Herbert Markuze, takodje Frankfurtovska skola.

To je neka mesavina filozofije I sociologije,

najprimernije ime bi bilo filozfija drustva.Mozda bas izuzetno primeren za vas koji se bavite
drustvom, odnosno njegovim institucijama. Jedno od njegovih glavnih dela je
Jednodimenzionalni covek, kod nas je odavno prevedeno. Bavi se Amerikom 50-ih, 60ih
godina.Jednodimenzionalni covek znaci da covek gubi svoju plasticnost da se redukuje. Bar
ne moze na jednoj dimenziji, moze na dve dimenzije. Jedna od posledica toga dakle to ima
dva nivoa. Jedan je fakticko onticko suzavanje, redukovanje, svodjenje coveka na neke
funkcije, neke momente nasuprot nekakvom bogatstvu, covekovih mogucnosti, sposobnosti I
tako daljeA druga funkcija koja je s tim u vezi, I zato je ovo jedna vrsta radikalne kritike
savremenog drustva, jeste da se gubitkom te plasticnosti, odnosno suzavanjem tih njegovih
ontickih mogucnosti I kompetencija itdnjegove kriticke sposobnosti smanjuje. Dakle
Jednodimenzionalni covek, je po Markuzeu, preterano uklopljen u drustvo koje pociva na
dominaciji, koje pociva na represiji I koji onda zbog toga gubi neke izrazite ljudske osobine,
odnosno prilagodjavanje neljudskom drustvu zapravo vodi dehumanizaciji coveka. Nisam
rekao, I on I ova dvojica spadaju u marksisticku misao, iako recimo istini za volju, ovaj
Markuze prvi ozbiljniji rad koji je napisao bio je o Hajdegeru. Hajdeger je ne znam da li sam
to rekao bio clan nacisticke stranke, on markuze I ova dvojica su bili jevreji. Ali po prirodi
stvari to nije islo zajedno. Ali u mnogim aspektima zapravo kada vidite kritiku, kulturnu
kritiku tog vremena koja potice sa desnog I sa levog tabora, vidite da ima dosta preklapanja.
Mozemo reci da su dosta od te Hajdegerove kritike koja dolazi iz tog konzervativnog krila
nemackih univerzitetskih krugova da su preuzeli frankfurtski krug, pogotovo Markuze. E
sada treba da objasnimo dakle tu jednodimenzijalnost I kakvo je to drustvo koje ne odgovara
coveku. Zapravo sasvim je zgodno sto se o Markuzeu prica nakon dijalektike prosvecenosti,
zato sto smo na ovom prethodnom predavanju mogli da vidimo da u stvari rezultat ove
dijalektike povesti jeste izmirenje coveka sa covekom u neumu, odnosno prirodno izmirenje.
Zato I kaze Adorno nasuprot tome Hegelovom istinito je celo, on kaze istinito je
necelo.Odnosno celina nije istinita, prema Adornu. Na cemu pociva zapravo nase drustvo,
odnosno sad kako da kazem ovo je razrada dijalektike prosvetiteljstva na nesto konkretnije
planove pa se onda to moze I posmatrati kao jedna celina. U cemu je dakle problem s
danasnjim drustvom?Problem je u tome sto se ljudima smanjuje kriticka svest, sto ne
razumeju sta se desava oko njih.Za ove mislioce, buduci da su bili marksisti misao
oslobodjenja je bila kljucna emancipacija.Medjutim realnost je bila takva da u njihovim
drustvima su ti emancipatorski pokreti nisu bili mnogo jaki, cak sta vise.Mislim njihovim jer
su oni emigrirali u Ameriku pa su videli kako to u Americi izgleda.Ni nije bilo komunisticke
partije tamo. Videli su u stvari da se desava nesto neobicno , a drustvo I dalje u sebi sadrzi
neke stvari protiv koji se treba buniti,a li da se ljudi ne bune. Da su dakle razvijene strategije
I tehnike pacifikovanja otpora I upodebljavanja ljudi ili makar cinjenja komfornim necega
protiv cega je trebalo da se bune. Dok u Marksovo vreme je bilo jasno da zbog neljudskih
uslova zivota treba da se bune, da preuzmu ulogu avangarde koja ce da sprovede Marksovu
filozofiju odnosno da ukine povest. Ovde toga vise nema. Zasto? Zato sto je doslo do
promene konstelacije, zato sto su dominantne klase nasle nacine da zadrze svoju dominaciju a
da onima koje izrabljuju bude relativno dobro, dovoljno dobro da se ne bune. 50ih godina
zaista imate jednu vrstu revolucije gde radnistvo dobija masovno dobija priliku da zivi u
svojim kucama da imaju svoja kola, televizore, hladnjak.Ne prosto zato sto nisu postojalii u to
vreme, nego im prosto nije bilo dostupno. I ono sto je po Marksu bio temelj revolucije to da
je radnistvo u neizdrzljivom polozaju. Ispostavilo se da je radnistvu I te kako dobro, I da mu
ne pada na pamet da se buni protiv takvog stanja, stavise postaje branilac tog sistem I tog
poretka. To je bilo moguce zahvaljujuci napretku tehnologije-to je jedan fakticki momenat.A
pod 2. Sto je ovde vaznije je to da ljudi vise nisu potcinjeni slojevi(namerno kazem
potcinjeni , a e potlaceni jer se potlacenost izgubila kao jedna vrsta psiholoskog horizonta
kojim se dozivlajavao polozaj u zajednici) da su ti potcinjeni slojevi izgubili neprijatelje.
Nemate klasnog neprijatelja, sigurno necete da dizete revoluciju. Napravljeno je nesto sto je
veoma vesto iako nije to posledica nikakve zavere vec je sistem naucio da se sam sebe naucio
da modifikuje da se ucini sposobnim za autokorekcije. Sama povest, tu sad ima neceg
hegelovskog. Za Hegela je proces povesti process ucenja, proces autokorekcije onoga sto je u
njoj neodrzivo. To se ovde pokazuje na delu. Radnicka klasa iako je realno I dalje
iskoriscavanja, zbog usavrsavanja proizvodnih procesa ali promena institucionalnog okvira
sebe ne dozivljava kao potlacenu I prestaje da onu drugu vladajucu klasu dozivljava kao svog
neprijatelja. Za njih su realni odnosi pocinjeni da budu jedini moguci odnosi, jedini zamislivi
odnosi. Ako nemate predstavu o tome da vam moze biti bolje, odnosno da je nepodnosljivo
stanje u kojem zivite trenutno onda tu nema nista od emisje emancipacije, odnosno
revolucije. E sad sta je ovde dosta vazno. Nadovezujuci se na Horhajmera I Adorna, markuze
daje sledecu dijagnozu-dimenzija transcedencije nestaje(ove transcedencije su vertikalne,
bozansketu nema poretka). Ono sto ostaje jeste samo transcedovanje ka nekom drugacijem
stanju.Transcedovanje znaci iskoracivanje. Transcedovanje se desava u dimeziji
horizontalnog, vremenskog, projekcija necega drugacijeg sto bi trebalo da ostvari. Ali zbog
ovakvog nacina uspesnog izmirenja intesa vladajuce I potcinjene klase I zbog hipertrofije
proces posedovanja radnik gubi iz vida nekakvog industrijalca koji mu je klasni nepriijatelj
navodno, on proces masovne proizvodne pocinje da dozivljava kao neminovnu realnost, a
protiv realnosti se bune samo ludaci.Gubi se dakle dimenzija razlikovanja stvarnoga I
mogucega.Radnistvo 19. Veka iako je mahom bilo otudjeno od crkve je imalo svest o tome da
moze biti drugacije. Ta misao transcedovanja postojeceg ka mogucem filozofsko-psiholoski
jeste preduslov za revoluciju. Ako se zaboravi na razliku izmedju stvarnog I moguceg, ako se
ono stvarno dozivlja kao ono sto je optimalno. Da sad parafraziram Lajbnica ako se stvarni
svet dozivljava kao najbolji od svih mogucih svetova, onda nema nista od revolucije. To je
moguce u jednodimenzionalnom drustvu, u drustvu u kome oni koji su izrabljivani se osecaju
da im je dobro. Koji su mehanizmi koji to omogucuju? Pre svega, hedonisticka kultura,
kultura zadovoljstva, masovna zabava, industrija masovne zabave koja je razvijena tada, 30ih
godina ali sigurno I razvijenija I 50ih. Kultura masovne zabave je u vlasti vladajucih slojeva.
Ta kultura emituje laznu ideolosku svest o tome da je svima dobro. Dok je nakada u
Marksovo vreme postojala razlika izmedju culture elitnih slojeva I kulture masa. Vise toga
nema. Masovna kultura postaje kultura svih.Marks stalno govori da je vladjuca kultura u
klasnom drustvu kultura vladajuce klase.Sada se ta dimenzija gubi.Svi gledaju iste filmove,
svi uzivaju u istim potrosnim dobrima.Time se salje poruka, svi smo isti. Naravno nisu svi
isti, ali na tom ideoloskom planu industrija masovne zabave to stvara narkoticko dejstvvo u
odnosu na one koji bi kao trebalo da se bune, iako njma realno nije lose. Pazite da su oni
ziveli kao sto je zivela radnicka klasa 100 godina pre toga, sigurno bi se bunili. Nikakva
televizija, ne znam sta ja ne bi moglo da ih ubedi da im je dobro. Ali realno se napravilo tako
da je u raspodeli dobara radnicka klasa mogla da dobije dovoljno toga da zivi pristojno,
pogotovo da zivi pristojnije od radnicke klase u istocnom bloku, sto je bio kljucna stvar u
svemu tome. Iako to Markuze preskace taj momenat.Dakle imate to, industrija masovne
zabave koja pacifikuje, zatim imate potrosnju, imate masovnu potrosnju. Sta je tu dosta
vazno. .govori o pojmu potrebe coveka.Postoje istinske potreba, bazicne I ne znam neke
vise potrebe itdMarkuze govori o laznim potrebama. Govori o tome da ljudi dozivljavaju
sebe ispunjenima u necemu sto ne bi trebalo da ih ispunjava. Naime, kod Marksa pojam
otudjenja je objektivan pojam. Kada je radnik otudjen od proizvoda svog rada, od fabrike od
industrijalca, od drzave I njenih institucija, on to zna. Ovde se stvari preokrecu.Covek pocinje
da zivi tudjim zivotima. POcinje da se identifikuje sa glumcima, sa nekim javnim licnostima,
pocinje da prati njihov privatni zivota to se moze pratiti na nivou novinara, pa to moze
istorijski da se vidi. A sad to je vrlo vazno sa ove kulturnokriticke pozadine. Pojava
novinarstav gde se prate privatni zivoti pojedinaca ima na nivou gajenja kulturno kriiticke
svesti gotovo devastirajuce posledice. Kda se identifikujete sa tudjim zivotom, I kada se u to
uzivite I to pratite, jedna od posledica je ta da ne razlikujete svoj zivot I zivot tudje osobe.
Onda, druga posedica je ta da ne shvatate da vas to negde odvlaci od pravih problema I
bavljenja njima. Dakle, tu se desava da ljudi zive u stanju realne otudjenosti a da to ne znaju.
A to je novi momenat. Ljudi se identifikuju sa zivotima, problemima, entitetima, vrednostima
koji nisu njihovi. Stvaraju se lazne potrebe koje su vezi sa tkz. Laznom svescu.lazna svest o
sebi, o svom polozaju u drustvu, o tome sta treba da se radi u drustvu je generisana na ovaj
nacin. E sad sta je tu dosta drugacije u odnosu na marksovo vreme. Posto je u marksovo
vreme pojam otudjenja bio objektivna kategorija I tu nije bilo razlike izmedju realnoga stanja
I stanja svesti.Jer oni koji su bili otudjeni, tako su se I osecali. Onaj ko je otudjen, naravno
nije mu bilo prijatno zbog tog otudjenja I to izaziva nezadovoljstvo, odnosno to je nesto sto je
onda revolucionarni potencijal. A ovde naprotiv, oni koji su otudjei, da nisu otudjeni ne bi
ziveli tudje zivote u tom stanju uzivaju. Osecaju se dobro. To je ono sto je paradoksalno I to je
onda ono sto je genijalno u sistemu manipulisanja koje stavra liberalno demokratsko drustvo.
U klasicnom kapitalizu jasne su strane fronta, jasno je gde su rovovi, jasno je ko je neprijatelj,
ovde vise neprijatelja nema. On iscezava sa horizontal. Ono sto preostaje jeste jedna visko
industrijalizovana sttvaranost I process I koji pociva na noj I ostaje covekovo uklapanje u
tome. Imate ovu potpunu imezu, imezu bez ostatka.Oponasanje onoga sto se nalazi oko nas,
bez ideje da bi moglo da bude drugacije. Ta imeza preostaje kao jedini delujuci model
drustvenog ponasanja, zato kriticko-emancipatorska misao, pogotovu praksa nema nikakvu
sansu. Iako Markuze sanja o tome, pominje nekakve marginalne grupe, studentske pokrete,
feministicke organizacije, skupine manjina kao eventualnu avangardu za neku revoluciju, ali
misli da je njemu bilo jasno da je to potpuno besmisleno, da to nema sanse nikakve. I na
nivou masovnosti I na nivou odlucnosti, ogorcenosti tih da kazemo tih marginalnih grupa,
nema ni govora da one mogu da ugroze ovaj postojeci poredak. Dakle, system je nasao
nacina da integrise one koji su da kazem u relativno slabijem polozaju u odnosu na vladajuce
klase I da pacifikuje njihovo eventualnu rusilacku energiju..Dalje, manipulacija slobodom je
dosta znacajna.Ima, to je ves opste mesto, poznata stvar. Koindecidiranje rok end rolla(ne
samo kao vrstu muzike, nego I nacinom zivota) sa vijetnamskim ratom. Vijetnamski rat je bio
stvarno, ajde da su oni to brzo dobili, ali na kraju sa=u ga izgubili. Da su oni to brzo dobili,
verovatno toga ne bi bilo. Ali rat je dovoljno dugo trajao saprevise mrtvih I ljudi su se pitali
dobro pa sta mi tamo radimo. Zato se I Amerikanci ne bi zapitali da je to brzo zavrseno, kao
sto inace nemaju obicaj nakon toga da se zapitaju.To je razvilo dosta jak anti-ratni pokret. Ali
anti-ratni pokret nije bio samo antiratni pokret vec onda skupa sa tim pocele su da se
pragmatizuju I vrednosti na kojim aje pocivalo to drustvo. Tu se pravi prvi put novija istorija,
veliki generacijski jaz izmedju dece I roditelja, da vise ne mogu da se razumeju. I onda imate
tu pricu rok end roll, bunt I tako tozaista je napravljen taj jaz. N e zbog rok end rolla vec
zato sto su to realne istorijske okolnosti napavile. oNda su se dosetili, odnosno postoje
svedocanstva o tome, Markuze, on dedukuje apriorne teze,a oni su mi--- I empirijske dokaze
da je tako I bilo. Imate eksploziju rok end rolla, masovnu upotrebu opojnih sredstava I
takozvanu sexualnu revoluciju. Dokumenti pokazuju da je iza toga stajao Americki
establishment I da je to konkretno radilo Sta znaci ovo? Ljudima su bukvalno date male
slobode, iako je to pazite sexualna revolucija, to sto je tad postalo dopustno bilo nezamislivo
10 ili 20 godina pre toga. Apsolutno nezamislivo.Ali sta je bila pozdaina toga? Dacemo vam
vecu slobodu u privatnom zvotu da ne biste dovodili u pitanje ono do cega je nama stalo,
odnose u drustvu na cemu pociva zajednica.I onda se pokazuje u stvari, nasuprot ovoj stalnoj
paradigmi postepenog emancipovanja gde se proctor slobode postepeno siri I gde to imate
jedan liberalna process koj iima svoju logiku. Ovde se stvari preokrecu.Ovde se daju male
slobode, da bi se zaustavio process sirenja velikuh sloboda.Sloboda sluzi da bi se zaustavila
emancipacija drustva, da bi se odnsi dominacije ocuvali. Dacemo vam male slobode,
izmislicemo vam potrebe pa cemo vam ispunjavati te potrebe da biste se osetili ugodno. Dakle
dok je nakada postojala neugodnost I bila siguran indicator za to da vam nije dobro, odnosno
da stvari trea promeniti, sad ugodnost postaje mehanizam putem kojega ljudi deluju
uljuljkano, pomocu kojega se generise lazna svest ili lazno bice koje onda njih cini
uskladjenim sa postojeceim stanjem I koje onemogucuje kritiku, odnosno emancipaciju. Sta to
zapravo znaci? Markuze je zanimljiv po tome sto hoce da kaze da se kontekst drustva,
kontekst pitanja slobode I emancipacije znacajno promenio u odnosu na Marksovo vreme, sto
ce reci da je tu potrebno preduzeti jednu vrstu istorijske refleksije. Nije dovoljno drzati se
onoga kataloga sloboda I prava koji su bili trazeni u 19.Veku da biste mogli imati istinske
slobodno drustvo.Jer su u medjuvremenu razvijene strategije da se uz formalno, cak I
sustinsko postovanje svog ovog kataloga vrednosti I prava covek zadrzi u stanju
neslobode.On kaze da je demokratija najsavrseniji mehanizam kontrole.Zasto? Pa zato sto
covek misli da mu je dobro kad je kontrolisan. Svuda, gde god da imate neslobodu taj sistem
pre ili kanije pada zato sto ljudi se osecaju da su neslobodni I zele to da promene jer je coveku
neprirodno da bude neslobodan, manje ili vise. Sad medjutim, imate jedan efikasan sistem
drzanja ljudi u stanju neslobode a da njima to bude dobro. Znaci savrseno da nekog
kontroliste u stanju jednodimenzionalnosti, nekriticke beslovesnosti, I da on u tome uziva. I
da trazi jos. Lazne potrebe se razvijaju odnosno ispunjavaju preko masovne industrije I preko
masovne potrosnje.Ljudi pocinju da s eprojketuju, u stvari to je fetisizam. I onda imate ono,
cak ima I onaj izraz must have. Ne kao recenica, vec kao kvazi-imenica. Znaci ako nesto
vidite, neka kola ne znam, jahta to ponekad bude I zena ili vec kako koi ma orijentaciju. Onda
se kaze to je MUST HAVE. U smislu da to koriste kao vrstu imenice.Sta to zapravo znaci? To
znaci da ako covek dodje u posed toga, on se oseca ispunjenim. To je lazna ispunjenost, ali to
sto je lazan samo na nivou neke metafizicke refleksije. Za onoga koji sse oseca ispunjenim,
posedovanjem nekog predmeta ili gledanjem nove epizdoe omiljene serije to je vrhunac
zadovoljstva. I to je onda kontrola savrsena. To ide na slican nacin kao, razvio se mehanizam
zavisnosti, normalno to Markuze ne reflektuje posto je on levicar pa ne razume ovo, koje je
poreklo toga. Precrtavanje transcedencije omogucuje da se obogotvore stvari.Kada postoji
samo dimenzija emanencije onda je mogucesta je zapravo fetisizam?To je dozivljaj
predmeta bilo da su u pitanju ljudi bilo stvari kao necega sto je bozansko.To nije moguce u
teocentricnom drustvu. U teocentricnom drustvu nije moguce da se ljudi projektuju na
posedovanje automobile I da onda osete jednu vrstu cak seksualnog zadovoljstva kad
poseduju tuu stvar. To je moguce samo u drustvu gde nemate dimenziju transcedencije, gde se
onda zapravo ta energija, taj nedostajuci transcedens, kad se on projektuje, ucitava u stvari
oko ans. E kada se to desi, onda se ljudima razvija mehanizam zavisnosti koji je slican kao
kod zavisnika od opojnih sredstava. Prvo ims e da malo da se navuku.Zasto ljudi gledaju
serije? Na kraju vise nije ni vazno koju seriju gledaju, vazno je da se nesto gleda. Pazite,
prosto su navuceni na to. Nemate selekciju. Nece te gledati ozbiljne serije sigurno, nego one
koje mogu lako da se provare, koje su pike, gde ne mora mozak mnogo da se angazuje.
Dovoljno je da se nesto desava, pa da imate uzivljavanje, ali ne previse da vas to tera na neko
razmisljanje. I onda od tih koji gledaju permanentno serije, onda vidite da se ustvari
uglavnom nicega ne secaju.Nije ni poenta da se necega secate. Kad imate iskustvo sa nekim
covekom, nekom knjigom, nekim filmom, to ostavi pecat na vas. Ovde nema toga. Vaznno je
samo da prodje vreme da, to je bukvalno ta razlika. Pitanje: Da li Markuze nesto predvidja?
On predvidja nesto sto je dosta, kod nacista je obicno kritika bolji deo od samoga programa.
On je smatrao da stvarnost, da je process tehnoloskog napretka to je opet suprotno Hajdegeru.
Hajdeger smatra da jtehnika kao takva sluzi dominaciji I porobljavanju.Markuze je matrao
medjutim da se tehnika moze iskoristiti za humanizovanje ljudskoga zivota.Kaze kako?Radi
se u indiustriji 9, 10 sati dnevno, to nije objektivno potrebno.Vec u njegovo vreme to je bilo
fakticka cinjenica, da nije bilo potrebno da se toliko radi.Sta je smisao toga prema njemu?
Smisao toga je da ljudi nemaju previse slobodnog vremena, jer ako imaju previse slobodnog
vremena skloni su da razmisljaju o raznim stvarima, destuktivnima, cini mi se. Ideja je ta da
se ljudi drze u tom pogonu mehanickom, u tom masinskom pogonu, koji je zapravo metafora
za organizaciju drustva, koji je takodje organizovan na jedan pogonski nacin. Da se time drze
apsorbovanima u to stanje. Markuze je smatrao da je bilo dovoljno da se radi dva do tri sata
dnevno, a da ostatak vremena ljudi provedu razvijajuci svoje kreativne sposobnosti. Treba da
imate dosta veliki manjak u poznavanju psihologije da biste mogli da izneste ovu tezu.Ko je
bio u vosjci, pretpostavljam da niko od vas nije bio u vojsci, imate tamo iskustvo sledece. Jas
am bio posle gimnazije, pa sam jos bio bolja klasa, ova septembarska, gde su bili uglavnom
student, odnosno buduci student. A sta sam mogao da vidim, pogotovo ove druge klase,
decembarska Kada vosjka nije imala posla, cesto nam daju da radimo stvari koje su
besmislene.Omiljena stvar skupljanje lisca oko kasarne.Sta sam medjutim posle shvatio. Da
su ljudi potpuno u pravu sto su to radili, zato sto 90 posto ljudi kad nije ialo sta da radi, oni su
se tukli, tetovirali, nabadali nozevimapa sam onda shvatio da nema mnogo nas koji
dozivljavamo tako strasno taj besmisleni posao. Najveci deo ljudi kada im, to je bilo u
srednjem veku, dokonost majka svih grehova. Kada im date slobodno vreme, ljudi ne znaju
sta ce od sebe I onda to preokrecu u negativne stvari. NapijanjeMarkuze je tu projektovao
da su svi ljudi sposobni da svoje slobodno vreme kreativno ispunjavaju, da razviju svoje
sposobnostiitd.Pomenuo sam ove pokrete marginalne koji treba da pokrenu revoluciju.To je
dosta slabiji deo njegove teorije. Ono sto je tacno jeste da smo odavno presli fazu da je covek
odavno presao fazu da radi do iscrpljenosti da bi mogao da prezivi. Jer toliko je industrija
napredovala, da zapravo mera covekovog ucinka u proizvodnom procesu nije njegova fizicka
energija koju je ulozio. Jer on ne ulaze vise nikakvu fizicku energiju. Ili minimalnu.Toliko su
masine postale mocne da je covek postao privezak masina. Kad ovek postane privezak
maini onda je on lako zamenljiv. Nema vie trajkbrehera, oni koji lome trajk, koji lome
trajk, obesmiljavaju ga, jer moe bilo ko da radi za mainama. ovekova uloga nije vie
sutinska jer su maine postale vanije onda je uloga radnike klase degradirana. Ona ne moe
imati veliku funkciju i ne moe da ucenjuje vladajuu klasu. Zato bi umetnost bila vana?...