Prevela sa maarskog

Tatjana Babovi
Naslov originala

Grdos Pter
Hajnali lz

Copyright Grdos Pter, 2010, 2015

Published by arrangement with Libri Kiad

Translation copyright 2017 za srpsko izdanje, LAGUNA

Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomaete razvoj projekta

odgovornog korienja umskih resursa irom sveta.
NC-COC-016937, NC-CW-016937, FSC-C007782
1996 Forest Stewardship Council A.C.
Ti jo{ ne zna{, bratiu moj, {ta je useklo
na elo sveta bore duboke,
ti si ovde, na severu, daleko
video meu zvezdama samo avione neke.
Miklo Gardo: Jednom malom [veaninu
 Re prevodioca

Posveenom itaocu

Kako bih olakala itanje onima koji nisu upoznati sa

tematikom niti to, uostalom, moraju da budu kao
prevodilac, oseala sam potrebu da napiem ovaj kratki
uvod. Ostala pojanjenja bie data u fusnotama, uporedo
sa samim tekstom.
Takoe, veliku zahvalnost upuujem i lektoru ove knji-
ge Rastku Simiu, koji se pokazao kao razuman, a izuzet-
no struan, a ta kombinacija je danas kod lektora retka.

Za vreme Drugog svetskog rata, poloaj Jevreja u Maar-

skoj bio je unekoliko bolji od njihovog poloaja u ostatku
Evrope, sve dok Nemaka nije okupirala i Maarsku u
martu 1944. zbog sumnje da sarauje sa saveznicima.
U aprilu 1944. nareuje se prebacivanje 400.000 Jevreja
iz svih provincijskih gradova i sela u geta.
Deportacija u logore poinje u maju, a u junu kree u
Austriju prva grupa Jevreja iz Debrecena, njih oko 7.000.
8 Peter Gardo

U pregovorima sa saveznicima, SS snage predlau raz-

menu Jevreja za hiljadu kamiona, odnosno hiljadu dolara
po osobi. Ponuda je odbijena, ali kao gest dobre volje
SS-ovci dozvoljavaju da 1.500 maarskih Jevreja vozom
krene u vajcarsku iz Budimpete. Meutim, voz zavra-
va u koncentracionom logoru Belzen. Oko 4.000 njih je
preivelo, jer je u meuvremenu dolo do osloboenja i
rat je zavren.
Veina ostalih Jevreja poslata je u Auvic i nije preivela.

vedska je ostala neutralna sve vreme rata, ali je uspela

da ouva bliske kulturne i ekonomske veze sa Berlinom.
Tokom rata, Jevrejima u toj dravi bilo je dozvoljeno ak
i da rade. Iz tih razloga, veliki broj Jevreja iz svih delova
Evrope, jo od 1930-ih, to jest od uvoenja antijevrejskih
zakona, kao i sve vreme trajanja rata, bei u vedsku.
U rano leto 1945. vlada te drave prihvata zahtev
UNRRA, Organizacije Ujedinjenih nacija za pomo
i rehabilitaciju, da primi jo oko 10.000 osloboenih
zarobljenika iz koncentracionih logora, meu kojima je
najvie bilo Maara, i da im prui medicinsku pomo i
negu. irom vedske otvoreni su centri za leenje i negu
izbeglica. Vojne bolnice, kasarne i ostala pogodna mesta
pretvoreni su u stacionare, koji su nazivani i medicinskim
kampovima.
Nakon osloboenja, grupe medicinskih radnika iz
zemalja koje su bile neutralne za vreme rata i koje su
prihvatile da prue utoite logoraima, krenule su u akci-
ju spasavanja ljudi iz logora i njihovo prebacivanje u te
zemlje. U vedsku su prebacivani brodovima.
 Jutarnja groznica 9

U ovoj knjizi, Peter Gardo ispriao nam je istinitu ljuba

vnu priu svojih roditelja, koji su preiveli Holokaust i
oboje se nali na leenju u vedskoj.

Da nije istinito, bilo bi neverovatno.

Tatjana Babovi
 Jedan

Otac je doplovio u vedsku jednog letnjeg dana u kom je

naginjalo na kiu.
Rat jedva da se zavrio pre tri nedelje.
Duvao je estok severni vetar, talasi visoki skoro tri
metra bacakali su brod po Baltikom moru na putu ka
Stokholmu. Oca su smestili u donju meupalubu. Ljudi
su leali na dakovima napunjenim senom i grevito se
drali za svoje postelje, trudei se da se odre u tom stra-
nom ljuljanju.
Jo nije prolo ni sat vremena od polaska, kada je Ocu
pozlilo. Prvo je iskaljavao krvavu penu, pa se okrenuo na
stranu, ali onda je poeo tako jako da kalje i zapao u takvu
agoniju da je to potisnulo lom talasa koji su udarali o brod.
Kako su Oca ve ubrajali meu ozbiljne sluajeve, leao
je u prvom redu, odmah do vrata. Dva mornara podigla
su njegovo slabano telo i odnela ga u susednu kabinu.
Lekar nije oklevao. Nije bilo vremena da se maje sa
lekovima za ublaavanje bolova. Prilino veliku iglu zabo
12 Peter Gardo

je u Oev grudni ko, izmeu dva rebra. To to je pogodio

odgovarajue mesto, bila je ista srea. Dok je pricem
izvlaio pola litra tenosti iz oevih plua, stigao je aparat
za sukciju. Iglu prica stavili su na plastinu cevicu, i uz
zvonki um usisavanja izvukli su iz grudnog koa jo oko
litar i po sekreta.
Ocu je bilo bolje.
Kapetan, koga su izvestili o toj uspenoj akciji spasava-
nja ivota, stavio je jako bolesnog oveka pod poseban tre-
tman. Naredio je da Oca umotaju u debelu ebad i iznesu
na palubu. Nad vodom, sivom poput granita, nakupljali
su se debeli oblaci. U besprekornoj uniformi, kapetan je
stajao pored Oeve lealjke.
Da li gospodin govori nemaki?
Otac je klimnuo glavom.
estitam vam to ste uspeli da se spasete.
U neko bolje vreme mogla bi se o tome povesti pouna
diskusija. Ali Otac nije bio u stanju da vodi pristojan raz-
govor, uspeo je samo da potvrdi spremnost na saradnju.
iv sam.
Kapetan je pogledao Oca: na lobanji mu se zategla
koa boje pepela, zenice su mu bile uveliane pod stakli-
ma naoara, a u dubini njegovih usta zjapila je ogromna,
tamna upljina. Otac u to vreme skoro da uopte nije
imao zube. ta se tano dogodilo, ne znam. Moe biti da
su tri gromade pretukle jednog mravka u nekom podru-
mu. Verovatno je sa plafona visila samo jedna sijalica
na tankoj niti. Verovatno je jedan od batinaa, polugo,
zgrabio neku gvouriju, i njome vie puta udario po licu
zatvorenika upalih grudi, moga Oca. Prema zvaninoj,
lakonskoj verziji, veinu zuba izbili su mu u zatvoru na
Bulevaru Margit, 1944.
 Jutarnja groznica 13

Meutim sada je ovde zaista bio iv disao je, istina,

malo itei, ali njegova plua su ipak marljivo preraivala
sve, slan morski vazduh.
Kapetan je pogledao kroz dvogled.
Uploviemo u Malme na pet minuta.
To se Oca i nije previe ticalo. Osim njega, jo dvesta
dvadeset jednog bolesnika, u izuzetno loem stanju, pre-
bacivali su iz Libeka u Stokholm. Nekolicina njih bila bi
zadovoljna i time da im kapetan samo obea da e stii
na odredite. Za te izgnanike, nekoliko minuta za skreta-
nje u Malme uopte se ne rauna. Kapetan je, meutim,
nastavio, kao da izdaje obavetenje nekoj vioj instanci.
Dali su mi instrukcije putem radija. Ova stanica nije
bila na mojoj ruti.
Zaurlala je brodska sirena dokovi Malmea pojavili su
se iz vodene pare. Iznad oeve glave kruilo je jato galebova.
Pristali su na samom kraju mola. Dva mornara spustila
su se na kopno, i trei po lukobranu, zaputila su se ka
luci. U rukama im je bila prazna korpa, onakva u kakvima
su, po Oevom seanju, pralje nosile ve.
Na kraju mola nalazila se rampa, iza koje su ekale
ene na biciklima. Bilo ih je bar pedeset. Nma druina
koja se nije mrdala. Meu enama je bilo mnogo onih sa
crnom maramom na glavi, koje su stajale vrsto se drei
za upravljae bicikala. Kao vrane na granama drvea.
Dva mornara stigla su do rampe. Otac je tek tada pri-
metio da sa upravljaa bicikala vise manji zaveljaji i kor-
pe. Kapetan je stavio ruku Ocu preko ramena.
Akcija jednog opsednutog rabina. Dao je obavetenje
u jutarnjim novinama. Napisao je da svi vi stiete ovim
brodom. ak je uspeo da izdejstvuje da ovde pristanemo.
14 Peter Gardo

ene su za tren ubacile ono to su donele u korpu

mornar. Jedna od njih, koja je stajala malo dalje, podigla
je obe ruke sa upravljaa, i bicikl je pao. Kada se sruio na
bazaltne kocke, Otac je uo zvuk udara metala, to mu se
sa ovakve udaljenosti inilo nemoguim. Kasnije se mno-
go puta priseao te scene i nikada u prii nije izostavljao
taj zvuk udara.
Nakon to su pokupili sve, mornari su se vratili do
broda, isto onako trei. U Oevo pamenje urezala se
slika: neobjanjivo prazan mol, mornari koji nose korpu, i
pozadi, iza rampe, udan korpus enskih tela sa biciklima,
koji se ne mie.
U malim zaveljajima bilo je pecivo koje su ispekle
nepoznate veanke, zbog toga to parije1 stiu u vedsku.
Otac je u svojim bezubim ustima vrteo prhko, meko testo.
Oseao je ukus vanile i maline.
vedska vas pozdravlja. Kapetan je u prolazu pro-
mrmljao neto u tom stilu, i otiao, a brod se ve polako
udaljavao od obale.
Otac je mljackao pecivo. Na nebu, izmeu oblaka,
jedan avion, dvokrilac, obleteo je dva poasna kruga iznad
njih, pozdravljajui ih. Otac je polako poinjao da se osea
zaista ivim.

***

Ve 7. jula 1945. leao je u esnaestokrevetnoj sobi bolnice

u seocetu po imenu Lerbro, u provinciji Gotland, i oslo-
njen na jastuk, pisao pismo. Suneva svetlost se zlatnim
1 Izgnanik, persona non grata, gubavac, crna ovca; lan niske kaste u
Indiji. (Prim. prev.)
 Jutarnja groznica 15

zracima probijala kroz prozore. Sestrice u utirkanim

bluzama, sa belim kapicama na glavama, klizile su izme-
u kreveta, u svojim dugim platnenim suknjama koje su
dopirale do poda.
Oev rukopis bio je divan: lepa slova, elegantnih lini-
ja, sa prostorom za uzdah izmeu rei. Kada je zavrio
pismo, stavio ga je u koverat, zalepio i prislonio uz stakleni
bokal pun vode, na nonom ormariu. Dva sata kasnije,
jedna negovateljica, po imenu Katrin, uzela ga je, i sa
pismima ostalih bolesnika odnela na potu.
Otac je tada povremeno ve mogao da ustane iz bol-
nikog kreveta. Jedanaest dana posle navedenog dogaaja,
jednog kasnog popodneva, ve je sedeo u hodniku bolnice
u Lerbrou. Odnekud je nabavio tanku sveicu, u kojoj
je sastavljao spisak imena. Jer pre podne mu je, pravo
iz kancelarije vedskog Komesarijata za izbeglice, stiglo
pismo u kome je bilo navedeno sto sedamnaest enskih
imena i adresa. U rukama je drao sto sedamnaest adresa
mladih ena i devojaka u koje su pokuavali da udahnu
ivot u raznim stacionarima irom vedske.
Tada je ve prolo nekoliko dana od kada je Ocu saop-
tena dramatina dijagnoza.

***

Otac se trudio da ne mrda, prislonivi se grudima na rend

genski aparat. Lindholm mu je iz druge sobe dovikivao
ta da radi. Glavni lekar bio je dvometra sa nogama koje
su mu dosezale do vrata, i smeno je govorio maarski.
Nije pravio nikakvu razliku izmeu dugih i kratkih samo-
glasnika, a svaki je izgovarao kao da duva u balon. On je
16 Peter Gardo

dvanaest godina vodio bolnicu u Lerbrou, i samo je zahva-

ljujui svojoj supruzi uopte i govorio maarski jezik.
Marta, ta neverovatno mala ena Otac je pretpostavljao
da nije mogla imati vie od metar i etrdeset takoe je
radila u Lerbrou, kao negovateljica.
Zadrite vazduh! Ne mrdajte se!
Klik, zujanje rendgenski aparat je zavrio sa radom.
Otac je mogao da spusti ramena.
Lindholm je ve bio pored njega. Pogled pun saaljenja
nije usmerio u Oca, ve negde iznad njega. Otac je stajao
pored aparata, upalih grudi, polugo, kao neko ko nikada
vie ne eli da se obue. Njegove naoare, debele poput
pepeljar, malo su se zamaglile.
Mikloe, ime se ono vi bavite?
Bio sam novinar. I pesnik.
A! Inenjer due. Lepo.
Otac je cupkao sa jedne noge na drugu. Bilo mu je hladno.
Pa oblaite se, ta stojite?
Otac se odgegao do oka prostorije i obukao pidamu.
Ima li problema?
Lindholm ga ni sada nije pogledao. Krenuo je ka svojoj
sobi, rukom ga pozvao da ga prati, i tek onako, za sebe,
promrmljao.
Ima.
Doktorova soba je gledala na vrt. U ovo vreme, sre-
dinom leta, ostrvo Gotland je, u toplim veerima, gore-
lo utim plamenom, koji je predeo inio nestvarnim.
Tamnosmea boja nametaja davala je oseaj intimnosti
i sigurnosti.
U pidami, Otac je sedeo u konoj fotelji. Preko puta
njega, sa druge strane pisaeg stola, bio je Lindholm, u
 Jutarnja groznica 17

belom mantilu. Zabrinuto je gledao nalaze. Upalio je zele-

nu stonu lampu, iako nije bilo potrebe.
Mikloe, koliko imate kilograma?
etrdeset sedam.
Pa, vidite. Ovo ide kao sat.
Ciljao je na to da se Oeva telesna teina, drastinom
kurom, kroz nekoliko nedelja popela sa dvadeset devet
na etrdeset sedam kilograma. Otac je raskopavao i
zakopavao dugme na pidami. Bila mu je velika, visila
je na njemu.
Kolika vam je bila jutarnja temperatura?
Trideset osam sa dva.
Lindholm je bacio rezultate na sto.
Neu vie da gulim. Je l se tako kae? Sada ste ve
dovoljno jaki da se suoite sa injenicama.
Otac se smekao. Skoro svi zubi su mu bili od veta-
kog materijala o kome treba rei da je legura metal
otporna na kiselinu, runa i jeftina. Sutradan poto je
Otac stigao u Lerbro, posetio ga je zubar, uzeo mu otiske
i zavrio posao. Upozorio ga je da e dobiti privremene
zube, koji e biti vie praktini nego lepi. Zatim mu je,
brzo, uglavio u usta tu metalnu napravu. Oev osmeh je
bio sve samo ne topao, ali glavni lekar se uprkos tome
naterao da ga pogleda.
Biu otvoren. Tako je lake. Mikloe, ostalo vam je
jo est meseci.
Lindholm je uzeo jedan rendgenski snimak sa stola i
okrenuo ga ka prozoru.
Pogledajte. Priite blie.
Otac je utivo ustao i nagnuo se preko stola.
Lindholmovi fini prsti lutali su po snimku.
18 Peter Gardo

Ovde, ovde, ovde i ovde. Mikloe, je l vidite? Ovde je

tkivo sasvim proreeno od tifusnih fleka. A vidite li ove
mrlje? To je tuberkuloza. Trajna teta. I naalost, nema
naina da se popravi. Strano je ovako neto izgovoriti.
Svakodnevnim renikom, ova bolest e prodrati vaa
plua. Postoji li takav izraz na maarskom: prodrati?
Zagledali su se u rendgenski snimak.
Otac se oslonio na pisai sto, nije se oseao ba dobro.
Ali ipak je klimnuo glavom, i tako dao znak da se glavni
lekar sjajno snalazi u zamrenoj suptilnosti maarskog
jezika. Re prodrati bila je dosta dobra da se bez stru-
nih lekarskih izraza doara ne tako daleka budunost.
Moj deda po Ocu imao je pre rata knjiaru u Debre-
cenu. Trgovina knjigama odvijala se u zgradi Biskupske
palate, pod arkadama, usred grada, na nekoliko minuta
etnje od glavnog trga. Zvali su je palata Gambrinu, a
knjiaru, upravo zbog toga knjiara Gambrinu. inile
su je tri uske, visoke prostorije. Otac moga Oca prodavao
je u njoj i kancelarijski pribor, a knjige su takoe mogle
i da se pozajmljuju. Moj Otac je u toj knjiari, na vrhu
dugakih merdevina, u svojim tinejderskim godinama
itao svetsku literaturu pa je svakako umeo da ceni
Lindholmovo poetsko izraavanje.
Glavni lekar se zagledao duboko u oi moga Oca.
Trenutna medicinska znanja kau da vam nema
pomoi. Bie boljih perioda. Bie i loijih. Uvek u biti
pored vas. Ali ne bih eleo da vas obmanjujem. est mese-
ci. Najvie sedam. Srce mi se stee, ali to su injenice.
Otac se uspravio. Jo uvek se smekao. Spokojno se
zavalio u okruglu fotelju. Lekar nije bio siguran da li je
 Jutarnja groznica 19

on uopte razumeo svoju dijagnozu, da li je shvatio ta

mu je reeno.
Ali Otac je u to vreme bio zauzet neim drugim, to
mu je bilo vanije od sopstvenog ivota.
 Dva

Dve nedelje posle razgovora, poeo je da izlazi u kratke et-

nje u divan bolniki vrt. Toga dana sedeo je na klupi, nad
kojom je iroka gusta kronja jednog drveta pravila senku.
Skoro da nije dizao pogled. Pisao je pisma, jedno za
drugim, olovkom, onim svojim divnim rukopisom. Listo-
ve papira je prislanjao na tvrde korice vedskog izdanja
romana Martina Andersena Neksea.2 Otac se divio Nek-
seovim politikim stavovima i bespogovornoj hrabrosti
radnika, junaka romana. A moda mu je na pameti bilo i
to da je veliki Danac takoe bolovao od tuberkuloze i da
mu je uspelo da ozdravi.
Otac je brzo pisao. Na gotova pisma stavljao je kamen,
da ih ne odnese vetar.
Narednog dana pokucao je na vrata Lindholmo-
ve ordinacije. Raunao je da e Lindholma razoruati
2Martin Andersen Nex (18691954), danski pisac, poznat po leviar-
skim stavovima i knjigama sa socijalnom tematikom. (Prim. prev.)
 Jutarnja groznica 21

njegova oaravajua iskrenost. Bila mu je potrebna leka-

reva pomo.
U to doba dana glavni lekar je obino na sofi razgo-
varao s pacijentima. On je sedeo na jednom kraju kone
sofe, u belom mantilu, a na drugom kraju sedeo je Otac,
u pidami.
Lindholm je iznenaeno premetao u rukama gomilu
koverata.
Nemamo obiaj da ispitujemo bolesnike sa kime se
dopisuju, i zbog ega. Ni sada nije u pitanju radoznalost
Znam. Svakako bih eleo da vas uputim, gospodine
doktore.
Dragi Mikloe, kaete da ovde ima sto sedamnaest
koverata. Vodite obimnu prepisku, estitam. Lindhom
je podizao ruke kao da je eleo da proceni teinu te gomi-
le pisama. Odmah u rei sestri da kupi markice za
njih. I za bilo kakve trokove moete i nadalje da mi se
obratite.
Skromno se smekajui, Otac je prebacio jednu nogu
preko druge.
Sva su za ene.
Lindholm je podigao obrve.
Vidi ti to!
Tanije, devojke. Maarice. Iz Debrecena i okoline.
I ja sam odatle.
Razumem, klimnuo je glavom glavni lekar.
Nije razumeo. Nije imao pojma ta hoe Otac sa tim
pismima, ali se pravio da razume. Ipak je razgovarao sa
jednim osuenikom na smrt.
Ohrabren, Otac je nastavio.
22 Peter Gardo

Pre dve nedelje sam se raspitao ko su ene irom ved-

ske koje su se rodile u okolini Debrecena i koje su sada
ovde na rehabilitaciji. I koje imaju do trideset godina!
U stacionarima?! O!
Obojica su znali da osim bolnice u Lerbrou, postoji
jo na desetine rehabilitacionih stacionara u zemlji. Otac
se sedei uspravio. Bio je iskreno ponosan na svoj plan.
U njima je bezbroj ena. Devojaka. Evo spiska ime-
na! Izvadio je listu iz depa gornjeg dela pidame, i pocr-
venevi, pruio lekaru sreen spisak docrtao je male
trouglove, iksie i kvaice pored imna.
Ohoho. Traite poznanice. Podravam to!
Pogreno ste razumeli, objasnio mu je Otac trepui
i smekajui se. Traim enu. Voleo bih da se oenim.
Napokon je izgovorio. Naslonio se i ekao je da vidi
utisak.
Lindholmovo elo prekrile su bore.
Izgleda, dragi Mikloe, da prolog puta nisam bio
dovoljno jasan.
Jeste, gospodine doktore, jeste.
Izgleda da me je znanje jezika prevarilo. est meseci
otprilike. Toliko vam je ostalo. Znate, Mikloe, jednom
lekaru je najstranije da ovako neto izgovori.
Savreno sam vas razumeo, gospodine doktore.
Na to je bilo teko odgovoriti. Obojica su utali, svako
na svojoj strani sofe.
Sedeli su tako narednih pet minuta, u sve veoj nela-
godnosti. Lindholm je vagao u sebi da li je na njemu da
bilo ta objanjava jednom osueniku na smrt, da li je na
njemu da nekoga poziva na trezveno razmatranje svojih
mogunosti. A Otac je razmiljao da li je svrsishodno
 Jutarnja groznica 23

jednom ovako iskusnom i uenom oveku prenositi svoj

optimistiki pogled na svet. Zatim su ipak ostavili jedan
drugog na miru.
Otac je istog dana po podne legao u krevet, kako je
nalagala terapija, i oslonio se leima na jastuk. Bilo je oko
etiri sata, vreme sijeste. Bolesnici su morali da budu u
barakama. Mnogo njih je spavalo, nekoliko se kartalo, a
Hari je, sa iritantnom revnou, na violini iznova i iznova
svirao poslednju deonicu jedne romantine sonate.
Otac je nalepio markice na sto sedamnaest koverata.
Lizao, lepio, lizao, lepio. Kada bi mu se osuila usta, otpio
bi gutljaj vode iz ae koja je stajala na stoiu. Imao je
utisak da je Harijeva svirka na violini muzika pratnja za
njegove postupke.
Tih sto sedamnaest pisama bilo je kao kopirano preko
indiga. Razlikovala su se samo u jednoj rei: oslovljavanju.

***

Da li je Otac razmiljao o tome ta su te ene oseale dok

su otvarale koverat naslovljen na njih? Kada su izvukle
pismo i ugledale taj divni rukopis?
Ah, te ene! Dok ue pored ivica bolnikih kreveta,
na klupama u vrtu, po okovima bolnikih hodnika koji
smrde na lekove, pored prozora sa debelim staklima, dok
zastaju na stepenicama, pod pitomim lipama, na obalama
majunih jezera, oslonjene na hladne ukaste ploice.
Da li je Otac mogao da ih zamisli kako u spavaicama,
ili u sivkastobelim ogrtaima, uobiajenim meu onima
koji ive po stacionarima, otvaraju koverte? Najpre zbu-
njene, a zatim nasmeene, dok im srce sve bre lupa, ili
24 Peter Gardo

samo potpuno iznenaene, dok iznova i iznova iitavaju

redove?

Draga Nora, draga Erebet, draga Lili, draga

ua, draga Sara, draga Serena, draga Agne{, dra-
ga Giza, draga Baba, draga Katalin, draga Judit,
draga Gabrijela
Sigurno ste ve navikli na to da Vam se, ako govo-
rite na maarskom, obrate neznanci, zbog toga {to
su i oni Maari. Polako emo svi postati neotesani.
Ja sam, na primer, sebi dozvolio da Vam se obra-
tim i da Vas oslovim imenom jer smo zemljaci. Ne
znam da li me poznajete iz Debrecena sve dok
me domovina nije pozvala na prinudni rad, radio
sam u Nezavisnim novinama a moj otac je imao
knjiaru u Biskupskoj palati.
Meni se ini, po imenu i godi{tu, da Vas poznajem
iveli ste u Gambrinu{u, zar ne?
Nemojte se ljutiti {to pi{em olovkom a ne perom,
ali ne mogu drugaije, jer po naredbi lekara moram
nekoliko dana da leim u krevetu.

***

Jedno od sto sedamnaest pisama bilo je upueno izvesnoj

Lili Rajh, osamnaestogodinjakinji smetenoj u stacionaru
u Smolandstenaru.
Otvorila je koverat koji joj je pota isporuila u avgu-
stu, paljivo proitala pismo, i im je videla da ju je
 Jutarnja groznica 25

mladi ovek lepog rukopisa iz Lerbroa pomeao sa nekim,

odmah je zaboravila na to.
Ionako je tada ivela u grozniavom uzbuenju. Sa dve
novopeene drugarice, Sarom Stern i Judit Gold, nekoliko
dana ranije odluila je da stavi taku na beskrajne, mono-
tone dane svog sporog oporavka.
Judit Gold je bila konjolika, sa tamnim dlaicama iznad
uskih, strogih usana. Sara je bila njena suprotnost: plavo,
tanko stvorenje, uskih ramena i lepo izvajanih nogu.
Tri drugarice su zamislile da prirede maarsko vee
na pozornici Doma kulture u stacionaru.
Sve tri su se ranije bavile muzikom: Lili Rajh je osam
godina svirala klavir, Sara Stern je pevala u horu, a Judit
Gold se pre rata bavila plesom. Erika Fridman i Gita
Planer su im se pak prikljuile iz entuzijazma. Program
veeri, od jedva trideset minuta, iskucale su na pisaoj
maini u doktorskoj sobi, i zalepile ga na tri mesta. Zain-
teresovani su zauzeli kripave stolice Doma kulture. Tamo
su sedeli uglavnom bolesnici iz stacionara, ali bilo je i
zainteresovanih koji su doli iz Smolandstenara.
Program je postigao izvanredan uspeh. Nakon posled-
nje numere, jednog energinog ardaa, gledaoci su stojei
tapali, izvodei nanovo i nanovo zarumenjene devojke
na bis. Kada su otrale natrag iza pozornice, Lili je neo-
ekivano osetila jak bol u stomaku. Skupila se, rukama je
stegla stomak i tiho zajaukala. Legla je na zemlju. Znoj
joj je prekrio elo.
Sara, njena najbolja drugarica, unula je pored nje.
Lili, ta se desilo?
Strano boli
26 Peter Gardo

Nakratko je izgubila svest. Nije se seala kako je dos-

pela u kola hitne pomoi, ali je kao kroz maglu pamtila
kako se Sara nadvija nad njom i neto vie a ona ne
uje ta.
Kasnije je mnogo puta razmiljala o tome kako nikada
ne bi upoznala moga Oca da nije bilo tog napada bubrega.
Da je ogromna kola hitne pomoi nisu odvezla u vojnu
bolnicu u Eke. Da joj za vreme prve posete Judit Gold
nije donela, pored etkice za zube i dnevnika, i pismo
koje je dobila od onog mladia iz Lerbroa. Da je prilikom
iste te posete Judit Gold nije nagovorila, uprkos svakom
racionalnom argumentu, da odgovori sa nekoliko ree-
nica dragom mladom oveku, ako ni zbog ega drugog,
onda zbog toga to je to ljudski. Da nije bilo svega toga,
niega ne bi bilo.
I tako je Lili Rajh jedne beznadeno duge bolnike
veeri, kada je prestala kripa starog lifta koja je parala ui,
i buka koja je dolazila sa hodnika, uzela papir, i nakon to
je malo razmislila, poela da pie, uz bledu svetlost sijalice
postavljene iznad kreveta.

Dragi Miklo{e!
Verujem da nisam ona na koju ste mislili, jer iako sam
roena u Debrecenu, od svoje prve godine sam ivela u
Budimpe{ti. Uprkos tome, mnogo sam razmi{ljala o
Vama i o Va{em pismu, koje je toliko simpatino da
bih rado nastavila dopisivanje

To je bilo samo pola istine. Sada, otkako ju je jedna

nepoznata, nova bolest prikovala za krevet, ona je iz straha,
elje da pobegne, ili tek iz iste dosade, poela da sanjari.
 Jutarnja groznica 27

O sebi imam da kaem da mi ne imponuju moderno

ispeglane pantalone ili moderna frizura, ve da me
mogu osvojiti samo unutra{nje vrednosti.

***

Otac je malo ojaao. Dovoljno da sa Harijem odeta do

grada. Svuda u vedskoj, oni koji su boravili u stacio-
narima dobijali su pet kruna kao nedeljni deparac. U
Lerbrou su postojale dve poslastiarnice, od kojih su u
jednoj bili mermerni stolovi, kao u onima kod kue, u
mirnim vremenima. Usput su zaustavili Kristin, buc-
mastu vedsku frizerku, i imali su sree. Sada su sedeli
utroje za okruglim mermernim stolom. Kristin je jela
pitu od jabuka, viljukom, pravei se fina, a ispred dva
mladia stajala je po aa soda-vode. Razgovor je tekao
na nemakom, jer su se Maari tek upoznavali sa melo-
dinim vedskim jezikom.
Na Kristininim plavim briima lelujao je prah-eer.
Vi ste jako fini momci. Gde ste tano roeni?
Otac se ponosno uspravio.
U Hajdunanau,3 izgovorio je kao da je rekao neku
maginu re.
Ja u ajosentpeteru.4
Kristin je naravno pokuala nemogue. Ponovila je
ono to je ula. To je zvualo kao neko runo grguljanje
Hajdu nana aju sent peter
3 Hajdnns gradi u Maarskoj, etrdesetak kilometara severoza-
padno od Debrecena. (Prim. prev.)
4 Sajszentpter gradi na severoistoku Maarske, udaljen desetak

kilometara od Mikolca. (Prim. prev.)

28 Peter Gardo

Smejali su se. Kristin je grickala pitu od jabuka. Nastala

je kratka tiina, taman dovoljna da se izvri jedan husarski
napad. Hari je u tome bio veliki majstor.
ta je rekao Adam Evi kada su se prvi put sreli?
Kristin je zaboravila da treba da vae, toliko je jako
elela da rei zagonetku. Hari je ekao malo, a onda je
skoio. Pantomimom je pokazao kako je sada go, k od
majke roen.
Gospoice, molim vas, pomerite se malo jer ne znam
koliko e ova stvar jo da raste! Pokazivao je nanie, ka
licu.
Kristin nije odmah razumela, ali je onda pocrvenela.
Otac se postideo, i otpio gutljaj soda-vode.
Hari nije prestajao.
Ima jo jedan. Gazdarica ispituje novu sobaricu: Da
li su vam dobra pisma preporuke? Sobarica klima gla-
vom: Jesu, gospoo, svuda su bili zadovoljni sa mnom.
Umete da kuvate? Sobarica opet klima glavom. Volite
decu? Sobarica klima glavom i kae: Volim, ali bi ipak
bilo bolje da gospodin pripazi.
Kristin se nasmejala. Hari joj je u tom trenutku uhvatio
ruku i spustio na nju vreo poljubac. Pokuala je da je izvu-
e, ali ju je Hari tako vrsto drao da je odluila da se ne
opire. Otac je gledao na drugu stranu. Opet je otpio gutljaj.
Kristin je poravnala suknju i ustala.
Idem do toaleta, rekla je pa odetala preko prostorije.
Hari se odmah prebacio na maarski.
ivi ovde, dva oka dalje.
Otkud zna?
Rekla je. Ne slua?
Svia joj se.
I ti.
 Jutarnja groznica 29

Otac je strogo pogledao Harija.

Mene to ne zanima.
Hiljadu godina nisi sedeo u kafeu. Hiljadu godina nisi
video ensku golu.
Kako smo doli do ove prie?
Napokon su nas pustili da izlazimo iz stacionara.
Moramo poeti da ivimo.
Kristin se vraala, izazovno hodajui. Hari je doapnuo
Ocu na maarskom: ta kae na jedan sendvi?
Kakav sendvi?
Nas dvojica i ona. Kristin u sredini.
Mene izostavi.
Hari je u trenu preao na nemaki, i pod stolom, nepri-
metno, pomilovao devojku po nozi.
Slatka Kristin, upravo priam sa Mikloem o tome kako
sam se definitivno zaljubio u vas. Mogu li da se nadam?
Kao znak, Kristin je koketno stavila kaiprst na Hari-
jeve usne.

***

U Kristinin maleni stan u Lerbrou, koji je iznajmljivala

na Nisvegenu, na treem spratu, kroz otvoren prozor
dopirali su zvuci retkog saobraaja na ulici. Devojka je sela
na krevet, tako da Hari lako moe da se smesti pored nje.
Da ga iskua, zamolila ga je da joj uije dopola pocepan
grudnjak na lenoj strani. Naravno, tako to e grudnjak
biti na njoj. U ogledalu je pratila ta on radi.
Je l gotovo?
Odmah. Lake bi bilo kada bi ga skinula.
Ne pada mi na pamet.
Mui me.
30 Peter Gardo

U tome je poenta. Da se pomui. Da zavri pokoji

kuni posli kako bi se obuzdao, smejala se devojka.
Hari je napokon zavrio i zubima pokidao konac.
Kristin je skoila, stala pred ogledalo, vrtela se, raz-
vlaila gumu grudnjaka. Hari ju je posmatrao, sve vie
rumenei. Onda ju je zagrlio, i nespretno joj otkopao
grudnjak. Promuklo je proaptao:
Kuvam, perem, istim. Imam velike radne sposobnosti.
Kao odgovor, Kristin ga je poljubila.

***

Kada se sat kasnije Hari vratio u poslastiarnicu, Otac je

sedeo na istom mestu. Nije ni pogledao prijatelja dok se
ovaj smetao pored njega. Pismo koje je pisao za mer-
mernim stolom bilo je skoro gotovo. Vrh olovke je otro
kripao po belom papiru. Hari je duboko uzdahnuo. Bio
je oajan.
Otac je dosta kasnije podigao glavu. Iskreno, nije se
uopte iznenadio kada je video Harijev razoaran izraz lica.
Vie nisi zaljubljen?
Hari je ispio ostatak soda-vode iz Oeve ae.
Ja nisam zaljubljen, ja sam jedan propali sluaj.
Raskinuli ste?
Naterala me da joj zaijem grudnjak. Zatim sam je
skinuo. Bila je sva napeta.
Dobro. Nemoj sada da mi smeta. Moram da zavrim
ovo pismo. Otac se vratio svom papiru.
Hari je ljubomorno posmatrao kako Otac jednim kli-
kom uspeva da iskljui spoljni svet. Kao da on ne postoji.
Malo kasnije, promrmljao je:
 Jutarnja groznica 31

Ja nisam bio napet. Ne ide. Jednostavno ne ide.

Otac je nastavio da pie, a onda se oglasio:
ta ne ide?
Ja koji sam mogao pet puta dnevno, ja koji sam vedro
puno vode nakaio na njega i iao tako tamo-amo
Otac je odlutao traei prigodnu re za pismo, ali se,
iz iste utivosti, zainteresovao.
Na ta si ga nakaio?
A sada izmeu nogu mi visi kuvani pu. Beo, mek,
beivotan.
Napokon, Otac se dosetio rei koju je traio. Bilo je
oigledno da se smeka u sebi. Napisao ju je i smirio se.
Sada je mogao da smiri i Harija. To je normalno. Ne
moe bez emocija.
Hari je nervozno grickao usne. Neoekivano je okre-
nuo list papira prema sebi i poeo da ita. Draga Lili!
Imam dvadeset pet godina Otac je uzeo papir, na ta
je Hari pokuao da ga istrgne iz njegove ruke, ali Otac je
bio bri, i sakrio je pismo u dep pantalona.

Draga Lili!
Imam dvadeset pet godina. Bio sam novinar sve dok
me Prvi antijevrejski zakon5 nije odvojio od posla
5 lan zakona br. XV iz 1938. godine (O garantovanju prava na ostvari-

vanje socijalne i ekonomske ravnotee), koji je postao poznat kao Prvi

antijevrejski zakon, navodi da kod slobodnih profesija i kod komerci-
jalnih, finansijskih i industrijskih preduzea koja imaju vie od deset
zaposlenih, broj zaposlenih Jevreja ne sme prelaziti 20% , to bi trebalo
da bude postignuto u roku od pet godina.
Od ovog zakona izuzeti su oni Jevreji koji su uestvovali u Prvom
svetskom ratu ili oni koji imaju posebne zasluge u revoluciji, udovice i
deca poginulih heroja, oni koji su promenili veru pre avgusta 1919, kao
i njihova deca, ako se ne vrate na judaizam. (Prim. prev.)
32 Peter Gardo

U mom Ocu se razvio fini oseaj za pesniko preterivanje.

Ako bismo hteli da u potpunosti razjasnimo injenice,
rekli bismo da je bio novinar osam i po dana. Debrecen-
ske Nezavisne novine odluile su jednog ponedeljka, u
najgorem istorijskom trenutku, da im je potreban neko za
spoljne poslove i brze dojave vesti iz policije. Ve nared-
ne nedelje usvojen je zakon o zapoljavanju Izraelita,
koji je prekinuo Oevu tek zapoetu karijeru novinara.
Meutim, praksa od osam i po dana zauvek je upisana u
njegovu biografiju.
Naravno, nije bilo lako tom devetnaestogodinjem
mladom oveku da se izbori sa novonastalom situaci-
jom. Jednog dana mu je novinarsko pero bilo zadenuto
iza uha, a ve narednog je, napola visei sa stepenica
kola prodavca soda-vode, morao da vie: Sodadija!
Evo sodadije! Konji su kaskali, a pored Oevih uiju
zvidao je vetar.

nakon toga sam radio kao pomonik prodavca

soda-vode, radnik u fabrici tekstila, slubenik u kre-
ditnom birou, administrativni radnik, predstavnik
za ogla{avanje i jo{ neke tako znaajne poslove, sve
dok me nisu pozvali na prinudni rad. Prvom prili-
kom prebegao sam kod Rusa. Mesec dana sam prao
posue u jednoj velikoj gostionici u gradu ernivci,6
a zatim sam u Bukovini7 postao lan meunarodne
partizanske ete
6 ernivci, grad u tadanjoj Rumuniji, koji su drali Sovjeti, danas grad
u Ukrajini. (Prim. prev.)
7 Bukovina, istorijski region koji su tada drali Sovjeti, a danas ga dele

Rumunija i Ukrajina. (Prim. prev.)

 Jutarnja groznica 33

Svih osam maarskih dezertera Crvena armija je na

brzom kursu obuila za pijune i vratila ih iza neprija-
teljskih poloaja. Danas, gledajui unazad, oigledno je
da nam Rusi nisu verovali jer Sovjeti, verujui strogom
sudu istorije, nisu verovali nikome. Ali s obzirom na to
da su maarski begunci ve bili tamo, odluili su da ih
iskoriste i ubace u svoje redove.
Zamiljam Oca kako se u debeloj jakni, sa rancem na
leima, dri za otvorena vrata aviona. Gleda dole. Pod
njim je ogromna dubina, oblaci, brisani prostor. Otac
ima veliki strah od visine, hvata ga nesvestica, diskretno
se okree, poinje da povraa. Neije grube ruke hvataju
ga otpozadi i guraju u prazninu.
Realnost je bila da su ih te zore, negde u umarcima
rasutim u okolini Velikog Varadina,8 ekali vojnici nao-
ruani mainkama. Kada je eta padobranaca bila na samo
nekoliko metara iznad zemlje, oputeno su u njih ispalili
po jednu seriju metaka.
Otac je mogao da kae za sebe da je srenik. U toj spe-
cijalno smiljenoj pucnjavi, jedino njega nisu uspeli da
pogode. Meutim, im se spustio na zemlju, napali su ga i
stavili mu lisice. Jo iste veeri prebacili su ga u Petu, gde
su ga za manje od pola sata ostavili bez dva tuceta zuba.

***

U Lerbrou, u poslastiarnici, Hari je ljubomorno gledao Oca.

8 Veliki Varadin, ili Oradea, grad u Rumuniji. Trijanonskim ugovo-
rom pripao je Rumuniji, ali je tokom Drugog svetskog rata, od 1940.
do 1944, ponovo pripadao Maarskoj, da bi nakon rata opet bio vraen
Rumuniji. (Prim. prev.)