ETIKA

1. ETIKI PRINCIPI (4):

Najvanija imanentna vrednost naunog istraivanja su tenja za objektivnou, nepristrasnou i proverljivou

su tri razliita izraza za istu stvar i predstavljaju imanentnu vrednost naunog istraivanja
Jedan od zadataka/principa/naela profesionalne etike jeste da
1) odnosi izmeu naunika i ispitivanih ljudi moraju biti zasnovani na potpuno dobrovoljnoj osnovi
2) da istraivanje ne sme da nanosi ispitivanim ljudima nikakvu tetu ili patnju
3) da se dobijeni podaci smeju koristiti samo u naune svrhe i uz najveu diskreciju koja garantuje da nee biti
oteen drutveni odnos pojedinca
4) anonimnost
Krenje od strane pojedinaca nailazi na otru osudu u profesionalnim krugovima pa i u iroj javnosti

2. DVA JEDNOSTRANA GLEDITA O NAINU USPOSTAVLJANJA VEZE SA NAUNOM

TEORIJOM

a) Sakupljaki empirizam se zasniva na ideji da je u nauci najvanije prikupiti to vie iskustvenih injenica a
da e se zatim relativo lako izvesti teorijski zakljuci iz injenike grae. U sakupljakom empirizmu dolazi
do izraaja shvatanje o spontanom povezivanju pojedinanog istraivanja sa teorijom. Nekad je u drustvenoj
nauci osnovna parola sakupljakog empirizma bila da treba to vie ii 'na teren' bez obzira da li je pojedini
istraiva dovoljno teorijski osposobljen za takav rad

b) Hipotetiko-deduktivno shvatanje uloge konkretnog istraivanja ima mnoge prednosti nad skupljakim
empirizmom koje proizilaze iz jasnog uoavanja aktivne uloge teorijske misli u svakom razvijenom
naunom istraivanju, precenjuje ulogu teorije u istraivanju. Druga krajnost: Poper uloga istraivanja se
svodi na proveravanje teorijskih hipoteza koje su na deduktivan nain izvedene iz postojee teorije
postupkom 'pokuaja i pogreaka'.

3. AKTIVAN ODNOS PREMA TEORIJI AKTIVNO PROUAVANJE TEORIJE

Merton Serendipity vrlo ubedljivo pokazao veliku heuristiku ulogu paljivog i otvorenog odnosa prema
stvarnosti u toku posmatranja i u itavom toku konkretnog istraivanja kao i tetnost suvie krutog uokviravanja
istraivanja polaznim teorijskim hipotezama.
Poznato je da se pojedinano istraivanje ne moe povezati sa teorijom bez aktivnog prouavanja teorijske
literature. Ovakvo aktivno prouavanje postojeih teorijskih shvatanja i istraivakih iskustava omoguuje da se
teorijski plan vlastitog istraivanja tako postavi da se pomou njegovih rezultata moe proveravati to vei broj
postojeih suprotnih ili alternativnih hipoteza. Aktivan odnos prema teoriji je podjednako potreban na poetku,
u itavom toku istraivanja i na kraju. Aktivan odnos prema teoriji u toku istraivanja pomae istraivau da
bolje oceni da li neki postupci u prikupljanju podataka donose stvarno nauno upotrebljiva obavetenja.
Aktivan odnos u zavrnom delu istraivanja sastoji se u nastojanju da se iskustveni nalazi to svestranije
objasne i protumae. Jednostrano je sueljavati rezultate ispitivanja samo sa polaznim hipotezama.
A je dovoljan uslov pojave B ako se B uvek javlja kada se prethodno ili istovremeno pojavi A
A je neophodan uslov pojave B ako se B nikada ne deava a da se prethodno ili istovremeno nije pojavilo A

4. ISTRAIVAEVE ODGOVORNOSTI

Etika odgovornost istraivaa prema ispitanicima:

1 zatita anonimnosti ispitanika
1
2 ne vriti pritisak na ispitanike dragovoljnost BEZ SILE Nuremberg
3 identifikovanje sponzora
4 upoznati ispitanike sa nainom na koji su izabrani u uzorak
5 upoznati ispitanike sa tokom ciljem i rezultatima istraivanja
6 ukoliko istraivanje ukljuuje novine upoznati ispitanike sa istima pre objavljivanja naucnoga rada
7 zagarantovan prestanak ispitivanja ako informantova zelja

Odgovornost istraivaa prema nauci kojim se bavi i drutvu:

1 istraivai treba da prave razliku izmeu nauke i zdravorazumskog saznanja
2 u prikupljenim iskustvenim podacima ne treba traiti jedino one koji bi potvrdili nae pretpostavke
HEURISTIKA I ILI POTENCIJALNO OPOVRGAVANJE
3 treba biti svestan potencijalnih izvora predRASUDA I ISKRIVLJENIH IZJAVA VEBEROVSKO
KULTUROLOSKO UTEMELJENJE
4 uraditi istraivanje SISTEMATICNO POUZDANIM METODAMA
5 navesti sve koriene izvore

BIOGRAFSKI METOD
5. DEFINICIJA BIOGRAFSKOG METODA

BIOGRAFSKI METOD je naucni analiticki postupak koji na osnovu linih dokumenata kao adekvatne
iskustvene grae treba da doe do saznanja o subjektivnom iskustvu uesnika o odreenim dogaajima i
situacijama.

Faze biografskog metoda:

1 Inicijalna faza inicijalno pitanje
2 Glavna naracija
3 Unutranje ispitivanje
4 Spoljanje ispitivanje

interesovanje sociologa za primenu BIOGRAFSKOG metoda trojako istorijsko, teorijsko i metodoloko

6. TOMAS I ZNANIJECKI KLJUNA STUDIJA VRSTE PODATAKA KOJI SU JE INILI

Delo Poljski seljak u Evropi i Americi nastalo je kao rezultat Thomas-ovog interesovanja za etnografska i
uporedna prouavanja, posebno evropskih naroda. Po dobijanju sredstava za projekt o problemu imigracije
odluio se za prouavanje doseljenika iz istonoevropskih zemalja. Meutim, zbog obimnosti posla morao je da
odustane od uporednog pristupa, pa se tako odluio za prouavanje samo jedne etnike zajednice- poljskih
doseljenika i njihovog prilagoavanja modernim uslovima ivota. Istraivanje je zapoeo metodom posmatranja
i razgovora, ali je sluajan dogaaj usmerio njegovu panju na jedan drugi ugao posmatranja ( na ulici je naiao
na pismo koje je devojka iz Poljske pisala ocu u ikagu o svakodnevnim porodinim problemima itd.). Ovaj
dogaaj Baker smatra asom roenja biografskog metoda. Thomas i Znaniecki nastoje da naprave sintezu
sociologije i psihologije u objanjavanju drutvenih pojava, suprotstavljajui se, pri tom, kako sociologizmu
tako i psihologizmu. U sredite svoje analize oni stavljaju prouavanje drutvene promene odreene kao
drutveno nastajanje kroz uzajamno dejstvo objektivne sredine i subjektivnog iskustva. Ukljuivanje ljudskog
iskustva u prouavanje drutvenih procesa oni tumae injenicom da pojedinac deluje prema spoljnoj sredini s
obzirom na znaenja koje ona ima za njega. Lini dokumenti dati u vidu prikaza ljudskog iskustva sadre
empirijske podatke o subjektivnom faktoru drutvenih procesa. Kao takvi, u formi beleki, zapisnika, pisama

2
itd. oni su objektivni jer su pristupani i drugim istraivaima a mogue je i vratiti se na njih i ponovo ih
analizirati.

Dokumente koji ine iskustvenu osnovu ove studije grubo moemo podeliti u dve osnovne grupe.
U prvu grupu spadaju dokumenti institucionalnog karaktera koji preteno obuhvataju objektivno ponaanje
pojedinaca zabeleeno od strane pojedinih ustanova:
1. Tu spadaju pisma italaca sa sela, novinama i asopisima u Poljskoj, u kojima se izraava njihova potreba da
se obrate iroj zajednici i da je upoznaju sa problemima svoje ue sredine i porodice.
2. korieni su i podaci imigrantskih organizacija.
3. zapisnici raznih socijalnih agencija dobrovoljnih i zvaninih organizacija za pruanje pomoi stranim
doseljenicima.
4. policijski i sudski izvetaji koji obuhvataju oblast prekraja i kriminala.
5. dokumentacija Poljske crkvene optine u ikagu.

Drugi veliki izvor dokumenata koji bismo mogli nazvati linim u najuem znaenju rei, ine pisma i jedna
obimna autobiografija:
I - Pisma - od 15000 pisama koja su dobili izabrali su 754 za objavljivanje. Ova pisma su rasporeena u
porodine serije i obuhvataju prepisku izmeu lanova porodice, izmeu suprunika i pisma koja se tiu linih
odnosa izvan braka i porodice. Osnovni tip pisama autori nazivaju pozdravnim pismom. Autori razlikuju pet
tipova pisama koja su u svojoj osnovi pozdravna: 1. ceremonijalna pisma se piu povodom prigodnih
porodinih dogaaja (venanja, krtenja, sahrana itd.). 2. informativna pisma sadre priu o ivotu odsutnog
lana da bi se ouvao kontinuitet zajednitva. 3. sentimentalna pisma imaju ulogu da porodinu solidarnost, koja
vremenom moe da pone da slabi, odravaju oivljavanjem oseanja pojedinaca. 4. literarna pisma se alju
povodom odreenih sveanosti i ceremonija, de se umesto prigodnog govora, javno proitaju. 5. Poslovna
pisma se u seljakoj kulturi alju samo kada odvojenost lana porodice traje dugo i uz veliku prostornu
udaljenost.
II- Autobiografija-pisana na zahtev autora studije. Izabrali su tipinog predstavnika kulturno pasivne mase
poljskih doseljenika, seljakog porekla koji postaje pripadnik radnike klase bez mogunosti dodira ili
uspostavljanja kontakta sa pripadnicima srednje ili vie klase.

7. LINA I INSTITUCIONALNA DOKUMENTA

U biografskom metodu koriste se dva velika izvora dokumenata: lini I institucionalni dokumenti.
U lina dokumenta spadaju:
- autobiografije/biografije
- dnevnici
- pisma
- memoari
- kratke beleke i poruke
- fotografije.
Osobina linih dokumenata - neposrednost njihovog stvaranja od strane subjekta i spontanost njihovog
nastajanja. esto se nastoje utvrditi motive njihovog nastajanja da bi ocena njihove valjanosti bila pouzdanija.
Neki od tih motivaa su oseaj besmrtnosti, da druge podui, da shvati sopstveni ivot, da opravda svoje
postupke pred drugima. Neke vrste dokumenata ne nastaju spontano, nego na zahtev istraivaa (autobiografije,
biografije I dnevnici).
3
Autobiografije- obuhvataju ivot autora od njegovog roenja do trenutka istraivanja. One ukljuuju opis
okruenja, dogaaja i situacija kroz koje je pojedinac prolazio i njegova vienja i postupke. One su najpotpuniji
lini dokument, izlaganje dogaaja je dato hronoloki a iskazi su meusobno povezani. One koje nastaju na
zahtev istraivaa zasnovane sun a dugim neformalnim razgovorima i nihovo nastojanje je praeno
posmatranjem i razgovorima sa drugim relevantnim osobama.
Biografije - razlikuju se od autobiografija zato to nastaju kao rezultat razgovora istraivaa i subjekta na
osnovu koga istraiva sam pie ovaj tip dokumenta. Ima osobine sline autobiografiji.
Dnevnik- ivotni dokument koji hronoloki ili neposredno belei savremeni tok privatnih i javnih dogaaja
vanih za pisca. On ne nastaje kao seanje na prolost, ve na osnovu beleenja aktuelnih zbivanja. Ali oni nisu
uvek dostupni za naunu upotrebu. Zato se uglavnom naruuje pisanje dnevnika za potrebe nekog istraivanja.
Plummer navodi 3 tipa dnevnika koji nastaju na zahtev istraivaa:
1. primenjuje se u prouavanju prilagoavanja starih na tree ivotno doba
2. svakodnevno voenje budeta vremena za odreeni period (prednost je to je kratak; on obuhvata jedan dan)
Dnevnik - dnevniki intervju metod - primenjen je u prouavanju kontrakulture tako to se od ispitanika trailo
da 7 dana vode detaljne dnevnike o svojim aktivnostima. Zatim se radio intervju sa svim ispitanicima o sadraju
u dnevnicima.
Pisma - znaajan tip linih dokumenata. Ona se dele na privatna (izmeu lanova primarnih grupa) i javna
(upuena javnim glasilima). Pisma se ne mogu naruiti za potrebe istraivanja. Kod prouavanja pisama vaan
je sadraj, stil, uestalost jer ove osobine ukazuju na tip odnosa izmeu poiljaoca i primaoca.
Memoari - njihova vrednost zavisi od toga da li su beleke pravljene povremeno ili su pisane neposredno posle
dogaaja ili su nastale u kasnijem vremenskom periodu na osnovu seanja. Ako se oni piu kasnije, vidljiva je
selektivnost pamenja, koja e dati drugaiju sliku prolih dogaaja od one koja se stvara u samom toku
dogaaja.
Kratke beleke - one mogu da se odnose na situacije, dogaaje, ljude i razmiljanja i one nemaju ustaljen ritam
nego se stvaraju u trenucima koji su za subjekta bili znaajni.
Fotografije - vizuelna informacija o subjektima koji su obuhvaeni istraivanjem. Fotografije i kratki filmovi
upotpunjuju istraivaevu zamisao o prouavanoj pojavi i njenim akterima.
Sve vrste linih dokumenata meusobno se povezuju i organizuju oko autobiografije kao centralnog dokumenta,
da bi se dobila to potpunija slika predmeta istraivanja.
8. BLUMER
Blumer kritikuje Tomasa i Znanijeckog jer smatra da je veza izmeu iskustvene evidencije i teorije slaba
smatra da je znanje i iskustvo istraivaa vie uticalo na pozitivne rezultate istraivanja od teorije i metoda koji
koriste. Centralno mesto kritike mu je odnos izmeu iskustvene evidencije koju ini dokumentarni materijal i
njene teorijske analize. Kae da su ljudski dokumenti podloni razliitom tumaenju i da oni imaju vrednost
samo u okviru teorije a da se valjanost teorije ne moe odrediti na osnovu dokumenta. Postavlja pitanje
reprezentativnosti, adekvatnosti i pouzdanosti pisama i autobiografije. Pisma kritikuje jer ne daju zaokruenu
sliku svih ivotnih faza i nije mogue biti sasvim siguran u iskrenost i potenje onog ko ih je pisao.
Autobiografiju kritikuje jer ne zna kako se moe dokazati da je autor autobiografije tipian predstavnik kulturno
pasivne mase. Takoe, i autobiografiji zamera to nije reprezentativna, adekvatna i pouzdana. Institucionalne
dokumente kritikuje jer su formalni i promiljeni, manje intimni, lini i naivni oni manje otkrivaju od linih a
njihovo znaenje jo vie zavisi od teorije u koju su uklopljeni.

4
9. TROEROVA BANDA
Frederic Trasher u svojoj studiji Banda obuhvatio je 1313 maloletnikih bandi u ikagu a istraivanje je trajalo
sedam godina. On je koristio metod direktnog posmatranja, deaci su mu pisali svoje ivotne prie,
razgovarao je sa deacima i onima koji su ih poznavali, prikupljao je podatke iz socijalnih agencija i iz sudskih
zapisnika, koristio je novinske izvetaje, analizirao rezultate drugih studija. Na taj nain se upoznao sa sredinom
u kojoj su odrastali lanovi ovih bandi.
10. OOV DEKROLER
Studija Clifford-a Shaw-a: The Jack-Roller: Lina pria deaka-delinkventa. Ona obuhvata ivot deaka-
prestupnika, Stanley-a, dakle, pojedinac je predmet prouavanja. Zainteresovan da to potpunije razume pojavu
delinkvencije, Shaw se opredeljuje za primenu metoda linih dokumenata koji, prema njegovom miljenju,
zahvataju tri bitna aspekta ivota prestupnika: 1. negove stavove, 2. sociokulturni svet u kome ivi: porodini
ivot, susedstvo, norme i vrednosti u okviru kojih trai reenja i reaguje svojim ponaanjem, 3. vremenski sled
situacija i iskustava kroz koje je prolazio u svom ivotu. Stvaranje ove studije prolo je kroz vie faza. Shaw je
prvo prikupio podatke o Stanley-vim prestupima, privoenjima u policijske stanice, boravku u popravnim
domovima, hapenjima, i to sve hronoloki. Tada je od samog Stanley-a traio da napie svoju priu idui
redom kako su se dogaaji odvijali. Istovremeno Shaw je prikupio i niz objektivnih podataka koje je mogao
dobiti u koli itd. Prema preovlaujuem misljenju ova studija ostaje model metoda ivotne istorije. Shaw
smatra da se u sledeem sastoji socioloka funkcija ovog metoda: Ne samo da slue kao sredstvo za
preliminarna istraivanja i orijentacije u odnosu prema specifinim problemima na podruju kriminolokih
istraivanja ve daju osnovu za formulisanje hipoteza o uzronim faktorima koji deluju u razvoju obrazaca
delinkventnog ponaanja. Valjanost ovih hipoteza moe se proveriti uporednim metodom sa drugim detaljnim
istorijama sluajeva i pomou formalnih metoda statistike analize.
11. SATERLENDOV PROFESIONALNI LOPOV
Druga studija iz ovog perioda Profesionalni lopov koju je objavio Edwin Sutherland pokazuje jednu novu
mogunost- dokument nije ivotna istorija lopova, ve opis sopstvene profesije. Studija je nastala na zahtev
istraivaa da mu profesionalni lopov Chic da odgovore na unapred formulisane teme i pitanja. Potom su
etiri profesionalna lopova i dva detektiva proitali rukopis i dali svoje primedbe. Ali da bi se dobila to
objektivnija slika Sutherland je proirio krug ljudi sa kojima je razgovarao o temi. Re je o predstavnicima
lokalne vlasti, policajcima, detektivima, slubenicima koji su radili u prodavnicma itd. Ova studija otkriva da je
kraa odreena vrsta organizovanog posla koji se obavlja prema odreenim pravilima i kulturnim normama i
koji ima svoje mesto u irem sistemu zanimanja.
12. OKVRNO O SVIM STUDIJAMA BIOGRAFSKOG METODA
Najvanija klasina istraivanja izvedena primenom biografskog metoda:
1 Tomas Znaniecki ''Poljski seljak u Evropi i Americi'' ikaka kola
2 Deri Dejkobs Prouavao grupu od 50 adolescenata koji su pokuali samoubistvo ije je ivotne istorije
poredio sa ivotnim istorijama 50 adolescenata iz kontrolne grupe
3 Saterlend Profesionalni lopov opis sopstvene profesije odgovori na unapred formulisana pitanja
4 Bogdan prouava ivot transseksualaca na osnovu neformalnog nestrukturisanog razgovora
5 Kliford o The Jack Roller ivot deaka prestupnika Stanley-a pojedinac je predmet prouavanja
6 Treser Banda 1313 maloletnikih bandi u ikagu
7 Jakobs devijacije Prouavao grupu 50 adolescenata koji su pokuali samoubistvo ije je ivotne istorije
poredio sa ivotnim istorijama 50 adolescenata iz kontrolne grupe. Koristio je podatke iz psihijatrijskih
intervjua, izvetaje lekara hitne pomoi, beleke o nameravanom samoubistvu. Sve ivotne istorije su prikazane
kroz 3 perioda: rano detinjstvo, detinjstvo do poetka adolescencije i od poetka adolescencije do pokuaja
samoubistva. Rezultati studije ukazuju na dugotrajno prisustvo problema, poveava se nedostatak pristupanih

5
naina prilagoavanja, stvara se negativna lanana reakcija koja dovodi do oseaja da je doao kraj nade,
nastaje unutranji proces kojim se opravdava samoubistvo

13. BIOGRAFSKI POKRET U POLJSKOJ

Za razliku od primene biografskog metoda u amerikoj sociologiji u poljskoj sociologiji biografija postaje
jedina iskustvena osnova za prouavanje drutvenih promena & biografije se prikupljaju u velikom broju
konkursom a piu se prema uputstvima & privukle su panju ire javnosti.
Snana orijentacija biografskog metoda u poljskoj sociologiji koju Kohli naziva biografskim pokretom tee
paralelno sa onim to se dogaalo u SAD ali, ve od poetka, znatno se razlikuje. Nakon saradnje sa
Thomasom, Znaniecki se vratio u Poljsku i jedna od njegovih prvih naunih aktivnosti bila je organizovanje
prikupljanja autobiografija putem raspisivanja javnih konkursa. Prvi konkurs je raspisan 1921. u okviru
Sociolokog instituta u Poznanju gde je stiglo 149 autobiografija. Do kraja, a i posle Drugog svetskog rata, bio
je raspisan veliki broj konkursa. Neke od autobiografija koje su za objavljivanje priredili s jedne strane
Chalasinski, a s druge Znaniecki privukle su panju ire javnosti. U svim autobiografijama u prvi plan se istiu
mere povezane sa odreivanjem neijeg mesta materijalno, socijalno i kulturno u drutvu koje se urbanizuje
pie Chalasinski. On je pokazao kako se formiranje i transformacije itavih drutvenih klasa mogu opisati
analizirajui setove autobiografija. Za razliku od primene biografskog metoda u amerikoj sociologiji u poljskoj
sociologiji biografija postaje ne samo dominantna ve i jedina iskustvena osnova za prouavanje drutvenih
promena. Drugo, one se prikupljaju u velikom broju konkursom a piu se prema odreenim uputstvima. Dalje,
one omoguuju sagledavanje odnosa individualnog ivota, u kontekstu ire grupne pripadnosti (klasne, starosne,
profesionalne) i globalnih drutvenih promena. Sve je to doprinelo da se odri visok stepen zainteresovanosti za
dalju upotrebu biografskog metoda u sociolokim istraivanjima.

14. REGISTRI - KLASIFIKACIJA

Da bi se podaci uinili dostupnim i lakim za rukovanje prikupljena iskustvena graa uva se u vidu baze
podataka. Ona se sreuje i oznaava prema sadrinskom i vremenskom kriteriju. Lofland sugerie formiranje 4
tipa registra
glavni sadri svu prikupljenu iskustvenu grau u istoj i najbogatijoj formi baza podataka On se konstituise sve
dok traje proces prikupljanja podataka. Istraiva se neprestano vraa bazi podataka radi provere i uvida u
celinu grae.
analitiki registri nastaju kao rezultat uoavanja tema i pitanja koja se u bazi podataka ponavljaju i onih koja se
povremeno javljaju. Nastoji se zadrati lanac evidencije koji omoguava da se prati izvoenje svakog podatka iz
poetnih istraivakih pitanja i iz zakljuaka
dnevniki to je dnevnik istraivaa koji obuhvata njegova lina iskustva o istraivanju
pomoni tip registra sadri sreenu prepisku finansijski izvetaj bibliografiju radova koji se odnose na temu
istraivanja

15. NAIN IZBORA SUBJEKTA ISTRAIVANJA

Plummer predlae 2 pristupa:
1. pragmatski - zavisi od sluaja, anse da se iz neke prirodne situacije i spontanog dogaaja izdvoji pojedinac
koji odgovara istraivau, koji ima ta da kae, koji hoe i ume da kae. Ovaj pristup primenili su Shaw,
Sutherlend i Bogdan u svojim prouavanjima.
2. formalni - nastojanje istraivaa da unapred formulie teorijski ili metodoloki kriterij izbora, pa se odluuje
za: poznate linosti, obinog/prosenog oveka, marginalne linosti

Osnovni kriterij je kriterij temeljnog poznavanja situacija i procesa koji se prouavaju.

16. PRIMENA BIOGRAFSKOG METODA I TEKOE

6
Primena biografskog metoda u sociologiji ima tekoe:
I mali broj linih dokumenata dostupan za istraivanje
II pristrasnost da se kontrolie i svede na najmanju moguu meru poreenje miljenja vie subjekata
posmatranje
III pitanje izbora subjekata istraivanja Plummer predlae 2 pristupa
1. pragmatski iz prirodne situacije i spontanog dogaaja izdvoja se pojedinac koji odgovara istraivau, koji
ima ta da kae, koji hoe i ume da kae
2. formalni istraiva unapred formulie teorijski ili metodoloki kriterij izbora poznate linosti, prosenog
oveka, marginalne linosti
IV reprezentativnost rezultata istraivanja razlikuje se mogunost uoptavanja rezultata.

17. OSOBENOSTI BIOGRAFSKOG METODA

1) subjektivni aspekt (ispitivanje drutvenog odnosa koji se uspostavlja izmeu pojedinca i njegovog ueg ili
ireg drutvenog okruenja)
2) biografski metod poiva na nizu institucionalnih izvora podataka

METOD SLUAJA
18. DEFINICIJA

Metod sluaja je nain istraivanja tj. specifian nain prikupljanja, obrade i analize podataka.
Studija sluaja implicira gotov proizvod ovog naina istraivanja.
Analiza sluaja naglaava jednu fazu istraivakog procesa. Karakterie ga ouvanje celine pojava,
raznosvrsnost izvora i povezivanje u bazu podataka.

Def metod sluaja prouava pojave kao celovite, u drutvenom kontekstu, u razvojnoj dimenziji, uz upotrebu
razliitih izvora i vrsta podataka

19. VRSTE

Dve varijante metoda sluaja:

1 metod pojedinanog sluaja
2 metod viestrukog sluaja jedna studija obuhvata vie od jednog sluaja

Vrste istraivakih planova:

a) Holistiki - upotrebljava se kad je teorija na onom nivou optosti da onemoguava identifikaciju pojedinaca
nedostatak previe apstraktni plan tekoe operacionalizacije
b) Ugraeni - omoguava prepoznavanje pojedinaca i slui kao nacrt za usmeravanje istraivanja nedostatak
zapostavlja se vraanje na celinu

20. UTVRIVANJE POUZDANOSTI I VALJANOSTI METODA SLUAJA

Valjanost 2 vrste:
a) unutranja valjanost razgranienje uzrone veze od prividnih korelacija analiza vremenske serije
prikupljene evidencije
b) spoljna valjanost mogunost uoptavanja razvijanjem i primenom metoda viestrukog sluaja

7
Pouzdanost smanjenje potencijalnih izvora greaka razvijanje proceduralnih pravila za prikupljanje i analizu
podataka.

21. KAKO PREVAZII PROBLEME POUZDANOSTI

Naini prevazilaenja problema u obezbeivanju pouzdanosti su

1 Upotreba protokola on sadri opta naela razraenu proceduru i tehnike istraivanja
pregled projekta za studiju sluaja ciljevi problemi
terenske procedure uputstvo o kontaktu sa sredinom oblici saradnje za uspeno prikupljanje podataka
Podaci iz vie razliitih izvora poveavaju saznajnu vrednost rezultata
osnovna istraivaka pitanja slue kao podsetnik istraivau koje podatke da prikuplja
elementi koji slue kao vodi za pisanje izvetaja o dobijenim podacima
2 Formiranje baze podataka- zasniva se na ideji da podaci budu tako organizovani i svrstani u odreene
kategorije da u nekom kasnijem trenutku budu lako pritupani
3 Ouvanje lanca evidencije kretanje od jednog do drugog dela studije sluaja sa jasnim ukazivanjem na
metodoloke procedure (izvoenje svakog podatka iz poetnih pitanja do zakljuaka studije)
Sekvencijalna analiza je razmiljanje o postojeim podacima i nainima sticanja novih, kvalitetnijih Sr
sekvencijalne analize ine prekidi u terenskom radu sumiranje dotadanjih nalaza, suavanje i produbljivanje
istraivanja

22. POVEANJE POUZDANOSTI

Poveanju pouzdanosti cele studije na iskustvom planu vode sledea dva principa:
1 Formiranje baze podataka - zasniva se na ideji da podaci budu tako organizovani i svrstani u odreene
kategorije da u nekom kasnijem trenutku budu lako pristupani
2 Ouvanje lanca evidencije - treba da omogui kompetentom itaocu da prati izvoenje svakog podatka iz
poetnih istraivakih pitanja do zavrnih zakljuaka studije sluaja i obrnuto

23. KADA SE KORISTI METOD POJEDINANOG SLUAJA

Kada se koristi metod pojedinanog sluaja:

1) Kada se utvrdi da je utvreni sluaj odluujui za prouavanje precizno formulisane teorije
2) Kada se eli utvrditi ekstremni ili jedinstveni karakter prouavane pojave
3) Kada se istrauje pojava koja dotle nije bila predmet naunog istraivanja
4) Kada takvo prouavanje ima preliminarni karakter i slui kao osnova za dalje istraivanje ili kada slui kao
pilot sluaj u pristupu nepoznatim nedovoljno prouenim pojavama.

MERENJE I KLASIFIKACIJE
24. DEFINICIJA MERENJA

Merenje je oznaavanje iskustvenih pojava pomou brojanih simbola koji se mernim pojavama pridaju na
osnovu precizno utvrenih pravila

- Merenje sredstvo za poveavanje egzaktnosti drutvenih nauka preciziranje naunog opisa.

8
 - Merenje je samo usavravanje i preciziranje klasifikacija i njime se postie vea preciznost i razvijenija
graa (merenje ne moe da zameni klasifikaciju, ve je sa njom meusobno povezan).
- Merenje je opravdano samo ako se pomou njega postie precizniji i objektivniji opis pojava i ako se na
precizniji nain mogu analizirati njihovi odnosi

25. VRSTE MERENJA

I po nainu kako se merenje izvodi, deli se na osnovno i izvedeno:

1. merenje izvedeno na osnovu nekog zakona - merenje drutvenog poloaja pojedinca se meri pomou vrste i
ugleda njegovog zanimanja visine dohotka stepena obrazovanja
2. merenja izvedeno na osnovu dogovora - stopa nataliteta pokazuje koliko se dece raa u nekoj drutvenoj
sredini u toku jedne godine na hiljadu stanovnika
II po formalnim karakteristikama svojih lestvica da li samo razlike u rasporedu ili u apsolutnim veliinama
III prema kompleksnosti se dele na prosta i sloena kod sloenih merenja vie inilaca se dovodi u vezu sa
predmetom merenja

26. DEFINICIJA KLASIFIKACIJE:

Klasifikacija je sredstvo za otkrivanje reda meu pojavama i rezultat nastojanja da se otkriju neke dublje osnove
tog reda.
Osnovni logiki postupak kojim klasifikacija nastaje jeste DEOBA kriterij na kojima se one stvaraju pokazuju
neku njihovu bitnu i trajnu strukturalnu osobinu
Tipologije viedimenzionalne klasifikacije nastaju ukrtanjem nekoliko elemenata klasifikacije

27. VRSTE SKALA

Ameriki psiholog Stivens je klasifikovao lestvice

1. nominalne Klasifikacija zanimanja koja se sastoji od niza kvalitativnih grupa
2. ordinalne utvruje se red du nekog kontinuuma ali nema razlike u apsolutnim veliinama - lestvica kolinika
inteligencije gde razlika izmeu kolinika 95 i kolinika 105 nije nuno jednaka razlici izmeu kolinika 125 i
135
3. intervalne ne samo redosled pojava u odreenom nizu ve i razlike u apsolutnim veliinama Ono to nemamo
je apsolutna nula
takva skala je Celzijeva gdje ne moemo rei da je temperatura od 100C dva puta vea od 50C ali znamo da je
prijelaz sa 50 na 51C jednak kao i sa 100 na 101C
4. lestvice kolinika razlike u apsolutnim veliinama Postojanje apsolutne nulte toke visina teina kapacitet
plua doseg u bacanju kugle

28. KOLEKTIVNE OSOBINE U SOC. KLASIFIKACIJAMA I MERENJIMA

Lazarsfeld i Mencel osnovne vrste kolektivnih osobina u sociolokim klasifikacijama i merenjima

1. analitike iz podataka o individualnim osobinama njihovih lanova
2. strukturalne
3. globalne potpuno nezavisne od individualnih obeleja

29. KOJIH 5 USLOVA MORA DA ZADOVOLJI KLASIFIKACIJA

1 Doslednost klasifikacijske grupe stvaraju se na osnovu istog kriterija deobe (fundamentum ili pricipium
divisionis)
2 Potpunost zbir obima potklasa treba da se potklopi sa obimom pojma klase
3 Iscrpnost to manje upotrebljavati rezidualne grupe
9
4 Klasifikacijske grupe istog stupnja moraju se meusobno iskljuivati
5 Diskriminacijska otrinasposobnost za razlikovanje klasifikovanih pojava

30. TEORIJSKA POUZDANOST I ADEKVATNOST MERILA

Teorijska pouzdanost- Pouzdanost mernog instrumenta oznacava njegovo svojstvo da ponovno merenje u istim
okolnostima daje iste rezultate (to ukazuje na njegovu objektivnost i invarijantnost u odnosu na razlicite
istrazivace). Pouzdanoscu se obezbedjuje minimalni stepen kolebanja zavisno od konteksta u kojem se vrsi
istrazivanje, tako da kod pouzdanog instrumenta razlike u rezultatima indikuju objektivne stvarne razlike u
stepenu prisustva istrazivane pojave.
Pouzdanost se moze proveravati i varijacijom drugih elemenata istrazivanja (tako sto ce ga primenjivati razliciti
istrazivaci u istom kontekstu) i uporednim posmatranjem da li rezultati ispoljavaju pravilnosti koje nisu
proizvod slucajnih okolnosti ili subjektivne pristrasnosti u primeni instrumenta.

Teorijska adekvatnost merila Za proveravanje adekvatnosti primenjenog merila koriste se prvenstveno logicki
postupci, tj. pojmovna analiza posto se ovaj kvalitet merila sastoji u tome da uspesno meri upravo onaj fenomen
radi cije utvrdjivanja je i konstruisan. Dakle logicka provera se svodi na teorijsko argumentovanje.
Ustanovljavanje onoga sto merilo zaista meri (naspram onoga sto pretenduje da meri).
Kao nezavisna instancija mogu se koristiti i kontrolne grupe, tj. oni uzorci za koje su vec ispitivana (ili od ranije
poznata) neka relevantna obelezja, pa onda te grupe mogu sluziti kao "etalon" na osnovu utvrdjenih
zakonomernosti u zajednickom pojavljivanju izvesnih obelezja (ovo je moment koji se cesto koristi kod panel-
istrazivanja).

31. EPISTEMOLOKE FUNKCIJE MERENJA

1.Opisna funkcija
2.Pojmovna funkcija i operacionalizam
3.Analitika i sintetika funkcija crosstabs

ANALIZA SADRAJA
32. ANALIZA SADRAJA DEFINICIJA

ANALIZA SADRAJA je istraivaka metoda pomou koje na sistematian kvantitativan i objektivan

nain dolazimo do podataka o sadraju poruke o odailjau poruke o primaocu poruke i efektu poruke

33. TRI ELEMENTA DRUTVENOG OPTENJA

Tri elementa drutvenog optenja su 1)odailja poruke, 2) primalac poruke i 3) sadraj poruke.

Poruka svaki simboliki sadraj koji ima simboliki sadraj koji ima odreen smisao ili barem njegov
odailja to predpostavlja, a drugim licima je upuen sa nekom namerom. Cilj poruke moe da bude elja
odailjaa da iznese neka svoja iskustva, da uskladi svoju delatnostr sa drugima, da utie na ponaanje primaoca
poruke, itd. Sadraj poruke je raznolik u zavisnosti od oblika drutvene delatnosti i drutvenih stiuacija u kojima
se javlja optenje. Odailjai i primaoci poruka mogu biti 1) pojedinci, 2) drutvene grupe, 3) razliiti
organizovani drutveni oblici (mogu biti i itavi narodi ili savremeno oveanstvo). Drutveno openje gotovo
nikada nije jednosmeran proces.
10
34. OBLASTI PRIMENE

Najlake se primenjuje na organizovane (struktuirane) oblike optenja. Iako je masovna, odailjanje je

usresreeno u malom broju mesta. To moe biti analiza tampe, knjievnih dela, radio programa, televizije,
fotografije... Mnogo je tee primeniti je na pojedinca. Mogla bi se upotrebljavati za analizu toka optenja unutar
pojedinih grana drutvenih organizacija, mada se najvie primenjivala na ispitivanje poruka koje se alju iz
nekih institucionalnih sredita. Ne ispituje se samo sadraj poruke, ve i njihov oblik, tei se objektivnosti,
sistematinosti, kvantitativnosti.

Oblasti primene:
1) Ispitivanje jezika
2) Ideoloka i politika propaganda
3) Stereotipi
4) Stepen uticajnosti pisaca ili doktrina
5) Knjievna i filozofska dela
6) Procenat zastupljenosti neke problematike
7) Ideoloka i politika propaganda u udbenicima iz istorije i sociologije
8) One osobine i grupe koje moemo ispitivati samo ovim metodom
9) Sreivanje izvornih podataka u sociolokim i drugim istraivanjima

ILI
1. Politika propaganda - iroko primenjena.Trajni ciljevi propagande povezani s ideolokim stanovitima
pokreta i organizacija i ispitivanje kljuchnih simbola,parola i stereotipa.
2. Knjizevnost,likovna umetnost,film tj karakteristichno raspolozenje i stav prema savremenim
prilikama,proshlosti i buducnosti kao i prouchavanje masovne kulture (pojava,kretanja i promene u
mas.kulturi)
3. Sadrzaji shkolskih udzbenika pogotovo predmete povezane s vladajucom ideologijom(istorija)
4. Jezik ispitivanje stilistichkih osobina knjizevnog jezika i stepena razumljivosti pisanih sastava.
5. Sredjivanje izvornih podataka u soc. i drugim istrazivanjima.

35. JEDINICE ANALIZE KOJE SE JAVLJAJU KOD ANALIZE SADRAJA

1) teme
2) skup izabranih simbola i pojmova
3) karakteri

EKSPERIMENT
36. DEFINICIJA I ZATO JE EKSPERIMENT OPERATIVNI ANALITIKI POSTUPAK

EKSPERIMENT se moe definisati kao nauno posmatranje u precizno odreenim i kontrolisanim

uslovima s ciljem da u ispitivanoj oblasti utvrdi ili poveri postojanje i priroda pretpostavljenog uzronog
odnosa. On je operativni analitiki postupak jer je to oblik istraivanja koji treba da odgovori na pitanje
postojanja nekog uzronog odnosa.

37. VRSTE EKPERIMENTA

11
Eksperimentala istraivanja u sociologiji se mogu razvrstati u dve grupe: 1) laboratorijski exp. i 2) exp. u
prirodnim uslovima. Kvazieksperimentalna istraivanja su istraivanja kojima nedostaje ira mogunost
stvaranja exp. situacija i u njih spadaju prirodni exp. i apinovi ex post facto eksperimenti.

1) Laboratorijski eksperiment: u ovim eksperimentima se ispitivanje izvodi u vetaki stvorenim, precizno

odredjenim i kontrolisanim uslovima. Mora postojati naelo dobrovoljnosti uesnika i odgovornost naunika
da uesnicima ne moe biti naneta nikakva teta. Koristi se za ispitivanje raznih unutargrupnih odnosa i
grupnih delatnosti. Exp. nailazi na prepreku tzv apatije uesnika to se moe savladati prikrivanjem
postojanja eks. pri emu se nailazi na etike probleme. Ne mogu se ispitivati svi problemi a postoji i tekoa
prilikom prenoenja rezultata na realne drutvene situacije tako da se ovim putem dobijeni zakljuci su
najee samo predpostavke koje treba dalje ispitati.

2) Eksperimentalna istraivanja u prirodnim uslovima: u ovim istraivanjima koja se izvode u realnim NE

VETAKIM uslovima eksperimentalna situacija se stvara prema istraivakim potrebama i
eksperimentator moe da rukuje eksperimentalnim iniocem. to je eksperimentator dobio veu slobodu
ovaj tip eksperimenta se vie pribliava laboratorijskom. Potrebna je saglasnost za izvoenje exp. a ovaj tip
exp. ima veliku prednost jer se izvodi u normalnim uslovima. Metodoloki zadatak je postizanje i
odravanje normalnosti situacije (menjanje ponaanja uesnika kada znaju da se izvodi exp.). Naunik koji
vodi istraivanje samo stvara plan exp. a sprovode ga lica koja u ispitivanoj sredini imaju redovne funkcije.
Eksperimentator samo nadzire tok exp. i duan je da po zavretku objasni uesnicima ciljeve i rezultate exp.

3) Prirodni eksperiment: predstavlja prouavanje nekog drutvenog procesa u njegovom spontanom toku na
onim mestima i u onim vremenskim trenutnicima kada se on pojavljuje u svojim najizrazitijim oblicima
prouavanje posledica preseljavanja jedne drutvene grupe ili prouavanje reakcije razliitih drutvenih
zajednica na iznenadne katastrofalne situacije. Dve su najvanije metodoloke tekoe: 1) organizacija exp.
nikad se ne zna kada i gde e poeti da se razvija neki proces, tako da se mora posmatrati sve
retrospektivno to je nepouzdanije i 2) nemogunost operativnoog izdvajanja exp. situacije to vodi
nemogunosti kontrole i izdvajanja odluujueg inioca

4) Ex post facto eksperiment: razvijeno statistiko prouavanje nekih procesa poto su se oni ve desili.

38. RAZLIKA IZMEU EXP. I KVAZIEXP. ISTRAIVANJA

Razlika je u tome to kvaziexp. istraivanja podrzumevaju prouavanje nekog drutvenog procesa u njegovom
spontanom toku dok je exp. operativni oblik analitikog istraivanja izgraen za ispitivanje pojedinanih
uzronih odnosa u situacijama koje se u tu svrhu namerno stvaraju.

39. RAZLIKA IZMEU PRIRODNOG EXP. I EXP. U PRIRODNIM USLOVIMA

Glavna razlika je to je exp. u prirodnim uslovma eksperimentalno istraivanje a prirodni exp. Kvaziexp.
istraivanje. Razlika je takoe u tome to exp. u prirodnim uslovima podrazumeva stvaranje exp. situacije
prema istraivaevim potrebama dok je glavni metodoloki nedostatak u nemogunosti operativnog stvaranja
exp. situacije

40. RAZLIKA IZMEU LABORATORIJSKOG EXP. I ONOG U PRIRODNIM USLOVIMA

Glavna razlika je u stepenu kontrolisanosti postojeih uslova u sluaju lab. Exp. je vea sloboda stvaranja
odgovarajuih exp.. sitacija u skladu sa naunim potrebama a kod exp u prirodnim uslovima stepen slobode
zavisi od odluke drutvene ustanove koja daje saglasnost za izvoenje exp.
12
41. PLAN IZVOENJA EXP.

Ima etiri faze:

1. Izbor i razrada problema: U tesnoj je vezi sa postojeom teorijom. Kree se od postavljanja eksperimentalne
hipoteze kao osnove za empirijsko istraivanje, a dalji plan exp. se zasniva na itavom nizu hipoteza (jedne
se odnose na prirodu exp. inioca i exp. objekta i strukturu njihovog odnosa, druge na osobine
deterministikog sistema u kome se nalaze a tree na nain prikupljanja podataka i optu organizaciju exp.).

2. Stvaranje ili pronalaenje najadekvatnije eksperimentalne situacije: Neposredna eksperimentalna situacija je

ui deo ireg deterministikog sistema ije se delovanje ne moe iskljuiti ni nadzirati tako da na nju utiu i
iri srutveni uslovi. Kao sredstvo kontrole tih ostalih relevantnih inioca primenjuju se kontrolne grupe.
Pored exp. stvara se i jedna ili vie kontrolnih grupa koje se sa exp. izjednaavaju u svim osobinama da bi se
dobili to pouzdaniji odgovori o specifinoj teini uzronog dejstva izabranog exp. inioca.

3. Posmatranje toka eksperimenta: Ovo podrazumeva stvaranje plana posmatranja svega to se u toku exp.
zbiva. Potreba da se to preciznije posmatra kao i nastojanje da posmatranje to manje narui normalnost
eksperimentalne situacije.

4. Analiza eksperimentalnih rezultata i teorijsko tumacenje dobijenih rezultata: Osnovni zadatak analize je
statistiko proveravanje eksperimentalne hipoteze. Svaki eksperiment zahteva ponavljanje: da li je stvarno
otkriven neki uzroni odnos - razliiti lokalni i opti uslova mogu u razliitim pravcima da uticu na ono sto
se zbiva u eksperimentalnoj situaciji - PRIVIDNE KORELACIJE. Mogue su samo ako je ceo tok exp. bio
paljivo posmatran i ako se odvijao u skladu sa zamiljenim poetnim planom.

42. DVE GRUPE KONTROLNA I EXP. GRUPA

Kao sredstvo kontrole ostalih relevantnih inioca primenjuju se kontrolne grupe. Pored exp. stvara se i jedna ili
vie kontrolnih grupa koje se sa exp izjednaavaju u svim osobinama da bi se dobili to pouzdaniji odgovori o
specifinoj teini uzronog dejstva izabranog exp. inioca.

43. DVA NAINA UJEDNAAVANJA KONTROLNE I EXP GRUPE

Ujednaavanje se mora kretati na nekoliko ravni. Teko se mogu postii idealni uslovi - problemi koji se
javljaju pri formiranju ove dve grupe su: 1) kako omoguiti stopostotan prekid kontakata, 2) da li grupe stvarno
mogu biti homogene ako je svaki ovek jedinstven (faktor linosti) i 3) etiki problemi. Grupe ne moraju biti
potpuno istovrsne (ve da imaju to istovetniju strukturu svih relevantnih osobina). Ujednaavanje grupa ne
izvodi se samo na osnovu individualnih osobina njegovih lanova nego se uzimaju u obzir i kolektivne osobine
grupa.

Ujednaavanje grupa na osnovu individualnih osobina (najee u sociologiji) obavlja se:

1. Pomou ujednaenih parova precizniji i sastoji se u tome to se pronalaze po dva pojedinca sa istim
relevantnim osobina a zatim se sluajno odluuje koji e od njih biti ukljuen u exp a koji u kontrolnu
grupu.

2. Pomou ujednaenih struktura relevantnih obeleja to je grublji metod u kom se u obe grupe stvaraju
sline kolektivne strukture svake pojedinano relevantne osobine a zatim se sluajno odreuje koja e od
ujednaenih grupa biti exp a koja kontrolna.

44. TEKOE KOD EXP.

13
Eksperiment se u sociologiji retko koristi zbog:
1. svest da se uestvuje u eksperimentu menja ponaanje ljudi apatija uesnika
2. nepraktino za vee grupe ljudi
3. neetino u mnogim situacijama kada se prikrivanjem izvoenja exp. pokuava spreiti apatija uesnika

Problemi:
1. Nemogue je precizno kontrolisati varijable
2. Hotornski efekat svest o eksperimentu je u Mejoovom sluaju uinila da je uinak produktivnost rasla
nezavisno od varijable koja se menjala
3. Pitanje je da li je etino bez neijeg znanja eksperimentisati njime
4. Ogranieni na studije malog obima u kratkom razdoblju
5. Frekventno nevaenje rezultata u realnim nekontrolisanim uslovima

45. DEFINICIJA NEOPHODNOG I DOVOLJNOG USLOVA

Neophodan uslov: Kada je A neophodan uslov pojave B, to znai da se B nikad ne deava, a da se prethodno ili
istovremeno nije pojavilo A

Kada je A neophodan, ali ne i dovoljan uslov pojave B, javlja se kada je A u sklopu nekog ireg spleta uslova
koji dovode do pojave B. Mili navodi primer sa inteligencijom: minimum inteligencije je potreban da se
postigne uspeh u nekim vrstama kole, on je neophodan uslov uspeha u tom tipu kola.

Dovoljan uslov: Kada je A je dovoljan uslov pojave B, ako se B uvek javlja kada se javi A

Kada je A dovoljan uslov pojave B, ali ne i neophodan, deava se kada postoji neki drugi uzrok pojave B koji je
nezavisan od A. To znai da postoji vise razliitih uzroka, tako da bi pojava bilo kog od njih bila dovoljna da
dovede do pojave B, to znaci da nijedan nije neophodan uzrok, jer je bilo koji dovoljan. Primer koji Mili
navodi ovde je izostajanje sa posla, do koga moe doi zbog niza razliitih i nezavisnih uzroka.

46. STAV O EKSPERIMENTU

Eksperiment je ve na poetku XIX veka postao predmet rasprava i polemika u drutvenim naukama. Naunici
su se slagali da eksperiment nije primenljiv u prouavanju drutvenim pojava. Osnovni razlog ovog
jedinstvenog stava je to to svi ovi teoretiari smatraju da se do znaajnih saznanja o drutvenom ivotu moe
doi samo ako se drutvo prouava u njegovim globalnim oblicima. Na tom drutvenom nivou obrazuju se
odluujui inioci od kojih zavise svi ostali ui odnosi i oblici u drutvu. Na toj globalnoj ravni eksperiment kao
sredstvo istraivanja nije izvodljiv.
Marks pie da zbog toga to se u prouavanju drutva ne moe primenjivati eksperiment, analitika apstrakcija
ima veliki znaaj u drutvenim naukama. Apstrakcija obezbeuje mislenim sredstvima ono to se u
eksperimentu postie operativnim putem. Pomou nje se iz sloenog spleta veza i odnosa u stvarnosti nastoji

14
privremeno iskljuiti niz elemenata, da bi se u apstrakciji zadrali samo najosnovniji odnosi i prouavali u
najistijem vidu.
Kont takoe smatra da je eksperiment u prouavanju drutva neupotrebljiv. On se javlja samo kao tzv. prirodni
eksperiment koji Kont oznaava kao razne poremeaje u normalnom stanju drutva koji mogu biti vrlo korisni
za otkrivanje osnovnih zakona drutvene statike i dinamike. Namerna eksperimentalna uplitanja u drutveni
ivot, i kad bi bila mogua, bila bi samo tetna, jer bi remetila njegov spontani razvoj.
Mil zastupa stav da eksperiment nije izvodljiv u prouavanju drutva, zato to se nigde u stvarnosti ne mogu
nai dva drutva koja bi se ili u svemu slagala, a razlikovala samo u jednoj osobini, ili koja bi se u svemu
razlikovala, a slagala samo u jednoj osobini. Usled toga to se drutvena uzronost ne moe ispitivati
neposredno, svi zakljuci o drutvenim zakonima moraju se izvoditi posredno.
Dirkem je takoe smatrao da eksperiment u klasinom obliku nije primenljiv u ispitivanju drutva, ali da
sociologija ima u uporednim istraivanjima odlini zamenu za njega.
Veber je zastupao ideju tzv. mislenog eksperimenta, koji nije eksperiment u pravom smislu rei. Misleni
eksperiment se sastoji u uvoenju jedne apstraktno mogune, protivinjenike pretpostavke u stvarni tok nekog
razvojnog procesa, da bi se na taj nain bolje razumelo kakav su znaaj u njemu imali neki dogaaji.
Suprotna miljenja o mogunosti i korisnosti eksperimenata u prouavanju drutva takoe postoje poetkom
XIX veka. Ona se javljaju vie kao praktina zamisao i pokuaj ostvarenja kod nekih socijalista utopista, pre
svega Furijea. Oni odluno zastupaju potrebu eksperimentisanja, to je u skladu sa njihovim shvatanjem naina
izvoenja drutvenih reformi. Oni smatraju da drutveni preobraaj ne treba da bude posledica politikih i
revolucionarnih borbi, nego pozitivnog primera socijalistikih zajednica, koje e eksperimentalno dokazati
preimustva drutva ureenog na nov nain.
Eksperimentalna nauna istraivanja u prouavanju drutvenih pojava poinju da se izvode sredinom XIX veka,
najpre u psihologiji. Tek izmeu dva rata eksperimentalna istraivanja poinju se ire organizovati u socijalnoj
psihologiji i u sociologiji. Dva naunika najvie utiu na razvoj ekpserimentalnih istraivanja: Stjuart apin u
sociologiji i Kurt Levin u socijalnoj psihologiji. Primer prvih sociolokih eksperimenata je istraivanje koje je
od 1931 do 1933. godine izveo Stjuart Dod. On je ispitivao na koji nain odreena organizacija zdravstvene
slube utie na promene shvatanja o higijeni i zdravstvenoj zatiti stanovnitva.

UPOREDNA ISTRAIVANJA
47. TRI METODA UPOREDOG ISTRAIVANJA

Uporedna istraivanja se mogu, prema irini svoga obima, podeliti u tri osnovne grupe
1. istraivanja u istom drutvu
2. istraivanja u raznim drutvima istog drutveno-istorijskog tipa ili drutevno-ekonomske formacije
3. sveopta poreenja koja se u naelu odnose na sva istorijski poznata drutva

48. IZ KOJE DVE VRSTE EKVIVALENTNOSTI SE SASTOJI EKVIVALENTNOST MERENJA U

MEUNARODNOM UPOREDNOM ISTRAIVANJU

15
Znaaj jezike ekvivalentnosti pitanja i dobijenih odgovora u uporednim istraivanjima je toliko veliki da neki
pisci (Douglas i Craig) smatraju da ekvivalentnost treba razdeliti na ekvivalentnost prevoda (u svim uporednim
drutvima pitanja moraju biti identino formulisana pa je njihovo prevoenje veoma bitno) i metriku
ekvivalentnost (neka drutva su sklonija zaokruivanju ekstremnih brojeva na skali od drugih Utvrivanje
ovoga smanjuje mogunost greke pri obradi i tumaenju dobijenih podataka)

49. KOJI SU ZADACI UPOREDNOG METODA

Zadaci uporenog metoda se dele u dve osnovne grupe:

1. sistematsko opisivanje razliitih oblika globalnih drutva i pojedinih vrsta drutvenih pojava
2. njihovo objanjavanje

50. ODNOS TEORIJE I ISTRAIVANJA U UPOREDNIM PROUAVANJIMA

Redin kritikuje Milove metode kao neprimerene savremenim komparativnim istraivanjima. Kae da one
obezbeuju priliku za razvoj novih teorijskih modela i tipova. Ovo shvatanje glavnu vrednost kvalitativne
orijentacije nalazi na polju heuristike. Metode orijentisane na ispitivanje malog broja detaljno ispitivanih
sluajeva stimuliu razvoj novih teorija pa u tom smislu Milov metod slaganja ima svoju vrednost. Svaki sluaj
se ispituje kao celina a zatim se sluajevi porede kao celine. Povoljna posledica je to kad se sluajevi ne bi
poredili kao celina broj logiki moguih kombinacija uzronih uslova rastao bi eksponencijalno. Ovde se vidi
zapostavljanje uloge naune teorije jer se zanemaruje pitanje selekcije indikatora tj selekcija broja sluajeva za
koje teorijski sadraj upuuje da su uzrono relevantnije od drugih. Kvalitativna orijentacija nije prikladna za
uporedno prouavanje velikog broja sluaja a kvantitativna nije za uporedno istraivanje sloenih sluajeva sa
velikim brojem interakcija. Idealno kombinovana/sintetika strategija treba da: obuhvati veliki broj sluajeva,
osigura to veu primenu logike ekspertize i bude analitika. Sintetika strategija treba da prevazie nedostatke
kvalitativnih i kvantitativnih strategija tj da testira teorije i da unapredi kolektivno razumevanje pojava.

51. NIVOI UPOREDNE ANALIZE KOD DIRKEMA

Smatrao je da se uporednim istraivanjima repavaju svi osnovni teorijski zadaci sociologije, jer samo
uporedjujui pojave u raznim drutvima moe da se otkrije ta je njiima zajedniko. Najui delokrug uporednih
istraivanja jeste jedno konkretno drutvo, recimo klase slojevi blabla. Ipak, zakljuke treba proveravati na
irem uporednom planu, i to najpre istraivanjem u drugim konkretnim drutvima istog dr.istorijskog tipa. Trei
okvir je da se u razliitim drutvima pojava prouava kroz razliite periode, to znai da poredjenja prestaju da
budu statistiko strukturalna i postaju genetiko istorijska. Pto je neka pojava sloenija, to je radi njenog
objanjenja potrebnije ispitivati njene oblike i razvoj u to veem broju tipova ljudskog drutva, zato je
sociologija nuno uporedna.

52. IZVORI UPOREDNOG ISTRAIVANJA

??????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????

53. PROBLEMI UPOREDNOG METODA U XIX VEKU

??????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????

54. TREI NIVO DIRKEMOVOG SHVATANJA UPOREDNOG METODA

16
??????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????

FUNKCIONALNA ANALIZA
55. IZVORI FUNKICONALNE ANALIZE KOD KLASINIH SOCIOLOGA I ANTROPOLOGA

Dejstvo na formiranje metodolokih pogleda na funkcionalnu analizu:

1. Neposredno, iz svakodnevnog iskustva - Karl Marks: primena na polju drutvene strukture i kritike
ideologije.

2. Iz istraivake i metoloke prakse iz biolokih nauka - Herbert Spenser - funkcionalna analiza kao sredstvo
opisa pojam funkcije preuzet iz biologije zajedno sa terminima rast, razvoj, diferencijacija, integracija.
Funkcija - doprinos delova obavljanju aktivnosti na koje je celina usmerena.

3. U sebe ukljiuje ukupno filozofsko naslee Dirkem - funkcionalna analiza kao postupak za objanjenje
drutvenih pojava drutvene pojave mogu da izgube funkciju i traju po inerciji - ne slue niemu. esto se
deava da ustanove menjaju funkcije a da ne menjaju svoju prirodu. Dirkem donosi zakljuak o odvojenom
ispitivanju uzroka i funkcija drutvenih pojava. pojavu stvara uzrok a odrava njena drutvena korisnost.

4. Veber funkcionalnoj analizi daje dvostruku ulogu: 1) provizorna orijentacija - praktino oigledno
predoavanje i 2) na heuristikom planu u smislu otkrivanja drutvenog delanja ije je razumevanje putem
tumaenja vano za objanjenje neke veze.

5. Merton - integrativna uloga teorije srednjeg obima lee izmeu neophodnih radnih hipoteza koje se
pojavljuju u izobilju u toku svakodnevnog istraivanja i sire obuhvatnih sistematinih stremljenja ka
razvijanju jedinstvene teorije koja e objasniti sve uniformisanosti drutvrenog ponaanja organizacije i
promene. Podela na manifestna i latentne f-je pri emu se kao osnovna dilema izdvaja pitanje naina
pretvaranja prikrivenih f-ja u oite.

6. Radcliffe-Brown - funkcija neke pojave odreuje se u okviru ovog shvatanja kao njen doprinos odranju
kohezije i stabilnosti drutvene celine. Predmet funkcionalne analize je ispitivanje naina na koji se delovi
uklapaju u celinu. Razlikuje objanjenje istorijskog i sociolokog porekla drutvenih ustanova. U prvom
sluaju radi se o nizu neponovljivih dogaaja u toku postepenog razvoja neke drutvene zajednice, odsustvo
preduslova za ovu vrstu prouavanja u sluaju primitivnih drutava. Istraivanje sociolokog porekla shvata
se kao traganje za objanjenjem na koji se nain drutva prilagoavaju univerzalnim uslovima njihovog
kontinuiranog postojanja preko razliitih ustanova. Potrebno je istai da Radcliffe-Brown ovim
univerzalnim uslovima pridaje karakter sociolokog zakona.

7. Malinovski - pojam funkcije odreuje u smislu mogunosti razliitih ustanova da zadovolje odreene
individualne i drutvene potrebe. Funkcionalnoj analizi se pridaje preteno deskriptivna i heuristika uloga.

56. U EMU SE ISPOLJAVA TELEOLOKA I FINALISTIKA DIMENZIJA U FUNKCIONALNOJ

ANALIZI

??????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????
17
57. PRINCIPI KLASINE FUNKCIONALNE ANALIZE

??????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????

58. ULOGA SPECIFIKACIJA OPISA MULTIVARIJANTNE ANALIZE

??????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????

18