Ponedeljak, 28. oktobar 2013.Utorak, 19. februar 2013.

Trai

Naslovna Arhiva vesti Analize O nama Kontakt Lat RSS

Analize Izdvajamo

Dragan Krsti - Psiholoke beleke Srebrenica - genocid koji

Objavljeno: 01/02/09 se nije desio

30. maj 1974.

Tomislav Nikoli - nova
marioneta Vaingtona
Sluajno sam u jednoj ekaonici seo pored jednog oveka i on me je, ne znam zato, oslovio kao da Crna Gora danas - blog
sam iz Pritine. Bio je siguran da se odande nekako znamo i u poetku je sa nevericom primio moja Dobrila Dedeia
razuveravanja, neto nisam mogao ni da se prisetim da li sam uopte i bio u Pritini. Zbog toga sam se
Mesara Matijevi - genetski
i sam malo nelagodno oseao, pa mu o tome nisam nita rekao, ali spomenuo sam mu da moji vode modifikovana hrana
poreklo iz onih krajeva, jo neto junije. Prirodno, nastavili smo razgovar o onome to se dogaalo i preplavila Srbiju

to se dogaa u Pritini i na Kosovu. Moj novi, ieoekivani sagovornik, jo jednom me je iznenadio

svojom otvorenou. Kao da mu je svega bilo preko glave (ekali smo u zdravstvenoj ustanovi), nije se Vredne informacije
obazirao na sve veu budnost policije, koja se odavno oporavila posle oka u istkama kojima je bila
izloena ezdesetih godina. Poto je izgon Srba sa Kosova i Metohije dobio razmere lavine, Kosovo i Metohija - osnovni
podaci
policija naroitu panju obraa na uznemiravanje javnosti koje proizlazi iz pria o uzrocima
i razlozima iseljavanja Srba, pa iskaze ljudi o svojim nevoljama i jadima okvalifikuje kao Univerzitet u Pritini
blaenje politike druga Tita, Saveza komunista Jugoslavije, naruavanje bratstva- Narodno pozorite iz
jedinstva itd. Osim batinanja tih ljudi po zatvorima, oni se upuuju kod sudija za prekraje, a Pritine

esto i na sud, gde dobijaju i vie godina robije. Time se i zatvara logiki krug politike: reim koji ih Zdravstveni sistem na
je progonio tamo, nastavlja da ih proganja i u mestima gde su izbegli, a sa njima i sauesnike koji Kosovu i Metohiji

uestvuju u razgovorima sa tim progonjenim i prognanim ljudima. Prosveta na Kosovu i

Metohiji
Pravoslavci, kae moj sagovornik i on to moda i ne zna moj sapatnik, moraju odande da odu, i
to to pre. Ne kae Srbi, ili neki drugi, ve pravoslavci. Razgovor je bio dug i ne mogu izneti ta je Muzej srpskog stradanja
sve reeno. Uostalom, sve to su manje-vie poznate stvari, samo se ovde umesto uoptenog, Etnika karta dela Stare
apstraktnog okvira javlja individualna drama, lino svedoenje jednog grcajueg patnika. Negde u Srbije po putopisu Miloa
S. Milojevia 1871-1877.
poetku razgovora poele su da mu izviru suze, imao sam utisak ne samo iz oiju ve iz celog tela, a on
je pokuavao da ih zaustavi, pravio se da ih ne primeuje, samo je usporavao govor, a i ja sam se
pravio da ih ne primeujem, ali sve nam to nije vredelo, bila je to svojevrsna la u tom naem
otvorenom razgovoru. Ipak morao je da zauti, zautao sam i ja, izbegavajui i da ga pogledam onako Pretraga
Pretraga srpskih patriotskih saj tov a
oroenog suzama. I inae je govorio tihim glasom, ne iz straha, kao da je bio neim zgnjeen, a ja sam
izbegavao da ga pogledam, ne iz puke utivosti ve zbog sopstvenog stida.

Sve je sa pravoslavcima bilo nepravedno i lano, kae mi Neznanac. Progon Srba se posle rata samo
nastavio i u prvim mesecima osloboenja imao je ak i otrije i vee razmere od progona
pod Nemcima, Italijanima i balistima. Komunisti su odmah poeli bez ikakvog suda da streljaju
vienije Srbe i svakog onog koji je komunistima predstavljao potencijalnog protivnika, a bilo
je sluajeva i kada su ljudi streljani bukvalno za jednu jedinu re. Streljanja su vrena javno
radi masovnog zastraivanja Srba, i to je bio jedini sluaj da se na taj nain vri smrtna kazna
u Evropi. On je kao dete gledao ta streljanja i svi jo uvek pamte taj uasni strah koji je prostrujao
kroz srpski deo stanovnitva na Kosovu, utoliko vei to smrtne kazne nad Srbima nisu izvravali
iptari, ve srpske jedinice (partizani, komunisti). Istovremeno, to je silno ohrabrilo iptare, jer
njihovi ak ni najvei zloinci nisu uopte kanjavani, ak su dovoeni na vane drutvene poloaje,
tako da su Srbi ponovo morali od njih da zavise i u svakodnevnom ivotu. Tokom rata iptari su ubijali
Srbe, palili njihova sela, isterivali ih sa njihovih ognjita i brutalno slali u Srbiju, ali ti zloini su ipak
imali parcijalan karakter, jer su se mnogi iptari (balisti) plaili ta e biti posle rata, a mnogi Srbi su
smatrali da je njihov izgon privremen. Sada je to posle rata dolo, najvei broj zloinaca ostao je
nekanjen ili nagraen izvrenom pljakom, mnogi drugi iptari su se pridruili progonu Srba, gotovo
svi koji su poslati nisu mogli da se vrate na svoja ognjita, njihova imanja su upropaena ili data
iptarima, a na mnoge Srbe se ponovo sruio talas terora, ovoga puta od svojih.

Posle obrauna sa etnicima i klasnim neprijateljima, to je sve bio drugi naziv za vienije Srbe,
naila je druga faza terora, za koju sagovornik tvrdi da je takoe bila blagovremeno i dobro planirana. :
Trebalo je oduzeti oruje Srbima. Formalno, to je trebalo uiniti i sa iptarima, ali praktino oruje je
oduzeto samo Srbima. U njihovim kuama vreni su temeljni pretresi, od Srba je traeno da potkazuju
svoje roake i komije, dok su iptari, iz politikih razloga, bili poteeni tog terora. Dok je gotovo
svim Srbima oduzeto sve oruje, samo nekim iptarima oduzeto je samo delimino oruje, uglavnom
ono koje su oni sami ponudili. Pravo oruje ostalo je u njihovim rukama. Sada su svi znali da je sva
vlast u rukama iptara (sa pojedinim srpskim izvriocima i da su gotovo sve srpske porodice ostale bez
EUR
ikakve mogunosti samoodbrane koja je osnovni uslov biolokog opstanka. To je bio znak iptarima da 111.16
se mogu ponaati prema Srbima onako kako im je drago i da im pri bilo kakvom nasilju ne preti
USD
opasnost niti od drave ni od buduih rtava.
83.31

Sve je, u stvari, bilo organizovano da Srbe stavi u krajnje nesiguran poloaj, bilo da je u pitanju CHF
materijalni, bioloki ili duhovni integritet. Reim se nije mnogo trudio da tu politiku sakrije, ali nije 90.07
pogrom Srba ni iroko obznanjivao. Sve to je radio bilo je praeno zapenuanom vikom o bratstvu i
jedinstvu, a ono to je oigledno vodilo povlaenosti iptara objanjavano je kao pravilna politika

ravnopravnosti. Kada je izvrena likvidacija elnika Udbe (Rankovi i ostali), na Kosovu je i
ono malo maske palo i otvoreno je proglaen slobodan odstrel Srba. Tajna policija na Kosovu je
zbilja bila preteno u rukama Srba, ali komunista, koji su smerno izvravali sve zadatke reima. U
stvari, Ozna (kasnije Udba) je verovatno pobila vei broj Srba na Kosovu od balista i Italijana
ili Nemaca, a u svakom sluaju je izgnala vie Srba sa njihovih ognjita posle rata nego to je
to uinjeno za vreme rata od svih okupatora. Ali poetkom ezdesetih godina streljanja etnika i
obrauni sa klasnim neprijateljem nisu vie bili mogui i policija je ipak morala da se obraunava sa
pijunima susedne Albanije ili sa brutalnim silovanjima ena (Srpkinja), paljevinama letine (Srba od
strane iptara) i drugim vidovima kriminaliteta iji poinitelji su uglavnom bili iptari, jer ih je prethodna
politika upravo na kriminal i upuivala. To je sigurno bio jedan od razloga pada Rankovia i
definitivnog obrauna sa svim preostalim srpskim rukovodiocima u Komunistikoj partiji
vremenskaprognozabeograd.com
Jugoslavije. Kada vie nisu pristajali da istrebljuju i izgone Srbe, ili kada to vie nije bilo Abortus Dnevne novine
mogue na policijski nain, ta policija je rasputena i postavljena je nova. Ta nova policija bila malioglasi.co.rs
Mali oglasi Srbija
je voena od Slovenaca i Hrvata, a na Kosovu preteno od iptara. Sada je celokupni
institucionalni sistem na Kosovu bio u rukama iptara a oni nisu krili da e to bezobzirno iskoristiti. Bilo
je besmisleno prijavljivati bilo kakvu materijalnu tetu poinjenu od iptara najee namerno. Onaj
ko je bio dovoljno naivan da tui nekog iptara sudu, bio je podvrgavan podsmehu. Za prijavu
silovanja ili ubistva neki Srbin je prekrajno kanjavan zato to rui bratstvo i jedinstvo kao i politiku
druga Tita, a u nekim sluajevima on je sam izvoen na sud, jer je prijavljeno silovanje ocenjeno kao
kleveta, a poinjeno ubistvo kao nesrean sluaj. Svi podaci sa kojima reim istupa u javnosti
su lani, sve do svoje inverzije. Pre rata bilo je oko 70% Srba na Kosovu i Metohiji, a mnogi
iptari, stvarno prekrteni Srbi, s kraja prolog i poetkom ovog veka, poeli su da se
vraaju pravoslavlju i ponovo preuzimaju svoja nekadanja porodina imena. ak i oni sa
veim staom preobraenika, koji su takoe pamtili svoje poreklo, poeli su da se kolebaju, ili bar nisu
vie pristajali na antisrpsku politiku koja im je servirana iz inostranstva. Zbog ratnog izgona Srba, taj
odnos stanovnitva se posle rata sveo na oko 50% : 50% (u onih drugih 50% spadali su i drugi, a ne
samo iptari). A onda je nastalo panino bekstvo Srba i sada je taj procenat u korist iptara otprilike u
srazmeri kao to je pre rata bio u korist Srba, mada reim stalno smanjuje broj Srba u zvaninim
izvetajima zastraujui preostale Srbe i traei politiko opravdanje za svoje postupke.

Teko obremenjeni razgovor za kratko vreme dotakne mnoga pitanja i kree se izmeu irokih
generalizacija i bezbrojnih specifinih detalja. Razvijena pria esto se odnosi i na individualne sluajeve
i tada dobija strahovitu dramatinost koja podsea na stare grke tragedije. Pa ipak, sve mi je to
delovalo kao neto davno poznato, toliko da se time nisam ni bavio, smatrajui svima nama dobro
poznate injenice isuvie poznatim da bi se njima trebalo posebno baviti. Meutim, to je upravo ono
to ukazuje na neto ime bismo se morali naroito baviti, a to se, u stvari, odnosi na nas. Zato
smo toliko naviknuti pa nau tragediju da je smatramo gotovo prirodnom i neim to je
svakodnevno i banalno, pa je ne treba ak ni spominjati, ukljuujui tu i ove beleke? I
najugaviji istorijski pacov, i najdronjavija priipetlja velikim silama sruili su se na nas sa
bestijalnou i svirepou poslednje kukavice, a Srbi to smatraju nekako normalnim, nekom
vrstom svog uobiajenog istorijskog sledovanja i prihvataju to kao neku porciju koju
moraju progutati. To se dobro videlo tokom i posle I svetskog rata, kada su poinjeni slini zloni
prema Srbima kao i ovi koji su se skoro odigrali ili koji se upravo odigravaju, a Srbi nita nisu preduzeli
protiv zloinaca, mada su imali mogunosti la ih izvedu na sud. U toku i posle II svetskog rata Srbi su
se nali u stanju okupiranosti pa praktino nisu ni mogli nita da preduzmu protiv zloinaca. Ali, bojim
se da su i tada smatrali da je pokolj srpskog stanovnitva neto sasvim normalno. To je otprilike i bila
ona strunica u izlaganju mog sagovornika koja mi se nije dopadala. Bilo je u tom izlaganju neke
sudbinske pomirenosti sa zloinom izvrenim nad svojim sopstvenim biem i pomirljivosti sa
tom injenicom. Jedva da je tu bilo one osude zlikovaca, koja je nuna i bez koje se ne moe
iveti, bilo kad, na bilo kom mestu. Da li se stav apsolutne trpeljivosti moe shvatiti kao stav
uzviene moralnosti, kako se to u tradiciji Srba i ini? Ne mislim samo na racionalni deo
moralnosti i na rune i teke praktine posledice koje iz takvog stava slede. ta sa rtvama
nasilja? Ko ima pravo da zaboravi oajni krik rtve i da na taj nain dostie neku svoju etiku
uzvienost?

Ponovna, trea, ili ko zna koja po redu velika seoba Srba sa Kosova morala je imati iza sebe ne samo
divljaki i podli pritisak itave jedne drave na jedan narod, ve i trpeljivost toga naroda. Prethodno
reena moralna uzvienost Srba i spremnost na trpljenje i patnju imala je i svoju komponentu
oteenosti instrumentarijuma odnosa sa realnou. Mola je cinino meati moral i oslabljeni ego,
i to na obrnuti nain od cininog odnosa psihoanalize, koja je u prejakom superegu videla jedan od
moguih uzroka slabljenja ega. Ta psihoanalitika tvrdnja oduvek mi je izgledala neuverljiva. Ali evo gde
mi izgleda dosta uverljiva tvrdnja da oslabljeni ego moe dovesti do na svoj nain ojaanog morala, ali
po cenu mimoilaenja sa realnou najblae reeno. Taj moral je previe apstraktan, nalazi se u
nekoj eshatolokoj ravni, ali nema dodir sa realnou. Vodim rauna da taj prekor svima nama, a ne
samo izgnanicima sa Kosova, ne bude previe grub. Dobro znam da je iz zavetrine u kojoj se nalazim
(uz utenu napomenu da nisam uvek bio u takvoj zavetrini) lako biti sudija. U stvari, napomena o kojoj
je re jedva da se uopte i moe odnositi na ljude sa Kosova, jer oni su bili ucenjeni na najgrublji i
najpodliji mogui nain, uglavnom preko sudbine svoje dece. Pitanje odnosa ega i morala najpre i
najvie se tie svih nas ostalih. Ipak, Srbi su kao itav jedan narod doiveli straan progon u
celini, gde je izgon sa Kosova, samo jedna epizoda tog progona, moda njegova zavrna
sekvenca. Oni su progonjeni i prognani iz Like, Banije, Korduna, drugih delova Hrvatske, iz
delova Slovenije, iz Slavonije, iz Dalmacije, Hercegovine, Bosne, Baranje, Bake, iz
Makedonije, ak i iz Crne Gore, srca Srbije, da ne spominjem susedne drave. Da li je poraz
Srba i Srbije bio takvih razmera da je omoguavao tako sveobuhvatan progon itavog naroda praktino
u svim njegovim stanitima, ukljuujui tu i matinu umadiju? Valjalo bi priznati da su Srbi moda
previe bili (nesvesno) ubeeni u svoj poraz i njegovu totalnu veliinu i da su moda prebrzo urili da
se sjedine sa svojom maticom. Bila je to podmukla igra reima koji je pobuivao antagonizam prema
Srbima gde god je i kad god je to mogao, ali izgleda da su Srbi poverovali tom antagonizmu i unapred
prihvatili poraz veih razmera no to je on to stvario bio.

Ne treba sumnjati da e ovaj narod umeti da identifikuje izvore optih dezintegracionih procesa. Malo
vie sam se zadrao na njihovoj unutranjoj prirodi, iako ne smatram da je ta strana problema ovde
preovlaujua. Osnovno je pitanje uvianja spoljnih uslova u kojima se srpski narod naao, a oni su
sve vreme maskirani na mnogo naina. Procesi uvianja ve su poeli i oni se odraavaju na
odnose Srba prema onima koji su se prikazivali kao njihovi saveznici i braa. Nije sluajno to
sam ak i ja morao postati ozlojeen njihovom zajednikom ulogom u progonu Srba, a nee nimalo biti
sluajno to e uskoro mnogo vie njih biti ozlojeeno istinom koja se pomalja. To e se naroito
odnositi na neprijatelje Srba unutar Jugoslavije. Ujedinjenje Jugoslavije je ve sada sporno, jer je tim
inom unitena odbrambena sposobnost Srba koji su tradicioialno bili spremni da se bore
samo protiv spoljnjeg, a ne i unutranjeg neprijatelja.

Odmah posle ujedinjenja, u mirnodopskim uslovima, dejstvo unutranje mrnje odraavalo se na

moralnom i psiholokom planu, a u ratnim uslovima, ispostavilo se da je mrnja monstruoznih
razmera. U proteklom stoleu ta mrnja je bila jedina konstanta na jugoistoku Evrope, a sve ostalo
moglo se menjati. Mrnja je bila ne samo monstruozna ve i fantastina u svojim modalitetima. Ona je
ujedinjavala sve, bez obzira na versku, etniku, ideoloku ili partijsku pripadnost, i nije bila omeena
administrativnim ili dravnim granicama. Slovenci, pokatolieni Srbi kao Slovenci, Hrvati,
pokatolieni Srbi kao Hrvati, Maari, Nemci (Folksdojeri), islamizirani ili pokatolieni Srbi u
Bosni ili Hercegovini, Albanci, iptari, islamizirani ili pokatolieni Srbi kao Albanci i itari,
pobugareni ili grcizirani Srbi u Makedoniji, rimokatolici, muslimani, protestanti, pripadnici ko
zna kojih sekti, pristae komunistike, nacional-socijalistike, faistike ideologije, pripadnici
faistikih, nacistikih i komunistikih partija (da spomenem one najglavnije, a sve su bile
ljudoderski totalitarne) ali i pripadnici socijastikih, socijaldemokratskih, demokratskih,
liberalnih, seljakih i drugih partija (koje bi u konceptu trebalo da nose sa sobom otvorenu
svest, ali su se u kontekstu mrnje prema Srbima takoe nale u poloaju totalitarno
zatvorene svesti) svi oni bili su sjajno ujedinjeni protiv Srba, ne pokazujui gotovo nikakve
razlike u mrnji, mada su njihove meusobne razlike bile daleko vee od onih koje su ih delile
od Srba. Kao pod palicom nekog udovinog dirigenta, ije su kande drale palicu koja je doticala
svaki kutak Jugoslavije, svi oni, kao u horu, pevali su jednu te istu, lanu i dreavu peomu, ije je
izvoenje samo prividno liilo na histerino prenemaganje, a u stvari to je bila opasna,
paranoidnoshizoidna pesma. I svi su ubijali na isti nain. rtva je morala da bude izmrcvarena i
iskasapljena, prerezana noem ili zdrobljena maljem, a lobanja deteta morala je da bude
smrskana udarcem o zid, to su ak i uvebavale ubice-poetnici, bilo je vano kako uhvatiti
dete za jednu nogu i kako ga treba zamahnuti i tresnuti o zid da prvo udari glavom. I nita ih
nije moglo zaustaviti u toj mahnitoj pesmi ni u pobesneloj mrnji. Ni zgusnuti hropac u
prerezanom grlu rtve, ni vrisak dece koja su beala po sobama, ni molbe majke sa detetom
na grudima, ni utnja staraca na pragovima svojih kua.

Skriveno u svojoj drami, ali podjednako fantastino, bilo je jedinstvo spoljnih neprijatelja
Srba. Programi istrebljenja Srba, koje je definisala boljevika Komintarna, nisu se uopte razlikovali od
programa konanog reenja koje je jo ranije definisao Vatikan i koje je Rimska crkva ve pokuavala
da ostvari, ranije parcijalno, a sada totalno. U borbi za svetsku supremaciju to su, inae, bile dve
veoma konkurentne kue, ali u pogledu planova za istrebljenje Srba one su dostigle apsolutnu
saglasnost. Totalitarna po svojoj unutranjoj prirodi, totalna po svojoj spoljnoj operacionalizaciji,
totalno iracionalna, izvan svakog razuma i, stoga, teko pojmljiva, veza izmeu Vatikana i komunistikih
partija u prostoru jugoistoka Evrope bila je dopunjena isto tako neoekivanom i morbidnom vezom
masonerije sa obema stranama prethodno napravljenog pakta, ili je redosled saradnje bio moda
drugaiji. Sve tri organizacije bile su internacionalne, to se po pravilu pretvaralo u internacionalne
(meunacionalistike). Svojim uslugama obuhvatale su itav svet, ali nigde nisu bile tako jednoglasne
kao u svom negativizmu prema Srbima. Formalno, te organizacije su meusobno bile teorijski
konkurentne, ali poto su bile polutajne u svojim praktinim delatnostima, one su lako skrivale pred
svojim lanstvom i istorijom svoj saraujui ili neutralan odnos jedne sa drugom. Ono to su te
organizacije radile u Srbiji, meutim, na objektiviziran nain otkriva njihovu unutranju i
internacionalistiku prirodu. Onoliko koliko je Srbima stalo da otkriju tu vezu i da je izloe
punom saznanju, toliko e tim organizacijama biti znaajno da na svaki nain spree to
razgoliavanje njihove delatnosti na ovom prostoru i totalnog rata koji su objavili Srbima,
idui i na njihovo bioloko unitenje. U datim istorijskim okolnostima, komunizam se pokazao kao
najdelotvornije i, moda, jedino mogue sredstvo za obraun sa Srbima i navedene organizacije su sve
uinile da bi ga dovele na vlast u Jugoslaviji. Ne treba sumnjati da e biti isto tako bezobzirne u
nastojanju da taj reim ouvaju i spree, bar za ivota ovih generacija, otkrivanje svake istine
o komunistima i onima koji su ih doveli na vlast.

Sline iracionalnosti i apsurdnosti mogle su se uoiti i u meudravnim odnosima. Ko je mogao

zamisliti da e antagonizam velikih sila prema Srbima ii tako daleko, da e ih, uprkos njihovim
inae mnogobrojnim surevnjivostima, ujediniti u odlukama koje su imale za cilj brisanje Srbije
sa istorijske pozornice? I Nemaka i Engleska, i Sovjetski Savez i SAD i, najzad, Italija, drave koje
su inae meusobno ratovale, ostavile su ovde ovoje krvave tragove, i oni su bili zajedniki, i to samo u
Srbiji i na prostorima gde su iveli Srbi u Jugoslaviji. Na svim drugim mestima suparnike strane su
ubijale jedne, a titile druge, i obrnuto, a samo na ovom tlu razarale su srpska naselja i streljale srpsko
stanoviitvo, mada su Srbi (Jugoslavija) samo sa jednima bili u nominalnom ratu. Saveznici
Englezi i Amerikaici su, na primer, vie i tee unitili srpska naselja od Nemaca, bombardujui
ih nemilosrdno iz vazduha, i to pri kraju rata, kada su svi ishodi bili poznati, i kada je to
bombardovanje imalo jedinu svrhu bioloko unitenje Srba i olakavanje vlasti reima, koji
je trebalo silom i diplomatskom podvalom dovesti na vlast u Jugoslaviji. I ono malo Engleza koje
se iskrcalo na junom primorju odmah je pristupilo artiljerijskom bombardovanju naselja u Crnoj Gori i
kolona etnika, stvarno pripadnika Jugoslovenske vojske u otadbini, ija se vlada nalazila u Londonu,
priznata od engleske vlade i vlada svih saveznika. Kakav bi tek spisak ubijenih Srba nastao ako bi se
brojale neposredne intervencije Engleza u graanskom ratu, kao to je to bilo: preuzimanje
partizanskog taba pod svoju zatitu u jesen 1943, zauzimanje ostrva Visa, intervencije mornarice u
Jadranskom moru, nareenje Italijanima da se predaju iskljuivo partizanima makar i po cenu borbi sa
etnicima ili snabdevanje partizana automatskim orujem i neogranienim koliinama municije. Taj
spisak bi morao biti dopunjen i desetinama hiljada Srba koji su se predali Saveznicima (Englezima) na
teritoriji Italije i Austrije, a ovi su ih cinino predali partizanima na streljanje, koje je bilo i izvreno
odmah pri prelasku granice.

Sve ovo lii na neku paranoidnu priu. Ma kako sumanuto bilo pretpostaviti da su Srbi bili
predmet tolike panje i takvog antagonizma i velikih internacionalnih organizacija i velikih
drava ostaje injenica da oni to stvarno jesu bili. Ako ima neeg paranoidnog u toj prii, onda
je to paranoja onih koji su u Srbima morali videti glavnu smetnju svom uticaju na ovom prostoru. Da
nije posledica koje su iz toga proizale sa irokim transferom na opti mentalitet evropske civilizacije
(takav zakljuak bi ve mogao sa moje strane da bude paranoidan), a ne samo po tragiku Srba,
paranoidnost takozvanih velikih mogla bi da bude nazvana obinom blesavou i nesposobnou.
Naalost, kao i svaka paranoja, i ova je imala teke posledice. Srbima i Srbiji je naneta strahovita teta,
ali po cenu da jedan dobar deo evropske i svetske istorije lii na ludnicu.

Kosovo je samo jedna epizoda te rune i prljave ludnice. Ono to se odigravalo na Kosovu i to
se i sada deava zna barem nekoliko stotina hiljada ljudi Srba i onih koji su to hteli da saznaju, ili
onih koji nisu odbijali da neto saznaju. Vlastodrci znaju ta su uradili i nadaju se da e sve na tome i
ostati, ali ni oni ni njihove gazde ini se da ne znaju koje prave istorijske posledice moraju proizai iz
tog prljavog posla. Pre ili kasnije, pria o Kosovu mora da se otvori, a tada e morati da se
otvori i jedna ira pria. Onako kako je Kosovo samo jedna epizoda opte istorijske pometnje u
Evropi i ire, tako e sa njim poeti kraj ne samo totalitarnog sistema u Jugoslaviji ve i kraj jedne
epohe smutnji u evropskoj istoriji. Stoga se od otvaranja istorijske stranice o Kosovu plai ne
samo diktator i njegove sluge ve i gazde diktatora i sav taj mediokritetski svet Evrope koji je
u skoranjem vremenu pravio evropsku i svetsku istoriju.

Izdava: Savremena administracija, Beograd, 1992.

Dragan Krsti (1929 2006), psiholog i leta. Roen u Beogradu, nie razrede zavrio u Dravnoj
realci, a maturirao u Prvoj mukoj gimnaziji. Godine 1946. kao sedamnaestogodinjak proveo nekoliko
meseci u kaznenom radnom logoru u Velikoj Remeti zbog privatnih izjava nesaglasnih sa tadanjom
politikom ideologijom. Studije zapoeo na grupi iste filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, da
bi posle dve godine preao na novoosnovanu Psiholoku grupu.
Diplomirao 1954. sa prvom posleratnom generacijom psihologa. lan Savetovalita za izbor zanimanja,
a od 1958. Instituta za psiholoka istraivanja, gde je proao sva zvanja, od asistenta do v.d.
direktora. Doktorirao 1965. Usavravao se na studijskim boravcima u Njujorku, Parizu, Moskvi,
Lenjingradu i Londonu. Od 1969. radio u Institutu za socijalnu politiku i kao honorarni profesor Vie
kole za socijalne radnike, gde je 1972. izabran za redovnog profesora. Istodobno predavao i na
Univerzitetu u Niu. Godine 1974. izabran za vanrednog profesora na Filolokom fakultetu u Beogradu
za predmet Pedagoka psihologija. Te godine u istom zvanju honorarno predavao na Filozofskom
fakultetu u Novom Sadu. Pored veeg broja radova, objavio i udbenik Uenje i razvoj, prvi te vrste
kod nas, koji je doiveo vie izdanja. Penzionisao se 1994.

Godine 1986. izalo prvo izdanje njegovog kapitalnog Psiholokog renika, sa 5.300 odrednica na 900
strana u to vreme autorskog i izdavakog podviga, vie puta ponavljanog. Godine 1992. objavio
knjigu Psiholoke beleke 1974-75, deo svog gotovo tridesetogodinjeg tajnog, do skora politiki
neobjavljivog i zatvorski kanjivog dnevnika.

Pored psiholoke struke, u mladosti bio sportista i strastveni pilot. Do sredine ezdesetih godina bio je
aktivni lan aero kluba Naa krila.

Ostale analize:
Poseta Srbiji - kroz tamno staklo - 24/09/10
O svetskoj "privrednoj krizi" - 28/07/10
O ekonomskom ureenju budue Srbije - 24/04/10
Otvoreno pismo predsedniku Republike Srbije gospodinu Borisu Tadiu - 24/04/10
Kosovski vilajet - 09/12/09
Evropske vrednosti Vojvodine - 09/12/09
Diskriminacija nad Kosovskim Srbima (1945-1990) - 07/11/09
Robin Hud i vesela druina - 02/10/09
Pinokio - 02/10/09
Gay ideologija paljenje Srpske zastave - 18/09/09

Komentari

:
* obavezno

:
* obavezno

: ,
.

Kosovo i Metohija | Arhiva vesti | Analize | O nama | Kontakt

Copyright 2008 | w w w .kosovoimetohija.org | Neka prava zadrana

Vesti sa sajta moete pratiti putem RSS-a