Saveti za ishranu koka nosilja

POLJOPRIVREDA
IVINARSTVO
Za ishranu koka nosilja u malim jatima veoma je vano da se koriste to raznovrsnija hranjiva: energetska,
proteinska, zelena svea, mineralne materije i vitamini. Koke su uglavnom sposobne da same
uravnotee svoju ishranu. Tako, ako im se u posebne hranilice stave razliite vrste hranjiva, one de ih
uzimati po sopstvenom izboru i volji. Ali, odgajiva mora da im ponudi to raznovrsniji jelovnik.

Od energetskih hranjiva to su kukuruz, penica, jeam i druge itarice, otpaci hleba, kuvani krompir,
mrkva i drugo korenasto povrde. U proteinska hranjiva ubrajaju se sojina i suncokretova sama, kuvani
graak, soivo, lupina, bob i sl., prena soja, stoni kvasac, riblje i mesno brano.

Zelena hranjiva su mlada trava, lucerka, detelina, stoni kelj, kupus, silaa od zelenih i korenastih hranjiva
i dr., a mineralna stona kreda, dikalcijum-fosfat, kotano brano, sitan ljunak, grit, kuhinjska so.

Odgajiva moe da se opredeli i za potpune krmne smee. To su fabriki proizvodi sastavljeni od

odgovarajudih hranjiva. Sadre sve potrebne hranljive materije i sastojke koje zahtevaju kokoi nosilje, ali
su skupe. Obino sadre oko 16 odsto proteina belanevina i 11.500 kilodula metabolike energije, tj.
energije koja se troi za razliite ivotne potrebe.
Seoska domadinstva za ishranu nosilja najede upotrebljavaju dopunske krmne smee. Proizvode se
fabriki kao proteinsko-mineralno-vitaminski koncentrat i meaju s energetskim hranjivima kojima
raspolae odgajiva kokoi u odnosu dva-tri kilograma dopunske smee na sedam-osam kilograma
energetskih hraniva.

Za odranje telesne mase koko oko dva kilograma, treba da pojede oko 74 grama potpune krmne
smee dnevno. Za noenje 42 grama jajne mase dnevno nosivost 70 odsto, koko treba da pojede jo
41 gram krmne smee, tako da njene ukupne potrebe u hrani iznose oko 115 grama potpune krmne
smee. Ovo vai za kokoi u baterijskom sistemu, drane na sobnoj temperaturi. Ako se kokoi kredu
podni i ekstenzivni sistem, ili ]e temperatura osetno nia, njihove potrebe u hrani su vede.

Postotak udela pojedinih hranjiva u potpunim krmnim smeama iznosi: zrnevlje itarica do 61 odsto,
penine mekinje ili stono brano sedam-osam, uljane same 1220, hranjiva ivotinjskog porekla
etirisedam, stoni kvasac jedantri, lucerkino brano etirisedam, mineralna hranjiva 88,5 od
njih stona kreda sedam, i vitaminsko-mineralni dodatak premiks 0,51 odsto. Hrana za kokoi mora
da bude kvalitetna, odnosno ne sme da bude plesniva, iljiva, trula, s otrovnim semenjem i slino.

Nosilje se obino hrane po volji, tj. hrana treba da im je uvek na raspolaganju. Ako se primenjuje
ograniena ishrana, kada se kokoima daje odreena, normirana koliina hrane svakog dana, one, u
cilju ouvanja nosivosti i kvaliteta ljuske jajeta, treba da se hrane ujutru i uvee. Period bez hrane u toku
dana treba da bude oko podneva.

Kokoi zahtevaju priblino dvostruko vie vode od koliine pojedene hrane. Zato treba uvek da imaju na
raspolaganju vodu za pide dobrog kvaliteta, takvu koju mogu da piju i ljudi. Ako se voda daje u pojilicama,
one moraju da se peru i dezinfikuju jednom nedeljno.