Zbornik Matice Srpske Za Scenske Umetnosti I Muziku, 2003, 28-29

YU ISSN 0352-9738 | UDK 78 + 792 (05)
2829
ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA SCENSKE UMETNOSTI I MUZIKU
ZBORNIK MATICE SRPSKE

ZA SCENSKE UMETNOSTI
I MUZIKU
2829
MS NOVI SAD
2003
MATICA SRPSKA
ODEQEWE ZA SCENSKE UMETNOSTI I MUZIKU
MATICA SRPSKA
DEPARTMENT OF STAGE ART AND MUSIC
YU ISSN 0352-9738
ZBORNIK MATICE SRPSKE

ZA SCENSKE UMETNOSTI
I MUZIKU
2829
Urednitvo
Dr BOIDAR KOVAEK
(glavni i odgovorni urednik)
Dr MIRJANA VESELINOVI, dr ZORAN JOVANOVI,
dr KATALIN KAI, mr DUAN MIHALEK (Izrael),
dr DANICA PETROVI (zamenik glavnog i odgovornog urednika),
dr DUAN RWAK, dr JADVIGA SOPAK (JADWIGA SOBCZAK),
akademik DIMITRIJE STEFANOVI
NOVI SAD
2003
SADRAJ
CONTENTS
STUDIJE, LANCI, RASPRAVE

STUDIES, ARTICLES, TREATISES
Mr JELENA JOVANOVI
Geneza napeva srpskih svadbenih pesama u Gorwem Banatu u Rumuniji
Genesis of Chants of Serbian Wedding Songs in Upper Banat, in Romania . 7
Dr SAVA ANELKOVI
O itaocu i literarnoj raspravi u Sterijinim komedijama Le lecteur et
le dbat littraire dans les comdies de Sterija . . . . . . . . . . . . 17
Dr BOIDAR KOVAEK
Kulturna zbivawa meu Srbima u Peti i Budimu 18601861. i wihove
pozorine predstave IIIII Cultural Events among the Serbs in Pest and
Buda in 18601861 and their Theatrical Performances IIIII . . . . . . 29
Dr. KATY ROMANOU
Westernization of Greek Music Pozapadwaavawe grke muzike . . . . 93
Dr ZORAN T. JOVANOVI
Milan Grol pozorini reformator Milan Grol a Theatrical Refor-
mer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
Mr BOGDAN AKOVI
Malo poznata Liturgija Stevana K. Hristia za muki hor Stevan K.
Hristi's Little-Known Liturgy for a Male Choir . . . . . . . . . . . . 133
SEAWA, GRAA, PRILOZI

MEMOIRS, MATERIALS, CONTRIBUTIONS
MILICA ANII
Sama svoj gospodar Being One's Own Master . . . . . . . . . . . 147
VERA OBRADOVI
Smiqana Manduki Linost Srpkiwe iz Bea Smiljana Manduki
A Personality of a Serbian Woman from Vienna . . . . . . . . . . . 157
ROMANA RIBI
Stvaralaka riznica Petra Stojanovia (18771957) Creative Treasury
of Petar Stojanovi (18771957) . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
Dr MILENKO MISAILOVI
Znaajan prilog dramaturgiji muzike A Significant Contribution to the
Dramaturgy of Music . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187
MIRKA PAVLOVI
Seawe na Aleksandra Darka Obradovia (19272001) In Metogu of
Aleksandar Darko Obradovi (19272001) . . . . . . . . . . . . 201
PRIKAZI
REVIEWS
Mr JELENA JOVANOVI
Vieglasne narodne pesme iz Epira . . . . . . . . . . . . . . . 205
Dr NICE FRACILE
Dragoslav Devi, Antologija srpskih i crnogorskih narodnih pesama sa me-
lodijama, Fondacija Kari, Beograd, 2002, 387 str. + 2 CD-a . . . . . 208
MIRJANA VUKIEVI-ZAKI
Moba, Vazda weje, Jano, SOKOJ, BIEM, 2001 . . . . . . . . . . . 210
IRA PRODANOV
Kompakt izdawa klavirske muzike Miloja Milojevia (18841946) i De-
jana Despia (1930) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211
TATJANA PIVNIKI-DRINI
Registar imena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
STUDIJE, LANCI, RASPRAVE
UDC 398.8(498=163.41)
Jelena Jovanovi
GENEZA NAPEVA SRPSKIH SVADBENIH PESAMA

U GORWEM BANATU U RUMUNIJI
Jo jedan prilog prouavawu porekla

srpskog stanovnitva Gorweg Banata u Rumuniji
SAETAK: Do sada malo istraivano srpsko pevako naslee u Rumuniji mo-

e da prui mogunosti za odgovore na pitawa o poreklu dela srpskog stanovni-
tva ovih prostora. Rad je posveen zapisima srpskih svadbenih pesama u rumun-
skom Banatu i wihovim varijantama u drugim junoslovenskim krajevima. Slinost
ili istovetnost ovih melodija upuuje na wihovo zajedniko poreklo, pa moda, i
na zajedniko poreklo dela srpskog stanovnitva u rumunskom Banatu.
Prostrana panonska ravnica, zahvaqujui svojoj otvorenosti, od

prvih istorijskih pomena do danas predstavqa poprite migracija,
meawa stanovnitva i proimawa razliitih kultura. Na prostoru
Banata, kao dela ove geografske celine koja pripada Sredwoj Evropi,
tokom dugog vremena su se smewivale i sabirale razliite migracione
struje. Brojnim ukrtawima stanovnitva razliitog porekla stvarane
su nove etnike formacije. Tako je do danas Banat ostao vienacio-
nalna oblast u kojoj preovlauju elementi kulture Sredwe i Zapadne
Evrope.1
Kad je re o srpskom stanovnitvu, meavinom pripadnika triju
velikih metanastazikih struja sa juga i jugozapada i Srba starosedela-
ca, formiran je novi psiholoki tip, sa posebnim etnikim obele-
jima. Danas su u srpskoj tradicionalnoj kulturi, pored brojnih eleme-
nata koji su preuzeti iz sredwoevropske i zapadnoevropske kulture,
prepoznatqivi i oni koji pripadaju autohtonom kulturnom nasleu.2
Poreklo Srba na prostoru Banata objawava se dvojako. Prema po-
znatoj i na naunom nivou meunarodno priznatoj teoriji, oni su se na
ovu teritoriju, u okviru velike slovenske mase, naselili u vremenu od
1 Nikola Panteli, Etniki i etnokulturni kontakti u panonsko-karpatskom pro-

storu, u: Etniki i etnokulturni kontakti u panonsko-karpatskom prostoru, SANU, Et-
nografski institut, Posebna izdawa, kwiga 42, Beograd, 1997, 8.
2 V. Jelena Jovanovi, Pevako naslee Srba u Gorwem Banatu u Rumuniji u svetlu au-
tohtone i preuzete muzike prakse, magistarska teza, Fakultet muzike umetnosti, Beo-
grad, 2000.
7
V do VII veka.3 Prema drugom miqewu, koje u nauci oekuje svoju po-
tvrdu ili opovrgavawe, a koje je formirano na osnovu najnovijih arheo-
lokih prouavawa, Sloveni su u vreme od IV do VI veka ve mogli bi-
ti prisutni na ovom prostoru.4
Kad je re o danawem rumunskom Banatu, starosedeocima se mogu
smatrati Srbi ijih je oko 70 naseqa postojalo na toj teritoriji do
1400. godine,5 vremenu koje je neposredno prethodilo velikim pomera-
wima srpskog stanovnitva sa juga. Posle pada srpske Despotovine pod
tursku vlast, sredinom XV veka, usledila su masovna iseqavawa u kra-
jeve preko Save i Dunava, pa i u danawi rumunski Banat. Ova iseqa-
vawa su potrajala sve do XIX veka, i to u dva osnovna toka. Jedan je bio
tih, postepen, kontinuiran, jedva primetan kroz raspoloive izvore",
zahvatao je male qude u velikim masama" i u istoriografiji u velikoj
meri ostao neprimetan. Drugi tok je bio boqe osvetqen, dinamian,
isprekidan" i zahvatao je velikae i feudalnu gospodu, pojedinano
ili u mawim grupama"; takve seobe su u naoj istoriji boqe praene i
o wima se vie zna.6
Koliko je poznato, Srbi doseqenici u Banatu uglavnom su pripad-
nici kosovske i vardarske metanastazike struje, kao i nekadawi sta-
novnici moravske Srbije. Banat je, kao sastavni deo panonskog basena,
jedna od junoslovenskih oblasti koje su primile najvei broj doseqe-
nika.7 Od XV veka u oblastima preko Save i Dunava poeo je da se for-
mira novi, takozvani panonski psiholoki tip.8 Usled izuzetno bur-
nih istorijskih i drutvenih zbivawa, raseqavawa stanovnitva u ra-
znim pravcima, tokom narednih vekova bila su gotovo neprestana.9 To-
kom vremena se ovo stanovnitvo pomealo i stopilo u takozvani
sremsko-banatski varijetet. Wega u najveoj meri ine stanovnici po-
reklom iz istonih i junih srpskih oblasti i stanovnitvo severne
Srbije, a u mawem broju doseqenici iz Bosne, Hercegovine i Dalma-
cije.10
Mesna i porodina predawa na koja se jo moe naii kod Srba
ovih krajeva veoma su razliita. To takoe govori o velikoj raznoliko-
sti porekla stanovnika, o wihovom dolasku sa raznih strana i u razli-
3 Isto, 276.
4 O tome v. Stanko Trifunovi, Sloveni u Panoniji. Kwievna re, 474476,
Beograd, b.g., 32.
5 V. Jovan Erdeljanovi, Tragovi najstarijeg slovenskog sloja u Banatu, u: Niderluv sbor-
nik, DILU II, zvezek 1, Praze, 1925, 278279; Mile Tomi, Seobe bez seoba. Zbornik Ma-
tice srpske za filologiju i lingvistiku, XXXIII, Novi Sad, 1990.
6 Sima irkovi, Seobe srpskog naroda u kraqevinu Ugarsku u XIV i XV veku.
Zbornik radova posveen tristagodiwici Velike seobe Srba, Zavod za uxbenike i na-
stavna sredstva, Beograd, 1990, 40.
7 Petar Vlahovi, Migracioni procesi i etnika struktura Vojvodine. Glasnik
Etnografskog muzeja, br. 41, Beograd, 1977, 113.
8 Jovan Cviji, Balkansko poluostrvo i junoslovenske zemqe, Beograd, 1966, 134.
9 V. Dobrivoje Nikoli, Srbi u Banatu u prolosti i sadawosti, Novi Sad,
1941, 146; Sima irkovi, N. d., 39; Jovan Cviji, N. d., 134.
10 Jovan Cviji, N. d., 556.
8
ita vremena.11 S druge strane, danas kod najveeg broja naih kazivaa
preovlauje svest o dugom periodu wihovog ivota na prostoru Banata.
Veoma est odgovor na pitawe o doseqavawu jeste da oni tu borave od-
uvek".
Jedno od danas moda najpouzdanijih svedoanstava o matinim
oblastima doseqavawa jesu u velikoj meri ouvani narodni obredi i
obiaji. Oni mahom imaju paralele u tradiciji istone, jugoistone i
june Srbije.12 Dinarski element, ako je i prisutan, nema veeg uticaja
u ovom segmentu narodne kulture.
Podaci o matinim oblastima doseqavawa veeg dela danaweg
srpskog stanovnitva u rumunskom Banatu pokazuju da je u ovim obla-
stima zastupqeno veliko arenilo. iwenica je, takoe, da je usled
meavine etnikih varijeteta i jakih vievekovnih uticaja drugih kul-
tura nastalo i unificirawe elemenata srpske muzike kulture ovih
prostora. Uprkos tome, na osnovu terenskih zapisa autohtonih srpskih
narodnih pesama, pokazuje se da se u wima odreene veze sa davnim ma-
tinim zemqama jo mogu prepoznati. Da bismo doprineli upotpuwewu
slike o moguem poreklu srpskog stanovnitva u rumunskom Banatu,
okrenuli smo se istraivawu geografske rasprostrawenosti varijanata
narodnih pesama koje su zabeleene na ovom prostoru. Polazei od te-
renskih zapisa sakupqaa koji su radili u danawem rumunskom Banatu
i tragajui po zbirkama melodija iz drugih junoslovenskih krajeva, do-
li smo do meusobno srodnih napeva, na osnovu kojih se moe ukazati
na neke od brojnih i isprepletenih puteva kojima je srpsko stanovni-
tvo u tamikom Banatu stiglo do danawih naseobina, a na osnovu
ega se moe pretpostaviti koje su oblasti wegovog iseqewa.
U ovom radu pawu emo posvetiti grupi svadbenih pesama koje
imaju neposrednu ulogu u pojedinim delovima svadbenih obiaja ta-
kozvanim pravim" svadbenim pesmama. Polazimo od grae kojom ras-
polaemo, od objavqenih melografskih zapisa razliitih melografa
(ukquujui i sopstvene terenske zapise) iz Banata i drugih krajeva ju-
noslovenskog prostora. Melodije pravih" svadbenih pesama o kojima
e biti rei posmatraemo u okviru dve grupe varijanata poznatih
pesama: a) Odbi se (biser) grana od jorgovana i b) Gorom jezde kieni sva-
tovi.
Prvu grupu pesama ine, dakle, varijante napeva poznate svatovske

pesme Odbi se (biser) grana od jorgovana. O ovom napevu je u strunoj li-
teraturi pisano u vie mahova. Beleili su ga razni zapisivai u ra-
znim krajevima tokom gotovo dva veka. Prouavaoci su ga okarakterisa-
li kao veoma star melodijski obrazac.13 Mnogobrojne varijante se nala-
11 V. Svetozar Markov, Diwa, edicija Iz sela u selo", Kriterion, Bukuret,

1984, 208; Qubomir Stepanov, Ketfeq, isti izvor, 42; Stevan Bugarski, Po Semartonu
kroz prostor i vreme, Bukuret, 1982, 62.
12 V. Jelena Jovanovi, N. d., Prilog III Beleke o obredima i obiajima, IXLII.
13 Dragoslav Devi, Svatovska pesma Odbi se grana od jorgovana" i osobenost wenog
napeva. Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku, 89, Novi Sad, 1991,
125132.
9
ze prvenstveno na prostoru Panonije: u danawoj Vojvodini, zatim u
Slavoniji (danawi zvanini naziv Istona Hrvatska), Maarskoj i
rumunskom Banatu14 (v. Tabela br. 1, primeri a, b i v). Sree se ponaj-
vie u pevawu Srba, ali i okaca15 i Hrvata u Vojvodini16.
Kod Srba u Vojvodini ova melodija je poznata pod nazivom svato-
vac, kako se naziva i itav niz svadbenih pesama koje se po woj pevaju.17
Zanimqivo je da Srbi u Rumuniji izraz svatovac ne koriste u istom
znaewu: naime, da bi tano oznaili dotini melodijski obrazac, ka-
zivai upotrebqavaju opisni izraz kad se ubraiva mlada.18
Opisujui ovaj napev, Dragoslav Devi je ukazao da on pripada ti-
pu dugakog glasa", i da je jednodelnog oblika, pri emu se melodijska
celina ponavqa sa svakim novim stihom, to je karakteristino za
obredne pesme u nas".19 Takoe, taj napev se smatra karakteristinim za
srpske svadbene pesme panonske kulturne zone.20 tavie, potvren je
14 Upor. Vuk St. Karaxi, Narodna srbska pesnarica, u Vijeni 1815; Franjo . Kuha,
Junoslovjenske puke popievke, IV, Zagreb, 1881, primeri br. 1266 i 1267; Tihomir Ostoji,
Obredne narodne pesme s notama, Arhiv SANU, Etnografska zbirka br. 268, notni zapis
br. 4; Kosta P. Manojlovi, Narodne melodije istone Srbije, SAN, Posebna izdawa, kw.
CCXII, Muzikoloki institut, kw. 6, Beograd, 1953, primeri 4, 2528; Sava L. Ili,
Rukopisna zbirka srpskih, okakih i kraovanskih melodija iz Rumunije, Arhiv Muzikolo-
kog instituta, b.b., sveska H, melodija 4; Miodrag A. Vasiqevi, Narodne melodije lesko-
vakog kraja, SAN, Posebna izdawa, kw. SSSHHH, Muzikoloki institut, kw. 11, Beo-
grad, 1960, primeri 175, 180, 190; Documenta Bartkiana, Heft 4, Akadmiai kiad, Budapest,
Verlag der Ungarischen Akademie der Wissenschaften, 1970, 240, primer 20; Julije Njiko, Sla-
vonijo, zemljo plemenita narodni obiaji, kola i poskoice, Matica hrvatska, Osijek, 1970; Tiho-
mir Vujii, Muzike tradicije junih Slovena u Maarskoj, Preduzee za izdavanje udbenika,
Budimpeta, 1978, primeri na stranama br. 121, 123, 124 (126, 130, 131); Qubinko Miqko-
vi, Muzika tradicija Fruke gore. Rad HH kongresa SUFJ u Novom Sadu 1973, Beo-
grad, 1978, primeri br. 3 i 5; Dimitrije O. Golemovi, Svatovsko pevawe u Bakom Mono-
toru. Zbornik radova XXXII kongresa SUFJ, Sombor, 1985, primer br. 6; Nice Fra-
cile, Vokalni muziki folklor Srba i Rumuna u Vojvodini, Matica srpska, Novi Sad,
1987, primeri br. 56, 58, 60 (62), 64, 67, 68; Dragoslav Devi, N. d., fusnota 15; Jelena Jo-
vanovi, N. d., primeri 29, 33; Isti, melografski zapis terenskog snimka iz sela Di-
wa, po pevawu Marine Petrov, r. Puti 1914. u Pustiwiu (kaseta Te-8).
15 V. Tihomir Vujii, Muzike tradicije junih Slovena u Maarskoj, 121124; Dimitrije
O. Golemovi, Svatovsko pevanje u Bakom Monotoru.
16 Vera Milutinovi, Svatovac u Vojvodini. Rad HH kongresa SUFJ u Novom Sa-
du 1973, Beograd, 1978, 64.
17 V. Vera Milutinovi, N. d., 63; Nice Fracile, Tragom Bele Bartoka III Zapi-
si Bele Bartoka sa banatskih prostora. Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i
muziku, 1617, Novi Sad, 1995, fusnota 25; Ana Matovi, Bearac u Vojvodini, Matica
srpska, Novi Sad, 1998, 23.
18 Naziv svatovac kod Srba u rumunskom Banatu evoluirao je u termin za ritmiku,
ivu, igraku melodiju koja je, kao muziki kontrastna, pridruena pravim" svadbenim
pesmama, poznata uglavnom po stihu Met'la nogu na potegu" (v. Jelena Jovanovi, N. d.,
9091).
19 Dragoslav Devi, N. d., 128129.
20 Postojawe istog napeva, ak i na identian tekst, zabeleeno je u rakoj oblasti
u Novoj Varoi i Bijelom Poqu (v. Miodrag A. Vasiqevi, Narodne melodije iz Sanxa-
ka, SAN, Posebna izdawa, kw. CCV, Muzikoloki institut, kw. 5, Beograd, 1953, prime-
ri br. 101 i 175). Mislimo, meutim, da ovu pojavu moemo smatrati sluajnom; naime,
verovatno su ga u ovaj kraj pojedinci pevai preneli iz severnijih oblasti, budui da va-
rijante ovog napeva za raku oblast nisu karakteristine.
10
Tabela br. 1
Mesta u kojima su melodije zabeleene:

a) Diwa, okolina Temivara (zapis J. Jovanovi, 1994)
b) Bingula, Vojvodina (zapis N. Fracilea, 1987)
v) anad (Maaranad), Maarska (zapis T. Vujiia, 1978)
g) Vina, okolina Leskovca (zapis M. Vasiqevia, 1960)
d) Krupac, okolina Bele Palanke (zapis K. Manojlovia, 1953)
) Veliki Jovanovac, okolina Pirota (zapis K. Manojlovia, 1953)
11
kao jedan od funkcionalno odreenih i veoma postojanih elemenata
usmene kulture u Gorwem Banatu i u Vojvodini".21
Napev o kome je re najee je primewen na stih simetrian
deseterac (H: 5, 5), ali ima estih odstupawa od tog pravila. Uobiaje-
na je pojava da pevai osnovnom stihu dodaju nove slogove ili rei
dakle, nove lanke ije je znaewe u skladu sa smislom teksta, a pri
tom ne utiu na promenu melopoetskog oblika. Prema reima Cvjetka
Rihtmana, koji je prvi ukazao na ovu pojavu, ovi dodaci bi mogli da
izostanu bez tete po sadraj, a ritam se ne bi poremetio".22 Istu po-
javu primetili su i drugi prouavaoci srpske pevake tradicije u pa-
nonskim oblastima.23 Pri pomenu ovog napeva sreemo se sa iweni-
com da se on moe nai primewen na stihove razliitog metrikog
ustrojstva.
Veoma je zanimqiva i inspirativna iwenica da postoji izvesna,
ako ne i potpuna, slinost izmeu ovog napeva i napeva prvog dela ob-
lika u dve grupe svadbenih melodija zabeleenih u jugoistonoj Srbiji:
u leskovakom kraju24 i u okolini Bele Palanke i Pirota (Tabela br. 1,
primeri g).
Slinost napeva pesme Odbi se (biser) grana od jorgovana sa prvim
delom pesama iz leskovake okoline oituje se u inicijalisu melodija
(u navedenom primeru g prisutno je blago odstupawe od ovog pravila
inicijalisom pomerenim za ceo stepen navie), istim tonovima kao
uporinim takama napeva i istoj metrikoj osnovi stiha lirskom
desetercu. Znaajna razlika izmeu napeva o kojima je re sadrana je u
obliku: svadbene melodije iz okoline Leskovca odlikuje dvodelnost
(tipa AV).25
Svadbeni napevi zabeleeni u okolini Bele Palanke i Pirota26
(Tabela br. 1, primeri d i ) takoe zasluuju da im se posveti posebna
pawa, jer su po osnovnim osobinama veoma bliski onima iz panon-
skih oblasti i iz okoline Leskovca. Izdvajaju se, meutim, po metri-
koj strukturi stiha: u primeru d re je o trinaestercu (XIII: 4, 4, 5), a u
primeru o nesimetrinom osmercu (VIII: 3, 2, 3, koji se ustaquje tek
21 Zanimqivo je i znaajno da u Gorwem Banatu pevai na svadbama u trenutku ubra-

ivawa mlade neretko izvode pesmu drugog tekstualnog sadraja, ali na isti melodijski
obrazac, to nedvosmisleno govori o ouvanoj potrebi za wegovim prisustvom u okviru
svadbenog obreda; v. o tome: Jelena Jovanovi, N. d., 101.
22 Cvjetko Rihtman, Katarina Luki narodni pjeva iz Beenova. Glasnik Zemaljskog
muzeja u Sarajevu, Nova serija, 34, b.g., 86.
23 V. Cvjetko Rihtman, N. d.; Dragoslav Devi, N. d., 128; Marijana Matijevi, Svad-
bene pesme Srba u ajkakoj, diplomski rad, Akademija umetnosti u Novom Sadu, Odsek
muzike umetnosti, Podgrupa za etnomuzikologiju, Novi Sad, 1999, 2829, 3234 i notni
prilog I; Jelena Jovanovi, N. d., 147148 i notni primeri 29, 3133.
24 Miodrag A. Vasiqevi, N. d., primer br. 175.
25 Pokazuje se da je itav niz svadbenih pesama iz leskovake okoline zasnovan na
melodijskom obrascu koji, takoe, ima brojne varijante; ove koje ovde navodimo izdvajaju
se po veoj slinosti sa panonskom Odbi se (biser) grana Oigledno je da bi u buduno-
sti bilo potrebno podrobnije istraiti itavu grupu ovih pesama iz okoline Leskovca i
tada ih, na novom nivou, uporediti sa vojvoanskim svatovcem.
26 Kosta P. Manojlovi, N. d., primeri br. 4 i 28.
12
od drugog stiha; u prvom stihu je zastupqen jedanaesterac XI: 5, 2, 4).
Meu ovim primerima takoe nailazimo na raznovrsnost vrsta stihova
koji su primeweni na isti napev.
Pokazana slinost svadbenih napeva iz jugoistonih i istonih
krajeva Srbije sa napevom pesama iste funkcije iz panonske oblasti
izgleda da moe da potvrdi etniku vezu izmeu ovih, geografski meu-
sobno udaqenih krajeva. Moda se i na taj nain moe ukazati na oko-
linu Leskovca i prostore oko Bele Palanke i Pirota kao mogue dav-
nawe postojbine dela srpskog stanovnitva koje se u razliita vre-
mena iseqavalo prema severu i postepeno naseqavalo prostore severno
od Save i Dunava, ukquujui, pored Vojvodine, Slavonije i Barawe, i
prostore danawe Maarske i Rumunije. to je vremenski tako dugo
uvan i odran, napev u ovim severnim junoslovenskim krajevima ve-
rovatno moe da zahvali dugotrajnom prilivu stanovnika iz istonih i
junih krajeva Srbije, ime wegovo postojawe nije bilo ugroavano,
ve je uvek iznova potvrivano i osveavano. Pored toga, grupe doseqe-
nika su, verovatno, bile kompaktne i sa izraenim etnikim obeleji-
ma, tako da fizionomija ovog napeva tokom vremena nije mogla da bude
naruena. Ovakav razvoj dogaaja u skladu je sa stavom da se arhaini
muziki idiomi postojanije uvaju i boqe opstaju od drugih etnikih
obeleja".27
Primeri iz panonskih oblasti i iz okoline Bele Palanke i Pi-
rota, ukazuju na jo jednu vanu iwenicu: wihovi napevi su zasnovani
na stihovima razliitog metrikog ustrojstva. Ova iwenica otvara
put nastavku rasprave o opravdanosti stava po kome je ustaqenost struk-
ture stiha jedna od kqunih pretpostavki za wegovu primenu.28 Naime,
nova iskustva u poreewu melodija koje objediwuje isti melodijski
obrazac pokazuju da strogo utvrena struktura stiha moda ipak ne mora
biti neophodan preduslov pri primeni melodijskog obrasca na odree-
ni tekst.29
Drugu grupu melodija ine varijante pesme Gorom jezde kieni sva-
tovi, ija je osnova specifian napev rasprostrawen na veoma iro-
kom prostoru: od Bosne (gde je zabeleen od pevaa muslimana), zatim
Crne Gore, rake oblasti, sjeniko-peterske visoravni, preko cen-
tralne, istone i jugoistone Srbije, do rumunskog Banata30 (Tabela br. 2).
27 Dragoslav Devi, N. d., 130.

28 Miodrag Vasiqevi, Funkcije i vrste glasova u srpskom narodnom pevawu. Zbor-
nik radova VII kongresa SUFJ, Ohrid, 1960, 375; Dragoslav Devi, N. d., 125; Radmila
Petrovi, Srpska narodna muzika pesma kao izraz narodnog muzikog miqewa, SANU,
Posebna izdawa, Odeqewe drutvenih nauka, kw. 98, Beograd, 1989, 82.
29 Cvjetko Rihtman, N. d., 8586; Susanne Ziegler, The relation text-melody in ritual folk-
songs of western Macenonia. Makedonski folklor, XV, 2930, Skopje, 1982, 161; Drago-
slav Devi, Narodna muzika Dragaeva oblici i razvoj, Beograd, 1986, 44; Jelena Gligo-
rijevi, Starinske svadbene pesme i obiaji, 5052 i 71; Marijana Matijevi, N. d.,
2829, 3234 i notni prilog I; Sawa Radinovi, Makam-princip u melopoetskom obliko-
vawu zaplawskih jesewih pesama. Muziki talas, 29, Beograd, 2001, 3443.
30 Cvjetko Rihtman, Ljuba Simi, Narodna muzika jajakog sreza. Bilten Instituta za
prouavanje folklora, 2, Sarajevo, 1953, primeri br. 200, 216, 217; Sava L. Ili, Antologija
13
Tabela br. 2
14
Mesta u kojima su melodije
zabeleene:
a) Varja, okolina Temivara
(zapis S. L. Ilia, 1958)
b) selo Boqevac, Crnoreje
(zapis D. Devia, 1990)
v) Leskovac (zapis M.
Vasiqevia, 1960)
g) Masloevo, okolina Topole
(zapis J. Jovanovi, 1989)
d) sjeniko-peterska visoravan
(zapis P. D. Vukosavqevia,
1984)
) ipovo, okolina Jajca (zapis
C. Rihtmana i Q. Simia, 1953)
e) Dnoluka, okolina Jajca (zapis
C. Rihtmana i Q. Simia, 1953)
) Novi Pazar (zapis M.
Vasiqevia, 1953)
Ono to je za sve ove varijante zajedniko, pored istovetne tekstu-
alne osnove, jeste specifian oblik u kojem su inverzno postavqeni
lanci stiha i visok stepen slinosti ritmikih ustrojstava svih va-
rijanata. S obzirom na ambituse ovih melodija, a oni se od oblasti do
oblasti veoma razlikuju, i s obzirom na uestalost s kojom se varijante
ove pesme javqaju u odreenim krajevima, rekli bismo da su oblasti wi-
hovog porekla centralne dinarske oblasti (v. Tabela br. 2, primeri
, e i ).31 Pretpostavqamo da su se odatle, najverovatnije posredstvom
sviraa na svadbama koji lako preuzimaju pesme od svojih kolega, neret-
ko i iz susednih geografskih oblasti, rasprostrle prema istoku pre-
ko zapadne, centralne i istone, do jugoistone Srbije i prema istoku
i severoistoku sve do rumunskog Banata. U prilog tome govore i sra-
zmerno razvijene melodijske linije ove pesme u varijantama iz Rumuni-
je, istone, jugoistone i centralne Srbije, za razliku od posledwa
dva, melodijski skromna primera iz centralnih dinarskih krajeva.
Na osnovu svega do sada iznetog, zakquujemo da jedna grupa srp-

skih svadbenih pesama iz rumunskog Gorweg Banata moe, na osnovu
svojih napeva, biti dovedena u vezu sa pesmama iste vrste na prostoru
okoline Leskovca i istone Srbije. Ta grupa varijanata, u ijoj je
osnovi poznati napev Odbi se (biser) grana od jorgovana, upuuje na vezu
srpskog stanovnitva u rumunskom Gorwem Banatu sa prostorom jugoi-
stone i istone Srbije. Moda moe svedoiti i o nekadawem pore-
klu dela srpskog stanovnitva u Rumuniji. Druga grupa varijanata na
iroko rasprostrawen napev pesme Gorom jezde kieni svatovi dovodi
se u vezu sa irim junoslovenskim prostorom, poev od centralnih
dinarskih predela pa prema istoku i severoistoku, s druge strane. Ova
grupa pesama govori o dalekoj kulturnoj vezi Gorweg Banata sa central-
nim dinarskim oblastima, bilo da je u pitawu prenoewe ove pesme na
istok i severoistok uporedo sa kretawem stanovnitva, bilo da se ra-
di o wenom rasprostirawu posredstvom sviraa na svadbama.
Daqa prouavawa varijanata drugih autohtonih srpskih pesama za-
beleenih u rumunskom Gorwem Banatu i wihove rasprostrawenosti
mogla bi da otkriju jo skrivenih veza izmeu srpskog stanovnitva
ovog prostora, s jedne strane, i ostalih junih, istonih i zapadnih
srpskih narodnih pesama, Izdavako preduzee za muziku, Bukuret, 1958, primer br. 46;
Miodrag A. Vasiqevi, Narodne melodije leskovakog kraja, primer br. 230; Miodrag Va-
siqevi, Narodne melodije iz Sanxaka, primeri br. 45, 248, 221, 233, 291; Sava L. Ili,
Rukopisna zbirka, sveska VI, pesma br. 145; Vlado Miloevi, Bosanske narodne pjesme IV,
Muzej Bosanske Krajine Banja Luka, Odsjek za narodne pjesme i igre, knj. IV, Banja Luka,
1964, primeri 178, 211, 308; Miodrag Vasiqevi, Narodne melodije Crne Gore, Muzikolo-
ki institut, Posebna izdawa, kw. 12, Nauno delo, Beograd, 1965, primer 42; Petar D.
Vukosavqevi, Narodne melodije sjeniko-peterske visoravni, Radio Beograd, 1984, pri-
mer br. 125; Ludvik Kuba, Pjesme i napjevi iz Bosne i Hercegovine, Svjetlost, Sarajevo, 1984,
primeri 193, 1124; Dragoslav Devi, Narodna muzika Crnoreja u svetlosti etnogenetskih
procesa, Beograd, 1990, primer br. 47; Jelena Jovanovi, Starinske svadbene pesme i obi-
aji u Gorwoj Jasenici svatovski glas i wegovi oblici, primer br. 8.
31 Jelena Jovanovi, N. d., 65.
15
srpskih krajeva, s druge strane. U ovim oblastima bismo moda, na
osnovu utvrenih veza, mogli da traimo poreklo danaweg srpskog
stanovnitva Gorweg Banata u Rumuniji. To ujedno moe biti i dopri-
nos sagledavawu grupa varijanata na irem junoslovenskom prostoru,
a to e, zahvaqujui uloenim naporima vie generacija istraivaa,
moda rezultirati optim pregledom melodijskih tipova srpskih na-
rodnih pesama.
Jelena Jovanovi
GENESIS OF CHANTS OF SERBIAN WEDDING SONGS

IN UPPER BANAT, IN ROMANIA
Summary
The paper points out to the similarity between the wedding song Odbi se (biser)
grana od jorgovana (A (pearly) Branch of Lilac Recoils) noted among the Serbs in
the Pannonian cultural zone: in Vojvodina, Romanian and Hungarian part of Banat
and the variations of wedding songs from south-east Serbia, in the surroundings of Le-
skovac, Bela Palanka and Pirot. Although they have different metrical structures of
text, the same melodic pattern is recognizable. The song Gorom jezde kieni svatovi
(Flamboyant Wedding Party Rides across the Mountain), noted in the Romanian Banat,
exists in many variants in various parts of Serbia, but also in the Dinarian regions. The
paper discusses the possible ways of spreading of these two groups of variants, taking
into account the migration trends of the population, and the influence of professional or
semi-professional players at weddings.
16
UDC 821.163.41-2.09 Popovi, J. St.
Sava Anelkovi
O ITAOCU I LITERARNOJ RASPRAVI

U STERIJINIM KOMEDIJAMA
SAETAK: Lik autora i itaoca u kwievnom delu postojali su pre pojave

Jovana Sterije Popovia, kao i lik autora i wegovog itaoca koji uestvuje u pro-
cesu stvarawa kwievnog. U predgovorima svojih komedija, kada razgovara sa ita-
teqkama, Sterija upravo insistira na razbijawu iluzije o fikciji koju e stvoriti
u svom komikom dramskom tekstu. U dijalokom tekstu, naprotiv, namera mu je da
tu istu fikciju odri. Wegova rasprava o itaocu (esto pod platom generacij-
skog sukoba koji prerasta u kulturoloki sukob) poiva na liku Jelice iz Lae i
paralae. Likom Jelice on raspravqa o itaocima qubavno-avanturistikih roma-
na, a s obzirom da je sam napustio pisawe takvih romana, kritika drugih romanopi-
saca jeste istovremeno i podsmevawe samom sebi. Sterija literarno raspravqa na
dva naina, koristei dramski lik u celosti ili samo deo dijalokog teksta koji je
namenio komikom liku. Da bi izrazio svoj stav o kwievnim tendencijama, slui
se dramskim likom u celini i tada je nemogue govoriti o tom liku zanemarivi
kwievne reference u dijalokim replikama ili stilske osobenosti wegovog jezi-
ka (Ruii srpsko klasicistiko pesnitvo, Jelica sentimentalistika
kwievnost). Sporadinim procenama ili (zlo)upotrebom kwievnika i kwiev-
nih dela iz korpusa evropske i, neto mawe, srpske kwievnosti od strane pojedi-
nih Sterijinih junaka, u svojoj komediji on neminovno uspostavqa intertekstualne
odnose sa referentnim delima. U dijalogu komedija iz kasnijeg, beogradskog, perio-
da (Xandrqiv mu i Beograd nekad i sad), umesto literarne rasprave na osnovu pro-
itanog, zapaaju se komentari pozorinih komada vienih na sceni.
Piui prve komedije, Sterija je iskquivo imao u vidu itaoce

kao destinatore, a ne i gledaoce. Nepostojawa profesionalnih pozori-
ta ili stalnih pozorinih grupa u sredini u kojoj je stvarao, kao i
iwenica da su se wegova dramska dela najpre pojavqivala u kwigama, a
potom na sceni, mogu da objasne upuenost Sterije na itaoce. Meu-
tim, i u vreme pisawa repertoarskih komada, kao i kasnije (Rodoqupci,
Simpatija i antipatija) Sterija se obraa itaocima. Zato i pored
sveg wegovog umea da u procesu stvarawa sagleda svoj rukopis kao po-
zorinu igru, vredi ispitati Sterijin odnos prema itaocu, kako u
sekundarnom dramskom tekstu (predgovori, pogovori), tako i u dijalo-
gu wegovih likova. A kako je Sterijin rad bogat intertekstualnim odno-
sima, pogledaemo samo jedan vid intertekstualnosti, vezan za te iste
itaoce, pokuavajui da odredimo naine na koje on raspravqa o de-
lima i autorima popularnim u vreme kada se raala srpska komedija.
17
ivot po modi, literatura u modi
U vreme nastanka prvih srpskih komedija, obogaeno mlado graan-

stvo srpskog ivqa, na prostorima iznad Save i Dunava, sa pogledom
uperenim ka zapadu, otkriva fenomen mode. U komedijama Jovana Steri-
je Popovia fenomen mode govori o promenama koje su zadesile Srbe u
Vojvodini, kao i kasnije, u Beogradu. U modi je ivot po modi. Moda se
ivi:
Jelica. govoriti po modi, unterhaltovati se, telovati se i zna-

ti ta je bonton, to se sve iz romana ui."1
Dakle, ne radi se samo o odei, ve o razliitim aspektima i-

vqewa i ponaawa pojedinaca u okviru zajednice. Kao specifina
modna pojava javqa se itawe. Mada itawe i kwige imaju neospornu
vaspitnu ulogu, kakvu je Sterija isticao van korpusa svojih komedija,
in itawa je sasvim drugaije predstavqen kod wegovih enskih liko-
va u komedijama. Junakiwa Lae i paralae, sledei svoj uzor:
Jelica. po Beu prve frajle i najvee dame itaju. Kad se koja raz-
govara odmah ete primetiti ita li, ili ne."2
kae da joj je najmiliji unterhaltung u kwigama"3. Kwievnost, tani-

je: prevodna i domaa sentimentalna kwievnost, preuzima, ve veko-
vima ustaqeno mesto usmene kwievnosti u ivotu Srba. To potvruje
i Sterija u jednom pismu upuenom Vuku, kada kae da su narodne pri-
povetke luksuzom i modom proterane".4 Ipak, moralistiki nastrojeni
junaci wegovih komedija ne ale mnogo za ovom vrstom kwievnosti.
Mada uvek raspoloeni za davawe saveta, oni ne upuuju na itawe dela
usmene kwievnosti koju je Evropa, zahvaqujui Vuku i prevodima pri-
znatih evropskih kwievnika, upoznala i prihvatila sa oduevqewem.
Kwige na slavenoserbskom, kasnije i na srpskom jeziku, vie su se
itale kod Srba u Vojvodini nego u Srbiji. Granice italake publi-
ke skoro sve do 1830. jedva su pripadom prelazile na junu stranu Save.
Jer ona ista italaka publika izvan granica Austro-Ugarske ivela je
u drugim prilikama i mislila je sa svim drugojaije o svemu."5 Ta voj-
voanska publika, ve naviknuta na kwige na nemakom jeziku, rado je
prihvatala srpske autore. Kwige su se preteno kupovale pretplatom,
putem poziva za prenumeraciju koju je najavqivao autor, kwiar ili
posrednik. Sterija je takoe bio prenumerant na ve broj kwiga. U
1 Jovan Sterija Popovi, Laa i paralaa, u: Celokupna dela, I, Narodna prosveta,

Beograd, 1927, 22.
2 Isto, 21.
3 Isto, 29.
4 U pismu Vuku 10. juna 1832. V. Vuk Karaxi, Prepiska IV (18291832), u: Sabrana
dela, XXIII, Prosveta, Beograd, 1988, 710.
5 Stojan Novakovi, Srpska kwiga, weni prodavci i itaoci u XIX veku, Dravna
tamparija Kraqevine Srbije, Beograd, 1900, 30.
18
predgovoru jedne wegove komedije nalazimo aqivo obraawe autora
svojim prenumerantima, kada kae da je uveren, da niko kwige iz
praznog slavoqubija, da mu ime u wima svetli, ne kupuje, nego iz prave
i iste revnosti k obem izobraeniju"6
Pisac i itaoci
Kwievno delo nije samo proces koji se odvija jedino izmeu pi-
sca i wegovog teksta, jer kao trei inilac u tom lancu postoji ita-
lac, percipijent napisanog koji dekomponuje strukturu umetnikog de-
la, da bi je posredstvom svog senzibiliteta i sposobnosti diskurzivne
sinteze, ponovo za sebe komponovao. U literaturi, ve fiksiran lik
itaoca i pisca, jedna je od najvanijih komponenti strukture Steriji-
nog Romana bez romana. On ga stvara pred itateqima i zajedno sa wima.
Jedna itateqica ga prekida, intervenie, ulazi u raspravu o romanu,
sa ciqem autora da razbije iluziju o fikciji, koliko i da povede ras-
pravu o kwievnom delu u nastajawu.
U Sterijinom komikom delu, takoe se primeuje vrlo izraena
pieva svest o itaocu i wegovoj aktivnoj ulozi u realizaciji kwi-
evnog dela. Ne radi se samo o nasleu perioda sentimentalizma u ko-
jemu su se pisci u prvom redu obraali itateqkama;7 one su, kao to
smo ve videli, aktivni sudeonici u Sterijinom delu. U predgovorima
i pogovorima komedija Sterija aska sa itateqkama, direktno im se
obraa, oekujui wihovu kooperativnost. Tako i u Predgovoru Pokon-
direne tikve, zamiqajui o emu bi sve itateqka priala i navodila
ga na smeh i podsmeh, Sterija zakquuje da bi bilo boqe da sve stavi u
komediju, pa da se tome mogu smejati i on i zamiqena sagovornica i
itaoci. Na taj nain dijalog sa pojedincem iri se i na ostalu ita-
laku publiku. Predgovor razbija iluzuje o fiktivnom koje e uslediti
kao komika igra u primarnom dramskom tekstu, koji po svojoj prirodi
podrava i pothrawuje kwievnu, odnosno pozorinu fikciju. Ali ni
tada nee isputati sasvim iz vida svog itaoca iz predgovora.
Da je Sterija, piui prve komedije, imao u vidu iskquivo ita-
oce kao destinatore, a ne i gledaoce, svedoe reenice iz wegovih
predgovora kao i iz jednog teksta kojim najavqaje novu komediju:
Nai e se, moe biti, gdekoji od itateqa mojih; a bie i itate-

qica"8
Posle izdanija 'Lae i paralae' mnogi su mi ovakovog roda kwiga
qubiteqi esto napomiwali, da ne bi bez polze bilo jo togod na isti
6 J. S. Popovi, N. d., 74. Pogovor.

7 Dragia ivkovi, Kwievni pravci kod Srba, sentimentalizam, u: Srpska kwi-
evnost u kwievnoj kritici III Od baroka do klasicizma, 2. izdawe, Nolit, Beograd,
1973, 210.
8 J. S. Popovi, N. d., 13. Predgovor.
19
nain sostaviti i sredstvom peatwe itateqem i itateqkam spriop-
titi."9
Ja sam mojim itateqima, koji me poznaju, poznat, a oni su meni i
nepoznati, vrlo dobro poznati. Naa su uslovija vzajmna; sirje, ja, da po
wihovoj voqi kwige im piem, a oni po mojoj voqi kwige moje kupuju i i-
taju."10
Daqe mojim itateqkama za uteenije javiti imam, da u skorim
vremenom Xandrqivog oveka izdati, koje delo, ako nita drugo, a ono e
bar dostatono pokazati koliko qubiteqica kwiga srpski rod broji."11
Sterija pokuava da odri itaoevu pawu, postavqajui sebi

zahtev da wegovo komiko delo u svakom trenutku itawa bude zanimqi-
vo ( na zevawe ne nateralo12). italac, kao krajwa instanca u rea-
lizaciji ranih kominih dramskih tekstova, neprikosnoveni je sudija o
wihovom kvalitetu. Tako on preputa paqivim itateqkama da izrek-
nu sud kad kwigu vnimatelno proitale budu",13 zato to jo uvek
ne moe da rauna na gledaoce. O kwievnoj, a ne pozorinoj recepci-
ji wegovih komedija, svedoi i tadawa kwievna kritika jedne Steri-
jine komedije: Ovo delo, kao i druga, od viehvaqenog gospodina pi-
sateqa, soiwena, itaju Serbi sa osobenom voqom i iz ruke u ruku
prieqno razdaju"14
U poetku Sterijinog rada na komediji, razlog obraawa itaoci-
ma, a ne gledaocima u predgovorima je nepostojawe profesionalnih po-
zorita ili stalnih pozorinih grupa u sredini u kojoj je stvarao.
Uostalom, italaka publika koju je stvorio Milovan Vidakovi svojim
sentimentalnim romanima bila je brojnija od publike kojoj je Joakim
Vuji, svojim radom, omilio pozorite. Uz to, Sterija je, izgleda, imao
vie kontakta sa tekstovima komada nego sa predstavama istih komada.
On moda rauna vie na itaoce i zbog iwenice da su se wegova
dramska dela najpre pojavqivala u kwigama, a potom na sceni (osim ne-
kih kasnijih radova koje je pisao u repertoarske svrhe).
Meutim, Sterija se ponovo obraa itaocima i tada kada je pi-
sao predstave za repertoar tano odreenih pozorita. U predgovoru
jedne verzije Simpatije i antipatije on kae: Oni kojima je ista po-
vest poznata, oseae veu zabavu pri itawu dela ovog; no nadam se, da
i drugima nee neprijatno biti",15 kao i u Predgovoru posledwe napi-
sane komedije Rodoqupci, stvorene posle iskustva dramskog pisca koji
9 J. S. Popovi, Tvrdica, u: Celokupna dela, I, Narodna biblioteka, Beograd, 1927,

77. Predgovor.
10 J. S. Popovi, Pokondirena tikva, Isto, 225.
11 J. S. Popovi, Zla ena, Isto, 229. Predgovor.
12 J. S. Popovi, Tvrdica, 79. Predgovor.
13 J. S. Popovi, Zla ena, 229. Predgovor.
14 Konstantin Bogdanovi, Na zlu enu g. Joanna S. Popovia" Novij serbskij le-
topis, 1839, u: Jovan Sterija Popovi, Izbor i realizaciju izvrio Vaso Milinevi,
Zavod za izdavawe uxbenika SRS, Beograd, 1965, 40.
15 Ova ranija verzija nije objavqena, a wen rukopis se nalazi u Rukopisnom odeqe-
wu Matice srpske u Novom Sadu, zaveden pod br. M. 9.415.
20
je gledao svoje predstave na beogradskoj sceni: itateqi e se iz
gdekojih optina zauditi"16
Generacijski sukob i itawe
Neke od Sterijinih junakiwa su itateqke na ijoj lektiri Sterija

gradi osnovna obeleja wihovih likova. Takva je Jelica iz Lae i pa-
ralae, koja svedoi o popularnosti kwievnosti, kao i o wenom dru-
tvenom prestiu tridesetih godina XIX veka. Na tano odreenoj li-
teraturi Agnice iz Simpatije i antipatije, kwizi jednog od tada naj-
popularnijih autora, poiva ideja o zapletu Sterijine komedije. Mlai
muki likovi se takoe koriste svojom lektirom, ali preteno u ciqu
realizacije odreenih ciqeva.
Starija generacija, naroito muki likovi koje moemo smatrati
predstavnicima ove generacije, ima negativan odnos prema kwigama
(Marko. A, i vi ste od kwiga! To ste se ravo na mene namerili"17)
kao i prema lektiri strastvenih itateqki. Generacijski raskorak i
rasprava o kwizi i itaocu u Sterijinim komedijama uzrokuje sukob
ustaqenog miqewa i novih shvatawa koja se protive tom ustaqenom
miqewu u odstupawu od obiajnih normi. Roditeqi imaju potovawa
samo za crkvene kwige ili uopte ne itaju (Agnica. premda sam uve-
rena da bi moj otac voleo eqati perje, nego kwigu u ruke uzeti"18),
dok su mladi zaneseni itawem sentimentalistike kwievnosti:
Stanija. Kwiga je da se moli Bogu, da bude dobra, vaqana i e-

stita, a ne da ui kako da se qubi."19
Marko. jer da su mi kakve kwige, nego: kako treba qubiti! Gledaj
im posla! I zato da moramo oi kvariti!"20
Kroz itav komad Jelica zamiqa sebe u koi kwikih junakiwa,

a svoj budui ivot kao sladuwavi roman sa srenim zavretkom, dok
wen otac pridaje vanost manuelnom radu i suprotstavqa se wenoj li-
teraturi. Za wega su kwige besposlica i dangubica, to ne odgovara
slici dobre gazdarice" i zato sebi postavqa zadatak da joj iz glave iz-
bije takve mozga baukove!".21 Generacijski sukob Sterijinih likova
uzrokovan kwigom i itawem, neminovno poprima i dimenziju socio-
loko-kulturolokog sukoba.
16 Jovan Sterija Popovi, Rodoqupci, u: Celokupna dela, II, Beograd, 1930, 69. Pred-
govor.
17 J. S. Popovi, Laa i paralaa, 28.
18 J. S. Popovi, Simpatija i antipatija, u: Celokupna, dela, I, Beograd, 1927, 340.
19 J. S. Popovi, Beograd nekad i sad, u: Celokupna dela, II, Beograd, 1927, 56.
21 Isto, 73.
21
Literarna rasprava, rasprava o itaocu
U komedijama Sterija progovara i o drugim piscima i wihovim

delima, uspostavqajui tako intertekstualne odnose. Pribei jednom
drugom tekstu, makar ga samo pomenuti, istovremeno znai i interpre-
tirati ga, dati prednost izvesnim wegovim aspektima, zanemarujui
druge. Meutim, Sterija pokuava da sa wima raspravqa posredstvom
svojih komikih likova.
On literarno raspravqa na dva naina. Najpre, slui se likom ra-
di rasprave o kwievnim tendencijama, kao npr. Ruiiem, da bi
progovorio o ondawem srpskom klasicistikom pesnitvu, ili Je-
licom, da bi ustao protiv sentimentalistike kwievnosti morali-
stinog tona, stavqajui to pod plat svoje rasprave o itaocu u okvi-
ru generacijskog sukoba. Drugi nain je sporadino procewivawe ili
(zlo)upotreba kwievnika i kwievnih dela od strane nekih Steriji-
nih junaka.
Literatura postaje neodvojiva od lika Ruiia iz Pokondirene
tikve koji je Sterijin najtipiniji primer lika kao medijatora pi-
eve literarne rasprave. Sterija ga pokazuje kao poetu nadmene ueno-
sti ija je glava u oblacima Parnasa: Duh ostavqa svoje blatno telo,
pa se u oblake die, da se nasladava."22 U wegovim replikama su broj-
ne reference na linosti iz antikog kulturnog naslea i istorije,
kao i na likove iz antike kwievnosti. Ne samo kada deklamuje is-
prazne stihove, ve uopte, on odaje prototip tada popularnog pseudo-
klasicistikog pesnika. Ruiiem, Sterija se ruga literarnim suro-
gatima i wihovom, koliko i italakom, kwievnom ukusu. Istina, on
mu ustupa svoje klasicistiko obrazovawe zavidnog nivoa, da bi se wi-
me Ruii obilato posluio i da bi se, poput drugih tadawih srp-
skih pesnika, stvaralaca nedoivqene poezije, udaqio od stvarnog vre-
mena.
Ruii se dva puta koristi kwievnim referencama da bi oka-
rakterisao Femu i tako izrazio svoje nesimpatije prema woj. Prvi put,
to je aluzija na Ovidijeve Metamorfoze u vidu prokletstva.23 Biete
prevraeni u blato kao licijanci."24 Kako kwievna aluzuja pretpo-
stavqa da e italac razumeti to to autor eli da on razume, otvara
se pitawe kakvom se delu svoje publike obraa Sterija. To sigurno nisu
proseni itaoci, ve deo italaca sa klasinim obrazovawem, meu
kojima su, izvesno, i pesnici sa ijim pesnitvom se razraunava uz
pomo Ruiia. Drugi put, kada odbija venawe sa Femom, nadajui se
braku sa wenom kerkom, Ruii priziva 'sveiju' kwievnost i ka-
22 J. S. Popovi, Pokondirena tikva, 193.

23 Reminiscencija na seqake iz Likije koji su progowenoj i ednoj Latoni zamuti-
li i uskratili vodu, pa ih je ona za kaznu pretvorila u blato i abe, na koju je ukazao
ivko Milievi, Sterija i wegova Pokondirena tikva", u Radoznalosti, Minerva, Su-
botica, 1954 (fusnota na str. 22).
24 J. S. Popovi, Pokondirena tikva, 214.
22
e da mu Fema izgleda kao Rabenerova satira".25 Ovakvo poreewe je
sasvim razumqivo i plodotvorno za tadaweg proseno informisanog
srpskog itaoca jer on Rabenera, osim na nemakom, poznaje i iz prevo-
da u periodici.
Sterijina rasprava o itaocu poiva na liku Jelice iz Lae i pa-
ralae. Zbog wenih kwievnih referenci nemogue je govoriti o woj
zanemarivi je kao itateqicu. Kao pasionirani ita, ona se odue-
vqava autorima svoje lektire i svoje ushiewe formulie na isti na-
in: kad sam ilera itala. O, taj vam pie!"26 i Gete o, taj
vam pie!".27 Likovi iz literature postaju Jeliin uzor, kod wih ona
nalazi model za svoj ivot procewujui lina dogaawa prema fabula-
ma proitanih kwievnih dela, odmeravajui emocijama papirnatih ju-
nakiwa svoje lektire svoja oseawa, tako da sebe doivqava kao junaki-
wu vie kwievnih fikcija.
Kakav je piev odnos prema autorima na koje se ovde poziva wego-
va junakiwa? Postoji miqewe da se Sterija, uvrtewem dvojice emi-
nentnih pisaca u Jeliinu lektiru pridruio savremenim shvata-
wima romantiara i postromantiara, koji su smatrali da je sentimen-
talno-plaqivi moralistiki ton nemake kwievnosti koji se naro-
ito oseao u dramama Iflanda i Kocebua, samo odzvuk ranih radova
Getea, i naroito ilera."28 Ma koliko ovo miqewe bilo intere-
santno, ono nas moe udaqiti od nae rasprave o itaocu. Izvesno je
da je Sterija potovao Getea i ilera. Za Getea je rekao da slavi se
kao Proteus u nemakoj literaturi"29 U programe za peti i esti raz-
red uneo je tumaewe izabranih Geteovih proznih odlomaka, kao i i-
lerovih stihova, smatrajui da srpska inteligencija treba da zna napa-
met odlomke makar iz jedne ilerove tragedije.
Gete i iler ne slue Steriji za podsmeh, mada se, zahvaqujui
Jelici, nalaze na ravnoj nozi sa autorima trivijalnih dela, to je qu-
tilo neke Sterijine kritiare. Jednostavno, oni su samo predmet Ste-
rijine rasprave o itaocu, jer identifikacija Jelice itaoca, sa
likom iz druge fikcije ne pretpostavqa iwenicu da je ona obrazovan
italac. Za ovo je indikativan izbor idejne drame, ilerovih Razboj-
nika, koju, pored popularne i beznaajne literature, Jelica ita sa odu-
evqewem: Kad bi samo wega itali, slatki tatice, kosa bi vam ra-
sla".30 Ali ona ita na svoj nain. Ona ne vidi Karla Mora kao idea-
listu, bez svog mesta u drutvu, koji objavquje rat svetu u kojem vlada
despotija, tiranija, la i nemoral, niti vidi razbojnika koji se preda-
je vlastima, inei dobro delo siromahu nagradu za wegovu glavu. Je-
lica ita sasvim povrno i ita ono to ona eli da proita kod
ilera:
25 Isto.
27 Isto, 29.
28 Dragia ivkovi, Evropski okviri srpske kwievnosti II, 1994, 12.
29 Jovan Sterija Popovi, Neto o kritiki, u: Celokupna dela, V, Beograd, 1934, 199.
23
Ne znate li vi da je Karl Mor qubio Amaliju i preko voqe oi-
ne?"31
Ah, Boe, kako je odgovorila Amalija, kad je Mor pred wom kle-
ao?"32
Tako je Amalija vermovala za Morom Kako je Karl Mor Amaliju
ubio"33
Sterijina junakiwa ita Razbojnike na nemakom,34 kao to i u svo-

joj prvoj pojavi na istom jeziku ita roman preveden sa francuskog:
Jelica. Tako i ova princesa: stradala je i vermovala, a nije ni

znala da je princesa Pa kakve bih jo nesrene princese i heldove na-
la: kako se zaqubili, kako su stradali, kako su se ubijali ah, i ta ne
bih itala, kad bih znala francuski!"35
Mada se iz ove replike ne moe zaquiti koji to francuski roman

ita, postoji jedan stidqivi predlog36 da bi to mogao da bude roman
Pol i Virini (Paul et Virginie) iz 1788, Bernadina de San-Pjera (Ber-
nardin de Saint-Pierre), iji se prevod pojavio 1795. u Nemakoj. Ipak je
sasvim izvesno da nije ovaj roman u pitawu, ma kako ga Jelica na svoj
nain rezimirala, jer Virini, i pored svog plemenitog porekla, nije
princeza niti se ubijala zbog qubavi. U svakom sluaju, Sterija ovde
preko Jelice raspravqa ne o ovom romanu, ve o anru qubavno-avantu-
ristikih romana i wihovim itaocima. Samim tim to je i sam napu-
stio pisawe romana po takvom receptu, kritika drugih romanopisaca, u
istoj komediji, jeste i podsmevawe samom sebi.
Jelica je proitala Don Kihota, ali ga ne komentarie jer vero-
vatno u wemu ne nalazi junakiwu iji bi ivot prieqkivala, sa ijim
bi burnim emocijama mogla da identifikuje svoja oseawa. Ali zato
an Marmontel (sa pripoveu Lauzus i Lidija koju je preveo na srp-
ski Dositej Obradovi) ima za heroinu zaqubqenu devojku sa kojom ona
moe uporediti svoje ponaawe u vanom trenutku:
Aleksa. Qubite li me iskreno?

Jelica. O, molim, Lidija je samo utawem potvrdila da Lauzusa qubi.
Tako isto i ja."37
Jo vie o profilu itateqice iz ove komedije govori wena re-

plika: Ah, sam Sije nije mogao takav biti, kad je pisao Rodina"38 u ko-
31 Isto, 60.
32 Isto, 43.
33 Isto, 21.
34 Razbojnici (Die Ruber, 1781) tada nisu bili prevedeni. Preveo ih je piro Di-
mitrovi Kotaranin 1861.
36 Janez Rotar, Odnos Jovana Sterije Popovia prema ondawem itaocu. Nauni
sastanak slavista u Vukove dane 11/1, MSC, Beograd, 1982, 281.
38 Isto, 61.
24
joj ona misli da je i pisac (Even Si, autor Veitog Jude) morao imati
ista oseawa dok je stvarao svoj hladnokrvni lik.
oke i Kocebu su modenrajberi za vojvoanske itateqice; oke
prozom, a Kocebu svojim komadima. Sudei prema periodici na srp-
skom jeziku, oke je dugo zauzimao prvo mesto u prevodnoj kwievnosti,
pa i posle 1848. godine.39 Ovim piscem Jelica prekoreva oca: O, tati-
ce, da vas uje oke i drugi romanenrajberi, digli bi proces na
vas",40 dok joj drugi pisac, Kocebu, slui da opie svog izabranika:
kad je lepi nego Apolo, kao to Kocebu pie".41
Aleksa se nastavqa na Jeliinu lektiru, ali bez novih referenci
kojima bi potvrdio svoje poznavawe ilerove drame. On se samo veto
uklapa u kod koji mu je Jelica ranije doznaila: sentimentalno ispoqa-
vawe qubavi uz pomo kwige: Nije Mor ono oseao, to ja uvstvujem;
nit' je mogla Amelija tako qubav pobuditi, kao to ste vi u meni!"42
Efekti pievih rasprava o itaocu i literaturi pokazuju se u portre-
tu dramskog lika istiui wegovu (ne)obavetenost i kwiku (ne)obra-
zovanost. Tako Aleksa izjavquje da ga je Gete uio da igra,43 da je Geteov
sin pisac,44 kao i da za wega Don Kihot nije lik, ve realna linost,
pisac gramatike francuskog jezika.45 Izgleda da su mu od celog Don Ki-
hota poznate samo ove dve rei, kako je ve primeeno.46
Osim ovakve (zlo)upotrebe autoriteta imena, radi ostvarewa nea-
snih planova lika, u komediji Beograd nekad i sad se vodi rasprava o
enama piscima u kojoj se Sterija, koga su izvesni kritiari smatrali
konzervativnim, pokazuje kao otvoren i blagonaklon prema ovoj pojavi.
Uostalom ovakvi stavovi likova iz pozne Sterijine komedije, sasvim se
uklapaju u grupni portret graana promewenih shvatawa:
Velimir. Jo e postati or Sand.

Milan. Pa za nas je jedna sramota to dame ne piu kwige. One imaju
jednu uvstvitelnost, jednu nenost, i osobitu fantaziju, koju muki ni-
kako ne mogu pokazati.
Quba. One vaqda piu kwige samo za enske.
Milan. Naprotiv. Spisateqka naslauje se najveim brojem itateqa
od svake vrste."47
Sporadino procewivawe ili osvrt na kwievnike i literarna

dela od strane Sterijinih junaka, kao nain pieve literarne raspra-
ve, vri se iz korpusa evropske kwievnosti i neto mawe iz srpske.
39 Jovan Skerli, Omladina i wena kwievnost, Izdavaka kwiarnica Napredak,

Beograd, 1925, 61.
41 Isto, 53.
42 Isto, 43.
43 Isto, 30.
44 Isto, 31.
45 Isto, 36.
46 Hugo Klajn, Prva komedija prvog srpskog komediografa, u: Popovi, Laa i para-
laa, Savez kulturno-prosvetnih drutava NR Srbije, Beograd, 1950, 16.
47 J. S. Popovi, Beograd nekad i sad, 4344.
25
Od srpskih kwievnika Aleksa iz Lae i paralae, branei svoj sla-
venoserbski jezik, pomiwe Vidakovia i Vujia.48 Postoji i u Tvrdici
jedna aluzuja na Vidakovia, kada mladi Mii 'kwiki' izjavquje qu-
bav Katici:
Mii. Vi vidite, gospodina, da ja qubov moju k vami dosta prosto

i bez upotreblenija tekstova iz romana izraavam No, poznato je, da se
tek takva qubov [sa preprekama] kao znatna poituje i u tri asti romana
izdaje, gde je brakosoetawije na kakav god nain pripeeno bilo. to je
vie ovakovih preaga, vi znate, to je prijatniji roman."49
Kao referencu Sterija ovde ima najdui i svojevremeno vrlo po-

pularni roman Milovana Vidakovia Qubomir u Jelisiumu ili Svetozar
i Dragiwa iji je trei deo izaao 1823. god. Putem istog lika, pisac
pravi jo jednu aluziju, ovoga puta na sopstveni raun: Kad kwige pi-
u aci, koji u kolu idu, zato ne bih i ja, koji sam davno kolu
ostavio?50 Radi se o Sterijinom prvom alosnom pozorju Nevinost ili
Svetislav i Mileva iz 1827, napisanom na kolovawu u Temivaru, u
mome detiwstvu sastavqeno",51 kako on kae u Predgovoru. (Kwiga je,
zbog velike popularnosti, bila dva puta tampana u toku jedne godine,
to se prvi put dogodilo u istoriji srpske kwievnosti.)
Pored ovako bezazlenog podsmeha samom sebi, Sterija e uvrstiti
i jedan lik iz svog i Florijanovog romana u katalog Jeliinih senti-
mentalno-plaqivih kwikih junakiwa, prema kojima ona upravqa svo-
je emocije. Tako e se istovremeno podsmehnuti svom prethodnom kwi-
evnom stvaralatvu, ali e i progovori o intertekstualnosti: da je,
prema sopstvenom priznawu, Svetislava i Milevu osnovao po isto-
riji nezaboravqenog naeg Rajia, podraavajui gdigdi i slavnom G.
Florijanu",52 kao i da je Florijana u sluaju Boja na Kosovu ponajvi-
e pri pisawu dela ovog podraavao, kao pogodnu granicu u svoje po-
qe povijajui"53 Naime, on se 1828, piui Boj na Kosovu ili Milan
Toplica i Zorajida obilato koristiti vitekim romanom Florijana
(Jean-Pierre Florian, Gonzalve de Cordoue ou Grenade reconquise, 1791).
Jelica. Ja u moga taticu namoliti, da me za vas d, kao to je Culi-

ma svog oca namolila."54
Re je o Zulemi (varijanta mavarskog imena Kulima) iz Sterijine

obrade Florijana. Da se ironino odnosi prema svom radu, koliko i
prema piscu kojeg je posrbio, moe da poslui i iwenica da, u formi

49 J. S. Popovi, Tvrdica, 125.
51 Jovan Sterija Popovi, Nevinost ili Svetislav i Mileva, u: Celokupna dela, II,
Predgovor [II izdawu], 160.
52 Isto, 159.
53 Jovan Sterija Popovi, Celokupna dela, IV, Narodna prosveta, Beograd, 1931, 152.
26
curriculum vitae, u autobiografskoj skici kae da je o Svetislavu i Mi-
levi imao slabo mnenije", dok je Boj na Kosovu sasvim izostavio, sma-
trajui da mu uz ostala dela nije mesto na spisku.
Posebno je interesantan komentar u komediji iz beogradskog peri-
oda, Xandrqivom muu, gde umesto komentara literature, nalazimo ko-
mentar na pozorina dela sa tekueg pozorinog repertoara, meu ko-
jima i na jedno wegovo delo. Ovde, obraamo pawu samo na komentar
drame Grizelda Fridriha Halma (igrana u Teatru na umruku 28. VI
1842. u prevedu J. Uarevia).
Nikola. Jesi li video kuma Mito, Grizeldu?

Kum. Ee, bogme! Takva ena kod takvog mua! Treba i kuma Maksima da
vodimo u teater Ti, na primer, da si vidio Grizeldu, imao bi sasvim
drugo mnenije o enama Kako se ena za mua ertvovala.
Maksim. ta, ta? Moe biti u pozoritu, ali u svetu toga uda
nema
Kum. Najpre je ertvovala roeno dete za qubav svoga mua; zatim se
na zahtevawe wegovo rastavila od wega i stradala kao niko wen; najposle
se i sama ertvovala za wega."55
Ideju o iskuavawu 'pozorinog' lika, Grizelde, i 'ivog' lika,

Maksimove ene, Sterija je razradio u dve scene ove komedije.56 Ipak,
epizoda sa Grizeldom, intertekstualnim delovawem nije urodila plo-
dom. Izmeu ostalog, potkrala mu se i 'materijalna greka': Maksim
trai da se ena odrekne wihovog deteta (nae dete"), dok se nigde u
komadu ne pomiwe wihovo dete. To ne moe biti Maksimova ker iz
prvog braka, jer je ona devojka za udaju. Zato je zanimqiv Sterijin poku-
aj da se u zapletu ove komedije poslui ne samo jednim detaqem, ve
itavom dramskom priom dramskog dela, tanije, da se poslui pred-
stavom, a ne tekstom pozorine predstave. Ovakva rasprava povlai za
sobom i sukob scenske iluzije i realnosti drutva, koja opet treba da
se pojavi kao scenska iluzija na daskama istog pozorita.
Interesantno je da proznu literaturu iz koje likovi ranih Steri-
jinih komedija crpe naine za svoja ponaawa po modi", u poznijem
periodu Sterijinog rada na komediji, u iste svrhe, kwigu zamewuje
dramski tekst, tanije, wegovo scensko izvoewe. Quba iz Beograda ne-
kad i sad, i pored toga to ita, na pozorinoj sceni se informie
kako se tu pravi kur".57
Pomiwemo jo i da se teatralna rasprava o Sterijinoj komediji,
za Sterijinog ivota, prenosi i u komedije drugih autora: Konstantina
Popovia Kameraa u drami Nevini stid, ili Fedor i Marija iz 1838
(prerada Kocebuove aqive igra Armuth und Edelsin (iz 1795), a gde se
govori o Pokondirenoj tikvi i Tvrdici, na ta autor daje svoju repliku
u Romanu bez romana, kao i u aqivoj igri u tri dejstva Marka Karamata
Don Pedro ili dva ivota jednog lakomislenika koja je napisana prema
55 J. S. Popovi, Xandrqiv mu, u: Celokupna dela, , Beograd, 1927, 421422.

56 Isto, 419427.
57 J. S. Popovi, Beograd nekad i sad, 52.
27
Pokondirenoj tikvi, a koja se igrala u Teatru na umruku 2. VIII 1842.
Kasnije, 1933, Branislav Nui je napisao svoj Beograd nekad i sad,
stavqajui lik Sterije u prolog svoje komedije, dok su se u novije vreme
pojavile drame Radoslava Zlatana Doria Gorko putovawe u nita ili-
ti moram napisati Rodoqupce iz 1995. i Dobrivoja Ilia Steriana iz
1996. godine, obe sa Sterijom kao likom.
Sava Anelkovi
LE LECTEUR ET LE DBAT LITTRAIRE

DANS LES COMDIES DE STERIJA
Rsum
Les personnages de l'auteur et du lecteur, intervenant dans une uvre littraire,

participant la cration du texte littraire, se rencontraient avant Jovan Sterija Popovi,
mais celui-ci en tire peut-tre davantage parti. Lorsqu'il s'entretient avec ses lectrices
dans les prfaces de ses comdies, Sterija tend briser l'illusion de la fiction, qui appa-
ratra ensuite dans la pice. Inversement, dans le texte dramatique mme, son intention
est de soutenir et d'alimenter cette fiction littraire. Sa discussion sur le lecteur, gnra-
lement sous le couvert d'un conflit de gnration qui tourne au conflit culturel, repose
sur le personnage de Jelica dans A menteur, menteur et demi. A travers ce personnage
il voque les lecteurs des romans d'amour et d'aventures, et comme lui-mme a crit
de tels romans avant d'y renoncer, la critique des romanciers est en mme temps l'oc-
casion de rire de lui-mme. Sterija mme la discussion littraire de deux manires, uti-
lisant soit un personnage en totalit, soit seulement une partie du texte des dialogues
qu'il attribue un personnage comique. Pour exprimer ses positions sur les courants
littraires, il se sert d'un personnage dans sa totalit, et il est alors impossible de parler
de ce personnage sans tenir compte des rfrences littraires dans les rpliques du dia-
logue ou des particularits stylistiques de son parler (Ruii et la posie du classici-
sme serbe, Jelica et la littrature sentimentale). Par des valuations sporadiques, par
l'utilisation, voire l'abus des littrateurs et des uvres littraires du corpus de la littra-
ture europenne et, dans une moindre mesure, de la littrature serbe chez plusieurs de
ses hros, Sterija tablit invitablement dans ses comdies des rapports intertextuels
avec les ouvrages auxquels il est fait allusion. Vers la fin de sa carrire, dans les dialo-
gues des comdies de sa priode belgradoise, Le mari acaritre et Belgrade autrefois et
maintenant, le dbat littraire fond sur des textes lus cde la place des commentaires
sur des pices de thtre vues sur scne.
28
UDC 008(439.151=163.41)1860/1861"
792(439.151=163.41)1860/1861"
Boidar Kovaek
KULTURNA ZBIVAWA MEU SRBIMA

U PETI I BUDIMU 18601861. I WIHOVE
POZORINE PREDSTAVE IIIII
SAETAK: U dvorani i na letwoj pozornici u kui Josifa Stankovia u

Budimu izvedeno je 1861. godine ukupno osam pozorinih predstava. Na osnovu do-
sadawe literature, arhivske grae i izvetaja u srpskoj i slovakoj tampi ono-
ga vremena rekonstruisana je hronologija predstava, repertoar i nain izvoewa,
utvren je spisak izvoaa i o svakome od wih dvadeset troje napisana kratka bio-
grafija sa ocenama wihovog udela u predstavama. O nekolicini linosti ve dobro
poznatih srpskoj kulturi daju se novi podaci iz kojih proizilaze dopune wihovog
istorijskog znaaja. Ovim amaterskim predstavama argumentovano se utvruje visoko
mesto u razvitku srpske pozorine kulture.
II
U naoj literaturi o istoriji pozorita, srpske predstave u Bu-

dimu 1861. nisu dobro prole. Moglo bi se uoptiti da su stalno samo
varirani, ponekad siromaeni, a malo kad bogaeni osnovni podaci
koje je prvi sistematizovano dao Jovan orevi:
1861. godine sklopilo se dragovoqako pozorino drutvo u Budi-

mu, pa je u korist narodnom pozoritu davalo predstave u patriotskoj
srpskoj kui Josifa Stankovia. Na elu tome drutvu stajao je A. Haxi,
a lanovi su mu bili: Pava Stankovieva, M. Rozmirovieva, Micika,
Dukina, Pava Dukina, Laza Kosti, ura Vukovi, Mia Sabovqev, Ste-
van Panteli, oka Maksimovi, Dimitrije Kresti, Vasa urevi i
drugi. Predstavqeni su ovi komadi: Tvrdica" od J. S. Popovia, Prija-
teqi" od Lazarevia, Pokondirena tikva" od J. S. Popovia, Inkogni-
to" od Palarika, preradio K. Ruvarac i Kobno ime" posrbio K. Ruvarac.
Od sviju lanova naroito se odlikovao vanrednim glumakim darom svo-
jim sadawi arhiakon Stevan Panteli kao Kir Jawa i [kao] Kir Dima u
Prijateqima". Prilikom proslave Tekelijine stogodiwice u Novom
Sadu 17. avgusta 1861. godine odigrao je na zahtevawe Kir Jawu u areni Na-
rodnog pozorita. Ova dragovoqaka pozorina druina imala je i svoj
sviraki zbor od samih aka tamburaa. U tom zboru bilo ih je 8, a uprav-
qa im je bio Nika Maksimovi. Svirali su izvrsno i najtee komade."49
49 Jovan orevi, Graa za istoriju srpskog pozorita. Pozorite, 23. XII 1873,
br. 56, 221222. Isto u Zastavi, 1874, br. 6.
29
Povodom smrti vladike Samuila Stevana Pantelia tampan je
anoniman nekrolog50 koji je, ima izvesnih indicija, pisao pokreta bu-
dimskih predstava Antonije Haxi. Jedino novo obavetewe u ovom na-
pisu je da su predstave izvoene najpre u kui, a posle u bati u kojoj
je bila izgraena letwa pozornica.
Pokoji dodatni podatak dao je i Milan Savi, no ne u svojoj pozo-
rinoj Spomenici 18611921. to bi se oekivalo, nego u kwizi o La-
zi Kostiu. On datira predstavu Sterijinog Tvrdice sa 2. julom 1861. i
sa sauvanog plakata ispisuje podelu uloga u toj predstavi.51
Savievo vremensko odreewe predstava radikalno mewa tek Sta-
nislav Baji tvrdei da je predstava Tvrdice od 2/14. jula 1861. posled-
wa, a ne prva u budimskom repertoarskom nizu, jer: Grupa je zaigrala
jo u januaru 1861. pod utiskom Dnevnikovih lanaka o pozoritu". Ba-
ji prvi pomiwe dva napisa o tim predstavama u Danici januara i fe-
bruara 1861. i donekle rekonstruie repertoar sluei se rukopisnim
plakatima sauvanim u Pozorinom muzeju u Beogradu. orevievom
spisku glumaca dodaje Qubu Nenadovia, Kostu Ruvarca i Vasu Pui-
brka, ali pravi greku pretvarajui uru Vukovia u uru Vukievia
i izostavqajui iz orevievog spiska pet imena koja, vaqda, nije na-
ao na plakatima.52
Pozivajui se na napise u Srbskim novinama Mihovil Tomandl je
dao vie podataka o predstavi koja je odrana na Duhove. Davali su ko-
mad Inkognito pisca Beskidova koji je i sam prisustvovao predstavi i
primio venac iz ruku lepih gospoica kao i prevodilac Kosta Ruvarac.
Tomandl je, ipak, oskudniji u informacijama od orevia, nije ga
prouio.53 Ni ne citira ga, kao ni Bajia; oslonio se samo na plakat
predstave Tvrdice od 3. juna koji je reprodukovao i na lanak iz novina
o predstavi Inkognito. Ostale predstave ne pomiwe.
Budimski predstavqai jo gore prolaze u kasnijim godinama. U
svojoj mamutskoj kwizi Borivoje Stojkovi samo usputno spomiwe pred-
stave govorei o Kosti Ruvarcu i Stevanu Panteliu, a smeta ih as u
Petu as u Budim.53a
Dr Petar Volk u svojoj teatrografskoj kwizi ne belei budimske
predstave, mada se, uprkos naslovu ne ograniava samo na Srbiju.54 Ne
govori o wima ni u drugoj svojoj voluminoznoj sintezi, ali se iskupio
impozantnom reprodukcijom plakata za predstavu od 2. julija 1861.55
50 Samuilo Panteli. Pozorite, 1886, 207.

51 Milan Savi, Laza Kosti, Novi Sad, 1929, 2425.
52 Stanislav Baji, Jaa Igwatovi, Laza Kosti i osnivawe Srpskog narodnog pozo-
rita. Naa scena, 1. XII 1951, 23.
53 Mihovil Tomandl, Srpsko pozorite u Vojvodini I, Novi Sad, 1953, 128129 i
138.
53a Borivoje S. Stojkovi, Istorija srpskog pozorita od sredweg veka do modernih
vremena, Beograd, 1979, 129. i 152.
54 Dr Petar Volk, Pozorini ivot u Srbiji 1835/1944, Beograd, 1992.
55 Dr Petar Volk, Srpsko pozorite. Ilustrovana istorija dramskog teatra, Beo-
grad, 1997, 100101.
30
Ne postoji, dakle, sintetizovan pogled na budimska pozorina
zbivawa 1861. Bez posebnih istraivawa, osloncem na dosadawu li-
teraturu, do wega se nije ni moglo doi. A izvesno je da je takva sinteza
potrebna istoriji srpskog pozorita i to ne samo kao marginalan de-
taq.
Najmawe izvesnosti je u hronologiji. Poetak je potpuno u magli, a
sva je prilika da e tako i ostati. Da li je prva predstava bila jo
krajem decembra 1860, u januaru ili februaru 1861, bojim se da se ne
moe dokuiti. Verovatno ipak tek februara jer Danica od 20. I 1861.
izvetava da su u Panevu i Irigu sklopqena amaterska drutva, a Bu-
dim ne pomiwe. Napisi u srpskoj, maarskoj, pa i slovakoj tampi
onoga vremena koji su do sada mahom bili nepoznati i nekorieni, ne
pomau mnogo jer su o budimskim predstavama izvetavali nesistemat-
ski, bez kontinuiteta. Izvesno je, to se poetka tie samo jedno. Prvi
pozorini dan u kui Josifa Stankovia za koji se eksplicitno daje
datum bio je na Sretenije, u ponedeqak 2/14. februara 1861. kada je
igran Kir Jawa i o tome se pojavio tampan izvetaj.56 U wemu se kae
da je publike bilo jo mnogo vie nego prvi put", a ta se tog prvog
puta odigralo zabeleio je isti asopis neto ranije, oduevqeno:
U Peti. I na nas je srpska Talija namignula! Onomad se dralo u

dvorani g. Stankovia u Budimu pozorino predstavqawe pred omawom,
al' odabranom publikom. Lazarevievi Prijateqi zapoeli su falangu koja
e se, ako Bog da, i daqe produiti"57
Ne znamo tano ta je to onomad", ne znamo ni kada je dopis pisan,

jer nije datiran, ne znamo ni koliko je dana pre dana izlaewa taj broj
asopisa tampan. Moemo pretpostaviti da su Prijateqi igrani de-
setak dana pre izlaska lista. Sve budimske predstave igrane su ili na
neki vei praznik, ili nedeqom. Krstovdan, Bogojavqewe, Sveti Jovan
datumski su predaleko od izvetaja (5, 6, 7. I) na Svetog Savu u subotu
14 (26) januara predstava nije mogla biti jer je drana Beseda o kojoj je
ve bilo rei. Pa ni u sledei, nedeqni dan koji je bio pojutarje Sve-
tosavskog praznika. Ostaje kao najverovatniji, zapravo skoro sasvim iz-
vestan termin nedeqa 22. januar, to e rei 3. februar po gregorijan-
skom kalendaru.
Ako usklinu reenicu maloas citiranog dopisa iz Danice shva-
timo kao objavqivawe poetka falange" predstava, onda ne bi pre toga
veoma verovatnog 22. I/3. II trebalo traiti nita. Nedoumicu ipak
izaziva jedan svedok predstava, Kosta Trifkovi. Mlaani budui pi-
sac ostavio je jednu belenicu koja je danas u Rukopisnom odeqewu Ma-
tice srpske,57a a dospela je tamo s ostavtinom Teodore Petrovi. Je-
56 Danica, 1861, br. 5. od 20. II.

57 Danica, 1861, br. 3. od 31. I.
57a ROMS, M 13.828. Milan evi tampao je tekstove ove belenice u radu Pri-
lozi ivotu i radu Koste Trifkovia, Novi Sad, 1933, a delove je pretampao i Vaso
Milinevi u kwizi Kosta Trifkovi, Beograd, 1968, 6263.
31
dan deo notesa ima naslov: Gledao sam u Peti. Taj spisak od 45 pred-
stava vienih u nemakom i maarskom pozoritu za nepunu godinu da-
na poevi od jeseni 1860. sadri i srpske budimske predstave. Naa-
lost, Kosta nije stavqao datume svojih poseta pozoritu, a ni spisak
nije nastao sukcesivnim zapisivawem, ve kao zbirni, tako da se ne
moemo pouzdati u hronoloku preciznost wegovog niza. Ipak, redni
brojevi uz predstave nagovetavaju wegovu nameru da se hronologije dr-
i. Tu je zapisano pet predstava u Stankovia kui: 32. Pokondirena
tikva, 34. Kir Jawa, 40. Prijateqi i Kob, 41. Inkognito, 42. Kir Jawa.
Po tome spisku dalo bi se pretpostaviti da je pre Kir Jawe od 2/14.
februara igrana Pokondirena tikva. Takav redosled opovrgava iweni-
ca da se u Danici prikaz Kir Jawe oigledno nadovezuje na prikaz Pri-
jateqa. Ipak, mislim da se treba prikloniti pretpostavci da je Po-
kondirena tikva igrana u zimskom dvoranskom" ciklusu kao trea po
redu. Jedino o Pokondirenoj tikvi nije tampana nikakva beleka ili
recenzija, pomiwe se ona, sem kod Trifkovia, jo samo u orevie-
vom svedoewu i u nekrologu Panteliu.58 Da je ta predstava bila u let-
wem periodu koji je daleko otvoreniji, javniji, sa veim odjekom, poja-
vila bi se i o woj kakva beleka.
to se tie letweg ciklusa predstava, u bati Stankovievoj gde
je bila izgraena letwa pozornica, arena", nema hronolokih zabuna,
sve predstave se daju pouzdano datirati:
Subota 21. V/23. VI (na dan Cara Konstantina i Carice Jelene)

Kobno ime i Prijateqi;
Nedeqa 11. VI/23. VI (Duhovi) Inkognito;
Nedeqa 18. VI/30. VI Kir Jawa i Kobno ime;
Nedeqa 25. VI/7. VII Inkognito;
Nedeqa 2. VII/14. VII Prijateqi i Kir Jawa.
Ukupno je, dakle, bilo osam predstava na kojima su budimski dile-

tanti izveli pet drama: Lazarevieve Prijateqe i Sterijinog Tvrdicu
po tri puta, dve prevedene drame po dva puta i Sterijinu Pokondirenu
tikvu jedanput.
Zimski ciklus predstava bio je skoro privatan dvorana Stanko-
vieve kue nije mogla da bude ba neko veliko gledalite. Zbog toga i
saznawa o wima ostaju u suenom krugu. Jedino to je tada izalo na
javnost bila su dva dopisa u Danici. Pisao ih je neko ko je prisustvo-
vao predstavama, pismeno i dosta upueno, oni ak zaista doseu nivo
prave pozorine kritike naroito kod ponekih ocena glumakih uloga.
Iz prvog, ve citiranog dopisa,59 prenosim zbirnu ocenu predsta-
ve Lazarevievih Prijateqa:
Sve je ilo da ne moe biti boqe. Predstavqai su bili svi iz ov-

dawe omladine; meu wima smo mogli primetiti po de koji mladi ta-
58 Vidi napomene br. 49. i 50.

59 Danica, 1861, br. 3. od 31. I, 4748.
32
lent, koji bi se pri dovoqnom trudu i vrednim uzorima sjajnije razviti
mogao."
Ostavqajui za sada po strani pojedinane ocene predstavqaa, citi-

ram jo samo zavretak ovoga dopisa:
Elem vidite da su varnice Dnevnikovog kresiva i ovde pale na trud.

Nadajmo se!"
Ovim se potvruje direktna veza budimskih predstavqawa sa orevi-

evim animatorskim lancima iz Srpskog dnevnika i to reverzibilna.
Na samom poetku ovoga rada60 citirane su iz orevievog treeg
lanka reenice koje svedoe o amaterskim predstavama u Panevu, Ze-
munu, Irigu i Budimu, pa i wegova konstatacija: od toliki baeni
varnica, at koja i zavati". Od budimskog dopisnika orevi je preu-
zeo metaforike varnice", proitao je wegov tekst paqivo i obrado-
vano, svakako znajui ko je pisac. Mi danas moemo takoe slutiti i
domiqati se ko je autor. Po figurativnosti (varnice Dnevnikovog
kresiva" koje podaju na trud" suenu gqivu koja prihvata varnicu i
pali vatru), po ironinoj duhovitosti (Talija namignula") po sintag-
mi ako Bog da" kojom je docnije toliko esto, skoro obredno prizivao
dobar ishod, po leernoj, relativizaciji realija (onomad") po igri
reima (Sretenije: sretnije") moglo bi se mirno rei da su dopisi u
stilskom maniru Laze Kostia. Dodajmo jo i argumente wegove subjek-
tivnosti. Aludira na orevievo zauzimawe oko pozorita, a ore-
vi mu je, znamo, bio potovan i drag uiteq u novosadskoj koli i
voditeq u studentskim danima. No, lina emocija pisca jo je oigled-
nija kada se paqivo izvau ocene uloga. Hvalei izvoae, superlati-
van je u oceni gospoice koja je Jecinu ulogu na sebe primila" (u Pri-
jateqima) pa onda slede reenice koje se mogu okarakterisati udvara-
kim: I sama pojava morala je publiku zaneti. U stasu se ogleda ponos
enski, na licu tiwaju svi arovi mladosti i lepote, a iz arkih oi-
ju prosijava plemenita srpska dua" Ta gospoica bila je Pava Stan-
kovieva, devojka kojom je Laza tada bio zanet, a i ona wime. Zar bi se
iko drugi iz wihovog kruga usudio da o woj ovako zaqubqeniki pie i
da prieqkuje za wu pravu ulogu u ekstazi dramatine strasti, u tra-
ginom momentu". Ovoj argumentaciji za Kostievo autorstvo moe se
zameriti iwenicom da oba dopisa govore i o wegovim ulogama u ko-
madima. No, bez pomiwawa imena jer dopisnik nije dao nijedno glu-
mako ime. S druge strane znamo da je Laza Kosti i kasnije davao oce-
ne o sebi.61
60 Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku, br. 2627, 29.

61 Najpoznatiji takav primer su tri prikaza raznih predstava a istog naslova: Mak-
sim Crnojevi Laze Kostia, Matica br. 33. od 30. XI 1869. sa potpisom oy, Pozorite
br. 39. od 8. IV 1874. sa potpisom -o- i Pozorite br. 36. od 14. XII 1891, sa potpisom -n.
Sva tri su tampana u Sabranim delima Laze Kostia: Pripovetke. O pozoritu i umet-
nosti, Novi Sad, 1989, 138141, 543544. i 557559. Dva posledwa uz sasvim mali oprez
urednika Mladena Leskovca.
33
Ako se priklonimo hipotezi o Kostievom autorstvu ovih tekstova
iz Danice, onda se za sedam-osam godina pomera poetak falange" we-
govih kritika i tekstova o pozorinim predstavama koja je tek u po-
sledwoj ediciji wegovih sabranih dela dola do punog izraza.
U drugom dopisu iz Danice62 saznajemo o predstavi igranoj 2/14.
februara:
Nismo se zabadava nadali. Kir Jawa se nije mogao sretnije odigrati

a vaqda ne samo zbog Sretenija. Publike je bila jo mlogo vie nego
prvi put, dekoracija nova, a voqa stara".
Iz Daniinog (Kostievog) dopisa o predstavi na Sretenije ovde

treba izdvojiti jo i autorovu kritiku napomenu:
Katiinu je rolu spisateq jako zanemario, pozicija joj zasluuje da

je marqivije radio oko we; al' gospoica (koja veeras prvi put uiva
slast diletantizma) kanda je ba tela da nam nadoknadi to dramaturg ni-
je dovoqno pazio."
Ima osnova za ovakvo rezonovawe o Sterijinom postupku, no da li ga je

recenzent dao vie iz eqe da zameri Steriji ili zbog svoje potrebe
da uzdigne akterku teko je rei. Da je recenzentu veoma bilo stalo do
pohvala predstavi i celom poduhvatu budimskih diletanata, vidi se iz
naglaavawa uspeha kod publike (pqeskawe ne tede prestati kad je za-
vesa pala") i iz zavrne reenice kojom se ukazuje na manifestacioni
znaaj dogaaja:
Posle predstavqawa pevale su se srpske i druge slovenske pesme u

horu; igralo se netedimice svaka trea igra kolo; veseqe je ve i zoru
dovikalo".
Ocene pojedinih uloga i ovoga puta su dosta opirne, obogaene i

poreewem sa prethodnom predstavom.63 No i opet bez imena aktera, pa
ih za obe predstave dajemo po analogiji sa docnijim reprizama.
U Prijateqima podela uloga je bila sledea:
Gospodar Gaja, osiromaeni

bogata. . . . . . . . . . . . . . . . . . ura Vukovi
Jelisaveta (Jeca), wegova ena . . Paulina (Pava) Stankovieva
Aca ipan . . . . . . . . . . . . . . . Antonije (Tona) Haxi
Doktor Stanislav . . . . . . . . . . . Laza Kosti
Dima, bogat Grk sa sela . . . . . . . Stevan Panteli
Petar (sluga gospodara Gaje) . . . . Quba Nenadovi
Stevan (sluga gospodara Gaje) . . . ura Maksimovi
62U Peti na Sretenije. Danica, 1861, br. 5. od 30. II.

63Te ocene, zajedno sa docnijima, nai e se u ovom radu kasnije u sistematizova-
nom pregledu uesnika u budimskim predstavama i wihovih doprinosa.
34
Plakat za predstavu 2.
35
U Sterijinom Tvrdici (a ovaj je naslov bio potpuno potisnut uobi-
ajenim Kir Jawa) igrali su:
Kir Jawa . . . . . . . . . . . . . . . . . Stevan Panteli

Juca, wegova supruga . . . . . . . . . Pava Stankovieva
Katica, Jawina ki od prve ene . Mara Dukina
Mii, notaro . . . . . . . . . . . Laza Kosti
Kir Dima . . . . . . . . . . . . . . . . Tona Haxi
Petar, kuevni sluga . . . . . . . . . ura Vukovi
Za Sterijinu Pokondirenu tikvu, nerepriziranu, pouzdano znamo

samo za one uloge koje je Kosta Trifkovi zabeleio u svom notesu:
[Fema, bogata udovica

Evica, wena ki]
Mitar, Femin brat. . . . . . . . . . aba [ura Vukovi]
[Anica, sluavka]
Jovan, egrt . . . . . . . . . . . . . . [Stevan] Panteli
[Sara, ankoliza kod Feme]
Svetozar Ruii . . . . . . . . . . . Sekretar [Tona] Haxi
Vasilije . . . . . . . . . . . . . . . . . [Laza] Kosti
enske uloge su igrale, izvesno je, Mara Rozmirovieva i Pava Duki-

na, a verovatno i Pava Stankovieva i Mara Dukina, no u kojoj podeli
to ne moemo tano rei.
Oko tri meseca je prolo izmeu ovih relativno zatvorenih pred-
stava i letwih otvorenih, batenskih, na posebno izgraenoj letwoj
pozornici. Prva od wih data 21. V/2. VI u subotu na praznik Cara Kon-
stantina i carice Jelene, donela je jednu premijeru, Kobno ime, i jednu
reprizu, Prijateqe. Najmawe etiri puta tampa se oglasila o ovoj ve-
eri. Dogaaj je imao i novinsku najavu, u beogradskom Vidov danu, no-
vinama koje je poevi od 18. aprila 1861. pa do 1876. izdavao i urei-
vao Milo Popovi (brat ure Daniia) tri puta nedeqno, u kasni-
jim goditima svakodnevno. Popovi je u prvoj generaciji pitomaca
Tekelijanuma studirao pravo od 1838. do 1843. Tada jo, saraivao je
kao stalni novinar u Petansko-budimskom skorotei. Odmah po diplo-
mirawu preao je u Srbiju, bio urednik zvaninih Srbskih novina, a
ureivao je i druge listove. Imao je dobre stare veze u Peti, pa su
wegove novine po pravilu bile najboqe obavetene o prilikama i zbi-
vawima u Maarskoj. Da nije poeo da izlazi tek u aprilu, imali bi-
smo, ne sumwam, u Vidov danu obavetewa i o zimskim" predstavama.
One se ak i pomiwu u listu, retrospektivno, u dopisu koji najavquje
predstavu 21. V/2. VI:64
64 Vidov dan za 1861. ne moe se, naalost, nai ni u jednoj naoj biblioteci. Pre-
traivao sam ga po mikrofilmu u Maarskoj dravnoj biblioteci Seewi gde se uva
komplet novina za 1861, ali bez prvoga broja i uz vie oteenih ili nedostajuih stra-
nica. Tekst koji u citirati je iz broja 18. od 26. maja (po starom) dat kao postskriptum
36
P. S. Zanimqivo e biti za nas da vam javim da je nastojavawem g. se-
kretara Matice srpske A. Haxia sastavqeno ovde dobrovoqno pozorino
drutvo od ovdawih univerzitetskih mladia i od budimskih gospoica.
Ovo drutvo daje predstavqawa samo svoje zabave radi, ali je dobro te i
po nekog stranca pusti u svoje kolo. Sutra e ovo drutvo davati javno
predstavqawe u bati odlinog Srbina, budimskog graanina Josifa Stan-
kovia. Ulazak e za pozvane biti slobodan, ali e svaki gost biti umo-
qen da neto prinese na korist srpskog teatra to bi se imao zidati u
Novom Sadu. Ova revnost i rodoqubivost g. domaina i domaice kao i
g.g. dobrovoqnih glumica i glumaca zasluuje pohvalu. I ja sam bijah sre-
an biti na dva pred ..i da sam se zaudio stavqawu pokazae
to gospoice. Ovo d vie zadovoqstva gle evia ili Mar-
kovia"65
Vidov dan66 je ugrabio prvenstvo ne samo najavqivawem nego i izve-

tavawem o predstavi 21. V/2. VI. U drugom delu dopisa o zbivawima u
prestonici Maarske, a pod naslovom H U Peti, 28. maja kae se:
U nekom od prolih pisama spomenuh vam da su mladi Srbi to se

ovde ue i budimske gospoice sastavili za svoju privatnu zabavu dobro-
voqno pozorino drutvo, pa da je to drutvo namerno bilo dati jedno
predstavqawe u korist srpskog pozorita, koje bi se u Novom Sadu imalo
podii. to se reklo, to je i uiweno. Drutvo je predstavqalo prole
nedeqe tj. na Konstantina i Jelenu dva pareta, Prijateqe i Kobno ime.
Predstavqawe je bilo vrlo dobro jer su i predstavqai i predstavqaice
u najveoj meri odgovorili svojim rolama O tom predstavqawu skupqeno
je na pomenutu ceq do 150 for. Hvala g. Stankoviu i majoru Duki, koji ne
ale ni truda ni troka da se postigne narodna ceq i osobito hvala g.
dopisu pod naslovom: H U Peti 20. maja. Ne znam ko je autor toga dopisa. Kraj teksta je
oteen; u posledwih est redova po pola reda fali i to e biti obeleeno takicama.
65 Mogua rekonstrukcija: I ja sam bijah srean biti na dva predstavqawa i mo-
ram rei da sam se zaudio vetini koju u predstavqawu pokazae izvoai, a osobito
gospoice. Ovo drutvo pruilo bi i ovde [u Beogradu] vie zadovoqstva gledaocima od
predstavqawa Kneevia ili Markovia" O Kneevievim predstavama iz 1861. zna se
gotovo sve to je trupa iz koje je nastalo Srpsko narodno pozorite u leto iste godine.
Nijedan tekst iz istorije naeg pozorita ne pomiwe nikakve Markovieve predstave u
ovoj godini. To je jo jedan dokaz neistraenosti nae pozorine prolosti. U asopi-
su Danica u dva maha (1861. br. 8. i 10. od 20. marta i 10. aprila) tampane su dve pozori-
ne vesti iz Beograda. U prvoj se kae da je Dimitrije Markovi [Kikinanin] istupio
iz Kneevieve druine i u Zemunu osnovao novo drutvo s namerom da obilazi vea
srpska mesta. uje se da e ii u Beograd i da je ve dobio za to dozvolu. uje se takoe da
e mu pristupiti i Dragiwa Popovieva [potowa Ruika, to se nije desilo]. U dru-
gom, opirnijem dopisu izvetava se da je u Beogradu 16. marta igralo Zemunsko teatar-
sko drutvo pod upravom g. Dimitrija Markovia". Igrali su Sterijinog Vladislava
pred dupke punom salom u kojoj su bili i knez Mihailo i knegiwa Julija. Drutvo e da-
vati jo predstava, u nedequ koja dolazi prikazivae Pijanicu. U lanku se daje i ovla-
na ocena pojedinih uloga, ali bez pomiwawa imena izvoaa. Tu je i komentar pre-
kor Beograanima to nemaju jo svoga pozorita pa ni predstava i preporuka da se
ugledaju na nau prekosavsku brau". Ovo je prvi, do sada nepoznat trag o Markovievoj,
oigledno ne beznaajnoj pozorinoj druini, pa i o predstavama u Beogradu u 1861. go-
dini koja je smatrana pustom to se pozorinih zbivawa tie. Nije zapaeno ni pisawe
Vidov dana (1861, br. 33. od 6. VI) kojim se otkriva i jedna Markovieva predstava Kir Ja-
we u Beogradu.
66 Vidov dan, 1861, br. 21. od 3. junija.
37
sekretaru Matice Haxiu, koji se potrudio te je to drutvo sastavqeno i
koji svim silama nastojava da se drutvo ukrepi i razvije. Ovo e drutvo
mnogo uiniti da se meu Srbima u Peti i Budimu probudi pa i ukrepi
uvstvo narodnosti. Jo jednom, dakle, lepo hvala svima koje spomenuh na
usrdnosti prema narodnim interesima".67
Sa dosta velikim zakawewem o predstavi je izvetaj dao i Srp-

ski dnevnik u wemu pre toga nije bilo obavetavawe o predstavama u
Budimu.68
I ovdawim Srbima daje se prilika da svoju svest za narodnu pro-

svetu delom pokau. Nae dobrovoqno pozorino drutvo davalo je o Sv.
Konstantinu i Jeleni prvo javno predstavqawe. G. Josif Stankovi, vrsni
Srbin i brat naeg milog vetaka Kornelija Stankovia, udesio je u svo-
joj bati u Budimu lepu arenu na kojoj mu velika hvala. Ovom su se prili-
kom odigrala dva komada: Prijateqi od Lazarevia i Kobno ime koje je g.
Kosta Ruvarac sa nemakog veoma lepo preveo i tako veto preradio da e
biti dobra zakrpa srpskom repertoaru. Sve uloge behu dobro razdeqene i
publika se zaista retkim zadovoqstvom odazvala. Da mi nije namera ovom
prilikom o drugom emu re povesti, vredno bi bilo i svako pojedinano
izvravawe recenzirati, ali ipak ne mogu na ino a da ne spomenem neke
osobe koje su i sada svojim retkim darom publiku oarale. Milina je
bila gledati nae dobrovoqce na pozoritu; tako predstavqawe moe po-
buditi pouzdawe u budunost srpske glumnice. Kada su pri kraju glumice i
glumce izazvali, pao je pred nau primadonu [Paulinu Stankovievu]* ve-
nac s narodnim trakama.
Sad da vam reem to gore zavezoh [zapoeh] i to je upravo poglavi-
ta namera ovoga dopisa, a to je da se to predstavqawe davalo u korist na-
rodnog pozorita u Novom Sadu i da se nakupilo 150 for[inata] a[ustrij-
ske] vr[ednosti] 2 duk[ata] i po jedan talir, koji e se novci vama poslati
radi shodnog upotrebqavawa. Na prvi pogled uinie se da je ta suma za
Petu i Budim odve malena, a i mi bi sami to mislili kad ne bi znali
da wome nikako nije zavreno prilagawe. To je samo mali poetak, al' mi
se i daqe u ovdawe Srbe uzdamo, koji imaju uvstva za vetinu [umet-
nost] i koji su iskusili vanost i korist takvog zavoda po svest i po srce
naroda, da e umeti i da e hteti pokazati kako qube sreu svoga naroda
mada su od wega i udaqeni, te da e tu qubav i delom zasvedoiti, prilo-
ivi dovoqno pristojnu rtvu na rtvenik narodne prosvete. U tome
neka se ugledaju na svoju brau Maare koji se u takvim prilikama nadmeu
da duevno blago svoga naroda materijalnom snagom obezbede.
Zavrujui ovaj dopis ne mogu da ne spomenem g. H[axia] koji je ne
samo dua ovdaweg pozorinog drutva nego koji je i onu ideju o prila-
gawu na narodno pozorite prvi pokrenuo."
Oglasio se i asopis Danica.69 U woj vie nema kritika recen-

zija jer su to preuzele novine, samo obavetewe u rubrici Glasnik:
67 Na kraju dopisa je i interesantan detaq da Jakov Igwatovi skupqa dobrovoqne

priloge za Srpsko narodno pozorite u Maarskom parlamentu i da je skupio oko 200
for. Sam grof Andrai [ula] dao je 50 for.
68 = U Peti 4. junija. Srbski dnevnik, 1861, br. 48. od 14. junija.
* Dodaci u uglastim zagradama B. K.
69 Danica, 1861, br. 18. od 30. junija.
38
Na sv. Konstantina i Jelenu davali su srbski dobrovoqci u Budimu
prvo javno predstavqawe u bati rodoqubivoga g. Josifa Stankovia, bra-
ta naega vetaka g. Kornelija Stankovia. Davali su Prijateqe od Laza-
revia i Kobno ime od K. Ruvarca. Sav dobitak odreen je narodnom pozo-
ritu u Novom Sadu."
Od dve drame koje su te veeri igrane, Kobno ime je premijerno iz-

vedeno. Taj komad je posrba Koste Ruvarca radwa se deava na Pali-
u, lica drame imaju srpska imena i iz srpskih su gradova. Da li se Ru-
vareve intervencije u tekstu originala svode samo na ovo, ne moe se
rei, jer do izvornog nemakog teksta ne moe se doi; Ruvarac nije
imenovao autora, niti je drugim nainom bila mogua identifikacija
ovoga slabog na anegdotskoj potki sazdanog dela. Srpsko narodno pozo-
rite koristilo ga je kao zakrpu repertoaru". Postavili su ga na sce-
nu 11. XII 1868, ali reprize nije bilo, to tada nije bila retkost, pa
se ne moe uzeti kao znak da je komad propao.
Podelu uloga u ovom komadu moemo rekonstruisati samo deli-
mino:
Stari gospodar. . . . . . . . . . . . . Stevan Panteli

Mladi gospodar
Pava, ki starog gospodara . . . . . Mara Rozmirovieva
Melanija
Sasvim je neobino da poimenino znamo veinu gledalaca ove

predstave. Naime, objavqen je spisak dobrovoqnih priloga sakupqenih
na ovoj predstavi za Srpsko narodno pozorite.70 Spisak prilonika
poslao je Antonije Haxi. Na spisku je osamdesetak imena, mnogo vie
qudi verovatno i nije bilo na predstavi. Visina dobrovoqnih priloga
kretala se od 10 forinata (priloili Josif Stankovi, major Petar
Duka, Jovan Trifonovi) duplovanog talira (priloila Katarina Ko-
ji, supruga predsednika Matice) zlatnog dukata (po jedan priloili
Aleksandar Suboti i Evgenije Suboti) do neznatnih 10 novia iz
plitkog jednog akog xepa. Veinom su prilonici davali po jednu
ili dve forinte, ali dosta wih dalo je i po pet (gospoa Mara Atanac-
kovi, gospoice Kojorove i Emilija Maksimovi, te gospoda Stevan
Joksimovi, Justin Kowevi, Andrija Lackovi, Stevan Manasterli,
Josim Misailovi, ore Mihajlovi, braa Ostojii). Prilagali su
i oni tankoga stawa; veina tadawih pitomaca Tekelijanuma, aka
stipendista, nije uskratila svoj prilog.
Uspeh ove predstave osokolio je druinu. Svakako i u umetnikom
stremqewu, a ne samo radi izgleda na daqu dobit za Srpsko narodno
pozorite, kako bi se dalo zakquiti iz teksta na rukom pisanom pla-
katu71 za sledeu predstavu:
70 Srpski dnevnik, 1861, br. 58. od 7. jula.

71 Za javne predstave rukom su raeni plakati. Ne znamo kako su oni dospevali do
publike ni koliko je egzemplara pravqeno. Plakati do kojih se moglo doi reprodukuju se
kao ilustracije uz ovaj rad.
39
Rodoqubivi odzivi kojim se velepotovana publika prilikom pro-
log predstavqawa u prilagawu na narodno pozorite u Novom Sadu od
srca odazva, oslobodio je lanove gorepomenutog dobrovoqnog drutva, da
u istu ceq jo koje predstavqawe dadu, ulivi im ujedno u srca tvrdo po-
uzdawe da e velepotovana publika i ovoga puta dragovoqno prineti da-
rak onamo gde se na prosvetu, gde se na sreu naroda smera."
Iz istog teksta saznajemo i ta se podrazumeva pod dobrovoqnim

prilogom. To je sve to se da preko cene ulaznica. A cene su za sedi-
te jedna forinta, za stajawe 50 novia, a za decu 25 novia. Ne ka-
e se, ali pretpostavqamo, iz sume za ulaznice podmirivali su se tro-
kovi predstava, a dobrovoqni prilozi ili su u Novi Sad.
Posle ove lepe veeri usledila su dva nedeqna dana bez predstava,
ili je, moda ipak, tada 28. V/9. VI ili 4/16. VI igrana ona hronolo-
ki nedefinisana Pokondirena tikva. Zatim, s praznikom Duhova, do-
lazi i jedan pravi pozorini praznik, predstava za koju imamo i pla-
kat, prvi od etiri sauvana. Taj plakat, meutim, ima greku. Na we-
mu stoji da e predstava biti u nedequ 12. junija 1861", a nedeqa je bi-
la 11. juna po julijanskom kalendaru kada je bio i prvi dan Duhova. Sre-
om zabuna pisara otklawa se tampanim izvorima. Po plakatu vidimo
da e Srpsko dobrovoqno pozorino drutvo" predstavqati u 5 sati
popodne u Stankovievoj kui veselu igru Inkognito od Beskidova.
Plakat daje i podelu uloga:
Gospoa Sokolovika, bogata udovica. . Gica Pava Stankovieva

Evica, wena jedinica . . . . . . . . . . . . Gica Mara Dukina
Potoski, plemi u selu Krstovom . . . . ore Maksimovi
Milan Jelenfi, sin mu, pravnik
u Peti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mita Kresti
Milan Jelenski, pesnik . . . . . . . . . . A. Haxi
Zdravkovi, uiteq . . . . . . . . . . . . . . Kosta Ruvarac
Marta, slukiwa Sokolovikina . . . . Gica Pava Dukina
Nataro u selu Krstovu . . . . . . . . . . Qubomir Nenadovi
picer, ida, krmar u selu. . . . . . . ura Vukovi
Jedan zvaninik . . . . . . . . . . . . . . . . Laza Kosti
Prvi trabant. . . . . . . . . . . . . . . . . . Toma Adamovi
Drugi trabant . . . . . . . . . . . . . . . . . Vasa Puibrk
Krmar iz sela Nevidia . . . . . . . . . h h h h h
Na plakatu stoji jo i da se radwa deava u selu Krstovom u Bana-

tu, i tu je i ve citirani tekst o prethodnoj predstavi kao i obavete-
we o cenama ulaznica.
Najavu ove predstave dao je sasvim saeto i Srbski dnevnik na kraju
ve citiranog izvetaja o predstavama 21. V/2. VI.72
O woj su novine najvie, najopirnije pisale i to ne samo srpske
nego i slovake. Igrana je naime, drama koju je napisao pod pseudoni-
72 V. napomenu br. 68.
40
41
mom Jan Beskidov (Beskydov) slovaki pisac Jan Palarik (Jn Palrik,
18221870) ve tada istaknuta linost slovakog kulturnog, politikog
i drutvenog ivota. Bio je u vreme budimske predstave svetenik u
Peti, posle estih premetaja jer se kao kapelan po Slovakoj previ-
e angaovao politiki i novinarski u korist nacionalnih prava
svoga naroda. U Peti je kourednik almanaha Concordia koji je teio
objediwavawu svih slovakih intelektualaca. Za sobom je tada, sem dra-
me Inkognito, tampane 1858. u pomenutom almanahu, imao i dramu
Drotar, koja e se neto kasnije igrati u Hrvatskom narodnom kazali-
tu u Zagrebu. Nije mu ovo bio prvi susret sa srpskom kulturnom jav-
nou. Godine 1858. u Peti su se zaeli kontakti izmeu slovakih i
srpskih intelektualaca. Doznajemo to od Jovana orevia koji je u
svom dnevniku zabeleio sledee:
11. I 1858. pohodi me Viktorin, Slovak [Josef K. Viktorin, 1822

1874, pisac slovake gramatike, urnalist i glavni urednik almanaha
Concordije i Lipe] i zove me sutra na sastanak.
12. I 1858, nedeqa Kod kapelana Palarika, tamo Ferenci, Rakovski
i drugi. Meni zlo i doem kui."73
orevi je tada bio sekretar Matice i urednik Letopisa. Pala-

rikova veza s oreviem prela je i na wegovog naslednika u Matici
Antonija Haxia. U prvom broju Letopisa koji je Haxi uredio tam-
pan je prikaz almanaha Lipa za 1860, kratak, ali sa pomiwawem Palari-
kovih dramskih dela, Drotar-a koji se tampa u Lipi i ve ranije tam-
panog komada Inkognito.74 Nema sumwe da je Haxi na Palarikova dela
upozorio svoga tienika tekelijanca Kostu Ruvarca s kojim je zajedno
na elu budimskih diletanata. Ruvarac prevodi Palarikovu dramu75 koju
igraju 11/23. juna, a autor joj, svakako posebno pozvan, prisustvuje. Kako
i ne bi, bilo je to praizvoewe drame Inkognito, ranije nije ni na
slovakom prikazana. Slovaki recenzent ove predstave svedoi.76
Iako sam ja veliki qubiteq pozorine zabave, slovenskoj predstavi

jo nikad nisam prisustvovao iz jednostavnog razloga jer mi se nikada
nije ukazala prilika za to."
Pa dodaje, govorei o Palariku:
Tako eto Beskidov koji ni Inkognito ni Drotara do sada nije video

u predstavqawu na slovakom, prve ovacije i prva javna priznawa ne do-
bija od svoje vlastite brae, nego od saplemenika Srba koji su ga i lino
poastvovali."
73 uva se u Rukopisnom odeqewu Matice srpske.

74 Lipa. Nrodni Zbornik. Letopis Matice srpske, kw. 100, ast druga za 1859, Bu-
dim, 1860, 163165.
75 O Ruvarevom prevodu i daqoj sudbini drame Inkognito na srpskoj sceni vidi
Boidar Kovaek: Doprinos Koste Ruvarca srpskom pozoritu u kwizi Braa Ruvarac u
srpskoj istoriografiji i kulturi, Novi Sad, Sr. Mitrovica, 1997, 227234.
76 J. A. P[eersky], Dopisy. Budin, 24. juna. Pest'budnske vedomosti, 1861, br. 30. od
28. juna, 2.
42
Vaqa se upitati da li je ovo pozorino vee sa srpskom omladi-
nom okupqenom oko Tekelijanuma i Matice, kada se doda Palarikovim
ranijim vezama sa dvojicom sekretara Matice i urednika Letopisa, po-
speilo wegovu odluku da sa Janom Franciscijem, Vilemom Paulini-
jem Totom i Janom Goarom (Jn Francisci, Vilm Pauliny-Tth, Jn Gotr)
bude 4. novembra 1862. potpisnik Oglaewa Matice slovake (Ohlaenie
Slovenskej matice) i wenog Statuta (Stanovy Matice slovenskej) 5. februara
1863, dakle lan pripremnog i osnivakog odbora ove istorijske insti-
tucije slovakog naroda.77
Prvi novinski izvetaj o ovoj predstavi pojavio se u slovakim
Petbudimskim novostima urednika i izdavaa Jana Franciscija, pet
dana posle predstave, a ve sutradan isti tekst je tampan i u nedeq-
niku Prijateq kole i literature.78
Dopisi
Budim 24. juna.
Dana 23. juna o. g. u domu, tanije u vrtu gospodina Josifa Stankovi-
a veleposednika, upriliili su petbudimski Srbi malu slovensku za-
bavu koja se sastojala u predstavqawu vesele igre Inkognito od Beskidova
u prevodu na srpski. Kako je poznato, ima se u Novom Sadu ustanoviti na-
rodno srpsko pozorite i na taj ciq se u srpskim krajevima prikupqaju
dobrovoqni prilozi i doprinosi. Pa tako i petbudimski Srbi, te je
znamenita otmena porodica Stankovi-Duka pomenutu zabavu priredila,
kako bi ne samo Srbima nego i drugim ovdawim Slovenima dala priliku
da na oltar narodnog prosveivawa priloe novana sredstva.
Pomenutog dana u 5 sati posle podne potovana enska i muka pu-
blika koja se sastojala od Srba i Slovaka dola je u boravite gospodina
Stankovia u Budimu. Igrawe je poelo pod vedrim nebom, na letwoj po-
zornici koja je srpskim zastavama i narodnim bojama bila ukraena. Iako
sam veliki qubiteq pozorinih zabava, ja do sada nikada nisam prisu-
stvovao slovenskom predstavqawu iz jednog jednostavnog razloga to mi se
za to nikad nije pruila prilika. Tim radoznaliji sam bio u odnosu na
ovo predstavqawe to se radilo o veseloj igri uzetoj iz slovakog ivota,
s ijim autorom i izdavaem sam u bliskim odnosima.
to se tie sadraja i vrednosti vesele igre Inkognito o tome je
naa slovaka publika ve dovoqno upoznata. Omiqenost s kojom je svugde
u naim krajevima ovo delo primqeno osvedoava da je ono potovano kao
narodna slovaka vesela igra. Srpski prevod gospodina Ruvarca ini se
prikladno dobrim, koliko ja smem da sudim, a to to je ono to se u ori-
ginalu dela odnosi na slovaki elemenat prevodilac preradio da se odno-
si na srpski elemenat samo se hvaliti mora. Nisam ipak sasvim saglasan
s tim to su Jelenfiju u posledwem inu u usta stavqene rapsodije kojih
u originalu nema, to, da se tako izrazim, ispada iz glumake uloge i
skree ka komedijakom.
to se tie predstavqawa komada u celini, moe se rei da je veoma
uspeno uprkos kratkoi priprema i poetnitvu na pozorinoj sceni.
77 Nrodn svetlica. Vber dokumentov k dejinm Matice slovenskej, Matica slovensk,

1988, 32, 41, 89.
78 J. A. P[eersky], Dopisy. Budin, 24. juna. Pest'budnske vedomosti, 1861, br. 30. od
28. juna, 2; J. A. P[eersky], Srbska divadeln zabava v Budine. Priatel koly a literatry,
1861, br. 26. od 29. juna, 203.
43
Od pojedinanih linosti posebne pohvale i priznawa prisutnih dobili
su: Evica (gospoica Mara Dukina, pravi aneo srpski) Sokolovika (go-
spoica Pava Stankovi) Marta (gospoica Pava Dukina) Potomski (go-
spodin Maksimovi) i Jelenski (gospodin Haxi). Pored toga slavu su
iskazivali prevodiocu gospodinu Ruvarcu koji je predstavqao uiteqa, a
glavnom autoru gospodinu Beskidovu, pored priznawa prisutnih posle
predstave, ast je ukazana i burnim uzvicima iveo" u drugom inu, ini
mi se. Na kraju predstavqawa koji se, kao to je poznato, u snanom na-
rodnom duhu odvija, pa zato najvie elektrizuje publiku cela glumaka
trupa izazvana je gromovitim uzvicima ivili" i slava", a morao je na
opte zahtevawe i autor stupiti na pozornicu gde mu je krasna Evica ve-
nac sa slovenskom trobojkom uruila i time ga pred nebom i qudima po-
zvala na daqe dramatiarske podvige.
Tako, eto, Beskidov koji ni Inkognito ni Drotara, do sada nije vi-
deo u predstavqawu na slovakom, prve ovacije i javno priznawe nije do-
bio od svojih sunarodnika, nego je lino poastvovan od suplemenika Sr-
ba. iveli Srbi! iveli Sloveni! "
Slovaki recenzent u jednoj oceni sigurno nije imao pravo. To je

iskaz da je prevodilac harmonino preneo slovaki komad u srpsku sre-
dinu. Demantuje ga citat iz pisma Jovana orevia Antoniju Haxiu
od 27. II 1862. Inkognito kad bi se entdrotarisirao" a naime kad bi se
Potomski i Jelenfi napravili srpskim maaronima, mogao bi se dati
[u Srpskom narodnom pozoritu] takoe. Bi l' Ruvarac hteo to uini-
ti?" Ruvarac je prihvatio da ponovo preradi komad i da ga jae posr-
bi". Meutim, orevi mu je novu preradu ipak tri puta vraao. a-
qui preradu etvrti put, Ruvarac pie oreviu 10/22. VIII 1862. da
je komad ovoga puta preraen ako ne vie, a ono toliko, da je u wemu
teko to od slovakog nai."79 Tek tada je, ali u rekordnom roku, de-
vetnaest dana od datirawa pisma, komad doiveo premijeru u SNP 29.
VIII/10. IX 1862.
Srpski dnevnik je u odnosu na slovako glasilo dobro odocnio. O
predstavi se oglasio celih deset dana posle we.80 Dajui sasvim preg-
nantno osnovne podatke o predstavi, dopisnik gotovo polovinu teksta
posveuje igri triju gospoica, rezerviui superlative za Maru Du-
kinu. Od glumaca imenom ne pomiwe ba nijednog, kao da je igran i-
sto enski komad. Ova galantnost i kavaqertina moda nisu samo iz
eqe da se ugodi damama jer ocene glumica prati zakquak koji je name-
wen podsticawu rodoqubqa kod srpskih devojaka, posebno onih koje
ive u nesrpskoj sredini:
Eto vidite ta su kadre nae srpkiwe uiniti kad jasno powaju

[shvate] poziv svoj. One se ne stide, ni najmawe, kao glumice na javnost
izai, ta vie, one uviaju u tome udesnu priliku da pokau kako nikako
nisu uguile plamen rodoqubqa u grudima svojima, mada su u tuem ivqu
odrasle. Vaqalo bi samo da se na wi ugledaju u tom obziru nae Srpkiwe
79 B. Kovaek, Prepiska izmeu Jovana orevia i Antonija Haxia, Novi Sad, 1973,
39, 43.
80 Peta 16. junija. Srbski dnevnik, 1861, br. 51. od 21. juna.
44
iz doqni srpski mesta i da zasvedoe, kao i pomenute gospoice, da su
pri svom izobraewu [obrazovawu] svom ostale prave Srpkiwe i da nita
za postidno ne dre ime se svest narodna budi i podie."
Ovo je sroeno bezmalo i kao poziv na uee enskog sveta u predsto-

jeem radu Srpskog narodnog pozorita.
Zavretak lanka dosta slikovito predstavqa zavrnicu ovoga po-
zorinog slavqa:
Prvo i prvo budu gospoice Dukine i Stankovieve vencima obda-

rene, zatim se poziva, uz gromovito ivio" spisateq g. J. Beskidov na
pozorite (Bhne)81 te tu dobije lepe vence iz jo lepih ruku pomenutih
gospoica. Ganutim glasom zahvaquje se pomenuti gospodin sa ivili
Srbqi", iveli Sloveni" na poasti; publika izaziva sve igrae i
igraice i vie im ivili" i naposletku odlikuje jo i prevodioca.
Tako se eto zavri to predstavqawe. Publike je bilo mnogo i odabrane,
bila su i dva svetla kneevia Karaorevia i mnogi slovaki spisate-
qi. Priloga je palo skoro kao i prvi put. Posle igre zapodenu glumci ve-
seqe kod estita domaina, te tu je naravno, kao i u svakom srpskom vese-
qu bilo zdravica od svakoje ruke. Nazdravqalo se i svetom patrijarhu Jo-
sifu i novoposveenom vladici i qubimcu naega naroda Nikanoru."
U drugom delu ovoga dopisa izvetava se o jo jednom skupu srp-

sko-slovakom, o kao sluajnom susretu srpskih omladinaca sa Slova-
cima na izletu u prirodu, na Margitino ostrvo. Desilo se to na Vi-
dovdan, Srbi se, dakle, nisu sakupili sluajno, ali zato bi Slovaci
pravili izlet u obian dan etvrtak, ako to nije bilo sa Srbima dogo-
voreno. O ovome vie drugom prilikom, ovde se to pomiwe samo kao
dokaz kontinuiranog srpsko-slovakog druewa u to vreme: na premije-
ri Palarikovog komada 11/23. VI, zatim na vidovdanskom izletu 15/27.
VI, te na predstavi u Stankovievoj kui 18/30. VI.
Plakatu za predstavu 18/30. juna 1861. nisam uspeo da uem u trag.
Bojim se da je sauvan samo kao reprodukcija u kwizi Mihovila Toman-
dla.82 Najavquje se predstavqawe za pola est popodne u bati Stanko-
vievoj, a igrae se Tvrdica ili Kir Jawa i Kobno ime. Poto se oba
komada repriziraju, ne daje se na plakatu podela uloga, to bi znailo
da premijerna podela ostaje. No dok za Sterijinu dramu podelu od rani-
je znamo, za Kobno ime ona je samo delimino poznata. Poto su repri-
ze, ove predstave propraene su u tampi veoma skromno. Prepisujem
beleku iz postskriptuma jednog dopisa u Vidov danu.83
Petansko-budimsko dobrovoqno pozorino drutvo predstavqalo

je sad prole nedeqe opet u korist novosadskog pozorita Kir Jawu i
81 Iz ovoga teksta jasno se vidi tadawa dirqiva nesigurnost u terminologiji ove

za Srbe nove umetnosti. Nema jo rei pozornica", rei glumac" i glumica" alter-
niraju se sa igra" i igraica", predstavqawe" se upotrebqava i za proces i za pro-
dukt jer predstave" jo nema, komad" jo uvek nije sasvim potisnuo pare".
82 Srpsko pozorite u Vojvodini I, Novi Sad, 1953, 138.
83 h U Peti 20. junija. Vidov dan, 1861, br. 30. od 27. juna.
45
Kobno ime. Na predstavqawe dooe i lanovi slovake deputacije pa po-

zdravie sa slava" mlade i vaqane Srbe i Srpkiwe divei se vetini
koju su razvili. Vrsnim lanovima ovog vaqanog drutva, odlinim mla-
dim Srbima i vrlo lepim Srpkiwama i wihovim roditeqima treba zahva-
liti to e se na plemenitu ceq da se u Novom Sadu podigne pozorite
vie novaca skupiti u malenoj srpskoj optini petansko-budimskoj, ne-
go to je do sada skupqeno u ponekoj velikoj srpskoj varoi."
Ovi skromni redovi su sve to se moglo nai u srpskoj tampi. Sre-

om, Slovaci su bili mnogo izdaniji. Wihov list84 tampa nepotpi-
san izvetaj, to bi moglo znaiti da je iz pera urednika Jana Fran-
ciscija. Prvi deo dopisa je o pomenutom izletu na Margitsiget, a u
drugom tekst o predstavi kod Stankovia:
Dana 30. juna braa naa Srbi davali su u bati magistratskog sa-
vetnika u Budimu gospodina Stankovia pozorinu predstavu dveju vese-
lih igara Kobno ime i Tvrdica.
Publika je bila mnogobrojna, a u woj Slovaci dobro zastupqeni. Me-
u wima je bio i na dr Hurban i sa posebnim duevnim zadovoqstvom
84 Dopisy. Budin' 1. jula. Pet'budnske vedomosti, 1861, br. 32. od 5. jula.
46
posmatrao sam nain na koji se slatka razradovanost razlivala u wegovom
plemenitom, toliko puta u oporom octu nezahvalnosti, progawawa i raz-
liitih ivotnih zala natopqenom srcu. I nije bilo brata koji se u tom
kolu drage srpske brae, pri tako plemenitom narodnom zadovoqstvu due,
ne bi osetio blaenim. I sada se jo dua moja nahodi pod neiskazivo
milim utiskom koji je to predstavqawe na mene uinilo i zato presuiva-
we ostavqam drugome, ali ne mogu da odloim pero a da makar i ukratko
ne spomenem spretno i sigurno kretawe [na sceni] u ovim novinama ve
pomiwanih gospoica Pave Stankovieve i Mare Dukine i u svakom po-
gledu majstorski savreno igrawe mladoga g. Pantelia. Ti aplauzi koji
nisu hteli da prestanu, ta mnogobrojna izazivawa, ti venci i cvee koji
su leteli na scenu daju dovoqno dokaza kako o dobro izvedenom komadu ta-
ko i o ushiewu do koga je publika dola. Sredinom druge vesele igre cr-
ni oblaci su se nadneli nad naim glavama. Svako je video da emo se si-
gurno pokvasiti, no i pored toga niko se nije s mesta micao ak ni kad su
guste kapi doista poele padati. I videlo je nebo da kvari istu radost
nae roene brae i sestara, zaustavilo je svoje suze i mi dogledasmo igru
do kraja. Po okonawu igre, ne samo glumaka druina nego i oni iz pu-
blike koji su bili pevai okupili su se na pozornici i uz tamburice pe-
vali ne samo prekrasne srpske pesme nego i nau slovaku pesmu Orla",
a po wenom zavretku izvikivali su ivio" naem Hurbanu. Posle pe-
vawa dala se mlade na igrawe srpskog kola i igrali su dugo, meutim mi
smo se uputili kui.
Moram naglasiti da je prihod od ovih predstava namewen novosad-
skom srpskom pozoritu. Slava i dika brai naoj petbudimskim Srbi-
ma!"
Ova predstava donela je jednu vanu novinu. Ne pozorinu, no

ipak umetniku, muziku. Slovaki recenzent pomiwe da se pevalo uz
tambure. Plakat daje i obavetewe: Meu inovima udarae omladina
u tambure". Razume se, i to su bili amateri, uglavnom Tekelijanci stu-
denti i aci. orevi kae da ih je bilo osam, a kapelnik im je bio
Nikola Maksimovi. Sem wegovog znamo jo i imena Jovana Petrovia
Ise Stojkovia, Petra Crnogorca, Koste Trifkovia i Miloa Raki-
a.85 Bili su sa pozorinim amaterima do kraja budimskih predstava.
Svakako da su i van scene svirali znamo da uestvuju na pomenutom
vidovdanskom izletu na Margitsiget sa Slovacima. Sauvale su se i
dve ocene wegovih kvaliteta: To drutvo imalo je svoju tamburaku
kapelu od samih aka sastavqenu od kojih je svaki bio pravi virtuoz na
tamburi".86 Svirali su izvrsno i najtee komade."87
Sledea predstava budimskih amatera prola je, ini se, bez odje-
ka nisam naao nijedan napis o woj. Sauvan je, meutim, plakat.
85 Oni su u drugom popisu dobrovoqnih priloga na budimskim predstavama oznae-

ni kao dobrovoqni tamburai". Srbski dnevnik, 1861, br. 80. od 30. VIII.
86 U nekrologu Stevanu Panteliu anonimno tampanim u listu Pozorite u godi-
tu 1886. na str. 207. Vaso Milinevi u kwizi Kosta Trifkovi, Beograd 1968, smatra
da je nekrolog pisao Antonije Haxi. On jeste urednik Pozorita, a vodio je budimske
predstave i otkrio" Pantelia. Ocena o tamburaima je, dakle, od neposrednog svedoka.
87 Jovan orevi, Graa za istoriju srpskog pozorita. Pozorite, 23. XII 1873,
br. 56, 221222. Isto i u Zastavi, 1874, br. 6.
47
Igrali su ponovo Palarikovu dramu Inkognito, 25. VI/7. VII, bez pro-
mene u podeli uloga. No, ovoga puta je imenovan i nosilac uloge krma-
ra iz sela Nevidia. Bio je to Jovan Petrovi, Tekelijanac. I opet,
meu inovima udarae omladina u tambure" stoji na plakatu.
Posledwa predstava u Stankovievoj kui bila je 2/14. VII 1861.

Sauvan je plakat sa podelom uloga za oba igrana komada. Kod Tvrdice
podela je ista kao i na premijeri 2/14. II i na prvoj reprizi 18/30. VI.
Kod Prijateqa u odnosu na premijeru 31. I/1. II i prvu reprizu 21. V/2.
VI razlika je kod uloge doktora Stanislava jer je Laza Kosti zamewen
Dimitrijem Krestiem.
Danica88 je dogaaj zabeleila pretampavawem dve poetne ree-
nice recenzije iz Srbskog dnevnika koju je za dan preduhitrio Vidov dan.
Iako i ovoga puta unutar ireg dopisa iz Pete89 izveta je dosta
opiran. Poiwe skoro oprotajno:
Zavrujui ovo pismo treba da vas izvestim da je budimsko dobro-

voqno pozorino drutvo sad u nedequ davalo svoje posledwe predsta-
vqawe, opet u korist novosadskog teatra. Predstavqalo je Prijateqe od
Lazarevia i Kir Jawu od Popovia."
88 Glasnik. Danica, 1861, br. 19. od 10. VII.

89 h U Peti, 4. julija. Vidov dan, 1861, br. 33. od 6. VII.
48
Zatim daje podele za oba komada i komentare o izvoaima koji te vee-
ri nisu igrali, ali jesu u ranijim predstavama. Navodi za to, na kraju,
i svoje razloge:
Ja sam vam malo prostranije pisao o ovom predstavqawu jer drim

da je nuno da se specijalnije pomenu lepi umetniki darovi naih mla-
dih Srba i Srpkiwa. Ja videh u Beogradu kako je Markovievo drutvo
predstavqalo ir Jawu, ali verujte, ono se ovom upodobiti ne moe, tako
se ovde savrenije predstavqa nego tamo. Ova vetina tim vie zasluuje
hvale to su lica koja predstavqaju sasvim mlada. Tako n. p. Panteliu e
jedva biti 18 godina, a vrlo estito igra starake role.
Ovo dobrovoqno pozorino drutvo skupilo je svojim predstavqa-
wima za novosadski teatar do 500 for. Zaista lepa suma od male petan-
sko-budimske publike. Hvala svima onima koji uinie te se za lepu ceq
suma ova skupila, a slava vrlim Srpkiwama predstavqaicama i wihovim
roditeqima i odlinim mladim Srbima predstavqaima to delima svo-
jim pokazuju kako treba qubiti svoj narod i narodno dobro."
I komentar Srpskog dnevnika90 sroio je svoj dopis oprotajno. U

celini glasi uz izostavqawe dveju reenica o Panteliu:
Jue je davano u areni g. Josifa Stankovia etvrto predstavqawe u

korist novosadskog teatra. Davani su Prijateqi i Kir Jawa. Kako ovo do-
brovoqno drutvo igra, o tome je ve vie puta govoreno, toliko samo
slobodno mogu rei da nadmaa sve to se u ovoj struci do danas kod nas
Srba videti moglo. Kao to sam pouzdano uo, misle neki muki lanovi
istog drutva preko vakacije [raspusta] i u Novom Sadu koji komad odi-
grati i ovo mislim da bi bilo od prevelike koristi kako za tamowe tea-
tralno drutvo, tako i za samu publiku koja bi tim zaista krasnu usladu
uivala.
Do 500 for. skupqeno je na goreoznaenu ceq. G. Vasa urevi bla-
godario je pri svretku predstavqawa srdano, kako publici koja je pred-
stavqawa poseivala, tako isto i g.g. Josifu Stankoviu i majoru Duki i
winim dinim porodicama koje su najvie doprinele da se ovo plemenito
delo tako lepim uspehom ovena."
U istom broju Srbskog dnevnika tampan je prvi deo finansijskog

izvetaja o dobrovoqnim prilozima. Na prvoj predstavi u korist Srp-
skog narodnog pozorita, onoj od 21. V/2. VI, skupqeno je najvie sred-
stava prema podacima koje je dao Antonije Haxi, a o emu je ve bilo
govora u ovom tekstu. Za ostale tri predstave na kojima su se prilozi
sakupqali Haxi je dao podatke neto kasnije.91 U oba spiska registro-
vano je 114 imena prilonika. Pojedini od wih prilog su dali neko-
lika puta. Ve su pomenuta imena najtedrijih darodavaca iz prvog
spiska. Iz drugog spiska izdvajam najizdanije: kneevii Petar i
90 V.: U Budimu 3. julija. Srbski dnevnik, 1861, br. 58. od 7. VII. Tri dopisa u
ovom listu o budimskim predstavama na tri naina su signirana: , = i V. To skoro is-
kquuje identifikaciju autora izgleda da je to svaki put drugo lice.
91 Srbski dnevnik, 1861, br. 80. od 30. VIII.
49
Andrija Karaorevii priloili su 20 forinata, po 10 dali su Jele-
na Bozdina, Fedor Demeli i Branko Demeli sa suprugom, a po 5 fo-
rinata ga Bukovalinica, Vasilije Vojtkovski (ruski svetenik koji je
iz Srbije preao u Ugarsku i koga su vlasti tamo s podozrewem doeka-
le i pratili mu kretawe) Jelena Kosti, Naum Lackovi, Toa Man-
di, ore Mitrain i neimenovani jedan Srbin"; gospoa Katarina
supruga predsednika Matice Pavla Kojia ponovo je priloila jedan
duplovani talir". Na spisku prilonika je i jedno slovako ime, wi-
hov pisac, urnalista i izdava I. K. Viktorin koji je priloio dve
forinte. Skupqeno je na te tri predstave svega 133 forinte, jedan du-
plovani talir i dve srebrne forinte. Mnogo mawe nego na prvoj pred-
stavi. Kad je sabrano sve i kada je dodan ist prihod od ulaznica, Srp-
sko narodno pozorite dobilo je po tanom raunu 405 forinata i 25
novia, 2 dukata, 2 duplovana talira i 2 srebrne forinte, to mu je
veoma dobro dolo u prvim danima wegovog rada. U ovom dopisu nazna-
ena je posebno i suma od ulaznica, 152 forinte. Kada se zna da se za
sedewe plaala forinta, za stajawe pola, a za deju ulaznicu 25 novi-
a, moe se rei da je kupqeno 250 ulaznica, to znai da je i na ovim
trima predstavama, kao i na prvoj bilo po osamdesetak gledalaca. To bi
znailo da je na svim budimskim predstavama ukupno bilo oko 500 gle-
dalaca.
Epilog budimskih predstava odigrao se pred irom javnou i u
veoma sveanom trenutku. U Novom Sadu 1718/2930. avgusta 1861.
odrana je proslava stogodiwice Save Tekelije, iji ciq je bio da
okupi sve narodne snage i da pod Tekelijinim imenom zakamuflira po-
litiki skup, bezmalo narodni sabor. U toj srpskoj nacionalnoj mani-
festaciji uestvuju i delegacije iz Srbije, no i najvii predstavni-
ci maarske kulturne javnosti solidarne sa Srbima u suprotstavqawu
Beu.
Svoje predstavnike imali su i Matica eka i Matica hrvatska, i
mnogi gradovi u kojima Srbi ive. Dakako i svi oni koji neto znae
unutar populacije Srba u Ugarskoj i Austriji. Iz slobodne Srbije do-
le su tri delegacije: Drutva srpske slovesnosti, Grada Beograda,
Liceja Kneevine Srbije. Ta velika sveanost imala je i svoj pozori-
ni program. Prvog dana predstavqena je drama Boj na Negotinu ili
Ajduk Veqko od Jovana Dragaevia tada profesora Vojne akademije u
Beogradu, docnije on e biti jedna od najvanijih linosti srpske voj-
ske, poasni general, pa i poasni lan Srpske akademije nauka. Jasan
je manifestativni znaaj izbora autora i dela za predstavu ovom pri-
likom.
Drugog dana popodne u areni kod 'Zelenog venca' bila je predstava
Sterijinog Tvrdice u kombinovanom izvoewu budimskih omladinaca
amatera i profesionalnih glumaca SNP. O proslavi naa je tampa
pisala mnogo, pa i maarska zbog wihove reprezentativne delegacije
kojim je manifestovano politiko jedinstvo Maara i Srba u tom tre-
nutku. Pozorina predstava nije, razume se, mogla biti u ii izve-
takih interesovawa, ali ipak nije preskoena.
50
U Srbobranu Petra Nikovia i Emila akre92 gotovo ceo prikaz je
apologija Jovanu Panteliu. Uz wega krepke pohvale dobio je i ura
Vukovi, a umerene svi ostali izvoai koji kao dii minorum gentium"
[bogovi mawih rodova = drugorazredni] pored neviene do sad kod nas
vetine i originalnosti g. Pantelia i Vukovia nisu mogli zdravo u
oi pasti".
I Srpski dnevnik93 sav je u pohvalama Panteliu, jo vie u tue-
wu to ga je novosadska publika tada videla prvi i posledwi put jer se
wegov umetniki let prekida opredeqewem za karijeru u okriqu crkve.
Pomiwe se jo i Vukovi, a o ostalima ni slova, ak ni podela uloga
nije data.
Ipak, kompletnu podelu uloga znamo. Sem Kir Jawe Pantelia i
sluge Petra Vukovia, uloge su od Budimlija imali A. Haxi kao Kir
Dima i Laza Kosti kao Mii notarijus. enske uloge igrale su tada
ve profesionalne glumice Dragiwa i Qubica Popovieve potowe su-
pruge Dimitrija Ruia i Dimitrija Kolarovia.
Trebalo je da proe mnogo godina pa da se pojavi podatak da je u
ovoj sveanoj predstavi uestvovao iz budimske grupe jo i Kosta Trif-
kovi. Te veeri su i u orkestru svirali diletanti na prvoj violi-
ni Kosta Trifkovi koji je po svretku slave otputovao na Rijeku da
stupi u mornariku slubu."94
Kvantifikacija uinka amaterskog pozorita u Budimu 1861. rela-
tivno je skromna. Dali su osam predstava u Stankovievoj kui i devetu
u Novom Sadu, izveli su tri domae i dve strane drame, uestvovalo je,
raunajui sve predstave, esnaestoro glumaca, od toga etiri devojke,
imali su ukupno oko 500 gledalaca.
Znaaj ovih predstava u naoj istoriji kulture neuporedivo je vei
iz mnogo razloga. U prvom redu iz nacionalnih razloga organizato-
rima i izvoaima impulse daje ideja o pozoritu kao neophodnoj na-
cionalnoj instituciji, oni ne samo deklarativno no i materijalno
staju uz tu narodnu potrebu. Ukquivawem u Tekelijinu proslavu dopri-
nose da to praznovawe dobije odlike prave optenarodne manifestaci-
je. Na nacionalnom, oslobodilakom principu zasnovana je i saradwa
sa slovakom intelektualnom elitom, to je u odnosima dva naroda jed-
no od najranijih ispoqavawa meusobne solidarnosti, pa i istomi-
qenitva. Uee devojaka u predstavama korak je ka ravnopravnom
ueu polova u kulturi. Kod svih koji su u tom trenutku doznali da na
pozornici igraju gospoice sa uglednim prezimenima Stankovi, Duka,
Rozmirovi, devojke iz najboqih graanskih kua, ublaie se ili do-
kinuti apriorno nepoverewe prema moralu ena sa pozornice. Elitna
publika, a mnoga zvuna imena posetilaca prilagaa objavqena su u
novinama ukquujui i srpske prineve doprinela je svakako da se i
92 Novi Sad, 18. avg. Srbobran, 1861, br. 43. od 19. VIII.
93 Narodno pozorite. U petak 17. avgusta (kod cifre je oigledna tamparska gre-
ka jer ovom podnaslovu prethodi: U etvrtak 17. avgusta). Srbski dnevnik, 1861, br.
77. od 23. VIII.
94 Laza Kosti, Prikazao dr Milan Savi, Novi Sad, 1929, 5.
51
skromniji qudi odlue da poseuju pozorite. Popularizaciji pozori-
ta doprinela je i iwenica da budimske amatere vodi sekretar Mati-
ce srpske i da su oni veinom iz Matiinog, tekelijanskog kola. Pri-
kquivawe muziara glumcima pospeilo je, svakako, spoj dveju umetno-
sti koji e se u nastajuem Srpskom narodnom pozoritu itekako nego-
vati. Repertoar u Budimu, prevaga domaih komada, nagovetaj je budue
repertoarske politike u SNP. I u anrovskom smislu vidi se neto
slino. Tona Haxi je birao komedije, kao to e i Jovan orevi u
poetnoj fazi rada SNP komedijama pokuati da okupi, pridobije gle-
dalite, dok nije uvideo da su publici milije nacionalne istorijske
drame preteno tragedije.95
Jedan trag upuuje da je Haxi nameravao da na repertoar stavi jo
poneto. To je pismo koje mu pie Jovan orevi 18/30. juna 1861. iz
Novog Sada u Petu u kome stoji:
Dragi gospodine!
Nadam se da ste rukopis od Spletke i qubavi" do sad ve preko dam-
ifa [parobroda] dobili. S wim neete se pomoi. Ceo je posao zbuban za
mesec dana i to samo nou radei, moete misliti kako je moralo rogobat-
no ispasti. No, pri svem tom onda je za nas moglo podneti, ali sada te-
ko!"96
Re je o orevievom prevodu ilerove drame naiwene za igrawe u

amaterskoj somborskoj druini 1850. i igrane tada 24. juna/6. jula i ve-
rovatno jo jedanput. Odrednicom sada" orevi kao da upuuje na
tadawa amaterska predstavqawa za koja zna da su boqa no to su bila
wegova somborska.
Uz sve reeno ne treba zanemariti ni ocene umetnikog dometa bu-
dimskih amatera. Videli smo da dvojica recenzenata ove predstave sma-
traju najboqim u celokupnoj dotadawoj srpskoj pozorinoj produkci-
ji. Nije udo. Izvoai su bili obrazovani mladi qudi koji su, poput
Trifkovia i Laze Kostia, kao revnosni gledaoci petanskih pred-
stava znali ta je teatar i gluma. A predvoeni su bili ovekom koji je
zbog svojih znawa i sposobnosti bio predvien, kako je u ovom radu ve
reeno, da bude prvi upravnik Srpskog narodnog pozorita to se nije
ostvarilo 1861, ali sedam godina docnije on jeste stao na elo Srpskog
narodnog pozorita da bi na tom poloaju ostao bezmalo pola veka.
Zbog svega toga duni smo da wihove doprinose saznamo da bismo im,
svakom pojedinano i po zasluzi, pruali priliku da uu u panoramu
razvoja srpske dramske umetnosti. Naalost, kod nekih od wih bio-
grafski podaci ostae turi, mada e o wima biti reeno sve do ega
se istraivawima moglo doi. Kod onih pak koji su linosti znane
istoriji nae kulture, podatke emo ograniiti na obim relevantan za
budimske predstave 1861.
95 V. Boidar Kovaek, Jovan orevi, Novi Sad, 1963, 240247.

96 Isti, Prepiska izmeu Jovana orevia i Antonija Haxia, Novi Sad, 1973, 26.
52
U Stankovia kui 1861: Stevan Panteli, oka Maksimovi, Mia Sabovqevi, Laza Kosti, Mita Kresti,
53
ura Vukovi, Antonije Haxi, Marija Dukina, Pava Stankovieva, Marija Rozmirovieva, Pava Dukina
III
UESNICI PREDSTAVA
Toma ADAMOVI igrao je u dvema predstavama: ulogu trabanta u

drami Inkognito i Stevana, slugu u Prijateqima. Prvi trabant Adamo-
vi je, sa Puibrkom kao drugim trabantom, bio u obe predstave drame
Inkognito. Na premijeri Prijateqa, zimskoj, Stevana slugu igrao je
Qubomir Nenadovi. Adamovievo ime uz ovu ulogu stoji na plakatu za
predstavu 2/14. VII, a ko je Stevana igrao na predstavi 21. /2. VI, ne
znamo. Te junske veeri je Adamovi bio u Stankovievoj kui, dao je
prilog za SNP, Nenadovievog imena meu prilonicima nema, pa je
to potvrda da je te veeri i na sceni bio Adamovi. Zabunu, meutim,
izaziva Vidov danov recenzent predstave od 2/14. VII koji pie ovako:
Nenadovi i Maksimovi uinie da publika morade pomisliti da

pred sobom gleda sluge, prostodune Srbe kakvih ima u Bakoj i Sremu"
Uprkos plakatu, on je Adamovia odstranio iz predstave. Taj dopi-

snik je iz Beograda, on sve aktere lino nije morao da zna. Ovu zbrku
pojaava iwenica da Tomu Adamovia ne moemo pouzdano identifi-
kovati. Ime Tome Adamovia nije meu pitomcima Tekelijanuma; bio je
to imuniji mladi, wegov dobrovoqni prilog je dve forinte to je
vie no to je veina studenata mogla da odvoji. Za identifikaciju
postoje ipak neke indikacije: jedan Toma Adamovi kao uenik VIII raz.
gimnazije u Osijeku pretplatio se na Narodne pesme izdate u Novom Sa-
du 1857. Ako je nastavio kolovawe, mogao je 1861. biti na studijama u
Peti. I to, verovatno, na pravnom fakultetu. Jer panevake novine
Narodnost objavile su 1/14. jula 1901. sasvim kratak nekrolog Tomi
Adamoviu, advokatu iz Alibunara, ocu Jovana Adamovia belenika iz
Kovaice. Pokojnik je, dakle, bio postariji gospodin. Osijeki ak
Adamovi roen je oko 1840, po godinama mogao bi biti isto lice sa
alibunarskim pokojnikom.
U Leksikonu pisaca Jugoslavije u lanku o oru Maksimoviu nai-

ao sam na podatak da je sa Maksimoviem i ostalima lan diletant-
skog drutva u Stankovievoj kui bio i Konstantin Stanoje BOKO-
VI. Poto u literaturi navedenoj uz lanak taj podatak nisam naao,
obratio sam se autoru biobibliografske jedinice o Maksimoviu. g.
Stanii Vojinoviu i on mi je qubazno poslao kopiju jednog nekrologa
u kome je naao podatak o Bokoviu.97 Sem u ovom nekrologu anonim-
nog, a veoma dobro obavetenog autora nigde nisam naao potvrdu o
Bokovievom glumovawu. A bilo bi logino da je on takoe bio u ama-
terskom budimskom krugu. God. 1861. on je student prava u Peti, Teke-
97 ore Maksimovi. kolski list, 1881, br. 5. od 15. III, 6570. Podatak je na
str. 65.
54
Tekelijanci 18631864. godine. Stoje: Petar Crnogorac, Vasa urevi,
Stevan V. Popovi, Kosta Ruvarac, Jovan Turoman, ore Bugarski, Jovan Petrovi.
Sede: Qubomir Nenadovi, Kosta (Stanoje) Bokovi i Svetozar Savkovi
lijin pitomac. U kui Stankovia bio je, sigurno, est gost jer je bio
zaqubqen u jednu od gospoica, Anastasiju. O qubavi prema Tasi, kako
je on zove i kako su je svi zvali, egzaltirano je pisao Toni Haxiu jo
1859, pred svoju maturu, kao i o svom uticaju na wenu nacionalnu svest.
Dobra pijanistkiwa, za muziku nacionalnog zvuka marila nije, no ne-
davno je kod Dukinih pred drutvom svirala sremsko kolo na wegov na-
govor.98 Tasa je bila wegova jedina qubav. Piui, takoe Antoniju Ha-
xiu, o iznenadnoj Kostinoj smrti u Beogradu u poseti bratu Jovanu
Bokoviu, Laza Kosti kae Taska ostade udova".99 O wegovom ugledu
svedoi vest o smrti u novinama: Ova e vest jako iznenaditi i pogru-
ziti nau omladinu i wegove mnogobrojne prijateqe kojima on bee
dika i ures u svakom pogledu".100 Koja je to omladina jasno kazuje poda-
tak da je on u Peti bio skoro do same smrti, okonao je studije juna
1864. On, dakle, po svim okolnostima spada meu budimske amatere i
sigurno je meu wima bio u zimskom ciklusu; moda je igrao u Pokon-
direnoj tikvi. Zato ga nema kasnije, saznajemo iz zapisnika Matiine
sednice od 6/18. aprila 1861. Tamo stoji da mu je: odobreno na osnovu
lekarskog uverewa da moe radi popravqawa zdravqa ii kui, pa je i
otiao".
98 Kosta Bokovi Antoniju Haxiu 3. julija 1859. Pismo se uva u ROMS br. 147.
99 Prepis ovog pisma od 7. jula 1864. dobio sam dobrotom urednitva jo netam-
pane Prepiske Laze Kostia.
100 Srpski dnevnik, 1864, br. 70. od 26. junija.
55
Meu najuspenijim to se glumake vetine tie bio je ore
ura VUKOVI (Osijek, 1839 id, 13. III 1881). Linost nevelika
ugleda, malo poznat u svom vremenu, a sasvim nepoznat u naem. Do te
mere u senci da su ponekad teatrolozi smatrali da su kod wegovog ime-
na stari izvori pogreili, da je Vukovi tamparskom grekom nastao
od Vukievi, pa su budimske uloge pripisali poznatom, omladincu
Miletievog kruga uri Vukieviu Bauki, ak su i u popis lino-
sti na esto reprodukovanoj fotografiji srpske omladine 1861. stavqa-
li Vukievievo umesto Vukovievog imena. U vreme o kome piemo
ura (krten je kao Georgije) Vukovi bio je kao i Vukievi pravnik.
Nije bio Tekelijanac, ali se sa wima druio. Po svedoewu Koste
Trifkovia zvali su ga aba. O wegovom daqem ivotu ostalo je neko-
liko skromnih podataka u vestima o wegovoj smrti. u Zastavi je pisalo:
Dobili smo posmrtni list kojim se javqa da je 1. o. m. u idu umro

tamowi sreski sudac ura Vukovi u svojoj 41. godini. Pokojnik je odav-
na sluio u Sremu koje kao upanijski, koje kao dravni inovnik. Laka
mu crna zemqa."101
Fruka Gora nije mnogo izdanija:
ura Vukovi, kotarski sudac u idu, preminuo je 1./13. III, posle

dugog i tekog bolovawa u 42. godini. Dobar Srbin, jo boqi drug i pri-
jateq, vet, vaqan i poten sudija. Znao je muki na branik stati gde se
o koristi i blagostawu potitenog mu naroda imena i jezika wegovog ra-
dilo i zborilo."102
Sem u idu, slubovao je i u Vukovaru i Irigu. Jovan Suboti

nije o wemu ba najboqe mislio. U autobiografiji,103 citirajui jedan
svoj novinski lanak104 o konferenciji Narodne sremske stranke 10. III
1871, ironino apostrofira Vukovia:
Za tu konferenciju odreen bejae sa strane vlade sremski sudac g.

ura Vukovi koji se morade iz Iriga i Iloka toga dana potruditi."
Mada mu je namera bila da negativno oboji ovu Vukovievu zvaninu

ulogu, iz opisa zbivawa na konferenciji zakquilo bi se suprotno.
Vukovi se ni po emu nije komesarski eksponirao, a uklonio se kada je
na red dola rasprava oko osetqivih izbornih poslova s motivacijom
da je samo za konferenciju o iqawu deputacije [banu] izaslan". Tako
je drugi deo konferencije ostavio bez komesarskog nadzora da radi slo-
bodnije.
Bio je lan Matice srpske primqen na Skuptini 1864. prethod-
no uplativi sumu od 50 forinata odjednom. I jedan intimniji wegov
101 Vesti iz naroda. Zastava, 1881, br. 35. od 6/18. marta.

102 ura Vukovi. Fruka Gora, 1881, br. 11.
103 ivot dr Jovana Subotia V, Leto: Epoha etvrta, Novi Sad, 1910, 176179.
104 Iloka konferencija. Narod, 1871, br. 30.
56
trag uva se u Matici srpskoj.105 To je pismo koje je 20. oktobra 1867.
pisao Stevanu V. Popoviu. estita mu venawe. Kae da e se i on
eniti. Poslao je pismo, prijateqsko, drugovali su u vreme kolovawa
u Peti mada je Popovi neto mlai.
Vukovi je igrao tri role u Budimu: gospodara Gaju u Prijateqima,
Petra slugu u Tvrdici i picera, Jevrejina krmara u Inkognitu.
Lazareviev gospodar Gaja sasvim je neupadqiv, tih, pasivan lik,
slaba, bleda linost, pa ni publici ni kritici ne moe da skrene pa-
wu ma kako dobro da je igran.
Sluga Petar je atraktivnija uloga, pa je odjeka Vukovieve igre
bilo:
Petar pak tako je bio zgodan za durqiva stara slugu kao kanda je do-
ao s krajweg somborskog salaa." (Danica, 20. VII 1861)
Gluvi Petar takoe dobro igrae svoju rolu." (Vidov dan, 6. VII
1861)
Posle g. Pantelia prvo mesto zauzima mladi g. Vukovi koji je slu-
gu predstavqao. I on je tako originalno svoju rolu predstavqao da je u we-
govu pohvalu dosta reeno kad se kae da ga je publika, koja ga nije pozna-
vala ko je, po wegovom originalnom ponaawu i govoru pre drala za pu-
kog prostog kakvog momka iz Bake ili Banata nego za mladog Srbina koji
nauke slua." (Srbobran, 19. VIII 1861)
Pokraj Pantelia odlikovao se i g. . Vukovi u roli Petra, koju je
vrlo veto i prirodno odigrao. Publika ga je eim pqeskawem pozdra-
vqala i vie puta izazivala" [pred zavesu]. (Srbski dnevnik, 23. VIII 1861)
Epizodna uloga krmara picera u Palarikovoj drami Inkognito

nije propraena komentarima recenzenata. Ono to je reeno o samo
jednoj Vukovievoj ulozi doputa da ga razvrstamo kao glumca broj dva u
Budimskom pozoritu.
Od etvoro dece majora Petra, sin Ahil i ki Mileva nisu ue-

stvovali u predstavama bili su premladi. Glumile su Marija i Pau-
lina.
Najstarija, Marija DUKINA, roena je 5. avgusta 1843.106 Zvali su
je Mara, tako je i na plakatima napisano, ali i Micika, pa i Micka.
Bila je dobro obrazovana i veoma talentovana, posebno za muziku. O
wenim klavirskim numerama na besedama ezdesetih godina ostalo je i
nekoliko novinskih zapisa, ne samo u srpskoj no i u maarskoj tampi.
Ima i pesama pisanih u pohvalu wenom muzicirawu, ali i wenoj lepo-
ti. Plavooka qubiica" kako je atribuira jedna pesma iz 1865,107 a s
qubiicom je uporeuje i Kostieva (?) recenzija predstave Kir Jawa,
bila je, moe da se pomisli, dragoceni predmet udwe i gimnaziste
105 Rukopisno odeqewe Matice srpske br. 16.563.

106 Pokojni dr h. c. Stojan Vujii poslao mi je avgusta 1999. pismom podatke iz ma-
tine kwige roenih za Mariju i Paulinu Dukine i za Paulinu Stankovi.
107 Anonimno je tampana u Danici, 1865. br. 6.
57
Koste Trifkovia. On je, naime, naznaivi da pie u koli, 6/6.
1861. u Peti" ispevao pesmu Oko plavo!108 iji su poetni stihovi:
Da ti znade, srce iz nedara

Kakve boqe plavo oko stvara,
Kakav pako u grudima ari
Kako su mu straoviti ari"
A tih dana tekle su predstave u Stankovia kui koje je Kosta gledao, pa

je gledao i Mariju Dukinu i wene plave oi.
No, verovatno je ve tada u Maru bio zagledan ore Vukievi
Bauko (Sombor, 1838 Novi Sad, 1910) koga su krajem 1860. Mile-
ti i orevi kapacitirali za pomonog urednika Srbskog dnevnika,
pa je poetkom 1861. otiao u Novi Sad s diplomom, ali bez advokat-
skog ispita. Do tada, kao gimnazista i pravnik bio je u Tekelijanumu
sedam godina. Mogue je da je bio i na zimskim predstavama, nije is-
kqueno da je igrao u Pokondirenoj tikvi iju podelu ne znamo. Mariju
Dukinu prstenovao je 1865, tada je ve advokat u Novom Sadu, a na dan
wihovog venawa Zmaj je napisao u Marijin spomenar:
Divno je jutro bilo divnog urevdana, a odvijala se grana jorgova-

na; tebi je majka kosu plela, a seje su srenoj nevestici venani venac na-
metale. A ja sam ovaj sreni asak izabrao da ti posledwi listi ispu-
nim u spomenici tvoga devovawa.
Portret Marije Dukine iz wenog spomenara
108 Belenica Koste Trifkovia ROMS M. 13.828.
58
Portret Marije i Mileve Dukine iz Milevinog spomenara
U Peti jutrom na urev dan 1866, na dan Micikinog venawa. J.

Jovanovi"
Srea mladenaca nije trajala ni godinu dana. Marija se razbolela i

umrla. Vukievi se ubrzo venao wenom najmlaom sestrom Milevom.
M. Leskovac kae: Vukievi je, u Letopisu, objavio posebnu raspravu
O srodstvu kao preponi braka po crkvenom pravu pravoslavne crkve, da bi
dokazao legalnost svoga novonameravanog braka".109 Ta rasprava izala
je u Letopisu kw. 110. na kojoj stoji da je za 1865, no asopis je tada veo-
ma neuredno izlazio, tako da se ova kwiga iz tampe pojavila moda
krajem 1866, a verovatnije tek u sledeoj godini. Mileva je dugo ivela,
nadivela je mua i do smrti uvala plakat budimske predstave 2/14.
jula i fotografiju druine snimqenu tih dana.
Ne raunajui verovatnou da je igrala u Pokondirenoj tikvi, Mara
Dukina imala je dve uloge, obe zapaene.
O ulozi Kir Jawine keri Katice Laza Kosti (?) je pisao:
Katiinu je rolu spisateq jako zanemario, pozicija joj zasluuje da

je marqivije radio oko we; al' gospoica (koja veeras prvi put uiva
slast diletantizma) kanda je ba tela da nam nadoknadi to dramaturg ni-
je dovoqno pazio; mi smo u Katici dobili stvorewe puno prirodne skrom-
nosti, puno zanimqive naivnosti i poluprikrivenog oseawa; cela je
aparicija opomiwala na qubiicu koja se tek onda opaziti dade kad li-
e razmakne". (Danica, 20. februara 1861)
109 Iz starih devojakih spomenica. Prvi put objavqeno u listu Svedoanstva, 6. IX
1952, pa u kwizi O Lazi Kostiu, Beograd 1978. Ovaj citat i prethodni sa Zmajevom zabe-
lekom su sa str. 15.
59
Ovaj debitantski uspeh Mara je potvrdila i prilikom kasnijih izvoe-
wa Tvrdice.
Gospoica Pava Stankovieva i Mara Dukina takoe su lepo igrale

druga predstavqajui dobru erku koja poznaje mane svoga oca, ali ih
prikriva, ili uglauje". (Vidov dan, 6. julija 1861)
Marinu ulogu u Tvrdici zapazio je i slovaki recenzent naglaavajui

weno sigurno i spretno kretawe" na sceni. (Pet'budnske vedomosti, 5.
VII 1861)
Druga uloga Marije Dukine je u Palarikovom komadu Inkognito.
Igrala je Evicu, mladu otmenu devojku kojoj je pisac namenio preobra-
aj od otuene i odroene do nacionalno svesne linosti. Dakako, qu-
bav je medijum toga preobraaja, te psiholoki veoma sloene promene.
S tim tekim zadatkom Mara se uspeno ponela, imajui dve predi-
spozicije: bila je otmena mlada devojka a u okruewu koje je svakodnev-
no pretilo iskuewima odnaroavawa. Pohvale nisu izostale:
Od pojedinanih linosti posebne pohvale i priznawa prisutnih

dobili su: Evica (gospoica Mara Dukina, pravi aneo srpski)" (Pet'-
budnske vedomosti, 28. VI 1861)
Mara Dukina (Evica) igrala je u istom komadu neno, umiqato, pa
ipak nekad opet strogo ko to Srpkiwi devojki i prilii a na me-
sti gde se ponos narodni na vidak iznosi tako ivo i tako vatreno da je
svu publiku arom oarala. Proces preobraaja iz razmaene u ercijun-
gu" ["vospitaniju" rekao bi Sterija] devojke pomou udotvorne qubavi"
u pravu Srpkiwu predstavqen je sasvim verno, prirodno, bez ikakvog
afektovawa." (Serbski dnevnik, 21. junija 1861)
Za jednu osamnaestogodiwu poetnicu, amaterku, ovo su doista lepe

pohvale.
Paulinu DUKINU, zvali su Pava. Tako je na plakatima i recenzi-

jama predstava, no brat Ahil, pa vaqda i drugi u porodici, tepa joj
Linka. (Ahil je studirao tehniku u Pragu, svirao je klavir, bio ocewi-
va projekta danawe Matiine zgrade, nadzornik dravnih eleznica
za Hrvatsku i Slavoniju). Pava je roena 11/23. septembra 1844. I ona
je bila muzikalna, no i u tome u senci svoje starije sestre Mare. Upi-
sujui joj se u spomenar Steva Pavlovi veli da su ga esto zaudile
dosetke tvoje"; bila je duhovita i otroumna.
Pava je, koliko se zna, imala ulogu u Pokondirenoj tikvi, ne znamo,
meutim, koju. U Palarikovoj drami Inkognito igrala je Martu, zapa-
eno:
Odlikovala se osobitom ivou i slobodom gica Pava Dukina,

Eviina, frajcimerka". (Srbski dnevnik, 21. junija 1861)
60
Slovaki recenzent (Pet'budnske ve-
domosti, 28. VI 1861) svrstao je Pa-
vu meu one pojedinane izvoae
koji su dobili posebne pohvale i
priznawa prisutnih. Wen nastup
mogao je da bude efektan, sobarica,
priprosta a pametna devojka zdra-
vih pogleda na ivot, u stalnom je
kontrastnom eksponirawu sa izo-
braenom gospoicom Evicom. Po-
evi od prve scene Palarikove
drame koja neodoqivo podsea na
prvu scenu Pokondirene tikve i na
dijalog izmeu Feme i slukiwe
Evice.
Vasa UREVI110 (Osijek, 20.

IX 1841 Be, 26. XII 1915) bio je
viena linost nae politike, pa
i kulturne istorije. Gimnaziju je
zavrio u Osijeku, a filozofske
razrede i pravne studije u Peti.
Bio je od 1858. do 1864. u Tekelija-
numu. Zapaena je bila wegova be-
seda o svetosavskoj proslavi u Te-
kelijanumu 1862. koju pomiwe Ko-
sta Ruvarac u Danici, 1862, br. 5, u
napisu Srpske slike iz Pete. Uz
Lazu Kostia i Josifa Sokolovi-
a, urevi je govorio u petan-
skoj crkvi na opelu Kosti Ruvarcu.
Po zavretku studija bio je 1867
1872. profesor Novosadske gimna-
zije. U Osijeku je radio kao advo- Ahil Duka i wegova posveta na poleini
kat. Biran je vie puta u srpski fotografije
Narodno-crkveni sabor. Od 1875. po-
slanik je u Hrvatskom saboru predstavqajui daqski, iriki, pa bjelo-
varski srez. Wegova istupawa na Saboru bila su veoma zapaena je-
dan mu je govor bio ak i u posebnoj kwiici tampan 1879. Bio je pr-
vi potpredsednik, a jedno vreme i predsednik Sabora. Pripadao je
Unionistikoj stranci. U Saboru je do 1906. Tada se povukao iz poli-
tike i iveo kod sina Vojislava u Bjelovaru. Saraivao je u raznim li-
stovima, posebno u Zastavi, a krae vreme ureivao je u Osijeku dvone-
deqnik Narodnost. Godine 1871. izabran je za lana Kwievnog odeqe-
110 Svoja biografska istraivawa o ovoj linosti saoptila je na skupu o zname-

nitim Srbima iz istone Hrvatske u Osijeku 2002. Aleksandra Markovi. Rad jo nije
tampan, ali je ona bila qubazna da mi rukopis pokae, pa sam prema wemu korigovao
svoja saznawa o ureviu.
61
wa Matice srpske. Na sveanoj sednici Matice srpske 1872. drao je
besedu o narodnom obrazovawu i prosveivawu.
Budimskim predstavama prisustvovao je, i slikao se sa uesnici-
ma, ali se na sceni nije pojavqivao, sem jednom. I to ne u nekoj glu-
makoj ulozi:
G. Vasa urevi blagodario je pri svretku predstavqawa [2/14.

jula] srdano, kako publici koja je predstavqawa poseivala tako isto i g.
g. Josifu Stankoviu i majoru Duki i winim dinim porodicama koje su
najvie doprinele da se ovo plemenito delo tako lepim uspehom uvena."
(Srbski dnevnik, 7. julija 1861)
U prvom delu ove studije reeno je najbitnije o tome kako se Laza

KOSTI naao u krugu petansko-budimske omladine, o wegovoj ulozi
u srpskim kulturnim zbivawima, o wegovim afinitetima prema pozo-
ritu, o wegovom odnosu prema porodici Duka i o drugim iwenicama
relevantnim za pozorino zbivawe u domu Josifa Stankovia. Ostaje
da se evidentira wegovo neposredno uee u predstavama.
No pre toga neka mi se dozvoli da digresijom posvetlim wegove
odnose sa kuom u kojoj su predstave igrane i s alemom te kue Pavom
Stankovievom. Mislim da je s dosta preteranosti Milan Savi napi-
sao reenice: Laza je Stankoviima odlazio skoro svako vee". Pa
kako je on silno qubio, tako je i bio qubqen do posledweg sastanka pre
wenog venawa."111 Savi se za ove i sline simplifikacije oslawao
na priawa udovice ora Vukievia, Mileve Dukine. Ona je obudo-
vela 1910; priala je Saviu o dogaawima od pre skoro pola veka kada
je bila devojica, preosetqiva, prirodno, na sve sentimentalne tonove,
a pogotovu na lirska zbivawa u svom najuem okruewu. Savi je ras-
plodio tu emotivnu potku, ustvrdio je bez mnogo izriitih potvrda da
je veina Kostievih pesama iz vremena oko 1860. Pavom inspirisana,
pa je dosta wih i imenovao. Te wegove privlane pretpostavke kasnije
su bez korekcija prihvatane, pa se jedan intenzivan no ipak mladalaki
flert u napisima o Lazi Kostiu i danas vidi kao vrlo duboka emotiv-
na veza. A kakva je ona, udqiva i dosta nedefinisana bila, vidi se iz
jednog Kostievog pisma iz vremena kada je veza uveliko trajala, iz ok-
tobra 1862, upuenog prijatequ oru Popoviu Daniaru:112
Ja ne znam kako bi podmlaivao voqu pevawu da nije da nije Pa-

ve; ona me voli ja bar tako mislim, al' je udno da to meni ni najmawe
ne smeta da i ja wu volim. I ako se u tu devojku zaqubim, kao to slutim
da se mogu zaqubiti, bie uda i pokora i s otim e biti opasnije, to se
nisam zaqubio u wenu lepotu, nego u ono to je sve lepe i lepe, u wen
genijus; s otim e opasnije biti, to nigdi, ni u fabulama nisam uo da
se tako udnovato manifestuje strast kao u we: sad se previja i drke kao
112 Prepise nekoliko pisama Laze Kostia . P. Daniaru dobio sam qubaznou
prireivaa Prepiske Laze Kostia koja e biti tampana u Sabranim delima. Ovo pismo
e biti u prvoj kwizi Prepiske pod brojem 3.
62
prut, pada i uzdie, a posle nekoliko trenutaka smeje se i veselija je, ne-
go ikada, kao da nita nije ni bilo; i da joj nisam pod rukom osetio kuca-
we srca, na prsima vreo uzdisaj i na ramenu drkuu ruku mislio bi
san je bio. A ja sam ostao ladan sasvim ladan, samo mi se malo navodi-
e oi i tu no nisam znao kako u da zaspim i postado zaqubqen sve ve-
ma i vema. Pripravite se da mi zavidite."
Ovo se ini vie kao negovawe i obdelovawe inspiracionog ra-

sadnika no kao velika, silna qubav" kako Savi kae. Pogotovu kad
znamo da se paralelno s odnosom u Budimu, u isto vreme, ali u Novom
Sadu, odvija jedna druga Kostieva qubavna pria. Jovanka Kirkovi,
budua glumica, nesrena ki obudovelog advokata Jovana, postala je
intimesa mlaanog pesnika poetkom 1860. i ta se veza odravala tri i
po godine. I Jovanka je bila povod wegovih poetskih zanosa, no ne sa-
mo poetskih. Za pet pesama Kostievih mnogi znalci wegovog dela, po-
evi sa Saviem tvrde da su wene".113 Svesna traginog zagrqaja neu-
moqive bolesti ona je grevito grabila ivot. I predavawem umetno-
sti (bila je uspena glumica) i ispuwavawem linih tewi. Laza Ko-
sti je, dakle, nekoliko godina bio emotivni Janus s jednim licem u
Peti i Budimu, a s drugim u Novom Sadu. Moglo mu se. Dobrom pame-
u i spremom lako je savladavao studije i bez predavawa, a dobra mate-
rijalna zaleina doputala mu je esta putovawa izmeu dva grada.
U Budimu:
Bar samo do pojasa
do jekvatorskog ogwevitog reza
gde moe da je sunca moga raje;
ja daqe nikad ne ugledah kraje
svoga sunca nikad ne uzabrah ploda."114
A u Novom Sadu bili su Qubavni dvori, sve Naiskap:115
Tvoji usta, punu au,

Naiskap sam ispit hteo.
Od qubavnog toga vina,
kako mi se dalo piti,
mamuran u navek biti
od qubavnog toga vina."
Ovo dvostrae dveju emotivnih sfera, platonske i senzualne, u

poodmaklom toku moda je malo i dojadilo mladiu. Kao da je s olaka-
wem i Pavu i Jovanku pustio da odu. Brak mu tada, a ni dugo, dugo posle
toga, nije bio blizak pojam. Smatrao je, uostalom, da kao trajan ivotni
113 Najcelovitije o Jovanki Kirkovi pie Luka Dotli: Zanosi i razoarawa Jo-
vanke Kirkovi u kwizi Iz naeg pozorita starog, Novi Sad, 1982, 186194.
114 Sabrana dela Laze Kostia. Pesme, Novi Sad, 1989, pesma Do pojasa, str. 267. Po
Milanu Saviu ovo je jedna od pesama za Pavu.
115 Ibidem. Pesme na str. 8082 i 79. Po Milanu Saviu obe pesme su za Jovanku.
63
saputnik on nije za Paulinu, kao to Jovanka nije za wega. Pavin otac
je presudio, dao je Pavinu ruku Mihajlu Roguliu advokatu iz Vukovara
koji ju je aprila 1864. isprosio. Svadba je bila, Savi kae, netano, u
jesen 1865; a bilo je to godinu dana ranije. Evo dokaza. Srpsko narodno
pozorite gostovalo je u Osijeku od 7. XI 1864. dvadeset dana, a tada je
prelo u Vukovar gde su predstavqali do 21. decembra. Iz toga vremena
je sauvano nekoliko Lazinih pisama Jovanu oreviu116 koji je kao
upravnik bio na tim pozorinim gostovawima. U wima Laza pokuava
da nagovori orevia da premijeru wegovog Maksima Crnojevia upri-
lii u Osijeku ili Vukovaru, pa bi i on doao (vaqda da bi se pokazao
pred Pavom). To se nije desilo, pa u pismu od 28. novembra 1864 (po
orevievom datirawu) stoji: Ako ste kod Rogulia na konaku po-
zdravite mladu gospu miinicu, ali sub rosa, ako se ne bojite da je sub
rosa anguis".117 Milan Savi tvrdi da su dve pesme Lazine reminiscen-
cije na odnos s Pavom, a izazvane wenom udajom. To je ve pomenuta pe-
sma Do pojasa i pesma skoro sarkastinog naslova Moja danguba.
Jovanka Kirkovi otila je iz Kostievog ivota definitivno,
jer se udala, jula 1865, a naskoro je i umrla.
Ova izrazita dvovalentnost Laze Kostia, sasvim netipina za
wegove godine, jer sasvim mladi qudi po pravilu se smrtno" zaqubqu-
ju, dovodi nas do jedne polureenice Mladena Leskovca, reene usput,
stavqene u zagradu, napisane u sasvim drukijem, ne qubavnom povodu.
Piui o prijateqstvu koje je Laza Kosti oseao prema Qubomiru P.
Nenadoviu, Leskovac sasvim iznenadno i ne ba harmonino sa kon-
tekstom interpolira ovakvo sumwiavo uoptavawe: (ako je uostalom
ikoga voleo)"118 Da li se ta upadica ovom najveem znalcu Laze Kostia
otela poput tajne o uima cara Trajana?
Vraam se konano od ivotnih scenskim ulogama Laze Kostia.
Otkriva se u grai da ih je imao etiri. Prvi put izaao je na scenu
pre 31. /12. II u predstavi Lazarevievih Prijateqa, a u ulozi doktora
Stanislava.
U nevetom novinskom izvetaju uloga se pomiwe, mada oskudno i
bezmalo samo opisom lika ne ba sasvim tanim:
Ipan i doktor takoe su dobro predstavqali svoje role Doktor je

ovek izobraen; on je rad biti u kui postradaveg trgovca prijateq
za qubav wegovoj lepoj eni." (Vidov dan, 6. julija 1861)
Tu ulogu igrao je jo samo jedanput, 21. V/2. VI, mada su Prijateqi

igrani i u julu, kada je uloga doktora bila poverena Miti Krestiu.
116 Boidar Kovaek, Iz prepiske Laze Kostia. Godiwak Filozofskog fakul-

teta u Novom Sadu, kw. IV, 1959, 283299.
117 Latinska fraza sub rosa dictum znai kriom reeno. Rua je, naime bila posve-
ena Harpokratu, boanstvu utawa. Anguis je zmija, guja; aludira li to Laza na Pavu, ili
na opasnost od mua.
118 Mladen Leskovac, Tri pesmice Laze Kostia, u kwizi Laza Kosti, Novi Sad,
1991, 226.
64
O ulozi Vasilija u Pokondirenoj tikvi nije poznato nita sem
svedoewa Koste Trifkovia da ju je L. Kosti igrao.
Miia nataroa iz Sterijinog Tvrdice igrao je ak etiri puta,
jedanput na premijeri, u zimskom ciklusu, dva puta u bati, te na go-
stovawu u Novom Sadu prilikom Tekelijine proslave. U tampi wego-
vo je predstavqawe Miia dva puta zabeleeno:
Mii (pre doktor) dobro je igrao, izmerenim taktom i lepim po-

naawem; ona scena di kir Jawi preti pandurima nije se mogla lepe
odigrati". (Danica, 20. februara 1861)
I ostali su prilino dobro svoje role igrali: kao Juca (gica Dra-
giwa), Katica (gica Qubica) i nataro (g. L. Kosti) i ne moe im se
cena u predstavqawu winom pobiti to oni kao dii minorum gentium* po-
red neviene do sad kod nas vetine i originalnosti g. Pantelia i Vu-
kovia nisu mogli zdravo u oi pasti." (Srbobran, 19. avgusta 1861)
Uloga zvaninika u Palarikovom komadu Inkognito bila je mala,

pa nije zapaena u novinskim napisima. Igrao ju je na obe predstave
ove drame, 11. VI/23. VI i 25. VI/7. VII.
Kako bi se iz Srbobranove kritike dalo zakquiti, on kao predsta-
vqa nije bio slab. Stavqen je uz bok profesionalnim glumicama od
ugleda kakve su bile sestre Popovieve, budue Ruika i Kolarovika,
mada s wima zajedno daleko iza matadora te predstavqake veeri. On
sam izgleda da nije mnogo drao do tih svojih mladalakih glumakih
kreacija. Nije se ba ni otimao da bude na sceni; iako je 2/14. jula
igrao Miia u Kir Jawi, ulogu doktora u Prijateqima, drugom komadu
te veeri, prepustio je kao alternaciju Miti Krestiu. Svoj glumaki
sta u Budimu nikada nije kasnije pomiwao u svojim spisima, a izgleda
ni u razgovorima s prijateqima. Bio je veoma blizak sa Simom Matavu-
qem koji je u Biqekama jednog pisca opisao predstavu Knez Nikoline
Balkanske carice na Cetiwu 1884, pa je govorio i o ueu Laze Kosti-
a u woj. On kae da je ta malecka uloga vojvode Lala jedino Kostievo
glumovawe u ivotu.119 Znai da ni Simi, a povod je imao, nije priao
o budimskom Stankovievom glumitu.
Jedan jasan trag veze tih pozorinih predstava u pesnikom delu
Laze Kostia nalazi se u pesmi Pod Varadinom napisanoj 1861. Prva
wena strofa glasi:
Proegla mi muke grudi

dva zrneta usijana,
sa oiju tvojih quti'
dopadoh ti tekah rana",
* Bukvalni prevod: bogovi mawih rodova", ovde prenosno bogovi nieg roda,
drugorazredni".
119 Taj deo Biqeaka preneo je M. Leskovac u kwigu Laza Kosti, SKZ, 1960, u seg-
ment Simo Matavuq, Laza Kosti na Cetiwu, 5253.
65
a u etvrtoj strofi pomiwe smrtno tane" koje pogaa srce u qubavnoj
igri. U prvom pozorju Lazarevievih Prijateqa, komada u kome je i on
igrao, ima ovakva replika Ace Ipana o wegovoj qubavi prema Jeci:
wena dva oka veu vatru sipaju nego funta

baruta, daqe tane nose neg' moja dvocevka, a di
poglede tu pogode. (Pipa se) Al' di zgodi
tane? (Na srce) Aha! Ovde, ovde je udarilo."
Lazini stihovi, kako vidimo, koriste Lazarevievo poreewe koje je na

predstavi izgovarao Tona Haxi neposredno pred ispovest doktora Sta-
nislava (Laze Kostia) o wegovoj qubavi prema istoj dami. (Vaqa usput
rei da ovo nije jedini citat" u ovoj pesmi. U woj je sintagma zubi
krinu" iz Mauranievog speva Smrt Smail-age engia i sintagma
zora puca" iz Preradovieve istoimene pesme).
Ovome to je kazano o scenskom pojavqivawu Laze Kostia, vaqa
dodati i jednu upitanost. U ve pomiwanom dnevniku Jovana orevia
pod datumom 17. IX 1875. stoji: Predstava Trai se stric" i Osma
taka". Laza Kosti na pozornici". Toga dana doista su ove dve drame
igrane u Narodnom pozoritu u Beogradu. Prva, Trai se stric ili
Stari Fridrih i wegovo vreme od Karla Gernera i Ferstera Vilhelma
Majera u prevodu Perside Panterovi igrana je reprizno, a Osma ta-
ka od Anri Mirea u prevodu J. Haxia imala je premijeru. Koji bi
razlog Lazu Kostia tom prilikom doveo na pozornicu nije nekako ja-
sno.
O Dimitriju KRESTIU koga su zvali Mita i Demija mnogo poda-

taka nema. Bio je student prava, docnije jedan od znaajnih Matiinih
pomagaa. Na Glavnoj skuptini 7/19. septembra 1873. izabran je za po-
verenika u Aradu gde je bio advokat. Ponovo je izabran na Skuptini
1878. sa platom od 200 for. godiwe. To je bilo znaajno mesto jer su u
Aradu bili Tekelijini posedi oko kojih se prvo vaqalo izboriti s we-
govom udovicom, a posle voditi brigu o wima kao vanom izvoru Ma-
tiinih prihoda. Stoga je Kresti morao da ima i zamenika, advokata
Pavla Gostovia. Bio je i kupac jedne od Tekelijinih kua kada je Ma-
tica reila da neke od kua proda. On je otkupio kuu na tadawem
Ugqenom trgu broj 9, na licitaciji 1874.
Kresti se samo jedanput pojavio na budimskoj sceni, kao zamena
Lazi Kostiu u ulozi doktora u Prijateqima Lazara Lazarevia, a na
predstavi 2/14. jula. U Tvrdici igranom iste veeri Laza Kosti je
igrao svoju ulogu nataroa Miia. Zato li je prepustio Krestiu
doktora Stanislava? Da ukqui jo jednog aktera u budimsko kolo, ili
mu je, moda, bilo zamorno da iste veeri igra dve uloge?
ore MAKSIMOVI bio je 1861. student medicine u Peti.

Roen je 5/17. aprila 1838. u Somboru kao najstariji od etvorice si-
nova dr Vase, glavnog fizika Bake upanije, i majke Lujze iz porodice
66
Kowovia. Osnovnu kolu uio je u Somboru, a gimnaziju u Vrbasu, Sr.
Karlovcima, Budimu i Osijeku. Wega i brata Nikolu otac, dobro situ-
iran, hteo je da provede kroz razne kole radi boqeg obrazovawa na ra-
znim jezicima. Kao student, a briqirao je dobrim ocenama i vredno-
om, bio je jedan od osnivaa i vredan lan drutva Preodnica" koje
je osnovano krajem 1861. Drao je tamo predavawa O kemiji krvi" i O
srcu" kada je iz anatomske laboratorije doneo preparat i pokazivao
sluaocima u Tekelijanumu. Diplomirao je 1864, pa je na godinu dana
otiao u Be na usavravawe da bi dobio doktorat hirurgije. Trebalo
je da ostane kao docent na Petanskom univerzitetu, no nije prihvatio
promenu veroispovesti to je navodno bio uslov za univerzitetsku ka-
rijeru.120 Doao je u Sombor gde je 1867. izabran za gradskog fizika.
Istakao se veoma u epidemiji kolere 1873. i trudom oko podizawa bol-
nice. Bio je struni pisac, vie radova objavio je u Wiener medizinische
Wochenschrift, a strunih lanaka ima i u kolskom listu. U Letopisu
objavio je svoj zapis jedne narodne pripovetke. Bio je i prevodilac, pa
je uvrten i u Leksikon pisaca Jugoslavije. Svirao je u flautu i bio
lan pevakog drutva u Somboru. Bavio se pasionirano astronomijom
i meteorologijom, pa i ekonomskim naukama. U nekrologu u Zastavi re-
eno je za wega: Pregalac i pobornik za javnu stvar na poqu velike,
narodne javne borbe".121 Umro je savladan boleu srca 27. II/11. III
1881.
Jo kao dete igrao se pozorita, pa nije udo to se obreo na
sceni u Budimu. Mada u nekrologu u kolskom listu stoji da je bio je-
dan od najboqih predstavqaa", imao je samo dve uloge: Potomski (In-
kognito) i sluga Stevan (Prijateqi) u alternaciji sa Tomom Adamovi-
em. No bile su zapaene. Ostala su o tome dva traga u novinama:
Nenadovi i Maksimovi uinie da publika morade pomisliti da

pred sobom gleda sluge, prostodune Srbe, kakvih ima u Bakoj i Sremu,
koji se raduju dobru svog gospodara s kojim plau i tuguju u wegovoj nesre-
i." (Vidov dan, br. 33. od 6. julija 1861)
Pet'budnske vedomosti (br. 30. od 28. VI 1861) svrstale su pana Maksi-

movia meu zapaenije izvoae.
ore Maksimovi, igravi u predstavama u korist Srpskog na-
rodnog pozorita, ostao je privrenik narodnog mezimeta" i kasni-
je. Ugledajui se, vaqda, na Kostu Ruvarca i on je doprinosio repertoa-
ru SNP svojim prevodima i preradama. Godine 1862. igrane su dve we-
gove prerade iz Goldonija: Opklada (La scommessa) u junu i U lai je
plitko dno (Il buggiardo Varalica). Sledeeg meseca Benediksov Pro-
ces (Roderich Julius Benedix: Der Prozess) imao je premijeru na gostovawu
u Somboru 24. I 1866, a 1868. igrana je Jovanki to plae i Jovanka to
se smeje od DimanoaraKeranijua (Philippe Franois Pinel Dumanoir et An-
120 Ovaj je podatak iz anonimnog nekrologa u kolskom listu, br. 5. od 15. marta
1681, 6570. Isti tekst je prenesen u Javor, br. 12. od 22. marta 1881, stub. 377382.
121 Zastava, br. 32. od 1/13. marta 1881.
67
geBon Marie Keraniou: Jeane qui pleure et Jeane qui rit). Ako je ova dela
prevodio sa originala, vaqalo bi ga uvrstiti u dobre poliglote.
Mlai brat orev Nikola, Nika MAKSIMOVI, roen je tako-

e u Somboru 1840. Posle gimnazijskog kolovawa studirao je pravo u
Peti. Bio je tamo sekretar akog drutva Preodnica", a i jedan od
pokretaa asocijacije Ujediwena omladina srpska". Posle studija bio
je belenik u Somboru, no uskoro se opredelio sasvim za politiku
dobro materijalno stawe to mu je omoguavalo. Kao blizak Miletiev
saradnik uestvovao je u osnivawu Srpske narodne slobodoumne stran-
ke. Poslanik je na Srpskom narodnom crkvenom saboru u kome je pot-
predsednik, a biran je i za poslanika u Ugarskom saboru u vie navra-
ta. Tamo se kao sjajan govornik iskazivao kao odluan borac protiv ma-
arizacije. lanke politike, ali i kwievne prirode objavqivao je
najvie u Zastavi. Docnije se raziao s Miletievim krilom stranke
kao voa notabiliteta, konzervativaca. Autor je Kikindskog programa"
1884. Zalagao se za saradwu s vladom pokuavajui da oportunistikim
sredstvima spase preureene uredbe koje su nosile elemente autonomije,
posebno u kolskim pitawima. Bio je aktivan lan Matice srpske od
1868. Skuptina 1875. izabrala ga je u delegaciju ministru, a i pred-
sedniku vlade, sa zadatkom da se sauva opstanak Matice sa seditem u
Novom Sadu. Bio je 1880. biran za lana Kwievnog odeqewa. Poli-
tiki poraen povukao se na porodino imawe kod danaweg Kqaie-
va. Umro je u Somboru 1907.
Nije uestvovao u predstavama kao glumac, ali je bio na spiskovi-
ma prilonika. Kapelnik je tamburakog orkestra koji je koncertirao
u Stankovievom vrtu prilikom predstava.
Qubomir NENADOVI roen je u Kraqevcima u Sremu 1837. Za-

vrio je Karlovaku gimnaziju, zatim je bio 7 godina u Tekelijanumu; za
pitomca izabran je krajem 1860. Tu je zavrio filozofske razrede i
studirao medicinu. Diplomirao je 1866, pa je zatim specijalizirao gi-
nekologiju u Beu i Berlinu. U Panevu je bio glavni gradski lekar 40
godina. Sa Konstantinom Pejiem izdavao je jedno vreme list Domai
lekar. Iao je na kongrese u Nemaku, Austriju, Maarsku, Francusku
najee s referatima iz socijalne medicine. Autor je nekolikih po-
pularnih medicinskih kwiga, od kojih je dva izdawa doiveo wegov
prirunik Kuevni lekar potpisan sa Sremac N.". Naunu vrednost
imala je wegova kwiga O zdravstvenim prilikama u Panevu. Uestvovao
je u pokretu Ujediwene omladine srpske kao jedan od najagilnijih Mi-
letievih pomagaa u tom poslu. Docnije je polemisao sa dr Mladenom
Jojkiem o znaaju ovoga omladinskog udruewa. Godine 1903. preao je
u Srbiju, bavio se privatnom praksom i narodnim zdravstvenim pro-
sveivawem. U Beogradu je umro 1916.
U budimskim predstavama igrao je dve uloge, Petra slugu u Prija-
teqima i nataroa u selu Krstovu u Palarikovoj drami Inkognito. O
prvoj roli ocenu je dao Vidov dan za wega i ora Maksimovia zajed-
no, citiranu ve u odeqku o Maksimoviu.
68
Bez Stevana PANTELIA budimska pozorina epizoda ne bi bi-
la naroito zapaena u istoriji srpske umetnosti. S wim jeste jer je i
kod suvremenika i kod istoriara teatra on ocewen kao glumac bezmalo
bez premca u svom vremenu. Izuen, meutim jo nije dovoqno, niti su
sabrani svi elementi koji mogu da poslue celovitoj rekonstrukciji
ove znamenite linosti srpskog kulturnog rasta. Dodue, u nae vreme
napisan je ogled koji sintetizuje dosadawa saznawa o wemu i veoma
uspeno analizira i procewuje pretean deo wegovog stvaralatva,122
no podosta realija ostalo je ipak van vidokruga pisca.
Ve povodom Pantelievog roewa vaqa postaviti pitawe. Vladi-
ka dr Sava Vukovi123 koji je biografske podatke obraivanih linosti
kad god je to bilo mogue vadio iz primarnih izvora, godinom Pante-
lievog roewa naznauje 1841. mada u svim prethodnim napisima o
Panteliu ukquujui i nekrologe124 stoji 1842. On takoe i mesto ro-
ewa daje drukije. U ranijim napisima o Panteliu stoji da je roen
ili u Panevu ili (tako je i kod Marjanovia) u Sremskim Karlovci-
ma, a kod vladike Save u Jasku u Sremu. Da li se prikloniti podacima
vladiinim jer je on hronoloki posledwi biograf Panteliev, a daje
i jedan podatak koji se ranije nigde ne pomiwe; ime majke Stevanove
(Evica)?
Osnovnu kolu Stevan je zavrio u Panevu, mada se u nekim od
napisa navode Sremski Karlovci. Svi su saglasni da je u Karlovcima
zavrio tadawu estorazrednu gimnaziju. Daqi tok kolovawa dosta
se nesreeno, nesistematino daje, pa i razliito interpretira. Ana-
lizom objavqenoga, no i na osnovu ranije nekorienih arhivalija
Matice srpske, uglavnom zapisnika odbornih sednica" i protokola
o predmetima Zavedenija" [Tekelijanuma]125 jasan je tok wegovog kolo-
vawa u Peti. Za pitomca Tekelijine zadubine primqen je u jesen
1859. Bio je 1859/60. I qeta qubomudraja sluateq", a 1860/61. na dru-
goj godini filozofije. Ova je iwenica esto pogreno tumaena da je
zavrio filozofske studije, ak i da je diplomirao na filozofskom
fakultetu". On je, zapravo, bio u tadawem VII i VIII razredu sredwo-
kolskom koji su se nazivali filozofijom, jer su prva etiri razreda
gimnazije bili gramatikalni, V razred je bila poetika, a VI retorika.
Tadawe gimnazije u Karlovcima i Novom Sadu bile su potpune gim-
nazije, ali estorazredne, a tadawa matura polagala se posle osmoga.
Zbog toga treba biti oprezan kada se u biografijama naih qudi iz
122 Dr Petar Marjanovi, Prilog prouavawu glumakih ostvarewa na srpskim scena-

ma XIX veka. Stevan Samuilo Panteli (18421886). U kwizi Oima dramaturga, Novi
Sad, 1979, 150162.
123 Sava episkop umadijski, Srpski jerarsi od IX do HH veka, BeogradPodgorica
Kragujevac, 1996, odrednica Samuilo (Panteli), 437.
124 Nekrologe su objavili: Bavanin, 1886, br. 13; Branik, 1886, br. 36; Glas istine,
1886, br. 6; Zastava, 1886, br. 48; Nae doba, 1886, br. 36; Pozorite, 1886, br. 52; Srpe,
1886, br. 15; Hrianski vesnik, 1886, br. 4; kolski list, 1886, br. 4. Najboqi je u Pozo-
ritu, nepotpisan, no verovatno iz pera urednika Antonija Haxia kako misli i Vaso
Milinevi u svojoj kwizi Kosta Trifkovi, str. 72, fusnota 151.
125 uvaju se kao poseban fond u Rukopisnom odeqewu Matice srpske.
69
prolosti zakquuje da su zavrili filozofske studije ili fakultet.
Zanimqive pomene Pantelia u dokumentima Matice dajem kao citate:
Stevan Panteli, Jovan Petrovi i Qubomir Nenadovi 8. gimna-

zijski razred sluaju. Budui da se iz priloenih uz izvestija svedoan-
stva vidi da Jovan Petrovi, Qubomir Nenadovi i Stevan Panteli ni-
su onakav uspeh u naukama pokazali kakav se od pitomaca zavoda Tekeliji-
nog izekivati moe, to ima nadzirateq [Subota Mladenovi] prvu dvoji-
cu opomenuti da se boqe trude i pate, a Stevanu Panteliu, koji je ve
jedamput opomenut bio ujedno rei da sva sledstva sebi pripie ako dru-
gog teaja [kolske godine, polugodita] boqe kolsko svedoanstvo ne
dobije." (Protokol 2-og odbornog zasedawa kwievnog drutva Matice
srpske 6/18. aprila 1861)
S. Mladenovi obavetava da su Jovan Petrovi, Qubomir Nenado-
vi i Stevan Panteli poloili ispit zrelosti. Kako nije nijedan od
ovih pitomaca ispit zrelosti s odliijem poloio to se imaju preko nad-
zirateqa opomenuti da ubudue boqi uspeh u naukama pokau da se ne bi
moralo protiv wih stroije postupati." (Protokol 6. odborne sednice 22.
julija/3. avgusta 1861)
Stevan Panteli zahvaquje na uivawu dvogodiwem blagodejawa i
moli da bi se posle tri godine, kada svri bogosloviju, kuda je iz razli-
itih uzroka otii morao, radi sluawa pravoslovnih nauka u Peti mi-
lostivo prizrenije na wega uzelo." (Prokol 9. odborne sednice 3/15. okto-
bra 1861)
Na istoj sednici na mesto Jovana Pantelia u Tekelijanum je primqen

Jovan Pavlovi iz Sremskih Karlovaca svreni uenik VI razreda
gimnazije, budui novinar i ministar prosvete Crne Gore.
U kolskoj godini 1861/2. Panteli je sigurno u Karlovakoj bogo-
sloviji:
Hvala liberalnosti g. g. profesora nae bogoslovije to Panteli-

u dopustie da igra veeras"
[Kir Jawu na gostovawu Srpskog narodnog pozorita 17. februara/1.

marta 1861].126 Takoe je bio u bogosloviji i maja 1864. Tada se pripre-
mala proslava ekspirove 300-godiwice, pa su lanovi pripremnog
odbora eleli da za proslavu kao glumca u Riardu III angauju Pante-
lia:
Na tu cel odoe dva odbornika u Karlovce da zadobiju bogoslova S.

Pantelia za naslovnu ulogu. Al' najlepe molbe i najei pregovori
razbie se o kanonisane grudi bogoslovske."127
Bogosloviju je zavrio 1866. i odmah je postavqen za wenoga pro-

fesora. Ovako uspostavqena pouzdana hronologija wegovog kolovawa
ne ostavqa mesta studijama prava, mada biografski napisi o wemu go-
126 Srbsko narodno pozorite. Iz Karlovaca. Danica, 1862. br. 6 od 28. februara.
127 Srbski dnevnik, 1864, br. 52. od 5. maja.
70
vore da ih je zavrio u Beu (ponegde se kae u Peti). Moda ipak
jeste, posle Bogoslovije, a pre no to e se zamonaiti, no episkop
Sava tvrdi da se zamonaio ve 1866.
Sledei pouzdan podatak je da je postao arhimandrit manastira
Hopova 1877. Jedan konfidentski izvetaj ora urkovia predsed-
niku vlade Kalmanu Tisi iz 1880. pomiwe ga u ovom zvawu, a u ovakvom
kontekstu:
Svi egzarhati srpske crkve u Ugarskoj i Hrvatskoj ne mogu da se po-

die sa vie od dva ili ukupno tri arhimandrita koji bi eventualno mo-
gli da dou u obzir kao ozbiqni kandidati za episkope a to su: arhiman-
drit Petrovi u manastiru Beoinu, arhimandrit Nikoli u Pakracu i,
moda, jo arhimandrit Panteli iz manastira Hopova; svi ostali su po-
litiki nepouzdani, kao arhimandrit Ruvarac, ili moralno i duhovno ne-
podobni za svaku viu duhovnu funkciju."128
Na poziv mitropolita Teodosija preao je u Srbiju. U Beogradu je

6. V 1884. hirotonisan za episkopa, posle ega je sjajnom besedom po-
tvrdio svoju govorniku vetinu koja ga je kao jereja krasila kao i dar
pojawa. Bio je abaki vladika do smrti 25. III/6. VI 1886.
Podaci o glumovawu Stevana Pantelia takoe se mogu dopuniti.
Ne da bi se mewale ili korigovale ocene o wemu, nego da bi se osna-
ile i potkrepile navoewem nepoznatih svedoewa ili kompletira-
wem ve korienih.
Prof. Marjanovi kazuje tri Pantelieve uloge u Budimu, etvrtu,
najvaniju, Kir Jawu, vidi samo na kasnijoj novosadskoj i jo kasnijoj
karlovakoj predstavi. Budimska Pantelieva ostvarewa sada se mogu
tanije pobrojati:
Kir Dimu (Prijateqi) igrao je tri puta: u zimskoj predstavi 1861, 21.
maja/2. juna 1861. i 2/14. juna 1861.
Kir Jawu (Tvrdica) igrao je takoe tri puta: 2/14. februara, 18/30. ju-
na i 2/14. jula. Dakako, tome treba dodati novosadsku predstavu 18/30. av-
gusta 1861. i karlovaku 17. februara/1. marta 1862.
Starog gospodara (Kobno ime) igrao je dva puta: 21. maja/2. juna 1861. i
18/30. juna.
Jovana (Pokondirena tikva) igrao je na predstavi koju hronoloki
nismo uspeli da preciziramo.
U stawu smo, dakle, da izbrojimo jedanaest wegovih izlazaka na

scenu u dramskim ulogama. Naalost, nemamo o svim tim nastupawima
novinske pomene iz prve ruke, no ono to imamo vaqa saoptiti na
jednom mestu, tim pre to za dobru polovinu istraivai do sada nisu
znali, a ono za ta se znalo korieno je fragmentarno. Jedini nain
da se ta svedoewa oevidaca sistematizuju je po ulogama, mada se u po-
nekima prepliu ili uoptavaju utisci o dve uloge kada ih je Panteli
128 Nikola Petrovi, Svetozar Mileti i narodna stranka. Graa 18601885, III,
Novi Sad, 1985, 270. Dokumenat br. 825 od 11. VIII 1880.
71
igrao iste veeri u dva uzastopna komada. O Jovanu iz Pokondirene ti-
kve nema, naalost, nikakvih beleaka ni ocena, a Stari gospodar iz
Kobnog imena samo se ovlano pomiwe.
Prvi pomen Pantelieve igre je o premijeri Prijateqa u zimskom
ciklusu predstava u Budimu:
Najboqe je bila zastupqena uloga Kir Dimina: omalen ovek, lice

dugako, grko, glas jasan, zvuan, elastian, opaa da je svake akomoda-
cije kadar, jednom rei, i ne pada ti na um da je diletant." (Danica, 1861,
br. 3. od 31. januara)
U prikazima Prijateqa 21. maja/2. juna, kada je igrano i Kobno ime, o

Panteliu stoji sledee:
Meu predstavqaima g. Panteli pokazuje osobit i vanredan dar za

pozorina predstavqawa i to za razliite role. Gledajui wegovu igru
ovek i nehotice dolazi na misli kako bi pri udesnim prilikama za krat-
ko vreme dobili dobre i izvrsne glumce koji bi postali najvredniji rade-
nici na poqu nae kwievnosti." (Vidov dan, 1861, br. 21. od 3. junija)
ne mogu a da ne spomenem neke osobe koje su i sada svojim retkim
darom publiku oarale. Jedno je gica Pava Stankovieva drugo je g.
Stevan Panteli koji je svoju genijalnost u Kir Diminoj i u ulozi starog
gospodara (u Kobnom imenu") tako sjajno pokazao" (Srbski dnevnik, 1861,
br. 48. od 14. junija)
O Pantelievom igrawu Lazarevievog kir Dime 2/14. jula (kada je

igrao i kir Jawu) zapisano je:
Panteli kako u prvom komadu kao ir-Dima, tako i u drugom kao

ir-Jawa igrao je s tolikom vetinom [umetnou] da mu slui na ast.
On je Kir Dimu predstavio kao oveka koji se [s] duom bori, stara, sla-
ba, boleqiva, no takva da mu se iz svakog micawa [kretwe] vidi sebi-
nost i grabqewe kako za novcima, tako i za telesnim udovoqstvima. Noga
mu je jedna u grobu, on jedva uini dva tri koraka, a kaaq ga gui i napa-
da, on ga u sebi uguava, ali kaaq nee da miruje nego 'prede kao mae u
xaku'." (Vidov dan, 1861, br. 33. od 6. julija)
Pantelievu proslavqenu ulogu Kir Jawe tampa je zabeleila

povodom premijere toga komada 2/14. februara 1861:
Kir Jawa (pre Kir Dima) imao je sad mnogo vei zadatak: za ovaj re-
mek Sterijine dramaturgije ite se mlogo dara, a jo vie studije, studi-
je ivota; ovakovom je harakterisawu samo starij glumac dorastao, al' mo-
ramo priznati, da nas je veeras figura tvrdiina sasvim zadovoqila."
(Danica, 1861, br. 5. od 20. februarija)
Sa predstave 18/30. juna nema detaqnijeg izvetaja pa ni rei o

Pantelievoj igri. Meutim, wegovo predstavqawe 2/14. jula imalo je
iri odjek:
72
Panteli je kao ir Jawa nadvisio sebe. Pojedine su mu scene tako
dobro izile za rukom da se moe rei da bi se dopao i na bini velikog
teatra. U sceni kada se eli otrovati, pa grli dukate i cvancike; ili u
drugoj sceni kad se razgovara s Kir-Dimom o enidbi, i sa svojom Jucom,
Panteli je razvio znawe pravog vetaka." (Vidov dan, 1861, br. 33. od 6.
julija)
Za g. Stevana Pantelia moemo slobodno rei da pokazuje neobi-
an dar u ovoj struci kakav se i kod drugi naroda redko nalazi. Poznavaju-
i naa dobrovoqna drutva po doqnim zemqama, mogu vam rei da bi
pojava istoga gospodina u Kir Jawi" i kao grka u Prijateqima" i u po-
dobnim rolama zadivila nau publiku tako kao ni jedna pojava do danas."
(Srbski dnevnik, 1861, br. 58. od 7. julija)
Napis iz slovakog lista Pet'budnske vedomosti, o ovoj predstavi dat je

u celini (u prevodu) na prethodnim stranicama zajedno sa ocenom da je
u svakom pogledu majstorski savreno igrawe mladog g. Pantelia".
Sa ovakvim pohvalama Stevan Panteli jula 1861. naputa Petu.
Sa pismom wegovog dotadaweg mentora Antonija Haxia koje e pre-
dati svom novom mentoru, kako su se sva trojica nadali, Jovanu ore-
viu, upravniku Srpskog narodnog pozorita koje se upravo tih dana
raa. orevi je posluao Haxia i upriliio za Tekelijinu prosla-
vu predstavu Sterijinog Tvrdice. Oduevqen Panteliem, pokuao je
da mladia pridobije za pozorinu karijeru, pa je udesio da Panteli
gostuje kao kir Jawa na predstavi u Sremskim Karlovcima februara
1862, da bi mladieva najblia okolina videla kakav je talenat u wemu.
Finale tih orevievih usrdnih nastojawa bilo je pismo koje je Pan-
teliu bogoslovu napisao 5/17. avgusta 1862. u ime Upravqajueg odbora
SNP. To pismo nameweno je bilo vie Stevanovom ocu Jovanu, da ga
privoli da sinu dozvoli karijeru koju je eleo. Nedequ dana kasnije
stie kratko, kao britvom odseeno pismo Jovana Pantelia orevi-
u kojim se prekida svako daqe pregovarawe; karlovaka predstava osta-
la je posledwi Panteliev izlazak na binu.129
Da bi se sve ocene o Pantelievom kir Jawi nale na okupu, neka
budu citirane i one o predstavi Srpskog narodnog pozorita u Novom
Sadu 17/29. avgusta, mada su dve od wih poznate i citirane u naoj tea-
trolokoj literaturi:
Novi Sad, 18. avgusta. Danas se u areni predstavqala pozorina

igra Kir Jawa od J. S. Popovia. Publike je mnogo bilo koja se koliko za
qubav toga komada koji se igra, toliko za qubav naeg u ovoj struci nepre-
vashodnog mladog g. Pantelia stekla.
Kad je on u Budimu Kir Jawu predstavqao o wemu se preko novina
javno mnewe izreklo da je sam sebe prevaziao. Zaista i sad je on ne samo
sam sebe nego, kad bi se smelo kazati, samu prirodu prevaziao. Jer ve-
tina i priroda nadmetae se neprestano tako da je publika wenim dosad
nevienim savrenstvom opijena, ne mogui silnom upeatqeniju odole-
129 Haxievo pismo oreviu, koncept pisma orevievog Stevanu Panteliu i

odgovor Jovana Pantelia tampani su u celini u kwizi B. Kovaek, Prepiska izmeu Jo-
vana orevia i Antonija Haxia, Novi Sad, 1973, 3032.
73
ti, u pojedinim reima i u pojedinim gestovima mladog originalnog pred-
stavqaa prekidala. Sve je wegovo predstavqawe od poetka do kraja ori-
ginalno, prirodno i, kao to reko, ako bi se smelo kazati vieprirodno,
al opet vredno je spomenuti onaj akt kad se on pribliuje sanduku u kome
su dukati: wegovi pogledi, wegovo sa strahom kretawe i pribliavawe
sanduku, wegov originalni prirodni govor odgovarajui strastima tvrdi-
ce to se perom ne da opisati." (Srbobran, 1861, br. 49. od 19. avgusta)
U petak 17. avgusta (sic!!) Kir Jawa od J. S. Popovia. Ovo vee iz-
gledala je na nas neobina zabava i uslada. Drutvo srpskih dobrovoqaca,
koje je letos u Budimu predstavqawa davalo, naumilo je uzvisiti slavu sto-
godiwice Tekeline predstavqawem ovoga umilnoga komada u kom je na-
slovnu rolu primio g. Stevan Panteli. Nae oekivawe nije nas preva-
rilo mladi predstavqa nadvisao je svojom igrom onu hvalu koja je do sad
privatno i javno o wemu raznesena. Od kako se kod nas predstavqawa daju
ovakvoga Kir Jawu i uobte ovakvu igru jo videli nismo. Drastino
predstavqawe, a ovamo ni traga od karikature. Svaka re, svako micawe
umereno, sigurno, estetino u svakom pojavu priroda s vetinom na divni
nain spojena. Publika je bila oarana, oduevqena, ushiena kao nigda
do sada, svako je oseao prisustvo pozoritne muze u ovom novom svetili-
tu wenom.
Ali u obtu radost i ushienost nau pomeano je bilo i dosta gor-
ine i alosti kad god pomislismo da je ovo prvi a i posledwi put da srb-
ski narod na rtveniku srbske Talije gleda jednoga od najdarovitiji svoji
sinovi, koga je bog i priroda na jedno, a gvozdena nuda domai okolnosti
na drugo ta odredila! Ne znam ili je vei bio ponos ili vei stid to
sam u toj ma oseao! Ponos, to mogah celom svetu rei: evo ta i mi
imamo! stid to se bojati morado da je mo spoqawi okolnosti u nas
jo i sad tolika da se zbog wi i najsjajniji dvorovi zatrpati moraju, jo i
onda kad se pred celim narodom u punom blesku ukazae! Kobne misli zai-
sta, jo kobnije onda kad nam se u ovaj par nameu na stogodiwicu ono-
ga mua koji je sve to je imao prosveti naroda rtvovao! " (Srbski dnev-
nik, 1861, od 27. avgusta)
Naslovnu rolu [18. avgusta] igrao je g. Stefan Panteli i pokazao je
da je on prvi do sada srpski glumac." (Danica, 1861, br. 31. od 10. novem-
bra u pregledu repertoara SNP od 15. avgusta do 1. oktobra u rubrici Gla-
snik)
Superlativnu ocenu Pantelieve uloge u Tvrdici dao je i kwiev-

nik Janko Jurkovi koji je na Tekelijinoj proslavi bio delegat Matice
ilirske. Wemu je zagrebaki zabavno-pouni desetodnevni asopis Nae
gore list, kome je ranije i sam bio urednik, objavio Ulomak iz Putopisnih
crticah J. J." pod naslovom Stogodinjica Tekelijina u dva nastavka. U dru-
gom nastavku, o drugom danu proslave, nalazimo ovaj za Pantelia va-
an tekst:
Poslije podne bijae dosta zabave. Najprije u areni gdje od dobrovoljacah

bi predstavljena Popovieva aljiva igra Kyr Janja". Tud mi je pohvalno spome-
nuti mladoga P..a, koji je glavnu rolu Kyr Janju igrao tako izvrstno, da svi
ostasmo od uda zapanjeni. On se je u toj ulozi ve nekoliko putah pokazao, fa-
maque praecessit (dobar glas mu je prethodio). A to ju estje ponavlja, to sve
vie umjetnike sile u njoj razvija, tako, da mu je fora u toj ulozi ve sbilja neo-
74
doljiva. Zato ako se ma gdje uzpredstavljao taj inae s tehnikoga gledita dosta
nesavren komad, valjati e potraiti reenoga protagonistu; on e ga s najgorim
pomonim osobljem, kao i ovaj put, spasiti. Na toga darovita mladia valja pozor-
nimi uiniti sva naa narodna pozorita, a prije svega skloniti na popust one, koj
mu na putu stoje, te se toj umjetnosti preko svoje volje posvetiti nemoe." (Nae
gore list, 1862, od 15. januara, 12)
Ovome treba prikquiti i ocenu L. Kostia (de visu kao i pret-

hodne) izreenu o Pantelievoj igri u lanku Stogodiwica Save Teke-
lije tampanom u Letopisu kw. 104, 1862, no to je suvie dobro pozna-
to, a i sasvim pristupano. Uz to vaqa proitati i ta je on rekao o
Panteliu kao recitatoru 1863.130
Objavqivawem na jednom mestu poznatih, ali i novootkrivenih

oevidakih svedoewa o igri Stevana Pantelia potvruju se vie
puta izreena miqewa u radovima iz istorije srpske kulture i pozo-
rita da je Panteli bio jedan od najveih talenata koji se ikada poja-
vio na naim scenama. S wim kao profesionalnim glumcem na pozo-
rini razvoj, posebno u umetnikom smislu, tekao bi daleko bre no
to se to bez wega deavalo.
Jovan PETROVI izabran je za Tekelijanca istog dana 22. novem-

bra 1860. kad i Qubomir Nenadovi, dakle u vreme kada su se pripre-
male prve budimske predstave. U wima wih dvojice stoga nema, ukqui-
e se u letwem ciklusu kada su se odomaili u Peti.
Napisi o wemu kao mesto wegovog roewa naznauju Koviq, no u
jednom nekrologu131 stoji da je roen u Gospoincima. Godina roewa
1841. nije sporna. Otac mu je bio uiteq u Gorwem Koviqu i Titelu, pa
je u tim mestima pohaao osnovnu kolu. U gimnaziju ga je wegov brat,
otac Gervasije, arhimandrit manastira Gomirja, odveo na Rijeku, pa u
Karlovac, no od treeg razreda je u Sremskim Karlovcima. U Tekelija-
numu je bio najpre kao uenik filozofije, a kada je maturirao (zajedno
sa Q. Nenadoviem, . Maksimoviem, Vasom Puibrkom, Isom Stoj-
koviem i Petrom Crnogorcem) upisao se na medicinu. Taj studij je,
meutim, bio za wega preskup, pa je preao na prirodne nauke na tada-
wem filozofskom fakultetu. Odmah po zavrenim studijama izabran
je za profesora Karlovake gamnazije (1864), a od 1865/6. bio je u Novo-
sadskoj gimnaziji. Predavao je prirodne nauke i matematiku. Godine
1866. izabran je za lana Matice srpske, pa za lana Kwievnog odeqe-
wa i Odbora Kwievnog odeqewa. Naalost, bolest ga je savladala,
umro je u manastiru Kuvedinu ve 1867.
Za svoga prekratkog veka uradio je neobino mnogo. Bavio se kwi-
evnou u okviru akog drutva Preodnica" iji je jedno vreme
bio sekretar. Danica je objavila nekoliko wegovih pesama i tri prie.
130 Sabrana dela Laze Kostia. O kwievnosti. Memoari I, 2425. O politici i

umetnosti, 39.
131 Jovan Petrovi. Matica, br. 15. za 1867. od 31. maja, 386387.
75
Jedna no i Istina raene su kao prerade nemakih predloaka, dok je
crta iz ivota" Nevera izgleda wegova izvorna proza. Saradnik je al-
manaha Preodnica u kome je objavio esej, prethodno itan u drutvu, s
naslovom Kow u Srba. To je neobino zanimqiva romantiarska kombi-
nacija zoolokih znawa i podataka etnografske i mitoloke prirode
mahom iz nae narodne usmene tradicije. U Preodnici" odrao je
1863, prvi kod nas koliko je poznato, predavawe o Darvinu koji se tih
godina uspeo u vrh evropske bioloke nauke. Esej u Preodnici i preda-
vawe u Preodnici" Petrovieva su prekretnica. Posle toga ostavio je
kwievnost, a posvetio se nauci. Popularne lanke iz prirodnih nau-
ka objavqivao je u Srbskom dnevniku, Napretku, zagrebakim Narodnim
novinama, Komarcu, kolskom listu, Prijatequ mladei srpske, Zasta-
vi, Matici. U godini smrti izala mu je u Novom Sadu kwiga Nauka o
ivotiwama, za poetnike, osobito na niim gimnazijama i realkama,
koju je napisao prema tada univerzalnom nemakom uxbeniku Alojzija
Pokornog.
Zna se za samo jednu wegovu ulogu, bio je krmar u selu Nevidiu u
Palarikovoj drami Inkognito. To je bila epizodna uloga, novinski
prikazi nisu je pomiwali. Ali na Jovana Petrovia pozorina zbiva-
wa u Stankovia kui imala su snaan uticaj, pogotovu wihovo rodo-
qubivo nastojawe oko irewa nacionalne kulture, pa je i sam inio
napore u tom pravcu. U Matiinom nekrologu o tome svedoi reenica:
Kad je na odmor kui u Koviq odlazio prireivao je dobrovoqne

predstave u korist srpskom narodnom pozoritu i preveo je nekoliko ko-
mada za isto."
Wegova pesma Pohvala pozoritu, napisana, oigledno, dosta vremena

pre objavqivawa,132 slaba kao poezija, svojim stihovima veoma jasno is-
kazuje Petrovieve stavove u vezi sa nacionalnim znaajem pozorita:
Talijina vetina to svakoj nepravdi

Bez najmaweg straha ogledalo dri
Hej, stisani je Srbe, stisni je na grudi!
Al' odavna ona stalna mesta trai.

Pa zar nee Srbi mesta da joj dadu?
Hoe, u svom srcu, u Novome Sadu!
Mili Novi Sade, obqubi je vrlo,

Jer u tebe Srbstvo oi je uprlo!"
Ve prve godine svoga osnivawa, 1861, lanovi drutva Preodni-

ca" obavezuju se da e slati mesene priloge [Srpskom narodnom pozo-
132 Danica, 1863, br. 10. od 10. marta, 151152.
76
ritu] i da e prevoditi pozorina dela da time obogate pozorini
repertoar". U radu drutva te godine originalna drama zastupqena je
samo u komediji Jovana Petrovia Jota. Prema drutvenoj kritici, to
je slabo izraena vesela igra, bez ikakvih motiva i dramskih pravi-
la".133 Nemamo podataka da li je i drugu svoju dramu napisanu u student-
sko doba Milan Toplica Petrovi itao u Preodnici". No znamo da ju
je tampao u Peti 1862. To je dramski spev u tri ina raen po na-
rodnoj pesmi, ali tako slab da nije ostavio bezmalo nikakvog traga. Ia-
ko gladno domaih dramskih tekstova nije ga igralo Srpsko narodno
pozorite, niti ima pomena o bilo kakvom izvoewu te drame. Vie
sree imala je wegova posrba jedne francuske komedije, raena prema
nemakom prevodu. To je aqiva igra Emilije de irarden (Girardin)
Sajxijin eir ija je premijera u Srpskom narodnom pozoritu bila
14. marta 1863. Velik uspeh imao je wegov prevod ekspirovog Mleta-
kog trgovca. Taj prevod Petrovi je radio za konkurs koji je raspisalo
Hrvatsko narodno kazalite!134 Moda je to isti konkurs na kome je bez
uspeha a sa prevodom Kernerove (Theodor Krner) drame Zriwi uestvo-
vao i Kosta Ruvarac. Bilo bi logino da su se dva Tekelijanca bavili
istim poslom i s istim ciqem, ali Turoman kae, ili moda se vara,
da je Ruvarac svoj prevod nainio kao gimnazista.135 Petrovi je dobio
nagradu, i to prvu, no delo nije odmah dospelo na pozornicu HNK ve
19. marta 1867. To je veoma vaan datum jer time je odrana prva celo-
veerwa predstava jednog ekspirovog komada u Jugoslaviji, a na jed-
nom od jugoslovenskih jezika".136 Petrovi nije prevodio po originalu
ve po legelu i Tiku
u dosta tenom trohejskom desetercu. Uz to, prevod je, sem izvesnog

skraewa pojedinih scena i pasaa, prilino taan i to je najvei razlog
to se ovaj prevod odrao na sceni SNP vie od pola veka (sve do 1924).
Delo je prikazano u neslavnoj adaptaciji Antonija Haxia, gde je izmeu
ostaloga izostavqen ceo peti in, pa je od komedije stvorena drama o aj-
loku".137
Premijera u SNP bila je 13/25. II 1869, a komad se igrao mnogo pu-

ta i u kasnijim decenijama. Posledwa obnova bila je 22. marta 1923. U
Narodnom pozoritu u Beogradu premijera ovog prevoda bila je 26. no-
vembra 1869, uz jo nekoliko obnova do kraja veka, no Petroviev pre-
vod je 1905. zamewen prevodom Svetislava Stefanovia.
133 Igwat Pavlas, Istorija Preodnice". Srpski kwievni glasnik, 1907, kw.
XVIII, 827.
134 Dr Slavko Batui, Suradwa Zagreba i Novog Sada u prvom deceniju wihovih pro-
fesionalno organiziranih narodnih kazalita, Spomenica SNP 18611961, Novi Sad,
1961, 85.
135 Jovan Turman, Kosta Ruvarac. Predgovor Skupqenim spisima Koste Ruvarca I,
Novi Sad, 1866, str. XIV.
136 Duan Mihailovi, ekspir i srpska drama u XIX veku, Beograd, 1984, 140.
137 Isti, ekspir na sceni SNP. Spomenica SNP 18611961, Novi Sad, 1961,
116117.
77
Predstava Mletakog trgovca 16. marta 1872. bila je povod Lazi
Kostiu da osudi postupak Antonija Haxia koji je drastino skratio
dramu i na taj nain joj izmenio karakteristike. Time je, ne pomiwui
mu ime, odbranio Jovana Petrovia, jednog svoga sudruga u budimskim
predstavama, od drugoga, Antonija Haxia.138 U tom kratkom tekstu Laza
Kosti je naao prostora i da se suprotstavi antisemitskim komenta-
rima ovog ekspirovog dela.
Kako se vidi, impuls koji je na letwoj pozornici Josifa Stanko-
via dobio Jovan Petrovi, dao mu je propusnicu za pomene u istoriji
srpskoga teatra. Toga su bili svesni ve i wegovi suvremenici, na
Skuptini Drutva za Srpsko narodno pozorite novembra 1865. Jo-
van Petrovi je izabran za poasnog lana.
Vasa PUIBRK roen je u Somboru 1838, a umro u Novom Sadu

1917. Niu gimnaziju je zavrio u Novom Sadu, viu u Peti. Nije
bio Tekelijin pitomac jer je iz imune trgovake porodice. U Beu je
studirao na Filozofskom fakultetu gde je 1865. poloio ispit za pro-
fesora matematike i fizike, dok je dravni ispit za to zvawe obavio u
Peti 1868. Ceo svoj radni vek proveo je u Novosadskoj gimnaziji. Do-
ao je u wu kao suplent 1865, kada je ona promovisana od etvorogodi-
we u osmogodiwu, veliku" gimnaziju. Do 1871. bio je profesor, a
od tada do penzionisawa 1910. direktor. Posle toga do smrti lan je
Patronata koji se o koli brinuo. Odlian organizator, spretan i
ugledan, ouvao je gimnaziju i wenu relativnu autonomiju i u vremeni-
ma estoke maarizacije. Danawi izgled te kole zahvaqujemo takoe
wegovim naporima. Bio je prvi istoriar gimnazije u izvetaju
kole 1895/6. objavio je rad Postanak i razvitak Srpske pravoslavne
velike gimnazije u Novom Sadu koji je i posebno tampan. Ostavio je ne-
koliko broura o prosvetnim pitawima (Optereenost u koli i kako
bi se deci moglo olakati, Srpske tipendije obe 1911), a posebno je
tampana i wegova Beseda o proslavi Svetog Save 1885. Nekoliko napi-
sa objavio je u Letopisu, Javoru, Zastavi. Bio je lan Matice od 1869, a
Kwievnog odeqewa Matice srpske od 1892. i wenog Upravqajueg od-
bora.
Uz svoje konkolare Tekelijance dospeo je u budimsko amatersko
pozorite. Igrao je epizodnu ulogu drugog trabanta u drami Inkognito.
O Milou RAKIU bez posebnih fundamentalnih istraivawa

jedva da se ta moe napisati. Bio je u Peti gimnazista, a studirao
je po svoj prilici u Beu jer mu se ime pomiwe meu lanovima bekog
udruewa Zora".139 Ima indikacija da je pisao popularne medicinske
lanke. Posle studija doao je u Osijek, kao tamowi veterinar pret-
platio se 1867. na kwigu D. Josia Kako je u Mesecu.
Meu budimskim amaterima naao se kao lan tamburakog zbora.
138 Laza Kosti, Mletaki trgovac" od Viqama ekspira, u: Sabrana dela Laze Ko-
stia. Pripovetke. O pozoritu i umetnosti, Novi Sad, 1999, 208210.
139 Luka Zrni, Srpske ake druine, Beograd, 1912, 54.
78
Marija ROZMIROVI ki je uglednog petanskog trgovca Andri-
je, jednoga od sedam osnivaa Matice srpske, roenog 1798. u Sremskim
Karlovcima, i Jelene ro. Mirosavqevi. Uzeli su se 1834, no brak je
veoma kratko trajao; 21. decembra sledee godine Rozmirovi je umro.
Marija se rodila kao posmre 1836. Udovica se 1842. udala za Josifa
Stankovia. Iz tog braka su Marijine polusestre Paulina i Anastasija
i polubrat ore Stankovi. O Marijinom ivotu ne znamo mnogo. Do
kraja ivota ostala je neudata i ivela, verovatno u Josifovoj kui.
Bila je muziki obrazovana, nastavnica muzike u Budimu, verovatno
privatna uiteqica klavira.
U periodu budimskih predstava poiwe, po svoj prilici, dugogo-
diwa romansa izmeu Marije i Antonija Haxia. Niko od onih koji
su pisali o Haxiu ne pomiwe tu wegovu, izgleda jedinu, lirsku isto-
riju, ak ni Triva Militar140 najboqi znalac i potovalac Tonin, ko-
ji je znao za ovu sentimentalnu priu. On je, naime, kao arhivista Ma-
tice srpske uveo godine 1959. u inventarnu kwigu Rukopisnog odeqewa
Matice srpske 13 qubavnih pisama bez adresanta i adresata, rekavi
da su iz zaostavtine Antonija Haxia, a da ih je pisala Marija Ro-
zmirovi, ak je weno ime i dopisivao na pisma svojom rukom.141 Pisa-
na su na francuskom, mada su pojedini krai delovi i na srpskom, a i
u francuski tekst se povremeno ubacuje pokoja srpska fraza ili re.
Iz sadrine pisama vidi se jasno da ih je doista pisala Marija Ro-
zmirovi. Militar ih je datirao u vremenu od 12. II 1864. do 5. I 1865,
ali to nije pouzdano jer se iz sadrine pisama vidi da su neka i ka-
snija. Danas nije jasno zato su pisma tako strogo konspirativna; Ma-
rija je bila (i ostala) neudata, Haxi je bio (i doivotno ostao) neo-
ewen. Najblii su za tu vezu znali, no i kada bi je pomiwali uvaju
konspirativnost. Uvek su to aluzije i alegorije najee bez imenova-
wa. Jovan Jovanovi Zmaj, ija je supruga Rua bila u roakim odnosi-
ma sa porodicom Duka, pa i sa Stankoviima, prvi put tu vezu pomiwe
u pismu bliskom prijatequ Toni iz Novog Sada u Petu 28. VII 1862.142
Marija je tada bila u gostima kod wega. Pri kraju pisma on nalae To-
ni da pozdravi porodicu Duka i usamqenu priju Pavu" iako zna da ti
sad vaqda slabo u Budim ee". Pre toga je karakteristian pasus po-
ruke; javqa da su sve Budimkiwe to i god u Novom Sadu ima, zdrave,
do jednog malog jemia na oku koji ve prolazi, spomiwu Budim [gde je
Marijin dom] i Petu [gde je Tona] sa najveim Sensuhtom [Sehnsucht
ewa, udwa] makar da se mi svi uture trudimo da to na as zabo-
rave". Kada su se mesta boravka izmenila, kada je Haxi preao u Novi
Sad, a Zmaj u Petu, u Zmajevim pismima Toni ima povie aluzija i
poruka iz 1864. i 1865. Posebno je simpatian detaq iz pisma od 12. IV
140 Triva Militar, Antonije Haxi i Srpsko narodno pozorite u: Spomenici 1861
1961, Novi Sad, 1961, 379388.
141 ROMS, br. 67446756.
142 Prepiska Jovana Jovanovia Zmaja, Priredili Mladen Leskovac i Ivanka Jovi-
i, Novi Sad, 1957, 59, 76, 86, 90, 95, 97, 99.
79
1865. Kod Stankovia u Budimu svi su bolesni no, no, ne plai se,
svi osim gospoice Marike". Za vezu zna i Laza Kosti. U pismu .
Popoviu Daniaru iz oktobra 1862.143 on javqa kako je Antonije Haxi
bio bolestan i deprimiran, Ali sad je sve lepo i krasno, ve pije vi-
no iz Marikinog vinograda". Nelepom indiskrecijom, javnim iita-
vawem Marijinih pisama, dolo bi se i do detaqa ove qubavne prie,
lepe i nene, ali ne znamo koliko dugotrajne. No, emu.
Marija Rozmirovi se od smrti Kornelija Stankovia, brata we-
nog ouha Josifa, starala o wegovoj ostavtini. Da li po roakoj li-
niji ili zbog toga to je ona uestvovala svojom oevinom u trokovi-
ma dugotrajnog kompozitorovog leewa, tek K. Stankovi je woj u amanet
ostavio rukopise s tim da ih ponudi na otkup Srbiji, a ako to srpska
vlada ne prihvati, onda Rusiji.144 Ona je nainila dva spiska materija-
la, ranih sedamdesetih godina XIX veka. Zaostavtina je dospela u Sr-
biju 1880, no nije tampana, to je Mariji bio glavni ciq. Stoga je
ona testamentom ostavila 2000 kruna Matici u tu svrhu. Budimpetan-
ski sud je tu oporuku dostavio Matici mnogo godina posle Marijine
smrti 12. III 1910. u Budimu. Osnovno pismo ove zadubine saiweno je
u Matici tek 1924. i po wemu:
Matica srpska treba da izda crkveno pojawe Kornelija Stankovia

i svetovne srpske pesme u wegovim muzikim obradama, pa da od onog nov-
ca to bude pretekao od prodaje tih dela kapitalizuje glavnicu do 20.000
dinara. Onda e se kamata od te glavnice izdavati kao nagrada po jednom
ueniku ili uenici pravoslavne vere i srpske narodnosti, ako pokae
dobar napredak u muzici, a naroito ako se oda na to da ui muziku."145
Istorijske okolnosti unitile su ovu zadubinu, kao i ostale

Matiine, pre no to se ona realizovala. Uteno je jedino to je god.
1994. Matica u zajednici sa SANU i Narodnom bibliotekom Srbije iz-
dala fototipski Kornelijevo Pravoslavno crkveno pojawe u srbskog naro-
da ime je bar delimino ispuwena eqa donatorke M. Rozmirovi.
Svoju odanost narodnoj kulturi Marija Rozmirovi je negovala do
svoje smrti. A zapoela ju je u danima budimskih predstava u kui svo-
jih roditeqa. No u wima nije se naroito isticala. Igrala je, pouzdano
se zna, u Pokondirenoj tikvi, no ne znamo koju ulogu. U komediji Kobno
ime igrala je Pavu, jedinu ensku ulogu. Pomiwe se u tampi. Vidov
dan (3. junija 1861) daje zbirnu ocenu za obe predstave igrane 21. V/2.
VI, pa kae da:
Osobitu vetinu u predstavqawu pokazuju gospoice to su u dru-

tvu, a naime gospoica Rozmirovieva, Stankovieva i dve gospoice
Dukine."
143 Neobjavqeno, dobio sam ga za upotrebu ovoga detaqa od redakcije budueg izdawa
Prepiske Laze Kostia u okviru Sabranih dela.
144 Mirka Pavlovi, Zaostavtina Kornelija Stankovia u kwizi Kornelije Stan-
kovi i wegovo doba, SANU, 1985, 150193.
145 Matica srpska 18261926, Novi Sad, 1927, 561.
80
Srpski dnevnik (14. junija 1861) takoe zbirno govori o obema pred-
stavama te veeri, o Prijateqima i Kobnom imenu. Izdvaja troje aktera:
Pavu Stankovi, Pantelia, a
trea je gica Mara Rozmirovieva koja je sa svojom uroenom qubazno-

u, prirodnim finim taktom i najnenijim oseawem svom zadatku kako
treba odgovorila".
Svojom predanou srpskoj kulturi ona je, bez sumwe, zasluila da

bar ovako delimino rekonstruiemo wenu linost.
O Kosti RUVARCU osnovni podaci i najiri krug wegovih pozo-

rinih interesovawa dati su u prvom delu ove studije.146
Piui u ovom poglavqu o Lazi Kostiu dozvolio sam sebi da str-
pqewe italaca iskuam digresijom o wegovom emotivnom ivotu. Po-
noviu takav gest spisateqske nediscipline i kada je re o Kosti Ru-
varcu.
U poglavqu o Ruvarcu svoje kwige o Tekelijanumu napisao sam:
Za lini ivot kao da, od uewa, pisawa, Preodnice", nije imao

vremena. Nigde o tome traga sem poetskog u Kostievoj pesmi Spomen na
Ruvarca."
U meuvremenu dobio sam mogunost da proitam deo neobjavqene pre-

piske Laze Kostia,147 pa i pismo oru Popoviu Daniaru pisano
krajem januara 1864, povodom Ruvareve smrti. Tu stoji:
Vi znate da je on voleo Tasiku".
Ta qubav Kostina je Anastasija Stankovia u koju je videli smo,

bio zaqubqen i Konstantin Stanoje Bokovi. Da li se Ruvarac u wu
zagledao jo u vreme predstava kada je imala tek petnaest godina, da li
joj je to ikada rekao ne znamo. No o woj u ovom pismu Laza Kosti jo
govori, skoro s romansijerskom slikovitou:
U zaostavku mu se nale i jedne noticije. Na prvom listu prve rei

beu: Razboleo sam se na A. (niko nije razumeo da to znai na Anastasiju, na
Tasikin imendan)".
Taj praznik Velikomuenice Anastasije je bio 22. XII 1863. odnosno 4. I

1864. Laza je bolesnika obilazio esto. Piui Daniaru o svojoj pose-
ti dva dana pred Ruvarevu smrt, dakle 5/17. januara 1864. ovako inter-
pretira kraj wihovog razgovora:
146 Vie o wegovom ivotu i radu u poglavqu U Tekelijanumu ceo stvaralaki vek
kwige B. Kovaeka Tekelijanumske istorije XIX veka, Novi Sad, 1997, 137154, a o wego-
vim doprinosima pozoritu u lanku B. Kovaeka Doprinos Koste Ruvarca srpskom pozo-
ritu u zborniku Braa Ruvarac u srpskoj istoriografiji i kulturi, Novi SadSr. Mi-
trovica, 1997, 227234.
147 V. napomenu 112. Ovo pismo bie u prvoj kwizi Prepiske pod brojem 4.
81
Stanem ga razgovarati drugim stvarima. Ustanem i okusim od medi-
cine mu, uo sam da mu se to dopada. Nesnosna otunost ribijeg zejtina
zastala mi u grlu i morado izai na sve vazduh. Odetam do Budima, al'
u grlu mi se jo neprestano gadi. Zamolim groa da se razgalim i donesu
mi. U sobi je bilo poladno i svi se skupe oko furune, samo Tasika sedi
kod prozora i plete. Zar vam nije zima? Zapitau je. Nije. Ala ste
ribije krvi! isto se gadim na vas, kad se setim na Ruvarevu lekariju.
Sednem pored we i uzmem je za ruku: Pa bi li vi, reko, bi li vi dali od
te vae ribije krvi, kad bi mogli time izleiti Ruvarca? (Nikad wome
ni rei do sad o Ruvarcu). Trgne ruku, namrgodi se i okrene lice: Odlazi-
te! ree i gurnu me. Sutradan odem Ruvarcu: bio je sam Ovako i ovako,
Ruvare, Tasika! i pripovedim mu jueraw razgovor. Znao sam da mlogo ri-
zikujem, jer je inae pri tom predmetu u najvei afekat dolazio, al' neke
me tajne sile gonie: reci mu! dobro e mu uiniti. Dok sam mu govorio
sedeo je u posteqi nepomino, gledae u prozor i kao da mu se oi navla-
ie, al' opet ni rei ne ree."
Sledeeg dana, na Krstovdan 5/17. januara 1864, Kosta Ruvarac je umro.

U istom pismu Laza Kosti je dodao i ovaj detaq sa sahrane:
Tasika mu je nosila venac".
Razgovor o voqenoj devojci, sad znamo da je to bila Tasa Stankovieva,

Kosti s prikazom Ruvarevom nastavqa u potresnoj pesmi Spomen na
Ruvarca:
Propovedaj mi togod o wojzi!"

Posadi se i arom pitqivim
usplamtee upqine one mu:
zapito je o svojoj qubavi.
Kazivo sam mu da se sea na w,
i da e wega pamtiti veito,
jer sea ga se, to zacelo znam,
kad god se poje Pamjat vjenaja".
Duevna svest joj sva je wegova,
a nesvest tela dae drugome."
Ostaje jo da se konkretizuje Ruvarevo neposredno uee u pred-

stavama u Budimu godine 1861. Wegov udeo u letwem periodu ovih glu-
movawa bio je prvorazredan. Meu komadima koji su se tada igrali bila
su dva koja je priredio Kosta Ruvarac Kobno ime i Inkognito. O ovim
komadima najneophodnije je ve reeno. U okviru u celini saoptene
ocene slovakih novina o izvoewu Inkognita saopteno je i miqe-
we o uspenosti Ruvarevog posla. Ostala je necitirana jo samo jedna
reenica iz novinskih izvora o posrbi komada Kobno ime:
G. Kosta Ruvarac sa nemakog [je komad] veoma lepo preveo a tako ve-
to preradio da e biti dobra zakrpa srpskom repertoaru". (Srbski dnev-
nik, 1861, br. 48. od 14. junija)
82
Kosta Ruvarac imao je i jednu glumaku ulogu. Igrao je uiteqa
Zdravkovia u komadu Inkognito. To je mala uloga, pa se o woj niko od
recenzenata nije izjawavao. Kosta, verovatno, nije oseao vokacije
prema glumi inae bi kao jedan od faktora ovoga pozorita igrao vi-
e. Ovu ulogu prihvatio je, verovatno, stoga to je Palarikov komad
zahtevao vie izvoaa no ostali, pa je uskoio da pomogne koliko je
mogao poto su ga za to zamolili. Jer bio je dosta povuene prirode. U
nekrologu Ruvarcu148 Antonije Haxi je tu wegovu osobinu ovako eks-
plicirao:
Pre bolesti mu je uvstvo pristojnosti i ednosti jako ukoreweno

bilo u srcu i skopano je bilo obino sa hamletskom savestnou, koja mu
nije doputala da se odve aktivan pokazuje, bojei se vaqda da kako ne
posrne u samu protivnost pristojnosti: u nametawe i bezobrazluk. Voleo
je da ga i za mawe usluna i utiva dre, nego za bezobrazna i nametala."
Prihvatajui ulogu u komadu nadvladao je svoju nelagodu zbog javnog

istupawa, kao to je i inae bio spreman da se podmetne u svakom po-
slu od opteg interesa.
Jo jedan detaq pokazuje na dirqiv nain Ruvarevu predanost bu-
dimskom pozoritu i stvari narodne pozorine kulture. Bio je skrom-
nog imovnog stawa, wegov prihod bilo je 14 stipendijskih forinata
meseno. Ipak, kao svoj dobrovoqni prilog za Srpsko pozorite on je,
na prvoj letwoj budimskoj predstavi odvojio dve forinte, mada su skoro
svi ostali aci odvojili samo po jednu.
Mihajlo Mia SABOVQEVI (Velika Kikinda ili akovo, 1836

Baja, 1901) bio je kao pravnik tri godine u Tekelijanumu, poevi sa
1858-om. Odmah po zavretku studija postao je 1861. veliki belenik u
Velikoj Kikindi, a od 1863. senator je u Velikokikindskom distrik-
tu. Za poslanika u Ugarskom saboru biran je 1875. i 1884. U Parlamen-
tu istakao se izvrsnim govorima, naroito o problemu maarizacije.
S Miletiem, u ijoj je stranci bio, rano se poeo ne slagati, kao i
Nikola Maksimovi i Svetozar Kosapinovi s kojima je bio, osniva
i vo struje notabiliteta. Ovo oportunistiko krilo izdvojilo se iz
Miletieve stranke zastupajui saradwu sa vladom Kalmana Tise od
wenog uspostavqawa 1875. Karijeru je nastavio u Baji kao kraqevski
javni belenik 1889. Na tom poloaju je i umro.
Bio je meu veoma istaknutim tekelijancima. Jedan je od pregovara-
a sa studentima iz Debrecina oko proslave stogodiwice Save Teke-
lije. Za tu proslavu u Peti, na dan Svetog Save 1861. pripremio je
hor od 24 pevaa i wime dirigovao.
Prijateqstvo sa Nikom Maksimoviem uspostavio je ve na pred-
stavama u Budimu jer su obojica bili u tamburakom zboru. Od ostalih
uesnika predstava docnije je prijateqevao i lino i politiki i sa
Vasom ureviem.
148 Letopis Matice srpske, 1864, kw. 109, 296299.
83
Znaajna enska linost budimskih predstava bila je Paulina Pa-
va STANKOVIEVA, lepotica kojom je bio oaran Laza Kosti. Roe-
na je u Budimu 2/14. februara 1845. kao prvo dete iz braka Josifa Stan-
kovia i Jelene udovice Andrije Rozmirovia. Kumovala joj je gospoa
Katarina, supruga potoweg predsednika Matice Pavla Kojia. Opisao
ju je Milan Savi videvi je prvi put:
Seam se, putujui jedared na lai Dunavom, upozori me prijateq

Stevan Popovi Pecija na tada ve gospou Pavu Roguli i ispria mi
Lazinu veliku qubav, za koju sam ve znao. Interesantno lice, velike cr-
ne oi, malo lazroka" kao to mi ree Steva nianei tim na samoga
Lazu. Tim oima nas je posmatrala slutei da o woj govorimo."149
Igrala je glavnu ulogu, Jecu, u Prijateqima, Jawinu suprugu Jucu, u

Tvrdici, Sokoloviku u Inkognitu, a sigurno je imala udela i u Pokon-
direnoj tikvi. Hronoloki prva recenzija u kojoj se o woj govori obja-
vqena je u Danici. Verovatni recenzent Laza Kosti nije, dakako, te-
deo pohvale povodom predstave 2/14. II 1861:
Gospoica u Jucinoj ulozi (pre Jeca) jo kanda i za ovo iziskivawe

suvie talenta ima, al' je opet mogla pokazati da napreduje. Izgovor jo
istij, jo okruglij, svako micawe jo slobodnije, a takt jo finij nego
pre. Kad ono doe da se brecne: Kad bi bila Juca luda!" isto zanese pu-
bliku tako joj je zgodno ispalo. Pqeskawe ne tede prestati kad je zavesa
pala: najpre i najpre izazvae Jucu, pa Katicu, glumice izaoe, a pred
svaku pade jedan lavrov venac i svakoj okiti kosu; bujno rumenilo na licu
bilo je iva obrazina pravoga trijumfa." (Danica, 1861, br. 5. od 20. fe-
bruarija)
O istoj Pavinoj ulozi oglasio se i Vidov dan povodom predstave

2/14. VII:
Gospoice Pava Stankovieva i Mara Dukina takoe su lepo igrale,

prva predstavqajui mladu gospu dobro vaspitanu, ali ne sasvim zadovoq-
nu to se udala za bogata, ali xandrqiva i stara Grka kom je glavni ciq
doi do novca" (Vidov dan, 1861, br. 33. od 6. junija)
Ovu wenu ulogu, kao i ulogu iz Inkognita spomiwale su i recen-

zije u slovakim novinama.
Zapaena joj je bila i uloga gospoe Juce u Lazarevievim Prijate-
qima:
Naa darovita prima-dona gica Pava Stankovieva je u Prijate-

qima sa svojom Jecom celu publiku ushitila." (Srbski dnevnik, 1861, br.
48. od 14. junija)
84
Gospoica Stankovieva svo-
jom je igrom dala svojoj roli zna-
ewe pokazujui u svim svojim po-
micajima odanost ene k muu
i ensku smirenost." (Vidov dan,
1861, br. 33. od 6. julija)
O wenoj ulozi Sokolovike, po-

vodom predstave komada Inkognito
11/23. VI imamo sledee svedoewe:
Ne mawu falu zasluila je

toga veera i naa dina gospo-
ica Pava Stankovieva (Sokolo-
vika). Ta vam je Sokolovika kao
to vaqa prava mati Srpkiwa ko-
ja je istovremeno i stroga i quba-
zna, koja se dri starodrevnih
obiaja" te ne mari za ercijung"
(vaspitawe) ni za bonton". Ista
gospoica Stankovieva svatila je
svoju zadau da ne moe boqe bi-
ti, a izvela je tako veto da je sa
wene igre cela publika ushiena
bila. Naravno da je tome mnogo
doprinela zaista prava srpska sli-
ka te gospoice." (Srbski dnevnik, Mihajlo (Mia) pl. Roguli sa suprugom
1861, od 21. junija). Pavom ro. Stankovi
Wena mlaa sestra Anastasija, Tasa utqiva" kako ju je L. Kosti

jednom nazvao,150 koju su lepo gledali Konstantin Stanoje Bokovi i
Kosta Ruvarac, ne nalazi se na listama budimskih predstava. No, ona
e kasnije kao veoma dobra pijanistkiwa dobijati lepe pohvale za to u
tampi, naoj i maarskoj. Na nekim besedama uestvovao je i wihov
brat ore, najmlae Josifovo dete.
Paulina se, videli smo, udala za Miu Rogulia a u Vukovar, u
uglednu graansku porodicu ija je kua bila na uglu Glavne i Lokvaw-
ske ulice". Nije bila prva Stankovieva koja se udala u Rogulieve iz
Vukovara. Wena tetka Katarina bila je supruga majora Lazara Rogulia.
Kod wih je, pre Pavine udaje znao dolaziti Kornelije Stankovi. Kada
je umro wen mu Mihajlo, godine 1905, Pava ve nije bila iva. ta je
bilo sa Tasom posle 1868. kada joj je ime posledwi put spomenuto meu
izvoaima na petanskoj besedi i sa wihovim bratom orem, nisam
posebno istraivao.
Isidor Isa STOJKOVI (Subotica, 1842 Sombor, 1891) u svom

porodinom stablu ima veoma istaknute srodnike, Avrama Mrazovia
150 U dodatku Zmajevom pismu Antoniju Haxiu od 16/18. I 1865. Prepiska Jovana Jo-
vanovia Zmaja I, Pripremili Mladen Leskovac i Ivanka Jovii, Novi Sad, 1957, 87.
85
koji mu je deda po majci i Teodora Pavlovia iji je sinovac. Zavriv-
i gimnaziju u Sremskim Karlovcima studirao je pravo u Peti, a po-
tom se zaposlio u jednom petanskom sudu. Dao je ostavku 1870. i upu-
tio se u Cirih na studije tehnike. Ubrzo je taj studij napustio, pa u
Lajpcigu zavrio studije filozofije. Godine 1874. izabran je za pro-
fesora Uiteqske kole u Somboru. Predavao je istoriju i geografiju,
a zapamen je i kao jedan od najboqih profesora srpskog jezika u isto-
riji te kole. Somborci su mu grobni spomen podigli dobrovoqnim
prilozima. Izvetavajui o jednom koncertu Jovana Paua u Somboru
novine151 veoma hvale govor koji je Stojkovi odrao pred taj humani-
tarni koncert i kau da je bio jedan od prvaka petanskog drutva
Preodnica", elian karakter, ist i bez sebinih tewi", postojan
ovek koji nije za celo vreme od godine 1861. amo nikad prevrnuo i
promenio svoje naelo". A te naelne stavove, dosledno miletievske,
usvojio je nema sumwe u drutvu budimskih amatera kojima se pridru-
io kao lan tamburakog zbora.
O skromnoj ulozi Koste TRIFKOVIA u budimskoj druini, we-

gov prijateq Mia Dimitrijevi rekao je sledee:
Iz Vinkovaca ode u Petu. To je bila burna godina 1861. Javno kre-

tawe u Ugarskoj nije ostalo bez upliva i na srpsku omladinu to se u Pe-
ti uila. I srpska omladina pokrenula se onda iz mrtvila, a taj pokret
naao je sebi izraza u dobrovoqnim pozorinim predstavama to su ih
srpski aci one godine, pod rukovoewem sekretara Matice srpske A. Ha-
xia u Budimu u Stankovievoj bati davali u korist naem narodnom
pozoritu. U tome drutvu uestvovao je i Kosta Trifkovi, ne kao glu-
mac i prikaziva, nego kao lan malog pozorinog orkestra jer Kosta je
bio muzikalan. Ovim orkestrom koji se svega iz est lanova sastojao, bio
je kapelnik Nika Maksimovi."152
No, iako je wegov udeo u zbivawima bio neznatan, to je moglo na

wega uticati. I to trojako. Prvi uticaj su plave oi, verovatno Mare
Dukine, opevane u pesmi koju je, kako sam kae, ispevao u koli 6/18.
juna. Dva dana kasnije ispevao je, opet u koli pesmu Moja draga o po-
qupcima, za koje je ona jo mlada kako wen otac misli. O dva poqupca
koje je ipak dobio, pa eka i trei, govori pesma Oj golube beli koju je
napisao 11/23. aprila.153 Ti su datumi sasvim uklopivi u zbivawa u
Stankovia kui. Drugi uticaj koji bi se mogao pripisati patriotskom
duhu koji je vladao na tim predstavama vidi se na prvoj strani Kostine
belenice u koju je zapisivawe poeo 1/13. juna 1861. a koju je ukrasio
svojeruno nacrtanim srpskim grbom i stihovima ure Jakia koje je
ispisao kao moto svojim zapisima:
151 Zastava, 1876, br. 25. od 26. januara.

152 Milo Dimitrijevi, Uspomena na pokojnog prijateqa, Strailovo, 1887, br. 9,
143144.
153 V. Beleku 108.
86
Srbin sam ja
Za Srpstvo ivim
za Srpstvo, da!"
Duh nacionalnog zanosa koji je oduevqavao ovu skupinu omladi-

ne nije mogao proi mimo estokolca Koste. Trei mogui uticaj je
na wegovo literarno opredeqewe. Najboqi znalac Trifkovievog dela
kae:
Trifkovi se u Peti nedvosmisleno privoleo dramskom carstvu.
Tu je konano udaren temeq wegovom duhovnom formirawu za komediogra-
fa i dramskog pisca."154
Taj temeq bila je tadawa wegova lektira, pedesetak predstava koje

je u godini dana gledao, a meu kojima su i srpske u Stankovievoj kui
u kojima bi, da nije bio hrom, sigurno uestvovao i kao glumac, a ne sa-
mo kao muziar.
Potpunosti radi vaqa rei da se Trifkovi pridruio budim-
skim izvoaima Panteliu, Vukoviu, Kostiu i Haxiu i na predsta-
vi Tvrdice u okviru, Tekelijine proslave u Novom Sadu. I tada je bio u
orkestru, no ne s tamburicom ve sa svojim glavnim instrumentom vio-
linom.
O kqunoj linosti budimskih predstava Antoniju HAXIU ree-

no je u prvom poglavqu ove studije i u odeqku treeg poglavqa o Mariji
Rozmirovi sve to je vano za nau temu. Ostaje da rezimiramo i we-
govo neposredno uee u predstavama. Kao inicijator i animator
predstava oznaen je u svojevremenoj tampi vie puta. Citirana su
ve miqewa izreena u Vidov danu da je dobrovoqno pozorino dru-
tvo sastavqeno nastojavawem" sekretara Matice Haxia i da on svim
silama nastoji da se to drutvo uvrsti i razvije (v. napomene br. 64. i
66) i u Srpskom dnevniku da je on dua ovdaweg pozorinog dru-
tva" (v. fusnotu 68). Uostalom wegova vodea uloga podrazumeva se
ili pomiwe u svim recenzijama predstava i u naim i u slovakim li-
stovima. Tu iwenicu potvruju i svi koji su docnije pomiwali bu-
dimske predstave.
O glumakim ulogama A. Haxia pisalo se mawe jer one nisu od
najkrupnijih. Igrao je Acu Ipana u Prijateqima, Kir Dimu u Tvrdi-
ci, Jelenskog u Inkognitu i Ruiia u Pokondirenoj tikvi. Evo ocena:
Kir Dima (pre Ipan) tako je dobro svaen i izveden, tako zgodno
osakaena (sic!) figura, da ve zgodnije ne moemo ni iskati". (Danica,
1861, br. 5. od 20. februara)
Ipan i doktor takoe su dobro predstavqali svoje role. Prvi pun
rei, a malo tvora, svakim je migom pokazivao oveka koji pri ai vina
zna govoriti o prijateqstvu, ali da u delu bude prijateq do tolike moral-
ne visine nije doao". (Vidov dan, 1861, br. 33. od 6. julija)
154 Vaso Milinevi, Kosta Trifkovi ivot i delo, Beograd, 1968, 63.
87
ir Dima, nataro i gluvi Petar takoe vrlo dobro igrae svoje
role". (Vidov dan, 1861, br. 33. od 6. julija)
Dopisnik Srpskog dnevnika sa Tekelijine proslave nije prepoznao Ha-

xia u predstavi 18. avgusta u Novom Sadu. Napisao je (br. 49. od 19.
avgusta):
I Kir Dima (nepoznat) je publiku dosta zadovoqio".
Kao najstarijem i najiskusnijem, Haxiu su pripadali i reiser-

ski zadaci u kojima mu je pomagao Kosta Ruvarac, a pokojom idejom Laza
Kosti.
Petar CRNOGORAC sin svetenika Georgija iz Boqevaca gimna-

ziju je uio u Sremskim Karlovcima. U Petu doao je 1858. i kao te-
kelijanac zavrio je filozofske razrede i pravne studije. Diplomirao
je 1864, a strogi rigoroz" za doktorat prava poloio je 1865. Wegov
ujak dr Konstantin Pejii bio mu je na pomoi materijalno, intelek-
tualno pa i medicinski. Uzalud, umro je sasvim mlad kao advokatski
pripravnik u Vukovaru. Na predstavama u Budimu bio je u tamburakom
orkestru.
*
Imenik uesnika budimskih predstava 1861. pokazuje da je u ovoj
amaterskoj grupi bio veoma visok procenat mladih qudi koji e ostva-
riti izuzetno uspene karijere i upisati se u spisak odlinika koji
doprinose kulturnom rastu svoga naroda. Naalost u tom gnezdu daro-
vitih bilo je nekoliko nesrenih kojima e puno ivotno ostvarewe
prikratiti prerana smrt.
U datim krokijima biografija budimskih amatera vidi se da je taj
kratki period wihovog ivota, a svi su tada bili sasvim mladi, iteka-
ko uticao na wihovo nacionalno stasavawe, pa i na wihovu orijenta-
ciju ka kulturnim pitawima i kada im to nije bilo u sklopu kasnije
redovne profesionalne orijentacije. I po tome laterarnom uinku bu-
dimske predstave su vaan doprinos srpskoj kulturi.
Tadawa kulturna javnost cenila je udeo budimskih amatera u raz-
voju srpskog pozorinog ivota u trenutku roewa prvog profesional-
nog teatra. Ne toliko zbog materijalnog doprinosa jer prihod je od tih
predstava bio skroman zbog malobrojnosti publike koja im je mogla
prisustvovati. Vie zbog moralne podrke od tako reprezentativne
grupe mladih rodoquba iz grada koji ne pripada korpusu srpskog naro-
da, ali je za wegovu kulturu itekako vaan.
*
Svojevrstan produeni epilog pozorinom trudu u Stankovievoj
kui bila su nastojawa Srpskog narodnog pozorita da odri vane
veze sa Budimom i Petom. Videli smo da je za proslavu Save Tekelije
88
u Novom Sadu upriliena zajednika proslava Kir Jawe sa amaterima
iz Budima 18/30. avgusta 1861. Bilo je to u neku ruku vraawe duga oni-
ma koji su u najdelikatnijem trenutku podrali nastojawe profesio-
nalnog teatra.
Sledeoj godini pripada pokuaj da glumci Srpskog narodnog po-
zorita uzvrate gostovawe Budimlijama". O tome e dovoqno kazati
dva citata iz prepiske Antonija Haxia koji je tada jo u Peti kao
sekretar Matice i Jovana orevia upravnika novosadskog stalnog
srpskog teatra.155 Haxi pie oreviu iz Pete 15. aprila 1862:
ta je sa dolaskom glumaca u Petu? Kao to sam Vam i pre negde

javio za 6 predstavqawa mogli bi 400 fr. za celo dobiti. Moe biti da bi
i to vie palo, ali za to ne mogu stajati dobar. Kvartire bi mogli samo
kod aka [u Tekelijanumu] imati. Slobodan ulazak u oba maarska i nema-
ka teatra imali bi svaki put po wih trojica, dakle svega wih dvanajest.
Ako Vam doputa kasa, poqite ako ne sve, a ono bar one koji bi u stawu
bili to nauiti. Sa naim starim glumcima [budimskim amaterima] mo-
gli bi drutvo tako kompletovati da daje one komade to i u Novome Sa-
du. Ako Vam, kao to rekoh, doputa guber, a Vi ih poqite poetkom ju-
nija, samo bi Vas u tom sluaju molio da mi wihov dolazak na vreme sig-
nalizujete."
Iz orevievog odgovora pisanog u Novom Sadu, 24. IV 1862. saznaje-

mo zato se ovaj plan nije realizovao:
Glumci nee dolaziti u Petu. Kad svi ne mogu, onda nije vredno
ni poiwati. Oddeliti wi nekoliko boqi, to znai drutvo raspustiti,
jer ta emo mi ovde da radimo s onom bagaijom to nam na vratu osta-
ne? Ko e da je rani? Jedva se ranimo i ovako dok se viribus unitis radi."
Gostovawe se nije ostvarilo, pa nisu postignuta tri nameravana ciqa:

da ponovo zajedno igraju novosadski profesionalci i budimsko-pe-
tanski amateri, da se petanskoj publici (srpskoj, ali i maarskoj i
nemakoj) pokae koliko moe tadawi srpski teatar i da posetama ve-
likim pozoritima glumci samouci neto naue od visokog zanata.
eqa da se Srpsko narodno pozorite pokae u prestonici Ugar-
ske nije jewavala ni docnije kada budimskih amatera veinom ve nije
bilo u Peti. Sledei pokuaj otkriva se jednim lankom u maarskom
listu Szinhzi Ltcs (Pozorini dogled) 20. II 1864.156 Pisac lanka,
senanski lekar Jano Revai Nepomuki (Rvai Nepomuki Jnos) oi-
gledno u dosluhu sa upravnikom SNP Jovanom oreviem i advokatom
Andrijom Nikoliem poverenikom Drutva za SNP u Senti daje op-
iran i veoma koristan pregled dotadaweg rada srpskog pozorita, a
pri kraju lanka predlae gostovawe toga pozorita u budimskom Na-
155 Boidar Kovaek, Prepiska izmeu Jovana orevia i Antonija Haxia 1859
1895, Novi Sad, 1973, pisma br. XIIIXIV, 4651.
156 Vie o ovome u radu Maarski lanak o Srpskom narodnom pozoritu iz 1864. go-
dine, u kwizi B. Kovaeka Talija i Klio, Novi Sad, 1991, 297307.
89
rodnom pozoritu, iji e direktor Molnar ustupiti salu Novosaa-
nima dok wegova trupa bude na gostovawu. Ovo je bila zanimqiva vest
za petansku javnost. Odmah sutradan po objavqivawu Revaijevog lanka
doao je odjek u jednom drugom maarskom listu:
Srpska pozorina druina kojoj je glavno mesto Novi Sad odakle

odlazi na izlete u druge provincijske gradove srpskoga govora na leto e-
li da daje gostujue predstave u Budimu kada Molnarova druina bude u
Firedu."157
No ni ovoga puta toliko eqeno gostovawe nije se ostvarilo.

Niti ikada docnije. Najblie Budimu Srpsko narodno pozorite
bilo je 1866. Posle uspeha u Aradu, prvom velikom gradu bez znatnije
srpske publike u kome je igralo i obilatih vesti i pohvala o tome u
maarskoj tampi, J. orevi bio je ugovorio deset predstava SNP na
budimskoj letwoj pozornici. Pozorine stvari ve su bile poslane
brodom uz Dunav, ali izbio je austro-pruski rat i gostovawe se razgo-
dilo.
Nije bilo sree da se potpuno ostvari jedan lep dodir dveju sused-
nih kultura, zaet poduhvatom srpske omladine u Peti i Budimu 1861.
Boidar Kovaek
CULTURAL EVENTS AMONG THE SERBS IN PEST AND BUDA

IN 18601861 AND THEIR THEATRICAL PERFORMANCES IIIII
Summary
The second part of the study presents the analysis of the data and research carried
out so far about the Serbian theatrical performances in Buda in 1861, concluding that
there are only fragmentary pieces of information about them. New researches provided
more information to get a relatively complete picture. Chronology of performances in-
cludes two cycles, the summer and winter one. In the first cycle, there were performan-
ces within a more or less closed circle, while in the second period the performances
were public, announced by posters and held on the specially prepared summer stage, in
front of an audience who paid tickets. All in all, there were eight performances during
which the amateurs from Buda performed five plays: Prijatelji (Friends) by Laza Laza-
revi and Tvrdica (The Miser) by Jovan Sterija Popovi were performed three times,
Kobno ime (The Fateful Name) translated from German and Incognito by the Slovak
writer Jan Palarik two times, and Pokondirena tikva (A Stuffed Shirt) by Jovan Sterija
Popovi once. On that occasion, Palarik's play was performed for the first time ever,
because it had not been performed before in the Slovak original. This is a very impor-
tant link in the chain of Serbian-Slovak cultural relations, significant also as an indica-
tor of political closeness of these two Slavic nations in the struggle for national affir-
mation. Serbian periodicals from Belgrade (Vidovdan) and Novi Sad (Srbobran, Srbski
Dnevnik and Danica), as well as two Slovak newspapers published in Pest, reported
157 Fvrosi Lapok (Listovi iz glavnog grada), 1864, br. 42. od 21. II.
90
about these performances. On the basis of the news from the press and the archives
material, the paper reconstructed the cast in these performances and mentioned very
positive opinions of the contemporaries about their artistic achievement. Two reviewers
claimed that these performances were the best in the complete Serbian theatrical pro-
duction up to then. At the same time, these performances also represented a very strong
moral, and partly financial support for the foundation of the first Serbian permanent na-
tional professional theatre.
The third part of the study presents a specific lexicon of the participants in the
performances, including those who had acting parts, but also the members of a small
orchestra with tambura-players who accompanied the theatrical performances. It is
shown that a very high percent of personalities in this amateur circle would later be-
long to the leading figures of the Serbian public, cultural and political life. They were
all very young men, significantly influenced by this theatrical endeavour, which stren-
gthened their national consciousness and convicted them that cultural activities helped
to strengthen national spirit and provided occasions for gatherings with a specific we-
ight in the historical-political events.
For each participant, the paper presents biographical data and assessments about
their part in the cultural and civilizational progress of the Serbian nation. The author
reconstructs their theatrical roles and quotes reviews about these roles. Quantitatively
speaking, the entries in this lexicon" are not uniform, because little could be found
about some of these persons, and for those who are well-known in historiography and
culturology the paper omits standard biographical data available in the literature about
them. For them, the paper extensively presents only the facts relevant for the joint
work in the Buda amateur theatre. That way, new arguments are presented to improve
our understanding of their contributions to the cultural-historical events in the romantic
period of the Serbian national development.
The most extensive entries are about those who stood out as best actors". Artis-
tic biography of Stevan Panteli is supplemented by a lot of new facts, rounding up the
already known data in one place and confirming the assessment that he is one of the
greatest talents ever appearing on the Serbian stages. According to his artistic achieve-
ment, ore Vukovi immediately follows him; we have known almost nothing about
him as an artist so far. A longer segment about a great poet Laza Kosti sums up
everything he did as a theatrical amateur, but also presents a plenty of updated infor-
mation, enabling psychological and poetical profiling of his youngest creative years.
Kosta Ruvarac, an early deceased writer, is presented in a carefully prepared outline,
too. The paper also describes theatrical beginnings of Antonije Hadi, the future direc-
tor of The Serbian National Theatre. Special attention is dedicated to the participating
girls, because their collaboration with these amateurs surpassed the significance of their
acting achievement". Daughters of very renowned citizens in Buda, they convinced
the still patriarchal Serbian environment not to look suspiciously at the participation of
women in the artistic and public life. All in all, 23 young persons took part in the
events in Stankovi's house, so there are as many biographical entries in this study.
The elite was in the audience, and the press mentioned many famous names
among the visitors and contributors for The Serbian National Theatre in Novi Sad, in-
cluding the princes Karaorevi; that convinced more modest people to visit the per-
formances. Popularization of the newly-founded theatre was facilitated by the fact that
the Buda amateurs were led by the secretary of the respectable cultural association Ma-
tica Srpska, and that they were almost all from Matica's cultural circle. Musicians
played along with the actors, which helped create the link between the two arts which
would be very much cherished in the developing professional Serbian National Theatre.
Due to all these facts, the theatrical performances in Buda have much greater signifi-
cance than one might think at first glance.
91
UDC 78(495)19"
Katy Romanou
WESTERNIZATION OF GREEK MUSIC
ABSTRACT: The two longer lasting conquerors of Christian Greeks were the Veneti-
ans and the Ottoman Turks. Under the Venetians, Greeks (specifically, the inhabitants of the
Ionian Islands) assimilated Italian music and harmony in a popular tradition. Greeks subju-
gated to the Ottoman Turks, resisted cultural assimilation, and, united under the guidance of
the Ecumenical Patriarchs in Constantinople, saw Orthodoxy in combination with the Anci-
ent Greek heritage, as the essence of Greek nationality. Monophonic church music, termed
national music", and its neumatic notation were widely spread. Westernization in those are-
as, that included Athens, was initiated by Greek musicians from the Ionian Islands. They fo-
unded institutions for the performance of western music, aiming at the edification of the ge-
neral public. One of those institutions, the Conservatory of Athens, was reformed in 1891,
introducing methods, study programs and evaluation criteria, much like those of the best
music schools of Paris and Germany. As a consequence, the musicians from the Ionian Is-
lands were marginalized, while the repertory, the aesthetic principles, the performance mo-
des and conventions, underwent abruptly radical changes.
Those changes in musical manners coincide with Eleftherios Venizelos' election as a
prime minister, in 1910, and his progressive pro-western policy. It was in that year that the
composer Manolis Kalomiris, who had studied in Vienna, and was an admirer of both Wag-
ner and Venizelos, settled in Athens, emerging as the initiator, leader and promoter of a
Greek National School, that was to dominate musical life of Athens during the first half of
the twentieth century (and, of course, to change the meaning of the term national music",
westernising that too!).
The ensuing conflict between pro-Italians and pro-German musicians, was violent
and, at times, amusing. It reflected political leanings, but primarily it was a debate over the
devolution of privileges from one group of musicians to another; a struggle for professional
survival.
Westernization, which transformed the world's music during the twentieth

century,1 is a vague term, describing many diverse modes of cultural transfor-
mation. It may be stated with certainty though that the westernization of music
includes always the adoption of harmony, and the urbanization of musical
life.2 It is understood, therefore, that western music itself, before developing
its model-characteristics, underwent during the Middle-Ages transformations
much similar to the ones observed during the westernization of non-Western
people.3 The similarity of the West's Middle Ages with recent developments
1 See Bruno Nettle, World Music in the Twentieth Century: A Survey of Research on
Western Influence", Acta Musicologica, 58, 1986, 360373.
2 Ibidem, 362.
3 The process [of Westernization] with all its varied ramifications, is essentially the same
process as the medieval process", observed Warren Dwight Allen in Philosophies of Music His-
93
among many non Western peoples, is usually shaping the perception of what
is progressive or underdeveloped in those peoples' music.
The observation of westernization in Greek musical life is rewardingly in-
teresting, because historical, political, economic, social and cultural factors ha-
ve been varied, even opposed in different areas of the country, and frequently
altered; because religious proselytism, that is as a rule the main carrier of har-
mony to non-western people,4 had little effect in Greece, where Orthodoxy en-
dured rulers of every provenance; also because Greek traditional music and the
music that would partly supersede and transform it (Western music), were
both conceived as inheritors of Ancient Greek and Byzantine music.
The two most enduring conquerors of Christian Greeks were the Veneti-
ans (since the 13th century) and the Ottoman Turks (since the 14th century),
who, but in a few cases, succeeded the Venetians (in the 17th century). Only
certain of the Ionian Islands,5 including Corf, the largest and most densely
populated, were never under the Ottoman rule.
Among Greeks subjugated to Ottoman rule, westernization was slow, hin-
dered by isolation and a prolonged dominance of the church in politics and ev-
eryday life. To those Greeks, westernization was in many ways associated
(most profoundly during the 18th century) with their aspiration for freedom.
Under the Venetians, westernization was a matter of fact. The inhabitants
of the cities spoke and wrote Italian, went to Italian schools established for the
Venetian settlers,6 studied at Italian Universities in Italy, and participated in
the government of their homelands. This ostensible equality existed only for
the aristocrats (a class arbitrarily established by its members, the Corpo di No-
bili,7 and supported by Venice, in a mutual tolerance). The western education
of this aristocratic class8 meant that it played a leading role in the awakening
of national conscience of the entire Greek population the dissemination
of the ideas of the Enlightenment, the preparation of the 1821 Revolution, the
political organization of the new state and the ensuing cultural and social evol-
vement. It was members of this class that laid the foundations of the most ef-
fective and ataxic education of western (harmonic) music ever to exist in
Greece. They took advantage of the islands' traditional music both secular
and church characterized by improvised polyphony,9 and of the proximity
to Naples with its conservatories.
tory. A Study of General Histories of Music 16001960, Dover Publications Inc., New York
1962, 335.
4 B. Nettle, ibid., 367, where the word proselytism" is not however used.
5 These islands (known also as Heptanesos, i.e. Seven islands) lie at the West of Greece, in
the Ionian sea, south of the Adriatic. They are: Corf, Cephalonia, Zakynthos, Leukas, Ithake, Pa-
xoi, Antipaxos and few more very small islands.
6 Italian schools were founded in the cities where Venetian families settled. No schools we-
re established in villages, where the Greek language was spoken.
7 Humbler classes were called Civili, Popolari and Plebaglia.
8 Unique in the history of the Greek nation, since the 15th century.
9 Evidence of this tradition in Greek church music presumably related to Sicily's and
Southern Italy's oral tradition of the falsobordone" is given, among others, by Gioseffo Zarli-
no [in: The Art of Counterpoint; part three of Le Institutioni harmoniche, 1558, New Haven and
London, Yale University Press, 1968, 14] and Charles Burney [in: A General History of Music,
from the Earliest Ages to the Present Period, vol. 2, Printed by the author, London 1782, 76].
94
Cultural life in the Heptanesos was that of a South Italian province.10
Accademias were founded and theatres built since the end of the 17th century.
At San Giacomo, a Corf theatre built in 1720, an Italian group gave the first
opera performance in 1733.11 In the 19th century the opera seasons were uncea-
sing. Gradually, Greek names (of both performers and composers) began to
appear in the theatre's programs.
In Corf, music education, initiated by Italians who settled on the island
giving private lessons to well-off Greeks, showed spectacular results after the
foundation of the Corf Philharmonic Society in 1840. The Society's founders
and board of directors were members of the corpo di nobili, its first instructors
were mostly Italians, but the majority of the pupils and members of its first
ensemble, a wind band, were boys from the lowest classes, some completely
illiterate and of the utmost poverty.12
The Philharmonic Society's educational program was conceived by Cava-
liere Nicolaos Chalciopoulos Manzaros (17951872), on the model of Neapo-
litan conservatories, where he had perfected his musical training.
Music education in 19th century Naples is seen as decadent by Weste-
rners. Franois Ftis arrogantly describes the reduction of the science of har-
mony" into a few rules of Fenaroli's simple and easy method, based on tradi-
tion and intuition rather than the intellect. Teaching methods in the conserva-
tories of Naples", he says, have not advanced one step further since one cen-
tury ago. [] Everything down there is practice and little theory."13
Fedele Fenaroli (17301818) taught the partimenti", a semi-practical
method of harmony, at the Conservatorio dei Turchini, which, united in 1806
with three other conservatories, formed the Conservatorio San Pietro a Majel-
la,14 where an impressive number of Greeks from the Ionian Islands studied.
One of the first to do so, was Manzaros, tied by a lasting friendship with his
Specifically on the subject of this tradition, called in Heptanesos Cretan music", see Marcos Dra-
goumis, He Dytikizousa Ekklesiastike Musike mas sten Crete kai sta Heptanesa" [Westernised
Church music in Crete and the Heptanesos], Laographia 31, 19761978, 272293; Katy Roma-
nou, Ena Archeio 'Cretikes Musikes' sten Philharmonike Etaireia tes Kerkyras" [An Archive of
'Cretan Music' in Corf's Philharmonic Society], Musicologia 1213, 2000, 175188.
10 The best study of music culture in the Ionian islands thus far is Spyros Motsenigos, Neo-
hellenike Musike. Symvole eis ten Historian tes [Neohellenic Music. Contribution to its History],
Athens 1958.
11 See Platon Mauromoustakos, To Italiko Melodrama sto Theatro San Giacomo (1733
1798)" [Italian opera at the theatre San Giacomo (17331798)], Parabasis, vol. I, 1995, 147
191.
12 A press announcement inviting boys to join the society, stating that they will be instruc-
ted reading and writing if needed by the Philharmonic Society, is quoted in Motsenigos, 151. The
band's first public performance on 11 August 1841 was given from behind the philharmonic's
windows, because some of the boys were in rags and barefoot, and the ensemble's uniforms were
not ready in time. See Laurentios Vrokines, Ai Litaneiai tou Hagiou Spyridonos", [The Litanies
of Saint Spyridon], in: L. Vrokine Erga [L. Vrokines' Works], vol. II, Corf's Chronicles XVII,
Corf 1973, 301.
13 Fenaroli (Fedele)", in: Biographie Universelle des Musiciens et Bibliographie Gnrale
de la Musique, 2nd edition, Paris 1874.
14 Initially named Collegio di Musica di San Sebastiano" or Real Collegio di Musica".
95
teacher, Niccol Antonio Zingarelli, a student of Fenaroli.15 Zingarelli appreci-
ated Manzaros' respect of tradition.16
Music heard in Naples was much different from the music heard in West-
ern cities (or in the north of Italy). Dionysios Laurangas (18601941) from
Cefalonia, after studying music in Corf with Manzaros and at the Con-
servatorio San Pietro a Majella in Naples, went to Paris in 1890 and was im-
pressed by the amount of completely new" music he heard in that city: Co-
ming from Italy, I had no idea of symphonic music or symphony orchestras,
since neither was known down there [] Beethoven, Berlioz, Mendelssohn,
were names heard of by a few maestros only"17
The Neapolitan conservatorios' practical methods, as well as the repertory
performed in Italy's South ideally suited Manzaros' aims to establish a popu-
lar, free music education in his homeland. He adopted them, conscious of
what they represented in relation to Western music. It is well documented that
Manzaros was a broadly informed musician.18 Imbued with national feeling, he
was wholly committed to his homeland's music education. He taught talented
youngsters free of charge, and, aside from a number of erudite contrapuntal
and dramatic works, he composed music for the people, in the traditional
forms of both church and secular music. A considerable number of his songs,
he wrote in collaboration with the poet Dionysios Solomos from Zakynthos,
one of the greatest Greek poets and among the first to use popular language in
poetry.19
There was no music hall in Corf besides the San Giacomo theatre
where only theatrical plays and operas were performed. Thus the vast piano
and chamber music literature of the 19th century was absent from this popular
music culture, a culture connected with national and religious feasts, and
open-air family gatherings. Opera tunes, polkas and mazurkas, marches and
hymns, performed by the Philharmonic Society's wind band, were assimilated
as a purely indigenous tradition.
The foundation of music institutions for the performance of Western mu-
sic in Athens, relied heavily on Heptanesians who settled in Athens after their
islands' unification with Greece in 1864.
Quite a different music culture existed in that city; it was a culture develo-
ped in Constantinople, which was the base of the Patriarch (the political leader
of the enslaved Greeks, responsible for their submission to the ruler, tax pay-
15 One among Manzaros' theoretical treatises is his unpublished Disposizioni armoniche

del V e VI libro dei Partimenti di Fenaroli".
16 A letter sent to Manzaros by Zingarelli (1825), asking to succeed him in order to safegu-
ard the tradition of the beautiful Neapolitan school, preserved up to those days incorruptible" is
quoted by Laurentios Vrokines in his Prooemiakon Martyriae kai Semeioseis" [Documents and
Notes for the Preamble], in: L. Vrokine Erga [L. Vrokines' Works], vol. I, Corf's Chronicles
XVI, Corf 1972, 30.
17 Dionysios Laurangas, Apomnemoneumata [Memoirs], Govostes, Athens s.a., 28, 41.
18 In the Conservatorio San Pietro a Majella, Manzaros taught in 18251826 the History
of Music; certain of his writings provide evidence of his broad culture, such as the Rapporto rela-
tivo al dono di alcune Opere di Monsigny e Grtry, Tipografia Scheria, Corf 1851.
19 Also educated in Italy. Manzaros' and Solomos' better known collaboration is the Hymn
to Liberty (1830), a long work relating critical fights and other events of the Greek liberation
struggle; its first stanzas became the Greek national anthem in 1865.
96
ing etc.), the centre of the Orthodox Faith, the symbol that kept the nation uni-
ted for four centuries.20
Education in those eras was in most cases connected to the church.21 At
certain periods it reached high standards (especially in Constantinople) and ai-
med to enforce both the Orthodox belief and national conscience. Up to the
18th century it consisted of the study of the Church Fathers and ancient Greek
writers, mainly the philosophers. Under the influence of the Enlightenment, a
great number of books on applied sciences, geography, western history, philo-
sophy and literature, etc. were translated into Greek.22
Music education consisted of the study of church music and the neumatic
(Byzantine) notation, which under the influence of the Enlightenment, was, in
1814, simplified and transformed into an easily apprehended system, known as
the New Method".23 The term church music" did not imply up to the end of
the nineteenth century an opposite to secular music"; it was synonymous with
national music",24 and neumatic notation was used for all music sung by the
people. A large part of that music consisted of church melodies that were
whether adapted to secular texts or not sung at dinners, at work, as well as
in the church. Church music also functioned as secular music, the church per-
meating every-day life, education and politics.25
In Athens (as in all areas that formed the Greek state after the 1821 Revo-
lution) aristocracy was non existent. Economic classes developed much later in
the century, when Greek refugees who had become rich in Russia and the
West, settled in the capital.26 Music education was consequently uniform, ac-
quired mainly in the church.27 The dispersion of Western music (i.e. harmony)
20 Steven Runciman's The Great Church in Captivity (Cambridge University Press: Cam-
bridge 1968) is an excellent study of the role played by the Patriarchate of Constantinople in kee-
ping Greek national consciousness alive from the fall of Constantinople (1453) until the outbreak
of the War of Independence (1821).
21 In areas under the influence of Constantinople, the church was up to the end of the nine-
teenth century, as paramount as it was in the Middle Ages in Western Europe.
22 Many among these translations were done by church officials, who were the first repre-
sentatives of the Enlightenment, simply because they were at the time the better educated.
23 On the influence of the Enlightenment on the 1814 Reform of music notation, see Katy
Romanou, He Metarrythmise tou 1814" [The 1814 Reform], Musicologia, vol. 1, January 1985,
722.
24 The political, social and cultural developments that brought about the changing meaning
of those terms are related in detail in Katy Romanou, Ethnikes Musikes Periegesis, 19011912
[Wandering National Music, 19011912], vol. 1, Cultura, Athens 1996.
25 On the subject of the secular functioning of church music up to the twentieth century,
see Katy Romanou, Historia tes Entechnes Neohellenikes Musikes [History of Neohellenic Art Mu-
sic], (Cultura: Athens 2000) 2338, especially.
26 When the kingdom of Greece was established in 1828, the Greeks inhabiting the Otto-
man Empire or dispersed in the West and Russia, much more in numbers and much more wealthy
than the Greeks of the kingdom, formed the most important part of Hellenism" says the historian
Nikos Svoronos in Episkopesis tes Neohellenikes Historias [Compendium of the Neohellenic His-
tory], Themelio, Athens 1976, 91.
27 As a matter of fact, it was also in church that certain Western societies' lower classes
were musically educated. In his description of musical life in Bologna, Charles Burney says: The
music of the churches here, which the common people hear every day, is a good school for them
and enables them all to sing with taste and expression of the right sort." See Music Men and Man-
ners in France and Italy 1770, Ernst Eulenburg Ltd., London 1974, 92.
97
and staff notation in Athens, was uninterrupted since the enthronement of the
Bavarian Otto as King of Greece in 1833 and, to a broader public, since the
1860's, when a great number of musicians from the Ionian islands both
Greeks and Italians settled in the capital, founding and directing amateur
music societies, in collaboration with a few German musicians from military
bands, as well as Athenians of a western education.
What was called European music" in 19th century Athens had even less
in common with the music played in the West, than with music heard in Corf
and the rest of the Heptanesos. It consisted of urban popular songs, operas,
transcriptions of favourite tunes for wind bands and mandolin ensembles,
music for ancient Greek dramas,28 music for the comic idylls,29 harmonised
church music, etc. The repertory and the entire net of foundations for music
education, transmission and commerce of the western musical centres, was ig-
nored. Towards the turn of the century, most of the Athenian musicians invol-
ved in the dissemination of European music", such as Themistocles Poly-
crates, Ioannis Sakellarides30 and others, were amateur, bilingual musicians
(who had mastered neumatic and staff notation, harmony and the Octoechos).
They were both composers and performers of operas, music for Greek dramas,
school songs, liturgies, church hymns and more.
The most important organizations working for the introduction and disse-
mination of this Western" repertory in Athens, were the Euterpe Philharmo-
nic Society, founded in 1871 by Rafaele Parisini, from Bologna; the Music and
Drama Association, founded in 1871 (its branch was the Conservatory of Athens,
that inaugurated its lessons in January 1873, under the leadership of Ale-
xandros Catakuzinos31); the Athens Philharmonic Society, founded in 1888 by
Spyridon Spathis from Cephalonia; the Friends of Music Association, founded
in 1893 (with the Italian Ricardo Boniccioli directing its small symphony or-
chestra). In 1888 the First Hellenic Opera was founded. Then, Dionysios Lau-
rangas, returning from Paris, formed in 1898 the more enduring Second Helle-
nic Opera, with singers chosen from church choirs. He also created a mando-
lin ensemble. By the century's end, ensembles for the performance of western
music were numerous in Athens.
The stated aim of these amateur groups was the performance of digestible
western music for the edification of the general public. The instruction of the
performers in notation, theory and technique was a matter of consequence.32
Proof of the effectiveness of this practical method of learning is provided by
28 The earliest documented music for a modern Greek performance of an ancient Greek tra-
gedy (Sophocles' Antigone, performed in Constantinople in 1863) was composed by the Italian G.
Foschini. See, Romanou, Historia, 91.
29 Stage works, similar to Western pasticcios.
30 He was the musician who taught H. J. W. Tillyard the reformed Byzantine notation in
19041907, in Athens.
31 He was invited from Odesa where he was directing the church choir of this Russian
harbour's prosperous Greek community to lead the choir of the royal chapel in Athens.
32 Describing the rehearsals of the first amateur opera productions, Antones Hadzeapostolou
says: There was no need to copy the parts: Practically none of these youngsters knew music or
how to read. Whatever they sang they learnt by ear." Historia tou Hellenikou Melodramatos [His-
tory of the Hellenic Opera] (Athens 1949) 10.
98
the successes, both at home and abroad, of certain ensembles and individuals
of this period.33
Training at the Athens Conservatory was along similar lines until the in-
stitution was reorganized by Georgios Nazos in 1891. Supported generously
by the state, he established methods, study programs and evaluation criteria of
both pupils and teachers, much like those of the best music schools of Paris
and Germany. Thus, while up to 1891, singing and ensemble instruments were
taught to a considerahble number of students, mostly male, in following years
piano classes were the more popular, attended mainly by girls from well-off
families, whose budgets and moral principles were in harmony with the instru-
ment's cost and solo repertoire. As for the professors, most were Germans.
Not one of the musicians (Greeks or Italians) who had worked up to then for
the dissemination of western music in Athens, was invited to teach at the reor-
ganized Conservatory. Nazos was selected president of the Conservatory by
the politically influential personalities of Athens; it was certainly not his music
skills that led to the choice (his studies in Munich lasted too long and were
never completed34) but the fact that he belonged to a wealthy and influential
family himself.
Despite the elitist nuance that tinted music education in the Conservatory
of Athens thereafter, its reform was part of the progressive political change
that ripened in the first decade of the twentieth century. In short, this change
consisted of the abandonment of the policy to project the Greek Orthodox
Church as the apostle of the nation (a policy even the educated Greeks appro-
ved of, because the Greek Orthodox church was seen as a sign of primacy
over the states with the same creed, the Slavs) and an orientation towards an
assimilation with Western Europe.35
Debates over the specific western nation that should serve as the model
for the westernization of Greece occured on many frontiers, motivated by vari-
ed interests. The criteria were political, social, and moral. A press debate was
initiated in July 1902 after a French troupe's scandalously hideous performan-
ces in Athens. Minute descriptions of the performances were followed by analy-
33 Such as the Second Hellenic Opera (that toured from Turkey to France and from Russia
to Egypt) and the Athenian Mandolin Ensemble (that gave performances even in the USA), the te-
nor Giannis Apostolou, the violin teacher Demetres K. Dounes and others. See Romanou, Ethnikes
Musikes Periegesis 19011912, 223224, 271277.
34 On Nazos' music studies, see Georgios Drosines, Georgios Nazos kai to Odeion Athenon
[Georgios Nazos and the Conservatory of Athens], (Hestia: Athens 1938) 2052.
35 The events that led to the definite change in political orientation were: 1) The 1908 revo-
lution of the New Turks in Turkey, which brought into force a progressive constitution. Initially
the revolution had a positive effect for the Greeks, still living in thousands in Turkey. Soon, how-
ever, the New Turks assumed nationalistic characteristics, with tragic consequences for the Gre-
eks. In Greece, the revolution of the New Turks, on the one hand added strength to demands for
justice and morality, while on the other, it turned the people against the government, for its ina-
bility to protect the Greeks in Turkey. 2) The 15 August 1909 Revolution of Goudi", initiated
by young officers demanding reform of the armed forces, administration, judicial system, educa-
tional system and economy, as well as the eradication of favouritism and the squandering of pu-
blic money in all sectors. The Athenian people, in a demonstration on 14 September, acclaimed
the insurgents as their representatives. 3) The election of Venizelos' progressive party in 1910,
and the constitutional reforms, which started in January 1911.
99
ses of the effects of westernisation and the people's imminent moral corrup-
tion. Germany: there is a great and healthy Nation, an example for imitation"
was the title of one among several long articles proposing the correct western
model and exposing German virtues.36
Among musicians, the debate on the correct western model reflected that
of the Greek politicians, but also, Western reactions to Wagner's influence.
Primarily, the debate was over the devolution of privileges from one group of
musicians to another; it was a struggle for professional survival.
Georgios Lambelet (18751945) from Corf, entered that struggle by fo-
unding a periodical, in collaboration with Georgios Axiotis, aptly entitled Kri-
tike [Criticism] (19031904).37 The two men satirized Nazos' rise to musical
dictator, his pretense of authority on all subjects. They mocked Nazos' repea-
ted interviews with ignorant journalists, dumbfounded by his broad know-
ledge": Oh Byzantine music, we will teach it differently on a new ba-
sis on a higher level you will see, you will see" And, the following
day: Oh! A Greek opera I work upon it night and day, but we will
form singers differently on a new basis my own school a higher le-
vel you will see, you will see". 38
They deplore the interruption of the music education initiated by Hepta-
nesians which they characterize as sincere and natural" through Nazos'
reform that brought about deceit and hypocrisy in the music world:
Those people representing the period before the appearance of Nazos, []

followed step by step the development of the people's musical sentiment and nur-
tured it. They founded philharmonic societies and choirs, established the first
Greek opera group, organized recurring music concerts, composed works that the
people came to love and regard as their own music. [] With them, the develop-
ment and cultivation of musical sentiment proceeded naturally, evenly and unob-
structed; were it left to grow unrestrained, today we would had achieved admira-
ble progress.39
Axiotis states blatantly the replacement of Italian music by German as the

most destructive among Nazos' initiatives:
Does the director of the Conservatory of Athens realize the crime he com-
mits, when he soaks in the poison of the German spirit the soul of this innocent
people, who expect from this institution to sound one day the polyphonic Song of
36 Oi Kairoi [The Times], 10 July, 1902.

37 Georgios was the younger of three brothers, all of whom were musicians who settled in
Athens towards the end of the nineteenth century. Before founding Kritike, he wrote for the first
musical periodical of Athens, Mousike Ephemeris [Musical Journal] (18931895), directed by his
brother Napoleon Lambelet (18641932), the more generously gifted of the three brothers, a lea-
ding figure in the Athens Philharmonic Society and the Conservatory of Athens before Nazos' re-
organization. Napoleon left Athens in 1894, coming into conflict with a number of musicians, and
worked in Alexandria and in London from 1895, where he died.
38 "Anoiktai epistolai dia to Odeion Athenon" [Open letters on the Conservatory of At-
hens], 128. (In the volumes of Kritike found both in the Gennadeios Library and the Library of
the Parliament, in Athens, the separate issues are not identifiable. Therefore, only the page number
may be given, the pagination being continuous in the volumes).
39 Kritike, 130.
100
their soul? [] The various menuetti, polkas and the like, performed [] by the
old Conservatory's small orchestra, the chorals from Lucia or Norma or Sappho
sung by the conservatory's choir, the performance by the students of comprehen-
sible, clear and simple compositions [were] analogous to the spirit and the re-
quirements of the society.40
Georgios Lambelet stigmatizes the bourgeoisie, whose pretentious man-

ners contribute to the uncreasing number of piano students. He gives a fictitio-
us speech addressed by Nazos to the female piano students of the Conserva-
tory, the young ladies frequenting the salons of the so called aristocratic
class":
The Conservatory is dedicated to you alone. Everything else is less impor-

tant. This is how I conceive true progress. You should become piano maniacs.
[] Athens must produce more lady pianists than Munich and Vienna. [] And
when in society, you will be playing the last notes of some piece by Bach or by
Schumann, and after a while you will stand up to receive the congratulations of
your audience, your forehead wet with cool perspiration, after the agonizing emo-
tion produced by the piece, if some innocent stranger, ignoring our manners and
customs, expresses his desire to hear something refreshing after his wearisome ef-
fort, something by Chaminade, a melody by Tosti, something by Verdi or Bellini
etc., you answer with a smile of astonishment and disdain, as if saying: You want
me to play that sort of things! That is for provincial simpletons!41
One perceives in Lambelet's remarks the bitter disappointment of a per-

son ousted as a provincial simpleton", incapable of comprehending good mu-
sic, by persons whose musical abilities are questionable.
The significance of the Ionian tradition and its Italian begining in the
westernisation of Greek music was further undermined and its representatives
completely marginalized, when in 1910, Manolis Kalomiris settled in Athens.
It was in that year that Eleutherios Venizelos' election as prime minister defi-
nitely marked the European orientation of Greece.
Manolis Kalomiris (18831962)42 emerged as the initiator, leader and
promoter of a Greek National School that was to dominate the musical life of
Athens during the first half of the twentieth century. A new meaning was as-
signed to the term national music". Its significance became dependent on
Greek music's relation to Western music, containing a hint of the former's
marginality. National music was now viewed as if by Western spectators, and
was thereafter the concern of musicians well educated in Western music. Trai-
ning in Greek music, practical or not, was no longer adequate for the creation
of national music.
Kalomiris succeeded in presenting this belated movement as progressive,
by arousing the interest of the circle surrounding the periodical Noumas (poets
and writers advocating a cerebrally constructed popular language, and support-
40 Kritike, 164.
41 Kritike, 193194.
42 Kalomiris was born in Smyrna. He studied the piano and theory at the Vienna Konserva-
torium fr Musik und darstellende Kunst (19011906).
101
ing Venizelos and his goal of westernisation). He launched an extensive series
of articles, propounding his views on national music, music education, etc., di-
sclosing his German musical culture. He projected the Noumas literary move-
ment as a cultural renaissance that forecasted the growth of national music. If
we look at the history of Music, we will see that music often comes about as
the reflection of some great literary, religious or social movement", he says,
adding that the reformed conservatory is admirably organized from the bot-
tom to the top. [] In my humble opinion the Conservatory is one of the few
institutions which is an honour to the country." He concludes this not very
humble" text, with a violent attack on Spyros Samaras,43 questioning his fame
in the West and trying to obliterate his image as the most important Greek
composer, and possible successor to Nazos. Samaras, he says, does not write
Greek, but Italian music, which has nothing in common with the character of
Greek art:44
Imagine the brazen ignorance of those who say that our music is related to
Italian music, just because we are neighbours! Any Norwegian song reminds me
more of our national music than ten Italian operas. [] To Greek music, Mr. Sa-
maras is of less significance than either the Russian Glazounow or the Dane Carl
Nielsen; the former wrote two overtures based on Greek folk songs, while the lat-
ter, inspired by the sun of Attica, wrote his Helios Overture. [] Whom can we
put forward as a worthy successor for Mr. Nazos? No one. Perhaps Mr. Samaras
himself, you might say. But I think that if Mr. Samaras is as highly regarded in
the international music world as the Greeks imagine him to be, then he would ne-
ver accept to return to Athens for ever, abandoning the brilliant career that he co-
uld have made for himself abroad.
You will say that he might do it out of patriotism. Yes, but for us to believe
in his patriotism, he should have demonstrated it in the form of some important
and serious composition in Greek and with Greek character. Since his patriotism
is confined to his desire to assume the directorship of the Conservatory, he will
forgive us if we believe that his only reason for coming to Greece is that his in-
ternational position is not quite as eminent as we imagine.45
Another person writing in Noumas in support of Nazos and Kalomiris is

Theodoros Synadinos.46 He launches an attack on several composers from the
43 Spyros Samaras (18611917) was from Corf. Many among his operas (on Italian li-
bretti) were successful on Italian scenes, including Milan's La Scala, as well as in Vienna, Paris,
Monte Carlo, Berlin etc. Today, his better known composition is the Olympic Hymn (on a poem
by Costes Palamas) written for the 1896 revival of the Olympic Games in Athens, and established
as the official Olympic hymn in 1958.
44 It is certain that Kalomiris had never heard any music by Samaras or any other Heptane-
sian composer, when writing those articles. He would change his view in later years, and as a
matter of fact, work for the performance of their works.
45 He Techne mou ki'oi Pothoi mou. Gia Odeia kai gia to Odeio" [My Art and my desi-
res. On Conservatories and on the Conservatory], Noumas, January 1910, 16.
46 He was a journalist and director of Akropolis, a daily whose offices were in 1901 the tar-
get of violent public demonstrations instigated by the circulation of several translations of the Bi-
ble in everyday language. The Akropolis' translation was written by Alexandros Palis, a member
of the Noumas group. The translations of the Bible were seen as an effort to remove from the
Greek Orthodox Church the privilege of using the Bible in its original language, and rank it as
equal to the churches of the Slavs.
102
Ionian islands, for their Italian culture, with crude characterisations such as
Persons, who have the gall to show their disgusting faces, having grasped the
ideals of dolce far niente with both hands" and compares them to Kalomiris.
Napoleon Lambelet's47 entire work, he says, consists of a dozen songs which,
if you bundle them all together, aren't worth a single bar of one of Kalomiris'
compositions".48
Unsurprisingly, Kalomiris was taken on at the Athens Conservatory as
professor of piano, harmony, counterpoint, composition and history of music.
He embarked on the creation and leadership of a Greek national school,
having secured the support of Venizelos and the government, a majority of the
press, progressive intellectuals and musical authorities!
Then, in 1919 Synadinos published his Historia tes Neohellenikes Mousi-
kes 18241919 [History of Modern Greek Music 18241919], the first his-
tory of Greek music to disregard the entire tradition of Byzantine music (con-
sidered since as a specialised field),49 to diminish the importance of the music
of the Ionian islands as Italianate" and to propound that the first examples of
music in Greece were the marches played by King Otto's military bands and
the salon pieces performed at social gatherings in foreign ambassadors' homes.
Kalomiris and Synadinos contributed to the dissemination of aesthetic
principles and criteria for the evaluation of music, that had evolved in the
West by the time it was overwhelmed by German Romanticism. The western
distinction betwewn folk and the people's music, between music that should
evolve and music that should not, the precepts of what is pure in traditional
music, what is serious in art music and many other novelties (no matter how
incompatible with the situation in Greece, especially concerning the transmis-
sion and evolution of music inherited) were introduced and rapidly spread to a
people compliant with and credulous of western ideas.
Synadinos opens the prologue of his history with the sentence: One of
the fundamental principles of Wagnerian theory is that art comes from the pe-
ople and should return to the people". Which he elucidates, defining the crea-
tors of folk music as people", who, he says, are not capable of receiving
music, though initiated by them, when it returns as a work of art", because the
folk is uneducated, and music appreciation is a privilege of the educated.50
He says that those who created marvelous folk music while fighting for
their liberation were thereafter sluggishly turning to music of a sick romanti-
cism". Sick romanticism", or plain romanticism", a term used here not in
connection to the romantic period, but to a dreaming, unrealistic and effemina-
te disposition is, according to Synadinos, Italian opera. Bavarians arriving
with the king Otto", he says, did incite a sparkle in the young Greeks' souls
with their marches, their dances, their concerts and songs. But Italian opera
[] which has not stopped one moment to dominate the Greeks' brain and he-
47 See fn. 37 above.

48 To Odeion mas" [Our Conservatory], 22 November 1909, 45.
49 On the histories of Greek music written prior to Synadinos', see Romanou, Historia,
3032.
50 Historia Neohellenikes Musikes 18241919 [History of Neohellenic Music 18241919]
Typos, Athens 1919, eet.
103
art, extinguishes every attempt for original musical expression. For many deca-
des Greeks have cried with Verdi's Traviata and laughed with Rossini's Bar-
biere [] Greece is sailing in the ocean of romanticism."51
The music promoted by the Heptanesians and the Italians in Athens up to
Nazos' reorganization of the Conservatory, was neither folk nor serious: much
too popular, it was accused as commercial", even though, the better financed
institution was the Conservatory of Athens (something like the Coffers of the
State" says Lambelet, commenting on the fashion of donations to the Conser-
vatory52), while commercial" music, including Italian operas, was performed
by amateurs under extremely difficult conditions and with great economic loss.
We must fight against commercial music in all its forms, from the opera thro-
ugh the canzonetta", wrote Kalomiris53, without leaving room for misinterpre-
tation, since he did not name operas", neither Wagner's nor his own musical
dramas".
Kati Romanu
POZAPADWAAVAWE GRKE MUZIKE
Rezime
Postojala su dva osvajaa koja su due vreme vladala hrianskim Grcima

Venecijanci i otomanski Turci. Pod Venecijancima, Grci (posebno stanov-
nici Jonskih ostrva) narodnu tradiciju upotpuwavali su italijanskom muzikom
i harmonijom. Grci koje su pokorili otomanski Turci opirali su se kulturnoj
asimilaciji i, ujediweni pod vostvom vaseqenskog patrijarha u Carigradu,
smatrali su da pravoslavqe zajedno sa drevnim grkim nasleem spada u suti-
nu grke nacije. Monofona crkvena muzika, zvana nacionalna muzika", i wena
neumatika notacija bile su iroko rasprostrawene. Pozapadwaewe tih obla-
sti, koje su obuhvatale i Atinu, inicirali su grki muziari sa Jonskih ostr-
va. Oni su osnovali institucije za izvoewe zapadne muzike, teei da je pri-
blie optoj publici. Jedna od tih institucija, Atinski konzervatorij, re-
formisan je 1891. godine i uveo je metode, programe studija i kriterije za oce-
wivawe nalik onima na najboqim mizikim kolama u Parizu i Nemakoj.
Zbog toga su muziari sa Jonskih ostrva bili marginalizovani, a repertoar,
estetski principi, naini izvoewa i konvencije naglo su doiveli korenite
promene.
Te promene u muzikim obiajima desile su se u vreme kada je Elefterios
Venizelos izabran za premijera 1910. godine, u vreme wegove napredne pro-za-
padne politike. Te godine se kompozitor Manolis Kalomiris, koji je studirao
u Beu i bio potovalac Vagnera i Venizelosa, nastanio u Atini i istakao se
kao inicijator, voa i zastupnik Grke nacionalne kole koja e dominirati
muzikim ivotom Atine tokom prve polovine dvadesetog veka (i, naravno,
promeniti znaewe termina nacionalna muzika", pozapadwaavajui i wega!).
51 Historia Neohellenikes Musikes 18241919, hv.

52 Kritike, 193.
53 Musikokritika gymnasmata" [Exercises in musical criticism], Noumas, 2 May 1910,
23.
104
Usledio je sukob izmeu pro-italijanskih i pro-nemakih muziara koji je
bio estok i, povremeno, zabavan. On je oslikavao i politike stavove, ali pr-
venstveno je predstavqao sukob oko pozicija jedne ili druge grupe muziara,
borbu za profesionalni opstanak.
105
UDC 929:792(497.11) Grol
Zoran T. Jovanovi
MILAN GROL POZORINI REFORMATOR
SAETAK: Milan Grol (18761952), kwievnik i politiar, dramaturg i

upravnik Narodnog pozorita (19031924), prikazan je, u tri tematska odeqka, kao
pozorini reformator, zakonopisac i inspirator, i organizator meunarodne sa-
radwe Narodnog pozorita.
Sveukupna delatnost Milana Grola (18761952) u oblasti pozori-

ne umetnosti spada meu najznaajniji individualni doprinos koji je
presudno uticao na razvitak srpskog pozorita u HH veku.
Grol je uao u pozorini ivot na samom kraju XIX stolea, pro-
fesionalno delovao (s kraim prekidima) u Narodnom pozoritu u Be-
ogradu etvrt veka, a svojim kulturnim i pozorinim radom u Kraqevi-
ni Srbiji i Kraqevini Jugoslaviji vidno je obeleio prvu polovinu
HH veka.
Povodom obeleavawa pedesetogodiwice Narodnog pozorita, gde
je proveo dvadeset pet godina, Grol e se zapitati:
ta je to to predstavqa celinu u tih pet decenija isprekidanih
ratovima i materijalnim nedaama teatra s velikim nacionalnim i
umetnikim ambicijama u jednom malom gradu?" i odmah e odgovoriti:
Pre svega, dobri prirodni uslovi u samoj sredini: obiqe talenata i
qubav publike Ako je Narodno pozorite samo s ta dva osnovna sred-
stva, bez trajnog sistematskog rada, uspevalo dati ono to je dalo u
ovih prvih pet decenija, nije preterano rei da ono u vremenu koje do-
lazi moe zauzeti vidno mesto u pozorinoj umetnosti uopte".1
Svoj doprinos Narodnom pozoritu Grol je, najpre, ugradio u umet-
nike i organizacione reforme u prelomnim decenijama za Srbiju pre
Prvog svetskog rata (19031914). Polet kakvog nije bilo kroz itavo
stolee nastao je odjednom u svima oblastima narodnog ivota Vreme
kulturnog i nacionalnog ivota u prestonici, otvorilo je Periklovu
eru pod skriptom kraqa Petra. Cvetawe umetnosti ispoqavalo je opte
tewe oduhovqewa, oiewa i uspravqawa u svemu",2 pie o vremenu
u kome je i sam uzeo vidnog neposrednog uea.
1 M. Grol, Pedesetogodiwica Narodnog pozorita. SKG, kw. 8, br. 2, 1923, 146.

2 M. Grol, Iz predratne Srbije, SKZ, Beograd, 1939, 11.
107
Milan Grol se viestruko utkao u razvoj i rast Narodnog pozori-
ta u Beogradu: kao dramaturg i upravnik, kao prevodilac pozorinih
dela (veinom izvoenih), kao pozorini kritiar, i napokon, kao po-
zorini reformator.
Malo je pisano i jo mawe proueno ta je sve taj vrsni pozori-
ni znalac uinio za pozorinu umetnost u ulozi zakonopisca i re-
formatora srpskog (i jugoslovenskog) pozorita u prvoj polovini HH
veka.
U tri tematske celine razmotrie se Grolova organizaciona, uprav-
nika, reformatorska kao i meunarodna aktivnost u pozorinom i-
votu Srbije i Jugoslavije.
Pozorine reforme
Po povratku sa dvogodiweg studijskog boravka u Parizu, Grol je

24. juna 1902. godine, odlukom ministra prosvete Qube Kovaevia,
imenovan za poslovou" i lana komisije za izradu Pozorinog za-
kona.
Pored mladog Grola, suplenta Gimnazije kraqa Aleksandra Pr-
vog", ministar je imenovao eminentne i iskusne znalce pozorita: za
predsednika je odredio dr Nikolu J. Petrovia, ranijeg upravnika, i
tadaweg Jovana Dokia, zatim, Branislava . Nuia, preaweg
upraviteqa Narodnog pozorita, Milovana . Gliia, pomonika
direktora Narodne biblioteke i preaweg dramaturga, Dragomira M.
Jankovia, sekretara Ministarstva inostranih dela i preaweg dra-
maturga, Ristu J. Odavia, profesora i dramaturga Narodnog pozori-
ta, Pavla Popovia, profesora Gimnazije kraqa Aleksandra Prvog,
Milorada Gavrilovia, rediteqa Narodnog pozorita".
Zadatak komisije bio je odreen izriitim nalogom ministra Ko-
vaevia u kojem se kae da: danawe drutvene prilike i moderni
zahtevi koji se stavqaju Pozoritu, neminovno zahtevaju ne samo da se
uine izvesne izmene u ovom Zakonu nego da se Zakon o ustrojstvu ove
prosvetne ustanove iz osnova izmeni".3
Od tog prvog zakonodavnog zadatka, Grol e biti ukquen u refor-
mske poduhvate naeg pozorinog sistema, a od 1909. bie i neposred-
ni inicijator. Tokom boravka u Parizu prikupqao je dokumenta o prav-
nom statusu francuskih pozorita i wihovoj unutrawoj organizaciji,
a posle 1902. wegova pawa je posebno usmerena na prouavawe ino-
stranih iskustava u oblasti pozorinog zakonodavstva.
3 Dr Gavrilo Kovijani, Graa Arhiva Srbije o Narodnom pozoritu u Beogradu

18351914, Beograd, 1971, 645646.
108
* * *
Na preporuku Dragomira Jankovia, upravnika Narodnog pozori-
ta, poetkom avgusta 1905. Grol dobija petnaestodnevno odsustvo i pu-
tuje u Francusku na proslavu desetogodiwice Narodnog pozorita
(Thtre du peuple) u Bisanu (Bussang), u francuskim Vogezima, koje je
tog leta proslavqalo desetogodiwicu postojawa, a svojom specifi-
nou posluilo kao obrazac i podstrek itavom jednom pokretu u
Francuskoj". Jankovi ministru prosvete pie da su Narodna pozo-
rita, pokretana i podravana privatnom, optinskom i dravnom
inicijativom, razvijena u svim zemqama u Evropi, jer ine jednu od
priznatih iwenica narodne prosvete, pored znaaja koji imaju sa svog
posrednog uticaja na demokratizaciju i popularisawe pozorita uop-
te". Jankovi stoga smatra da je vaqano da se mladi dramaturg Grol
upozna sa tom granom pozorine umetnosti" i zbog eventualnog po-
kuaja da se ta ustanova prenese i kod nas".4 Grol je tom prilikom vi-
deo Jovanku od Arka, predstavu Morisa Poteera (Pottecher, 18671960),
francuskog dramatiara i osnivaa festivala.
Planinsko selo Bisan (Jankovi pie Bisang, a Grol Bi-
san) je rodno mesto pisca Poteera u kome se svake godine, tokom av-
gusta, pripremaju po dve nove predstave, od kojih je (po pravilu) bila
jedna wegova, specijalno pisana za lokalne seqane. Predstave izvode
mesni amateri u posebno sagraenoj zgradi za dve hiqade gledalaca. Se-
delo se na klupama zabijenim u zemqu". Scena je imala pomian zadwi
zid iza kojeg se video planinski pejza. Bilo je to prvo narodno po-
zorite", pretea kasnijih slinih pokuaja u raznim delovima Fran-
cuske i drugim evropskim zemqama. O tom putovawu u Bisan Grol nije
ostavio nikakav pisani trag. Moda ga je tek kasnije taj pokret demo-
kratizacije pozorinog ivota u Francuskoj inspirisao na inicija-
tivu za podizawe domova kulture u Srbiji.
Pri povratku iz Francuske, Grol se zadrao u Minhenu i Beu ra-
di prouavawa pozorine organizacije i zakonske regulative nemakih
i austrijskih dravnih pozorita.
* * *
Preuzimawem upravnike dunosti, Grol zapoiwe reorganizaciju
Narodnog pozorita. Na predlog upravnika ovog pozorita, ministar
prosvete Quba Stojanovi 2. juna 1909. imenuje komisiju, sastavqenu od
uglednih struwaka kao to su Andra Nikoli, predsednik, Pavle Ma-
rinkovi, Pavle Popovi, Dragomir Jankovi, Rista J. Odavi, Petar
J. Krsti i Milutin eki, uz samog upravnika Grola, koja dobija zada-
tak da izradi Projekat Zakona o Narodnom pozoritu. Prva verzija
Projekta je upuena Ministarstvu iste godine, a do stavqawa u skup-
tinsku proceduru bie uiwene izvesne dorade.
4 Isto, 677.
109
Pre nego to e podneti svoj predlog zakona o modernizaciji Na-
rodnog pozorita, Grol se u jesen 1910. obraa ministru prosvete Jai
Prodanoviu s molbom za desetomeseno odsustvo (od novembra 1910. do
kraja avgusta 1911) radi usavravawa u inostranstvu: Odsustvo bih
upotrebio na prouavawe kwievnosti, jezika i pozorita. Uz studije
pozorine umetnosti, administracije i zakonodavstva pribrao bih,
sredio i prouio i izradio projekat za Uredbu Kraqevskog srpskog na-
rodnog pozorita. Odsustvo bih proveo poglavito u Parizu i Min-
henu".5
Ve sutradan, 30. oktobra 1910. ministar Jaa Prodanovi mu pot-
pisuje reewe o odsustvu, a posle samo tri meseca, 30. januara 1911.
Grol podnosi istom ministru prosvete elaborat o reformi Narodnog
pozorita, uz predlog novog zakona i uredbe.
Nakon dugog doterivawa zakonskih paragrafa, Grol pie: Posle
pauze od godinu dana, na predlog ministra prosvete g. Jae Prodanovi-
a, nacrt ove tree komisije usvojen je u Narodnoj skuptini, a zatim s
potpisom Kraqevim obnarodovan prvog dana Duhova (27. maja 1911, prim.
Z. T. J.) ove godine".6
Grol e, etiri decenije kasnije, dati ocenu svih ranijih, pa i
svog napora za odgovarajuu zakonsku regulativu Narodnog pozorita:
Od godine 1901. do 1911, punih deset godina vodi se diskusija o
reformi pozorinog zakona, i o postavqawu na savremenu osnovu ce-
lokupne organizacije pozorita u Beogradu i u zemqi.
Prvi pokuaj je Nuieve pozorine uprave iz godine 1901. Po-
kuaj naivan koji je usvajao birokratski princip godina slube i u
wemu iao ak do podele glumaca na pet inovnikih klasa: V, IV, III,
II, I koje se stiu periodski. Sistem slian onom koji je doao za wim,
ne mnogo boqem, u kome se glumci razvrstavaju po kategorijama i grupa-
ma. Jo jedna originalnost tog projekta iz Nuieve ere ujediwene
kwievne i glumake boemije, bilo je uee glumaca u upravnom save-
tu, koji je imao da zameni kwievno-umetniki odbor.
Drugi pokuaj zakonske reforme je iz godine 1902, iz vremena
uprave DokiOdavieve. U duhu savremeniji, on je ostao na po puta.
Godine 1909, po predlogu upravnika Milana Grola, ministar Quba
Stojanovi naimenovao je komisiju pod predsednitvom Andre Niko-
lia. Taj trei projekat ozakowen je godine 1911. i istovremeno dopu-
wen i razvijen Uredbom. On ukida Kwievno-umetniki odbor, utvru-
je autonomni karakter ustanove, daje slobodnu inicijativu, punu vlast
i punu odgovornost upravniku, neogranienu skalu nagraivawa umet-
nicima, bez ograde godina slube i titula. On zatim zajemuje penzije
glumcima i wihovim porodicama. Ugovornim odnosom izmeu glumaca
i uprave i sistemom honorara od predstava povrh osnovnih plata
pozorite se obezbeuje od birokratisawa, od umrvqivawa ivih sila
5 Isto, 750.
6 M. Grol, Zakon i Uredba o Narodnom pozoritu. SKG, kw. 27, br. 1, 1911, 57.
110
bez kojih pozoritu nema ivota ni sa kojom dravnom subvencijom",
zakquuje Grol.7
Da bi ubrzao donoewe novog zakona o Narodnom pozoritu, Grol
se obraa ministru prosvete 30. januara 1911. elaboratom o korenitoj
reformi ustanove. Izmeu ostalog Grol predlae sledee mere:
1. U umnom pogledu: a) Obnavqawe i pojaawe glumake trupe, b)
preobraaj reije, v) utvrivawe izvesnih principa za kretawe reper-
toara, i u tome duhu, g) preiewe repertoara (kwievno i jeziko),
d) poboqawe tehnikih pogodaba za izvoewe dela: dekora, maineri-
je i kostima. 2. U administrativnom: Reforma danaweg zastarelog i
birokratskog Zakona, u smislu modernog pozorinog zakonodavstva i
ureewa, u materijalnom interesu pozorita, u interesu glumake ve-
tine, u interesu poboqawa materijalnog i moralnog poloaja glu-
maca i, najzad, u interesu postavqawa izvesnih normi stabilnosti i
kontinuiteta u radu Narodnog pozorita. 3. U praktino-materijalnom:
a) popravqawe higijenskih i optih pogodaba u sali i na pozornici,
i, u vezi sa wima b) popravqawe svih optih uslova koliko bezbedno-
sti toliko i ugodnosti glumaca".
U nastavku akta Grol moli ministra da odmah i bez odlagawa izdej-
stvuje: 1) Donoewe novog Zakona i uredaba o Narodnom pozoritu, 2)
Odobrewe vanrednog kredita za korenite opravke zgrade Narodnog pozo-
rita".8
Jaa Prodanovi, ministar prosvete, upuujui po wihovom usva-
jawu Zakon i Uredbu o Narodnom pozoritu, u propratnom aktu nagla-
ava da je prevashodni zadatak Narodnog pozorita da neguje pozori-
nu umetnost uopte, kao jednu od najznaajnijih i najpopularnijih
grana umetnosti, sa najvie ivog i neposrednog uticaja na razvijawe
ukusa, s najvie mnogostrukog uivawa u lepom, moralnom, oseajnom,
slikovnom, ritminom i plastinom". Prodanovi istie da je u tom
ciqu Narodno pozorite pozvano da neguje srpsku dramu", predsta-
vqa odabran repertoar iz slovenske i strane kwievnosti", neguje
glumaku umetnost ozbiqnom studijom u pripremawu predstava", neguje
istotu srpskog jezika briqivom redakcijom oblika i naglasaka u je-
ziku koji se uje na pozornici Narodnog pozorita", neguje nacional-
nu kulturu i nacionalnu ideju uopte", neguje sve grane nacionalne
umetnosti, u vezi sa svojim glavnim zadatkom naroito umetnost muzi-
ku i dekorativnu". Prodanovi se ujedno zalae da Narodno pozorite
usavravajui muziki repertoar s postepenim prirodnim razvija-
wem domaih snaga", sprema prve osnove za buduu samostalnu srpsku
operu".9
Zakon je pratila Uredba o Narodnom pozoritu u Beogradu, doneta
15. juna 1911, u kojoj se detaqno ralawavaju svi vitalni umetniki,
organizacioni i materijalni problemi (u 152 paragrafa).
7 Milan Grol, Iz pozorita predratne Srbije, SKZ, Beograd, 1952, 4748.

8 Dr G. Kovijani, N. d., 753.
9 Isto, 764.
111
Poruke kulturnog vizionara Jae Prodanovia, kojima vreme nije
umawilo znaaj, zapoee najveim delom da se ostvaruju, ali do svog
punog procvata Narodno pozorite nije moglo doi iz poznatih isto-
rijskih razloga.
Grolovim Zakonom iz 1911. na mesto dramaturga dolazi sekretar,
koji je glavni pomaga upravnika u administrativnim odnosima i re-
ferent za sve umetnike poslove", a umetniki rad na sceni je poveren
reditequ, ime je reija podignuta na visok stepen samostalne umet-
nosti", kakav je sluaj bio u veini evropskih pozorita. Moda naj-
bitnija promena je odnos glumaca prema upravi: on vie nije biro-
kratski ve stimulativno takmiarski, poveava meusobnu konkuren-
ciju umetnika i, sistemom ugovora, plata glumca zavisi od wegovih
umetnikih sposobnosti i rezultata rada na sceni.
Naalost, kratko vreme do 1914. nije pokazalo sve prednosti ta-
kvog sistema, koji ni danas, dobrim delom, nije izgubio od svoje aktu-
elnosti. Prava obnova Narodnog pozorita usledie tek po zavretku
prve svetske kataklizme u kojoj je Srbija doivela strahovita razarawa
i ogromne gubitke u qudstvu.
Grol e docnije otkriti veoma znaajan detaq, o nesumwivo wego-
voj inicijativi, da se u Kraqevini Srbiji pred Prvi svetski rat stu-
dioznije prie trajnom reavawu statusa putujuih pozorita, o kojima
se brinula i Uredba o Narodnom pozoritu 1911. godine:
Ministar prosvete u prolee 1914. prouavao je ve projekat o
podizawu stalnih pozornica u glavnim sredinim mestima. Projekat
je bio vezan za jednu iru ideju o podizawu Narodnih domova sred-
stvima tri ulagaa: drave, okruga i optina. Tako bi dole pod svoj
krov sve vanije kulturno-nacionalne ustanove koje sad u svima mesti-
ma prose milost palanakih mehanxija, i dobijaju prostorije za javne
asove, predavawa, koncerte ili drutvene sednice samo pod uslovom
da se za to vreme popije srazmerna koliina alkohola".10
Ideja za tu akciju, moda roena tokom posete seoskom populi-
stikom pozoritu u Bisanu (a pokazala se bliskom Malroovom kon-
ceptu izgradwe domova kulture irom Francuske posle Drugog svetskog
rata), ukazuje na trajan znaaj Grolovih vizionarskih ideja, koje vreme-
nom dobijaju na vrednosti. U periodu izmeu dva svetska rata nisu se
mogle stvoriti drutvene okolnosti koje bi pokrenule realizaciju te
preko potrebne i viestruko korisne ideje. Kafexije su i nadaqe na-
stavile da vode glavnu re i bile kulturni menaxeri" svim putujuim
pozoritima u Kraqevini Jugoslaviji.
Jedno je oito: Grolovo dugo, studiozno i svestrano izuavawe
evropskih iskustava u oblasti pozorinog zakonodavstva se isplatilo.
A wegov umetniki apsolutizam" bio je zasnovan na najboqim tradi-
cijama upravqawa pozoritima u Francuskoj i Nemakoj, dvema evrop-
skim pozorinim velesilama s poetka HH veka.
10 M. Grol, Pozorite u Jugoslaviji. Prosvetni glasnik, br. 3, 1920, 138.
112
Pozorini pogledi Grolovi zasnivali su se na: 1) stroim meri-
lima pri izboru pozorinih komada (u emu e imati pomo Milana
Predia, kolovanog na Sorboni); 2) podsticawu i stimulisawu raz-
voja domae dramske kwievnosti (raspisivawem svakogodiwih dram-
skih konkursa za nova dramska dela); 3) nepovlaivawu niem ukusu pu-
blike; 4) traewu jedinstvenog stila u glumi; 5) ozbiqnijim zahvatima
reije i dovoewu profesionalnih i kolovanih rediteqa (angauje
rediteqe Aleksandra Andrejeva iz Moskve i Milutina ekia, prvog
domaeg rediteqa kolovanog u inostranstvu, i prvog profesionalnog
scenografa Vladimira Baluzeka) i 6) brizi o glumakom podmlatku
(osnivawem dveju glumakih kola).
* * *
Posle stvarawa Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918, usvojen
je Grolov predlog (dopis ministru prosvete br. 2170 od 29. avgusta
1919) da kao osnov ureewa pozorine delatnosti bude uzet Zakon o NP
iz 1911, s tim to bi bila izvrena nova kategorizacija pozorita i
to na sledei nain: 1. tri dravna narodna (nacionalna) pozorita:
Beograd, Zagreb, Qubqana; 2. pet subvencionisanih oblasnih narodnih
pozorita: Skopqe, Novi Sad, Sarajevo, Split i Osijek; 3. potreban
broj povlaenih gradskih pozorita, koja bi vrila u isto vreme i
ulogu putujuih pozorita. Za sad kao takva projektuju se: Ni i Kragu-
jevac u Srbiji; Bitoqsko pozorite bilo bi filijala NP u Skopqu;
NP u Novom Sadu (koje bi igralo uz to u Somboru i Subotici) imalo
bi filijalu za istonu Vojvodinu u Vrcu. U Hrvatskoj za sad projektu-
ju se gradska i putujua pozorita u Varadinu, u Sloveniji u Maribo-
ru". Predlog je usvojen i Ministarski savet odlukom od 1. oktobra
1919. doneo je reewe o novom ustrojstvu pozorine organizacije u
Kraqevini.
* * *
Ali uskoro je Ministarstvo prosvete odredilo komisiju za izradu
projekta novog zakona o Narodnom pozoritu, u koju su imenovani Mi-
lan Grol, Duan oki, advokat, i Sava Todorovi, stalni lan.
Istovremeno, Umetniko odeqewe Ministarstva prosvete imeno-
valo je komisiju za izradu zakona o pozoritima u Kraqevini i zatra-
ilo od Udruewa glumaca da stavi svoje primedbe. etiri dana, od 21.
do 24. marta 1921, delegati Udruewa (koji su predstavqali 795 redov-
nih i 34 poasna lana) u Umetnikom odeqewu, pod predsednitvom
naelnika Branislava Nuia, raspravqali su i usvojili Zakonski
projekat u novoj redakciji.11 Tim Zakonskim projektom nita bitno no-
vo nije predvieno a to se ve nije nalazilo i u Zakonu o NP iz 1911.
Istina, kategorizacija pozorita je izvrena po novom principu, i
11 Zakon je publikovan u asopisu Gluma, br. 12, 1921.
113
to na dravna, dravno-povlaena i privatna pozorita. Tim po-
sledwim, privatnim, stavqani su brojni uslovi kako bi bila isto
pozorina" i da ne bi remetila rad dravnih i povlaenih pozori-
ta. Razvrstavawe glumaca ostalo je isto, na tri kategorije: privreme-
ni, redovni i stalni. Novina je to to je predloeno formirawe Po-
zorinog odseka pri Umetnikom odeqewu Ministarstva prosvete.
Milutin eki (18821964), iskusni pozorini struwak, kao
inspektor Ministarstva prosvete, sa dr Nikolom Andriem, pomoni-
kom ministra prosvete, dobio je zadatak 1925. godine da podnese izve-
taj o celokupnom stawu u dravnim pozoritima. Na osnovu podnetog
referata i posle rasprava svih pozorinih upravnika krajem 1925, e-
ki je dobio nalog ministra prosvete da izradi predlog novog zakona o
pozoritima. Taj novi projekat takoe se bazirao na Zakonu o Narod-
nom pozoritu u Beogradu iz 1911. i wegovim izmenama i dopunama od
8. marta 1922. i 15. jula 1925, zatim pomenutom Projektu zakona o pozo-
ritima iz 1921, kao i izvesnim odredbama Zakona o inovnicima.12
Projekat Zakona o pozoritima imao je 13 lanova i zadravao je
osnovne postavke Grolovog Zakona o Narodnom pozoritu, kao i onog
iz 1921, dakle, sadravao je tri vrste pozorita: dravna (srediwa i
oblasna), dravna povlaena (gradska i putnika) i privatna. Pona-
vqao je ve ustaqenu kategorizaciju glumaca na privremene, redovne i
stalne. Bitna novina je to e redovni lanovi srediwih i obla-
snih pozorita, kao i lanovi povlaenih i stalnih privatnih po-
zorita, primati penziju iz pozorinog penzionog fonda, koji se ima
osnovati, a za koji e ministar Prosvete propisati u Uredbi naroita
pravila". Ovaj 6. lan Projekta predstavqao je kamen spoticawa, jer je
iziskivao velike izdatke koje je bilo teko pokriti predvienim me-
rama. Ni ovaj projekat nije doao do zakonske procedure.
Rasprave o novim zakonskim reewima trajale su kroz itavo me-
uratno razdobqe, sve do marta 1941. kada je dr Miho Krek, ministar
prosvete, odredio komisiju za izradu Uredbe o narodnim pozoritima sa
zakonskom snagom, u najkraem roku. U obrazloewu odluke isticano je
da se dopunama Zakona o Narodnom pozoritu iz 1911. odgovarajuim
odredbama Zakona o inovnicima, kao i Zakona o Glavnoj kontroli i
Dravnom raunovodstvu, oduzimaju redovnom radu u pozoritima jed-
no od wegovih najvanijih svojstava: elastinost". Jo vei problem je
bio slab materijalni poloaj starijih i penzionisanih lanova, kao i
najveeg dela tehnikog osobqa u pozoritima. Drava je izdvajala sve
mawa sredstva i nije bila u stawu da novim zakonskim reewima pri-
mi nove materijalne izdatke. Izdvajawe Banovine Hrvatske 1940. iz po-
zorinog sistema Kraqevine Jugoslavije dodatno je komplikovalo do-
noewe novog zakonskog reewa, a izbijawem Aprilskog rata 1941. sve
je palo u zaborav.
12 ekiev projekat objavqen je u wegovoj kwizi Pozorino pitawe, Novi Sad, 1926.
114
II
Dve glumake kole u Beogradu (1909, 1921)
Tokom studijskog boravka u Parizu (19001902), Milan Grol u svo-

je beleke o vienim predstavama, na vie mesta, unosi opaske o nedo-
statku glumakih snaga za odreene uloge u beogradskom glumakom an-
samblu.
U Beogradu nema ene. Jedna od najobinijih ali najtanijih fra-
za Jankovievih", podsea se Grol gledajui raskone talente mladih
francuskih glumica. Zatim razmiqa: Koliko bi se u Beogradu moglo
uiniti sa vie pameti i razumevawa, i rada, rada, rada". Povodom iz-
voewa jednog Molijerovog dela u Francuskoj komediji, zapisuje: Sva-
kako, rad u Narodnom pozoritu jo vrlo nedovoqan, naroito inteli-
gentan rad. Samo, razume se, kola, dovoqan broj i pametan raspored u
repertoaru". Na to e, drugim povodom, dodati: Neka glumac naui (u
dobroj, razume se) koli ak do ablona, ali neka bude zaqubqen u svo-
ju umetnost, neka bude inteligentan da razume ta moe i ta treba da
d, i neka bude imao dosta talenta i temperamenta, i iz najkopiranijeg,
najbanalnijeg ablona izii e talenat, originalnost, snaga". Tu kao
da je sadran postulat koji e Grola voditi u svim buduim akcijama
po povratku u Beograd u pogledu kolovawa buduih glumaca i usavra-
vawa primqenih poetnika. Wega posebno ogorava potcewivaki od-
nos beogradskih glumaca prema domaem repertoaru: Oni su jo nepre-
stano uverewa da su visoko nad wim Ne znam ko je genijalniji, ni
ta je na sceni mizernije!", radikalan je u svojoj qutwi mladi kriti-
ar Grol.
A povodom izvoewa Bomareove Figarove enidbe i tumaewa Su-
zane, Grol se pita: Ko bi to u Beogradu bio? Coca (orevi) ne,
mala Popovieva (Desanka) guska. Muki surovi i za idu".13
Zato e jedna od wegovih prvih mera i prvih inicijativa, po preu-
zimawu upravnike dunosti u Narodnom pozoritu u Beogradu 17. jula
1909, biti osnivawe Glumake kole i slawe glumaca na struno usavr-
avawe u inostranstvo da bi se poboqalo stawe, a to pre svega znai
podmlaivawe i usavravawe glumakog ansambla.
Glumaka kola (1909)
U jesen 1909, 21. novembra, otvorena je Glumaka kola pri Narod-

nom pozoritu u Beogradu. Sveanosti su prisustvovali: Jovan ujo-
vi, ministar prosvete, nastavnici, glumaki pripravnici, lanovi
Narodnog pozorita, predstavnici tampe i gosti.
Milan Grol je dao uvodnu re u kojoj je istakao da je tokom obele-
avawa etrdesetogodiwice rada uoeno zaostajawe Narodnog pozori-
ta u posledwih petnaest-dvadeset godina i da ono, u asu znaajne go-
diwice, nije na visini svojih slavnih poetnih godina:
13 Milan Grol, Le thtre Paris. Teatron, br. 84/85/86, 1994, 1014.
115
Na izmaku etvrte decenije ivota Narodnog pozorita, a koja je
bila produewe tavorewa prolosti, svakim danom umornog ivota
bez odmene i obnove, jubilarni datum mi smo shvatili ne kao dan koji
nam daje pravo na sujetne parade, no kao dan neodlonog pokreta, kao
opomenu i kao posledwi as za objavu novog programa i napora za obno-
vu Narodnog pozorita. U programu tih pokuaja i napora, prvo mesto
mora zauzeti rad na bitnoj strani pozorinog pitawa, rad na razvija-
wu glumakog podmlatka. Tome zadatku ima da slui otvarawe naroite
umetnike radionice, u kojoj e se sistematski, onako kako se to danas
svuda jedino i obrazuje dobar pozorini podmladak, spremati novi
radnici, i, nadajmo se, novi umetnici Narodnom pozoritu. Iako
kola ne stvara umetnike od qudi bez talenta, jer, ako je tano da ko-
la ne stvara genije od mediokriteta, jo tanije je od toga da talenat
danas ne postaje vie umetnik bez sistematskog obrazovawa u svojoj ve-
tini. Ne mogui s ulice uskoiti u ekspira i Ibzena i ne mogui
se ozbiqno razvijati u dnevnom nervoznom i pretrpanom pozorinom
radu, glumaki podmladak moe tu prvu, ozbiqnu osnovu svoga zanata
dobiti samo u naroitoj ustanovi, u kojoj je sav plan upuen tome jed-
nom ciqu."
Grol je istakao da se Glumaka kola osniva na inicijativu samog
Narodnog pozorita i za wegove potrebe (u naoj kui i za nau ku-
u"), jer ono to mlad poetnik dobije na pozornici u dve-tri rei
kratke, hitne, nervozne i jedva obrazloene napomene od dramaturga i
rediteqa, u koli e dobiti u laganom, smiqenom i sreenom izlaga-
wu principa i uputstava, i uporedo s wima, u praktinom vebawu i
izvoewu tekstova, monologa, uloga i itavih komada, pod rukovodstvom
dobrih glumaca, s mnogo vie vremena i studije. Oko tog osnovnog pro-
grama razvija se ostala pomona nastava, sa znawima i vetinama koje
su neizostavne dopune obrazovawu glumca: dobro poznavawe jezika, i-
stote izgovora, naglaska; poznavawe kwievnih oblika i epoha, pozna-
vawe istorije drame i pozorita uopte, poznavawe dogaaja i tipova
iz istorije politike i kulturne u vezi s dramom i pozoritem, po-
znavawe istorije glume, inscenacije, pozorine tehnike, kostima, sti-
lova u dekoru, nametaju, vetine borewa, igrawa, osnovnih znawa mu-
zike, s dopunom posebnih predavawa o glumakoj vetini, karijeri ve-
likih glumaca, raznim inscenacijama istih dela, raznim glumakim
shvatawima i tvorevinama istih uloga: jednom rei s itavom sintezom
znawa i umewa koja obrazuje dobrog gpumca".14
Predavawa i vebe u Glumakoj koli rasporeena su u etiri e-
tvoromesena kursa, u toku dve godine. Predavawa iz optih predmeta
su za sve polaznike mlae lanove i pripravnike, kojih je na poetku
bilo 24. Praktine vebe odvijale su se pod rukovodstvom tri redite-
qa. Nagrada za uspeh prema rezultatima ispita, a po oceni komisije,
sastoji se u angaovawu i unapreewu u Narodnom pozoritu i odai-
qawu najboqih pitomaca na produewe studija u inostranstvo."
14 Milan Grol, Glumaka kola. Pristupno predavawe i program. SKG, kw. 23, br.
12, 1909, 946948.
116
Nastavnici Glumake kole su bili: Milan Predi i Dragutin
Kosti, dramaturzi (analiza teksta i umetniki govor), dr Nikola Vu-
li, prof. Univerziteta (istorija, klasina drama), dr Veselin ajka-
novi, docent Univerziteta (grka drama i pozorite), dr Vojislav
orevi, prof. anatomije u Zanatsko-umetnikoj koli (gest i mimi-
ka), Erb (borewe, igrawe), Milorad Gavrilovi, Ilija Stanojevi i
Sava Todorovi, rediteqi (praktina vebawa s izradom uloga).
Jedan od glumakih pripravnika bio je i Aleksandar Zlatkovi, a
od mlaih lanova kolu su pohaali: Aleksandar Tucakovi, Boidar
apowi, Vlastimir Tasi, Dragoqub Sotirovi, ore Belki, Le-
posava Stojanovi, Nikola Slankamenac, Nikola Tomii, Petar Hri-
stili, Radmila Ilieva, Sofija Haritonovi, Teodora Boberi (po-
towa Arsenovi). Dvojica polaznika bie upuena na studijsko usavr-
avawe u inostranstvo Boidar apowi ve 4. marta 1910. odlazi
u Moskvu, a Ivan Tomii se od 3. februara 1911. nalazi u Pozorinoj
koli A. S. Suvorina u Petrogradu.15 Sofija Haritonovi, pak, bie
poetkom februara 1911. upuena na estomesene glumake studije u
Berlin.
Grol u prikazu prvih ispitnih predstava Glumake kole, odra-
nih 28. juna 1910, nije krio svoje nezadovoqstvo slabim rezultatima.
Pored naelnih primedaba o neadekvatnom radu rediteqa s polaznici-
ma i prigovora nedovoqnom angamanu Predia u predavawima veti-
ne itawa i dikcije, dakle, sve strunim licima iz kue, Grol je po-
voqno ocenio zalagawe spoqnih saradnika i izrazio nadu da e uoeni
nedostaci biti vremenom otkloweni, jer s onim to Glumaka kola
moe u ovaj as imati na raspoloewu u Beogradu, ona nije ni oekiva-
na s iluzijama da e posle nekoliko meseca biti Konzervatorium. S ne-
pokolebqivim uverewem o wenoj korisnosti, treba je pomagati i una-
preivati. Napredak mora doi",16 zakquuje Grol.
Pre kraja sezone 19091910, 31. marta 1910. Milan Grol, zbog na-
elnih nesuglasica s ministrom prosvete, podnosi ostavku, a zatim to
isto ine Milan Predi, dramaturg, i lanovi Kwievno-umetnikog
odbora Dragomir Jankovi, Jovan Skerli i Stevan Mokrawac.
Na dunost upravnika postavqen je Milorad Gavrilovi, koji e
ostati na toj dunosti nepunih godinu dana jer je 1. januara 1911. Grol
vraen na dunost upravnika, na kojoj e ostati do 28. februara 1924.
godine, s prekidom tokom Prvog svetskog rata kada Narodno pozorite,
kao i ostale kulturne ustanove u Srbiji, nije radilo.
Glumako-baletska kola (1921)
Posle povratka iz inostranstva, gde se nalazio tokom rata kao je-

dan od rukovodilaca Srpskog pres-biroa u enevi, a potom u istom
15 Naalost, mladi Tomii je 28. juna 1912. izvrio samoubistvo u Borisogleb-

skom, gde se nalazio na gostovawu.
16 M. Grol, Glumaka kola. Ispitne predstave. SKG, kw. 25, br. 2, 1910, 147.
117
svojstvu na Konferenciji mira u Parizu, Grol 5. avgusta 1919. u Beo-
gradu preuzima dunost od Milutina ekia, svog zamenika (od 3. de-
cembra 1918) i nastavqa rad na obnovi Pozorita koje je materijalno i
qudski u ratnom vihoru znatno postradalo. Gotovo da se poiwalo is-
poetka.
Meu prioritetnim i neodlonim poslovima bilo je obnavqawe
strunog kolovawa glumakog podmlatka, tako neophodnog oslabqenom
i proreenom umetnikom ansamblu Narodnog pozorita.
Inicijativom naelnika Umetnikog odeqewa Ministarstva pro-
svete Branislava Nuia i upravnika Milana Grola, 1. novembra 1921.
otvorena je Glumako-baletska kola. Ona ne pripada Narodnom pozo-
ritu, kao glumake kole iz 1870. i 1909. godine, nego je zamiqena
kao odsek Muzike kole odnosno budueg Konzervatorija.
Program za glumaki odsek obuhvatao je sve to je potrebno da se
razviju mlade glumake sposobnosti (dikciju, glumu, kwievnost, isto-
riju pozorita, itd.), ali nije izveden u potpunosti. U poetku su pre-
davali: Milan Grol (itawe naglas, analiza teksta, dikcija), Milan
Bogdanovi (srpski jezik i kwievnost), dr Vinko Vitezica (istorija
drame: klasina drama), g-a Klavdija Isaenko (plastine igre), Mi-
loje Milojevi (elementi muzike), Nikola Nikoli (francuski jezik),
dr Jovan Maksimovi (ruski), dr Vitezica (nemaki). Usled materijal-
nih tekoa, s kojima se trebalo boriti zbog nedovoqne dravne pomo-
i, mnogi asovi morali su docnije biti obustavqeni, tako da je pri
kraju prvog teaja celokupan rad sveden samo na asove dikcije i glume.
Nastavnik za te asove bio je Mihailo Isajlovi, rediteq i direktor
studija Glumake kole, kome je u posledwe vreme bio pridodat kao
profesor za srpski jezik Momilo Miloevi Uenici glumakog
odseka izali su pred publiku na dan svoje ispitne predstave 28. juna,
kada su izvodili Molijerovog Tvrdicu, pored nekoliko scena iz ek-
spirovog repertoara Administrator je kole V. ivojinovi, redi-
teq Narodnog pozorita".17
Kao prva poratna generacija, Dramski odsek s uspehom su zavrili
Darinka Gwati (potowa Miloevi), Leposava Dugali, Mateja (Ma-
ta) Miloevi, Mirko Kujai, Milan Ajvaz, Borislav Mihailovi i
Duan Milosavqevi. Posledwa dvojica nisu ostavili gotovo nikakav
trag u pozorinoj umetnosti, za razliku od prethodnih petoro koji
predstavqaju znamenita glumaka imena u srpskom pozoritu.
* * *
Kao i pre Prvog svetskog rata, a zatim tokom rata, Grol je pomagao
usavravawe glumaca u inostranstvu. Na desetinu glumaca je bilo upu-
eno na dopunsko kolovawe u Be, Minhen, Moskvu i Pariz.
U Minhenu kod Joce Savia, poasnog rediteqa Narodnog pozori-
ta, krae ili due, bili su Dobrica Milutinovi, Vitomir Cile
Bogi, Nikola B. Jovanovi, Reqa Popovi. U Minhenu se 1912. usavr-
17 Glumako-baletska kola, u: Pozoriwi godiwak 19181922, Beograd, 1922, 41.
118
avala u dramsko-muzikoj koli Olga Stefanovi. Dragoqubu Soti-
roviu i anki Stoki odobreno je dvomeseno kolovawe u ino-
stranstvu juna 1912. godine, a naredne 1913. i Stanislavu Binikom,
kapelniku.
U Beu je, u vie navrata, boravio Ilija Stanojevi (1909. i ka-
snije), a u istom gradu 1911/12. na muzikim studijama Draga Spasi.
U Rusiji su se kolovali ve pomenuti glumci apowi i Tomi-
i, a u Berlinu Sofija Haritonovi. Milutin eki e 1911. biti na
strunom usavravawu u Nemakoj, a glumac Dragutin abarac iste go-
dine na Pozorinoj akademiji u Hamburgu.
Tokom Prvog svetskog rata u Francuskoj, veinom u Parizu, a neki
u Nici i Marsequ, borave Draga Milojevi, Ana Paranos (boravila
tri meseca 1911), Vladeta Dragutinovi, Slavko Grdaniki, Srboqub
Milojevi, Duan Burza. Noen ratnim vihorom, Mihailo Kovaevi
e, kao prvi srpski glumac, zavriti Pariski konzervatoar 1922, a
Tihomir Haxi se usavrava u Marseqskom konzervatoriju 1919/20. go-
dine.
* * *
Posle rata nastavie se praksa slawa lanova Narodnog pozori-
ta na struno usavravawe u inostranstvo. Ve krajem 1919. Aleksan-
dru Zlatkoviu i Zori Todorovi je odobreno estomeseno usavrava-
we u Parizu. Olga Stefanovi nastavqa 1920. usavravawe u inostran-
stvu, kao i Draga Spasi. Godine 1920. Miroslav Krsti upuuje se u
Be, Prag i Drezden radi studija dekora", belei Letopis u Godiwaku
za 19181922. Vitomir Bogi, rediteq, i Jovan Bijeli, slikar, dobi-
jaju maja 1920. tromeseno odsustvo radi studija u inostranstvu.
Poetkom oktobra 1920. iz Opere odlazi na usavravawe Dragutin
Petrovi. Wegov kolega Jovan Srbuq, takoe odlazi na kolovawe i
vraa se sa Konzervatorija iz Praga oktobra 1922.
Poetkom naredne 1921. Boidar Mitrovi odlazi na sedam mese-
ci usavravawa u Rim, a krajem sezone, u julu, odlaze na dopunsko ko-
lovawe pitomci ivojin Tomi, Aleksandar Trifunovi, Dragutin
Petrovi (1922. ponovo odlazi na est meseci), Boidar Mitrovi
(takoe nastavqa u Beu usavravawe solo pevawa 1922).
Milorad Jovanovi, posle pohaawa Konzervatorija u Parizu, ok-
tobra 1921. postaje redovan lan Opere, da bi ve januara 1922. bio upu-
en u Pariz na zavretak studija. Zorka Gordan septembra 1922. stie u
angaman sa kolovawa na Konzervatoriju u Beu. Velimir ivojino-
vi dobija krajem februara 1923. estomeseno odsustvo radi studija
reije u Nemakoj, a javqa se na dunost krajem aprila 1924. godine.
Nada Staji, lanica Opere, dobija 1923. estomeseno odsustvo radi
usavravawa u Nemakoj.
Kao to se lako uoava, Uprava Narodnog pozorita na elu sa
Grolom, nije preferirala samo jednu odreenu pozorinu pedagoku i
estetsku orijentaciju, ve je slala lanove na razliite strane vie po
sklonostima samih umetnika nego po svom nahoewu. Takva praksa ima-
119
la je koristi i odreene prednosti, ali i svoje slabosti, jer nije do-
prinosila homogenizaciji umetnikih ansambala. No, prednosti ko-
lovawa u inostranstvu su bile vie nego oigledne. Strunim usavr-
avawem na strani umetnici Narodnog pozorita stasavali su za naj-
komplikovanije zadatke i doprinosili brem rastu i sazrevawu ratom
(ali i penzionisawem) proreenog ansambla Drame i omoguavali, uz
priliv kolovanih ruskih umetnika emigranata, formirawu Opere
i Baleta.
Upornim nastojawem sistematskog strunog usavravawa lanova
Narodnog pozorita u zemqi i inostranstvu, Grol je svoje namere, do
svog odlaska iz Narodnog pozorita sa dunosti upravnika februara
1924, u najveoj meri realizovao i ostavio sva tri umetnika ansambla
brojno i kadrovski stasala za sve komplikovanije i vee estetske i teh-
nike zahteve modernog evropskog pozorita.
III
Meunarodna saradwa Narodnog pozorita (19091924)
Tragom zapoete meunarodne pozorine saradwe Branislava Nu-

ia, u toku kratke uprave Narodnim pozoritem (jul 1900 januar
1902), Grol e, uz wegovu svesrdnu pomo, pozorine veze meu juno-
slovenskim (ili, kako se ve tada govorilo, jugoslovenskim) teatarskim
kuama daqe razvijati i jaati.
Branislav Nui se posebno zalagao za zbliavawe beogradskog
pozorita s drugim junoslovenskim i slovenskim pozoritima. S
tim ciqem putovao je u Hrvatsku, Poqsku, eku i Rusiju. Kao rezul-
tat tih uspostavqenih veza doi e do uestalih gostovawa istaknutih
stranih glumaca: kneza Aleksandra Ivanovia Sumbatova-Juina, lana
imperatorskih pozorita u Moskvi, poasnog rediteqa Narodnog pozo-
rita, Marije Horic Laudove i Hane Kvapilove, prvakiwa ekog
narodnog pozorita iz Praga, Irme Polak i Qerke ram, Mie i
Mile Dimitrijevi, prvaka Hrvatskog zemaqskog kazalita iz Zagreba,
Pere Dobrinovia, lana Srpskog narodnog pozorita iz Novog Sada,
i niza operskih solista i instrumentalista iz raznih zemaqa.
Grol nastavqa tom prokrenom stazom, razvija i obogauje saradwu
novim oblicima, produbquje zbliavawe eim meusobnim poseta-
ma, razmenom pojedinaca i ansambala izmeu teatara istog jezikog
idioma (Zagreb, Osijek, Novi Sad, Cetiwe, Beograd).
* * *
Pre preuzimawa upravnike funkcije 1909, Grol kao stalni recen-
zent Srpskog kwievnog glasnika, u ogledu Beogradsko i Zagrebako pozo-
rite, godinu dana ranije razmatra razloge koji upuuju oba pozorita
na plodniju meusobnu saradwu i iznosi svoj pogled na to vitalno pi-
tawe:
120
Nezavisno od svih kurseva politike i ak ma od kakvih politi-
ko-nacionalnih ideja, koje mi ovog puta takoe iskquujemo: na osnovi
svojih osobenih, isto umetnikih i profesionalnih interesa, dva po-
zorita imala bi razloga i potrebe da odravaju to tewe meusobne
veze.
Poznata je stvar da ni jedna ustanova, u ovako maloj sredini kao
to je i ova u Beogradu i ona u Zagrebu, nema uslova za neko vie i ja-
e razvijawe Ta skuenost sredine skoro isto toliko pritiskuje i
smeta napretku male pozornice koliko wene materijalne nedae. Jer,
ak s potpuno obezbeenim materijalnim uslovima, u malom pozoritu,
u kome publika desetinama godina bez promene i odmora neprekidno
slua i gleda iste glumce, i glumci igraju uvek pred skoro nepromewe-
nim amfiteatrom uvek istih fizionomija i lampi, ne moe biti do-
voqno podstreka veim ambicijama i trajnijem poletu."
Iako je uestala meusobna razmena dramskih tekstova i prevoda
izmeu Zagreba i Beograda, Grol potencira razloge u interesu gluma-
kih ansambala i publike oba grada:
U nezavidnom stawu u kome su danas ini nam se oba pozo-
rita u pogledu svojih glumakih trupa i svoga glumakog podmlatka,
uzajamnost beogradskog i zagrebakog pozorita nije samo korisna no
skoro i preko potrebna. Za otimawe iz apatije koja danas izgleda vlada
obema kuama, za razbijawe svih kliea koji godinama ukoe svaku novu
i smeliju umetniku individualnost, za ivqi i slobodniji podstrek
mladim talentima, za buewe to ireg i ivqeg interesovawa publi-
ke za pozorite uopte, a naroito za dramu na materwem jeziku pred
invazijom operete i orfeuma, za popularisawe domae drame u kojoj su
glumci i u Zagrebu i u Beogradu dali svojih originalnih umetnikih
tvorevina, onih koje srpska i hrvatska publika moe uti i videti sa-
mo od svojih glumaca: ukratko, za irewe horizonta srpskoj i hrvatskoj
umetnosti, za podstrek glumakoj umetnosti i za razvijawe interesova-
wa u publici od velike je koristi to ee javqawe glumaca s jed-
ne pozornice na drugoj",18 zakquuje Grol. Iste, 1908. pozdravqa razme-
nu gostovawa Nine Vavre u Beogradu i Dobrice Milutinovia u Za-
grebu.
A uskoro e, u sprezi s novim intendantom Zagrebakog kazalita
Branimirom Tresecom Brawskim (18701932), kolegom po peru, otpo-
eti prizivanu, neophodnu praksu meusobne saradwe.
* * *
Uz Nuievu pomo, Grol, najpre organizuje prvo inostrano gosto-
vawe Narodnog pozorita i vodi glumaki ansambl na trodnevni bora-
vak (2527. oktobar 1909) u Skopqe, tada pod turskom upravom, sa est
predstava, a pri povratku zadravaju se jedan dan u Leskovcu.
18 M. Grol, Beogradsko i Zagrebako pozorite. SKG, kw. 20, br. 10, 1908, 777
778.
121
Po povratku sa te kratke inostrane turneje, odrava se 5. novembra
1909. etrdesetogodiwica doma Narodnog pozorita". Ta prilika je
iskoriena da se pozovu u goste direktori pozorita s kojima se e-
lelo uspostaviti vra saradwa.
Proslavi etrdesetogodiwice prisustvovali su izaslanici ju-
goslovenskih pozorita: g.g. Vladimir pl. Treec Brawski, inten-
dant Kraqevskog Hrvatskog Zemaqskog Kazalita u Zagrebu, Boin An-
gelov, direktor Narodnog Teatra u Sofiji, Antonije Haxi, naelnik
Drutva za Srpsko Narodno Pozorite u Novom Sadu, Pera Dobrino-
vi, upraviteq Srp. Nar. Pozorita; zatim lanovi Narodnog Pozori-
ta iz vremena otvarawa danaweg doma, koji su u isti mah bili i su-
delovai u prvoj predstavi na dan 30. oktobra 1869. godine: g.g. Dimi-
trije Rui, poasni upraviteq Srp. Nar. Pozorita u Novom Sadu i
ore Pele.
G. Adam Mandrovi, intendant Hrv. Zem. Kazalita u penziji, g.
Dimitrije Duki, direktor u penziji i g-a Mara orevika, takoe
lanovi iz godine 1869, onemogueni linim slabostima da prisustvuju
proslavi, pozdravili su je pismima i telegramima".19
Beogradski listovi belee da su direktori etiri pozorita (Za-
greb, Sofija, Novi Sad i Beograd) odrali zajedniku sednicu na ko-
joj su utvrdili izvesne take meusobnog sporazuma Re je o jednoj ju-
goslovenskoj pozorinoj konvenciji od koje e biti osetnih koristi za
sva jugoslovenska pozorita. U sporazumu su i pozorita u Qubqani i
Oseku, iji su predstavnici bili spreeni ovog puta da prisustvuju
proslavi i konferenciji direktora".20
Isti list javqa da su na oprotajnoj veeri u Grand hotelu govo-
rili Milan Grol, Tresec Brawski, Branislav . Nui i Boan An-
gelov, a meu prisutnima se nalazio i ministar prosvete Jovan ujo-
vi. List Slovenski jug istie da je osnovna misao skupa to ue
zbliavawe i naizmenino pomagawe sviju junoslovenskih pozorni-
ca" tako da bi se dosadawa sporadina gostovawa preobrazila u tur-
neje itavih trupa i trajnije pozajmice pojedinih snaga, pa i sistemat-
skom jednoobraznom rukovawu pozornicom i repertoarom, tako da bi se
zajednikom moralnom i materijalnom snagom uspeh svakog pojedinog
pozorita potencirao". List, takoe, javqa da je upravnik beogradskog
pozorita ovih dana otputovao da uzme inicijativu u ovoj stvari i
spremi poqe za prva gostovawa. Nije teko predvideti korist ovakvog
preduzea za pozorinu ustanovu, a ne mawe za ideju junoslovenskog
jedinstva uopte".21
Milan Grol, kao vrilac dunosti upraviteqa", upuuje 23. no-
vembra 1909. molbu ministru prosvete da mu odobri desetodnevno odsu-
stvo, jer prema reewu Kwievno-umetnikog odbora Narodnog pozo-
19 Pozorini godiwak, Godine 19091910. i 19101911, Beograd, 1911, 24.

20 Anonim, Jugoslovenska pozorina zajednica. Dnevni list, br. 306, 7. novembar
1909.
21 Anonim, Uzajamnost junoslovenskih pozorita. Slovenski jug, br. 4, 15. de-
cembar 1909.
122
rita, od 19. ovog meseca, radi utvrivawa sporazumnog rada jugoslo-
venskih pozorita i radi angaovawa potrebnih glumaca i radnika za
pozornicu (slikara i dekoratera), potrebno je da kao upraviteq Narod-
nog pozorita odem u Zagreb, Qubqanu, eventualno i u Prag". Kao to
se vidi, Grol je efikasno delovao jer se gvoe kuje dok je vrue". We-
gove namere imale su, oigledno, podrku lanova Odbora (Dragomir
Jankovi, Jovan Skerli, Branislav . Nui, Stevan Mokrawac), mi-
nistra prosvete i kulturne javnosti.
* * *
Do izvesnog zastoja u realizaciji tek zapoete zamisli doi e
zbog Grolovog povlaewa s funkcije upravnika (od aprila 1910. do janu-
ara 1911). Istine radi vaqa rei da je Milorad Gavrilovi, za svoje
krae uprave, nastavio Grolovim stopama i u leto 1910, s Ilijom Sta-
nojeviem, putovao u Zagreb, Be, Minhen i Prag radi sporazuma i do-
govora za izvesna potrebna dua i periodina gostovawa pojedinih, na-
roito enskih lanova ekog narodnog, Hrvatskog Zemaqskog pozo-
rita u nastupajuoj sezoni i eventualno gostovawa celokupnog ansam-
bla Hrvatskog Zem. pozorita", ali ujedno i za vee preko potrebne
nabavke kostima i dekora", kao i za studije potrebnog modernizovawa
pozornice u tehnikom pogledu".22
* * *
Ponovnim izborom za upravnika, Grol e nastaviti realizaciju i
tih i svojih zapoetih zamisli, u emu e osobito imati punu podrku
i razumevawe kolege Treseca iz Zagreba, s kojim e ostati i kasnije u
prisnom prijateqstvu (o emu svedoi sauvana prepiska iz 1914. i
1928). Srodnost pogleda u pozorinim pitawima, ali i slini, ako ne
i istovetni, politiki pogledi na odnose dva naroda, upuivali su ih
da iznalaze mogue oblike saradwe prihvatqive za obe drave, s tom
razlikom to se na Treseceve inicijative, koje su vodile zbliavawu
sa Beogradom, gledalo iz Pete i Zagreba s podozrewem. Za neke ini-
cijative, kao npr. za ve ugovoreno drugo gostovawe Opere u Beogradu
aprila 1912, usledila je zabrana Hrvatske vlade.
Ideja zbliavawa kultura junoslovenskih naroda bila je bliska
krugu oko Srpskog kwievnog glasnika, kome je i Grol pripadao, a po-
sebno od kada je Jovan Skerli 1907. preuzeo funkciju glavnog uredni-
ka. U duhu jugoslovenstva Glasnik je saraivao s urednitvom zagreba-
kog Savremenika, glasilom Drutva hrvatskih kwievnika, od samog
wegovog pokretawa 1906. godine.
Vaqa se podsetiti da su slikari bili i prve laste u tom pravcu.
Povodom obeleavawa stogodiwice Prvog srpskog ustanka, 1904. or-
ganizovana je u Beogradu, na inicijativu Branislava Nuia, grupe
kulturnih pregalaca i slikara na elu sa Nadedom Petrovi, Prva ju-
22 Arhiv Narodnog pozorita u Beogradu, akt br. 2625 od 3. jula 1910.
123
goslovenska slikarska izloba, a te 1908. odrava se ve trea Juno-
slovenska umetnika izloba u Zagrebu. U ta nastojawa srpskohrvatske
kulturne saradwe spada i izdavawe Srpsko-hrvatskog odnosno Hrvat-
sko-srpskog almanaha za 1910. i 1911. godinu, koji je tampan kao zajed-
niko izdawe grupe kwievnika iz Zagreba i Beograda.
U prikazu Almanaha za 1911. godinu Branko Lazarevi e naglasiti
da separatizam nikakve vrste nije bio koristan, ali je uvek vrlo mno-
go tetio", te da su nae kwievnosti dve grane jednog istot stabla",
a da te dve kwievnosti meusobnim uticajem i dodirom, bogate svoj
osnovni fond, ire vidokrug, imajui kao svoju kwievnu domenu ne-
to ire i raznorodnije, dubqe oseaju, i ire, i jae". U tom duhu je
i ceo sadraj Almanaha, posveen Dositeju Obradoviu, koji je prvi
radio na narodnom jedinstvu Srba i Hrvata".23
Danas bi kritiar takvih pogleda bio, sa zapadnih strana, optu-
en za unitarizam, velikosrpski hegemonizam i tome podobnim atribu-
tima iz politikantskog renikog arsenala. No, Lazarevievi pogledi
su izreeni pre devedeset godina i, ini se, u osnovi nose vanvremen-
sku zdravorazumsku logiku i trajnu istinitost.
* * *
Meusobna razmena pojedinanih glumakih gostovawa izmeu Za-
greba i Beograda bila je osobito uspena u godinama 1910. i 1911, a
wima se pridruio i Novi Sad.
Tako na sceni Narodnog pozorita u Beogradu u sezoni 1909/10.
gostuje Milica Mihii januara 1910. u tri predstave (Zaza, Carstvo
mraka, Razvedimo se) sa zapaenim uspehom. Iz Novog Sada gostuje Mil-
ka Markovi u dvema predstavama (Golgota, Madam San-en), a tu su i
ugledni gosti iz Praga Ana Suhankova i Eduard Vojan.
U narednoj sezoni 1910/11. iz Zagreba gostuju Ivo Rai, u tri (Ave-
ti, Mladost, Moral g-e Dulske) i Josif tefanac u etiri predstave
(Gospoa s kamelijama, G-a Iks, Smrt majke Jugovia, Vihor), takoe sa
zapaenim uspehom.
Sredinom juna 1912. na Velikom koncertu", kako je najavqeno, u
Narodnom pozoritu u Beogradu nastupaju Marko Vukovi, Qerka Ko-
onda i Oskar Dolezana, lanovi Hrvatske opere.
Najvei kulturni dogaaj krajem sezone bilo je petnaestodnevno go-
stovawe Zagrebake opere (u maju i junu 1911) u srpskoj prijestonici"
sa deset dela. Beogradska publika je videla i sluala sledea operska
dela: Madam Baterflaj (3), Aida (3), Miwon (3), Kamen, Prodana neve-
sta, Evgenije Owegin, U dolini, Povratak, Suzanina tajna i Baron Trenk.
Prve uloge u wima su pevali Mira Koroec, Maja de Stroci, Irma
Polak, Marta Velar, Mercedes Valenti, Marinka imanovska, Qubi-
ca Car, Marko Vukovi, Stanislav Jastrebski, Bogdan pl. Vulakovi,
Frawo Krampera, Oto Lubin, Zvonimir trmac i dr. Koliki se znaaj
pridavao tom gostovawu, vidi se iz iwenice da je u Beograd stigla
23 Branko Lazarevi, Impresije iz kwievnosti, 2, Gece Kon, Beograd, 1924, 157.
124
kompletna uprava Kazalita: pored intendanta Vladimira Treseca
Brawskog, doputovali su Sreko Albini, direktor Opere, Milan Zune,
prvi dirigent, i Ivan pl. Rai, rediteq.
Krajem sezone, sredinom juna 1912. S. V. Haqutina-Andrejeva, la-
nica Moskovskog hudoestvenog teatra, gostuje kao Ibzenova Nora.
* * *
S druge strane, Zagreb je bio gostoqubiv domain nizu gostiju iz
Beograda u razdobqu pred Prvi svetski rat (19111914). Tokom 1911. na
zagrebakoj sceni gostuju Quba Stanojevi (Otelo), Vitomir Bogi (Ha-
mlet, Revizor, Smrt majke Jugovia), Sava Todorovi (Svet), a iz Osi-
jeka anka Stoki (u dva navrata).
Srpsko narodno pozorite iz Novog Sada gostuje 1913. u Zagrebu s
tri predstave (Qubav Potapenka, O tuem hlebu Turgeweva i antie-
va Hasanaginica).
Hroniari belee sveanu predstavu Ogrizovieve Hasanaginice
27. aprila 1911, u ast gostiju iz Bosne i Hercegovine i Srbije", a
ve 2. maja 1911. izvodi se premijera Nuieve komedije Svet, u kojoj
e uskoro gostovati Sava Todorovi. Na poetku naredne sezone, 1. sep-
tembra 1912. u Zagrebu se daje jo jedno Nuievo delo Protekcija.
Koliko je Nui bio popularan u Zagrebu, svedoi podatak da je ve 19.
februara 1913. izveden Narodni poslanik, a 1. februara 1914. Put oko
sveta, dakle svake sezone po jedno delo naeg najpopularnijeg komedio-
grafa vieno je u Zagrebu.
U prolee, aprila 1912. Grol je boravio tri dana u Zagrebu radi
pregovora o ponovnom gostovawu Opere u Beogradu i ujedno se dogovo-
rio i o izradi elaborata o oblicima zajednike saradwe. A na trodnev-
nom gostovawu Narodnog pozorita u Sofiji iste godine (od 7. do 9.
maja 1912), Grol je sigurno obavio konsultacije i sa upravnikom Bugar-
skog narodnog teatra.
Pozorini godiwak belei da 18. avgusta 1912. Uprava Narodnog
pozorita u Beogradu aqe predstavku Zagrebakom i Sofijskom pozo-
ritu s predlozima za sporazuman rad u veem stilu".24
Grol u preambuli memoranduma iznosi razloge saradwe: Pozori-
ta u malim narodima u varoima mawim od 100.000 stanovnika, bez
mogunosti za neprekidnu umetniku obnovu razmenom s drugim pozor-
nicama, s malom publikom, skromnim glumakim snagama, skromnim
materijalnim sredstvima, diletantskom kritikom i uopte, jo neraz-
vijenom pravom pozorinom atmosferom nemaju uslova za razvijawe
u veem stilu. U danawem veku velikog saobraaja, stranog uticaja in-
ternacionalizma, naa pozorita su stalno u tom nesrenom poloaju
da su iznad publike koju jo nisu uspeli podii i privui sebi, u isti
mah ispod publike koja je imala prilike da vidi boqe. U tom tekom
poloaju, i u doba kad uz te osobene tekoe dolazi jo konkurencija
vetakih spektakala (bioskopa, itd.), mala junoslovenska pozorita
24 Pozorini godiwak 19121913, Beograd, 1913, 35.
125
duna su preduzeti sve to mogu za intenzivniji i racionalniji rad,
za podizawe umetnikog nivoa, za popravqawe materijalnih uslova za
rad."
Mogue oblike meusobne saradwe Grol predlae u deset taaka: 1.
uzajamna pozajmica tehnikih sredstava: kostima, dekora, rekvizita; 2.
utvrivawe plana rada i repertoara za jednu sezonu; 3. zajednika po-
ruxbina prevoda, zajedniki konkursi za originalnu dramu (srpsku i
hrvatsku); 4. zajednika zatita autorskih prava nacionalnih pisaca i
koriewe uspenijih dela; 5. zajednika pozorina politika, slino
pozorino zakonodavstvo, statuti, pravilnici; 6. ee i sistematsko
meusobno gostovawe umetnika; 7. organizovawe krajem sezone smotre
uzor predstava", uz prateu znaajnu izlobu; 8. jednoobrazna politika
prema stranim gostima; 9. osnivawe umetnikog konzervatorijuma za
obrazovawe naih pevakih i glumakih snaga", uz letwe specijali-
stike kurseve za mlade glumce i pevae; 10. osnivawe zajednikog pozo-
rinog lista. Autor elaborata je ujedno predlagao objediwavawe svih
stalnih profesionalnih pozorita na slovenskom jugu: Qubqane, Osi-
jeka, Novog Sada i Cetiwa, pored Zagreba, Sofije i Beograda.
Agilni i neumorni Grol, prilikom boravka u Pragu, na premijeri
Vojnovieve drame Smrt majke Jugovia, tri meseca kasnije, krajem no-
vembra 1912, iri saradwu i predlae osnivawe Saveza slovenskih po-
zorita.
Istorijski dogaaji koji e uslediti onemogui e realizaciju te
ideje, koju e Grol obnoviti posle Prvog svetskog rata i organizovati
Prvi kongres slovenskih pozorita u Beogradu 17. januara 1923. godi-
ne.
Prvi balkanski rat (oktobar 1912 maj 1913), a potom i Drugi
(jun jul 1913) omeli su daqe dogovore, posebno izmeu Sofije i Beo-
grada, a potom i izbijawe Prvog svetskog rata u leto 1914. prekida sve
pozorine aktivnosti i onemoguava bilo koji oblik saradwe.
Saradnik asopisa Brankovo kolo komentarie pisawe eke tam-
pe o Grolovoj inicijativi za osnivawe Saveza slovenskih pozorita i
dodaje: Zasad u ovakvim nesreenim prilikama, ne moe doi (do
osnivawa), ali pojaano i svetlo Slovenstvo treba i ovim delom da do-
kumentira svoju jakost i jedinstvo. Mi se od srca radujemo tome doga-
aju".25
* * *
Nita mawu brigu nije ispoqavao Grol ni prema gostovawima po-
zorinih ansambala iz veih evropskih centara. Za wegove uprave i-
tav niz uglednih glumakih trupa i zvunih imena, a posebno francu-
skih, preao je preko beogradske pozornice.
O tome sam Grol pie: ivu propagandu u korist francuskog re-
pertoara na beogradskoj sceni razvijaju turneje francuskih trupa, vrlo
este i uvek dobro primqene u Beogradu. Od Koklena Starijeg, pa sve do
25 Brankovo kolo, sv. 3, 1913, 96.
126
glumaca iz ovih posledwih godina (tj. Prvog svetskog rata, prim. Z. T.
J.), svi francuski umetnici doprineli su trijumfu francuskog reper-
toara na srpskoj sceni. Treba posebno podvui turneje L'Oeuvre koje
uivaju najveu reputaciju i najvei uspeh. Zahvaqujui veto izabra-
nom repertoaru i zahvaqujui takoe dobroj administrativnoj organiza-
ciji ustanove, g. Liwe Po i g-a Suzana Depre odrali su uspeh fran-
cuskih trupa u Srbiji. Treba rei da su, pored turneja italijanskih i
ruskih umetnika, bile jedine, na stranom jeziku, koje je prihvatila beo-
gradska publika".26
Poimo redom: u sezoni 19091910. gostuju dve francuske trupe:
decembra 1909. Madlena Dole, lan pariskog pozorita Odeon" sa
svojom trupom izvodi tri predstave: Model (La femme nue), Fransina i
Vihor, a ve u februaru 1910. dolazi Blana Tuten sa trupom pariskog
pozorita L'Oeuvre", takoe s tri predstave: Dosadan svet, Qubav bdi
i Fru-fru.
Naredne sezone dolaze takoe dve strane trupe: krajem decembra
1911. Rene Parni, sa ansamblom pozorita Sara Bernar" iz Pariza,
izvodi etiri predstave: Gospoa s kamelijama, Luda devojka, Druga opa-
snost i Gospoa Iks. U maju 1911. grka trupa Atine Lorando daje dve
predstave Galateja i Trai slugu.
U sezoni 19111912. u Beogradu gostuju ak tri francuska ansam-
bla i Talijanska opera. Najpre, oktobra 1911. gostuje Suzana Depre sa
svojim pozoritem L'Oeuvre" (Delo) i daje est predstava: Rampa,
ergarski ivot, Crvenko, Fedra, Heda Gabler i rtva. Posle tri me-
seca, decembra 1911. brani par Silven, lanovi Francuske komedije,
sa svojom trupom daju etiri predstave: ika Lebonar, Elektra, Grengoar
i Apostol, a poetkom juna 1912, ilijeta Klarel sa svojom trupom na-
stupa u komadima: Buktiwe, Samson i Dora. Krajem sezone, posledwih
dana juna 1912. Talijanska opera pod upravom . pl. Kastelana daje ope-
re Rigoleto, Seviqski berberin, Toska, Travijata (dvaput) i ergarski
ivot.
U sezoni 19121913. nije bilo gostovawa ni jedne strane trupe iz
razumqivih razloga: Srbija je bila u ratnom stawu. Ali zato nee izo-
stati pojedinana gostovawa: Mihailo Isajlovi gostuje u dvema pred-
stavama (Narcis i Tajfun), Ana Suhankova iz Praga nastupa u Salomi i
Marii u naslovnim ulogama. Dva lana Slovenskog gledalia iz Qu-
bqane bie pozdravqena u Beogradu: Rudolf Fejfar (Trubadur) i Franc
Bohuslav (Qubav bdi i Kod Belog kowa).
Pozorini ivot u posleratnom Beogradu karakterisala je i-
vost. Publika se uelela umetnikih senzacija, posebno pozorinih
dogaawa. Januara 1920. ansambl Narodnog pozorita, iz neudobne sale
hotela Kasina" ulazi u renoviranu salu Manea" i ostaje u wemu,
ime postaje druga, dramska scena. Posle obnove zgrade kod Kneevog
spomenika poetkom 1922. godine nastaje period intenzivnog rada i
plodnog pozorinog dogaawa.
26 M. Grol, Francusko pozorite u Srbiji. Teatron, br. 101, 1997, 5253.
127
* * *
U polusezoni (od februara do jula 1920) na sceni obnovqenog Ma-
nea" bilo je dvadeset gostujuih pojedinaca i ansambala, najee ru-
skih umetnika u emigraciji, koji su kruili Jugoslavijom i Evropom
(Greeninova-Vereagin, Aleksandar Vereagin, Ada Poqakova, el-
kov, Nadeda Viren-Rejmonova, ruske umetnike grupe Grotesk", Dej-
karhanove i Dramska trupa A. I. Sibirjakova i M. J. Muratova). Gostuju
lanovi opera iz Zagreba, Osijeka, Qubqane, ansambl SNP-a iz Novog
Sada (krajem juna 1920. daje Hedu Gabler s Marijom Verom u naslovnoj
ulozi). Tu je i serija od desetak koncerata stranih umetnika oper-
skih solista i instrumentalista (harfa, klavir, elo) i meovitih ho-
rova.
* * *
U sezoni 192021. jo uvek se radi u Maneu" i s jo veim in-
tenzitetom. Posebno su bila uestala gostovawa pojedinaca (iz Zagreba,
Varave, Novog Sada, Rusa emigranata, bivih lanova uglednih pozo-
rinih i operskih kua u Moskvi, Petrogradu, Kijevu, Odesi), ali i
dramskih (SNP iz Novog Sada) i baletskih (trupa Margarite Froman)
ansambala.
Najvei pozorini dogaaj te sezone ini etvoromeseno gostova-
we lanova Moskovskog hudoestvenog teatra (od 8. decembra 1920. do
31. marta 1921) sa devet dramskih dela: Viwev sad, Kola mudrosti, dvoje
ludosti, Ujka Vawa, Braa Karamazovi (dva dela), Na dnu, Tri sestre,
Pred carskim dverima, Potop, Koncert. Slavni ruski umetnici: Kaa-
lov, Germanova, Krianovska, Greova, Masalitinov, Pavlov, Bake-
jev, Bersewev, Tarhanov, arov i dr.) ostavili su neizbrisive tragove
i bitno uticali na drugaije poimawe glumake umetnosti u nas.
Velimir ivojinovi, rediteq Narodnog pozorita, pie: Dve
su stvari koje karakteriu ovu umetnost: savrenstvo detaqa u savr-
enstvu celine, i sklad tako odmeren meu delovima da se celina uvek
pojavquje kao ivi organizam. Jedan problem, tako teak, reen je do
te mere da ono to je najtee izgleda tako lako. A to znai savren-
stvo Oni su otili, a mi ostajemo pod utiskom da smo doiveli ne-
to neobino, neto to se ne zaboravqa. I jo dugo emo, vrlo dugo,
moda do posledwih svojih dana, biti prinueni u mnogoj prilici da
se setimo mnogih pojedinosti kao drago iskustvo".27
* * *
Sezona 192223. bila je jubilarna. Wome je, u renoviranoj zgradi,
obeleena pedesetogodiwica Narodnog pozorita, te su gostovawa
bila svedena na minimum: u Drami tek etiri pojedinana gostovawa
27 V. ivojinovi, Moskovski hudoestveni teatr. Povodom prvog gostovawa u Beo-

gradu, 1921, u: Iz kwievnosti i pozorita, kw. 1, Beograd, 1928, 108, 117.
128
lanova Narodnog kazalita iz Zagreba (Mihailo Markovi, Vera Hr-
i, Zlata Markovac i Anka Vrbani).
Meutim, gostovawa u Operi bila su brojna, ak osamnaest solista
sa strane predstavilo se beogradskim qubiteqima operske umetnosti
(Zinovjev, A. Poqakova, aletova, Veselovski, Rajev, Armini, dr Na-
sta, Valentinov, Duan Mitrovi, Primoi, Valborg Sverdstrem,
Cvijeta Cindro, Tveri Kaui, Pospiil, dr Rigo, Lidija Duke, Krau-
zova-Krei, Arnold urevski), uz nekoliko gostovawa u Baletu (Va-
lerija Kratina, Margarita i Maksimilijan Froman, arlota Vilke,
Maga Magazinovi, K. Klemeni).
U posledwoj Grolovoj pozorinoj 192324. sezoni, u Drami dolazi
do vie raznovrsnih pojedinanih gostovawa (Mara Popovi, Mihailo
Kovaevi, Josip Papi, Zora Vukan-Barlovi, Duan Radenkovi,
Mila Dimitrijevi, Josip Marii), a vrhunac je ponovno gostovawe
lanova Moskovskog hudoestvenog teatra (februar april 1924) sa
bogatim repertoarom: Ujka Vawa i Viwev sad ehova, Selo Stepani-
kovo po romanu F. Dostojevskog, Ekaterina Ivanovna L. Andrejeva, Kraq
Mrane odaje R. Tagore, Bitka ivota po romanu . Dikensa, Gospoa s
mora H. Ibzena.
Ovo gostovawe ruskih umetnika, kao i prethodno, ostavilo je bla-
gotvoran i vidan uticaj na formirawe svesti o drugaijem poimawu
glumake umetnosti u nas i brem oslobaawu od prevazienih i neu-
metnikih ablona i obrazaca u igri.
Letopis dvadesetih godina pozorinog Beograda oito svedoi da
je jugoslovenska prestonica bila sastavni deo velike evropske pozo-
rine porodice. A u samom Narodnom pozoritu deavala su se bit-
na umetnika previrawa, podstaknuta idejama Milana Grola s ciqem
to breg umetnikog rasta sva tri umetnika kolektiva, razliita po
strukturi i nastanku, ali objediwena istom idejom wihovog tvorca o
to iroj i upeatqivijoj umetnikoj afirmaciji.
* * *
Moda je kruna Grolovih nastojawa za tewu saradwu Zagreba i
Beograda bilo meusobno gostovawe dramskih ansambala u sezoni pred
wegov konaan odlazak iz teatra. Gostovawe je bilo dugo pripremano i
dobro osmiqeno: izvoena su samo dela domaih pisaca tako da je to
bila istovremeno zajednika manifestacija nae glume i nae dram-
ske kwievnosti".
Zagrepani se su beogradskoj publici predstavili predstavama: Du-
bravka I. Gundulia, Poar strasti J. Kosora, Vujak M. Krlee i
Pono J. Kulunxia, sve u reiji dr Branka Gavele.
Beograani su u Zagrebu izveli takoe etiri predstave: ido J.
Veselinovia i D. Brzaka, Narodni poslanik B. Nuia, obe u reiji
D. Ginia, Uroeva enidba M. Bojia, u reiji M. Isajlovia, i Ne-
verovatni cilindar W. V. Kraqa Kristiana . Vukadinovia, u reiji
J. Rakitina.
129
Zagrebaki i beogradski glumci, pre polaska na gostovawe, izme-
wali su pozdrave. Zagrepani su poruili:
Odluno ostavqamo za sobom sva kolebawa naih nesretnih dana,
sve trzavice nesreenih prilika, i dua naa je ista kad govori pre-
ko rampe Rije Qubavi. Prvi pruamo pobqedele dlanove i traimo
vjeno bratstvo u umjetnosti i potpuno pretoewe naih osjeawa. Ne-
ka nas poveu u vjenost i neka blagoslove vez na na sva vremena."
I Beograani su uzvratili u slinom duhu:
Dolazimo sa srcima punim radosti i punim potovawa prema va-
oj neumrloj kulturnoj ekstazi, koja za Jugoslovenstvo znai i znaie
kamen temeqac. Prenosei se danas u tu ekstazu, i mi i vi zajedno,
iskreno i duboko oseamo koliko smo skupa tek moni i neoborivi u
naim idealima Mi vam vraamo posetu da bismo spojili na veita
vremena nae due i naa oseawa, oseawa jednog velikog pokoqewa
koje je jo uvek pozvano da bdi nad oltarom kulture i qubavi".28
Umetniki uspeh bio je veliki i jednog i drugog gostovawa", krat-
ko belei beogradski slubeni Pozorini godiwak".29
Intenzivniji kontakti izmeu dve pozorine sredine, posle Gro-
lovog odlaska iz pozorita 1924, potrajae jo nekoliko godina, da bi
od 1929. poeli vidno da se hlade, a formirawem Banovine Hrvatske
atmosfera za rad srpskih glumaca u Zagrebu postaje nesnosna zbog o-
vinistikih ispada prema wima. Strahiwa Petrovi i Qubia Jova-
novi, dugogodiwi istaknuti lanovi Zagrebakog kazalita, iz ta-
kvih razloga prelaze u Beograd.
Tokom Drugog svetskog rata desio se veliki raskol izmeu dva slo-
venska plemena. Grol ga je doiveo i proiveo u Londonu kao lan Ju-
goslovenske izbeglike vlade, o emu je ostavio autentino i verodo-
stojno svedoanstvo u Londonskom dnevniku (Beograd, 1990).
* * *
U svojoj posledwoj kwizi za ivota tampanoj (Iz pozorita pred-
ratne Srbije, SKZ, Beograd, 1952), Grol e ispisati istorijski pregled
naa tri prva profesionalna pozorita Novog Sada, Beograda i Za-
greba, kao izvora nae glume", i istai plodonosno proimawe srp-
ske i hrvatske pozorine kulture. Bie to odavawe dunog potovawa
svim onim kulturnim poslenicima koji su u duhu saradwe balkanskih
naroda delovali u prolosti, u koje i sm Grol svakako spada.
U sveukupnoj brizi za stalno jaawe Narodnog pozorita u Beogra-
du u umetnikom, kadrovskom, materijalnom, tehnikom i organizacio-
nom pogledu, Grol je svojim radom trajno obeleio prve etiri deceni-
je dvadesetog veka.
28 Pozorini godiwak 19231924, Beograd, 1924, 40.

29 Isto, 39.
130
* * *
Svojom posledwom kwigom, autor se vraa svojoj mladosti pret-
kumanovskoj Srbiji: Grol je esto isticao, pored bitne umetnike, i
drutvenu i nacionalnu funkciju pozorita, dokazujui svoje teze zna-
ajnim istorijskim trenucima. Pretkumanovsko pozorite, na primer,
narastalo je umetniki naporedo sa optom renesansom srpskog naroda:
bilo je to u stvari potvrivawe jednog sposobnog naroda u istoriji i
ivotu stvaralakim poletom i kulturnim vrednostima".30
Dugogodiwi upravnik Narodnog pozorita dao je nemali udeo u
stvarawu pozorine umetnosti ne samo pretkumanovske Srbije nego i
Kraqevine Jugoslavije, a osobito idejom i praksom saradwe svih slo-
venskih pozorita.
ivotni i spisateqski krug Milana Grola se zavrio poetnom
odrednicom teatrom.
(Odlomci iz vee studije)
Zoran T. Jovanovi
MILAN GROL A THEATRICAL REFORMER
Summary
Milan Grol's (18761952) whole activity in the field of theatrical art belongs to
the most significant individual contributions which decisively influenced the develop-
ment of Serbian theatre in the 20th century. Grol actively entered the theatrical life at
the very end of the 19th century, for a quarter of a century was an active professional
(with shorter breaks) in The National Theatre in Belgrade; he significantly marked the
first half of the 20th century with his extensive cultural and theatrical work in The
Kingdom of Serbia and The Kingdom of Yugoslavia. Grol's contribution is mainly re-
lated to The National Theatre (19031914), to artistic and organizational reforms in
the decisive decades for Serbia, immediately before World War I.
Milan Grol was in many ways included in the development and growth of The
National Theatre in Belgrade: as a dramaturge and manager, as a translator of theatrical
works, most of which were performed, as a theatrical critic, and finally as a theatrical
reformer and legislator.
Three thematic units represent Grol's organizational, managerial, reformational
and international activities in the theatrical life of Serbia and Yugoslavia.
The first unit discusses his theatrical specialization (Paris, 19001902) and his
contribution to the passing of the law about The National Theatre in 1911, which estab-
lished its modern organizational structure, determined the autonomous character of this
institution, enabled free artistic initiative, full authority and responsibility of the mana-
ger, as well as the unlimited scale of the financial stimulation of artists thus pro-
tecting the theatre from bureaucracy and allowing it to stimulate artistic endeavours of
the ensemble.
30 Borivoje S. Stojkovi, Istorija srpskog pozorita, Beograd, 1979, 472.
131
The second chapter deals with the foundation of the Actor's School within The
National Theatre (1909), one of Grol's first acts as a manager, as well as his constant
care for professional specialization of actors in Belgrade and abroad. The new, much
more ambitious, School for Actors and Ballet-Dancers was founded after World War I
(1921), which was a predecessor of the future conservatory.
The third part of the paper discusses the development of international co-operati-
on of The National Theatre (19091924), first with the theatres in the future Yugoslav
regions (Zagreb, Osijek, Novi Sad, Ljubljana, Cetinje), and then with the Slavic coun-
tries (Bulgaria, Czech Republic, Poland, Russia), and finally with the French, Italian
and Greek theatres. Grol initiated the agreement between the theatres in the Slavic so-
uth (1912) and organized The First Congress of Slavic Theatres (1923) in Belgrade.
132
UDC 783.6.087.684
78.071.1(497.11) Hristi
Bogdan akovi
MALO POZNATA LITURGIJA

STEVANA K. HRISTIA ZA MUKI HOR
SAETAK: U prvom delu rada oznaeni su trenutak i okolnosti nastanka de-

la s obzirom na potencijalne uticaje boravka Stevana Hristia u Rusiji (1910), kao
i ranije stvoren autorov opus Opelo u b-molu (1915), odnosno uslove premijernog
izvoewa kompozicije od strane hora studenata Pravoslavnog bogoslovskog fakulte-
ta iz Beograda sa dirigentom Vojislavom Iliem. Drugi deo teksta donosi analizu
pojedinih stavova, te pokuaj stilskog definisawa ove liturgijske kompozicije za
muki hor koja predstavqa jedno od najznaajnijih napisanih dela pravoslavne hor-
ske muzike do Drugog svetskog rata.
Za razliku od Opela u b-molu za meoviti hor iz 1915. godine koje

se kao veoma popularno delo esto moe uti na koncertnom podijumu,
Liturgiju sv. Jovana Zlatoustog za muki hor Stevana Hristia napi-
sanu punih dvadeset i jednu godinu kasnije ne prati slina sudbina.
Posveena tadawem srpskom patrijarhu Varnavi, po reima autora na-
stala je kao plod inspiracije samim tekstom liturgije kao i arhitektu-
rom i freskama srpskih manastira.1 Premijerno izvedena 5. aprila
1937. godine u dvorani Kolareve zadubine u Beogradu od strane Hora
studenata Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta sa dirigentom Vojisla-
vom Iliem,2 doivela je potom jo nekoliko izvoewa.3 Delo nije do
1 Dimitrije Stefanovi, Crkvena muzika Stevana Hristia, u: ivot i delo Ste-

vana Hristia, SANU, Beograd, 1991, 90.
2 Ovaj muki horski ansambl osnovan je 1931. godine na inicijativu studenata Teo-
lokog fakulteta u Beogradu. Prvi dirigent bio je student teologije i muzike kole,
potowi vraki akon, Ivan Kotov, dok je prvi predsednik bio profesor Univerziteta
Tihomir Radovanovi, potowi episkop mostarski. Godine 1932. za horovou dolazi Voji-
slav Ili koji posle kraeg prekida i rada Milenka ivkovia, postaje definitivni
umetniki rukovodilac hora. Iste 1932. godine, predsednik hora postao je prof. dr Du-
an Glumac; v. Anonim, Koncert Hora studenata pravoslavnog teolokog fakulteta u Be-
ogradu. Dan, Novi Sad, 28. maj 1937.
3 Po kazivawu prof. V. Ilia (19121999), delo je ubrzo posle premijere bilo iz-
vedeno i u Sabornoj crkvi u Beogradu. Pomiwemo i izvoewe od 29. maja iste godine u
Spomen-domu kraqa Aleksandra u Novom Sadu; v. Anonim, Koncert Hora studenata pravo-
slavnog teolokog fakulteta u Beogradu. Dan, Novi Sad, 28. maj 1937.
133
sada tampano4 ni snimqeno u celini, niti se ko od danawih mu-
kih horova za wu ozbiqnije zainteresovao.5
Broj napisanih tekstova o Liturgiji Stevana Hristia takoe je
znatno mawi u odnosu na one posveene Opelu. Pored novinskih kriti-
ka koje su bile objavqene odmah po premijernom izvoewu tekstovi
Miloja Milojevia,6 Svetomira Nastasijevia,7 Vojislava Ilia,8 sve-
ga su dva muzikoloka rada posveena jednoj od posledwe napisanih
kompozicija na liturgijski tekst u srpskoj muzici do Drugog svetskog
rata. To je prilog Dimitrija Stefanovia9 i studentski rad Radmile
Miki10.
Izborom komponovanih liturgijskih stavova Hristi uglavnom na-
stavqa koncepciju ve do tada utvrenu u ovom anru srpske muzike,
pre svega istoimenim delom Stevana Mokrawca.11 Ipak, on unosi i ne-
ke novine: pie molitvu Gospodwu Oe na,12 daje razliitu muziku
4 Samo je stav Jako da carja tampan u: Stevan K. Hristi, Horovi (izbor i redak-
cija Milan Bajanski), Prosveta, Beograd 1964, 4548. Preostali deo kompozicije ana-
liziraemo prema kopiji rukopisa folio formata koji se nalazi u Patrijarijskoj bi-
blioteci u Beogradu, Rs 450. Ovu kopiju qubazno nam je za potrebe rada ustupila dr Dani-
ca Petrovi.
5 Pre nekoliko godina ponudili smo Hristievu kompoziciju mladom zrewanin-
skom mukom pevakom drutvu Prepodobni Rafailo Banatski". Izuzev dva stava dela
Svjati Boe i Heruvimske pesme, preostali deo partiture ovaj ansambl nije nikada na-
uio. Zahvaqujui toj saradwi posedujemo jedan uivo snimqeni zapis ovog hora sa pome-
nute dve numere (Pevako drutvo Prepodobni Rafailo Banatski" / Snimak koncerta u
Krakovu 3. aprila 1998). Napomiwemo da jedno drugo zrewaninsko muko pevako dru-
tvo oktet Sv. Serafim Sarovski", izvodi prvu i posledwu numeru iz ove liturgije
Ton Despotin, prilikom uea na arhijerejskim liturgijama koje najee slui epi-
skop banatski g. Hrizostom.
6 Liturgija za muki zbor od Stevana Hristia. Politika, 7. april 1937, 8;
(isti tekst pretampan) Liturgija od Stevana Hristia. Naa istina, IV, 5, Beograd,
160164.
7 Liturgija od g. Stevana Hristia. Pravda, 8. april 1937.
8 Liturgija Stevana K. Hristia. Hrianska misao, br. 67, 102103.
9 Dimitrije Stefanovi, Crkvena muzika Stevana Hristia, u: ivot i delo Ste-
vana Hristia, SANU, Odeqewe likovne i muzike umetnosti, kw. 3, Beograd, 1991,
8793.
10 Radmila Miki, Sinteza nasleenog i novog u stvarawu specifinog stila duhovne
muzike Stevana Hristia, u: Stevan Hristi i wegovo doba. Zbornik radova studenata
muzikologije Fakulteta muzike umetnosti, Beograd, 1985, 121139.
11 Posveena patrijarhu srpskom Varnavi, ova Liturgija predviena je da se izvodi
na arhijerejskim liturgijama, to podrazumeva odreena proirewa vezana za obred koji
vodi episkop: Ton despotin / Velika jektenija / Prvi antifon deo 102. psalma / Mala
jektenija / Drugi antifon Jedinorodni sine / Mala jektenija/ Priidite poklonimsja /
Sjati Boe / Aliluja / I duhovi tvojemu Slava tebje Gospodi Ispola eti despota /
Suguba jektenija / Veliko Gospodi pomiluj / Heruvimska pesma / Ispola eti despota /
Prozbena jektenija / Amin I duhovi tvojemu Oca i Sina / Milost mira I so du-
hom tvojim Imami ko Gospodu Dostojno i pravedno jest Svjat Amin Amin
Tebe pojem / Dostojno jest jakovo istinu / I vsjeh i vsja I o vsjeh i za vsja / Prozbena
jektenija / Oe na / I duhovim tvojemu Tebje Gospodi Amin / Jedin svjat / Hvalite
/ Blagosloven gradij vo imja Gospodwe / Vidjehom svjet istini /Amin Da ispolwatsja /
Gospodi pomiluj Tebje Gospodi Amin O imeni Gospodwi / Amin Budi imaj Go-
spodwe / Spasi Hriste Boe / Ton despotin.
12 Kao primer navodim sudbinu" ove numere u liturgijama Josifa Marinkovia i
Stanislava Binikog, gde je naknadno uvrtena u integralni tok kompozicije: kod Ma-
134
za svaki odgovor na jekteniju, najzad, na kraju dela verovatno pod ru-
skim uticajem unosi pozdrav aktuelnom svetovnom suverenu i patrijar-
hu13 Spasi Hriste Boe i pomiluj.
Vreme koje je Stevan Hristi proveo u Moskvi (1910), susreti sa
autorima i delima ruske duhovne muzike svakako su ostavili utisak na
naeg kompozitora. Pod tim moguim ruskim" uticajima podrazumeva-
mo okruewe moskovske Sinodalne kole i kompozitora Aleksandra
Kastaqskog, odnosno atmosferu koja je pratila premijerno izvoewe
Liturgije sv. Jovana Zlatoustog Sergeja Rahmawinova, negde pred zimu
te 1910. godine.
Aleksandar Kastaqski (18561926), dirigent, sin protojereja Di-
mitrija, po sopstvenim reima, prilino neoekivano je postao crkve-
ni kompozitor, pa i vie od toga: osniva i utemeqiva pokreta za po-
vratak ruske duhovne muzike svojim muzikim korenima putem korie-
wa tradicionalnih crkvenih napeva.14 Upravo 1910. godine izabran je
sa mesta profesora na dunost direktora moskovskog Sinodalnog in-
stituta.15 Posle kraeg vremena Kastaqski tu poziciju preputa diri-
gentu Nikolaju Mihajloviu Danilinu (18781945), koji e premijerno
izvesti Liturgiju sv. Jovana Zlatoustog Sergeja Rahmawinova,16 kao i
Svenono bdenije istog autora etiri godine kasnije.17 Mada Stevan
Hristi u svoje dve sauvane crkvene kompozicije18 nije do kraja usvo-
jio principe nove ruske duhovne kole", koji se pre svega ogledaju u
visokom stepenu obrade uvek prisutnog tradicionalnog napeva, prin-
cip tzv. homoritmine polifonije,19 verujemo da je dobar deo stvara-
lake linosti Kastaqskog doprineo formirawu osobenog stila naeg
autora. To je bila jedinstveno ostvarena kombinacija objektivnog umet-
nikog izraza i visoko originalne tehnike. Negirajui ekstravagantan
rinkovia je po autorovoj smrti to uinio Kosta P. Manojlovi 1935. godine, a isti stav
kod Binikog nastao je kao samostalna kompozicija 1906. godine, punih 17 godina ranije
u odnosu na preostali deo Liturgije iz 1923. godine.
13 Kraqu Petru II Karaoreviu i patrijarhu Varnavi.
14 Zanimqivo je da su neke od wegovih prvih duhovnih kompozicija nastale upravo
po srpskom tradicionalnom napevu: Milost mira i Dostojno jest iz 1896. godine; v. op-
irnije: Aleksandar Kastalsky, My musical Career and Thoughts on Church Music. Musical
Quaterly, 1925, 234.
15 Vredi napomenuti da su ve nekoliko decenija pre toga (1883) na elo do tada
konzervativne Imperatorske kapele u Petrogradu stupili Balakirjev i Rimski-Korsakov
(1883), dok je moskovska Sinodalna kola crkvenog pevawa pod vostvom Stepana Vasi-
qevia Smolenskog (18481909) i dirigenta Vasilija Sergejevia Orlova (18561907)
prerastajui okvire samo izvoakog ansambla postala predvodnik obnove ruske nacio-
nalne duhovne muzike.
16 Prvo izvoewe je bilo 25. novembra 1910. godine.
17 Prvo izvoewe je bilo 10. marta 1915. godine.
18 Postojala je i trea crkvena horska kompozicija ovog autora, Opelo u e-molu, koja
je izgubqena za vreme Prvog svetskog rata, v. Dimitrije Stefanovi, N. d., 87. Inae, Ko-
sta Manojlovi iznosi pretpostavku da je napisana u Rimu, i tvrdi da se u woj osea
uticaj katolikog stila", v. Kosta P. Manojlovi, O crkvenoj muzici kod Srba. Vesnik
srpske crkve, XVII, 1921, 122.
19 V. Bogdan akovi, Milojevieva Sveana liturgija sv. Jovana Zlatoustog za solo
glasove i veliki meoviti hor op. 50, u: Kompozitorsko stvaralatvo Miloja Milojevia,
Muzikoloki institut, SANU, Beograd, 1998, 113.
135
i u osnovi pravoslavnoj estetici stran pristup negovan kroz vie od
dve stotine godina vladavine zapadwakog polifonog stila u anru ru-
ske duhovne muzike, Kastaqski je uspeo da kroz svoja dela izazove osea-
we svojevrsnog eha stvaralatva itavog ruskog naroda"20 na nov nain
prenosei unutrawu sutinu starog pojawa. Za razvoj srpske duhovne
horske muzike u post-mokrawevom vremenu", Stevan Hristi je na
slian nain dao neprocewiv, verovatno najdubqi umetniki doprinos
u pravcu originalnog stvaralatva, po duhu uvek toliko bliskom tradi-
cionalnom doivqaju crkvene muzike.21
Ne postoje konkretni podaci o tome da li je na kompozitor pri-
sustvovao nekim od prvih izvoewa Liturgije Sergeja Rahmawinova.
Ve po izboru meovitog horskog sastava, a potom i po upotrebqenim
lestvino-tonalnim i harmonskim elementima, zakquujemo da je Hri-
sti u Opelu bio generalno blii ruskom" zvuku, nego u Liturgiji. Sa
druge strane, on se u zenitu stvaralatva upravo kroz realizaciju ove
najznaajnije forme pravoslavnog bogoslubenog obreda na neki nain
vratio" tradicionalnom postupku (makar i sporadino) koriewem
melodijskih elemenata srpskog tradicionalnog pojawa. Zato liturgije
dvojice kompozitora sa kompoziciono-stilskog gledita imaju propor-
cionalno obrnut znaaj za svoje autore. Hronoloki starija Liturgija
sv. Jovana Zlatoustog Rahmawinova ne poseduje onaj stepen stilskog je-
dinstva koji e autor dostii kasnije u svome Svenonom Bdeniju.22 Ta-
dawa ruska kritika se po premijeri nepovoqno izrazila o delu: Kao
kompozicija crkvene muzike, pogodila nas je stepenom subjektivnosti,
ni najmawe crkvena u svom zvuawu Ili se kompozitor jo nedovoqno
upoznao i srodio sa formom Liturgije, ili se wegove emocije jedno-
stavno ne daju izraziti kroz ovu formu"23
Sasvim je mogue da je Stevan Hristi prisustvovao srpskoj pre-
mijeri Liturgije Rahmawinova u Beogradu, 8. aprila 1928. godine, kada
je ovo delo izveo ruski beogradski hor Glinka" sa dirigentom Ilijom
20 Prema Ivan Lipaev (prikaz koncerta), Ruska a muzikalna a gazeta, 4, 1898, 400,
u: Vladimir Morosan, Liturgical Singing or Sacred Music. Christianity and the Arts in Russia,
ed. by W. C. Brumfield and M. Velimirovic, Cambridge University Press, 1991, 128.
21 Svetomir Nastasijevi je u tekstu napisanom povodom premijere Hristieve
kompozicije, poredei Hristiev doprinos, ovome anru u odnosu na savremenike Milo-
ja Milojevia i Kostu P. Manojlovia prilino otvoreno, ak grubo, no vie nego tano
napisao: Ne posedujui tako izraziti kompozitorski talenat, to ga ima g. Hristi, ni
g. Miloje Milojevi ni Kosta Manojlovi nisu mogli u svojim crkvenim delima da do-
stignu ni priblian nivo koji je postigao g. Stevan Hristi. G. Milojevi je zapao u iz-
vetaene i profane dramske efekte, koji imaju malo veze i sa religijom i sa crkvenim
tekstom; otuda je wegova crkvena muzika neubedqiva i skroz promaena. G. Kosta Manoj-
lovi istrauje intelektualno kontrapuntska i polifona reavawa u naoj crkvenoj mu-
zici, za ta on nema ni inspiracije ni dovoqno inventivne snage. Zato su wegova cr-
kvena dela razvuena, bleda i neizrazita"; Svetomir Nastasijevi, Liturgija od g. Steva-
na Hristia. Pravda, 8. april 1937.
22 Jurij Keldi, Rahmaninov i jego vremja, Moskva, 1973, 385.
23 D., Horovoje i regentsko delo 12, Moskva, 1910, 310311, prema: Sergei Rachmani-
nov / The Complette Sacred Choral Works, Monumentes of Russian Sacred Music, ed. by Vladi-
mir Morosan, IX, Vol. 1/2, Madison, Connecticut, 1994, li.
136
Slatinom.24 Onovremena srpska kritika, takoe je negativno ocenila
delo ruskog neoromantiara: Rahmawinov pie Liturgiju stilom bez-
bojnim, eklektinim, najgore moguim. Ima tu i monotonog recitovawa
i traewa jedne vie, pobone ekspresije. Ali mi smo uli dosada i
sretnijih recitativa i uspelijih lirskih delova. Ne ruska, i naa cr-
kvena literatura ima interesantnijih Liturgija od ove."25 Ve navedena
iwenica da e se u svojoj istoimenoj kompoziciji osam godina kasnije
Stevan Hristi naelno inspirisati napevima naeg tradicionalnog
pojawa, govori u prilog tome da mu ovo delo pravoslavne duhovne muzi-
ke u ideolokom smislu nije predstavqalo znaajniji uzor.
Dramatina promena u istoriji Ruske crkve, pa i crkvene umetno-
sti do koje je u ovoj pravoslavnoj zemqi dolo posle 1917. godine, od-
razila se i na produkciju obimnijih duhovnih horskih kompozicija.26 U
vremenu nastanka Hristieve Liturgije samo su trojica autora u emi-
graciji pisala vea dela ovoga anra: Aleksandar Greaninov, Nikolaj
erepin i Konstantin vedov.27 Prvi, 1927. godine u Parizu tampa
(Breitkof & Hartel) novu verziju svoje Liturgije domestike iz 1917. godi-
ne, odnosno izdaje etvrtu po redu Liturgiju op. 177 (sa podnaslovom
Novi Obihod), koja kao kontrast wegovom dotadawem opusu predstavqa
skromnu partituru namewenu malim emigrantskim horskim ansambli-
ma.28 Nikolaj erepin koji je tridesetih godina delovao u Beogradu, gde
je izvodio svoju duhovnu muziku,29 po dolasku u Pariz, nastavqa da pie
u duhu nove ruske horske kole". Ovim gotovo usamqenim primerima
moe se dodati Liturgija za muki hor Konstantina vedova iz 1935.
godine, nastala u Sjediwenim Amerikim Dravama, namewena tada u-
venom ansamblu Donski kozaci" i dirigentu Sergeju arovu.30
S obzirom na to da se ni u bugarskoj crkvenoj horskoj muzici ni-
ta znaajno nije dogodilo posle Liturgije Dobri Hristova (1875
1941) iz 1925. godine, koja je pisana u duhu klasinog, mokrawevskog"
rada sa tradicionalnim napevom, moe se zakquiti kako Hristieva
Liturgija za muki hor iz 1936. godine predstavqa jedno od posledwih
24 Slobodan Turlakov, Letopis muzikog ivota u Beogradu, 18401941, Muzej pozo-

rine umetnosti, Beograd, 1994, 124.
25 Petar Bingulac, Muziki ivot u Beogradu. Misao, sv. 7/8, april 1928, 486.
26 Od znaajnijih autora ovog anra u Rusiji su pored Kastaqskog ostali jo samo
Viktor Kalinikov (18701927), Aleksandar Nikoqski (18741943) i Pavel esnokov
(18771944). Pored muziara svetskog renomea Sergeja Rahmawinova, Aleksandra Gla-
zunova i Igora Stravinskog, spas van rodne zemqe potraili su i do tada vodei autori
u oblasti duhovne horske muzike: Aleksandar Arhangelski (18461924), Aleksandar Grea-
ninov (18641956), Konstantin vedov (18861954), Nikolaj erepin (18731945), Alek-
sandar esnokov (18801941), navedeno prema: Vladimir Morosan, Russian Choral Music of
the Russian Emigration: 19171988. International Choral Bulletin, 1998, 6.
27 N. d., 6.
28 Isto.
29 Ruski ujediweni hor sa dirigentima N. erepinom i A. N. Kuzmenkom izveo je
tokom 1933. godine fragmente iz Svenonog Bdenija erepina i wegove dve Liturgije sv.
Jovana Zlatoustog iz 1903. i 1907. godine, prema: Slobodan Turlakov, N. d., 156, 158.
30 Zanimqivo da je ovo delo tek 1994. godine doivelo svoj premijerni snimak, v.
Vladimir Morosan, N. d., 7.
137
veih crkvenih kompozicija slovenske pravoslavne horske muzike pre
Drugog svetskog rata.31
Muki hor Teolokog fakulteta iz Beograda bio je prvi ansambl
koji je izveo ovo delo Stevana Hristia. Prolazei kroz iskustvo pre-
mijernog reprodukovawa jedne duhovne kompozicije domaeg autora
Liturgije u B-duru Miloja Milojevia, tokom uskrweg posta 1933. go-
dine, tada jo nedovoqno iskusan horski sastav pokazao je, ipak, po-
trebnu vetinu u tumaewu novih ostvarewa u ovoj oblasti: Mladi hor
studenata teolokog fakulteta, jo potpuno neujednaen u zvuku, sa iz-
vrsnim glasovnim materialom u prvim i drugim basima, bio je predani
i oduevqeni interpretator Liturgije g. Milojevia."32 Hor je oi-
gledno napredovao do trenutka izvoewa Hristieve Liturgije, kada se
po premijeri kritika jednoduno sloila oko ubedqivosti wihove in-
terpretacije: Hor studenata pravoslavnog teolokog fakulteta izveo je
delo sa svom potrebnom studijom i dokazao, da je pevako telo na koje
smemo i treba da raunamo u naoj akciji za obnavqawe nae pravo-
slavne crkvene muzike literature."33 Hor studenata teolokog fakul-
teta pored toga to zvui ujednaeno, mladalaki, snano i poletno,
odlikuje se i time, to pravoslavnu crkvenu muziku peva sa razumeva-
wem i religioznim oseawem."34
Svakako da su ograniene mogunosti koje je nametao izbor mukog

horskog sastava u dobroj meri odredile krajwi muziki sadraj ovog de-
la. To se pre svega odnosi na izrazito uproenu fakturu pojedinih
stavova: paralelne udvojene terce u oktavama, paralelne sekstakorde ili
unisono itavog hora.
Stepen kontrastnih harmonskih reewa sukobi modalnih i hro-
matskih postupaka mawi je u odnosu na postupke u Opelu, zbog toga
to u Liturgiji iznad svega dominira tvrda" durska dijatonika. Za
razliku od Marka Tajevia koji u svojoj Liturgiji (1931) neguje gotovo
iskquivo modalan zvuk, odnosno Miloja Milojevia koji u istoimenoj
kompoziciji za meoviti hor op. 50 (1937) insistira na hromatsko-to-
31 Izvoewa dela moderne srpske duhovne horske muzike u Beogradu krajem tridese-
tih godina nisu bila esta pojava. Beleimo neka od najznaajnijih: Akademsko pevako
drutvo Obili" sa dirigentom Brankom Dragutinoviem premijerno je 13. maja 1935.
godine izvelo Opelo u g-molu, op. 38 (1934) Miloja Milojevia; Jugoslovensko pevako
drutvo iz Zemuna sa dirigentom Milenkom ivkoviem izvelo je na Cveti 1936. godine
Liturgiju (1931) Marka Tajevia; Prvo beogradsko pevako drutvo sa Predragom Milo-
eviem izvelo je delove (Svjati Boe i Heruvimsku pesmu) Milojevieve Sveane litur-
gije za meoviti hor i sola op. 50 (1937) na Duhovnom koncertu maja meseca 1939. godine.
32 Branko Dragutinovi, Muzika u Beogradu. Zvuk, br. 7, maj 1933, 261.
33 Miloje Milojevi, Liturgija za muki zbor od Stevana Hristia. Politika,
7. april 1937, 8.
34 Svetomir Nastasijevi, Liturgija od g. Stevana Hristia. Pravda, 8. april
1937.
138
nalnim sukobima kao osnovnom izraajnom sredstvu, Stevan Hristi
slobodnim tretmanom zgusnutog modulacionog toka tei arhainom zvu-
ku. Traewe novog poznatim sredstvima" autor najee gradi preko
tercnih veza sa primetnim insistirawem na osamostaqewu akord spo-
rednih stupweva. Prethodno u Opelu ve isproban kao efektan po-
stupak, pojava modalno stabilne oblasti akord snienog VII stupwa,
shvaena i kao afirmacija miksolidijske lestvine oblasti, doprino-
si pomenutoj arhainosti partiture. Presudan razlog za upotrebqenu
modalnost na durskim osnovama", lei u lakem praewu latentne
harmonije melodija u duhu tradicionalnih napeva.35 Ima meutim i ta-
kvih odseka partiture stav Svjati Boe gde ustupak Hristievoj
modernosti putem koriewa modulacija preko hromatske tercne srod-
nosti ukida" bilo kakvu vezu sa potencijalnim harmonskim fonom na-
eg pojawa. Svojevrsno zamagqivawe tonalnog centra i insistirawe na
arhainosti per se, ini ovu muziku, za razliku od autorovog Opela, ma-
we slovenskom, srpskom i sasvim uslovno reeno, pravoslavnom.
Upotrebu pentatonske melodike u stavu Svjat, stranu nacionalnom
muzikom idiomu, a stilski blisku elementima impresionizma, shvata-
mo kao jo jedan od autorovih pokuaja ostvarivawa crkvenog" zvuka
univerzalne orijentacije. Sprovedeni polifoni postupak rezultira tek-
stualnom polifonijom koja tee paralelno sa muzikom i dovodi do iz-
vesnog stepena wenog nerazumevawa. Za razliku od toga, princip na ko-
me je insistirao otac" obnove ruske duhovne muzike Stepan Vasiqe-
vi Smolenski (18481909), a kompoziciono ga uveo u praksu Aleksan-
dar Kastaqaski podgolosonaja polifonija, bazira se na kontrapunktu
ranog ruskog vieglasja i vieglasne narodne pesme, i donosi melo-
dijsku imitaciju kroz sve glasove, pri emu se tekst izgovara istovre-
meno.36 Ovakva vrsta neobinog kontrapunkta, izvesno slabi" stepen
uobiajenog polifonog rada, ali doprinosi razumevawu teksta kao sva-
kako primarnog inioca jedne obredno funkcionalne kompozicije.37
Prevashodno muziar zapadnoevropskog usmerewa Stevan Hristi nije
usvojio ovu tekovinu ruske duhovne muzike sa poetka HH veka, ve je
kroz sopstveni izraajni jezik uspeno profilisao odreene stilske
elemente sa obe strane evropskog kontinenta.
U vezi sa delikatnim problemom Hristieve upotrebe liturgijskih
napeva, odnosno nainom wihovog citirawa, smatramo da je najpreci-
znije konstatovati povremeno i delimino"38 autorovo oslawawe na
melodijske karakteristike tradicionalnog srpskog pojawa. Ne bismo se
sloili sa miqewem Vojislava Ilia da se u ovom delu prepoznaju
35 Radmila Miki, N. d., 136.

36 Sergei Rachmaninov / The Complete Sacred Choral Works, Monumentes of Russian Sac-
red Music, ed. by Vladimir Morosan, IX, Volumes 1/2, Madison, Connecticut, 1994, 1xiii.
37 Primer ovakvog postupka je u stavu Svjete tihi iz Svenonog bdenija Sergeja Rah-
mawinova, gde se istoimena melodija kijevskog napeva provlai u gorwim glasovima kroz
razliito sprovedene homofone situacije, dok glasovi doweg registra putem jednostavne
pedalne melodije donose tekst u imitaciji; N. d., lxiii.
38 Dimitrije Stefanovi, N. d., 90.
139
elementi I i V glasa,39 jer pored sasvim kratkotrajne i labave" asoci-
jacije na melodiju Heruvimske pesme I glasa u deonici drugog tenora na
poetku ove pesme (takt 6064), nigde se ne nalaze elementi ovog izu-
zetno karakteristinog i prepoznatqivog napeva V glasa. Izuzev kvart-
nog skoka na poetku melodije malog" Dostojno jest VIII glasa,40 koji se
moe uoiti kod Hristia, nema primera doslednije primene motiva
VIII glasa. Hristiev postupak deliminog citirawa ili, boqe reeno
povremenog oslukivawa melodijskog pulsa melodija opteg pojawa,
kree se od upotrebe karakteristinog poetnog motiva (kvartni skok u
Jedinorodni sine, Dostojno jest), pa do uoavawa neto duih celina
(Oca i Sina ili Dostojno i pravedno jest).
Primer br. 1
Izbegavajui pravilo da svaki komponovani stav bude baziran na

odreenoj crkvenoj melodiji, Hristi se blisko postupcima jednog Alek-
sandra Tihonovia Greaninova (18641956), koristi fragmentima ovih
napeva kao slobodnim tematskim materijalom.41 Drugim reima, postoje
horski odseci u kojima autor prosto ne moe da izbegne" okretawe op-
te poznatom napevu i oni predstavqaju tradicionalan sloj dela. Ova-
kvi odlomci uslovqeni stepenom autorove stilske neodlunosti" sim-
boliu taj polukorak izmeu uobiajene obrade napeva i nedovrenog
eksperimenta izrade originalne zvune materije, onemoguavajui samoj
39 Vojislav Ili, Liturgija Stevana K. Hristia. Hrianska misao, br. 67, 102.
40 Stevan St. Mokrawac, Opte i prigodno pojawe, u: Sabrana dela Stevana St. Mo-
krawca, Duhovna muzika V, kwiga 8a, urednik dr Danica Petrovi, Beograd, 1997, 130.
41 Greaninov za razliku od prve Liturgije op. 13 iz 1898. godine koja je raena po
uzoru na istoimeno delo P. I. ajkovskog, bez citirawa napeva, u drugoj Liturgiji ot-
kriva" mogunost rada sa crkvenim melodijama: preuzima osnovne ritmike i melodijske
karakteristike i slobodno stvara horske numere; v. Vladimir Morosan, N. d., 242.
140
muzici da se otisne" daqe od ve viene, svakako pevqive etvorogla-
sne dijatoninosti".
Sa druge strane, muziki zanimqivije numere Heruvimska pesma,
Oe na i Hvalite raene su daleko slobodnije, sa pojaanim kontra-
punktskim radom kao kqunom kompoziciono-tehnikom zamenom" za
odsustvo obrade tradicionalnih napeva.
to se tie odseka koji povezuje pojedine due celine ovog dela
replike hora Gospodi pomiluj" na vozglase svetenika, tzv. jektenija
(velika, mala, suguba/trostruka, prozbena),42 oni stepenom svoje razno-
vrsnosti predstavqaju osetnu novinu u ovom anru srpske muzike. Za
razliku od postupka u Opelu, gde je autor na dva mesta ponovio struktu-
ru tzv. Mrtvake jektenije",43 u Liturgiji ne postoji nijedna identi-
na numera. Primetnim odsustvom motivskog povezivawa stavova,44 delo
poprima izgled prokomponovane kompozicije namewene bogoslubenom
izvoewu.
U ovom sluaju blisko postupku Rahmawinova u wegovoj Liturgiji,
Hristi daje obiqe razliitih reewa koja zajedno karakterie pri-
lino nestabilna harmonska osnova: mahom su to kombinacije tercnih
veza,45 istoimenih tonaliteta razliitog roda, modulacija do drugog
kvintnog srodstva, jednom reju, intonativno relativno nepogodnih ve-
za izmeu nastupa soliste/svetenika. U sluaju tzv. velikog Gospodi
pomiluj" Hristi daje dve varijante: prvu, jednom ponovqenu (broj 51,
ispred Heruvimske pesme), koja svojim molskim karakterom i plagalnom
kadencom podsea na harmonska reewa u autorovom Opelu i drugu, dur-
sku (broj 62, ispred Oca i Sina), jednostavnog zvuka uz razraen pokret
svakoga glasa, kao svojevrsni prototip crkvene muzike. Na slian na-
in je komponovan kratki stav Aliluja koji nastaje putem ulanavawa
paralelnih terci tenora i bas-baritona, uz maksimalnu redukciju osta-
lih izraajnih sredstava.
Heruvimska pesma donosi najznaajniju upotrebu polifonog muzi-
kog jezika u itavoj kompoziciji. Kao i veina drugih autora, Stevan
Hristi upravo u ovoj liturgijskoj numeri daje izrazitu slobodu svom
originalnom izrazu. Za razliku od mnogobrojnih prethodnika u srpskoj
muzici, on ne prati neki od znanih obrazaca mahom nasleenih iz bo-
gate ruske prakse, ve daje nesimetrinu prokomponovanu formu sasta-
42 U zavisnosti od mesta u liturgiji, odnosno vrste molitve koju izgovara svete-

nosluiteq.
43 Numera broj 11 (strana 55) pred stav West svjat i numera broj 36 (strana 74)
pred zavrni odsek Vjenaja pamjat, prema izdawu: Stevan K. Hristi, Horovi (izbor i
redakcija Milan Bajanski), Prosveta, Beograd, 1964.
44 Kao suprotan sluaj navodimo motivsku povezanost prvog i posledweg stava Mo-
krawevog Opela (Jektenija i Vjenaja pamjat), vezu izmeu pojedinih numera iz Opela sa-
mog Stevana Hristia (na primer, malo Gospodi pomiluj, broj 8 i West svjat) ili uo-
qive melodijsko-formalne slinosti izmeu delova Heruvimske i Priasne pesme iz
Liturgije (1931) Marka Tajevia.
45 Na primer, u maloj jekteniji pre stava Priidite (broj 24), javqa se veza domi-
nantine dominante sa akordom sedmog prirodnog stupwa prvi stupaw (d-fis-a / b-d-f /
c-e-g).
141
vqenu od tri muziki potpuno razliita dela. Za potpuni doivqaj ove
numere neophodno je razumeti liturgijsko znaewe trenutka pevawa He-
ruvimske pesme,46 koja prati nekoliko radwi svetenosluiteqa: od ka-
ewa i itawa molitvi, preko formirawa procesije za Veliki hod, i
konano, samog Velikog hoda tokom kojeg se asni darovi iz oltarskog
prostora ceremonijalno iznose kroz severne dveri do asne trapeze.47
Prvi i drugi odsek (a/ Ie heruvimi tajno obrazujue, b/ I ivotvor-
jaej trojicje), Hristi realizuje kroz muziki tok jednake duine (23
takta), pri emu se za razliku od harmonski stabilnog prvog odseka u
b-molu, drugi kree u frigijskoj oblasti (Ces-dur/Fes-dur), da bi na sa-
mom kraju tonalnim skokom (umawene kvarte u basu) Ces-dur/Es-dur naglo
kadencirao u osnovnom tonalitetu b-mola. Nesrazmerno krai trei od-
sek s/ Vsjakoje niwe otloim popeenije (14 taktova), uglavnom homofo-
no koncipiran, zavrava prvi deo Heruvimske pesme u osnovnom tona-
litetu. Ovako izrazit harmonski sled drugog dela pesme nalazi smisao
u specifinoj promeni tonalne boje. Stie se utisak da su isto mu-
ziki razlozi razliitog tonskog valera, prevagnuli nad potencijal-
nim programskim. Znatno zaotreniji postupak koji e zraiti ne-
mako-trausovskim" zvukom, a ne Hristievim mekim" harmonskim
prelivima francuske provenijencije, ostvarie godinu dana kasnije
Miloje Milojevi u svojoj Heruvimskoj pesmi, unutar ve pomiwane Sve-
ane liturgije op. 50.48 Karakteristini za itavo stvaralatvo Steva-
na Hristia, harmonsko-koloristini impresionistiki elementi deo
su wegove originalnosti i u anru duhovne horske muzike.
Stilski potpuno razliit od prvog dela Heruvimske pesme, drugi
deo Jako da carja odudara i od itave kompozicije svojim gotovo in-
strumentalnim karakterom. U Allegro tempu (oblika a-b-a-c-d) ovaj stav
donosi visok stepen kontrapunktskog rada,49 oznaavajui time jedan
umetniki transformisan korak daqe od prepoznatqive melizmatike
tradicionalnog pravoslavnog pojawa.50 Svojevrsnu ravnoteu izmeu upo-
46 Ova himna uvrtena u vizantijsku liturgiju izmeu 573574. godine za vreme ca-
ra Justinijana, bila je originalno dodati refren za postojei antifon na psalamski
tekst 23 /24/: 710 koji je ve imao refren. Vremenom psalamski stihovi su nestali, a
ostali su samo ova himna i dodatak aliluja. Nekada se itava himna pevali tri puta, od
ega je do danas ostalo samo trostruko aliluja na wenom kraju; prema: Paul Meyendorff,
Russian Liturgical Worship, u: Peter Tchaikovsky / The Complerte Sacred Choral Works, ed. Vla-
dimir Morosan, 1996, xxxii.
47 Sergei Rachmaninov / The Complete Sacred Choral Works, Monumentes of Russian Sac-
red Music, ed. by Vladimir Morosan, IX, Vol. 1/2, Madison, Connecticut, 1994, lv.
48 To se pre svega odnosi na nagli tonalni skok d-mol/As-dur na poetku drugog sti-
ha (I ivotvorjaej), da bi se potom preko b-mola stiglo u svetao A-dur (pripjevajue);
v. Bogdan akovi, Milojevieva Sveana liturgija sv. Jovana Zlatoustog za solo glasove i
veliki meoviti hor op. 50, u: Kompozitorsko stvaralatvo Miloja Milojevia, Muziko-
loki institut SANU, 107108.
49 Karakteristian je kratak odsek b (5 taktova) u kome basovska deonica donosi te-
mu poput poetnog motiva kakvog fugata, ali se ubrzo uliva u ponovqeni odsek a, bez ika-
kvog odgovora" u drugim deonicama.
50 U tom smislu, kao da najavquje preinstrumentalizovani postupak Marka Tajevi-
a u kompoziciji Sej dew (ps. 118) nastaloj punih trideset i dve godine kasnije, za koji
izlazi iz okvira tradicionalnog pisawa za vokalni ansambl.
142
trebqenih izraajnih elemenata (strukturna i harmonska osnova) Hri-
sti ostvaruje jedinstvenim tonalnim planom stava F-dur, pri emu
se na samom kraju pojavquje miksolidijska verzija osnovnog tonaliteta,
kao i plagalna kadenca: VIIVI stupaw.
Pevawe univerzalne hrianske molitve Oe na, na samom bo-
gosluewu ima puni evharistijski znaaj: verni se pripremaju da ubrzo
realno okuse hqeb na nasuni". Hristieva verzija ove pesme data je
kroz praktino samo jednu horsku situaciju: ispod homofonog troglasa
(I, II tenori, baritoni) sa pravilno postavqenim akcentima, basovska
deonica uz stalnu ritmiku figuru i kroz nanie usmeren melodijski
trihord ponavqa tekst sa poetka molitve.
Primer br. 2
Stepen mirnoe tonalnog plana (Es-dur/c-mol/As-dur/c-mol-Es-dur)

odgovara potrebnom karakteru stava.
Priasna pesma se na liturgiji izvodi za vreme prieivawa sve-
tenstva u oltaru, koje neposredno prethodi prieivawu vernih.51 U
ruskoj tradiciji se ubrzo posle pojave isto polifonih kompozicija,
prelo na praksu kratkog reitativnog izvoewa tipikom odreenog
teksta, da bi potom usledilo izvoewe sloene forme duhovnog kon-
certa", kompozicije motetskog stila sa jasnim uticajima barokne in-
strumentalne tradicije. Hristieva priasna pesma Hvalite upravo
nosi odlike ovakvog efektnog, koncertnog dela. Melodijski gledano,
51 Istorijski gledano, priasna pesma sastojala se od psalamskog teksta koji se iz-

vodio stih po stih, dok je jedan izabrani stih sluio kao refren. Vremenom psalamski
stihovi su se sveli na samo jedan uz aliluja. Psalam 148; 1 stih predstavqa taj uobiajeni
tekst za nedeqnu priasnu pesmu. U vizantijskoj i slovenskoj tradiciji na ovom mestu su
se razvile duge melizmatine melodije; prema: Paul Meyendorff, Russian Liturgical Worship,
u: Peter Tchaikovsky / The Complete Sacred Choral Works, Musica Russica, ed. Vladimir Moro-
san, 1996, xxxii.
143
ovaj stav nema slinosti ni sa jednom verzijom ili napevom priasne
pesme u tradicionalnom srpskom crkvenom pojawu.52 Karakteristian
skok iste kvarte na poetku blizak je onima u prethodnim stavovima sa
tradicionalnim napevima (Jedinorodni sine, Dostojno jest), odnosno
poetku pesme Jedin svjat.53 Ovaj melodijski motiv latentno plagal-
nog harmonskog znaewa, kompozitor je odabrao kao svojevrsni intona-
cioni simbol za razvijenu modulacionu shemu putem tercno srodnih
tonaliteta. Zanimqiv sled modulacija iz durskog akorda u prekomerni
obeleava kraj prvog odseka.54
Primer br. 3
Formalno organizovan kao a-a1-a-a2 + sekventno Aliluja, ovaj stav

u odseku a2 donosi ak znaajan stepen klasinog motivskog rada: frag-
mentaran rad sa motivom iste kvarte (g-c, c-f, g-c, d-g, a-d, e-a) dovo-
di do odseka sekventne strukture na tekst Aliluja (poetak tercno sro-
dan, svetao A-dur!) i konane kadence u osnovnom C-duru: VII snie-
ni/IV molski/V/I.
Kraj Liturgije, u kome se jo jednom iskazuje zahvalnost vernika
Spasitequ (Blagosloven grjadi vo imja Gospodwe, Vidjehom svjet isti-
ni; Da ispolwatsja usta naa) Hristi realizuje homofonom struktu-
rom uz porast dramske tenzije putem harmonsko-tonalnog prosvetqewa:
G-dur/D-dur/A-dur. U stavu Budi imja Gospodwe, jo jednom se javqa izra-
52 U odeqku Priasne pesme u kwizi broj 8a Opte i prigodno pojawe Stevana Mo-
krawca, na tekst 148. psalama nalaze se napevi 1, 3, 7, 8 (dve verzije) glasa, kao i Trsten-
sko hvalite, Kornelijevo, Po Korneliju, beogradski napev, Na Ton despotin, 3. glasa, v. Ste-
van St. Mokrawac, Opte i prigodno pojawe, u: Sabrana dela Stevana St. Mokrawca, Du-
hovna muzika V, kwiga 8a, Beograd, 1997, 135152.
53 Kod Mokrawca ova melodija zapisana je in b, pa prema tome pomenuti skok je f-b;
N. d., 134.
54 (G-dur/g-h-d = g-h-dis za C-dur/c-e-g = c-e-gis za F-dur/f-a-c = f-a-cis za B-dur
+ As-dur kao submedijanta osnovnog C-dura).
144
zita harmonska veza tercno srodnih tonaliteta (C-dur/E-dur), da bi za-
vrno Spasi Hriste Boe, kao i ponovqeno Ton Despotin sa poetka
dela (ulazak i izlazak arhijereja) svoj dostojanstveni efekat ostvarilo
putem uvoewa durskih akord na snienom VII i III stupwu.
Hristieva Liturgija za muki hor predstavqa tipian primer
originalnog pristupa anru duhovne horske muzike posle dominacije
klasinog" Mokrawevog naina rada na tradicionalnom napevu. Iz-
bijawe Drugog svetskog rata i nove okolnosti posle 1945. godine, pre-
kinule su potencijalni razvoj duhovne muzike u smeru veeg broja raz-
liitih individualnih reewa koja su upravo sredinom 30-ih godina
zapoeli autori Hristieve generacije: Miloje Milojevi, Milenko
ivkovi, Milivoje Crvanin Tako je izuzetno zanimqiv odnos dva
suprotstavqena elemenata isto estetskog i utilitarno-funkcio-
nalnog unutar jedne specifine vrste crkvene umetnosti, ostao tek na-
znaen u nekoliko opusa i bez jasno utvrenih konstruktivnih i stil-
skih premisa. Ostajui dovoqno vezan za tradicionalne vrednosti ovog
anra uz razraene nove elemente, Stevan Hristi je napisao delo
koje bi, verujemo, i danas imalo zadovoqavajuu bogoslubenu i kon-
certnu primenu.
Stav kritiara Hermana Laroa, izreen u vezi sa Liturgijom sv.
Jovana Zlatoustog P. I. ajkovskog, da to je delo kompetentnog i kon-
centrisanog umetnika u kome se osea iskusna ruka, istanan ukus, te
iznad svega pravi oseaj za prikladno, a svakako mawe mona inspira-
cija",55 na odlian nain oslikava meru umetnikog rasta Stevana Hri-
stia u trenutku nastanka analizirane kompozicije, napisane pune dve
decenije iza neponovqivog Opela u b-molu.
Bogdan akovi
STEVAN K. HRISTI'S LITTLE-KNOWN LITURGY FOR A MALE CHOIR
Summary
This paper discusses Stevan K. Hristi's second spiritual choral composition,

written after The Requiem for a mixed choir (1915). The discussion is divided into two
parts: the first places The Liturgy of St. John Chrysostom for a male choir (1936) in a
wider context of this genre at the end of the 1930s, comparing it primarily with the
work of Russian authors. Stevan K. Hristi stayed in Russia in 1910, at the time of the
first ever performance of Sergei Rachmaninov's Liturgy of St. John Chrysostom; there
he met Aleksandar Kastalski and the circle of musicians around the Moscow Synod In-
stitute, and the meeting was of great importance for him. The paper underlines the acti-
vities of the student choir of The Orthodox Religious Faculty in Belgrade and the con-
ductor Vojislav Ili, who performed Hristi's composition for the first time ever. The
55 Prema: Antonin Preobraenski, Trudi P. I. ajkovskogo v oblasti tserkovnogo

penija. Ekaterinoslavskie eparkhalnije vedomosti 23, 24, 1894, 598, u: Vladimir Moro-
san, Choral Performance in Pre-Revolutionary Russia, Michigan, 1986, lxxxviii.
145
second part of the text analyzes the most important sections, as well as applied compo-
sitional solutions, particularly in comparison with the author's contemporaries engaged
in this genre (Marko Tajevi, Miloje Milojevi), trying to define the composition
stylistically and determine its place in the development of this genre of Serbian music.
Application of tonally unstable harmonic basis, with relatively frequent modulations
(the dominant relation being between the thirds) and interesting polyphonous solutions
on the one hand, and retaining certain traditional techniques (partly relying on the me-
lodic characteristics of Serbian chanting, or associating some movements with the "spi-
ritual concert") on the other, classifies The Liturgy of St. John Chrysostom for a male
choir among the most modernly conceived orthodox choral compositions till World
War II.
146
SEAWA, GRAA, PRILOZI
UDC 821.163.41-2.09 Mihajlovi-Mihiz
821.163.41-95
Milica Anii
SAMA SVOJ GOSPODAR
Prouavajui mit, narodnu epsku pesmu i drame o Banovi Strahi-

wi, interpretatori su svoju pawu usredsredili na linost junaka, ve-
liinu wegovog podviga i motiv oprotaja, uvek istiui tajnu koja
lebdi nad ovom priom o ratniku koji prata neverstvo eni. Iako u
Mihajlovievoj drami paralelno postoje dva plana ili toka radwe: na-
cionalni i intimni, koji se u drami dodiruju, prepliu i sukobqavaju,
interpretatore je zanimao gotovo iskquivo nacionalni tok i, u okvi-
ru wega, sukob Banovi Strahiwe sa svetom oko sebe. U tom kontekstu
rasvetqavana je i tajna Strahiwinog oprotaja, dok je intimni plan
prie u analizama ostao zapostavqen. Ukoliko je pawa kritiara i za-
dravana na intimnom siejnom toku, ona je bila usredsreena na li-
nost i motivaciju junaka Strahiwe, a tajna ene i wene linosti osta-
la je netaknuta radoznalou interpretatora. Ovaj rad je pokuaj da ovu
intrigantnu dramu vidimo u svetlu tajne neverne qube.
Promiqajui lik ene u Mihizovoj drami Banovi Strahiwa
kritika je najee isticala tajnu koja ju obavija, kao i nemotivisa-
nost wenih postupaka. Upravo u graewu lika ene, Laslo Vegel uoava
Mihizove propuste: Motive eninih postupaka, wenih opredeqewa,
ponaawa, Mihajlovi uistinu ne ume da obrazloi. Ponajvie zbog
toga to je ova forma ponaawa u datom vremenu bila dobrim delom
nepoznata. Ovaj tip ene, sa svojim suptilnim intelektualizmom, ve-
om slobodom eqa, sasvim modernom iracionalnou egzistira u ovo-
me svetu bez ikakih motiva. Ona je apsolutno van sveta. Ona nema isto-
rijski alibi, istorijsku autentinost, ona u ovoj drami nalikuje na ka-
kvu mistiku, egzistencionalistiku junakiwu."1 Jovan irilov, meu-
tim, upravo u toj mistinosti i tajni uoava vrednost drame: U po-
trazi za razlozima neverstava Strahiwine qube i oprotaja Banovi
Strahiwe gotovo i da je isto tako zametno tragati u narodnoj pesmi,
kao i u drami Borislava Mihajlovia. Ta slinosti izmeu izvorita
i dramske utoke jedna je od osnovnih vrednosti i jednog i drugog dela. U
epici obe tajne traju kao tamni vilajeti drevnog mita, a u drami te dve
tajne proizilaze iz punoe likova, iznenadnosti qudskih postupaka ko-
je nijedna konzistentna psiholoka kola ne moe da podvede pod svo-
1 Laslo Vegel, Apsurdni izdajnici, iz kwige Abrahamov no, Cekade, Zagreb, 1987, 47.
147
je formule."2 Studiozno prouavajui lik ene, Petar Marjanovi je
zakquio: re je o eni s tajnom koju verovatno ni sama ne zna i
stalno je iznova stvara; to je ini osobom roenom za rtvu, zloinca
i sauesnika u isti mah".3 Sledei, izmeu ostalih, i navedena tumae-
wa pokuaemo da predoimo na koji nain Mihajlovi osmiqava i
uva tajnu koja postoji u Strahiwinoj eni, a koja je goni na udnovate
postupke, odnosno prestupe sa take gledita feudalnog sistema vred-
nosti.
Banovi Strahiwa je ratnik koji ono to mora, on to i hoe". To
je wegova definicija iz koje deluje, ostvaruje podvige i u skladu sa ko-
jom donosi odluke. Odluka da oprosti eni, wegov najvei podvig, iza-
zvala je brojna tumaewa. Od Selenieve teze o Strahiwi kao pobuwe-
niku, zatim Vegelovog stanovita o Strahiwi kao pretei renesansnih
ideja o slobodi, do stava Petra Marjanovia o Banovievoj lojalnosti
caru i dravi zasnovanog prevashodno u replici: Rat je na posao,
muki. Vanije nas stvari ekaju nego da sudimo enama. Za koji dan
sudiemo se sa sudbinom. Ginuemo tamo u krvi i mukama, pa neka bar
qudska pria ostane za nama."4 Preciznijim i utemeqenijim smatramo
zakquak pozorinog kritiara Ivana Medenice: Dubinska analiza
utvruje da mesta adresanta i adresata u drami Banovi Strahiwa ne
ostaju prazna: na mestu adresanta pojavquju se feudalne vrednosti, a na
mestu adresata (ciq, svrha, posledica) sam Banovi Strahiwa, ali ne u
smislu emotivnog samoostvarewa (to je karakteristika qubavnih pri-
a), ve u smislu potvrivawa autonomije linosti zapravo u smislu
osvajawa slobode!"5
Za razliku od viteza Banovia Strahiwe, ena nema svoje mesto,
svoje odreewe, niti autentino ostvarewe u feudalnom okruewu. Li-
nost ene u takvom drutvu odreena je iskquivo u odnosu na wenog
mua (gospodara). Podsetimo da Strahiwina quba ni u narodnoj pesmi,
ni u Mihizovoj drami nema vlastito ime ona je tek ena. Poloajem
u drutvu, dakle, eni nije data mogunost da ostvari slobodu svoje
linosti. Strahiwa, definisan kao ratnik, u mogunosti je da ostvari
vlastitu slobodu (u Mihizovoj drami u odnosu na Politiku) i da u
skladu sa svojim odlukama snosi posledice. Mihizov postupak osmi-
qavawa lika Banovieve ene upuuje upravo na zakquak o nepresta-
noj tewi ene da ostvari svoju linost kao nezavisnu, odnosno da po-
stane sama svoj gospodar na linom, ak najintimnijem planu.
Strahiwina majka definisana je u odnosu na gospodara doma, svog
sina Strahiwu, a dok je stari Ban bio iv, bila je odana ena gospoda-
ra za koga se udala. I carica Milica (koja se, dodue, samo pomiwe u
2 Jovan irilov, Mihizove udne izdajice, iz kwige Borislava Mihajlovia Mihiza

Izdajice, BIGZ, Beograd, 1986, 389.
3 Petar Marjanovi, Netko bee Strahiwiu Bane, iz kwige Srpski dramski pisci
20. stolea, Matica srpska, Novi Sad, 1997, 171.
4 Borislav Mihajlovi Mihiz, Banovi Strahiwa, iz kwige Izdajice, BIGZ, Beo-
grad, 1986, 118.
5 Ivan Medenica, Ko je ubio Majku Jugovia. Zbornik radova Fakulteta dramskih
umetnosti, FDU, Beograd, 1997, 11.
148
drami) uspela je svoju ambiciju da ostvari na optem planu da upra-
vqa drugima, ali nije postala autonomna linost; ona je definisana
ulogom majke devetorice ratnika. ena Banovi Strahiwe, kako tekst
drame upuuje, ima svest o izuzetnosti koju joj je ulila wena ambicio-
zna majka, ali za razliku od ostalih lanova wene porodice koji svoje
ambicije ostvaruju (veoma uspeno!) u politici, ona je htela neto
drugo, a ni sama nije znala ta". Pokuaemo konano da se suoimo sa
likom ene, odnosno krenemo u potragu za potvrdom teze o eni s taj-
nom, koju neprestano goni udwa za samoostvarewem.
U prvoj slici prvog ina drame, kroz razgovor Strahiwe i wegove
majke (pored informacija koje dobijamo o prilikama u carstvu) pripre-
ma se ulazak ene na scenu. Nezadovoqstvo poremeenim odnosima u
domu izraava majka i pripisuje krivicu svojoj snahi: ona (guja") nee
da joj rodi unue, a situacija je utoliko gora jer je Strahiwa posledwi
u redu. Strahiwa se prema svojoj eni odnosi sa potovawem, ak stra-
hopotovawem: ne dozvoqava da je uznemiravaju dok spava, a spava dugo
izjutra posledwa u domu ustaje, to majka cinino objawava dajui
nam dragocenu informaciju da je opet celu no itala latinske kwi-
urine". Strahiwin odnos prema eni (ve je nagoveteno da to nije
obina ena, ve po neemu izuzetna), u suprotnosti je sa ustaqenim,
opteprihvaenim odnosima mua-gospodara i ene u feudalnom dru-
tvenom poretku na balkanskom podruju. Majka Strahiwina, koja je do
kraja sledbenik starih feudalnih odnosa i vrednosti, ne razume ovu
enu koja kao da je od drugog sveta, tako odsutna, tako daleka". Strahi-
wa je jedini u drami koji pokuava da je razume. Pokuava majci (ali i
sebi) da opravda enino drawe i ponaawe: Sasvim dobro vidim i
oseam da ona ima neku svoju muku u ivotu, neko svoje morawe koje joj
ne da drugaije. Sva je u magli nekoj, nekim gorkim i tajnim plamenom
gori udari li silom na enu, ako je od leda istopie se, ako je od
gvoa salomie se, ako je od vatre pregoree. A ona je, ini mi
se, i od leda, i od gvoa, i od vatre. Nita ona zlo ne ini, prosto je
takva kakva jeste." Strahiwa nam potom otkriva pojedinosti vezane za
weno poreklo, u kojima nasluuje uzroke eninog ponaawa: Deseto
je, pretposledwe dete u toj udnoj kui. Sestra, prvoroena Milica,
postade carica, devetoro brae, svi nekako jednaki i za podvig neki da-
leki roeni, a nad wima ta teka, krupna, crna, ambiciozna majka od
malih nogu im ulivala svest o izuzetnosti. A ona rasla koso, poboke,
usamqena, zaitala se i svoj podvig nikako da nae. Wih sve uhvati po-
litika i drava, kojoj su se nali kraj kormila, a ona svoje neto hte-
la u ivotu, a ne znala ta." Ulazak ene na scenu poremetilo je po-
etnu ravnoteu i, kako Petar Marjanovi zapaa, doneo prvo scen-
sko delotvorno uzbuewe". Pri tom je vano zadrati pawu na opisu
fizikog izgleda ene, iji detaqi ukazuju na pojedine psiholoke
osobenosti nae junakiwe: oiju krupnih i grozniavih", ruka u stu-
diranom gestu lei najee preko grudi kao da neto brani ili ne-
to krije", oholo dignuta glava", jedva primetni tik gorwe usne koji
naruava superiornost i sigurnost. ena s tajnom koju, verovatno, ni
149
sama ne zna i stalno je iznova stvara, ena nezadovoqna sobom i svim
oko sebe". Pisac, dakle, jasno istie postojawe tajne u eni, a nagove-
tava da se upravo u tajni (koju ak ni sama ne zna") krije motiv za
ostvarewe wenog ciqa. Wena ambicija jeste da dosegne svoj podvig, koji
nikako da nae. Pored tajne i tewe za vlastitim podvigom, primeuje-
mo i ukazujemo na jednu znaajnu pojedinost koja bi trebalo da ukloni
pogreno tumaewe lika ene. I pored ponaawa i postupaka koji se
kose sa tradicionalnim ponaawem feudalne ene u patrijarhalnoj za-
jednici, ova ena, prema Strahiwinim reima, ne ini zlo". U dra-
mi je vie puta naglaeno da ona dri svoju re, da potuje Strahiwu,
wegovu majku, spasava ikonu sv. Jovana iz ruku Turina Mihiz nam da-
je saznawe o visokoj moralnoj vrednosti ene kako bi prequba koju i-
ni bila kobnija, mranija, zagonetnija.
Kada je re o podvigu, odnosno ciqu delawa Strahiwine ene, ve
smo napomenuli da je wena tewa usmerena na samoostvarewe, odnosno
da je pokree ambicija da ostvari vlastitu autonomiju u odnosu na po-
loaj i status koji joj namee drutveni poredak. Podsetiemo se po-
stupaka prestupa podviga ene koji idu u pravcu wenih unutra-
wih htewa da ostvari nezavisnost svoje linosti. Svi weni postupci
su ishitreni, nisu isplanirani niti sraunati, ve voeni intuici-
jom, eqom, udwom, tajnom. Ipak, re je o inteligentnoj eni koja
ume da predvidi posledice svojih odluka.
Prvi u nizu wenih podviga" potie jo iz najranijeg detiwstva.
Re je o postupaonici, prastarom enskom, vraarskom obiaju kada se
pred ensko dete postavqaju razliiti predmeti: jabuka, ogledalo, kqu-
evi, pletivo i sl., i iekuje za ta e devojica da se mai, to bi
trebalo da nagovesti wene sklonosti. Naa junakiwa, prema seawu
wenog oca Jug Bogdana, tek prohodala, stisla je desnu pesnicu preko
grudi i ne otvara je. Onda, odjednom, tre prostirku na kojoj je sve to
lealo i srui sve na pod. Lo je to znak bio." Jasno je da pisac na
nivou fabule i u naraciji koristi postupak: predoseawe ispuwewe,
budui da Jugovieva zaista nije pokazala sklonost ni za jednu od ponu-
enih joj enskih atributa. Ona je tragala za nekim svojim putem iji je
pravac i ciq samo nasluivala, a koji je za okolinu ostao neproziran,
te i nepoeqan. Wen otac o tome kae: im neko stane da izmiqa
sebe, proeprkaj samo malo boqe, morae naii na ambiciju A vi-
di, kod te moje erke nikako ne mogu da predvidim u ta e je ta ma-
tica wene ambicije zaneti."
Kada joj je dolo vreme za udaju, wena ambicija" nalae joj da or-
ganizuje turnir ijem pobedniku obeava svoju ruku. Ovim postupkom,
ona postie da bude u poloaju (iako posredno, preko turnira) da sama
bira sebi mukarca. Strahiwa, kada u drami prvi put pomiwe ovaj tur-
nir (u prvoj sceni prvog ina), kae: Bacila je svoj ivot na kocku"
Meutim, turnir i weno obeawe bili su jedina mogunost da ostvari
svoju tezu: ena se ne uzima, ena se daje" (koju e eksplicitno izre-
i Vlah-Aliji u sceni preqube). Ona je, dakle, ta koja daje", ali samo
svoju ruku, te se u braku sa Strahiwom (pobednikom turnira) ponaa
150
tek u skladu sa svojim obeawem. U vezi sa ovim turnirom Strahiwa
iznosi pretpostavku, kojom pokuava da objasni enino drawe u bra-
ku, da je ona prieqkivala da na turniru pobedi Ivan Kosani. Me-
utim, smatramo da Mihiz uvodi ovu pretpostavku da bi je odmah negi-
rao i odagnao sumwu da je u eni postojala neka tajna qubav koja bi ob-
jasnila weno prkosno ponaawe (nije, dakle, re o tajnoj qubavi poput
one izmeu Hasanaginice i Imotskog kadije koja poput slutwe lebdi
nad dramom Qubomira Simovia). ena izriito tvrdi: Ja se nisam
obrekla Ivanu Kosaniu i ja drim svoju re." Primeujemo da e-
nin motiv za organizovawe turnira koji e joj doneti mua nije qubav,
ve potreba da potvrdi sebe kao gospodara svoje sudbine. Kad razmiqa
o braku, ona, dakle, ne razmiqa o mukarcu niti o qubavi, ve is-
kquivo o sebi i svom poloaju. Ali ni Strahiwin motiv da uestvuje
na turniru i pobedom osvoji mladu Jugovu ker, smatramo, takoe nije
qubav. Nije ni interes da se priblii porodici bliskoj caru, jer nam
je poznat Strahiwin stav o velikoj prii veka". Strahiwin glavni
(ak jedini!) spiritus movens jeste vitetvo iju potvrdu uoavamo i u
sledeoj pojedinosti: da je znao da se ena obrekla Kosaniu, kako
sam kae, poklonio bi joj se, poloio joj pred noge jabuku i nestao u
Bawskoj. Nita drugo do viteko povlaewe.
Brakom, u kojem se ena uporno dri tek svoje date rei, a Stra-
hiwa viteki tolerie weno osobewatvo", niko nije zadovoqan.
Ali, dok se Strahiwa dri maksime da qubav nije neto to se hoe
ili nee, qubav se ili mora ili ne moe", ena se priprema na novi
podvig" odluuje da napusti sve i ode u manastir. Svoju odluku sa-
optava pismom majci, koje najpre namerava da proita u domu Banovi-
a, ali sadraj pisma u celini saznajemo tek u sceni suewa (trei
in). U tom smislu, kquna bi bila reenica: Vlasna sam od svog i-
vota, s kojim u uvek da uinim ono to hou." Prilikom saoptavawa
svoje odluke da odlazi u manastir, ena se ograuje od pobonosti i
naglaava da ni Strahiwa sa ovom odlukom nema nikakve veze. Ovaj po-
stupak takoe, potvrda je wene neugasive potrebe da sama odluuje o
svom ivotu u kojem se neprestano iznova trai. Mihiz nam i ovom
prilikom stavqa do znawa da nije re o kapricioznoj eni koja gazi
preko svega. Ona svoju odluku odlae potujui Strahiwinu molbu i
daje mu re da e ga saekati dok se ne vrati iz rata.
Odloivi svoju odluku da ode u manastir, dok eka Strahiwu da
se vrati iz Kruevca, ena neprestano ita kwigu. Petar Marjanovi
posveuje pawu ovim latinskim kwiurinama" i otkriva da je re o
Qetopisu popa Dukqanina. Na osnovu odlomka koji je Mihiz odabrao da
citira u drami, a koji ena glasno ita, Marjanovi zakquuje da ova
lektira posredno ukazuje na enine odreene, sticajem okolnosti, po-
tisnute tewe ka vlastoqubqu i wenu nezadovoqenu ulnost u braku u
kojem ivi bez qubavi".6 Upravo u trenucima dok posmatra svoje telo i
pita se da li je dobro graeno (udei se pri tom kako se o telu ene
6 Petar Marjanovi, Netko bee Stahiwiu Bane, iz kwige Srpski dramski pisci
20. stolea, Matica srpska, Novi Sad, 1997, 181.
151
moe govoriti kao o crkvi), u kuu provaquje silni Vlah-Alija. Sledi
scena u kojoj se ena odluuje na svoj najvei podvig" prequbu. Za
ostale enine postupke u drami saznajemo ili posredno, kroz razgovor
(postupaonica, turnir), ili pismom (odlazak u manastir); jedino je
prequba predoena u razvijenoj sceni u kojoj je ena u akciji, u duelu u
kojem ona postaje rtva, zloinac i sauesnik u isti mah". Iako ju je
najpre strah, ona tera inat, gorda je, suprotstavqa se Turinu. Poto
joj Vlah-Alija na weno insistirawe (ak zapovest!) kazuje ko je, ona se
wemu predstavqa, ne u odnosu na svoga mua, ve reima: Gospodar sam
ja sama sebi." Ipak, ona hvali Strahiwu i uzdie wegovo junatvo. Vi-
devi da pred wim nije obina ena, Vlah-Alija nasre na wu, nareu-
je joj da otkrije svoje telo. Meutim, ena se dokopala maa i upire ga
ka Turinu hotei da se i fiziki odbrani od nasilnika, a poto
shvati da je wen pokuaj sulud, okree vrh maa ka sebi. Preti da e se
ubiti ali ini nam se da to ve postaje deo wene igre, jer zakquuje
da Vlah-Alija (kao qubiteq ena, ali i kao junak) nee dozvoliti da
ena, koja mu se oevidno dopala, digne ruku na sebe. ena se i daqe
opire, nee da dozvoli da postane lak plen (ona uostalom uporno na-
stoji da ne postane niiji plen). Shvata da zadobija Vlah-Alijine sim-
patije: Sve mi se vie svia". Sada ena kree u napad: Ti si ko-
pile tursko i tene, a ne junak. Nad enama se junai." On poiwe
da shvata da vie ne vlada ovom enom, na ta upuuje pieva dida-
skalija: Vlah-Alija je puta i gleda je udno." Ne preostaje mu nita
nego da preti silom: Doepao sam te se i uzeu te." Ali ena ima svoj
adut: ena se ne uzima, budalo, ena se daje. Zar ni to ne zna?" Sle-
di opet vana didaskalija: Ve nazire wegove slabe take i svoju mo"
koja nagovetava da ova igra poiwe da se pretvara u igru moi mu-
karca nasilnika i promuurne ene koja koristi svoje najjae oruje
zavoewe. Ona obezvreuje wegovu mukost, naziva ga sitnom bitan-
gom to se junaci nad seqanurama i naglaava da ga prava ena sigur-
no nije ni pogledala u ivotu. ena postaje gospodar situacije, izazi-
va sve jae, a Vlah-Alija stoji ukopan i potmulo stewe". Sada ona po-
smatra wegovo telo (kao to je do maloas on posmatrao weno), dodiru-
je mu lice, nareuje mu: Pokai ruke, kaem." Nastupio je, dakle, pot-
puni obrt u wihovom odnosu. Silni Turin sada je potpuno inferio-
ran, i on to zna: Ne igraj se sa mnom, eno!" Vlah-Alija, na eninu
zapovest, prua ruke prema woj, ona ih razgleda osvojen je, pobeen.
Meutim, uvi glas Strahiwine majke koju su napali qudi iz Alijine
bande, ena koristi svoju prednost u igri" i nareuje mu da ne diraju
staricu. Vlah-Alija, poto je osetio mogunost da zadobije prednost,
nastavqa igru: A ta ako neu." ena moli i otkriva da je sestra srp-
ske carice. Vlah-Alija uslii molbu, ali: Sada je on ponovo gospodar
situacije". Opet se orua svojom nasilnikom moi preti da e ubi-
ti staricu, ali ena ga zaustavqa: Tu enu nee ubiti". Odlukom da
spasi Strahiwinu majku ona ini presudan potez kojim ponovo zadobija
prevlast obeava Turinu da e poi sa wim, i to: Znam da moe
da me odnese vezanu na sedlu. Ali ja u poi od svoje voqe, slobodno.
Zato to tako hou". Iskoristivi svoj posledwi, najjai adut, ona
152
opet neprikosnoveno vlada. Do kraja scene sve se deava prema wenoj
voqi: spasava majku, ne dozvoqava da ubiju slugu Milutina, spreava
pqaku, spasava ikonu i zahteva spektakularni odlazak: Rekao si da
e me na rukama nositi."
Dokaz o eninoj moralnosti i potovawu porodinih i drutve-
nih vrednosti, Borislav Mihajlovi u ovoj sceni najuverqivije poka-
zuje, do te mere da prua mogunost tumaewa kako je ena uinila
prequbu da bi spasila kuu i ukuane. Iako ona skupo plaa osloboe-
we majke i sluge (gubi prednost u igri" sa Turinom i stavqa svoj i-
vot na kocku), spasavawe drugih nije wen osnovni ciq. Mihiz ovim
eninim rtvovawem za druge, koje je ravno vitekom podvigu, eli
da wen prestup dobije vee, kobnije, strasnije dimenzije. Prequbu, da-
kle, ini inteligentna, obrazovana ena visokog morala, koja potuje
feudalne vrednosti. Stoga prestup (odluka da uini prequbu) dobija
dimenzije podviga, na ta upuuju i sledee replike:
JUG: Nikada ja ne bih bio sposoban da tako neto uinim.
BOKO: Vi jo malo pa ete to za podvig proglasiti.
U samoj drami otkriva se i mogunost da je ena prequbu uinila
iz qubavi, na ta pomiqa i sam Strahiwa. Iako ena Strahiwi od-
rino odgovara na wegovu sumwu, ona izgovara i jedno ubojito mada"
koje bismo mogli shvatiti kao enin pokuaj da se i sa Strahiwom
poigra. Strahiwa, meutim, samo pogledom prekida wenu igru. Kriti-
ari i interpretatori su pronali elemente koji sasvim izvesno uka-
zuju na qubav (pre potrebu za zadovoqewem ulnosti), kao pokreta e-
nine odluke da poe sa Turinom. Prema zapaawu Petra Marjanovia,
na to ukazuje literatura koju ena ita, kao i weno divqewe Vlah-Ali-
jinim miicama. Meutim, iako je silni Vlah-Alija neosporno pri-
vlana junaina, smatramo da je jedna Mihizova didaskalija dovoqna da
ospori mogunost da se prequba desila iz qubavi:
ENA: Odlazim sa ovim (gorak osmeh) ovekom.
U ovoj sceni itamo doslovno wenu nameru: Gospodar sam ja sama
sebi", ena se ne uzima, ena se daje", Ja u poi od svoje voqe slo-
bodno. Zato to tako hou." Nadmetawe sa Vlah-Alijom i wen kobni
postupak na kraju, imali su za ciq osvajawe slobode, tj. poloaja da od-
luuje u svoje ime i postupa prema vlastitoj voqi, odnosno da se kona-
no izbori da postane gospodar svoje sudbine. U sceni sa Vlah-Alijom
uoqiva je i wena tewa ka vlastoqubqu, zatim za egzibicionizmom i
spektakularnou, ali ne kao ciq wenog delawa, ve samo kao forma u
okviru koje e se ostvariti wena odluka. Dakle, shvativi da jedino
naputawem Strahiwe moe da stekne poziciju da sebe ostvari kao
linost, ona odluuje da to uini na rukama ukroenog Turina, jer ta-
ko je, kako sama kae, crwe, dubqe i nepovratnije", nego to bi bio
odlazak u manastir.
enino drugo neverstvo i izdaja, odnosno rawavawe Strahiwe u
dvoboju sa Vlah-Alijom, pokazuje istrajnost wene odluke i pojaava efe-
kat. Ona tim postupkom kao da brani steenu" slobodu svoje voqe.
Pomenuemo i enino utawe u sceni suewa kao svojevrstan pod-
vig ili prestup. U toj sceni, u treem inu, enu u centar pawe po-
153
stavqa ve i mizanscen koji pisac sugerie. utawem, ena se su-
protstavqa Jugoviima, wihovim pravilima igre, wihovim zakonima
Svaka wena re znaila bi priznavawe svog podreenog poloaja. Ona
jedino na ovaj nain ostvaruje svoju autonomnost, ak superiornost.
Otac je u jednom momentu ak moli da govori. ena je odlazei sa
Vlah-Alijom bila svesna posledica svog ina. Ali, ne prihvatajui me-
rila prema kojima sude wene sudije, ona je spremna da osudu podnese.
Jedino na ta ne rauna i na ta nije spremna jeste oprotaj, to
Strahiwa upravo ini. Strahiwa ovim postupkom (kojim ostvaruje slo-
budu svoje linosti u odnosu na Politiku) ukida podvig ene i poti-
wava je opet svojoj voqi, te ona gubu slobodu za koju se rtvovala. Na
Strahiwin oprotaj ena ovako reaguje: Sada e me oni osuditi, te-
ko, do dna, kako samo Jugovii znaju. To mogu da podnesem. Ono to
ne mogu da izdrim to je da i vi niste s wima. Vi koji jedini imate
pravo da budete sudija", i posle: Zato me ne prezrete, zato me ne
pqunete u lice, zato me ne udarite? Kakav ste vi to nemogu ovek A
znate li vi, ovee dobrog srca, da je surovije to to vi sa mnom radi-
te nego ono to mi oni spremaju." Kawavawe ene bilo bi, zapravo,
priznavawe wenog prestupa podviga. Strahiwa oprotajem ukida su-
kob i suprotstavqenu stranu, tj. nezavisnu enu, i postavqa je ponovo
u svoju senku. ena je, igrom" sa Vlah-Alijom i utawem pred Jugovi-
ima, izborila pobedu ili barem svoj autonoman status, svoj princip.
Strahiwa, meutim, ne prihvata takvu igru, ne bori se sa enama, niti
im sudi, i sledei viteke ideale enu ini bespomonom, bez mogu-
nosti da svojevoqno dela. Zato je eni nepodnoqiv ivot sa ovim
nemoguim ovekom dobrog srca". Motiv Strahiwinog oprotaja, ka-
ko nam je predoio Ivan Medenica, u drami nije qubav, ve viteko
postupawe u skladu sa najstarijim feudalnim vrednostima. On time
ostvaruje slobodu svoje linosti, ali ne i emotivno ispuwewe. ena u
drami Borislava Mihajlovia, u datim okolnostima, nije u mogunosti
da ostvari svoju linost. Analizirajui piev postupak osmiqava-
wa lika ene, potvrujemo zakquak Petra Marjanovia da je ona u
drami, zapravo protagonist u senci" koji svojim uzaludnim poduhvati-
ma da ostvari sopstvenu nezavisnost postaje izdajnik, pobuwenik i r-
tva u isti mah.
Drama za sobom ostavqa pitawe da li e se i kako razvijati odnos
Strahiwe i ene i kako e ona, pa i Strahiwa, podnositi ovaj brak
koji nikako ne uspeva. Ovo otvoreno pitawe uoava Pavle Stefanovi:
Pesnik ne govori nita o sivim jesewim kiama, o zimskim smeto-
vima na obnovqenim i zakrpqenim zamkom i brakom, o vremenu koje na-
ilazi, da tee u utawu unutarweg muewa ili o grozniavim prepirka-
ma koje e se vrteti u krug, beskrajno, do smrti ili do zaborava, do in-
validskog isceqewa (ili zaceqewa) povreene gordosti, tatine, se-
binosti, qubavi, ega li."7
7 Pavle Stefanovi, I Banovi Strahiwa doekuje Novu godinu, iz kwige Eseji, No-
lit, Beograd, 1982, 57.
154
* * *
Jedno radikalno novo tumaewe Mihizove drame ostvareno je u
predstavi Banovi Strahiwa Budva-grad teatra, u adaptaciji i reiji
Nikite Milivojevia. Ono to je za nau temu naroito zanimqivo je-
ste to da je rediteq Milivojevi kao motiv Strahiwinog oprotaja
uveo Eros. Qubav, u predstavi nagovetena preciznim znacima, uini-
la je znaajan pomak u odnosima naih junaka. Podsetiemo se nekoliko
detaqa iz predstave koji jasno ukazuju na bitno drugaiji odnos Strahi-
we i ene. Najpre, uoavamo da se jedan drugom od samog poetka pred-
stave obraaju sa ti", dok su se u drami sa ti" oslovili u svega dve
do tri replike u jedinoj zajednikoj sceni, dok iekuju presudu. Stra-
hiwinu definiciju qubavi: Qubav nije neto to se hoe ili nee,
qubav se ili mora ili ne moe", u predstavi izgovara Strahiwina maj-
ka, a Strahiwa o qubavi misli neto svoje". Dakle, Strahiwa u ovoj
inscenaciji Mihizove drame ne posmatra qubav iskquivo kao ratnik,
ve i kao ovek kome je qubav potrebna i ini sve da je ostvari on
odlazi da osvoji enu iz ruku Turina zato to mu je stalo do we same,
a ne tek do vitekih ideala i feudalnih vrednosti (mada im je i u
predstavi izraeno odan). Primeujemo da je i Vlah-Alija u predstavi
izrazito erotizovan, zato replika mada" unosi uverqivu sumwu da je
ena prequbu uinila iz qubavi. U predstavi Strahiwa i ena imaju
ak etiri zajednike samostalne scene i u svakoj postiu izvesnu bli-
skost, ali wihova qubav nikako ne uspeva da se ostvari. Budui da je
Strahiwin motiv oprotaja, pored onih datih u drami, i qubav, junak
postie i svoje emotivno ostvarewe. Ivan Medenica ispravno zapaa:
Za intelektualca Borislava Mihajlovia Mihiza ovek se u potpuno-
sti ostvaruje kao linost ukoliko se izbori da bude sam svoja slobo-
da". Za umetnika Nikitu Milivojevia ovo samoostvarewe nije potpuno
ako mu se ne doda i qubav."8 Oprotaj iz qubavi postavqa enu u
radikalno nov poloaj. U predstavi, ona oprotaj prihvata i sukob se
izglauje, ne povratkom na staro kao u drami, ve samoostvarewem i
Strahiwe i ene, ovoga puta na emotivnom planu. Prihvatawem opro-
taja, ena sprovodi i svoju tezu: ena se daje". Ona konano postaje
sama svoj gospodar, a Strahiwa potvruje sebe kao mukarca, ne vie
samo kao ratnika. Ishod predstave (odnosno sudbine Strahiwe i ene)
dat je u zavrnoj sceni, koju veoma uverqivo ocewuje Ivan Medenica:
Wihova zavrna zajednika scena jedan je od najuzbudqivijih i najpo-
tresnijih prizora cele predstave: ostavqeni od svih, izdani i od pri-
jateqa i od neprijateqa, Strahiwa i wegova ena se zauvek spajaju u
jednom snanom, grevitom plesu, plesu bez lakoe i gracioznosti, u
kome se Svetozar Cvetkovi (kao Strahiwa) i Varja uki (kao ena),
onako tanki i visoki, ne prelome, ali plesu koji hrabro nastavqaju
uprkos svima."9
8 Ivan Medenica, Ko je ubio Majku Jugovia. Zbornik radova Fakulteta dramskih

umetnosti, FDU, Beograd, 1997, 115.
9 Isto, 116117.
155
UDC 929:792.021/.024(497.11) Manduki
Vera Obradovi
SMIQANA MANDUKI
Linost Srpkiwe iz Bea
Postoje linosti o kojima je teko govoriti i pisati. Blisko po-

znavawe wihovog drutvenog i intimnog bia priziva iz seawa sle-
dove razliitih anegdotskih pamewa. Ta vrsta uspomena saiwena je
od razliitih iwenica koje nostalgino biju po naem vlastitom se-
awu. Znaajan deo mojih uspomena na dragu profesoricu, na Gospou"
kako smo je mi, weni tadawi uenici, vazda nazivali, pripadaju troj-
nom, bitno razliitom krugu seawa. Uspomene naviru iz razliitih
ishodita. Pre svega, re je o dalekim, pomalo zamagqenim seawima
devojice u odrastawu, devojice koja pripada onom razdobqu koje se
krajwe uslovno naziva najtee. Ta prva seawa pripadaju krugu uspome-
na devojice u prirodnom tragawu za vlastitim identitetom i za li-
nostima koje u tome nunom ivotnom lutawu mogu da upute u odree-
nim smerovima. Druga moja seawa vezujem za veoma svesni period svoje
linosti, kada sam kritiki, sa oduevqewem ili osudom prihvatala
ili negirala sugestije svoga uzora. Tree moje iskustvo pripada godina-
ma kada sam se i sama nala u istoj ulozi, tj. kada su polaznici moje
kole i ostvarivai mojih zamisli u meni videli priblino isto ono
to sam ja gledala u svom umetnikom i ivotnom uzoru. O Smiqani
Manduki piem i kao dugogodiwi lan wene baletske grupe, kao ak-
tivni uesnik u ostvarivawu wenih bezbrojnih umetnikih preobliko-
vawa zvuka u smisaoni i saglasni govor tela. Bila sam i svedok pri-
rodnih umetnikih razoarewa stvaraoca koji je lino, u sebi i za se-
be, bio duboko svestan da nije uspeo da iskae onu (za wega samog) jedi-
nu umetniku istinu idealno i potpuno pretakawe uvenog i doi-
vqenog zvuka u jedino ispravni artikulisani" govor tela. Naposletku,
o Smiqani Manduki razmiqam i govorim i kao neko ko skromno ve-
ruje da je nastavio koraawe stazom koju je u svetu moderne umetnike
igre pratila upravo gospoa Manduki. Ove polazine iwenice ne-
minovno odreuju u ovom trenutku karakter ovog saoptewa.
Smiqana Manduki me nije uvela samo u svet arolija scenske
igre i umetnosti koreografije. Uinila je mnogo vie od toga. Bila mi
je prvi i jedini uiteq moderne igre u najdelikatnijem ivotnom dobu.
Moj lini ivotni put, opredeqewa i stavovi izvesno bi bili potpu-
157
no drugaiji da se u petnaestoj godini nisam obrela u baletskom studiju
Smiqane Manduki. Svakojako je bila udesna osoba. Kada bi se sudilo
samo po godinama ona, dama koja je dobro zakoralia u osmu deceniju
mogla bi se oznaiti kao izuzetna starija gospoa". Meutim, u raz-
govorima, u britkim dijalozima, u brilijantnim replikama isijava-
la je ivotnu energiju. Wena razmiqawa o stvaralakom inu, o in-
ventivnim umetnikim tragawima i razreewima otkrivala su mladu,
matovitu, veoma asocijativnu osobu i, to je posebno neobino, oso-
bu koja je vazda bila ubeena da postoji i boqe umetniko reewe, ta-
vie da je ono nadohvat ruke. U trenucima odmora i oputawa umela je
prirodno da se pretoi u nau vrwakiwu i drugaricu koja ima bes-
krajno razumevawa za mnoge nae male, pa i velike gluposti. Tada je
nadahnuto priala sline epizode iz svoje mladosti i kroz priu, dis-
kretno, uz puno potovawe nae linosti ukazivala svojim grekama
na mogua pouzdanija, perspektivnija reewa.
Prisutnima nije prenosila iskquivo igraka znawa i uputstva.
To je bio skromniji deli onoga to je nesebino davala svojim sled-
benicima. asove nije naplaivala. To su bili weni darovi. Zauzvrat
je traila da zajedniki s wom bezrezervno sudelujemo u ostvarivawu
wenih koreografija. Budui da je u svemu bila perfekcionista, zahte-
vala je mnogo vebawa, mnogo proba, mnogo ponavqawa svih scena kada
joj se inilo da prihvatqivo savrenstvo" nije dostignuto. Za pred-
stave smo dobijali odgovarajue honorare. Takorei, sticali smo znawa
i jo za to bili novano nagraivani. Na probama, pored novih pokre-
ta, svesno, a mnogo ee nesvesno, prihvatali smo wene umetnike,
ali i ivotne stavove. Pedagoko i stvaralako delovawe Smiqane
Manduki bilo je, uistinu, viestruko i vieslojno.
Deo ove prie o Smiqani Manduki zadrae se i na wenoj osobe-
noj podeqenosti izmeu Bea i Beograda. kolovana u Beu (gde je di-
plomirala 1930. godine), opredelila se da umetniki rad nastavi u Be-
ogradu. Prelazak iz nekadawe austrougarske kulturne sredine u srp-
sku, balkansko-orijentalnu morao je za Smiqanu Manduki predstva-
qati ok. Meutim, ona je posedovala ne samo izuzetnu duhovnu snagu i
pozitivnu ivotnu energiju, ve i izvanrednu sposobnost prilagoava-
wa, utakawa u novonastale ivotne uslove. U tome se ponaala krajwe
osobeno! Naizgled bi se veto, ak spontano, prirodno prilagodila, a
onda neoekivano, ispoqila izrazitu spremnost da mewa, da sebi, svo-
jim ivotnim i umetnikim shvatawima prilagoava vlastiti okoli.
Opredequjui se izmeu kulturne sredine kakvu je tedro nudio Be i
patrijarhalno-orijentalnih odlika roditeqske grude, Smiqana Mandu-
ki je odabrala da ivot nastavi u postojbini roditeqa ali pod uslo-
vom da odabranu ivotnu sredinu prilagodi vlastitim kulturnim, dru-
tvenim i umetnikim nazorima. Srcem, duom i telom pridruuje se
nastojawima Mage Magazinovi da se moderna baletska igra uvede u
balkanske prostore. Rano emancipovana Maga Magazinovi godinama je
krila staze modernoj plesnoj umetnosti. Zaudo, prva igraka kola
na Balkanu nije bila kola za klasian balet, ve kola moderne igre
158
koju je osnovala i uspeno vodila Maga Magazinovi. Drugu beogradsku
kolu, pod slinim imenom, pokrenue 1931. godine Smiqana Mandu-
ki. Tako su poetkom etvrte decenije dvadesetog veka beogradska i
srpska kultura bile bogatije za dve kole moderne igre, za dve kole
koje su negovale kulturu pokreta. kolu koju je Magazinovieva osnova-
la 1910. godine, tzv. kola za ritmiku i plastiku odobrilo je Mini-
starstvo prosvete, odnosno tadawi ministar Jaa Prodanovi. Traja-
la je do 1935. godine. Drutveno-istorijske okolnosti te davne 1910.
godine, u predveerje balkanskih ratova, a u osvit Prvog svetskog rata,
svakako nisu bile svetlije od danawih, ali su odgovorni kulturni
elnici imali sluha za nunost umetnike edukacije, posebno za neop-
hodnost umetnike edukacije ena. Na spisku uenika kole Mage Ma-
gazinovi pojavquje se i ime Smiqane Manduki. Meutim, mora se
naglasiti da je Mandukieva vlastito igrako znawe i obrazovawe pre-
vashodno stekla u Beu. U uskoj, pa i skuenoj beogradskoj sredini sa-
radwa i dodir dve izuzetne i avangardne umetnice morao je biti neiz-
bean.
Upravo na dan 17. decembra 1939. godine odran je Matine Studija
ritminih igara Smiqane Manduki, u pozoritu na Vraaru. Grekom
taj matine Smiqine kole naveden je u Hronologiji scenskih nastupa
kole za ritmiku i plastiku" Mage Magazinovi. Greka je oigled-
na: kola Magazinovieve trajala je do 1935, a pomenuti nastup odran
je 1939. godine. Bliskost wihovih koreografsko-igrakih poetika i
estetika navela je na naiwenu nepreciznost.
Odziv zainteresovanih za privatnu kolu za ritmiku i plastine
igre" Smiqani Manduki nije bio dovoqan da pokrije sve nune tro-
kove odravawa umetnike egzistencije. Bila je potpuno svesna da su
u konanom uspehu kole na osobenom testu wena dovitqivost, predu-
zimqivost i umetnika individualnost. Reklame za rad kole prolazi-
le su gotovo nezapaeno.
Zatekavi se u situaciji da joj jedan posao nije dovoqan, odlazi na
radio sa predlogom da u ranim jutarwim asovima predaje gimnastiku
enskoj populaciji. asopis enski svet iz 1933. godine belei: e-
na ije rei, savete preko radija sluaju hiqade naih ena, zove se
g-ca Smiqana Manduki. Dva puta nedeqno preko radija govori g-ca
Manduki o telesnoj kulturi, o blagodetima gimnastike. Sluaju je e-
ne cele zemqe. Zajedno sa svojom nepoznatom uiteqicom, za wenim
glasom izvode razliite vebe." Wena ideja da deluje kroz etar donosi
joj novu vrstu popularnosti, ali i poveava broj upisanih u kolu.
Mnogi su tek tada po prvi put uli za Smiqu Manduki, mnogi pogre-
no verovali da je u pitawu gimnastiarka. Rana jutarwa radio-gimna-
stika toliko ulazi u modu da se o woj pie, crta, govori. U radio-re-
dakciju svakodnevno su stizala pisma vernih slualaca, a poneka su
bila ilustrovana i fotografijom kao svojevrsnim pokazateqem wezinog
uticaja. Vrstan karikaturista Pjer Kriani nacrtao je vebae Smi-
qe Manduki koji su se u zanosu vebawa zapleli. Uz crte je iao i
propratni tekst s politikom konotacijom: Molim rasplet situaci-
159
je". Beta Vukanovi je, pak, nacrtala kolu Mandukieve sa dvoja vrata
na ulaznim vratima stoje punake dame, a na izlazu se pojavquju kao
sasvim vitke.
Kasnije, u vreme pred Drugi svetski rat, tokom samog rata a i po-
sle, ona svoj pedagoki i umetniki rad sve vie iri. U prvom bom-
bardovawu Beograda, 6. aprila 1941. godine, izgubila je sve materijalno
to je imala. Dan u kojem je izgoreo wen stan i kola opisivala je re-
ima: ostala sam slobodna kao ptica na grani". U to ratno vreme wene
staze i oseajni ivot bili su isprepletani sa ivotom priznatog
stvaraoca i intelektualca Momila Miloevia. Za stari Beograd du-
gogodiwa neozakowena veza Smiqane Manduki i dvadeset tri godine
starijeg Momila Miloevia morala je delovati ekstravagantno i
okantno. A oni su iveli u divnom skladu i srei. Vezu su ozakonili
u vremenima udnim i zlim, i na nain na koji su ona iziskivala.
Smiqana Manduki zamislila je da sveani trenutak bude simbolino
iskazan jednom vazom koju je u izlogu videla, a u mati ispunila cve-
em. Postojala je mogunost da eqenu dragocenost dobije u zamenu za
xak brana. Nije imala ovaj xak pa je iznenaenom prodavcu u zamenu
ponudila kostim koji je nosila na sebi. Kui je stigla u mantilu preko
negliea i vazom u ruci. Oigledno, bila je avangardna ne samo po svo-
me stvaralatvu ve i po nainu i promiqawu ivota.
Momilo Miloevi u seawima je ostao kao neko ko je vazda na
putu na neku sveanost". Isto tako i gospoa Manduki.
Ne da se zaboraviti wen dolazak na probu i wen izgled nakon sao-
braajne nesree. Imala je polomqena rebra i podlive po glavi. Znali
smo ta se dogodilo, a svima je zastao dah kada je ula u baletsku salu
doterana i lepa. Umetniki veto, prikrila je tragove munog dogaaja.
Koliko su je morala boleti polomqena rebra pri svakom naiwenom
pokretu, nijednog trena nije pokazala. Smatrala je nepristojnim poka-
zivawe i prikazivawe okolini vlastite psihike ili fizike boli.
Nai bolovi nikoga ne interesuju", govorila je.
Duboko je verovala da je pokret ivot i da ovek nije star dok je
pokretan". U bolnikoj sobi gerijatrijskog odeqewa organizovala je sve
bolesnice da vebaju. Budui da su mnogima takve telesne aktivnosti
bile kontraindikovane oporavku, Smiqana Manduki odlukom lekara
vraena je na kunu negu. Smrti se nije plaila. Verovala je u veito
kruewe. Kada bi se poveo kakav razgovor o ivotu i onome to dolazi
nakon wega, zagovarala bi filozofsko viewe stvari. I danas me ne-
retko savladava duboka nostalgija za vremenom i linou Smiqane
Manduki.
160
UDC 78.071.1 Stojanovi
Romana Ribi
STVARALAKA RIZNICA PETRA STOJANOVIA

(18771957)
Petar Stojanovi, kompozitor, violinista, pedagog, roen je u Bu-

dimpeti 7. septembra 1877. godine. Wegov otac Evgenije Stojanovi
(18371903), bio je muziar amater. Nakon dugogodiweg egrtovawa
po razliitim gradovima Austrijske carevine, kao trgovac nastanio se
sa porodicom u Tabanu, srpskom delu Budima.1 Sa suprugom i svoja dva
sina redovno je u kui muzicirao. Vodio je crkveni hor u Budimu, pi-
sao minijature i horske obrade crkvenih pesama, bio blizak prijateq i
uenik Kornelija Stankovia.2
Podaci o najranijem kolovawu Petra Stojanovia nisu poznati.
Pretpostavqamo da je prve pouke iz muzike dobio od oca koji je bez
sumwe uticao na sinovqevo sve intenzivnije interesovawe za muziku.
Studije violine je prvo zavrio kod Jene Hubaja3 na Konzervatoriju u
Budimpeti 1895/96. kolske godine. Iste godine studije je nastavio
na Konzervatoriju u Beu, gde je do 1904. godine stekao tri diplome: za
violinu kod J. Grina (J. Grn), za optu kompoziciju kod Roberta Fuk-
sa4 i dramsku kompoziciju kod Riharda Hojbergera.5
Ne samo kao izvoa, ve i kao kompozitor, Stojanovi nesumwivo
zauzima jedno od prvih mesta u srpskoj muzikoj kulturi prve polovine
HH veka, a neki autori su miqewa da je bio prvi srpski muziar koji
je postigao meunarodni renome.6 Ako kao izvoa i nije bio prvi, on-
da je svakako bio meu prvima, pored Jovanke Stojkovi, arka Savia,
Sultane Cijukove, Stevice Stojanovia, Rue Vinaver i niza drugih.7
Svi su oni bili kolovani u evropskim muzikim centrima, gde su i
nastupali, da bi krajem XIX i poetkom HH veka doli u Kraqevinu
1 Up. Stana uri-Klajn, Akordi prolosti, Prosveta, Beograd, 1981, 255.

2 Biografiju Evgenija Stojanovia sastavila je wegova ki Stanka. uva se u Arhi-
vu Muzikolokog instituta SANU u Beogradu pod signaturom MI XVII, br. 814. Up. Da-
nica Petrovi, Budim i Peta u istoriji srpske muzike (u tampi).
3 Jen Eugen Hubay, 18581937.
4 Robert Fucks, 18471927.
5 Richard Franz Joseph Heuberger, 18501914.
6 Up. Vlastimir Perii, Muziki stvaraoci u Srbiji, Beograd, 1969, 520.
7 Pijanistkiwe Jovanka Stojkovi (18551892), Rua Vinaver (18711942); oper-
ski pevai arko Savi (18611930), Sultana Cijukova (18711935); violinista Ste-
vica Stojanovi (/).
161
Srbiju, gde su nesebino radili na irewu i podizawu muzike kul-
ture.
Petar Stojanovi je etvrtinu svog ivotnog i stvaralakog veka
proveo u Austrougarskoj carevini u rodnom Budimu i u Beu. Ve u
dvadesetoj godini (1897) nastupao je na koncertima kao violinista i
kao solista i kao lan kamernih sastava. Svirao je i u kamernom an-
samblu sa poznatim austrijskim pijanistom Paulom Vajngartenom (Paul
Weingarten, 18861948). To svoje iskustvo kamernog muziara, naslee-
no od oca, prenee kasnije i u beogradsku muziku sredinu, nastupajui
sa domaim kamernim ansamblima, koji su neretko bili formirani ad
hoc, samo za odreenu priliku.
Ve 1901. godine odrao je u Panevu solistiki koncert uz kla-
virsku pratwu horovoe Srpskog crkvenog pevakog drutva Emanuela
Piherta. Tada je nainio veliki utisak izvanrednom tehnikom i ve-
tinom u vladawu gudalom". Na repertoaru su bili stav iz Mendelso-
novog violinskog koncerta, Vijetanova Balada i Poloneza, Hubajeva tre-
a Scena ardaa i Stojanovieve kompozicije Glas srca i Srpski odje-
ci.8 Kritika je bila izvanredna: celina je bila velianstvena. Ne
zna ovek kom od ove dvojice da se vema divi. I jedan i drugi inili
su divnu harmonini celinu Srpstvo u wemu dobija vetaka koji e
imenu mu sluiti samo na diku i ponos".9
Kada je na koncertu Akademskog pevakog drutva Obili" u Beo-
gradu 1904. godine izveo svoje Pesme bez rei i Polonezu za violinu i
klavir,10 ocewen je kao najsjanija taka veeri i tada je pored ve za-
paenih osobina, pokazao prijatan i krepak ton".11
Stojanoviev opus se moe podeliti na dva perioda: a) beki" od
1904. do 1925. godine i b) beogradski" od 1925. godine do smrti.
U Beu je stekao veliki ugled i kao stvaralac i kao izvoa. Nastu-
pao je prvenstveno kao kamerni muziar, a wegove kompozicije bile su
izvoene u Beu, Budimpeti i Pragu. U tom periodu je bio izuzetno
plodan kao kompozitor. Nastala su tada prva dva violinska koncerta,
Sonatina i dve Sonate za violinu i klavir, najvanija kamerna dela
(Kvintet or. 9 ce-mol, Kvartet or. 15 D-dur, Trio or. 16 Ce-dur, Kvar-
tet or. 17 Es-dur), simfonijska poema Smrt junaka or. 33, komadi za vi-
olinu i klavir, ali i glavna vokalno-instrumentalna dela komina
opera Tigar i operete Orli i Devojka na mansardi. Opera Tigar je prvi
put izvedena u Budimpeti, a operete su izvoene u Beu. Svaka opere-
ta je imala blizu dve stotine izvoewa!12
8 Izvor ne pomiwe koji je Mendelsonov koncert u pitawu. Nisu poznate ni nave-

dene Stojanovieve kompozicije. Up. Roksanda Pejovi, Srpska muzika 19. veka, FMU,
Beograd, 2001, 184.
9 Up. L. N-, Srpsko umetniko vee u Panevu. Zastava, 36, 1901, 68, 3, citirano
prema R. Pejovi, Najstarija generacija violinista i violonelista u beogradskom mu-
zikom ivotu izmeu dva rata. Muzika kroz misao, zbornik radova, FMU, Beograd,
2002, 12.
10 Poloneza nam je nepoznata.
11 Up. Cvetko Manojlovi, Jugoslovensko vee. Srpski kwievni glasnik, 13/2,
Beograd, 1904, 139140, citirano prema R. Pejovi, Srpska muzika, 184.
12 Up. Dejan Medakovi, Srbi u Beu, Novi Sad, 1998, 293.
162
U meuvremenu je esto koncertirao po razliitim gradovima, naj-
pre u Kraqevini Srbiji (Beograd), a potom i u gradovima Austrougar-
ske, kasnije Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odnosno Kraqevine
Jugoslavije (Zagreb, Sarajevo, Osijek, Qubqana, Vukovar).
Dobio je tada vrlo pozitivne kritike, naroito od Miloja Miloje-
via, kompozitora i muzikologa, aktuelnog muzikog kritiara svoga
doba, koji je ovako okarakterisao pojavu Petra Stojanovia na srpskoj
muzikoj sceni poetkom HH veka: Nikada se jo do sada nisam nala-
zio u raspoloewu u kome sam ovoga trenutka, referiui o jednom
koncertu. Nikada se jo ovako nisam oseao piui o muzicirawu jed-
nog umetnika. Ne zato, moda, to je muzicirawe bilo bez sravwewa i
na visini koju je teko dostii, nego zbog toga to je muzicirao jedan
Srbin koji nam je gotovo nepoznat".13
Meutim, te 1914. godine, tridesetsedmogodiwi Stojanovi nije
bio sasvim nepoznat iroj muzikoj javnosti, posebno onoj izvan Beo-
grada. U istom tekstu Milojevi ga je proglasio za umetnika Srbina
koji nije raskonih violinskih sposobnosti, poto je vie muziar
koji svira nego svira koji muzicira, ali je dostojan da u mladoj srp-
skoj muzikoj umetnosti zauzme jedno od prvih mesta".14
Ostaje nejasno zato je Milojevi bio tako strog kritiar i zato
su nakon 1914. godine sve wegove primedbe upuene Stojanoviu bile
negativne.15 Da li je stvarno Stojanovi ve 1922. poeo da opada kao
violinista i kompozitor" i da li je zaista 1928. postao tehniki neu-
savren"?16
Kako je mogue da je Stojanovi, kao vrsni beki ak, stvarao tako
neukusne pastie bez stida i muzikalne logike"?17
Kada je 1928. sa Emilom Hajekom (18861974) priredio vee sonata
u organizaciji koncertnog odseka druine Stankovi" (Beograd, 6.
H), vie nije bio na vrhuncu svoje umetnosti". Wegova kantilena je
bila kruta, dinamika nesigurna", ali je ritam ostao izvanredno si-
guran".18
U martu 1929. uestvuje u izvoewu Betovenovog Septeta op. 20 u
Es-duru. Tom prilikom, meutim, kritika je reagovala sasvim drugaije:
Interpreti Betovenovog septeta voeni g. Stojanoviem, odlinim
poznavaocem beke klasike, pokazali su svaki za sebe dobre osobine po-
13 Up. Miloje Milojevi, Koncert g. Pere Stojanovia u Narodnom pozoritu.

Srpski kwievni glasnik, 32/10, Beograd, 1914, 773776, citirano prema R. Pejovi,
Srpska muzika, 248.
14 N. d.
15 Stojanovi mu je odgovorio lankom Na Milojevieve napade. Epoha, 3/1920,
373, Epoha besplatan zabavnik, 2/1920, 42, 3.
16 Up. M. Milojevi, Koncert Pere Stojanovia. Politika, 19/1922, 5229, 7 i
Vee sonata gg. Stojanovia i Hajeka. Politika, 25/1928, 7403, 9 citirano prema R. Pe-
jovi, Srpsko muziko izvoatvo (18311941). Pro musica, posebno izdawe, Beograd,
decembar 1984, 17.
17 Isto.
18 Up. Branko Dragutinovi, tekst bez naslova. Muzika, 1928, 11, 358360, citi-
rano prema R. Pejovi, Najstarija generacija, 14.
163
trebne za kamerno muzicirawe G. Stojanovi i tonom i temperament-
nim zamahom poneo je ceo ansambl koji je s wime zajedno iskreno muzi-
cirao. U kadenci je g. Stojanovi pokazao da su mu violina i gudalo
jo uvek deo due i srca."19
Sedam godina posle Prvog svetskog rata i raspada Austrougarske
carevine Stojanovi je odluio da se nastani u Kraqevini Jugoslaviji.
Svoju beku adresu20 zamenio je beogradskom.21 U novoj sredini on nasta-
vqa plodan period stvaralakog i reproduktivnog rada, ali i zapoiwe
period intenzivnog pedagokog angaovawa.
Stvaralatvo
Stojanoviev opus je izuzetno bogat i raznovrstan. Prema autogra-

fima, prepisima i tampanim izdawima sauvanim u zaostavtini
umetnika, koja se nalazi u Arhivu Biblioteke Fakulteta muzike umet-
nosti u Beogradu (mawi deo je sauvan u Arhivu Muzikolokog insti-
tuta SANU), on obuhvata gotovo sve anrove: vokalno-instrumentalne
kompozicije muziku za scenu (muziku dramu, operu, operete, balete) i
solo pesme (za glas sa klavirom i sa orkestrom); vokalne horske kompo-
zicije; instrumentalne kompozicije muziku za orkestar programska
dela, kompozicije za jedan instrument sa orkestrom (violina, viola,
flauta), kompozicije za dva instrumenta sa orkestrom (violina, viola),
koncerte za solistiki instrument sa orkestrom (za violinu, violu,
violonelo, kontrabas, flautu, fagot, alt saksofon, hornu) i dvostru-
ke" koncerte (za dve violine i orkestar, za violinu, klavir i orke-
star); kamerna dela trija, kvartete, kvintete; kompozicije za dva so-
listika instrumenta (za violinu i klavir, za violu i klavir, za vio-
lonelo i klavir, za flautu i klavir, za klarinet i klavir, za fagot i
klavir, za harfu i obou, za harfu i violinu); kompozicije za jedan so-
listiki instrument (za klavir, za flautu, za violinu); instruktivna
dela kole za violinu; napise o muzici.22
Najvei broj dela ostao je u rukopisu (autograf i prepisi), a samo
je nekoliko tampano. Postoji veliki broj sauvanih autografa. Notni
rukopis je uglavnom itak, prav ili iskoen. Kompozicije su pisane
plavim ili ee crnim mastilom, a ponekad i grafitnom olovkom.
Primedbe su zabeleene mawe itkim rukopisom.23
19 Muziki glasnik, 1929/3, citirano prema R. Pejovi, Srpsko muziko izvoa-

tvo, 17.
20 Adresa Wien XIX/5 Frields. 45 (autograf) upisana je na deonici klavira ko-
mada Walzerweisen op. 37 za violinu i klavir (1919).
21 Adresa Beograd IV, Save Kovaevia 27a, tel.: 41-688 (autograf) upisana je
na Sonati/Sviti op. 58 /br. 1/ i Sonatini u D-duru, obe za klavir /193840/.
22 Vidi prilog.
23 U dowoj margini na str. 12 u etvrtoj pesmi Nona svirka iz or. 48, Stojanovi je
plavim mastilom zapisao: Violinista se postavi iza klavira, a ne pored pevaa." Nai-
me, jedino je ova pesma iz ciklusa pisana za tenor, violinu i klavir i postoji kao samo-
stalna obrada u jo tri primera. Vidi prilog, solo pesme, signature N-183, N-184,
N-222.
164
Stojanovi je neretko posveivao svoja dela dragim i bliskim oso-
bama. Tako na primer, estitka za violinu i klavir nosi posvetu:
mojoj dragoj uenici Nadedi Jankovievoj za roendan 1926", a Ro-
mansa, takoe za violinu i klavir: Mome dragome sestriu Milou
Dimitrijeviu za roendan 1945. Petar Stojanovi".
Stojanovi je ponekad beleio datum i doba dana kada je zavrio
odreeno delo, kao na primer u duplom" koncertu za violinu, klavir
i orkestar or. 110 A-dur: prvi stav Beograd 13/IX 1950 ujutru"; dru-
gi stav svrio 5/H 1950. uvee".
Nekoliko kompozicija postoji i u razliitim obradama, kao na
primer Sonata za violonelo i klavir or. 55 /br. 1/ sa podnaslovom
Svita u starom stilu". Autor je sonatu prvo aranirao za violinu i
klavir (1938), da bi potom tu verziju ponitio i ponovo je u jo dva
navrata preradio za violonelo i klavir (1938, 1943).24
Veina dela obeleena je brojevima. Posledwi broj je 138. Meu-
tim, mnogi brojevi opusa nedostaju, to bi znailo da ili neke kompo-
zicije nisu numerisane ili ti opusi postoje, ali mi nismo imali uvid
u wih.25
Stojanovi je bio posebno naklowen instrumentalnoj, koncertant-
noj muzici. Napisao je koncerte za ak osam solistikih instrumenata
sa orkestrom (za violinu, violu, violonelo, kontrabas, flautu, fagot,
alt saksofon i hornu). Veina koncerata su pionirski radovi, jer pre
Stojanovia uglavnom nema takvih primera u srpskoj muzikoj literatu-
ri.26 Posebno su interesantna dva dvostruka" koncerta za dve vio-
line i orkestar i za violinu, klavir i orkestar.27
Stojanovi je ostavio obiman korpus kamernih dela.28 Pisao je so-
nate za solo instrument uz pratwu klavira: est sonata i dve svite za
violinu i klavir, jednu sonatinu za violinu i klavir, dve sonate za
24 Ovo izdawe ne vai, otkad sam // ponovo preradio ovu svitu i premestio u
de-mol."
25 Nekoliko kompozicija je spomenuto u literaturi: Glas srca i Srpski odjeci (izve-
deno 1901, Panevo), Poloneza (izv. 1904, Beograd), Ruska fantazija i Bal champtre (izv.
1922, Beograd) sve za violinu i klavir; komadi za klavir Lutka plae i Muzika ku-
tija (izv. 1952, Beograd); Symphonie concertante (1955) za violinu, violu i orkestar i Du-
vaki kvintet (b.g).
26 Prva dva Stojanovieva koncerta za violinu nastala su 1904, odnosno 1916. godi-
ne. Ostalih sedam potiu iz perioda od 1936. do 1955. godine. U srpskoj muzici koncerte
za violinu su u tom periodu pored Stojanovia pisali: B. Joksimovi (1930), S. Nastasi-
jevi (1932), P. Kowovi (Jadranski kaprio, 1937), M. Risti (1944), S. Rajii (tri
koncerta 1941, 1946, 1953), J. Bandur (1954) i M. Logar (1954). Koncert za violonelo,
pre Stojanovia (kao obrada koncerta za fagot, 1956), napisao je S. Rajii (1949), a po-
tom i M. Logar (1971). Nastasijeviev koncert za flautu potie iz 1927, a Stojanoviev
je verovatno nastao 194042. godine. Koncert za fagot napisali su samo Stojanovi
(1955) i S. Rajii (1969).
27 Dvostruke" koncerte su, pored Stojanovia (op. 77, 1943; op. 110, 1950), napisa-
li samo S. Nastasijevi (za dve flaute i orkestar, 1956) i M. Logar (za klarinet, hornu i
orkestar, 1967).
28 Pored Stojanovia, kamernu muziku su pisali i drugi wegovi savremenici: J.
Bandur, B. Joksimovi, S. Nastasijevi, P. Kowovi, K. Manojlovi, M. Milojevi, J.
Slavenski, M. Risti, S. Rajii, M. Logar, D. oli, Q. Mari i M. Vukdragovi.
165
violu i klavir (op. 97 je prerada sonate za violu i orkestar) i dve so-
nate za violonelo i klavir.29 Stojanovi takoe ima i dve sonate za
violinu solo, dok wegov savremenik Miloje Milojevi ima sonatu za
solo violu.
Stojanovieve kompozicije za glas i orkestar pawolska roman-
sa i Osam maarskih pesama, nastale su: prva 194042, a druga 1956. go-
dine.30 Na podruju scenske muzike, Stojanovievim operetama Orli i
Devojka na mansardi, prethodi Jenkova Vraara (1882). Pre wegovih ba-
leta Kraqevi i Mirjana (1942) i Devet iraka (1944),31 znaajne balete
u srpskoj muzici ve su napisali M. Milojevi, Milenko ivkovi i
Stevan Hristi.32
Teite Stojanovievog stvarawa bila je instrumentalna muzika,
u kojoj je najboqe mogao da ispoqi svoju naklonost ka tenoj, vedroj i
dopadqivoj, pa ipak originalnoj melodici".33 Retko se obraao folklo-
ru, ali se zato rado vraao u barokne okvire.34 U wegovim delima gotovo
da nema citata,35 osim stilizovanih elemenata narodne melodike (Go-
rewska svita or. 128 za orkestar, Koncert za violonelo i orkestar or.
135, Opisna muzika sa narodnim motivom Pejsa, lepota nae zemqe,
pejsa sa ovcama itd za orkestar i Stilizovana srpska narodna pesma sa
varijacijama, takoe za orkestar), i ponekad elemenata xeza (Koncert za
violinu, klavir i orkestar or. 110). Vie je bio okrenut romantiar-
skom muzikom jeziku ajkovskog, uberta i trausa, a posedovao je
odlinu kompozicionu tehniku i spretnost u realizaciji klasine for-
me. Naroito je bio vet u orkestraciji. Volim polete", govorio je
Petar Stojanovi Stani uri-Klajn, a wih najvie nalazim kod aj-
kovskog; wega od svih kompozitora najvie cenim, ne samo zbog poleta,
nego i zbog ushiujuih melodija koje je izumeo". Naglaena oseajnost
i fina muzika kultura bila su i bitna svojstva koja su krasila stva-
ralake napore ovog srpskog majstora".36
29 Sonata or. 55 postoji u verziji za violinu i klavir i za violonelo i klavir, a

Sonatina op. 95 u verziji za violinu i klavir i za harfu i obou. U naoj literaturi so-
nate za violinu i klavir pisali su tada i P. Kowovi, M. Milojevi, J. Slavenski, M.
Risti i S. Rajii.
30 Solo pesme uz pratwu orkestra pisali su i N. Hercigowa, J. Slavenski, S. Raji-
i i M. Risti.
31 Za Baletsku svitu nema podataka o vremenu nastanka.
32 Milojevieva groteskna opera-balet Sobareva metla je iz 1923, ivkovievi ba-
leti U dolini Morave i Dragan i Milena su iz 1926. i 1927. godine, a Hristieva Ohridska
legenda iz 1933.
33 S. uri-Klajn, N. d., 256257.
34 Svita etiri igre iz starih vremena za orkestar (Tambourin et Musette, Menuett,
Boure solenelle, Polonaise); Sonata/Svita u starom stilu or. 55 za violonelo i klavir;
Svite or. 58 br. 1 i 2 za klavir; Svita or. 98 za violinu i klavir (Preludium, Menuetto,
Gavotte-Rondo, Air, Finale).
35 Citate graanskih i narodnih melodija koristio je u Osnovnoj koli za violinu
or. 47 na primer Tamo daleko u etvrtoj svesci. Istu melodiju, u vidu citata i stili-
zovanog motiva upotrebio je u istoimenom komadu za violinu i klavir (Banat, 1919).
36 S. uri-Klajn, N. d.
166
Reproduktivni rad
Po dolasku u Beograd 1925. godine, Stojanovi je nastupao kao so-

lista, lan kamernih ansambala, koncertmajstor Beogradske opere i
lan Beogradske filharmonije. Svirao je najee u razliitim kamer-
nim ansamblima u organizaciji Muzikog drutva Stankovi" i u sa-
radwi sa Ruskim narodnim univerzitetom i Ruskim muzikim dru-
tvom. Izvodili su uglavnom kamernu muziku Hajdna, Mocarta, Betove-
na, uberta, umana i Bramsa.
Muziko drutvo Stankovi" na elu sa Stojanoviem, Muzika
kola, Narodni konzervatorij Cvijeta Zuzori", hor Collegium musi-
cum, hor Ruskog muzikog drutva Glinka", uz gostovawe Akademske
filharmonije iz Praga i Hora moravskih uiteqa, prireivali su to-
kom 1929. godine koncertna izvoewa poznatih opera.37 Tom prilikom
izvedene su Puinijeva Toska, Masneov Manon, Verdijeva Travijata i
Smetanina Prodana nevesta.
U maju iste godine Stojanovi je u Somboru svirao u klavirskom
triju zajedno sa Emilom Hajekom (klavir) i Jovanom Mokrawcem (vio-
lonelo). Izveli su Mocartov Trio u B-duru K. V. 502, Betovenovu
Krojcer sonatu or. 47 i Dvorakov Dumki trio or. 90. Iste godine, na-
stupao je na koncertu u korist podizawa centralne javne kwinice u
Beogradu, a izvedena su dela Dvoraka, Logara i Stojanovia.
Od 1928. godine sa svojim uenicima u koli Stankovi" prire-
uje koncerte pod nazivom koncerti direktora Stojanovia". Tako je
1930. odran koncert orkestra uenika sa dirigentom Stojanoviem, na
kojem su izvedena dela Debisija, imanovskog, Regera, Malera, Kazele,
Bartoka, Musorgskog i Suka. Sukova dela su ponovo izveli 1936. godi-
ne. Vee Betovenovih sonata, ponovo sa Hajekom i Mokrawcem, prire-
eno je oktobra 1931.
Po Stojanovievom dolasku u Beograd 1925. godine, premijerno su
izvoena ili na Radio Beogradu emitovana mnoga wegova dela:38 Klavir-
ski kvartet or. 15 (28. III 1926); Smrt junaka (Beogradska filharmoni-
ja, dirigovao autor, 5. HII 1926); na Radio Beogradu (1933) emitovane su
kompozicije: Sava (Beogradska filharmonija pod upravom autora; pret-
hodno nagraena na konkursu prijateqa umetnosti Cvijeta Zuzori",
16. IV 1935); Sava i Kaprio (Beogradska filharmonija, 1937);39 tride-
37 B. Dragutinovi, Muziki ivot u Beogradu. Letopis Matice srpske, 103/1929,

319/1, 94102, citirano prema Bibliografija rasprava i lanaka. Muzika, kw. 13 i 14,
ured. Marija Kuntari, Zagreb, 1986, 10489.
38 Premijerna izvoewa pre 1925: Glas srca i Srpski odjeci za violinu i klavir
(Panevo, 1901); Koncert za violinu i orkestar op. 1 br. 1 (izveo Stojanovi u Beu
1904); Poloneza za violinu i klavir (Beograd, 1904); opera Tigar (Budimpeta, 14. HI
1905); Sonata op. 3 br. 1 za violinu i klavir i Kvintet op. 9 (Be, 1906); opereta Orli
(Be, 1912); Koncerti za violinu i orkestar op. 1 br. 1 i op. 30 br. 2 (Prag, 1916; solista
Jan Kubelik); opereta Devojka na mansardi (Be, 1917; Osijek, 1918); Ruska fantazija i Bal
champtre za violinu i klavir (Beograd, 1922).
39 Poznata su nam samo tri Kapria za violinu solo iz 1945. godine (br. 4, 5 i 9).
Up. R. Pejovi, Pedeset godina Beogradske filharmonije, u: Beogradska filharmonija (1923
1973), Beograd, 1977, 78.
167
set godina umetnikog i pedagokog rada obeleio je koncertom u Ko-
larevoj zadubini (24. II 1938) na kojem su izvoeni: Rondo brilliant or.
53, horovi, koncert za violinu (solista Sero Pazini);40 odlomci iz
muzike drame Blaenkina zakletva izvedeni su u okviru veeri dram-
skih autora u Narodnom pozoritu u Beogradu (16. II 1940); Koncert za
violu i orkestar or. 76 (na studijskom koncertu u Radio Beogradu, so-
lista Dimitrije Dorijan, dirigovao autor, 1947); Sonata za violu i
orkestar or. 97 (u verziji za violu i klavir; usto Kaponi i Pavel
ivic, 25. III 1949); Koncert za violinu i orkestar or. 78 br. 5 (Orke-
star Ministarstva eleznica, solista Branko Pajevi, dirigent eq-
ko Straka, 9. H 1949); Koncert za flautu i orkestar or. 71 (u argentin-
skom gradu Mendozi, 1951); Serenada or. 112 (Radio Beograd, 19. IV
1951).
Aprila 1952. godine odrana je proslava povodom 75. godiwice
kompozitora u koli Stankovi". O linosti Petra Stojanovia u
naem muzikom ivotu govorio je prof. Dragomir Papandopulos, a
potom su izvedene kompozicije: Deji kutak op. 43, Lutka plae, Muzi-
ka kutija i Sonatina op. 94 D-dur sve za klavir; Pesme bez rei za
violinu i klavir i Serenada or. 112 G-dur za flautu i gudaki orke-
star.41 Kompozitorova godiwica obeleena je i naredne godine kon-
certom Beogradske filharmonije u Kolarevoj zadubini (solisti B.
Pajevi i Lazar Marjanovi, violine; Milica Marjanovi, klavir, 26.
mart). Na programu su bile: Tri igre iz minulih vremena /sic!/,42 Koncert
za violinu i orkestar or. 78 br. 5, Koncert za violinu, klavir i orke-
star or. 110 i simfonijska poema Smrt junaka or. 33.43
Neposredno pre beogradske premijere, izveden je u Novom Sadu
dvostruki" koncert or. 110 (Radio Novi Sad, Velikim radio orke-
strom dirigovao je Milivoj Ivanovi, solisti Lazar i Milica Marja-
novi, 10. mart).44 Koncert je repriziran u Niu (16. marta) sa istim
solistima, a Gradskim simfonijskim orkestrom dirigovao je Stojan
Andri. Iste 1953. godine, snimqena je na Radio Rijeci Stojanovieva
Svita za violinu i klavir or. 54. Naredne godine ponovo je izvedena
simfonijska poema Sava u dva navrata (sa dirigentom urom Jakiem
16. i 21. novembra), a neposredno pred smrt kompozitora 1957. godine,
na koncertu Beogradske filharmonije (27. januara) izveden je i jedan od
Stojanovievih koncerata za violinu i orkestar, sa solistom Brankom
Pajeviem i dirigentom Dragoqubom Eriem.45
40 Nije naveden broj koncerta. Up. R. Pejovi, Najstarija generacija, 15.

41 Up. Gordana Krajai, Stankovi" 18311981, Muzika kola Stankovi", Be-
ograd, 1981, 66.
42 Re je o sviti etiri igre iz starih vremena za orkestar (partitura i deonice,
prepis, b.g). Na deonici velikog bubwa grafitnom olovkom je upisano /?/ Savi 26.
III-53." (pretpostavqamo da je to primedba prepisivaa), kao i podatak da je koncert odr-
an u sali Kolareve zadubine povodom proslave roendana autora.
43 Up. R. Pejovi, Pedeset godina, 8788.
44 Podatak je preuzet sa partiture (autograf).
45 Nije naveden broj koncerta. Up. R. Pejovi, Pedeset godina, 95.
168
Pedagoki rad
U periodu 192537. godine Petar Stojanovi je bio profesor u

muzikoj koli Stankovi" i wen etvrti po redu direktor (1925
29), a 193745. godine predavao je kao redovni profesor violine na
Muzikoj akademiji, uestvujui u wenom osnivawu.
Prilikom stupawa na dunost (1925), odrao je u koli Stanko-
vi" predavawe o Vanosti i praktinoj vrednosti muzikog vaspita-
wa. Naredne godine, na wegovu inicijativu, osnovan je opersko-dram-
ski odsek kole na elu sa profesorkom Rostovcevom. Time je postavio
kamen temeqac operskog odseka i osnove za kasnija uspena izvoewa
operske klase.46 Odran je i prvi koncert sa arijama iz poznatijih ope-
ra, a uz sudelovawe hora i orkestra kole izveden je Mendelsonov ora-
torijum Paulus (25. III 1928). Uveo je i predmet kamerna muzika za re-
dovne i privatne uenike. Rukovodio je predmetom i novoosnovanim
uenikim orkestrom. Organizovao je veerwu nastavu i horske asove,
a osnovao je i zasebno odeqewe ove kole u Zemunu.47
Priredio je etiri kole za violinu (v. Prilog): Violinska kola
za temeqno uvebavawe III pozicije i mewawe sa niim pozicijama (b.g.),
kola za sedam pozicija violine (b.g.), kola tehnike skala (b.g.) i
Osnovna kola za violinu u etiri sveske or. 47 /193738/.48
Osnovna kola za violinu or. 47 namewena je dvogodiwem kolo-
vawu u muzikim kolama i trogodiwem u uiteqskim. Podeqena je u
etiri sveske. Svaka sveska sadri krai uvodni teorijski deo i obim-
niji praktini.
U prvoj svesci Stojanovi objawava grau i tehniku instrumenta.
Akcenat stavqa na tumaewe linijskog sistema, violinskog kqua, po-
visilica, snizilica, pauza, dijatonske lestvice i vrednosti nota, sa
vebama za svaki prst ponaosob. Vebe su uglavnom ispisane u dva li-
nijska sistema: gorwi je za uenika, a dowi za profesora.
U preostale tri sveske Stojanovi tumai komplikovanije naine
hvatawa tonova na violini (dvohvate i trohvate, svirawe tehnikom
martele i spikato), ukquujui i razmatrawe o svim ostalim tipovima
lestvica pored dijatonske. Vebawa su ovde zahtevnija nego u prvoj sve-
sci. Jedan od primera je i wegova Idila u dvoje uz pratwu klavira sa
razliitim dinamikim nijansirawima (2. sveska). Pored sopstvenih
kompozicija (Srpska igra i Barkarola iz 4. sveske), Stojanovi belei
i melodije drugih autora (iz Zulumara Petra Krstia, sv. 3; Oda rado-
46 Meu najuspenijim i najposeenijim kulturnim dogaajima u Beogradu 1931. go-

dine bila su matinea koja je prireivala operska klasa drutva Stankovi", sa horom i
orkestrom garde u Narodnom pozoritu. Kasnije je operska klasa prela na samostalno
izvoewe celoveerwih programa.
47 G. Krajai, N. d., 5154.
48 Pre Stojanovia kole za violinu su kod nas objavili: Aksentije Maksimovi,
Izuavawe violine pomou narodnih pesama za postepeno uewe, I, Novi Sad, 1870; Priprava
za uewe notnog pojawa i svirawa na violini. Pokuaj kako bi najlake nauku o muzici u na-
rodu rasprostranili, Panevo, 1871; Vladimir orevi, kola za violinu, izradio za
sredwe kole, Jagodina, 1899; Josif Svoboda, kola za violinu, Beograd 1914.
169
sti iz Betovenove devete simfonije, sv. 2), kao i narodne napeve iz
razliitih krajeva Srbije, Slavonije i Hrvatske.
kola je temeqno i znalaki osmiqena i uz obiqe notnih pri-
mera predstavqa vredan praktikum. Ipak, nije nam poznato da li je i u
kojoj meri bila koriena u violinskoj nastavi.
Stojanovi je objavio i nekoliko priloga u dnevnim listovima i
asopisima (Epoha, Zastava, Dan, Vreme, Muzika, Glasnik Muzikog dru-
tva Stankovi). Pored ve pomenutog odgovora na Milojevieve na-
pade, u ovim prilozima se bavio violinskom pedagogijom, izvetajima
i planovima Muzike akademije, u vreme kada je bio wen profesor.49
Naalost, veoma je malo Stojanovievih snimqenih kompozicija.
To su: Koncerti za violinu br. 2 i 5, Koncert za violinu, klavir i
orkestar or. 110, simfonijska poema Sava or. 41 i Klavirski kvintet
or. 9.50
Prilog
POPIS DELA KOMPOZITORA PETRA STOJANOVIA
Sadraj:
A) VOKALNO-INSTRUMENTALNE KOMPOZICIJE
I Muzika za scenu
Baleti
Muzika drama
Opera
Operete
II Solo pesme
a) za glas i klavir
b) za glas i orkestar
B) VOKALNE KOMPOZICIJE
Horovi
V) INSTRUMENTALNE KOMPOZICIJE
I Muzika za orkestar
1. Programska dela
2. Kompozicije za jedan instrument sa orkestrom
a) za violinu i orkestar
b) za violu i orkestar
v) za flautu i gudaki orkestar
3. Kompozicija za dva instrumenta sa orkestrom
4. Koncerti
49 V. Prilog.
50 Nalaze se u Fonoteci Biblioteke FMU pod signaturama: Sn. 94, 95, 70 (E-718),
71, 69.
170
v) za violonelo i orkestar
g) za kontrabas i orkestar
d) za flautu i orkestar
) za alt saksofon i orkestar
e) za fagot i orkestar
) za hornu i orkestar
Dvostruki" koncerti
z) za dve violine i orkestar
i) za violinu, klavir i orkestar
II Kamerna muzika
Trija
Kvarteti
Kvinteti
III Kompozicije za dva instrumenta
a) za violinu i klavir
b) za violu i klavir
v) za violonelo i klavir
g) za flautu i klavir
d) za klarinet i klavir
) za fagot i klavir
e) za harfu i obou
) za harfu i violinu
IV Kompozicije za solistike instrumente
a) za klavir
b) za violinu solo
v) za flautu solo
G) INSTRUKTIVNA DELA
D) LANCI O MUZICI
Skraenice
A) VOKALNO-INSTRUMENTALNE KOMPOZICIJE
I MUZIKA ZA SCENU
BALETI
Kraqevi i Mirjana (1942), u etiri ina, instrumentalne deonice, au-
tograf i prepis, N-283 (FMU)
Devet iraka op. 86, u etiri slike:
a) klavirski izvod, 122 str., autograf (7. H 1944), N-124 /elei da sa
gotovim delom doekam nau Oslobodilaku vojsku, forsiranim radom svrio
sam ovo delo u Beogradu 7-og oktobra 1944. u 12 asova (usred topovske paqbe)
Petar Stojanovi"/
b) partitura, autograf (nedostaje 1. igra), N-235
v) klavirski izvod, 121 str., prepis, N-297
Baletska svita, partitura, 27 str., prepis, N-348
MUZIKA DRAMA
Blaenkina zakletva = Der Schwur (na libreto Mirka Jeluia i Ma-
te Miloevia), u tri ina i etiri slike, na nemakom jeziku:
171
a) klavirski izvod (Beograd, 28. II 1933. u 12h), I in 131 str., II i III
in 114 str., autograf, N-287
b) partitura, I in 280 str. (13. IV 1934), II in (1. XII 1933) 176 str.,
III in 110 str.; libreto 16 str. pisaa maina; autograf, N-238
/odlomci su izvedeni 16. II 1940. u okviru Veeri dramskih autora u be-
ogradskom Narodnom pozoritu; VP, 522/
OPERA
Tigar = Der Tiger, komina opera u jednom inu (na libreto Riharda
fon Pergera, prema komediji Brizbara i Mark Miela), na nemakom jeziku:
a) klavirski izvod, Wien, Ludvig Doblinger, 1906, litografisano, 111
str., N-120
b) partitura, 354 str., prepis, N-288
/premijera u Budimpeti pod upravom autora 14. XI 1905; VP, 521/
OPERETE
Devojka na mansardi (Be, 1917), u dva ina, klavirski izvod, libreto
na nemakom jeziku:
a) Leipzig, L. Doblinger, 1917, 55 str., MIXIII An-650 (SANU)
b) Leipzig, L. Doblinger, 1917, 96 str., STOJA. P-1 78.089.7 (FMU) /doi-
vela je u Beu preko 180 izvoewa; DM, 293/
Orli ili Vojvoda od Rajhtata = Der Herzog von Reichstadt (na libreto
Viktora Leona), klavirski izvod, na nemakom jeziku, Wien, L. Doblinger, 1912,
62 str., MIXIII An-651 /izvedena je u Beu preko 200 puta; DM, 293; u Osijeku
1918/
II SOLO PESME
a) ZA GLAS I KLAVIR
An seine Sprde op. 10 (Johann Wolfgang Goethe), /190609/, 3 str., pre-
pis, N-187
Ciganine sviraj (Zora Topalovi), za mecosporan, 5 str., autograf, N-225
Ciklus pesama na poeziju Dragutina Domjania op. 66 /194042/, (Li-
pa, Kupine, Figurice, eqa, pawolska romansa), vokalna deonica, 7 str.,
prepis, N-180 /5. pesma postoji u verziji sa orkestrom, N-269/
Figurice (iz ciklusa D. Domjania), za sopran ili tenor, 5 str., pre-
pis, N-182
Iz karlanke kaznione (Antun Fari: u Gracu u Kaznioni, na Uskrs
1916") op. 65, za bariton:
a) autograf, 6 str., 3. V 1940, N-221
b) prepis, 6 str., Uglasbio za bariton Petar Stojanovi na pravoslav-
ni Uskrs 1940", bez signature (FMU)
Jadna draga (Branko Radievi), op. 28 /191516/, 8 str., prepis, N-188
/postoji i u verziji za mecosopran i orkestar, N-268/, /postoji i u verziji
za meoviti hor, N-243/
La (Petar Stojanovi), za bariton:
a) 3 str., autograf, N-224
b) Die Lge, na srpskom i na nemakom jeziku, deonica klavira 3 str.,
vokalna deonica 1 str., prepis, N-185
Mein Thal (Vincenz Zusner), 7 str., prepis (Be, 1903), N-193
Nixenrache Ballade, 4 str., prepis, N-349
172
Oj Qubo, Qubo (arija Maksima iz Jenkovog ida), 3 str., autograf,
N-220
Razni oseaji, razne qubavi, etiri pesme za tenor op. 48 /193738/, 28
str., prepis (12. str. je autograf), N-186 /vidi jo i: kamerna muzika trija
N-183, N-184, N-222/
Spruch (Csar Flaischlen), na nemakom jeziku, vokalna deonica 1 str.,
deonica klavira 2 str., prepis, N-181
Srpske deje pesme (posvetio kolskoj omladini), autograf, N-223
Urodile ute kruke i Kia ide, za sopran ili tenor, vokalna deonica
3 str., deonica klavira 6 str., prepis, N-192
b) ZA GLAS I ORKESTAR
Igra kolo na livadi (narodna pesma), za enski i muki glas, partitura,
8 str., autograf, N-270
Jadna draga (B. Radievi) op. 28, za mecosopran, prerada (1940), parti-
tura, 14 str., autograf, N-268
/u originalu je za glas i klavir, N-188/, /postoji i u verziji za meo-
viti hor, N-243/
pawolska romansa (iz ciklusa D. Domjania op. 66), /194042/, za me-
cosopran ili bariton ad libitum i meoviti hor, partitura, 9 str., autograf,
N-269 /u originalu je za glas i klavir, N-180/
Osam maarskih pesama (14. II 1956), partitura, prepis, N-321
1. Rce ruca Kzbehalvan
(2 klarineta in B, gudai; 3 str.)
2. Mr megmondtam, bs gerlice (za alt ili bas)
(2 klarineta in B, klavir, gudai; 4 str.)
3. Tudod egyszer Kis angyalom (za bariton)
(flauta, 2 klarineta in B, fagot, klavir, gudai; 4 str.)
4. Ihatnm n, de nincs mit (za bariton)
(2 klarineta in B, klavir, gudai; 4 str.)
5. Egy szem szllt megehetnk (za bariton)
6. Meleg a cin Kanl nyele (za bariton)
7. Rozmaringszl Flsiet az gfel (za sopran i tenor solo, muki i
meoviti hor)
(2 flaute, 2 klarineta in A, 2 fagota, 2 horne, cimbalo, gudai; 8 str.)
8. Bort iszik a legny (za sopran i tenor solo, muki i meoviti hor)
(2 flaute, 2 klarineta in B, 2 fagota, 2 horne, cimbalo, klavir,
gudai; 12 str.)
B) VOKALNE KOMPOZICIJE
HOROVI
Aneo mira (Vojislav Ili), za enski hor i alt solo:
a) autograf, 3 str., N-242
b) litografisano, 4 str., N-177
Bolna lei (Jovan Jovanovi Zmaj), za meoviti hor, 15 str.:
a) autograf (16. VI 1952), N-230
b) litografisano, Beograd, Radio hor, STOJA.P-3 784.089.63
173
Gde stanak moj (po ekom) (B. Radievi), za meoviti hor, litogra-
fisano, 4 str., STOJA.P-2 784.089.63
I molio sam oi (J. J. Zmaj), za meoviti hor, Jugoslovenski pevaki sa-
vez, Beograd, 1934, litografisano, 4 str., N-178
Jadna draga (B. Radievi) op. 28 za meoviti hor, 6 str., prepis,
N-243
/postoji u verziji za glas i klavir N-188 i za glas i orkestar N-268/
Qiqana (Milo Matovi) op. 40 /192634/:
a) za dvoglasni deji hor, 3 str., autograf, N-226
b) za troglasni ili etvoroglasni deji hor, autograf (grafitna olov-
ka), N-241 /ifra: Pionir 123/
v) za troglasni ili etvoroglasni deji hor, 4 str., prepis, N-176
Mila (ura Jaki), za muki hor, 4 str., autograf, N-232
Narod Beograda, za meoviti hor, 3 str., autograf, N-227
Oktobar 1944, za muki hor, 8 str., prepis, N-179
Ostajte ovdje (Aleksa anti), za meoviti hor:
a) autograf (grafitna olovka), N-229
b) prepis, 8 str., N-175
Svet (J. J. Zmaj), za troglasni deji hor, 2 str., autograf N-228
U troje (Milan urin), za meoviti hor:
a) autograf, 5 str., N-231
b) prepis, 8 str., N-174
V) INSTRUMENTALNE KOMPOZICIJE
I MUZIKA ZA ORKESTAR
1)PROGRAMSKA DELA
Ballabrile, partitura, 7 str., autograf, N-258
Deje jasle, partitura, 10 str., autograf, N-247
Erwin und Elmire, partitura 39 str., deonice 110 str., prepis, N-280
Gorewska svita op. 128:
a) partitura, 30 str., autograf (25. VII 1955), N-254
b) partitura 85 str., deonice 254 str., prepis, N-278
Humoreska (4. III 1955), partitura, 27 str., autograf, N-253
Igra op. 121 (1953), partitura, 19 str., autograf, N-262
Izloba likovne umetnosti, partitura, 5 str., autograf, N-252
Koriolan op. 46 /193437/, partitura, autograf, N-234
Maarska igra, partitura:
a) 22 str., autograf (24. XI 1948), N-261
b) 22 str., prepis, N-317
Opisna muzika sa narodnim motivom (Pejsa, lepota nae zemqe, pejsa
sa ovcama itd.), partitura, 8 str., autograf, N-250
Posmrtna sveanost u ast palih boraca jugoslovenske armije op. 104 (11.
XI 1948), partitura, 30 str., autograf, N-260
Prijem inostranog ambasadora u Narodnoj skuptini (1948), partitura,
autograf, N-246
Radna muzika, partitura, 14 str., autograf, N-251 /ifra: arko Zre-
wanin/
Radniko odmaralite (Priroda zabava bezbrinih trudbenika), par-
titura, 12 str., autograf, N-244 (ifra: 54321)
174
Rondo brilliant op. 53 /193738; ME, 462/
Sava: reka ujediwenih Jugoslovena, simfonijska poema op. 41:
a) partitura, 71 str., autograf (31. XII 1934), N-276
b) deonice, 546 str., prepis, N-286
/premijera sa Beogradskom filharmonijom pod upravom autora 16. IV
1935; prethodno nagraena na konkursu Drutva prijateqa umetnosti Cvijeta
Zuzori"; VP, 524/
Serenada br. 2, partitura, 56 str.:
a) autograf, N-263
b) prepis, N-319
Simfonijsko kolo op. 100 /194850/, partitura, 44 str., prepis, N-362
Smrt junaka, simfonijska poema op. 33 /191826/:
a) partitura (posveena svim palim herojima Prvog svetskog rata), 65
str., autograf, N-255
b) deonice, 308 str., prepis, N-277
/premijera u Beogradu 5. XII 1926/
Sokolski mar, partitura, 8 str., prepis, N-347
Stilizovana narodna pesma sa varijacijama, partitura, 7 str., autograf,
N-265
Sveana muzika, partitura, 9 str., autograf, N-249
Svita: etiri igre iz starih vremena (Tambourin et Musette, Menuett, Bo-
ure solenelle, Polonaise), partitura 75 str., deonice 144 str., prepis (1939),
N-282
/na deonici velikog bubwa grafitnom olovkom je upisano: /?/ Savi
26. III-53; koncert je odran na Kolarcu povodom proslave 75 godina ivota au-
tora; nastupala je Beogradska filharmonija, prim. R. R./
panska igra, partitura:
a) 22 str., autograf, N-256
b) 24 str., prepis, N-318
Teki rad, partitura, 12 str., autograf, N-24
Trio za sokolski mar, partitura, 4 str., autograf (grafitna olovka),
N-259 /ifra: Dravno jedinstvo"/
Vojvoda od Rajhtata Potpuri (15. V 1941), partitura, 19 str., auto-
graf, N-237
2) KOMPOZICIJE ZA JEDAN INSTRUMENT SA ORKESTROM
Introdukcija i rondo op. 130:
a) klavirski izvod 20 str. (27. I 1955) i partitura 40 str. (19. II 1955),
autograf, N-274
/u preradi za violinu i klavir, N-190/
Jugoslovenski rondo op. 113 (1951), partitura, 18 str., prepis, N-339 /u
preradi za violinu i klavir N-162, N-311 i za flautu i klavir N-357/
Korelijeva sonata, prerada za violinu i gudaki orkestar, partitura, 23
str., prepis, N-197
Kulturna izloba (Vizija), partitura, 8 str., autograf, N-245
Romansa, deonice, 10 str., prepis, N-342 /u preradi za violinu i kla-
vir, N-355/
175
Sonata op. 97 C-dur (21. VIII 10. XI 1947), partitura, 76 str., auto-
graf, N-264
/u verziji za violu i klavir izveli su usto Kaponi i Pavel ivic u
Beogradu 25. III 1949; VP, 533/
v) za flautu i gudaki orkestar

Serenada op. 112 C-dur (1950):
a) partitura, 61 str., prepis, N-320
b) partitura 36 str., deonice 204 str., prepis, N-279
/premijera u Radio Beogradu 19. IV 1951; VP, 529; izvedena takoe i na
koncertu kole Stankovi" 7. IV 1952. povodom 75 godina od roewa autora,
GK, 66/
3) KOMPOZICIJA ZA DVA INSTRUMENTA SA ORKESTROM
a) za violinu, violu i orkestar

Symphonie concertante (1955) /ME, 462/
4) KONCERTI
Op. 1 br. 1 d-mol:
a) partitura 156 str., deonice 465 str., prepis (28. III 1904), N-284
b) Wien, L. Doblinger, 1904, deonica violine 11 str., deonica klavira
39 str., STOJA.P-1 787.1 i MIXIII An-652
v) Rondo, 26 deonica duvakih instrumenata, 65 str., prepis (1. XII
1936), nekoliko deonica je autograf, N-290
/izveo autor u Beu 1904. i dobio austrijsku dravnu nagradu; izveo
Jan Kubelik u Pragu 1916; DM, 293/
Op. 30 br. 2 G-dur /1916/:
a) deonica violine 20 str., deonica klavira 63 str., prepis, STOJA.P-2
787.1
b) deonica klavira, 63 str., prepis, N-296
v) deonica violine, 18 str., nepotpuno, prepis, N-307
/izveo Jan Kubelik u Pragu 5. II 1916, dirigovao R. Lorenc; VP, 525;
ME, 462/
Op. 50 br. 3 D-dur:
a) deonica violine 12 str., deonica klavira 40 str., autograf (22. V
1936), N-207
b) deonica violine 14 str., deonica klavira 41 str., prepis (5. VII
1939), N-292
Op. 51 br. 4 e-mol /193738/:
a) deonica violine 15 str., autograf, N-122
b) deonica violine 8 str., prepis (mojoj dragoj uenici Duanci er-
manovi"), N-294
Op. 78 br. 5 D-dur: u duhu starih majstora (1944):
a) deonice 54 str., prepis, N-291;
b) deonice violine 25 str., deonica klavira 25 str., autograf, N-204
/premijera 9. H 1949, Branko Pajevi violina, orkestar Ministarstva
eleznica, dirigent eqko Straka; VP, 257; ME, 462/
Op. 89 br. 6 a-mol:
176
a) deonica violine 10 + 8 str., deonica klavira 32 str., autograf (24.
V 1945), N-121
b) instrumentalne deonice, 131 str., prepis, N-281
v) nepotpun klavirski izvod, 33 str., prepis, N-298
Op. 92 br. 7 a-mol (78. III 1946), deonica violine 14 str., deonica kla-
vira 29 str., autograf, N-211
Op. 117 br. 8 D-dur (maj 1952), deonica violine 10 str., deonica klavira
25 str., autograf, N-206
Op. 133 /br. 9/ d-mol (7. V 1955), deonica violine 10 str., deonica kla-
Violinkonzert in G-dur von W. A. Mozart. In der Bearbeitung und mit Kaden-
zen von Peter Stojanovitsch:
a) kadenca za I i III stav, 2 str., autograf, N-201
b) deonica violine, 16 str., prepis (1946), N-200
Op. 76 /br. 1/ c-mol:
a) deonica viole 20 str., deonica klavira 47 str., autograf (14. IV
1943), N-212
b) partitura, 100 str., autograf (4. I 1944), N-240
v) deonica viole 22 str., deonica klavira 61 str., prepis, N-305
/posveen violisti Dimitriju Dorijanu koji ga je premijerno izveo
1947. na studijskom koncertu u Radio Beogradu, dirigovao je autor; VP, 526;
ME, 462/
Op. 93 /br. 2/ D-dur:
a) deonica viole 16 str., deonica klavira 40 str., autograf (28. H
1946), kadenca je prepis na 2 str., N-213 /posveeno profesoru viole na Pra-
kom dravnom konzervatoriju ime je neitko/
b) klavirski izvod, prepis, STOJA.P.-1 787.2
v) partitura, 109 str., autograf (1. IV 1949), N-236
v) za violonelo i orkestar
Op. 135 C-dur:
a) partitura, 39 str., autograf (Bled, 27. VII 1956), N-275
b) deonica violonela 14 str., autograf, N-123
v) partitura, II i III stav, 82 str., prepis, N-340
/u originalu za fagot i orkestar, N-214/
g) za kontrabas i orkestar
Op. 114 h-mol (28. H 1951), deonica klavira (jedan stav) 15 str., auto-
graf, N-210
d) za flautu i orkestar
Op. 71 e-mol /194042/:
a) partitura, 39 str., prepis, N-333
b) instrumentalne deonice (Ivn, IIvn, Vla nepotpuno), 45 str., pre-
pis, N-346
/izvedeno u Mendozi, Argentina, 1951; ME, 462/
) za alt saksofon i orkestar

Op. 74 Es-dur:
a) partitura, 65 str., autograf (23. IV 1942), N-272
b) partitura, 126 str. + deonice, prepis, N-285
177
e) za fagot i orkestar
Op. 135 (17. XI 1955), deonica klavira, autograf, N-214
/u preradi za violonelo i orkestar, N-275, N-123, N-340/
) za hornu i orkestar
Op. 111 B-dur /1950/:
a) deonica horne 5 str., deonica klavira 20 str., prepis, N-293
b) deonica horne 7 str., deonica klavira 23 str., prepis, N-341
v) deonica horne 4 str., deonica klavira 14 str., prepis, STOJA.P-1
788.41
g) Andante et Rondo stav, deonica horne 4 str., deonica klavira 13
str., prepis, STOJA.P-2 788.41
DVOSTRUKI" KONCERTI
z) za dve violine i orkestar

Op. 77:
a) deonica I violine 13 str., deonica II violine 18 str., deonica kla-
vira 47 str., autograf (24. XI 1943), N-203
b) deonica violine 18 str., deonica klavira 71 str., prepis, N-306
i) za violinu, klavir i orkestar

Op. 110 A-dur:
a) deonica violine 19 str., deonica klavira 36 str., autograf, N-205
b) partitura, 108 str., autograf, N-271 (PS: 5. 10. 1950, uvee. Prvo
izvoewe: snimawe na Radio Novom Sadu 10. 3. 53. Veliki radio orkestar, dir.
Milivoj Ivanovi, solisti Milica i Lazar Marjanovi")
/Napisan na podstrek izvoakog dua Milice i Lazara Marjanovia
koji su ga potom izveli u Niu 16. III 1953. Gradskim simfonijskim orkestrom
dirigovao je Stojan Andri; VP, 528/
II KAMERNA MUZIKA
TRIJA
Za violinu, violu i klavir op. 16 C-dur /190609/, partitura 59 str. i

deonice, Leipzig, Fr. Kistner, 1913, STOJA.P-1 785.73, N-115
/premijera u Beu 1909. uz sudelovawe autora; VP, 531/
Za dve violine i violu op. 116 /195152/, deonice Ivn 11 str., IIvn 11
str., vla 10 str., autograf, N-217
Za tri violine op. 122 /1953/ Introdukcija i Rondo, partitura, 8
Za flautu, violinu i klavir op. 125:
a) partitura, 21 str., autograf (25. VII 1953), N-216
b) partitura, 55 str., autograf (25. VII 1953), N-199
v) deonice fl 17 str., vn 16 str., p 55 str., prepis, N-194
Za violinu, violu i violonelo op. 126 (1954), deonice vn 13 str., vla
13 str., vcl 11 str., autograf, N-198
Za violinu, violu i violonelo op. 127 G-dur (1954):
a) deonice vn 14 str., vla 14 str., vcl 12 str., autograf, N-218
178
b) deonice vn 13 str., vla 13 str., vcl 13 str., prepis
Za violinu, violu i violonelo op. 127 G-dur (1954), deonice vn 14 str.,
vla 14 str., vcl 12 str., autograf, N-218
Nachtmusik = Nona svirka (V. Ili, mlai), za tenor, violinu i kla-
vir /193738/, na nemakom jeziku:
a) partitura, 15 str., autograf, N-222
v) partitura, 18 str., prepis, N-183
/etvrta pesma iz ciklusa Razni oseaji, razne qubavi op. 48 za tenor i
klavir; vidi N-186/
KVARTETI
Za violinu, violu, violonelo i klavir op. 15 D-dur /190609/:

a) deonice vn 16 str., vla 16 str., vcl 10 str., p 56 str., Leipzig, Fr.
Kistner, 1913, N-115
b) deonice vn 16 str., vla 16 str., vcl 16 str., 554 str., Beograd,
Udruewe kompozitora Srbije, 1979, STOJA.P-2 785.74
Za dve violine, violu i violonelo op. 17 /br. 1/ Es-dur /190915/, Rondo
stav, deonice vn 6 str., vn 7 str., vla 6 str., vcl 6 str., prepis, N-195
Za dve violine, violu i violonelo op. 138 br. 2 (1956), partitura, 24 str.,
I stav prepis, II i III stav autograf, N-267
Za dve violine, violu i violonelo u Es-duru Oplenac, partitura, 25
Romantini kvartetni stav, partitura 6 str., deonice (nedovreno),
autograf, N-219
KVINTETI
Za dve violine, violu, violonelo i klavir op. 9 c-mol /190406/, deoni-

ce vn 16 str., IIvn 16 str., vla 16 str., vcl 15 str., p 89 str., Leipzig, L. Do-
blinger, 1909, STOJA.P-3 785.75
/premijera u Beu uz sudelovawe autora; VP, 530/
Duvaki /ME, 462/
III KOMPOZICIJE ZA DVA INSTRUMENTA
a) za violinu i klavir
sonatina
Op. 34 /191826/, deonica violine 13 str., deonica klavira 33 str.,
prepis, N-189
sonate
/VP, 520 navodi samo etiri; ME, 462 svih est/
Op. 3 /br. 1/ D-dur /190406/
/jedan od prvih primera tog oblika u srpskoj muzici; premijera au-
tor i pijanista P. Vajngarten u Beu 1906; VP, 532/
Op. 18 /br. 2, 190915/, deonica violine 18 str., deonica klavira 41
str., prepis, N-336
Op. 55 /br. 3/
179
/Autor je sonatu prvo aranirao za violinu i klavir, da bi potom tu
verziju ponitio i preradio je za violonelo i klavir, vidi: sonate za vio-
lonelo i klavir/
Op. 87 /br. 4/ D-dur /194445/, deonica klavira 42 str., prepis, N-350
Op. 90 /br. 5/ F-dur /194546/:
a) deonica violine 13 str., deonica klavira 36 str., autograf, N-164
v) deonica klavira 51 str., prepis, N-310
Op. 95 /br. 6/ G-dur /194647/:
a) deonica violine 11 str., deonica klavira 36 str., prepis, N-345
b) deonica violine 14 str., prepis, N-352
/postoji i u verziji za harfu i obou, pod nazivom Sonatina, N-196/
svite
Op. 54 /br. 1/ u starom stilu":
a) deonica violine 11 str., deonica klavira 28 str., autograf (13. V
1938), N-143
v) deonica violine 10 str., deonica klavira 28 str., prepis, N-351
/snimqeno na Radio Rijeka, 6. III 1953/
Op. 98 /br. 2/ F-dur u pet stavova (Preludium, Menuetto, Gavotte-Rondo,
Air, Finale):
a) deonica violine 6 str., deonica klavira 14 str., autograf (novembar
1947), N-140
b) deonica violine 6 str., prepis, N-313
komadi
Chant sans paroles = Pesme bez rei, Beograd, Jovan Frajt /b.g./, 6 str.
MIXIII An-648
/Allegro vivace, Uspavanka, Rondo; izvedeno na koncertu kole Stan-
kovi" 7. IV 1952; GK, 66/
Ciganska igra, deonica klavira, 8 str., prepis, N-191
Concertino h-moll, deonica violine 4+5 str. (dve verzije), deonica kla-
estitka (Beograd, 24. IX 1926), deonica violine 3 str., autograf, deo-
nica klavira 5 str., prepis, N-142
/na deonici violine: mojoj dragoj uenici Nadedi Jankovievoj za
roendan 1926"/
Duett, deonica klavira, 6 str., prepis, N-361
Erinnerung, deonica klavira, 6 str., prepis, N-354
Fantasia Appassionata op. 137 /1956/:
a) deonica klavira 16 str., autograf, N-139
Glckwunsche op. 23:
a) deonica violine 3 str., deonica klavira 10 str., autograf (15. VII
1915), N-152
b) deonica violine 4 str., deonica klavira 10 str., prepis (Be, 1918),
N-322
Humoreska (izdawe za amatere"):
a) deonica klavira 4 str. (19. VI 1944), deonica violine 2 str. (1946),
autograf, N-150
180
b) deonica violine 3 str., deonica klavira 7 str., prepis, N-360 /vidi:
infra STOJA.P-6 787.1/
Introdukcija i rondo, deonica violine 7 str., deonica klavira 21 str.,
prepis, N-190
/u verziji za violinu i orkestar, N-338/
Jugoslovenski rondo op. 113:
a) deonica klavira, 11 str., autograf (5. III 1951), N-162
b) i Humoreska, Savez kompozitora Jugoslavije, Beograd, 1955, deonica
violine 8 str., deonica klavira 22 str., STOJA.P-6 787.1
v) deonica violine, 5 str., prepis, N-311
/u verziji za violinu i orkestar, N-339 i u preradi za flautu i klavir,
N-357/
Qubavni apat, deonica violine 3 str., deonica klavira 7 str., pre-
pis, N-315
Materinski jezik op. 31:
a) deonica violine 2 str., tampano, deonica klavira 8 str., autograf
(25. VIII 1921), N-145
b) Wien, Edition Slave, 1922, STOJA.P-5 787.1
Mazurka (izdawe za umetnika"):
a) deonica violine 3 str., autograf (1947), N-146
Pionirska pruga, tampano u: Zlatne stepenice kompozicije jugoslo-
venskih autora za violinu i klavir, red. ivorad Grbi, Prosveta, Beograd,
1955, sv. 3, deonica violine str. 35, deonica klavira str. 411, ALBUM-23
787.1
Pismo mojim milima op. 29 /191516/, deonica violine 1 str., deonica
klavira 3 str., autograf, N-158
Proleni valcer (30. XI 1923), deonica klavira, 5 str., autograf, N-160
Romansa op. 99b:
a) deonica violine 2 str., deonica klavira 4 str., autograf (27. H
1945), N-159; Mome dragome sestriu Milou Dimitrijeviu za roendan
1945, Petar Stojanovi";
b) deonica klavira, 5 str., autograf (oktobar 1947), N-149
v) deonica violine, 2 str., prepis, N-355
g) tampano u: Kompozicije za violinu i klavir srpskih autora, ured. Ha-
fa Kari, Kari fondacija, Beograd, 1999, deonica violine str. 12, deonica
klavira str. 14, ALBUM-50 787.1
/u preradi za violinu i orkestar, N-342/
Serenada op. 2, Wien, L. Doblinger, 1904, deonica violine 1 str., deoni-
ca klavira 6 str., STOJA.P-3 787.1
Slavische Fantasie (1918), deonica klavira 3 str., autograf, N-156
Souvenir de Zombor op. 27 /191516/, Wien, Edition Slave, 1919, deonica
violine 3 str., deonica klavira 9 str., STOJA.P-4 787.1 /posveeno gi Sofiji
Bugarski/
Tamo daleko (Banat, 10. IX 1919), deonica klavira, 4 str., autograf,
N-154
Arija iz opere Der Tiger, Wien, L. Doblinger, 1906, 5 str., MIXIII
An-653
Dve arije iz opere Der Tiger, Leipzig, L. Doblinger, b.g., 4 str., MIXIII
An-649
Vizija op. 99a (11. III 1949), deonica violine 5 str., deonica klavira 11
181
Zweites Walzerrondo op. 24:
a) deonica violine 11 str., deonica klavira 30 str., autograf (1915),
N-141
Valcerrondo br. 3 (Beograd, 9. IX 1953), deonica klavira, 20 str., auto-
graf, N-316
/varijanta op. 24/
Walzerrondo, deonica klavira, 9 str., prepis, N-344
Walzerweisen, Nach Walzermelodien von Ernest Lnyi op. 37:
a) deonica klavira 4 str., autograf (1919), N-155
b) deonica klavira, 13 str., prepis (adresa u Beu je autograf), N-356
// zapevi op. 62 /193842/, deonica klavira 11 str., autograf, N-157
/naslov je neitak!/
//, verovatno deonica violine, 1 str., autograf, N-151
/naslov je neitak!/
b) za violu i klavir
sonate
Op. 97 /br. 1/ C-dur (1947)
/u originalu za violu i orkestar, vidi: instrumentalna muzika, kompo-
zicije za jedan instrument sa orkestrom, N-264/
Op. 108 /br. 2/ a-mol /194850/, deonica viole 11 str., deonica klavi-
ra 33 str., autograf, N-167
v) za violonelo i klavir
Kavatina (10. H 1945), deonica klavira 6 str., autograf, N-163
sonate
Op. 55 /br. 1/ Svita u starom stilu":
a) d-mol, deonica klavira, 29 str., autograf (1. VI 1938, 12, 30), N-173
b) d-mol, deonica klavira, 28 str., autograf (Beograd, 15. VI 1943, no-
va prerada"), N-173
v) d-mol, deonica violonela 14 str., deonica klavira 29 str., prepis,
N-333
prerada za violinu:
g) a-mol, deonica violine, 12 str., autograf (maj 1938), N-173 (Ovo iz-
dawe ne vai, otkad sam // ponovo preradio ovu Svitu i premestio u d-mol")
d) a-mol, deonica violine 12 str., deonica klavira 28 str., prepis,
N-173
) a-mol, deonica violine 12 str., prepis, N-353
Op. 64 br. 2 /193840/:
a) deonica klavira, 28 str., autograf, N-215
b) deonica violonela 14 str., deonica klavira 31 str., prepis, N-335
v) deonica violonela 12 str., deonica klavira 31 str., prepis, STO-
JA.P-1 787.3
g) za flautu i klavir
Fantazija op. 101 (8. H 1948), deonica klavira, 11 str., autograf, N-170
/posveena Slavku Koroecu/
Gorewska svita op. 102 (4. H 1948), deonica klavira, 27 str., autograf,
N-172
Jugoslovenski rondo op. 113, deonica klavira, 12 str., prepis, N-357
182
/u preradi za violinu i orkestar, N-339 i za violinu i klavir, N-311,
STOJA.P-6 787.1/
d) za klarinet i klavir
Fantasia Appassionata op. 106, deonica klavira, 12 str., autograf, N-168
) za fagot i klavir
Rondo (16. IX 1943), deonica klavira, 12 str., autograf, N-169
/posveeno Ivanu Turiiu/
e) za harfu i obou
Sonatina op. 95 /194647/, deonica harfe 31 str., deonica oboe 8 str.,
prepis, N-196
/postoji i kao esta sonata za violinu i klavir, N-345, N-352/
) za harfu i violinu
Fantazija op. 123 (17. V 1953), partitura, 10 str., autograf, N-165
IV KOMPOZICIJE ZA SOLISTIKE INSTRUMENTE
a) za klavir
sonatina
Op. 94 D-dur, 17 str., autograf (Beograd, 8. H 1946), N-130
/izvedena na koncertu kole Stankovi" 7. IV 1952, GK, 66; adresa u
Beogradu upisana je grafitnom olovkom/
sonate/svite (sa stavovima u starom stilu")

/VP, 520 navodi samo jednu, a ME, 462 obe/
Op. 58 /193840/:
a) br. 1, 22 str., prepis, N-304, STOJA.P-1 786.2
/adresa u Beogradu je autograf/
b) br. 2, 24 str., prepis, N-302, STOJA.P-2 786.2
komadi
Balada op. 84 (31. V 1944), 8 str., autograf, N-131
Boite a musique, 2 str., autograf, N-138
Deji kutak op. 43 /193437/, 3 str., autograf, N-137
/izvedeno 7. IV 1952; GK, 66/
Kolo i arda:
a) Des-dur, 11 str., prepis, N-299
b) Kolo, D-dur, 4 str., prepis, N-300 /varijanta/
Lutka plae /izvedeno 7. IV 1952; GK, 66/
Qubavna izjava op. 81 (10. V 1944), 8 str., autograf, N-136
Marsch No. 4 (1919), nedovreno, autograf (sa bekom adresom), N-129
Muzika kutija /izvedeno 7. IV 1952; GK, 66/
Novellette (11. IV 1948), 7 str., autograf, N-134
Posveta = Ddication (13. VIII 1953), 3 str., autograf, N-133 (gospoi
Qiqani Jaki za roendan 1953")
Radost i tuga op. 4 /190406/, 3 str., prepis, N-301
Tanzwalzer, 8 str., autograf, N-126
Valse brilliante op. 82 (15. V 1944), 13 str., autograf, N-132
183
Valcer (23. XII 1928), 2 str., autograf, N-135
Walzer, 7 str., autograf, N-127
Wilhelminen Marsch (1919), 10 str., autograf (sa bekom adresom), N-128
Zur Taufe Maria Josepha fr Orgel, prerada za klavir (4. VI
1907), 2 str., autograf, N-125
b) za violinu solo
Caprice No. 9 (24. II 1945), autograf, N-148
Kaprio br. 4 (31. I 1945), 5 str., prepis, N-359
Kaprio br. 5, 1 str., nedovreno, prepis, N-359
Sonata d-mol (Beograd, 17. IX 1940. 17 asova), 8 str., autograf, N-166
Sonata, 13 str., prepis, N-337
Tarantelle Rondo, nedovreno, autograf, N-147
v) za flautu solo
Moment musical, 3 str., autograf, N-171
G) INSTRUKTIVNA DELA
Violinska kola: za temeqno uvebavawe III pozicije i mewawe sa niim

pozicijama, Edicija Frajt, Beograd, b.g., 22 str., STOJA.P-10 787.1
Osnovna kola za violinu IIV /193738/:
a) Dravna tamparija, Beograd, 1937, sv. I;
b) Nova osnovna kola za violinu u etiri sveske, op. 47, Prosveta, Beo-
grad, STOJA.P-11, 12, 13 787.1:
I sv., 4. izd., 1955, 39 str.; 6. izd., 1963;
II sv., 2. izd., 1958; 4. izd., 1963, 44 str.;
III sv., 3. izd., 1955, 44 str.;
IV sv., 2. izd., 1956, 33 str.
kola za sedam pozicija violine /ME, 462/
kola tehnike skala /ME, 462/
D) LANCI O MUZICI
Na Milojevieve napade, Epoha, 3/1920, 373, Epoha besplatan zabav-

nik, 2/1920, 42, 3.
/povodom kritika M. Milojevia o PS i wegovom koncertu; Bi, 32446/
Zanimqivo pismo g., Zastava, 51/1920, 28, 3.
/o otvarawu Muzike kole u Novom Sadu; Bi, 32447/
/Odgovor na anketu: Pitawa o radu i planovima naih muziara, Muzi-
ka, br. 2, 3536/, Muzika, 1/1928, 5/6, 163.
/Bi, 32448/
O violinskoj nastavi, Glasnik Muzikog drutva Stankovi", 2/1929,
I, 12, 1719.
/Bi, 32449/
Kompozitor govori nam o svom idi, Dan, 3/1937, 294, 6.
/ido Davorina Jenka; Bi, 32450/
Osnivawe Muzike akademije stvara novu situaciju, Vreme, 17/1937,
5629, 8.
/Bi, 32451/
184
Izvetaj Muzike akademije /Beograd/, 193738, 53, Vreme, 18/1938,
5778, 7.
/Bi, 2898/
Skraenice
Bi Bibliografija rasprava i lanaka : Muzika ; struka VI, kw. 13, 14, Ju-
goslavenski leksikografski zavod, Zagreb.
GK G. Krajai, Stankovi" 18311981, Muzika kola Stankovi",
Beograd, 1981.
LJM Leksikon jugoslavenske muzike, ured. Kreimir Kovaevi, Jugosla-
venski leksikografski zavod, tom 2, Zagreb, 1984, 381.
DM D. Medakovi, Srbi u Beu, Novi Sad, 1998.
ME Muzika enciklopedija, Jugoslavenski leksikografski zavod, tom 3,
Zagreb, 1972, 462.
VP V. Perii, Muziki stvaraoci u Srbiji, Beograd, [1968].
PS Petar Stojanovi
N-283, STOJA.P-1 78.089.7 signature Biblioteke FMU (Beograd)
MIXIII An-650 signatura Biblioteke Muzikolokog instituta SANU
(Beograd)
185
UDC 78:821.163.14.09 Petrovi Njego
Milenko Misailovi
ZNAAJAN PRILOG DRAMATURGIJI MUZIKE
Prouavajui sve konkretne muzike pojave u crnogorskom naro-

du, a posebno u Wegoevom stvaralatvu, Branka Radovi utvruje i
uplive stare grke muzike", a s obzirom na sve to razvrstava" muziku
na vokalnu, instrumentalnu ili vokalno-instrumentalnu i, uslovno
reeno, kosmiku muziku" onu koja se javqa u Lui mikrokozma ili u
filozofskim slojevima Wegoevog stvarawa uopte.
Ukazujui na uticaje pitagorejaca, a i dvojice vodeih filozofa"
Platona i Aristotela, Branka Radovi zakquuje: Wegoeva slika
svemira ureena je po muzikim zakonima onako kako su to zamiqali
i grki filozofi. Naime, rastojawe izmeu tonova (visina i veliina
intervala) odreivalo je u wihovoj kosmologiji rastojawe izmeu pla-
neta i zvezda. Na taj nain zakoni muzike bili su preneseni u svemir
(ili kosmos) da vladaju po vrhunskim principima meusobnih odnosa,
u skladu i harmoniji".1
Prema tome, u Wegoevoj viziji, zamisli i optoj skici vasione
ili kosmosa muzika ima znaajnu i vanu ulogu.
Wego je znao da je i u helenskom drutvu i kulturi bio poznat
viestruki uticaj muzike na svakodnevni ivot qudi, i da je bila veo-
ma poznata mo muzike da razvedri i rastui ili da obodri i ohrabri,
na primer i vojnike koji idu u rat: muzika je, dakle, uticala ne samo na
qudska oseawa nego i na voqu koja je, u zavisnosti od muzike, postaja-
la kako pie filozof Platon jaka, snana i muevna, ili razne-
ena, nejaka i slaba. U tom smislu, veoma je znaajna esto navoena
Platonova misao: to je u dravi boqa muzika, boqa e biti i dr-
ava."2
Zna se da je Wego pomno itao, pruavao, a nadahnuto i prevodio
neke delove Homerove Ilijade i Odiseje; zna se kako su mnogi prouava-
oci Wegoevog stvaralatva isticali, na primer, uticaje Platona,
Dantea, Miltona i ostalih. Razmatrajui uticaje na Wegoa, Branka
Radovi vodi rauna o meri tih uticaja pri tragawu i osvetqavawu ne-
iscrpne Wegoeve izvornosti na osnovu koje bi bilo mogue izvesti i
Wegoevu filozofiju muzike: nebeska harmonija" kao vrhunac be-
1 Branka Radovi, Wego i muzika, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd,

Udruewe kompozitora Crne Gore, Podgorica, 2001, 46.
2 Isto.
187
smrtne, nebeske muzike" bila bi, svakako, sutina te filozofije, prem-
da Wego sam termin armonija" upotrebqava u dvostrukom znaewu: i
kao vrhunski znaajnu muziku karakteristiku i kao postizawe sklada
meu suprotstavqenim kategorijama.
S obzirom na tako sloeno sagledavawe Wegoeve filozofije mu-
zike, Branka Radovi analitiki dolazi do sledeeg otkria pri raz-
matrawu muzike u Lui mikrokozma: Najzanosnija, najlinija i najin-
timnija pesma je qubavna, koju izvodi qudski glas. Ona dolazi kao na-
dogradwa slike u raju, tako da je samim tim 'mesto muzike veoma visoko
odreeno Qubavna pesma stoji iznad svih formi, kao kruna" za-
kquuje Branka Radovi, istiui kako horska muzika, tj. muzika uop-
te na taj nain postaje znaajan dramaturki faktor" u realizaciji
ovog pevawa (odnosno dela speva), jer se pjenije besmrtnih likovah"
pojavquje u gradaciji i dekreendu, oznaavajui i ostvarujui izvan-
redan dramski lk postepenog pojaavawa i utiavawa koriewem
svih raspoloivih sredstava".3
Prema tome, Wegoevi glasi besmrtne muzike" u Lui mikrokozma
nisu doivqeni niti izraeni statino u iskquivom slatkoglasju"
ili skladnosti, ve i u svom akcionom delovawu kao svojoj dramatur-
koj funkciji, zbog ega muzika postaje nosilac i univerzalnih znae-
wa, shodno svojstvima Wegoevih filozofskih misli, iji su vidici
borba, horizonti borba i svekoliki pokreti borba.
Prema tome, muzika u Lui mikrokozma jeste uzviena, i besmrt-
na", i nebesna", ali je ona i dinamino-borbena, jer sve preobraava:
qude, svetove i prostore strane" koji e (pokrenuti muzikom)
slatkoglasnom grmjet armonijom."

(III pevawe, 125)
A u IV pevawu kad se, na primer, odvija krvoedna borba izmeu

legiona otpadnika Satane s Bogom, i bojim vojskama nema muzi-
ke, kao to je nema ni posle sukoba u V pevawu koje otkriva uasnu
sliku Sataninog ada, gde su udovita i furije, zlokobni krici i pa-
klena krgutawa, jezivi zvuci i pretei umovi, samrtniki apat i
strahotno muilite
I kao posebni, karakteristini dokaz Wegoeve muzikalnosti
iji stihovi odiu izuzetnom sonornou i muzikom izraajnou
esto se navodi sledee mesto iz Lue mikrokozma, pa ga navodi i
Branka Radovi:
hue strano adski uragani,

a vulkanska mrana grla jee,
riu grdna tartarska straila,
zvee lanci s jarou udeni,
bue volne s muiteqskom bukom:
3 Isto, 4748.
188
sve glas sliva pod svodom mranijem;
tutwi tartar iz mrane utrobe
stranim grlom, zlom optega glasa:
sve za ertvom huliteqah ezne!"4
(V pevawe, 320330)
Istiui izuzetnu zvunost, muzikalnost i svekoliku upeatqi-

vost ovih Wegoevih stihova, Branka Radovi naglaava da su oni
dostojni hora, orkestra, solista, dostojni oratorijuma", smatrajui da
je Wego demantovao one kojima se ini da su slike u Lui, posebno u
danteovskim prizorima pakla, sugetivnije od zvuka".5
Ovde treba napomenuti da su u navedenom primeru tzv. tekstualne
ili verbalne slike istovremeno i toliko zvuno (ili muziki) ekspre-
sivne i uzajamno ispuwene maksimalnim naponom, da je teko rei ko-
je su ekspresivnije.
Zavravajui svoja razmatrawa muzike u Lui mikrokozma, Branka
Radovi uoava da je Wego raznim muzikim sredstvima, od poetka
speva, pratio nagovetaje i poiwawe borbe antagonistikih sila, uz-
diui borbu i muziki do kulminativnih visina. S obzirom na to da
se spevom osvetqava qudska sudbina kao zemaqskog i nadzemaqskog ili
kosmikog bia, muzikom se oznaavaju i obina, svakodnevna zbivawa,
ali i vrhunska ili nebeska zbitija", jer muzika postoji i u praegzi-
stenciji, a i posle definisawa (zemaqskog) ivota.
Posle svega to je do sada reeno o Wegoevom doivqavawu mu-
zike, o shvatawu muzike i o wenoj dramaturkoj upotrebi, Branka Rado-
vi istrauje muziku i u Gorskom vijencu iji je upliv, posredstvom gu-
sala, posebno znaajan i veliki: gusle su znamewe i muzike i pesme, i
guslara i slualaca, i ojstva i junatva, i slave i pogibija.
Gusle, na primer, u Gorskom vijencu, po svojoj istorijsko-antropo-
lokoj i psiholoko-sociolokoj funkciji, visoko prevazilaze znae-
we samog muzikog instrumenta: gusle su bile zvuni odjek kolektivnog
mwewa i akcije; gusle su prvi i najvei saveznik pre borbe i kolektiv-
no procewivawe posle borbe; gusle su izvorite prve ozvuene svena-
rodne istorije, svih pobeda, kao pravde i poraza, kao opomena i osve-
ivawa, kako bi se i pobednika nadmo mogla savlaivati kao opasni-
ji neprijateq od neprijateqa koji je pobeen. Zato gusle za Wegoa nisu
samo primarni i znaajni muziki instrument, nego su i vrhunski
simbol istorijske egzistencije, svesti o svom postojawu i neprestanoj
borbi dok se postoji; gusle su, dakle, simbol kolektivnog duha i du-
hovne budnosti simbol sveukupnog ivota:
e se gusle u kui ne uju

tu je mrtva i kua i qudi".
(G. vijenac, st. 16201621)
4 Podvukao M. M.
5 Isto, 50.
189
Ovde se moe postaviti pitawe: Kako su gusle kao muziki instru-
ment mogle stei tako visoku funkciju i znaewe u ivotu qudi i dru-
tvene zajednice tokom istorije? Pitawe je, razume se, veoma sloeno,
vodi nas u pradavna i specifina vremena i osobenosti nae kulture
i civilizacije koje se, uopteno govorei mogu oznaiti kao arhetip-
sko vreme starih rodovskih zajednica i Branka Radovi rukovoena
zrelou svojih istraivawa, imala je pravo da ovo pitawe zaobie,
jer uspenost naunog istraivawa i kad je iscrpno, jeste umeti se
ograniiti.
Ovom prilikom treba postaviti jo jedno metodoloki znaajno
pitawe, iako je i na wega veoma teko odgovoriti: Kako je i sa ka-
kvim sve znaewima Wego umeo da slua zvuke gusala, s obzirom na
svoje moi sluawa", svest o svemirskom smislu i boanstvenim di-
menzijama muzike" ili armonije" uopte? Kad je ve, zahvaqujui unu-
tarwim oima" svoga duha, sagledao i neizmerne vremenske daqine i
bio vizionar istorijske sudbine svog naroda, sigurno je i unutarwim
sluhom duha sluao zvuke gusala koji su Wegou govorili" mnogo du-
bqe i svestranije, nego ma kom drugome: ukratko, Wego je i gusle slu-
ao oima sluha", vizijama genijalnog oslukivawa, dakle, vizionar-
ski.
Visoka etika i filozofska naela koja su odjekivala iz gusala uz-
dizala su te gusle visoko iznad tradicionalno-folklornog instrumen-
ta: gusle su postajale prvorazredno ispitivako i stvaralako sredstvo
pesniko, etiko i filozofsko, dakle, optenacionalno, ili zajed-
niko ivotvorno, i kolektivno dravotvorno. Gusle su svojom
vidovitou" postajale oi nacije"; guslari mogli biti i slepi, jer:
Pjesna dobra spava u slijepca,

pogled smeta misli i jeziku".
(G. vijenac, st. 23692370)
A slijepcu oi smetaju" istie Wego, s obzirom na maksimalnu

sposobnost da se koncentrie na reitost zvunih fenomena koji sle-
pom oveku kazuju mnogo vie, dubqe i sudbonosnije, jer su zvuci veoma
esto glasnici sudbine i wenih smerova Oi smetaju da se to vidi".
Prema Gorskom vijencu, gusle su vaspita crnogorskog ojstva i ju-
natva" (hrabre odbrane sebe od drugoga i asne odbrane drugoga od
sebe): ovako kristalno jasni etiki kategoriki imperativ formulisa-
la je samo crnogorska nacija zahvaqujui ivotnoj spremnosti da nosi
osnovni kategoriki imperativ:
neka bude borba neprestana"

(neka bude to biti ne moe")
A glasnik i nosilac tog imperativa su opet gusle, kao znamewe ili

simbol cele crnogorske kulture koja se, mnotvom svojih vrednosti,
190
vekovima opirala osvajakoj turskoj, mletakoj ili latinskoj zapadno-
evropskoj agresiji.
Gusle kao muziki instrument opisuju i uvaju, veliaju i genera-
cijski prenose borbenu nacionalnu prolost bojeve i bitke, pobede
i viteka stradawa i pogibije, ali gusle utoquju e za slobodom i
pravdom, kao to potiru muke rane ili enske suze alosnice"
onih koji oplakuju hrabro poginule ili na astan nain nastradale.
Gusle su kolektivni sudija i presuditeq, ali i autoritativni ute-
iteq, isceliteq ili i kolektivni psihijatar.
Ispitujui itavu lepezu raznovrsnih muzikih anrova u Gorskom
vijencu, Branka Radovi posebnu pawu poklawa raznim vokalnim i vo-
kalno-instrumentalnim pesmama meu kojima su i tzv. svatovske pesme
koje proznim napomenama istie i Wego: on u proznom obliku napo-
miwe kako poju svatovi uz poqe", jer prikazuje dvojne svatove" ispred
kojih prvijenci", svat Turin i svat Crnogorac, u svojevrsnom vite-
ko-borbenom i humoristiko-satirinom duhu sve ee se natpe-
vavaju, ali izlazi Mustaj-kadija i moli momad da ne pevaju onake pe-
sme pokraj skupa crnogorskoga, da ne bude od glavarah kome to ao,
nego neka poju svatovske pesme, i on sam poiwe pojati".6
Ovu Mustaj-kadijinu pesmu o prelepoj i udatoj Fatimi, Branka Ra-
dovi posebno razmatra pod naslovom svatovske pesme", zakquujui
da je to istowaka orijentalna sevdalinka", qubavna lirska pesma,
sa brojnim melizmima, uzdasima, zasiene i raskone zvunosti, koja
po svemu kontrastira stegnutoj, sputanoj, smetenoj u quturu trihorda
(izraz Nikole Hercigowe) epskoj pesmi koja se peva uz gusle".7
Branka Radovi skree pawu na kombinacije dueta, solo pesme i
zavrnog dueta, kao trodelnog muzikog oblika, istiui da ovaj oblik
ima veoma vana muziko-dramska svojstva u razvoju dramaturgije dela
Gorski vijenac".
Odavno je uoena tekstualno-emotivna i poetsko-kulminativna vred-
nost tubalice Sestre Batrieve, i Branka Radovi istie: Izuzet-
nost, umetnika vrednost i kvalitet tubalice Sestre Batrieve, naje-
motivnijeg i najtraginijeg odlomka u itavom spevu, ne postie se is-
kquivo tekstom koji je oblikovan na izvanredan nain, ve upravo tim
probuenim genetskim kodom koji izaziva in tuewa, tom sublimaci-
jom bola za najbliim i najdraim koji svi nosimo u sebi kao deo na-
cionalnog identiteta",8 zakquuje autorka, dodajui da takvih slinih
tubalica ima mnogo u narodu. Sve one sadre iste tematske osobine,
isti raspored detaqa, ali Wegoeva je u nainu, i u melodici stiha,
kao i gradwi muzike forme, jedinstvena. Mnogi tumai su se na raz-
liite naine bavili tubalicom Sestre Batrieve, ali nisu, ini
se, dovoqno istakli ova melodijska i muzika svojstva samog stiha". I
upravo taj i neke druge nedostatke mnogih ranijih tumaa, Branka Rado-
6 Posle stiha 1854.

7 N. d., 37.
8 Isto, 39.
191
vi upotpuwava i nadoknauje, a sadawi italac wene analitiki
uspene kwige o Wegou i muzici to moe da prati i da potvruje.
Kwiga Wego i muzika Branke Radovi puna je izazova, a i plodo-
nosnih, istraivakih podsticaja koji proiruju reagovawa itaoca
zaokupqenog otkrivalakim sadrajem i sugestivnou kwige Wego i
muzika. Takvi su, na primer, i sledei delovi kwige pod naslovom: Ko-
la u muziko-dramaturkom toku i Kola kao muzika kompozicija.
Odmah treba istai poetni ili osnovni stav autora da pojava i
znaewa raznih kola u Gorskom vijencu neposredno utiu na kompozi-
ciju speva", a to znai: na spoqnu i unutarwu dramaturgiju speva. Pre
svega, treba napomenuti da kolo u naem jeziku oznaava narodnu igru
ili narodni ples": igrai se uhvate jedan do drugog obino pravei
polukrug, a nekad otvoreni ili zatvoreni krug, i kreui se odreenim
koracima u odreenom pravcu (udesno-ulevo ili igrajui u mestu), i u
ritmu odreenom za svako kolo igrai svi zajedno ostvaruju jedan
osobeni kolektivni prizor: telesno-ritmiki, vokalno-ritmiki (ako
se uz kolo peva).
Wego kae kolo poje", to znai da kolo moe biti instrumen-
talno-muzika igra uz muziku, premda postoje i bezglasna ili nema kola
koja se igraju u tiini u kojoj se uje samo zveket enskog nakita i po-
tmuli ritmiki udari stopala o tle.
Kolo moe biti muko, ensko ili meovito: svako od wih ima
svoje arhaino poreklo u pradavnim ritualno-obrednim manifestaci-
jama.
Prvo meovito kolo igra narod a pevawe prati kolo (ili pokreti
igraa koji prate pevawe) i odvija se u epskim desetercima.
Branka Radovi nije mogla utvrditi kako se kolo vodilo (u polu-
krugu ili u krugu), kako su se igrai meusobno za ruke drali i kakve
su korake pravili, pa se zadrala na pretpostavci da je tip kola u Gor-
skom vijencu kolo koje stoji (stojee kolo") slino horu u grkoj dra-
mi. Bitno je da Branka Radovi skree pawu na iwenicu ta glavar
vojvoda Milija, po zavretku kola najpre pita ostale glavare, a po-
tom zakquuje:
ujete li kolo kako pjeva
k je ona pjesma izvedena?
Iz glave je cijela naroda".
(G. vijenac, st. 291293)
Drugo kolo kae Branka Radovi vie nego prethodno navodi

na pomisao da ga nazovemo horskim", sasvim bliskim horu u grkoj
drami.
Tree kolo takoe poje" kako quta kletva pada na izroda" (G. vi-
jenac, st. 691713), nastavqajui da izlae narodnu istoriju.
etvrto kolo pobedniki klike:
Tri serdara i dva vojevode

sa wihovo trista sokolovah,
192
soko Bajo su tridest zmajevah
mrijet nee dok svijeta traje".
(G. vijenac, st. 10441073)
Peto kolo razvija se kao i drugo kolo u nokturalnoj atmosferi:

No je mjesena; sjede oko ogwevah i kolo na Veqe guvno poje" (st.
12101226)
esto kolo (st. 26232647) ispred crkve: proslavqa se Boi i
sloboda Crne Gore. Iguman Stefan slui liturgiju. Prieivawe.
Kolo peva o hrabrosti crnogorskih junaka i o crnogorskoj slobodi:
himniki poetak a takav je i zavretak zavrnog kola uz pretpo-
stavku da se kolo uz boini obred igralo. S obzirom na to da je su-
tina kola u razdraganim i pobednikim kretwama i poskakivawima u
ime sjediwavawa sa dobrim duhovima, kako bi u novom letu bila rodna
godina: wive plodne, stoka se mnoila i sve ivo" ilo u napredak,
osnovno znaewe boiweg obreda je prizivawe i buewe prirode i
svekolikog raawa u novoj godini.
I smisao svih koledarskih pesama" koje se izvode u odreenoj ko-
reografiji, maginim maskama i osmiqenom reijom", sastoji se u
prizivawu dobrih duhova i gowewu ili proterivawu zlih; ukratko: i
maskirani lanovi pohoda od kue do kue, i pesme ili magijske rei,
radwe i postupci imaju funkciju istilita" kunih prostora i qu-
di, wihovog ivota i ivotnih sredina" uopte.
Analizirajui kola kao muzike kompozicije Branka Radovi za-
kquuje:
est kola u Gorskom vijencu neposredno utiu na raspored dram-
skih, scenskih i muzikih celina i dele spev na odseke, omeujui ti-
me delove radwe kao i celokupni dramski tok na nekoliko faza (odse-
ka, delova), i postajui konstitutivna u formi i sadrini."9
Pored ovog uoavawa dramaturke funkcije svih est kola, Bran-
ka Radovi istie i svoje sledee muzikoloko otkrie:
Ali ako se svih est kola izdvoje i poreaju jedno do drugog, mogu
asocirati na uvod i kodu muzike kompozicije prvo i posledwe ko-
lo, odnosno na delove cikline simfonijske forme sa neto slobod-
nijim rasporedom stavova u odnosu na klasini i uobiajeni redosled
ostala etiri kola. Prvo kolo je uvodno objawava autor drugo
kolo posee za crnogorskom istorijom. Slika Ivan-bega predstavqa
prvu glavnu temu naeg 'sonatnog oblika' temu koja obavezuje na da-
qi razvoj, koja uslovqava sve kasnije dogaaje (istorijski dogaaji oko
Ivanbega nagovetavaju dogaaje u XVIII veku, ovi iz XVIII veka povod
su za dogaaje u Wegoevo doba, a oni iz XIX veka inauguriu danawe
drutvene dogaaje)".10
Ovu otkrivalaku analizu smatram kulminativno vrednom i znaaj-
nom u sveukupnom istraivakom postupku Branke Radovi, jer i osta-
9 Isto, 41.
10 Isto, 4142.
193
tak wene muzikoloke analize svih est kola u Gorskom vijencu zaslu-
uje da se wim pozabave" nai pozorini znalci, a posebno kom-
pozitori.
U ovom svom uspenom muzikolokom istraivawu, autor dosled-
no ispoqava i svoju budnu naunu odgovornost navodei povodom Wego-
evih est kola" kao delova simfonijskog ciklusa da: Nagovetaj
kol kao delova simfonijskog ciklusa osea i Jovan Dereti (u svojoj
Istoriji srpske kwievnosti), ali bez preciznijih muzikih obrazlo-
ewa".11
Na kraju svojih razmatrawa, Branka Radovi zakquuje da kola
predstavqaju okvire, situacije, refleksije svega onoga to ini sadr-
aj i sutinu speva", napomiwui kako se pored simfonijskog oblika
(svih est kola) moe zamisliti i bilo koji vokalno-instrumentalni
oblik: zbog velike ideje i teme o slobodi oratorijum, zbog postojawa
radwe herojska opera XIX veka ili muzika drama s kraja XIX veka;
tako isto mogla bi biti herojska svita, kao i kantata.
Odeqkom pod naslovom Duhovna muzika, Branka Radovi otvara pro-
blem duhovne muzike o kojoj, za razliku od svetovne, neposredno (u Gor-
skom vijencu) ne saznajemo gotovo nita istie Branka Radovi, i za-
to se usmerava na likove igumana Stefana i Wegoa kao razliite me-
re duhovnosti u svakodnevnom ivotu i sugestivna izvorita posred-
nih podataka za osvetqavawe vrsta i oblika duhovne muzike. S obzirom
na duboke veze srpske, a posebno crnogorske crkve XVIII i XIX veka sa
ruskom crkvom, Branka Radovi pretpostavqa da se i duhovna muzika
naih naroda oslawala u svemu na sopstvenu tradiciju i ruske uzore".12
Istorija srpske muzike belei da se duhovna muzika u Srbiji
XVIII veka vezivala za frukogorske manastire, meu kojima je posebnu
ulogu imala Karlovaka mitropolija (a slinu ulogu u Crnoj Gori Ce-
tiwska mitropolija). Poznato karlovako pojawe" zabeleie u XIX
veku korifej srpskih romantiara meu kompozitorima Kornelije
Stankovi" naglaava Branka Radovi i zakquuje da u Gorskom vi-
jencu postoji potpuna proetost duhovne i svetovne muzike" i da su
obe vrste spojene i simbolino u istoj linosti igumanu Stefanu,
koji slui 'leturiju', ali i sm peva uz gusle", kao to je duboka ve-
zanost obeju vrsta muzike i muzike prakse, postojala i u samom Wego-
evom linom iskustvu, u wegovom sopstvenom ivotu, jer je sm bio
peva u crkvi i akter sveanih liturgija" (kad je bio vladika i crkveni
poglavar), bio guslar kao i paqivi slualac" i prouavalac narod-
nih pesama objawava Branka Radovi otkrivajui i imenujui mu-
zike pojave u Gorskom vijencu i anrovski, i izvoaki: svetovnovo-
kalne i vokalno-instrumentalne u anrovima nekalendarskih" pesama
(svatovske pesme, kao i tubalice); epsko-lirske, baladne pesme, i ep-
ske pesme (koje se pevaju uz gusle). Uporedo sa vokalnom i vokalno-in-
strumentalnom muzikom su: narodne igre ili narodna kola koja se izvo-
11 Isto, 42.
12 Isto, 43.
194
de sa vokalnom ili bez vokalno-instrumentalne pratwe, i najzad duhov-
na muzika koja se izvodila u crkvi u obinim danima i povodom crkve-
nih praznika. (Po sadraju su najraznovrsnije lirske pesme posebno
bogate sadrajno i ritmiki).
Tako je Wegoev Gorski vijenac nastajui na ukrtawu i proi-
mawu tri civilizacije: balkansko-pravoslavne, zapadno-katolike ili
protestantske i istowako-muhamedanske izrastao u vrhunsko, remek-
-delo i oliewe genijalne mudrosti i neprolaznih suprotnosti: sud-
binskih ukrtawa i svenarodnih meawa ili plodonosnih uzajamnosti
i neprekidnih borbi u razvijawu svog nacionalnog bia ili svog iden-
titeta.
Tree Wegoevo veliko delo (zavreno 1847, a objavqeno u godini
Wegoeve smrti, 1851), Branka Radovi karakterie kao dramski ko-
mad proet muzikom". S obzirom na to da je muzika potpuno proela
i glavni lik i mnoge situacije i scene", o Lanom caru epanu Ma-
lom moe se govoriti kao o svojevrsnom komadu s pevawem istie
Branka Radovi odmah, u uvodu ovog odeqka svojih istraivawa, napo-
miwui:
Da je po ovom delu napisana opera, ona bi podrazumevala motiv-
sko objediwavawe muzikog sadraja (bar) jednim krueim materija-
lom, temom, lajtmotivom, a to je lajtmotiv samog epana definisanog
narodnim instrumentom diplama".13
Istovremeno, Branka Radovi podvlai da se odmah, na samom po-
etku dela, posle locirawa radwe (na Cetiwu)", u proznom Wegoe-
vom objawewu prvi put pomiwe poznati narodni instrument di-
ple, i imenuje se muziar (Pero Drpa) koji epanu svira uz diple",
dok druga dvojica muziara" (Branko Tomi i Marko Pjeivac)
pevaju iz glasa".
Za muzikologa Branku Radovi ovi odavno postojei i nekorie-
ni podaci su toliko vani i inspirativni da se ona spontano udi i
uzvikuje:
Prosto je neverovatno da do sada niko od muziara, muzikih
struwaka i muzikologa nije obratio pawu na ovu muziku scenu ili
muziku numeru uvodnu muziku u epana Malog. Kao kakva uvertira
u operi koja veoma dobro slika atmosferu daqih dogaaja, ona nagove-
tava i osnovne karakterne osobine glavnog i naslovnog junaka."14
I odmah zatim Branka Radovi uporedno prikazuje (moemo rei)
karakteroloko-psiholoke portrete" gusala koje pripadaju epskom
13 Isto, 51.
14 Isto, 51. Ovde, samo usput, treba dodati da je delo epan Mali do danas na-
alost ostalo neotkriveno u viestrukom smislu: ne samo u operskom, s obzirom na
muzikoloka uviawa Branke Radovi, nego u tekstualno-dramskom, shodno obilnoj vie-
slojnosti i vieznanosti sadraja i s obzirom na izraajni registar celine dela: od
duhovite ironinosti do apsurdne traginosti, i to u vremenskom rasponu od osamnae-
stog veka" (asocijativno), sve do danas. Zato je ovo delo uistinu istorijsko i savremeno;
dakle po znaewu nadvremensko (i za nau savremenost). V. Milenko Misailovi, Krea-
tivna dramaturgija Uvod u filozofiju pozorine umetnosti, III, Sterijino pozorje,
Prometej, Kadiwaa, Novi Sad, 2000.
195
anru vokalno-instrumentalne muzike", i dipli na kojima se svira
u dokolici" i pri vesequ, pratei kolo i pevawe radosnih pesama".
Gusle slave i veliaju junake borbe i podvige, a diple razveseqavaju";
gusle nas uzdiu u ushiewe nad posebnim i uzvienim, a diple nas
oputaju do bezbrinosti i vesele svakodnevice.
Posle sugestivnog portretisawa" herojski usmerenih gusala i raz-
veseqavajuih dipli, Branka Radovi istie kako i trojica muzia-
ra, dvojica pevaa i jedan diplar, predstavqaju pravu pratwu (muziku
bandu") epana Malog prilikom wegovog dolaska na Cetiwe: sa ta-
kvom pratwom doao je na Cetiwe i prvi put, pred crnogorski narod i
glavare koji su ga ustoliili i priznali za svog cara".
Bez obzira na sve to je ostvario po dolasku na crnogorski presto
prema tekstu u komadu epan nije dozvoqavao da ga oslovqavaju
kao cara niti je dozvoqavao da ga zovu drukije osim epan Mali. To
miqewe moglo bi uputiti na zakquak da su diple lini epanov
nain da se oglaava", da su one wegov sopstveni izbor kako e se
oglaavati dok dolazi, upravo praen svirawem na neherojske diple.
Izuzetno pronicqivom i opreznom epanu jasno je i ne pomiqa u
junatvu i hrabrosti takmiiti se sa Crnogorcima, zna da im u toj
sferi mora davati prednost i prvenstvo ako eli da poivi i ostvari
se u dravnikom povezivawu plemena u osnaenu dravnu zajednicu sa
kojom bi pobeivao neprijateqe i wome rukovodio.
Upravo zbog te organizatorsko-dravnike umenosti, Wego mu
se divio, i na samom poetku Predgovora delu Lani car epan Ma-
li, svoje divqewe obrazlae: epan Mali bio je laa i skitnica,
ali je znamenitu epohu u Crnoj Gori i okolini uinio imenujui se
ruskim carem." I to kakvim carem? Serdar Vukale, pri kraju dela, pod-
sea ostale glavare i svedoi:
Jot se nije u svijet raao

Car jevtinij nikad od epana;
on pod Bogom drugo ne traae
do po oku dobra mesa na dan
i dipalah dvoje da mu svira."
(IV-8, st. 710714)
S obzirom na neprekidnu i maksimalno koncentrisanu brigu ta

e biti s Crnom Gorom (zbog wene neprestane neprijateqske ugroeno-
sti spoqa i otpadniko-izdajnike iznutra), ovo Wegoevo delo, u tom
smislu, treba smatrati testamentarnim, jer je znano koliko je Wego
vladajui i s narodom stradajui, ratujui i apsurdno bolujui, a i tra-
gino umirui koliko je Wego bdeo nad sudbinom Crne Gore.
A u vezi oglaavawa" i muzike pratwe epana Malog, nije bi-
lo teko Branki Radovi zakquiti da se diple kao instrument kori-
ste u nameri da se oslikaju sve slabosti epanova karaktera", a po-
to je prethodno utvrdila da je kukaviluk dominantna epanova
osobina", moglo bi se rei smatra Branka Radovi da diple (koje
196
mogu da se koriste i u podsmeqivom znaewu) pokazuju ironian We-
goev odnos prema svom glavnom liku".
Najpre treba uoiti kako Wego tokom razvoja drame pokazuje iro-
nian odnos" prema skoro svim likovima, pa povremeno i prema e-
panu, premda potajno moe da uiva u tome kako epan svirkom i pe-
smom uz diple koje ga prate prikriva ono to je mudro da prikriva, sve
dok ne bude mudro i da to otkriva.
Sam Wego, u napomeni uz poetak epanove vladavine (Prvi
in kraj pete pojave) pie:
epan postavqa uredbe po Crnoj Gori; ozida sedam kulah na vr-
hove Lovena za spomen sedam velikih bojeva crnogorskih s Turcima;
prosipqe deset dukatah na drum (put) krstaki da vidi smije li ih ko
ukrasti, je li mu uredba jaka; povraa se okruen sa svim glavarima na
Cetiwu uz svirawe dipalah i grmqave puakah".
Potom e sve to i sam epan izrei u skupu meu glavarima"
zakquujui:
Sada malo mogu odahnuti:
uredbu sam u zemqu metnuo,
znadem narod da me uvaava;
prosip sam na putu dukate
trei dan se cijeli naoe.
Nije stidno pohvalit se pravo
ja uinih to niko ne moga
otkad ove gore ponikoe."
(I-5, st. 447455)
Sve ovo kazuje koliko je epan dolazei direktno iz naroda, a

svojom dovitqivou i snalaqivou, na crnogorski presto nada-
ren da postane uistinu sposobni svenarodni car", u stvari paradok-
salni ili izuzetni car koji sam sebe zvanino oznaava prezimenom"
Mali:
Ne da niko da ga carem zove;
sam je svoje ime unizio
i nazv se epanom Malijem;
zasvijet ga niko ve inae
zvat ne smije do epane Mali".
(III-6, st. 315318)
Znaajno je da dvojstvo koje je Wegou svojstveno pri filozofskom

tumaewu ivota i sveta, Branka Radovi uoava i na planu muzike",
jer se pojavquju u epanu Malom i dva instrumenta, gusle i diple kao
antipodi (kao to su meusobno prisutna i dva sveta: turski i crno-
gorski ili dve vere: muslimanska i pravoslavna).
Branka Radovi analizira i duet" ili dvopev turskih pevaa na
balkonu to autora podsea na pevawe hoxe, s tim to se sada peva
197
zbog svetovne vlasti (turskih paa i vezira), pa je i muzika svetovna.
Zanimqivo je da ovaj turski duet" ili dvopev Branka Radovi vidi u
celini kao kontrast natpevavawu dva narodna kola koja, takoe, vode
dvojica mukaraca (jedno kolo vodi jedan mladi kaluer, a drugo Simo
Cetiwanin, trgovac kotorski" Djejstvije tree, javlenije esto).
Tema junake borbe protiv Turaka najpre se iskazuje osmercima, a
zatim se osmerci udvajaju dajui esnaesterce bliske proznom kazivawu
kojim se, kao iz vee blizine i jo prisnije, opisuje slavni boj i po-
beda Turaka na Carevom Lazu.
Branka Radovi svoje muzikoloke analize potkrepquje esto i
dramatinim situacijama. Na primer: u vreme dok grme topovi sa deset
kula turskih gradova oko Crne Gore kao znak da turska vojska kree
na Crnu Goru, odvaja se ak oko dvesta momaka crnogorskih u kola i po-
iwe da peva, a sav narod oko wih stade i slua ih. Refren svakog nat-
pevavawa (izmeu prvog i drugog kola ima ih deset) glasi:
to je bilo, to e biti
Crnogorac pobjediti."
Povodom ovoga Branka Radovi govori kako slino grkoj muzi-

ci" i u Wegoevom stvaralatvu muzika ispoqava visoka etika nae-
la, a s obzirom na znaajnu ulogu muzike u ivotu naroda i drutvene
zajednice razmatra Crnogorce i Turke kao dva sveta potpuno drukijih
civilizacijskih i religioznih ustrojstava". Razliiti su i po kultur-
nim a i po muzikim karakteristikama to ih jo vie udaqava, i-
nei ih polarizovanim" zakquuje Branka Radovi i navodi primer
atmosfere scene i znaewa scene kad dve kadije Bowaka poju uz tam-
bure".
U celoj ovoj turskoj sceni" koja odie orijentalnim dahom, dovo-
qan je bio sam pomen tambure, pa da nam cela scena 'turski' zazvui,
iako prisustvo tambure na naim geografskim prostorima budi druk-
ije asocijacije umesto na Orijent, na Vojvodinu, wene sokake i sa-
lae".
Uz Turke se vezuju tambure, a uz Crnogorce u trenucima slavqa
gusle", pie Branka Radovi naglaavajui da su muzika, pesma ili
igra, ili sve zajedno, bile prisutne u ivotima Crnogoraca i u trenu-
cima najvee radosti i najdubqe tuge. I radost pobede izraava se pe-
vawem, kao i tuga za poginulim na bojnom poqu."15
Branka Radovi stalno prati i razlikuje dve vrste muzike: duhovnu
(crkvenu) i svetovnu (narodnu), kao to uoava i wihovu tesnu poveza-
nost uz napomenu da umetnika muzika u Crnoj Gori poiwe da se
razvija u drugoj polovini XIX veka posle crnogorsko-turskog rata
18761878.
Ako su diple simbol epana, a tambure Turina, onda je sim-
bol Crnogoraca i borbe pevawe uz gusle", pie Branka Radovi tako
15 Isto, 56.
198
da je svaki sloj likova iz zasebnih svetova dobio i svoju muziku ka-
rakterizaciju."
U tom smislu smo i doiveli epana Malog kao pravi muziki
roman kome nedostaju note da postane opera" zakquuje Branka Rado-
vi, istiui da je u ovom delu zabeleila najvee mogue prisustvo
muzike i muzikih elemenata, razliitih muzikih anrova i raznovr-
snih muzikih instrumenata. Ukratko: u epanu Malom sadejstvuje,
osim radwe, mnogo muzikih raznolikosti potrebnih za izgradwu jedne
vee muzike forme scenskog ili oratorijsko-kantatskog tipa" pod-
vlai autor u svojoj kwizi Wego i muzika koja je veliki prilog naoj
muzikoj teoriji i praksi, a i muzikologiji uopte, jer obuhvata i pro-
blem ostvarivawa najrazvijenijih muzikih formi: dramaturko-scen-
skih. Zato, na primer, posebno raspravqa i o dramaturkoj ulozi muzi-
ke u Lanom caru epanu Malom, razluujui kad je muzika sirova,
faktografska ili istorijska iwenica", a kad je nadgradwa suvog is-
torijskog fakta", tj. kad je muzika produhovqena i ozvuena izvornost, a
kad samo golo zvuno ulepavawe ili kiewe".
Zbog toga je ovo muziko istraivawe prilog razmatrawu muzikog
stvaralatva iz posebnih, dramaturkih uslovnosti koje ukquuju i
zahteve recepcije, naroito pri razradi muzikih formi namewenih
scenskom izvoewu, dakle, muzikih formi posebno osmiqenog, dra-
maturkog komponovawa, s obzirom i na osobenosti prostorno uslo-
vqene kolektivne recepcije.
Tako se u kwizi Branke Radovi osim istraivaki razvijenih
analitikih razmatrawa Wegoevog stvaralatva i muzike (I deo), a i
Wegoa u muzici (II deo), nalaze obraena i druga komplementarna pro-
uavawa kao to su: Muzika Wegoevog doba, Drugi period romanti-
zam, Srpska moderna i dela nastala za vreme i posle Drugog svetskog rata,
Dela iz 1951. Znaajan je i odeqak Odnos kompozitora Wegoevog doba
prema Wegou (sa posebnim osvrtom na savremene crnogorske kompozi-
tore).
U zavrnom, treem delu kwige analitiki se razmatra raznoli-
kost dela inspirisanih Wegoevim tekstovima: svi naslovi problema
praeni su i odgovarajuim notnim primerima" kao muzikim cita-
tima" iz odreenih kompozicija (ima ih 27), to ovom istraivawu
daje i posebnu dokumentarnu vrednost.
Kwigu Branke Radovi prate i pet neophodnih priloga: oni kom-
pletiraju naunu aparaturu ove kwige, zakquene pogovorom prof. dr
Vase Milinevia i akademika Vlastimira Periia i wihovim viso-
kim procewivawem istraivawa i zakquivawa naeg poznatog muzi-
kologa, muzikog kritiara i pedagoga Branke Radovi.
S obzirom na autora i delo Wego i muzika, koje zahvata i pitawa
izvan naznaene problematike, u ovom napisu treba rei da su muziko-
logija i teatrologija, a posebno teorija dramaturgije obogaene.
199
UDC 821.163.41-14.09 Obradovi
821.163.41-95
Mirka Pavlovi
SEAWE NA ALEKSANDRA DARKA OBRADOVIA

(19272001)
U poeziji Aleksandra Obradovia, lir-

sko i misaono je, najee, u estetskom po-
reklu pesme, u versifikaciji, melodiji, rit-
mu, u srenom poetskom skladu. Duevnost i
istina zrae
Dobrica osi,
kwievnik (iz jednog pisma)
Siuni
krajputa
Tu,
gde sam kraj puta konano pao
svoj posledwi gorki uzdah zauvek
predao,
da ga odnese daleko,
da od wega ne ostane nita,
oseam
samo miris dima sa moga zgarita.
Koliko tek da obelei ovaj nevani trenutak,

na tom mestu ostao je samo siuni belutak,
kvrgav, neugledan, kaqav, prgav i zao,
jer to nikada niko (ni kia, ni sneg) nije sprao,
da ne bi neko, nad wim istim,
sluajno zaplakao.
(oko 1991)
Aprila 2001. preminuo je Aleksandar Darko Obradovi, pesnik

izrazite oseajnosti i misaone produbqenosti, slikar posebne samo-
svojnosti kome je, kao i u muzici orkestarska boja, slikarska boja bila
bitno sredstvo izraza, ali, kako je sebe video, bio je pre svega, muziki
stvaralac, jedan od istaknutih srpskih kompozitora druge polovine HH
veka, i uz Vasilija Mokrawca, najznaajniji srpski simfoniar svoga
vremena.
Iako veoma osetqivog zdravqa jo od rane mladosti, na ta se ni-
je mnogo osvrtao, Darko Obradovi je bio ovek velike radne energije,
vrstine i sistematinosti, postojan i nepokolebqiv u svojim nazori-
201
ma to je nekada vodilo i do razilaewa sa bliskim kolegama. Misaon
i zanimqiv sabesednik, vrlo paqiv prijateq, portvovan pedagog iz
ije je klase na Fakultetu muzike umetnosti u Beogradu izalo sedam-
desetak diplomaca, u svojoj karijeri proao je kroz sve stadijume mu-
zikog delovawa. Studije kompozicije na Muzikoj akademiji u Beogradu
zavrio je u klasi Mihovila Logara, usavravao se u Londonu i SAD,
bio nastavnik sredwe muzike kole Stankovi"; asistent, docent,
vanredni i redovni profesor i dugogodiwi ef katedre za kompozi-
ciju i orkestraciju na Fakultetu muzike umetnosti u Beogradu; pro-
rektor i rektor Akademije umetnosti; vie godina generalni sekretar
Saveza kompozitora Jugoslavije dunost na kojoj se naroito zalagao
za zatitu autorskih prava.
Kao teoretiar napisao je vie uxbenika meu kojima se istie
Uvod u orkestraciju, jedini na muziki uxbenik koji je objavqen u
inostranstvu. Ovu kwigu preveo je na italijanski jezik Obradoviev
profesor, kompozitor Mihovil Logar, a objavila ga je u Udinama izda-
vaka kua Pizzicato 1991/92. godine.
Obradovi se bavio i publicistikom, a pored vie stotina napi-
sa u raznim listovima, bio je godinama i stalni kritiar lista Poli-
tika. Reklamerstvo i nametawe svoga stvaralatva bilo mu je strano.
Veoma uzdrano reagovao je na mnogobrojne nagrade (25) za svoj stvara-
laki rad. Meu nagradama koje je dobio najznaajnije su: Oktobarska
nagrada grada Beograda (1959), Nagrada 4. juli (1973) i Sedmojulska na-
grada (1980).
I pored toga to je bio mnogo-
strano obdaren, Darko Obradovi
je smatrao da je prvenstveno kom-
pozitor. Ostavio je preko tri sto-
tine dela koja se odlikuju bogat-
stvom invencije i kompozicionim
majstorstvom. Posebno mesto zauzi-
maju dela monumentalnog karaktera
osam simfonija, preko dvadeset
drugih dela za orkestar i vie vo-
kalnoinstrumentalnih kompozici-
ja (kantate i solo pesme). Pored ka-
mernih i klavirskih kompozicija,
solo pesama uz klavirsku pratwu i
dela za hor, pisao je i muziku za
novije medije: film i radio. Treba
dodati i vrlo uspele redakcije i
orkestracije dela drugih kompozi-
tora (Vukovia i Marinkovia).
U svojim kompozicionim pristu-
pima, koristio se najrazliitijim
sredstvima, oblicima, tehnikom
od klasinih do najsavremenijih, sa
202
posebno izraenim smislom za raznovrsne zvune boje orkestra. esto
je sebi postavqao odreen intelektualni, estetski ili tehniki zada-
tak", da bi ga potom umetnikim sredstvima reavao. Ciq mu nikada
nije bio originalnost po svaku cenu, ve je to uvek bila vrsta sopstve-
ne kreativne zabave.
Ime Aleksandra Obradovia je ulo u mnogobrojne enciklopedije
i u izbor najznaajnijih muzikih stvaralaca druge polovine HH veka.
Dela su mu izvoena u etrdesetak zemaqa, iako ih nije posveivao iz-
voaima radi izvoewa. Osamdesetih godina, sada ve prolog veka,
wegov Koncert za violonelo i orkestar dobio je meunarodnu nagradu
kao najboqi zvuni snimak godine, a iste godine ga je grupa violone-
lista, meu kojima i jedan laureat konkursa ajkovski" (Mikaela Fu-
ka), proglasila za najlepi elo koncert savremene muzike.
Posledwih godina, Darko Obradovi je teio izvesnom pojedno-
stavqewu kompozicione palete. Delo kojim je zaokruio svoj opus, do-
vrio je nekoliko nedeqa pre smrti. To je Pasakaqa, za gudaki orke-
star inspirisana pesmom Crni goro, crni sestro iz Mokraweve XI ru-
koveti, ime se obistinio wegov zloslutni komentar da pie sebi
rekvijem!
Stvaralaki impuls Darka Obradolia trajao je gotovo do posled-
weg gubqewa svesti, a wegova smrt je veliki gubitak za srpsku muziku.
Pratim sebe posle moje smrti

(Hipoteza o moguem nastavku Hamletovog
razmiqawa nad Jorikovom lobawom)
udan je to bio razvoj

i nastavak mene posle moje smrti:
Sad su milioni moda bilioni
Nepojmqivo malih esti
(esti, zrnca, ili slino)
moga tela, mozga, nogu,
skup atoma moga daha,
kapi krvi, razne take
nepoznatog udnog praha
rasprostrtog na sve strane,
izmeanog naopake,
u skupini drugih tela:
qudi, ptica, riba, crva,
zemqe, vode, lia, drva
svuda gde se ivot skriva.
Zauen to tako biva:
da postajem negde bedem
kamen, biqka, magla siva
i da, moda, s e b e j e d e m
kao deli drugih tkiva?
(oko 1982)
Darko Obradovi, svestan zlokobnih Elsinora oko

nas i u nama, vodi svoje vibrantne i muzikalne pesme
do samog ruba smrti koja nas neumorno prati, on pro-
uava i apue svoje Memento mori" Nespokojstva
Darka Obradovia su i naa nespokojstva, wegov in-
203
timni inferno je i na pakao na koji smo osueni u
danawem pomahnitalom svetu mrwe, terorizma, la-
i, nacionalistikih i verskih iskquivosti Sti-
hovi mu se izlivaju sa dubokim unutarwim pokriem,
i skrivenih kutaka nespokojstva i slutwi
Miroslav Belovi,
rediteq, pisac i pesnik
(Iz predgovora za zbirku pesama
Negde u meni D. Obradovia)
Beograd
Oktobar 1977.
204
PRIKAZI
UDC 784.3.087.684(495.5)
VIEGLASNE NARODNE PESME IZ EPIRA
CD POLYCWNIKA TRAGOYDIA, ZWNTANH HXOGRACHSH STO PALLAS, 'Apeiroj,

AR-001, Atina 2000. i CD POLYCWNIKA TRAGOYDIA, Pallas 2001, 'Apeiroj, Melw-
dia FM-100, AR-002, Atina 2001.
Atinska organizacija Apiros ('Apeiroj, antiki naziv za oblast Epir, u

prevodu: beskonanost) ima za ciq prouavawe, irewe i ouvawe epirskog na-
rodnog vieglasja. Pod wenim okriqem organizovan je Meunarodni festival
vieglasnih pesama (Dieunj Cestibl Polycwniko Tragoydio), koji se dve
godine zaredom odvijao u Atini, u sali Palas, aprila 2000. i 2001. godine.
(Isti festival ima i svoj nastavak, koji je organizovan tokom leta, u desetak
epirskih sela u blizini albanske granice.) Snimci sa atinskih koncerata ob-
javqeni su na dva kompakt diska koji su izdati 2000, odnosno 2001. godine.
Budui da je u Grkoj folklorno vieglasje karakteristino samo za jednu
oblast, za Epir (oblast koja danas obuhvata zapadnu Grku i junu Albaniju), na
festivalu su predstavqene prvenstveno troglasne i etvoroglasne pesme iz tih
krajeva. Ciq organizatora je da, okupivi odabrane izvoae naturike i
poluprofesionalce aktuelizuje i oivi tradicionalno vieglasno pevawe u
Epiru, imajui pri tom u vidu nekoliko naroda koji obitavaju na tom prostoru,
a ija tradicija pripada istom muzikom idiomu. Otuda su kao izvoai zastu-
pqeni predstavnici Grka, Aromuna (Vlaha, Cincara) i Arbanasa. Sadraj di-
skova ini veoma vredan i zanimqiv materijal koji iroj publici pomae da
upozna bogatstvo oblika i izraajnu snagu narodnog vieglasnog pevawa iz
Epira.
Prvi disk predstavqa polifone forme tri naroda, u izvoewu vie pe-
vakih grupa sa prostora danawe Grke i Albanije. Na drugom disku je ukqu-
eno i nekoliko unisonih grkih i aromunskih, ali i nekoliko dvoglasnih
srpskih pesama. Time je iskoraeno iz prvobitne zamisli organizatora, a re-
pertoar festivala je proiren. U isto vreme, dodavawem autentinog zvuka jo
jednog, ovog puta slovenskog balkanskog naroda, proiren je dijapazon intere-
sovawa za balkansko vieglasje, to vodi u daqa poreewa i provocira pitawa
o meusobnoj srodnosti ili nesrodnosti, slinostima i razlikama.
Kad je re o izvoaima koji su predstavqeni na ovim izdawima, to su an-
sambli i solisti koji potiu sa sela, kao naturici, i iz gradova, kao polu-
profesionalci. Veina pesama izvedena je a cappella, a samo jedna uz pratwu
instrumentalnog ansambla, formiranog po ugledu na karakteristine epirske
svirake formacije (u sastavu: violina, klarinet, lauto i defi).
Od grkih izvoaa sa sela zastupqene su sledee grupe: Parakalamos (Pa-
raklamos, iz istoimenog sela u Grkoj), Ktismata (Ktsmata, iz oblasti Do-
doni u Grkoj; to je grupa koja je nastupala na mnogim znaajnim festivalima i
ija su izvoewa zabeleena na vie antologijskih izdawa grkog tradicional-
205
nog pevawa), Federacija Murgana (Omosponda Moyrgknas, iz oblasti plani-
ne Murgana, u Grkoj) i Pogoni (Pwg3ni, iz istoimene oblasti u severnom Epi-
ru, u Albaniji).
Grki poluprofesionalni ansambli iz gradova su sledei: Himara (Xe-
imrra, iz istoimenog grada na obali Jonskog mora, u Albaniji), Epirsko vie-
glasje (To polycwnik ths Hperoy, sastavqen od uenika Vangelisa Kucua),
Haonia (Xaona, Atina, nastao 1996. godine sa ciqem da neguje grke viegla-
sne pesme iz Epira) i Polifono (Polcwno, oformili su ga krajem devedesetih
godina uenici Radionice za vieglasje pri Muzeju grkih tradicionalnih
instrumenata, u Centru za etnomuzikologiju Fivosa Anojanakisa u Atini).
Aromunsko pevawe je predstavqeno ansamblom Anton Poci iz istoimenog
sela u oblasti irokastre, u Albaniji, i enskom pevakom grupom Milea me-
covska (Mhla Metsboy, iz okoline varoice Mecovo u Grkoj).
Arbanako pevawe su predstavili poluprofesionalni, renomirani an-
sambl Mladi iz irokastre (Oi noi toy Argyrkastroy, oblast Lab u junoj
Albaniji, muslimani) i grupa Premeti (Premth, iz istoimenog grada u obla-
sti Toska u Albaniji, pravoslavni hriani).
Kad je re o epirskom vieglasju, u literaturi se govori o wegove dve
osnovne forme.
1) Prvu formu predstavqa troglas, odnosno etvoroglas koga ine: a) solo
diskant koji se kree u rasponu do kvinte ili male septime iznad borduna, b)
solo glas ija se improvizovana melodija kree oko bordunskog tona, v) bordun
samo u ovoj deonici moe uestvovati vie pevaa; kod Grka bordun je rit-
mizovan, a kod Aromuna i Arbanasa neritmizovan, g) pratei solo glas koji do-
puwava ovu fakturu, bilo tako to u falsetnom registru izvodi improvizovanu
melodiju sa funkcijom ornamenta u rasponu male septime iznad borduna, bilo
tako to imitira glas ivotiwe (koze), proizvodei neku vrstu koloristikog
efekta; ova etvrta deonica nije uvek prisutna. Ukupan sluni utisak je tako-
zvana stihijna" polifonija.1 Lestvina struktura je anhemitonska pentatonika
sa molskom" osnovom.
2) Drugu formu predstavqa troglas kojeg ine dve solistike deonice
one teku naizmenino i prepliu se, tvorei sluajna sazvuja pri susretu.
Trei glas je neritmizovani bordun, kojeg peva grupa pevaa. U ovakvim pesma-
ma lestvinu strukturu ini anhemitonska pentatonika koja je blia durskoj"
osnovi. Za oba obrasca karakteristian je relativno spor tempo izvoewa, kao
i pesme u slobodnom ritmu.2
Ova dva osnovna obrasca sreu se u razliitim varijantama. U celini,
moe se konstatovati da je za grku tradiciju karakteristiniji prvi obrazac,
za aromunsku drugi, a da Arbanasi pevaju na oba navedena naina.
U grkoj tradiciji se kao zanimqivosti istiu netipini ornamenti sa
mnotvom falsetnih tonova (slino jodlovawu) u prateoj solistikoj deoni-
ci, to je veoma izraeno u izvoewu grupe Pogoni. Posebno razvijena melo-
dijska linija, proirenog opsega, kao i specifian koloristiki efekat (ko-
jim jedna od prateih deonica tokom itave pesme imitira glas ivotiwe), ka-
rakteristino je za izvoewe grupe Himara. Bitno drugaije je pevawe u oblasti
planine Murgana, koje odlikuje svojevrsna heterofonija i antifono izvoewe,
kao i smewivawe muke i enske pevake grupe.
1 Ovaj izraz upotrebqava etnomuzikolog G. Marku; v. Dragoslav Devi, Istorijski aspekt

arhainog folklornog vieglasja balkanskog kulturnog prostora, u: 2. meunarodni simpozij Mu-
zika u drutvu", Sarajevo 2728. oktobra/listopada 2000, zbornik radova, Muzikoloko drutvo
FBiH, Muzika akademija u Sarajevu, 125.
2 Komentar o ovim oblicima videti u: Dragoslav Devi, Op. cit., 1, 125.
206
Primeri aromunskog pevawa izuzetno su zanimqivi, u prvom redu zbog di-
jaloga dvojice solista i bogatstva osobenih izvoakih manira u wihovim deo-
nicama: finih dinamikih senewa, graewa dramatike laganim promenama
zvune boje, upotrebe izraenih, dugih glisanda, zatim tremola i ornamenata
slinim jodlovawu. Kao suprotnost ovim odlikama, zanimqiv primer predsta-
vqa pesma iz okoline Mecova, otpevana grupno, u doslednom jednoglasju, jedno-
linoj dinamici i ujednaenim intenzitetom.
Kad je re o arbanakoj tradiciji, uoavamo odreene razlike u pevawu
dva ansambla. Grupa iz irokastre na repertoaru ima pesme koje po fiziono-
miji pripadaju prvom navedenom tipu (odstupawe nalazimo samo u jednom pri-
meru, gde je prvi deo pesme izveden heterofono, sa ponirawem glasom na kraju).
Grupa iz Premeta, meutim, izvodi pesme koje su blie drugom tipu epirskog
vieglasja, sa izvoakim osobenostima kao kod aromunskih pevaa.
Instrumentalni ansambl Epirsko drutvo (Hpeirwtik0 Zygi), koji je pro-
pratio koncert 2001. godine, ine mladi muziari, a predvodi ih iskusni vio-
linista. Oni su izveli pastirsku svirku skaros (skroj; u woj instrumenti
podraavaju glasove ivotiwa i zvuke iz prirode) i pogrebnu svirku miroloi
(moiroli) iz oblasti Premeti.
Srpsko dvoglasno pevawe predstavqeno je trima pesmama u izvoewu en-
skog pevakog ansambla Moba iz Beograda. Data su tri primera koja predstavqa-
ju osnovne vidove srpskog dvoglasja. Prvi je starinska, bordunska, antifona
etvarska pesma, sa izvikivawem, iz okoline Nia. Drugi je takozvani hi-
bridni oblik,3 u kome se prepliu odlike starijeg i novijeg pevawa, iz rudni-
kog kraja. Trea je pesma novije tradicije, na bas, iz grmeke oblasti, sauvana
u pevawu kolonista iz elareva u Bakoj.
Diskovi su propraeni kwiicama sa odabranim fotografijama sa festi-
vala. Prva je tampana samo na grkom.4 U woj najznatniji deo ine celokupni
tekstovi pesama (odnosno, u sluaju aromunskih i arbanakih pesama, prepevi
na grki jezik). Druga kwiica je tampana dvojezino, na grkom i na engle-
skom, s tim to su na engleski prevedeni samo osnovni podaci o izvoaima i
o sadraju pesama.
Izdawe o kome je re, u pogledu sadraja i izvoakog sastava, prua veo-
ma kvalitetnu muziku grau, odabrane primere koji omoguavaju odlian uvid u
muziku tradiciju razliitih naroda Balkana, a posebno onih iz oblasti Epi-
ra. Ova svojevrsna antologija veoma je korisna za etnomuzikologe, a specifina
lepota pesama koje sadri, oliena u punoi zvuka i snanom lirskom izrazu,
ine je prijemivom za sve qubiteqe balkanske vokalne muzike.
Na kraju, dopustimo sebi jedan malo drugaiji osvrt na ovo izdawe.
Na drugom disku, pored opisanog sadraja, nalaze se jo dve pesme koje
izvode etniki meoviti sastavi: jedna arbanaka pesma u izvoewu Grkiwe,
lanice grupe Polifono, uz pratwu ansambla iz irokastre, i jedna grka pe-
sma u izvoewu beogradske Mobe i jedne od lanica atinske grupe Haonia. Uvr-
tavawem ovakvih pokuaja u program festivala i objavqivawem tih snimaka
organizator je eleo da metaforino ukae na mogunost nalaewa naina da
se prevaziu jezike, verske i kulturne razlike izmeu pripadnika balkanskih
naroda. Meutim, u tom sluaju se neizbeno postavqa pitawe: zbog ega je, kao
3 Termin preuzet iz: Dragoslav Devi, Hibridni oblici vieglasnog pevawa u Srbiji,
u: etvrti meunarodni simpozijum FolklorMuzikaDelo, Beograd, 1997, 132.
4 Pri prevoewu sadraja kwiice sa grkog pomogli su nam pojac Igor Zirojevi
i izdava Antonios Fotiadis iz Atine. Srdano im zahvaqujemo na predusretqivosti i
pomoi.
207
zavrnu numeru istog diska, stavio upravo miroloi, instrumentalnu tuaqku
koja se u grkoj tradicionalnoj praksi posveuje pokojnicima?
Svako pomiqawe da postoji srodnost ove paradigme sa nama odnekud
bolno poznatom situacijom moe biti plod sasvim nerealne procene.
Jelena Jovanovi
UDC 784.4(497.11+497.16)
398.8
Dragoslav Devi, Antologija srpskih i crnogorskih narodnih pesama sa melodijama, Fonda-

cija Kari, Beograd, 2002, 387 str. + 2 CD-a
Meu naim etnomuzikolozima koji su svojim dosadawim radom i delat-

nou viestruko zaduili i domau i iru naunu javnost, znaajno mesto
pripada Dragoslavu Deviu, doajenu jugoslovenske etnomuzikologije. Wegova ne-
presuna energija, nauni potencijal i lucidnost, iznedrili su niz vrednih
etnomuzikolokih studija, monografija i diskografskih izdawa. Wegova naj-
novija kwiga, Antologija srpskih i crnogorskih narodnih pesama s melodijama,
predstavqa izuzetno vredno izdawe za upoznavawe i osvetqavawe muzike tra-
dicije Srba i Crnogoraca. Delo je nastalo kao plod bogatog iskustva i dugogo-
diweg rada autora. Publikacija sadri obiqe notnih primera izvornih i
gradskih narodnih pesama" sa prostora Srbije i Crne Gore. Re je o impresiv-
nom izdawu Kari fondacije, visokog tehnikog kvaliteta.
Nakon saetog, preglednog i konzistentnog predgovora, na srpskom i en-
gleskom jeziku, izloene su srpske i crnogorske narodne pesme sa notnim za-
pisima melodija i tekstovima.
Nije bilo lako odabrati najreprezentativnije i najlepe srpske i crno-
gorske narodne pesme, od kojih su poneke rasute po muziko-folklornim zbir-
kama i arhivama, a neke su ve odavno zaboravqene u narodu. Meu vie hiqada
objavqenih zapisa, autor je u ovu Antologiju uvrstio 287 notnih zapisa pesama
sa pojedinim karakteristinim varijantama, preuzetim iz pesmarica, arhiv-
skih zbirki, zbornika, kao i iz vie etnomuzikolokih i etnokoreolokih
studija i monografija. Priloen je i jedan od najstarijih melografskih zapisa,
objavqen davne 1555. godine, u kwizi Petra Hektorovia, renesansnog pesnika
i humaniste,1 kao i Mokrawev autograf iz terenske notne sveske srpskih tra-
dicionalnih pesama sa Kosova.2 Veina primera ove vredne antologije pripada
melografima iz HH veka, koji su transkribovali grau pomou fonografa, od-
nosno, magnetofona, mada su u kwigu uvrteni i dragoceni zapisi stranih i
domaih melografa iz XIX veka, poput Franieka Mireckog, Alojzija Kalau-
za, Kornelija Stankovia, Ludovika Kube, Frawe Kuhaa, Stevana Mokrawca. U
Antologiji najvie ima jednoglasnih, a mawe vieglasnih pesama, s obzirom na
to da u zbirkama i drugim izvorima, naroito u XIX i poetkom HH veka, preo-
vlauju jednoglasni zapisi.
Sa namerom da se zabeleene pesme to lake izvode, ispod melodije je
objavqen kompletan pevani tekst, sa svim ponavqawima i eventualnim refre-
nom", kako bi bila predstavqena poetska celina pesme".
1 Faksimil iz kwige Ribawe i ribarsko prigovarawe, Petra Hektorovia, Venecija,

1568. godine. Grafiki zavod Hrvatske, Zagreb, 1988.
2 Mokrawev autograf iz terenske notne sveske Kosovo I, Pritina", Arhiv SA-
NU, br. 14455, III/1a.
208
Klasifikacija muziko-folklorne grae nije polazila od uobiajenog hro-
nolokog principa, s obzirom na to da je Dragoslav Devi imao u vidu peva-
ku pratwu sadawice", te je najpre izloio qubavne pesme, potom poslenike,
a na kraju obredne i obiajne pesme.
U prvi deo Antologije uvrtene su qubavne i druge pesme, kao to su mi-
toloke ili pesme najstarijih vremena", kako ih je nazvao Vuk Karaxi, zatim
porodine, pesme u kolu i rodoqubive pesme ukupno 173 primera.
Drugi deo obuhvata poslenike pesme, tj. pesme izvoene uz rad (etvu, ko-
pawe, rad oko pela), zatim putnike rabaxijske, na mobi, kao i sedeqake i
obanske pesme 48 primera.
U treem delu izloene su obredne i obiajne pesme koje su vezane za i-
votni ciklus (svadbene, poasnice, tubalice), kao i pesme koje se izvode u to-
ku odreenog dana ili doba godine (lazarike, kraqike, dodolske, prporuke,
krstonoke i koledarske boine) ukupno 66 primera.
Napomene uz melodiju, sadre koncizno, ali veoma jasno i pregledno izlo-
ena zanimqiva zapaawa o vrstama pesama, nainu pevawa, tonalnim odlika-
ma, stihovima, oblicima, kao i o odgovarajuim podacima o melografima.
Kwiga sadri Azbuni registar pesama po prvom stihu, Registar pojmova i
imena, Pregled zastupqenosti pesama po zapisivaima melografima, i obja-
wewe dijakritikih znakova u savremenoj melografiji. Na samom kraju kwige
priloen je Renik mawe poznatih rei, Pregled izvora iz kojih potiu pesme s
melodijama i popis koriene Literature.
Vano je istai da su uz kwigu priloeni i zvuni snimci pesama
snimqeni na dva kompakt diska. Uz jednoglasno pevawe mogue je uti stariji
stil vieglasnog pevawa na glas" i noviji stil pevawa na bas".
Na prvoj ploi nalazi se 30 izvornih narodnih pesama" snimqenih pri-
likom raznih istraivawa ili, kao to navodi autor, na neki drugi nain",
u razdobqu od 1963. do 1999. godine. Drugi kompakt disk obuhvata 17 gradskih
pesama u izvoewu poznatih pevaa narodne muzike i uz muziku pratwu orke-
stra Vlastimira Pavlovia Carevca, Narodnog orkestra RTV Beograd, Tambu-
rakog orkestra RTV Novi Sad i drugih renomiranih ansambala. Uz ova dva
kompakt diska izdata je i jedna veoma instruktivna i korisna kwiica (brou-
ra) u kojoj autor daje dragocene podatke, na srpskom i engleskom jeziku, o sni-
mqenoj muziko-folklornoj grai.
S obzirom na bogato, dugogodiwe terensko i nauno iskustvo, iroku
obavetenost, znawem, oseajem i darom Dragoslav Devi je imao snanu moti-
vaciju da na ovoj Antologiji radi predano, da istrauje grau pedantno, doku-
mentovano, iz mnogih izvora, i da izabere najreprezentativnije i najlepe
srpske i crnogorske narodne pesme iz pera stranih i domaih melografa.
Upravo zbog toga smatram da je autor ponudio savremenu, sveobuhvatnu i veoma
znaajnu antologiju koju toplo preporuujem svim qubiteqima tradicionalne
muzike, domaim i stranim etnomuzikolozima, a naroito mlaim narataji-
ma, kako bi boqe upoznali svoje korene, duhovnu prolost, a pre svega, svoje
predivne obredne, obiajne i qubavne pesme, kao deo neprocewivo vredne mu-
ziko-folklorne riznice.
Ako je ito plod majke zemqe i Sunca koje nam daje ivot i snagu, narodna
pesma je neodvojiv deo naeg nacionalnog bia, nae prolosti i sadawo-
sti, ali i budunosti. U tom smislu Antologija srpskih i crnogorskih narodnih
pesama je delo koje e nam, zaista, biti istinski korisno.
Nice Fracile
209
UDC 784.4(495=163.41) (086.76)
Moba, Vazda weje, Jano, SOKOJ/BIEM, 2001.
Grupa Moba" ve punih devet godina predano radi na negovawu i prezen-

tovawu srpske tradicionalne seoske pesme. Nastavqajui praksu slinih vo-
kalnih ansambala, lanice ove grupe, roene i odrasle u gradskoj sredini, svo-
jim uspenim i aktivnim delovawem pobudile su pawu ire javnosti, i, to
je naroito vano, podstakle mlau generaciju na uee u prenoewu muzi-
ko-folklornog naslea.
Pored brojnih nastupa na domaoj sceni, Moba" je vie puta uestvovala
na meunarodnim festivalima u Grkoj (1995, 2001, 2002) i Makedoniji (1998),
a gostovala je i kod srpskih iseqenika u Sloveniji (2000). Meu znaajnijim je,
svakako, i weno prologodiwe gostovawe u Francuskoj: koncert u Jugoslo-
venskom kulturnom centru u Parizu i uee na festivalu vokalne muzike (Vo-
ix mles) na konzervatoriju Hector Berlioz" u gradiu Les Pavillons-Sous-Bois (u
blizini Pariza). Po reima umetnikog direktora i organizatora ove godiwe
manifestacije Aleksandra Damwanovia, nastup grupe Moba" publika je pro-
pratila s punom pawom i izuzetno dobro prihvatila. Tom prilikom je pari-
sko izdavako preduzee Boxpock objavilo prvi CD grupe Moba" Rasti, ra-
sti, moj zeleni bore, koji sadri 19 numera, veinom poznatih sa wenog audio
izdawa iz 1999. godine (kaseta Jetrve se na dvor sabiraju).
Ubrzo zatim, u samostalnoj produkciji, objavqeno je etvrto po redu audio
izdawe ove grupe CD pod nazivom Vazda weje, Jano. U odnosu na prethodno
snimqen zvuni materijal, ovaj CD je sadrajno bogatiji i raznovrsniji, a, u
strunom smislu, jeste rezultat viegodiweg istrajnog stremqewa ka kvalita-
tivno viim izvoakim zahtevima. Pri tome, lanice Mobe" Jelena Jova-
novi, Sawa Rankovi, Aleksandra Pavievi, Tatjana Dolo, Zvezdana (Ana-
stasija) Ostoji, Jelena Glava, Dragana Jovi, Jelena Martinovi ostaju
verne svom stavu da interpretiraju pesme na nain koji je najblii autenti-
nom, seoskom izvoewu. Dvadeset i dva primera na ovom kompakt disku uraena
su na osnovu terenskih snimaka seoskog pevawa (sa samostalnih istraivawa
lanica grupe, iz zvunih arhiva FMU, Muzikolokog instituta SANU, Radio
Beograda, Radio Pritine i Radio Skopqa, s objavqenih audio izdawa) i/ili
uz pomo publikovanih transkripcija. Pesme potiu iz razliitih krajeva Sr-
bije, kao i iz oblasti u kojima su Srbi do nedavno iveli (Lika, Kordun, Bo-
sanska Krajina).
Deo iz raznovrsnog obredno-obiajnog ciklusa narodnog kalendara sagle-
davamo od primera vezanih za Mali Boi, preko etvarskih i svadbenih, do
sedeqakih i obanskih pesama. Tematska raznolikost, sa snanim poetskim
izrazom, posebno je ispoqena u primerima baladnog qubavnog, mitolokog i
rodoqubivog sadraja.
U irokoj lepezi jednoglasnog (solistikog i grupnog) i dvoglasnog (hete-
rofonog, heterofono-bordunskog, bordunskog i homofonog pevawa) predstavqe-
ni su razliiti stilovi i slojevi srpske tradicionalne vokalne prakse. Na-
in interpretirawa veran originalu kquno doprinosi prepoznavawu
postojeih muzikih dijalekata. Stie se utisak da se same lanice prirodno
opredequju i vezuju dakle, u skladu sa sopstvenim muzikim genotipom za
zvuni kd odreene muziko-dijalekatske zone.
Izvesna odstupawa od autentinog uzorka, koja ne naruavaju wegovu fi-
zionomiju (na nivou, recimo, agogike u br. 12, 17, ili stepena i naina or-
namentirawa u br. 4, 14), neminovna su i prirodna posledica linog stila
210
i kreativnog potencijala. U tom kontekstu, trebalo bi skrenuti pawu na po-
nekad karakterno preinaenu ekspresiju (u br. 4, 15, 17 gde je, nesumwivo
spontano, dramatiniji izraz zamenio originalni liriniji tok), a naroito
na neadekvatnu, zatvorenu" boju prateeg glasa u pojedinim primerima (br. 1,
2, 5, 9) koja doprinosi zvunoj neusaglaenosti vokalnih deonica.
Kwiica koja prati ovaj kompakt disk je zaista uzorno uraena: od origi-
nalnog dizajna naslovne strane, preko tekstualnog materijala na srpskom i en-
gleskom jeziku, do mape sa naznaenim mestima odakle potiu i/ili u kojima su
zabeleene pesme.
Nakon kratkog osvrta na dosadawu delatnost grupe i tekstova pesama da-
tih na nain koji je opteprihvaen u etnomuzikolokoj nauci (odn. siea pe-
sama na engleskom jeziku) sa propratnim komentarima (o nameni, teritorijal-
noj pripadnosti primera), sledi jezgrovita i informativna struna studija o
srpskom vokalnom nasleu predstavqenom ovim numerama. U woj su naznaene
neke najosnovnije karakteristike starijeg i novijeg sloja i artikulisani poje-
dini parametri kao znakovi prepoznavawa odreenih srpskih muzikih dija-
lekata. Posedujui elementarnu informativnu vrednost, shodno samoj nameni,
ovaj struni vodi" doprinosi boqem razumevawu zvunog materijala. Posebno
su znaajna upuivawa na izvore: arhivske snimke, publikovanu strunu litera-
turu i audio izdawa, to omoguuje uvid u originalna, seoska izvoewa ovih
primera.
Kwiica je protkana fotografijama iz ivota srpskog naroda s poetka
HH veka (preuzetim iz zbirke Petra . Petrovia).
Ovaj kompakt disk, kao dosadawe najboqe i najzrelije izdawe grupe Mo-
ba", zasluuje svaku pohvalu. U iekivawu smo naredne sline realizacije.
Mirjana Vukievi-Zaki
UDC 786.2(497.11) (086.76)
Kompakt izdawa klavirske muzike Miloja Milojevia (18841946) i Dejana Despia

(1930)
Posledwih nekoliko godina primetan je znaajan pomak u negovawu nae

domae umetnike muzike, posebno kada je u pitawu produkcija kompakt diskova.
Udruewu kompozitora Srbije i beogradskom asopisu Novi zvuk, koji u svojoj
delatnosti veliku pawu posveuju trajnom beleewu (savremene) srpske muzi-
ke, od nedavno se prikquuje i Produkcija gramofonskih ploa Radio televizi-
je Beograd kao naa najvea dravna izdavaka kua koja je u ovom smislu oboga-
tila trite ponudom autorskih izdawa srpskih kompozitora i time znaajno
doprinela ouvawu nae muzike batine. O tome svedoe dva wena nova izda-
wa realizovana tokom 2001. godine sa snimcima klavirskih opusa dva znaajna
kompozitora srpske muzike Miloja Milojevia (18841946) i Dejana Despia
(1930). Publika je na ovaj nain dobila mogunost ne samo sagledavawa postepe-
nog sazrevawa muzikog jezika dva autora u delima namewenim klaviru, ve i
mogunost praewa razvoja anra srpske klavirske minijature kroz dvadeseti
vek.
Trebalo je da proe vie od pola veka od smrti Miloja Milojevia da bi
bio snimqen gotovo kompletan kompozitorov klavirski opus. Premda su izvo-
ewa pojedinih komada iz Minijatura op. 2 (zaeta jo davne 1913. godine) po-
211
stala veoma esta zahvaqujui Prosvetinom izdawu partitura iz 1965. godine,
sve do prole godine nije bilo pijaniste koji je integralno izveo bezmalo ce-
lokupan Milojeviev klavirski opus. Izdawe koje se na ovom mestu predsta-
vqa ostvareno je svesrdnim angaovawem pijanistkiwe Biqane Gorunovi. Od
ukupno 33 autorova opusa, umetnica se znalakim izborom opredelila za kom-
pletan prikaz Minijatura op. 2 (19051912), koje broje osam komada, zatim za
est kompozicija iz Milojevieve kasne kolekcije Melodije i ritmovi sa Bal-
kana (1942), kao i za kompozitorov najuspeliji, stilski najraznovrsniji ciklus
Kameje, impresije za klavir (19171939), koji se tek nedavno pojavio u tampi
(UKS Beograd).
Izbor Milojevievih ranih komada minijatura iz opusa 2 na samom poet-
ku na pravi nain uvodi u kompozitorov klavirski svet u kome se predstavqaju
sve karakteristike wegovog i kasnije negovanog stila. Ovo je u stvari prva sin-
teza autorovog stvarawa u kojoj se prepoznaje sklonost ka slobodnijem obliku
svite, kao i komadima u romantiarskom duhu jednostavnije klavirske fakture.
Pisana u zemqi i inostranstvu, ova zbirka nosi u sebi uticaje evropskog ro-
mantizma, ali istovremeno i dah folklora rodnog tla kompozitora. Uspela in-
terpretacija Biqane Gorunovi upotpuwuje skladnost ovih svojevrsnih muzi-
kih crtica" iz Milojevievih mladih dana. Budui da na snimku sledi izbor
iz zbirke Melodije i ritmovi sa Balkana nastale uglavnom pred kraj autorovog
ivota, jasno je da se pijanistkiwa opredelila za raspored numera koji ne pra-
ti u potpunosti hronologiju nastanka dela, ve onaj u kome se ogleda uslowa-
vawe tehnikih i muzikih zadataka klavirske fakture. ivopisno doaravawe
folklornog timunga ovde je ostvareno kako u muzikom rukopisu, tako i u sve-
oj interpretaciji. Najzad, snimak Milojevievog ciklusa Kameje prvi put u
celini oivqava jedan od najuspelijih opusa srpske klavirske literature. Mi-
nijature inspirisane delima iz likovne umetnosti ili pak drugim impresija-
ma iz svakodnevnog ivota svedoanstvo su stilske raznovrsnosti Milojevie-
vog stvaralatva interpretativno dosledno ispraene.
Zavidan kvalitet zvuka Milojevievog klavirskog opusa ostvaren je gotovo
u potpunosti kroz ive snimke. Izuzetak predstavqa studijski snimqen mali
komad na samom kraju, nastao iz pera Leoa Janaeka. Minijatura pod nazivom
Uspomena (1928), zapravo je posveena Miloju Milojeviu i tako na veoma poe-
tian nain zaokruuje ovaj pijanistiki projekat. Visokom kvalitetu izdawa
doprinosi i profesionalno pripremqen tekst u programskoj kwiici na srp-
skom i engleskom jeziku naeg najveeg struwaka iz oblasti istorije pijani-
zma, prof. dr Dragoquba Katunca, koji muzikoloki upotpuwuje izvoaku sli-
ku Milojevievih klavirskih dela.
Klavirski opus naeg savremenika, kompozitora i muzikog teoretiara,
akademika Dejana Despia, broji preko sto pedeset dela napisanih tokom druge
polovine HH veka. Iz ovog obimnog stvaralatva autor je sainio izbor koji
na jasan nain predstavqa raznovrstan svet wegove klavirske minijature. Kroz
Despievu stvaralaku igru sa stilovima i tehnikama iz muzike istorije na
ovom izdawu mogu se pratiti dela pisana u pedagoke svrhe, kao i ona predvi-
ena za koncertno izvoewe. Kao prvo delo nesumwive edukativne vrednosti
pojavquje se zbirka Muziki renik, op. 71. Kako i sam naslov sugerie, u dva-
deset etiri preludijuma kroz naslove Arpeo, Augmentacija, Bitonalnost, Gli-
sando i tako daqe, mladi klaviristi se pojedinano praktino upoznaju sa poj-
movima iz muzike umetnosti. Pored ove pedagoke studije, izdawe ukquuje i
deji ciklus, muziku slikovnicu" Fauna, op. 81. Devet komada (Pastrmka,
dral, abac, Labud, Tigar, Kamila, Kengur, Slon, Majmuni) qupkih u svojoj
konciznosti i sugestivnosti teme, sadre mota u vidu kratkih strofa deje po-
212
ezije Branka Radievia, koja na izvanredno ivopisan nain upotpuwuju mu-
ziki svet ovog karnevala ivotiwa". Slede etiri opusa namewena koncert-
nom izvoewu ciklus Viwete, op. 43a, Humoristine etide, op. 26, Uspavanka
za jedan lepi svet, op. 113 i Scarlattiana, op. 80 koji prikazuju, s jedne stra-
ne, svu umenost stvarawa repertoara namewenog profesionalnom pijanisti-
kom svetu, a s druge, autorov stilski prelaz od neoklasicizma ka postmoderni.
Despievo klavirsko stvaralatvo ostvareno na ovom kompakt disku pred-
stavqa javnosti i svojevrstan pregled pijanistike kole u nas. Naime, kao iz-
voai na ovom izdawu pojavquju se nai najeminentniji pijanisti na samom
poetku svoje karijere, kao to je to sluaj sa snimkom Muzikog renika iz
1983. godine, u kome uestvuju ceweni pedagog i pijanista Arbo Valdma i wego-
vi tada studenti, a danas znaajni pijanisti Jasminka Stanul, Iris Kobal,
Ivan Dini, Jovanka Risti, Qiqana Borota i Sandra Stojanovi. Kao izvo-
a Faune i Viweta pojavquje se ve kao zrela pijanistika umetnica Nataa
Veqkovi. Najzad, Humoristine etide snimila je Mirjana uica-Babi, Uspa-
vanku Marina Mili-Apostolovi, a Scarlattianu Dejan Sinadinovi. Tako ovo
izdawe predstavqa i dragocen uvid u razvoj pijanizma u Srbiji.
Programska kwiica kompakt diska, tampana na srpskom i engleskom je-
ziku, iji je autor Dejan Despi, predstavqa zapravo sadrajan autorski komen-
tar izbora snimqenih dela.
Izdavawem dva kompakt diska sa delima domae klavirske literature Pro-
dukcija gramofonskih ploa RTS-a uinila je znaajan pomak ka oivqavawu
srpske muzike u anru najprisutnijeg instrumenta u naim kolama i na kon-
certnim podijumima. Verujemo da je ova domaa izdavaka kua ostvarila i do-
bar poslovan potez, dok su profesionalno usmerena publika i mnogobrojni qu-
biteqi klavirskog zvuka dobili dragocene primerke retko izvoenih dela na-
ih kompozitora.
Ira Prodanov
213
REGISTAR IMENA
Adamovi Jovan 54 Biniki Stanislav 119, 134, 135

Toma 40, 54, 67 Boberi Teodora, udata Arsenovi 117
Ajvaz Milan 118 Bogdanovi Konstantin 20
Albini Sreko 125 Milan 118
Angelov Boin 122 Bogi Vitomir Cile 118, 119, 125
Andrai ula (Andrssy Gyula) 38 Bozda Jelena 50
Andrejev Aleksandar 113 Boji Milutin 129
Leonid 129 Bomare Pjer-Ogisten Karon de (Pierre-Au-
Andri Nikola 114 gustin Caron de Beaumarchais) 115
Stojan 178 Boniioli Rikardo (Boniccioli Ricardo) 98
Anelkovi Sava 1728 Borota Qiqana 213
Anii Milica 147156 Bohuslav Franc 127
Aristotel 187 Bokovi Jovan 55
Armini, operski peva 129 Konstantin Stanoje 54, 55, 81, 85
Arhangelski Aleksandar 137 Brams Johan (Johannes Brahms) 167
Apostolu Janis 99 Brzak Dragomir 129
Atanackovi Mara 39 Brizbar Eduard (Eduard Brisebarre) 172
Aksiotis Georgios 100 Brumfild (W. C. Brumfield) 136
Bugarski ore 55
Baji Stanislav 30 Sofija 181
Bajanski Milan 134, 141 Stevan 9
Bakejev, glumac 128 Bukovalinica, dobrotvorka SNP 50
Balakirjev 135 Burza Duan 119
Baluzek Vladimir 113
Bandur Jovan 165 Vavra Nina 121
Barni arls (Charles Burney) 94, 97 Vagner Rihard (Richard Wagner) 93, 103, 104
Bartok Bela (Bartk Bla) 167 Vajngarten Paul (Paul Weingarten) 162, 179
Batui Slavko 77 Valdma Arbo 213
Bah Johan Sebastijan (Johann Sebastian Bach) Valenti Mercedes 124
101 Valentinov, operski peva 129
Bela Bartok (Bla Bartk) 10 Varnava, patrijarh srpski 134, 135
Belini Vinenco (Vincenzo Bellini) 101 Vasiqevi Miodrag A. 10, 11, 12, 13, 14, 15
Belki ore 117 Vegel Laslo 147, 148
Belovi Miroslav 204 Velar Marta 124
Benediks Roderik Julius (Roderich Julius Be- Velimirovi M. 136
nedix) 67 Veqkovi Nataa 213
Berlioz Hektor (Hector Berlioz) 96 Venizelos Elefterios 93, 99, 101, 102, 103,
Bersewev, glumac 128 104
Beskidov Jan (Jn Beskydov) 30, 40, 42, 43, Vera Marija 128
44 Verdi uzepe (Giuseppe Verdi) 101, 104, 167
Betoven Ludvig van (Ludwig van Beethoven) Vereagin Aleksandar 128
96, 163, 167, 170 Vereagin Greaninova 128
Bijeli Jovan 119 Veselinovi Janko 129
Bingulac Petar 137 Veselovski, operski peva 129
215
Vidakovi Milovan 20, 26 Grin J. (J. Grn) 161
Vijetan, kompozitor 162 Grol Milan 107132
Viktorin Jozef K. (Josef K. Viktorin) 42, 50 Gunduli Ivan 129
Vilke arlota 129
Vinaver Rua 161 Damwanovi Aleksandar 210
Viren-Rejmonova Nadeda 128 Danilin Nikolaj Mihajlovi 135
Vitezica Vinko 118 Danii ura 36
Vlahovi Petar 8 Dante Aligijeri (Dante Aligieri) 187
Vojan Eduard 124 Darvin arls (Charles Darwin) 76
Vojinovi Stania 54 Dvorak Antowin (Antonin Dvok) 167
Vojnovi Ivo 126 Debisi Klod (Claude Debussy) 167
Vojtkovski Vasilije 50 Devi Dragoslav 9, 10, 12, 13, 14, 15, 206,
Volk Petar 30 207, 208209
Voren Dvajt Alen (Allen Warren Dwight) 93 Demeli Branko 50
Vrbani Anka 129 Fedor 50
Vrokines Laurentios 95, 96 Depre Suzana 127
Vuji Joakim 20, 26 Dereti Jovan 194
Vujii Stojan 57 Despi Dejan 211213
Tihomir 10, 11 Dikens arls (Charles Dickens) 129
Vukadinovi ivojin Bata 129 Dimanoar Filip Fransoa Pinel (Philippe
Vukanovi Beta 160 Franois Pinel Dumanoir) 67
Vukdragovi Mihailo 165 Dimitrijevi Mila 120, 129
Vukievi ore ura Bauko 30, 56, Milo Mia 86
58, 59, 62 Mia, prvak HZK 120
Vukievi-Zaki Mirjana 210211 Mia, sestri Petra Stojanovia 165,
Vukovi ore ura 29, 30, 34, 36, 40, 53, 181
56, 57, 65, 87, 91 Dimitrovi piro Kotaranin 24
Sava, episkop 69, 71 Dini Ivan 213
Vukosavqevi Petar D. 14, 15 Dobrinovi Pera 120, 122
Vukan-Barlovi Zora 129 Doki Jovan 108, 110
Vulakovi Bogdan 124 Dole Madlen 127
Vuli Nikola 117 Dolezana Oskar 124
Vukovi, kompozitor 202 Domjani Dragutin 172, 173
Vukovi Marko 124 Dorijan Dimitrije 168, 177
Dori Radoslav Zlatan 28
Gavela Branko 129 Dostojevski Fjodor Mihajlovi 129
Gavrilovi Milorad 108, 117, 123 Dotli Luka 63
Germanova, glumica 128 Dolo Tatjana 210
Gerner Karl 66 Dragaevi Jovan 50
Gete Johan Volfgang (Johann Wolfgang Goe- Dragumis Markos 95
the) 23, 25, 172 Dragutinovi Branko 138, 163, 167
Gini Dimitrije 129 Vladeta 119
Glava Jelena 210 Drosines Georgios 99
Glazunov Aleksandar Konstantinovi 102, Dugali Leposava 118
137 Duka Ahil 57, 61
Gligorijevi Jelena 13 Marija (Mara, Micika, Micka) 29,
Glii Milovan . 108 36, 40, 44, 45, 47, 51, 53, 57, 58, 59,
Glumac Duan 133 60, 80, 84, 86
Gwati Darinka, udata Miloevi 118 Mileva 57, 59, 62, 80
Goldoni Karlo (Carlo Goldoni) 67 Paulina Pava 29, 36, 40, 44, 45,
Golemovi Dimitrije O. 10 51, 53, 57, 60, 61
Gordan Zorka 119 Petar 37, 39, 49, 57, 62
Gorunovi Biqana 212 porodica 62, 79
Gostovi Pavle 66 Duke Lidija 129
Goar Jan (Jn Gotr) 43 Duki Dimitrije 122
Grbi ivorad 181 Dunes Demtres K. 99
Grdaniki Slavko 119
Greaninov Aleksandar Tihonovi 137, 140 akovi Bogdan 133146
Greova, glumica 128 ermanovi Duanka 176
216
oki Duan 113 Milorad 119
orevi Vladimir 169 Nikola J. 118
Vojislav 117 Rua 79
Jovan 29, 30, 32, 33, 42, 44, 47, 52, 58, Jovi Dragana 210
64, 66, 73, 89, 90 Jovii Ivanka 79, 85
Mara Jojki Mladen 68
Coca 115 Joksimovi Boidar 165
uki Varja 155 Stevan 39
urevi Vasa 29, 49, 55, 61, 62 Josi Dimitrije 78
Vojislav 61 Jurkovi Janko 74
urevski Arnold 129
uri-Klajn Stana 161, 166 Kazela Alfredo (Alfredo Casella) 167
urkovi ore 71 Kalauz Alojzije 208
Kalinikov Viktor 137
Erb, profesor 117 Kalomiris Manolis 93, 101, 102, 103, 104
Erdeqanovi Jovan 8 Kaponi usto 168, 176
Eri Dragoqub 168 Karaorevi Andrija, kneevi 45, 50, 91
Petar, kneevi 45, 49, 91
abarac Dragutin 119 Petar , kraq
arov Sergej 137 Karamata Marko 27
ivkovi Dragia 19, 23 Karaxi Vuk Stefanovi 10, 18, 209
Milenko 133, 138, 145, 166 Kari Hafa 181
ivojinovi Velimir 118, 119, 128 Kastaqski Aleksandar 135, 136, 137, 139,
irarden Emilije (Girardin) 77 145
ujovi Jovan 115 Dimitrije 135
Kastelano . 127
Zinovjev, operski peva 129 Katakuzinos Aleksandros 98
Zirojevi Igor 207 Katunac Dragoqub 212
Zlatkovi Aleksandar 117, 119 Kaui Tveri 129
Zrni Luka 78 Kaalov, glumac 128
Zune Milan 125 Kvapilova Hana 120
Keldi Jurij 136
Ibzen Henrik (Henrik Ibsen) 116, 125, 129 Kereniju Ange-Bon Marije (Ange-Bon Marie
Ivanovi Milivoj 168, 178 Kereniou) 67
Igwatovi Jakov 30, 38 Kerner Teodor (Theodor Krner) 77
Ili Vojislav, dirigent 133, 134, 139, 140, Kirkovi Jovan 63
145 Jovanka 63, 64
Vojislav, pesnik 173, 179 Klajn Hugo 25
Dobrivoj 28 Klarel ilijeta 127
Radmila 117 Klemeni Klemens 129
Sava L. 10, 13, 14, 15 Kneevi Jovan 37
Isajlovi Mihailo 118, 127, 129 Kobal Iris 213
Isaenko Klavdija 118 Kovaevi Kreimir 185
Ifland August Vilhelm (August Wilhelm Iff- Quba 108
land) 23 Mihailo 119, 129
Kovaek Boidar 2991
Jaki ura, pesnik 86, 174 Kovijani Gavrilo 108, 111
ura, dirigent 168 Koji Katarina 39, 50, 84
Qiqana Pavle 50, 84
Janaek Leo 212 Kojorove, gospoice 39
Jankovi Dragomir M. 108, 109, 117, 123 Kolarovi Dimitrije 51
Nadeda 165, 180 Kowevi Justin 39
Jastrebski Stanislav 124 Kowovi Petar 165, 166
Jelui Mirko 171 Koroec Mira 124
Jenko Davorin 166, 173, 184 Slavko 182
Jovanovi Zoran T. 107132 Kosapinovi Svetozar 83
Jelena 716, 205208, 210 Kosor Josip 129
Jovan Zmaj 58, 59, 79, 85, 173, 174 Kosti Dragutin 117
Qubia 130 Jelena 50
217
Laza 29, 30, 33, 34, 36, 40, 48, 51, 52, Manduki Smiqana 157160
53, 55, 57, 59, 61, 62, 63, 64, 65, 66, Manzaros Nikolaos Halciopulos 95, 96
75, 78, 80, 81, 82, 84, 85, 87, 88, 91 Manojlovi Kosta P. 10, 11, 12, 135, 136,
Kocebu Avgust (August Kotzebue) 23, 25, 27 165
Koonda Qerka 124 Cvetko 162
Krajai Gordana 168, 169, 185 Marinkovi Josif 134, 135, 202
Krampera Frawo 124 Pavle 109
Kratina Valerija 129 Mari Qubica 165
Krauzova-Krei, operska pevaica 129 Marii Josip 129
Krek Miho 114 Marjanovi Lazar 168, 178
Kresti Dimitrije Mita 29, 40, 48, 53, Milica 168, 178
64, 65, 66 Petar 69, 71, 148, 149, 151, 153, 154
Kriani Pjer 159 Markov Svetozar 9
Krianovska, glumica 128 Markovac Zlata 129
Krlea Miroslav 129 Markovi Aleksandra 61
Krsti Miroslav 119 Dimitrije Kikinanin 37, 49
Petar, kompozitor 169 Milka 124
Petar J. 109 Mihailo 129
Kuba Ludovik 15, 208 Marku Georgiju (Georgiu Marcu) 206
Kubelik Jan 176 Marmontel an Fransoa (Jean-Franois Mar-
Kuzmenko A. N. 137 montel) 24
Kujai Mirko 118 Martinovi Jelena 210
Kulunxi Josip 129 Masalitinov, glumac 128
Kuntari Marija 167 Masne il (Jules Massenet) 167
Kuha Frawo 10, 208 Matavuq Simo 65
Matijevi Marijana 12, 13
Lazarevi Branko 124 Matovi Ana 10
Laza 29, 31, 32, 38, 39, 48, 57, 66, 72, Milo 174
84, 90 Mauromustakos Platon 95
Lambelet Georgios 100, 101 Medakovi Dejan 162, 185
Napoleon 100, 103, 104 Medenica Ivan 148, 154, 155
Laro Herman 145 Mejendorf Pol (Paul Meyendoroff) 142, 143
Laurangas Dionisios 96, 98 Mendelson Feliks (Felix Mendelssohn Bart-
Lackovi Andrija 39 holdy) 96, 162, 169
Naum 50 Miki Radmila 134, 139
Leskovac Mladen 33, 59, 64, 65, 79, 85 Mileti Svetozar 56, 58, 68, 71, 83
Lipaev Ivan 136 Milivojevi Nikita 155
Logar Mihovil 165, 167, 202 Milinevi Vaso 20, 31, 47, 69, 87, 199
Lorando Atina 127 Militar Triva 79
Lubin Oto 124 Mili-Apostolovi Marina 213
Luki Katarina 12 Milievi ivko 22
Milojevi Draga 119
Magazinovi Maga 129, 158, 159 Miloje 118, 134, 135, 136, 138, 142,
Maurani Ivan 66 145, 146, 163, 165, 166, 184, 211213
Majer Ferster Vilhelm 66 Srboqub 119
Maksimovi Aksentije 169 Milosavqevi Duan 118
Vasa 66 Miloevi Vlado 15
ore oka 29, 40, 44, 53, 54, 66, 67, Mateja Mata 118, 171
68, 75 Momilo 118, 160
ura 34 Predrag 138
Emilija 39 Milton Xon (John Milton) 187
Jovan 118 Milutinovi Vera 10
Lujza, ro. Kowovi 66 Dobrica 118, 121
Nikola Nika 29, 47, 67, 68, 83, 86 Miqkovi Qubinko 10
Maler Gustav (Gustav Mahler) 167 Mirecki Franiek 208
Malro Anri 112 Mire Anri (Henri Murger) 66
Manasterli Stevan 39 Misailoivi Josim 39
Mandi Toa 50 Milenko 187199
Mandrovi Adam 122 Mitrain ore 50
218
Mitrovi Boidar 119 Pavievi Aleksandra 210
Duan 129 Pavlas Igwat 77
Mihailovi Borislav 118 Pavlov, glumac 128
Duan 77 Pavlovi Vlastimir Carevac 209
Mihajlovi Borislav Mihiz 147, 148, Jovan 70
150, 151, 153, 154, 155 Mirka 80, 201204
ore 39 Steva 60
Mihii Milica 124 Teodor 86
Miel Mark 172 Pazini Sero 168
Mladenovi Subota 70 Pajevi Branko 168, 176
Mokrawac Vasilije 201, 203 Palamas Kostas 102
Jovan 167 Palarik Jan (Jn Palrik) 29, 42, 43, 45, 48,
Stevan 117, 123, 134, 140, 144, 145, 208 57, 60, 61, 65, 68, 76, 90
Molijer an Batist Poklen (Jean-Baptiste Palis Aleksandros 102
Poquelin Molire) 118 Panteli Jovan 73
Molnar Ferenc (Molnr Ferenc) 90 Nikola 7
Morosan Vladimir 136, 137, 139, 140, 142, Stevan (Samuilo) 29, 30, 32, 34, 36,
143, 145 39, 47, 49, 53, 57, 65, 69, 70, 71, 72,
Motsenigos Spiros 95 73, 74, 75, 81, 87, 91
Mocart Volfgang Amadeus (Wolfgang Ama- Panterovi Persida 66
deus Mozart) 167 Papandopulos Dragomir 168
Mrazovi Avram 85 Papi Josip 129
Muratov M. J. 128 Paranos Ana 119
Musorgski Modest 167 Parizini Rafael (Rafaele Parisini) 98
Parni Rene 127
Nazos Georgios 99, 100, 101, 102, 104 Paulini-Tot Vilem (Vilm Pauliny-Tth) 43
Nasta, operski peva 129 Pau Jovan 86
Nastasijevi Svetomir 134, 136, 138, 165 Pejovi Roksanda 162, 163, 164, 167, 168
Nenadovi Qubomir 30, 34, 40, 54, 55, 64, Peji Konstantin 68, 88
67, 68, 70, 75 Pele ore 122
Netl Bruno (Bruno Nettle) 93, 94 Perger Rihard fon 172
Nikanor, episkop 1861 45 Perii Vlastimir 161, 185, 199
Nikovi Petar 51 Petrov Marina, ro. Puti 10
Nikoli Andra 109, 110 Petrovi, arhimandrit 71
Andrija 89 Danica 134, 140, 161
arhimandrit 71 Dragutin 119
Dobrivoje 8 Jovan 47, 48, 55, 70, 75, 76, 77, 78
Nikola 118 Nadeda 123
Nikoqski Aleksandar 137 Nikola 71
Nilsen Dejn Karl (Dane Carl Nielsen) 102 Nikola J. 108
Novakovi Stojan 18 Petar . 211
Nui Branislav . 28, 108, 110, 113, 118, Petar Wego 187, 188, 189, 190, 191,
120, 121, 122, 123, 125, 129 192, 193, 194, 195, 196, 197, 198, 199
Strahiwa 130
Wiko Julije 10 Teodora 31
Peerski J. A. (J. A. Peersky) 42, 43
Obradovi Aleksandar Darko 201204 Pihert Emanuel 162
Vera 157160 Platon 187
Dositej 24, 124 Po Liwe (Poe Lugn) 127
Obrenovi Julija, knegiwa 37 Pokorni Alojzije 76
Mihailo, knez 37 Polak Irma 120, 124
Ovidije (Ovidius) 22 Polikrates Temistokles 98
Ogrizovi Milan 125 Poqakova Ada 128, 129
Odavi Rista J. 108, 109, 110 Popovi Desanka 115
Orlov Vasilije Sergejevi 135 ore Daniar 62, 80, 81
Ostoji, braa 39 Jovan Sterija 1728, 29, 30, 32, 34,
Zvezdana (Anastasija) 210 36, 37, 45, 48, 50, 65, 72, 73, 74, 90
Tihomir 10 Konstantin Kamera 27
Oto, kraq 103 Qubica, udata Kolarovi 51, 65
219
Mara 129 Rui Dimitrije 51, 122
Milo 36 Dragiwa, ro. Popovi 37, 51, 65
Pavle 108 Runsiman Stiven (Steven Runciman) 97
Reqa 118
Stevan V. 55, 57 Sabovqevi Mihajlo Mia 29, 53, 83
Stevan Pecija 84 Savi arko 161
Pospiil, operski peva 129 Joca 118
Potapenko Igwatij Nikolajevi 125 Milan 30, 51, 62, 63, 64, 84
Poteer Moris (Pottecher) 109 Savkovi Svetozar 55
Predi Milan 113, 117 Sakelarides Joanis 98
Preobraenski Antonin 145 Samaras Spiros 102
Preradovi 66 Sand or (George Sand) 25
Primoi, operski peva 129 Sverdstrem Valborg 129
Prodanov Ira 211213 Svoboda Josif 169
Prodanovi Jaa 110, 111, 112, 159 Seleni Slobodan 148
Puini akomo (Giacomo Puccini) 167 Sen-Pjer Bernadin de (Bernardin de Saint-
Puibrk Vasa 30, 40, 54, 75, 78 -Pierre) 24
Si Even (Eugne Sue) 24, 25
Rabener, Vilhelm 23 Sibirjakov A. I. 128
Radenkovi Duan 129 Silven, brani par 127
Radinovi Sawa 13 Simi Quba 13, 14
Radievi Branko 172, 173, 174, 213 Simovi Qubomir 151
Radovanovi Tihomir 133 Sinadinovi Dejan 213
Radovi Branka 187, 188, 189, 190, 191, 192, Sinadinos Teodoros 102, 103
193, 194, 195, 196, 197, 198, 199 Skerli Jovan 25, 117, 123
Slavenski Josip 165, 166
Rai Ivan 124, 125
Slankamenac Nikola 117
Rajai, Josif 45
Slatina Ilija 136, 137
Raji Jovan 26
Smetana Bexih (Bedich Smetana) 167
Rajii Stanojlo 165, 166 Smolenski Stepan Vasiqevi 135, 139
Rajev, operski peva 129 Sokolovi Josif 61
Raki Milo 47, 78 Solomos Dionisios 96
Rakitin Jurij Qavovi 129 Sotirovi Dragoqub 117, 119
Rakovski, slovaki urnalista 42 Spasi Draga 119
Rankovi Sawa 210 Spatis Spiridon 98
Rahmawinov Sergej 135, 136, 137, 139, 141, Spiridon, sveti 95
142, 145 Srbuq Jovan 119
Revai Nepomuki Jano (Rvai Nepomuki J- Staji Nada 119
nos) 89, 90 Stankovi Anastasija Tasa 51, 55, 79,
Reger Maks (Max Reger) 167 81, 82, 85
Ribi Romana 161185 ore 79, 85
Rigo, operski peva 129 Josif 29, 31, 32, 37, 38, 40, 43, 45,
Rimski-Korsakov Nikolaj Aleksijevi 135 46, 48, 49, 51, 54, 55, 57, 58, 62, 64,
Risti Jovanka 213 65, 68, 76, 79, 80, 84, 85, 86, 87
Marko 165, 166 Kornelije 38, 39, 80, 85, 161, 194, 208
Rihtman Cvjetko 12, 14 Paulina Pava, udata Roguli 29,
Roguli Katarina 85 33, 34, 36, 38, 40, 44, 45, 47, 51, 53,
Lazar 85 60, 62, 63, 64, 72, 79, 80, 81, 84, 85
Mihajlo Mia 64, 85 porodica 79, 80
Pava 84 Stanojevi Ilija 117, 119, 123
Rozmirovi Andrija 79 Quba 125
Jelena, ro. Mirosavqevi 79, 84 Stanul Jasminka 213
Marija Mara 29, 36, 39, 51, 53, 79, Stepanov Qubomir 9
80, 81, 87 Stefanovi Dimitrije 133, 134, 135, 139
Romanu Kati 93105 Olga 119
Rotar Janez 24 Pavle 154
Rosini oakino (Gioacchino Rossini) 104 Svetislav 77
Rostovceva, profesorka 169 Stojanovi Evgenije 161
Ruvarac Kosta 29, 30, 38, 39, 40, 42, 43, 44, Leposava 117
55, 61, 67, 71, 77, 81, 82, 83, 85, 88, 91 Quba 109, 110
220
Petar 161185 Fejfar Rudolf 127
Sandra 213 Ferenci 42
Stanka 161 Fetis Fransoa (Franois Ftis) 95
Stevica 161 Flajlen Cezar (Csar Flaischlen) 173
Stojkovi Borivoje S. 30, 131 Florijan an Pjer (Jean-Pierre Florian) 26
Isidor Isa 47, 75, 85, 86 Fotiadis Antonios 207
Jovanka 161 Frajt Jovan 180
Stoki anka 119, 125 Francisci Jan (Jn Francisci) 43, 46
Stravinski Igor 137 Fracile Nice 10, 11, 208209
Straka eqko 168, 176 Froman Maksimilijan 129
Stroci Maja de 124 Margarita 128, 129
Suboti Aleksandar 39 Fuka Mikaela 203
Evgenije 39 Fuks Robert (Robert Fucks) 161
Jovan 56
Suvorin A. S. 117 Hadzepostolu Antones 98
Suk Jozef (Josef Suk) 167 Hajdn Jozef (Joseph Haydn) 167
Sumbatov-Juin Aleksandar Ivanovi 120 Hajek Emil 163, 167
Suhankova Ana 124, 127 Halm Fridrih 27
Haqutina-Andrejeva S. V. 125
Tajevi Marko 138, 141, 142, 146 Haritonovi Sofija 117, 119
Tarhanov, glumac 128 Haxi Antonije Tona 29, 30, 34, 36, 37,
38, 39, 40, 42, 44, 47, 49, 51, 52, 53, 55,
Tasi Vlastimir 117
66, 69, 73, 77, 78, 79, 80, 83, 85, 87, 88,
Tisa Kalman (Tisza Kalman) 71, 83
89, 91, 122
Tekelija Sava 50, 51, 65, 66, 74, 75, 83, 87,
Jovan 66
88
Tihomir 119
Teodosije, mitropolit 71
Hektorovi Petar 208
Tik Ludvig (Ludwig Tieck) 77
Hercigowa Nikola 166, 191
Tilijard H. X. V. (H. J. W. Tillyard) 98 Hojberger Rihard (Richard Franz Joseph Heu-
Todorovi Zora 119 berger) 161
Sava 113, 117, 125 Homer 187
Tomandl Mihovil 30, 45 Horic Laudova Marija 120
Tomi ivojin 119 Hri Vera 129
Mile 8 Hrizostom, episkop banatski 134
Tomii Ivan 117, 119 Hristili Petar 117
Nikola 117 Hristi Stevan K. 133146, 166
Topalovi Zora 172 Hristov Dobri 137
Tosti, kompozitor 101 Hubaj Jeno Eugen (Jen Eugen Hubay) 161,
Tresec Branimir Brawski 121, 122, 123, 162
125 Hurban Jozef Miloslav (Josef Miloslav Hur-
Trifkovi Kosta 31, 32, 36, 47, 52, 56, 58, ban) 46
65, 69, 86, 87
Trifonovi Jovan 39 Cajgler Suzan (Susanne Ziegler) 13
Trifunovi Aleksandar 119 Car Qubica 124
Stanko 8 Carlino ozefo (Gioseffo Zarlino) 94
Turgewev Ivan Sergejevi 125 Cvetkovi Svetozar 155
Turii Ivan 183 Cviji Jovan 8
Turlakov Slobodan 137 Cijukova Sultana 161
Turoman Jovan 55, 77 Cingareli Nikolo Antonio (Niccol Anto-
Tucakovi Aleksandar 117 nio Zingarelli) 96
Cindro Cvijeta 129
irilov Jovan 147, 148 Crvanin Milenko 145
irkovi Sima 8 Crnogorac Georgije 88
osi Dobrica 201 Petar 47, 55, 75, 88
urin Milan 174 Cusner Vinenc (Vincenz Zusner) 172
Uarevi Jakov 27 ajkanovi Veselin 117

ajkovski Pjotr Iqi 140, 142, 143, 145,
Fanaroli Fedele (Fedele Fanaroli) 95, 96 166
Fari Antun 172 akra Emil 51
221
aletova, operska pevaica 129 elkov, umetnik 128
eki Milutin 109, 113, 114, 118, 119 ivic Pavel 168, 176
erepin Nikolaj 137 iler Fridrih (Friedrich Schiller) 23, 25,
Pavel 137 52
ehov Anton Pavlovi 129 imanovska Marinka 124
oke Hajnrih (Heinrich Zschokke) 25 imanovski Karol (Karol Szymanowski) 167
esnokov Aleksandar 137 legel, pisac 77
oli Dragutin 165 ram Qerka 120
tefanac Josif 124
anti Aleksa 125, 174 traus Rihard (Richard Strauss) 166
apowi Boidar 117, 119 trmac Zvonimir 124
arov, glumac 128 ubert Franc (Franz Shubert) 166, 167
vedov Konstantin 137 uica-Babi Mirjana 213
evi Milan 31 uman Robert (Robert Schumann) 101, 167
eksipir Vilijam (William Shakespeare) 70,
77, 78, 116, 118 Tatjana Pivniki-Drini
222
Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku
Izlazi dvaput godiwe
Izdava Matica srpska
Urednitvo i administracija: Novi Sad, ulica Matice srpske 1
Telefon: 021/420-199
Matica srpska Journal of Stage Art and Music
Published semi-annually by Matica srpska
Editorial Board and Office: Novi Sad, ul. Matice srpske 1
Phone: 381-21/420-199, 615-038
Urednitvo je Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku

br. 2829/2003 zakquilo 13. 2003.
Struni saradnik: Marta Tima
Lektor i korektor: Tatjana Pivniki-Drini
Lektor za engleski jezik: dr Predrag Novakov
Tehniki urednik: Vukica Tucakov
tampawe ovog Zbornika omoguili su Ministarstvo za nauku,

tehnologiju i razvoj Republike Srbije i Vojvoanska banka
Kompjuterski slog: Mladen Mozeti, GRAFIAR, Novi Sad

tampa: IDEAL, Novi Sad

Zbornik Matice Srpske Za Scenske Umetnosti I Muziku, 2003, 28-29

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbornik Matice Srpske Za Scenske Umetnosti I Muziku, 2003, 28-29

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

YU ISSN 0352-9738 | UDK 78 + 792 (05)

ZBORNIK MATICE SRPSKE

ZBORNIK MATICE SRPSKE

STUDIJE, LANCI, RASPRAVE

SEAWA, GRAA, PRILOZI

GENEZA NAPEVA SRPSKIH SVADBENIH PESAMA

Jo jedan prilog prouavawu porekla

SAETAK: Do sada malo istraivano srpsko pevako naslee u Rumuniji mo-

Prostrana panonska ravnica, zahvaqujui svojoj otvorenosti, od

1 Nikola Panteli, Etniki i etnokulturni kontakti u panonsko-karpatskom pro-

Prvu grupu pesama ine, dakle, varijante napeva poznate svatovske

11 V. Svetozar Markov, Diwa, edicija Iz sela u selo", Kriterion, Bukuret,

Mesta u kojima su melodije zabeleene:

21 Zanimqivo je i znaajno da u Gorwem Banatu pevai na svadbama u trenutku ubra-

27 Dragoslav Devi, N. d., 130.

Na osnovu svega do sada iznetog, zakquujemo da jedna grupa srp-

GENESIS OF CHANTS OF SERBIAN WEDDING SONGS

O ITAOCU I LITERARNOJ RASPRAVI

SAETAK: Lik autora i itaoca u kwievnom delu postojali su pre pojave

Piui prve komedije, Sterija je iskquivo imao u vidu itaoce

U vreme nastanka prvih srpskih komedija, obogaeno mlado graan-

Jelica. govoriti po modi, unterhaltovati se, telovati se i zna-

Dakle, ne radi se samo o odei, ve o razliitim aspektima i-

kae da joj je najmiliji unterhaltung u kwigama"3. Kwievnost, tani-

1 Jovan Sterija Popovi, Laa i paralaa, u: Celokupna dela, I, Narodna prosveta,

Nai e se, moe biti, gdekoji od itateqa mojih; a bie i itate-

6 J. S. Popovi, N. d., 74. Pogovor.

Sterija pokuava da odri itaoevu pawu, postavqajui sebi

9 J. S. Popovi, Tvrdica, u: Celokupna dela, I, Narodna biblioteka, Beograd, 1927,

Generacijski sukob i itawe

Neke od Sterijinih junakiwa su itateqke na ijoj lektiri Sterija

Stanija. Kwiga je da se moli Bogu, da bude dobra, vaqana i e-

Kroz itav komad Jelica zamiqa sebe u koi kwikih junakiwa,

U komedijama Sterija progovara i o drugim piscima i wihovim

22 J. S. Popovi, Pokondirena tikva, 193.

Sterijina junakiwa ita Razbojnike na nemakom,34 kao to i u svo-

Jelica. Tako i ova princesa: stradala je i vermovala, a nije ni

Mada se iz ove replike ne moe zaquiti koji to francuski roman

Aleksa. Qubite li me iskreno?

Jo vie o profilu itateqice iz ove komedije govori wena re-

Velimir. Jo e postati or Sand.

Sporadino procewivawe ili osvrt na kwievnike i literarna

39 Jovan Skerli, Omladina i wena kwievnost, Izdavaka kwiarnica Napredak,

Mii. Vi vidite, gospodina, da ja qubov moju k vami dosta prosto

Kao referencu Sterija ovde ima najdui i svojevremeno vrlo po-

Jelica. Ja u moga taticu namoliti, da me za vas d, kao to je Culi-

Re je o Zulemi (varijanta mavarskog imena Kulima) iz Sterijine

48 J. S. Popovi, Laa i paralaa, 28.

Nikola. Jesi li video kuma Mito, Grizeldu?

Ideju o iskuavawu 'pozorinog' lika, Grizelde, i 'ivog' lika,

55 J. S. Popovi, Xandrqiv mu, u: Celokupna dela, , Beograd, 1927, 421422.

LE LECTEUR ET LE DBAT LITTRAIRE

Les personnages de l'auteur et du lecteur, intervenant dans une uvre littraire,

KULTURNA ZBIVAWA MEU SRBIMA

SAETAK: U dvorani i na letwoj pozornici u kui Josifa Stankovia u

U naoj literaturi o istoriji pozorita, srpske predstave u Bu-

1861. godine sklopilo se dragovoqako pozorino drutvo u Budi-

50 Samuilo Panteli. Pozorite, 1886, 207.

U Peti. I na nas je srpska Talija namignula! Onomad se dralo u

Ne znamo tano ta je to onomad", ne znamo ni kada je dopis pisan,

56 Danica, 1861, br. 5. od 20. II.

Subota 21. V/23. VI (na dan Cara Konstantina i Carice Jelene)

Ukupno je, dakle, bilo osam predstava na kojima su budimski dile-