VOZNI PARK I RAD VOZNOG PARKA

Izvod iz knjige:

Topencarevic Ljubomir, Organizacija i tehnologija drumskog transporta ,

Gradevinska knjiga, Beograd,1987.

5. VOZNI PARK ............................................................................................................................. 2

5.1 Definicija voznog parka ..................................................................................................... 2

5.2 Sastav voznog parka ......................................................................................................... 2

5.3 Inventarski vozni park........................................................................................................ 3

6. RAD VOZNOG PARKA ............................................................................................................. 5

6.1 TRANSPORTNI PROCES I ELEMENTI TRANSPORTNOG PROCESA ......................... 5

6.2 ELEMENTI RADA VOZNOG PARKA................................................................................ 6

6.3 TEHNOLOKO-EKSPLOATACIONI POKAZATELJI RADA VOZILA ............................... 6

6.4 IZMERITELJI I KOEFICIJENTI ISKORICENJA PREENOG PUTA ............................ 24

6.5 BRZINE KRETANJA VOZILA.......................................................................................... 30

7. 6.6PROIZVODNOST
IZMERITELJI ISKORICENJA
TERETNOG VOZILA
KORISNE
.................................................................................
NOSIVOSTI
1 VOZILA .................................... 44 35
5. VOZNI PARK

5.1 Definicija voznog parka

Pod pojmom vozni park podrazumeva se skup svih transportnih sredstava

autotransportne
organizacije (autobusi, zglobni autobusi, teretna motorna vozila, tegljaci, prikolice i
poluprikolice).
Vozni park moe biti formiran po organizacionim i teritorijalnim potrebama.

Organizacioni vozni park se moe formirati za delatnosti javnog prevoza ili za

delatnosti
za prevoza
sopstvene potrebe.

Formiranje voznih parkova po teritorijalnim potrebama podrazumeva sve navedene

oblike
organizacionog voznog parka ali sa ogranicenim teritorijalnim dejstvom, odnosno
zadatkom
podmirenja transportnih potreba posmatrane teritorijalne oblasti.

5.2 Sastav voznog parka

Vozni park drumskih transportnih sredstava sastoji se od drumskih i prikljucnih vozila

cije su
eksploataciono-tehnicke karakteristike razlicite i tehnicko stanje nejednako. Pod
eksploataciono-
tehnickim karakteristikama podrazumevaju se gabaritne dimenzije vozila duina,
irina,
razmakvisina,
osovina, razmak tockova, duina prednjeg i zadnjeg prepusta, poluprecnici
podune
poprecneiprolaznosti, radijus okretanja, dinamicka svojstva vozila, masa praznog
vozila,
ekonomicnost pogona, pogodnost za tehnicko odravanje, kapacitet vozila korisna
nosivost,
specificna povrinska i zapreminska nosivost u t/m 2
itd.

Ukoliko je vozni park sastavljen od vozila iste marke i tipa onda je to homogen vozni
park. Sastav
voznog parka po pravilu je retko homogen. Vozni park najcece je heterogene strukture
tj.,
sastavljen je od vozila razlicitih marka i tipova, kategorije korisnih nosivosti su
razlicite pa su i
tehnicko-eksploatacione karakteristike razlicite.

Visoku efikasnost pri radu voznog parka najlake je ostvariti sa homogenim voznim
parkom,
kojeg kod
je tehnicko odravanje vozila lake i racionalnije. Radi toga, kod formiranja
voznih parkova
potrebno je teiti "tipizaciji" vozila ili bar broj marka i tipova vozila zastupljenih u
voznom
svesti naparku
minimum.

Pri organizovanju eksploatacije vozila, radi stvaranja uslova za upored ivanje rada
vozila uipotrebno
parku,
marke
cisterne,
Vozila voznom
karakteristike
setipa je izvriti
hladnjace,
svrstavaju
vozila,
i cije je
teretna
godine
grupepodelu
u stanjevozila na grupe
proizvodnje,
ipriblino
u zavisnost odvozila
sa uredajima
jednako.
korisne
uslova
za koje
Vozila imaju
nosivosti, iste tehnicko-
samoistovar-kiperi
eksploatacije,
se ponamene
pravilukako
tovarnog
svrstavaju
itd;biautobusi
se prostora
u grupe
za
ueksploatacione
(sanducari,
saobracaj,
medugradski
izmeritelji
mogli
funkciji
uporedivati.
autobusi
rada vozilaza prigradski saobracaj, autobusi za turisticke
2 vonje itd.)
5.3 Inventarski vozni park

5.3.1 Definicija inventarskog voznog parka

Pod "inventarskim voznim parkom" podrazumeva se skup svih vozila koja se vode u
inventaru osnovnih sredstava autotransportne organizacije. Skup svih vozila u
knjigovodstvu
voznom parku
homogenog sastava oznacava se sa Ai inventarski broj vozila.

U heterogenom voznom parku inventarski vozni park je skup grupa vozila razvrstanih
po markama
i tipovima vozila u voznom parku.
n
A = A + A + ... + A = A
i i1 i2 in i1
1
gde su:
Ai1 + ...
Ai 2 + + A podskupovi broja inventarskih vozila po markama i tipovima vozila u
in
voznom parku.
n broj grupa vozila u inventarskom voznom parku.

5.3.2 Podela inventarskog voznog parka prema tehnickom stanju

Po svom tehnickom stanju inventarski vozni park se deli na vozila koja su tehnicki
ispravna, tj.
sposobna za eksploataciju i vozila koja su tehnicki neispravna, odnosno nesposobna za
eksploataciju. Ovo znaci da se inventarskom voznom parku imamo vozila koja su
"sposobna"
rad za su "nesposobna" za rad. U praksi retko nastupa slucaj kada su sva
i vozila koja
sposobna za rad i to najcece kod voznih parkova sa malim inventarskim brojem
vozila
vozila.
Ako se kod homogenog voznog parka sa Ai oznaci inventarski broj vozila, sa broj tehnicki
As
ispravnih za rad sposobnih vozila i sa A
broj
n
tehnicki neispravnih, odnosno za rad nesposobnih
vozila, tada se dobije podela inventarskog voznog parka po tehnickom stanju
A =A +A
i s n

Kod heterogenog voznog parka sastavljenog od n grupa vozila bice:

n n n
A = A = A + A
i ii si ni
1 1 1
gde je:
n
As = As1 + ...
As 2 + + As n skup broja sposobnih vozila po grupama vozila
i
1
n
An = An1 + ...
An 2 + + Ann skup broja nesposobnih vozila po grupama vozila
i
1

Osnovna podela moe se prema potrebi dalje raclanjivati. Na primer: tehnicki

mogu
se
srednja,
U kategoriju
nalaze
seinvesticiona
neispravnapodeliti
navozila
opravci
neispravnih
na vozila
mogu
opravka).
vozila
koja
se podeliti
Vozila
se
mogu
nalaze
na
koja
se vozila
izdvajati
nacekaju
opravci
prema
opravku
vozila
i na
vrstama
vozila
koja
mogu
cekaju
opravke
koja
se podeliti
cekaju
otudenje
(tekuce
na
na vozila
opravku.
odravanje,
koja
opravku
(prodaju)
rashodovanje
cekaju
zbog
Vozila
ili laka,
(totalno
nedostatka
koja unitena
radionickog
u saobracajnoj
kapaciteta
nezgodi
ili usled
ili nedostatka
dotrajala
3 u rezervnih
eksploataciji).
delova.
5.3.3 Eksploataciona podela tehnicki ispravnog voznog parka

Deo inventarskog voznog parka koji se nalazi u tehnicki ispravnom za eksploataciju

sposobnom
stanju moe u celosti biti na radu ili van rada, kao i delimicno na radu, a delimicno van
rada. Uzroci
usled kojih deo voznog parka ili citav vozni park sposoban za eksploataciju moe biti
van rada
mogu biti razliciti (nedostatak posla, reim rada voznog parka, via sila, nedostatak
vozaca).
Ako se kod homogenog voznog parka sa Ar oznaci broj vozila koja se nalaze na radu, a sa broj
Ag
tehnicki ispravnih sposobnih vozila koja se nalaze van rada u garai, onda ce
eksploataciona
podela dela voznog parka sposobnog za rad biti:
As = Ar + Ag

Kod heterogenog voznog parka sastavljenog od n grupa vozila bice:

n nn
As = As = Ar + Ag
i i i
1 11
gde je:
n
Ar = Ar 1 + ...
Ar 2 + + Ar n skup broja vozila na radu po grupama vozila
i
1
n
Ag = Ag 1 + ...
Ag 2 + + Agn skup broja sposobnih vozila po grupama vozila
i
1

5.3.4 Eksploataciono tehnicka podela inventarskog voznog parka

Zamenom izraza za eksploatacionu podelu tehnicki ispravnog dela inventarskog

voznog
izraz za parka
podeluu inventarskog voznog parka prema tehnickom stanju dobice se izraz za
eksploataciono tehnicku podelu inventarskog voznog parka.

Za homogen vozni park bice:

Ai = Ar + Ag + An

Za vozni park heterogenog sastava bice:

n n n n
Ai = Ai = Ar + Ag + An
i i i i
1 1 1 1

Uspeno organizovanje eksploatacije vozila u inventarskom voznom parku

podrazumeva
moguce to je
veci broj vozila na radu Ari to manji broj ispravnih vozila van rada i neispravnih vozila.

4
6. RAD VOZNOG PARKA

6.1 TRANSPORTNI PROCES I ELEMENTI

TRANSPORTNOG
PROCESA

Transportni proces predstavlja proces premetanja prevoenja putnika i robe i

ukljucuje sve
pripremne i zavrne operacije: pripremu robe, prijem, utovar, prevoz, istovar i predaju
robe,
odnosno ukrcavanje, prevoz i iskrcavanje putnika. Transportni proces obuhvata i
upucivanje
na vozilarobe ukrcavanje putnika.
mesto utovara

6.1.1 Ciklus transportnog procesa

Potpuni ciklus transportnog procesa obuhvata:

- upucivanje vozila na mesto utovara robe ukrcavanje putnika
- prijem i utovar roba ukrcavanje putnika
- prevoz robe putnika
- istovar i predaja robe iskrcavanje putnika.

6.1.2 Prosta vonja

Prosta vonja obuhvata potpun ciklus transportnog procesa i sastoji se iz utovara robe
(ukrcavanja
putnika), prevoza robe (putnika), istovara robe (iskrcavanja putnika) i dolaska vozila
na sledece
mesto utovara robe (ukrcavanja putnika).

6.1.3 Sloena vonja

Sloena vonja je transportni proces sastavljen od potpunih i nepotpunih ciklusa

procesa pri cemu se transportno sredstvo vozilo u toku izvrenja transporta krece od
transportnog
pocetne
tacke vonje ka krajnjoj sa usputnim stajanjima radi utovara istovara tereta, odnosno
ukrcavanja
iskrcavanja putnika.

6.1.4 Obrt
spojene
Pod
Pojam
prevoza
obrtom
prevoznog
sa
izmedu
dva
se podrazumeva
ilidva
vie
puta
mesta.
putna
definie
Definisanje
pravca
transportni
odabrani
i tada
pravca
proces
i prevozni
vozacu
kretanja
koji
propisani
put
se sastoji
obavezno
vozila
pravac
izneophodno
jedne
propisuje
kretanja
ili nekoliko
jedispecerska
vozila
kada su
prite
6.1.5
vonji
unosi uPrevozni
povratkom
izvrenju
dve
sluba
tacke
sa
i putni put
prevoznog
nalog vozila.
sredstva vozila u prvobitnu polaznu 5 tacku.
Odabrani prevozni put po pravilu mora biti najbolji i najkraci. Za pojam prevozni put u
praksi
koristi se
i termini ITINERER I MARUTA.

6.1.6 Transportni rad jedinice transportnog rada

U toku vrenja transportnog procesa putnici ili roba se transportuju na odredenim

tome se ostvaruje
rastojanjima i pri transportni rad. Transportni rad je proizvod ostvarenog obima
prevoza putnika
kolicine ili tereta i prosecnog rastojanja na kome je transport izvren.
prevezenog

Transportni rad izraava se putnickim i tona kilometrima. Za jedinicu transportnog

rada u
putnickom saobracaju uzima se putnik kilometar (pkm) i to je rad ostvaren prevozom
putnika na rastojanju od jednog kilometra.
jednog

Za jedinicu transportnog rada u robnom - teretnom saobracaju uzima se tona kilometar

(tkm) i to jerad dobijen prevozom jedne tone tereta na rastojanju od jednog kilometra.
transportni

6.2 ELEMENTI RADA VOZNOG PARKA

Dobra organizacija drumskog transporta podrazumeva precizno planiranje i optimalnu

organizaciju
eksploatacije transportnih sredstava pri procesu transporta robe i putnika. Precizno
planiranje
zahteva temeljno izucavanje prevoznih zahteva i uslova pri kojim treba organizovati
transport
narednomuvremenskom periodu uz analizu ostvarenih rezultata rada vozila u
prethodnom periodu.
Pri odredivanju transportnog rada voznog parka potrebno je izmeriti elemente koji se
odnose na:
a) vremenski bilans vozila u danima
b) vremenski bilans vozila u casovima
c) uslove pri izvrenju transportnih procesa (brzina vonje, rastojanje prevoza)
d) pred eni put vozila i stepen iskoricenja pred enog puta
e) stepen iskoricenja kapaciteta vozila.

Poznavanje nivoa izmeritelja eksploatacije transportnih sredstava omogucava

odredivanje nivoa
produktivnosti rada istih i utvrdivanje potrebnih kapaciteta za pravovremeno
podmirenje
transportnih zahteva klijenata.

Poznavanje nivoa izmeritelja eksploatacije i njihovog uticaja na proizvodnost vozila

omogucava
preduzimanje potrebnih mera za povecanje proizvodnosti rada transportnih sredstava i
izvrenje
transporta uz nie transportne trokove.

6.3 TEHNOLOKO-EKSPLOATACIONI POKAZATELJI

omoguceno
Za
putnickom
potrebe tako
planiranja,
ocenjivanje
i u robnom
analize
stepena
transportu)
i ocene
koricenja
efektivnosti
uveden
vozila
je sistem
irada
voznih
vozila
izmeritelja
parkova
u drumskom
ui koeficijenata
celini,saobracaju
kao i
RADA
(kako
kojima
ostvarenihVOZILA
vrednovanje
Tehnicko
1) Izmeritelje
2) uje - rezultata
eksploatacione
i koeficijente
rada. pokazatelje
vremenskog
iskoricenja
i izmeritelje
predenog
balansiranja
rada
puta.
rada
vozila
6 vozila
moemou danima
podeliti
i casovima.
na:
 3) Izmeritelje iskoricenja kapaciteta vozila i prevozne sposobnosti voznog parka.
4) Izmeritelje uslova pri izvrenju transportnih procesa.
5) Rezultativne izmeritelje rada vozila i voznog parka.

Sagledavanje svih izmeritelja i pokazatelja omogucava ocenu organizovanosti i

intenziteta
koricenja raspoloivih kapaciteta voznog parka i to:
a) Pod izmeriteljima i koeficijentima vremenskog balansiranja podrazumevaju se
pokazatelji
vremenskog bilansiranja auto dana voznog parka i to: koeficijent tehnicke ispravnosti a,t
koeficijent iskoricenja tehnicki ispravnog sposobnog za rad voznog parka a ',
koeficijent iskoricenja voznog parka , zatim
a pokazatelji i koeficijenti vremenskog
balansiranja auto casova rada, auto casova vonje , auto
AHw casova dangube
AHd , koeficijent iskoricenja vremena u toku 24 casa i koeficijenta iskoricenja radnog
vremena d .
b) Pod izmeriteljima i koeficijentima bilansiranja predenog puta podrazumevaju se:
ukupanpred eni put AK , predeni put sa teretom putnicima , predeni
AKt put bez tereta putnika
AKp , i nulti pred eni kilometri .AKn
Koeficijenti bilansiranja pred enog puta su: koeficijent
iskoricenja pred enog puta i koeficijent nultog predenog puta .
c) Pod izmeriteljima iskoricenja kapaciteta korisne nosivosti podrazumeva se
koeficijent
statickog iskoricenja korisne nosivosti i koeficijent dinamickog iskoricenja korisne
nosivosti e .
d) U izmeritelje uslova pri izvrenju transportnog procesa spadaju: srednja
saobracajna
brzina Vs , prevozna ili transportna brzina Vp , brzina obrta , i Vo
eksploataciona brzina
Ve.
Pored brzina u ovu grupu izmeritelja spadaju i: srednja duina jedne vonje sa teretom
Kst , srednje rastojanje prevoza jedne tone tereta , srednje
Kst1 rastojanje prevoza
jednog putnika Ksp1 , broj vonji sa teretom Az , koeficijent izmene putnika,srednja
sm
dnevna kilometraa Ksd , vreme trajanja utovara i istovara , kao tui
i vreme trajanja
ukrcavanja iskrcavanja putnika.
e) Rezultativni izmeritelji rada vozila i voznog parka obuhvataju: ostvareni transportni
rad U, ostvareni obim prevoza Q, kao i proizvodnost vozila W U
, WQ , W U i W Q .

Pogodna metodologija omogucava izucavanje dejstva izmeritelja eksploatacije na

proizvodnostodgovarajucih
iznalaenje i organizaciono tehnolokih mera za povecanje
proizvodnosti
snienje vozila i
cene transporta.

6.3.1 Vremenski bilans voznog parka u danima auto dani

Svaka jedinica voznog parka koja se vodi u inventaru autotransportne organizacije

(autobus,
teretno vozilo, tegljac, prikolica, poluprikolica) nalazi se u voznom parku u
posmatranom
vremenskom periodu Didana (kalendarski dani) od kojih, shodno tehnickoj podeli inventarskog
voznog parka moe biti Ds dana u tehnicki ispravnom stanju, sposobnom za eksploataciju i Dn
dana u tehnicki neispravnom, nesposobnom stanju vozila za eksploataciju:
Di = Ds + Dn
podele inventarskog fonda dana jednog vozila potrebno je tako organizovati slubu
Sa stanovita
odravanja
opravki
Za
parka
eksploataciji,
kalendarsko
shodno
vozila
i racionalnog
tj.
eksploatacionoj
da:
vreme,
na raduui kome
iskoricenja
Dg
podeli
sedana
nalazi Dn
inventarskog 0neispravnom
raspoloivog
u utehnicki
tehnickiDs = Dr
voznog
odnosno
ispravnom+ stanju
vremenskog
7parka
da Dg Diiliprovesti
stanju
moe
fonda odDs rada,dana,
van tj.dana,
u Ds
jedinica
garai:
kod
Di tehnicke
voznog
danaDru
Sa stanovita racionalnog iskoricenja raspoloivog vremenskog fonda tehnicki
sposobnih dana je tako organizovati slubu eksploatacije vozila da
vozila, potrebno
Dg 0 odnosno da Ds Dr

Zamenom izraza za eksploatacionu podelu raspoloivog fonda sposobnih dana vozila u

izrazu za podelu fonda dana dobice se eksploatacionotehnicka podela raspoloivog
tehnicku
vremena
jednog vozila u danima:
Di = Dr + Dg + Dn

Shodno ranijim zakljuccima potrebno je koricenje raspoloivih dana

Dijednog vozila tako
organizovati da
Dg 0 ; Dn 0 odnosno da Di Dr

6.3.2 Auto-dani

Ako posmatramo ne jedinicu voznog parka, vec ceo homogeni vozni park kao
jednorodnuvozni
heterogeni grupupark
ili kao skup grupa vozila (grupe su homogenog sastava) potrebno
je uvesti pokazatelj: auto-dan, koji odgovara jednom kalendarskom danu svake
sloeniji
jedinice
parka. voznog

Prema tome, za ceo vozni park auto-dani inventarski ce odgovarati zbiru inventarskih
auto-dana
svih jedinica u voznom parku.

Za homogeni vozni park bice:

A
ADi = Di
1

Za heterogeni vozni park bice:

n
ADi = ADi1 + ADi 2 + ... + ADi n = ADii
1
gde je:
n broj grupa vozila u voznom parku
ADi 1, 2 , . . ., n broj inventarskih auto dana po grupama vozila
n
ADii auto dana inventarskih celokupnog heterogenog voznog parka
1

Za sposobna vozila u voznom parku bice:

- Za homogeni vozni park broj sposobnih auto dana:

A
ADs = Ds
1

- Za heterogeni vozni park broj sposobnih auto dana:

Za radni -vozni
Za homogeni
park broj vozni ADs
auto-dana
park: = ADs
na radu 1 + ADs
bice: ADr2 =8+ ...
1A +DrADsn = 1n ADsi
 - Za heterogeni vozni park:
n
ADr = ADr1 + ADr2 + ... + ADrn = ADri
1

Za auto-dane sposobnih vozila, auto dani u garai bice:

- Za homogeni vozni park:

A
ADg = Dg
1

- Za heterogeni vozni park:

n
ADg = ADg1 + ADg 2 + ... + ADgn = ADg
i
1

Za auto-dane nesposobnih vozila bice:

- Za homogeni vozni park:

A
ADn = Dn
1

- Za heterogeni vozni park:

n
ADn = ADn1 + ADn2 + ... + ADnn = ADni
1

Polazeci od tehnicke i eksploatacione podele inventarskog voznog parka moe se

napisati podela
inventarskih auto-dana i to:

- Za homogeni vozni park:

ADi = ADs + ADn
ADs = ADr + ADg
ADi = ADr + ADg + ADn

- Za heterogeni vozni park:

n n n
ADii = ADsi + ADni
1 1 1
n n n
ADsi = ADri + ADg i
1 1 1

n n n n
ADii = ADri + ADgi + ADni
1 1 1 1

vozilabilansiranja
Kod
teiti
Koeficijent
postizanju
tehnickitehnicke
ispravna
to
iskoricenja
veceg
ispravnosti
sposobna
broja
ukupnog
auto-dana
utvrd
zauje
eksploataciju.
fonda
koji
na vremena
radu
deo iodminimizaciji
Za
ukupno
voznog
jedinicu
raspoloivog
parka
broja
voznog
inventarskih
neproduktivnih
parka
vremena
to je u
6.3.3
odnos Koeficijent
auto-dana
garai
danima
sposobnih
broja
i su
neispravnih
utreba tehnicke
prema broju
auto-dana. ispravnosti
inventarskih dana. a9 t
Za ceo vozni park u toku jednog dana to je odnos broja sposobnih vozila prema
inventarskom
broju vozila.

Za ceo vozni park u nekom posmatranom vremenskom periodu to je odnos sposobnih

auto-dana
prema inventarskim auto-danima.

Prema tome, izraz za koeficijent tehnicke ispravnosti bice:

- za jedinicu voznog parka

Ds Di + Dn
a = =
t
Di Dr + Dg + Dn

- za homogen vozni park u toku jednog dana

As Ai - An
a = =
t
Ai Ar + Ag + An

- za heterogeni vozni parku toku jednog dana

n nn
Asi Aii - Ani i

at = 1 = 11
n nnn
Aii Ari + Agi + Ani
1 111
isto tako
n n
Aii a t Aii a t
at = =
i i
1 1
n nn n
Aii Ari + Ag i + Ani
1 11 1

Za ceo vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu bice:

- za homogeni vozni park

ADs ADi - ADn
a = =
t
ADi ADr + ADg + ADn

- za heterogeni vozni park

n nn
ADsi ADii - ADni
at = 1 = 11
n nn n
ADii ADri + ADgi + ADni
1 11 1
isto tako
n n
ADii a t ADii a t
a = =
i i
1 1
a tt = 1n ADi
ADi
n11ni a
ii t i n11n 1n ADr
at i +
10 i 1n ADgi + 1n ADni
Koeficijent tehnicke ispravnosti ocenjuje uspeh slube opravki i odravanja u pruanju
eksploataciji
ispravnih kapaciteta vozila i voznog parka koji mogu biti koriceni za rad.

6.3.4 Koeficijent iskoricenja voznog parka a

Koeficijent iskoricenja voznog parka a odreduje koji deo od ukupno raspoloivog

vremenasuu vozila provela na radu. Za jedinicu voznog parka u nekom vremenskom
danima
periodubroja
odnos to jedana na radu prema inventarskim danima.

Za ceo vozni park u toku jednog dana to je odnos broja vozila na radu prema
inventarskom broju
vozila.

Za ceo vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu to je odnos broja

auto-dana
radu premanainventarskim auto-danima.

Prema tome, izraz za koeficijent iskoricenja voznog parka bice:

- za jedinicu voznog parka

Dr Dr
a= =
Di Dr + Dg + Dn

- za homogen vozni park

a = Ar = Ar
Ai Ar + Ag + An

- za heterogeni vozni park u toku jednog dana

n n
Ari Ari
a = 1 = 1
n nnn
Aii Ari + Agi + Ani
1 111
isto tako
n n
Aii a i Aii a i
a = 1 = 1
n n n n
Aii Ari + Agi + Ani
1 1 1 1

- za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena

ADr ADr
a = =
ADi ADr + ADg + ADn

- za heterogeni vozni park u ma kom periodu vremena

n n
a = 1n
ADr
ADii = 1n 1n 1n ADr
11i + 1
ADrii +
ADg ADni
isto tako
n n
ADii a i ADii a i
a = 1 = 1
n n n n
ADi i ADri + ADg i + ADni
1 1 1 1

n
ADi i a i
1 n
a = 1 a
n n i
ADii 1

Koeficijentom iskoricenja voznog parka ocenjuje se stepen mobilnosti voznog parka,

jer se njime
odreduje koji deo od ukupno raspoloivog vremena u danima je koricen za rad.

6.3.5 Koeficijent iskoricenja tehnicki ispravnog sposobnog voznog a'

parka
Pokazatelji kojima se ocenjuje stepen izlaska ispravnih vozila na rad je koeficijent
iskoricenja
tehnicki ispravnog voznog parka. Njime se ocenjuje sposobnost komercijalne slube
da zaposlivozila.
ispravna

Koeficijent iskoricenja tehnicki ispravnih vozila odreduje koji deo od sposobnih dana
su vozilana radu.
provela

Za jedinicu voznog parka u nekom periodu vremena to je odnos broja dana na radu
uprema danima
kojima je vozilo bilo sposobno za rad.

Za ceo vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu to je odnos auto-dana

na radubroju auto-dana u kojima su vozila bila sposobna za rad.
prema

Ovako definisan koeficijent a' moe se tacno izracunati i primeniti samo u slucaju kada je reim
rada voznog parka takav da su svi dani u posmatranom periodu radni. To odgovara
reimu
linijskog autobuskog saobracaja kod koga su svi dani u toku godine radni dani (vozni
park radi ii nedeljom i dravnim praznicima). U uslovima rada teretnih vozila (ne rade
subotom
subotom ii dravnim praznicima petodnevna radna nedelja ili ne rade nedeljom i
nedeljom
dravnim
praznicima - estodnevna radna nedelja) ovaj koeficijent dobija poseban oblik.

Prema tome izrazi za koeficijent iskoricenja voznog parka kada je reim rada takav da
usutoku
svi dani
godine radni bice:

- za jedinicu voznog parka

Dr Dr
a '= =
Ds Dr + Dg

- za homogeni vozni park u toku jednog dana

- za heterogeni vozni park u toku ' = 1an1 '=
a jednog As Ar= =121n ArArAr
AriiAs
dana +i1n +Ag
Ar1ni Ag i
 - za homogeni vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu
ADr ADr
a '= =
ADs ADr + ADg

- za heterogeni vozni park u ma kom posmatranom vremenskom periodu

n n
ADri ADri
a '= 1 = 1
n n n
ADsi ADri + ADg i
1 1 1
isto tako
n n
ADri ADi i a i
a' = 1 = 1
n n n
ADsi ADri + ADg i
1 1 1

n
ADii a i
1 n
a = 1 a 'i
n n
ADsi 1

Ovaj koeficijent moe imati potpuno razlicite vrednosti kod teretnih voznih parkova
koji radedanima
radnim samo i to petodnevnu radnu nedelju sa dnevnim radnim vremenom od 8 h po
estodnevnu
smeni ili radnu nedelju sa sedmocasovnim radnim vremenom.

U reimu petodnevne radne sedmice godinji broj radnih dana voznog parka, tj. reim
dobija se na sledeci nacin:
rada parka

FDr go d = 365 (2 52 + 8 ) + 12 = 265 dana =FDr

265
g od

52 nedelje
52 subote
8 dana dravnih praznika
+ 12 radnih subota, u mesecu po jedna, za dopunu do 42 h radne sedmice, jer je za
5 radnih dana ostvareno 58=40 h, a prekovremeni rad vozaca nije dozvoljen

Kod estodnevne radne sedmice godinji fond radnih dana voznog parka se dobija na
sledeci
nacin:

FDr go d = 365 (52 + 8 ) = 305 dana =FDr

305
g od

Za ispravno racunanje koeficijenta iskoricenja tehnicki ispravnog sposobnog

voznog parka n
nuno je iz podataka
ostvarenihdau se
Obzirom neradnim o
bilansirajudanima Ds , ADs
radnivoznog parka, ADs
i
dani u odnosu iskljuciti
jer
na sposobna
sposobnesposobna
vozila vozila
dane, usamo ceina
te dane auto-dane
taj nacinsposobnih vozila
nije
moguce
koeficijent
izracunat
To
Fondznaci
sposobnih
zaposliti.
da jeDs
a'potrebno
dati
65dana
stvaran
sposobni
vozila
posebno
stepen
udani
neradnim
evidentirati:
zaposlenosti
voziladanima
u 1radnim
ispravnog
potrebno
danima13
voznog
jeestodnevne
petodnevne
posebno
parkaevidentirati:
radne
uradne
radnim
nedelje
nedelje
danima.
 ADs5 sposobni auto-dani voznog parka u radnim danima petodnevne radne nedelje
ADs6 sposobni auto-dani voznog parka u radnim danima estodnevne radne nedelje
n
ADs '5 sposobni auto-dani heterogenog voznog parka u radnim danima petodnevne
1
radne nedelje
n
ADs '6 sposobni auto-dani heterogenog voznog parka u radnim danima estodnevne
1
radne nedelje

Izrazi za izracunavanje koeficijenta iskoricenja tehnicki ispravnog teretnog voznog

petodnevnu
parka bice zai estodnevnu radnu sedmicu:

- za jedinicu voznog parka

Dr Dr
a) a ' = =
5
Ds'5 Dr + Dg '5
Dr Dr
b) a ' = =
6
Ds'6 Dr + Dg '6

- za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena

ADr ADr
a) a ' = =
5
ADs '5 ADr + ADg '5
ADr ADr
b) a ' = =
6
ADs'6 ADr + ADg'6

- za heterogeni vozni park u ma kom periodu vremena

n n
AD r ADri
i
a) a ' = 1 = 1
5 n n n
ADs'i 5 ADri + ADg 'i5
1 1 1
n n
AD r ADri
i
b) a ' = 1 = 1
6 n n n
ADs 'i 6 ADri + ADg'i 6
1 1 1

n n
Dg5 , Dg6 , ADg 5 , ADg6 , ADg'i 5 , ADg'i 6 auto-dani sposobnih vozila van rada u radnim
1 1
danima voznog parka
Nadobija
se
rada osnovu
uslediskrivljena
neradnih
datih izraza
dana
slika.
zavoznog
koeficijente,
U tom parka
slucajumoe
satakod
raclanjenjem
seeutvrditi,
je neophodno
da
na je
subote
koeficijent
prikazati
i nedelje,
broj
iskoricenja
dravne
Ukoliko
sposobnih
praznike
viu
avoznog
tehnicke
jednak se kod
silu.parka teretnog
proizvodu
ispravnosti voznog
i dana vankoeficijenta
at . parka izracunava
iskoricenja tehnicki a tako
= 14 a
kao da su svi
'a atvoznog parka
ispravnog kalendarski dani radni, atada
i koeficijenta
'
Ova relacija ne vai u uslovima teretnog voznog parka kod primene koeficijenata a '5 ilia6'.

Koeficijent iskoricenja inventarskog voznog parka po

a vrednosti moe biti manji ili jednak
koeficijentu tehnicke ispravnosti voznog parka at
a =a
t

Kada je a = at to znaci da su sva tehnicki ispravna vozila radila i da nije bilo ispravnih vozila van
rada.

6.3.6 Zavisnost velicine koeficijenta tehnicke ispravnosti i iskoricenja

voznog parka

Na velicinu koeficijenta tehnicke ispravnosti i iskoricenja voznog parka deluje toliko

mnogo
elemenata, da je veoma sloen zadatak stepenovanja uticaja svih elemenata na nivo
vrednosti
istog. Stepen tehnicke ispravnosti zavisi u velikoj meri od kvaliteta vozila, opteg
tehnickog
vozila, stanja vozila za tehnicko odravanje, reima rada i racionalnosti
pogodnosti
eksploatacije
parka, voznog
ispravnosti nacina rukovanja vozilom, nacina posedovanja vozila, redovnog
reima
odravanja vozila, efikasnosti pri opravkama vozila, snabdevenosti voznog parka
delovima i pneumaticima, stanja mree saobracajnica, klimatskih uslova itd.
rezervnim

Visok kvalitet vozila podrazumeva izradu vozila od materijala dobrog kvaliteta, visoku
bezbednost i ekonomicnost eksploatacije. Opte tehnicko stanje podrazumeva
pouzdanost,
promenu
stanja tehnickog
vozila u funkciji broja godina u eksploataciji i opadanja pouzdanosti i
ekonomicnosti.
Pogodnost vozila za tehnicko odravanje ocenjuje se lakocom pristupa sklopovima i
agregatima
vozila (pristup motoru podizanjem kabine).

Reim rada voznog parka definie dnevno radno vreme vozila, rastojanja na kojima
vozilauslove,
putne rade, stepen iskoricenja korisne nosivosti, upotrebu prikljucnog vozila itd. Od
reima rada
voznog parka zavisi nivo srednje dnevne kilometrae koja u velikoj meri zavisi od
dnevnog radnog
vremena vozila, tj. od broja smena vozaca.

Racionalnost eksploatacije podrazumeva takvu organizaciju transportnih procesa u

kojoj se zahtevi izvravaju uz minimum ukupnog broja predenih kilometara vozila,
transportni
minimizaciju
nultog predenog puta, to manjeg broja praznih kilometara, minimizaciju
neproizvodnih
vozila danguba iskoricenjem nosivosti vozila bez preopterecenja.
i rad sa optimalnim

Ispravnost rukovanja vozilom podrazumeva dobru obucenost vozackog osoblja sa

tehnickim
karakteristikama vozila i reim vonje koji obezbed uje ekonomicnost pri radu vozila,
uz produenje
veka agregata i sklopova na vozilu.

Putni uslovi podrazumevaju ispravan izbor prevoznog puta, jer stanje mree
saobracajnica
neposredno utice na intenzitet habanja vozila, ucestalost otkaza i nivo tehnicke
ispravnosti.
Klimatski uslovi mogu niti uzrok prekida eksploatacije vozila u voznom parku usled
velikog snega,
poplava itd.

a =jedinicu
PRIMERI:
A.
1. REIM
Za Dr
Dr=312,DiRADA
= voznog
312
365
Ds=325, =Di=365,
VOZNOG
parka at = JE
0,854PARKA Dsod
DiRr=godinu
u;Dn=DiDs=40,
periodu =365
325
365 =DANA
Dg=130,89ostvareno
dana
15 a ' = Ds
Dr
;GODINjEje: = 325
312 = 0,96
 a = a '=a = 0,96 0,89 0,854
t

2. Za homogeni vozni park u toku jednog dana

Ar=89, As=92, Ai=101, An=9

Ar 89 = As 92 = Ar 89 =
a = = 0,881 ; a t = = 0,911 ; a = = 0,967
Ai 101 Ai 101 As 92
a = a '=a = 0,967 0,911 0,881
t

3. Za heterogeni vozni park u toku jednog dana

Broj vozila
Grupe vozila inventar. ispravnih na radu u garai neispravnih
Ai As Ar Ag An
Grupa 1 19 17 15 2 2
Grupa 2 25 22 21 1 3
Grupa 3 10 8 3 - 2
Grupa 4 40 29 27 2 11
Vozni park 94 76 71 5 18
4 4 4
Ai = Ai1 + Ai2 + Ai3 + Ai 4 = 19 + 25 + 10 + 40 = 94 ; As = 76 ; Ar = 71
1 1 1
4 4 4
Ar As Ar
71 76 71
a = 1 = = 0,755 ; a t = 1 = = 0,809 ; a ' = 1 = = 0,943
4 94 4 94 4 96
Ai Ai As
1 1 1

a = a ' =a = 0,943 0,809 0,755

t

4. Za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena

Vozni park od Ai=30 vozila u periodu od godinu dana Di=366 ostvareno je:

ADi=10980; ADs=9223; ADr=8393; ADg=830; ADn= 1757

ADr 8393 ADr 8393 ADs 9223
=a = = 0,764 ; =a '= = 0,91 ; =a t = = 84
0,
ADi 10980 ADs 9223 ADi 10980
a = a '=a = 0,91 0,84 0,764
t

5. Za heterogeni vozni park u ma kom periodu vremena

U primeru ce biti uzeto 5 grupa vozila u periodu od Di=365 dana

Broj vozila
Grupe vozila Inventar. Ispravnih na radu u garai Neispravnih
ADi ADs ADr ADg ADn
Grupa 1 3650 3051 2980 71 599
Ai = 15 Vozni
Di
ADi park
Grupa 5432= 2993
25185
365
1825
5767
10950
25185= 21461
1552
5435
2212691894
9211 ; As
1481
5259
8853 =
20467
71
176
318
358273 Di
ADs3724
15781
332
1739
994 16= 58,8 ; Ar = 15 DiADr = 56,08
 Ag = 2,72 ; An = 10,2
5 5
ADr ADr
20467 20467
a = 1 = = 0,812 ; a ' = 1 = = 0,954 ;
5 25185 5 21461
ADi ADs
1 1
5
ADs
21461
at = 1 = = 0,852
5 25185
ADi
1

a = a ' =a = 0,954 0,852 0,812

t

B. REIM RADA VOZNOG PARKA JE Rt = 265 DANA GODINjE (PETODNEVNA

RADNA
SEDMICA)

1. Za jedinicu voznog parka u ma kom periodu vremena (uzece se Di=365)

Di=365, Ds=343, Dr=253, Dn=22, Dg=90 Dg'=12

Vozilo je bilo 90 dana ispravno u garai van rada, ali od toga samo 12 dana u radnim
danima voznog parka. Ostatak od Dg-Dg'=78 dana ispravnih je van rada ali od toga 52
nedelje, 8 dana dravnih praznika i 18 neradnih subota.
Dr 253 = Ds 345 = Dr 253 =
a= = 0,693 ; at = = 0,94 ; a ' = = 0,738
Di 365 Di 365 Ds 343
Ovako izracunati koeficijenti iskoricenja tehnicki ispravnog sposobnog voznog parka
moe
nas navesti na totalno pogrean zakljucak da je cak 26,2% od sposobnih dana vozilo
bilo
van rada i da je komercijalna sluba loe upoljavala vozilo. Koeficijent iskoricenja
sposobnih vozila, ispravno ce biti izracunat samo tada ako se fond sposobnih dana
bude
racunao iskljucivo u radnim danima parka
Dr Dr 253
a 5' = = = = 0,955
Ds' Dr + Dg'5 253 + 12
Izracunati koeficijent a ' daje realnu sliku o uposlenosti vozila.
5

2. Za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena

Vozni park sastavljen od 58,5 vozila prosecno u toku godine ostvario je:
ADi=21352; ADs=18576; ADr=14391; ADn=2776; ADg=4185; ADg=9
ADr 14391 = ADs 18576 = ADr 14391 =
a = = 0,674 ; a t = = 0,87 ; a ' = = 775
0,
ADi 21352 ADi 21352 ADs 18576
Izracunati koeficijent a ' nije realan. Potrebno je izracunati tacan koeficijent.
ADr 14391
a' = = = 0,999
5 ADr + ADg '5 14391 + 9
Sa ispravno
Za tacnu sliku izracunatim koeficijentom
iskoricenja imamo prakticno
tehnicki sposobnog ispravnogpotpunu
voznog uposlenost
parka takode voznog
se ne
3. parka
prema
iskoristiti
Za
dobija
jasna
daje
heterogeni
mogucnost
slika
reimu
zaupotrebom
eksploataciju.
rada
vozni
realne
i park
evidentiranim
koeficijenta
ocene
u mazaposlenosti
komsposobnima vremena
' .danima
perioduvozila.
Potrebno
17 vozila u garai koji1n seADg
je utvrditi 'i izracunati
ne mogu a'
koje
5
 Auto-dani vozila
Grupe vozila inventar. ispravnih na radu neisprav. u garai
ADii ADs i ADri Dni ADg ADg' ADg n
5
Grupa 1 9125 6388 6204 2737 184 64 120
Grupa 2 5475 4681 3558 794 1123 123 1000
Grupa 3 10220 8175 6458 2045 1717 140 1577
Grupa 4 7300 6570 5387 730 1183 60 1123
Vozni park 32120 25814 21607 6306 4207 387 3820
ADg5 auto dani ispravnih vozila van rada u radnim danima voznog parka
ADgn auto dani ispravnih vozila van rada u neradnim danima voznog parka
ADs sposobni auto dani voznog parka u radnim danima voznog parka
ADs sposobni auto dani voznog parka u posmatranom periodu vremena
Za ovaj vozni park sa ovakvom distribucijom auto-dana, ostvarene su sledece
vrednosti
koeficijenata a , a , a ' i a ' .
t 5

ADs ADr ADr ADr ADr ADr

at = ;a = ;a'= = ;a' = =
ADi ADi ADs ADr + ADg 5
ADs '5 ADr + ADg '5
4 4 4 4 4
ADs ADr ADr ADr ADr
at = 1 ;a = 1 ; a'= 1 ;a' = 1 = 1
4 4 4 5 4 4 4
ADi ADi ADs ADs '5 ADr + ADg '5
1 1 1 1 1 1

Grupa vozila a a a' a'

t 5

1 0,7 0,68 0,971 0,99

2 0,855 0,65 0,76 0,966
3 0,8 0,632 0,79 0,979
4 0,9 0,738 0,82 0,989
Vozni park 0,803 0,673 0,837 0,982

Poredenjem vrednosti koeficijenata a ' i mogu

a ' se lako uociti razlike vrednosti istih, pa
5

izracunate vrednosti koeficijenta a ' mogu nametnuti pogrene zakljucke o slabom

koricenju sposobnih auto-dana po grupama vozila i za vozni park u celini.
Za sve koeficijente u tabeli vai takode zakljucak da se srednja vrednost za ceo vozni
ne moe izracunati kao prosta aritmeticka sredina postignutih koeficijenata po
park
grupama
vozila
n
a t i ADii
1 n
at = a t i vec je a t = 1
n n
1 ADii
1
Ista metodologija primenjuje se i kada vozni park ima reim rada sa estodnevnom
radnom
nedeljom , tj. kada je Hr=305 dan/god. I uz primenu odgovarajucih formula za
estodnevnu
radnu nedelju.
Korisnim
vonji
transportnih
saSamo
putnicima
i proizvodnim
procesa ili
vozila
koricenjesadelom
robom.
smatra
radnog
Nekorisnim
se vreme
koeficijenata vremenaavozila
koje
ali 'vozilo
i asmatra
'
neophodnim
utroi se
napripremnim
omogucava ono
ukrcavanje
vremeocenu
realnu vremenom
koje
uspeha komercijalne
6.3.7
DNEVNO
vozilo
pri Vremenski
iskrcavanje
izvrenju
provede
slube
RADNO
putnika bilans VOZILA
una zapoljavanje
VREME u casovima rada vozila18i voznog parka
5
ispravnih vozila. 6
i utovarno istovarne operacije pri transportu robe. Pripremnim vremenom smatra se i
vreme
vonje praznog vozila u slucaju kada je to neophodno za izvrenje prevoza, odnosno
kada je praznog vozila sastavni deo transportnog procesa.
vonja

Vreme stajanja vozila na istovarno utovarnim operacijama

Utovarno istovarnim radovima naziva se kompleks operacija u vezi sa utovarom

robe na vozilo
mestima u robe i istovarom robe u mestima isporuke robe.
otpreme

Ukupno vreme stajanja vozila na utovaru i istovaru za jednu vonju sa teretom sadri sledece
tu i
elemente: vreme cekanja utovara i istovara, vreme manevrisanja vozila u postavljanju
na mesto istovara, vreme efektivnog trajanja utovarno istovarnih operacija i vreme
utovara
potrebno za dokumenata vezanih za izvrenje prevoza.
oformljenje

Vreme cekanja pocetka utovara istovara cesto cini znacajan deo ukupnog vremena stajanja na
utovaru i istovaru. Ovo vreme medutim, nije poeljan element ukupnog vremena. Pri
dobroj
organizaciji i uslovima sinhronizovanog rada utovarno istovarnih mesta i vozila ovo
vreme
biti moe na minimum ili u potpunosti eliminisano.
svedeno

Vreme manevrisanja vozila u postavljanju na mesto utovara istovara zavisi od tipa vozila (vucnog
voza), eme razmetaja utovarno istovarnog mehanizma, dimenzija prostora za
manevrisanje
prilazu u
do utovarno istovarnih mehanizama i reenja prilaznih puteva.

Vreme izvrenja utovarno istovarnih radova predstavlja glavni element ukupnog vremena
dangube vozila na utovaru istovaru. U ovo vreme ukljuceni su i otvaranje i
zatvaranje stranica
karoserije, podeavanje visine arnjeva, otvaranje i zatvaranje vrata kod vozila sa
zatvorenom
karoserijom, pricvrcivanje tereta, nametanje i vezivanje cirade, merenje i brojanje
robe itd. vremena izvrenja utovarno istovarnih radova zavisi od nacina izvrenja
Trajanje
istih,vozila,
tipa nosivosti i robe, broja izvrioca i stepena njihove obucenosti pri rucnom nacinu
vrste
istovara
utovara ili od tipa mehanizacije i proizvodnosti iste pri mehanizovanom nacinu
utovara istovara.
Vreme oformljenja prevoznih dokumenata zavisi od sloenosti primenjene dokumentacije, koja je
znatno sloenija kada je u pitanju medunarodni transport. Radi iskoricenja ukupnog
vremena
dangube na utovaru istovaru, potrebno je proces oformljenja dokumenata obavljati u
toku
izvrenja utovarno istovarnih operacija.

Skracenje vremena dangube na utovaru istovaru vozila postie se povecanjem

mehanizovanosti utovarno istovarnih operacija, koricenjem visoko produktivnih
stepena
maina i
mehanizama za utovar istovar, primenom vozila sa uredajima za samoutovar i
samoistovar,
sinhronizovanim ravnomernim dolaskom vozila na mesta utovara istovara
uskladenim sa utovarno istovarnih mehanizama.
propusnom moci

Auto casovi

U toku jednog auto-dana na radu vremenski bilans tehnicki sposobnog vozila za vreme
bice:
od 24 casa
Hr + Hg = 24
gde je: Hg
Hr broj
brojcasova
casovaprovedenih
provedenihna
van
radu
rada
(dnevno
u garairadno
19 vreme vozila)
6.3.8 Radno vreme vozila

U toku radnog dana svako vozilo se nalazi odredeno vreme na radu gde radeci
Hr na liniji (u
putnickom saobracaju) ili na prevoznom putu (u teretnom saobracaju) izvrava prevoz
putnika ili
robe.

Dnevno radno vreme vozila Hr(u casovima) se racuna se od momenta polaska, do momenta
povratka vozila u autotransportnu organizacije sa odbitkom vremena za obavezne
zakonom
propisane odmore vozaca i obedovanja.

Dnevno radno vreme vozila Hrse deli na vreme koje vozilo provede u vonji i vremeHw
koje
provede u stajanju dangubi Hd . Prema tome je:
Hr = Hw + Hd [h]

Vreme provedeno u vonji moe se dalje raclanjivati na vreme korisne vonje i vreme
Hwk
nekorisne vonje Hw n . Pojam korisne vonje Hw
podrazumeva
k
vonju sa putnicima teretom.
Pojam nekorisne vonje Hw n podrazumeva vonju praznog vozila.
Hw = Hw + Hw [h] k n

Neproduktivno vreme dangube vozila takod e se moe raclaniti na vreme koje vozilo
utovaru
provede naistovaru Huii vreme dangube vozila usled tehnicke neispravnosti ukoliko Ht
je u toku
dana dolo do dangube vozila usled otkaza (tehnicke neispravnosti).
Hd = Hui + Ht [h]

Prema tome ukupno dnevno radno moe se raclaniti

Hr = Hwk + Hwn + Hui + Ht [h]

Ukupno dnevno radno vreme vozila moe se podeliti i na vreme koje vozilo provede
na liniji putu Ho i vreme utroeno za prelazak nultog puta
prevoznom Hn
Hr = Ho + Hn [h]
gde je:
Ho casovi rada na liniji (prevoznom putu za izvrenje obrta vozila)
Hn casovi nulte vonje (vreme utroeno na vonju od garae do prvog utovara
ukrcavanja putnika i na kraju radnog vremena od poslednjeg mesta istovara
iskrcavanja putnika do povratka u garau)

6.3.9 Reim rada i radno vreme voznog parka

Reim rada autotransportne organizacije zavisi od namene kapaciteta voznog parka,

reima organizacija
radnih rada koje koriste prevozne usluge, trajanja radnog vremena vozaca i
brojavozila.
rada smena

Neke autotransportne organizacije rade preko cele godine (svi kalendarski dani su
radni). Tu
spadaju organizacije cija je delatnost prevoz putnika.
Neke
danima
Sve
organizacija
Autotransportne
Dr radnih
autotransportne
autotransportne
dravnih
dana
za sopstvene
po
organizacije,
praznika)
reimu
organizacije
organizacije
potrebe
rada
kaoakoji
to
samim
javnog
radi
za
jejeto
sopstvene
usvojen
po
tim
slucaj
teretnog
reimu
i vozni
(godinji
kod
potrebe
petodnevne
saobracaja
park
razvoza
imace
fond
radehleba
i357
radnih
ili
najveci
u estodnevne
kalendarskom
idana
mleka
dana
deo
godinje
do
voznog
radne
periodu
(ne
radeDiudana,
prodavnica.
autotransportnih
nedelje.
od
parka). 20
Broj normalnih dana dangube (neradnih dana autotransportne organizacije) bice:
Dd n = Di + Drr

Pri reimu petodnevne radne nedelje broj normiranih neradnih dana voznog parka
Dd n5 = 100 dana, dok je broj radnih dana 265 godinje.

Pri reimu estodnevne radne nedelje broj normiranih neradnih dana voznog parka
iznosi
Dd n6 = 60 dana, dok je broj radnih dana voznog parka 305.

Dnevno radno vreme vozila, pored dnevnog radnog vremena vozaca zavisi i od nacina
posedanja
vozila vozacima. Potrebe eksploatacije voznog parka uslovile su sledece sisteme rada
vozaca:
sistem pojedinacnog rada vozaca 1 smena dnevno
sistem 3 vozaca na dva vozila 1,5 smena dnevno
sistem para vozaca na vozilu 2 smene dnevno
grupni rad vozaca 2,5 - 3 smene dnevno

Kod pojedinacnog sistema svakim vozilom upravlja jedan vozac. Sistem ima prednosti
kod
ocuvanja vozila i nedostatak, jer je dnevno radno vreme vozila kratko.

Kod sistema 3 vozaca na dva vozila postie se due radno vreme vozila , ali je
nedostatak
vozac to treci
odraduje svoje smenu radeci na dva vozila po pola smene. Jedan od tri vozaca
mora imati
pri tome prekid izmedu prve i druge polovine radnog vremena.

Rad vozaca u parovima obezbeduje rad vozila u dve smene ali je nedostatak kod
vecine slucajeva
obaveza stalnog prisustva oba vozaca u toku obe smene. Narocito kod prevoza na
relacijama.
dugim

Grupni rad vozaca omogucava maksimalno radno vreme vozila, ali se takav nacin
posedovanja
vozila negativno odraava na trokove odravanja i vek vozila.

Pri utvrdivanju radnog vremena voznog parka, koristi se sloen pokazatelj autocas.

Za svako vozilo autocasovi su suma svih casova rada vozila u odredenom periodu
vremena. Dr
AHri = Hri
1

Za grupu vozila ili homogeni vozni park autocasovi ce biti:

Ai Dr
AHr = Hri
11

Za heterogeni vozni park autocasovi ce biti:

n
AHr = AHr1 + AHr2 + ... + AHrn = AHri
dnevnog
Pri
radnog
eksploatacionim
vremena
radnog vremena
svakog
proracunima
vozila,
vozilajer
biti
nemoguce
ceveoma
u duem
mnogo.
je vremenskom
sluitiUse
te stvarnim
svrheperiodu
koristi
vrednostima
razlicitih
se prosecno
1 trajanja

dnevnog
vrednosti
dnevno
-vreme
za jedno
vozila
radno
trajanja
vozilo
koje se dobija: Hr1 = 21 D1 rDr
Hri [h]
- za grupu vozila i homogen vozni park
AHr
Hr = [h]
ADr

- za heterogeni vozni park sastavljen od n grupa vozila

n
AHri
Hr = 1
[h]
n
ADri
1

Za homogen vozni park ili grupu vozila iste nosivosti vremenski bilans u
autocasovima
autodanima ostvaren
rada u su vozila tehnicki sposoban bice:
u kojima
AHr + AHg = 24ADr ili AHw + AHd + AHg = 24 ADr

- za heterogeni vozni park bice

n n n n n n n
AHri + AHgi = 24 ADri ili AHwi + AHdi + AHg i = 24 ADri
1 1 1 1 1 1 1
gde su:
AHr autocasovi rada
AHg autocasovi van rada u garai
AHw autocasovi vonje
AHd autocasovi dangube

6.3.10 Koeficijent iskoricenja vremena u 24 casa

Za odmeravanje koji deo vremena u toku radnih dana je vozilo provelo na radu, koristi
se
koeficijent iskoricenja vremena u 24 h koji se obeleava simbolom .

Koeficijent iskoricenja vremena u 24 casa dobija se odnosom dnevnog radnog prema

Hr
vremena u 24 casa, a to iznosi:
vremenu

- za jedno vozilo u toku jednog dana

Hr
=
24

- za homogeni vozni park ili grupu vozila iste nosivosti

AHr AHr
= =
24 ADr 24 ADi a

- za heterogeni vozni park

n n n
AHri 24 ADri ADii a i
i i 1 n
Na 1,2916
vremena
od
vozila
vrednosti
vrednost
u dve
vozila
za
dokoeficijenta
smene
0,333
sa
sujedne
=
uvrednost
(78 24
granicama
na
1
h =veci
za brojADr
odmoe
Hr);
0,729
smena.
za
se
=
jedo
rad
uticati
1
24smenom
u granicama
Vrednost
0,833.
sa ADr =
organizacionim
Zakoeficijenta
rad
od22
i 0,583
po
1
u 3vrednost
smene
do ADi
merama
0,666;
vrednostiaproduenjem
zazatj.pri
je
radod
radu n susmeni
uza0,4379
jednoj
vozilado
uuradnog
granicama
0,5,
2,5
i oscilira
smene
za rad
1n i 1n i 1n i i 1
od 0,875 do 1,0. Donje granice daju vrednosti za koeficijent u uslovima sedmocasovnog radnog
vremena smene, dok su gornje granice u uslovima osmocasovnog radnog vremena.

6.3.11 Koeficijent iskoricenja radnog vremena d

Pravilna organizacija izvrenja prevoza u drumskom saobracaju podrazumeva

racionalnu
organizaciju transportnih procesa. Kako vozila izvravaju prevoz, ostvaruju transportni
rad i
produktivna su, samo kada se krecu sa teretom, odnosno sa putnicima, to znaci da je
cikluse
transportnog procesa potrebno organizovati tako da dangube vozila, radi utovara i
istovara budu
minimalni. Isti zakljucak se odnosi na sve vrste stajanja vozila u toku radnog vremena,
jer se time
minimiziraju neproizvodni gubitci radnog vremena vozila.

Za ocenu stepena iskoricenja radnog vremena vozila koristi se koeficijent iskoricenja

radnog
vremena d koji se dobija odnosom vremena provedenog u vonji prema ukupnom radnom
vremenu.

Prema datoj definiciji koeficijent iskoricenja radnog vremena bice:

- za jedinicu voznog parka

a) u toku jednog dana

Hw Hw
d= =
Hr Hw + Hd

b) u nekom posmatranom vremenskom periodu

Dr Dr
Hwi Hwi
d = 1 = 1
Dr Dr Dr
Hri Hwi + Hdi
1 1 1

- za homogen vozni park ili grupu nosivosti iste vrednosti

AHw AHw AHw AHw
d= = =
AHr AHw + AHd 24 ADrADi
= 24 a

- za heterogeni vozni park

n n
AHwi AHri d i
1 n
d= 1 = 1 di
n n n
AHri AHri 1

1 1

Koeficijent iskoricenja radnog vremena potrebno je odrediti i za cikluse transportnog

procesa,
za prostutj.vonju , sloenu vonju i obrt, a iz razloga ocenjivanja uspenosti rada
slucaja
vozila. Uto sva
ce biti
tri odnos vremena vonje vozila na liniji prevoznom putu prema
vremenu
liniji
gde su:
prevoznom
drada
tw
tr ,d
, ,tr
tw
'nai, iditr
oputu.
o koeficijenti
tw o
vreme
ukupna
obrt trajanjadvonje
tr=
iskoricenja
vremena twvozila
trajanja
radnog dvremena
u=
;proste tw'
tr 'proste
toku
23vonje, dsloene
za; prostu= tw
trovonje
o vonje,
vonju,
o sloene
sloenu
i obrta
vonje
vonju
i obrta
i
Vrednost koeficijenta d zavisi od rastojanja prevoza, nacina utovara i istovara, kolicine tereta u
toku svake vonje, korisne nosivosti vozila, saobracajne brzine, putnih uslova itd.

6.4 IZMERITELJI I KOEFICIJENTI ISKORICENJA

PREENOG PUTA
6.4.1 Predeni put i njegovo iskoricenje

Rastojanje u km koje vozilo prede u odredenom vremenskom periodu naziva se

PREENI PUT.
Ukupan predeni put vozila deli se na PRODUKTIVAN predeni put i
NEPRODUKTIVAN predeni
put.

Produktivan pred eni put

Predeni put vozila sa teretom ili sa putnicima predstavlja radni produktivni deo
ukupnog
predenog puta, jer vozilo u toku ostvarivanja kilometara sa teretom putnicima
proizvodi jedinice
transportnog rada.

Neproduktivan pred eni put

Put koji se ostvari u toku transportnog procesa na prevoznom putu, pri kretanju vozila
od mestaka mestu utovara naziva se PRAZAN PREENI PUT. Ovaj predeni put moe
istovara
smatrati
pripremnim za obavljanje korisnog dela transportnog procesa.

Nultim predenim putem naziva se predeni put naziva se predeni put vozila od autotransportne
organizacije auto baze (ili mesta parkiranja) do prvog mesta utovara i od poslednjeg
mesta
istovara do povratka u autobazu. U nulte pred ene kilometre spadaju i kilometri koje
vozilo
radi prede
snabdevanja ili tehnickih intervencija.

Neproduktivan pred eni put je deo ukupno pred enog puta i sastavni je element
transportnog
procesa.

Ukupan pred eni put jednog vozila u toku dana se sastoji iz:
K = K + Kn [km]
gde je:
K ukupan predeni put
K predeni put na prevoznom putu transportnog procesa
Kn nulti predeni put

Obzirom da vozilo izvravajuci transportne procese ostvaruje i produktivan i

neproduktivan
put, bice: predeni
K = Kt + Kp = Kt + Kp
odnosno K = Ktput
Ukoliko se umesto jedinica parka izraava predeni + Kp + Kn [km/dn]
homogenog voznog parka bice
za ma
vremenski
Za vozni
kojipark
period:
heterogenog sastava
1n AK i AK
bice: = 1n = AKt
AKti + AKp
1n 24AKp
+ AKn
i + 1n [km]
AKni [km]
Na osnovu ukupno predenog puta voznog parka u periodu od godinu dana obicno se
racuna
prosecna godinja kilometraa po jednom inventarskom vozilu kao jedan od
pokazatelja intenziteta
eksploatacije vozila u voznom parku.
n
AK
K1 god = 1
Ai
gde je:
n
AK ukupna godinja kilometraa voznog parka
1
n
A Dii
Ai prosecan inventarski broj vozila Ai = 1
Digod

6.4.2 Koeficijent iskoricenja predenog puta

Stepen iskoricenja ukupnog predenog puta vozila odreden je pomocu koeficijenta

iskoricenja
predenog puta koji je jednak odnosu predenog puta sa teretom (putnicima)
produktivnog
prema ukupnoputa,
predenom putu.

Koeficijent iskoricenja pred enog puta iskazuje udeo pred enog puta sa teretom prema
ukupno
predenom putu.

Za prostu vonju, sloenu vonju i obrt bice:

Kt Kt ' Kto
K= ; K'= ; o =
' Ko
gde su:
Kt , Kt i Kto kilometri sa teretom (putnicima) u toku proste vonje, sloene vonje i
obrta
K , K , Ko ukupni kilometri u toku proste vonje, sloene vonje i obrta
- za jedinicu voznog parka je:
Kt Kt
= =
K Kt + Kp + Kn
- za homogeni vozni park je:
AKt AKt
= =
AK AKt + AKp + AKn
- za heterogeni vozni park je:
n n
AKti AKti
= 1 = 1
n n n n
AKi AKti + AKpi + AKni
gde su: Kn,
Kt, AKt,
Kp, AKp,
AKn, 1n 1n AKt
AKp
AKni kilometri
praznikilometri
nulti 1kilometri
sa teretom
bez
1 tereta
putnicima
25 putnika
1 1
Vrednost koeficijenta iskoricenja predenog puta
zavisi od razmetaja mesta otpreme i mesta
prijema robe, intenziteta i smerova robnih tokova, strukture robe u robnim tokovima i
njihovih
specificnih osobina, sastava voznog parka i kvaliteta dnevnog operativnog plana rada
vozila.
Temeljna i paljiva razrada prevoznog puta vozila vodi ka povecanju vrednosti
koeficijenta
iskoricenja predenog puta. Pored svega kod vozila sa specijalnom karoserijom teko
je obezbediti
prevoz u oba smera i tu se retko moe postici za koeficijent iskoricenja pred enog
vrednost
puta vecaod 0,5.

6.4.3 Koeficijent nultog predenog puta

Koji deo od ukupno pred enog puta u toku nekog vremenskog perioda ce vozilo
utroiti na NULTOG PREENOG PUTA zavisi od lokacije auto-baze (garae) auto-
savladivanje
organizacije, odnosno od rastojanja auto-baze do mesta prvog utovara i rastojanja od
transportne
poslednjeg
mesta istovara do povratka u garau. Nulti pred eni put utice i na velicinu koeficijenta
iskoricenja
predenog puta.

Za odred ivanje dela nultog predenog puta u ukupnom pred enom putu koristi se
koeficijentputa,
predenog nultog
koji oznacavamo sa , i koji je jednak odnosu nultog predenog puta prema ukupno
predenom putu.

Prema tome izrazi za koeficijent nultog puta bice:

- za jedinicu voznog parka

Kn
=
K

- za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena

AKn
=
AK

- za heterogeni vozni park u ma kom periodu vremena

n
AKni
= 1
n
AKi
1

U praksi auto-transportnih organizacija neproduktivan predeni put vozila u voznom

parku ne se na nulti predeni put i prazan predeni put, vec se vode jedinstveno kao
razvrstava
predeni
bez kmodnosno bez putnika
tereta,

Izbor lokacije auto-baze nije beznacajan, jer se kasnije u eksploataciji pojavljuju veliki
trokovi
ime na pred enog puta, ukoliko je auto-baza udaljenija od mesta rada vozila vie
nultog
negoneophodno.
bilo
PRIMERto jeAuto-baza
autobuske to
stanice. Zaradne
odravanje
organizacije
registrovanih
koja se bavi
linijaprevozom
dnevno polazi
putnika
iz baze
smetena
Ar = 200
je na
6 kmje: Dr
Godinji
vozila.
gde L
Ar
nulti
rastojanje
dnevni
broj
predeni
radnih
broj
put
odAKn
dana
vozila
autobaze
voznog
=voznog
2naparka
L
do
radu
autobuske
parka
Ar
autobusa
koji Dr
izlazi
=stanice
bice:
12
iz autobaze
200
26 365 = 876.000 km/god.
Uzmemo li trokove predenog po predenom km u iznosu od din/km80dobicemo godinje trokove
auto-transportne organizacije u iznosu od 70.080.000dinara, to ni malo nije simbolicno kao
troak.

Dobijene vrednosti koeficijenta nultog predenog puta sve su vece to je srednja dnevna
kilometraa vozila manja.

6.4.4 Veza koeficijenta iskoricenja predenog puta i nultog pred enog

puta
Uzajamna povezanost ova dva koeficijenta moe se ustanoviti pomocu koeficijenta
iskoricenja
predenog puta za 1 vonju .

Ako vozilo u toku dnevnog radnog vremena Hr, ostvari Zvonji sa teretom, sa srednjom
duinom jedne vonje sa teretom
Kst i koeficijentom iskoricenja pred enog puta za vonjutada
ce njegov dnevni pred eni put biti na prevoznom putu izvrenja transporta
Kst
K = [km]
Z

Ukupan pred eni put u toku dana sadrace jo i nulti predeni put gde je:
Kst Kst
K = ,K + Kn K= Z + Kn = [km]
Z
gde je:
Kst srednja duina jedne vonje sa teretom
koeficijent iskoricenja predenog puta za vonju na prevoznom putu
Z broj vonji za radni dan
Kn nulti predeni put za radni dan
koeficijent iskoricenja predenog puta za radni dan

Kn
Obzirom da je po definiciji = i Kn = K to ce biti K=K +Kn , odnosno
K
Kst Kst Kst
Z + Z =
Z
1= 1 1
+ =1 -


= 1- i = (1 - )

Prema ovome, to je vrednost koeficijenta nultog pred enog puta manja, time je
vrednost
iskoricenja predenog puta u toku proste vonje sve blia vrednosti koeficijenta iskoricenja
predenog puta u transportnom procesu.

Moe
U tomse
posebnog
predenog zakljuciti
proizvodnosti
slucaju
puta
je znacajadabez
vozila,
na
raste povecanje
svaki
jo
te ostvareni
je
povecanja vrednosti
i cinjenica
radi toga
tkm
ukupnog
da
potrebno
troi koeficijenta
proizvodnost
sepredenog
podizati iskoricenja
manje vozila
sredstava
nivo
puta,sa
tog pred
a povecanjem
ponekad
to enog
pokazatelja
prakticno
cak saputa
koeficijenta
irada vozila.
vodi ka porastu
Od
iskoricenja
opadanjem
obezbeduje
trokove transporta
istog.
nie po jedinici transportnog rada. 27
6.4.5 Srednja duina vonje sa teretom Kst

Srednjom duinom vonje sa teretom pri radu jednog vozila naziva se aritmeticka
srednja vrednost
svih duina vonji sa teretom
i- Z
Kt
Kt 1 + Kt + ... + Kt i Kt
Kst = 2 z = i =1 =
Z Z Z
gde je:
Kt 1 + ...
Kt 2
+ + Kt i + Kt z duina vonji sa teretom
Z broj vonji sa teretom

n
Obzirom da izraz Kt i predstavlja ukupne kilometre sa teretom vozila u toku broja
Kt vonji
1

Z to se srednja duina vonje sa teretom moe izraziti

Q
Kt
qa Kt
Ks t = i = [km]
Q Z
q
i

gde je:
Q kolicina stvarno prevezenog tereta
q kolicina tereta prevezena u toku jedne vonje
Q / q broj vonji sa teretom
Kt duina vonje sa teretom

- Za vozni park homogenog sastava ili grupu vozila bice:

AKt
Kst = [km]
AZ
gde je:
A
AZ = Z i broj vonji sa teretom celokupnog voznog parka
1
AKt broj kilometara sa teretom voznog parka

- Za vozni park heterogenog od n grupa bice:

n n
AZ i Kst AKti
AZ 1 Kst 1 + AZ 2 Kst 2 + ... + AZ n Kst i
Kst = n = 1 = 1 [km]
AZ 1 + AZ 2 + ... + AZ n n n
AZ i
AZ i
1 1

Kaoizvrenju
kome i kod
izracunati
Pri
lokacija, svih
su prevozi
to
kao drugih
znaci izmeritelja
transportnih
aritmeticka
da
vonje
su duine
procesa
sa
srednja ipodmiruju
teretomzaobavljeni
vonjeizmeritelj
vrednost
sa teretom
ostvarenih
seuveden Kst
vai
transportni
razlicite. zakljucak
srednjih
je izmeritelj
Za
zahtevi da
utvrdivanje
duina seprosecnog
klijenata
srednja
vonje njegova
duina
nasa vrednost ne moe
grupama
velikom
rastojanja
vonje
teretom sakojim
po
broju
vozila, Kst
na sutj.karakterisani uslovi za izvravanje n1 1n 28Kst i procesa.
transportnih [km]
6.4.6 Srednje rastojanje transporta jedne tone tereta Kst1

Srednje rastojanje transporta jedne tone tereta odreduje prosecnu daljinu

transportovanja
tone svake
tereta i dobija se kao rezultat odnosa ostvarenog transportnog rada u tonskim
kilometrima
prema kolicini prevezenog tereta u tonama.

- srednje rastojanje transporta jedne tone tereta u toku jedne proste vonje bice:
q Kt
Kst1 = [km]
q
gde je:
q kolicina prevezenog tereta u toku proste vonje
Kt predeni km sa teretom u toku proste vonje

- za sloenu vonju srednje rastojanje prevoza jedne tone tereta bice:

n
(q Kt ) i
Kst1 = 1 [km]
q i

- za homogeni vozni park ili grupu vozila iste korisne nosivosti bice:

U
Kst1 = [km]
Q
gde je:
U ostvareni transportni rad u tkm
Q kolicina prevezenog tereta u t

- za heterogeni vozni park sastavljen od n grupa vozila bice:

n
Ui
Kst 1 = 1 [km]
n
Qi
1
gde je:
U1 , U 2 , ..., U n ostvareni transportni rad u tkm
Q1 , Q 2 , ..., Q n kolicina prevezenog tereta u t

6.4.7 Srednji dnevni pred eni put Ksd

Za proracune pomocu kojih se moe odrediti intenzitet eksploatacije vozila, proracun i

dimenzionisanje kapaciteta za tehnicko odravanje i opravke vozila potrebno je
poznavati
dnevni srednji
predeni put, jer od dnevnog pred enog puta vozila zavisi frekvencija i broj
zahteva zavrste opsluivanja vozila shodno usvojenom reimu tehnickog odravanja
pojedine
vozila.
Srednjisudnevni
Kako dnevnepredeni
kilometrae
put vozila
koje dobija
vozila se
prelaze
kao odnos
u nekom
ukupno
vremenskom
predenogperiodu
puta prema
po
broju
dana
pravilu
to se uvodi
rada
auto
razlicite
vozila
pojamilisrednjeg
voznog dnevnog
parka. predenog puta. 29
Srednji dnevni predeni put bice:

- za homogen vozni park:

AK
Ksd = [km/dn]
ADr

- za heterogen vozni park:

n
AKi
Ksd = 1 [km/dn]
n
ADri
1

Na velicinu srednjeg dnevnog predenog puta u velikoj meri utice srednja duina
vonje sa
dnevno teretom,
radno vreme vozila, vreme trajanja utovarno istovarnih operacija, zatim
putni i klimatski
uslovi.

6.5 BRZINE KRETANJA VOZILA

Za odmeravanje uslova u kojima se odvija eksploatacija vozila u drumskom

saobracaju
je neophodno
utvrditi kolike su brzine kretanja vozila. Sve brzine koje se u organizaciji kretanja
vozila u transportu izucavaju su uslovljene srednje brzine kretanja i izraene su u
drumskom
km/h.
Za razlicite proracune u okviru organizacije eksploatacije drumskih vozila definisane
su sledece srednje brzine:
uslovljene
- saobracajna brzina Vs
- prevozna ili transportna brzina Vp
- brzina obrta Vo
- eksploataciona brzina Ve

6.5.1 Srednja saobracajna brzina Vs

Saobracajna brzina podrazumeva uslovljenu srednju brzinu kretanja vozila koja se

dobija kada
ukupno se put vozila (u km) podeli sa vremenom trajanja vonje u casovima.
predeni
Casovi vonje
obuhvataju i sva kratka zaustavljanja i stajanja vozila koja su prouzrokovana uslovima
saobracaja
(cekanje na semaforu, zaustavljanje na neregulisanim raskrsnicama, cekanje na
cekanje
prunomnaprelazu,
polazak kolone vozila pri velikoj gustini saobracajnog toka, itd.)

Srednja saobracajna brzina prema tome bice:

- za jedinicu voznog parka

K
Vs = [km/h w ]
-gde
Ovde
zaje:
homogen
je Hw
K
AKukupno
ukupan
casovi
vozni predeni
park
vonje
predeni
bice:
put
vozila
putuukm
kmjedinice Vs
voznogvoznog
parka, Hw
= AHw
AK
dok
parka
30je [km/h wbroj
]Ahwcasova vonje voznog parka.
- za heterogeni vozni park stavljen od n grupa vozila je:
n n
AHwi Vsi AKi
Vs = 1 = 1
[km/h w ]
n n
AHwi AHwi
1 1

Ovde takode vai zakljucak da

1 n
Vs Vsi
n 1

U praksi, pod brzinom dostave se misli na prevoznu ili transportnu brzinu.

UTICAJ RAZNIH FAKTORA NA SREDNJU SAOBRACAJNU BRZINU

Brzinska svojstva vozila u odredenim uslovima eksploatacije najbolje se odraavaju

kroz postignut
nivo srednje saobracajne brzine.

SAOBRACAJNA BRZINA je uslovljena srednja brzina za vreme kretanja vozila i

njena velicina
zavisi od mnogih faktora kao na primer od konstruktivnih karakteristika vozila,
vozackog osoblja vetine upravljanja vozilom, putnih uslova, elementa organizacije
stepena obucenosti
transporta,
intenziteta saobracaja i organizacije regulisanja saobracaja, klimatskih uslova, itd.

Na vrednost saobracajne brzine vozila uticu eksploataciona svojstva vozila,

elasticnost pri vonji, stabilnost, manevarske sposobnosti, prohodnost i opte tehnicko
dinamicnost,
stanje
vozila.

Od USLOVA PUTA znacajan uticaj na saobracajnu brzinu imaju irina kolovoza,

saobracaja, vrsta i stanje kolovozne konstrukcije, velicina i duina uspona, radijus
intenzitet
krivina,
osvetljenost puta i regulisanje saobracaja.

Od ELEMENATA ORGANIZACIJE TRANSPORTA na velicinu saobracajne brzine

uticu:
vonjeduina
i ucestalost zaustavljanja (za autobuse), iskoricenje nosivosti i predenog puta,
vrsta robe
njene i pri transportu, nacin njenog ucvrcivanja, itd.
osobine

U praksi srednja saobracajna brzina odred uje se na osnovu probnih vonji sa

svih ogranicenja
uzimanjem brzine koje na putu postoje.
u obzir

Na saobracajnu brzinu veliki uticaj imaju kvalitet i stanje kolovoza. Prema

saobracajnu brzinu
istraivanjima ostvarenu na putu sa ravnim asfaltno betonskim kolovozom
ako za
uzmemo indeks
100, onda ce saobracajna brzina na putevima od tucanika od u dobrom stanju imati
indeks
dok ce 75-80,
na putevima sa dotrajalim neravnim zastorom indeks biti 50 pa i manji.

Pri mokrom putu brzina Vs se smanjuje. To opadanje za asfaltno betonske kolovoze je oko 10%.
Pri kretanju po putevima sa snegom osnovni uticaj na velicinu saobracajne brzine
imaju
prohodnost vozila i vetina upravljanja.
Znacajna
U
gradovima
tipova,
uslovima
snage
razlika
saintenzivnog
motora
velikom
saobracajnih
i dinamickih
gustinom
saobracaja
brzina
saobracajnog
svojstava)
u dobija
velikimsekao
gradovima
toka
priiradu
sva
sva privredna
vozila
putnicka
gde jeu gustina
gradu
vozila
vozilai uvonji
saobracajnog
u toku
toku na
Pri nocnoj
putevima,
posebno
toka
postie
(razlicitih
ostvaruju
saobracajnu
velika,
sena
istu
marki
saobracajna
avonji
auto-putevima.
brzinu.
i saobracajna
brzina brzina VskojaVsjejeuslovljena
za 5-10% 31optom
manja jeintenzivnocu
od dnevne. saobracajnog toka. U
U uslovima gradske vonje sa manjim intenzitetom saobracaja na velicinu srednje
saobracajne
brzine Vs znatno uticu dinamicka svojstva vozila (moc ubrzanja), jer pri cestim zaustavljanjima
srednja saobracajna brzina zavisi uglavnom od tok kvaliteta vozila.

Saobracajna brzina na auto-putevima (na kojima nema ogranicenja maksimalne

brzine)
70-80%iznosi oko
od maksimalne brzine vozila.

Razlika u saobracajnim brzinama teretnih vozila sa punim opterecenjem i vonje bez

tereta iznosi
10-15%. Znacajnija je razlika vrednosti saobracajne brzine vozila koje radi sa
prikolicom ili bez je vezana za specificnu snagu po jedinici bruto teine vucnog
prikolice (zavisnost
vozila u KW/t).
Saobracajna brzina vozila moe se utvrditi probnim vonjama ili na osnovu podataka o
putu
izracunati pomocu metoda iz teorije motornih vozila. Te metode omogucavaju da se
iznade vozila
brzina srednjana odred enom putu, pri kretanju sa punim iskoricenjem snage motora,
odnosno
maksimalno moguca srednja saobracajna brzina. Ovako izracunatu brzinu neophodno
ujezavisnosti
korigovatiod realnih uslova. Korekcije je potrebno vriti obzirom na ogranicenja
brzine na deonicama puta, promene gustine saobracajnog toka, vreme vonje (dan ili
pojedinim
meteorolokih uslova (kia, sneg, magla, poledica), itd.
noc),

U realnim uslovima eksploatacije vozila, ukupno vreme kretanja vozila moemo

raclanitisanakonstantnom brzinom, ubrzanja, usporenja, kocenja i kratkotrajna stajanja,
kretanje
tome saobracajnu brzinu moemo napisati u obliku
te prema
K K
Vs = = [km/h w ]
t1 + t2 + t3 + t4 + t5 Hw
gde su:
t1 vreme kretanja vozila konstantnim brzinama [h]
t2 vreme ubrzanja [h]
t3 vreme usporenja [h]
t4 vreme kocenja [h]
t5 vreme prinudnih zaustavljanja prouzrokovanih uslovima saobracaja (zaustavljanja
na semaforu, prelazu preko eleznicke pruge itd.) [h]

Snimanjem je moguce utvrditi trajanje svih elemenata vremena kretanja vozila, kao i
verovatnocu
duinu i prinudnih zaustavljanja.
trajanja

Saobracajna brzina a time i brzina transportovanja putnika i roba je med u najvanijim

pokazateljima uslova rada vozila auto-transportne organizacije. to je brzina kretanja
vozila
to veca,
je i proizvodnost vozila veca, a samim tim cena transporta nia.

Povecanje brzine kretanja vozila u neposrednoj je zavisnosti od stanja saobracajnica,

mera za
bezbednost saobracaja, poboljanja dinamickih svojstava vozila, tehnicke ispravnosti
vozila,
stepena kvalifikovanosti vozaca, kao i od primene savremenih metoda organizacije
transporta.
Pri izvrenju transportnog procesa saobracajna brzina zavisi od velikog broja faktora, i
zbognije
ona togakonstantna velicina. Prema tome, saobracajna brzina je uslovljena srednja
brzina
koja sekretanja
dobija stajanja
odnosom predenog putaregulisanjem
vozila i vremena vonje Saobracajna
u koje su ukljucena
kratkotrajnog prouzrokovana saobracaja. brzina za
vremena
vonju bice:
jednu Vs 32
= tw
K
dok ce za nekoliko vonji biti:
Kst Z
Vs =
tw
gde su:
K duina vonje u kilometrima
tw vreme vonje vozila za prostu vonju [h]
Kst srednja duina vonje sa teretom
Z broj vonji sa teretom
koeficijent iskoricenja predenog puta za prostu vonju
tw zbir svih vremena vonje

6.5.2 Prevozna transportna brzina Vp

Prevozom transportnom brzinom naziva se uslovljena srednja brzina transportovanja

putnika i brzina se cesto naziva i BRZINOM DOSTAVE, jer se dobija
robe. Ova
izracunavanjem
rastojanja odnosa
prevoza putnika ili robe sa vremenom provedenim na putu. U vreme
provedeno
nisu na putu
ukljuceni vreme ukrcavanja putnika utovara robe u polaznoj tacki, niti vreme
iskrcavanja
putnika istovara robe u zavrnoj tacki relacije na kojoj je prevoz obavljen.

Prema ovome prevozna ili transportna brzina karakterie brzinu prevoza putnika ili
brzinu
transportovanja robe od polazne do zavrne tacke relacije na kojoj je prevoz obavljen.

Za autobuske prevoze koji se izvravaju na odred enim linijama izraz za prevoznu

brzinu bice: Kl
Vp = [km/h]
Hw + Hui
gde je:
Kl duina linije u km
Hw vreme vonje u h
Hui vreme stajanja za ukrcavanje iskrcavanje putnika na medustanicama linije

- za jedinicu voznog parka bice:

K
Vp = [km/h]
Hp
gde je:
K rastojanje u km izmed u polaznih i zavrnih tacaka medu kojima su prevozi
obavljeni
Hp casovi trajanja prevoza (bez tu u polaznim i bez ti u zavrnim tackama prevoza)

- za homogeni vozni park bice:

AK
Vp = [km/h]
AHp
gde je:
AK ukupno predeni put u kilometrima na izvrenju transporta
AHp
- za vozni heterogenog
park autocasovi trajanja
sastavatransporta
bice: Vp prevoza
= 1n1n AHp
AK
33 i i [km/h]
Transportna brzina je obicno manja od saobracajne brzine Vs jer su u casove prevoza
ukljucena
vremena usputnog stajanja vozila (ukrcavanja iskrcavanja putnika na medu-
stanicama,
istovar robeutovar
usput)i vreme trajanja vonje.

6.5.3 Brzina obrta Vo

Brzina obrta je uslovljena srednja brzina koju ostvaruje vozilo u linijskom transportu
putnikaobrte
vreci ili robe
izmedu dva terminusa linije.

Brzina obrta dobija se odnosom dvostruke duine linije prema vremenu trajanja obrta.
Vreme obrta
obuhvata vreme vonje, vreme zaustavljanja na usputnim stanicama radi ukrcavanja
iskrcavanja
putnika, odnosno utovara istovara robe, kao i vremena zadravanja vozila u
terminusima
radi linije
ukrcavanja iskrcavanja putnika, utovara istovara robe, odmora osoblja,
pregleda
Prema vozilabice
ovome itd.za jedan obrt:
Ko = 2Kl [km]
To = tw+ tui + td t [h]
2Kl
kako je: tw = [h]
Vs

2 Kl
+ 2Kl + Vs(tui td t )
to ce biti: To = + tui + td t = [h]
Vs Vs

Ko 2 Kl 2 KVs
brzina obrta bice: Vo = = =
To 2Kl + Vs(tui + tdt ) 2Kl + Vs(tui + td )
t
Vs

Ko 1
odnosno Vo = = [km/h]
To 1 (tui + td t )
+
Vs 2Kl
gde je:
Ko ili2Kl dvostruka duina linije u km
To vreme trajanja obrta
tw vreme vonje u toku obrta
tui ukrcaj iskrcaj putnika na medustanicama linije
td t vreme zadravanja vozila u terminusima linije

- za jedinicu voznog parka bice:

Ko
Vo =
Ho
gde je:
Ko dvostruka duina linije u km
Ho ukupno vreme trajanja obrta u casovima

- za homogen vozni park bice: Vo =34AHo

AKo
- za heterogen vozni park na liniji bice:
n
AKoi
Vo = 1
n
AHoi
1
gde je:
AKo ukupni broj kilometara na liniji ostvaren ostvaren od strane vozila koja rade na toj
liniji
AHo ukupno vreme u casovima utroeno za izvrenje obrta

6.5.4 Eksploataciona brzina Ve

Eksploatacionom brzinom nazivamo uslovljenu srednju brzinu vozila za ukupno

vreme koje
provede vozilo
na radu (prosecan predeni put vozila u km za jedan cas rada vozila).

Eksploatacionom brzinom karakterisana je intenzivnost izvrenja transportnog

procesa.
Eksploataciona brzina dobija se odnosom ukupno predenog puta prema vremenu
provedenom
radu. na

- Eksploataciona brzina za jedinicu voznog parka bice:

K K
Ve = = [km / hr ]
Hr Hw + Hd
gde je:
K ukupni predeni put vozila u toku radnog vremena
Hr ukupno radno vreme u casovima

- Eksploataciona brzina za homogeni vozni park u ma kom periodu vremena bice:

AK AK
Ve = = [km / hr ]
AHr AHw + AHd

- Eksploataciona brzina za heterogeni vozni park sastavljen od n grupa vozila u ma

komvremena
periodu bice:
n n
AKi AKi
Ve = 1 = 1 [km / hr ]
n n n
AHri AHwi + AHdi
1 1 1

6.6 IZMERITELJI ISKORICENJA KORISNE NOSIVOSTI

VOZILA
kod
Eksploatacija
procesa,
sredstava.
iizmeritelja
vozila
stepen
prevoza
smanjuje
iskoricenja
koje
Radi
koji
na
uvozila
datim
bilansiraju
ostvarivanja
duim
obimukapaciteta
uslovima
prevoza
drumskom
rastojanjima.
iskoricenje
ovog
(kolicinu
obezbeduje
korisne
transportu
cilja
Kaopotrebno
raspoloivog
transportovanog
posledica
nosivosti
maksimalnu
podrazumeva
je vozila.
pri
nedovoljnog
fonda
izvrenju
mogucu
tereta
Nedovoljno
optimalno
vremena
iliiskoricenja
transportnih
proizvodnost
broj
i organizovanje
ukupno
prevezenih
iskoricenje
korisne
procesa
pred
transportnih
pored
enog
kapaciteta
putnika)
prouzrokuje
vozila
nosivosti
puta
javlja
i utvrditi
manja
se manjaostvarenja
proizvodnost
transportnog
transportnih
rada (u
sredstava.35 tkm i) topkm se posebno intenzivno odraava
Stepen iskoricenja korisne nosivosti vozila ocenjuje se koeficijentom iskoricenja
korisne
vozila. nosivosti

Za odmeravanje iskoricenja kapaciteta transportni sredstava u odnosu na obim

prevoza utransportu slui koeficijent statickog iskoricenja korisne nosivosti dok se pri
teretnom
transportu
putnika koristi koeficijent popunjenosti vozila.

Pri odmeravanju iskoricenja transportnog sredstva u odnosu na transportni rad slui

koeficijent
dinamickog iskoricenja korisne nosivosti vozila.

6.6.1 Koeficijent statickog iskoricenja korisne nosivosti vozila i prosecna

nosivost heterogenog voznog parka za obim prevoza qQ

Koeficijent statickog iskoricenja korisne nosivosti predstavlja kolicine prevezenog

tereta prema
kolicini koja je mogla biti prevezena da je nosivost vozila u toku vonje sa teretom
bila u potpunosti
iskoricena.

Prema tome koeficijent statickog iskoricenja korisne nosivosti vozila za jedno vozilo
u toku jedne
vonje sa teretom bice:
q
=
q
gde je:
q kolicina transportovanog tereta u toku jedne vonje sa teretom
q korisna nosivost vozila

Za jedno vozilo u nekom posmatranom vremenskom periodu bice:

Z Z
qi qi
Q1
Z= = 1 = 1
q Z qZ
qi
1
gde je:
Q1 kolicina tereta transportovana jednim vozilom u nekom posmatranom vremenskom
periodu
q korisna nosivost vozila
Z broj vonji sa teretom u posmatranom periodu vremena

Za homogen vozni park ili grupu vozila iste korisne nosivosti u nekom posmatranom
vremenskom
periodu bice:
AZ AZ
qi qi
Q1
AZ= = 1 = 1
qZ qAZ
gde je: qQ
AZ kolicina
korisna
brojvremena
vonji
nosivost
stvarno
saprevezenog
jednog
teretomvozila
voznog
tereta
u tonama
parka
u tonama
ili grupe qi
36 vozila u1 posmatranom periodu
Za vozni park heterogene strukture korisne nosivosti sastavljen od n grupa pri cemu se
korisna
nosivost jednog vozila po grupama razlikuje, dok su sva vozila jedne grupe iste
korisne nosivosti
bice:
n n n
Qi AZ i qi i AZ i qi i

= 1 = 1 = 1
n n n
AZ i qi AZ i qi qQ AZ i
1 1 1
n
gde je: Qi = AZ 1 q1 1
+ AZ q
2 2 2
+ ...AZ q
i i i
+ ...AZ q
n n n
1

odnosno ukupna kolicina transportovanog tereta i

n
AZ q = AZ q + AZ q + ... AZ q + ... AZ q
i i 1 1 2 2 i i n n
1

Odnosno kolicina koju je bilo moguce transportovati da su nosivosti svih vozila, u

svim grupama,
pri svakoj vonji sa teretom bile u potpunosti iskoricenje.

6.6.2 Prosecna nosivost heterogenog voznog parka za obim prevoza qQ

Iz izraza za koeficijent statickog iskoricenja korisne nosivosti sledi

n n n
Qi = AZ i qi i
= q AZ i
1 1 1

Obzirom da su korisne nosivosti vozila razlicite po grupama vozila

q1 q2 qi qn

To se postavlja problem kako odrediti prosecnu nosivost vozila u voznom parku za

proracune
nivou na
celokupnog heterogenog voznog parka.

Prosecna nosivost sa kojom se najcece operisalo u dosadanjoj praksi predstavljala je

odnos
ukupne nosivosti vozila u voznom parku sa brojem vozila u voznom parku
n
Aii qi
A q + A2 q 2 + . .. An qn
qs = 1 1 = 1
Ai1 + Ai 2 + . . . Ain n
Aii
1

n
Kada u izraz za obim prevoza uvrstimo prosecnu nosivost qs dobice se za Qi
1
n
Aii qi
n
1 AZAZ
AZ
i qi i q
1n 1n i ==
ii 37 n11n11n AAi
i qiii ili
a ova jednakost u optem slucaju nije tacna, jer je kod prvog izraza faktor ponderacije
prosecne
nosivosti broj vonji sa teretom po grupama vozila, a kod druge nosivosti inventarski
broj vozila. n
AZ i qi
AZ 1 q1 + AZ 2 q2 + ...AZ i qi + ...AZ n qn
1 = = qQ
n
AZ 1 + AZ 2 + ...AZ i + ...AZ n
AZ i

Dinamicka prosecna nosivost za obim prevoza kod heterogenog voznog parka koji se
ujedno moe
i koristiti pri proracunu predstavlja u stvari prosecnu korisnu nosivost vozila pri svakoj
vonji sa
teretom celokupnog heterogenog voznog parka:
n
Az qi
qQ =
i
1
n
Az
i
1

U specijalnom slucaju dinamicka prosecna nosivost za obim prevoza celokupnog

heterogenog
voznog parka q identicna je statickoj srednjoj nosivosti . Tajqsslucaj nastupa ako su ispunjena
Q

sledeca dva ogranicenja:

1) da je inventarski broj vozila u svakoj od n grupa jednak
2) da je svaka grupa vozila ostvarila isti broj vonji sa teretom
Ai1 = ...
Ai2 = Ai3 = = Ain = Ai
Az = ...
Az 2 = Az = Az = Az
1 3 n

tada je:
n n n
Aii qi Ai qi qi
A q + A2 q2 + 1. . . An qn Ai (q1 + q2 + ... + qn )
qs = 1 = 1 1 = = 1 =
n *
n Ai *
n Ai *
n Ai n
Aii
1

cime se dokazuje identicnost za qQ i qsu slucaju kada su ogranicenja ispunjena, koji u praksi
moe nastupiti retko.

6.6.3 Koeficijent dinamickog iskoricenja korisne nosivosti e i prosecne

nosivosti heterogenog voznog parka za transportni rad qU

Koeficijent dinamickog iskoricenja korisne nosivosti vozila dobija se kao odnos

ukupno
ostvarenog transportnog rada (u TKM) prema mogucem transportnom radu. (Potpuno
iskoricena
korisna nosivost vozila na celokupnom pred enom putu sa teretom). To prakticno znaci
da se zaod koeficijenta statickog iskoricenja korisne nosivosti koji se dobija pomocu
razliku
kolicine
stvarno
iskoricenje
Koeficijent
stvarne prevezene
prevezene
dinamickog
korisnekolicine
robe,
nosivosti
iskoricenja
koeficijent
robe
vozila
vec dinamickog
ikorisne
utice
rastojanja
nanosivosti
gubitak
na
iskoricenja
kojima
transportnog
za jedno
se korisne
teret
vozilo
prevozi.
rada
nosivosti
uitoku
to To
sve
jedne
znaci
vie to
da
ukljucuje
nedovoljno
rastojanje
je
vonje
teretom sabice:
ne
prevoza
samo vece. e = q Ksstt =38qq Kst t = qq
Za jedinicu voznog parka u nekom posmatranom periodu vremena bice:
z z
()q Kt i ()q Kt i
U
e z= = 1z = 1
Uma x
()qKt i q Kt i

1 1
gde je:
Z broj vonji sa teretom u posmatranom periodu vremena
q kolicine tereta prevoene u pojedinim vonjama
q korisna nosivost vozila
Kt predeni kilometri sa teretom u pojedinim vonjama

Za homogeni vozni park ili grupu vozila iste korisne nosivosti bice:
A A A
z

(q Kt ) i (q Kt ) i (q Kt ) i
z z

U
e = = 1 = 1 =
AK t q A A q * AKt
(qKt ) i q Kt
z z

gde je: AZ broj sa teretom celokupnog voznog parka

Za heterogeni vozni park sastavljen od n grupa vozila bice:

n n n n
Ui Ui AKt qi ei AKt qi ei
e = = = =
i i
1 1 1 1
n n n n
U ma x AKt qi AKt qi qu AKt
i i i i
1 1 1 1
n
gde je: Ui = AKt1 q1 e1 + AKt 2 q2 e 2 + ...AKti qi ei + ...AKt n qn e n
1

tj. suma ostvarenog transportnog rada svih grupa vozila u voznom parku
n
AKti qi = AKt1 q1 + AKt2 q2 + ...AKti qi + ...AKtn qn
1

odnosno moguci transportni rad celokupnog heterogenog voznog parka.

6.6.4 Prosecna nosivost za transportni rad heterogenog voznog parka

Iz izraza za koeficijent dinamickog iskoricenja korisne nosivosti sledi:

n n n
U =e AK t qi = e qi AKt
i i i
1 1 1

za prosecnu nosivost uvrsti se staticka srednja vrednost

n
qs = 39
1 1n
AA q
i i i
pa ce biti:
n
A qi
n i n
e AKti qi = e 1 / : e AKti
n
1 A 1
i
1
n n
AKti qi A qi
i
1 = 1
n n
AKti A
i
1 1

Tvrdnja da je prosecna nosivost kod koje je ponderacioni faktor predeni km sa teretom

identicna
prosecnoj nosivosti kod koje je ponderacioni faktor inventarski broj vozila nema
osnova,
tome prema
n n
AKti qi Ai qi
1 1
n n
AKti Ai
1 1

Dinamicka prosecna nosivost za transportni rad heterogenog voznog parka koja se

mora koristiti dobija se odnosom moguceg transportnog rada i predenih kilometara
pri proracunima
sa teretom, je sa
oznacavamo qU .
u
AK t qi
AKt q1 + AKt q2 + ...+ AKt qi + ...+ AKt qn
qu = =
i
1 2 i n 1
AKt + AKt + ... + AK t n

1 2 n AKt
i
1

qu = qs

U specijalnom slucaju prosecna nosivost za transportni rad heterogenog voznog parka qu

identicna je statickoj srednjoj nosivosti qs . Taj slucaj nastupa kada su ispunjena sledeca
ogranicenja:
1) da je inventarski broj vozila u svakoj od n grupa jednak
2) da svaka grupa vozila ostvari isti broj kilometara sa teretom
Ai1 = ...
Ai2 = Ai3 = = Ain = Ai
AKt1 = ...
AKt 2 = AKt3 = = AKtn = AKt
tada je:
n n
Ai qi qi
Ai q1 + Ai q2 + ...+ Ai qn
qs = = 1 = 1

n * Ai n * Ai n
qu nastupa
pa tada = AKt identicnost
q1 + AK
1 AKt t q+2 +AK
21 ...qt +u +=
2 AK
...qts+qAK
i qn = AK t ()
i + t... + AKt 40n q1n+* q2
AK+t ... + qn = AK
n n *t AK
1n tn
q=n1i
U optem slucaju je kod heterogenog parka qs qu . Ako
qQ su ispunjena ogranicenja po
grupama vozila, Aii =const., AZ i =const. i AK
=tconst.
i
u heterogenom voznom parku ce nastupiti
slucaj kada su sve tri nosivosti jednake
qs = qu = qQ

Ogranicenja pri kojima jednakost nastupa gotovo da su u praksi nemoguca.

6.6.5 Odnos koeficijenata dinamickog i statickog iskoricenja korisne

nosivosti
Utvrdeno je da za jedno vozilo u nekom vremenskom periodu ili za homogeni vozni
park, odnosno
grupu vozila iste korisne nosivosti, koeficijent dinamickog iskoricenja korisne
nosivosti
ili vozila
manji od veci
koeficijenta statickog iskoricenja za onoliko puta za koliko je puta srednje
rastojanje
transporta jedne tone tereta vece ili manje od srednje duine vonje sa teretom.
U Q
e= =
AKt q q Az
U
e AKt q U Az U Az 1
= = = Kst1 i =
Q Q AKt Q AKt Kst
q Az
e Kst1
= ili Kst e = Kst1
Kst

Ova relacija na nivou celokupnog heterogenog voznog parka nije tacna i ne moe se
koristiti.
Razlog netacnosti je razlika u ponderacionim faktorima prosecne nosivosti na nivou
celokupnog
parka. Kod koeficijenta dinamickog iskoricenja korisne nosivosti e, to su kilometri
pod je
dok teretom,
kod koeficijenta statickog iskoricenja korisne nosivosti broj vonji sa teretom.

Obzirom da je:
n n n n
AKti qi i e i AZ i qi AKti AKtqei
i
e = 1 , 1 , Kst = 1 , Kst = 1
n n n n
AKt i qi AZ i qi AZ i
AZqi
1 1 1 1

to ce biti: eKst = Kst1

n n n n
AKti qi ei AKti AZ i qi i
AKti qi e i
1 1 = 1 1
n n n n
AKti qi AZ AZ qi AZ qi i
i i i
1 1 1 1

n n n
AKti qi ei AKti AKti qi e i
1n AKti qi e1i 1n * AKt
1n AKt
i qi i *
1n1n AZ i i q=i 41
=11n 1n AZ
AKti iqqi i e i * 1n AKti qi * 1n AZ i
 n n
AZ i qi AKti qi
1 = 1
n n
AZ i
AKti
1 1

Ova jednakost nije identicna i netacna je, prema tome i relacija eKst = Kst ne vai jer
1
n n
AZ i qi AKti qi
1 = qQ 1 = qu qQ qu
n n
AZ i
AKti
1 1

sem u slucaju ispunjenja ogranicenja pri kojima identicnost nastupa tj. kada je q s = quq=Q.

6.6.6 Uslov jednakosti koeficijenta statickog i dinamickog iskoricenja

korisne nosivosti vozila

Koeficijent statickog i dinamickog iskoricenja korisne nosivosti za jednu vonju sa

teretomsujednog
vozila jednaki
q
= =e
q

Za jedno vozilo u nekom vremensko periodu ili za homogen vozni park sastavljen od
vozila iste
korisne nosivosti, odnosno za grupu vozila iste korisne nosivosti koeficijent statickog i
iskoricenja korisne nosivosti bice jednak samo kada su ispunjena sledeca ogranicenja:
dinamickog
a) da se pri svakoj pri svakoj vonji sa teretom prevozi ista kolicina robe, a da pri
tome rastojanja prevoza ne moraju biti jednaka, tada je:
= const . odnosno q = q = const .

b) da se pri svakoj vonji sa teretom prevozi robe obavljaju na jednakom rastojanju, a

da kolicine prevezenog tereta robe ne moraju biti iste. Tada je Kt =const.

Ukupna kolicina transportovane robe moe se izraziti kao suma svih kolicina robe u
svakoj od vonji sa teretom
ostvarenih
n
Q= q 1 + q + q 3 + ... + q i + ... + q = qi
2 n
1

Ukupno ostvareni transportni rad moe se izraziti kao suma ostvarenog rada po svakoj
vonji sakoja se dobije kao proizvod kolicine prevezene robe i rastojanja na kojem je
teretom,
prevoz
izvren
n
U = q 1 Kt1 + q 2 Kt2 + ... + q i Kt i + ...+ q n Kt n = qi Kti
gde su: Kt
q1 1 ,, qKt
2 2 ,, q
Kt3 3 ,, q
Kti ,i ,qKt
n n kolicine
rastojanje
prevezene
transporta
robe
pri42
upojedinim
t, pri pojedinim
vonjama
vonjama
1
Izraze za koeficijent statickog i dinamickog iskoricenja korisne nosivosti bice:
Q q + q + q + ...+ q + ...+ q
= = 1 2 3 i n
qAz qAz
U q Kt + q 2 Kt2 + ... + q i Kti + ... + q n Ktn
e = = 1 1
qAKt q( Kt1 + Kt2 + ...+ Kti + ...+ Ktn )

U prvom slucaju u svakoj vonji prevozi se ista kolicina tereta pa ce biti:

q 1 = ...
q 2 = ... = q i = =q
n
=q
n
Q = q Az i U= q i Kti
1
odnosno
q Az q
= =
qAz q
q ( Kt1 + Kt 2 + ...+ Kti + ...+ Kt n ) q
e =) =
q(Kt1 + Kt 2 + ...+ Kti + ...+ Ktn q
pa je
=e

U drugom slucaju u svakoj vonji sa teretom prevozi se razlicita kolicina robe ali su
rastojanja
prevoza ista pa ce biti:
Kt1 = ...
Kt 2 = Kt3 = ... = Kt i = = Ktn
odnosno
n
q i
qAz
= 1

n
Kt qi
e= 1
n
q Kt
1
n n
Kt q i q
n i
Kt = Kt z odnosno e qAz
= 1 = 1 pa je i u drugom slucaju e=
1
qAz Kt

43
7. PROIZVODNOST TERETNOG VOZILA

Pod pojmom "proizvodnost teretnog vozila" podrazumevamo kolicinu prevezenog

tereta u tonama
(ostvaren obim prevoza u tonama) ili izvren transportni rad u tkm u jedinici vremena.

Proizvodnost koja se odnosi na ukupno (kalendarsko) vreme vozila naziva se puna

proizvodnost
dobija se kadai se ostvaren obim prevoza ili transportni rad podeli ukupnim
kalendarskim
vremenom vozila, tj. Inventarskim auto casovima.

Proizvodnost koja se odnosi na radno vreme vozila naziva se radna proizvodnost i

dobija seprevezenog
kolicinu kada tereta u tonama ili ostvareni transportni rad u tkm u nekom
periodu vremena
podelimo sa casovima rada vozila u tom vremenskom periodu. Punu proizvodnost pri
tome
oznacavamo simbolima W U i W Q , dok radnu proizvodnost oznacavamo simbolima W UW
iQ.

Prema datim definicijama puna proizvodnost bice:

U Q
WU = [tkm/hi] i W = [t/hi]
24 ADi Q
24 ADi

Za radnu proizvodnost izrazi dobijaju oblik:

U Q
WU' = [tkm/hr] i W ' = [t/hr]
24 AHr Q
24 AHr

Proizvodnost koja se ostvari za 1 cas rada vozila na prevoznom putu procesa

casovnom proizvodnocu
transporta naziva se vozila.

Pri tome jedna vonja sa teretom izvrava se za vreme , te cet prema tome broj izvrenih vonji u
toku jednog casa rada vozila biti:
1
Z =
h
t

Kako je vreme jedne vonje sa teretom:

t = tw + tui
gde je:
t vreme trajanja jedne vonje sa teretom u casovima
tw vreme vonje vozila u toku jedne vonje
tui vreme trajanja utovara i istovara

to ce biti:
K Kst Kst
Prema tome bice: tw =t Vs
= Vs
dokje +Ktui =44 Kst
Kst +Vs
jertui
Vs
je K=
Zamenom u izraz za broj vonji u toku jednog casa dobice se:
1 Vs
Z = =
h Kst + tui Vs Kst + tui Vs
Vs

q
U toku svake vonje prosecno prevezena kolicina tereta dobice se iz relacije = tj.
q
q = q [t]

i izvrice se transportni rad

U = q e Kst

gde su:
q prosecno prevezena kolicina tereta u toku vonje sa teretom
q korisna nosivost vozila
koeficijent statickog iskoricenja nosivosti vozila
e koeficijent dinamickog iskoricenja nosivosti vozila

Casovna proizvodnost rada teretnog vozila na prevoznom putu bice:

- u tonama:
q Vs
WQ' = q Z = [t/h]
h
Kst + tui Vs

- u tona kilometrima:
qeVs Kst
WU' = U Z = [tkm/h]
h
Kst + tui Vs

45