1.

Faktori koji utiu na obim i brzinu prolaenja LS kroz membranu kod pasivne difuzije:
1) fiziko-hemijske osobine LS (pKa, koeficijent lipidno-vodene raspodele) i
2) razlika u cc LS sa obe strane membrane.

2. Aktivna difuzija:
- u pravcu koncentracionog gradijenta (slinost sa pasivnom difuzijom)
- sa nosaem (slinost sa aktivnim transportom)

3. Invaginacija elijske membrane:

- pinocitoza

4. Jonski parovi se kao neutralne molekule apsorbuju:

- pasivnom difuzijom

5. Kod slabih kiselina vei je particioni koeficijent pri

- niim pH.

6. Uticaj temperature na brzinu pranjenja eluca:

- brzina pranjenja sadraja se smanjuje sa poveanjem temperature unete tenosti.

7. Kako depresija utie na pranjenje eluca?

- Depresivna stanja mogu da usporavaju eludane kontrakcije i time brzinu pranjenja.

8. Kako poveanje viskoziteta tenosti utie na pranjenje eluca?

- to je sadraj u elucu veeg viskoziteta to je brzina pranjenja sporija.

9. Kod primene TTS (transdermalni terapijski sistemi) bioraspoloivost treba da je:

- vea.

10. Faktori koji ograniavaju apsorpciju kod RHINOGUTTAE?

- kratko zadravanje LS na mestu apsorpcije (funkcija ienja slizokoe nosa, kijanje)
- dodatne difuzione barijere i mogunost vezivanja aktivne LS zbog prisustva sluzi
- oticanje sluzokoe nosa, kao reakcija na infekcije
- razliita prokrvljenost na mestu za apsorpciju.

11. Faktori koji utiu na podnoljivost preparata pri primeni na sluzokou oka:
- cc H+ jona
- toninost (225-430mOsm; snienje take mrnjenja od -0.42 do -0.80C)
- duina (vreme) kontakta LS i ronjae

12. Kod LS sa pKa zato se bolje apsorbuju gde je pH?

- Zato to su u pitanju baze koje e se u ovom sluaju nai u nejonizovanom obliku i bre e se apsorbovati.

13. Ako je LS hidrofobna a rastvara ima slabo kvasea svojstva, kako e se poboljati rastvaranje?
- dodatkom PAM i hidrofilnih pomonih supstanci.

14. Objasniti kvantitativnu apsorpciju od pasivne difuzije.

- Difuzija, odnosno prenos, se odvija u pravcu manje koncentracije i sledi Fick-ov zakon difuzije. Difuzija e se
odvijati sve dok se ne postigne ravnotea u cc LS sa obe strane membrane. Kako se LS strujom krvi
rasporeuje po itavom organizmu, uvek postoji koncentracioni gradijent i apsorpcija moe biti kvantitativna.

15. Kod vodenih suspenzija na bioraspoloivost utiu 3 faktora:

- veliina estica
- oblik kristala (reastvorljivost?)
- viskozitet vehikuluma ( viskoznost, BR)

16. Ileum:
duina: 4m
apsorpciona povrina: 60m2
vreme zadravanja: 10-25h ()
pH praznoh: 7-8
pH punog: (7-8)
mehanizmi apsorpcije: svi

17. Na osnovu ega odreujemo dozu LS?

- na osnovu poluvremena eliminacije (biolokog poluvremena).

18. Zbog ega se LS bre apsorbuje preko plua u odnosu na GIT?

- Zbog toga to su plua dobro vaskularizovana i imaju veliku apsorptivnu povrinu (a. povrina plunih alveola
70m2) a i u GIT-u moe doi do interakcije LS i hrane ili nekih sokova iz GIT-a.

19. Kod dermofarmaceutika kakva treba da bude bioraspoloivost?

- Kada je potrebno postii sistemsko delovanje poeljna je to vea BR, a za lokalne efekte to manja da bi se
delovanje manifestovalo samo u povrinskim slojevima koe.

20. Kako primena konstante liberacije utie na preparate kod kojih je t1/2 >12h?
- Smatra se da supstanca ima produeno delovanje i promenom konstante brzine oslobaanja nee se bitno
menjati nivo LS u krvi. (NE UTIE!)

21. Zato se kvaternrne amonijumove soli ne mogu apsorbovati iz GIT-a?

- Zato to formiraju kompleks sa crevnim mucinom i tako se spreava apsorpcija.

22. Osobine nosaa kod transporta nasuprot koncentracionom gradijentu:

- javlja se fenomen zasienja (nosa ima odreeni kapacitet)
- supstance sline hemijske strukture konkuriu za isti nosa (kompeticija) to ima za posledicu inhibiciju
apsorpcije jedne ili obe supstance
- strukturna specifinost i specifinost u odnosu na mesto apsorpcije
- prenos samo u jednom smeru

23. Navesti uslove pod kojima vai Nixon-Crowelova jednaina:

- da se LS jednako rastvara po itavoj povrini
- da se rastvara stalno mea i istom brzinom
- da se oblik estica ne menja, odnosno da su stalno okrugle.

24. Kod bukalne primene supstanca je:

- nejonizovani oblik
- male doze, obino ne vee od 10-15mg

25. Zato se sa poveanjem specifine povrine ne poveava i efikasnost veine supstanci?

- Efikasnost se poveava sa poveanjem efikasne povrine (ona povrina estica koja je raspoloiva za kontakt
sa rastvaraem-telesnim tenostima) a ne sa poeanjem specifine povrine. Npr, ako je LS hidrofobna a
rastvara ima slaba kvasea svojstvamanjenjem veliine estica nee se poveati efektivna povrina iako je
specifina povrina uveaa, tako da nee doi do poveanja brzine rastvaranja.
- Poveanje povrine usitnjavanjem estica moe da povea degradaciju hemijski nestabilnih LS i time smanji
BR.

26. Zato se grizeofulvin bolje oslobaa iz emulzije nego iz vodenih rastvora?

- Grizeofulvin je slabo ratsvorljiv u vodi i njegovu apsor pciju ograniava brzina rastvaranja. Unoenje
grizeofulvina sa lipidima poboljava njegovu apsorpciju.?

27. Zato se supstance sa malom pKa bolje apsorbuju u kiseloj sredini?

- Jer su to slabe kiseline koje se pri niim pH vrednostima nalaze u nejonizovanom obliku.

28. Koje su nosee komponente kod i.a. primene?

- Lecitin i fosfolipidi

29. Supstance po I i IV grupi BCS imaju osobine:

- I: dobra rastvorljivost i visoka permeabilnost
- IV: loa (niska) ratsvorljivost i niska permeabilnost

30. Koje supstance se najvie koriste u terapiji?

- slabi (organski) elektroliti
31. Dissolution test slui za ispitivanje:
- rastvaranja LS za procenu u organizmu pri in vivo uslovima.

32. Najei mehanizam kojim prolaze LS:

- pasivna difuzija.

33. Osobine molekula koji prolaze konvektivnom difuzijom:

- Joni (ako su suprotnog naelektrisanja u odnosu na omota pore) kao i neutralni molkeuli LS mogu da prou
kroz poru samo ako im je prenik manji od prenika pore, tj. ako imaju molekulsku masu od 150-400.

34. Zato LS koje se primenjuju inhalatorno moraju imati veliinu estica od 0.5-5m?
- Veliina estica ima veliki znaaj za efikasnost dejstva LS datih u obliku inhalacija. estice koje su manje
bivaju izdahnute dok se vee zadravaju u raznim segmentima bronhijalnog stabla.

35. ta podrazumeva resorpcija oralno i peroralno?

- peroralno: apsorpcija LS se odvija preko sluzokoe eluca i/ili creva
36. Inhalatorni put:
- resorpcija preko plua
- Mm - brzina apsorpcije

37. Zato usitnjavanje nema efekta kod baznih supstanci sa pKa?

- Usitnjavanje (t. poveanje specifine povrine ) je od male vrednosti za najvei broj slabo baznih supstanci jer
je apsorpcija slabih baza vie ograniena brzinom pranjenja eluca nego brzinom rastvaranja.

38. Zato se slabo resorbuju supstance u ustima?

- Sa poveanjem particionog koeficijenta iznad 2000, rastvorljivost u pljuvanom soku je obino nedovoljna da
obezbedi potrebnu koncentraciju za transport kroz membranu.

39. Najznaajniji bioloki faktori pri rektalnoj primeni su:

- koliina tenosti u rektumu (veoma mala, oko 3ml manji obim rastvaranja LS po oslobaanju iz lekovitog
oblika)
- sastav rektalne tenosti
- pH vrednost rektalne tenosti (pH vrednost rektalne sluzokoe je oko 6.8 a pH vrednost rektalne tenosti 7.3-
7.4 (7-8))
- puferski kapacitet RT
- viskozitet RT
- luminalni pritisak

40. Koji faktori utiu na apsorpciju i liberaciju LS?

- bioloki faktori
- fiziko-hemijski faktori
- farmaceutsko-tehnoloki faktori

41. Grafik brzine rastvorljivosti:

- na ordinati je % rastvorljivosti aktivne komponente
- na apscisi t (vreme)

42. Poreati po BR:

- rastvor, emulzije - suspenzije, praak, kapsule, tablete, obloene tablete

43. Dissolution testom se proverava:

- stabilnost

44. Stvarna brzina rastvaranja je karakteristina za supstance:

- u vrstom stanju i utie na bioloku raspoloivost.

45. Kada se vri poreenje profila brzine rastvaranja?

- kod ispitivanja razliitih serija istog preparata
- ispitivanje preparata pre i posle izvoenja izvesnih izmena u formulaciji i slino
46. Brzina rastvaranja se poveava sa:
- poveanjem dodirne povrine.
Na koji nain moe da se povea dodirna povrina?
- usitnjavanjem
- meanjem

47. emu slui vodeno kupatilo kod dissolutiona?

- odrava temperaturu medijuma za rastvaranje (za peroralne LO treba da bude 370.5C; za ispitivanje
preparata za spoljanju primenu se koristi temperatura 320.5C)

48. Faktori koji utiu na apsorpciju:

- fizioloki uslovi
- proces oslobaanja
- cc LS na mestu apsorpcije
- osobine LS koje su bitne za transport kroz biomembrane

49. Faktori koji negativno utiu na oslobaanje LS iz kapsula:

- omota kapsule
- uzajamno dejstvo lekovitih i pomonih supstanci
- nepodesna modifikacija
- aglomeracija
- mala poroznost
- velika gustina punjenja
- prisustvo hidrofobnih materija

50. Zato se penicilin G daje iskljuivo parenteralno, a ampicilin peroralno?

- Penicilin G je nestabilan u kiseloj sredini, a ampicilin je njegov polusintetski derivat koji je rezistentniji u kiseloj
sredini pa se moe davati per os.

51. Faktori koji utiu na izbor LO:

- terapijski cilj
- pitanje doziranja
- mesto i vremem oslobaanja LS
- stabilnost i dr. parametri

52. Od ega zavisi apsorpcija nejonizovanog dela molekula?

- stepena disocijacije (Kd)
- pH vrednosti na mestu apsorpcije.

53. Kako se prenose molekuli malih molekulskih masa i vrste estice?

- konvektivnom difuzijom

54. ta je luminalni pritisak?

- pritisak koji vri supozitorija na zid rektuma koji je dovoljan da zapone njeno rasprostiranje.
- faktor koji moe imati uticaja na oslobaanje LS

55. eludac:
rastvara: eludani sok
duina: 0.2m
apsorpciona povrina: 0.1m2
mehanizam apsorpcije: PD, KD, AT
vreme zadravanja: 1-3h
pH prazan: 1.5-3
pH pun: 2-5
enzimi i dr. materije: pepsin, lipaze, HCl, mucin

56. Poreati supstance po rastuoj brzini rastvorljivosti:

eritromicin (bezvodni), eritromicin monohidrat, eritromicin dihidrat
57. Rastvaranje se vri po:
- Fickovom zakonu difuzije.

58. Noyes-Whitney jednaina vai u sluaju:

- da je rastvaranje molekula vrste LS u tenosti posledica jednostavne difuzije rastvorenih molekula sa
povrine supstanci u okolni rastvor. Pri tome su estice vrste supstance obloene slojem zasienog rastvora u
kome cc opada sa udaljenou od povrine.

59. Profili rastvorljivosti:

- izraunavanje faktora razlike i faktora slinosti.
Ispitivani profili se mogu smatrati slinim ako je 0<f1<15 i/ili ako je 50<f2<100

60. Mehanizmi apsorpcije koji koriste nosa:

- aktivna (olakana) difuzija
- aktivni prenos

61. Terapijska ekvivalencija:

- definie istovetnost 2 preparat sa istom LS koji daju isto delovanje kada se daju u istim dozama istim
ispitanicima.

62. Problemi kod i.v. primene u odnosu na bioloku raspoloivost:

- Pri i.v. primeni koliina (doza) unete LS i brzina primene su strogo kontrolisane, te se ne postavlja problem
bioloke raspoloivosti osim u sluajevima kada se LS upotrebi u obliku koji tek posle metabolikih procesa
oslobaa aktivnu komponentu.

63. ta predstavlja transpulmonalna apsorpcija?

- LS koje se apsorbuju transpulmonalno moraju da prou kroz 2 granina sloja. Barijera vazduh-krv se sastoji iz
jednog alveolarnog epitela i kapilarnog endotela koji su odvojeni intersticijumom (meuprostorom).
- Smatra se da je pasivna difuzija osnovni mehanizam apsorpcije preko plua. Mogue su i pinocitoza i transport
kroz makrofage.

64. Mogue komplikacije kod i.a. primene:

- Nasuprot i.v. injekcijama gde se cc LS brzo razblauje krvlju, po intraarterijskoj primeni LS cirkulacijom dolazi
u manje krvne sudove ime se poveava cc. Usled toga moe doi do zaepljenja krvnog suda zbog mogueg
taloenja usled smanjenja ratsvorljivosti.
65. Kako dobiti preparat sa produenim delovanjem?
- usporavanjem kinetike oslobaanja i/ili
- produavanjem vremena apsorpcije u GIT-u

66. Zato se nee poboljati rastvorljivost usitnjavanjem hidrofobnih LS kada se za rastvaranje koristi rastvara
sa slabo kvaseim svojstvima?
- Smanjenjem veliine estica nee se poveati efektivna povrina iako je specifina povrina poveana tako da
nee doi do poveanja brzine rastvaranja.

67. Makromolekuli (insulin) se apsorbuju mehanizmom:

- pinocitoze

68. Vit. B12 se apsorbuje mehanizmom:

- aktivne difuzije i u prisustvu unutranjeg faktora i nosaa u membrani.

69. Usna duplja:

rastvara: pljuvaka (mala koliina)
pH prazna: 6
pH puna: 6
enzimi: ptijalin
vreme zadravanja: voljno
apsorpciona povrina: /
mehanizmi apsorpcije: PD
70. Duodenum:
rastvara: duodenalni sok, u, pankreasni sok
duina: 0.3m
apsorptivna povrina: 0.1m2
vreme zadravanja:
pH prazan: 5.5
pH pun: 5
enzimi: tripsin, amilaze, lipaze; une soli
mehanizmi: svi (PD, KD, AT, P)

71. Uticaj peristaltike creva na apsorpciju?

- Peristaltiki pokreti omoguuju bolju distribuciju LS i intimniji kontakt sa veim delom povrine sluzokoe.
Znaajan faktor za BR LS je vreme zadravanja u crevima. Kod acijenata sa pojaanom pokretljivou creva
moe se dogoditi da velika koliina LS ostane neiskoriena. To se najee deava u sluaju kada su u pitanju
LS koje se teko rastvaraju ili se apsorbuju mehanizmom aktivnog prenosa.

72. Ograniavajui faktori za apsorpciju kod emulzija:

- sastav vehikuluma
- interakcije LS i emulgatora
- odnos faza
- u kojoj fazi je rastvorena LS
- tip emulzije
- nain izrade emulzije
- usitnjenost unutranje faze

73. Bitni faktori za konvektivnu difuziju:

- zapremina tenosti u kontaktu sa membranom
- cc LS
- broj pora
- debljina membrane
- radijus pore membrane
- povrina oblasti pore
- viskozitet tenosti u pori
- koliina rastvora koji difunduje u jedinici vremena kroz membranu
- razlika hidrostatskih pritisaka sa obe strane membrane

74. Osnovni faktori koji utiu na apsorpciju LS kod vaginalne primene:

- sluzokoa je pokrivena slojem sluzi to oteava dovoenje LS na mesto apsorpcije
- postojanje bakterijske flore i variranje pH vrednosti (od 4 do
- promenljiva sposobnost sluzokoe za apsorpciju, to je vezano za ciklus.

75. ta se deava ako je brzina liberacije vea od brzine apsorpcije LS?

- To znai da e se supstanca bre osloboditi i nee se apsorbovati sva koliina LS pa nee doi do ispoljavanja
zadovoljavajueg terapijskog efekta.

76. In vitro ispitivanja kod vrstih LO?

- brzina raspadanja
- brzina rastvaranja
- brzina apsorpcije

77. Konstanta difuzije (K) je konstanta brzine reakcije prvog reda i zavisi od:
- F-H osobina LS i njenog rastvora
- povrine i debljine membrane
- koeficijenta difuzije

78. Kada treba postii lokalno delovanje poeljno je da BR bude:

- to manja
79. Pogodan reim za doziranje se odreuje na osnovu:
- biolokog poluvremena

80. Nixon i Crowell su uveli:

- jednainu kubnog korena za praenje brzine kinetike rastvaranja.

81. Faktori koji utiu na liberaciju LS:

- bioloki faktori (fizioloki uslovi na mestu apsorpcije)
- fiziko- hemijski faktori (osobine LS i pomonih materija)
- farmaceutsko-tehnoloki faktori (osobine i nain izrade LO)

82. Karakteristike LS koje utiu na brzinu rastvaranja i apsorpcije:

- dozni broj (dose number)
- broj brzine rastvaranja (dissolution number)
- apsorpcioni broj (absorption number)

83. Faktori koji utiu na oslobaanje LS iz supozitorija:

- izbor podloge
- prisustvo pomonih materija
- nain inkorporiranja LS u podlogu.

84. Koje su karakteristike metastabilnih formi?

- metastabilne forme su ponekad poeljnije sa biofarmaceutskog aspekta zbog vee rastvorljivosti i brzine
rastvaranja. Metastabilne modifikacije se esto bre apsorbuju.

85. Pseudopolimorfizam je:

- Osobina jedne supstance da obrazuje asocijate sa solvensom i da se javlja bez solvensa.

86. Na osnovu ega se odreuje interval doziranja?

- biolokog poluvremena.
- Za utvrivanje reima doziranja vano je odabrati pogodan inetrval za ponavljanje doze i odnos izmeu
poetne doze i doze za odravanje.

87. ta se deava kada je K1 > Ka?

- konstanta brzine oslobaanja je vea od konstante brzine apsorpcije.
- u sluaju aplikacije rastvora, kada brzina oslobaanja LS ne ograniava apsorpciju dobija se najvei nivo LS u
krvi. Priblino slian nivo LS u krvi se dobija kada je K1 oko 3-5x vea od Ka.

88. Iz koje vrste lekovitog obliks je resorpcija brza i potpuna?

- rastvor LS (vodeni rastvor)

89. Kako se moe produiti delovanje kod s.c. primene?

- Ako se eli lokalizovanje dejstva, apsorpcija se moe usporiti dodavanjem vazokonstriktora. Primenom toplote,
masae ili dodavanjem enzima hijaluronidaze u preparat koji se aplikuje se moe ubrzati apsorpcija.

90. ta znai kad neka supstanca ima Do <1?

- Vrednosti doznog broja manje od 1 pokazuju da e se propisana doza LS rastvoriti u zapremini od 250ml
vodenog medijuma i takve supstance se smatraju dobro rastvornim.

91. Putevi apsorpcije preko koe:

- transepidermalno i to intercelularno (LS prolazi kroz meuelijske prostore) ili transcelularno (LS prolazi korz
elije)
- transglandularno (LS prolazi kroz znojne i lojne lezde)
- transfolikularno (vri se prenos susptanci uz folikul dlaka).

92. Pod parenteralnom primenom u uem smislu se podrazumeva:

- davanje preparata putem injekcija kroz kou, sluzokou i seroznu membranu.

93. Faze liberacije LS iz LO:

- dezintegracija LO i dezagregacija u manje estice LS i pomonih materija
- rastvaranje LS u telesnim tenostima na mestu primene i/ili apsorpcije
- rasprostiranje LS preko povrine za apsorpciju.

94. Sa porastom pH rastvorljivost slabe baze:

- opada

95. Dissolution test je:

- in vitro ali za procenu in vivo

96. Dissolution test je oficinalan po:

- V farmakopeji

97. Termin sink uslovi oznaava da je:

- cc u rastvoru manja od 15% vrednosti za rastvorljivost.

98. Brzina rastvaranja se moe definisati kao:

- promena mase u jedinici vremena, odnosno koliina vrste faze koja pree u rastvor u jedinici vremena.

99. Zbog ega se realno rastvaranje LS odvija pod sink uslovima?

- Zbog toga to cc LS sa obe strane epitela intestinalnog zida za kratko vreme postie ravnoteu i zbog injenice
da se GIT ponaa kao prirodni slivnik. Kao posledica stalnog razblaivanja (tenosti unete u obliku hrane i
pia, salivacija, luenje eludanog i crevnog soka), cc rastvorene LS u organizmu nikada ne dostigne vie od
10-15% vrednosti rastvorljivosti, tako da se rastvaranje odvija pod sink uslovima.

100. Temperatura dissolution testa za per os i spolja primenjene preparate:

- per os: 370.5C
- spolja: 32 0.5C.

101.Teorija film modela (Nernst):

- U prvoj fazi dolazi do solvatacije (hidratacije) molekula na povrini vrste faze, rastvaranja supstance i
formiranja jednog nepokretnog sloja (filma) tenosti oko estice.
- U drugoj fazi dolazi do transporta rastvorenih molekula u okolni rastvor, kao posledica difuzije molekula kroz
sloj filma.

102. ime je odreena brzina rastvaranja vrste supstance?

- odreena je brzinom difuzije molekula u difuzionom sloju.

103. Najee aparature dissolution testa:

- aparatura sa lopaticom
- aparatura sa korpicom
- aparatura sa protonom elijom
- aparatura sa lopaticom iznad diska
- aparatura sa lopaticom iznad elije
- aparatura sa rotirajuim cilindrom

104. Funkcija PAM u farmaceutskom preparatu je:

- poveanje rastvorljivosti teko rastvornih LS
- emulgatori, solubilizatori, sredstva za kvaenje

105.ABR i RBR:
- ABR opisujee obim kojim je LS raspoloiva iz jednog LO u poreenju ssa intraenkimdatim standardom. Ona
iznosi 100%.
- RBR opisuje obim i brzinu kojom je LS raspoloiva iz jednog LO u odnosu na standardni LO (najee rastvor)
sa istom dozom te LS.

106. pH, stepen jonizacije, viskoznost i particioni koeficijent su:

- fiziko-hemijski faktori

107. Kod pseudopolimorfizma rastvorni oblik je:

- Amorfni oblik zato to je za rastvaranje kristalnog oblika potrebna vea energija.
108. Polimorfizam je:
- pojava da se LS javljaju u ili vie kristalnih oblika.

109. Po emu se supstance razlikuju kod polimorfizma a po emu ne?

- razlikuju se u strukturi kristalne reetke, a ne po hemijskom sastavu.

110. Kod LS je brzina apsorpcije ograniena:

- cc nejonizovanog, liposolubilnog dela, a ne od ukupne cc rastvorene LS.

111. Bioloka raspoloivost:

- opisuje obim i brzinu pojave jedne LS iz LO u velikom krvotoku.
- obim i brzina kojom se LS resorbuje i postaje dostupna na mestu delovanja.

112. Hemijska ekvivalencija:

- definie istovetnost 2 LO koji sadre iste koliine iste terapeutski aktivne LS i odgovaraju standardima
savremenih farmakopeja.

113. Bioekvivalencija:
- poredi i opisuje RBR 2 formulacije jedne LS.

114. Kako se izraunavaju f1 i f2?

- na osnovu srednjih vrednosti dobijenih ispitivanjem najmanje 12 pojedinanih uzoraka...

115. Faktori koji e odreivati brzinu prelaska ASA iz tabletne forme su:
- rastvorljivost leka/pH vrednost ?

116. Biofarmaceutski sistem klasifikacije zasnovan je na:

- podeli prema rastvorljivosti
- podeli prema brzini rastvorljivosti iz LO

117. Kada je supstanca slaba kiselina njena rastvorljivost ne zavisi od pH vrednosti kada:
- pH < pKa

118. Kod lekova sa visokim doznim brojem, brzina apsorpcije je ograniena:

- rastvorljivou same supstance i veoma je teko postii poboljanje rastvorljivosti.

119. Stvarna brzina rastvaranja je parametar koji predstavlja karakteristiku materijala u :

- vrstom stanju i izraava se u mg/min cm2

120. Ograniavajui faktori za rastvorljivost LS su:

- molekulska struktura
- temperatura
- kristalni oblik

121. Praktino se odreuje:

- prividni particioni koeficijent a princip odreivanja se zasniva na raspodeli supstance izmeu 2 rastvaraa koja
se meudobno ne meaju.

122. Na osnovu parametara Do, Dn i An mogue je predvideti:

- udeo apsorbovanog leka koji se obeleava sa Fa.
Takoe predstavljaju osnov za klasifikaciju LS.

123. Prilikom ispitivanja brzine rastvaranja in vitro kontroliu se uslovi ispitivanja:

- intenzitet meanja
- temperatura
- zapremina medijuma za rastvaranje

124. Ukupna rastvorljivost slabe kiseline se:

- poveava sa poveanjem pH vrednosti sredine.

125. Brzina apsorpcije LS zavisi od:

- cc nejonizovanog oblika
- liposolubilnog dela molekula
- koeficijenta raspodele

126. Prividni koeficijent raspodele je vei od pravog ako:

- se molekuli LS spajaju meusobno
- se molekuli LS spajaju sa molekulima rastvaraa

127. Farmaceutsko-tehnoloki faktori koji utiu na oslobaanje i apsorpciju LS su:

- vrsta LO
- prisustvo i vrsta pomonih materija
- primenjeni procesi u izradi LO
- nain uvanja preparata

128. Koeficijent lipidno-vodene raspodele (particioni koeficijent) vai samo za idealne rastvore pri sledeim
uslovima:
- kada se obe faze meusobno ne meaju
- kada se LS rastvorena u izabranom rastvarau ne menja
- kada je cc LS u rastvoru mala
- kada je LS slabo rastvorna u jednom ili oba rastvaraa

129. Ako je vrednost = 0.2 znai da je u rastvoru prisutno:

- 80% supstance u nejonizovanom obliku.

130. Na vrednost particionog koeficijenta utiu:

- pH
- vrsta rastvaraa
- odnos zapremina faza

131. Ako je pKa kiseline 4.6 da li e se bolje rastvarati u vodi ili u pH 1.2?
- bolje e se rastvarati u vodi jer e biti u jonizovanom obliku.

132. Ukupna rastvorljivost slabe kiseline:

- opada u kiseloj sredini.

133. Kada je pKa-pH>2, kiselina se nalazi u :

- nejonizovanom obliku i njena rastvorljivost ne zavisi od pH molarna rastvorljivost (intrinsic solubility)

134. Visoko permeabilnim se smatraju supstance koje pokazuju obim apsorpcije vei od:
- 90%

135. Granulometrijski sastav smee praka predstavlja:

- udeo estica odreene veliine u masi i izraava se u % ili prikazuje grafiki u obliku histograma.

136. Paracetamol (pK = 9.6) : da li se bolje rastvara u elucu ili crevima?

- elucu

137. ta utie na proces rastvaranja?

- rastvorljivost posmatrane supstance
- stepen usitnjenosti vrste faze
- intenzitet meanja u sistemu

138. Da li je rastvorljivost uvek const?

- Rastvorljivost predstavlja karakteristiku supstance i konstantna je pod odreenim eksperimentalnim uslovima
nije uvek const

139. Kod slabih baza kada je pH<pKa, rastvorljivost supstance se:

- poveava desetostruko za svaku pH jedinicu

140. Kako PAM utiu na rastvorljivost?

- poveavaju je.
141. U emu se hloramfenikol (slaba baza) bolje rastvara : u plazmi (7.4) ili crevima (6.?
- u crevima.

142. Faktori koji utiu na brzinu rastvaranja?

- karakteristike same supstance (veliina estica, rastvorljivost, polimorfizam)
- vrste rastvaraa (pH vrednost, viskozitet, povrinski napon)
- eksperimentalni uslovi ispitivanja (temperatura, intenzitet meanja)

143. Data je formula: Cs = Co + (Ka x Co)/("" H+"" ). Ovo je jednaina za:

- izraunavanje ukupne rastvorljivosti slabe kiseline.

144. Jednaina pH = 1/2 (pKw + pKa - logC) se koristi za izraunavanje:

- pH vodenog rastvora soli slabe kiseline i jake baze.

145. Rastvorljivost se definie kao:

- maksimalna koliina supstance koja moe da se rastvori u datoj zapremini odreenog rastvaraa pri
konstantnoj t.

146. Slaba kiselina se bolje rastvara u crevnom soku ili Na-lauril-sulfatu?

- Na-lauril-sulfatu ?

147. Kada je pKa-pH >2, slaba baza je u :

- jonizovanom obliku i pH utie na rastvorljivost.

148. Da li se slaba baza bolje rastvara u elucu ili Na-lauril sulfatu?

- NaLS. ?

149. Ako je u pitanju slaba baza, gde je najvea a gde najmanja disocijacija?
- najvea disocijacija u elucu a najmanja u crevima.

150. U formuli particionog koeficijenta ta je c2?

- cc supstance u polarnom rastvarau

151. Ako je u pitanju slaba baza, pri kojoj pH vrednosti e P biti vei: pH =3 ili pH = 7.4?
- pH = 7.4

152. Da li rastvara utie na P?

- da

153. Kada se smanji cc H+ jona kako disosuje slaba kiselina?

- poveana je disocijacija.

154. Ako se povea cc H+ jona, ta se deava sa rastvorljivou slabe kiseline?

- opada.

155. Za ta je bitan stepen disocijacije?

- Stepen jonizacije LS pokazuje znaajan efekat na njenu apsorpciju, distribuciju i eliminaciju iz organizma
(ADE).

156. Ako je vea cc nepolarne faze, P:

- raste.

157. Od ega zavisi P?

- vrsta rastvaraa
- odnos zapremina faza
- pH vrednosti (jonizacija supstance u zavisnosti od pH)

158. Jednaina za prividni particioni koeficijent:

- Pp = (V x C1)/(v x C2)

159. Od ega zavisi stepen jonizacije?

- pH vrednosti i pKa LS.
160. Kada se povea cc H+, ta se deava sa disocijacijom slabe kiseline?
- smanjuje se stepen disocijacije slabe kiseline.

161. Kod velikog pKa, kakav treba da bude pH da bi Pk bio veliki?

- vii.

162. Kako utie tena LS kada se stavi u kapsulu na njeno oslobaanje?

- bre je oslobaanje.

163. Razlika izmeu slobodne supstance i kada je vezana za kompleks:

- Kompleks LS u odnosu na slobodnu LS moe se razlikovati u sledeim osobinama: rastvorljivosti, sposobnosti
za difuziju, veliini molekule, particionom koeficijentu i dr.osobinama.

164. Koja je razlika u GIT-u kada se daje kompleks LS i kada se primenjuje slobodna supstanca?
- Kompleks LS se razlikuje u pogledu sposobnosti da penetrira kroz bioloke membrane zbog razliitih F-H
osobina ili zato to su molekule kompleksirajueg sredstva velike te ne mogu da penetriraju kroz membrane.
???

165. Grafik primene per os i i.v. + izvoenje formule za SB i SK (HH jednaina)