone procese, dezintegraciju (raslojavanje) linosti, bizarno
ponaanje i druge simptome. Kada se ispituje uticaj naslea, pokazuje se da je uestalost
nasleivanja kod jednojajanih blizanaca visoka (50 60%) ali nije potupuna kako bi se
oekivalo ako je nasledni faktor osnovni uzrok. Kod dvojajanih blizanaca je uestalost
nia (10%) (Heston, 1970). Ono to moemo da zakljuimo je da kod nasleivanja
izofrenije postoji povean rizik pojave bolesti u porodici ali je taj rizik takoe i pod
uticajem drugih, manje poznatih faktora.
Nasleivanje neuroza istraivanja pokazuju da su neuroze uzrokovane ranim
konfliktima, frustracijama ili nekim problemom u odnosima sa roditeljima. Uestalost
jednog oblika neuroza unutar iste porodice je vea ali je to zato to je za odreenu
porodicu zajedniki dinamski poremeaj, ista porodina atmosfera, isti poremeaj
odnosa, isti strahovi i slino to stvara privid da je oblik poremeaja genetski odreen, a
zapravo se stie kroz mree odnosa sa porodicom.

6.

SREDINSKI FAKTORI

Svaki uticaj koji nastaje kroz razmenu i interakciju sa sredinom spada u

sredinski uticaj, tj. onaj koji dolazi spolja, izvan individue. U sutini, ni jedan uticaj
kome je ovek podvrgnut nije u istom smislu jedno ili drugo jer su, kako smo videli,
uticaji neodvojivi. Ipak postoji grupa uticaja iz okruenja koja je kljuna za formiranje
oveka a koja dolazi iz razliitih izvora. Po snazi uticaja, najjai sredinski faktori u
razvoju su majka, porodica, vrnjaci, kola, kultura, drutvena zajednica, tradicija i
najira ljudska zajednica (svetska zajednica).
Suprotno nativizmu kao ekstremnom uverenju koje je insistiralo na naslednim
osnovama oveka, uverenje da je ovek primarno odreen steenim faktorima
podrazumeva da se ovek, sa genetskom osnovom koju ima, prevashodno gradi kroz
interakciju sa svojim okruenjem. Oni koji veruju da je sredina od osnovnog uticaja se
pozivaju na injenice da je na primer, uticaj porodice, kole, kulturnog obrasca roditelja,
uticao na to da se jednojajani blizanci koji se razdvoje u detinjstvu i poduu u raziitim
uslovima, razlikuju u visini IQ vrednosti.
1. Majka Odnos sa majkom je prvi kontakt koji dobijamo po rodjenju. Iz tog prvog
kontakta potie prva informacija o tome gde smo se obreli u prijateljskom ili
neprijateljskom okruenju, u oputajuem ili iritirajuem prostoru, u sigurnom ili
nesigurnom polju. Da li se na potrebe i reakcije novorodjeneta reagovalo, da li se
pravilno reagovalo, kako se reagovalo i slino, odreuje i gradi budui odnos
prema svetu. Iako se prva iskustva zaboravljaju, ona stvaraju osnov za na budui
razvoj. Neka istraivanja pokazuju da se odnos izmedju majke i deteta stvara i pre
rodjenja, dok se dete nalazi u materici. Registrovano je da nerodjena beba reaguje
na raspoloenja majke, na njenu boju glasa, i naravno, budui da je krvotokom
vezano, na njene promene raspoloenja i emocija. Istraivanja pokazuju da je
funkcionalan (adekvatan) odnos sa majkom utiranje puta narednom razvitku. Rane
traume u odnosima izazvae duboke poremeaje koje e kasnije, sa odrastanjem
biti teko razumeti i razreiti. Istraivanja, na primer, pokazuju da su deca koja su
dojena (prirodno hranjena) u periodu novoroeneta, imala nii stepen
anksioznosti kao odrasli ljudi. Istraivanja zavisnosti od narkotika kod nas su
pokazala da je najjai faktor prevencije zavisnosti postojanje jake, pozitivne
emocionalne veze sa majkom. Majka je u ranom detinjstvu osnovni izvor
komunikacije sa svetom i zbog toga, osnovna informacija o svetu, Sa sazrevanjem
i odrastanjem, uloga majke postepeno opada, smenjuju je drugi uticaji, i njena
uloga biva transformisana u drugi oblik odnosa.
2. Porodica Drutvene zajednice se razlikuju u stepenu bliskosti, vrsti odnosa koji se
neguju u porodici, kao i u veliini i obliku primarne (ue) porodice. Za
tradicionalna drutva, porodica je naglaeni deo uticaja i za njih je karakteristino
postojanje proirene porodice koji ima bogat uticaj. Pored majke, oca, brae i
sestara, pojavljuju se uticaji baba, deda, strieva, tetaka, daljih roaka, a kod nas,
kumova kao proirene porodice. Iako je tendencija sa razvojem drutvenog
bogatstva (Evropski kongres psihologa, 2007) da se primarna porodica sve vie
smanjuje, a odnosi emotivno hlade, razvojni uticaj osnovne i proirene porodice i
dalje je najjai za razvoj pojedinca. Dete koje je u prvom trenutku vezanije za
majku, postepeno proiruje i obogauje svoje odnose sa drugima, prema ocu, brai
i sestrama, proirenoj porodici a kasnije vrnjacima i buduim partnerima. Na
primer, na visinu IQ vrednosti znaajno utie socijalno ekonomski status porodice,
na razvoj vrednosnih stavova i predrasuda primarno utie stav roditelja. Posebno
je bitan odnos sa bratom/sestrom koji poinje veoma rano. Istraivanja pokazuju
da je stepen neuroticizma manji kod drugoroene nego kod prvoroene dece. To je
zato to je mlae dete odmah imalo sa kime da se igra i sa kim da razmenjuje, od
koga da ui, koga da imitira i slino, dok je starije bilo upueno na odrasle koji su
se prvi put nali u toj ulozi. Sa odrastanjem, bogata mrea odnosa iri se izvan
porodice, na vrnjake, kolu, drutvene institucije itd.
3. Vrnjaci Iako nas elja za drutvom prati itav ivot, uticaj vrnjaka postaje
najjai u periodu puberteta i adolescencije. Tada razvojna potreba nagoni mladog
oveka da se saobraava socijalnim obrascima vrnjake grupe ak i kada su oni
 protivnim porodinim. esto. usled otpora autoritetu, odrasli (pa i roditelji)
poinju da se doivljavaju kao dosadni, glupi, konzervativni, gubitnici i slino.
4. kola Istraivanja koja su posmatrala uticaj kole, razmere i efekte tog uticaja, su
utvrdile da ukljuivanje u obrazovni sistem ima mnogo jai uticaj nego to se to
smatralo. Tradicionalno, a to je prisutno i u naoj zajednici, pretpostavlja se da se u
kolu ulazi iskljuivo radi sticanja znanja, i da uspeh kolovanja zapravo jeste
koliina usvojenog znanja. Dublje posmatranje uticaja kole pokazuje da je ona
jedan od najjaih integrativnih faktora za dete. Pomou ukljuivanja, deca postaju
zajednica, grupa, drugovi, prijatelji ili ne, organizuju se u manje i vee mree
odnosa i time postaju deo celovite drutvene grupe. Najvaniji uticaj kole je
socijalni uticaj koji ona ima pomou uea u procesima obrazovanja, postajemo
deo razreda, vrnjake grupe, kolske zajednice, urbane (ili seoske) zajednice, i
tako dalje sve do najireg uea u kulturi naroda (Bandura). Dananja tendencija
prenaglaavanja vanosti koliine zapamenog kao osnovnog efekta kole, sklanja
nam pogeld sa mnogo vanijih efekata kolovanja. Nacionalna strategija za
smanjenje siromatva u Srbiji. na primer, pokazuje da 72% najsiromanijih nema
zavrenu ili ima samo zavrenu osnovnu kolu. Njihovo ispadanje iz obrazovnog
sistema je ujedno i ispadanje iz drutvenog sistema, proces u kome sa mnoga
vana vrata zatavaraju. kola, u tom smislu, ne samo preko uskog obrazovnog
uticaja, uestvuje u gradjenju linosti. Kroz razmenu sa drugima i uee stiemo
nova iskustva, znanja i uloge koje ne bi bile dotstupne bez tih uticaja.
5. Kultura Posebno je interesantno delovanje kulture kao najireg spleta uticaja.
Ruski naunik Vigotski je jedan od onih koji je izneo hipotezu da je kompletna
ovekova linost nastala kroz njegovu saradnju sa drutvenim okruenjem. On je
kulturu shvatio kao najiri i opti socijalni uticaj koji utie na sve delove linosti, a
posebno intelektualne sposobnosti. Antropolozi i sociolozi su ubedljivo pokazali
koliko veliki znaaj kulturni milje u kome se linost nalazi ima za linost. Kultura
odredjuje nain na koji primamo i raspoznajemo stvari, ona je istovremeno i splet
sadraja koji do nas dolaze. Svaka kultura je vieslojna i vieznana, tako da
postoji mnogo uticaja u okviru iste kulture. Danas se termin kulture pod uticajem
stava drutva i promena koje su se odigrale, sveo na jedan ui segment drutvene
delatnosti koja ugavnom podrazumeva umetnost. U korektnom znaenju pojma,
umetnost je samo jedan od segmenata kulture koja je mnogo ira - tu su i
filozofska ubedjenja i pretpostavke dominantne u zajednici, intelektualna
postignua, sistem vrednosti, materijalni proizvodni procesi, tehnika i teholoka
dostignua i sve ostalo.
6. Tradicija Prema uticaju koji tradicionalne vrednosti i ubedjenja imaju, zajednice
irom sveta se veoma mnogo razlikuju. Stav prema tradiciji, odredjuje stepen
njenog uticaja na lanove zajednice. Antropolozi koji su posmatrali organizaciju
manjih, plemenskih zajednica su utvrdili da je tamo stepen uticaja tradicije znatno
vei i uniformniji nego kod veih ili savremeno organizovanih zajednica. Kod nas
se uticaj tradicije najee uoava preko uticaja religije, zapisa narodne kulture,
rituala, ostataka paganske kulture, etno-sadraja i etno-umetnosti. Pored ovih
vidljivih uticaja, postoje nevidljivi koji se prostiru na sve ovekove delatnosti i
koji su kao implicitni sadraj podrazumevani u mnogim oblastima ivota. Na
 primer, nain na koji devojka sme ili ne sme da se ponaa, nije regulisan zakonom
nego nevidljivim pravilima iji su koreni u tradicionalnim uverenjima.
7. Drutvena zajednica Pored kulture, drutvena zajednica podrazumeva sve ostale
delatnosti kao i sve pripadnike jedne grupe. Uticaj drutvene zajednice nije
direktan (jer je to apstraktan pojam) nego indirektan preko institucija i
mehanizama kojima ona raspolae. Najjai drutveni uticaji se ostvaruju preko
porodice, kole i kasnije ukljuivanja u procese razmene rada u okviru nje.
8. Ljudska zajednica Iako je ideja svetskog bratstva povremeno isplivavala i
tonula u istorijskim i kulturnim okolnostima, ideja sveta kao globalnog sela je sve
vie realnost. Povezivanje svetske zajednice preko razliitih medija umetnosti,
kulture, sporta, politike, medija, interneta, nauke, pokazuje da je uticaj najire
zajednice veliki i znaajan. Istraivanje koje iznosi Prirodnjaki muzej u Nju Jorku
pokazuje da veina ljudi danas, i pored svega, svog branog partnera nalazi na u
proseku 17km radijusa oko svoje kue. Za oekivati je da e, posredstvom ubrzane
i olakane komunikacije, podizanja kvaliteta ivota, ovaj radijus postepeno rasti. U
tom smislu Betovenova Oda radosti (Svi e ljudi braa biti..) govori o trendu
koji zaista postoji i postaje sve oigledniji u novoj istoriji.

11. Uloga i znaaj ula P 69 73

ULOGA I ZNAAJ ULA

ULNI SISTEM
Priroda nas je obdarila visoko osetljivim instrumentima kojima doivljavamo
energetska kolebanja u ivotnom prostoru oko nas. U svakom momentu naeg ivota smo
izloeni velikom broju poznatih i nepoznatih promena koje se odvijaju u svemiru, na
naoj planeti, u uim ivotnim poljima u kojima se nalazimo, oko naeg tela ili unutar
njega. Od svih energetskih promena i talasanja, jedan mali opseg je bio vaan za
preivljavanje vrste. Sve ive vrste, ukljuujui i oveka, razvile su tokom svoje duge
istorije, mehanizme kojima se oseaju i prepoznaju ivotno vane promene polja ulni
sistem. ulni sistem nije samo fizioloki mehanizam koji prenosi informacije, on je
istovremeno i saeta istorija nae vrste koja nam pokazuje ta je iz prirodnog polja veoma
znaajno za nas i na koji nain. Upoznavanje optih mehanizama ulnog sistema ima
znaaj za razumevanje procesa organizovanja i prenoenja informacija u slunom,
taktilnom, mirisnom, ukusnom, cenestezijskom ili vizuelnom obliku. Za studente
umetnosti, upoznavanje sa zakonima ulnog organizovanja je ovladavanje mehanizmom
prenosa informacija nije neophodno da znamo sve elemente koje ima olovka, ali je
korisno da znamo na koji nain ona ostavlja trag ovladavanje instrumentom pomae da
se umetniko delo opredmeti i prenese publici.

OSET I OPAAJ
Osnovni pojmovi psihologije opaanja su dra, oset (oseaj) i percept (opaaj).
Dra je energija koja iz okruenja vri uticaj na nae ulo. Iako smo u svakom trenutku
okrueni i izloeni ogromnoj koliini energetskog kolebanja (radio talasi, televizijski
talasi, talasi mobilne telefonije, kosmiki talasi...) samo manji deo njih doivljavamo.
Najvei deo njih prolazi pored nas ili kroz naa tela, bez ikakvog uticaja. To znai da nam
je za ivot potreban mali i jasno odredjen deo energije. Taj deo primamo pomou ula.
Energetsko kolebanje koje vri uticaj na ulni sistem se naziva adekvatna dra, a
uticaj koji se deava unutar tela je oset (ili oseaj). Oset je elementarna jedinica doivljaja
(prost oset, na primer, hladnog, dodira, kiselog...) dok je sistem oseta integrisan u percept
(opaaj). Percept je sloen iz oseaja i on se odnosi na doivljaj objekata oko nas, na
primer, neto vidimo kao jabuku, ali taj percept se sastoji iz prostih oseta zelenog,
okruglog, sjajnog, miriljavog... Odnos oseta i opaaja je odnos elementa i celine. Naini
i putevi sklapanja elemenata u celinu odredjeni su informativnim putevima koje neko
ulo ima.

ULOGA I ZNAAJ ULA

O vanosti ula moemo da zakljuujemo na osnovu dve linije posmatranja
evolutivno, u smislu vanosti za opstanak vrste i na osnovu podataka dobijenih u
sluajevima deliminog ili potpunog oteenja ulne osetljivosti, tada na osnovu gubitka
osetljivosti vidimo kakve to posledice po jedinku nosi. Ako se sudi na osnovu sloenosti
aparata i koliine informacije koju nekim ulom dobijamo, tada se vizuelni ulni aparat
smatra najvanijim, a oveka moamo nazvati vizuelnom vrstom. Slika je, meutim,
drugaija ako sudimo na osnovu tetnosti koju gubitak osetljivosti nosi Gubitak slune
osetljivosti proizvodi teke posledice po decu, zbog injenice da se deiji razvoj oslanja i
zasniva na razmeni sa drugim ljudima putem govora. Deca oteenog sluha su zbog
nesposobnosti da verbalno komuniciraju, u veem razvojnom riziku nego deca oteenog
vida.
Iz svakodnevnog iskustva znamo da ak i ona ula koja smatramo nevanim, kada
otkau, izazivaju jake negativne oseaje i neprijatnost. Kada nam se zbog prehlade izgubi
ulo mirisa, jelo nam deluje neukusno, oseaji su neprijatno izmenjeni a mi zbog toga
esto bezvoljni ili nervozni.

ULNA OSETLJIVOST
Iako nam je priroda genetski odredila kvalitet i opseg ula koje imamo, kao i kod
svega ostalog genetski odreenog u oveku i osetljivost je podlona vebanju, i zavisi od
potreba i iskustva konkretne osobe. Urbani stil ivota, izloenost buci, na primer, podie
osetljivost ulnog praga. Izloenost jakoj i konstantnoj buci, kao u fabrikim halama,
preti da ozbiljno ugrozi slunu osetljivost.
Osetljivost se moe razvijati i vebati a ovo se posebno vidi u situacijama koje su
od velike ivotne vanosti. Majka je, na primer, u stanju da izmeu mnotva razliitih
zvukova, nepogreivo razabere pla svog deteta ak i kada on za druge ljude nije ujan.
Ljudi koji su se krili u prirodi, uspeli su razviju mnogo veu osetljivost za zvuke ili
kretanje u daljini, nego to bi razvili u obinim ivotnim okolnostima. Iskusne tkalje
tepiha su u stanju da razlikuju nekoliko stotina tipova crne boje, dok neuvebani
posmatra razlikuje dve ili tri vrste. Ljudi koji rade kao degustatori imaju visoko
razvijenu osetljivost njuha i ukusa koji se moe uvebati do neverovatnih granica.
 Ljudi kod kojih je jedan ulni modalitet oteen, nadoknauju gubitak tako to
razviju posebnu osetljivost alternativnih modaliteta slepi ljudi ekstremno dobro uju i
oseaju taktine senzacije.

ULNI PRAGOVI
Opseg u okviru koga smo osetljivi nije beskonaan, nego podrazumeva ogranien
deo energetskog polja. Polje promena na koje smo osetljivi u jednom ulnom modalitetu
je opseg ula, obim promena koje moemo da oseamo.

Apsolutni prag se iskazuje fizikim intenzitetom stimulacije koji neko u

polovini sluajeva primeuje a u polovini ne. Postoje apsolutni donji (najnia vrednost) i
apsolutni gornji (najvia vrednost stimulacije).

Polje izmeu gornjeg i donjeg praga je opseg ula. Iako je genetski odreen,
podloan je vebanju ali je i pod uticajem veeg broja faktora starenju, stepenu panje,
stepenu motivacije, stepenu emocionalnosti itd.

Diferencijalni prag osetljivost na promeni intenziteta sitmulacije. Na primer,

koliko bele treba dodati u neki pigment da bismo primetili promenu boje? Koliko treba
povisiti ton, da bismo primetili promenu?

ulni kanal
Put kojim se ulna informacija prenosi, tee od senzora (ulne elije) preko
nervnog puta do ulnog centra. Tamo se informacija, u zavisnosti od sloenosti i kvaliteta
ula, u veem ili manjem stepenu sintetizuje, obrauje, dospeva u svest ili ostaje izvan
polja svesti i, ako je potrebno, vraa natrag preko silaznog puta do efektora miia ili
organa koji reaguje kao odgovor.
ulo sluha

ulo mirisa

ulo ukusa

Dodir

Cenestezija

Ravnotea

Kinestezija ili kinetiko ulo

Saradnja ula sinestezija, subliminalna informacija, ulna osetljivost

Sinestezija
Sposobnost ula da na nekom nivou razmenjuju informacije izmedju sebe i ujedinjuju ih,
naziva se sinestezija. Tako, na primer, muziku moemo da vidimo kroz oblike i boje,
mirise da osetimo kao telesne senzacije, dodir i kretanje da osetimo kao zvuk, miris, boju,
vizuelnu sliku ujemo ... Smatra se da je ova neobina sposobnost prebacivanja
informacija sa jednog kanala ula na druge, vidljivija kod dece nego kod odraslih.
Predkolska deca mogu lako da pretoe priu u muziku, telesni doivljaj u crte i slino.
Autori koji istrauju sinesteziju smatraju da je ova sposobnost prirodno
data ali da vremenom prestane da se koristi. Istraivai, takodje, jo uvek nisu razjasnili
odgovor na pitanje na kom nivou se ova saradnja ula odvija da li na prostom nivou
oseta (povezivanje ulnih puteva) ili na viem nivou integrisanja (neki centar u mozgu
povezuje ulne centre razliitih modaliteta). U kreativnim zadacima i istraivanjima
kreativnosti se ponekad koristi sinestezija, na primer, Ana Halprin trai od ljudi koji su
oboleli od neke bolesti da nacrtaju bolest i da zatim razgovaraju sa crteom (Hulprin).
Ovaj zadatak zahteva da sloeni percept telesnog stanja prebacimo u vizuelni prikaz.
Da bismo to uinili, potrebno je imamo mehanizam kojim oblast jednog ula, prevodimo
u oblast drugog.

Subliminalna stimulacija
Iako nije dokazana, ideja da je informaciju mogue poturiti posmtrau ili sluaocu a da
on toga ne bude svestan je iroko prihvaena. To se naziva potrprana ili subliminalna
informacija. Ono to se odigra veoma brzo ili veoma tiho, tako da naa ula nisu u stanju
odmah da ga prihvate, kasnije se vraa u svest. Neki od oautora tvrde i da utie na svest.
Izumitelj subliminalne informacije je 1957 tvrdio da krakta reenica: kupite kokice!
izaziva porast prodaje kokica za 58% (Rogers, 1993), 1980. jedan asopis objavljuje da je
stapan kraa u prodavnici znaajno opao od kada je u muziki sistem umetnuta
subliminalna poruka: ako kradem, ii u u zatvor. Oko 75% obinih ljudi veruje u uticaj
subliminalnih poruka iako ovaj uticaj nikad nije dokazan (Zimbrado, 1995). U jednom
eksperimentu gde je subjektima objanjeno da e audio kasete uticati pozitivno na
njihovo samo-potovanje i memeoriju pokazuju da ovakav uticaj nije postignut. Ali
pokazalo se neto drugo, poznato kao placebo efekat subjekti su oekivali da e im se
stanje popraviti, pa se ono i popravljalo nezavisno od sadraja kasete i vrste poruke koje
su dobijali. Naime, kada je subjektima reeno da e im se popraviti memorija a date im
kasete za samopotovanj, subjektima se blago popravljala meemorija (Greenwald, 1991
iz Zimbardo, 1995). Ono to na nas utie su oekivanja i ubeenja a ne subliminalna
infromacija.

ulna osetljivost
Iskustvena posmatranja su pokazala da se ljudi veoma razlikuju u stepenu osetljivosti
ula, a isto tako da su ula podlona vebanju. Svako od nas zna da za zvuke koji su nam
veoma vani, na primer, nae ime, imamo poveanu osetljivost biemo u stanju da
ujemo veoma tih poziv u buci zvukova. Majke su u stanju da uju glas svog deteta i
kada ostali ljudi nisu u stanju da uju nita u istoj situaciji. Jedno istraivanje (EIP 2009)
pokazuje da je osetljivost uha na zvuk pele u letu ili pla deteta, veoma poveana u
odnosu na ostale zvukove (glas ptica). Potrebna je mnogo manja jaina zvuka za one
zvuke koji nose ivotno vane poruke. Ljudi koji ive usamljeni i izolovani, na primer,
govore da su u stanju da uju i vide zvukove i pokrete na veoma velikoj udaljenosti.
Uplaen ovek, na primer, bie u stanju da uje potencijalno opasne umove sa velikih
udaljenosti. ene koje tkaju pirotske ilime, u stanju su da razlikuju vie desetina vrsta
crne boje, tamo gde bismo mi videli samo jednu boju.

GRAA ULA

UKRTANJE PUTEVA

VIDJENJE OBLIKA

DNEVNO - NONO VIENJE

POKRETI OKA

8. Pojam opaanja P 7 13

9. Perceptivna organizacija celine P 181 186

10. Unutranji inioci opaanja P 191 195

13. ulni prag P 69 73

14. Osnovna ula P 69 73

15. ulo vida P 140 144

ULO VIDA

Koliina informacija koja u centralni nervni sistem dolazi iz ula vida, daleko prevazilazi
druga ula. Moe se smatrati da je to osnovno ulo kod oveka, jer ne samo da ima
najvie informacija poreklom iz ovog kanala, ve se i njima veruje. Ako se dva ulna
podatka dovedu u protivrenost, na primer, vizuelni i taktilni, verovae se vizuelnom.
Beba koja se postavi u situaciju da pue preko podloge, na primer, stae kada dodje do
providnog dela od pleksiglasa, bez obzira to pipanjem utvrdjuje da je podloga vrsta i
sigurna.
Jo jedan specifinost ula vida je nain obrade podataka, koji je najsloeniji u poredjenju
sa drugim ulima, jer poinje ve na povrini mrenjae na nivou ula. Dok je kod drugih
ula obrada (integrisanje, transformacija, slanje u vii centar) poinjala u primarnom
senzornom centru izvan ula, kod ovog ula prva transformacija poinje ve na nivou
jedara u samom oku. Zato fiziolozi slikovito opisuju oko kao istureni deo mozga.

Vidjenje boja je tekovina evolucije. ovek je izgradio osetjivost na one delove

svetlosnog spektra koji su mu vani za opstanak. U mrenjai oka se nalaze dve vrste
ulnih elija tapii i epii, koji slue da nono, odnosno dnevno gledanje. Istraiva
po imenu Purkinje je otkrio da se boje vide razliito pri dnevnom i nonom posmatranju.
Traei jednu ruu u vrtu koju je video tokom dana ali nije mogao da pronadje uvee,
istraiva je ustanovio da se boje, a posebno crveno-uti deo spektra razliito vidi danju
nego nou. Istraivanja su kasnije pokazala da je ljudsko oko najosetljivije na uti i
crveni deo spektra pri dnevnom svetlu, a na zeleno-plavi (i konturalni ahromatski) tokom
noi. Prag ula je nii tokom noi jasnije se opaa slaba svetlost i pokret, ali je vidjenje
boja siromanije. Tokom dana se opaa rasko boja, ali je ulni prag vii (slabija
osetljivost) na konture, slabe drai i pokret. Ovo, naravno, ima svoje dobre razloge
nou nam je bitno da opazimo ivotinju ili neprijatelja koji se kree, a danju da otkrijemo
potencijalnu hranu. Prema prvom autoru koji ga je opisao, postojanje dva ulna
kapaciteta, za dnevno i nono gledanje kao i razlike medju njima, nazivaju se Purkinjeov
fenomen.

Poremeaji vidjenja boja Kod svakog ulnog poremeaja je zanimljivo da osoba nikada
ne mora da sazna da ga ima ako smo neega lieni a ne znamo da smo ga lieni, ne
moemo ni da se poredimo sa onima koji nisu. Tako ljudi koji imaju poremeaj vidjenja
boja ponekad nikad ne saznaju da ga imaju. U drevnim vremenima, kada je ovek iveo
od lova i sakupljanja plodova, moglo se umreti od gladi ako nismo bili u stanju da
uberemo voe jer ga ne vidimo. Dananji uslovi ivota stavljaju oveka u daleko
zatieniji poloaj, te se Daltonizam, na primer, najee otkrije pri testiranju za
upravljanje vozilom ili regrutaciju. Najei su slepilo za boje i kokoije slepilo.
Kokoije slepilo je dobilo ime po karakteristinoj nesposobnosti kod nekih vrsta ptica za
nono gledanje. Ove ptice su razvile ulni sistem koji ih primorava da sa prvim
sumrakom odlaze u skrovite i padaju u san do prvog dnevnog svetla. Njihove
nesposobnost za nono gledanje ih ini lakim plenom grabljivica. ovek je snabdeven
dvema aparaturama koje imaju komplementarna zaduenja, dok se prvi odmara, drugi
radi i obratno.
Slepila za boje ima vie vrsta za crveno (protanopia), zeleno (deuteranopija), crveno-
zeleno (daltonizam) i drugi. Nesposobnost vidjenja odredjenih boja je pretpostavlja se,
genetski data i neto je ea kod mukaraca. Daltonisti, na primer, iako ne mogu da
razlikuju crvenu i zelenu boju jer ih vide kao tonove sive, esto razviju poveanu
sposobnost razlikovanja svetline, pa time nadoknaduju nepososobnost.

16. ulo sluha P 116 120

17. Pokreti oka P 199

18. Opaanje boje Arnhajm

19. Fenomenoloka analiza boja Arnhajm

20. Simboliko znaenje boja

BOJE: UPOTREBA, DEJSTVO, SIMBOLIKA
(vidi vie u Arnhajm: Umetnost i vizuleno opaanje)

Predmeti oko nas zrae bojama. To znai da se odbijeni svetlosni talas sa povrine
predmeta upravlja prema naem oku i tamo, ve na prvom stepenu neuralne obrade, na
mrenjai, deluje na na ulni i nervni sistem. Boja je vizuelno svojstvo predmeta koje
posmatramo.

Boja ima nekoliko kanala ili slojeva delovanja na oveka koji se meusobno
razlikuju ne samo po tome kako deluju, nego i kojim se jezikom kodova koriste pri tom
delovanju. Moemo razlikovati fizioloko dejstvo boje, psiholoko dejstvo boje i
simboliki nivo delovanja boja. Naravno postoji vie nivoa i naina delovanja na oveka i
pria o bojama se niukoliko nee isrcpsi ovim pregledom, ali e ovde fokus biti na
razumevanju ova tri polja znaenja.

Fizioloko dejstvo boje

Fizioloko delovanje boja podrazumeva direktan, automatski uticaj svetlosne
talasne duine na receptore. To podrazumeva delovanje na oveka, kao i na ivotinje u
ijem je evolutivnom sklopu osetljivost na boje. Svaka prirodna vrsta ima svoj unapred
zadati telesni sklop i u okviru njega, ulni sklop koji je podeen za prirodno vane
informacije. Kod mnogih vrsta (kod svih kojima je ulo vida dominantno ulo) postoji
unapred odreeni jezik boja koje automatski, direktno i bez prisustva svesti, deluju na
organizam. Istraivai ponaanja ivotinja ubedljivo pokazuju kako, na primer, mujak
impanze neobino dobro razlikuje stepene crvene boje na enkama. enka koja je
oplodna ima posebnu nijansu crvene na telu, koja je golom oku oveka nevidljiva i ne
moe se razlikovati od bilo koje druge. Za nas, informacija koja je enka impanze
dostupna, naravno, nije dragocena koliko njenom mujaku, pa i celoj vrsti. Ova neobina
preciznost u vienju obezbeuje opstanak i produenje vrste. Mnoge vrste ptica, na
primer, predstavljaju pravu rasko boja u vreme parenja ili u vreme kada treba privui
partnera. Ovo u prirodi ne bi postojalo kada lanovi vrste ne bi imali visoko razvijenu
osetljivost za odreene bojne kljueve, kombinacije i tonove na koje reaguju.
Tako i ovek, poto je uesnik prirodnog okruenja (iako esto to ne eli da
prizna), svoje bojne kljueve nosi automatski jer je to dar koji smo preuzeli od dalekih
predaka. Fizioloko dejstvo boje deluje univerzalno na sve ljude jednako. Medjutim,
sloeno delovanje boja na oveka je samo delimino univerzalno, a veim delom se
proputa kroz druge kulturalne, nauene, estetske, line, specifine kriterijume. Tako
moemo rei,na primer, da izlaganje crvenoj boji, izaziva jak fizioloki odgovor ljudskog
tela (porast krvnog pritiska, poviena aktivnost) ali to treba shvatiti relativno daltonista
je takoe ovek, ali njegovo telo nee registrovati crvenu boju pa nee ni imati reakciju.
Fizioloko dejstvo boja na oveka je esto ispitivano jer ga je najlake pratiti (lake je
snimiti promenu pulsa nego stepen svianja, na primer). Zato e u nastavku svaka od
pojedinih boja biti predstavljena ne samo svojim fiziolokim dejstvom, nego i ostalim
nivoima delovanja.

Psiholoko delovanje boja individualno znaenje

Psiholozi su utvrdili da odreene boje imaju veze sa povezanim unutranjim,
psiholokim sadrajima u oveku (Lier, 1971). Testovi linosti ili testovi svianja koji se
koriste bojama poivaju na toj ideji. Ovo je takoe uoljivo i kod analize snova jer su
simboli snova individualni (lini) i obojenost objekata je izraz nas samih i naeg naina
na koji smo stvarali simbole. Individualna simbolika moe da se razlikuje izmeu ljudi,
tako da moemo rei da svako od nas ima lini sistem ukusa, tj. boja koje nam prijaju
kada ih posmatramo ili ne. Jedan od intrigantnih istraivaa iz polja psiholokog
znaenja, Maks Lier, veruje da nain na koji biramo boje govori o tome koje unutranje
sadraje smatramo vanim. Za njega, stvar vai i u obrnutom smeru one boje koje nam
se nikako ne sviaju, takoe mnogo govore o nama, o tome ta ne elimo da priznamo ili
prihvatimo. U nizu preliminarnih istraivanja, on utvruje da nisu sve boje spektra
podjednako psiholoki provokativne, ve izdvaja nekoliko (8) boja koje najvie govore o
ljudima. Ove boje se mogu opisati kao crna, siva, jarko crvena (skoro narandasta), jarko
uta (limun), zagasita zelena, indigo, smea i tamno-ljubiasta. Tako on, na primer govori
da normalna, psiholoki uravnoteena, aktivna osoba obino bira hromatske, tzv. ive
boje kao najlepe, i tu bi crvena, uta i zelena boja trebalo da se nau na poetku niza
svianja dok ahromatske i hladne, siva, crna i smea ili ljubiasta, treba da budu na kraju
niza.
Njegova analiza psiholokog profila na osnovu svianja boja ima ambicija da
ponudi ne samo uvid u psiholoko znaenje boja da razumemo ovaj nivo jezika boje,
nego i da pomogne ljudima da dou u kontakt sa svojim unutranjim sadrajima preko
ovog jezika. Lierovi nalazi i ideje su kasnije pretrpeli kritiku i reviziju, posebno u
pogledu predvianja mentalnog zdravlja na osnovu preferencije boja. Ali ostao je
ogroman doprinos koji je ovaj autor uinio na polju analize i razumevanja univerzalne
simoblike boja.

Simboliki nivo znaenja univerzalna simbolika

Pravila upotrebe boja u ovekovom okruenju koje je sam stvorio nisu vie
prirodna datost nego stvar izbora. Stvarajui predmete ovek stvara i njihove boje.
Pogledamo li ritualne predmete, posude, figure, odeu, nakit starih civilizacija,
zapaziemo da boje na njima nisu imale prostu funkciju imitiranja realnosti nego i neto
vie od toga. Pri njihovom izboru, stvaralac se oslanjao na drugaija pravila od onih koja
su propisana prirodnim vezama predmet-boja.
Tradicionalno naslee Starih Slovena, kao i etnografski zapisi sa naih prostora
pokazuju da su izbori boja koje su nai preci pravili bili relativno monotoni crno-beli
kontrast je najee korien u etno-umetnosti i tradicionalnim formama stvaranja, dok se
relativno kasno pojavljuje crvena boja. Tako da ovaj tradicionalni trobojni spektar crno-
belo-crveno zauzima najvie prostora u tradicionalnoj produkciji a takoe i u
simbolikom smislu ima najvee polje znaenja.
Keramiko slikarstvo antike Grke, koje se smatra jednim od najstarijih na tlu
evropskog naslea, koristi vrlo ogranien repertoar boja, ono koristi dve prve boje u
spektru, ili samo jednu crvenu, ako se eliminie crno(Gostuki, 1968). Ovi
jednostavni kanoni su mogue rezultat ogranienosti trajanja predmeta pa su najtrajniji
ostali oni koji su pravljeni od posebnih materijala koji odreuju onda i svoje boje. A
mogue je, takoe, da su ove boje po svom simbolikom polju najstarije, najire, pa
samim tim i ostavljane na predmetima. U prilog drugoj hipotezi idu nalazi iz jedne
sasvim druge oblasti, naime, lingivsti su istraivali koliko se jezici na svetu razlikuju u
odnosu na opis boja (Valentine, 1962). Tako je pronaeno da postoje jezici sa veoma
velikim brojem izraza za boje i jezici koji imaju ogranien broj izraza. Ogranienost
izraza, povrh toga, nije sluajna, ako u jeziku postoje samo dve rei za boje, to e onda
biti svetlo tamno ili crno belo. Ako postoje tri, onda e to biti jo i crveno. A ako
postoje etiri, pojavie se re za zeleno. Nalaz ukazuje na to da se iz opteg, jednog
znaenja, postepeno izdvajaju znaenja pojedinanih boja, i to ureenim redosledom po
stepenu vanosti.
Umetnika i kulturna produkcija naeg vremena, ukljuujui i savremene oblike
izraza koristi boju kao dodatak sadraja, dopunu znaenja, tj. nosioca znaenja. U tom
smislu boja zadobija kao kvalitet objekta jednu vrstu samostalnosti mogue ju je
apstrahovati, odvojiti od objekta i onda posmatrati kao pojavu.
Pristup simbolici boje se menjao kroz vreme. Nekada je bila diktirana vrstom
materijala, nekada kanonom ili pravilima vremena, a nekada sadrajem izraza ili linim
izborom stvaraoca. Rituali i kanoni upotrebe boja postoje u svakoj kulturi i zajednici.
Nekada se znalo kojom bojom e se naslikati odea vladara, koje boje svetenika, ratnika,
seljaka Danas biti u alosti i nositi crno znai istu stvar. U Africi je boja alosti bela.
Obui deaka u roze odelo, na primer, u naoj zajednici bi bilo neprimereno, bebu u crne
pelene, lekara u arenu koulju i slino.
Upotreba simbola boja na odelu je naroito vidljiva kada postoji neka hijerarhija
koju treba izraziti prota ili kardinal zahtevaju crvenu kapu, crveni pojas u borilakim
vetinama pokazuje stepen uenika, crvena odea budistikog svetenika svedoi da je on
uitelj i slino. Aneli e se tadicionalno oblaiti u belu odeu (iako nisu bia koja
sreemo na ulici, svako od nas oekuje da su ba tako obueni) jer to odraava njihovu
nevinost i istotu.
Ponekad su pravila upitrebe boje jasno definisana kao zakoni. Tako jedan
pravilnik sa kraja 12. veka govori da je: belo istota, nevinost, istina crveno je ljubav,
hrabrost, ljutnja zlatno je mudrost, ljubav, vera, hrianske vrline zeleno je ast,
vitetvo, snaga, radostplavo je pravda, vernost, lojalnost itd.. (Pavlovi, 1977).

21. Getalt zakoni opaanja P 181 186

22. Odnos figure i pozadine P 181 - 186

23. Opaanje tree dimenzije P 222 226

24. Konstantnost opaanja P 240

25. Odnos uenja i sazrevanja R

UENJE

ak i kada radimo neto to smatramo jednostavnim, na primer, hodamo ulicom,

na mozak je tog trenutka zauzet mnogim stvarima - koordinacijom pokreta i
odravanjem ravnotee, on neprekidno proizvodi nove odgovarajue pokrete, naa misao
tee u vie smerova, nae opaanje belei objekte oko nas, primeujemo ljude sa kojima
se zaobilazimo, izbegavamo rupe, prelazimo na zeleno svetlo, na sluh belei zvukove
oko nas. Ako nas neko zamoli da rekonstruiemo viene objekte, uz malo napora,
iznenadiemo se koliko smo toga u stanju da se setimo. Pa ipak smo bili uvereni da
nismo nita uili tokom svih tih dogaaja.
 Uenje je mnogo iri pojam od onog to se obino pod njim podrazumeva. Osim
to uimo u koli ovaj proces se pojavljuje u svakom trenutku naeg ivota, u direktno
ispoljenom ili nevidljivom obliku uimo u svakom trenutku u kome doivljavamo,
opaamo, imamo oseanja, misli, predstave, kreemo se kroz prostor. Najee taj proces
protie neopaeno i nismo svesni da uimo. Samo mali deo uenja protie kroz nau
svest, toliko mali da ga naunici smatraju vrhom ledenog brega (Lindzi, Hol 1975) pri
emu se najvei i najvaniji po opstanak deo nikada ne otkriva svesti. Tu je na snazi
ekonomija svesti kada bi sve informacije, obrade, sinteze i integracije koje se u nama
odvijaju bile dostupne svesti, verovatno je da ne bismo mogli normalno da
funkcioniemo, niti bismo imali gde toliko bogatsvo podataka da smestimo.
Psihologija i biologija se slau u konstataciji da je opstanak i napredak ljudske
vrste usko povezan sa ogromonom sposobnou oveka da se neprekidno usavrava i
prilagoava kroz intelektualne procese i kroz najvaniji od njih uenje.

Prosti i sloeni oblici uenja

Istraivai danas znaju da postoji vei broj razliitih oblika uenja. Razlike
izmeu njih su vezane za uee/odsustvo svesti, stepen automatizacije pri uenju,
strukture koje uestvuju u procesu uenja, razliit znaaj koji pojedini oblici imaju za
opstanak oveka, fleksibilnost nauenog, sadraj (objekat) uenja i slino.
Najjednostavniji oblici uenja ne zahtevaju uee svesti, odvijaju se automatski, imaju
veliki znaaj za opstanak i preivljavanje ali se zato tee modifikuju i prilagoavaju
konkretnim ivotnim okolnostima. to je oblik uenja vii, to je on meki, fleksibilniji,
prilagodljiv okolnostima, na njega je lake uticati. Ali je zato i za pojavu takvih oblika
potrebno mnogo vie rada, uticaja, sazrevanja, neuralnih potencijala, vremena i fizikih
okolnosti koje to omoguavaju. Istraivanja organizacije ovekovog saznajnog sistema
nam pokazuju jo i to da se sloene saznajne funkcije, one koje su najmlae i najfinije,
prve i gube kada doe do nepredvienih okolnosti kao to su pad koliine kiseonika u
vazduhu, pad krvnog pritiska u organizmu i slino. Tada se fine saznajne funkcije briu,
gube, i ustupaju mesto jednostavnijim oblicima uenja.

Razliiti oblici uenja se pominju u literaturi. Neki od njih se pojavljuju samo kod
oveka, neki kod viih oblika sisara a neki kod svih ivotinja.
Oblici uenja
Habituacija je oblik prostog prilagoavanja nervnog sistema nekoj ivotnoj situaciji u
kojoj smo stalno izloeni nekoj stimulaciji. Zamislimo da smo uli u neku prostoriju u
kojoj je buka u poetku ujemo buku ali u jednom neprimetnom momentu prestajemo
da je budemo svesni habituirali smo se ili adaptirali na nju. Ljudi imaju veliki
kapacitet da se habituiraju ili da ne primeuju veliki broj stvari zvocanje ene,
neurednog mua, decu koja kmee, hrkanje onoga sa kim delimo sobu, radio koji svira,
neprijatne mirise. Moemo da se prilagodimo skoro svemu, ak i veoma neprijatnim
iskustvima, ako se ponavljaju dovoljno esto. (Lindzi, 1975). Habituacija se pominje
kao granini oblik uenja, neki e autori sporiti da je to uenje uopte ali ono ipak
odraava sposobnost organizma da se prilagoava konkretnoj ivotnoj situaciji.
Senzitizacija je spremnost organizma da reaguje na odreeni nain u odreenim
situacijama ak i kada takva reakcija nije adekvatna. Kad nas neko zastrai stranim
priama, spremni smo da posle toga u svakom unju ujemo pretnju, skoimo na svaki i
najmanji pokret. U strahu su velike oi kae izreka. Ako impanzama pokaemo zmije
iza pregrade (majmuni se veoma plae zmija) i ako tada pljesnemo dlanom o dlan,
majmun e dobiti snaan napad panike, ba kao da je napadnut. Jedna ista stimulacija u
normalnim ivotnim okolnostima izaziva sasvima razliitu reakciju nego u stanju
senzitiziranosti.

Asocijacije Spajanje elemenata svesti u celinu se zove povezivanje putem asocijacija.

Dva sadraja su koincidirala i vremenu, prostoru, smislu ili su slini po neem drugom, i
dogodilo se da su se automatski slepili u celinu. Ovaj princip spajanja bio je poznat
starim Grcima i zbog toga se govori da je Platon zaetnik psihologije uenja on je
govorio o asocijacijama po slinosti i kontrastu. Asocijacija je lepak koji dri vie
asociranih elemenata u celinu. Uenje putem asocijacija je bilo jedno od dominirajuih
objanjenja uenja u psihologiji. Bihejviorizam je iao tako daleko da je svako ovekovo
ponaanje i uenje, teio da objasni asocijacijama nauili smo da nas mama hrani pa
smo uz to prihvatili i funkciju govora, nauili smo da jedan izraz lica uvek ide uz kaznu
pa smo se uz taj izraz lica uvek oseali kanjeno, vezali smo prijatnost i neprijatnost za
itav niz asocijativnih elemenata i to nas, veruju bihejvioristi, vodi u ivotu. Danas se zna
da su ova objanjenja dobra u razumevanju emotivnog ivota ali se nisu pokazala
dovoljno uspenim u objanjenju ba onih sloenih oblika uenja koji su upravo
karakteristini samo za oveka kao najrazvijeniju vrstu usvajanje govora, apstraktno
miljenje, simboliku komunikaciju i drugo.

Klasino uslovljavanje Pavlov je prvi uoio da ukoliko se odreeni set dogaaja dovoljan
put ponovi, ivotinja poinje da reaguje na dogaaj kao na celinu. Ako su oveku
zaduenom da hrani pse kripale izme, ivotinje su ubrzo poele da se raduju hrani na
sam zvuk kripanja. Zvuk kripe se pretvorio u znak koji najavljuje hranu. Pavlovljeva
istraivanja uenja putem klasinog uslovljavanja , koja su mu Nobelovu nagradu 1904.
godine i ruska fizioloka kola su izvrile znatan uticaj na psihologiju uenja. ema
uslovljavanja izgleda ovako

uslovni stimulus ----------------- uslovna reakcija

zvuk zvona refleks orijentacije

bezuslovni stimulus ----------------- bezuslovna reakcija

hrana luenje pljuvake

gde primeujemo da se stvorila nova, dotada nepostojea veza izmeu razliitih

dogaaja. Ovo je osnovni oblik uenja veruju istraivai Pavlovljeve kole.

Kako se to odraava na ljude?

Sam Pavlov nije imao nameru da preuveliava znaaj svojih nalaza, niti da ih
nekritiki proiruje na oveka. Dogodilo se to bez njegovog zalaganja. Uslovljavanje je
ubrzo proglaeno osnovnim i jedinim oblikom uenja sve u naem intelektu je nastalo
kroz graenje mrea ovakvih veza, pa i veoma apstraktni i sloeni oblici miljenja.
ovekova misao, veruju oni, samo je splet asocijacija.
Otkrivi ovaj oblik uenja, naunici su uspeli da izazovu u eksperimentalnim
uslovima neogranieno veliki broj razliitih ponaanja ak i kod veoma jednostavnih
organizama kao to je jednoelijski paramecijum ukoliko se dovoljan broj puta u
rastvor u kome je paramecijum sa vrha igle ubrizga bakterija (omiljena hrana)
paramecijum hrli prema igli im se ona svaki sledei put pojavi u blizini (Gelber, 1952).
Ako se fetusu u majinoj utrobi izloi vibracija pa posle nje jak zvuk, fetus e posle
nekoliko ponavljanja poeti na vibraciju da reaguje kao da nailazi zvuk.
Poetkom dvadesetog veka, ameriki naunik Votson izvodi eksperiment kojim
eli da pokae znaaj uenja uslovljavanjem. On eksperimentie sa dobrovoljcem
malim Albertom, detetom bez roditelja. Poto utvruje da se dete rado igra sa
eksperimentalnim mievima, on u sledeoj fazi, kada god dete pokua da se priblii miu,
proizvodi veoma snaan zvuk. Ubrzo se stvara veza izmeu mia i jakog zvuka (za dete
je to snaan strah) pa ve i samo prisustvo mia u prostoriji izaziva panian strah. Ubrzo,
dete poinje da se boji svega belog, eksperimentatora u belom mantilu, svega dlakavog,
krzna, kose... Reakcija se iri na vei broj slinih situacija, to je generalizacija uenja.
Danas se klasinom uslovljavanju ne pripisuje ba toliki znaaj, ono ne moe da
objasni sve, ali neto ipak moe. Neki bazini i prostiji oblici ponaanja mogu da se
objasne ovim principom. Na primer, emocionalno uslovljavanje, fobije, neuroze,
sujeverja, anksiozni strahovi i slino. Terapija koja se bavi neurotinim poremeajima
obiluje ovakvim informacijama osoba koja je u detinjstvu bila kanjavana zatvaranjem
u orman kao odrasla osoba dobija klaustrofobiju, vojnici koji su preiveli rovovsku borbu
i intenzivan strah vezali za boravak u rovu dobijaju klaustrofobiju, osoba koja je u
detinjstvu dobila snaan oseaj krivice vezane za prljave ruke (runa dela) kao odrasla
dobija koenje prstiju i slino. Beskrajan je broj naina na koji asocijativno povezujemo
stvari u ivotu. Sujeverje se moe razumeti kao pogrena generalizacija i povezivanje.
Ako smo tri puta sreli osobu koju retko sreemo i ako nam se posle toga desilo neto
lepo, smatraemo sam susret sa ovom osobom uzrokom neeg lepog. Isto vai i u
obrnutom smeru, i to je esto bio povod da se u tradicionalnim drutvenim zajednicama
neto loe pripisuje ljudima, obino eni, na primer, urokljivo gleda - pa domainu ugine
koko, pree preko puta - pa domain doivi nesreu, nekako je naljute - pa domainu
krave vie ne daju mleko... Putem asociranja jedan dogaaj postaje povezan sa drugim
automatski i bez uea svesti. Ove pogrene generalizacije nisu ak morale ni nama da
se dese, one mogu biti predate sa generacije na generaciju broj trinaest, prolazak ispod
merdevina, crna maka koja nam prelazi put, sedenje na uglu stola, razbijanje ogledala i
druga ponaanja su neto to nam je predato kao izaziva baksuza a da mi to nismo lino
proveravali.

Instrumentalno uslovljavanje
Klasino uslovljavanje se oslanja na postojee, prirodno date modele ponaanja
ivotinja se i inae osvre na zvuk, kao i to lui pljuvaku dok se hrani. Novitet je samo
veza (asocijacija) koja se izmeu njih stvara.
Kod instrumentalnog uslovljavanja se stvara novi oblik ponaanja koji nije dotada
prirodno postojao na primer, ivotinje naue da se okreu, klanjaju, ire krila ili penju
na dve ape u prisustvu nekog uslovnog stimulusa.
Instrumentalno uslovljavanje modelira ponaanje putem nagradi i kazni. Instrumentalno
uslovljena ivotinja ili ovek naue da zbog nekog efekta (nagrade ili izbegavanja kazne)
izvode odreena ponaanja. Ona ponaanja koja dovode do pozitivnog efekta bie
uvrena i ponavljana svaki put kada se naemo u istoj situaciji. Amerika kola
bihejviorizma je dalje razvila ideju da se celokupno ljudsko ponaanje moe objasniti
instrumentalnim uslovljavanjem i da je ovek samo proizvod rasporeda nagrada i kazni
koje su ga oblikovale. Nita to inimo, veruju oni, nije nezavisno od nagrade ili kazne
koja sledi ili koja je sledila nekad u nekom momentu ivota. Iako je veliki deo psihologije
poao ovim smerom a veliki deo ide jo uvek, na kraju se mora priznati da je nain
sagledavanja oveka kao instrumentalnog bia preterano pojednostavljenje. Time se od
oveka oduzima miljenje, govor, apstrahovanje, stvaranje - pogotovo umetnost ne moe
da se objasni na taj nain. Jo neto treba priznati, svoenje oveka na stimulus
odgovor emu izrodilo je primenjene pristupe koji nisu uvek bili u interesu oveka.
Leenje elektrookovima, modifikovanje ponaanja preko nagraivanja i kanjavanja,
surova eksperimentacija sa ivotinjama, a ponegde i sa ljudima nazvanim dobrovoljci,
ideja stvaranja oveka prema zadatom obrascu, esto je igra na ivici ili ispod ivice
humanosti.
Istraivanja uticaja nagrade i kazne na decu su mnogobrojna i ona nas upuuju na neke
od vanih zakljuaka. Kao prvo, uticaj nagrade ili kazne na svu decu nije isti. Na primer,
ekstrovertna deca lake istrpe kaznu nego introvertna deca. Introvertna deca bolje reaguju
na nagradu nego na kaznu. Implikacije u vaspitanom i obrazovnom procesu su sledee
pristup deci ne sme da zavisi
, ,
, ,
.

Motorno uenje
Oblik uenja u kome savlaujemo neku motornu vetinu (vetinu pokreta). Uenje se
upranjava iskljuivo direktnom vebom izvoenjem aktivnosti. Na primer, da bismo
savladali vonju bicikla, moramo da pokuamo da vozimo bicikl. Isto se dogaa sa
drugim motornim vetinama skijanje, vonja kola, fine manuelne vetine, precizno
crtanje, gaanje u metu, ples, sviranje muzikog instrumenta, kucanje teksta, hirurki
zahvati, samo su neke od vetina koje zahtevaju dugo vebanje. Ove vetine se ne mogu
uiti indirektno i veoma su osetljive na vebu, kao to jedan muziar kae ako ne
vebam jedan dan osetim, ako ne vebam dva dana, publika oseti. Kada se dobro
savladaju, motorike vetine su dugotrajno zabeleene i otporne za zaboravljanje. Moe
nam se dogoditi da godinama ne sednemo na bicikl, ali emo to kasnije izvoditi kao da
nije bilo pauze.

Uenje uvianjem
Spada u najvie oblike uenja. Ispitivao ga je Keler. Posmatrajui ponaanje impanzi u
kavezu doao je na ideju da kod ovih oblika majmuna postoji inteligentno ponaanje.
Kada je stavljao majmune u problemsku situaciju koju oni ne mogu da ree na osnovu
primene ve postojeih reenja, nego moraju da grade novi, Keler je primetio da
ponaanje majmuna odslikava unutranji proces uvianja. Na primer, impanza treba da
dohvati bananu ali nije dovoljno da se popne na kutiju. Treba da se seti da naslae manje
kutije na vee i da tako dohvati. Ili, ne moe da dohvati bananu postojeim tapom ve
treba da uvue tanji tap u deblji i tako ga produi. Keler je ustanovio da ne mogu svi
majmuni da dou do reenja. Neki od njih neprekidno ponavljaju pogrene strategije.
Jedan deo grupe impanza je meutim, pokazao drugaiji oblik ponaanja. Posle
neuspelih pokuaja naputao je polje, sedao i davao znake kao da razmilja. Zatim je
iznenada davao utisak kao da se ozario i tada bi u nizu neprekidnih pokreta direktno
izvodio ponaanje koje dovodi do cilja. Momenat promene ponaanja, ozarenje, naziva se
uvianjem, pa je ovaj oblik nazvan uenje uvianjem. To je ponaanje koje je graenje
novog odgovora u novoj situaciji. Uvianje se oslanja na prethodno iskustvo i znanje ali
ih i prevazilazi i zato se smatra oblikom inteligentnog ponaanja. Keler je ak ustanovio
da se impanze izmeu sebe veoma razlikuju kao indidvidue u pogledu sposobnosti
uvianja, slino kao to se ljudi razlikuju meu sobom u intelektualnim sposobnostima.

Verbalno uenje
Uenje govora i ovladavanje govorom je jedno od najsloenijih polja istraivanja u
psihologiji. Govor spada u najvie intelektualne funkcije jer podrazumeva stvaranje
unutranjeg simbolikog polja koje je proizvod sloenog odnosa izmeu deteta i drugih
ljudi. To je najsloeniji oblik uenja karakteristian iskljuivo za oveka, jer ni jedna
poznata ivotinjska vrsta nema simboliki apstraktni sistem koji poiva na rei.
Kada se danas koristi pojam uenje, najee se misli na verbalno uenje sa verbalnom
reprodukcijom kao to je to sluaj sa kolskim uenjem.

26. Pamenje
PAMENJE
U svakom momentu smo izloeni neprekidnom prilivu informacija. Najvei deo
tih informacija protie mnogostrukim tokovima ispod praga svesti i nikada ne prelazi
granicu svesti. Ukoliko usmerimo panju na neku od informacija, tada ona dospeva u
svest. Ono to nam ne dospeva u polje panje protie izvan svesti, a tek mali deo ostaje
zabeleen. Od svega to primimo kao informaciju, dakle, tek mali deo biva osveen a od
toga dela se jo manji deo uva u seanju. Tako da za pamenje i seanje kao svesne
funkcije moemo rei da se nalaze tek na vrhu piramide.

Uobiajeno razumevanje pamenja govori da je to zadravanje tragova u mozgu,

informacija o dogaajima koje smo doiveli. Postoje oblici pamenja koji funkcioniu uz
akciju svesti ali i izvan opsega svesnog, na primer, nae telo moe da pamti prijatna ili jo
ee neprijatna iskustva i da reaguje automatski u odreenim, slinim situacijama, a da
mi toga nismo svesni niti imamo iakava uticaj na to.
RAZLIITE VRSTE MEMORIJE
Postoji vie podela memorije. Naveemo neke koje se najee pojavljuju u
istraivanjima.

Primarna memorija koja se naziva kratkoronom memorijom, je proces koji se

pojavljuje kada neposredno primamo vizuelne ili slune informacije. Kada od ljudi
traimo da zapamte neki materijal (najee se istrauje na besmislenom materijalu), na
primer, serije brojeva, slogove ili slike, primeuje se da se zapameni materijal veoma
brzo gubi iz memorije. To je kriva zaboravljanja koja pokazuje da se tragovi pamenog
gube u vremenu.

% 80
zapamenog

20
3 6 9 12 15 18
vreme zadravanja u sekundama

Dugorona memorija spada u dugoroni oblik pamenja i tu pohranjene injenice o

naem ivotu. Neke od njih e trajati izvesno vreme
To su oblici pamenja koji se razlikuju na osnovu duine trajanja zapamenog.
Kratkorona memorija ima svoj tok pri emu odreena koliina informacija neprekidno
ulazi i izlazi iz nje, ne zadravajui se dugo. Dugorona memorija sadri nae uspomene i
sve to smo uspeli da zapamtimo za due vreme. Najkrai oblik memorije je nazvan
ikonika memorija koja sadri veoma kratko izloene ulne utiske oko 5 milisekundi.
To je ujedno i najplii nivo obrade informacija.

Vizuelna memorija Ljudi se razlikuju po strategijama koje koriste pri pamenju i

reprodukovanju informacija. Vizuelno memorisanje se oslanja na pamenje slike koja je u
jednom momentu bila dostupna. Uobiajeno, sposobnost vizuelne memorije je
ograniena, traje izvesno vreme a zatim se gubi i pone da zadobija matovite elemente.
Postoje izuzetno daroviti ljudi kod kojih je kapacitet vizuelne memorije vei nego kod
drugih i deluje kao neogranien. Oni mogu, na primer, da u svom umu listaju knjige
koje su nekada videli i tano proitaju ono to na svakoj stranici pie. Deca koja imaju
poveanu sposobnost vizuelnog pamenja mogu da posmatraju sliku koja je odavno
sklonjena i da na zahtev ispitivaa prebrojavaju elemente na slici, na primer, na pitanje:
Da li na slici ima drugih zgrada? dete odgovara potvrdno. Na pitanje koliko ih je,
odgovor se odlae dok traje prebrojavanje, a zatim se daje taan odgovor. Na pitanje da li
postoji toranj, dete je u stanju da potvrdi, a da takodje i kae koliko asova pokazuju
kazaljke na satu tornja. Vizuelno memorisanje je karakteristino kod osoba koje su inae
sklone vizuelnizaciji. Kada reprodukuju neki utisak iz ivota, one sklapaju oi i
pokuavaju da u mislia vide seanje.

Podela memorije prema vremenskoj dimenziji

Postoji skora (epizodika) i dalja (lina) memorija. U psihologiji linosti, posebno tokom
analize ponaanja, snova, patologije, uspomene se dele prema vremenu nastanka. Tako
psihoanaliza prepoznaje blisku prolost i dalju prolost. Bliska prolost se negde naziva i
epizodikom memorijom i ona odgovara naem pamenju dogaaja od prethodnog dana
(Cavallero) dok je dalja prolost onaj zapameni sadraj koji odgovara vremenskoj taki
udaljenoj od sadanjosti. Ovo je naroito vano kod psihoanalitikih tumaenja snova
skora prolost, dogadjaji od prethodnog dana se prepoznaju u scenariju sna. Ali oni su
samo odabrani simboli koji prikrivaju sadraje iz dalje prolosti sa kojima imaju veze.
Oni tako predstavljaju okida za pojavu simbola neto to smo sluajno opazili,
pomislili ili nam se dogodilo prethodnog dana pojavljuje se u snu. Mi na svesnom planu
ne razumemo zato je do toga dolo. Naa podsvest, medjutim, na taj nain ostvaruje plan
da se izrazi i to tako da ispod simbola skore prolosti lei povezan simbol iz dalje
prolosti koji nam je lino veoma bitan ali koji smo zaboravili. Traganje za dubinskim
simbolom, kljunim simbolom iz dalje prolosti vodi se uz pomo terapeuta ili
analizatora snova i trai od snevaa da svesno i uz napor evocira sve to mu se javlja u
svesti u vezi sa prikazanim simbolom.
U jednom snu, na primer, sneva vidi svog kolegu koji ima kljun. U analizi
sutradan, on izvetava da je prethodnog dana sreo kolegu, koji mu se uinio slian
jednom drugu iz razreda (dalja istorija) koji je bio velika kukavica. Slinost izmedju
kolege (epizodika) i starog druga koji je zaboravljen i njihova slinost, dodale su kljun
na osobu koja se smatra kukavicom (pile).

TEORIJE PAMENJA
Istraivanja pamenja pokazuju da se u tom procesu zapravo odigrava vie
razliitih procesa. Pored rada na svesnom nivou, velika koliina informacija nikada ne
dospeva do praga svesti. Prema duini trajanja, memorija se deli na ikoniku (do 5
milisekundi), kratkoronu, dugoronu i operativnu. Ikonika memorija koja lei na
samom poetku lanca prenosa i obrade, traje veoma kratko i operie stalno. Iz nje
informacija dospeva u operativnu memoriju, koja nije mesto ne kome se neto arhivira,
nego vie sistem, kanal kroz koji informacija tee dalje na dublje nivoe obrade.
Operativna memorija je u direktnoj vezi sa funkcijama koncentracije i panje, ima
ogranien kapacitet i vri funkciju distributera. Stariji pristupi pamenju, oni iz 19. veka
su se uglavnom odnosili na dugorono pamenje, tj. neku vrstu rezervoara infomacija
koje su nam dostupne akcijom svesti. ve rana istraivanja su pokazala koliko je
pamenje podlono stalnoj doradi, preradi i menjanju od strane subjektivnih faktora, tako
da vie predstavlja konstrukt (tvorevinu) nego reprodukciju neega to se dogodilo.

Pamenje u obrazovanju Koncept obrazovanja koji je danas dominantan daje ogroman

znaaj pamenju i reprodukovanju. Skoro svako ispitivanje u obrazovnom procesu se
oslanja na reprodukciju zapamenog, na osnovu ega se uenicima/studentima dodeljuje
ocena. U tom smislu se previe esto zanemaruje injenica da reprodukcija zapamenog
nije isto to i kvalititetno znanje. Znati neto znai posedovati znanje o sadrajima koji su
uklopljeni u celovit saznajni koncept osobe, imaju vezu sa njenim linim ivotom i
ivotnim situacijama kroz koje prolazi ili e tek proi. Istraivai su u naim kolama
ustanovili da se najvei deo kolskog gradiva ne odnosi na ivotno relevantne situacije,
da se gradivo oslanja na veliku koliinu zapamenih injenica i da su zbog toga uenici
razvili strategije uenja napamet da bi se zadovoljio ktierijum reprodukovanja. U takvom
procesu se znanje i potreba za uenjem, naalost, pomeraju izvan kole u druga polja
aktivnosti (Pei, Emp. istr. 2004).

ZABORAVLJANJE
Za zaboravljanje se smatra da je to proces brisanja tragova u mozgu ili gubljenja
dostupnih informacija. Teorije zaboravljanja pokuavaju da ree pitanje uzroka i principa
po kojima tee proces zaboravljanja kao i faktore koji ovaj proces ubrzavaju ili
usporavaju.

27. Reprodukcija R

28. Mehaniko pamenje R

29. Logiko pamenje R

30. Psiholoki uslovi pamenja R

31. Teorija veitosti pamenja R

32. Teorija spontanog zaboravljanja R

33. Teorija aktivnog zaboravljanja R

34. Potiskivanje kao uzrok

zaboravljanja R
35. Aristotelovi principi asociranja R

36. Kelerova istraivanja miljenja R

MILJENJE
Miljenje je najvanija opta kognitivna funkcija. Postoji mnogo razliitih oblika
miljenja: rezonovanje, reavanje problem-situacija, suenje, razlikovanje, apstrahovanje,
generalizacija, predvianje, kontrola, oekivanje, matanje, zamiljanje, sanjarenje...
Miljenje je povezano sa sveu, panjom, govorom, emocijama, motivima, potrebama,
percepcijom i svim drugim procesima i funkcijama linosti, tako da nijedan elemenat ne
ostaje nezavistan od ostalih.

REAVANJE PROBLEMA
Problem-situacija je ona u kojoj se nalazimo kada nam je nepoznato ta treba da
uinimo kao odgovor na problem da bismo ga prevazili ili razreili. Nae prikupljeno
iskustvo, znanje i mogunosti koje imamo nam omoguavaju da doemo do reenja, ali
da bismo to postigli potrebno je da ih upotrebimo na nov nain.
Kako se razreavaju problemi zavisi od mnogo faktora kako u realnoj situaciji
tako i u linosti onoga koji traga za reenjem. Ako zanemarimo vrstu problema i
posmatramo ta se dogadja u situaciji pravljenja strategije reenja, pokazuju se odreeni
esti naini na koji se pristupa problemima. Postoje tri opta naina na koji ljudi
postupaju kada se nau u problem-situaciji: pokuaji i pogreke, postepena analiza i
reavanje uvianjem.
Pokuaji i pogreke je oblik reenja kada naslepo i bez reda primenjujemo
mogua reenja. Ako se slepim pokuajima ne doe do reenja, osoba se obino sasvim
razoara. Ako doe do reenja, osoba se obino i sama iznenadi i ne zna ta je uradila to
je dovelo do efekta. U slinim situacijama u budunosti e opet poeti sa slepim
pokuajima. Ova strategija je karakteristina za situacije kada smo pod snanim pritiskom
da neto preduzmemo ali nemamo ni najblau informaciju o tome ta i kako treba uraditi.
U realnom ivotu ove potpuno slepe pokuaje ljudi esto upranjavaju iako ivotne
situacije skoro nikada nisu slepo pogaanje izmeu jednako verovatnih mogunosti.
Zamislimo da nam automat nije izbacio kafu - moemo pokuati da ga udaramo,
utiramo, pritiskamo dugmad sluajnim redom, protresamo strujni kabl i slino. Ako nam
u nekom momentu kafa pristigne, neemo znati koji od ovih pokuaja je dao rezultat. U
tom smislu, reenja ovog tipa nemaju vrednost uenja i ne obogauju nae iskustvo ak i
kada su sluajno efikasna. Neke linosti su sklone ovom tipu reenja i one obino imaju
problema u ivotnim situacijama koje zahtevaju sloene i promiljene poteze. Keler je
primetio posmatrajaui impanze u problem-situacijama da jedan deo njih pokazuje
skolonost za pokuaje i pogreke i da nema sposobnost da pree na vii i sloeniji nivo
reavanja. Nesposobnost da se rei situacija je praena stalnim ponavljanjem pogrenih
pokuaja a nekada i izlivima jakih negativnih emocija majmun se odjednom razbesni i
pone da lomi predmete u kavezu.

Postepena analiza podrazumeva da se postepeno i u vie koraka dolazi do

razumevanja problema. Napredovanje ka reenju je postepeno i sistematsko jer postoji
strategija pomou koje reavamo. Na primer, pronalazak jednog od najvanijih lekova
danas, penicilina, se pripisuje postepenom i viegodinjem sistematskom prouavanju
koje je Fleming vrio u svojim laboratorijama. On je sistematski pravio rasade bakterija a
zatim ih izlagao dejstvu svih supstanci koje su mu bile dostupne. Pa ak i tada je
sluajnost uestvovala penicilnska bu je sluajno dospela sa hleba u jedan od rasada.
Neke od ivotnih situacija koje zahtevaju postavljanje sistema su one kada znamo da je
reenje negde izmeu zahvaenih mogunosti ali ne znamo tano koja je to varijanta. Ako
igramo deiju igru potapanje podmornica, na primer, znamo da se skriveni objekti
nalaze u okviru polja. Ako posmatramo skrivalice iz novina, znamo da emo vremenom
otkriti skriveni objekat. Strategije koje koristimo su drugaije nego kod slepog
pogaanja.

Reenje uvianjem spada u vid inteligentnog ponaanja gde je potrebno na nov i

kreativan nain prekombinovati postojee injenice. U osnovi svakog velikog otkria se
nalazi reenje putem uvida. Uvid se pojavljuje i u mnogim drugim situacijama, svako od
nas je imao trenutke u kojima je novo razumevanje bljesnulo u svest. Jedan poznati
matematiar otkriva svom prijatelju psihologu da je najvee i najradosnije otkrie u
njegovom ivotu ono kada je otkrio da niz kamenia izbrojan sa jedne i sa druge strane
niza, daje isti broj! Najvee otkrie Antajnovog ivota bilo je, prema njegovim reima,
kada je sa etiri godine otkrio kako radi kompas. Tesla pominje kao jedno od najveih
svojih otkria kada je svoj drveni brodi uspeo da pokrene uzvodno od toka potoka
(pomou kalema). Otkrie uvidom se dogaa na svakom ivotnom koraku.
Keler je prouavao ponaanje u problemskim situacijama i on govori o etiri opte
faze kroz koje se reenje uvianjem pojavljuje: xx, inkubacija, iluminacija, verifikacija.
Od ega zavisi sposobnost linosti da probleme reava uvianjem? Neki od
faktora koji utiu na ovu sposobnost su improvizacija, stepen funkcionalne fiksiranosti i
iskustvo u prethodnim situacijama. Spremnost da improvizuje je individualna
karakteristika pojedinca koja moe biti iskazana u manjem ili veem stepenu. Neke osobe
lako ulaze u improvizaciju a neke osobe ne mogu da izdre stepe neizvesnosti koji
improvizacija nosi. Funkcionalna fiksiranost se odnosi na sklonost osobe da odreene
predmete i situacije u svom okruenju vezuje za strogo ogranien broj funkcija i
mogunosti. U jednom eksperimentu je ispitanicima traeno da ugase sveu sa razdaljine
od dva metra. Prethodno su im pokazani jedan po jedan predmeti koji su ponueni:
staklene cevi, metalni tap i kutija gita. Zatraeno je da prethodno napiu to vie
moguih funkcija koje svaki predmet moe da ima. Reenje se sastojalo iz provlaenja
metalne cevi kroz staklene, spajanje staklenih jedna do druge pomou gita, a zatim
duvanje kroz cev. Pokazalo se da su sve osobe koje su u prethodnom koraku navele tri
potrebne funkcije predmeta sa lakoom reile zadatak. One koje su navele dve od
potrebnih funkcija su u veini reile zadatak, dok je manje od polovine onih koji su naveli
samo jednu ili nijednu potrebnu funkciju uspele da ree zadatak (Lindzey, 1975).
 Kada smo suvie fiksirani za uobiajene funkcije objekata oko nas, onda nismo u
stanju da stvorimo kreativna reenja. Umetnost zato esto koristi ovo izmetanje
svakodnevice kao motiv svakodnevni predmeti gube svoje uobiajene funkcije i
dobijaju estetski kvalitet delovi alata, kuni aparati, igrake, tkanina, limenke, metalni i
stakleni otpad, kamenje u prirodnom obliku, ak i veoma kratkotrajni materijali kao to je
hrana i organske materije, postaju graa umetnikog dela. Izgleda da je to dobra veba
protiv funkcionalne fiksiranosti.
Prethodno iskustvo ima dvostruko dejstvo na sposobnost uvianja ako su
prethodne situacije bile suvie sline sledeoj onda osoba po inerciji nastavi sa starim
nainom reavanja. U jednom istraivanju je ispitanicima dat niz zadataka sa bokalima i
traenim zapreminama u litrima (Lindzey, 1975). Na primer, pomou bokala zapremine
21, 127 i 3 litre, izmerite zapreminu od 100 litara. Ako nastavimo sa nizom slinih
zadataka ispitanici e razviti strategiju reavanja. Ako u jedan zadatak ubacimo reenje za
koje nisu ptrebna sva tri bokala nego dva, veina ispitanika ne moe da rei problem u
traenom vremenu. U tom sluaju govorimo o negativnom uticaju iskustva na sposobnost
uvianja. Posmatranja izvedena na uspenim ahistima, krojaima, kuvarima i vajarima
pokazuju da se kod njih razvila odreena iskustvena sposobnost razumevanja sa opteg
nivoa (heuristika) prema pojedinanom i tada oni u procesu graenja uvida mentalno
testiraju i biraju mogue reenje.

PREDVIANJE
Predvianje podrazumeva da je naa funkcija miljenja usmerena na budunost,
na ono to tek treba ili moe da se odigra. Naini na koje se odnosimo prema budunosti
mogu da se razviju u neogranieno veliki broj razliitih pristupa. Krajnost je kada
verujemo da se nikako ne moe uticati na budue dogaaje, a takoe, sa druge strane
kada verujemo da je svaki dogaaj podloan uticaju. U prvom sluaju govorimo o
predeterminaciji uverenju da je sve unapred zapisano i da se dogaaji odigravaju
nezavisno od bilo ije aktivnosti. Sve to ovek moe da uradi, u tom sluaju, je da
dopusti odmotavanje niza dogaaja. Verovanje u sudbinu je jedno od uobiajenih
uverenja ovog tipa i ono podrazumeva da ta god inili, od svoje sudbine ne moemo
pobei. U drugom sluaju govorimo o samo-determinaciji ili ideji da iskljuivo mi
utiemo na dogaaje. To znai da je neophodno neprekidno se boriti i kretirati ivotne
dogaaje. Jasno je da su oba stava samo krajnosti, a velika veina ljudi se u svojim
postupcima nalazi na sredini izmeu njih, dakle, neprekidno odmeravamo i procenjujemo
da li u odreenim ivotnim okolnostima moemo ili ne moemo da utiemo na sled
dogaaja, kao to govori stara izreka da treba imati snage da promenim ono to mogu,
da ne promenim ono to ne mogu i mudrosti da vidim razliku izmeu ta dva.
Predvianje je vana funkcija zbog toga to na osnovu njega moemo da
kontroliemo dogaaje i tu je nae znanje i iskustvo od velikog znaaja. Jedan od
osnovnih zadataka psihologije je i da stvori osnova za predvianje buduih postupaka,
oseanja, doivljaja, motiva, potreba kod ljudi.
Predikciju je mogue izgraditi na osnovu naunog znanja, na osnovu iskustva, na
osnovu intuicije ili na osnovu sluajnog pogaanja. Potreba da se predviaju dogaaji
postoji u svim vremenima i zajednicama i ona je odraz ovekove potrebe da se osea
sigurnim.
 Iako su znanje, iskustvo i poznavanje verovatnoe sigurna osnova za predvianje,
ipak su igre na sreu, kockanje i klaenje jedna od najstarijih zabava civilizacije, a vrai-
pogaai postoje u svakoj zajednici samo u razliitim oblicima. ivotna osiguranja i
osiguranja imovine, samo su oblici klaenja sa verovatnoom. U stara vremena su
vraevi bili vaan izvor informacija koji je pomou predvianja uticao na postupke ljudi.
Danas je nauka preuzela istu funkciju, koju obavlja na drugaiji nain. Predikcija se u
nauci i primenjenim disciplinama najee vri sa odreenom verovatnoom, na primer,
praenje deijeg razvoja se zasniva na verovatnoi da e dete odreenog uzrasta biti u
stanju da izvri odreeni motoriki i kognitivni zadatak. Ako neko pojedinano dete ne
odgovara svojoj uzrasnoj grupi mi moemo samo da predviamo sa odreenom
verovatnoom da je dete napredno ili zaostalo i da e tako ostati i ubudue. Ako nam
lekar kae da imamo bolest koja u 50% sluajeva prolazi sama a u 50% pomou lekova,
da li nam to pomae u odluci ta da radimo?
Predvianje u snu je jedna od starih tema psihologije i ona se obrauje u
Jungovoj, Fromovoj, tekelovoj teoriji. Neki istraivai veruju da se tokom sna osoba
izmeta od svakodnevice, oslobaa zahteva realnosti i tako moe slobodnije da sagledava
situaciju. Uvidi koji se ponekad pojavljuju u snovima mogu da budu veoma snani i da na
taj nain utiu na ovekove postupke u budunosti. From opisuje san pacijenta koji u snu
vidi svoju enu kao neprijatelja neto to samom sebi budnom ne sme da prizna. San u
tom smislu bolje predvia ponaanje osoba nego budna svest. Istorijski izvori esto
govore o predvianjima krupnijih istorijskih dogaaja navodno je roenje Aleksandra
Makedonskog bilo predvieno jer je jedan od dvorana sanjao Aleksandrovu trudnu majku
koju prekriva velika svetlost i sputa se na njen stomak (Brook, 1987). Josifov san iz
Biblije je imao funkciju predvianja, san cara Konstantina u vezi sa usponom
Hrianstva, a tako i mnogi drugi.
Predvianje na osnovu intuicije znai da neka osoba donosi zakljuke o buduim
dogaajima ne na osnovu realnih injenica, nego na osnovu iracionalnog, skraenog
miljenja koje nije logike prirode. Intuitivna predvianja nije mogue verbalno objasniti,
kontrolisati ili izazivati. Neka istraivanja intuicije pokazuju da se pre radi o crti linosti
nego o obliku miljenja. Setimo se da i Jung pominje intuiciju kao jednu od etiri
osnovne funkcije linosti. Nevolja sa intuitivnim predvianjima je to su
najnepouzdanija, a perma nekim is traivanjima, nisu daleko od sluajnog pogadjanja.

Poremeaj funkcije miljenja

Poremeaji funkcije miljenja proizilaze iz ireg uzroka poremeaja linosti.
Poremeaj miljenja se esto vezuje uz tea psihika oboljenja dok je kod lakih ee
dolo do negativnih promena u emotivnom ili motivacionom bloku. Najvei broj ljudi
ak i kada prolazi kroz snane emocionalne stresove uspeva da ouva funkciju miljenja.
Miljenje se kod mentalno uravnoteenih ljudi menja i pod dejstvom intoksikacije, psiho-
aktivnih supstanci, gubitka kiseonika, izmenjenih stanja svesti, lezija centralnog nervnog
sistema ili drugih fizikih uzroka. Kod teih psiholokih poremeaja javlja se realtivno
trajna negativna promena na funkciji miljenja.
Najkrupniji poremeaji miljenja su relativno retki i oni zahvataju itavu linost.
Nazivaju se deluzije, mentalne obmane (kod nas je u upotrebi re manija iako to nije
sretan prevod) i karakterie ih kompletna orijetacija linosti, njenih percepata, emocija,
postupaka, prema sadraju mentalne obmane. Najee obmane su manija progranjanja i
manija veliine.
Kada osoba umisli da je progonjena i da se drugi ljudi udruuju u zaveru protiv
nje, ona poinje u svakom koraku da prepoznaje potvrde za svoja uverenja. U blaem
obliku, ovo je prepoznatljivo kod svakoga od nas, ako verujemo da nas neko mrzi onda
emo da prepoznajemo znake i tamo gde ih nema. Ova ideja moe da bude sasvim
nerealna, na primer, osoba veruje da je proganjaju Marsovci, fantastina bia, neka
poznata linosti i slino. Ubica Dona Lenona, na primer, veruje da je sukob izmeu njih
bio line prirode iako ga ovaj nikada nije sreo ni video. Izvor zavere moe da bude
prepoznat i u nekome od bliskih osoba pa se deavaju naoko neoekivani lini i porodini
sukobi.
Ideja veliine postoji kod ljudi koji veruju da su izuzetne linosti, od
neprocenjivog znaaja, zasluga i vanosti. Oni poseduju jedinstveno znanje o neemu o
emu ostali ljudi ni ne slute da postoji, komuniciraju na poseban nain sa nekim
parapsiholokim silama, imaju reenje za neki veliki svetski problem, patentirali su
neponovljiv patent kojim se neto veliko reava, imaju posebne sposobnosti ili neto
drugo. Jedan istraiva govori da je njegov klijent na terapiji bio tako uverljiv u svojoj
prii da komunicira sa biima na drugoj planeti gde ga slave kao kralja, da je i njega kao
terapeuta uvukao u tu priu. Kada je video da i terapeut veruje u to, prestao je sa
matanjem, jer mu nije odgovaralo da na toj planeti budu dva kralja umesto jednog
(Lindzey, 1975).
Snaga poremeaja miljenja moe da bude veoma velika, tako da osoba iskreno
veruje u svoju obmanu ova iskrena vera snano deluje na intuitivno orijentisane ljude
koji ponekad poinju da se okupljaju oko ovakve osobe, da je proglaavaju svojim voom
i idolom, da je slede i oboavaju, da je proglaavaju duhovnim ili umetnikim ocem, pa
ak i da idu veoma daleko u ovom oboavanju u zatvaranje u sektu, tajno drutvo,
izabrani krug, zloine ili kolektivno samoubistvo.

KONKRETNO I APSTRAKTNO MILJENJE

Kada je objekat miljenja neto direktno opaajno dostupno govorimo o

konkretnom miljenju. Ono se odnosi na konkretne, fiziki date objekte koji se nalaze u
perceptivnom polju u odreenom trenutku. Psihologija je pokazala da se apstraktno
miljenje kao veoma sloena saznajna funkcija razvila poreklom iz konkretnog miljenja.
Faza konkretnih operacija je faza razvoja inteligencije u kojoj dete razvija mentalnu
sposobnost da ovlada konkretnim objektima, odnosima i pojmovima.

37. Faze reavanja problem situacije R

38. Svest
 STANJA SVESTI

Jedno osnovno i etiri izmenjena stanja svesti

Pod osnovnim stanjem svesti u naunoj literaturi se danas podrazumeva
normalno, budno stanje. Na njega se odnosi vei deo introspektivnih istraivanja koja se
bave tokom svesti, sadrajem svesti, kvalitetima svesti itd. Osnovno stanje svesti je ono u
kome se nalazimo kada smo budni i kada normalno mentalno funkcioniemo. Ono ima
vie dimenzija na osnovu kojih ga opisujemo: procese, sadraje, tok, kvalitete, intenzitet
itd. Svesno stanje obuhvata vie procesa svest o unutranjem i spoljanjem svetu, svest
o onome to nam je u svesti i svest o nama samima kao svesnom biu.
Osim normalnog, budnog stanja, opisana su i prouavana etiri izmenjena stanja:
snovi, meditacija, hipnoza i izmenjena stanja koja su posledica uticaja psihoaktivnih
supstanci.

Svest
Neke od dananjih teorija svesti polaze iz starijih ideja. Tako, na primer, u
ovom trenutku prihvaena dvo-aspektna teorija vodi poreklo od ideje Baruha Spinoze
da su um i telo jedinstveni i da redosled stanja aktivnosti ili pasivnosti naih tela, je
istovremena po prirodi sa stanjima aktivnosti i pasivnosti uma, jer se radi o jednom
procesu sa dve strane. Jedan od osnivaa psihologije, Viljem Dejms je psihologiju
nazvao naukom o svesti. Svest se odnosi na postojanje opaanja o okruenju kome smo i
naim mentalnim procesima. Ona ima nekoliko karakteristika: uvek je u promeni (toku),
veoma je lina, celovita je (kontinualna) i selektivna, jer postoji izbor informacija koje u
nju ulaze.
Svest je sloen, izazovan, subjektivan i do sada nepotpuno istraen fenomen.
Objektivne metode istraivanja svesti- kao to su beleenje fiziolokih parametara
svesnog stanja ili bihejvioralnih komponenti miljenja nisu se pokazale dovoljnim da bi
nauka napravila pozitivan ulaz u ljudsku misao. Fizioloki pristup svesti se podudara sa
fiziolokim pristupom snovima upuuje nas na to da se proces odigrava u ljudskoj
psihi. Ali koji je sadraj procesa, zato ba na takav nain, koji se zakoni tu pojavljuju,
koje su karakteristike sadraja? Odgovori na ova kljuna pitanja jo uvek se oslanjaju na
introspekciju iskaz subjekta. A iskazu se nekada veruje a nekada ne. U svakom sluaju
ima velika ogranienja.
Svest je jedan od prvih objekata ispitivanja u psihologiji od momenta kada se ona
odvojila kao samostalna nauka. Prva interesovanja ila su u pravcu pronalaenja i
izuavanja elemenata svesnog iskustva jer se verovalo da je ona tvorevina povezivanja
razliitih elemenata u svesnu celinu (ovaj cigla-malter model povezuje se Platonovim
zakonima asocijacija).
Jedan od prvih istraivaa svesti bio je Viljem Dejms koji je osnovao laboratoriju
za eksperimentalnu psihologiju 1872. Osnovni metod istraivaa je introspekcija ili
posmatranje sopstvenih sadraja i stanja u toku njihovog odvijanja. ezdesetih godina
dvadesetog veka se pojavljuju istraivanja svesti pomou hipnoze, meditacije,
psihoaktivnih droga ili pomou drugih namerno izazvanih izmenjenih stanja svesti. Ova
istraivanja nisu omiljena medju pozitivno orijetisanim naunicima primer Kastaneda
ne zna se da li je lagao, matao ili iskreno opisivao sadraj svesti.
 Pokuaji davanja definicije svesti obino imaju organienja na pr. opisuje se
sadraj svesti a ne proces zbir svih spoljnih i unutranjih stimulusa i dogadjaja kojih smo
svesni u nekom datom vremenu. Svest tee, tok svesti je spontana, stalna smena
razliitih sadraja. Teko ju je kontrolisati, usmeravati ili koncentrisati. Neki istraivai
se bave manipulacijom sa sveu, vebama za poveanje koncentracije ili panje, i slino.
Fizioloki pokazatelji svesti nisu jednostavni ne postoji jedna lokacija koja kada se
aktivira, govorimo o svesnom oveku, ve se pre radi o istovremenoj aktivaciji vie
udaljenih oblasti (Dehaene, Naccache 2001). Najei nalazi govore da je pri svesnom
opaanju rei, na primer, primeena masivnija aktivnosti levog, prefrontalnog dela
mozga, kao i da se modani zapisi razlikuju kada neto opaamo svesno kao objekat ili
nesvesno (kao mrlju).

Predsvesno i nesvesno
Pojmovi su poreklom iz psihoanalize. Frojd je verovao da je veina mentalnih
sadraja nesvesna, a strukturu svesti poredi sa santom leda u kojoj je najvei deo sadraja
potopljen (nedostupan svesnom), jedan manji deo je blizu ivice svesti, naziva se
predsvasno, a mali deo je iznad nivoa vode (praga svesti). Glavno poprite ivotnih sila,
potreba i dinamikih procesa se odigrava ispod praga svesti. Neki manji broj mentalnih
sadraja moe da dospe u fokus svesti jer se nalazi na granici i onda govorimo o
predsvesnom sadraju. Da bi smo do takvih sadraja doli, potrebno je da se posebno
usredsredimo i obratimo na njih panju.
Medjutim, veliki broj mentalnih sadraja opaaja, oseta, predstava, misli,
emocija, motiva itd. ostaje daleko od svesnog poimanja. Tada govorimo o nesvesnim
sadrajima. Oni mogu dospeti do svesti samo u izuzetnim situacijama i pod odredjenim
uslovima. Na primer, nesvesnih sadraja postajemo svesni u situacijama u kojima smo u
mogunosti da se izolujemo od realnosti, umirimo i opustimo. Tada telesna relaksacija
biva praena koncetracijom, svesnim stanjem uma. U takvim situacijama se ponekad
dogadja da iznenadni snani i neoekivani mentalni sadraji nahrupe u svest kao da imaju
sopstvenu pokretaku snagu i esto izazovu iznenadjenje kod samog subjekta. Slini
efekti se ciljano izazivaju u toku hipnotikog sna, vodjene fantazije ili drugih
terapeutskih metoda. Na prvi pogled izgleda kao da su sadraji doli odnekud spolja,
noeni sopstvenom inercijom i kao da njihova snaga nadilazi i iznenadjuje samog
subjekta. Osveivanje nesvesnog, njegovo budjenje i dovodjenje u svesno polje jedan je
od naina da se ovlada unutranjim konfliktima i motivima. Osoba koja uvidja ta se u
njoj dogadja, zato neto ini ili izbegava, zato neto osea, na putu je ka mentalnom
zdravlju. Ona nee vie biti rob unutranjih vatri (motiva iz ida) nego neko ko razumski
prevazilazi nesvesne tenzije.

Svest i panja
Postoji jasna veza izmedju svesnosti i panje. Aktivnost panje se vezuje za
aktivnost specifinih regija u ljudskom mozgu. Osnovne karakteristika panje su da je
fluidna, selektivna i kratko traje. Fluidna zato to se neprekidno pomera sa sadraja na
sadraj, selektivna, jer postoji opseg stimulusa koje prima i ostatak polja koje ne prima,
relativno kratkotrajna jer ju je teko dui vremenski period drati pod kontrolom.
 U zavisnosti od toga ta je u fokusu panje zavisi i mogue trajanje panje.
Ekoloki znaajniji stimulusi oni koji imaju veliku vanost - e lake ui u fokus i due
se u njemu zadrati i obratno. Proseno trajanje panje je razliito za razliite zadatke..
Kod prostih mentalnih zadataka, panja nam pobegne u proseku posle 9 minuta. Kod jo
jednostavnijeg zadatka, npr, posmatranja ekrana i ekanja da se neto desi, panja e nam
pobei posle 3 minute (vidi vigilance teorije). Sloene, izazovne, interesantne aktivnosti
mogu nam veoma dugo drati panju, ak toliko dugo da ne osetimo glad, edj ili
iscrpljenost dok smo njom obuzeti. Fluktuiranje panje bi moralo da bude uzeto u obzir
kod organizovanja trajanja nastave ili asa. Uobiajena duina po kojoj se organizuje
nastavni as (45 min) nas upuuje na pretpostavku da bi sadraj nastave morao da bude
aktivirajui, veoma interesantan i primamljiv, ukoliko oekujemo da se poanja odri.
Panju grupe je tee odrati nego panju pojedinca. Panja odrasle osobe je vebana i
zbog toga je dugotrajnija i podlee kontroli vie nego ro je to sluaj sa decom. Na
osnovu svega toga nazire se preporuka za organizacju i trajanje aktivnosti sa decom
sadanje trajanje asa je predugo, a posebno je teko podnoljivo mlaoj deci. Izlaz moe
biti organizovanje raznovrsnih aktivnosti u okviru asa ili skraenje asa. Isto tako, treba
imati na umu da je 45 minuta kontrolisane panje sasvim razliit zadatak za jednog
sedmogodinjaka i petnaestogodinjaka.
Iz iskustva vidimo da se poetna panja sa kojom uenici zaponu as ubrzo
pretvori u matanje, letargiju ili dreme iz koga nas je tako esto trzao nastavniki glas:
Ne slua? Ponovi ta sam poslednje rekao? Istraivanja raena na Istitutu za psihologiju
u Beogradu, pokazuju da su uenici, suoeni sa monotonom nastavom i neprimerenim
obrazovnim zahtevima, razvili irok program strategija kojima pobeuju dosadu na asu:
pravim se da gledam i klimam glavom a mislim na svoje stvari, pravim se da hvatam teze
a crtam i krabam, gledam u neku taku i mislim o neemu, priam kad me ne uje, itam
kad me ne vidi, spavam otvorenih oiju i slino (Pei, J. 2004).

Granice svesti
Istraivai koji se bave sveu nisu postigli konsenzus oko toga ta je granica
svesti. Deava se da neka informacija dospe do samog praga svesti ali ne ue u nju, na
primer, prikazana je ekstremno kratko ili vrlo nejasno dok smo bili koncentrisani na neto
drugo. Takva percepcija se zove subliminalna (potprana) jer je intenzitet doao do
apsolutnog praga svesti ali ga nije preao. Na toj ideji poivaju tehnike sugestije, audio
traka koje se sluaju pred spavanje i slino. Istraivanja nedvosmisleno potvruju da je
uticaj ovakvih poruka na svest nikakav. Na primer, ako bismo gledaocu nakratko trepnuli
(oko 5 milisekundi) poruku tipa Pijte koka-kolu, to moe da izazove naknadno
pojavljivanje ove poruke u svesti, u nekom buduem momentu desie se da nam bljesne
ova poruka, a da nismo sigurni kada i gde smo je videli. Ova potprana, subliminalna
informacija postoji, ali nema takvu snagu kolika joj se pripisivala naime, nee uticati na
to da li emo mi postupiti prema poruci.
U jednom istraivanju je motivisanim studentima dat audio-program za
poboljanje pamenja ili poveanje samopotovanja (Greenwald, 1991 iz Gerow 1997).
Ispitanici su podeljeni u etiri grupe - prve dve grupe su dobile odgovarajue trake, ali
druge dve grupe su dobile trake sa pogrenom nalepnicom za poboljanje pamenja je
data traka sa programom za poveanje samopotovanja i obrnuto. Primeene su slabe
pozitivne promene na bazi autosugestije onaj ko je verovao da radi na samopotovanju
je imao oseaj da je poveao samopotovanje ak i kada su trake bile namenjene
poboljanju pamenja, i obratno. U svim grupama je bilo blago poveano i
samopotovanje i pamenje.
Iako je vidljivo da neki uticaj subliminalne informacije postoji, on se ne moe
posmatrati izvan celine linosti jer ovek nije pasvini levak u koji se informacija usipa,
nego ima aktivistiki odnos prema informacijama oko sebe, bilo da je toga svestan ili ne.
Filozofije i religije koje nam dolaze sa istoka se uglavnom bave granicama svesti,
izmenama granica i posmatranjima procesa koji se u njoj dogadjaju. Jedan od uslova
duhovnog napredovanja u njima, uvek je rad na proirenju svesti, najee pomou
tehnika meditacije, fizikih vebi, mentalnih vebi i izmena stava prema sopstvenom telu
i duhu.
Budui da je svest holistiki fenomen, celovit i opti pojam, ona nam na
dananjem stupnju razvoja zapadne nauke, najee nije dostupna, nije od interesa i ak
se prepoznaje kao hipotetiki konstrukt, tj. neto to pretpostavljamo da postoji ali
nemamo konkretnih naunih ulaza u taj fenomen. I pored takvog stava, granini fenomeni
oblasti svesti (hipnoza, trans, religiozni zanos, komatozno stanje, devijacije svesti) ne
prestaju da budu najintrigantnja tema pishologije, filozofije i medicine.

Stepeni svesti
Svest se uobiajeno posmatra kao dihotomna ima nema funkcija, ili smo svesni
ili nismo. Zdravorazumski jezik nalae da ovek u jednom trenutku ivota moe biti
svestan ili bez svesti, a ne moe biti nita izmedju. Veina istraivaa, meutim, priznaje
da postoje stepeni svesti, moemo biti manje ili vie svesni du nekog kontinuuma svesti,
tanije da svest kao pojam nije jedinstvena stvar.
Uspenski, na primer, pedesetih godina dvadesetog veka, pokuava da napravi spoj
izmedju nauke o svesti i tradicionalne medicine, i uvodi ideju da je svest slojevita,
verujui da ovek prolazi kroz sledee faze svesti: san, budno stanje, samosvest i
objektivnu svest. On veruje da ljudi u veini sluajeva razvijaju samo prva dva stanja,
dok su druga dva stanja proirene svesti i veoma mali broj ljudi ih postie. Dok je san
smatrao potpuno subjektivnim, najniim stanjem u kome ovek nema kontrolu nad silama
sna, budno stanje je smatrao za stepen objektivnijim, jer u njemu moemo da operiemo
silama u materijalnom svetu. Ipak, kae on, ljudi vie veruju da su budni, nego to su
zaista budni, jer stepen nae budnosti vie nalii na dreme sa nedostatkom koncentracije.
Dokaz za to je, kae Uspenski, naa nesposobnost da se seamo, nepreciznost i
rasplinutost pamenja, koja je proizala iz nedovoljne budnosti svesti. Trei stepen,
samosvest je, prema njemu, stepen sutinskog upoznavanja sebe kao subjekta, potpuno
osveivanje unutranjeg prostora linosti, a kod normalnih ljudi u normalnim
okolnostima se deava samo izuzetno, kao bljeskovi koji nastaju u nestaju bez ikakve
kontrole. Zbog toga, Uspenski smatra da je zadatak psihologije budunosti da pomogne
oveku na putu proirenja svesti, a poetni korak je ovladavanje i upoznavanje sa linim,
unutranjim psiholokim poljem u svakome od nas. Moramo shvatiti da psihologija
zapravo znai samoprouavanje. To je druga definicija psihologije. (Ouspensky, P. D.
Psihologija mogue evolucija oveanstva, str. 22).
 Najvii nivo svesti, objektivna svest, prema autoru, je stepen koji se postie samo
izuzetno, skoro nikad, i u istoriji se vezuje za prosvetljene osobe. U etvrtom stanju
svesti, to jest u stanju objektivne svesti, trebalo bi da znamo punu istinu o svemu: u
mogunosti smo da prouavamo stvari po sebi, svet u svom samoubistvu. (Isto, str.
29).
Postoje autori koji idu u radikalnim pravcima u prouavanju svesti, Bela Hamva,
na primer, pedesetih godina prolog veka, zastupa ideju da je svesnost u ljudskoj prolosti
bila na viem nivou nego danas, da je ovek tokom evolucije prihvatio orijentaciju svesti
prema dole, tj. prema materijalnoj, odbacujui duhovnu stvarnost. Posledica toga je
suavanje svesnosti i preokretanje svesti od sutinskog prema nesutinskom - on veruje,
kao i Jung da se put prema proirenoj svesti nalazi kroz vraanje u podsvesno gde se
nalazi rezervoar boanske energije i da je upravo podsvesno mesto gde je mogue
proirenje svesti (Hamva, B. Hrianstvo-sciencia sacra).

Slojevitost svesti u udbenicima psihologije danas se opisuje kao kontinuum koji

bi poinjao predsvesnim sadrajima - onima koji bi mogli da dospevaju u svest u
odreenim okolnostima, potisnuta seanja, oseanja, informacije na granici praga i slino.
Na suprotnom kraju kontinuuma bi bila vrhunska, ista svest, omiljena tema filozofije i
religije, naime stanje vrhunske svesnosti u kojoj ovek postaje mnogostruko svesno bie
koje u jednom vremenskom momentu kao da sagledava sve.
Neki istraivai predlau sledeu hijerarhiju svesti:
predsvest svest o spoljnjem svetu svest o procesima u sebi svest i o spoljnjem
svetu i o procesima u sebi, na vrhu piramide svest o sebi koji sve to opaa.

O sebi koji opaam

O procesima u sebi
O procesima u spoljnjem svetu
Predsvest

Kao to vidimo, najviim stepenom svesnosti se smatra svesnost o tome da smo

svesni, pa takvim idejama, iako veoma zanimljivim, izlazimo iz polja psihologije u
dodirna polja filosofije, religije i graninih disciplina metafizike.

Fizioloki pokazatelji svesti

Aktivnosti kore velikog mozga moemo pratiti pomou finih elektroda koje
belee promene ispod povrine lobanje (EEG zapis). esti talasi male amplitude su
karakteristini za budno stanje i panju. Oni se premetaju na razliita mesta pod
lobanjom. Kada se ovek nalazi u oputenom stanju, tada se njegovi modani talasi
usporavaju a poveava im se amplituda. To nazivamo alfa talasima. Kada se ovak
uznemiri, alfa talasi se gube i pojavljuju se ponovo slabi, esti talasi.
Elektro-encefalografski zapis ima mnogostruku upotrebu u psihologiji i medicini,
a pomou njega se mogu registrovati patoloke funkcije mozga, kao i promene stepena
svesnosti. Potpuni gubitak svesti je karaterisan slabim, retkim i neregularnim modanim
talasima, kao na primer, za vreme komatoznog stanja ili dubokog sna.
Fizioloki zapis na dananjem stupnju razvoja instrumenata moe da nam ponudi
uvid u to u kom se stanju svest nalazi. Ipak, o sadraju svesti, tome na ta mislimo, na
osnovu fiziolokih parametara ne moemo nita saznati. Sadraj svesti ostaje na nivou
introspektivnog iskaza onoga ko neto doivljava, i verujemo na re onome koji govori,
bez direktnih materijalnih potpora za to. Ukratko, na dananjem stupnju razvoja
neuronauke, sadraj misli nije neto to se fizioloki moe zabeleiti, jer je suvie fina
pojava. Krupnije pojave, kao to su postojanje svesne aktivnosti, panja i budnost,
moemo da registrujemo elektro-encefalografskim zapisom i to je ujedno granica koju
nam dananja nauka nudi.

41. San i snevanje

I izmenjeno stanje svesti

SNOVI

Spavanje i snevanje se smatraju izmenjenim stanjima svesti. Teorije koje

pokuavaju da objasne san variraju u svojim polazitima od isto fiziolokih pokuaja (pr.
teorija kurlusa, cerebralne ishemije, pada miinog tonusa i sline) do spekulativnih,
teorijskih pretpostavki koje ponekad zalaze i u metafiziku, kao to je na primer sluaj sa
Jungovom teorijom. Fizioloke teorije veruju da su san i spavanje spolja merljiva,
bioloki data stanja u kojima se mozak i ostatak ljudskog organizma na neki nain iste,
regeneriu i pripremaju za sledei period budnosti.

Istorijat interesovanja za snove

Prema istorijskim izvorima interes za snove je veoma star iz vremena Starog
Egipta i Mesopotamije sauvani su zapisi koji seu do 3000 godina pre nae ere. To su
prvi sanovnici. U njima se obrauje znaenje pojedinih simbola sna ta znae, koje
dogaaje predskazuju, odakle simboli dolaze i slino. Uporedna analiza drevnih
sanovnika, tumaenja snova sa poetka nove ere, srednjevekovna tumaenja,
tradicionalna narodna bajanja, nauna analiza simbola i druga polazita se kod pitanja
znaenja simbola slau oko nekih kljunih stavki. Dobija se slika po kojoj snovi imaju
neobino snanu univerzalnu simboliku kroz razliite epohe, drutvene grupe, koncepte
sveta i naine razumevanja oveka.
U starom Egiptu snovi su pratili drutvenu hijerarhiju, pa je tako san faraona bio
direktan izraz boga poruka je bila od najvee vanosti za itav narod pa je postojala
kategorija eksperata, svetenika koji su se njime bavili. Hijeratski sanovnik koji datira iz
1100 godine pre n.e. bavi se simbolima koji bi trebalo da obinom oveku pomognu da
razume i tumai svoje snove sasvim nalik dananjim sanovnicima i sadri formulu
kada neko u snu vidi... Knjiga se deli na dva poglavlja: snovi dobrih i snovi zlih ljudi.
Takoe se pri tumaenju uzimaju u obzir linost snevaa, njegove/njene ivotne prilike,
telesni tip, temperament, karakter...
Zanimljiva je ogromna slinost koju snovi i sanovnici imaju kroz vreme i kulture.
Atleta je pred Olimpijske igre 400 god. pre n.e. sanjao da je rodio dve crne devojice.
Tokom igara ga je disk udario, od ega je trajno oslepeo, prema zapisu iz vremena Stare
Grke (Brook, Oxfords Book of Dreams). Iako je ova vrsta tumaenja prognana iz nauke,
ona istrajava na nivou mita ili obiaja u svakom narodu. Kod slovenskih plemena je, na
primer, bilo uobiajeno tumaiti snove kao deo svakodnevne realnosti, to se zadralo
preko odreenih rituala ije poreklo vie ne moemo da prepoznamo. Na primer, na
Bogojavljenje, u januaru, postoji ritual kojim se priziva vidoviti san, pa se u toku sna
oekuje odgovor na neko postavljeno pitanje. Prema narodnom verovanju, odreeni
kalendarski dani su dani kada je granica izmeu donjeg sveta (u Hrianstvu preobraeno
u svet mrtvih) i naeg sveta veoma tanka, tada su snovi reiti.

Prednauna shvatanja sna

Veliki broj razliitih objanjenja i razumevanja snova nam je dostupan direkto, ili
preko istorijskih izvora, a ponekad i indirektno preko simbolikih znaenja rituala,
porekla imena i znaenja rei i slino. Neke od zajednikih karakteristika su verovanje u
predvianje u snu, verovanje u poruku sna, verovanje u realitet sna i slino. Prema zapisu
antropologa, poglavica jednog plemena je sanjao da je bio u Americi. Po buenju, on
okuplja itavo pleme, stavlja na glavu ameriki eir, i pripoveda o svom putu (Mead).
Saplemenici tretiraju san ravnopravno sa realnim iskustvom.

Teorije snova
Stari Grci su razlikovali bogove koji su zadueni za proces spavanja (Asklepije) i proces
sanjanja (Onir). Teorije spavanja se primarno bave fiziolokim parametrima odmaranja i
posebnog telesnog stanja tokom noi, dok su teorije snova iskljuivo psiholoko polje jer
se bave sadrajem svesti tokom sna. Najpoznatije teorija snova danas su Frojdova i
Jungova, koje se bave istraivanjima naina rada sna, tj. obrazovanja sadraja u
snevaevoj psihi. Pored ovih teorija, psihologija poseduje bogato polje istraivanja
snevanja kao bio-fiziolokog, evolutivnog, klinikog ili kongitivnog (saznajnog) procesa.
Ove teorije su manje poznate iroj javnosti, ali jednako atraktivne i korisne u
razumevanju ovog fenomena. Tako kognitivne teorije koje su u usponu, pokazuju da je
san ne samo saznajni misaoni proces, nego je to i osnovni i veoma bitan oblik miljenja
bez koga naa memorija ne bi mogla da funkcionie. Psiholozi pokazuju da se, na primer,
u trenutku kada je prva ivotina poela da sanja, pre 150 miliona godina, mozak ivotinje
znatno smanjio i unapredio, jer je poeo da obavlja kvalitativno novu, sloeniju funkciju
tokom noi da obradjuje informacije kroz san.
Fiziologija spavanja i snevanja

U uobiajenim ivotnim okolnostima, oveku je potrebno oko 8 sati spavanja u

toku 24-satnog ciklusa. Ljudi se razlikuju izmeu sebe po potrebi za snom, tako da neko
mora da spava vie od 9 sati, a neko spava vrlo kratko i osea se odmornim posle toga.
Istorijski zapisi govore da je meu istorijskim linostima, a kasnije i meu umetnicima i
naunicima bilo onih koji su spavali neobino kratko za Teslu se, na primer, govori da
je spavao manje od 3 sata tokom noi. Potreba za snom je individualna a takoe zavisi i
od uzrasta osobe dok novoroenad spava tokom skoro itavog dnevnog ciklusa,
periodi budnosti se sa uzrastom poveavaju. Istorijski eksperiment koji su izveli
Ezerinski i Klajtman pokazuje da su potreba za fizikim odmorom i potreba za
snevanjem dve razliite komponente nonog odmora. Oni su dve grupe ispitanika tretirali
razliito- dok su obe spavale u jednakom trajanju, jedna nije imala REM fazu, pa su se
dogodile veoma burne negativne posledice. Dok nam se telo relativno brzo odmori,
ciklusi snevanja (REM faze) se periodino pojavljuju tokom cele noi. Liavanje ljudi
snevanja, ak i kada im omoguimo da dovoljno dugo spavaju (bez REM-a) ima
nesagledive, snane tetne posledice po linost dolazi do pada panje, poremeaja
funkcija miljenja, poremeaja rezonovanja, deluzija, cepanja svesti, halucinacija i
ponekad do trajnih patolokih stanja svesti.

Ritmovi
Istraivai otkrivaju tokom 50-ih godina 20. veka da je ovek multioscilatorni
mehanizam i da je san smeten u okvir ciklusa dnevno none smene aktivnosti, nazvan
cirkadijalni ritam. U okviru dnevnog, cirkadijalnog ritma koji po istraivaima traje
priblino 24 asa, smeteni su manji, komponentni ritmovi koji odredjuju mnoge vane
funkcije organizma metabolike, hormonalne, neuralne itd. Istraivanja izvedena u
peinama pokazuju da bez svetlosti i ostalih pokazatelja doba dana nazvanih zeitgeber-i
ovaj ciklus traje neto due od 24h a to je navelo ponekog istraivaa na pretpostavku da
ovek dolazi sa druge planete.
Osnovni ritam po kome ovekova svest osciluje se naziva ultradijalni i traje 90
minuta. Ritam snevanja osciluje po ultradijalnom ritmu na taj nain to se u tok jednog
spavanja ukomponuje nekoliko manjih ritmova koji zajedno ine jedan noni ciklus
spavanja. Kada se novorodjene rodi, ultradijalni ritam je dominantan i beba se budi
posle kratkih ciklusa spavanja. Sa odrastanjem ovi mini-ritmovi se postepeno prikupljaju
u jedan jedinstven noni ciklus spavanja i ciklus nonog spavanja je formiran tek oko
uzrasta od 1,5 godine (^ovek i ritam, S. ^izmi).
Noni ciklus spavanja moe se podeliti na period fizikog oporavka organizma i
period snevanja. EEG zapis, posmatranje slabih elektrinih promena ispod povrine
lobanje, pokazuje da se spavanje odlikuje karakteristinim promenama u vremenu. Na
poetku je kratak ciklus padanja u san kada se telo oputa, svest se postepeno gubi,
disanje se usporava, misli postaju nejasne. Posle ove prve faze poinje faza fizikog
oporavka organizma koja je praena postepenim usporavanjem modane aktivnost. Posle
etiri stadijuma tonjenja u spavanje, javlja se nadublji san nazvan delta fazom. Telo se
tada nalazi u najveoj oputenosti, metaboliki procesi u ogranizmu se usporavaju a
modana aktivnost pada na svoj minimum nekoliko impulsa male amplitude u sekundi.
Fiziolozi su skloni da ovu fazu sna nazovi #mala smrt# zbog stanja oganizma koje gotovo
lii na komatozno, tj. na odsustvo svesti i modanih funkcija. Posle ovog perioda
spavanja, poinju na zapisu da se primeuje aktivacija, pojava talasa visoke frekvence,
takozvanih vretena koji oznaavaju da se dogadja modana aktivnost.
Pojava vretena najavljuje prelazak organizma na poseban oblik spavanja
snevanje ili sanjanje koje je praeno brzim onim pokretima i nazvano REM (rapid eye
movement). ovek koji je probudjen tokom ove faze izvetava da je upravo sanjao i u
stanju je da ispria san. Pored brzih onih pokreta fazu snevanja prate i mnogi drugi
fizioloki pokazatelji: pojava oputanja miia grla, ubrzanje pulsa, porast krvnog
pritiska, oputanje muskulature itd. Na nivou EEG zapisa vidimo da je stanje snevanja
veoma blisko budnom stanju svesti i zato se snevanje naziva posebnim stanjem svesti
iako sneva nije budan.
Istraivanja pokazuju da je upravo vreme provedeno u REM fazi odgovorno za
nae dobro funkcionisanje i oseaj odmornosti sledeeg dana.
Ljudi se razlikuju izmeu sebe po tome koliko vremena provode spavajui.
Istraivanja pokazuju da ljudi koji imaju veu potrebu za snom su nervozniji, zabrinutiji,
skloni umetnosti, kreativniji i nekomformisti. Ljudi koji krae spavaju su energini i
ekstrovertni ( Hartman, 1973).

Poremeaj spavanja i sanjanja

Zbog svoje fundamentalne vanosti za kompletno funkcionisanje oveka

(fizioloko kao i psiholoko), subjektivni oseaj i objektivni status sna su veoma
osetljivi na sve uticaje na koje i linost u celini. Sve to je za nas fiziki i psiholoki
znaajno ima prilike da se odrazi i u sadraju i kvalitetu spavanja i sna.
U literaturi koja se bavi ovom temom videemo da se spavanje i snevanje tretiraju
kao isti fenomen, tj. uopte se ne prepoznaje razlika izmeu njih. Meutim, poremeaji
fiziologije spavanja i poremeaj snevanja se razliito odraavaju na oveka.

Nesanica (insomnia)
Fizioloka definicija nesanice i zdravo-razumska se razlikuju. U svakodnevnom
znaenju, nesanica je nesposobnost da se zaspi - ovek koji od toga pati biva umoran,
legne u krevet i ne moe da zaspi. Medjutim, istraivanja pokazuju da veoma veliki broj
ljudi ima problema sa nesanicom (po nekim autorima ak 80% oveanstva) koja se
iskazuje u drugom obliku oni naime spavaju, i to vremenski dovoljno dugo. Meutim,
ujutru ustaju umorni, nenaspavani i subjektivno skoro u istom stanju kao to su bili
prethodne veeri. To je fizioloka nesanica koja se iskazuje nedovoljnim vremenom
provedenim u REM fazi.
U sluaju u kome ovek ne moe da zaspi, najee se radi o nagomilanoj tenziji
(motornoj ili psihikoj) i metode oputanja ili rituali pre spavanja su tu od velike pomoi.
Cilj ovih postupaka je da se osoba oslobodi svakodnevih optereujuih misli i fizike
napetosti ime se omoguava oputanje, pad tonusa miia, pad telesne temperature i
ulazak u prve faze sna. Nesanica moe da bude izazvana mnogim drugim faktorima,
optereenjem, nagomilanim negativnim emocijama, konzumiranjem psihoaktivnih
supstanci, fiziolokim promenama organizma, poremeajima hormonalne ravnotee,
starou itd.
Kada se govori o problemu spavanja, najee se radi o tome da iz nekog razloga
nismo mogli da prodjemo kroz neophodnu koliinu REM ciklusa u toku noi. U
standardnom nonom odmoru od 8 sati, REM faza bi trebalo da se pojavi oko 4 5 puta i
da ovek u njoj provede oko 20 45 minuta. Ukoliko smo na primer, konzumirali oljicu
kafe pred spavanje, istraivanja pokazuju da e to pomeriti pojavu prve REM faze na
kasniji deo noi. Znai, sanjaemo isto kao i bez kafe ali je pojava prvog snevanja
vremenski pomerena. Uticaj psihoaktivnih supstanci je znatno jai tako da neke od njih
znatno oteavaju pojavu REM-a. Iz istog razloga nije preporuljivo medikamentima
reavati problem nesanice oni nas samo opijaju, umiruju periferiju organizma, telo
provede mnogo vremena u snu bez snova, bez REM faza. Iskljuivi krivac za nesanicu
kao i za oseaj odmornosti tokom sutranjeg dana, kako govori fiziologija je vreme
provedeno u REM ciklusu.
Ljudi koji su u stanju depresije, na primer, pokazuju da se REM period pojavljuje
mnogo ranije nego kod ne-depresivnih, da je broj pokreta oiju mnogo vei, a sadraj
snova se bavi dogaajima iz prolosti mnogo ee nego kod normalnih snevaa (iz
Zimbardo, 1995). Istraivai belee da veina populacije ljudi smatra da nema dovoljno
vremena za spavanje (proseno nedostaje sat I po), pate vie ene nego mukarci, I to 1,5
put vie starijih nego mlaih. Pilule za spavanje pomau samo u prvoj fazi, kasnije je
potrebna sve vea I vea doza, a kada se prekine, problem postaje mnogo vei nego to je
bio pre uzimanja pilula (Gerow, 1997)
Ljudski organizam poseduje veliku plastinost i prilagodljivost tako da kod
premora ili premalog broja REM faza u toku jedne noi sledi povean broj REM faza
tokom sledeih noi kojim se nadoknadjuje izazvan gubitak. Takodje, kod tekoa pri
ulasku u san, REM faze se pomeraju na drugi deo noi tako da osoba koja kasno zaspi ili
teko zaspi to nadoknadi snovima pred jutro.
Pored nesanice, postoje poremeaji spavanja kao to su hodanje u snu (u narodu
mesearenje), govor u snu, noni strahovi, none more, narkolepsija (nekontrolisano
padanje u san), nona apneja (zastoj u disanju) i mnoge druge.

Mesearenje (somnabulizam)
Ova vrsta poremeaja sna je intrigantna i esto opisivana u literaturi i
kinematografiji, a jedan od razloga je to je somnabulizam upadljiv oveka koji
nesvestan govori, hoda ili ini besmislene stvari je lako uoiti. Kod uobiajene situacije,
dok ovek spava, bilo da sanja u tom trenutku ili ne, njegov motoriki izlaz miii,
pokreti, govor je blokiran, a sadraj svesti se odvija na unutranjem planu. U
somnabulizmu se iz razliitih razloga ovaj motoriki izlaz aktivira, pa tada ovek ini
najrazliitije stvari, ponekad vrlo sloene i otvorenih oiju, a da toga uopte nije svestan,
na primer, govori. ponekad ak odgovara na pitanja, hoda, operie kunim apatima,
presvlai se Jedna od karakteristika mesearenja je da se osoba sutradan ni najmanje ne
sea onoga to je radila, pa je u stanju i da se uvredi i svaa, tvrdei da se to nije odigralo.
Osobe koje govore u snu su ponekad u stanju da svoj govor izvode u obliku dijaloga
saekaju da neko neto izgovori, a zatim one kao da odgovaraju. Ovakva verbalna
produkcija iako na prvi pogled deluje svesno, je ipak nesvesna i proizilazi iz unutranjih
sadraja a ne iz realne situacije. Istraivanja na deci pokazuju da je somnabulizam pod
uticajem naslednog faktora, da postoji tendencija u porodici nekoga od roditelja, kao i da
se pojaava kada osoba trpi psiholoki pritisak u realnosti poveani zahtevi za
uspehom, stresne situacije i slino.

Narkolepsija
Ovaj, veoma redak poremeaj se iskazuje kroz iznenadni i neodoljivi napad
spavanja u toku dnevnog ciklusa kada bi trebalo da budemo budni. Uzroci mogu biti
razliiti fizika bolest, dugotrajna izloenost monotnim stimulusima, snano uzbuenje,
delovanje psihoaktivnih umirujuih sredstava i slino.
Pojava iznenadne neodoljive sanjivosti je pratea i kod penjanja na velike visine
(visinska bolest) kada je snabdevanje centralnog nervnog sistema kiseonikom oteano.
ovek pokuava iznenadnim zevanjem da nadoknadi manjak kiseonika a ukoliko se
vazduni pritisak i dalje smanjuje, dolazi do sve jae pospanosti a zatim i do padanja u
san. Ovaj san je, meutim, vie besvesno stanje izazvano smanjenom koliinom
kiseonika nego to je pravi san.
Zamor i dreme proizilaze iz loeg kvaliteta sna ili nedovoljno vremena
provedenog u spavanju. Na rpiemr, osobe koje su hronino neispavane jer im posao
poinje rano ujutru, sa lakoom e zaspati usred buke ili guve u gradskom prevozu i
probudie se tano u momentu kada treba. Oko 4-5% ljudi pati od neispavanosti.

Poremeaji sadraja sna

Ova grupa poremeaja se odnosi na sadraj sna a ne na fizioloke preduslove

spavanja. U izvesnim ivotnim situacijama se moe javiti kod svih ljudi a takoe se javlja
i kod psiholokih poremeaja.

None more
Nona mora je vrsta snova koja ima izrazito negativne emocije u svom scenariju.
Po poravilu, kako navode istraivai, sadraj more tei da se ponavlja kod iste osobe.
Neki od najeih sadraja nonih mora su: snovi o padanju i propadanju, snovi o
gubljenju delova tela ili komadanju, snovi o proganjanju i paninom beanju, snovi o
paralizi (beimo, ali kao da smo nepokretni ili viemo ali ne izlazi glas), snovi u kojima
mi napadamo nekoga i slino (Kelerman). Svaka individua u nekom periodu svog ivota
moe imati none more i to takve da je njihov sadraj karakteristian ba za tu osobu na
primer, ljudi esto opisuju snove u kojima nisu mogli da se probude iako su budni, u
kojima su im ispadali zubi, u kojima im se neprekidno pojavljivala ista slika itd. Mora
nas obuzima nekom snanom negativnom emocijom (obino je to strah, nelagodnost,
uas, tuga, oaj i islino) i esto dovodi do buenja. Za razliku od teih poremeaja
snevanja, momenat buenja je istovremeno i momenat otrenjenja osoba postaje svesna
da je sve bilo igra nestvarnog unutranjeg teatra i u budnom stanju se sea dogaaja iz
sna.
Treba napomenuti da pojava nonih mora kod ljudi nije nuno znak mentalne
poremeenosti istraivanja pokazuju da svi ispitanici koji su u stanju da pamte snove u
odreenim periodima svog ivota pate od mora. Pojava mora se poveava kod izloenosti
stresu, pri fizikoj bolesti, u post traumatskom stresnom sindromu kao posledica realnih i
tekih ivotnih iskustava, u periodima ivota kada se osoba nalazi u dubokim dilemama,
pod optereenjem itd.

Noni strah i noni teror

Noni strah je pojava da osoba koja se budi iz none more ne moe izvesno vreme
da ovlada svojom emocijom iz sna. San kao da nastavlja da utie na budno stanje i posle
buenja. Sadraj sna se produava i postoji tekoa sa buenjem osoba se brani,
pokuava da pobegne, plae ili vie jo neko vreme posle buenja. Smiruje se tek
postepeno i potrebno je izvesno vreme da shvati da je to bio san.
Ovaj oblik poremeaja snevanja moe imati i ekstremnu formu jedan ratni
veteran je osloboen otpube za ubistvo svoje ene u toku noi jer je imao seriju izrazitih
nonih terora u kojima je sanjao sebe kao rtvu napada. U nesvesnom stanju, mislei da
se brani od napadaa, ubio je sopstvenu enu.
Poremeaji snevanja imaju razliite oblike ali o poremeaju u pravom smislu rei
memo govoriti tek kada sadraji iz sna ponu da negativno utiu na nae budno stanje, na
nae normalno svakodnevno iskustvo.

ISTRAIVANJA SNOVA

Pamenje snova
Svi ljudi prolaze kroz REM faze. Neki ljudi sasvim dobro pamte snove a neki
ljudi tvrde da nikad nisu sanjali. Naravno, ovo nije tano jer psiholoka istraivanja
pokazuju da ve sasvim malo liavanje subjekata od snevanja (Ezerinski i Klajtman,
1950) moe da izazove katastrofalne psihike posledice. Snovi se deavaju ali se teko
pamte ili se uopte ne pamte. Mnoga istraivanja pokuavaju da ustanove u emu je
razlika izmedju onih koji pamte i onih koje ne pamte snove pa tako neka od njih pokazuju
da ekstrovertirane osobe, ivlji temperamenti ne pamte snove dok introvertirane osobe,
estetski orijetisane osobe, osobe sklone introspekciji lake pamte snove. Isto tako,
pamenje snova se javlja u ekstremnom obliku kod psihotinih bolesnika, ali i samo
vezbanje obinih ljudi u observaciji i vodjenju dnevnika rezultira u boljem pamenju
snova. Mora se rei da su nalazi na ovu temu zasada nesaglasni tako da pravog odgovora
jo nema.

Lucidni snovi
San me vara na drvenoj grani,
trai cvee, a na mene slee...
Duan Radovi
Obino, snovi imaju veliku snagu pa je sneva u toku sna potpuno obuzet
doivljajem i nema nikakvu distancu u odnosu na njega. Sadraj sna je doivljen kao
apsolutna realnost.
 Lucidni snovi su snovi u kojima sneva uspeva da ouva svest o tome da sanja. U
momentu sna, razvija se i posmatraka uloga snevaa, pa on zna da sanja a istovremeno
je unet u dogaaje sna. Vebom snevaa moe se postii i kontrola sadraja sna kao i
uticaj na sadraj. Sneva tada moe svesno da vodi san prema eljenom ishodu ili da
preureuje dogaaje sna prema sopstvenim potrebama. Lucidni snevai su dragocen izvor
istraivanja sadraja sna jer mogu da daju informacije o slici sna, ulnim utiscima,
likovima sna i slino bolje nego to se to oubiajeno radi. Neki istraivai (LaBerge,
1990) treniraju subjekte tako da kada se pojavi REM stanje, ukljuuju crvenu lampicu.
Pomou ove lampice subjekat biva upozoren da poinje san i tada ulazi u sadraj sna iz
pozicije posmatraa i subjekta istovremeno. Istraivai uglavnom veruju da je razvijanje
kontrole sna pozitivnog uticaja na mentalno stanje, mada ima i suprotnih miljenja. Neki
istravai koriste lucidnu metodu da bi doli do dragocenih podataka o snu iz prve ruke,
jedan sneva unapred zadaje matematike zadatke za likove koji e u snu pojaviti. Kada
se likovi pojave, on ima zadaje zadatke i ustanovljuje da likovi mogu raltivno samostalno
da reavaju lake algebarske zadatke ali ne mogu tee ili one za koje je potrebno sloeno
raunanje (xx).

Preporuke za itanje:
Sigmund Frojd: Tumaenje snova
Sigmund Frojd: Uvod u psihoanalizu
K. G. Jung: ovek i njegovi simboli
Erih From: Zaboravljeni jezik
Pongratz, Santner: Carstvo snova

II izmenjeno stanje svesti

Meditacija
Meditacija je svesno, voljno izazvano izmenjeno stanje svesti koje se po svojim
objektivnim (EEG zapis) i subjektivnim karakteristikama razlikuje i od budnog
stanja i od stanja snevanja. Raznovrsne metode koje nas ue meditaciji zahtevaju
fokusiranje svesti na neki obino unapred zadat - objekat, sliku, re, zvuk.
Poviena panja, fizika oputenost, koncentracija na samo jedan, uzak objekat
svesti, uvodi nas u meditativno stanje. Meditativni doivljaj se opisuje kao
relaksirana svesnost, slabija telesna aktivnost, smanjena samosvest i doivljaj
ega, a poveana opta svest.
Subjekti koji praktikuju meditaciju, nalaze se u stanju oputenosti i svesne
koncentracije. Miii su maksimalno oputeni, disanje je sporo i malo produbljeno, unos
kiseonika manji, srani puls smanjen, na unutranjem planu se sadraj svesti opisuje kao
prazna svest koja se izmeta izvan subjekta.
Jasan fizioloki pokazatelj meditativnog stanja se opisuje kao poseban modani
ritam alfa ritam (regularan ritam od 10 oscilacija u sekundi). Po svojim doivljajnim
sadrajima meditativno stanje svesti pokazuje razliite ulne efekte kod razliitih ljudi
oseaj lebdenja, oseaj tonjenja, vizuelni oset svetlosti, kinetike oseaje u
ekstremitetima, oseaj topline, oseaj hlaenja, gubljenje oseaja iz tela, slabe ili jae
slune osete, oseaj vuenja ili upanja, oseaj naduvavanja tela i mnoge druge. Takoe,
ovo stanje dovodi do psiholokih doivljaja koji se razliito opisuju - kao maksimalno
oputanje, oslobaanje, poveana svest, utapanje u nita, izlazak van vremena i prostora,
blagost, milina, vie znanje i drugi, verbalno neopisivi kvaliteti.
Meditativno stanje nije jednostavan doivljaj koji je karakteristian za pojedinu
linost ve ispitanici govore o procesnoj promeni kod oveka koji meditira. Tokom
vremena, sadraji meditativne svesti se menjaju, mogu biti prijatni ali i veoma neprijatni i
pretei, tako da se uvoenje u stanje meditacije obino odvija uz nekoga ko je iskusniji i
ko igra ulogu vodia kroz proces. Naroitu sklonost prema meditiranju nalazimo u
azijskim religioznim konceptima koji ovo stanje vide kao jedan od oblika kroz koji se
dua proiava, razreava od vezanosti za materijalno i podie u viu duhovnu ravan.
Ovo posebno stanje svesti je zbog svojih psiholokih efekata blisko sa religioznim
doivljajima i sve poznate religije ga koriste na razliite naine kao oblik duhovnog
uenja. Hrianstvo e svoje duhovne uenike uvoditi u uenje kroz oputanje,
usamljivanje, savladavanje telesnih zahteva i ponavljanje molitvi a to su sve uvodne
operacije za meditativno stanje.
Danas postoji tendencija da se meditaciji pripisuju metafizika, nejasna,
mistifikovana dejstva na linost u celini. Svaka od posebnih religija svojata pravo na
pristup Bogu i boanskom i to najee ba kroz meditativno stanje svesti, nazivajua ga
razliitim imenima. Pojava promene linosti pod uticajem meditacije je nedvosmisleno
potvrena ali su efekti merljivi i konkretni na primer, pacijenti koji pate od
anksioznosti, nespecifinih glavobolja i visokog krvnog pritiska postiu znaajno
poboljanje fizikog stanja kroz meditaciju (Shapiro, Gilber, 1978). Ljudi kod kojih se
pojavio dugotrajan neurotian strah pokazuju znaajna poboljanja posle 6 nedelja
meditacije (Raskin, Bali, Peek, 1980).

Za razliku od ovakvih nalaza, druge grupe istraivaa ne nalaze jasne pozitivne

promene na subjektima, na primer, u sposobnosti ovladavanja stresom (Holmes, 1984 iz
Gerow, 1997). Pokazalo se da su meditirajui subjekti podloniji stresu nego oni koji ne
meditiraju. Moe se, naravno, postaviti prigovor i jednoj i drugoj strani u vezi sa
poetnim namerama istraivaa, kao i istoom istraivakih postupaka.
Razumno je pretpostaviti da e budua istraivanja svesti morati da uzmu u obzir
meditativno stanje kao izvor saznanja o oveku i njegovom mentalnom sklopu. Ne samo
zbog merljivih fiziolokih i psiholokih efekata, nego i zbog opteg znaaja koji tema
ima. Ali e se to morati uiniti na nov, demistifikovan i sistematian nain. To e pomoi
da se svest kao objekat prouavanja oslobodi bremena podrazumevanih istina i uvede u
polje jasno artikulisanih pojmova i termina.

43. Hipnoza
III izmenjeno stanje svesti

Hipnoza
Kao fenomen je opisana veoma davno. Vodi se diskusija o tome da li spada u
posebno stanje svesti. Poznato je da se tokom hipnotikog transa ljudi mogu ponaati na
neoekivane naine i pokazivati drugaije mogunosti nego u normalnom, budnom
stanju.
Hipnoza je stanje krajnje sugestibilnosti kada osoba postaje veoma podlona
sugestijama hipnotizera (Kre, Krafild, 1973). Iako ovo stanje nije obeleeno posebnim
encefalografskim zapisima, tj. nema karakteristini sklop modanih talasa, ovo izmenjeno
stanje svesti je obeleeno posebnom sposobnou koju neki ljudi imaju da u odgovoru na
sugestije hipnotizera izmene svoju percepciju, pamenje, motivaciju, osetljivost i samo-
kontrolu. Istraivanja pokazuju da hipnotiko stanje nije stanje budne autosugestije kao ni
podlonosti sugestiji, nego da spada u posebna stanja.
Osobine hipnotikog stanja su: poveanje sugestibilnosti, fokusiranje panje,
naglaeno korienje mate, nesposobnost ili nespremnost da se reaguje lino i direktno
prihvatanje distorzije (izmene) realnosti (Gerow, 1997).
Najznaajnije ime u prouavanju hipnoze i njeno uvoenje u oblast (ili graninu
oblast) nauke je Mesmer, koji je svoja prouavanja hipnotikog transa i njegovog dejstva
na linost zapoeo u drugoj polovini 18. veka. On je verovao, slino tradicionalnoj
medicini naeg vremena, da je ljudsko bie zapravo polje sila (on je imao u vidu
magnetne sile) koje se nalaze u odreenoj ravnotei. Bolest, fizika ili mentalna je
poremeaj ravnotee ivotnih sila pa je na lekaru zadatak da oveka povrati u stanje
ravnotee. Svoje leenje je zasnivao na dejstvu magnetnih sila (ponekad i odaslanih
preko ljudskih ruku) koje dovode do ponovnog balansa. Dejstvo jednostavnog
prevlaenja rukama ili slabim magnetima iznad ljudi koji oputeno lee je izazivalo
izmenu njihovog psihikog stanja i ulazak u hipnotiko stanje svesti. Mesmer je svoja
istraivanja animalnog magnetizma postepeno sve vie sa naunog prevodio u
parapsiholoki metod, dodajui scenske elemente, veliki broj ljudi u publici, pratee
vizuelne efekte. Posledice toga su bile gorke po njega.
Nauna javnost njegovog vremena, istrana komisija na elu sa Bendaminom
Franklinom, proglasila je Mesmera varalicom a njegova istraivanja zabranjenim.
Zabranjen i obeleen, Mesmer odustaje od daljih istraivanja. Ali se istraivanje i
upotreba hipnoze nije time okonala.
U devetnaestom veku, u vreme kada su prirodne nauke beleile uspon, hiponiza je
vaila za legitimnu naunu metodu, korienu u medicini. Osobine i sposobnosti koje je
pokazivala osoba u hipnotizovanom stanju, esto su veoma odudarale od onog u budnom.
Istraivai u devetnaestom veku pomou hipnoze ele da otkriju stariji i optiji
mehanizam za koji veruju da lei u osnovi ljudske svesti. Ispitaniku kome je
onemogueno da gleda (prostorija u potpunom mraku) su donoeni predmeti razliitih
boja i sugerisano da e videti vrhovima prstiju. Pokazalo se da su subjekti mogli da tano
razvrstavaju uzice po bojama, gledajui vrhovima prstiju, ak da su mogli da od grupe
ponudjenih fotografija izdvoje jednu na kojoj je lice deteta. Istraivai ne mogu da
objasne ove fenomene, ali uvidjaju da zadaci ovog tipa umaraju subjekte vie nego drugi,
i da se gledanje vrhovima prstiju odigravalo tako to je subjekt okretao fotografiju
naopako i prelazio prstima preko kontura (Myers, 2001).
 U dvadesetom veku se interes za hipnozu menjao od radoznalosti i umerenog
korienja do naputanja ideje da ona uopte i postoji. U svom prouavanju svesti,
podsvesti i metoda leenja psihikih oboljenja, Frojd je koristio hipnozu. Hipnotiki san
omoguava u tom smislu, prolaz do nesvesnog i pristup onim oseanjima, potrebama,
uspomenama, mislima i motivima koji nisu dostupni budnoj svesti koja je pod kontrolom
cenzora. U ranijim fazama rada sa neurotinim pacijentima Frojd je pomou hipnoze
stupao u dodir sa podsveu hipnotisanog. U kasnijim razvojnim fazama, Frojd je skoro
napustio hipnozu kao metodu ali se ona i danas u umerenom stepenu koristi kao pomono
terapijsko sredstvo.

Hipnotika indukcija je pojava da odreenim koracima moemo da uvedemo

ljude u hipnotiki san. Naini na koje hipnotizer uvodi nekoga u stanje hipnoze se veoma
razlikuju u crtanim filmovima se redovno predstavlja kao elipsa koja se okree a
varijacije su neograniene. Hipnotika indukcija podrazumeva fiziko oputanje,
usmeravanje panje, smanjivanje osetljivosti na realnost i uvoenje subjekta u
imaginativnu dimenziju.

Hipnotika sugestija se odnosi na dejstvo hipnotizera na subjekta. Subjekat ulazi

u stanje poviene osetljivosti na sugestiju koje je praeno suavanjem svesti i povienom
panjom usmerenom na hipnotizera. Kako istraivanja strukture linosti pokazuju, nije
samo osobina linosti nazvana sugestibilnost odgovorna za spremnost ili nespremnost
subjekta da ue u hipnostiko stanje postoje tu drugi faktori koji se ne mogu
jednostavno objasniti crtama linosti. Spremnost da budemo hipnotisani ili ne je relativno
stabilna osobina linosti ali ona nije svodiva na druge osobine linosti nego kao da ima
izvesnu samostalnost. Ako smo bili podloni ulasku u hipnozu kao deca, biemo to i kao
odrasli a svoj vrhunac ova spremnost ima oko 12-te godine ivota. Posle toga blago
opada dok se ne zaustavi na nekom nivou.

Post-hipnotika sugestija je pojava da sugestija (uputstvo, naredba, predlog) data

subjektu tokom hipnotikog stanja, deluje i posle prestanka tog stanja. Osoba koja je pre
hipnotike sugestije pokazivala neko karakteristino ponaanje, pod uticajem post-
hipnotike sugestije moe da ga drastino promeni. Ovo preneseno dejstvo hipnotikog
sna na budno stanje je bio razlog da se hipnoza smatra jednim od osnovnih i
najefikasnijih metoda leenja mentalnih oboljenja u devetnaestom i na poetku
dvadesetog veka. Pacijent koji pati od neke vidljive neurotine tegobe, na primer,
histerine oduzetosti ruku, biva podvrgnut hipnozi. Hipnotizer mu sugerie da e posle
buenja oseati i pokretati svoje ruke i naravno, tako i biva. Osoba se smatra izleenom
(ak je moda taniji termin isceljenom) i time se smatra da je neurotini problem
zauvek reen. Naalost, kako se to ubrzo pokazalo, dejstvo post-hipnotike sugestije je
ogranieno, pa se nakon nekog vremena vraao bilo isti simptom, bilo slian simptom u
drugom obliku. Kao da je izvor neuroze ostao nedrnut dok smo menjali samo nain
ispoljavanja.
Ova injenica je povela Frojda prema naputanju hipnoze kao metode leenja i
prema otkrivanju podsvesnog dela linosti, njegove snage i uticaja na svestan deo. Tamo
su locirani neurotini konflikti pa se zbog toga tamo nalazi i klju njihovog razreenja, a
hipnotiki uticaj na simptom nije isto to i izleenje.
Pitanje koje interesuje mnoge ljude je do koje mere je subjekt sugestibilan, tj.
koliko daleko moe hipnotizer da ide u svojim zahtevima i da podinjava subjekta svojoj
volji. Odgovor koji je dobijen potvruje da je u hipnotikom stanju svesti vie re o
odnosu izmeu hipnotisanog i onoga koji hipnotie, nego to se to vidi na prvi pogled.
Hipnotisani pristaje da bude hipnotisan (nisko sugestibilni ljudi ne mogu uopte da budu
hipnotisani) i pristaje na sugestije ali samo do one mere dok se one ne sukobe sa
njegovim linim moralom ili sistemom vrednosti. I u najdubljem snu, pokua li hipnotizer
neto to se osobi ne svia, ona se odmah budi iz sna i komentarie njegovo ponaanje. Iz
toga se vidi da hipnotika sugestija tipa ubij, ukradi, podvali, uini neto glupo,
banalno, ili kupi ovaj proizvod uopte nemaju dejstva ukoliko nisu u skladu sa naim
moralom.
Podlonost sugestiji je spremnost osobe da ue u hipnotiko stanje. Postoje velike
individualne razlike po ovoj osobini a osobina se pokazala stabilnom kroz vreme. Jedna
studija praenja koja je trajala 10 godina, je pokazala da osobe zadravaju podlonost
hipnozi kao stabilnu osobinu linosti. Najvei broj ljudi (istraivano na studentima), oko
40% nije podlono hipnozi ni pod kojim uslovima. dok je oko 10% visoko podlono
hipnozi, dok se veina ljudi nalazi izmeu ova dva ekstrema mogue ih je hipnotisati ali
pod odreenim uslovima. Posmatrano na osnovu uzrasta, najvea podlonost je u ranoj
adolescenciji a kasnije opada. Najvee slinosti izmeu ljudi po ovoj osobini postoje kod
jednojajanih blizanaca, to ukazuje na izvesnu genetsku zasnovanost ove osobine.
Podlonost hipnotikoj sugestiji nije povezana ni sa jednom poznatom osobinom linosti
istraivanja pokazuju da to nije konformizam, niti preterana poverljivost prema
ljudima. Istraivai potvruju da je sugestibilnost relativno stabilna osobina
sugestibilne osobe ee sede u desnom delu uionice nego u levom. Neki istraivai se
zato bave idejom da je kod njih korienje desne hemisfere mozga ee nego kod
nesugestibilnih ispitanika (Carlson, 1990).
Hipnozi su podloniji ljudi koji su kao deca bili kanjavani, ljubitelji knjievnosti,
oni koji redovno tre i glumci (Gerow, 1997) a to se tumai povienom spremnou da
se mata i odvoji od realnosti. Tokom hipnotikog transa smo u stanju da uradimo
neoekivane stvari ali ipak u skaldu sa naom linou nita sramno ili glupo neemo
uraditi ako i inae nismo na to spremni.

Hipnoza danas
Dalja sudbina hipnoze je ila prema pokuajima da se ona nekako korisno
upotrebi. Na primer, svedoci nekog kriminalnog dogaaja koji ne mogu da se sete svih
detalja dogaaja, podvrgavaju se hipnozi. Pokazalo se da pojedini subjekti veoma tano
opisuju dogaaj (poviena percepcija) pa je mogue rekonstruisati broj tablice vozila,
broj karte koju je otmiar pokazao i slino, to je mnogo puta dovelo do uspenog
hapenja. Meutim, neki subjekti retuiraju dogaaj dodajui im svoja oekivanja,
dramatiku, slike dogaaja koji se nisu odigrali kao da mataju na temu dogaaja i
njihovo hipnotiko svedoenje je neupotrebljivo. Ovo se dogaa zbog toga to u stanju
hipnoze granica izmeu spoljanjih dogaaja i unutranje, psihike realnosti nije otra
kao pri budnom, svesnom stanju. Istraivanja pokazuju da je broj onih koji mogu
precizno i verno da prikau dogaaj manji od broja onih koji mataju i dodaju svoje
elemente, pa se metoda hipnoze u rekonstrukciji dogaaja koristi samo izuzetno kao
pomono sredstvo.
Redukcija bola je jedno od najkorisnijih dejstava hipnoze. Zubari koji uspeju da
malo dete uvuku u priu i vode je na zanimljiv nain, nee morati da koriste anesteziju.
Deija svedoenja potvruju da ona uopte ne oseaj bol i strah u toj situaciji. Pacijenti
koji pate od kancera se mogu obuiti u kontroli bola istraivanja pokazuju da se bol ne
moe ukinuti ali se oseaj bola redukuje na polovinu. Jedno istraivanje proverava efekte
tri uticaja ubedljiva instrukcija, placebo pilula i hipnoza. Ubedljiva instrukcija je
davanje relevantnih i korisnih informacija o tome ta treba da uinimo u sluaju oseanja
jakog bola. Placebo efekat podrazumeva da smo ispitanike ubedili da emo im dati
koristan medikament, a posle toga im se daje supstanca koja ne izaziva nikakav efekat
najee je to fizioloki rastvor, tj. obina destilisana voda. Rezultati pokazuju da je
uinak instrukcije u smanjenju bola najslabiji, uinak placebo pilule (zapravo
autosugestije da e nam biti bolje) neto vei, a uinak hipnoze najvei ali samo kod
subjekata koji su podloni hipnozi. Druga istraivanja pokazuju da pod hipnozom, iako
smo nesvesni bola, postoji jedan deo linosti (eksperimentator ga naziva skriveni
posmatra) koji ostaje svestan bola i moe da precizira mesto i intenzitet bola ak i ako
ga izbacimo iz svesnog dela uma (iz Zimbardo, 1995). Tako ruka uronjena u led, a koja
realno boli, ne biva primeena kod hipnotisanog ispitanika. Kada mu se da prilika da
drugom rukom pokae stepen bola, on pokazuje realan stepen bola iako govori i ponaa
se kao da ga ne boli.
Ukratko, hipnoza se pokazala korisnom kod redukcije bola kao i tokom terapije.
Ona nije pouzdana kod pojaavanja memorije i kod evociranja svedoenja naknadne
provere pokazuju da se kod sugestivnog pojaavanja memorije, pored stvarnih uspomena
pojaavaju i drugi, izmiljeni sadraji i iskrivljene uspomene (Carlson, 1990).

IV izmenjeno stanje svesti

Psihoaktivne droge
U irem smislu svaka materija u organizmu izaziva psihike promene
U irem smislu posmatrano, svaka supstanca koju unosimo u organizam a koja
izaziva efekat na nae psihofiziko stanje, moe se nazvati psihoaktivnom supstancom.
Tako moemo rei i da hrana i tenost koje dospevaju u na organizam izazivaju u njemu
psiholoki efekat, psiholoku promenu, kao to kae Duko Radovi: Onaj ko veeras
nije veerao pihtije, sanjae pihtije, a onaj ko je veeras veerao pihtije, sanjae naunu
fantastiku.
Znajui za ovaj efekat jo iz drevnih vremena, ovek tei da vodi rauna o onome
to jede ili pije jer skoro da ne postoji supstanca koja se moe uneti u organizam a da ne
izazove nikakve efekte. Tako u narodnom verovanju na primer, svaka trava ima svoju
duu i prema tome i svoj efekat na oveka iz ega se kasnije rodila nauka o leenju i
lekovitom bilju, pa i farmacija kao egzaktna nauka. Homeopatija, na primer, grana
tradicionalne medicine, istrauje ravnoteu razliitih supstanci u ljudskom telu pa tako
nadoknauje nedostatak ili viak neke supstance to za posledicu ima izleenje oveka i
promenu njegovog psihikog stanja. Takoe, iz toga proizilazi, ono to je za nekoga lek
za drugog moe biti otrov u zavisnosti od stanja organizma.
Aktivirajue ili umirijue dejstvo hrane i pia na organizam poznato je i koristi se
od najstarijih vremena. Po jednom drevnom, naivnom uverenju, jedenjem ili pijenjem
unosimo u organizam duu te materije pa samim tim postajemo ono to jedemo i
pijemo. Na tom uverenju poiva ideja priea, a to je motiv biblijske legende o tajnoj
veeri dok zajedno veeraju i ispijaju Isusovu krv, apostoli simboliki primaju duh svog
uitelja i postaju on. Meu srpskim narodnim verovanjima naroito su esta ona koja na
osnovu jedenja ili pijenja neke materije, menjaju ne samo fiziko stanje oveka, nego i
njegovo mentalno zdravlje, zdravlje njegovih bliskih pa ak i itavu njegovu sudbinu.
Post koji postoji u svim religijama odvija se kroz smanjeno i izmenjeno uzimanje hrane
to za efekat treba da ima smirenje oveka, njegovo oienje i simbolie pobedu nad
vlau neposrednih, zemaljskih potreba.

U uem smislu radi se o hemijskim supstancama prirodnog ili sintetikog porekla

Psihoaktivna supstanca u uem smislu je hemijsko jedinjenje koje izaziva
promenu svesnog iskustva preko promene normalne modane aktivnosti. U vreme kada je
Viljem Dejms zapoinjao istraivanja svesti znalo se za alkohol, kokain, marihuanu i
nitro-oksid (smeljivi gas). Danas je broj psihoaktivnih supstanci neuporedivo vei i
poveava se iz dana u dan. To je ogroman izvor zarade za farmaceutsku industriju a
takoe i za ilegalnu narko-industriju koja danas dri znatnu koliinu ekonomske moi u
svetu.
Psihoaktivne supstance su u poetku odigrale pozitivnu ulogu u istraivanjima
svesti do mnogih nalaza ne bi bilo mogue doi na drugi nain. One utiu na promenu
opaanja, oseanja, kognitivnih procesa i ponaanja. Istraivai se nadaju da e nalazi
dobijeni upotrebom PA supstanci pomoi u razumevanju jo nereenog kljunog pitanja
odnosa izmeu sadraja svesti (onoga to doivljavamo) i fiziolokih promena (promena
na mozgu) koje to prate, jer setimo se, odnos izmeu unutranjeg doivljaja i spoljanjih,
fiziolokih manifestacija nije jednostavno linearan.
Veliki broj PA supstanci su derivati dobijeni iz biljaka koje imaju psihoaktivne
sastojke. Takve supstance su poznate milenijumima i koristile su se u medicinske,
rakreativne ili druge svrhe. Poslednja polovina 20-og veka i poetak 21. su obeleeni
porastom upotrebe isto sintetikih PA supstanci, u poetku samo kao lekovi, postepeno
sve u iroj upotrebi u medicini i zloupotrebi u polju stvaranja bolesti zavisnosti.
Uobiajena podela PA supstanci je prema optem efektu na psihiko stanje, pa se tako
ova grupa supstanci deli na: sedative, stimulanse i meovite halucinogene droge.

Sedativne PA supstance
Barbiturati, benzodiazepam (valijum), alkohol dejstvo izmeu 4 16h, smanjuju
napetost, strah, nesanicu, greve, umerena zavisnost.

Sedativno stanje znai smirenost, oputenost pri kojoj je osoba budna ali
distancirana od realnosti. Granica izmeu sedacije i trovanja je vrlo tanka, pa blago
poviena sedacija brzo moe postati stanje trovanja organizma. Na tom stupnju ponaanje
postaje nekoordinisano, vreme reakcije se produava, refleksi se usporavaju, gubi se
spretnost, nastaju smetnje u govoru. Sedativi su depresanti centralnog nervnog sistema, i
pretpostavlja se da blokiraju sinaptike veze u nervnom sistemu. Najpoznatija sedativna
supstanca je alkohol koji se upotrebljava vie od 4000 godina i koja se dobija prirodnim
putem. Negde se ova grupa supstanci naziva i depresanti zbog svog dejstva. Broj smtri
izazvanih alkoholom je na nivou oveanstva veoma visok (110 000 godinje u SAD).
Iako na prvi pogled deluje kao da stimulie, alkohol usporava rad nervnog sistema,
poveava izbacivanje tenosti, poviuje prag osetljivosti ula (posebno vida). Koliina od
0.1 do 1% u krvi se smatra pijanstvom u svim zemljama. Koliko se pije i koliko
alkoholisanosti tolerie, zavisi od sociokulturnih faktora, na primer Evropljani ine jednu
osminu oveanstva ali piju polovinu proizvedenog alkohola u svetu. Stopa unoenja
zavisi od mnogo faktora siromatvo, nezaposlenost, socijalna iskljuenost (Indijanci u
rezervatima pkazuju nekoliko puta vii stepen alkoholisanosti nego ostale etnike grupe).
Danas je dominantna upotreba sedativa u medicinske svrhe. Najira upotreba
blagih sedativa je pri terapiji nespecifinih psiholokih i fizikih problema, krvnog
pritiska, glavobolja, anksioznih stanja, nesanice i slino. Umerene koliine sedativnih
supstanci izazivaju oputanje i umirenje. Postepeno poveavanje doze izaziva redom
malaksalost, gubitak svesti, komu i smrt.

Stimulativne PA supstance
Amfetamini, kokain, nikotin, kofein kratko dejstvo, visoka zavisnost (osim kofeina).

Dejstvo na linost je kroz poveanu samouverenost, energiju i aktivnost, euforiju.

Simptomi umora nestaju pri upotrebi ovih supstanci pa ih zato esto koriste studenti u
ispitnom periodu, vozai kamiona, piloti na dugim letovima i sportisti. Stimulansi ne
stvaraju energiju, kako to konzumentu izgleda, nego uklanjaju znake umora i zabrinutosti
pa kao sekundarno dejstvo, poveavaju postignue. U sluaju kofeina, kao i kod
konzumiranja aja, kakaa i okolade, male koliine prirodno dobijenih supstanci se unose
u ogranizam, a zavisnost koja se stvara je veoma slaba i bezopasna. Posmatranja
subjektivnog oseaja kod ljudi je pokazala da se tokom neradnih dana kod velikog broja
ljudi javlja snana, nespecifina glavobolja. Analiza je pokazala da se radi o blagoj
kofeinskoj zavisnosti u toku radnog dana konzumiramo vie kafe nego vikendom, pa
smo navikli organizam na odreenu koliinu kofeina.
Amfetamini spadaju u sintetike supstance koje pojaavaju sposobnost panje,
aktivitet i koncentraciju i zato su prve upotrebe bile u svrhu poveanja borbene
spremnosti u II svetskom ratu jer smanjuju umor i poveavaju poveavaju
samouverenost. Danas se (zlo)upotrebljavaju kada je potrebno maksimalno poveati
koncentraciju i panju, u izuzetnim ivotnim okolnostima. Amfetamini imaju kao efekat
viestruko poveanje radne efikasnosti, koncentracije i optimizma. Kada se predozira,
amfetamin izaziva paranoidna psihotina ponaanja, koja brzo iezavaju posle leenja.
Ulina droga krek je proien oblik kokaina, zbog svoje jeftinoe i dostupnosti
ova droga ozbiljno ugroava mlade a zajedno sa tim i itave drutvene zajednice.

Opiati
Morfin, heroin, kodein smanjuje bol, deluje 3 6 asova, izazivaju visoku zavisnost.
 Dejstvo na bol je takvo da zavisnik ima oseaj bola ali on postaje podnoljiv.
Psiholoko dejstvo je snano zadovoljstvo koje je teko opisati. Statistike zavisnika iako
zaostaju za realnou, pokazuju da na primer, polovina zavisnika u SAD ivi u Njujorku
a zvanian broj je oko 1000 000 ljudi. Posebno snaan i brz po dejstvu i zavisnosti je
heroin. Psiholoka zavisnost od ove supstance je ekstremno jaka pa tako vremenom,
heroinski zavisnik razvija ivotni stil koji mu svojom inercijom ne dozvljava da izae iz
zavisnosti. Medicinske statistike pokazuju da je smrtnost kod zavisnika od heroina
najvea u odnosu na ostale grupe i to ne toliko zbog osnovnog dejstva supstance, koliko
zbog bonih efekata infekcija, neuhranjenosti, hepatitisa, HIVa, kriminalizacije. Heroin
je zapoeo svoj put u siromanim etvrtima i getima i proirio se na sve drutvene grupe.
Nastao je kao odgovor na ekstremno siromatvo i socijalnu iskljuenost: Nisam
jednostavno radio nita. ivot je bio bez smisla, bez cilja. Svaki dan je bio isti. Nisam
uestvovao ni u emu, nisam uivao ni u emu. Kako meni izgleda, ljudi koji u to uu,
nemaju nikakvih interesovanja, nema pravog znaenja za njih, pa se uhvate za to
(zavisnik, 17 godina, Lindzey Holl, 1975).

Halucinogene i meovite
LSD, PCP, meskalin, psilocibin, kanabis trajanje razliito oko 8h, nepoznat
tip zavisnosti.

Halucinogene droge pored toga izazivaju snanu distorziju svesti, smanjuju

samokontrolu, smanjuju kontakt sa realnou i zbog toga su osobe koje ih konzumiraju u
stanju neuraunjivosti. Drugi naziv za ovu grupu, psihodeline je poreklom od grkih rei
koje znae irenje svesti. este posledice su snane halucinacije o promeni spostvenog
tela i vizuelne precepcije, kao i depersonalizcija gubljenje svesti o sebi. Vrlo mala
koliina supstance izaziva jake promene svesti.
LSD je otkriven 1930. g. i dobijen je iz gljive. Kasnija otkria potvruju prisustvo
halucinogenih supstanci i u drugim biljkama pejota kaktusu, psilocibe meksikane gljive
i slino.
Opijati i halucinogene droge su u veoma irokoj upotrebi. Pokreti za legalizaciju
upotrebe blagih opijata neprestano vre pritisak na javno mnjenje od 1968. godine kada je
prvi put masovno skrenuta panja javnosti na iroku rasprostranjenost upotrebe droga.
Iako se kao jedan od argumenata navodi i to da je marihuana po svojoj toksinosti manje
opasna od nikotina, treba istai da je ono to je pre 40 godina bila istina, odavno vie nije
marihuana je zbog aditiva koji se dodaju i ukrtanja vrste, umnogostruila svoju
toksinost i spada u veoma toksine supstance. Delovanje umerene doze
tetrahidrokanabinola iz marihuane izaziva meovito sedativno i halucinogeno dejstvo,
relaksiranost, gubitak socijalnih granica, veselost uz objekte koji izgledaju duboki, ivi i
otriji nego to ih normalno vidimo.
Medicina se interesuje za ovu grupu PA supstanci zbog toga to je njihova
hemijska struktura slina strukturi prirodnih transmitera u nervnom sistemu. Neke od
supstanci su bliske dopaminu ili serotoninu, veoma snanim prirodnim agensima nervne
aktivnosti.
 Zbog visoke zavisnosti koju izazivaju, este zastupljenosti, niske cene (jer se naa
zemlja nalazi na putu trgovine narkoticima) i korupcije koja je pratea pojava trgovine
narkoticima, ova grupa supstanci je est uzrok kriminalizacije drutva, propadanja
porodica i konano, individualnog propadanja velike grupe ljudi.

Zavisnost
Psihoaktivne supstance menjaju mentalne procese i ponaanje. U centralnom
nervnom sistemu se vezuju za sinaptike receptore, blokirajui ili izazivajui odreene
druge reakcije. Na taj nain one menjaju finu komunikacionu strukturu nervnog sistema i
utiu na svest, pamenje, opaanje, raspoloenje i ponaanje. Dua upotreba istih
supstanci tei da izazove toleranciju na supstancu, pa je tada vea koliina supstance
potrebna da bi se postiglo isto dejstvo. Kada se telo navikne na odreeno prisustvo
supstance, govorimo o fiziolokoj zavisnosti nedostatak supstance izaziva burnu telesnu
reakciju koja moe imati teak ishod. Psiholoka zavisnost se moe pojaviti kod svih
supstanci i u tom sluaju osoba doivljava konzumiranje kao ogromno zadovoljstvo.
ivotni okvir osobe koja je psiholoki zavisna orijenite se postepeno sve vie prema
nainu na koji e se dobaviti supstanca i prema konzumiranju. Sposobnosti i kapaciteti
koje osoba ima postepeno se redukuju i preorijentiu tako da celokupni ivotni plan biva
sveden na ciklus konzumiranja i potrage za novom dozom. to dublje tone u problem,
osobi je sve tee da se iz njega pomeri, modeli pomoi postaju slabi i neadekvatni,
kontakti sa prijateljima i porodicom se pogoravaju i redukuju a konativni deo linosti
(volja) slabi. Tada se postepeno zatvara krug iz koga postaje sve tee izai.

Posebna opasnost u pojavi psiholoke zavisnosti je to to se ona razvija brzo i

nevidljivo osoba je ubeena da nije zavisna, da moe da se uzdri, da moe da prekine
kad god poeli, da je to samo jedna bezopasna situacija, da ako svi to rade moe i ona i
slino. Kada postanemo svesni zavisnosti bude kasno da se iz nje bezbolno izae.
Istraivanja pokazuju da se problem adikcije ee javlja kada je odnos izmeu onoga ko
je zavistan i majke bio udaljeniji u detinjstvu kao i u porodicama koje nisu postavljale
granice detetu. Nespremnost da se postavi i potuje lina granica, stvorie tekoe da se
kasnije savlada zavisnost.

Problem adikcije od psihoaktivnih supstanci prerastao je okvire individualne

patologije iako se tako tretira. On je socijalna, drutvena, patologija ije su razmere
nesagledivo vee i opasnije. Iako je postalo oigledno da se individualna problematika
narkomana ne moe razviti u vakuumu i sama od sebe, ve se ona uvek oslanja na
postojeu socijalnu patologiju (slabu kontrolu u porodici, dostupne dilere, korupciju,
spregu trgovine narkoticima sa drugim delovima drutva, nezainteresovanost socijalnih
institucija), jo uvek su pristupi problemu narkomanije posmatraju dominantno
individualno. Zbog toga su i efekti ovakvih pristupa veoma skromni, i naalost, ne mogu
da prate vrtoglavo brz tempo kojim se socijalna patologija zavisnosti razvija..
Poslednjih godina raste broj programa rehabilitacije koji ukljuuje okruenje
adikta, prvenstveno njegovu porodicu a ne njega samog. Efekti programa koji pokuavaju
da stvore sistemsko reenje kroz menjanje polja odnosa u kome zavisnik ivi, su trajniji i
vei nego efekti individualnih tretmana.
45. Socijalno ponaanje

Grupa je osnovni oblik organizacije ljudske vrste. Zakoni koji uredjuju organizaciju
grupe, odredjuju ujedno i efekte grupnog napora. Svaka grupa je definisana razlogom
zbog koga je obrazovana, tanije grupnim ciljem.

Kako smo videli iz mnogobrojnih istraivanja, ovek spada u drutvena bia koja su
itavog ivota povezana sa zajednicom. Setiemo se, Spicova studija koja je posmatrala
stepen smrtnosti novorodjenadi u bolnicama, pokazala je da je povezanost izmedju ljudi
i postojanje neprekidnog kontakta, ne samo bitan, nego i nuan uslov opstanka. Socijalna
psihologija je oblast nauke koja se bavi istraivanjem razvoja, dinamike i uticaja
drutvenih faktora na psihiki razvoj oveka.
Vanost drutvenog motiva kod ljudi nam je oigledna i na osnovu istorijskih injenica
najstranija kazna koju crkva primenjuje je iskljuenje, ekskomunikacija osoba koja je
neto skrivila ima sve izuzev ljudskog kontakta, sa njom se ne govori, ne primeuje se,
odbacuje se od grupe. Ova kazna se kroz istoriju smatrala teom od ostalih, a u blaem
obliku ostala je i danas zatvaranje ljudi u kaznene ustanove ima za cilj izolaciju i
uskraivanje slobodnih drutvenih kontakata, a u okviru ovoga, zatvaranje oveka u
samicu se smatra najozbiljnijom kaznom. U osnovi kazni se nalazi uskraivanje kontakta
sa drutvom, koje je teko podnoljivo i protivno ljudskoj prirodi.

Vie znaajnih razvojnih teorija linosti smatra da je ovek u svojoj sutini uglavnom
socijalno bie, a da je naa individualna, lina priroda izvedena i izmenjena kroz
drutvene uticaje, tako da o pojednicu u istom smislu, ne moemo ni govoriti. Dolazei
na svet, dete je bogato opremljeno kapacitetom za komunikaciju i operisanje sa ljudima u
okolini, ono plae, glasa se, smeka se, reaguje na specifine socijalne dogadajaje u svom
okruenju. Pokazujui razliite objekte sasvim malom novorodjenetu, psiholozi su
ustanovili da ono odmah po rodjenju posebno reaguje na ljudska lica i glasove. Neobian
je, na primer, refleks smejanja, koji se pojavljuje vrlo rano a koji nije do kraja objanjen
kada se neko nadnese nad kolevku, beba pone da se smeka i time izaziva odgovor
odrasle osobe. Teorije koje smatraju da je ovek primarno drutveno bie, od kojih je
napoznatija teorija Lava Vigotskog, razvoj deteta posmatraju kao sloen sistem
drutvenih uticaja, preko majke, oca, porodice, vrnjaka, proirene porodice, obrazovanja,
kulture, umetnosti i tako dalje. Ove teorije se nazivaju socijalne teorije.

Socijalno ponaanje je ono koje se iskazuje pri komunikaciji sa drugima. Jung je, na
primer, uveo pojam Persone, dela linosti koji predstavlja nau socijalnu pojavu, nain na
koji se oblaimo, ponaamo, usaglaavamo, pravimo izbore, koji predstavljaju sliku koju
prikazujemo drugima. Kada Persona postane suvie snana i nefleksibilna, Jung veruje da
ona poinje da crpu energiju ega i osoba postaje rob svoje socijalne predstave, uloge koju
nosi. Umesto da se razvija u autentinu linost, osoba se usaglaava sa onim to bi drugi
ljudi trebalo da vide, njihovim oekivanjima i normama, gubei dublji kontakt sa
sopstvenim potrebama.

Psiholozi koji se bave istraivanjima motiva, navode da kod oveka postoji motiv
udruivanja, pripajanja grupi, prihvatanja grupe, koji su nazvali gregarni motiv, ili motiv
drueljubivosti. On ini oveka srenim kada je zajedno sa drugima i kada ima grupu
kojoj osea da pripada. Snaga i vrsta gregarnog motiva varira izmedju ljudi, dok su neki
veoma osetljivi i vezani za druge, neki drugi ljudi dobro toleriu kada su sami ili
izolovani. Gregarni motiv je, kao i svi motivi kod oveka, poreklom iz istorije vrste,
udruivanje namje pomoglo da se odrimo i ojaamo kao vrsta na planeti. Iz istog
razloga, mnoge ivotinje imaju veoma jak socijalni motiv sve ivotinje koje se
okupljaja u jata, stada, opore, to ine zato to su drutvena bia.

Neke od najizraenijih socijalnih vrsta su psi i impanze. Dok su psi, svoj ivot povezali
sa ovekom i potpuno se vezali za ljudsku vrstu, majmunske zajednice spadaju u veoma
suptilno uredjene zajednice. Kod vukova, goveda i majmuna, na primer, poznat je princip
usvajanja mladune koje izgubi majku prihvata neka od enki iz grupe i neguje ga kao
da je njeno, kako vidimo, postoji visok stepen humanosti i drutvene brige. Porodica
vukova, iako pred istrebljenjem na planeti, spada u jednu od visoko razvijenih drutvenih
zajednica (vie u Konrad Lorenc: Govorio je sa ivotinjama) sa paljivo negovanim
pravilima pomaganja, uzajamne podele rada, preuzimanja i prihvatanja odgovornosti,
pokazivanja trajne privrenosti i ljubavi i slino. Nasuprot slici vuka koji nam se kao
demonizovan lik pojavljuje u novijim bajkama, Staroslovenska predanja posmatraja vuka
kao pomagaa i pretka (Srpski feti vuka jo uvek se neguje u planinskim krajevima,
poznate su ruske legende o Surom Vuku, liku koji je mudriji i privreniji od svih ostalih i
drugo).

Kod oveka se drutveni uticaji daleko dublje i dalje prostiru, jer se beba radja
nesposobna za samostalno preivljavanje, pa od trenutka radjanja poinje sloena igra
spletova uticaja koji je dalje formiraju.

Uopteno opisano, socijalna psihologija izuava ljude u interakciji, naine na koje

reagujemo jedni na druge, kako formiramo utisak o drugima, kako utiemo jedni na
druge, kako se medjusobno vrednujemo, kako reagujemo na pritiske grupe, kako
formiramo odluke i reagujemo i drugo.
Kada smo u kontaktu sa nekim, automatski formiramo miljenje o toj osobi i pripisujemo
joj osobine. Kada objanjavamo neije ponaanje, traimo razloge u situaciji koja je
prethodila i tako pripisujemo osobi uzroke i posledice ponaanja. Greke koje inimo pri
tome mogu dolaziti iz razliitih izvora, na primer, ljudi tee da posmatraju ponaanje
osobe kao izraz njenih osobina, ak i ako im se kae da osoba glumi. Na primer, u
jednom istraivanju je procenjivaima reeno da e odredjena osoba igrati ljutitu ili
prijatnu osobu, ali i pored toga, procenjivai su procenili da je to istinska priroda te
osobe, zanemarujui spoljanje razloge ponaanja (Crider, 1986). Tek kad je osoba pred
njima odigrala obe suprotne uloge, bili su u stanju da poveruju da postoje spoljanji
razlozi za ponaanje. Po slinom pravilu operiu putjui trgovci, otvorimo li vrata, osoba
e nasmejano da nas pita kako smo i pruie nam ruku. Na subjektivni doivljaj je da se
radi o prijatelju sa divnim namerama, ali realno se radi o prodavcu koji trguje. Suprotnu
vrstu pogreke inimo kada unutranje procese procenjujemo spoljanjim razlozima, na
pitanje zbog ega studiraju hemiju, studenti u jednom istraivanju navode osobine hemije
kao nauke, a nike ne navodi svoju motivaciju, interese ili odluke.

Drutveno opaanje i ponaanje je pod dejstvom stavova i verovanja, formira se kroz

uticaje drugih ljudi i uticaje iz individue. Podrka ili odbijanje nekih aspekata socijalnog
ponaanja menja smer uverenja. U jednom istraivanju su studenti telefonski ispitivani
ta misle o svom fakultetu. Ispitiva je jednoj grupi, kada pone da hvali, ubacivao re:
Dobro. Drugoj grupi je to radio kada pone da kritikuje. Ve posle nekoliko puta
izgovorene rei, ispitiva je dobijao negativnu ili pozitivnu procenu. Kada je rezultat
posle nekog vremena proveravan, ispitanici su zamoljeni da ponove svoj sud, pokazalo se
da je ova izazvana negativnost pozitivnost i dalje trajala (Crider, 1986). Roditelji koji
ue decu da je, na primer, dobro poznavati ljude drugih religija i zajednica, imaju decu
koja izrastu u tolerantnije odrasle osobe. Isto tako, predrasude i negativna uverenja,
prenose se porodinim uticajima i zbog toga sadre oseajni deo koji je otporan na
racionalno razuveravanje.

Umetnost, po svojoj prirodi spada u relacione aktivnosti, izmedju nas i dela mora biti
kontakt i to uvodi doivljaj umetnosti u polje socijalnog. Ni jedna oblast umetnosti ne
postoji bez drutvenog delovanja, ak i kada je ono manje vidljivo ili odloeno. Poznato
je da su mnogi umetnici i njihova dela, otkrivani i slavljeni posle svoje smrti, ak i ako su
kasnije prepoznati kao genijalni. Van Gog je, na primer, za svog ivota uspeo da proda
jednu sliku, dok je njegov kasniji uticaj obuhvatio itavu svetsku zajednicu. Zbog toga,
socijalni uticaji su ipak oni koji definiu i odredjuju ta e biti prepoznato kao umetnost.

46. Grupni pritisak

Grupni pritisak je pojava da grupa vri veoma jak uticaj na svakog pojedinca, ak i kada
taj uticaj nije jasno, eksplicitno izraen. Kliniki psiholozi koji se bave terapijom veruju
da su implicitni, nereeni ali postojei pritisci, ei izvor psihikih problema nego oni
direktno pokazani. ovek je toliko duboko povezan sa svim drugim ljudima da nije
svestan snage ovih uticaja. U veini ivotnih okolnosti, grupni pritisci slue da ouvaju
jedinstvenost grupe i imaju integrativnu ulogu, uiteljica i roditelji, na primer, morali su
dosta da nas opterete i pritisnu, da bismo sa nepunih sedam godina izdrali sedenje u
klupi i utanje protiv prirode radoznalog detinjstva. To je bilo neprijatno, ali u funkciji
naeg integrisanja u zajednicu kole i omoguilo nam je da ostanemo ukljueni u procese
sticanja znanja. Ali, ta se dogadja, medjutim, ako pritisak odstupa od linih uverenja
individue, znanja i emocija individue, ili ako odstupa od moralnih normi zajednice?

Istraivanja u Americi, na primer, pokazuju da izmedju dve treine i tri etvrtine birakog
tela glasa za partiju svojih roditelja (Crider, 1986). To znai da su stavovi formirani u
porodici i da ne postoji slobodna raspodela odgovora. Naa spremnost da se saobrazimo
pritiscima grupe se naziva konformizam. Za osobu koja je konformista mislimo da nema
svoj stav i uverenja, ve je sledbenik dominantnih obrazaca koji joj se naturaju.
Spremnost na konformiranje medjutim, nije negativna osobina, ona je razvojno potrebna
osobina i u razliitim periodima ivota nam je u razliitom stepenu vana. Posmatranja
uticaja vrnjaka pokazuju najjai uticaj oko 12 i 13 godina, koji onda poinje da opada.
Ipak, do kraja ivota emo ouvati tendenciju da donosimo odluke pod jakim uticajem
tudjih verovanja.

Istraiva po imenu A (Asch, 1952) je ispitivao stepen saobraavanja grupnom pritisku.

U njegovoj seriji eksperimenata subjekti su dovodjeni u neprijatne situacije kada treba da
donesu odluku koja je nesaglasna sa odlukom grupe. Subjektima je reeno da e
uestvovati u ispitivanju vizuelnog prepoznavanja. Dolazio je u prostoriju gde se nalazilo
jo nekoliko ispitanika. Na primer, izloen je zadatak sa tri linije i odvojenom linijom
koja je meta sa kojom treba porediti ponudjene tri. Ispitanici us javno davali odgovore.
Medjtim, samo jedan uesnik je bio pravi, a ostalo su bili eksperimentatori koji su
donosili pogrene odluke prema unapred dogovorenom planu. Rezultati su inzenadili i
samog istraivaa, ve posle tri lana pokuaja, 37% ispitanika pone da prihvata da je
kraa linija dua. Veina ljudi nije u stanju da istrpi teinu grupnog pritiska i, posebno
ako je re o nekom sloenijem pitanju, tee da ponove odgovor grupe. Oko jedne treine
ljudi je spremno da se sloi da je dua linija kraa od realno krae, zato to su svi ostali u
prostoriji tvrdili da je tako. Jaina grupnog pritiska je najvea kada vie osoba vri
pritisak na jednu. Ukoliko toj jednoj dodamo jo samo jednog saveznika, njena otpornost
na pritisak postaje znaajno vea. To pokazuje da je oveku teko da igra ulogu
usamljenog strelca, on pri tome trpi neprijatnost i kao posledica toga, poputa pritisku
grupe. Sa druge strane, to je vei broj ljudi koji vre pritisak na jednog oveka, to je jai
pritisak i ranije e se desiti poputanje. Kada su objanjavali zato su se priklonili, ljudi
su navodili veoma razliite razloge: neko je zaista video to to su ga ubedili, neko je
pomislio da sa njim neto nije u redu pa se povukao, neko je znao da je u pravu ali se
jednostavno nije pokazao. Postoje naelno dva osnovna razloga zbog kojih ljudi bivaju
konformisti jedan je taj to elimo da budemo ispravni i najee u ivotnim
okolnostima injenice nisu tako jasne i oigledne, tada se oslanjamo na ljude oko sebe,
drugi razlog je to elimo da budemo prihvaeni od drugih i jedan od naina je pokazati
ljudima da smo jedan od njih. Moda, trendovi, grupni idoli, neki su od prateih efekata
te pojave.

Istraiva po imenu Milgrem (Milgram, 1974) je hteo da ispita koliki je uticaj autoriteta
kada se dogodi da neka od odluka odstupa od inidividualnih uverenja za raziku od
konformizma ovo se zove potinjavanje autoritetu. On je grupu normalnih, prosenih
subjekata obuio u oblasti jaine i uticaja elektrookova na ljudski organizam. Poto su
savladali obuku, uesnici su pozvani da uestvuju u istraivanju koje izvodi jedna
eminentna istraivaka ustanova. Reeno im je da se eksperiment bavi brzinom uenja i
odnosom uenja i kazne. Uesnici su nazvani uitelji i oni su se upoznali sa svojim
parom, osobom koja e im biti uenik. Zatim su uitelji seli sa jedne strane pregrade
i imali zadatak da u skladu sa uputama eksperimentatora, daju adekvatan povratni
odgovor ako ispitanik sa druge strane poregrade pogrei, daje mu se blag elektrook
koji se postepeno pojaava. Ukoliko je ispitanik tano odgovarao, prelazilo bi se na
sledee pitanje. Umesto pravih uenika, sa druge strane pregrade su bili obueni glumci
koji su simulirali bol, a umesto pravog eletrooka nije davano nita. Obueni uesnici su
upravljali mainama za davanje okova za koje su smatrali da su prave. Posle izvesnog
vremena, po dogovoru, ispitanici su poeli da gree a eksperimentator iz eminente kue
je naloio uesnicima da pojaavaju jainu udara. Uesnici su dovedeni u neprijatnu
situaciju da imaju nalog poznatog istraivaa da daju elektrine udare, a sa druge strane
su videli osobe koje to boli. Prema procenama koje su prethodno izvrili 40 poznatih
psihijatara, predvidjeno je da e manje od desetine procenta (0.001%) pristati da daju
jake elektrookove. Milgrem navodi da je ak 65% ljudi dalo smrtonosnu jainu
elektrookova ispitanicima, verujui na re eksperimentatoru, a zanemarujui svoje
znanje i znake koje su davali glumci sa druge strane. Kada je ueni sa druge strane
imao glas (mogao da vie), taj procenat je padao na 62.5%. Kada uenik sa druge
strane nije imao naina da se oglasi, skoro svi uitelji su ili do kraja. Istraiva
utvrdjuje da je smrtonosnu dozu lake dati ako se lani ispitanik ne vidi, nego se sa njim
kominicira kucanjem o pregradu. Veina uesnika je nastavljala da daje jake
elektrookove ak i kad je kucanje odavno prestalo sa druge strane.
Pouke ovakvih istraivanja su mnogostruke i provokativne, izmedju ostalog,
ovakvom spremnou da se odreknemo line odgovornosti i da je predamo u ruke
odgovornijeg, dobro objanjavamo mnoge neverovatne postupke, na primer, kako je
mogue da jedna osoba pritiskom na taster, znajui ta ini, svojim prstom uniti itav
grad i sva iva bia u njemu (unitavanje Hiroime je podrazumevalo smrt 200 000 ljudi
u jednom danu).
Sa druge strane, svoj ljudski identitet i opstanak vrste iskljuivo dugujemo naoj
sposobnosti da se saobraavamo i prilagodjavamo grupama u kojima ivimo. Kada ljudi
ne bi imali toliku fleksibilnost, ne bismo mogli do te mere da napredujemo kao zajednica.
Istraivanja ovog tipa nas opominju da su moral i vrednosti, ipak, relacionog karaktera,
grade se u odnosu sa drugima, pa zbog toga, koliko god pozitivne bile, ne mogu da se
odre u apsolutnom, nego u relativnom smislu.
Psiholozi su prouili tehike kojima se ljudi slue kada ele da postignu neije
slaganje ili neto od njega dobiju. Tehnike su nazvane po realnim situacijama: noga u
vrata, vrata u lice i niska lopta. Noga u vrata se dogadja kada neko od nas zatrai neto
malo, kada mi to uinimo, onda je vea verovatnoa da emo uiniti i mnogo. Na primer,
putujui trgovci nee sa vrata rei: prodajem ovo po ovoj ceni, nego e rei, dobar dan,
kako ste? Da li imate jedan minut? Ako se rukujemo, odgovorimo kako smo ili kaemo
da imamo jedan minut, vea je ansa da nam potom prodaju ono to ele. Vrata u lice je
tehnika koja ide obrnutim redom, znajui ta od nas hoe, neko nam trai mnogo vie.
Kada ne pristanemo, prelazi se na manje. Tada mi odahnemo i pristanemo. Na primer, da
li bismo bili donator humanitarne organizacije za 1000 dinara? Ne? Dobro, dajte koliko
moete... Niska lopta podrazumeva da od nekoga izmamimo naelni pristanak na neto.
Zatim se pozovemo na to i traimo neto vie nego to je nameravao da nam da. Na
primer, da li bismo uestvovali u istraivanju. Ako da, onda nam udeljuju upitnik od vie
hiljada pitanja. Osoba razmilja, da kad je ve dala pristanak, ta sad da se radi...
Istraivanje taktike noga u vrata je demonstriralo uticaj na ene. Grupa domaica
je sluajnim izborom podeljena na dve grupe. Jedna grupa je zamoljena da u prozor kue
stavi malo upozorenje:Vozi paljivo i veina je prihvatila. Posle par dana je svima
ponudjeno da u svoje dvorite postave veliki znak: Vozi paljivo. Od grupe koja je ve
pristala na mali znak, 76% je postavilo veliki bez pogovora. Od grupe koja nita nije
stavljala, 16.7% je pristalo da ga postavi. Danas se ove taktike koriste u masovnim
razmerama od televizijskih prodajnih oglasa koji se zavravaju sa pozovite odmah,
koliine ograniene, do akvizitera i agitatora verskih sekti.

47. Vodje i tipovi vodjstva

Ljudi u grupama utiu jedni na druge na mnogo naina. Ponekad, kada je situacija
vanredna, ljudi se okreu nekome ko zna ta i kako treba initi. Tada kaemo da se
odluivanje predalo u ruke vodji. Vodlja je osoba u grupi koja ima najvei uticaj na
donoenje odluka, a vodjstvo je vrenje uticaja na druge u grupi.
Naini organizovanja grupe zavise od broja lanova i njihove medjusobne
komunikacije. U malim grupama, od 3 do 12 lanova, situacija sa medjusobnom
komunikacijom je takva da svako moe da kominicira sa svakim, svako moe lako da
dodje do rei, i svako moe da uoi svakog lana. Kada broj lanova u nekoj grupi pone
da raste, komunikacija medju njima se znaajno menja. Posmatranja su pokazala da sa
poveanjem broja lanova grupe, komunikacija medju njima tei da se nejednako
raporedi to vei broj lanova, to vie jedan medju njima preuzima komunikaciju prema
svima ostalima i namee se kao vodja. Kada se postavi video kamera i posmatra koliina
govora, u grupama od preko trideset lanova, skoro 80% vremena govori jedna osoba.
Osobe koje preuzimaju odgovornost za funkcionisanje grupe se nazivaju grupe vodje.
Neka od kljunih pitanja u ovoj oblasti su: kakve su osobine vodje, kako se on
ponaa, kakvi oblici rukovodjenja postoje i kakvi su efekti vodjenja u odnosu prema
grupi.
Istraivanja koja se interesuju za osobine vodje su veoma stara, mogu se nai u
nasjtarijim istorijskim spisima, gde se analizira struktura linosti neke istorijski poznate
osobe. Biografije vodja su uvek bile omiljeno tivo, jer sadre linosne odlike vodje
kakve osobine ima, kako se ponaa, kako ih ispoljava itd. Mnoga psiholoka istraivanja
linosti vodje (u plemenu, nauci, politici, koli...) nalaze sledee: vodja je obino vii od
ostalih (fiziki jai), stariji i inteligentniji od ostalih, reitiji od drugih, drutven, visoko
motivisan i energian. Ovakvi nalazi su kasnije korigovani situacionom teorijom, koja
pokazuje da od situacije i okolnosti takodje zavisi ko e postati vodja.
Postoje tri osnovna oblika rukovodjenja autoritarno, indiferentno i demokratsko.
Autoritarno se dogadjaj kada je grupa hijerarski definisana i kada postoji odnos
subordinacije na primer, kod upravljanja avionim, u vojsci i slino. Demokratski vodja
je onaj koji pospeuje interakciju u grupi ali nije iskljuivo odgovoran za odluke grupe.
Indiferentni vodja je onaj koji prisustvuje radu grupe i ponaa se kao i ostali lanovi, tj.
ne preuzima niakavu odgovornost. U jednom poznatom istraivanju efekata rukovodjenja
(Lewin, Lippitt, White, 1939) je posmatrano kako se efikasnost grupe i raspoloenje
lanova ponaa u odnosu na tip vodjenja. Grupe deaka su provodile letnji odmor sa tri
vrste vodja, koji su unapred planirali kako e rukovoditi grupom. Na kraju istraivanja se
pokazalo da se tip rukovodjenja oigledno odrazio na postignue i atmosferu u grupi. Ako
je zadatak grupe bio mehaniki ili jednostavan, najefikasnije je bilo direktivno
(autokratino) vodjenje. Ako je zadatak bio konstruktivan i kreativan,najefikasnije je bilo
demokratino rukovodjenje. Najslabije postignue su imale laisezz-faire (indiferentno)
vodjene grupe. to se raspoloenja tie, ono je bilo najpozitivnije u demokratino
rukovodjenim grupama, dok je u direktnivno vodjenim zabeleena pojava rivaliteta i
takmiarstva.
Koja vrsta rukovodjenja je odgovarajua u kojoj ivotnoj okolnosti. zavisi od
zadatka i cilja grupe. Dok je danas dominantan model demokratinog rukovodjenja, i
govori se o njemu kao da je jedino ispravno, izgubi se iz vida da ono ne moe uvek biti
takvo. Posmatranje rukovodjenja koarkakim timovima, na primer, pokazuje da
demokratino rukovodjenje timom uzrokuje gubljenje utakmica i ispadanje iz
takmiarskih liga. Neto se slino dogadja u drugim oblastima, pilot koji bi pregovarao sa
posadom umesto da upravlja letilicom, kapetan koji bi okupio posadu na grupnu
kreativnu seansu da bi doneo odluku, hirurg koji bi zaustavoi operaciju da se konsultuje,
su nezamislive i opasne situacije. U prirodnim okolnostima, ako govorimo o kreativnim i
konstruktivnim zadacima, demokratino rukovodjenje ima vie ansi da bude uspeno.
Kod brzih, rizinih ili takmiarskih situacija, okolnosti koje su jasno definisane i zadate,
u kojima nije mogue stalno pregovaranje, direktivno ili autorkatino rukovodjenje daje
pozitivnije rezultate. Istraivanja potvrdjuju da situacija u kojoj se rukovodi, kvalitet
odnosa vodja lanovi, jasnoa zadatka i autoritet vodje odredjuju uspenost
rukovodjenja (Fiedler, 1978). Kada su situacije ekstremno nejasne, a odnosi loi,
direktivni vodja je efikasniji. Kod stabilne i jasne situacije, vodja koji prihvata i podrava
emocionalno, podrava grupnu diskusiju, brine o atmosferi grupe, je efiksaniji vodja.
Efikasnost rukovodjenja, dakle, proizilazi iz situacije u kojoj se grupna aktivnost odvija.

Obavezna literatura:
Vladislav Pani: Razvoj, uenje i mera psihikog (R)
Predrag Ognjenovi: Psihologija opaanja (P)
Skripta (S)

ira literatura (koga interesuje vie):

Kre i Krafild: Elementi psihologije (E)
Carstvo snova, Pongratz, Santner
ovjek i njegovi simboli, K. G. Jung
Uvod u psihoanalizu, S. Frojd
Govorio je sa ivotinjama, K. Lorenc
Zaboravljeni jezik, E. From

Reference