Artur openhauer

Roen u Dancihu (Gdanjsku) 1788., umro 1860. godine.

Tek posle revolucije 1848. postao je zanimljiv za iru javnost, za iru, laiku
intelektualnu, zainteresovanu javnost. I on i Nie, kao i Kjerkegor nije bio prihvaen u
svom vremenu, s tim to je jedino on doiveo da makar pod stare dane vidi neki odjek
svoje filosofije. To nije bilo zato to su ljudi odjednom postali pametniji i blagonakloniji
prema njemu, ve zato to je vreme bilo takvo da je pokazalo da verovanje u
racionalnost, ustrojenost svesti u napredak, nije odrivo. Kao i Kjerkegor, kao i Nie on
je istovremeno bio protivnik i metafizike tradicije i verovanja u um, ali i protivnika te
metafizike tradicije a to je prosvetiteljstvo i moderni progresivizam, dakle vera u
progres ako se projektuje na ideoloki plan onda to znai da su im neprijatelji bili i
reakcionari tadanji i revolucionari. Naravno nije teko zakljuiti da nisu bili po volji ni
desnici, ni levici, ni liberalima, ni konzervativcima. A zato je ovo zapravo tako? Pa ako
se malo bolje razmisli, postoji jedna sutinska slinost izmeu ova dva pravca. Kod
konzervativaca, dodue ne britanskih, nego ovih sa kontinenta. Koji se pozivaju na veni
poredak, na ideju transcedencije. Postoji um koji nadilazi ovekov um, koji ureuje
stvarnost tako da ona bude racionalno ustrojena. Pa se onda to na planu filosofije to
realizuje tako to ovek treba da otkrije po sebi vaee istine same stvarnosti.
Prosvetiteljska misao rui taj transcedentni poredak, oveka htela nehtela, najpre
nenamerno, pa zatim intencionalno ba sa namerom stavlja u sredite tog sveta dajui mu
zadatak da bude mera svih stvari i dajui mu zadatak da uredi taj svet. Razlika izmeu
ove dve ideje poretka, bez obzira na to to ovde imate venu transcedenciju koja nam
daje veni odgovor, to opet ne iskljuuje povesnu promenu i ovog progresivizma
prosvetiteljstva gde je ovek taj koji treba da unese um u svet jeste verovanje da stvarnost
ili jeste ili moe biti umna. Naravno sutinski je razliito da li je taj um po poreklu
boanski da li pripada transcedentno venom poretku ili je taj um po svom poreklu bitno
ljudski to znai da se u povesti odluuje ta je to um jer ono to ovek napravi u
vremenu i od sveta to se onda pokazuje kao um. Znai tu nemate jednu apriornu ideju
umnosti kao kod ovih konzervativaca, metafiziara, ve zapravo u vremenu se odluuje
ta je to um. Ono to ovek odlui, to sprovede, to napravi od sveta u smislu da ga
napravi racionalnijim, boljim itd. to onda predstavlja olienje umnosti. Ali bez obzira na
to to meu njima postoji sutinska razlika ono to je zajedniko jeste vera u um. Bio taj
um vean Boanski ili ljudski povestan veruje se zapravo da svet moe biti olienje
umnosti. E to su Kjerkegor, openhauer i Nie smatrali da nije odrivo. I utoliko su oni
bili vie vesnici buduih vremena, nego oni koji su bili izraz svog vremena zato nisu bili
prihvaeni u svom dobu. Ovo sa openhauerom je dolo poslednjih 12 godina njegovog
ivota i to nije bilo neko masovno oduevljavanje njime. Nie je realno bio otkriven tek
posle Prvog svetskog rata. On je umro 1900. godine, poslednjih 11 godina je iveo u
stanju mentalne pomraenosti. Dakle, vreme je na neki nain ili nevolje vremena su na
neki nain dale za pravo pesimizmu ove trojice mislilaca. Kako bismo odredili njegovu
filosofiju? Voluntarizam (dolazi od lat. rei voluntas-volja), iracionalizam. Ne radi se o
tome da neko govori iracionalno, lupeta, nego se radi o tome da su naela koja on
predpostavlja po svom pojmu olienje iracionalnosti. To nisu iste stvari. Mogue je da
poavi od nekog iracionalnog naela kojim objanjavamo stvarnost da racionalno
izlaemo. Pri emu, naravno tu ishodinu iracionalnost koju nosi to naelo ne moemo
nikad da isteramo. Ali iracionalizam kao nain miljenja itekako moe biti konzistentan.
Pravljenje logikih greaka nije iracionalizam. To su jenostavno logike greke koje su
nedopustive u bilo kom kontekstu. Sad neto biografski 1813 je doktoriao filozofiju.
1818. sa 30 godina je objavio svoje glavno delo Svet kao volja i predstave (predodbe).
Godinama je radio na tome. Uprkos njegovim oekivanjima to delo je ostalo nezapaeno,
to je njega izuzetno pogodilo. Bez obzira na to on je primeen, neko ga je primetio i on
je 1820. sa 32 godine postao profesor Berlinskog Univerziteta, katedre za filozofiju, to
ni tada nije bila mala stvar. Namerno je zakazivao svoja predavanja kao i Hegel. Naravno
da je Hegel bio arhineprijatelj i Kjerkegoru i njegovom nainu miljenja i openhaueru.
Zato? Pa zato to je Hegel smatrao da je stvarnost umna. I te 1820. ili 20ih godina
19.veka to se jo uvek moglo smatrati. Talas revolucija je bio nekako uminuo. Prvo
Francuska revolucija koja je sa sobom donela veliku uas je sama morala da se
modifikuje i pretvorila se u imperijalizam. Napoleona ne bi bilo bez Francuske
revolucije. Napoleon je pokazao da ludilo jakobinskih voa mora da se modifikuje da
postaje racionalnije i onda se izrodio imperijalizam ime se pokazalo da nije dobijao nita
sutinski novo. Teza o naravno, reakciji u itavoj Evropi i reakcija u samoj Francuskoj.
Pa onda imate obnovu, da kaemo, starih drutvenih slojeva, starih drutvenih vrednosti u
samoj Francuskoj nakon Napoleona. Tek je zapravo poray Francuske 1871. godine u ratu
protiv Prusa odnosno Nemaca uinio kraj francuskoj ideji imperije. Dakle, u to vreme je
bilo preuranjeno smatrati da je zavreno sa svetom kao racionalno ureenim poretkom. I
naravno niko nije iao kod njega na predavanja, svi su ili kod Hegela i to je njega
naravno pogaalo. Ono to je vano jeste da je on recimo pojam tela, pojam seksualnosti,
da je on bio jedan od pretea uvoenja te teme u filosofiju. Pogledajte recimo Dekart on
je ba kontra primer za to. Tu se o oveku govori kao samo protenom, znai on je
protenost, atribut njegove telesnosti, nita vie od toga. Dakle, imate primat onoga to je
misaono duhovno u prirodi oveka dok se sve ostalo potiskuje. I tako je bilo stoleima,
milenijuma, zato to filosofija ima tendenciju da ono to je njoj blie to je razum, racio da
u razimevanju ovekovog bia tome daje prednost u odnosu na ono to nije racio. Sama
injenica, meutim da u 20. veku, ve u drugoj polovine 19. stolea ne samo u filosofiji,
imate Frojda na koga je uticao openhauer. Sama injenica da ta tema dobija na znaaju
nije samo dokaz da se rehabilituje jedna zapostavljana tema, ve pokazuje da odreenje
oveka kao racionalnog, kao homosapiensa dolazi u krizu. Ne moete da zadrite ideju o
oveku kao racionalnom biu u svetu koji nije racionalan. Ako na sve strane ili vera u
umnost kako bi onda mogla da se zadri vera u oveka kao racionalnog? I da se
razumevanjem njega kao racionalnoga u principu razume njegova sutina. Voluntarizam.
Zato voluntarizam? Zato to on na velika vrata u filosofiju uvodi pojam volje, kod Kanta
takoe imate pojam volje, ali kod Kanta u osnovi volja ostaje regulisana u osnovama
racionalnosti. Kant u krajnjem smatra da ovekova volje moe biti odreenja kao dobra
volja, odnosno racionalno i etiki usmerena volja. Problem u tome jeste to se ne shvata,
to Kant nije mogao da shvati u svom humanizmu i verovanju da je ljudska priroda
nepromenjiva kroz prostor i vreme. Kant nije osteio svu ruilaku snagu volje. Volja rui.
Ona naravno moe da bude obuzdana i moralnim zakonom, i raciom itd. ali ona kao volje
nije racionalna. openhauer je to dobro osetio. On smatra da, zapravo zamena za
shvatanje bia, odnosno, za sadrinsko odreenje pojma bia treba da bude volja. On
smatra da je sve volja. I tu ga sledi Nie u shvatanju u volji za moi. Koja takoe kod
Niea, preuzeto od openhauera, predstavlja univerzalno odreenje stvarnosti. Kad se
kae sve je volja onda treba imati u vidu da je to metafiziko, spekulativno shvatanje koje
volju ne pronalazi samo kod oveka, i samo u manifestacijama onoga ja hou. On tvrdi
da zapravo sve to na ovaj ili onaj nain predstavlja manifestaciju, projavu volje. Kako -
to emo videti kasnije. E sada. ta je ovde vano? Vano je, u krajnjoj liniji, ako elimo
da vidimo ta volje hoe shvatiemo da su sve konkretne elje koju neka volja pokazuje
zapravo sporedni prolaz. Volja se nikada ne iscrpljuje svojim konkretnim aktima elje
htenja. Ona uvek hoe vie od toga. Ona se ne moe materijano svesti na neka naela, ili
privilegovane objekte njenog htenja. Volja uvek hoe vie od toga i ona je nesvodljiva na
ono to je sadrinski odredivo, ona u krajnjoj liniji hoe sama sebe. Njoj nije dovoljno da
eli to i to pa da ga dobije, nego uvek eli neto vie. Volja je kao takva nezasita. Ona
nema nekakvu spoljanju svrhu telos. Ona je atelina, porie transcedenciju, ono to nju
transceduje to iskorauje iz nje. U krajnjoj liniji njoj je sve to sporedno, bitna je samo
sebi. To je imanencija, ako ona hoe sama sebe onda ona faktiki nikada ne izlazi iz svog
reima. Nie kae da je sutina volje za moi volja za voljom. Pa to je upravo to. Dakle
volja kao takva je iracionalna, nenamiriva, neobjanjiva, neispunjiva. To je direktno u
vezi sa Hegelom, koji smatra da i volja moe biti uvuena u teleoloke racionalne
strukture. I da imate ispunjenje puta povesti da imete ispunjenje ideje da kad subjekt sebe
prepozna u spoljanjem da je onda on sebe ispunio, namirio. E ako je volja ovakva, a
blie zdravoj pameti je da volje jeste ovakva jer princip volje se nikada ne moe potpuno
obuzdati racionalnim razlozima. Imate jednostavno to iracionalno ja hou. I kad se
neto hoe onda samo sila moe da obuzda to ja hou. openhauerova filosofija je bitno
imanentistika, ako volja hoe samu sebe i nikada ne izlazi iz svog reima onda faktiki
celokupna stvarnost se svodi na samopotvrivanje sebe samog, na osnos prema sebi
samom i na nemogunost da se istupi prema neemu to je drugaije od onog svoga ja
hou, odnosno od onoga svoga predstavnoga sveta. Ovde je naravno vano odnos izmeu
bia i miljenja, mog misaonog akta i onoga na ta je on usredsreen. openhauera je ne
mogue objasniti bez Kanta, ne samo njegovu etiku, ve i njegovu teorijsku filosofiju. On
proizilazi iz Kanta, ali tako to pravi zaokret koji je bitno nekantovski, zaokret ka onome
to je iracionalno.